Prethodni

7.3. Izbor prioritetnih turističkih proizvoda

Da bi se odredila područja intervencije u pogledu podrške razvoju turizma, neophodno je napraviti dva koraka. Prvi se odnosi na definisanje prioritetnih proizvoda za koje je realno da se mogu komercijalizovati na tržištu u narednih pet godina. Drugi se odnosi na identifikovanje onih destinacija koje te proizvode imaju, ili ih mogu razviti u naznačenim vremenskim rokovima.

Definisanje prioritetnih proizvoda vršeno je na osnovu brojnih intervjua obavljenih sa predstavnicima privatnog i javnog sektora u turizmu, analize i prognoza ekonomskih kretanja u svetu, Evropi, regionu i Republici Srbiji, trenda kretanja tražnje na relevantnim tržištima, kao i poznavanja karaktera i perspektive razvoja različitih turističkih proizvoda koji su u fokusu razvoja u Republici Srbiji, a definisani su prethodnom Strategijom.

Shodno dobijenim rezultatima, izvršeno je mapiranje proizvoda na matrici konkurentnost/atraktivnost. Na taj način su proizvodi po pojedinim tržištima pozicionirani po četiri kvadranta, a koji impliciraju četiri najvažnije strategije kojima država treba da podrži razvoj:

1) podrška razvoju - niska konkurentnost/visoka razvojna atraktivnost (gde se zahteva značajna podrška države i investicije privatnog sektora);

2) podrška kroz pojačani marketing - visoka konkurentnost/visoka razvojna atraktivnost (gde proces razvoja relativno uspešno teče i gde naglasak treba staviti na intenzivan marketing);

3) podrška kroz povoljnu ekonomsku klimu - visoka konkurentnost/niska razvojna atraktivnost (gde je potrebno kreirati povoljnu klimu za poslovanje, bez značajnih investicija), i

4) podrška kroz promociju i informisanje - niska konkurentnost/niska razvojna atraktivnost (gde u narednom periodu ne treba trošiti ionako veoma ograničene resurse, već se treba ograničiti na aktivnosti informisanja).

Grafikon 5. Metodološka osnova za utvrđivanje prioriteta razvoja turističkih proizvoda

Metodološki su ocenjivane dve komponente: 1) konkurentnost samog proizvoda, odnosno njegovih komponenti (atrakcije i aktivnosti, uslovi za boravak i saobraćajna dostupnost), pri čemu je svakoj od njih dat različit ponder; i 2) razvojna atraktivnost, koju takođe čine tri komponente (tržišni potencijal - u smislu obima potencijalne tražnje, ekonomska korist - u smislu zarađivačkog potencijala za privredu i izvodljivost - u smislu obima investicija u opštu i turističku infrastrukturu i državne podrške razvoju proizvoda). Ocene su date na skali od 1-5 (1=nepovoljno, 5=veoma povoljno), za različite geografske lokacije, pri čemu se ocena ≤3.5 uzima kao kritična granica.

Shodno opisanoj metodologiji, kao i dobijenim rezultatima i prema proizvodima i prema tržištima, mogu se jasno utvrditi prioriteti turističkih proizvoda Republike Srbije za naredni period:

Grafikon 6. Portfolio turističkih proizvoda Republike Srbije

7.4. Matrica za procenu usklađenosti sa tržišnim trendovima

Ključno za podizanje poslovnog kapaciteta i konkurentnosti postojećih proizvoda i destinacija, kao i za kreiranje novih, jeste da se pre svega zasnivaju na:

1) zadovoljavanju savremenih trendova, motiva i interesovanja kupaca na tržištu;

2) raspoloživosti i efikasnom korišćenju resursa Republike Srbije;

3) njihovoj uspešnoj preduzetničkoj i inovativnoj kombinaciji u povoljnom ambijentu za razvoj postojećih i novih preduzeća i poslova, i

4) merama podrške koju treba da obezbede Vlada, nadležno i druga ministarstva od značaja za razvoj turizma u Republici Srbiji.

Suština podizanja konkurentnosti bazira se na stalnoj interaktivnoj vezi sa tržištem i promenama u potrebama (motivima) klijenata i sposobnostima pružalaca usluga u turizmu i ugostiteljstvu da se ponuda stalno inovira i usklađuje sa tim promenama. Današnji turisti poseduju određeni stepen iskustva i polažu više pažnje na ono što konzumiraju i kako doživljavaju "proizvod putovanja" nego na geografsku lokaciju što generalno znači - prioritet je doživljaj, a ne lokacija.

Za konkurentno pozicioniranje turizma Republike Srbije potrebno je da se kreiranje ponude proizvoda zasniva na savremenim motivima i iskustvima turista koji na osnovu trendova na tržištu identifikovani u grupama motiva i iskustava po sledećim proizvodima: uživanje; priroda; kultura/istorija/običaji; zabava; zdravlje; sport, rekreacija i avantura i poslovni turizam.

U Tabeli 24. prikazana je matrica za konkurentno pozicioniranje turističkih proizvoda po grupama i destinacijama.

Tabela 24. Matrica za konkurentno pozicioniranje proizvoda po grupama i destinacijama

Izvor: MTTT, 2015.

______
* Priroda kao vrsta strateškog poslovnog područja obuhvata i ostale kategorije zaštićenih područja osim navedenih u koloni proizvod/aktivnost.

Ovakav koncept nudi veliku fleksibilnost i kombinacije različitih destinacija, organizovanje više kraćih dolazaka i boravaka turista, organizovanje kružnih tura, kvalitetniju promociju, veći nivo profesionalizacije i specijalizacije proizvoda, proširivanje ponude i smanjivanje sezonalnosti - ravnomernije punjenje kapaciteta na drugim destinacijama, omogućava efikasnije upravljanje, edukaciju i uvođenje savremenih standarda.

Konkurentnost u tržišnim ekonomijama je glavni aspekt poslovanja svakog subjekta na tržištu i zahteva stalno praćenje tržišnih promena i trendova, sa kojim je direktno povezano kontinuirano ulaganje u nova znanja, veštine, opremu i tehnologije. Do sada najveći teret podizanja konkurentnosti su podnosili vlasnici preduzeća i radnji, zbog čega je od izuzetnog značaja za stanje konkurentnosti turističke privrede i ugostiteljstva u Republici Srbiji da Vlada i ministarstava kreiraju mnogo povoljniji ambijent za poslovanje postojećih i nastajanje novih konkurentnih preduzeća:

1) podsticajnu poresku i monetarnu politiku i kreditne olakšice;

2) direktne i indirektne mere finansijske i nefinansijske podrške;

3) kvalitetniju i efikasniju podršku u korišćenju raspoloživih fondova EU.

Sve mere po obimu, strukturi i sadržaju moraju biti usklađene sa stvarnim potrebama turističke privrede i ugostiteljstva.

Veoma je značajno da institucije i subjekti razvoja turizma u Republici Srbiji stalno sagledavaju i informišu se o savremenim trendovima na svetski relevantnom tržištu i u tom cilju ukazujemo na primere dobre prakse u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.

7.5. Pregled turističkih destinacija

S obzirom na stanje javnih finansija i mere fiskalne i budžetske konsolidacije, realno je očekivati isti ili još manji nivo investicija iz javnih izvora. Destinacije su okvirno definisane prema kriterijumu dosada razvijene infrastrukture i suprastrukture, dostupnosti i ostvarenog turističkog prometa, a važne su za kompletiranje turističkih proizvoda. Stvarni prioriteti će zavisiti od interesa i kapaciteta investitora bilo da je reč o direktnim investicijama ili o modelima JPP-a i sposobnosti svake od destinacija da na tržištu promoviše i realizuje potrebne investicije.

Lista turističkih destinacija:

1) Beograd;

2) Novi Sad, Fruška Gora i Sremski Karlovci;

3) Subotica, Palić i Potisje;

4) Turistička regija Zapadna Srbija;

5) Kopaonik;

6) Kragujevac/Pomoravlje;

7) Vrnjačka Banja;

8) Sokobanja;

9) Podunavlje (četiri segmenta: Gornje Podunavlje, Srednje Podunavlje/Beograd, Novi Sad/Donje Podunavlje);

10) Aranđelovac, Topola;

11) Golija, Novi Pazar i Ivanjica;

12) Divčibare i Valjevo;

13) Niš, Niška Banja;

14) Vlasina, Vranje, Vranjska Banja;

15) Stig i Kučajske planine;

16) Banat/Vršac;

17) Stara planina;

18) Podrinje/Loznica/Banja Koviljača.

7.6. Pregled prioritetnih aktivnosti u turističkim destinacijama

Aktivnosti od posebnog značaja za razvoj turizma koje će se podržavati iz budžetskih sredstava ministarstva nadležnog za poslove turizma ili za koje se može konkurisati za raspoložive programe EU:

1) marketing/promocija;

2) unapređenje turističke infrastrukture i suprastrukture (izgradnja i uređenje biciklističkih staza i drugih kulturno tematskih ruta, turistička signalizacija, vizitorski centri, izgradnja kampova, uređenje plaža i dr.);

3) podrška turističkim agencijama u oblasti receptivnog turizma;

4) razvoj online rezervacionih sistema;

5) izgradnja i uređenje atrakcija (npr. tematski parkovi, adrenalin sadržaji i sl.);

6) konferencije i organizacije događaja - jačanje Republike Srbije kao MICE turizam destinacije;

7) razvoj DMO i jačanje upravljačkih struktura;

8) razvoj i primena međunarodnih standarda kvaliteta (proizvoda, pruženih usluga i upravljanja destinacijama);

9) aktivnosti istraživanja, edukacije i treninga u turizmu;

10) razvijanje međunarodne i regionalne saradnje i kreiranje regionalnih turističkih proizvoda;

11) razvoj inovacija i preduzetništva u turizmu.

7.7. Zaključak

Imajući u vidu trenutno stanje razvijenosti strateških turističkih područja, proizvoda, infrastrukture, suprastrukture i destinacija, ministarstvo nadležno za poslove turizma je u saradnji sa privrednicima, naučnom i turističkom zajednicom Republike Srbije u cilju efikasnijeg sprovođenja Strategije i razvoja turizma utvrdilo:

1) Listu turističkih destinacija sa geografskim obuhvatom područja, opisom atrakcija i turističkih proizvoda;

2) detaljnu listu aktivnosti od značaja za razvoj turizma, a koje će se podržavati merama Vlade i posebnim programima i fondovima EU u kojima Republika Srbija može da participira, koja je data u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo (u daljem tekstu: Prilog 2).

Za realizaciju ovih aktivnosti predložene su detaljno razrađene mere, programi i instrumenti podrške. Prioriteti koji su definisani omogućiće lakše planiranje alokacije sredstava i resursa i efikasnije praćenje realizacije Strategije, ali je sasvim izvesno da će konačne prioritete definisati samo tržište - raspoloživost sredstava, zainteresovanost i spremnost investitora da bilo direktnim investicijama ili kroz JPP učestvuju u realizaciji različitih projekata u razvoju turizma u Republici Srbiji. Realizacija navedenih i drugih aktivnosti i zadataka koji su detaljno razrađeni u planovima konkurentnosti, investicija i marketinga, predstavljaju izgradnju vizije, strateškog pozicioniranja i razvojne strategije nacionalne turističke politike. Potencira se pitanje opredeljenosti za izgradnju potrebnog kapaciteta turističke politike Republike Srbije. Jedino na taj način može se krenuti u realizaciju definisanih i ambiciozno postavljenih razvojnih ciljeva prethodne Strategije i Strategije.

8. PLANIRANJE, UPRAVLJANJE I INSTITUCIONALNA INFRASTRUKTURA ZA RAZVOJ TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE

8.1. Principi

Principi treba da omoguće sprovođenje strateških ciljeva razvoja turizma kao jedinstvene i nedeljive privredne grane sa jasno utvrđenim obavezama i odgovornošću svih resora i nivoa vlasti: od prostornog planiranja razvoja Republike Srbije, putne, komunalne i energetske infrastrukture do usklađenih i međusobno povezanih resornih strategija i lokalnih planova i strategija razvoja koji treba da rezultiraju održivim privrednim razvojem, generisanjem nove dodate vrednosti i novog zapošljavanja:

1) Strategija mora da se uskladi sa Prostornim planom Republike Srbije i jasno definisanim ciljevima planiranja svih resora, odnosno institucija nadležnih za delatnosti od značaja za razvoj turizma;

2) dvogodišnjim akcionim planom treba definisati područja, aktivnosti, sredstva i odgovorne institucije za sprovođenje Strategije;

3) lokalne zajednice treba da svoje razvojne planove i strategije usaglase sa Strategijom i Akcionim planom njenog sprovođenja u svim sredinama u kojima su identifikovani resursi za razvoj turizma;

4) koordinirajuću ulogu u procesu realizacije Strategije ima Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije koji okuplja predstavnike četiri sektora: Vlade i ministarstava (javni), privrede (privatni), nevladinog (udruženja) i akademskog sektora;

5) potrebno je da resorna ministarstva i lokalne samouprave, u zavisnosti od značaja kojeg imaju za razvoj turizma, a na osnovu ove strategije i u skladu sa zakonima, usvojenim regionalnim prostornim planovima, utvrde akcione planove svog doprinosa razvoju turizma, uz planiranje sredstava i vršenje nadzora nad izvršenjem postavljenih zadataka i namenskog korišćenja sredstava;

6) ministarstvo nadležno za poslove turizma će koordinisati, pratiti, analizirati i izveštavati o tokovima realizacije strategije, predlagati mere i sprovoditi aktivnosti iz svoje nadležnosti, a Vlada će jednom godišnje analizirati i predlagati mere sprovođenja strategije naročito u kontekstu međuresornih nadležnosti;

7) ministarstvo nadležno za poslove turizma će inicirati kod drugih nadležnih organa izradu programa rešavanja nerešenih imovinsko pravnih odnosa kada je reč o turističkim objektima u vlasništvu javnog sektora u Republici Srbiji. Sredstva dobijena prodajom (ili deo sredstava), mogao bi biti preusmeren za finansiranje razvoja turizma u Republici Srbiji;

8) korisnici subvencija i podsticajnih mera mogu biti sva pravna i fizička lica, koja imaju jasno tržišno ostvarive i preduzetničke ideje i projekte u oblasti receptivnog turizma, a koji obezbede delimično sopstveno ulaganje;

9) posebnim merama Vlade i ministarstva nadležnog za poslove turizma će se podsticati i subvencionisati projekti u oblasti turizma u nerazvijenim područjima Republike Srbije i osnivanje novih (start-up) preduzeća.

8.2. Planiranje u turizmu Republike Srbije

Planiranje i razvoj turizma obuhvata: integralno planiranje razvoja turizma i pratećih delatnosti proglašenje i održivo korišćenje turističkog prostora; poslove od posebnog značaja za razvoj turizma; kategorizaciju turističkog mesta i sprovođenje podsticajnih mera za razvoj turizma.

Vrste planskih dokumenta su:

1) Strategija razvoja turizma Republike Srbije;

2) Strategijski master plan;

3) Strategijski marketing plan;

4) Program razvoja turističkih proizvoda;

5) Program razvoja turizma;

6) Program promotivnih aktivnosti.

Strategijski master plan i Program promotivnih aktivnosti moraju biti usaglašena sa Strategijom.

Strategija donosi se za period deset godina za teritoriju Republike Srbije. Strategijom se određuju dugoročni ciljevi planiranja i razvoja turizma u skladu sa ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekološkim i kulturnim razvojem. Strategiju donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma i sadrži naročito:

1) analizu postojećeg stanja i dosadašnjeg stepena razvoja turizma;

2) uporednu analizu turizma konkurentskih zemalja;

3) prednosti i nedostatke turizma Republike Srbije;

4) ciljeve razvoja turizma;

5) viziju razvoja turizma;

6) izbor prioritetnih turističkih proizvoda;

7) predlog prioritetnih turističkih destinacija;

8) analizu uticaja na kulturno nasleđe i prirodna dobra;

9) predlog politike razvoja turizma;

10) predlog investicija;

11) plan konkurentnosti.

Strategija se realizuje putem:

1) Strategijskog master plana;

2) Strategijskog marketing plana;

3) Programom razvoja turističkih proizvoda, kao i

4) prostornih i urbanističkih planova.

1) Strategijski master plan donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma i donosi se za prioritetnu turističku destinaciju. Strategijski master plan naročito sadrži:

(1) tehničku ocenu posmatranog područja, zemljišnih osnova i ukupnu procenu kapaciteta turističke lokacije u okviru turističke destinacije;

(2) koncept razvoja u pogledu razmeštaja i moguće lokacije objekata, kao i procenu potencijala potrebnih kapaciteta;

(3) Fizički master plan sa osnovnim elementima mogućeg razmeštaja objekata turističke infrastrukture, turističke suprastrukture i saobraćajne mreže;

(4) Poslovni master plan sa ekonomskom evaluacijom turističke infrastrukture, turističke suprastrukture, saobraćajne mreže i komunalne infrastrukture, kao i procenom ekonomske opravdanosti pojedinačnih i ukupnih investicija.

2) Strategijski marketing plan donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma za teritoriju Republike Srbije, a plan naročito sadrži:

(1) analizu marketing sistema Republike Srbije;

(2) analizu konkurentskih marketing strategija;

(3) Marketing plan;

(4) pozicioniranje Republike Srbije kao turističke destinacije;

(5) Marketing plan turističkih proizvoda;

(6) misiju i organizaciju marketing sistema Republike Srbije.

3) Program razvoja turističkih proizvoda donosi Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma. To je planski dokument kojim se bliže određuje razvoj prioritetnih turističkih proizvoda utvrđenih Strategijom, i to: gradski odmori, kružna putovanja, poslovni turizam, zdravstveni turizam, planinski i jezerski turizam, nautički turizam, manifestacije, kongresi i drugi događaji, ruralni turizam i specijalni interesi.

4) Prostorni i urbanistički planovi. Polaznu osnovu za izradu prostornih i urbanističkih planova u prioritetnoj turističkoj destinaciji predstavlja Strategijski master plan. U prostornim i urbanističkim planovima koji se odnose na područja koja su proglašena za turistički prostor utvrdiće se uslovi za izgradnju objekata turističke infrastrukture, a u mestu za odmor u okviru turističkog prostora i uslovi za izgradnju objekata turističke suprastrukture. Uslove određuje ministarstvo nadležno za poslove turizma na zahtev organa nadležnog za pripremu i donošenje prostornog odnosno urbanističkog plana.

8.3. Institucionalna infrastruktura

8.3.1. Ministarstvo nadležno za poslove turizma

Ministarstvo nadležno za poslove turizma obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: strategiju i politiku razvoja turizma; integralno planiranje razvoja turizma i komplementarnih delatnosti; razvoj, proglašenje i održivo korišćenje turističkog prostora i turističkih destinacija od značaja za turizam; poslove od posebnog značaja za razvoj turizma; kategorizaciju turističkih mesta; sprovođenje podsticajnih mera i obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za podsticanje razvoja turizma; promociju turizma u zemlji i inostranstvu; takse, naknade i penale u turizmu; imovinsko-pravne poslove u turizmu; unapređenje sistema vrednosti i konkurentnosti turističkih proizvoda; istraživanje turističkog tržišta i razvoj turističkog informacionog sistema; uslove i način obavljanja delatnosti turističkih agencija; ugostiteljsku delatnost; nautičku delatnost; lovno-turističku delatnost, kao i pružanje usluga u turizmu; uređenje, održavanje i opremanje javnog skijališta i pružanje usluga na skijalištu; uređenje, održavanje, opremanje i pružanje usluga u banjama, tematskim parkovima i javnim kupalištima; inspekcijski nadzor u oblasti turizma.

8.3.2. Turistička organizacija Srbije

Promociju turizma obavljaju: TOS, turistička organizacija autonomne pokrajine i turistička organizacija jedinice lokalne samouprave. Promociju turizma mogu obavljati i turističke organizacije regije koje osnivaju dve ili više jedinica lokalne samouprave.

Za obavljanje poslova promocije turizma, koordinacije aktivnosti turističkih organizacija, privrednih i drugih subjekata u turizmu na teritoriji Republike Srbije osniva se TOS.

TOS obavlja poslove:

1) promocije i unapređenja razvoja turizma Republike Srbije;

2) koordinacije aktivnosti turističkih organizacija, privrednih i drugih subjekata u turizmu, koji deluju neposredno i posredno na promociji turizma;

3) pripreme i realizacije godišnjih planova i programa promotivnih aktivnosti;

4) organizovanja istraživanja turističkih tržišta za potrebe promocije turizma Republike Srbije;

5) istraživanja tržišta u oblasti kongresnih, sajamskih, sportskih i kulturnih događanja, kao i tržište dijaspore;

6) obezbeđivanja inoformativno-propagandnog materijala kojim se promovišu turističke vrednosti (štampane publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacija, suveniri, itd.);

7) formiranja i razvijanja jedinstvenog turističko-informacionog sistema i njegovog povezivanja sa drugim informacionim sistemima u zemlji i inostranstvu;

8) prikupljanja svih vrsta turističkih informacija radi obaveštavanja javnosti kao i sastavljanja i objavljivanja turističkog kalendara;

9) osnivanja i organizovanja turističkih predstavništava u inostranstvu i informativnih centara u zemlji, samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima;

10) saradnje sa nacionalnim turističkim organizacijama drugih zemalja, međunarodnim i regionalnim organizacijama u oblasti turizma i predlaganja mera za učešće u multinacionalnim i regionalnim programima i projektima promocije turizma;

11) utvrđivanja jedinstvenih standarda uređenja, opreme i usluga u turističko-informativnim centrima na teritoriji Republike Srbije;

12) utvrđivanja programa postavljanja turističke signalizacije i koordiniranja aktivnosti turističkih organizacija i drugih subjekata za njeno obezbeđenje;

13) druge aktivnosti kojima se obezbeđuje uspešno sprovođenje promocije turizma.

Turističke organizacije posluju u skladu sa propisima kojima se uređuju javne službe. U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u turističkim organizacijama primenjuju se propisi koji se odnose na ustanove iz oblasti javnih službi.

Sredstva za rad turističkih organizacija za promociju turizma obezbeđuju se iz:

1) prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti i iz drugih sopstvenih prihoda;

2) donacija, priloga i sponzorstava domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica;

3) sredstava budžeta Republike Srbije;

4) sredstava budžeta autonomne pokrajine;

5) sredstava budžeta jedinica lokalne samouprave;

6) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Turistička organizacija, uz saglasnost osnivača, u cilju planiranja, koordinacije i upravljanja turističkim aktivnostima, može sa drugom turističkom organizacijom, privrednim društvom, drugim pravnim licem i preduzetnikom koji obavlja delatnost iz oblasti saobraćaja, turizma, ugostiteljstva, prometa robe i usluga, kulture, sporta, informisanja, kongresnih i sajamskih aktivnosti, osnovati organizaciju za operativne, marketinške i promotivne poslove. Delokrug rada i način finansiranja, kao i međusobna prava i obaveze turističke organizacije i osnivača uređuju se ugovorom.

8.3.3. Upravljanje turističkim prostorom i razvoj

Prostor koji zbog svojih karakteristika, vrednosti i prioritetne turističke namene zahteva poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite ili se na njemu predviđa izgradnja objekata od nacionalnog interesa, Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma, proglašava kao turistički prostor.

Akt o proglašenju turističkog prostora naročito sadrži: naziv i opis turističkog prostora, površinu, opis i grafički prikaz granica, ciljeve proglašenja, ključne turističke atrakcije, podatke o vlasništvu i spisak katastarskih parcela, obaveze u pogledu razvoja turizma, drugih oblika korišćenja prostora, kao i naziv i sedište subjekta kome se poverava upravljanje turističkim prostorom (u daljem tekstu: upravljač turističkog prostora).

Upravljač turističkog prostora može biti postojeća javna služba ili privredno društvo koje je osnovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, i to od strane javnog preduzeća, odnosno Republike Srbije, autonomne pokrajine, opštine, grada ili grada Beograda i u kome je kapital tog osnivača većinski.

Upravljanje turističkim prostorom na osnovu pozitivnih propisa može se poveriti drugom pravnom licu, koje se određuje po sprovedenom postupku javnog oglašavanja ili prikupljanjem ponuda.

Upravljač turističkog prostora donosi programe i druga akta kojima se reguliše bliži okvir režima, razvoja i korišćenja, kao i mere zaštite turističkog prostora.

Upravljač turističkog prostora:

1) obezbeđuje uslove za uređivanje, korišćenje, unapređivanje i zaštitu građevinskog zemljišta;

2) koordinira aktivnosti pravnih i fizičkih lica koji obavljaju poslove u oblasti turizma i pratećih delatnosti;

3) koordinira razvoj projekata turističke infrastrukture i turističke suprastrukture na principima održivog razvoja;

4) stara se o namenskoj upotrebi državne imovine radi kvalitetne valorizacije resursa;

5) upravlja građevinskim zemljištem i stara se o nepokretnostima koje su mu date na korišćenje;

6) stara se o mestu postavljanja i načinu isticanja turističke signalizacije;

7) donosi programe i akta koji se odnose na vršenje poslova upravljanja;

8) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i aktom o proglašenju turističkog prostora.

Primer dobre domaće prakse jeste postojanje i uspešan rad Turističke organizacije regije Zapadna Srbija koja postoji od 2006. godine i do sada je jedina regionalna turistička organizacija u Republici Srbiji formirana u skladu sa Zakonom o turizmu kao DMO u osnivanju (jer u upravljačkim strukturama pored predstavnika javnog sektora - lokalnih turističkih organizacija, nalaze se TOS, udruženje hotelijera, udruženja turističkih agencija, Regionalne razvojne agencije (u daljem tekstu: RRA) Zlatibor, Regionalne privredne komore Užice) i na taj način bi se stimulisalo formiranje Regionalnih turističkih organizacija u ostalim delovima Republike Srbije koje bi u dogledno vreme prerasle u regionalne DMO.

8.3.4. Granska, profesionalna udruženja, asocijacije i druge organizacije

Veliki značaj za razvoj turizma imaju profesionalna i poslovna udruženja (kao što su: Privredna komora, Juta, Hores, Udruženje banja Srbije, Ferijalni savez, Udruženje turističkih vodiča Republike Srbije i dr.), regionalne razvojne agencije, udruženja građana i hobistička udruženja, kao i druge asocijacije mikro i malih preduzeća u oblasti pružanja usluga od značaja za razvoj turizma i ugostiteljstva, kako na nacionalnom nivou, tako i na regionalnom i lokalnom nivou. Njihov značaj proizilazi iz sposobnosti da mobilišu različite profesije i građane koji su zainteresovani za unapređivanje kako grana delatnosti tako i podizanja svesti građana o značaju zaštite prirode i unapređenja turizma, ugostiteljstva, a naročito aktivnosti i proizvoda koji obogaćuju turističku ponudu i doprinose pozitivnim iskustvima turista, u prenošenju primera dobre prakse, popularizaciji i primeni novih standarda, znanja, veština, inovacija i tehnologija kako među svojim članstvom tako i prema drugim zainteresovanim građanima i institucijama.

Regionalne razvojne agencije su značajne organizacije za razvoj turizma, imajući u vidu njihove kapacitete za mobilizaciju i implementaciju donatorskih sredstava i projekata, imaju razvojnu funkciju, često koristeći različite razvojne i inovativne pristupe kao što je npr. sistemski razvoj tržišta (kao npr. Market System Development - koji sprovodi RRA Zlatibor iz Užica) što značajno doprinosi kvalitativnom unapređenju funkcionisanja sistema turizma Republike Srbije.

Zavisno od nivoa profesionalnosti i reprezentativnosti onih koje zastupaju, potrebno je periodično i u skladu sa međunarodnim standardima prenositi pojedina javna ovlašćenja na ovakve institucije u skladu sa zakonom. Takođe je u cilju jačanja njihovog kapaciteta i profesionalizma neophodno definisati mere podrške za njihove programe i projekte kojima se unapređuju njihove aktivnosti i doprinosi razvoju turizma naročito kroz korišćenje namenskih fondova i projekata EU (Prilog 2 ove strategije).

8.3.5. Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije

U 2014. godini formiran je Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije sa sledećim zadacima: uspostavljanje koordinacije i komunikacije svih uključenih strana u cilju razvoja turističke industrije i pozicioniranja Republike Srbije; obezbeđivanje javnosti i odgovornosti u domenu razvoja Republike Srbije kao turističke destinacije u razvoju turističkih proizvoda Republike Srbije; povećanje stepena konkurentnosti turističke privrede Republike Srbije kao turističke destinacije i unapređenje poslovne klime u turizmu; unapređenje investicione klime i povećanje investicionog ulaganja u turizam; analiza efikasnosti mikroregiona (infrastruktura, turistički proizvodi, brendiranje); preduzimanje mera za unapređenje konkurentnosti kroz promociju i marketing, izgradnju infrastrukture, usklađivanje lokalnih i regionalnih institucija i drugo.

8.4. Mere i aktivnosti za sprovođenje Strategije

Imajući u vidu razuđenu institucionalnu infrastrukturu za upravljanje razvojem turizma kao i jasno definisani planski okvir, potrebno je definisati mere i aktivnosti koje su striktno vezane za samo sprovođenje Strategije, a koje su pretpostavka za uspešnu realizaciju razvojnih mera i aktivnosti koje se zagovaraju Strategijom.

Da bi se promenila do sada uobičajena praksa da se aktivnosti vezane za usvajanje Strategije završavaju danom njenog usvajanja na sednici Vlade, neophodno je sprovesti sledeće mere i aktivnosti za njeno efikasno sprovođenje:

1) koordinacija aktivnosti institucija od značaja za razvoj turizma u Republici Srbiji:

(1) organizovanje seminara/edukacija/treninga pokrajinskih, regionalnih i lokalnih institucija u cilju koordiniranog sprovođenja aktivnosti na realizaciji Strategije,

(2) organizovanje seminara uz tehničku podršku EU u izgradi marketing planova i programa promocije turizma Republike Srbije,

(3) izrada web aplikacije za informisanje, praćenje i koordinaciju aktivnosti na sprovođenju Strategije na svim nivoima,

(4) u saradnji i uz tehničku pomoć EU oformiti stručno telo koje će pružati podršku lokalnim samouprava, turističkim organizacijama i lokalnoj poslovnoj zajednici u oblasti turizma u definisanju lokalnih i regionalnih strategija i akcionih planova razvoja turizma na osnovu ove Strategije i Akcionog plana,

(5) utvrditi obavezu davanja i objavljivanja godišnjih izveštaja o stanju u oblasti turizma svih institucija u okviru njihovih nadležnosti i izrada i objavljivanje godišnjeg izveštaja odgovornih na svim nivoima za realizaciju strategije jednom godišnje;

2) unapređenje sistema statističkog praćenja u oblasti turizma:

(1) uvođenje metodologije praćenja satelitskih računa za oblast turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanih grana delatnosti,

(2) uvođenje standardizovanog sistema praćenja stavova i mišljenja domaćih i stranih gostiju, formiranje baze podataka i izdavanje periodičnih analiza,

(3) aktiviranje u punom kapacitetu i ažurno vođenje APR registra svih pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnosti u oblasti turizma i ugostiteljstva;

3) unapređenje razvijenosti i efikasnog korišćenja turističke infrastrukture i suprastrukture i uspostavljanja sistema praćenja stanja i evidencije:

(1) u saradnji sa EU razviti i ažurno voditi Geografski informacioni sistem (u daljem tekstu: GIS) turističke infrastrukture i suprastrukture,

(2) u okviru GIS-a uraditi evidenciju i pregled opremljenosti i korišćenja atrakcija po lokacijama,

(3) u okviru GIS-a uraditi pregled stanja biciklističkih, planinarskih i nautičkih ruta u Republici Srbiji,

(4) u okviru GIS-a uraditi pregled mogućnosti investicionih ulaganja,

(5) uraditi pregled pogodnih lokacija za podizanje privremenih objekata (kampovi, logorovanja, geodomovi i glamping, kućice na vodi, zip line, poletišta i sletišta za paraglajding...) u cilju blagovremenog davanja dozvola i drugih saglasnosti lokalnih zajednica,

(6) u skladu sa Zakonom o turizmu formirati resurs centar za upravljanje razvojem i održavanjem turističke infrastrukture;

4) upotreba novih tehnologija i ICT aplikacija:

(1) ministarstvo nadležno za poslove turizma će podržati aktivnosti na razvoju ICT digitalnog marketinga i online promotivnih i rezervacionih alata i web portala po proizvodima,

(2) ministarstvo nadležno za poslove turizma će u pogodnoj formi konkursa ili takmičenja (samostalno i/ili uz pomoć programa EU) u saradnji sa turističkim organizacijama u Republici Srbiji na svim nivoima podržati najnaprednija ICT i softverska rešenja (izradu web portala DMO i izlazaka na digitalne platforme) koja unapređuju promociju i podizanje kapaciteta korišćenja lokalnih i nacionalnih turističkih proizvoda,

(3) formirati Centar za ICT promociju u oblasti turizma Republike Srbije;

5) unapređenje efikasnosti korišćenja raspoloživih fondova EU u oblasti turizma za građane i preduzeća iz Republike Srbije:

(1) na web aplikaciji za sprovođenje Strategije biće posebno urađen vodič za sve potencijalne korisnike fondova EU iz Republike Srbije, na srpskom jeziku detaljno razvijen do nivoa aplikacije,

(2) za sve zainteresovane koji zadovoljavaju kriterijume za apliciranje za korišćenje fondova EU, biće organizovani seminari za pripremu projekata,

(3) posebna podrška u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine biće organizovana za zainteresovane korisnike IPARD programa za razvoj turizma na selu;

6) podizanje kapaciteta i kvaliteta upravljanja turističkim područjem i destinacijama:

(1) organizovanje seminara o modelima upravljanja razvojem turizma u zaštićenim područjima nacionalnih parkova i parkovima prirode,

(2) izrada Modela upravljanja destinacijama, turističkim mestima i prostorima,

(3) u skladu sa Zakonom o turizmu priprema predlog Uredbe o upravljanju turističkim destinacijama,

(4) u skladu sa Zakonom o turizmu formiranje Centra za permanentnu obuku u upravljanju turističkim destinacijama i razvoj Destinacijske menadžment kompanije (u daljem tekstu: DMK).

8.5. Zaključak

Kao što se može videti iz prethodno navedenog, postoji vrlo razuđena struktura i definisani institucionalni okvir za planiranje i upravljanje razvojem turizma i svih povezanih delatnosti sa njim.

Takođe, postoji vrlo jasno definisan sistem planiranja razvoja u turizmu koji se bazira osim na Strategiji i na regionalnim i lokalnim planovima prostornog razvoja turizma koji je definisan zakonima i svaki ima komponentu razvoja turizma.

Neophodno je akcionim planovima definisati aktivnosti kojima će se povezivati institucije, planovi, programi, projekti i Strategija.

S obzirom da Republika Srbija nema regionalni administrativni i budžetski kapacitet da koordinira razvoj u oblasti turizma, neophodno je definisati grupacije turističkog prostora i u optimalnom roku definisati upravljače turističkog prostora u čemu treba koristiti iskustva i primeniti primere dobre prakse Turističke organizacije regije Zapadna Srbija.

Model upravljanja treba da se zasniva na vlasništvu i da se menja u skladu sa promenom vlasničke strukture sa ciljem da oni koji najviše investiraju imaju i najviše prava da odlučuju u skladu sa regionalnom planskom dokumentacijom, zakonima i principima održivog razvoja.

Od izuzetnog značaja za uspešnost realizacije Strategije, razvoja novih proizvoda i ostvarivanja razvoja turizma je razumevanje značaja i podsticanje razvoja poslovnih i profesionalnih udruženja u turizmu i u perspektivi prenošenja javnih ovlašćenja na njih.

U sve aktivnosti planiranja i razvoja turizma u narednom periodu potrebno je uključiti regionalne razvojne agencije (poput npr. RRA Zlatibor, Regionalna agencija za razvoj Istočne Srbije (RARIS) iz Zaječara, RRA Bačka iz Novoga Sada i dr) koje su pokazale potrebno znanje, sposobnost i efikasnost u realizaciji programa i projekata u razvoju turizma.

U realizaciji ove strategije posebno učešće treba da imaju naučne, obrazovne i stručne institucije i organizacije civilnog društva.

9. MERE PODRŠKE I INVESTICIJE

U razvijenim turističkim zemljama, došlo je do napuštanja tradicionalne uloge državne politike u turizmu. Vlade pojedinih zemalja ili podržavaju već izgrađeni konkurentski okvir za ponašanje aktera u turističkom procesu (npr. Austrija ili Švajcarska) ili se aktivno i preduzetnički uključuju u izgradnju konkurentskog okruženja za turizam (Grčka i Turska na početku svog turističkog uspona, a Egipat još i danas).

Iako je prethodna Strategija predviđala širok spektar različitih mera podrške i investicija, one se mogu svesti na samo dve mere: bespovratna sredstva manjih iznosa uglavnom državnim/lokalnim institucijama, javnim preduzećima i organizacijama i udruženjima u turizmu za sufinansiranje različitih projekata i aktivnosti i na tzv. "meke kredite" sa nižom kamatnom stopom od tržišne za ko-finansiranje u projektima preduzeća preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Nakon finansijske krize 2008. godine, najveći investitori u razvoj turističke privrede su domaća i strana privatna preduzeća koja su u periodu od 2009. do 2013. godine za izgradnju hotela, hostela i drugih objekata suprastrukture investirali preko 135 miliona EUR, bez značajnije podrške države.

Iskustva drugih zemalja Turske, Grčke, Irske kao i primeri dobre prakse EU pokazuju da se sva sredstva podrške za ključan doprinos razvoju turističkih proizvoda i turističke suprastrukture odobravaju za:

1) mikro i mala preduzeća sa njihovim preduzetničkim i inovativnim potencijalom i sposobnošću da se brzo prilagođavaju promenama na tržištu;

2) naučne i obrazovne institucije;

3) razna poslovna i profesionalna udruženja, nevladine i sportske organizacije i sve organizovane institucije, pravna i fizička lica pod jednakim uslovima i bez ograničenja mogu da konkurišu za korišćenje bespovratnih i kreditnih podsticaja i mera ukoliko zadovolje kriterijume.

9.1. Pretpostavke i koncepcija

U cilju razvoja turizma definisanog Strategijom, nove mere, programi i institucije za podršku razvoju i investicijama u turizam Republike Srbije moraju da budu kreirane prema strukturi subjekata koji realno mogu da generišu nove preduzetničke i inovacione programe i investicione projekte, vodeći računa o njihovoj veličini i mogućem realnom doprinosu razvoju turizma. Različiti subjekti svakako daju i različit doprinos, ali saglasno tome potrebno je utvrditi i različite mere podrške i podsticaja i promeniti dosadašnju praksu.

Ovo je posebno važno u sektoru turizma imajući u vidu stanje na tržištu, koje karakteriše niska produktivnost, neraspoloživost dugoročnih izvora finansiranja i kada javni i privatni akteri nemaju dovoljno snage za razvoj. U tom slučaju država posredstvom namenskih programa i fondova treba da pruži podršku investicionim projektima koji su prepoznati da su od posebnog interesa za što brži razvoj turizma.

U izvršavanju ovog cilja postoji nekoliko bitno ograničavajućih faktora od čijeg prevazilaženja će presudno zavisiti kvalitet i intenzitet podrške:

1) izvori i visina raspoloživih sredstava;

2) inercija postojećih institucija i nespremnost/ili ne postojanje kapaciteta na primenu modela integralnog razvoja turizma;

3) nizak nivo iskorišćenosti raspoloživih sredstava i fondova EU i drugih međunarodnih i bilateralnih razvojnih institucija.

Republika Srbija još uvek nije uspela da izgradi model ekonomski efikasne i socijalno pravedne države, odnosno, Republika Srbija treba da nastavi da radi na uspostavljanju interaktivnog odnosa svih svojih materijalnih i ljudskih resursa koji bi rezultirao njihovom alokacijom sa vrlo niskog na visok nivo efikasne upotrebe i kreiranja mnogo veće nove dodate vrednosti i obimnijeg zapošljavanja.

U tu svrhu neophodno je da se država "oslobodi" svih resursa koji na sadašnjem nivou upotrebe predstavljaju trošak i ne kreiraju dodatu vrednost čak iziskuju stalne subvencije i dodatna ulaganja za održavanje njihovog nerentabilnog i neprofitnog poslovanja. Ubrzanim rešavanjem imovinsko-pravnih odnosa u banjama i definisanjem modela privatizacije/strateškog partnerstva za razvoj srpskih banja, kao i završetkom privatizacije hotelsko-turističkih preduzeća u portfoliju države u najkraćem roku, davanjem pod koncesiju ili po drugom modelu JPP (skijališta, neiskorišćenih aerodroma, rezidencijalnih objekata u državnom vlasništvu, a koji mogu biti atraktivni za turostički razvoj (npr. vojni) i sl.), oslobodila bi se značajna sredstva kojima bi mogla da se preusmere u razvoj turizma.

Država treba, koristeći primere dobre prakse, da napušta modele finansiranja koji pokazuju nisku alokativnu efikasnost i uglavnom ne daju očekivane efekte, odnosno modele koji nemaju sposobnost privlačenja drugog, slobodnog (domaćeg i stranog) kapitala. Formiranjem većeg broja nezavisnih, jasno vlasnički i programski profilisanih mikrokreditnih i fondova početnog, smelog i garancijskog kapitala, stvorili bi se uslovi za kvalitetnu investicionu i finansijsku podršku postojećim i novim preduzećima, razvoju i internacionalizaciji njihovih preduzetničkih potencijala. Takvi fondovi bi mogli da se kombinuju sa sredstvima fondova EU i drugih međunarodnih razvojnih institucija što bi uticalo na smanjivanje rizika ulaganja stranih investitora i podizalo atraktivnost Republike Srbije za strana ulaganja.

Ovoj koncepciji bi, kao komplementarna mera, doprinelo da se poreski sistem osim funkcije alimentiranja budžeta koristi i kao razvojni instrument podrške rasta i razvoja i podsticanja konkurentnosti postojećih, a naročito novih malih i srednjih preduzeća čime bi se podigao kapacitet poreskih davanja kada dostignu nivo pune komercijalne zrelosti i potencijala.

Značajan, raspoloživ i minimalno korišćen izvor finansiranja predstavljaju fondovi i programi EU (IPARD, COSME, HORIZON…i dr.) za aktivnosti i projekte detaljno predstavljene u Prilogu 2 ove strategije, od značaja za turizam Republike Srbije. Nizak nivo njihovog korišćenja je posledica zanemarivanja činjenice da je informisanost i upoznatost potencijalnih korisnika ovih sredstava (građana i MMSP) na nedovoljnom nivou da bi se motivisalo njihovo što masovnije proaktivno delovanje. Prevedene samo početne strane web portala programa i fondova EU, uz isključivo dokumenta i objašnjenja na engleskom jeziku sa obiljem skraćenica jasnih samo najupućenijima, mnoštvo procedura - deluju odbijajuće na veliku većinu onih čije potrebe ne mogu da se zadovolje ograničenim sredstvima kojima raspolaže Republika Srbija.

Ministarstva i Vlada, godišnje izdvajaju značajna sredstva za participaciju u fondovima i programima EU. Od velike je važnosti podići kvalitet informacija, promocije i prevođenja sadržaja portala i dokumentacije (do nivoa aplikacije) za masovnije korišćenje ovih fondova od strane MMSP i građana, naročito ako se ima u vidu da su druge zemlje uspevale iz sličnih razloga da iskoriste svega 15-30% fondova. Zato je od strateškog značaja obezbediti preduslove da se poveća broj učesnika i visina iskorišćenih sredstava Republike Srbije u ovim programima i fondovima.

Predlaže se uvođenje više različitih mera podrške koje u osnovi se dele na:

1) aktivnosti u oblasti sticanja novih znanja i veština, naučnoistraživačkih i razvojnih projekata, izrade planske i tehničke dokumentacije, statističkog praćenja, podizanja kvaliteta upravljanja u turizmu, podizanja nivoa svesti građana o važnosti i značaju zaštite prirode i razvoja turizma - potrebno je koristiti donacije (bespovratna sredstva) za sve institucije koje po zakonima imaju kapacitet i reference da te aktivnosti realizuju. Kao ilustracija mogućih aktivnosti u Prilogu 2 ove strategije data je lista potencijalnih aktivnosti koje treba podržati. Značajan deo aktivnosti treba finansirati iz budžeta, ali ne mali broj ovih aktivnosti može biti finansiran iz Republici Srbiji raspoloživih fondova EU;

2) za razne vrste investicija predviđene su mere direktne i indirektne podrške. U cilju definisanja i sagledavanja potrebne strukture i predmeta budućih investicija u oblasti saobraćajne i druge javne infrastrukture od značaja za razvoj turizma utvrdiće se u okviru međuresorne saradnje prioriteti po osnovu različitih usvojenih nacionalnih planskih i strateških dokumenata.

U meri u kojoj se uspešno operacionalizuje predložen koncept podrške u toj meri ćemo imati i stvarni potencijal za generisanje razvoja turizma, u suprotnom, turizam će se razvijati spontano od slučaja do slučaja sa onoliko sredstava koliki je potencijal i interes privatnih i domaćih investitora, a to su nepredvidive kategorije.

9.2. Indirektne mere podrške razvoju turizma

U cilju stvaranja još povoljnije klime za investiranje, postoji potreba da lokalne samouprave (posebno onim koje se nalaze na području destinacija pomenutih u okviru tačke 7.5. Pregled turističkih destinacija), razmotre mogućnost donošenja odluka o smanjenju visine komunalnih taksi, doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, kao i stopa poreza na imovinu, a sve u skladu sa važećim zakonskim okvirom i odlukom organa lokalne samouprave.

Nadalje, potrebno je da nadležni organi razmotre mogućnosti nastavka sistemskog rešavanja pitanja sezonske radne snage u Republici Srbiji, što će ujedno obuhvatiti i rešavanje pitanja novozaposlenih lica na sezonskim poslovima u turizmu i ugostiteljstvu (poput povraćaja poreza i doprinosa na socijalno osiguranje na dohodak građana za novozaposlena lica u iznosu od najmanje 65%).

Predlog mera:

1) uvođenje niže stope PDV-a (sa postojećih 20% na predloženih 10%) na ugostiteljstvo u celini;

2) razvoj modela sistema olakšica za poslodavce kroz uvođenje sistema platnih kartica za potrošnju u domaćim ugostiteljskim objektima smeštaja, ishrane i pića i dr. u cilju podsticanja domaćeg turizma na osnovu primera dobre prakse u Mađarskoj, Francuskoj i drugim zemljama (koji u perspektivi treba sistemski da zameni dosadašnji sistem dodele vaučera za podsticanje razvoja domaćeg turizma);

3) nastavak i dalji razvoj programa vaučera za građane radi korišćenja turističkih i ugostiteljskih usluga u Republici Srbiji, kao jedna od mera podrška razvoju domaćeg turizma (u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći) dok se ne razvije model i ne uvede sistem platnih kartica namenjenih za potrošnju u domaćim ugostiteljskim objektima smeštaja i ishrane i pića;

4) nastavak i dalji razvoj programa podsticanja domaćih turističkih agencija, organizatora putovanja u cilju dovođenja organizovanih grupa stranih turista u Republiku Srbiju (u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći);

5) u privredno nerazvijenim područjima od značaja za razvoj turizma davanje zemljišta u vlasništvu države bez nadoknade za: izgradnju i opremanje turističkih objekata i sadržaja sa obavezom zaključivanja ugovora o JPP kojim će se definisati i obaveze investitora u svakoj godina profitabilnog poslovanja;

6) nastavak razvijanja modela "kliznog rasporeda zimskog raspusta" koji omogućava da se produži zimska turistička sezona i da se tokom dva meseca (umesto 15-20 dana) ravnomernije koriste domaći turistički kapaciteti;

7) sistemsko rešavanje pitanja kvaliteta i same realizacije đačkih ekskurzija u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove prosvete;

8) u cilju podsticanja investicija u turističku infrastrukturu, suprastrukturu i turističke proizvode, ministarstvo nadležno za poslove turizma će u saradnji sa drugim institucijama organizovati izradu investicionih kataloga i promociju investicija u oblasti turizma u zemlji i inostranstvu.

9.3. Direktne mere podrške i investicije

Finansiranje se može ostvariti direktno kroz grantove ili putem institucionalnih finansijskih posrednika. Vrsta i visina sredstava finansiranja variraju po programima u zavisnosti od namene.

Finansijski instrumenti podrške:

1) bespovratna sredstva;

2) krediti;

3) fondovi rizičnog kapitala;

4) JPP.

Izvori sredstava za finansiranje aktivnosti i programa:

1) za aktivnosti koje doprinose razvoju turizma (program podsticaja namenjenih projektima razvoja turizma i program kreditiranja radi unapređenja kvaliteta turističke ponude) sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije (u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći) na razdelu ministarstva nadležnog za poslove turizma. Za njihovu raspodelu i nadzor namenskog trošenja zaduženo je nadležno ministarstvo;

2) za ostale programe moguće je koristiti sredstva:

(1) drugih resora iz njihove nadležnosti, a od značaja su za razvoj turizma i realizuju se kroz programsko budžetiranje sa ciljem postizanja sinergetskog efekta,

(2) iz fondova EU, a naročito iz fondova koji su dostupni Republici Srbiji (Prilog 2 ove strategije): IPARD-za Aktivnosti 16-21; LIFE 22-25; HORIZONT 2020 26-28; COSME 29-32; COP33-36; ERASMUS+ 37-41; EaSI 42-46;

3) projekti većih investicionih ulaganja mogu biti finansirani iz nekoliko izvora i kao:

(1) kapitalni budžetski izdaci unapred planirani i predviđeni zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije,

(2) projekti JPP u skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama,

(3) projekti direktnog investiranja - u skladu sa Zakonom o ulaganjima ("Službeni glasnik RS", broj 89/15),

(4) razvojna sredstava međunarodnih finansijskih institucija (Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), Svetska banka, Međunarodna finansijska korporacija (IFC-a)...),

(5) projekti bilateralne ekonomske saradnje (npr. sa Kraljevinom Saudijska Arabija, Katarom, Turskom, Baden Virtenbergom i sl.).

9.4. Zaključak

S obzirom na stanje javnih finansija i ograničenost sredstava za kapitalne investicije, nužnost da se razvija konkurentnost i iskoriste potencijali turističke privrede i ugostiteljstva Republike Srbije, jedna od glavnih mera bi bila da se javni resursi od značaja za razvoj turizma i sa njim povezanih delatnosti, a čija je upotreba na niskom nivou efikasnosti i/ili zahteva dodatna ulaganja države, prodaju i/ili daju pod koncesiju odnosno po modelu JPP. Takođe, predviđa se niz aktivnosti koje će doprineti efikasnijem investiranju u razvoj turizma u Republici Srbiji koje bi kao nove institucije potpuno zaokružili institucionalnu infrastrukturu za efikasan razvoj turizma i obezbedilo materijalnu osnovu za sprovođenje Strategije.

10. MARKETING PLAN

Strategijski marketing plan predstavlja poseban dokument predviđen Zakonom o turizmu, kojeg na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma usvaja Vlada i ima za cilj da profesionalno strukturiše resurse i atrakcije zemlje i da ih postavi u zaokruženi, funkcionalni i održiv sistem za integralnu promociju i komercijalizaciju na kratki rok, kao i za kreiranje međunarodno konkurentnih turističkih proizvoda i rast ukupne ekonomije turizma Republike Srbije na duži rok. U ovom poglavlju Strategije definišu se osnovni ciljevi i principi.

Marketinški ciljevi Republike Srbije su:

1) pozicionirati Republiku Srbiju kao turističku destinaciju na svetskom turističkom tržištu;

2) maksimalnim prodajnim naporima višestruko povećati broj inostranih gostiju i uvećati domaći turistički promet u skladu s kapacitetom životnog standarda stanovništva Republike Srbije;

3) uspostaviti i operacionalizovati sistem marketinga Republike Srbije na nacionalnom nivou, kao i na nivoima regija, gradova i opština.

10.1. Marketinško pozicioniranje Republike Srbije

Potreba za novim turističkim pozicioniranjem Republike Srbije zasnovana je na brojnim paralelnim političkim, ekonomskim i društvenim procesima koji karakterišu njeno današnje unutrašnje i spoljašnje okruženje. Ono je zasnovano na objektivizaciji faktora koji dominantno utiču na opšti uspeh i brzinu postavljanja Republike Srbije kao turističke destinacije. Turističko pozicioniranje Republike Srbije se kreće između tri sledeća sistema vrednosti:

1) turistička valorizacija Dunava - turistička valorizacija Dunava u celom njegovom plovnom delu, kao i dodatna afirmacija Beograda kao glavnog grada predstavlja za Republiku Srbiju tržišnu opciju za brzo postizanje rezultata ("quick win"). Dodatno, nijedna podunavska država ne koristi u svom turističkom sloganu ovaj pojam, iako je on nesumnjivo markantan resurs u globalnim razmerama. Veličina i važnost dunavskog koridora kroz Republiku Srbiju može usmeriti željeni razvojni zalet u sve delove Republike Srbije ("spill-over"). Pri tome treba posebno istaći da nijedan drugi turistički resurs u Republici Srbiji nije istovremeno i nacionalno kohezivan i globalno konkurentan;

2) integralna interpretacija domaćeg portfolija vrednosti - skup nacionalnih vrednosti poput kulture, ljudi spremnih na zabavu, umetnosti i literature, gostoprimstva, strastvenosti i ponosa i spoj tradicionalnog i modernog sadrže u sebi proizvode koji se mogu komercijalizovati (kao npr. kratki boravci u Beogradu, turing kroz Republiku Srbiju, rečna krstarenja kroz Republiku Srbiju, događaji i festivali, ruralno iskustvo i banje);

3) donošenje odluke u kom pravcu krenuti u ovom trenutku nije samo marketinško pitanje. Naime, Republika Srbija je na prekretnici konkurentnog pozicioniranja na tržištu i potrebno je započeti pozitivni brending Republike Srbije kao nacije, odnosno stvaranja pozitivnog imidža Republike Srbije na globalnom tržištu.

Procenjuje se da je najlakši pristup stvaranju pozitivnog imidža Republike Srbije upravo kroz turistički brending koji odmah treba započeti kako bi se Republika Srbija što je moguće pre uspešno pozicionirala kao turistička destinacija i postala prepoznatljivi turistički brend.

10.2. Marketing plan turističkih proizvoda Republike Srbije

Vodeći računa o karakteristikama prethodno identifikovanih turističkih proizvoda, tržišnim i materijalnim uslovima u zemlji, odnosno razvojnim izazovima, procenjuje se da:

1) posebno treba naglasiti tzv. proizvode koji se mogu valorizovati u kratkom roku i u tom smislu je neophodno marketing planom turističkih proizvoda uzeti u obzir savremene trendove u motivima i iskustvima korisnika na relevantnom turističkom tržištu. Na identifikovane grupe proizvoda mora se primeniti diferencirana strategija predstavljanja Republike Srbije kao zemlje koja nudi različitost doživljaja. S obzirom da u svetu postoji veliki broj destinacija koje nude prirodno okruženje, lepe gradove i raznovrsne doživljaje, neophodno je potencijalnom turisti objasniti razloge putovanja u Republiku Srbiju. Ukoliko grupe proizvoda ne naglase svoje specifičnosti, turisti će doživeti Republiku Srbiju kao jednoličnu zemlju;

2) u sklopu proizvoda koji se brzo mogu turistički valorizovati vodeću ulogu moraju imati već razvijene destinacije, odnosno postojeći kapaciteti ponude. Isti moraju da budu usklađeni i inovirani u skladu sa savremenim tržišnim trendovima, profesionalno "upakovani" i promovisani prema tačno definisanim segmentima i tržištima;

3) proizvode čija je tržišna komercijalizacija povezana sa značajnim iznosima ulaganja, razvijati u hodu, pri čemu se u početku pažnja mora usmeriti na postepenu izgradnju marketinške infrastrukture, kao i prodajne aktivnosti kako na domaćem tako i na tržištima regije.

Glavni atributi marketing plana identifikovanih grupa proizvoda su sledeći:

1) svaka ima sopstvenu strategiju proizvodnog portfelja, odnosno strukturu turističkih proizvoda;

2) svaka ima sopstvenu tržišnu strategiju, odnosno strategiju nastupa na tržištu;

3) svaka ima svoje specifične marketing programe;

4) svaka ima svoju politiku distribucije i plasmana.

10.3. Organizacija marketing sistema Republike Srbije

Turističke zemlje treba da imaju organizaciju koja je odgovorna za promociju turističkih proizvoda i ponude. Svaka zemlja, zavisno od razvijenosti i sopstvenog administrativnog aparata, nastoji da izabere najbolji organizacioni i operativni model funkcionisanja ovakvih institucija. Postojeća organizacija upravljanja turističkim destinacijama u Republici Srbiji je regulisana Zakonom o turizmu i za nju je nadležno MTTT.

U skladu s postojećim zakonskim rešenjima u Republici Srbiji će se formirati DMO na nacionalnom, regionalnom/pokrajinskom nivou.

TOS ovim dokumentom preuzima ulogu centralne tačke marketing sistema turizma Republike Srbije, zatim mentora i aktivnog saradnika sa celom mrežom turističkih organizacija u zemlji. U tom smislu, poslovna misija TOS, odnosno marketing sistema turizma Republike Srbije je sledeća: TOS ima zadatak da predstavlja Republiku Srbiju i identifikovana turistička Strateška poslovna područja kao celovite turističke destinacije, na način da omogući odgovarajuću i kvalitetnu uslugu ili proizvod baziran na konceptu lanca vrednosti sa naglaskom na dodate vrednosti.

Da bi se uspešno sprovela vizija turizma u Republici Srbiji, kao i željeno tržišno pozicioniranje zemlje, biće potrebno da se naprave određene promene u funkcionisanju TOS-a.

TOS, pre svega, treba da usmeri svoje aktivnosti na:

1) promociju i unapređenje razvoja turizma Republike Srbije;

2) istraživanje inostranog i domaćeg tržišta;

3) marketing i plasman turističkih proizvoda na emitivnim tržištima;

4) obezbeđivanju jedinstvenog informacionog i komunikacionog sistema u turizmu uz primenu savremenih ICT alata;

5) podršku formiranju DMO i DMK na lokalnom i regionalnom nivou;

6) uspostavljanje partnerstva i učešća privatnog sektora u promociji i unapređenju razvoja turizma; 

7) uspostavljanje partnerstva i saradnje sa lokalnim partnerima.

Cilj ovakvog modela organizacije marketing sistema Republike Srbije jeste jasna podela poslovnih misija na sva tri nivoa organizovanja, koja u osnovi pretpostavlja:

1) profesionalnu i čvrstu saradnju u zajedničkom interesu;

2) jasnu podelu marketinških zadataka u cilju racionalnog korišćenja resursa;

3) izvođenje komercijalnih i komunikacionih aktivnosti na nacionalnom nivou;

4) izgradnju turističkih proizvoda na regionalnom nivou;

5) uspostavljanje sistema informacija i odnosa sa gostima na lokalnom nivou.

11. KULTURNO NASLEĐE I PRIRODNA DOBRA

Analiza uticaja

Lista svetske baštine sadrži skoro 1000 lokaliteta kulturnog i prirodnog bogatstva širom sveta, ocenjenih od Komiteta svetske baštine u okviru Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO) - kao mesta izuzetne univerzalne vrednosti.

Na Listu svetske baštine iz Republike Srbije su do sada upisani segmenti nepokretne kulturne baštine sa teritorije Republike Srbije: Carska palata Felix Romuliana kod Zaječara, Bogorodičin manastir u Studenici, Stari Ras sa Sopoćanima/srednjovekovni utvrđeni grad Ras, manastir Svete Trojice u Sopoćanima i manastir Svetog Đorđa - Đurđevi Stupovi/, manastirski kompleks drevne Patrijaršije u Peći, manastir Vaznesenja Gospodnjeg u Dečanima, manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Gračanici i crkva Presvete Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. 

U okviru UNESCO programa "Pamćenje sveta", u Svetski registar kulturne dokumentacione baštine iz Republike Srbije upisana su svega tri pokretna kulturna dobra: Miroslavljevo jevanđelje - 2005. godine (najstariji sačuvani spomenik pismenosti pisan srpskom redakcijom staroslovenskog jezika; kraj 12. veka; Narodni muzej u Beogradu); Lična arhiva Nikole Tesle - 2003. godine (Muzej Nikole Tesle, Beograd); Telegram Objave rata Austro-Ugarske Kraljevini Srbiji (28. jul 1914. godine; početak Prvog svetskog rata, Arhiv Srbije).

Takođe je UNESCO MAB Savet, u okviru programa "Čovek i biosfera", deo Parka prirode Golija proglasio za "Rezervat biosfere Golija - Studenica".

Posebnu atrakciju predstavljaju zaštićena prirodna područja kao dobra od velikog značaja za razvoj turističkih proizvoda namenjenih domaćim i stranim turistima i čije očuvanje i dalja zaštita i unapređivanje sistema održivog upravljanja predstavljaju bitan uslov povećanja turističkog prometa. Ukupna površina zaštićenih prirodnih dobara, kategorisanih i nekategorisanih, po kategorizaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode (u daljem tekstu: IUCN) iznosi 578.742 ha što čini 6,53% ukupne teritorije Republike Srbije. U Tabeli 25. dati su uporedni podaci površina pod zaštitom za Republiku Srbiju i konkurentne zemlje u oblasti turizma (Izvor: ProtectedPlanet.net, 2016).

Klasifikacija zaštićenih područja - IUCN

Međunarodno prihvaćena klasifikacija zaštićenih područja utvrđena je u skladu sa njihovim ciljevima upravljanja. Kategorije su priznati od strane Ujedinjenih nacija i mnogih nacionalnih vlada kao globalni standard za definisanje i snimanje zaštićenih područja i sve više su prihvaćene u nacionalnim zakonodavstvima.

Tabela 25. Međunarodna lista zaštićenih područja u Republici Srbiji i izabranim zemljama u 2016. godini

Izvor: ProtectedPlanet.net23

______
23 ProtectedPlanet.net je online interfejs Svetske baze podataka o zaštićenim područjima (WDPA), pridruženi projekat IUCN i Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), a najsveobuhvatnija globalna baza podataka zemaljskih i morskih zaštićenih područja.

Kao što se iz Tabele 25. može videti, nivo zaštite u Republici Srbiji je daleko ispod proseka zemalja konkurenata (prosek 31%, a Republika Srbija svega 7%). Zato je značajno proširi obim zaštićenih područja u raznim režimima, s ciljem dostizanja zaštite u od 15% do 20% ukupne teritorije Republike Srbije do 2025. godine.

11.1. Značaj zaštićenih područja za razvoj turizma

Primarne turističke atrakcije su najčešće pejzažna područja - jezera, obale reka, vrhovi i padine planina, šume, itd. Njih najčešće karakterišu bogati ekosistemi. Direktan uticaj razvoja turizma ogleda se u degradaciji takvih ekosistema. Na primer, smatra se da su u razvijenim turističkim privredama, masovni turizam i rekreacija najveća pretnja očuvanju planinskih područja. U nameri da pribavi ogrev ili proširi prostor za različite namene, lokalno stanovništvo krči (seče) šume i na taj način uništava vegetaciju. Pored toga, ovakav turizam najčešće podrazumeva loše isplanirano i intenzivno korišćenje zemljišta. Dakle, fizički uticaj razvoja turizma na degradaciju prirodnog i kulturnog nasleđa ogleda se u neadekvatnom razvoju infrastrukture i prekomernoj gradnji, uništavanju šuma i intenzivnoj i neodrživoj upotrebi zemljišta, ali i uništavanju vegetacije, zemljišta i spomenika povećanim fizičkim prometom (neodrživim brojem) turista.

U najširem smislu reči, pod kulturnim i prirodnim nasleđem (kulturnim i prirodnim dobrima) se podrazumevaju predeli izuzetnih prirodnih odlika, istorijska mesta, lokaliteti, kao i izgrađene tvorevine, ali i biodiverzitet, tradicija, tekuće i kulturne aktivnosti iz prošlosti, znanje i postojeća životna iskustva.

Turizam predstavlja glavnu pokretačku snagu kulturne razmene na globalnom nivou, obezbeđujući i prezentujući posetiocima lično iskustvo života iz prošlosti i sadašnjosti, odslikavajući osnovne karakteristike određenih područja i zajednica. Prirodno i kulturno nasleđe, različitost običaja i kulture života zajednica predstavljaju glavne turističke atrakcije.

11.2. Mogući negativni uticaji na zaštićena područja

Loše upravljanje i prekomerni razvoj turizma i povezanih delatnosti može u velikoj meri da ugrozi nasleđe, kako fizički, tako i u smislu promene autentičnog identiteta i dugih karakteristika. Ekološki identitet, kultura i način života lokalnih zajednica su u stalnoj opasnosti od degradacije, kao posledica stalnog povećavanja turističkog prometa. Ključne pretnje koje razvoj turizma donosi u pogledu prirodnog i kulturnog nasleđa su sledeće:

1) neadekvatno sagledavanje potencijalnih konflikata između projekata razvoja turizma i zaštite nasleđa najčešće dovodi do izrade loših planova i štetnog uticaja na prirodno i kulturno nasleđe, kao i na način života lokalnih zajednica;

2) razvoj turizma može izrazito negativno uticati na čitava područja, ukoliko ne uzme u obzir estetske, društvene i kulturne dimenzije prostora koji okružuje prirodna i kulturna dobra, karakteristike biodiverziteta, kao i širi vizuelni kontekst;

3) preobiman, loše isplaniran ili nekontrolisan razvoj turističke delatnosti i/ili turističkih razvojnih projekata može sa sobom doneti neprihvatljiv nivo promena u smislu fizičkih karakteristika, integriteta, ekološkog identiteta i biodiverziteta područja;

4) konzervacija, interpretacija i programi razvoja turizma koji su bazirani na neadekvatnom razumevanju kompleksnih i najčešće konfliktnih važnih karakteristika područja mogu dovesti do gubitka njegove autentičnosti i prepoznatljivosti;

5) nedostatak adekvatne i primerene prezentacije i komunikacije važnosti nasleđa, kako posetiocima, tako i lokalnim zajednicama/domaćinima može dovesti do nerazumevanja i lošeg odnosa prema kulturi i nasleđu područja u širem smislu; na taj način se može sprečiti ili značajno umanjiti javna i politička podrška, kao i dostupna finansijska sredstva za zaštitu i unapređenje nasleđa;

6) loše isplanirani, loše isprojektovani i loše locirani, kao i neadekvatno izgrađeni turistički kapaciteti mogu imati nesaglediv uticaj na ekološke karakteristike područja, posebno ukoliko nisu poštovane odredbe koje su propisane odgovarajućim režimom zaštite;

7) nedostatak mehanizama destinacijskog menadžmenta/upravljanja turizmom i nestručno vršenje ovih poslova od strane upravljača zaštitom, uzrokuje nizak nivo iskorišćenosti potencijala za razvoj turizma i ugostiteljstva, neadekvatnu valorizaciju vrednosti i atrakcija destinacije, neadekvatno upravljanje posetiocima, stvara loš imidž i manju posećenost i izostanak punih komercijalnih efekata.

U kombinaciji sa neadekvatnim turističkim kapacitetima, nedostatak/loš destinacijski menadžment uzrokuje degradaciju prirodnih resursa, emisije štetnih gasova, buke, proizvodnje čvrstog otpada i smeća, ispuštanja otpadnih voda, ulja i hemikalija, pa čak i vizuelnog/arhitektonskog zagađenja.

11.3. Smernice za unapređenje turizma u zaštićenim područjima

Iz napred navedenih razloga strateško opredeljenje se odnosi na sledeće neophodne korake:

1) turističkoj valorizaciji ovakvih područja pristupiti planski, imajući u vidu sve potencijalno negativne efekte koje razvoj turizma može da ima i na područje i na lokalnu zajednicu;

2) u narednom periodu, formirati upravljačke i kontrolne jedinice turističkog razvoja DMO, gde je to održivo u skladu sa Zakonom o turizmu;

3) DMO će koordinirati aktivnosti vezane za sistem zaštite upravljačkih tela u zaštićenim područjima i aktivnosti upravljanja turizmom i turistima, deljenje odgovornosti za razvoj turizma sa turističkim organizacijama, lokalnom zajednicom i turistima, obezbeđivanje ekonomskih uslova za razvoj turizma;

4) u procesu planiranja, pa i samog upravljanja turizmom u zaštićenim područjima, DMO moraju da obezbede zadovoljavanje interesa svih ključnih interesnih grupa: upravljačka struktura zaštićenih područja (planeri, menadžeri), zaposleni u zaštićenim područjima, turisti/posetioci, lokalna zajednica i stanovništvo koje živi na zaštićenom prostoru i oko njega, vlasnici zemljišta unutar i oko zaštićenog područja, zainteresovani za eksploataciju prirodnih resursa, državna uprava i državne organizacije, nevladine organizacije i udruženja građana (ekološke organizacije, ekonomske asocijacije), privatni sektor (hotelska industrija, ugostiteljska preduzeća), turoperatori, DMO, obrazovne i naučne institucije, mediji;

5) usmeravati sve aktere u zaštićenim područjima na razvoj instrumenata za kreiranje i sprovođenje koncepta održivog turizma u zaštićenim područjima (zaštita prostora i zoniranje, upravljanje turistima (visitor management), ekološka procena uticaja, granični kapacitet, nivo prihvatljivih promena i etički kodeksi);

6) sprovoditi monitoring zaštićenih područja i u segmentu turističke aktivnosti (pratiti indikatore koji ukazuju na stanje prirodnog i kulturnog nasleđa, odnosno zaštićenog prostora). Indikatori se definišu u samom procesu planiranja zaštite, a tokom upravljanja zaštićenim područjem periodično se vrši provera adekvatnosti izabranih indikatora koji se biraju pažljivo, imajući u vidu ograničenja finansijske i operativne prirode. Monitoring upravi zaštićenih područja pruža neophodne podatke i informacije o stanju zaštićenog područja, pa samim tim i uticaju koji turizam ima na dati prostor.

Ovim smernicama Strategija doprinosi primeni sve četiri komponente održivog razvoja - ekonomskoj, socijalnoj, ekološkoj i kulturnoj (održivosti životne sredine).

Regulativom u oblasti turizma je predviđena izrada odgovarajuće planske dokumentacije za potrebe razvoja turizma u Republici Srbiji, kojom se razvojni entiteti obavezuju da u svakom konkretnom slučaju procene uticaj razvoja turizma/ realizacije turističkih projekata na životnu sredinu i kulturna dobra, u skladu sa propisanim režimima zaštite i praksom institucija u čijoj nadležnosti je zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa.

12. "MISLITI PRVO NA MALO" - RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA I MMSP U OBLASTI TURIZMA

Vlada je potpisnik SME Charter-a i prihvatila je ciljeve Small Business Act-a, dva bitna programska dokumenta EU u oblasti podrške razvoju preduzetništva, malih i srednjih preduzeća, na osnovu kojih je glavni cilj/princip, da se strateškim dokumentima i zakonima posebno predviđaju mere podrške razvoju postojećih i novih MMSP i preduzetništva. U ovom odeljku, posebno se naglašavaju značaj i uloga MMSP i preduzetništva u razvoju turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanim delatnostima.

12.1. Broj i struktura preduzeća u oblasti turizma - postojeće stanje24

Prema analizi MTTT, a na osnovu podataka iz APR o registrovanim privrednim društvima, u periodu od 2008. do 2013. godine i pored uticaja ekonomske krize, ukupan broj privrednih društava je porastao za 982 preduzeća, najveći rast zabeležila su mala preduzeća za 823 nova, srednja su povećana za 141, a velika za 18. Došlo je i do promene u strukturi preduzeća po veličini.

_____
24 Šifre delatnosti:
5510 - Hoteli i sličan smeštaj;
5520 - Odmarališta i slični objekti za kraći boravak;
5530 - Delatnost kampova, auto-kampova i kampova za turističke prikolice;
5590 - Ostali smeštaj;
5610 - Delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta;
5621 - Ketering;
5629 - Ostale usluge pripremanja i posluživanja hrane;
5630 - Usluge pripremanja i posluživanja pića;
7711 - Iznajmljivanje i lizing automobila i lakih motornih vozila;
7721 - Iznajmljivanje i lizing opreme za rekreaciju i sport;
7990 - Ostale usluge rezervacije i delatnosti povezane s njima;
7911 - Delatnost putničkih agencija;
7912 - Delatnost turoperatora;
9329 - Ostale zabavne i rekreativne delatnosti.

Tabela 26. Broj i struktura preduzeća po veličini i delatnostima u oblasti turizma u Republici Srbiji

Izvor: Analiza MTTT, na osnovu podataka iz APR-a

Kao što se može videti u 2013. godini promenjena je struktura učešća preduzeća po veličini u odnosu na 2008. godinu, smanjeno je učešće malih za 3,11%, ali je povećano učešće srednjih sa 2,94 na 5,69 i velikih sa 0,36% na 0,71%. Najveći rast novih preduzeća od 2008. do 2013. godine je zabeležen u sledećim delatnostima:

Podaci ukazuju na vrlo izraženu dinamičnost razvoja unutar sektora, mikro i mala preduzeća prerastaju u srednja i velika, prisutan je trend restrukturiranja i uže specijalizacije unutar sektora na način da je smanjen broj preduzeća u delatnosti putničkih agencija i ostalih usluga rezervacija (7990 i 7991) za 188 subjekata, ali je porastao za 171 broj preduzeća u delatnosti turoperatora (7912). Sektor turizma je otvoren za ulazak značajnog broja novih mikro i malih preduzeća.

Ukupan broj preduzeća u periodu od 2008. do 2013. godine je porastao za 32%, od čega je po veličini preduzeća, ostvaren sledeći rast:

Broj zaposlenih u sektoru turizma u 2013. u odnosu na 2008. godinu apsolutno je pao za 2.977 radnika (manje 5.100 u malim preduzećima i više u srednjim za 696 i velikim za 1.427 zaposlenih). Ovo ima svoju dobru i lošu stranu - dobru jer je povećana produktivnost, lošu zato što mala preduzeća nisu ostvarila veću zaposlenost, što ukazuje na loš poslovni ambijent i uslove poslovanja za novoosnovana mala preduzeća (bez subvencija i poreskih oslobađanja u prvim godinama poslovanja).

12.2. Rezultati poslovanja (analiza MTTT na osnovu podataka APR, januar 2016. godine):

1) Kapital

Na osnovu rezultata poslovanja u 2013. godini, sektor turizma je raspolagao sa ukupnom vrednošću kapitala od 1.6 milijardi EUR. Najvećim kapitalom raspolažu hoteli sa preko 990 miliona EUR (62,20% ukupnog kapitala sektora) i u odnosu na 2008. godinu imaju i najveće povećanje kapitala u apsolutnom iznosu za preko 120 miliona EUR u odnosu na 2008. godinu, potom sledi delatnost restorana i pokretnih objekata sa kapitalom vrednim 198 miliona EUR (12,49% ukupnog kapitala sektora) i njegovim uvećanjem u odnosu na 2008. godinu za 35 miliona EUR.

Najveći procentualni rast kapitala u 2013. godini u odnosu na 2008. godinu je u sledećim delatnostima:

1) hosteli i ostali smeštaj 268%;

2) odmarališta i objekti za kraći boravak 53%;

3) ketering 38%;

4) delatnost restorana 21%;

5) hoteli i sličan smeštaj 15%.

Smanjenje vrednosti kapitala u 2013. godini u odnosu na 2008. godinu je ostvareno u sledećim delatnostima:

1) ostale zabavne i rekreativne delatnosti -87%;

2) iznajmljivanje opreme za rekreaciju i sport -79%;

3) delatnost putničkih agencija -62%;

4) iznajmljivanja i lizinga automobila i lakih motornih vozila - 40%.

Delatnost iznajmljivanja i lizinga automobila i lakih motornih vozila je imala najveće smanjenje kapitala u apsolutnom iznosu od preko 114 miliona EUR u 2013. godini u odnosu na 2008. godinu.

Što se tiče distribucije kapitala po preduzećima prema veličini, stalna sredstva u 2013. godini u odnosu na 2008. godinu smanjila su se ukupno za 8,11%. Do najvećeg smanjenja je došlo kod srednjih preduzeća za gotovo 40%, objektivno, smanjenje kapitala je verovatno mnogo niže, s obzirom na to da se značajan broj srednjih preduzeća "preselio" u velika, jer rast stalnih sredstava u velikim je u posmatranom periodu bio (118 miliona EUR) za više od 30%. Mala preduzeća su zabeležila pad vrednosti stalnih sredstava za 1,5%. Obrtna sredstva su u istom periodu porasla ukupno za preko 25% i porasla su kod svih preduzeća po veličini (malih za preko 31%, srednjih za 16,45% i velikih za oko 23%). Ono što zabrinjava jesu izvori obrtnih sredstava.

2) Obaveze

Ukupne dugoročne obaveze preduzeća u sektoru turizma 2013. godine, u odnosu na 2008. godinu smanjene su za 19,8% i to pre svega kod srednjih za 44% i velikih za 21% dok su kod malih porasle za 36,47%. Ono što je zabrinjavajuće je visok rast ukupnih kratkoročnih obaveza od preko 33% u čemu je najveći rast kratkoročnih obaveza kod srednjih preduzeća od preko 56%, zatim kod velikih 28% i malih 22%.

Ovo je izraz visoke potkapitalizovanosti malih preduzeća koja se nadomešta visokim, pre svega kratkoročnim zaduživanjima i predstavlja nepremostivu prepreku uspešnom poslovanju i rastu malih preduzeća i verovatno će rezultirati njihovim gašenjem.

3) Poslovni prihodi i rashodi

U 2013. godini u odnosu na 2008. godinu ukupni poslovni prihodi su porasli za 2,81%, a ukupni rashodi su manji za 0,35%. Prema veličini preduzeća, kod malih je prisutan pad poslovnih prihoda od 27,63% i rashoda od 26,46%, kod srednjih rast prihoda 54,35% ali i rast rashoda od preko 41%, kod velikih rast prihoda preko 11% i rast rashoda od 9,66%.

4) Neto dobit i gubitak

U 2013. godini u odnosu na 2008. godinu, preduzeća u sektoru turizma ostvarila su rast dobiti od preko 61% (sa 28 miliona na preko 48 miliona EUR), a gubitak je smanjen za preko 33% (sa 82 na 55 miliona EUR). Posmatrano po veličini preduzeća u turizmu, velika su imala rast dobiti od preko 360% (sa tri miliona u 2008. na preko 14 miliona EUR u 2013. godini uz smanjenje gubitaka za preko 27%), srednja preduzeća su zabeležila rast dobiti od 195% (sa šest na 20 miliona EUR) i smanjenje gubitka za 57%. Jedino su mala preduzeća zabeležila pad dobiti i gubitka od 38%, odnosno 9%.

12.3. Razvojne mogućnosti za preduzetništvo, MMSP

Strategija svojim principima, merama, aktivnostima i prioritetima pruža jasne osnove za ispoljavanje slobodnog preduzetništva i kreiranje novih preduzetničkih poduhvata bilo da je reč o postojećim ili kreiranju novih preduzeća.

Dosadašnji trend rasta dolazaka i noćenja stranih turista nesumnjivo predstavlja veliku poslovnu priliku za razvoj kako postojećih, a ono naročito novih mikro i malih preduzeća u oblasti turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanih delatnosti.

Postojeća preduzeća u turizmu i sa njim povezanim delatnostima mogu da podižu sopstvenu i ukupnu konkurentnost samo ukoliko nastavljaju da budu preduzetnički usmeravana na prihvatanje tržišnih trendova, usvajanje novih znanja, veština i tehnologija što zahteva stalno unapređivanje poslovnog ambijenta i ulazak novih konkurentnijih preduzeća.

Potencijalne poslovne mogućnosti za preduzetnike i njihova preduzeća:

1) u podizanju kvaliteta promocije, prezentacije, rezervacije i naplate smeštaja i drugih usluga kroz kreiranje specijalizovanih web portala koji će se ažurno administrirati od strane postojećih i novih specijalizovanih preduzeća sa zaposlenima koji su inventivni i stručni u obavljanju ovih poslova;

2) u podizanju kvaliteta postojećih smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta, uvođenjem međunarodnih standarda smeštaja, pripremanja i posluživanja hrane i pića, sa visokim učešćem kvalifikovane i stručno obučene radne snage u zanimanjima (kuvara, poslastičara, šankera, konobara, sobarica, higijeničara i sl.);

3) neophodno je osavremenjavanje postojećih i kreiranje novih preduzeća koje mogu pružati usluge uvođenja novih standarda, mašina i opreme, permanentno sticanje novih znanja i veština;

4) u podizanju novih smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta u blizini preko 122 lokacije u Republici Srbiji sa međunarodno prepoznatim prirodnim, istorijskim i kulturnim atrakcijama i osmišljavanju kružnih tura i drugih turističkih proizvoda koji korespondiraju sa tržišnim potrebama i ličnim motivima turista;

5) neophodna je veća kreativna ponuda interpretacije i prezentacije atrakcija kojima Republika Srbija raspolaže kao što su: nove forme i tehnologije pripovedanja, informisanja i prezentacije atrakcija korisnicima, interaktivne mape i vodiči na jezicima koje govori najveći broj stranih turista koji posećuju Republiku Srbiju;

6) veliki poslovni potencijal ima tranzitni turizam uz glavne putne koridore X, XI i VII, kao i planinarske i biciklističke transverzale koji prolaze kroz Republiku Srbiju. Nedostaju kvalitetni kampovi, moteli, odmorišta sa više različitih sadržaja i atraktivnog programa naročito kroz primenu primera dobre prakse iz zemalja koje imaju tradiciju i uspeh u pružanju usluga ove vrste;

7) posebne mogućnosti postoje u organizaciji inventivnih tematskih kružnih tura kroz kreiranje zanimljivih putovanja na kojima će se uspešno formirati lanci vrednosti - atraktivan prevoz (kvadovi, motorne sanke, zaprege, džipovi, jahanje i sl.) do atraktivnih lokacija, originalni i standardizovani smeštaj (kampovi, glamping, kućice na vodi i na drvetu…) manifestacije berbe i pripremanja originalne i standardizovane lokalne ponude hrane i pića, lokalnih običaja i sl.;

8) potreban je veći broj specijalizovanih putničkih agencija za organizaciju programa tematskih školskih ekskurzija u zemlji u skladu sa uzrastom i nastavnim planovima i programima osnovnih i srednjih škola, programi tematskih odmora i boravaka u prirodi dece i mladih, posebnih edukativnih programa u raznim oblastima interesovanja dece i omladine (sviranje instrumenata, folklor, horsko pevanje, slikarstvo, sportski kampovi, razmena dece i omladine, ICT kampovi i sl.);

9) velike mogućnosti ruralnog turizma. U 2014. godini, prema EUROSTAT-u, svega 506 stranih turista je posetilo objekte ruralnog turizma. Neophodno je u skladu sa ovom strategijom i Programom razvoja održivog ruralnog turizma u Republici Srbiji podržati komercijalne programe obuke seoskih gazdinstava koja su zainteresovana za seoski turizam, razne modele partnerstava sa registrovanim seoskim gazdinstvima kojima će se povezati resursi, znanje i veštine. Posebno treba ukazati na mogućnost korišćenja podsticajnih programa finansiranja razvoja seoskog turizma iz IPARD programa EU kojim je predviđeno korišćenje oko 18 miliona EUR za razvoj seoskog turizma;

10) pružanje kvalitetnih i standardizovanih sportskih i rekreativnih usluga na svim lokacijama koje su razvijene kao turističke destinacije i poznata izletišta i predstavljaju novi poslovni izazov kroz preuzimanje postojećih ili kreiranje novih franšiza za iznajmljivanje i korišćenje opreme (biciklizam, kanui, kanjoning, jahanje, skijanje i obučavanje za skijanje na snegu i vodi, streličarstvo, preživljavanje u prirodi i druge adrenalinske aktivnosti);

11) podizanje energetske efikasnosti i upotreba obnovljivih izvora energije u svim turističkim objektima, a naročito u zaštićenim područjima predstavlja veliku poslovnu šansu za postojeća i nova preduzeća čime se osim velikih ušteda u troškovima podiže efikasna upotreba lokalno dostupnih izvora energije (agro i šumski ostaci, termalni izvori, solarna energija), smanjuje emisija CO2, objekti i područja oko njih postaju ekološki čista i za boravak ljudi prijatniji.

Sve navedene i ostale poslovne mogućnosti, zahtevaju ozbiljan preduzetnički pristup, koji pre svega treba da bude usmeravan stvarnim obimom i vrednošću tržišne tražnje, procenom raspoloživih sposobnosti (znanje i veštine, investicioni potencijal i vreme povraćaja investicije) svakoga ko namerava da neku od pomenutih mogućnosti iskoristi.

12.4. Zaključak

Za razliku od većine drugih sektora u Republici Srbiji koji beleže pad broja preduzeća i profitabilnosti poslovanja, sektor turizma ima njihov stabilan rast, što je u skladu sa globalnim trendom nakon finansijske krize 2008. godine. I dok većina zemalja vodi aktivnu politiku podrške i podsticaja preduzeća u oblasti turizma, u Republici Srbiji su ovi trendovi generisani pre svega preduzetničkim naporima samih vlasnika preduzeća bez značajnijih podsticaja države čija je podrška uglavnom usmerena ka javnim preduzećima ili drugim preduzećima u suvlasništvu lokalnih vlasti ili države.

Ministarstvo nadležno za poslove turizma, kao odgovorno za sprovođenje Strategije, osim prethodno navedenih aktivnosti i mera, posebno će:

1) na web portalu za praćenje realizacije Strategije, davati korisne poslovne informacije za preduzetničke projekte mikro i malih preduzeća;

2) predlagati promene poslovnog ambijenta u korist podrške slobodnom preduzetništvu i održivom razvoju preduzetničkih mikro i malih preduzeća (promena načina i strukture institucija za finansiranje, promena načina i strukture institucija za nefinansijsku podršku, promena načina i strukture granskog poslovnog udruživanja, promena načina i strukture odobravanja poreskih olakšica, promena načina i strukture subvencioniranja preduzetničkih projekata i mikro i malih preduzeća).

Deset ključnih principa koji će biti implementirani kroz sprovođenje mera Strategije su:25

1) stvarati poslovno okruženje podsticajno za preduzetništvo usvajanjem zakona koji će prvo biti testirani u sektoru MMSP - Think small first ("misliti prvo na malo");

2) koncipirati poslovni ambijent tako da preduzetnici mogu da prosperiraju i da se na taj način preduzetništvo nagrađuje;

3) omogućiti preduzetnicima koji su, ne svojom greškom, bankrotirali, da dobiju novu priliku za pokretanje poslovanja - tzv. Druga šansa;

4) urediti državnu administraciju tako da bude na usluzi MMSP sektoru, uz jednostavnije procedure;

5) olakšati MMSP sektoru učešće u javnim nabavkama po pod jednakim kriterijumima;

6) olakšati pristup mala i srednja preduzeća i preduzetništvo sektoru finansijskim institucijama i oročiti plaćanje komercijalnih transakcija na period ne duži od 30 dana;

7) podržati preduzetnike u nastojanju da maksimalno iskoriste prednosti nastupa na jedinstvenom tržištu EU;

8) promovisati menadžment veštine i inovacije od značaja za razvoj MMSP sektora (sa primerima dobre prakse);

9) omogućiti MMSP sektoru da ekološke izazove pretvori u poslovne prilike;

10) podržati preduzetnike da iskoriste širenje EU, kao i da izađu na druga tržišta.

_______
25 Evropska Komisija, "Think Small First", Brussels, 25.6.2008 COM(2008) 394 final, str. 4.

13. FINANSIJSKI EFEKTI STRATEGIJE I AKCIONOG PLANA

Procenjuje se da će za realizaciju strateških ciljeva u narednom periodu, finansijska sredstva biti planirana u okviru limita određenih od strane Ministarstva finansija, jer će se aktivnosti realizovati u okviru postojećih materijalnih, finansijskih i ljudskih resursa.

Prema mogućnostima, određene aktivnosti i zadaci mogu se finansirati iz sredstava donacija i kroz model JPP.

14. AKCIONI PLAN

Akcionim planom predviđene su konkretne mere i aktivnosti koje će se preduzeti radi obezbeđenja uslova da se ciljevi Strategije realizuju, određeni su nosioci poslova i partneri za sprovođenje tih mera i aktivnosti, kao i vreme potrebno za implementaciju navedenih aktivnosti.

Akcioni plan je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.

Danom objavljivanja ove strategije prestaje da važi Strategija razvoja turizma Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 91/06).

15. ZAVRŠNA ODREDBA

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJE RAZVOJA TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE OD 2016. DO 2025. GODINE

Akcioni plan sadrži aktivnosti, nosioce poslova i vreme implementacije

Prilog 1

Glamping (glamurozni kamping) novi trend u smeštaju savremenih turista

Vrste glampinga - osnovni pregled tipova objekata

Glamping u regiji: Slovenija - Garden Village Bled

Eco Camp Patagonija

Glamping u Švajcarskoj - Valle

Statistički pokazatelji engleskih turističkih agencija o kampingu i glampingu

Prilog 2

Lista prioritetnih aktivnosti i programi koji su predviđeni za finansiranje i koje podržava EU:

1) istraživanja povezana sa turizmom, povezan tehnološki razvoj i inovacije, uključujući i inovacije u uslugama (inkubatori turistička usluga, "laboratorije uživo", demonstracioni projekti,...);

2) razvoj sa turizmom povezanih ICT proizvoda (aplikacije, prikupljanje, analiza, obrada i prezentacija podataka,...);

3) razvoj Programa "e-Tourist" podrazumeva sledeće aktivnosti: razvoj mobilne aplikacije od strane destinacijskog menadžmenta; razvoj zvanične interaktivne turističke internet stranice za destinaciju (za odmorišne i poslovne goste); razvoj interaktivnih digitalnih info tačaka u destinaciji; razvoj sistema interaktivne interpretacije putem QR kodova (video, zvuk, turističke informacije, itd); uključivanje svih ključnih interesnih subjekata iz destinacije u program u smislu obezbeđivanja aktuelnih i blagovremenih informacija o njihovim kapacitetima, ponudi, programima, događajima i sl.;

4) razvoj inovativnih turističkih usluga, posebno u nepovoljnim uslovima i rubnim područjima i nedovoljno razvijenim industrijskim objektima sa jakom zavisnošću od turizma (novi poslovni model, iskorišćavanje novih ideja, starih napuštenih i neiskorišćenih objekata i dr.);

5) razvoj visoko kvalitetne dodatne vrednosti proizvoda i usluga u tržišnim nišama (zdravstveni turizam, turizam za penzionere, kulturni i eko turizam, gastronomija, sportski turizam, itd.) kroz mobilizaciju specifičnih lokalnih resursa koji doprinose pametnoj regionalnoj specijalizaciji;

6) grupisanje aktivnosti između različitih turističkih proizvoda sa kreativnim industrijama, diversifikacija regionalnih turističkih proizvoda i produžavanje turističke sezone (na primer, nautičke turističke ponude i krstarenja...);

7) aktivnosti koje povezuju regione radi integrisanog regionalnog razvoja turističkih proizvoda, atrakcija, ponude i uslova za što duži boravak turista;

8) mere za poboljšanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije među malim i srednjim preduzećima u turizmu;

9) zaštita, promocija i razvoj prirodnih i kulturnih turističkih vrednosti i srodnih službi;

10) razvoj turističke infrastrukture i suprastrukture sa posebnim naglaskom na kulturno-tematskim rutama i održivom turizmu;

11) mere u korist preduzetništva, samozapošljavanje i start-up, kao i internacionalizacija malih i srednjih preduzeća i strateških poslovnih područja u turizmu;

12) stručno obrazovanje, usavršavanje veština u ugostiteljstvu i turizmu;

13) obuka radnika kao pomoć kompanijama koje moraju da se restrukturiraju ili imaju nedostatak kvalifikovanih radnika;

14) obuka ljudi iz marginalizovanih grupa kako bi stekli bolje veštine i radna mesta u turizmu;

15) podrška uzajamnom učenju, uspostavljanju mreže i širenje i promovisanje dobre prakse i metodologije u oblasti socijalnih inovacija;

16) stručne obuke i sticanje veština (kursevi, radionice, na primer o tome kako razviti ruralni turizam), kao i druge informacione aktivnosti koje pomažu povezivanju i razmeni znanja i iskustava u turizmu;

17) savetodavne usluge za podršku poljoprivrednicima, vlasnicima šuma, malim i srednjim preduzećima u ruralnim oblastima radi poboljšanja svojih ekonomskih performansi i uključivanja u lanac vrednosti i razvoja ruralnog turizma;

18) podrška za start-up i ulaganja u nepoljoprivredne aktivnosti u ruralnim područjima (ruralni smeštaj, prodavnice, restorani, organizacija obilazaka,...);

19) izrada i ažuriranje planova za razvoj opština i sela u ruralnim područjima;

20) investiranje u javnu imovinu za upotrebu u rekreativnoj i turističkoj infrastrukturi manjeg obima;

21) studije i investicije u vezi sa održavanjem, restauracijom i unapređenjem kulturne i prirodne baštine sela, ruralnih pejzaža i prirodnih predela visoke vrednosti, uključujući i društveno-ekonomski srodne aktivnosti, kao i podizanje ekološke svesti za konkretne akcije;

22) uspostavljanje saradnje koja uključuje najmanje dva entiteta (kreiranje strateških poslovnih područja, saradnja između malih operatora u organizovanju zajedničkog proseca rada i korišćenja objekata i sredstava za razvoj i/ili marketinga turističkih usluga koje se odnose na ruralni turizam i druge srodne aktivnosti);

23) izrada pilot projekata za procenu efikasnosti metoda/pristupa koji su novi ili se koriste u drugačijem kontekstu (geografski, ekološki, društveno-ekonomski) i upoređuju rezultati sa primerima najbolje prakse, kako bi se utvrdilo da li metod treba da bude testiran na većem obimu (kroz demonstracione projekte) i o tome obaveštavaju zainteresovane strane;

24) izrada demonstracionih ekoloških projekata za testiranje i evaluaciju kako bi se utvrdilo da li metod treba da bude sproveden u većem obimu i o tome obaveštavaju zainteresovane strane;

25) ekološki projekti najbolje prakse primenjuju odgovarajuće, ekonomične i najnovije tehnike, metoda i pristup, uzimajući u obzir kontekst specifičnih projekata;

26) informacije, podizanja svesti i širenja informacija o projektima vezanim za jednu od prioritetnih oblasti zaštite okoline;

27) korišćenje fondova za aktivnosti u oblasti turizma za (a) "pojedinačne stipendije" - omogućavanje istraživačima da rade na projektima unutar ili izvan Evrope; (b) "inovativna mreža za obuku" nudi zajedničku obuku o istraživanjima i/ ili doktorskim programima, koje će realizovati univerziteti, istraživačke institucije, nevladine i akademske organizacije i (v) "istraživanje i inovacije kroz razmenu" koja omogućava razmenu eksperata između akademskih i neakademskih sektora u oblasti turizma;

28) programska sredstava "inovativne akcije" i "aktivnosti koordinacije i podrške" od interesa za sektor turizma. "Inovativne akcije" treba da razvijaju inovativne ICT i proizvode, alate, aplikacije i usluge za kulturni i kreativni sektor (npr. 3D, uvećana realnost, napredne korisničke dodatke, vizuelno računarstvo) predlozi treba da jasno pokažu svoj visoki komercijalni inovativni potencijal. "Aktivnosti koordinacije i podrške" fokus na neistraživačke aktivnosti kao što su širenje rezultata i promocija upotrebe ICT - pokrenutih inovacija zahvaljujući održivim mrežama "multiplikatora". Oni takođe mogu da doprinesu da se povežu MMSP iz kreativnih sektora sa odgovarajućim izvorima finansiranja (npr. kredita, rizičnog kapitala, investicioni poslovni anđeli, javno-privatno partnerstvo i finansiranje...) i sa međunarodnim poslovnim mrežama;

29) programi za MMSP u turizmu kojima se podržavaju procene tehničke izvodljivosti i komercijalne inovativnog koncepta, kao i razvoj biznis plana. Ako studija izvodljivosti zaključuje da ovaj koncept ima potencijal, ali zahteva dodatna sredstva pre nego što se komercijalizuje, instrumenti za mala i srednja preduzeća mogu da podrže razvoj demonstracione faze, a što to može olakšati pristup fondovima rizičnog kapitala;

30) podrška bilo kojoj vrsti korisnih investicija za razvoj malih i srednjih preduzeća i aktivnosti u turizmu;

31) ostvarivanje ciljeva u turizmu koji se sprovode kroz pozive za predloge koji se odnose na, između ostalog: razvoj i/ili promocija održivih transnacionalnih tematskih turističkih proizvoda (povezano, na primer - evropske rute posvećena specifičnim aspektima kulturnog i industrijskog nasleđa, biciklističke staze, eko-turizam, rečne i subvodene površine itd.). Razvoj i/ili promocija niša proizvoda/eksploatacije sinergije između turizma i kreativnih industrije na evropskom nivou (npr. evropska maršruta, vrhunskih proizvoda - proizvod koji je jedan od najskupljih ili najnaprednijih u asortimanu kompanije ili na tržištu kao celini);

32) JPP u razvoju turističkih proizvoda usmerenih na određene starosne grupe (npr starija i mlađa populacija) za uvećanje turističkih tokova između evropskih zemalja u ranim i srednjim starosnim dobima;

33) kreiranje regionalnih (prekograničnih) turističkih proizvoda uz podsticanje saradnje, razmene iskustava i kooperacije u regionu;

34) programi podizanja kapaciteta menadžera turističkih destinacija, preduzetnika, gde mogu da nauče od iskusnih i uspešnih operatora, da stvaraju sinergiju sa drugim operatorima u lancu snabdevanja, istražuju nove tržišne mogućnosti i načina da naprave biznis - projekti uvođenja i unapređenja sistema upravljanja destinacijama na osnovu primera dobre prakse;

35) Projekat transnacionalne saradnje "kulturni potprojekat" finansira transnacionalne aktivnosti unutar i izvan EU, čiji je cilj razvoj, kreiranje, proizvodnja, širenje i očuvanje dobara i usluga koje otelovljuju kulturne, umetničke ili druge kreativne izraze. Ovo obuhvata aktivnosti na razvijanju veština, sposobnosti i znanja, uključujući i način prilagođavanja digitalne tehnologije; testiranja novih poslovnih modela i upravljanja; organizacija međunarodnih kulturnih aktivnosti, kao sto su turing događaji, izložbe, popularni kulturni festivali; kao i podsticaj interesovanje i poboljšanje pristupa evropskih kulturnih i kreativnih radova. Program neće podržati projekte koji uključuju pornografske ili rasističke materijale i zagovaraju nasilje;

36) Evropska mreža "kulturni potprojekat" podržava evropske mreže (tj. Organizaciju strukturiranih grupa) koje jačaju kapacitete kulturnih i kreativnih sektora za rad transnacionalno ili internacionalno, adaptaciju na promene i promovisanje inovativnosti;

37) Evropske prestonice kulture - naziv "Evropske prestonice kulture" se dodeljuje svake godine za jedan grad u dve države članice, u skladu sa spiskom podobnih članica koji je hronološki postavljen za period od 2020. do 2033. godine (Hrvatska i Irska u 2020; Rumunija i Grčka u 2021. godini). Ovi gradovi treba da stvore kulturni program specijalno za tu godinu. "Kulturni pod - program" podržava realizaciju ovog programa koji treba da istakne bogatstvo i raznolikost evropskih kultura i funkcije kao i da promovišu veće razumevanje između evropskih građana;

38) međusektorska veza treba da olakša pristup kreditima kulturnim i kreativnim preduzećima i organizacijama. To će podržati transnacionalne aktivnosti politika saradnje preko kulturnih, kreativnih i audio-vizuelnih sektora, na primer, da se razmene iskustva i znanja u vezi sa novim poslovnim modelima upravljanja u turizmu;

39) poboljšanje mogućnosti učenja za pojedince kroz projekte mobilnosti studenata i osoblja za visoko obrazovanje, kreditne garancije treba da pomognu učenicima da savladaju stepene studija u inostranstvu, mobilnosti i projekti za stručno obrazovanje (permanentno obrazovanje i obuka) učenika i zaposlenih;

40) saradnja između obrazovnih institucija, preduzeća, lokalne i regionalnih vlasti i nevladinih organizacija, uglavnom kroz zajedničke Master Degrees (visokom nivou integrisanih međunarodnih studijskih programa 60, 90 ili 120 ESPB);

41) strateška partnerstva (dozvoljavajući organizacijama iz različitih društveno-ekonomskih sektora u razvijaju inovativne prakse koje dovode do visokog kvaliteta nastave, obuke, učenje i rad s mladima), savezi znanja (da razviju inovativne i multidisciplinarne pristupe u nastavi i učenju, stimulišu preduzetništvo i preduzetničke mogućnosti među nastavnim osobljem i zaposlenima; olakšava razmena, protok i kostvaranje znanja između visokog obrazovanja i preduzeća) i sektora veština;

42) alijanse (za projektovanje i realizaciju programa zajedničke stručne obuke i metodologije nastave/obuke, sa posebnim fokusom na učenje na bazi rada, pružajući učenicima veštine potrebne na tržištu rada);

43) neprofitni evropski sportski događaji i podsticanje učešća u sportu i fizičkim aktivnostima;

44) analitički rad koristan za kreiranje politike, socijalne inovacije i socijalne politike eksperimentisanja (testiranje inovativne politike na niskom nivou), uključujući i podršku evropskog socijalnog fonda;

45) mikrofinansiranje podržava uspostavljanje ili razvoj malih preduzeća, uključujući i investicije, lizing, potreban obrtni kapital, kao i sticanje licenci i drugih troškova početnika u oblasti turizma. Finansiranje ne može da se koristi za pokrivanje kreditnih linija, kao što su prekoračenja ili kratkoročni revolving;

46) socijalno preduzetništvo u oblasti turizma podržava razvoj socijalnog preduzeća, posebno olakšavanje pristupa finansijama.

Prilog 3

PRIMERI DOBRE PRAKSE

Primeri dobre prakse za procenu usklađivanja turističkih proizvoda sa trendovima u motivima i iskustvima turista na tržištu:

1. UŽIVANJE

2. PRIRODA

3. KULTURA

4. ZABAVA

5. ZDRAVLJE

6. SPORT I AVANTURA

7. POSLOVNI TURIZAM