Prethodni

TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja u osnovnoj školi jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku, tehničku i informatičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da se upoznaju sa tehničko-tehnološki razvijenim okruženjem, razviju tehničko mišljenje, tehničku kulturu, radne veštine i kulturu rada.

Zadaci nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja su

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja budu u punoj meri realizovani

- sticanje osnovnog tehničkog i informatičkog obrazovanja i vaspitanja

- sticanje osnovnih tehničko-tehnoloških znanja, umenja, veština i osposobljavanje učenika za njihovu primenu u učenju, radu i svakodnevnom životu

- shvatanje zakonitosti prirodnih i tehničkih nauka

- saznavanje osnovnog koncepta informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), uloge ICT u različitim strukama i sferama života,

- kao i osposobljavanje učenika da

- rade na jednom od operativnih sistema i nekoliko najčešće korišćenih korisničkih programa i sticanje navike da ih učenik koristi u svakodnevnim aktivnostima

- nauče upotrebu računara sa gotovim programima za obradu teksta, za grafičke prikaze, interfejs i internet

- razvijaju stvaralačko i kritičko mišljenje

- razvijaju sposobnost praktičnog stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema sopstvenom planu rada i afirmišu kreativnost i originalnost

- razvijaju psihomotorne sposobnosti

- usvoje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno korisnog rada

- savladavaju osnovne principe rukovanja različitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja tehnološkim procesima

- razvijaju preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom rešavanja zadataka

- stiču radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad

- komuniciraju na jeziku tehnike (tehnička terminologija, crtež)

- steknu znanja za korišćenje mernih instrumenata

- na osnovu fizičkih, hemijskih, mehaničkih i tehnoloških svojstava odaberu odgovarajući materijal za model, maketu ili sredstvo

- prepoznaju elemente (komponente) iz oblasti građevinarstva, mašinstva, elektrotehnike, elektronike i da ih komponuju u jednostavnije funkcionalne celine (grafički i kroz modele, makete ili predmete)

- razumeju tehnološke procese i proizvode različitih tehnologija

- prepoznaju prirodne resurse i njihovu ograničenost u korišćenju

- prilagode dinamičke konstrukcije (modele) energetskom izvoru

- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamičke konstrukcije (modele)

- izrade ili primene jednostavniji program za upravljanje preko računara

- upoznaju ekonomske, tehničko-tehnološke, ekološke i etičke aspekte rada i proizvodnje i njihov značaj na razvoj društva

- primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu pri radu

- znaju mere zaštite i potrebu za obnovu i unapređenje životnog okruženja

- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu svoju buduću profesiju i dr.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- komuniciraju na jeziku tehnike (koriste stručnu terminologiju i izrađuju tehnički crtež-osnovnim priborom i računarom)

- koriste računar u prikupljanju informacija kao i u njihovoj obradi i prezentaciji

- služe mernim instrumentima za merenje dužine, uglova, mase, sile;

- na osnovu fizičkih, hemijskih i tehnoloških svojstava odaberu odgovarajući materijal (metal, leguru, nemetal i pogonski materijal) za model ili upotrebno sredstvo

- prepoznaju elemente (komponente) iz oblasti mašinstva i da ih komponuju u jednostavnije funkcionalne celine (grafički i kroz modele ili upotrebne predmete)

- primenjuju odgovarajuće postupke obrade materijala kroz algoritam

- razumeju tehnološke procese i proizvode različitih tehnologija

- pravilno upotrebljavaju standardni pribor, alat i mašine pri oblikovanju elemenata za modele i upotrebna sredstva

- određuju adekvatne veze između elemenata (zavrtanj, zakivak, ...)

- prepoznaju prirodne resurse, njihovu ograničenost u korišćenju

- prilagode dinamičke konstrukcije (modele) energetskom pretvaraču

- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamičke konstrukcije (modele)

- odaberu jednostavniji program za upravljanje računarom

- primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu pri radu

- znaju mere zaštite i potrebe za obnovu i unapređivanje životnog okruženja

- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja i znanja, pravilno odaberu svoju buduću profesiju.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD U MAŠINSKU TEHNIKU (2)

Pojam i zadaci mašina i mehanizama: transformacija materije i energije, prenos i transformacija opterećenja i kretanja.

TEHNIČKO CRTANJE U MAŠINSTVU (8)

Tehnička dokumentacija u mašinstvu. Ortogonalna projekcija. Kotiranje, preseci i uprošćavanje, prostorno prikazivanje. Od ideje do realizacije.

INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE (14)

Crtanje korišćenjem računara i izrada prezentacije. Interfejs-sistem veza sa računarom. Upravljanje modelima pomoću računara. Rad sa konstruktorima na bazi interfejs-tehnologije.

MATERIJALI (2)

Mašinski materijali: metali, legure, kompoziti, nemetali, pogonski materijali. Svojstva metala i legura (ispitivanje tvrdoće, čvrstoće i dr.).

MERENJE I KONTROLA (2)

Merenje i merna sredstva: dužine, ugla, mase i momenta. Razmeravanje i obeležavanje na metalu. Pojam kontrole.

TEHNOLOGIJA OBRADE MATERIJALA (4)

Principi obrade metala sa i bez skidanja strugotine. Spajanje metalnih delova. Mere zaštite na radu.

MAŠINE I MEHANIZMI (16)

Osnovni pojmovi i principi rada mašina i mehanizama. Elementi mašina i mehanizama: elementi za vezu, elementi za prenos snage i kretanja, specijalni elementi. Proizvodne mašine: princip rada, sastav, korišćenje. Mašine spoljašnjeg (bicikl, automobil, železnička vozila, brodovi, avioni i dr.) i unutrašnjeg (transporteri, dizalice i dr.) transporta: princip rada, sastav, korišćenje.

ROBOTIKA (2)

Pojam robota. Vrste robota, namena, konstrukcija (mehanika, pogon i upravljanje). Modeliranje robota iz konstruktorskih kompleta i korišćenje interfejsa.

ENERGETIKA (6)

Izvori, korišćenje i transformacija energije. Pogonske mašine-motori: hidraulični, pneumatski, toplotni (cilindri, turbine, parne mašine i turbine, dvotaktni benzinski motori, četvorotaktni benzinski motori, dizel motori i ostali motori).

KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE-MODULI (16)

Konstruktorsko modelovanje - samostalan rad na sopstvenom projektu prema algoritmu: definisanje zadatka, rešenje izvora energije, izbor kretnih, prenosnih i izvršnih mehanizama, rešenje upravljanja, komponovanja konstrukcije ili modela, provera ispunjenosti ekoloških i ergonomskih zahteva, izrada tehničke dokumentacije. Modelovanje proizvodnih mašina, saobraćajnih sredstava, transportnih mašina i uređaja i dr.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da najmanje jedna trećina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.

U nastavi koristiti, najmanje u trećini slučajeva, zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporučenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su učenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.

Program tehničkog i informatičkog obrazovanja u sedmom razredu je inoviran u skladu sa dugoročnom projekcijom razvoja ovog predmeta i u skladu sa izvršenim promenama u petom i šestom razredu. Izvršeno je ujednačavanje i sažimanje nastavnih oblasti kao i u prethodnim razredima. Zbog toga su uvedene nove teme pod nazivom Uvod u mašinsku tehniku i Mašine i mehanizmi. Sledeće teme su preimenovane zbog racionalizacije i to: umesto Tehnologija materijala uvedena je tema Materijali; umesto Tehničko komuniciranje uvedeno je Tehničko crtanje u mašinstvu; Merenje i kontrola umesto Laboratorijske vežbe. Sadržaji Saobraćajnih sistema su ubačeni u oblast Energetike. Izmene koje su unete neće bitnije uticati na realizaciju programa jer su one i nastale na osnovu sugestija predmetnih nastavnika.

Uvod u mašinsku tehniku ima zadatak da uvede i zainteresuje učenike za novu tehničku oblast - mašinstvo. Uvođenje u mašinstvo ostvariti obradom osnovnih pojmova iz oblasti mašina i mehanizama i njihovih zadataka. Na osnovu znanja iz prethodnih razreda o resursima uvesti učenike u osnove transformacije materije i energije, prenos i transformacija opterećenja i kretanja.

Tehničko crtanje u mašinstvu - u okviru tehničkog crtanja proširivati znanja sa ortogonalnim projektovanjem i prostornim prikazivanjem objekata, zatim specifičnostima u oblasti mašinstva (tehnička dokumentacija u mašinstvu ortogonalna projekcija, kotiranje, preseci, i uprošćavanje, prostorno prikazivanje). Nastaviti sa algoritamskim pristupom u konstruktorskom modelovanju posebno u pristupu razvoja tehničkog stvaralaštva - Od ideje do realizacije.

Informatička tehnologija - oblast koja ostvaruje kontinuitet informatičke pismenosti s ciljem da učenici nauče da koriste računar za crtanje i izradu prezentacija. Poseban aspekt upotrebe računara i perifernih uređaja je u funkciji upravljanja tehničkim sistemima i procesima (interfejs - sistem veza sa računarom). U tu svrhu se sa računarom povezuje interfejs a koriste se gotovi programi (softver) za upravljanje. Ovu nastavnu temu treba povezati sa temom robotika. U praktičnim vežbama koristiti rad sa konstruktorima na bazi interfejs - tehnologije, odnosno modele upravljani računarom.

U onim školama u kojima se realizuje izborna nastava iz informatike i računarstva treba ostvariti korelaciju kako se ne bi nastavni sadržaji preklapali.

Materijali - proširiti znanja o tehničkim materijalima koje su učenici stekli u prethodnim razredima. Akcenat je na mašinskim materijalima: metali, legure, kompoziti, nemetali, pogonski materijali. Upoznati učenike sa svojstvima metala i legura (ispitivanje tvrdoće, čvrstoće i dr.) koji se najčešće koriste u mašinstvu. Ostvariti vezu sa hemijom tako što treba uskladiti vreme i obim realizacije u oba nastavna predmeta.

Merenje i kontrola - ova nastavna jedinica se nadovezuje na nastavne sadržaje iz fizike iz prethodnog razreda. Za tehničko i informatičko obrazovanje posebno je važno da upoznaju merenje i merna sredstva: dužine, ugla, mase, sile i momenta, razmeravanje i obeležavanje na metalu. Učenici treba da nauče da rukuju pomičnim merilom, mikrometrom, kalibrima i ugaonikom.

Tehnologija obrade materijala - ova nastavna tema se oslanja na nastavne sadržaje iz prethodnih razreda. U toku realizacije treba ukazati na principe obrade metala sa i bez skidanja strugotine, razlike u obradi metala u odnosu na druge materijale, kao i spajanje metalnih delova. Osim ručne obrade uz odgovarajuće multimedijalne softvere obraditi proizvodne mašine - princip rada, sastav, korišćenje.

Nije predviđeno da učenici rade na obradi teško obradivih materijala. Posebno obratiti pažnju na mere zaštite na radu.

Mašine i mehanizmi - predstavlja kompleksnu oblast koja obuhvata: osnovne pojmove i principe rada mašina i mehanizama, elemente mašina i mehanizama, elemente za vezu, elemente za prenos snage i kretanja, specijalne elementi. Obrada ovih elementarnih pojmova predstavlja osnovu za sledeće sadržaje u okviru ove teme tj. podsisteme saobraćajnih mašina i uređaja: mašine spoljašnjeg (bicikl, automobil, železnička vozila, brodovi, avioni i dr.) i unutrašnjeg (transporteri, dizalice i dr.) transporta - princip rada, sastav, korišćenje. Povezati sa sadržajima iz energetike tako da učenici mogu da shvate međusobne odnose pogonskih i prenosnih elemenata u saobraćajnim sredstvima.

Robotika je oblast koja treba da integriše nastavne sadržaje drugih oblasti kao što su informatička tehnologija, mašine i mehanizme, energetiku, tehnologiju obrade materijala. Učenici treba da upoznaju vrste robota, namenu, konstrukcija (mehanika, pogon i upravljanje) itd. Za realizaciju ove teme treba koristiti adekvatne multimedijalne prezentacije. Posebno je pogodno organizovati modelovanje robota iz konstruktorskih kompleta i korišćenje interfejsa.

Energetika - učenici treba da upoznaju principe rada energetskih preobražajnika, izvore, korišćenje i transformaciju energije. Upoznati učenike sa razvojem pogonskih mašina - motora, kao i vrstama: hidraulični, pneumatski, toplotni (cilindri, turbine, parne mašine i turbine, četvorotaktni benzinski motor, dizel motor i ostali motori). Detaljnije obraditi principe rada i delove SUS motora. Pri realizaciji po mogućnosti koristiti delove motora, modele i audiovizuelne medije, odnosno multimediju.

Konstruktorsko modelovanje - Moduli - realizacija modula je zasnovana na primeni konstruktorskih elemenata i samostalnoj izradi nekih delova konstrukcije na osnovu projekta. Učenici se mogu opredeliti po sopstvenom izboru za različite module: konstrukcija modela mašina i mehanizama, interfejs tehnologija, robotika, rad na računaru i dr. Realizacijom modula ostvaruje se diferencijacija i individualizacija učenika prema sposobnostima, interesovanju i polu. Učenici pristupaju realizaciji modula izradom projekta koji sadrži algoritam od ideje do realizacije. U izradi tehničke dokumentacije za projekat mogu se koristiti jednostavni besplatni programi za tehničko crtanje.

Program tehničkog i informatičkog obrazovanja se oslanja na dosadašnja iskustva u nastavnoj praksi i na postojeću realnost, a ima za cilj, pored modernizacije predmeta racionalizaciju nastave i rasterećenje učenika, tako da je program evolutivne prirode. Promene u programu tehničkog i informatičkog obrazovanja će se uvoditi po etapama. Realizacija prethodne etape je uslov za prelazak na sledeću.

Nastavni program je modularnog tipa. Moduli predstavljaju programske celine koji omogućuju učenicima kreativnu slobodu; omogućavaju individualizaciju nastave i diferencijaciju prema sposobnostima, polu i interesovanjima učenika, mogućnostima škole, nastavnika i potrebama životne sredine. U pristupu je izbegnuta distribucija nastavnih sadržaja prema vrsti materijala koji se obrađuju. Tako, obrada materijala postaje sredstvo a ne cilj u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja.

Povezanost teorije i prakse postignuto je kroz jedinstvo teorijskih sadržaja, radioničkih i laboratorijskih vežbi koje u realizaciji treba da se prepliću i dopunjuju, a funkcionalno obezbeđuju korelaciju sa srodnim sadržajima iz nastavnih predmeta: fizike, matematike, biologije, hemije i dr.

Za uspešno ostvarivanje sadržaja programa, odnosno cilja i zadataka nastave, neophodno je organizovati nastavu u skladu sa sledećim zahtevima:

uvoditi učenike u svet tehnike i savremene tehnologi­je na zanimljiv i atraktivan način, čime se podstiče njihovo interesovanje za tehničko stvaralaštvo

- omogućiti učenicima da iskazuju vlastite kreativne sposobnosti, da traže i nalaze sopstvena tehnička rešenja i da se dokazuju u radu

- nastavne sadržaje treba ostvarivati na spojenim časovima, blok od dva časa

- s obzirom da je nastava tehničkog obrazovanja (tehničkog i informatičkog obrazovanja) teorijsko - praktičnog karaktera, časove treba ostvarivati sa odeljenjem podeljenim na dve grupe, odnosno sa najviše 20 učenika

- učenicima treba obezbediti da na najefikasniji način stiču trajna i primenljiva naučno-tehnološka znanja i da se navikavaju na pravilnu primenu tehničkih sredstava i tehno­loških postupaka

- ne insistirati na učenju i zapamćivanju podataka, manje značajnih činjenica i sličnih teorijskih sadržaja

- radi što uspešnije korelacije odgovarajućih nastavnih sadržaja, usklađivanja terminologije, naučnog osmišljavanja sadržaja i racionalnog sticanja znanja, umenja i navika neophodna je stalna saradnja sa nastavnicima fizike, matematike, hemije, biologije i likovne kulture i dr.

- prilikom konkretizacije pojedinih sadržaja programa, naročito upoznavanja novih i savremenih tehnologija, u obzir treba uzimati specifičnosti sredine i usklađivati ih sa njenim potrebama.

Vaspitno-obrazovni ciljevi su identični za sve škole. Međutim, moduli omogućavaju različite načine za postizanje tih ciljeva. Za njihovu realizaciju potrebno je postupno uvoditi učenike u algoritme konstruktorskog modelovanja pri izradi sopstvenog projekta kao izraza slobodnog izbora ideja, materijala, postupka i dr. Algoritmizovati nastavu znači odrediti precizan sistem pravila i uputstava po kojima će se obavljati sve nastavnikove i učenikove aktivnosti, da bi se najsigurnije i najbrže došlo do postavljenih ciljeva.

Za svaku programsku celinu - modul postoji određen okvir (cilj i zadaci), a nastavni sadržaji se realizuju kao moduli aktivnosti, realizacijom projekta koga izrađuje svaki učenik prema ličnom opredeljenju i izboru. Projekat treba da sadrži ideju (namenu, izgled), materijal (izbor), skicu, tehnički crtež, plan redosleda i postupaka obrade i potrebnog alata i pribora. U projekt se može uključiti i više učenika ukoliko je rad složeniji, odnosno ako se učenici za takav vid saradnje odluče. Na izbor modula aktivnosti može uticati i opremljenost radionica - kabineta alatom i materijalom. Moduli sadržaja će se primenjivati u sledećoj etapi razvoja nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja, kada se u potpunosti ispune uslovi za njihovu primenu.

Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehničkih objekata treba ostvarivati uvek kada za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehničkih dostignuća, savremenih uređaja, tehnoloških procesa, radnih operacija i dr. Kada za to ne postoje odgovarajući uslovi, učenicima treba prikazivati nastavne filmove odnosno video sekvence, kao i multimedijalne programe u kojima je zastupljena ova problematika.

Učenicima se ne zadaju domaći zadaci, već sve sadržaje programa - znanje, umenja i veštine treba da usvoje na časovima redovne nastave i korišćenjem odobrenog udžbenika, radne sveske i didaktičkog materijala.

U skladu sa prihvaćenom koncepcijom projektovati etapni razvoj i nabavku nastavnih sredstava i didaktičkog materijala.

S obzirom na različitost funkcija i karaktera pojedinih delova programskih sadržaja, kao i psihofizičkih mogućnosti učenika u pojedinim fazama, u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja se, po pravilu koriste svi postojeći oblici rada, koji su inače zastupljeni u ostalim nastavnim predmetima: frontalni, grupni, rad u parovima i individualni rad.

Frontalni oblik rada primenjuje se najčešće zato što je ekonomičan u pripremanju i održavanju časova i učenicima obezbeđuje postupnost, sistematičnost kao i lakše praćenje i kontrolisanje rada i rezultata rada učenika. Međutim, u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja treba voditi računa i o slabim stranama frontalnog oblika rada kao što je sputavanje inicijativnosti i samostalnosti u radu, nemogućnost angažovanja svih učenika u radu, pojedinci ne mogu da zadovolje svoje sklonosti i razviju svoje sposobnosti tempom koji im odgovara.

Grupni oblik rada se češće koristi u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja, a posebno u realizaciji nastavnih sadržaja kao što su: upoznavanje principa i načina funkcionisanja pojedinih sprava, uređaja, aparata, mašina i sl. Prilikom njihovog rasklapanja i sklapanja; proučavanje pojedinih tehnoloških procesa; primena praktičnih znanja, umenja i veština i dr.

Individualni oblik u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja ima posebnu ulogu u realizaciji modula i konstruktorskog modelovanja. Izrada projekta zahteva od nastavnika individualni rad sa svakim učenikom tako da im omogući rad u skladu sa svojim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima. Ovaj oblik rada se primenjuje kada učenici postignu određena znanja, umenja i veštine i izvesno iskustvo koje mogu primenjivati u samostalnom radu pri realizaciji "projekta".

Izbor metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa, opremljenosti kabineta nastavnim sredstvima i izabranog oblika rada.

Učenike ocenjivati prema rezultatima koje postižu u usvajanju nastavnih sadržaja, uzimajući u obzir i sve njihove aktivnosti značajne u ovoj nastavi (urednost, sistematičnost, zalaganje, samoinicijativnost, kreativnost i dr.). Ne treba odvojeno ocenjivati teorijska i praktična znanja, niti primenjivati klasično propitivanje učenika, već izvoditi ocene na osnovu stalnog praćenja rada učenika.

Očekivani rezultati koji treba da se postignu navedenim načinom realizacije predmeta su specificirani u odnosu na svaki razred:

U VII razredu učenik treba da:

- ume da primenjuje tehničke crteže i da na crtežu pred­stavi jednostavan predmet u ortogonalnoj projekciji;

- zna nazive osnovnih elemenata mašina i njihovu namenu i primenu;

- ume da prikaže svoju ideju skicom i tehničkim crtežom;

- da poznaje konvencionalne i alternativne oblike energije, racionalno je koristi;

- ume da koristi računar u rešavanju jednostavnijih problema u obradi teksta, crteža, za upravljanje na bazi interfejsa.

FIZIČKO VASPITANJE

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj fizičkog vaspitanja jeste da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, povezanim sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.

Operativni zadaci

Opšti operativni zadaci su:

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave fizičkog vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fizičkog vaspitanja budu u punoj meri realizovani

- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela

- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti

- sticanje motoričkih umenja, koja su kao sadržaji utvrđeni programom fizičkog

- vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje

- usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja

- definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog područja

- formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti

- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u

- svakodnevnim uslovima života i rada

- sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, čuvanja zdravlja i zaštiti

- prirode i čovekove sredine.

Posebni operativni zadaci:

- usmereni razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti: brzine, snage, izdržljivosti, gipkosti i koordinacije

- sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja

- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenje i sl.)

- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem, grupnim poistovećivanjem i sl.

- estetsko izražavanje pokretom i kretanjima i doživljavanje estetskih vrednosti

- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.

ORGANIZACIONI OBLICI RADA

Cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje se putem sledećih organizacionih oblika rada:

1. časovi fizičkog vaspitanja;

2. korektivno-pedagoški rad;

3. slobodne aktivnosti;

4. aktivnosti u prirodi (krosevi, logorovanja i zimovanja);

5. kursni oblici rada;

5.1. sportskih aktivnosti od značaja za društvenu sredinu;

6. školskih i drugih sportskih takmičenja;

7. priredbi i drugih društvenih aktivnosti škole.

1. ČASOVI FIZIČKOG VASPITANJA

SADRŽAJI PROGRAMA

Programski sadržaji ovog vaspitno-obrazovnog područja usmereni su na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti;

- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika;

- teorijsko obrazovanje.

I. RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posvećuje se pažnja:

- razvijanju fizičkih sposobnosti: brzine, snage, izdržljivosti i gipkosti - u pripremnom delu časa u okviru vežbi oblikovanja ili u drugim delovima časa putem onih oblika i metoda rada koji polaze od individualnih mogućnosti učenika i primereni su deci školskog uzrasta i specifičnim materijalnim i prostornim uslovima rada u kojima se nastava fizičkog vaspitanja izvodi;

- učvršćivanju pravilnog držanja tela.

II. USVAJANJE MOTORIČKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA

ATLETIKA

1. Tehnika sprinterskog trčanja - poluvisoki start i trčanje u krivini. Trčanje deonica do 60 m. Štafetno trčanje (4 x 60 m).

2. Trčanje na srednjim distancama (800 m). Priprema za kros.

3. Skok u dalj - varijanta tehnike "uvinuće".

4. Skok u vis - prekoračna ("makaze") tehnika. Leđna tehnika "flop" (pod uslovom da postoje odgovarajući uslovi).

5. Bacanje kugle: leđna tehnika; "kružna" varijanta tehnike (za naprednije).

Organizovati međuodeljenska takmičenja u atletskom višeboju (četvoroboj: 60 m, skok uvis).

VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

Tlo (učenici i učenice)

1) Ponoviti vežbe i kombinacije iz šestog razreda; 2) stav na šakama (stav u uporu); 3) most iz ležanja na leđima (učenici i učenice) i most zaklonom i usklon (učenice); 4) prednoženjem premet strance uporom sa okretom za 180o do stava na jednoj nozi, drugom zanožiti.

Sastaviti kombinaciju vežbi iz akrobatike i ritmike (različiti načini hodanja i trčanja, plesni koraci, poskoci i skokovi, okreti na dve i jednoj nozi, ravnoteže, zamasi i talasi).

Program za naprednije (učenike i učenice)

1) Stav na šakama, kolut napred; 2) zaletom premet strance uporom sa okretom za 180o do stava na jednoj nozi i pripremne vežbe za rondat.

Preskok (učenici i učenice)

1) Ponoviti sadržaje preskoka iz šestog razreda; 2) konj u širinu visine 110 cm (uz kvalitetnu dasku visina konja 120 cm): zgrčka i raznoška - usavršavanje faze prvog i faze drugog leta; 3) ukoliko škola ima uslove: skokovi sa trambuline: pruženi uvis, prednožno zgrčeni, prednožno raznožni.

Za naprednije (učenike i učenice)

Konj u širinu, visina za učenice 120 cm, za učenike 125-130 cm: zgrčka, raznoška i skolonka, pripremne vežbe za preskoke sa zanoženjem.

Greda (učenice)

1) Ponoviti vežbe i kombinacije iz šestog razreda; 2) kombinacija vežbi (čeono prema gredi): iz mesta ili zaletom naskok u upor odnožno, okret za 90o upor klečeći na odnožnoj nozi, zanožiti slobodnom nogom (vaga u uporu klečećem - "mala vaga"); klek i spojeno iskorakom zanožne usprav, odručiti; lagano trčanje na prstima, hodanje dokoracima; skok sunožnim odskokom i doskokom na jednu nogu; saskok pruženim telom sa okretom za 90o ili 180o.

Za naprednije (učenice)

1) Vežbe: naskoci (u upor čučeći; u upor prednji odnožno; sed "amazon"), različiti načini hodanja, "galop"; "dečiji" poskoci, "mačiji" skok, okreti za 180° na jednoj nozi); saskoci (zgrčeno, prednožno raznožni, sa okretom 360°). 2) Kombinacija vežbi najmanje 2 dužine grede.

Vratilo

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) vratilo doskočno: njihanje u visu prednjem sa povećavanjem amplitude, u zanjihu saskok; 3) vratilo dohvatno: iz upora prednjeg saskok podmetno; 4) vratilo dočelno: upor prednji premah odnožno desno, premah odnožno levo - naglasiti upor stražnji.

Za naprednije (učenike)

Uzmak iz visa stojećeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok iz upora prednjeg zamahom (zanjihom) do stava na tlu.

Dvovisinski razboj (ili: vežbe izvesti na vratilu, posebno u uporu i u visu (učenice))

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) kombinacija: licem prema n/p - sunožnim odskokom naskok u upor prednji, premah odnožno desnom, premah odnožno levom - naglasiti upor stražnji, prehvat na v/p, prednjih i spojeno saskok u prednjihu.

Za naprednije (učenice)

Dvovisinski razboj (vratilo): uzmak iz visa stojećeg, kovrtljaj nazad u uporu, saskok zamahom nogama unazad (zanjihom) do stava na tlu.

Paralelni razboj: (učenici)

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) kombinacija (iz položaja bočno): naskok u upor, prednjih u zanjih, prednjihom prednoška sa okretom (180°) prema pritki do stava na tlu.

Za naprednije (učenici)

Kombinacija (iz položaja bočno): naskok u upor i spojeno prednjih i zadnjih u uporu; prednjihom upor sedeći raznožno pred rukama, prehvat kroz uzručenje do upora sedećeg za rukama, zanoženjem snožiti; iz potpora prednjihom upor do seda raznožno, njihanje u potporu; saskok: prednjihom prednoška sa okretom (180°) ili zanjihom zanoška.

Konj sa hvataljkama (učenici)

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) kombinacija: iz upora prednjeg na hvataljkama, premah odnožno desnom napred van, premah odnožno desnom nazad i spojeno premah odnožno levom napred van, premah odnožno levom nazad, saskok nazad ili provlakom nogu između hvataljki saskok napred.

Za naprednije (učenici)

Metanja: premasi odnožno u sva tri upora: prednji, jašući, stražnji, kolo odnožno, saskok: odbočka premahom odnožno iz upora jašućeg, zanoška (ili odbočka) iz upora jašućeg van.

Krugovi

Dohvatni krugovi (učenici i učenice)

1) Ponoviti vežbe iz šestog razreda; 2) iz visa stojećeg zgibom vis uzneto, vis strmoglavi, vis uzneto, saskok kroz zgib u visu prednjem (uz pomoć)

Doskočni krugovi (učenici)

Kombinacija: iz zamaha prednjihom vis uzneto, vis strmoglavi izdržaj, vis uzneto, vis stražnji i sp. saskok (uz pomoć).

Za naprednije (učenici i učenice)

Predviđene kombinacije izvesti bez pomoći.

Na svim spravama kombinacije vežbi iz šestog razreda dopuniti vežbama iz sedmog razreda, diferencirano prema sposobnostima učenika.

Organizovati međuodeljenjska takmičenja prema programu stručnog veća.

ODBOJKA

Odigravanje lopte prstima

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri odigravanju lopte prstima.

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima.

Odigravanje lopte "čekićem".

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri odigravanju lopte "čekićem".

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem".

Servis

Školski servis

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvođenju donjeg servisa.

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem", s tim što nadigravanje počinje donjim servisom.

"Lelujavi" servis.

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvođenju "lelujavog" servisa.

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem", s tim što nadigravanje počinje "lelujavim" servisom.

Smečiranje

- Udarac po lopti za izvođenje smeča bez mreže.

- Udarac po lopti za izvođenje smeča na mreži, ali bez skoka.

- Zalet i naskok za smeč.

- Tehnika smeča u celini.

- Igra preko mreže u tri kontakta - prstima i "čekićem", s tim što nadigravanje počinje "lelujavim" servisom, a u igri se koristi i smečiranje, kao sastavni deo odbojkaške igre.

Blokiranje

- Osnovni položaj tela, ruku i šaka pri izvođenju blokiranja.

- Učenje koraka u pripremnoj fazi blokiranja (dokorak, prekorak, ukršteni korak i trčanje pored mreže).

- Kontakt šake i lopte.

- Jedinačni blok.

- Grupni blok (dvojni i trojni).

- Igra preko mreže u tri kontakta - uz primenu svih elemenata odbojkaške igre.

Igra

- Elementi odbojkaške igre - faza igre I (igra počinje servisom, a nastavlja se blokom i odbranom i kontranapadom).

- Elementi odbojkaške igre - faza igre II (igra počinje prijemom servisa, a nastavlja se dizanjem lopte za napad i napadom).

- Igra sa zadatkom 1:1, 2:2, 3:3, 4:4 i kombinacije 3:2, 4:2.

Organizovati odeljenska i međuodeljenska takmičenja sa primenom osnovnih pravila.

RITMIČKA GIMNASTIKA, PLES I NARODNE IGRE

Estetsko oblikovanje pokreta trupa vežbama za kičmeni stub i karlicu. Dalje usavršavati estetsko oblikovanje pokreta nogu i ruku. Ponoviti elemente rada sa vijačom; obavezni sastav sa vijačom.

Obruč: ponoviti vežbe i povezati bacanja i hvatanja sa izdržajima u sunožnom usponu, koracima u usponu i istezanjem tela, sa poskocima i skokovima, vrtenjem; kotrljanje po tlu povezati sa okretom za vreme kotrljanja ili galopom i skokom; vrtenje obruča na tlu oko uzdužne ose i za vreme vrtenja okret ili izdržaj.

Vijača: ponoviti elemente iz predhodnih razreda i povezati u kombinacije.

Ples: polka, vranjanka i jedna igra iz kraja u kojoj se škola nalazi.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Atletika: četvoroboj: 60 m, skok uvis, skok udalj, bacanje kugle.

Vežbe na spravama i tlu

Vežbe na tlu: prednoženjem premet strance uporom sa okretom za 180° do stava na jednoj nozi, drugom zanožiti.

Preskok: zgrčka (otvaranje u fazi drugom leta i sigurnost doskok).

Vratilo doskočno - viša pritka razboja: njihanje u visu prednjem sa povećavanjem amplitude, u zanjihu saskok.

Vratilo dočelno - niža pritka razboja: upor prednji, premah odnožno desnom, premah odnožno levom - naglasiti upor stražnji.

Greda (učenice): iz mesta ili zaletom naskok u upor odnožno; okret za 90o - upor klečeći na odnožnoj nozi, zanožiti slobodnom nogom (vaga u uporu klečećem - "mala vaga"); klek i spojeno iskorakom zanožne usprav.

Paralelni razboj (učenici): upor, prednjih, zanjih, prednjihom prednoška sa okretom (180°) prema pritki do stava na tlu.

Odbojka - igra sa zadatkom.

Ritmička gimnastika i ples:

- za učenice: obavezni sastav sa obručem,

- za učenike: kompleks vežbi oblikovanja,

- za učenice i za učenike: jedno kolo uz muzičku pratnju.

III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE

Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu procesa vežbanja, zakonitosti razvoja mladog organizma, sticanje higijenskih navika kao i potrebu da briga o vlastitim fizičkim sposobnostima bude sastavni deo života u procesu odrastanja i kasnije, kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba ostvariti. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima i na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika.

2. KOREKTIVNO-PEDAGOŠKI RAD

Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti, oslabljenog zdravlja, sa telesnim deformitetima i lošim držanjem tela i to:

- sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadržaja, u skladu sa propisanim programom, ali i njihovim individualnim mogućnostima, kao i na razvijanju fizičkih sposobnosti, uglavnom gipkosti, snage, brzine i izdržljivosti;

- sa učenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom - specijalistom, koji određuje vrstu vežbe i stepen opterećenja;

- sa učenicima koji imaju loše držanje tela ili deformitete rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom-fizijatrom koji utvrđuje vrstu i stepen odstupanja od normalnog držanja tela i lakših slučajeva telesnih deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti; teži slučajevi telesnih deformiteta se tretiraju u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.

Svi učenici, koji se upućuju na korektivno-pedagoški rad, prema posebnom programu vežbaju na redovnim časovima i najmanje jedanput nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada. Program, koji je primeren zdravstvenom stanju učenika, sačinjavaju nastavnik i lekar-specijalista. Na taj način praktično nema učenika koji su oslobođeni nastave fizičkog vaspitanja, već se njihovo vežbanje prilagođava individualnim mogućnostima.

3. SLOBODNE AKTIVNOSTI

Rad se odvija u sportskim sekcijama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i polu učenika. Nastavnik sačinjava poseban program, uzimajući pritom u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti učenika, kao i takmičarski program za školsku populaciju.

4. AKTIVNOSTI U PRIRODI

Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi i kursne oblike rada:

Obavezni program:

- dva krosa - jesenji i prolećni (dužinu staze određuje stručno veće)

- zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta: obuka smučanja, klizanja, kraći izleti na smučkama ili sankama.

5. KURSNI OBLICI RADA

Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi i kursne oblike rada:

Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S obzirom na to da se za njihovu realizaciju traže specifični materijalni uslovi, ovu nastavu treba organizovati na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.

5.1. SPORTSKA AKTIVNOST OD ZNAČAJA ZA DRUŠTVENU SREDINU

Iz ukupnog fonda časova za zajednički programski sadržaj škola može da, kao kursni oblik rada, planira 12 časova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaćena ovim zajedničkim programom, a za koju sredina u kojoj škola radi ima interesovanja (stoni tenis, borilački sportovi, veslanje i kajakarenje i drugo).

6. ŠKOLSKA I DRUGA TAKMIČENJA

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja, prema planu stručnog veća obavezna unutarškolska i međuodeljenjska takmičenja u:

- gimnastici (u zimskom periodu)

- atletici (u prolećnom periodu)

- najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).

Stručno veće sačinjava plan i program unutar-školskih i sportskih takmičenja učenika Srbije, kao mogući deo plana rada škole, na početku školske godine i sprovodi ga tokom cele godine, u skladu sa materijalnim i prostornim uslovima rada.

Plan i program vančasovnih i vanškolskih aktivnosti se, na predlog stručnog veća, usvaja kao deo godišnjeg programa rada škole.

7. PRIREDBE I DRUGE DRUŠTVENE AKTIVNOSTI ŠKOLE

Mnoštvo raznovrsnih sadržaja, koji se putem fizičkog vaspitanja realizuju, mogu biti izvanredni deo programa, koji se pripremaju povodom obeležavanja važnih događaja u školi i okruženju.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

I . OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA

Programska koncepcija fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu nastavnih, vančasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fizičkog vaspitanja.

Program fizičkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizičkih sposobnosti i sticanje mnoštva raznovrsnih znanja i umenja, učenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u krajnjem, za korišćenje fizičkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga, u programu su precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast učenika, a program se ostvaruje kroz sledeće etape: utvrđivanje stanja; određivanje radnih zadataka za pojedince i grupe učenika; utvrđivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praćenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.

Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim časovima, i kroz vančasovne i vanškolske organizacione oblike rada, kao što su izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmičenja, korektivno-pedagoški rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.

Da bi fizičko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama učenika, koji se uzimaju kao kriterijum u diferenciranom pristupu, nastavnik će svakog učenika ili grupe učenika, usmeravati na smanjene ili proširene sadržaje, koji su predviđeni nastavnim planom i programom, u časovnoj vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada.

Program polazi od činjenice da se cilj fizičkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog učešća učenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviđa sticanje određenih teorijskih znanja, koja omogućavaju učeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fizičko vežbanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklađeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su učenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviđaju se posebni časovi, već se koriste razne mogućnosti da se u toku vežbanja učenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom.

Učenicima koji, usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizičkih ili funkcionalnih sposobnosti, lošeg držanja tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program obezbeđen je i korektivno-pedagoški rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom ustanovom.

Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoričke aktivnosti koje čine osnov za sticanje trajnih navika za vežbanje i za koje škola ima najviše uslova da ih realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmička gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motoričke aktivnosti koje nisu obuhvaćene obaveznim programom, predviđaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj škola živi i radi.

Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, određenim zakonskim regulativima, precizira se obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno ostvarivanje vrlo složenih društvenih interesa u školskom fizičkom vaspitanju.

II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Proces fizičkog vaspitanja usmeren je na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti

- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika

- teorijsko obrazovanje.

Ove komponente čine jedinstven i veoma složen proces fizičkog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci prožimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.

U cilju razvijanja fizičkih sposobnosti - gipkosti, snage, brzine, izdržljivosti, okretnosti i preciznosti na svim časovima, vančasovnim i vanškolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnov za uspešno sticanje motoričkih znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog držanja tela.

Program za razvijanje fizičkih sposobnosti sačinjava nastavnik. Ovaj program se izvodi putem vežbi oblikovanja, frontalno, najčešće u pripremnom delu časa. U toku rada nastavnik treba postepeno da usmerava učenike na samostalno izvođenje vežbi kako bi njegova pažnja bila usmerena na ispravljanje grešaka. U ovom delu časa mogu se, takođe, koristiti i vežbe koje, kao delovi biomehaničke strukture osnovnog zadatka na glavnom delu časa, služe za obuku i uvežbavanje konkretnog programskog zadatka. Učenicima, koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane vežbe, potrebno je obezbediti mesto za vežbanje u ovom delu časa. Zatim, program treba da bude u funkciji razvijanja, pre svega, gipkosti, snage, brzine i izdržljivosti. Najpogodnije metode za školsko fizičko vaspitanje prilagođene iz sportskog treninga su: metoda ekstenzivnog i intenzivnog rada i metoda trajnog rada. Nastavnik, za svakog učenika, sačinjava radni karton, sa programom vežbi i individualnim opterećenjem za svaku vežbu.

Nastavnik može da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.

Programske sadržaje sportsko tehničkog obrazovanja gde je potrebno, treba realizovati odvojeno, prema polu. Akcenat se stavlja na one motoričke aktivnosti kojima se najuspešnije može suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koje su u našoj sredini najrazvijenije i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.

U programu su dati samo ključni programski sadržaji, ali ne i veći izbor vežbi pomoću kojih treba da se ostvare. To je učinjeno da bi nastavnik fizičkog vaspitanja mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna rešenja i bira vežbe pomoću kojih će tok fizičkog vežbanja da prilagođava individualnim mogućnostima učenika (diferencirani pristup) i prostornim i materijalnim uslovima rada.

Programom se predviđaju aktivnosti koje su od interesa za sredinu u kojoj škola živi i radi (stoni tenis, veslanje, borilački sportovi i druge). Ove aktivnosti se smatraju integralnim delom obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da su za njihovu realizaciju potrebni specifični materijalni uslovi, ova nastava se organizuje na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilački sportovi...) u drugim objektima, ali u suprotnoj smeni od redovne nastave.

Od ostalih organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju umenja i navika koje su od značaja za svakodnevni život, program se realizuje u vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviđa:

- upućivanje učenika na samostalno vežbanje

- korektivno - pedagoški rad

- slobodne aktivnosti

- krosevi

- zimovanja

- takmičenja.

Predmetni nastavnici treba da upućuju učenike da, u slobodno vreme, samostalno vežbaju. Iako se programski sadržaji, u najvećoj meri, savladavaju na časovima fizičkog vaspitanja, za razvoj motoričkih sposobnosti potreban je obim rada, koji se ne može postići samo na časovima fizičkog vaspitanja. Zbog toga se uputstva na samostalan rad odnose, kako na učenike čije motoričke sposobnosti nisu na potrebnom nivou, tako i na ostale učenike, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanje. U tom smislu, tokom časova fizičkog vaspitanja, nastavnik treba da učenicima prikaže i objasni vežbe koje oni treba kod svojih kuća, samostalno, ili uz pomoć drugih, da savladaju za određeno vreme. Posle izvesnog perioda nastavnik na redovnim časovima kontroliše rezultate učenika

Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa učenicima koji imaju loše držanje tela (posturalni poremećaji). Rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvrđuje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti. Teži slučajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.

Svi učenici, koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja, vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada. Program sačinjavaju nastavnik i lekar specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju učenika.

Kursni oblici rada. Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S obzirom na to da se za njihovu realizaciju traže specifični materijalni uslovi, ovu nastavu treba organizovati na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.

Sportska aktivnost od značaja za društvenu sredinu. Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj škola može da planira 12 časova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaćena ovim zajedničkim programom, a za koju sredina u kojoj škola živi i radi ima interesa (stoni tenis, borilački sportovi, veslanje, kajak, ...). Ova aktivnost planira se za učenike od trećeg do osmog razreda, a program sačinjava i sprovodi nastavnik fizičkog vaspitanja.

Krosevi se održavaju dva puta godišnje za sve učenike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja učesnika, osim što pripada nastavniku fizičkog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika škole. Održavanje kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme učenika. Kros se održava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Aktiv nastavnika utvrđuje mesto održavanja i dužinu staze, kao i celokupnu organizaciju.

Takmičenja učenika čine integralnu komponentnu procesa fizičkog vaspitanja na kojima učenik proverava rezultat svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska takmičenja bila dostupna svim učenicima. Aktiv nastavnika na početku školske godine sačinjava plan takmičenja (propozicije, vreme...). Obavezna su unutarodeljenjska i međuodeljenjska takmičenja iz atletike, vežbi na tlu i spravama i jedne sportske igre. Učenici učestvuju i na onim takmičenjima koja su u programu Ministarstva prosvete i sporta.

Zimovanje se organizuje od najmanje sedam dana. U okviru ovih oblika rada organizuju se one aktivnosti koje se mogu ostvariti za vreme redovnih časova (skijanje, klizanje), a koje doprinose aktivnom odmoru i jačanju zdravlja i navikavanju na kolektivni život. Stručno veće sačinjava konkretan plan i program aktivnosti, koje se sprovode na zimovanju. Svaki učenik za vreme osnovne škole treba da bar jednom boravi na zimovanju.

Slobodne aktivnosti - sekcije organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada koji sačinjavaju stručno veće i nastavnik fizičkog vaspitanja koji vodi određenu sekciju. Na početku školske godine, učenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima uslova da ih organizuje. Časovi slobodnih aktivnosti organizuju se za više sportskih grana.

Zahtev da se cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u vančasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagođavanje celokupne organizacije i režima rada škole, te će se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj način, čitav proces fizičkog vaspitanja u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada biće jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstručnijeg društveno-vaspitnog faktora kako bi se sačuvala osnovna programska koncepcija nastave fizičkog vaspitanja.

Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu procesa vežbanja i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, znanja o zdravlju, kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima, na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima, uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi.

ČASOVI FIZIČKOG VASPITANJA - ORGANIZACIJA I OSNOVNI DIDAKTIČKO-METODIČKI PRINCIPI

Osnovne karakteristike časova fizičkog vaspitanja treba da budu: jasnoća nastavnog sadržaja; optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vežbi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova časa - unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost učenika tokom časa - motorička i misaona; vizualizacija pomoću savremenih tehničkih sredstava.

Časovi se moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada, tako i u pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktičkoj četvorodelnoj podeli treba da budu sadržaji predviđeni nastavnim programom. Zatim, predmetni nastavnik treba da prati tok rada i ukazuje na greške. Od metoda preovladava metod žive reči, praktični prikazi zadatka od strane nastavnika, kao i prikazi prigodnih sadržaja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju časa, predmetni nastavnik, prigodnim rečima treba da da ocenu rada tokom proteklog časa i učenike upozna sa narednim sadržajem.

Prilikom izbora oblika rada, predmetni nastavnik treba da uzmu u obzir prostorne uslove rada, broj učenika na času, broj sprava i rekvizita, dinamiku obučavanja i uvežbavanja nastavnog zadatka, što znači da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obično primenjuje u početnoj fazi obučavanja i kada je obezbeđen dovoljan prostor i broj rekvizita u odnosu na broj učenika (trčanje, vežbe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa različitim zadacima primenjuje se u fazi uvežbavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema individualnim sposobnostima učenika (homogenizirane), a koje i čine osnov u diferenciranom pristupu izboru sadržaja u odnosu na te individualne sposobnosti. Radna mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, treba da sadrže i pomoćne sprave za uvežbavanje delova biomehaničke strukture glavne vežbe (predvežbe), kao i one vežbe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvođenje glavne vežbe (najviše tri vežbe). Radno mesto je po sadržaju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, što je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad primenjuje se za učenike manjih sposobnosti, kao i za učenike natprosečnih sposobnosti.

Prilikom izbora metodskih postupaka obučavanja i uvežbavanje motoričkih zadataka, nastavnik treba da odabere vežbe takve obrazovne vrednosti koje će za raspoloživ broj časova obezbediti optimalno usvajanje tog zadatka.

Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna uz korišćenje savremenih audio-vizuelnih sredstava.

III. PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Nastava fizičkog vaspitanja se organizuje sa po 2 časa nedeljno. Nastavnik treba da izradi:

- opšti globalni plan rada, koji sadrži sve organizacione oblike rada u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu školu;

- opšti globalni plan po razredima, koji sadrži organizacione oblike rada koji su predviđeni za konkretan razred i njihovu distribuciju po ciklusima, ovaj plan rada sadrži distribuciju nastavnog sadržaja i broj časova po ciklusima i služi kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;

- plan rada po ciklusima sadrži obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadržaja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj časova i redni broj časova) i metodske napomene.

Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa ili u četiri ukoliko se za taj razred predviđa kursni oblik. To su:

- jedan ciklus za atletiku;

- jedan ciklus za vežbe na tlu i spravama;

- jedan ciklus za sportsku igru;

- jedan ciklus za kursni oblik.

Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u časovnoj organizaciji rada, onda se planira četvrti ciklus, tako što se po četiri časa oduzimaju od prva tri ciklusa.

Nastavno gradivo po ciklusima može da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, vežbe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u prolećnom) ili u dva perioda (npr. trčanje i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanje u prolećnom periodu).

IV. PRAĆENJE I OCENJIVANJE

Ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva.

Praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine:

- stanje motoričkih sposobnosti

- usvojene zdravstveno-higijenske navike

- dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa induvidualnim mogućnostima

- odnos prema radu.

Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskih sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period, a zbog njihove pozitivne transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.

Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a takođe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.

Stepen savladanosti motoričkih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.

Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.

Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu Pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole "Službeni glasnik RS", broj 93 od 17. VIII 2004. i na osnovu savremenog didaktičko-metodičkih pristupa.

V. PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIČKI MATERIJAL

Obavezna pedagoška dokumentacija je:

Dnevnik rada: struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.

Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.

Pisane pripreme nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).

Radni karton: treba da ima svaki učenik sa programom vežbaonog sadržaja koji sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik, a koji je prilagođen konkretnim uslovima rada.

Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.

Očigledna sredstva: prikazi na CD i video kasetama uz adekvatne snimljene komentare ili komentare nastavnika, crteži, konturogrami, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje radnih zadataka.

B. OBAVEZNI IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

VERSKA NASTAVA

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj verske nastave jeste da se njome posvedoče sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i religijskih zajednica koje žive i deluju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Učenici treba da upoznaju veru i duhovne vrednosti sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.

Zadaci verske nastave su da kod učenika:

- razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugačijem i savršenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugim ličnostima, prema ljudima kao bližnjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;

- razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konačnom smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, o životu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu božju i za sebe;

- razvija težnju ka odgovornom oblikovanju zajedničkog života sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i sopstvene crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama drugačijim od sopstvene, ka iznalaženju ravnoteže između zajednice i vlastite ličnosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom, i pre i posle svega, sa Bogom;

- izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj žive, istorije čovečanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;

- izgradi svest i uverenje da svet i život imaju večni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.

VERSKA NASTAVA - PRAVOSLAVNI KATIHIZIS

KORELACIJA S DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA:

1. Srpski jezik i književnost
2. Istorija
3. Geografija
4. Biologija
5. Fizika
6. Likovna kultura
7. Muzička kultura
8. Građansko vaspitanje
9. Tehničko i informatičko obrazovanje

ISLAMSKA VJERONAUKA (ILMUDIN)

Cilj i zadaci

Cilj nastave islamska vjeronauka (ilmudin) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da pruži učeniku osnovni vjernički pogled na svet, sa posebnim naglaskom na vjernički praktični deo, a takođe i budući vječni život.

Cilj nastave islamski vjeronauk u sedmom razredu jeste da učenike upozna sa osnovnim postulatima (temeljnim dužnostima) vjere islama, te da učenike upozna sa važnošću i sadržajem namaza (molitve) i njegovom ulogom u životu svakog pojedinca i zajednice u cjelini.

To znači da djeca na način primjeren njihovom uzrastu upoznaju vlastitu vjeru u njenoj duhovnoj, moralnoj, socijalnoj, misionarskoj i drugim dimenzijama.

Izlaganje vjerskog viđenja i postojanja sveta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama.

Način pristupa je islamsko viđenje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje.

Zadaci nastave islamske vjeronauke (ilmudin)

- poznavanje osnovnih principa vjere islama;

- poznavanje vrijednosti molitve;

- poznavanje sastavnih dijelova molitve;

- upoznavanje međusobnih prava i dužnosti pojedinca i zajednice;

- razvijanje svijesti o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavršenijim božjim stvorenjima;

- razvijanje sposobnosti (na način primjeren uzrastu učenika) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem smislu postojanja čovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, smrti, odnosu s prirodom koja nas okružuje, kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svijetlu vjere islama;

- razvijanje sposobnosti za odgovorno oblikovanje zajedničkog života sa drugima, za nalaženje ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, za ostvarivanje susreta sa svijetom (sa ljudima različitih kultura, religija pogleda na svijet, s društvom, prirodom) i s Bogom, u izgrađivanje uvjerenja da je čovekov život na ovom svijetu samo priprema za vječnost, da su svi stvoreni da budu sudionici vječnog života, da se iz te perspektive, kod učenika razvija sposobnost razumijevanja, preispitivanja i vrijednovanja vlastitog odnosa prema drugom čovjeku kao božjem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

VJERSKA NASTAVA - KATOLIČKI VJERONAUK

KORELACIJA S DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA:

1. Maternji jezik i književnost
2. Građanski odgoj
3. Povijest
4. Geografija
5. Likovna kultura
6. Muzička kultura

Корелација с другим предметимa/модулима:

1. Матерњи језик и књижевност
2. Грађански одгој
3. Повијест
4. Географија
5. Ликовна култура
6. Музичка култура

KORRELACIÓ A KÜLÖNBÖZŐ TANTÁRGYAKKAL/ MODULOKKAL:

1. Magyar nyelv és irodalom
2. Polgári nevelés
3. Történelem
4. Földrajz
5. Képzőművészet és zenekultúra

VERSKA NASTAVA - SLOVAČKE EVANGELIČKE CRKVE A.V.

КОРЕЛАЦИЈА С ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА / МОДУЛИМА:

1. Словачки језик и књижевност
2. Историја
3. Географија
4. Биологија
5. Ликовна култура
6. Музичка култура
7. Грађанско васпитање

За остваривање програма верске наставе - Словачке евангеличке а.в. цркве за седми разред основне школе користи се следећа литература:
- BIBLIA - Stará a Nová Zmluva
- CIRKEVNÉ DEJINY - učebnica náboženskej výchovy pre 7. ročník ZŠ; Veselý, D.; Tranoscius, L. Mikuláš.
- VIERA V ŽIVOTE KRESŤANA (náboženská výchova pre 7. ročník základných škôl - evanjelické a.v. náboženstvo); Th Dr. Marián Krivuš, Mgr. Ondrej Risiaň, Ph D., Th Dr. Jana Bosáková; Tranoscius, Liptovský Mikuláš v roku 2012.
- Радна свеска из верске наставе за седми разред - PRACOVNÝ ZOŠIT k učebnici náboženskej výchovy Viera v živote kresťana pre 7. ročník základných škôl - evanjelické a. v. náboženstvo; autor: Dana Naďová; izdavač: Tranoscius, Liptovský Mikuláš, 2012.

КORELÁCIA S PREDMETMI:

1. Slovenský jazyk a literatúra
2. Dejepis
3. Zemepis
4. Biológia
5. Výtvarná kultúra
6. Hudobná kultúra
7. Občianska výchova

Pre realizovanie plánu a programu náboženskej výchovy - Slovenskej evanjelickej a.v.cirkvi pre siedmy ročník odporúča sa nasledovná literatúra:
- BIBLIA - Stará a Nová Zmluva
- CIRKEVNÉ DEJINY - učebnica náboženskej výchovy pre 7. ročník ZŠ; Veselý, D.; Tranoscius, L. Mikuláš.
- VIERA V ŽIVOTE KRESŤANA (náboženská výchova pre 7. ročník základných škôl - evanjelické a.v. náboženstvo); Th Dr. Marián Krivuš, Mgr. Ondrej Risiaň, Ph D., Th Dr. Jana Bosáková; Tranoscius, Liptovský Mikuláš v roku 2012.
- PRACOVNÝ ZOŠIT k učebnici náboženskej výchovy Viera v živote kresťana pre 7. ročník základných škôl - evanjelické a. v. náboženstvo; Dana Naďová; izdavač: Tranoscius, Liptovský Mikuláš, 2012.

VERSKO VASPITANJE REFORMATSKE HRIŠĆANSKE CRKVE

Cilj i zadaci

Cilj nastave verskog vaspitanja Reformatske hrišćanske crkve jeste vrednovanje verskih i socijalnih datosti u hrišćanstvu i ljudskoj zajednici sa naglaskom na odgovornom stvaranju boljeg sveta. Mlade vodimo onim stavovima i istinama koje naučava Katehizam katoličke crkve.

Zadaci nastave verskog vaspitanja Reformatske hrišćanske crkve jesu: da misao vodilja verske nastave jeste izgradnja kompletne i odgovorne osobe u odnosu prema sebi, prema vjerskim vrednotama, prema drugim ljudima i konačno da se oseća pozvanim da te vrednote ne samo spoznaje i govori nego i potvrđuje životom.

SADRŽAJI PROGRAMA

HRIŠĆANSKA ETIKA EVANGELIČKE HRIŠĆANSKE CRKVE A. V.

Cilj i zadaci:

Cilj nastave hrišćanske etike evangeličke hrišćanske crkve a. v. jeste upoznavanje učenika sa značenjem reči "Bog je među nama".

Zadatak nastave hrišćanske etike evangelističke hrišćanske crkve je sticanje znanja o Bogu i priznanja Bogu.

SADRŽAJI PROGRAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

"Evangelički Katehizis"

Predgovor

Dr Martin Luter je 1520. g, posle poseta crkvenim opštinama, stekao žalosno iskustvo. Zbog toga je napisao svoj Katehizis. Ova mala čitanka (knjiga) u evangeličkoj crkvi postala je autentičnom i najvažnijom među veroučiteljskim knjigama. Nedostaci koje je Luter u dotadašnjem veroučenju primetio, motivisali su ga su ga da kroz Deset zapovesti, Apostolsku veroispovest, Oče Naš i samim Hristom određene svetosti kao što su Krštenje i Sveta večera (eucharistia), putem pitanja i odgovora, svima razumljivim načinom sažme suštinu hrišćanske vere.

Koristeći podelu Luterovog katehizisa, kao i njen sadržaj, sastavljen je udžbenik za 7. razred osnovne škole.

Neka Božji blagoslov prati ovaj udžbenik, kao i vas, dragi učenici, ka cilju.

Pedagoška metoda upotrebljena u udžbeniku

1. Razgovor (Dijalog)

Dijalog između veroučitelja i učenika, ali i uzajamno, među učenicima, neophodan je deo časa veronauke. Omogućava da učenik može relativno samostalno da dođe do svoga mišljenja, a takođe može da postavlja svoja pitanja.

2. Samostalan rad uz biblijski tekst

Tematika Katehizisa se ostvaruje time što se koriste biblijski tekstovi, ponekad samo jedan stih iz Biblije. To je dobra prilika da učenici nauče i samostalno da upotrebljavaju biblijske tekstove.

3. Pomoćna sredstva

Pored teorije neizbežno je i korišćenje kratkih DVD filmova (ne dužih od 10 minuta) sa odgovarajućom tematikom, koji će pomoći boljem razumevanju gradiva.

4. Pevanje iz omladinske pesmarice

5. Upoznavanje sa planom nastave

Upoznavanje učenika sa planom nastave neophodan je deo utemeljivanja prave atmosfere među učenicima, ali i između učenika i veroučitelja.

VERONAUKA - JUDAIZAM

Cilj i zadaci

Cilj nastave jevrejske veronauke - judaizam jeste da učenici steknu osnovna znanja iz bogatog nasleđa jevrejske biblijske književnosti, istorije, rabinske književnosti i etike, kao i da upoznaju jevrejske praznike, običaje i simbole.

Zadatak predmeta jevrejske veronauke - judaizam za sedmi razred osnovne škole je da se učenici upoznaju sa jevrejskom istorijom Starog i Srednjeg veka.

SADRŽAJI PROGRAMA

RAZDOBLJE DRUGOG HRAMA:

Judeja pod vlašću helenističkih monarhija. Hašmonejska država. Jevrejska dijaspora u epohi Drugog hrama.

TALMUDSKO RAZDOBLJE

Ustanak Bar Kohbe (70-132 g.), od ukidanja patrijarhata do arapskog osvojenja (429-636 g.). Vavilonija.

SREDNJI VEK

Jevreji u islamskim zemljama od VII do XII veka. Epoha gaona. Život Jevreja u hrišćanskoj Španiji. Jevreji severne i srednje Evrope od XI do XV veka. Proterivanje Jevreja s Pirinejskog poluostrva. Jevreji u Poljskoj i Litvaniji. Evropski Jevreji u razdoblju Reformacije i verskih ratova. Mesijanski pokreti u XVI i XVII veku.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Koristiti sledeće knjige: Istorija jevrejskog naroda, grupa autora (Ginko, Beograd, 1996), Kratka istorija jevrejskog naroda, Simon Dubnov (Izdanje Saveza jevrejskih opština Jugoslavije).

Opšte napomene

Istorijsko pamćenje i istorijska perspektiva je od velikog značaja za razumevanje identiteta i sudbine jevrejskog naroda.

GRAĐANSKO VASPITANJE

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj nastave građanskog vaspitanja jeste da učenici steknu saznanja, formiraju stavove, razviju veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavka za kompetentan, odgovoran i angažovan život u demokratskom društvu.

Zadatak nastave građanskog vaspitanja jeste stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave građanskog vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave građanskog vaspitanja budu u punoj meri realizovani.

Operativni zadaci:

Učenici treba da:

- razumeju značenja ključnih pojmova koji se odnose na građanina, državu i vlast

- shvate istorijski razvoj građanskih prava i sloboda

- se upoznaju sa karakteristikama odgovornog i aktivnog građanina

- razumeju mesto i ulogu deteta kao građanina u društvu

- razumeju odnos između građanskih prava pojedinca i opšteg dobra

- se upoznaju sa načinima razvijanja građanske odgovornosti

- razumeju volonterski pokret i značaj volonterskih akcija

- budu podsticani da se angažuju u različitim inicijativama i akcijama

- razumeju značaj inicijative za postizanje promena u društvenoj zajednici

- razumeju neophodnost postojanja vlasti

- se upoznaju sa konceptom ograničene vlasti

- se upoznaju sa institucijom Đačkog parlamenta.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Pogled unazad - podsećanje na sadržaje programa građanskog vaspitanja za 5. i 6. razred (prava i odgovornosti na nivou škole/lokalne zajednice; aktivno učešće u životu škole/lokalne zajednice; školska pravila i procedure, mere vlasti). (1)

Predstavljanje ciljeva, zadataka, sadržaja i metoda rada. (1)

GRAĐANIN (19)

Građanin i politika u prošlosti - poreklo reči politika i građanin, istorijski kontekst razvoja građanskih prava i sloboda, Deklaracija o pravu čoveka i građanina (1789. g). (1)

Građanin i politika u sadašnjosti - pojmovi politika i građanin u savremenom društvu. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948. g.). (1)

Odgovoran i aktivan građanin - znanja, veštine, osobine, vrednosti i ponašanje odgovornog i aktivnog građanina. (2)

Dete kao građanin - Konvencija o pravima deteta kao polazište za određivanje mesta i uloge deteta kao građanina. Deca i odrasli kao građani - sličnosti i razlike. (2)

Porodica, škola, lokalna zajednica, država - zajednice u kojima živimo. (1)

Prava - prava pojedinca i opšte dobro. (1)

Odgovornost - individualna (moralne vrednosti) i građanska (informisanost, poštovanje zakona, biračko pravo - pravo da bira i da bude biran, učešće u organizacijama koje se zalažu za opštu dobrobit, pokretanje inicijativa...). Načini razvijanja građanske odgovornosti: institucionalni i vaninstitucionalni. (3)

Volonterski pokret - pojam i značaj volonterskog pokreta. Vrednosti na kojima počiva volontarizam (solidarnost, empatija, altruizam...). Izbor volonterskih akcija i izrada plana za njihovo izvođenje. (3)

Izvođenje volonterske akcije. (3)

Analiza uspešnosti volonterske akcije. (2)

DRŽAVA I VLAST (7)

Država - pojam i istorijski kontekst razvoja države. (2)

Vlast - neophodnost postojanja vlasti; ograničena/neograničena vlast; vladavina pojedinca/vladavina zakona; demokratija, ustav (Ustav Srbije i prava deteta, Konvencija o dečijim pravima); nivoi vlasti (lokalni, pokrajinski i republički) i podela vlasti (zakonodavna, izvršna i sudska). (5)

ĐAČKI PARLAMENT I INICIJATIVA (5)

Đački parlament - mesto i uloga đačkog parlamenta po odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Način funkcionisanja đačkog parlamenta. (2)

Inicijativa - izbor teme demokratskom procedurom i pokretanje inicijative da se o njoj raspravlja u Đačkom parlamentu (ako u školi ne postoji Đački parlament, inicijativa može da se odnosi na njegovo osnivanje). (3)

ZAVRŠNI DEO (3)

Rečnik - izrada rečnika ključnih pojmova sa kojima su se učenici upoznali na časovima građanskog vaspitanja tokom školske godine. (2)

Šta nosim sa sobom - razmena učeničkih iskustava o aktivnostima realizovanim na časovima građanskog vaspitanja i procena korisnosti i upotrebljivosti stečenih znanja i veština za svakodnevni život. (1)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da najmanje jedna trećina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.

U nastavi koristiti, najmanje u trećini slučajeva, zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporučenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su učenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima, programi izbornog predmeta građansko vaspitanje po razredima (od prvog do šestog) su koncipirani na taj način da kod učenika razvijaju svest o sebi i drugima, osposobljavaju ih za konstruktivnu komunikaciju i nenasilno rešavanje konflikata i podstiču aktivizam i participaciju na nivou škole i lokalne zajednice.

Program sedmog razreda nastavlja razvojni pravac predmeta sa fokusom na pojmove koji se odnose na društvo kao što su politika, država, vlast i građanin. Ti pojmovi su dati kroz istorijski kontekst sa namerom da učenici shvate kako je tekao razvoj građanskih prava i sloboda. To je potrebno da bi se razumelo puno značenje demokratije i karakteristika odgovornog i aktivnog građanina savremenog društva. Za učenike je posebno važno da razumeju svoje mesto i ulogu u demokratskom društvu i da se osnaže da aktivno učestvuju u društvenom životu zajednica kojima pripadaju. Učenik kao građanin, sa svojim pravima, obavezama i odgovornostima treba da postane svestan da se njegovo ponašanje i odluke ne tiču samo njega, već i drugih ljudi.

Ovako koncipiran program zahteva od nastavnika dobru pripremu za svaki čas, prethodno završenu obuku i korišćenje priručnika. Priručnik treba da pomogne nastavnicima u realizaciji časova tako što će ponuditi moguće načine rada, ali njegova funkcija je i u tome da spreči previše teoretski pristup i nefunkcionalnu (preopširnu) obradu nekih sadržaja.

Načini i metode realizacije ovog programa su isti oni koji su već korišćeni u okviru ovog predmeta, ali se uvode i složeniji načini rada koji prate razvojne karakteristike učenika sedmog razreda. Diskusija, argumentovanje, debata, analiza slučaja, poređenje i pokretanje inicijative su načini na koji se najbolje mogu realizovati sadržaji ovog programa. Kroz izborni predmet građansko vaspitanje i dalje se neguje i razvija proces saznavanja kroz aktivno učenje, odnosno kroz punu participaciju učenika, učenje od drugih i zajedno sa drugima, kao i učenje za život uz korišćenje iskustva učenika.

Program građanskog vaspitanja za sedmi razred najviše je u korelaciji sa programom nastavnog predmeta istorija i zato je celishodna saradnja nastavnika ova dva predmeta.

Predviđene teme programa se mogu efikasnije realizovati uz korišćenje raznovrsnog materijala, na čijoj pripremi mogu raditi i nastavnici i učenici. Ti materijali treba da budu iz različitih izvora (knjige, štampa, televizija, internet...), aktuelni, podsticajni za diskusiju i kritičko čitanje.

Kako je akciona komponenta (ponašanje), u čijoj osnovi se nalaze znanje, stavovi i vrednosti, najvažniji rezultat građanskog obrazovanja programom je predviđeno da učenici organizuju i realizuju volontersku aktivnost. Nastavnik treba da pomogne učenicima u tome da planirana aktivnost bude po obimu mala, realna i ostvarljiva. Cilj je da učenici prođu kroz proces organizovanja aktivnosti, da osete zadovoljstvo pomaganja drugima i prepoznaju vrednosti na kojima počiva volontarizma. Posebnu pažnju treba posvetiti analizi izvedene akcije i procenjivanju šta je bilo uspešno, koje su bile teškoće i kako ih je moguće prevazići.

Programom je predviđeno uspostavljanje veze između nastave građanskog vaspitanja i Đačkog parlamenta, kao formalnog tela u školi, kroz koje učenici mogu ostvariti svoja prava i doći u kontakt sa demokratskim mehanizmima i procedurama. Pokretanje inicijative za Đački parlament prilika je da učenici razumeju mesto i ulogu građanskog aktivizma u postizanju promena u društvenoj zajednici.

U završnom delu programa predviđena je izrada rečnika ključnih pojmova. Za njegov nastanak je neophodno da se tokom svih prethodnih časova vodi računa o značenju pojmova koji su razmatrani i da postoji pisani trag o tome npr. na posterima ili nekim drugim produktima učeničkih aktivnosti. Suština rečnika nije u njegovom obimu, već u preciznosti objašnjenja i razumevanju od strane učenika. Istovremeno, izrada rečnika može biti dobar pokazatelj nastavniku uspešnosti realizacije ovog programa.

Prostor u kojem se izvodi nastava, učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje u krugu i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika). Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu.

Za realizaciju predmeta je potreban i osnovni materijal za izradu panoa: flomasteri, bojice, selotejp, lepak, makaze, listovi A4 formata beli i u boji i četvorodelna tabla dimenizija 100x80.

STRANI JEZIK

treća godina učenja

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Cilj

Cilj nastave stranog jezika jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da ovladaju komunikativnim veštinama i razviju sposobnosti i metode učenja stranog jezika.

Zadaci nastave stranog jezika su:

- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave stranog jezika svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave stranog jezika budu u punoj meri realizovani,

- razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova,

- sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji,

- sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika,

- usvajanje osnovnih znanja iz stranog jezika koja će učeniku omogućiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja,

- usvajanje normi verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči,

- osposobljavanje učenika da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, učenje istog ili drugih stranih jezika na različite načine i u svim okolnostima koje život stvori.

Učenje drugog stranog jezika, oslanjajući se na iskustva i znanja stečena učenjem prvog stranog jezika, pospešuje sticanje višejezičke i višekulturne kompetencije i razvijanje svesti o jezičkom bogatstvu užeg i šireg okruženja.

Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Pored toga, učenik uočava značaj ličnog zalaganja u procesu učenja stranog jezika.

Standardi

Razumevanje govora

Učenik razume jednostavnu usmenu poruku iskazanu savremenim jezikom, ne dužu od 4 do 5 minuta; i to na nivou globalnog razumevanja (osnovno obaveštenje iz poruke), na nivou selektivnog razumevanja (pronalaženje tražene informacije). Razumevanje treba da se odnosi na različite vrste usmenih poruka (monolog, kraći razgovor, kratka informacija).

Razumevanje pisanog teksta

Učenik čita sa razumevanjem kraće pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama, sadržajima i komunikativnim funkcijama.

Usmeno izražavanje

U okviru programom predviđene jezičke građe, učenik je u stanju da iskaže jednostavnu usmenu poruku, ispriča lični doživljaj, sadržaj razgovora ili narativnog teksta, samostalno ili uz pomoć nastavnika.

Pismeno izražavanje

U okviru programom predviđene jezičke građe, učenik piše poruke i kratke tekstove.

Interakcija

Učenik ostvaruje komunikaciju i razmenjuje sa sagovornicima kratke informacije u vezi sa poznatim temama, sadržajima i komunikativnim funkcijama.

Znanja o jeziku

Prepoznaje osnovne principe gramatičke i sociolongvističke kompetencije.

Operativni zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Na kraju sedmog razreda, učenik treba da:

- razume izraze i uputstva koje nastavnik upotrebljava i prati obična i kraća obaveštenja;

- razume kratke dijaloge i monološka izlaganja do 12 rečenica, koje nastavnik iskazuje prirodnim tempom, drugi učenici ili ih čuje preko zvučnog materijala, a koji sadrže poznatu jezičku građu obrađenu tokom petog, šestog i sedmog razreda;

- razume jednostavne pesme u vezi sa obrađenom tematikom;

- razume i reaguje na odgovarajući način na kratke usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i interesovanjima sa aktivnostima na času.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- upozna i, kada je u pitanju poznata jezička građa, savlada tehnike čitanja u sebi;

- dalje upoznaje pravila grafije i ortografije;

- razume smisao kraćih pisanih poruka i ilustrovanih tekstova o poznatim temama (oglasi, plakati sa većim brojem učestalih izraza i internacionalizama oko 100 reči);

- izdvaja osnovne informacije iz kraćeg prilagođenog teksta u vezi sa nekom osobom ili događajem (ko, šta, gde, kada...);

- nasluti sadržaj nekog informativnog teksta ako je praćen vizuelnim dodatkom.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- razgovetno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje, akcentuje reči, poštuje ritam i intonaciju pri spontanom govoru i čitanju;

- stupi u dijalog i u okviru deset replika, postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom petog, šestog i sedmog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, ali uz nastavnikov podsticaj, u desetak rečenica predstavi sebe ili drugoga, saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše sliku, lice, predmet, životinju i situaciju.

Interakcija

Učenik treba da:

- reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja u vezi sa konkretnom situacijom;

- postavlja jednostavna pitanja i odgovara na njih;

- izražava dopadanje ili nedopadanje; nudi i prihvata ponudu, poziv ili izvinjenje;

- učestvuje u komunikaciji na času (u paru, u grupi, itd.);

- traži razjašnjenja kada nešto ne razume;

- ostvaruje jednostavnu interakciju uz stalno ponavljanje i ponovno formulisanje iskaza i vrši korekcije.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje pravila grafije, ortografije i interpunkcije;

- piše rečenice i kraće tekstove na osnovu datog modela, slike ili drugog vizuelnog podsticaja (biografije, kraće opise događaja iz svakodnevnog života);

- piše prigodne čestitke, poruke i elektronska pisma koristeći model;

- odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se odnose na obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;

- pravi spiskove s različitim namenama (kupovina, proslave rođendana, obaveze u toku dana...).

Znanja o jeziku

- prepoznaje šta je novo naučio;

- shvata značaj poznavanja jezika;

- uviđa mogućnosti pozitivnog transfera znanja i strategija stečenih učenjem

- prvog stranog jezika;

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme učtivosti);

- razume vezu između sopstvenog zalaganja i postignuća u jezičkim aktivnostima.

Teme i situacije po domenima upotrebe jezika

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

SADRŽAJI PROGRAMA

Svi gramatički sadržaji uvode se sa što manje gramatičkih objašnjenja osim ukoliko učenici na njima ne insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajućem komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatičkih pravila.

Engleski jezik

1. Imenice

a) Brojive i nebrojive imenice

b) Pravilna množina imenica (množina na - s, -es); najčešći primeri nepravilne množine (man, woman, child).

v) Izražavanje pripadanja i svojine (sa imenicom u jednini):

- Sintetički genitiv: Mary's book, the dog's tail

- Analitički genitiv: the colour of the book.

2. Član

a) neodređeni član

- u prvom pominjanju nekoga ili nečega: There's a book on the table.

- u značenju broja jedan: Can I get an orange, please?

- uz nazive zanimanja: He's a teacher.

- generička upotreba: A cat is an animal.

- uzvičnim rečenicama, ispred brojivih imenica, posle such, what: What an interesting film!

b) određeni član

- uz zajedničke imenice u jednini i množini:

The apple is for you. / The apples are for you.

- ispred superlativa i rednih brojeva:

It is the tallest building in London. January is the first month of the year.

- u izrazima sa delovima dana: in the morning, in the evening.

- ispred imena muzeja, pozorišta, hotela: The National Theatre is very old.

- ispred imena planinskh venaca, reka, mora, okeana: The Alps, the Danube, The Adriatic Sea

v) nulti član

- uz nebrojive imenice i brojive imenice u množini

I like to drink milk. He likes apples.

- uz nazive dana u nedelji, meseca, godišnjih doba: on Friday, in March, summer

- uz nazive obeda: breakfast, lunch, dinner

- uz praznike: New Year, Christmas

- uz nazive sportova i dečijih igara: football, hopscotch

- u izrazima: be at home/go home; be at school/ go to school; go to bed; have breakfast/ dinner

3. Zamenice

a) Lične zamenice u jednini i množini, u funkciji subjekta i objekta:

We like to play football. I like him. Give me the book.

b) Pokazne zamenice u jednini i množini this/these; that/those.

v) Upitne zamenice who, what u funkciji subjekta

g) Prisvojne zamenice mine, yours, his, hers, ours, theirs

4. Determinatori

a) Pokazni determinatori this/these; that/those.

b) Prisvojni determinatori.

v) Determinatori some, any, much, many, a lot of, uz brojive i nebrojive imenice

5. Pridevi

a) Sintetički komparativ i superlativ osnovnih jednosložnih prideva

She is taller than her sister. Is this the biggest building in your town?

b) analitički komparativ i superlativ: more expensive, the most dangerous;

v) nepravilno poređenje prideva (good/bad; much/many).

6. Brojevi

Prosti brojevi do 1000. Redni brojevi do 50.

7. Kvantifikatori brojivih i nebrojivih imenica: much/many; a lot of

8. Glagoli

a) The Simple Present Tense za izražavanje uobičajene radnje ili pojave: He goes to bed at nine. It rains a lot in winter.

b) The Present Continuous Tense

- za izražavanje radnje koja se događa u trenutku govora: He's sleeping now.

- za izražavanje buduće radnje: She is leaving for England next week.

v) razlika između The Present Simple Tense i The Present Continuous Tense.

g) The Simple Past Tense pravilnih glagola i nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odrični oblici, receptivno i produktivno.

d) The Present Perfect pravilnih glagola i najčešćim/najfrekventnijim nepravilnih glagola, potvrdni, upitni i odrični oblici, receptivno i produktivno

Ograničiti upotrebu uz priloge: ever, never, yet, just,

đ) Going to, potvrdni, upitni i odrični oblici, receptivno i produktivno.

e) Modalni glagoli

- can: izražavanje sposobnosti, mogućnosti: I can swim. He can’t come today.

traženje dozvole: Can I take your book, please?

- could: He could read and write when he was five.

- must: iskazivenje obaveze: You must finish your homework. I must go now.

iskazivanje zabrane: You mustn't smoke.

- have to: iskazivenje obaveze: I have to study.

- had to: I had to see him yesterday.

- would: nuđenje, pozivanje: would you like to ...?

ž) Imperativ- pozivanje let's go out, let's go to the movies

đ) Davanje predloga: what shall we do now? Why don't we ... ? What about ...?

z) Glagoli za izražavanje dopadanja i nedopadanja: like, dislike doing something.

9. Prilozi i priloške odredbe.

a) građenje priloga od prideva: slow - slowly

b) pravilni i nepravilni prilozi: good - well, fast - fast, late - late

10. Predlozi: at, in, on, under, behind, from, by.

11. Veznici: and, or, but, because, so, when.

12. Rečenica

a) Red reči u prostoj rečenici.

b) YES/NO pitanja i kratki potvrdni i odrični odgovori.

v) WH pitanja (What, Who, Whose, Why, Where)

g) Pitanja: How long, how far, how high?

What is she like?

d) Izražavanje namere uz infinitiv.

Upotreba infinitiva posle glagola: want, decide

Italijanski jezik

1. Imenice

Vlastite imenice i zajedničke, odgovarajući rod i broj sa determinativom: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma, Signor Rossi, Signora Rossi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, itd.

2. Član

Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.

Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.

Određeni član ispred datuma: Oggi è il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji Abbiamo lezioni di lingua italiana il linedì e il giovedì.

Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.

Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (C’è un libro: Ci sono dei libri).

Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).

Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.

Partitivni član. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz izraze koji izražavaju određenu količinu. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

3. Zamenice

Lične zamenice u službi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.

Naglašene lične zamenice u službi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.

Naglašene lične zamenice u službi direktnog objekta complemento oggetto: mi, ti, lo, la, La, ci, vi, li, le.

Nenaglašene lične zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.

Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Pokazne zamenice (questo, quello).

Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?

4. Pridevi

Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.

Komparacija prideva, komparativ: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi.

Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.

Pokazni pridevi: questo, quello.

Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.

Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.

5. Predlozi

Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.

Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.

Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni.

6. Glagoli

Sadašnje vreme (Presente Indicativo) triju konjugacija. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire.

Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.

Imperativ (Imperativo), zapovedni način, bez oblika za treće lice množine). Zapovedni način, za sva lica: Fa’ presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore.

Povratni glagoli.

Upotreba glagola piacere.

Perfekt (Passato Prossimo) - samo određeni broj najfrekventnijih glagola: Ho finito. Ho dimenticato il mio quaderno. Sono andato da mia nonna. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.

Kondicional prezenta (Condizionale Presente) glagola potere i volere: Vorrei un chilo di mele, per favore! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?

Futur pravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.

Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in gita.

7. Prilozi

Potvrdni, određni (sì, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù

Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?

Rečce

8. Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne.

9. Veznici: e, o, ma, se.

10. Rečenica:

Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.

Upitna rečenica:

s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Leggete? Scrivete bene?);

s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom (Non leggete? Non scrivete?).

Red reči u rečenici.

Strukture vezane za svakodnevne situacije u razredu

Chi è assente. Presenti tutti? Cancella la lavagna, per favore! Vieni qua/qui! Vieni alla lavagna! Va' al tuo posto! Ascoltate la cassetta! Ascoltate bene! Attenzione! (Fate) silenzio! Lavorate in gruppo/ in coppia! Scrivete la data!

Ascoltate e ripetete! Siete pronti? Fa' la domanda a Pietro! Domanda a Pietro! Rispondi! Apri/Chiudi la finestra/ porta Ascoltate bene! Attenti alla consegna! Dagli/dalle il tuo libro! Dagli/dalle la penna! Prendi il tuo libro! Apri a pagina... Vogliamo giocare? Giochiamo? Che gioco volete fare? Con che cosa volete giocare? Chi ha vinto? Vince/ Ha vinto... Cantiamo? Cantiamo tutti insieme!

Nemački jezik

Imenice (zajedničke, vlastite)

Receptivno i produktivno usvajanje roda, broja i padeža pomoću člana, nastavaka i determinativa. Produktivno korišćenje nominativa, genitiva, dativa i akuzativa jednine i množine, sa odgovarajućim predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su predviđene tematikom. Saksonski genitiv.

Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter? Ich fahre mit den Freunden zum See. Wie gefällt dir das Auto meines Bruders?

Član

Receptivno i produktivno usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana im, am, ins (receptivno i produktivno). Nulti član uz gradivne imenice (receptivno i produktivno). Prisvojni determinativi u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno i produktivno).

Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig mir dein Foto!

Razlika između neodređenog i određenog člana u širem kontekstu (neodređeno i nepoznato: određeno i poznato): Klaus hat eine neue Jacke. Die Jacke ist gelb.

Upotreba određenog člana:

- uz glagole kretanja: ins Bett gehen, zur Schule gehen, ans Meer fahren, ins Gebirge fahren

- uz godišnja doba: im Sommer

- uz doba dana: am Vormittag

- uz datume: am 6. März

Upotreba nultog člana:

- uz nazive sportova: Fußball spielen, Gymnastik treiben

- uz nazive muzičkih instrumenata: Klavier spielen

- u izrazima: zu Fuß gehen, zu Hause sein, nach Hause gehen

- uz geografske pojmove nach Italien fahren, in Berlin leben

Negacija

Kein u nominativu, genitivu, dativu i akuzativu. Nein, nicht.

Nein, das weiβ ich nicht. Ich habe keine Ahnung.

Zamenice

Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno i produktivno).

Er heiβt Peter. Wann besuchst du uns? Wie geht es Ihnen?

slabih i najfrekventnijih jakih glagola

Pridevi

Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji (receptivno).

Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist groβ.

Pridevi u komparativu i superlativu:

- pravilne poredbene oblike: billig, billiger, der (die, das) billigste

- nepravilne poredbene oblike (gut/besser/der (die, das) beste; lang/länger/der (die, das) längste).

Pridevi izvedeni od imena grada (Belgrader, Hamburger).

Predlozi

Predlozi sa dativom, akuzativom i dativom i akuzativom koji se koriste:

a) za označavanje položaja u prostoru: auf dem Tisch, unter dem Stuhl, zwischen den Bänken, hinter der Schule, vor dem Theater, dem Kino gegenüber.

b) za pravac kretanja: zum Arzt, nach Deutschland, in die Stadt

v) za vreme: vor dem Essen, nach der Schule, während der Stunde

d) za poreklo: aus der Schweiz

đ) za sredstvo: mit dem Taxi

e) za namenu: fur Kinder

Prilozi i priloške odredbe (receptivno i produktivno):

a) za vreme: gestern, vor einer Woche, letztes Jahr, morgen.

b) za mesto i pravac kretanja: da hinten, geradeaus, nach links.

v) za način: zufällig.

g) za učestalost: oft, einmal, jeden Tag, zweimal im Monat, üblich.

Glagoli (potvrdne, upitne i odrične oblike) u sledećim vremenima:

a) prezent slabih i jakih glagola; prezent najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima, prezent modalnih glagola (receptino i produktivno)

b) preterit pomoćnih i modalnih glagola

v) perfekt slabih i najfrekventnijih jakih glagola; perfekt najfrekventnijih glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima

g) futur

d) konjunktiv preterita za postavljanje učtivih pitanja i izražavanje želje (bez gramatičkih objašnjenja):

Möchtest du einen Apfel? Möchtest du heute mit mir ins Kino gehen?

đ) glagoli sa predložnom dopunom: warten auf, hoffen auf, sich freuen über/auf.

e) povratni glagoli: sich waschen, sich die Hände waschen

Brojevi

Osnovni do 1000.

Redni brojevi do 31.

Kazivanje vremena po časovniku.

Rečenica

a) Osnovne rečenične strukture u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku.

b) Veznici za naporedne rečenice (receptivno i produktivno): und, aber, oder, denn.

Er lernt Deutsch, denn er möchte in Berlin studieren. Er hat einen Führerschein aber er fährt nicht.

g) Veznici za zavisno-složene rečenice ob, dass, w? (receptino i produktivno)

Ich weiss nicht, wann der Film beginnt. Er sagt, dass er Deutsch kann.

Ruski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:

1. Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika o i a (receptivno). Izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti (receptivno). Pojam fonetske reči (receptivno).

Osnovni tipovi intonacionih konstrukcija u okviru složene rečenice (receptivno).

2. Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) в том, что… Я согласна (согласен). Это новое пальто.

3. Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: Анна (Вова) читает… вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (я прочитал)... я прочитаю...ты прочитаешь (receptivno).

4. Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola бежать, бегать, плыть, плавать, лететь, летать.

5. Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! По газонам не ходить!

6. Iskazivanje negacije: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет. Никого (ничего) не вижу. Ни о ком (чем) не думаю (receptivno).

7. Iskazivanje načina vršenja radnje: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок.

8. Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году (receptivno).

9. Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по городу (улице).

10. Upotreba glagola kretanja идти, ходить u prenesenim značenjima: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет! (receptivno)

Francuski jezik

Učenici treba da razumeju i koriste:5

1. Prezentative i njihove dopune: c’est/ce sont/ce n’est pas/ce ne sont pas; voici/voilà; il y a/il n’y a pas (de/d’)

C’est mon professeur. Ce sont nos amis. C’est la ferme de mes grands-parents. Ce sont leurs poules. Ce ne sont pas leurs vaches. Voici Paul, notre cousin de Paris. Voilà nos animaux de compagnie. Il y a cinq chats, mais il n’y a pas de souris!

2. Sredstva za naglašavanje rečeničnih delova c’est ... qui i c’est... que: C’est Pierre qui va le faire; c’est to i que j’aime.

3. Sredstva koja ukazuju na lice:

a) naglašene lične zamenice posle predloga: On peut aller chez moi; Je peux m’asseoir à côté de vous? Je n’ai jamais été chez eux;

b) naglašene lične zamenice posle pozitivnog imperativa: Regarde-moi! Ouvre-lui! Téléphonez-leur!

4. Aktualizatore imenice:

a) vrednosti određenog član - generalizacija: Les enfants aiment les jeux de société; specifikacija: Le frère de Mia aime jouer au Scrabble;

b) izostavljanje člana: natpisi (Pâtisserie), vrste proizvoda (Chocolat, Savon de Marseille), spiskovi (lait, beurre, baguette, jambon, fromage blanc); ispred imenici u poziciji atributa: Elle est médecin; Il est boulanger;

v) demonstrative (zamenice): celui-ci/là; celle-ci/là (kao odgovor na pitanje Lequel? / Laquelle?); Cette moto? C’est celle de mon grand frère;

g) posesive (zamenice): le mien/la mienne; le tien/la tienne; le sien/la sienne;

d) kvantifikatore un peu de / beaucoup de; pas assez de / assez de / trop de.

5. Modalitete rečenice:

a) negaciju (infinitiva): Ne pas ouvrir les fenêtres; Ne pas se pencher;

b) interogaciju: upitnu morfemu n’est-ce pas? inverziju (receptivno): Avez-vous compris? Voulez-vous essayer?

6. Parcijalno direktno i indirektno pitanje: Quand est-ce qu’on part? Il demande quand on part; Où sont mes affaires? Elle demande où sont ses affaires. (Simultanost radnji).

7. Sredstva za iskazivanje prostornih odnosa:

a) priloški i drugi izrazi: par terre, au milieu, au centre, dehors, dedans;

b) priloške zamenice en i y: Tu vas à Nice? Non, j’en viens. Tu vas souvent à la campagne? J’y vais chaque été.

8. Kvalifikaciju:

a) mesto prideva petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais;

b) promena značenja nekih prideva u zavisnosti od mesta: Un grand homme / un homme grand; un brave homme / un homme brave.

9. Sredstva za iskazivanje vremenskih odnosa:

a) predlozi dans, depuis i izraz il y a: Je pars dans deux jours; On est ici depuis lundi; Nous sommes arrivés il y a trois jours;

b) iskazivanje simultanosti i budućnosti u prošlosti: Ce jour-là il est venu me dire qu’il partait; il m’a dit qu’il allait déménager; il a promis qu’il nous écrirait.

10. indikativ (utvrđivanje gradiva iz šestog razreda): prezent, složeni perfekt, imperfekt, futur prvi indikativa, kao i perifrastične konstrukcije: bliski futur, progresivni prezent, bliska prošlost;

- il faut que, je veux que, j’aimerais que praćeni prezentom subjunktiva glagola prve grupe (Il faut que tu racontes ça à ton frère), kao i receptivno: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu saches/ que tu écrives;

- prezent kondicionala: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi!

- imperativ (receptivno): aie un peu de patience, n’ayez pas peur;

- receptivno (radi razumevanja priča i bajki): oblici prostog perfekta (treće lice jednine i treće lice množine).

11. Sredstva za iskazivanje pogodbe: Si tu as le temps, viens à la maison; On ira voir le match si tu finis tes devoirs.

_________________
5 Napomena: Date kategorije, uglavnom preuzete iz semantičkih gramatika koncipiranih za učenike francuskog kao stranog jezika, namenjene su autorima udžbenika i nastavnicima i nije potrebno da ih učenici znaju; savetuje se, stoga, što manja upotreba lingvističkih termina u nastavnim materijalima i u procesu nastave. Objašnjenja treba davati u što jednostavnijoj, po mogućnosti shematizovanoj formi.

Španski jezik

REČENICA

Složena rečenica

a) subordinacija sa veznikom que tipa: Me ha escrito que su madre está enferma;

b) relativne rečenice sa que;

v) složene rečenice: jukstaponirane (Estaba durmiendo, no escuché nada) i koordinirane (Pedro lee y Jorge escucha la música).

Direktan i indirektan govor bez slaganja vremena Me dice: "Cierra la ventana". Me ha dicho que cierre la ventana.

IMENSKA GRUPA

Rod i broj imenica - sistemski prikaz morfoloških karakteristika

Neodređeni determinativi: todo, algo, .

Zamenice

Relativne zamenice: que i quien.

Neodređene zamenice: esto, eso, aquello, lo.

Brojevi

Brojevi preko 1.000. Upotreba osnovnih brojeva umesto rednih. (Abre el libro en la página 8. 24. de abril).

Predlozi

Predlozi: de, a, por, para, en con, u imenskoj grupi prema građi predviđenoj programom za VII razred.

GLAGOLSKA GRUPA

Glagoli

Glagolska grupa (futur, prezent, perfekat, pluskvamperfekat) do tada usvojenih nepravilnih glagola.

Prezent subjunktiva pravilnih glagola i do tada usvojenih nepravilnih glagola.

Prezent 3. lica subjanktiva u funkciji imperativa.

Osnovne glagolske perifraze: ir a + infintivo, tener que + infinitivo, deber + infinitivo, deber de + infinitivo, dejar de + infinitivo, estar + gerundio

Prilozi

Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).

Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...

Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente (mente).

Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.

Prilozi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.

Predlozi

Predlozi: de, a, en, por, para u vezivanju glagola i dodataka. (Hablar por teléfono. Este regalo es para ti. Viajar en avión. Lo hago por ti. Lo hago para ti. Pienso en ti todos los días).

INTONACIJA I IZGOVOR

Intonacija najjednostavnijih složenih rečenica predviđenih programom za VII razred.

Ritmičke grupe koje se javljaju u predviđenim rečenicama (Me dijo que su padre iba a regresar esta noche.).

PRAVOPIS

Pravopis svih oblika predviđenih programom za VII razred.

Elementi civilizacije

Pored upoznavanja, u okviru govornih činova, sa načinima ponašanja svojstvenim kulturi španskog govornog područja, učenici moraju upoznati i sledeće:

- nekoliko najvećih gradova i njihove znamenitosti;

- državne praznike;

- najčuvenija imena hispanske kulture i umetnosti;

- briga mladih u hispanskom svetu u očuvanju prirode, posebno briga o životinjama;

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da najmanje jedna trećina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.

U nastavi koristiti, najmanje u trećini slučajeva, zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporučenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su učenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.

Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:

- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;

- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;

- nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajuće elemente;

- bitno je značenje jezičke poruke;

- nastavnik i dalje učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza;

- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;

- sa ciljem da unapredi kvalitet i količinu jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;

- nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa.

- Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:

- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;

- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;

- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;

- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;

- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnih materijala;

- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;

- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad;

- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto;

Tehnike (aktivnosti)

Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.

1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).

2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)

3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)

5. Igre primerene uzrastu

6. Pevanje u grupi

7. Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)

8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti

9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog rečnika

10. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz

11. Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova

12. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)

13. Razumevanje pisanog jezika:

- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...)

a. prepoznavanje veze između grupa slova i glasova

b. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/netačno, višestruki izbor

c. izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi

14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.

15. Pismeno izražavanje:

- povezivanje glasova i grupe slova

- zamenjivanje reči crtežom ili slikom

- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično)

- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama

- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili sl, nalepnice za kofer)

- pisanje čestitki i razglednica

- pisanje kraćih tekstova.

Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sporovodi sa akcentom na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama. Elementi za proveru i ocenjivanje:

- razumevanje govora

- razumevanje kraćeg pisanog teksta

- usmeno izražavanje

- pismeno izražavanje

- usvojenost leksičkih sadržaja

- usvojenost gramatičkih struktura

- pravopis

- zalaganje na času

- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi)

Načini provere moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima.

Predviđena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugodištu.

Gramatički sadržaji u sedmom razredu

U prethodnim razredima osnovne škole učenici su usvajali strani jezik. Učenje je na tom uzrastu bilo pretežno intuitivno: odgovarajućim nastavnim aktivnostima učenici su dovođeni u situaciju da slušaju strani jezik u okviru određenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da naučene iskaze kombinuju da bi se usmeno i pismeno izrazili u sličnim kontekstima.

U petom razredu učenici su počeli da uočavaju prva jezička pravila koja su im olakšavala početno opismenjavanje na stranom jeziku.

Od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, počinje i učenje stranog jezika; reč je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezičkih (i nejezičkih) fenomena i razmišljanjem o njima omogućuje uočavanje određenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.

Gramatički sadržaji predviđeni u šestom i sedmom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi učenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao složenom sistemu. Savladavanje gramatičkih sadržaja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika i nastavnicima predlaže da:

1. ohrabruju učenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatička pravila;

2. otkrivena gramatička pravila prikažu na shematizovan način;

3. u primerima i vežbanjima koriste što je moguće više poznatu leksiku;

4. primere i vežbanja kontekstualizuju;

5. dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najčešćih gramatičkih grešaka svojih učenika;

6. ukazuju učenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguće posledice gramatičke nepreciznosti / netačnosti.

Budući da se na ovom uzrastu gramatička znanja proširuju (sposobnost učenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatička znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to jest kroz kratke usmene / pismene vežbe kojima se proverava sposobnost učenika da primene određeno otkriveno gramatičko pravilo; ispravak je za učenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugođa i školske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izražavanja, ne bi trebalo davati gramatička vežbanja, već bi gramatičku tačnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od više elemenata kojim se ocenjuju različite receptivne i produktivne jezičke veštine. Elementi i skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni učenicima.

FIZIČKO VASPITANJE - IZABRANI SPORT

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj obaveznog izbornog predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport je da učenici zadovolje svoja interesovanja, potrebe, za sticanjem znanja, sposobnosti za bavljenje sportom kao integralnim delom fizičke kulture i nastojanje da stečena znanja primenjuju u životu (stvaranje trajne navike za bavljenje sportom i učešćem na takmičenjima).

Opšti operativni zadaci:

Opšti operativni zadaci se ne razlikuju od osnovnih opštih zadatka fizičkog vaspitanja:

- razvoj i održavanje motoričkih sposobnosti učenika

- učenje i usavršavanje motoričkih formi izabranog sporta

- sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu

- poznavanje pravila takmičenja u izabranom sportu

- formiranje navika za bavljenje izabranim sportom

- socijalizacija učenika kroz izabrani sport i negovanje etičkih vrednosti prema učesnicima u takmičenjima

- otkrivanje darovitih i talentovanih učenika za određeni sport i njihovo podsticanje za bavljenje sportom.

Posebni operativni zadaci:

- razvoj i održavanje specifičnih motoričkih sposobnosti (koje su naročito značajne za uspešno bavljenje izabranim sportom)

- učenje i usavršavanje osnovnih i složenih elemenata tehnike izabranog sporta

- pružanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, način vežbanja-treniranja, sticanje osnovnih i produbljenih taktičkih znanja, pravila takmičenja u sportu-itd.) i njihova primena u praksi

- učenje i usavršavanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi

- obavezna realizacija takmičenja na odeljenjskom i razrednom nivou

- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem i grupnim poistovećenjem i dr.

- stvaranje objektivnih predstava učenika o sopstvenim mogućnostima za učešće u izabranom sportu

- podsticanje stvaralaštva učenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmičenja).

ORGANIZACIONI OBLICI RADA

Osnovni organizacioni oblik rada je nastavni čas.

SADRŽAJI PROGRAMA

Programski sadržaji fizičkog vaspitanja-izabranog sporta čini sledeća struktura:

- razvijanje motoričkih sposobnosti učenika

- sportsko-tehničko obrazovanje učenika (obučavanje i usavršavanje tehnike)

- individualna i kolektivna taktika izabranog sporta

- teorijsko obrazovanje

- pravila izabranog sporta

- organizovanje unutar odeljenskih i međuodeljenskih takmičenja.

TEORIJSKO OBRAZOVANJE

Teorijsko obrazovanje:

- upoznavanje učenika sa značajem i vrednostima izabranog sporta

- upoznavanje učenika sa osnovnim principima vežbanja u skladu sa njegovim uzrastom

- upoznavanje učenika sa štetnim posledicama nepravilnog vežbanja i predoziranja u izabranom sportu

- upoznavanje učenika sa etičkim vrednostima i slabostima sporta

- upoznavanje učenika sa estetskim vrednostima sporta.

Minimalni obrazovni zahtevi:

Predmetni nastavnici utvrđuju minimalne obrazovne zahteve u skladu sa usvojenim programom za svaki izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:

- savladanost osnovne tehnike i njena primena

- poznavanje i primena elementarne taktike

- poznavanje i primena pravila

- angažovanost i učešće učenika na takmičenjima u izabranom sportu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predmet fizičko vaspitanje - izabrani sport je obavezan izborni predmet i realizuje se u okviru redovne nastave sa jednim časom nedeljno koji se unosi u raspored časova škole. Časovi se upisuju prema redovnom rasporedu časova u rubriku dnevnika pod nazivom fizičko vaspitanje - izabrani sport (npr. atletika) i posebno se numerišu.

Svaki učenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koji mu se ponudi početkom školske godine a još bolje na kraju prethodnog razreda.

Škola učenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuđeni najmanje dva inidividualna i dva kolektivna sporta. Ukoliko škola ima optimalne uslove za rad učenicima se može ponuditi i više sportova. Prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najviše učenika u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje program izabranog sporta cele školske godine). Izbor sporta vrši se na nivou odeljenja.

Predlog za izabrani sport daje stručno veće nastavnika fizičkog vaspitanja. Predlog mora biti realan. Predlažu se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi.

Učenici jednog odeljenja u sedmom razredu mogu izabrati isti sport koji su upražnjavali u prethodnim razredima (V, VI) ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upražnjavali.

I. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA

Osnovne karakteristike programu su:

- izbornost

- da služe potrebama učenika

- omogućavanje nastavnicima ne samo da planiraju već i da programiraju rad u nastavi u skladu sa sopstvenim znanjima, iskustvima

- program u velikoj meri omogućava kreativnost nastavnika

- program je u funkciji celokupnog fizičkog vaspitanja učenika.

Predlog sportova koje treba ponuditi učenicima za izbor.

1. U prvom redu sportovi koji se u određenom obimu obrađuju kroz nastavu fizičkog vaspitanja:

- atletika

- sportska gimnastika

- ritmička gimnastika

- rukomet

- košarka

- odbojka

- mali fudbal

- ples.

2. Sportovi koji se nalaze u programima takmičenja "Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":

- atletika

- streljaštvo

- plivanje

- odbojka

- košarka

- rukomet

- mali fudbal

- stoni tenis

- sportska gimnastika.

3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina odnosno lokalna samouprava.

4. Sportovi za koje postoje odgovarajući prirodni i materijalni resursi:

- skijanje

- veslanje.

5. Sportovi sa kojima su se učenici upoznali kroz kursne oblike rada.

DIDAKTIČKO-METODIČKO UPUTSTVO ZA REALIZACIJU ČASOVA IZABRANE SPORTSKE GRANE (IZBORNOG SPORTA)

Časove izabrane sportske grane u pogledu metodike potrebno je u što većoj meri prilagoditi modelu časa fizičkog vaspitanja.

Prema motoričkim formama koje karakterišu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi časa treba birati vežbanja, kako za uvodno-pripremnu tako i završnu fazu časa.

Težište rada u svim izabranim sportovima treba da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima.

Kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmičarskim uslovima; na nastojanju da se trči ili pliva što brže, skače što više ili baca što dalje, postiže što više krugova, ili da se kretanje izvede tehnički ispravno i estetski doterano - sve u zavisnosti karakteristika izabranog sporta.

Kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvežbavanje tehnike i taktike najviše kroz igru i situacione uslove približne uslovima igre.

Na svakom času u određenim vremenskim intervalima sprovoditi takmičenje između ekipa.

U radu na ovim časovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima.

Na časovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i sposobnostima učenika. Ovakav pristup je obavezan uvažavajući strukturu učenika koji su se opredelili za određeni sport (ima onih koji su se tim sportom već bavili ili se njime bave i učenika početnika).

Sadržaje rada na časovima programiraju nastavnici zaduženi za realizaciju predmeta fizičko vaspitanje - izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja učenika.

Programirani sadržaji planiraju se kao i svi ostali časovi nastave fizičkog vaspitanja.

Ocenjivanje učenika treba da je u skladu sa obimom i kvalitetom naučenosti sadržaja koji je za učenike određen (program za početnike i program za naprednije).

Kroz časove fizičkog vaspitanja - izabrani sport uočavati učenike koji su posebno talentovani za sport i upućivati ih da se njime bave i izvan škole u klubovima i sportskim školama ako to žele ili imaju interesovanja.

Kroz rad sa učenicima uočavati učenike čije se interesovanje za određeni sport ne poklapa sa njihovim mogućnostima i iste savetovati na kraju školske godine za koji sport da se opredele u narednoj školskoj godini.

II. ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Sadržaji predmeta fizičko vaspitanje-izabrani sport mogu se realizovati u objektima škole, na odgovarajućim vežbalištima - objektima van škole pod uslovom da se nalaze u blizini škole ili da je za učenike organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalište, skijalište itd).

Časovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda časova sa drugim predmetima ili u suprotnoj smeni ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.

III. PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja u fizičkom vaspitanju. Obavezno se radi godišnji plan rada iz koga proističu mesečni i nedeljni planovi rada.

Nastavnici shodno uobičajenoj praksi obavezno prave i pripremu za pojedinačan čas. Priprema za čas bazira se na prihvaćenoj četvorodelnoj strukturi časa primerenog potrebama fizičkog vaspitanja.

IV. PRAĆENJE I OCENJIVANJE

Praćenje i vrednovanje rada učenika

Praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine. U sedmom razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva:

- stanja specifičnih motoričkih sposobnosti (u skladu sa zahtevima izabranog sporta);

- zdravstveno-higijenskih navika karakterističnih za izabranu sportsku granu;

- dostignutog nivoa savladanosti motoričkih znanja, umenja i navika u skladu sa induvidualnim mogućnostima u izabranoj sportskoj grani i minimalnim obrazovnim zahtevima za izabranu sportsku granu;

- odnosa prema radu i vrednovanje učešća na školskim sportskim takmičenjima.

1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti koje su karakteristične za izabrani sport, a u skladu sa razvojnim karakteristikama učenika.

2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a, takođe, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja posebno s obzirom na karakteristike izabranog sporta.

3. Stepen savladanosti motoričkih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, vezanih za izabrani sport.

4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.

Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa, vrši se na osnovu pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko metodičkih znanja.

V. PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIČKI MATERIJAL

Obavezna pedagoška dokumentacija je:

Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.

Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.

Pisane pripreme nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).

Radni karton: treba da ima svaki učenik sa programom vežbanog sadržaja kojeg sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik, a koji su prilagođeni konkretnim uslovima rada.

Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.

Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje radnih zadataka.

V. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

SVAKODNEVNI ŽIVOT U PROŠLOSTI

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj nastave izbornog predmeta svakodnevni život u prošlosti jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku i naučnu pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da prošire znanja iz oblasti opšte kulture, da se osposobe kroz upoznavanje sa načinom života ljudi u prošlosti bolje razumeju svet i vreme u kome žive i razviju svest o kontinuitetu i ukorenjenosti. Učenici bi trebalo da se upoznaju sa specifičnostima dinamike kulturnih promena i da nauče kako da sagledaju sebe u kontekstu "drugog" da bi sopstveni identitet što potpunije integrisali u širi kontekst razuđene i složene sadašnjosti.

Zadaci nastave izbornog predmeta svakodnevni život u prošlosti su stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave ovog izbornog predmeta svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave predmeta) budu u punoj meri realizovani

Kroz nastavu usmerenu ka upoznavanju s različitim elementima svakodnevnog života, kao što su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje, odevanje… učenici uočavaju njihovu uslovljenost istorijskim procesima i događajima. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog života u prošlosti Srbije, Evrope i sveta, s namerom da se uoče njihovi zajednički imenitelji i upoznaju različitosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem učenik živi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istraživačkog duha u proučavanju ovog predmeta, učenici treba da se osposobe da formiraju jasniju predstavu o prošlim vremenima, da ovladaju elementarnim procedurama prikupljanja istorijske građe, kao i da razviju kritički odnos prema toj građi i drugim ostacima prošlih vremena.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- razumeju pojam svakodnevni život

- razumeju značaj proučavanja svakodnevnog života u prošlosti

- usvoje i prošire znanja o razlikama između svakodnevnog života danas i u prošlosti

- usvoje i prošire znanja o ulozi novca i banaka u svakodnevnom životu ljudi nekad i sad

- upotpune znanja o istoriji srpskog novca

- steknu znanja o svakodnevnom životu u novom veku

- steknu znanja o svakodnevnom životu Srba u novom veku

- razvijaju istraživačku radoznalost

- razvijaju sposobnost povezivanja znanja iz različitih oblasti.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD

Pojam svakodnevnog života (uočavanje razlike između političke istorije i istorije svakodnevnog života i ukazivanje na osnovne tematske oblasti istraživanja - ishrana, stanovanje, odevanje, obrazovanje, odnosi u porodici i lokalnoj zajednici, lečenje, religioznost i verovanja običnih ljudi, zabava, takmičarske igre...).

Značaj proučavanja svakodnevnog života u prošlosti (prošlost ne pripada samo vladarima, vojskovođama i državnicima, već i običnim ljudima, kojima se možemo približiti jedino istraživanjem njihove svakodnevice).

NOVAC I BANKE NEKAD I SAD

Pojmovi numizmatika, novac i banka (numizmatika kao nauka o postanku, razvoju i upotrebi kovanog novca; novac kao specifična roba, mera vrednosti, platežno sredstvo i kao jedno od obeležja samostalnosti države; banka kao preduzeće koje trguje novcem).

Novac i banke u sadašnjosti (svrha i značaj postojanja novca i banaka; pojmovi - štednja, trezor, kredit, kamata, deonica, inflacija, deflacija; falsifikovanja novca, savremeno potrošačko društvo u kome je novac najviša vrednost…).

Novac i banke u prošlosti (istorijat novca i banaka - od starog veka do danas: od plaćanja u naturi do kovanog, papirnog, "plastičnog" i "elektronskog" novca i od malih menjačnica u Staroj Grčkoj i Rimu, preko renesansnih banaka, do modernih multinacionalnih finansijskih institucija; materijali od kojih je izrađivan novac, istorijski fenomen "kvarenja" novca; likovi i različiti simboli na kovanom i papirnom novcu...).

Novac u Srbiji nekad i sad (istorijat novca od srednjeg veka do danas: perper, dinar, dukat, groš, akča–aspra, talir, forinta, marka; dinar kao zvanična valuta moderne Srbije; motivi na novčanicama; nastanak i razvoj Narodne banke kao prve finansijske institucije u Srbiji).

SVAKODNEVNI ŽIVOT U NOVOM VEKU

Svakodnevni život u Evropi i svetu od kraja XV do kraja XIX veka

Način ishrane (sakupljanje i pripremanje namirnica, upotreba istočnjačkih začina, jelovnik, ponašanje za stolom, pribor za jelo, načini čuvanja hrane i njeno konzerviranje, piće, konzumiranje kafe, čaja i duvana...).

Odevanje (materijali i načini obrade, pojava šivaće mašine, stilovi u odevanju, modne kuće, svakodnevna i svečana odeća, nakit, frizure, perike, šminka, parfemi, lična higijena...).

Porodični odnosi (tradicionalni i moderni pogledi na porodicu, položaj deteta; promene nastale posle Francuske revolucije).

Stanovanje u doba renesanse i baroka (građevinski materijali, način gradnje, oruđa za rad, izgled objekata i organizacija prostora - palata, dvorana, ložnica, studio, kabinet, odžaklija; osvetljenje, grejanje, ukrašavanje stambenog prostora - slike, portreti članova porodice; kućni inventar; razlika u načinu stanovanja između sela i grada i između bogatih i siromašnih).

Stanovanje u industrijsko doba (vrste objekata i organizacija prostora; osvetljenje - gas i struja; grejanje, kućni inventar; ukrašavanje stambenog prostora - slike, portreti članova porodice, fotografije).

Život u renesansnom i baroknom gradu (prostorno i urbano planiranje, primeri Venecije, Firence, Napulja, Madrida, Pariza, Londona, Antverpena, Amsterdama...).

Život u gradu industrijskog doba (prostorno i urbano planiranje, nove ulice - pojava bulevara; nastanak industrijskih četvrti, radnička naselja i predgrađa; boemske četvrti; pojava moderne infrastrukture - vodovod, kanalizacija, metro; primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka).

Život na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje, organizacija radnog dana...).

Obrazovanje i vaspitanje (škole i univerziteti, uloga crkve i države - pojava svetovnog i obaveznog obrazovanja; pojava štamparstva i širenje pismenosti, pojava školskih udžbenika, zabranjene knjige, pojava legata i zadužbina; položaj učenika - nagrađivanje i kažnjavanje, odevanje učenika).

Verski život (obeležja svakodnevnog života pripadnika različitih verskih konfesija - sličnosti i razlike između katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; pojava ateizma).

Vojska (izrada i izgled vojničke opreme: mačevi, koplja, vatreno oružje - od primitivnih pušaka arkebuza i musketa do razorne artiljerije; uvođenje stajaće vojske, razvoj moderne vojne strategije i taktike - pojava generalštaba, uvođenje uniformi i vojnih odlikovanja; vojno obrazovanje).

Klasična muzika i klasično pozorište (muzički instrumenti - klavir, orgulje, violina, flauta, gitara; pozorište u doba Šekspira i Molijera, nastanak opere).

Dokolica i zabavni život (igre, ples uz muziku, balovi, maskiranje, ulični zabavljači, putujuća pozorišta, kockanje...).

Komunikacije u industrijsko doba (razvoj poštanskog, telegrafskog i železničkog saobraćaja; pojava telefona, parobrod, novine i novinarstvo).

Putovanje i turizam (otkrivanje novih destinacija, gostionice i hoteli, banje).

Odnos prema drugom i različitom (prema strancima, pripadnicima druge profesije, pola, veroispovesti, političkog uverenja; progon veštica).

Strahovi stanovništva (od smaka sveta, pomračenja sunca i meseca, kometa, prirodnih nepogoda, gladi, bolesti, mitskih bića - vampira, vukodlaka, duhova...).

Lečenje (bolnice, načini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije - Crveni krst; lekovi i lekovito bilje, apoteke, zarazne bolesti, bolesti mornara, higijenski uslovi, epidemije, karantini...).

Svakodnevni život Srba od kraja XV do kraja XIX veka

Način ishrane (rekonstrukcija mogućeg jelovnika - dvor, grad, selo; pripremanje hrane, posni i mrsni ciklusi, uticaji drugih kuhinja na karakter ishrane; piće, konzumiranje kafe i duvana).

Odevanje (materijali i tkanine - čoja, krzno, koža, lan, svila; nakit, razlika u odevanju kod Srba u Habzburškom i Turskom carstvu, kao i kod pripadnika različitih društvenih grupa; crna odeća monaha i plava odeća sveštenika u Karlovačkoj mitropoliji; srednjoevropski uzori u oblačenju srpskog građanskog staleža u Habzburškoj monarhiji; zabrana hrišćanima u Turskoj da nose zelenu i skarletnu boju odeće, kao i bele turbane kako bi se razlikovali od muslimana; građansko odelo, uniforme državnih činovnika, lekara, carinika, profesora Liceja i gimnazija u obnovljenoj Srbiji; narodna nošnja u Srbiji - opanci, šarene čarape, gaće od platna, čakšire od čoje, vezene košulje, gunj, šubara, fes, jelek, pregača, zubun...).

Stanovanje (građevinski materijali, način gradnje, izgled objekata i organizacija prostora; razlike u stanovanju kod Srba u Habzburškom i Turskom carstvu: dvorci, gradske kuće, konaci, seoske kuće - brvnare, čatmare, bondručare, kućeri - prenosne kuće; dvorovi vladara - vožda Karađorđa, kneza Miloša, kneza Mihaila, kneza Aleksandra, vladike Petra II, knjaza Danila, knjaza Nikole; ukrašavanje stambenog prostora - nameštaj, ikone, portreti članova porodice, srpskih vladara i crkvenih velikodostojnika, fotografije; uređenje dvorišta).

Život u gradu (osnovni tipovi gradskih naselja - varošica, varoš i grad; orijentalni i evropski uticaji; primeri Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...).

Trgovina i zanatstvo (esnafi, zanati - turski i nemački nazivi za zanatlije: ćurčija, terzija, abadžija, boltadžija, papudžija, mumdžija, tufegdžija, kujundžija, čarugdžija, šloser, tišler, šuster, šnajder...).

Život na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje; osnovna obeležja zemljoradnje, vinogradarstva i stočarstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna oruđa, mlinovi, vetrenjače, čuvanje i skladištenje hrane).

Porodica (običaji životnog ciklusa - rođenje, svadba, smrt, sahrana; položaj muškarca, žene i deteta u porodici i lokalnoj zajednici, život u užoj i široj porodici - zadruga i inokosna porodica).

Društveni život (osnovni praznici zajednice - verski i državni; porodični praznici - krsna slava; radni i neradni dani; uloga kafana, krčmi i mehana; različiti oblici zabavnih aktivnosti: na selu - kolo, prela, posela, panađuri; u gradu - balovi, soarei, izleti, književne družine i čitališta, pozorište...).

Odnos prema drugom i različitom (prema strancima, pripadnicima druge profesije, pola, veroispovesti, političkog uverenja; gostoprimstvo).

Obrazovanje (širenje osnovne pismenosti u lokalnim sredinama - parohijski sveštenik kao učitelj pisanja i čitanja, manastiri kao centri pismenosti i obrazovanja; osnivanje svetovnih škola - gimnazija i Velika škola; jedan dan u školi; školska slava; odevanje učenika; školovanje ženske dece; slanje đaka na školovanje u inostranstvo).

Vojska (oružje ustanika, način ratovanja ustaničke vojske - značaj šančeva i utvrđenja; pešadija, konjica, artiljerija; vojna organizacija za vreme kneza Mihaila i kneza Milana - oružje, uniforme i odlikovanja; poreklo šajkače, vojno obrazovanje).

Lečenje (načini zdravstvene zaštite i preventive, humanitarne organizacije - Crveni krst; lekovi i lekovito bilje, apoteke, zarazne bolesti, higijenski uslovi, epidemije, karantini; prve bolnice i prvi Srbi lekari u južnoj Ugarskoj u XVIII veku, otvaranje bolnica u Srbiji u vreme kneza Miloša; nadrilekarstvo, vradžbine...).

Komunikacije (pismo, pošta, telegraf; putevi, novine i novinarstvo, poklonička putovanja - hadžiluci).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati da najmanje jedna trećina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.

U nastavi koristiti, najmanje u trećini slučajeva, zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporučenih od strane Ministarstva i Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su učenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su ocenjivani.

Program za sedmi razred je koncepcijski postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja istovremeno otvara mogućnosti za dalji razvoj i nadogradnju sadržaja u programima ovog predmeta za osmi razreda, a oslanja se na sadržaje iz petog i šestog razreda. Sastoji se iz tri tematske celine.

Prva celina se može odrediti kao bazična jer svi programi za ovaj predmet, od petog do osmog razreda, njome započinju. Sadržaji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem određivanju pojma svakodnevni život, kao i objašnjavanju značaja proučavanja svakodnevnog života ljudi u prošlosti.

Druga je fokusirana na samo jedan sadržaj svakodnevnog života. U sedmom razredu ta tema je Novac i banke nekad i sad, koja se obrađuje polazeći od sadašnjosti koja je učenicima poznata ka sve daljoj prošlosti.

Treća tematska celina se bavi različitim aspektima svakodnevnog života u određenom vremenskom periodu. U sedmom razredu to je novi vek, čime se obezbeđuje veza sa proučavanjem istorijskih događaja u okviru obaveznog predmeta istorija.

Podelom na pomenute tematske celine, učenicima je omogućeno da se u bilo kom razredu opredeljuju za ovaj izborni predmet po prvi put, a da propušteni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni učenici koji izaberu da tokom čitavog drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja pohađaju ovaj predmet ovladaće najvažnijim pojmovima i pojavama, koje čine svakodnevicu ljudi u rasponu od praistorije do savremenog doba, a sa sadržajima četiri teme (po jedna za svaki razred) biće detaljnije upoznati.

Iako je ceo program okrenut prošlosti, neophodno je da se tokom rada sa učenicima vrši stalna komparacija sa savremenim dobom, čime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju ljudi i društva. Sadržaji se, takođe, obrađuju i kroz dimenziju lokalno - globalno, gde učenici imaju priliku da svoj zavičaj bolje prouče u odnosu na zadatu epohu.

U sadržaju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira konačnu verziju programa za svaku grupu sa kojom radi, uvažavajući interesovanja učenika i ciljeve i zadatke predmeta. Početni časovi, kad se učenici međusobno bolje upoznaju jer najčešće pripadaju različitim odeljenjima, pogodni su da se razgovara i o izboru sadržaja. Navodeći interesantne istorijske činjenice ili pitanja (kako su u prošlosti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati...?), nastavnik pobuđuje učeničku radoznalost i motiviše ih da se opredele za neke od ponuđenih sadržaja. Odgovornost nastavnika je da, zatim, te sadržaje uobliči u konkretne nastavne teme, koje će biti obrađivane na časovima.

Tako dobijeni materijal osnov je za dalji rad nastavnika, planiranje aktivnosti i pripremu za čas. Poželjno je da nastavnik postigne da planirane aktivnosti imaju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik treba da prikupi dovoljan broj informacija o sadržajima na kojima će raditi sa učenicima, ali će konačni obim informacija biti određen učeničkim potrebama i mogućnostima da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a nastoji da se postigne funkcionalnost znanja i povezanost činjenica u smisaone celine. On na različite načine podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, usmerava ih na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose. Na taj način se neguje istraživački duh i ljubav prema nauci i podstiče mišljenje zasnovano na proverenim činjenicama i argumentima.

Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savlađivanje novih i nepoznatih činjenica pomoću onih bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionice, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugo što može da pomogne u realizaciji programa.

Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktičkom problemu za koji zajedno sa učenicima pronalazi odgovarajuća rešenja. Uvek treba težiti kombinovanju različitih metoda rada (kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora i slika, posete arheološkim i istorijskim lokalitetima, pravljenje upotrebnih predmeta iz prošlosti...). Posebno je prikladno organizovati učenike u timove, gde se centralni zadatak rešava tako što svako ima svoj pojedinačni radni zadatak i ulogu u timu.

U izvođenju nastave aktivnost učenika je najvažnija, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče interesovanje učenika za predmet. U toku svih aktivnosti treba ohrabrivati razmenu informacija, kako između učenika i nastavnika, tako i između samih učenika.

Kvalitet nastave unaprediće upotreba različitih nastavnih sredstava kao što su: ilustracije, dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, arheološki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim spomenicima, kompjuterske igrice koje se zasnivaju na rekonstrukciji društva iz prošlosti i dr.

Domaći zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, neće dodatno opteretiti učenike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvođenje domaćih zadataka ne proizilazi iz malog fonda časova i obimnog gradiva, već iz samog cilja predmeta. Domaći zadaci će u velikoj meri doprineti da se učenici osamostale u istraživačkim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se usklade s interesovanjima učenika (ne treba svi učenici da imaju isti domaći zadatak). Mnoge domaće zadatke učenici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomoć porodice, za vreme raspusta, što su nedovoljno iskorišćeni modaliteti u radu s učenicima.

Kao i kod drugih izbornih predmeta gde ocena ne utiče na školski uspeh, ocenjivanje dobija nešto drugačiju dimenziju. Za ovaj predmet klasično pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka aktivnost je prilika da se učenik oceni. Nastavnik prati celokupni rad učenika i nagrađuju sve njegove aspekte. Pored stečenog znanja o svakodnevnom životu ljudi u prošlosti, nastavnik treba da nagradi i učešće i posvećenost aktivnostima nezavisno od postignuća. Ocena je odraz individualnog napredovanja deteta i podsticaj za njegov dalji razvoj.

Kako je sadržaj predmeta povezan sa svim oblastima života (ishrana, odevanje, obrazovanje, lečenje, proizvodnja, zabava...), učenici imaju priliku da savlađivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne informacije značajne za svoj budući profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt predmeta i, ukoliko kod nekog učenika prepozna posebno interesovanje za određene sadržaje, treba da mu ukaže kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj školi se stiču znanja i zvanja za određenu oblast.

Da bi se zadaci nastave što potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima kao što su istorija, geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzička kultura, crtanje, slikanje i vajanje, šah, verska nastava, građansko vaspitanje...

Na kraju školske godine, kao mogućnost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, može se organizovati izložba/priredba kojom bi učenici pokazali stečeno znanje, kao i materijale i predmete koje su prikupili izučavajući ovaj izborni predmet. Ovakve izložbe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira časove na kraju školske godine za njihovu pripremu.

Posebni zahtevi

Novac i banke nekad i sad

Kroz obradu ove tematske celine učenici će se upoznati sa ulogom i značajem novca i banaka u životu ljudi i razvoju svih društava do danas. Aktivnosti treba tako organizovati da učenici shvate psihološki i socijalni aspekt novca i njegovu pozitivnu i negativnu ulogu.

Proučavanje ove teme može da započne analizom novca koji je sada u upotrebi, razgovorom o smislu postojanja brojnih banaka koje se bave prometom novca i o pojavama kao što su inflacija, štednja, krediti, falsifikovanje novca...

Ukoliko učenici imaju interesovanja, mogu se organizovati debatne grupe koje bi napadale i branile postojanje novca (kako bi se živelo bez njega - za i protiv) i koje bi upoređivale mesto i ulogu novca u prošlosti i sadašnjosti... Cilj je da učenici shvate zašto je novac oduvek bio jedan od glavnih "organizatora" društva.

Važno je ukazati na materijale koji su se koristili za izradu novca (posebno kovanog) i na estetski aspekt novca. Učenici mogu i sami pregledom izabranog novca iz prošlosti i sadašnjosti (u tu svrhu mogu se koristiti pravi novac, ali i fotografije) da identifikuju simbole koji su se koristili i da pokušaju da tumače njihovo značenje. Deo aktivnosti se može posvetiti i ličnostima prikazanim na novcu i identifikovati po čemu su oni poznati, odnosno zašto su zaslužili takvu počast (vladari, vojskovođe, naučnici, umetnici...).

Posebnu pažnju treba posvetiti analizi srpskog novca kroz istoriju.

Numizmatička vrednost zbirki starog novca može se pojasniti učenicima organizovanjem posete ustanovama koje poseduju takve zbirke u lokalnoj sredini ili u Beogradu (Narodni muzej, Narodna banka Srbije). Učenici mogu doneti stari novac koji imaju u svojim kućama i pripremiti priču o njegovoj starosti, poreklu, izgledu, vrednosti...

Učenicima mogu biti interesantne teme o funkciji novca na narodnoj nošnji nekih zemalja, ili o tome kako se novac čuvao kad nije bilo banaka, kako su izgledali novčanici i čime su se ukrašavali (muški i ženski novčanici, vrećice za novac...). Moguće je i analizirati nazive koje novac ima u različitim delovima sveta, ili otkriti poreklo reči dinar i u kojim se sve zemljama on koristi. Učenicima, takođe, može biti atraktivna aktivnost na osmišljavanju novca za neku hipotetičku državu, a od radova se može napraviti izložba.

Svakodnevni život u novom veku

Nastavni sadržaji preporučeni u ovoj temi daju mogućnost učenicima da steknu jasniju sliku o periodu novog veka. Najveći deo prošlosti pripada običnim ljudima, koji su nam po mnogo čemu veoma bliski. Taj "običan" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao opozicija centru) čini zapravo istoriju sveta, koju klasična istorija, politički i događajno usmerena, predstavlja samo kroz istoriju država, vladara i vladajućih elita. Upoznavanjem sa ljudskom svakodnevicom u novom veku, kao i u bilo kojoj drugoj istorijskoj epohi, učenicima će se ukazati brojne sličnosti i razlike s današnjim vremenom.

Uočavanje sličnosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, učenicima će se apstraktnost istorijske nauke o istorijskim procesima i iščezlim državama i kulturama približiti kroz "konkretizaciju" prošlosti u pojavi svakodnevice običnih ljudi prošlih vremena. Time se kod učenika stvara svest da je prošlost nekada bila nečija sadašnjost, kao što i naša svakodnevica veoma brzo postaje prošlost. Drugo, u dijalogu sa različitim i drugim, učenici će moći da potpunije sagledaju neposredno okruženje i društvo u kome žive, kao i sebe same. Na taj način, doći će do proširivanja stečenih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o samom sebi i okolnom svetu biće upotpunjen saznanjem o razvoju i usavršavanju kulturnih odlika različitih zajednica, koje najčešće odgovaraju promenama njihovih društveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo da se kod učenika podstakne razvoj veštine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kritičkog sagledavanja njegovog sopstvenog okruženja i sadašnjice.

ODABRANA LITERATURA:

D. Bandić, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd 2004.

F. Brodel, Materijalna civilizacija, ekonomija i kapitalizam od XIV do XVIII veka, Knj.1: Struktura svakodnevice: moguće i nemoguće, Novi Sad 2007.

E. Buhari, Napoleonova gardijska konjica, Beograd 2006.

A. Veselinović, R. Ljušić, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.

P. Vilar, Zlato i novac u povijesti1450-1920, Beograd 1990.

A. Vuletić, J. Mijailović, Između posela i balova. Život u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.

Ž. Delimo, Strah na zapadu od XIV do XVIII veka: opsednuti grad, Vrnjačka Banja 1982.

S. Dimitrijević, Srednjovekovni srpski novac, Beograd 1997.

Istorija privatnog života III, od renesanse do prosvećenosti, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2002.

Istorija privatnog života IV, od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata, priredili F. Arijes i Ž. Dibi, Beograd 2003.

K. Kanduri, Veliko istraživanje - istorija, Beograd 2005.

R. Ljušić, Istorija za treći razred gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera, Beograd 2007, 81–83, 114–117, 231–234.

R. Ljušić, Istorijska čitanka i radna sveska za treći razred gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera, Beograd 2007, 140–145.

R. Ljušić, Ljubavi srpskih vladara i političara, Niš 2000.

R. Mandru, Opsednutost đavolom i vradžbine u XVII veku, Novi Sad 1988.

B. Miljković-Katić, Struktura gradskog stanovništva sredinom XIX veka, Beograd 2002.

Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.

Privatni život u srpskim zemljama u osvit modernog doba, priredio A. Fotić, Beograd 2005.

Privatni život kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata, priredili Ana Stolić i Nenad Makuljević, Beograd 2006.

Službeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001.

Stari Beograd - iz putopisa i memoara, priredio Đuro Gavela, Beograd 1951.

Ž. Stojanović, Papirni novac Srbije i Jugoslavije, Beograd 1996.

A. Fotić, U Osmanskom carstvu (XV-XVIII vek), Beograd 2007.

Sledeći