(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- upoznaju osnovne pojave, procese i fenomene u hidrosferi i geografski razmeštaj hidrografskih objekata, kao njihove odlike;
- shvate značaj voda za život ljudi na Zemlji;
- upoznaju biljni i životinjski svet, uticaj prirodnih faktora i čoveka na njihov razvoj, horizontalni i vertikalni raspored, kao i međusobnu uslovljenost i značaj;
- upoznaju ljudske aktivnosti koje utiču na kvalitet životne sredine i shvate neophodnost njenog očuvanja, unapređivanja i zaštite;
- upoznaju osnovne pojmove iz geografije stanovništva i naselja, shvate značaj i ulogu prirodnih i društvenih činilaca i njihovo jedinstvo;
- shvate pojmove prirodne i geografske sredine i pojam geografske regije;
- steknu osnovna znanja o privredi, njenoj podeli i faktorima razvoja;
- upoznaju najvažnije međunarodne organizacije i integracijske procese u Evropi i svetu, kao i njihov značaj za politički, ekonomski i kulturni razvoj;
- razumeju značaj i domete međunarodnih organizacija u očuvanju mira i bezbednosti i razvijanju prijateljskih odnosa među narodima;
- upoznaju najvažnije prirodne, društvene i ekonomsko-geografske odlike Evrope i specifičnosti njenih regija i država;
- samostalno koriste geografsku kartu kao izvor geografskih informacija u procesu sticanja novih znanja i istraživanja i u svakodnevnom životu;
- osposobe se za korišćenje geografske literature i različitog ilustrovanog materijala, radi lakšeg savlađivanja nastavnog sadržaja i osposobljavanja za samostalni rad;
- poseduju osećanje socijalne pripadnosti i privrženosti sopstvenoj porodici, naciji i kulturi, poznaju tradiciju i učestvuju u njenom očuvanju;
- poznaju i poštuju tradiciju i identitet drugih naroda, zajednica i socijalnih grupa.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD
Uvod u programske sadržaje
PLANETA ZEMLJA
Vode na Zemlji
Svetsko more i njegova horizontalna podela: svojstva morske vode (salinitet, temperatura, boja, providnost), kretanje morske vode (talasi, plima, oseka, morske struje), razuđenost obala.
Vode na kopnu: izdan i izvori, reke, rečna mreža, rečni slivovi, jezera - podela prema postanku jezerskih basena.
Zagađivanje mora i kopnenih voda i značaj njihove zaštite. Problem nestašice vode.
Biljni i životinjski svet na Zemlji
Biljne zajednice na Zemlji: uticaj reljefa, klime, zemljišta i čoveka na rasprostranjenost biljnog sveta.
Životinjski svet na Zemlji: uticaj klime, biljnog sveta i čoveka na rasprostranjenost životinjskog sveta.
Značaj, zaštita i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta.
STANOVNIŠTVO I NASELJA NA ZEMLJI
Ekumena: broj stanovnika na Zemlji, gustina naseljenosti, prirodni priraštaj svetskog stanovništva.
Struktura svetskog stanovništva (rasna, nacionalna, polna, starosna, verska, profesionalna...).
Migracije svetskog stanovništva: uzroci, vrste i posledice migracija.
Naselja: vrste i tipovi; povezanost naselja u konurbacije i megalopolise.
GEOGRAFSKA SREDINA I LJUDSKE DELATNOSTI
Prirodna i geografska sredina; pojam geografske regije.
Privreda: podela na privredne delatnosti i grane; uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj privrede.
REGIONALANA GEOGRAFIJA EVROPE
Opšte geografske odlike Evrope
Opšti geografski podaci o kontinentu: ime, položaj, granice i veličina.
Prirodno-geografske odlike: horizontalna i vertikalna razuđenost evropskog kontinenta, klima i biljni svet, vode na kopnu.
Društveno-ekonomske odlike: stanovništvo (broj, naseljenost, sastav, migracije), naselja.
Prirodna bogatstva i privreda.
Regionalna i politička podela, integracijski procesi u Evropi i svetu (EU, NATO, UN, G8…).
Južna Evropa
Geografski položaj, granice i veličina.
Prirodnogeografske odlike: horizontalna i vertikalna razuđenost Južne Evrope, klima i biljni svet, vode na kopnu.
Društveno-geografske odlike: stanovništvo, (broj, naseljenost, sastav, etnička raznovrsnost, migracije), naselja, politička podela, prirodna bogatstva i privreda.
Države na Balkanskom poluostrvu
Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Albanija, Bugarska i Grčka.
Geografski položaj, granice i veličina.
Prirodnogeografske odlike.
Društveno-geografske odlike.
Države na Apeninskom poluostrvu
Italija - osnovne geografske odlike.
Države na Pirinejskom poluostrvu
Španija i Portugalija- osnovne geografske odlike.
Geografski pregled ostalih država Južne Evrope
Andora, Monako, Vatikan, San Marino i Malta - geografski položaj i značaj.
Srednja Evropa
Geografski položaj, granice i veličina.
Prirodnogeografske odlike.
Društveno-geografske odlike.
Države Srednje Evrope
Nemačka, Poljska, Češka, Slovačka, Švajcarska, Austrija, Mađarska i Rumunija - osnovne geografske odlike.
Zapadna Evropa
Geografski položaj, granice i veličina.
Prirodnogeografske odlike.
Društveno-geografske odlike.
Države Zapadne Evrope
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Francuska - osnovne geografske odlike.
Severna Evropa
Geografski položaj, granice i veličina.
Prirodnogeografske odlike.
Društveno-geografske odlike.
Države Severne Evrope
Švedska, Norveška - osnovne geografske odlike.
Istočna Evropa
Geografski položaj, granice i veličina.
Prirodnogeografske odlike.
Društvenogeografske odlike.
Države Istočne Evrope
Ruska Federacija, Ukrajina - osnovne geografske odlike.
GODIŠNJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- steknu znanja o bitnim prirodno-geografskim odlikama vanevropskih kontinenata, njegovih regija i pojedinih država;
- steknu znanja o društvenogeografskim odlikama vanevropskih kontinenata, njihovih regija i pojedinih država;
- osposobe se za praćenje i razumevanje ekonomskih i društvenih aktivnosti promena u savremenom svetu i njihovom doprinosu opštem razvoju i napretku čovečanstva;
- upoznaju regionalne razlike i komplementarnost savremenog sveta, razumeju probleme u njemu (prenaseljenost, nejednak privredni razvoj, nedostatak hrane, vode, energije, mineralnih sirovina, ekološki problemi, bolesti, ratovi…);
- razvijaju nacionalni identitet i upoznaju značaj tolerancije u multietničkim, multijezičkim i multikulturalnim sredinama u svetu;
- upoznaju različite kulture kontinenata, njihovih regija i država i da kroz to razvijaju opštu kulturu;
- razvijaju motivaciju za učenje i stiču potrebu za daljim obrazovanjem i samoobrazovanjem, s ciljem da se što uspešnije uključe u dalje stručno osposobljavanje;
- proširuju znanja iz kartografije i osposobe se za samostalno korišćenje geografske karte u sticanju novih znanja i u svakodnevnom životu;
- osposobe se za samostalno korišćenje literature iz geografije i različitog grafičkog i ilustrovanog materijala, radi lakšeg savladavanja nastavnog gradiva i osposobljavanja za samostalni rad.
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD
Svrha, ciljevi, zadaci i programski sadržaji regionalne geografije vanevropskih kontinenata.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE AZIJE
Azija: osnovni geografski podaci o kontinentu, položaj, granice i veličina.
Prirodnogeografske odlike Azije.
Društveno-ekonomske odlike Azije i regionalna podela.
Jugozapadna Azija
Geografski položaj, granice i veličina, osnovne prirodne i društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva i politička podela. Turska - osnovne geografske odlike.
Južna Azija
Geografski položaj, granice i veličina. Prirodne i društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva i politička podela. Indija - osnovne geografske odlike.
Jugoistočna Azija
Geografski položaj, granice i veličina. Prirodno i društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva i politička podela. Indonezija - osnovne geografske odlike.
Srednja Azija
Geografski položaj, granice i veličina. Prirodne i društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva i politička podela.
Istočna Azija
Geografski položaj, granice i veličina. Prirodne i društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva i politička podela. Kina i Japan - osnovne geografske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE AFRIKE
Afrika: osnovni geografski podaci o kontinentu.
Prirodnogeografske odlike Afrike.
Društveno-ekonomske odlike Afrike i regionalna podela.
Severna Afrika
Geografski položaj, granice i veličina. Prirodne i društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva i politička podela. Egipat - osnovne geografske odlike.
Istočna Afrika
Geografski položaj, granice i veličina. Prirodne i društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva i politička podela.
Zapadna Afrika
Geografski položaj, granice i veličina. Prirodne i društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva i politička podela.
Južna Afrika
Geografski položaj, granice i veličina. Prirodne i društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva, politička podela. Južnoafrička Republika - osnovne geografske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE SEVERNE AMERIKE
Severna Amerika
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski položaj, granice i veličina.
Prirodno geografske odlike Severne Amerike.
Društveno-ekonomske odlike Severne Amerike, prirodna bogatstva, politička podela. SAD - osnovne geografske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE SREDNJE AMERIKE
Srednja Amerika
Osnovni geografski podaci: ime, geografski položaj, granice i veličina.
Prirodnogeografske odlike Srednje Amerike.
Društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva, regionalna i politička podela. Meksiko - osnovne geografske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE JUŽNE AMERIKE
Južna Amerika
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski položaj, granice i veličina.
Prirodnogeografske odlike Južne Amerike.
Društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva, regionalna i politička podela. Brazil i Argentina - osnovne geografske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE AUSTRALIJE I OKEANIJE
Australija i Okeanija
Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, geografski položaj, granice i veličina.
Prirodnogeografske odlike Australije i Okeanije.
Društveno-ekonomske odlike, prirodna bogatstva, regionalna i politička podela. Australija i Novi Zeland - osnovne geografske odlike.
OPŠTE GEOGRAFSKE ODLIKE POLARNIH OBLASTI
Arktik i Antarktik
Osnovni geografski podaci: otkriće i istraživanja Arktika i Antarktika. Ime, geografski položaj i veličina. Prirodna i ekonomska obeležja Arktika i Antarktika.
SVET KAO CELINA
Savremeni političko-geografski procesi u svetu. Neokolonijalizam, integracije i globalizam.
Formiranje političke karte sveta.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- odrede geografskog položaj svoje zemlje i shvate njegov značaj na Balkanu, Evropi i u svetu;
- steknu osnovna znanja o prirodno-geografskim i društveno-ekonomskim odlikama Republike Srbije, njenim prirodnim lepotama i kulturnom nasleđu;
- primenjuju stečena znanja u svakodnevnom životu kako bi sa razumevanjem mogli da prate društveno-geografske pojave, procese i odnose na prostoru naše zemlje, na Balkanu, u Evropi i u svetu;
- poznaju svojstva geografskih objekata, pojava i procesa u kraju u kome žive i povezuju pojave i procese na regionalnom i nacionalnom nivou;
- razvijaju sposobnost povezivanja znanja iz geografije sa znanjima iz srodnih nastavnih predmeta;
- shvataju potrebu ličnog učešća u zaštiti, obnovi i unapređivanju kvaliteta životne sredine i značaj očuvanja prirode i prirodnih resursa;
- poseduju osećanja socijalne pripadnosti i privrženosti sopstvenoj naciji i kulturi, te aktivno doprinose očuvanju i negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta;
- razvijaju međusobno uvažavanje, kao i saradnju i solidarnost između pripadnika različitih socijalnih, etničkih i kulturnih grupa i doprinose društvenoj koheziji;
- koriste različite izvore informacija i uočavaju njihovu važnost u geografskim saznanjima;
- budu osposobljeni da na terenu osmatraju, mere, analiziraju, intervjuišu, skiciraju i prikupljaju podatke i razviju sposobnost iskazivanja geografskog znanja rečima, slikom, kvantitativno, tabelarno, grafički i shematski;
- ovladaju tehnikama timskog/grupnog rada i grupnog odlučivanja;
- budu osposobljeni za kontinuirano obrazovanje i samoobrazovanje;
SADRŽAJI PROGRAMA
UVOD U PROGRAMSKE SADRŽAJE
Ciljevi, zadaci i programski sadržaji geografije za osmi razred osnovne škole.
GEOGRAFSKI POLOŽAJ, GRANICE I VELIČINA REPUBLIKE SRBIJE
Geografski položaj, državne granice i veličina Republike Srbije.
PRIRODNE ODLIKE SRBIJE
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina.
PANONSKI BASEN
Panonska nizija: geografski položaj, prostiranje, podela odlike i značaj.
Južni obod Panonskog basena: geografski položaj, prostiranje, podela odlike i značaj.
PLANINSKI RELJEF SRBIJE
Geografski položaj, prostiranje, osnovne odlike i podela.
SRPSKO-MAKEDONSKA MASA
Geografski položaj, prostiranje i značaj.
DINARIDI
Dinarske planine, Šarske planine, Kosovsko i Metohijska kotlina: geografski položaj, prostiranje podela, odlike i značaj.
KARPATO-BALKANIDI
Karpatske i Balkanske planine: geografski položaj, prostiranje, podela, odlike i značaj.
KLIMA SRBIJE
Klimatski elementi i faktori.
Klimatske oblasti, tipovi klime i njihove odlike.
VODE SRBIJE
Reke crnomorskog sliva: osnovne odlike i ekonomski značaj.
Reke jadranskog i egejskog sliva: osnovne odlike i ekonomski značaj.
Jezera: postanak, razmeštaj i značaj.
Termomineralne vode: postanak, razmeštaj, značaj i iskorišćavanje.
ZEMLJIŠTE I BILJNI I ŽIVOTINJSKI SVET
Zemljište: osnovni tipovi, odlike, prostiranje i značaj.
Biljni i životinjski svet: rasprostranjenost i značaj.
ZAŠTITA PRIRODE
Zaštita geonasleđa, vazduha, vode, zemljišta, i biljnog i životinjskog sveta.
Zaštićeni prirodni objekti i nacionalni parkovi u Srbiji.
STANOVNIŠTVO I NASELJA SRBIJE
Stanovništvo: broj, gustina naseljenosti, prirodni priraštaj.
Migracije stanovništva: vrste, uzroci i posledice.
Struktura stanovništva: biološka, nacionalna, kulturno-obrazovana, socio-ekonomska, verska.
Narodi i etničke zajednice u Srbiji.
Naselja: podela, razmeštaj i perspektive razvoja.
Beograd - glavni grad Republike Srbije.
PRIVREDA SRBIJE
Osnovne odlike i podela privrede.
Poljoprivreda: prirodni i društveni uslovi za razvoj, mere za unapređenje, prioriteti razvoja i značaj.
Grane poljoprivrede (zemljoradnja, stočarstvo, lov i ribolov), osnovne odlike i perspektive razvoja.
Šumarstvo: vrste šuma, eksploatacija i značaj.
Industrija: osnovne odlike, podela i značaj.
Rudarstvo: razvoj i značaj rudarstva; nalazišta ruda metala i nemetala.
Teška industrija: crna i obojena metalurgija, razmeštaj i značaj.
Energetika: vrste i razmeštaj izvora energije i njihov značaj.
Prerađivačka industrija: mašinska, elektro-industrija, hemijska industrija, industrija građevinskog materijala i nemetala: razmeštaj proizvodnje i njihov značaj.
Laka industrija: podela, odlike, razmeštaj i značaj.
Saobraćaj: podela, saobraćajna mreža, uslovi, perspektive razvoja i značaj.
Trgovina: unutrašnja i spoljna, obim i struktura izvoza i uvoza.
Turizam: podela i uslovi za razvoj, turističke regije i centri, privredni značaj turizma i perspektive razvoja.
ZAVIČAJNA GEOGRAFIJA
Pojam zavičaja, geografski položaj, veličina, prostiranje, prirodne odlike, vrste i tipovi naselja, stanovništvo, glavne privredne delatnosti i grane, perspektive razvoja.
SRBI VAN GRANICA SRBIJE
Srbi u susednim državama: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija,
Makedonija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Albanija; osnovne geografske odlike prostora u kojima žive Srbi.
Srbi u dijaspori: broj i teritorijalni razmeštaj: Evropa i vanevropski kontinenti; veze sa zemljom maticom.
SRBIJA U SAVREMENIM INTEGRACIJSKIM PROCESIMA
Značaj integracijskih procesa u Evropi i savremenom svetu.
Saradnja naše zemlje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, politička, ekonomska, kulturno-prosvetna i naučno-tehnološka.
GODIŠNJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nastavni program geografije osnovnog obrazovanja i vaspitanja oslanja se na savremena dostignuća i na perspektive razvoja geografske nauke, a primeren je interesovanjima i potrebama učenika. Stečena znanja i veštine učenici će primenjivati u istraživanju i analiziranju određenih geografskih pojava i procesa, koji se odnose na nastavne sadržaje predviđene programom. Neophodno je zainteresovati učenike u skladu sa svojim uzrasnim sposobnostima, da istražuju lokalnu sredinu, da pronalaze i koriste različite izvore informacija i da se osposobljavaju za samostalno učenje.
Kroz prezentovanje sadržaja u nastavi geografije učenici dobijaju celovitu i kompleksnu sliku geografske stvarnosti. Da bi se to postiglo, potrebno je geografske nastavne sadržaje povezati sa sadržajima drugih predmeta koji se horizontalno i vertikalno dopunjavaju. S obzirom da se program realizuje sa učenicima koji se bave muzikom, može se napraviti prirodna veza između geografskih karakteristika i specifičnosti muzike određenog podneblja.
Uloga nastavnika je da, uz primenu interaktivne nastave i upotrebu informacionih tehnologija, kod učenika razvija odgovoran odnos prema životnoj sredini i usmerava učenike da samostalno organizuju aktivnosti i realizuju istraživanja. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastave, sposobnosti učenika, raspoloživih nastavnih sredstava i učila, kao i opremljenosti kabineta. Verbalno-tekstualne metode treba da budu manje zastupljene, a prednost treba dati demonstrativno-ilustrativnim metodama, metodama praktičnog rada, eksperimenta i aktivnostima van učionice. U izboru oblika rada treba dati prednost individualnom i grupnom radu, a frontalni rad treba da bude manje zastupljen.
Nivoi postignuća učenika su definisani obrazovnim standardima, zbog čega u nastavi treba koristiti zadatke koji zahtevaju razumevanje i primenu naučenog u svakodnevnom životu i rešavanje problemskih situacija. Prilikom ocenjivanja treba primenjivati i formativno i sumativno ocenjivanje, u skladu sa Pravilnikom, i informisati učenike o kriterijumima ocenjivanja.
Sadržaji nastavnog programa geografije za peti razred obuhvataju sistematsko izučavanje elemanata opšte geografije. Ovi sadržaji imaju poseban značaj jer od stepena usvojenosti ovih sadržaja u velikoj meri zavisi izučavanje geografije u narednim razredima.
Programsku strukturu čine četiri nastavne teme:
1. Uvod
2. Vasiona i Zemlja
3. Geografska karta
4. Planeta Zemlja
Na prvom času nastavnik upoznaje učenike sa ciljevima, zadacima i programskim sadržajima geografije za peti razred i daje im jasna uputstva za rad.
Nastavnu temu Vasiona i Zemlja čine osnovna astronomska i matematičko - geografska znanja o vasioni, Sunčevom sistemu, obliku i veličini Zemlje njenom položaju u vasioni i o nebeskim telima Sunčevog sistema, posebno o Mesecu, Zemlji najbližem telu i informisanje učenika o osnovnim osobinama ostalih nebeskih tela. Oblik i veličina Zemlje, raspored kontinenata i okeana najbolje se mogu objasniti demonstrativno-ilustrativnom metodom i metodama eksperimenata, uz upotrebu modela Zemlje - globusa. Preporučuje se nastavnicima da sa učenicima posete Planetarijum i Narodnu opservatoriju u Beogradu i da za vreme vedrih noći, u lokalnoj sredini, pokažu učenicima vidljiva sazvežđa i orijentaciju pomoću zvezde Severnjače.
Nastavna tema Geografska karta, čini skup znanja i praktičnih veština kojima učenici treba da ovladaju, a odnose se na poznavanje orjentacije u prostoru i pravilno korišćenje i poznavanje geografske karte. Stalnom upotrebom geografske karte znanje se proširuje i produbljuje, upoznaju se različiti aspekti karte i usavršava se njena praktična primena.
Obrada geografskih sadržaja na najbolji način se može realizovati kroz posmatranje, merenje, beleženje, crtanje, vežbanje na času, učionici ili na terenu. Važnu ulogu u ostvarivanju programa imaju nastavni objekti i sredstva kao što su planovi, geografske karte i globusi.
Imajući u vidu da je orijentacija na karti veoma značajna, neophodno je koristiti geografsku kartu na svim tipovima časova i u svim oblicima rada.
Poslednju temu Planeta Zemlja čine sadržaji fizičke geografije koji su razvrstani u tri manje celine.
Sadržaji prve celine (Zemljina Kretanja) se oslanjaju na sadržaje prethodnih tema. Učenici često teško razumeju ove sadržaje pa ih je potrebno posebno obraditi i utvrditi, i koristiti očigledna nastavna sredstva (globus, baterijska lampa, telurijum, videozapisi...). Razumevanje i prihvatanje ovih sadržaja je preduslov za usvajanje drugih pojmova (smena obdanice i noći, godišnja doba, klimatski pojasevi), odnosno, svih pojava i procesa u atmosferi, hidrosferi i biosferi.
Druga i treća celina (Unutrašnja građa i reljef Zemlje i Vazdušni omotač Zemlje) sistematizovane po sferama, podrazumevaju upoznavanje objekata, pojava i procesa, granske i međugranske veze, kao i posebne fizičko-geografske zakonitosti.
U toku obrade svake sfere, učenici treba da shvate i prihvate suštinu granskih veza ili veza u okviru jedne sfere.
Prilikom obrade ovih nastavnih sadržaja treba voditi računa o znanjima, veštinama i iskustvima stečenim u prvom obrazovnom ciklusu (Svet oko nas, Priroda i društvo), kao i o obimu nastavne građe koja treba da bude u skladu sa razvojnim sposobnostima učenika. Pojedini sadržaji su teški za razumevanje, a neki su i apstraktni. Preporučuje se obrada samo osnovnih pojmova, pojava i procesa uz obilato korišćenje didaktičkog materijalai raznovrsnih metoda rada koje doprinose očiglednosti i trajnosti znanja i umenja. Na ovaj način istovremeno se stiču znanja, umenja i veštine koje će učenicima omogućiti dalje učenje.
Jedna od osnovnih veština, koja se preporučuje, jeste pravilno geografsko posmatranje i uočavanje prirodnih objekata, pojava i procesa u lokalnoj sredini čime se podstiče prirodna radoznalost dece, samostalno istraživanje i njihova pravilna interpretacija. Sadržaji fizičke geografije daju mogućnost sticanja znanja, veština i navika korišćenjem statističkog materijala koji je sistematizovan u tabelama, kao i rukovanjem različitim mernim instrumentima, registrovanjem i obradom podataka koje oni pokazuju. Na ovaj način povezuju se i interpretiraju kvantitativni pokazatelji, utvrđuju uzročno-posledične veze i odnosi, što doprinosi razvoju logičkog mišljenja i sticanju funkcionalnih znanja i veština.
U okviru ove teme svi fizičko-geografski objekti, pojave i procesi ne mogu se potpuno obraditi, što i nije cilj ovog nastavnog programa. Svi ovi sadržaji nalaze se u okviru sadržaja regionalne geografije i propušteno se kasnije može dopuniti i objasniti.
U korišćenju udžbenika važan je selektivan pristup datim sadržajima. Preporučuje se da se od učenika ne zahteva memorisanje faktografskog i statističkog materijala. Stečena znanja treba da budu primenjiva, a učenici osposobljeni da sami istražuju i analiziraju određene geografske objekte, pojave i procese.
Sadržaji nastavnog programa geografije za šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja tematski se nastavljaju na gradivo petog razreda i obuhvataju sistematsko izučavanje elemanata opšte geografije, da bi se zatim prešlo na Regionalnu geografiju Evrope.
Programsku strukturu čini pet nastavnih tema:
1. Uvod
2. Planeta Zemlja
3. Stanovništvo i naselja na Zemlji
4. Geografska sredina i ljudske delatnosti
5. Regionalna geografija Evrope
Na prvom času nastavnik upoznaje učenike sa ciljevima, zadacima i programskim sadržajima geografije za šesti razred i daje im jasna uputstva za rad. Posebno naglašava zašto i kako se obrađuju sadržaji opšte fizičke i društvene geografije i ističe njihov značaj za uspešnu obradu regionalne geografije evropskog kontinenta i njegovih država u celini.
U tematskoj celini Planeta Zemlja potrebno je istaći oblike pojavljivanja, osnovne odlike i rasprostranjenost voda na Zemlji, kao i njihov značaj, odlike biljnog i životinjskog sveta, njihovu horizontalnu i vertikalnu rasprostranjenost, osnovne biljne zajednice na Zemlji i značaj biljaka i životinja za čoveka.
Prirodna sredina je u suštini splet tesno povezanih i međusobno uslovljenih komponenata koje predstavljaju jedinstvenu celinu. Imajući u vidu narušavanje ravnoteže u prirodnoj sredini, potrebno je ukazati na prevenciju i na zaštitu.
Obradom Stanovništva i naselja na Zemlji, treba ukazati na najvažnije demografske i demogeografske probleme čovečanstva. Težište treba da bude na osnovnim odlikama stanovništva, vrstama i tipovima naselja. Preporuka je da se statistički podaci pokazuju samo ilustrativno (tabele, dijagrami, starosna piramida) ili komparativno, a da se ne insistira na njihovom zapamćivanju.
U obradi sadržaja Geografske sredine i ljudske delatnosti, učenicima je potrebno ukazati na različitost prirodne i geografske sredine, na osnovu koje se izdvajaju geografske regije, kao i na složenost i podelu ljudskih delatnosti, pri čemu treba naglasiti uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj privrede.
U okviru regionalne geografije predviđena je obrada Evrope u celini, koja treba da pruži mogućnost sagledavanja opštih odlika kontinenta da bi se na osnovu toga jasnije mogle uočiti osobenosti pojedinih regionalnih celina i pojedinih država Evrope.
Prilikom obrade Regionalne geografije Evrope, na osnovu poznavanja kontinenta kao celine, potrebno je da se istaknu bitne fizičko-geografske odlike i njihov uticaj na razmeštaj stanovništva i privredu. Svaki činilac treba da bude istaknut tako da se odmah mogu uočiti specifičnosti svake regije. Kroz političku podelu treba istaći kako je do nje došlo, radi boljeg razumevanja današnjeg stanja. Prilikom obrade ovih sadržaja moguća je korelacija sa sadržajima iz nastavnog predmeta istorija. Kod obrade pojedinih država treba koristiti prethodno stečena znanja o kontinentu u celini i o pojedinim regijama, a istaći samo bitne odlike prirode i stanovništva, pre svega, njegovu profesionalnu strukturu, kulturni nivo, što može da pomogne objašnjenju razvijenosti i strukture privrede.
Kod obrade država, treba ukazati na postojeće razlike u stepenu razvijenosti privrede država Evrope, kao i na protivurečnosti koje postoje između prirodnih bogatstava i nivoa razvijenosti njihove privrede. Države su međusobno različite i u svakoj od njih su zastupljene određene privredne delatnosti i grane specifične za tu zemlju, koje treba posebno naglasiti.
Treba, takođe, ukazati na neophodnost saradnje zemalja i na integracijske procese u regionu, Evropi i svetu, kao i na potrebu uvažavanja različitosti i tolerancije na svim nivoima.
Korišćenje geografskih karata različitog razmera i sadržine, pri upoznavanju regija i država Evrope, geoprostora i lokalne sredine, neophodno je i obavezno na svim časovima. U kontinuiranom radu sa geografskom kartom učenicima se pruža mogućnost da savladaju veštinu praktičnog korišćenja i poznavanja geografske karte.
Sadržaji nastavnog programa geografije za sedmi razred obuhvataju sistematsko izučavanje regionalne geografije vanevropskih kontinenata.
Programsku strukturu čini osam nastavnih tema:
1. Uvod
2. Opšte geografske odlike Azije
3. Opšte geografske odlike Afrike
4. Opšte geografske odlike Severne Amerike
5. Opšte geografske odlike Srednje Amerike
6. Opšte geografske odlike Južne Amerike
7. Opšte geografske odlike Australije i Okeanije
8. Opšte geografske odlike Polarnih oblasti
9. Svet kao celina
U prvoj nastavnoj temi potrebno je učenike upoznati sa svrhom, ciljem, zadacima i nastavnim sadržajima geografije za sedmi razred, sa planom rada, načinom rada, načinom korišćenja didaktičkog materijala, stručne i naučno-popularne literature.
U okviru regionalne geografije vanevropskih kontinenata predviđena je obrada kontinenata u celini, što treba da pruži mogućnost sagledavanja opštih odlika kontinenata, da bi se na osnovu njih jasnije mogle uočiti osobenosti njihovih regija i pojedinih država.
Regionalna geografija vanevropskih kontinenata značajna je u vaspitnom i obrazovnom pogledu, jer pruža široke mogućnosti da učenici upoznaju različite regije i države, kako u pogledu njihovih prirodnih odlika tako i u pogledu stanovništva, prirodnih bogatstava, društveno-ekonomskih odlika i stepena razvijenosti privrede.
Sadržaji nastavnog programa geografije za osmi razred obuhvataju sistematsko izučavanje nacionalne geografije.
Programsku strukturu čini osam nastavnih tema:
1. Uvod
2. Geografski položaj, granice i veličina Srbije
3. Prirodne odlike Srbije
4. Stanovništvo i naselja Srbije
5. Privreda Srbije
6. Zavičajna geografija
7. Srbi van granica Srbije
8. Srbija u savremenim integracijskim procesima
Nastavne celine su koncipirane tako da svaka prethodna predstavlja osnov za razumevanje naredne, a sve zajedno čine jedinstvenu celinu. To znači da svim delovima treba posvetiti podjednaku pažnju, uvažavajući sve programske zahteve.
U okviru "Uvoda u programske sadržaje", kao prve teme, učenici treba da upoznaju i razumeju svrhu, ciljeve i zadatke programskih sadržaja nacionalne geografije.
"Geografski položaj, granice i veličina Srbije" obuhvata obradu samo osnovnih političkogeografskih elemenata: položaj, granice i veličina.
Tema"Prirodne odlike Srbije", odnosi se na opšte odlike reljefa, klime, hidrografske, pedološke i biogeografske odlike naše zemlje. Posebnu pažnju treba posvetiti problemima zaštite i unapređivanja životne sredine.
Izučavanje"Stanovništva i naselja" trebalo bi da podstakne učenike da bolje upoznaju problematiku demografskog razvoja i naseljenosti Srbije. Ovo gradivo moguće je korelativno povezati sa sličnim sadržajima drugih nastavnih predmeta, u cilju sagledavanja populacionih problema i izgrađivanja svesti o neophodnosti zajedničkog života različitih naroda. Ovom temom učenici upoznaju populacionu politiku i značaj njenih odredbi za obnavljanje stanovništva. Neophodno je objasniti i ukazati na faktore koji su doveli do krupnih promena i transformacije na našim prostorima početkom ovog veka, što se snažno odražava na stanovništvo i naselja u našoj zemlji. Učenici treba da se upoznaju sa različitim funkcijama, tipovima i razvojem naselja u našoj zemlji.
Pri obradi privrede, neophodno je insistirati na tome da učenici steknu znanja o razvoju privrede u celini i pojedinih privrednih delatnosti, kao i o prirodno-geografskoj osnovi razvoja. Težište treba staviti na najvažnije karakteristike razvoja, teritorijalni razmeštaj i neravnomernost u nivou razvijenosti, a izbegavati suvoparno nabrajanje obilja brojčanih podataka.
Zavičajna geografija obuhvata pregled lokalne sredine. Uz pomoć nastavnika, grupno ili u paru, učenici će raditi kratka istraživanja, a potom prezentaciju geografskih odlika lokalne sredine, na osnovu čega nastavnik može da sagleda obim i kvalitet samostalnog rada svakog pojedinca.
U nastavnoj temi "Srbi van granica Srbije", obuhvaćeni su sadržaji koji se odnose na susedne države u kojima živi srpsko stanovništvo i sadržaji sa teritorijalnim razmeštajem srpskog stanovništva u evropskim državama i državama van granica evropskog kontinenta. Potrebno je da učenici usvoje podatke o broju Srba, koji se nalaze van granica Srbije, sa uslovima u kojima žive i rade i njihovim vezama sa matičnom državom.
Tema "Srbija u savremenim integracijskim procesima" treba da omogući učenicima da shvate razgranatost i razvojnost političke, ekonomske, kulturno-prosvetne i naučno-tehnološke saradnje naše države sa drugim državama i organizacijama u svetu. Važno je upoznati učenike sa aktuelnim integracijskim procesima u Evropi i svetu i ukazati na značaj i mesto naše zemlje u ovoj sferi.
Nastavnicima se preporučuje da u zavisnosti od predznanja učenika i strukture odeljenja, mogu sami da odrede broj časova za usvajanje, vežbanje, ponavljanje, utvrđivanje i proveravanje programom predviđenih nastavnih sadržaja.
Cilj i zadaci
Cilj nastave fizike je da svi učenici steknu bazičnu jezičku i naučnu pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe za rešavanje problema i zadataka u novim i nepoznatim situacijama, da razviju sposobnost da izraze i obrazlože svoje mišljenje, da razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i da upoznaju prirodne pojave i osnovne zakone prirode, da se osposobe za uočavanje i raspoznavanje fizičkih pojava u svakodnevnom životu i za aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz istraživanje i primenu fizičkih zakona.
Zadaci nastave fizike su:
- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave fizike svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fizike budu u punoj meri realizovani,
- razvijanje funkcionalne pismenosti,
- upoznavanje osnovnih načina mišljenja i rasuđivanja u fizici,
- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fizičkih zakona,
- razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama putem istraživanja,
- podsticanje radoznalosti, sposobnosti racionalnog rasuđivanja, samostalnosti i kritičkog mišljenja,
- razvijanje veštine jasnog i preciznog izražavanja,
- razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja,
- razumevanje smisla i metoda ostvarivanja eksperimenta i značaja merenja,
- rešavanje jednostavnih problema i zadataka u okviru nastavnih sadržaja,
- razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz fizike,
- uočavanje i razumevanje povezanosti fizičkih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi zaštite, obnove i unapređivanja životne sredine,
- razvijanje radnih navika i sklonosti ka izučavanju nauka o prirodi,
- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima, sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- kroz veći broj zanimljivih i atraktivnih demonstracionih ogleda, koji manifestuju pojave iz različitih oblasti fizike, shvati kako fizika istražuje prirodu i da je materijalni svet pogodan za istraživanje i postavljanje brojnih pitanja;
- ume da rukuje merilima i instrumentima za merenje odgovarajućih fizičkih veličina: metarska traka, lenjir sa milimetarskom podelom, hronometar, menzura, vaga, dinamometar;
- samo upozna pojam greške i značaj relativne greške, a da zna šta je apsolutna greška i kako nastaje greška pri očitavanju skala mernih instrumenata;
- koristi jedinice Međunarodnog sistema (SI) za odgovarajuće fizičke veličine: m, s, kg, N, m/s, Pa...;
- usvoji osnovne predstave o mehaničkom kretanju i zna veličine koje karakterišu ravnomerno pravolinijsko kretanje i srednju brzinu kao karakteristiku promenljivog pravolinijskog kretanja;
- na osnovu pojava uzajamnog delovanja tela shvati silu kao meru uzajamnog delovanja tela koja se određuje intenzitetom, pravcem i smerom;
- usvoji pojam mase i težine i pravi razliku između njih;
- ume da odredi gustinu čvrstih tela i gustinu tečnosti merenjem njene mase i zapremine;
- usvoji pojam pritiska, shvati prenošenje spoljnjeg pritiska kroz tečnosti i gasove i razume Paskalov zakon.
SADRŽAJI PROGRAMA
1. Uvod
Fizika kao prirodna nauka i metode kojima se ona služi (posmatranje, merenje, ogled...)
Ogledi koji ilustruju različite fizičke pojave.
2. Kretanje
Pojam kretanja, relativnost kretanja
Pojmovi i veličine kojima se opisuje kretanje
Pravolinijsko kretanje, stalna i srednja brzina
Ravnomerno-promenljivo pravolinijsko kretanje, ubrzanje
Demonstracioni ogledi. Kretanje kuglice po Galilejevom žljebu. Kretanje mehura vazduha (ili kuglice) kroz vertikalno postavljenu dugu providnu cev sa tečnošću.
3. Kretanje i sila
Uzajamno delovanje tela i pojam sile
Sila kao vektor, dinamičko merenje sile
Masa, impuls i sila
Drugi Njutnov zakon - Osnovni zakon dinamike
Prvi Njutnov zakon - Zakon inercije
Treći Njutnov zakon - Zakon akcije i reakcije
Demonstracioni ogledi: Istezanje i sabijanje elastične opruge. Trenje pri klizanju i kotrljanju. Slobodno padanje. Privlačenje i odbijanje naelektrisanih tela. Privlačenje i odbijanje magneta. Ilustrovanje inercije tela pomoću papira i tega. Kretanje kuglice niz Galilejev žljeb. Kretanje tela pod dejstvom stalne sile. Merenje sile dinamometrom. Ilustrovanje zakona akcije i reakcije pomoću dinamometara i kolica, kolica sa oprugom i drugih ogleda (reaktivno kretanje balona i plastične boce).
4. Gravitaciono polje
Pojam o gravitacionom polju, Sila Zemljine teže
Njutnov zakon gravitacije
Galilejev ogled
Težina tela. Masa i težina kao različiti pojmovi
Demonstracioni ogledi: Slobodno padanje tela različitih oblika i masa (Njutnova cev, slobodan pad vezanih novčića…). Padanje tela u raznim sredinama. Bestežinsko stanje tela (ogledi sa dinamometrom, s dva tega i papirom između njih, sa plastičnom čašom koja ima otvor na dnu i napunjena je vodom).
5. Ravnoteža
Određivanje rezultante dve sile, ravnoteža tela
Sila trenja
Moment sile i poluga
Demonstracioni ogledi: Merenje sile trenja pomoću dinamometra. Trenje na stolu, kosoj podlozi i sl. Vrste ravnoteže pomoću lenjira ili štapa. Ravnoteža poluge.
6. Rad i energija
Rad sile, rad kao promena energije, jedinica mere
Mehanička energija, kinetička i potencijalna energija
Snaga, jedinica mere
Zakon održanja energije u mehanici
Demonstracioni ogledi: Ilustrovanje rada utrošenog na savladavanje sile trenja pri klizanju tela po različitim podlogama, uz korišćenje dinamometra. Korišćenje potencijalne energije vode ili energije naduvanog balona za vršenje mehaničkog rada. Primeri mehaničke energije tela. Zakon o održanju mehaničke energije (Maksvelov točak).
7. Pritisak u tečnostima i gasovima
Gustina tela. Određivanje gustine čvrstih tela i tečnosti
Pritisak u tečnostima i gasovima, Paskalov zakon
Atmosfeski pritisak
Sila potiska, Arhimedov zakon
Demonstracioni ogledi. Zavisnost pritiska od veličine dodirne površine i od težine tela. Staklena cev sa pokretnim dnom za demonstraciju hidrostatičkog pritiska. Prenošenje pritiska kroz tečnost (staklena cev s membranom, Heronova boca, spojeni sudovi). Hidraulična presa. Ogledi koji ilustruju razliku pritisaka vazduha (kako se vazduh može"videti", kako sveća može da gori pod vodom …). Određivanje zavisnosti hidrostatičkog pritiska od dubine vode. Uslovi plivanja tela (tegovi i staklena posuda na vodi, Kartezijanski gnjurac, suvo grožđe u mineralnoj vodi, sveže jaje u vodi i vodenom rastvoru soli, mandarina sa korom i bez kore u vodi, plivanje kocke leda na vodi…). Sila potiska u tečnosti i gasu. Arhimedov zakon i njegova primena. Plivanje i tonjenje tela.
(1 čas nedeljno, 36 godišnje)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- razlikuje fizičke veličine koje su određene samo brojnom vrednošću (vreme, masa, temperatura, rad, energija, količina naelektrisanja, električni napon i struja) od onih koje su definisane intenzitetom, pravcem i smerom (brzina, ubrzanje, sila, jačina električnog i magnetnog polja...),
- ume da slaže i razlaže silu, jačinu električnog polja...
- zna osnovne karakteristike zvuka i svetlosti,
- zna da je brzina svetlosti u vakuumu najveća postojeća brzina u prirodi,
- razume da je rad sile jednak promeni energije i na nivou primene koristi transformaciju energije u rad i obrnuto,
- primenjuje zakone održanja (mase, energije, količine naelektrisanja),
- zna uslove za nastanak struje i Omov zakon,
- koristi jedinice Međunarodnog sistema (SI) za odgovarajuće fizičke veličine.
SADRŽAJI PROGRAMA
1. Struktura atoma
Model strukture atoma, naelektrisanje na osnovu strukture atoma
Elementarna količina naelektrisanja. Zakon o održanju količine naelektrisanja.
2. Električno polje
Uzajamno delovanje naelektrisanih tela, naelektrisavanje tela
Količina naelektrisanja, Kulonov zakon
Električno polje, linije sila, jačina električnog polja
Električni potencijal i napon, jedinice mera
Demonstracioni ogledi. Naelektrisavanje čvrstih izolatora i provodnika. Elektrofor, električno klatno i elektroskop. Linije sila električnog polja (perjanice, griz u ricinusovom ulju i jakom električnom polju). Faradejev kavez. Antistatičke podloge. Influentna mašina. Mehuri sapunice u električnom polju. Model gromobrana.
3. Električna struja
Električna struja, jačina električne struje, jedinica mere
Izvori električne struje, napon izvora, EMS
Delovanje električne struje
Električni otpor, zakon električnog otpora
Omov zakon za deo i za celo strujno kolo
Serijska i paralelna veza otpornika
Rad i snaga električne struje, Džulov zakon.
Demonstracioni ogledi. Demonstracioni ampermetar u strujnom kolu. Regulisanje električne struje u kolu reostatom i potenciometrom. Grafitna mina (olovke) kao potenciometar. Merenje električne otpornosti ommetrom. Zagrevanje provodnika električnom strujom. Proticanje električne struje u vodenom rastvoru kuhinjske soli. Limun kao baterija. Pražnjenje u Gajslerovim cevima pomoću Teslinog transformatora.
4. Odbijanje i prelamanje svetlosti
Svetlost, osnovni pojmovi, pravolinijsko kretanje svetlosti, senka i polusenka
Zakon odbijanja svetlosti, ravno ogledalo, konstrukcija lika predmeta
Sferna ogledala, konstrukcija lika predmeta, karakteristični zraci
Zakon prelamanja svetlosti
Prelamanje svetlosti kroz prizmu, totalna reflaksija
Sočiva, konstrukcija lika predmeta, karakteristični zraci
Optički instrumenti, lupa, mikroskop, durbin.
Demonstracioni ogledi. Senke. Hartlijeva ploča za ilustrovanje zakona o odbijanju i prelamanju svetlosti. Prelamanje svetlosti (štapić delimično uronjen u čašu s vodom, novčić u čaši sa vodom i ispod nje). Prelamanje bele svetlosti pri prolazu kroz prizmu. Prelamanje svetlosti kroz sočivo, oko i korekcija vida (optička klupa, geometrijska optika na magnetnoj tabli, staklena flaša sa vodom kao sočivo). Lupa i mikroskop.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(šesti i sedmi razred)
Pri koncipiranju programa fizike imalo se u vidu sledeće:
- sposobnost apstraktnog mišljenja kod učenika šestog i sedmog razreda još nije dovoljno razvijena;
- fizika je apstraktna, egzaktna i razuđena naučna disciplina čiji se zakoni često iskazuju u matematičkoj formi koja je učeniku često nepristupačna;
- u nastavi fizike je zapostavljen ogled (iako je fizika eksperimentalna nauka).
Navedene činjenice uticale su na izbor programskih sadržaja i metoda logičkog zaključivanja, kao i na uvođenje jednostavnih eksperimenata, tzv."malih ogleda", koji ne zahtevaju skupu i složenu opremu za demonstriranje fizičkih pojava.
Izbor programskih sadržaja
Iz fizike kao naučne discipline odabrani su samo oni sadržaji koje na određenom nivou mogu da usvoje svi učenici. To su uglavnom sadržaji iz osnova klasične fizike. Obim odabranih programskih sadržaja prilagođen je godišnjem fondu časova fizike. I na ovako suženim sadržajima učenici mogu da upoznaju egzaktnost fizičkih zakona i raznovrsnost fizičkih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno dostupan našim čulima. Pošto su makrofizičke pojave očiglednije za proučavanje, one dominiraju u nastavnim sadržajima šestog i sedmog razreda.
Izbor metoda logičkog zaključivanja
Od svih metoda logičkog zaključivanja koje se koriste u fizici kao naučnoj disciplini (induktivni, deduktivni, zaključivanje po analogiji itd.), učenicima ovog uzrasta najpristupačniji je induktivni metod (od pojedinačnog ka opštem) pri pronalaženju i formulisanju osnovnih zakona fizike. Zato, program predviđa da se pri proučavanju makrofizičkih pojava pretežno koristi induktivni metod.
Na ovako izabranim poglavljima fizike može se u potpunosti ilustrovati suština metodologije, koja se i danas koristi u fizici i u svim prirodnim naukama u početnoj etapi naučnog istraživanja, tj. u procesu sakupljanja eksperimentalnih činjenica i na osnovu njih formulisanja osnovnih zakona o pojavama koje treba da se prouče. Ova etapa saznajnog procesa obuhvata: posmatranje pojave, uočavanje bitnih svojstava sistema na kojima se pojava odvija, zanemarivanje manje značajnih svojstava i parametara sistema, merenje u cilju pronalaženja međuzavisnosti odabranih veličina, planiranje novih eksperimenata radi preciznijeg formulisanja fizičkih zakona i sl. Sa nekim naučnim rezultatima, do kojih se došlo deduktivnim putem, treba da se upoznaju učenici, ali na informativnom nivou. Zato program predviđa da se neka znanja do kojih se došlo deduktivnim putem koriste pri objašnjavanju određenih fizičkih procesa u makro i mikrosvetu.
Jednostavni eksperimenti
Uvođenje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fizičkih pojava ima za cilj vraćanje ogleda u nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istraživački pristup prirodnim naukama.
Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami učenici na času ili da ih ponove kod kuće, koristeći mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog života.
Način prezentovanja programa
Programski sadržaji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave fizike:
- Postupnost (od jednostavnijeg ka složenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.
- Očiglednost pri izlaganju nastavnih sadržaja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je više demonstracionih ogleda).
- Induktivni pristup (od pojedinačnog ka opštem) pri uvođenju osnovnih fizičkih pojmova i zakona.
Povezanost nastavnih sadržaja (horizontalna i vertikalna).
Prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi poželjno da se svaka tematska celina obrađuje onim redosledom koji je naznačen u programu. Time se omogućuje učeniku da lakše usvaja nove pojmove i spontano razvija sposobnost za logičko mišljenje.
Program predviđa da se unutar svake veće tematske celine, posle postupnog i analitičnog izlaganja pojedinačnih nastavnih sadržaja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloženog gradiva, izvrši sinteza bitnih činjenica i zaključaka i tako omogući da ih učenici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Veoma je važno da se kroz rad u razredu poštuje ovaj zahtev programa, jer se time naglašava činjenica da su u fizici sve oblasti međusobno povezane i daje mogućnost učeniku da sagleda fiziku kao koherentnu naučnu disciplinu u kojoj se početak proučavanja nove pojave oslanja na rezultate proučavanja nekih prethodnih.
Redosled izlaganja nastavnih sadržaja fizike usaglašen je s redosledom nastavnih sadržaja matematike.
Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvođenje
Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se u sledećim osnovnim oblicima:
1. izlaganje sadržaja teme uz odgovarajuće demonstracione oglede;
2. rešavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka;
3. korišćenje i drugih načina rada koji doprinose boljem razumevanju sadržaja teme (domaći zadaci, čitanje popularne literature iz istorije fizike i sl.);
4. sistematsko praćenje rada svakog pojedinačnog učenika.
Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da učenici aktivno učestvuju u svim oblicima nastavnog procesa. Imajući u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifičnosti u procesu ostvarivanja, to su i metodska uputstva prilagođena ovim specifičnostima.
Metodska uputstva za predavanja
Kako uz svaku tematsku celinu idu demonstracioni ogledi, učenici će spontano pratiti tok posmatrane pojave, a na nastavniku je da navede učenika da svojim rečima, na osnovu sopstvenog rasuđivanja, opiše pojavu koju posmatra. Posle toga, nastavnik, koristeći precizni jezik fizike, definiše nove pojmove (veličine) i rečima formuliše zakon koji se odnosi na posmatranu pojavu. Kada se prođe kroz sve etape u izlaganju sadržaja teme (ogled, učenikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), ako je moguće, prelazi se na prezentovanje zakona u matematičkoj formi. Ovakvim načinom izlaganja sadržaja teme nastavnik pomaže učeniku da potpunije razume fizičke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje usvojenog znanja.
Neke od tema u svakom razredu mogu se obraditi samostalnim radom učenika kroz radionice. Takav način rada je učenicima najinteresantniji, više su motivisani, pa lakše usvajaju znanje. Uz to se razvijaju i njihovo interesovanje za fiziku i sposobnost timskog rada i saradnje. Ovakav pristup obradi nastavne teme zahteva dobru pripremu nastavnika: odabrati temu, pripremiti odgovarajuća nastavna sredstva i opremu, podeliti učenike u grupe tako da svaki pojedinac u grupi može dati odgovarajući doprinos, dati neophodna minimalna uputstva...
Na primer, za nastavnu jedinicu Odbijanje i prelamanje svetlosti učenici se mogu podeliti u parove, manje grupe (ili mogu individualno da rade) od kojih bi jedna obradila zakone odbijanja i prelamanja, druga totalnu refleksiju sa primerima primene, treća prividnu dubinu tela sa primerima, četvrta dugu, peta prelamanje kroz prizmu i primene (sve grupe, osim prve, u uputstvima treba da dobiju formulu za zakon prelamanja). U radu učenici mogu da koriste udžbenik, internet, demonstracioni ogled...
Metodska uputstva za rešavanje računskih zadataka
Pri rešavanju kvantitativnih (računskih) zadataka iz fizike, u zadatku, prvo, treba na pravi način sagledati fizičke sadržaje, pa tek posle toga preći na matematičko formulisanje i izračunavanje. Naime, rešavanje zadataka odvija se kroz tri etape: fizička analiza zadatka, matematičko izračunavanje i diskusija rezultata. U prvoj etapi uočavaju se fizičke pojave na koje se odnosi zadatak, a zatim se nabrajaju i rečima iskazuju zakoni po kojima se pojave odvijaju. U drugoj etapi, na osnovu matematičke forme zakona, izračunava se vrednost tražene veličine. U trećoj etapi traži se fizičko tumačenje dobijenog rezultata. Na primer, ako se primenom Džulovog zakona izdvoje različite količine toplote na paralelno vezanim otpornicima, treba protumačiti zašto se na otporniku manjeg otpora oslobađa veća količina toplote. Tek ako se od učenika dobije korektan odgovor, nastavnik može da bude siguran da je sa svojim učenicima zadatak rešavao na pravi način.
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa učenicima su domaći zadaci. Nastavnik planira domaće zadatke u svojoj redovnoj pripremi za čas. Pri odabiru zadataka, nastavnik, težinu zadatka prilagođava mogućnostima prosečnog učenika i daje samo one zadatke koje učenici mogu da reše bez tuđe pomoći. Domaći zadaci odnose se na sadržaje koji su obrađeni neposredno na času (1-2 zadatka) i na njihovo povezivanje sa prethodnim (1 zadatak).
O rešenjima domaćih zadataka diskutuje se na sledećem času kako bi učenici dobili povratnu informaciju o uspešnosti svog samostalnog rada.
Praćenje rada učenika
Nastavnik je dužan da kontinuirano prati rad svakog učenika kroz proveru njegovih usvojenih znanja, stečenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, rešavanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka. Ocenjivanje učenika samo na osnovu rezultata koje je on postigao na pismenim vežbama, neprimereno je učeničkom uzrastu i fizici kao naučnoj disciplini. Nastavnik od učenika, koji se prvi put sreće s fizikom, ne bi trebalo da traži samo formalno znanje umesto da ga podstiče na razmišljanje i logičko zaključivanje. Učenik se usmenim odgovorima navikava da koristi preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i tečno formuliše i ne doživljava fiziku kao naučnu disciplinu u kojoj su jedino formule važne.
Budući da je program, kako po sadržaju tako i po obimu, prilagođen psihofizičkim mogućnostima učenika šestog i sedmog razreda, stalnim obnavljanjem najvažnijih delova iz celokupnog nastavnog programa, postiže se da stečeno znanje bude trajnije i da učenik bolje uočava povezanost raznih oblasti fizike. Istovremeno, obezbeđuje se da učenik, po završetku škole, zadrži u pamćenju sve osnovne pojmove i zakone fizike, kao i osnovnu logiku i metodologiju koja se koristi u fizici pri proučavanju fizičkih pojava u prirodi.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- primenjuje zakone održanja (mase, energije, količine naelektrisanja), razlikuje fizičke veličine koje su određene samo brojnom vrednošću od onih koje su definisane intenzitetom, pravcem i smerom (vreme, masa, temperatura, rad, brzina, ubrzanje, sila...),
- koristi, na nivou primene, osnovne zakone mehanike - Njutnove zakone,
- koristi jedinice Međunarodnog sistema (SI) za odgovarajuće fizičke veličine,
- usvoji osnovne zakone vrtložnih fizičkih polja,
- usvoji osnovne karakteristike oscilacija i talasa,
- poznaje svojstva zvuka i osnovne zakone akustike,
- primenjuje stečena znanja o karakteristikama zvuka i zakonima akustike u svojoj izvođačkoj praksi.
- upozna princip rada električnih muzičkih instrumenata.
SADRŽAJI PROGRAMA
1. Zakon održanja impulsa i momenta impulsa
Sila kao uzrok promene impulsa (drugi Njutnov zakon)
Zakon održanja impulsa (reaktivno kretanje)
Pojam o dinamici rotacionog kretanja. Osa rotacije, moment impulsa, moment sile, moment inercije
Dinamika kružnog kretanja, centripetalna sila
Zakon održanja momenta impulsa
Demonstracioni ogledi: Centripetalna sila (pomoću konca za koji je vezano neko malo telo, pomoću dinamometra i diska koji rotira). Moment sile, moment inercije (Oberbekov točak, obrtni disk ili slično). Zakon održanja impulsa (pomoću kolica sa oprugom, kretanje kolica sa epruvetom). Zakon održanja energije (model "mrtve petlje", Maksvelov disk).
2. Sile i vrtložna fizička polja - vremenski nepromenljivo magnetno polje
Magnetno polje, magnetna indukcija, magnetni fluks
Lorencova sila, Amperova sila, energija magnetnog polja
Demonstracioni ogledi: Linije sila magnetnog polja potkovičastog magneta i magnetne šipke. Magnetna igla i školski kompas. Erstedov ogled. Elektromagnet. Uzajamno delovanje dva paralelna provodnika kroz koje protiče struja.
3. Sile i vrtložna fizička polja - vremenski promenljiva električna i magnetna polja
Elektromagnetna indukcija, Faradejev zakon
Lencovo pravilo, uzajamna indukcija, samoindukcija
Energija elektromagnetnog polja, kretanje čestica u elektromagnetnom polju
Demonstracioni ogledi: Pojava elektromagnetne indukcije (pomoću magneta, kalema i galvanometra). Lencovo pravilo.
4. Oscilacije
Periodično i oscilatorno kretanje, harmonijske oscilacije, osnovni parametri (amplituda, period i frekvencija)
Oscilacije u mehanici, slobodne, prinudne i prigušene oscilacije. Rezonancija
Zatvoreno električno oscilatorno kolo
Pojam o naizmeničnoj struji
Demonstracioni ogledi. Oscilovanje kuglice klatna i tela obešenog o oprugu (u vazduhu i u tečnosti). Oscilovanje tega na opruzi. Matematičko klatno. Rezonancija (spregnuta klatna, zvučna viljuška i rezonatorska kutija).
5. Talasi i akustika
Nastanak i prostiranje mehaničkog talasa. Vrste talasa (poprečni i uzdužni)
Karakteristike talasa, amplituda, učestanost, talasna dužina i brzina talasa
Princip superpozicije talasa, progresivni i stojeći talasi
Interferencija, difrakcija i polarizacija talasa
Akustika, zvuk kao ilustracija talasa u mehanici, karakteristike zvuka
Opseg frekvencija zvuka. Infrazvuk i ultrazvuk
Zvučni talasi i brzina zvuka u različitim sredinama
Harmonijska analiza, osnovni ton i viši harmonici. Boja tona.
Izvori zvuka. Oscilovanje zategnute žice, štapa, ploče i membrane. Oscilacije vazdušnog stuba
Način prostiranja talasa od zvučnih izvora i efikasnost zvučnih izvora (efekat rezonatora)
Doplerov efekat u akustici. Zvučni zid i udarni talas
Ljudsko uho i subjektivni osećaj jačine zvuka. Veber-Fehnerov zakon
Visina tona (prag čujnosti, jačina tona (akustički pritisak, prag bola)
Zakoni akustike i muzički instrumenti
Nastanak, vrste i svojstva elektromagnetnih talasa. Spektar elektromagnetnih talasa
Demonstracioni ogledi: Oscilovanje žica i vazdušnih stubova (frula zaronjena u vodu, ksilofon, različite zategnute žice, jednake staklene flaše sa različitim nivoima vode). Odakle dolazi zvuk (gumeno crevo sa dva levka, kanap i dve plastične čaše...). Talasi (talasna mašina ili vodena kada).
* Način ostvarivanja programa dat je na kraju devetog razreda (za osmi i deveti zajedno).
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- pravi razliku između temperature i toplote,
- upozna kvantna svojstva elektromagnetnog zračenja,
- usvoji zakon foto efekta,
- razume strukturu i osnovne zakone u atomu,
- upozna model strukture atomskog jezgra,
- zna za određene primene atomske i nuklearne fizike.
SADRŽAJI PROGRAMA
1. Unutrašnja energija i temperatura
Unutrašnja energija i kretanje molekula
Temperatura tela, merenje temperature, srednja kinetička energija molekula
Toplota i unutrašnja energija, količina toplote,
Promena zapremine tela zagrevanjem
Fazni prelazi
Demonstracioni ogledi: Difuzija i Braunovo kretanje. Širenje čvrstih tela, tečnosti i gasova (naduvani balon na staklenoj posudi - flaši i dve posude sa hladnom i toplom vodom, Gravesandov prsten, izduženje žice, kapilara...).
2. Kvantna svojstva elektromagnetnog zračenja
Pojam kvanta energije, fotoni
Ajnštajnov fotoefekat
De Brolijeva relacija
Demonstracioni ogled: Fotoefekat (pomoću foto-ćelije).
3. Struktura atoma
Struktura atoma, Raderfordov eksperiment
Stacionarna stanja i nivoi energije u atomu
Pobuđivanje i zračenje atoma, kvantni prelazi, spektar
Spontano i stimulisano zračenje, laser, holografija
Rendgensko zračenje, elektronska teorija metala, termoelektronska emisija
Demonstracioni ogled: Kalibracija spektroskopa i identifikacija vodonikovog spektra.
4. Struktura jezgra
Struktura jezgra, nuklearne sile
Defekt mase i stabilnost jezgra.
5. Fizika mega sveta
Astrofizika - predmet i metode istraživanja
Struktura vasione, Sunčev sistem, galaksija
Kosmologija - poreklo i razvoj nebeskih tela.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(osmi i deveti razred)
Izbor programskih sadržaja
Odabrani su oni sadržaji koje na određenom nivou mogu da usvoje svi učenici osmog i devetog razreda. To su uglavnom sadržaji iz klasične fizike jer ona proučava pojave koje su dostupne čulima pa se lakše mogu razumeti i prihvatiti, a imaju i veću primenu u svakodnevnoj praksi.
Izbor metoda rada
Program daje mogućnost korišćenja raznih metoda i oblika rada (predavanje, razgovor, ogledi, samostalan rad učenika...). Nastavnik sam treba da odabere najpogodniji pristup u obradi konkretne teme u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika, kao i nastavnim sredstvima kojima raspolaže.
Na sadržajima programa može se u potpunosti ilustrovati suština metodologije istraživačkog pristupa u fizici i drugim prirodnim naukama: posmatranje pojave, uočavanje bitnih svojstava sistema na kojima se pojava odvija, merenje u cilju pronalaženja međuzavisnosti odabranih veličina, planiranje novih eksperimenata, radi preciznijeg utvrđivanja traženih odnosa, formulisanje fizičkih zakona. U nekim slučajevima, metodički je celishodno uvođenje deduktivne metode u nastavu (npr. pokazati kako iz zakona održanja slede neki manje opšti fizički zakoni i sl.).
Demonstracioni ogledi
Demonstracioni ogledi čine sastavni deo redovne nastave fizike. Uvođenje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fizičkih pojava ima za cilj razvijanje radoznalosti i interesovanja za fiziku i istraživački pristup prirodnim naukama.
Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami učenici (samostalno ili po grupama) na času ili da ih osmisle, urade, analiziraju i obrade kod kuće, koristeći mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog života.
Ukoliko ima uslova mogu se koristiti i složeniji eksperimenti.
U nastavi, svakako, treba koristiti i računare (simulacije eksperimenata i pojava, laboratorijske vežbe i obrada rezultata merenja, modeliranje, samostalni projekti učenika u obliku seminarskih radova i sl.).
Način prezentovanja programa
Svaka od tematskih celina sadrži određeni broj nastavnih jedinica.
Programski sadržaji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave fizike:
- Postupnost (od jednostavnijeg ka složenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.
- Očiglednost pri izlaganju nastavnih sadržaja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je više demonstracionih ogleda, a treba koristiti i simulacije).
- Povezanost nastavnih sadržaja (horizontalna i vertikalna).
Program predviđa da se u okviru svake veće tematske celine, posle postupnog i analitičnog izlaganja pojedinačnih nastavnih sadržaja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloženog gradiva, izvrši sinteza bitnih činjenica i zaključaka i tako omogući da ih učenici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Pored toga, svaku tematsku celinu trebalo bi započeti obnavljanjem odgovarajućeg dela gradiva iz prethodnog razreda. Time se postiže i vertikalno povezivanje nastavnih sadržaja. Veoma je važno da se kroz rad vodi računa o ovom zahtevu programa, jer se time naglašava činjenica da su u fizici sve oblasti međusobno povezane i omogućuje se da učenik sagleda fiziku kao koherentnu naučnu disciplinu u kojoj se početak proučavanja nove pojave naslanja na rezultate proučavanja nekih prethodnih.
Redosled proučavanja pojedinih tema nije potpuno obavezujući. Nastavnik može preraspodeliti sadržaje prema svojoj proceni.
Nivoi obrazovno-vaspitnog rada
Prvi nivo: obaveštenost (O)
Obaveštenost kao nivo obrazovno-vaspitnih zahteva da učenik može da se seti - reprodukuje ono što je učio: termine, specifične činjenice, metode i postupke, opšte pojmove, principe (zakone) ili teorije. Od učenika se očekuje da sadržaje koje je učio samo poznaje, tj. da može da ih reprodukuje u bitno neizmenjenom obliku.
Drugi nivo: razumevanje (R)
Razumevanje kao nivo obrazovno-vaspitnih zahteva da učenik bude osposobljen da sadržaje koje je učio reorganizuje: da određene činjenice, pojmove i principe (zakone) objasni, analizira, dovede u nove veze, koje nisu bile neposredno date u gradivu.
Razumevanje kao obrazovno-vaspitni nivo uključuje u sebe i prethodni nivo - obaveštenost. Ukoliko se gradivo interpretira, onda se to čini ne u formi u kojoj je bilo prethodno dato, već u reorganizovanom, tj. u bitno izmenjenom obliku.
Treći nivo: primena (P)
Primena kao nivo obrazovno-vaspitnih zahteva da učenik bude osposobljen da određene generalizacije, principe (zakone), teorije ili opšte metode primenjuje u rešavanju problema i zadataka.
Učenik treba da primeni ono što zna i razume u rešavanju novih problema (zadataka). Primena kao najviši obrazovno-vaspitni nivo uključuje u sebe oba prethodna nivoa - obaveštenost i razumevanje.
Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvođenje
Fiziku je nužno predstaviti učenicima kao živu, nedovršenu nauku, koja se neprekidno intenzivno razvija i menja, a ne kao skup podataka, nepromenljivih zakona, teorija i modela. Zato je bitno istaći probleme koje fizika rešava u sadašnjem vremenu.
Danas, fizika je eksplikativna, teorijska i fundamentalna nauka i njenim izučavanjem, zajedno sa ostalim prirodnim naukama, stiču se osnove naučnog pogleda na svet. Ideja fundamentalnosti fizike u prirodnim naukama i njen značaj za tehniku moraju da dominiraju u nastavi fizike.
Širenju vidika učenika doprineće objašnjenje pojmova i kategorija, kao što su fizičke veličine, fizički zakoni, odnos eksperimenta i teorije, veza fizike s ostalim naukama, naročito s primenjenim naukama i tehnikom. Značajno je ukazati na vezu fizike i filozofije. Potrebno je navesti i etičke probleme koji se javljaju kao posledica razvijanja nauke i tehnike.
Ovako formulisan koncept nastave fizike zahteva pojačano eksperimentalno zasnivanje nastavnog procesa (demonstracioni ogledi i laboratorijske vežbe, odnosno praktični rad učenika).
Koncept nastave fizike zahteva stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada, primenom savremenih metodičkih i didaktičkih postupaka u nastavnom procesu (projektna, problemska, aktivna nastava i kooperativno učenje) ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fizike budu u punoj meri realizovani.
Sticanje tehničke kulture kroz nastavu fizike sastoji se u razvijanju veština tehničkih primena znanja, u rešavanju tehničkih zadataka i u prikazivanju određenih primena fizike u svakodnevnom životu.
Posle izučavanja odgovarajućih tematskih celina, nužno je ukazati na zaštitu čovekove sredine, koja je zagađena i ugrožena određenim fizičko-tehničkim procesima i promenama.
Pri obradi fizičkih osnova energetike potrebno je usmeriti učenike na štednju svih vrsta energije, a posebno električne energije.
Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledeće osnovne oblike rada sa učenicima:
1. izlaganje sadržaja teme uz odgovarajuće demonstracione oglede;
2. rešavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka;
3. korišćenje i drugih načina rada koji doprinose boljem razumevanju sadržaj teme (domaći zadaci, seminarski radovi, projekti...);
4. sistematsko praćenje rada svakog pojedinačnog učenika.
Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da učenici aktivno učestvuju u svim oblicima nastavnog procesa. Imajući u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifičnosti u procesu ostvarivanja, to su i metodska uputstva prilagođena ovim specifičnostima.
Metodska uputstva za predavanja
Kako su uz svaku tematsku celinu planirani demonstracioni ogledi, učenici će spontano pratiti tok posmatrane pojave, ili neposredno učestvovati u realizaciji ogleda, a na nastavniku je da navede učenika da svojim rečima, na osnovu sopstvenog rasuđivanja, opiše pojavu koju posmatra ili demonstrira. Posle toga nastavnik, koristeći precizni jezik fizike, definiše nove pojmove (veličine) i rečima formuliše zakon pojave. Kada se prođe kroz sve etape u izlaganju sadržaja teme (ogled, učenikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se na prezentovanje zakona u matematičkoj formi. Ovakvim načinom izlaganja sadržaja teme nastavnik pomaže učeniku da potpunije razume fizičke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje usvojenog znanja.
Kada je moguće, treba koristiti problemsku nastavu. Nastavnik postavlja problem učenicima i prepušta da oni samostalno, u parovima ili u timu dođu do rešenja, po potrebi usmerava učenike, podsećajući ih pitanjima na nešto što su naučili i sada treba da primene, upućuje ih na izvođenje eksperimenta koji može dovesti do rešenja problema i slično.
Neke od tema u svakom razredu mogu se obraditi samostalnim radom učenika kroz radionice. Takav način rada je učenicima najinteresantniji, više su motivisani, pa lakše usvajaju znanje. Uz to se razvijaju i njihovo interesovanje za fiziku i sposobnost timskog rada i saradnje. Ovakav pristup obradi nastavne teme zahteva dobru pripremu nastavnika: odabrati temu, pripremiti odgovarajuća nastavna sredstva i opremu, podeliti učenike u parove ili manje grupe tako da svaki pojedinac u grupi može dati odgovarajući doprinos, dati neophodna minimalna uputstva...
Na primer, za nastavnu jedinicu Radioaktivni raspadi jezgra učenici se mogu podeliti u parove, grupe (ili ako je mali broj učenika individualno da rade) od kojih bi jedna, uz pomoć udžbenika, obradila pojavu radioaktivnog raspada i zakon raspada, druga aktivnost radioaktivnog izvora uz nalaženje podataka na internetu o nekim radioaktivnim izotopima, treća bi pronašla na internetu simulacije raspada i šemu nekog radioaktivnog niza, četvrta primenu radioaktivnih izotopa (pomoću interneta ili literature koju bi im pripremio nastavnik)...
Neke teme mogu da pripreme i prezentuju sami učenici, pojedinačno ili u parovima, u obliku seminarskih radova ili nekih manjih projekata.
Metodska uputstva za rešavanje zadataka
Rešavanje zadataka je važna metoda za uvežbavanje primene znanja. Njome se postiže: konkretizacija teorijskih znanja; obnavljanje, produbljivanje i utvrđivanje znanja; korigovanje učeničkih znanja i umeća; razvijanje logičkog mišljenja; podsticanje učenika na inicijativu; sticanje samopouzdanja i samostalnosti u radu...
Optimalni efekti rešavanja zadataka u procesu učenja fizike ostvaruju se dobro osmišljenim kombinovanjem kvalitativnih (zadaci - pitanja), kvantitativnih (računskih), grafičkih i eksperimentalnih zadataka.
Vežbanje rešavanja računskih zadataka je važna komponenta učenja fizike. Kako ono za učenike često predstavlja vid učenja sa najsloženijim zahtevima, nastavnik je obavezan da im da odgovarajuće instrukcije, napomene i savete u vezi sa rešavanjem zadataka. Napomene treba da se odnose na tipove zadataka u datoj temi, najčešće greške pri rešavanju takvih zadataka, algoritam rešavanja datog tipa zadataka...
Potrebno je pažljivo odabrati zadatke koji, ako je moguće, imaju neposrednu vezu sa realnim situacijama u struci i svakodnevnom životu. Važno je da učenici pravilno vrednuju dobijeni rezultat, kao i njegov pravilan zapis. Posebno treba obratiti pažnju na postupnost pri izboru zadataka, od najjednostavnijih ka onima koji zahtevaju analizu i sintezu stečenih znanja.
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa učenicima su domaći zadaci koji sadrže kvalitativne i kvantitativne zadatke, ponekad i eksperimentalne. Takvi domaći zadaci odnose se na gradivo koje je obrađeno neposredno na času i na njegovo povezivanje sa prethodnim.
Za domaći zadatak mogu se davati i seminarski radovi i manji projekti, koje bi učenici radili individualno ili u grupama.
Nastavnik je obavezan da pregleda domaće zadatke i saopšti učenicima eventualne greške kako bi oni imali informaciju o uspešnosti svog rada.
Praćenje rada učenika
Nastavnik je dužan da kontinuirano prati rad svakog učenika kroz proveru njegovih usvojenih znanja, stečenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, rešavanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka, seminarskih radova i projekata...
Kontinuirano proveravanje i ocenjivanje postignuća učenika može se ostvariti usmenim ispitivanjem, kratkim (15-minutnim) pismenim proverama, testovima na kraju većih celina (recimo, po jednom u svakom klasifikacionom periodu), kontrolnim računskim vežbama (po jednom u polugodištu), proverom eksperimentalnih veština.
Cilj nastave biologije je da učenici razviju biološku, osnovnu naučnu i jezičku pismenost, upoznaju osnovne pojmove o živom svetu, njegovom istorijskom razvoju, prirodnim pojavama i zakonitostima koje u njemu vladaju, da razviju sposobnosti, veštine i stavove korisne u svakodnevnom životu, da razviju motivaciju za učenje i interesovanja za biologiju kao nauku uz primenu koncepta održivog razvoja.
Zadaci nastave biologije su da učenici:
- usvoje nastavne sadržaje biologije sa naučnog aspekta kao osnov za nastavak obrazovanja i profesionalni razvoj;
- razumeju postupnost u razvoju živog sveta;
- razumeju opšte zakonitosti koje vladaju u prirodi i prihvate ih kao osnov za formiranje sopstvenih i opštih normi ponašanja prema okolini u kojoj žive;
- razviju svest o vlastitom položaju u prirodi, ljubav prema prirodi i prihvate da su očuvanje prirode i zaštita životne sredine, poštovanje i čuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine, odgovorno korišćenje prirodnih resursa i zaštita životinja njihovi prioritetni zadaci;
- shvate ulogu i značaj biologije za napredak čovečanstva i održivi razvoj.
Zadatak nastave biologije u petom razredu je da osposobi učenika da:
- kreira model "drvo života" polazeći od postanka života, koristeći zajedničke osobine živih bića i kriterijume za njihovo grupisanje u carstva;
- na osnovu sličnosti i razlika u spoljašnjoj građi i ulozi biljnih organa, razvija model "drvo života" u okviru carstva biljaka;
- upoređuje osobine roditelja i potomaka na osnovu sličnosti i razlika;
- ustanovi sličnosti/razlike između životnih ciklusa biljaka nastalih bespolnim i polnim razmnožavanjem;
- ogledom ispituje i utvrđuje uticaj sredinskih faktora na razviće biljaka;
- dovede u vezu promene u spoljašnjoj sredini (uključujući uticaj čoveka) sa gubitkom raznovrsnosti biljaka na Zemlji;
- u diskusiji, argumentovano obrazlaže potrebu očuvanja biodiverziteta oslanjajući se na informacije o načinu života i rasprostranjenosti tipičnih predstavnika biljaka;
- odgovorno se odnosi prema biljkama u neposrednom okruženju;
- rukuje osnovnim laboratorijskim priborom i optičkim instrumentima (lupa i mikroskop);
- razlikuje uloge mikroorganizama u prirodi i održava ličnu higijenu i higijenu neposrednog okruženja radi zaštite od zaraznih bolesti koje izazivaju virusi, bakterije, protiste i gljive;
- primeni pravila ponašanja i bezbednosti u laboratoriji i na terenu;
- u jednostavnom istraživanju o raznovrsnosti algi, gljiva, lišaja i biljaka samostalno klasifikuje, sistematizuje i integriše rezultate do kojih je došao.
SADRŽAJ PROGRAMA
(2 časa nedeljno, 74 godišnje)
I. UVOD
Biologija i njen značaj za razvoj i napredak čovečanstva.
Kako se priroda upoznaje (posmatranje, praćenje i opisivanje pojava, istraživanja u laboratoriji). Laboratorijski pribor, lupa i mikroskop.
Vežba: Lupa i mikroskop, rukovanje i održavanje.
Vežba: Tehnika mikroskopiranja.
II. OSOBINE ŽIVIH BIĆA I RAZNOVRSNOST ŽIVOG SVETA
Osobine živih bića.
Živa bića su izgrađena od ćelija - otkriće ćelije, oblik, veličina i osnovna građa (ćelije bez organizovanog jedra; ćelije sa organizovanim jedrom).
Jednoćelijski i višećelijski organizmi - tkiva, organi, sistemi organa, organizam.
Vežba: Posmatranje biljne ćelije pod mikroskopom (pokorica crnog luka).
Klasifikacija živih bića u pet carstava.
Virusi - na granici živog i neživog (informativno).
Organizmi bez organizovanog jedra. Bakterije (odlike, način života i uloga u prirodi).
Organizmi sa organizovanim jedrom. Protisti, autotrofni i heterotrofni (informativno).
III. AUTOTROFNI PROTISTI
Alge (višećelijske alge; crvene, mrke i zelene) - odlike, način života.
Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita algi.
IV. CARSTVO BILJAKA
Građa i životni procesi biljaka
Botanika - naučna oblast biologije.
Svet biljaka - nastanak i razvoj biljaka.
Građa biljaka - biljni organizam.
Koren. Delovi, oblici i uloga.
Vežba: Razlikovanje delova i oblika korena.
Stablo: spoljašnja građa i uloga. Preobražaj stabla.
List. Delovi, oblici i uloga.
Životni proces: fotosinteza.
Životni procesi: disanje i transpiracija.
Vežba: Dokazivanje transpiracije i disanja.
Cvet. Delovi, oblici, jednopolan i dvopolan cvet; cvasti.
Oprašivanje i oplođenje.
Vežba: Razlikovanje delova jednopolnih i dvopolnih cvetova i cvasti.
Plod. Delovi ploda. Raznovrsnost plodova.
Seme. Građa semena, značaj semena.
Rasprostiranje plodova i semena.
Klijanje semena.
Vežba: Uslovi klijanja semena.
Vežba: Izrada školske zbirke plodova i semena.
Vegetativno razmnožavanje. Značaj.
Vežba: Vegetativno razmnožavanje; kalemljenje.
Kako biljke rastu. I biljke reaguju. Pokreti biljaka.
Kako biljke dobijaju imena.
Raznovrsnost biljaka, značaj i zaštita
Mahovine - odlike, način života.
Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita mahovina.
Papratnice - odlike, način života.
Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita papratnica.
Golosemenice - odlike, način života.
Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita golosemenica.
Vežba: Golosemenice (prepoznavanje).
Skrivenosemenice - odlike, podela (dikotiledone i monokotiledone), način života, razmnožavanje.
Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita skrivenosemenica.
Jestive i lekovite biljke.
Žitarice.
Uputstvo za prikupljanje biljaka za herbar.
Praktičan rad: Prikupljanje biljaka za školski (zajednički) herbar.
V. CARSTVO GLJIVA
Gljive - nisu biljke, nisu životinje.
Raznovrsnost gljiva - kvasci, plesni i pečurke.
Uloga i značaj gljiva u prirodi. Simbioza algi i gljiva - lišajevi.
Vežba: posmatranje kvasca i hlebne buđi pod lupom i mikroskopom.
Značaj biljaka i gljiva. Iščezavanje i zaštita biljaka i gljiva.
Biodiverzitet.
Zadatak nastave biologije u šestom razredu je da osposobi učenika da:
- na osnovu sličnosti i razlika u anatomsko-morfološkoj građi razvija model "drvo života" u okviru carstva životinja;
- koristeći dokaze evolucije i principe evolucije životinja kreira "kalendar života";
- argumentovano obrazlaže potrebu očuvanja biodiverziteta oslanjajući se na informacije o načinu života i rasprostranjenosti tipičnih predstavnika životinja;
- jednostavnim primerima ilustruje ulogu nasleđivanja osobina (kombinovanje naslednog materijala roditelja) u mehanizmu prirodne selekcije radi razumevanja procesa biološke evolucije;
- dovede u vezu promene u spoljašnjoj sredini (uključujući uticaj čoveka) sa gubitkom raznovrsnosti životinja na Zemlji;
- na primerima različitih životnih zajednica prikaže odnose između živih bića, kao preduslove njihovog opstanka;
- napravi razliku između odgovornog i neodgovornog odnosa prema životinjama u neposrednom okruženju; zaštiti svoje zdravlje od najčešćih bolesti koje izazivaju ili prenose životinje;
SADRŽAJ PROGRAMA
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
I. UVOD
Raznovrsnost živog sveta.
Osnovne razlike između biljaka, gljiva i životinja.
II. HETEROTROFNI PROTISTI
Heterotrofni protisti, jednoćelijska organizacija, raznovrsnost.
Amebe - životni prostor, način života, građa. Raznovrsnost i značaj.
Bičari - životni prostor, način života, građa, kolonijalnost. Raznovrsnost i značaj.
Trepljari - životni prostor, način života, građa. Raznovrsnost i značaj.
Paraziti (dizenterična ameba, malarični parazit, izazivač bolesti spavanja) - načini prenošenja, mere prevencije.
Uporedni pregled građe heterotrofnih protista - korelacija sa funkcijom i životnom sredinom (tabelarni ili ilustrativni prikaz).
Vežba: Život u kapi vode - posmatranje slatkovodnih heterotrofnih protista pod mikroskopom.
III. CARSTVO ŽIVOTINJA
Svet životinja - nastanak i razvoj životinja.
Raznovrsnost životinja - pregled glavnih grupa.
Sunđeri - životni prostor, način života, građa na nivou opšte organizacije.
Raznovrsnost i značaj.
Dupljari - životni prostor, način života, građa na nivou opšte organizacije (hidra). Raznovrsnost (hidre, korali, morske sase, meduze), značaj.
Pljosnati crvi - životni prostor, način života, spoljašnja građa i osnovi unutrašnje građe. Raznovrsnost (planarije, metilji, pantljičare), značaj. Parazitske vrste, načini prenošenja i mere prevencije.
Valjkasti crvi - životni prostor, način života, spoljašnja građa i osnovi unutrašnje građe (čovečija glista). Raznovrsnost i značaj.
Parazitske vrste, načini prenošenja i mere prevencije.
Člankoviti crvi - životni prostor, način života, spoljašnja građa i osnovi unutrašnje građe (kišna glista). Raznovrsnost (morski člankoviti crvi, kišne gliste, pijavice), značaj.
Mekušci - životni prostor, način života, spoljašnja građa i osnovi unutrašnje građe (školjka). Raznovrsnost (puževi, školjke i glavonošci), značaj.
Vežba: razvrstavanje puževa i školjki na osnovu izgleda ljušture.
Zglavkari - opšte odlike i raznovrsnost (rakovi, pauci, skorpije, krpelji, stonoge, insekti).
Rakovi - životni prostor, način života, spoljašnja građa i osnovi unutrašnje građe (rečni rak). Raznovrsnost i značaj.
Pauci - životni prostor, način života i spoljašnja građa. Raznovrsnost i značaj. Zanimljivosti iz života pauka.
Skorpije - životni prostor, način života i spoljašnja građa. Raznovrsnost i značaj.
Krpelji - životni prostor, način života, spoljašnja građa i raznovrsnost.
Bolesti koje prenose i mere prevencije.
Stonoge - način života, spoljašnja građa i raznovrsnost.
Insekti - životni prostor, način života, spoljašnja građa, i raznovrsnost.
Uloga insekata u prirodi i značaj za čoveka. Zanimljivosti iz života insekata.
Bodljokošci - životni prostor, način života, spoljašnja građa. Raznovrsnost (morske zvezde, morski ježevi, morske zmijuljice, morski krastavci, morski krinovi), značaj.
Uporedni pregled građe sunđera, crva, mekušaca, zglavkara, bodljokožaca - tabelarni ili ilustrativni prikaz.
Hordati - osnovne odlike hordata na primeru kopljače - komparacija sa prethodnim grupama životinja. Raznovrsnost hordata, značaj.
Kičmenjaci - građa i raznovrsnost.
Ribe - način života, građa i korelacija sa staništem (šaran). Raznovrsnost (ajkule, raže, štitonoše, košljoribe), značaj.
Prelazak na kopneni način života.
Vodozemci - način života, građa i korelacija sa staništem (žaba).
Razmnožavanje i razviće. Raznovrsnost (žabe, daždevnjaci, mrmoljci), značaj.
Gmizavci - način života, građa i korelacija sa staništem (gušter).
Razmnožavanje, regeneracija. Raznovrsnost (gušteri, zmije, kornjače, krokodili), značaj. Izumrli gmizavci.
Ptice - način života, građa i korelacija sa staništem. Razmnožavanje, briga o potomstvu. Seoba ptica. Raznovrsnost (patke, guske, rode, čaplje, koke, detlići, grabljivice, sove, golubovi, pevačice), značaj.
Sisari - način života, građa i korelacija sa staništem. Razmnožavanje i razviće, briga o potomstvu. Migracije i zimski san. Raznovrsnost (torbari, bubojedi, slepi miševi, majmuni, glodari, zečevi, perajari, slonovi, zveri, kitovi, kopitari, papkari), značaj.
Uporedni pregled građe glavnih grupa kičmenjaka (tabelarni ili ilustrativni prikaz).
IV. UGROŽENOST I ZAŠTITA ŽIVOTINJA
Raznovrsnost carstva životinja i biodiverzitet.
Faktori ugrožavanja i značaj zaštite životinja.
Suživot ljudi i životinja.
Odgovoran odnos prema životinjama (životinje za društvo - ljubimci, domaće životinje, ogledne životinje, krznašice).
Aktivnosti: Izlasci u prirodu, upoznavanje lokalne faune, poseta zoološkom vrtu, poseta prirodnjačkom muzeju. Posmatranje aktivnosti životinja. Saradnja sa zdravstvenim i veterinarskim institucijama.
Zadatak nastave biologije u sedmom razredu je da osposobi učenika da:
- odredi položaj čoveka na modelu "drvo života" i u kalendaru života na osnovu sličnosti i razlika u anatomsko-morfološkoj građi u odnosu na druga živa bića;
- razlikuje biološku i socio-kulturnu evoluciju čoveka u kontekstu razvoja civilizacije;
- primenom osnovnih pravila nasleđivanja, ilustruje uticaj genetičkog materijala roditelja (gena) na osobine potomstva;
- prikaže povezanost organa i sistema organa u organizam kao celinu;
- sastavi jelovnik za pravilnu ishranu;
- na jednostavnim primerima iz svakodnevnog života, ilustruje kako može uskladiti sopstvene aktivnosti sa fiziološkim stanjem svog organizma i promenama u neposrednoj okolini;
- razlikuje faze životnog ciklusa čoveka i razume da prolazi kroz psiho-fizičke promene u pubertetu/adolescenciji koje nastaju kao rezultat procesa hormonske konsolidacije i biološkog sazrevanja;
- izbegava rizična ponašanja koja dovode do bolesti zavisnosti i narušavanja reproduktivnog zdravlja;
- zatraži stručnu pomoć kada zapazi promene u psihičkom zdravlju, poremećaju rada organa i organizma u celini i teže povrede tela;
- demonstrira pružanje prve pomoći prilikom lakših povreda tela;
- izmeri puls i krvni pritisak i razlikuje rezultate laboratorijskih analiza krvi (krvna slika) u odnosu na fiziloške vrednosti;
- prikupi, predstavi i protumači informacije dobijene jednostavnim istraživanjem iz oblasti biologije čoveka.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
I. GRAĐA ČOVEČIJEG TELA
Nivoi organizacije bioloških sistema. Čovek - organski sistemi.
Ćelija: veličina, oblik, osnovna građa (ćelijska membrana, citoplazma, organele, jedro, DNK, hromozomi). Deoba ćelija. Nasleđivanje osobina (ilustrovanje uticaja genetičkog materijala roditelja, gena, na osobine potomstva primenom osnovnih pravila nasleđivanja).
Vežba: Posmatranje građe ćelije na trajnom mikroskopskom preparatu.
Kožni sistem čoveka
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti kožnog sistema životinja.
Građa kože čoveka. Kožni organi. Sluzokoža. Funkcija kože.
Oboljenja, povrede kože i prva pomoć. UV zračenje i zaštita kože.
Vežba: Posmatranje građe kože na trajnom mikroskopskom preparatu.
Skeletni sistem čoveka
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti skeletnog sistema životinja.
Koštana ćelija. Koštano tkivo. Građa kosti. Hrskavica.
Veze među kostima.
Skelet. Kosti glave, trupa i udova.
Oboljenja, povrede kostiju i prva pomoć.
Deformacije. Pravilno držanje tela.
Vežba: Posmatranje kostiju, zglobova i šavova. Upoređivanje sa mehaničkim zglobovima.
Mišićni sistem čoveka
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti mišićnog sistema životinja.
Mišićne ćelije. Mišićno tkivo. Poprečno-prugasta, glatka i srčana muskulatura. Skeletni mišići (oblici). Fiziološke osobine mišića.
Kretanje.
Oboljenja i oštećenja mišića. Fizička aktivnost.
Vežba: Posmatranje mišićnog tkiva na trajnom mikroskopskom preparatu.
Sistem čulnih organa čoveka
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema čulnih organa životinja.
Čulne ćelije.
Čulo mirisa i ukusa.
Građa i funkcija čula vida.
Mane i oboljenja oka.
Čulo sluha i ravnoteže.
Oštećenja i oboljenja čula sluha i ravnoteže.
Buka i čulo sluha.
Vežba: Određivanje oštrine vida i razlikovanje boja. Mariotov ogled.
Nervni sistem čoveka
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti nervnog sistema životinja.
Nervna ćelija i nervno tkivo.
Fiziološke osobine nervne ćelije. Nervi i ganglije.
Centralni nervni sistem: mozak i kičmena moždina.
Refleksi i refleksni luk.
Periferni nervni sistem.
Autonomni (vegetativni) nervni sistem.
Oboljenja nervnog sistema.
Stres. Odmor i san.
Učenje i pamćenje.
Vežba: Posmatranje nervnog tkiva na preseku mozga ili kičmene moždine (na trajnom mikroskopskom preparatu). Ispitivanje refleksa butnog mišića.
Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem čoveka
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem životinja.
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem, građa.
Povezanost žlezda sa unutrašnjim lučenjem i nervnog sistema.
Poremećaji u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
Sistem organa za varenje čoveka
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za varenje životinja.
Građa organa za varenje. Varenje hrane. Jetra i pankreas.
Oboljenja organa za varenje.
Pravilna ishrana i posledice nepravilne ishrane (gojaznost, bulimija, anoreksija).
Higijena usne duplje.
Vežba: Tablice pravilne ishrane.
Sistem organa za disanje čoveka
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za disanje životinja.
Građa i funkcija organa za disanje. Pokreti disanja.
Spoljašnje i ćelijsko disanje.
Glas i govor.
Oboljenja organa za disanje. Duvanski dim i zdravlje.
Vežba: Dokazivanje ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu.
Sistem organa za cirkulaciju čoveka
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za cirkulaciju životinja.
Krv i limfa.
Krvne grupe. Transfuzija. Nasleđivanje krvnih grupa.
Srce i krvni sudovi. Građa i rad srca. Arterije, vene, kapilari.
Limfni sudovi. Krvotok i limfotok.
Odbrambene sposobnosti organizma. Vakcine.
Oboljenja, povrede srca i krvnih sudova, prva pomoć. Reanimacija.
Vežba: Posmatranje krvi na trajnom mikroskopskom preparatu.
Vežba: Merenje pulsa i krvnog pritiska.
Sistem organa za izlučivanje čoveka
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za izlučivanje životinja.
Građa i funkcija organa za izlučivanje.
Oboljenja organa za izlučivanje.
Sistem organa za razmnožavanje čoveka
Kratak pregled evolutivne raznovrsnosti sistema organa za razmnožavanje životinja.
Građa i funkcija organa za razmnožavanje.
Fiziologija reprodukcije.
Nasleđivanje pola kod čoveka. Nasledne bolesti vezane za pol.
Oboljenja organa za razmnožavanje. Higijena polnih organa.
II. REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE
Definicija zdravlja.
Pubertet i adolescencija.
Problemi vezani za period odrastanja (delinkvencija, bolesti zavisnosti).
Početak polnog života. Humani odnosi među polovima. Kontracepcija.
Rizično ponašanje i seksualno prenosive bolesti - prevencija i lečenje.
Značaj i planiranje porodice. Natalitet.
Zadatak nastave biologije u osmom razredu je da osposobi učenika da:
- povezuje rasprostranjenje pojedinih grupa organizama sa različitim uslovima života na Zemlji;
- na primerima iz konkretne životne zajednice interpretira značaj nasledne varijabilnosti u populaciji za delovanje prirodne selekcije;
- prikaže međusobnu povezanost ekoloških nivoa organizacije živog sveta;
- tumači osnovne odnose među članovima ekosistema na primerima iz svoje okoline;
- preko ciklusa kruženja vode i osnovnih hemijskih elemenata (ugljenik, azot, fosfor i sumpor) protumači trofičke odnose unutar ekosistema, posledice koje nastaju poremećajem tog procesa, uključujući i posledice nastale antropogenim uticajem;
- procenjuje uticaj svojih životnih navika u potrošnji resursa i odlaganju otpada po zdravlje i okolinu;
- učestvuje u planiranju i realizaciji akcija usmerenih ka zaštiti životne sredine i biodiverziteta u svojoj neposrednoj okolini i promoviše njihovu primenu;
- proceni značaj korišćenja obnovljivih izvora energije u očuvanju životne sredine u svojoj neposrednoj okolini;
- prikaže i protumači podatke dobijene u jednostavnom istraživanju stanja životne sredine i biodiverziteta karakterističnih prirodnih prostornih celina.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
I. UVOD
Uslovi života na Zemlji.
Raznovrsnost živog sveta. Biodiverzitet.
Nivoi organizacije živog sveta.
II. OSNOVNI POJMOVI EKOLOGIJE
Predmet istraživanja, istorijski razvoj i značaj ekologije.
Životna sredina i stanište.
Struktura i osnovni procesi koji se odvijaju u ekosistemu (odnosi ishrane; prenos energije i kruženje supstanci - materije; razvoj ekosistema).
Biosfera kao jedinstveni ekološki sistem Zemlje.
III. ŽIVOTNA SREDINA I ODRŽIVI RAZVOJ
Izvori zagađivanja životne sredine.
Globalne promene u životnoj sredini i njihove posledice (klimatske promene; efekat staklene bašte; oštećenje ozonskog omotača; kisele kiše; erozija zemljišta; nestajanje biljnih i životinjskih vrsta).
Crvene knjige flore i faune.
Projekat: Istraživanje stanja ugroženosti životne sredine u neposrednom okruženju.
Aktivnost: Primeri pozitivnog i negativnog uticaja antropogenog faktora na životnu sredinu.
Projekat: Globalne posledice zagađivanja životne sredine (pretraživanje internet strana, naučnih časopisa...)
Koncept održivog razvoja.
Pravo na zdravu životnu sredinu.
Prirodni resursi - održivo korišćenje.
Energetska efikasnost.
Otpad i reciklaža.
Debata na temu: Informisanost i učešće mladih u zaštiti životinja (dobrobit životinja).
IV. EKOLOŠKA KULTURA
Savremen način života i zdravlje (buka, brza hrana, duvanski dim...).
Uređenje životnog i radnog prostora.
Potrošačka kultura.
Aktivnost: Organizacija i realizacija raznih aktivnosti unapređivanja zaštite životne sredine i kulture življenja.
Zadatak nastave biologije u devetom razredu je da osposobi učenika da:
- diskutuje o životnim funkcijama različitih nivoa organizacije živih sistema (od organela do organizma);
- tumači šeme ćelijskog ciklusa i ćelijskih deoba radi razumevanja razlika između rasta i razmnožavanja organizama;
- na jednostavnim primerima prikaže dejstvo virusa na živa bića;
- analizira, prezentuje i diskutuje informacije o načinu života, poreklu, rasprostranjenosti značaju bakterija;
- primenjuje postupke zaštite od bolesti koje izazivaju virusi i bakterije;
- uporedi procese nastajanja polnih ćelija i faze ontogenetskog razvića životinja;
- kritički diskutuje o postanku, jedinstvenom poreklu i evoluciji života na Zemlji kroz univerzalnost molekularno-bioloških procesa;
- povezuje strukturu i funkciju nukleinskih kiselina sa sintezom proteina i regulacijom aktivnosti gena izgrađujući kritički odnos prema primeni biotehnologija (GMO, kloniranje, matične ćelije itd.);
- koristi genetičke termine u diskusiji o nasleđivanju (gen, alel, hromozom, genom, genotip, fenotip) i načinima genetičke determinacije najčešćih naslednih bolesti čoveka;
- poznaje načine genetičke determinacije najčešćih naslednih bolesti čoveka primenjujući to znanje u svrhe prevencije i izgradnje tolerantnog stava prema obolelima;
- demonstrira, na primerima, značaj genetičke varijabilnosti u populaciji za delovanje evolucionih mehanizama i postanak vrsta.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
I. KARAKTERISTIKE ŽIVIH BIĆA
Biološki sistemi i upravljanje biološkim sistemima (ćelija, tkiva, sistem organa, organizam).
II. BIOLOGIJA ĆELIJE
Hemijski sastav ćelije (organska i neorganska jedinjenja koja učestvuju u izgradnji ćelija).
Građa ćelije i funkcija ćelijskih organela.
Deoba ćelije i značaj ćelijske deobe. Regulacija deoba i posledica nekontrolisanih deoba - tumori.
Vežba: Posmatranje mitoze na trajnim mikroskopskim preparatima ili fotografijama sa interneta ili iz literature.
III. VIRUSI
Građa i razmnožavanje virusa. Virusi kao izazivači različitih oboljenja.
Projektna aktivnost: timski istraživački rad vezan za najčešća virusna oboljenja, prevenciju i lečenje.
IV. BAKTERIJE
Opšte odlike i razmnožavanje bakterija. Bakterije kao izazivači bolesti. Značaj bakterija.
Projektna aktivnost: timski istraživački rad vezan za najčešća bakterijska oboljenja, prevenciju i lečenje.
V. METABOLIZAM I ŽIVOTNI FENOMENI KOJI PROISTIČU IZ METABOLIČKIH PROCESA
Definicija metabolizma i značaj za živi svet.
Načini ishrane živih bića. Fotosinteza, njeni produkti i značaj za život na Zemlji.
Energetika čovečjeg organizma.
Projektna aktivnost: timski istraživački rad vezan za problematiku zdrave ishrane.
VI. BIOLOGIJA RAZVIĆA ŽIVOTINJA I ČOVEKA
Polne ćelije (gameti). Oogeneza, spermatogeneza.
Oplođenje i rani stupnjevi embriogeneze.
Organogeneza.
Rast ćelije, organa i organizma.
Embrionalni omotači.
Rađanje i postnatalni period (neonatalni period, juvenilni period, prepubertalni i pubertalni period, adultni period).
Starenje.
Planiranje potomstva. Značaj planiranja potomstva. Najčešći uzroci steriliteta.
Projektna aktivnost: timski istraživački rad vezan za problematiku reproduktivnog zdravlja.
VII. OSNOVNI PRINCIPI NAUKE O NASLEĐIVANJU
Molekulske osnove nasleđivanja. (DNK, RNK, proteini: osnovne informacije o građi i ulozi makromolekula, bez toka replikacije, transkripcije i translacije)
Gen, genotip, fenotip.
Osnovna pravila nasleđivanja. Kvantitativne i kvalitativne osobine.
Izvori genetičke varibijalnosti. Mutacije: genske, promene u strukturi i broju hromozoma.
Genetika čoveka. Obrasci nasleđivanja i metode u humanoj genetici (rodoslovi), nasledne osobine i bolesti, poligene i kompleksne osobine (boja kože), osobine pod kontrolom lokusa sa većim brojem alela (ABO sistem krvnih grupa), nekompletna dominansa (kosa), nasleđivanje osobina vezanih za polne hromozome (daltonizam, hemofilija), nasleđivanje osobina pod uticajem pola (ćelavost). Genetička osnova naslednih bolesti. Kariotip. Prenatalna dijagnostika (amniocenteza, horionske čupice) i genetička savetovališta. Tretman naslednih bolesti. Posledice ukrštanja u srodstvu.
Primena genetike i biotehnologije. Matične ćelije, banke stem ćelija. Genomika. Genetički inženjering i GMO. Biotehnologija i naučne i etičke dileme.
VIII. OSNOVNI PRINCIPI EVOLUCIONE BIOLOGIJE
Postanak života. Teorije evolucije. Darvinizam i savremena objašnjenja evolucionih procesa.
Mehanizmi evolucionih procesa: mutacije. Prirodna selekcija i adaptacije. Postanak vrsta.
Najvažniji događaji u istoriji života na Zemlji (ilustrovani dnevnim ili mesečnim "kalendarom života" i paralelnim prikazom doba u istoriji Zemlje i događaja u istoriji života, uključujući i najveća izumiranja).
Poreklo čoveka. Biološka evolucija i adaptacije čoveka na život u velikim, složenim zajednicama (evolucija mozga i govora). Socijalna i kulturna evolucija čoveka.
Uticaj čoveka na pravac i brzinu evolucionih procesa.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja te kroz sve programske celine dosledno osigurati njihovu primenu. Uloga nastavnika je da, uz primenu interaktivne nastave i upotrebu informacionih tehnologija, kod učenika razvija odgovoran odnos prema životnoj sredini i usmerava i ohrabruje učenike da samostalno organizuju aktivnosti i realizuju projekte. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastave, sposobnosti učenika, raspoloživih nastavnih sredstava i učila, kao i opremljenosti kabineta. S obzirom na mali broj učenika u razredu, njihove nadprosečne sposobnosti i uslove koje ova škola obezbeđuje, prednost treba dati demonstrativno-ilustrativnim metodama, metodama praktičnog rada i aktivnostima van učionice. Iz istih razloga, u izboru oblika rada prednost treba dati individualnom i grupnom radu. U realizaciji nastave biologije preporučuje se i korišćenje resursa lokalne zajednice, kao što je npr. saradnja sa zdravstvenim i veterinarskim institucijama itd.
Nivoi postignuća učenika su definisani obrazovnim standardima, zbog čega u nastavi treba koristiti zadatke koji zahtevaju razumevanje i primenu naučenog u svakodnevnom životu i rešavanje problemskih situacija. Prilikom ocenjivanja treba primenjivati i formativno i sumativno ocenjivanje, u skladu sa Pravilnikom, i informisati učenike o kriterijumima ocenjivanja.
U petom razredu, radi lakšeg razumevanja i usvajanja gradiva, ne treba insistirati na detaljnoj građi, već treba staviti akcenat na životni prostor, način života, raznovrsnost i značaj pojedinih grupa biljaka. Viruse, jednoćelijske organizme sa organizovanim jedrom: jednoćelijske alge, jednoćelijske gljive i heterotrofne protiste treba obraditi informativno, a skrivenosemenice na nivou klasa. Sadržaji biologije u petom razredu uključuju i izlazak u prirodu što, pored posmatranja i praćenja prirodnih pojava i procesa, podrazumeva i prikupljanje biljaka za "zajednički herbar" (po desetak najtipičnijih predstavnika biljaka iz okruženja). Umesto prikupljanja biljaka moguće je njihovo fotografisanje i izrada fotoalbuma.
Iako se nastava u šestom, sedmom, osmom i devetom razredu realizuje sa nedeljnim fondom od jednog časa, nastavni programi za osnovnu školu nisu redukovani da bi učenici, ukoliko žele, mogli da polažu završni ispit posle osmog razreda. Mali broj učenika, njihove sposobnosti i uslovi rada u školi omogućavaju realizaciju svih programom predviđenih operativnih zadataka.
U šestom razredu, radi lakšeg razumevanja i usvajanja gradiva, ne treba insistirati na detaljnoj građi, već treba staviti akcenat na životni prostor, način života, poreklo, raznovrsnost i značaj pojedinih grupa životinja.
U sedmom razredu nastavne teme obuhvataju sadržaje nauke o čoveku, zdravstvenoj kulturi i reproduktivnom zdravlju. Ne treba insistirati na detaljnom opisu građe i funkcije, već na oboljenjima i povredama pojedinih organa, pružanju prve pomoći i sticanju neophodnih higijenskih navika, očuvanju ličnog zdravlja i zdravlja drugih ljudi, kao i odgovornom odnosu prema reproduktivnom zdravlju.
U osmom razredu navedeni sadržaji programa, pored osnovnog teorijskog pristupa, poseduju i aktivan pristup koji je usmeren na praktičnu realizaciju zaštite i unapređivanja životne sredine i kulture življenja brojnim aktivnostima i projektima u učionici i neposrednom okruženju. Ovako koncipiran program daje veliku kreativnu slobodu nastavnicima i učenicima da ga realizuju, shodno uslovima, mogućnostima i vremenu.
U devetom razredu potrebno je uspostaviti vertikalnu korelaciju između stečenih znanja, stavljajući akcenat na procese, posebno njihov značaj za živa bića (regulacija povratnom spregom, funkcije organela i ćelijski metabolizam, razmnožavanje ćelija, virusa, bakterija, ishrana, diferencijacija ćelija, rast, starenje, prenos i regulisanje ispoljavanja naslednih informacija, evolucija). Potrebno je uspostaviti korelaciju sa hemijom pri obradi hemijskog sastava ćelije, metabolizma, zdrave ishrane, molekulskih osnova nasleđivanja i mutacija, ali ne treba insistirati na detaljnoj hemijskoj strukturi, posebno makromolekula, i detaljnom toku procesa (npr. glikolizu i Krebsov ciklus ne treba obraditi preko hemijskih reakcija; replikaciju, transkripciju i translaciju treba objasniti bez detaljnog prikaza toka i enzima koji regulišu ove procese).
Za pripremanje rada na časovima nastavnik treba da koristi odobren udžbenik i najnoviju stručnu literaturu i primenjuje iskustva stečena profesionalnim razvojem na akreditovanim seminarima iz Kataloga programa stručnog usavršavanja.
Cilj i zadaci
Cilj nastave hemije jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku i naučnu pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne sadržaje, kao i:
- razvijanje funkcionalne hemijske pismenosti;
- razumevanje promena i pojava u prirodi na osnovu stečenih znanja o hemijskim pojmovima, teorijama, modelima i zakonima;
- osposobljavanje učenika za komuniciranje korišćenjem termina hemije, hemijskih simbola, formula i jednačina;
- razvijanje logičkog, apstraktnog i kritičkog mišljenja i sposobnosti za rešavanje problema;
- osamostaljivanje učenika za traženje i korišćenje relevantnih informacija u različitim izvorima (udžbenik, naučno-popularni članci, internet);
- razvijanje svesti o koristima, rizicima i ekonomskom značaju hemije za ljudsko društvo;
- razvijanje svesti o važnosti odgovornog odnosa prema životnoj sredini, odgovarajućeg i racionalnog korišćenja i odlaganja različitih supstanci u svakodnevnom životu;
- podsticanje učeničke radoznalosti i potrebe za saznavanjem o svojstvima supstanci u okruženju;
- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima.
Zadaci nastave hemije jesu:
- stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave hemije svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave hemije budu u punoj meri realizovani;
- omogućavanje učenicima da razumeju predmet izučavanja hemije;
- omogućavanje učenicima da sagledaju značaj hemije u svakodnevnom životu, za razvoj različitih tehnologija i razvoj društva uopšte;
- omogućavanje učenicima da razumeju naučni metod kojim se u hemiji dolazi do saznanja;
- osposobljavanje učenika da u komunikaciji koriste hemijsku terminologiju i simboliku;
- stvaranje nastavnih situacija u kojima će učenici do saznanja o svojstvima supstanci i njihovim promenama dolaziti na osnovu demonstracionih ogleda ili ogleda koje samostalno izvode, pravilno i bezbedno rukujući laboratorijskim priborom, posuđem i supstancama;
- osposobljavanje učenika za izvođenje jednostavnih istraživanja;
- stvaranje situacija u kojima će učenici primenjivati znanje hemije za tumačenje pojava i rešavanje problema u realnom okruženju.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
HEMIJA I NJEN ZNAČAJ (3 časa)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- razume šta je predmet izučavanja hemije i kako se u hemiji dolazi do saznanja (naučni metod);
- shvati da je hemija jedna od prirodnih nauka koja objašnjava pojave i promene u prirodi;
- osposobi se za korišćenje udžbenika i radne sveske;
- ovlada osnovnim operacijama laboratorijske tehnike, merama opreznosti, zaštite i prve pomoći kako bi samostalno izvodio jednostavne eksperimente;
- organizuje radno mesto, priprema i odlaže pribor i drugi materijal za rad.
Sadržaji
Predmet izučavanja hemije. Hemija u sklopu prirodnih nauka i njena primena.
Vežba I: Upoznavanje laboratorijskog posuđa i pribora, namene i načina rada sa njima:
- upotreba praktikuma i pisanih uputstava;
- izbor odgovarajućeg pribora i posuđa (odgovarajuće namene i karakteristika, na primer, zapremine);
- uzorkovanje približne zapremine tečnosti, presipanje vode iz jednog suda (na primer, reagens boce) u drugi (na primer, epruvetu) do zadate približne zapremine (na primer, jedna četvrtina zapremine epruvete, jedna trećina...);
- zagrevanje vode u epruveti;
- odlaganje supstanci;
- obeležavanje reagens boca i drugih posuda u kojima se čuvaju supstance;
- pravila ponašanja u laboratoriji, mere opreza i prva pomoć.
Vežba II: Merenje
Odmeravanje zadate zapremine vode pomoću menzure i prenošenje u drugu posudu, merenje mase čvrstih i tečnih supstanci i merenje temperature. Beleženje rezultata, tabelarni i grafički prikaz rezultata i tumačenje rezultata.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Hemija i njen značaj je uvodna tema u kojoj učenici saznaju o predmetu izučavanja hemije, kako se u hemiji dolazi do saznanja (naučni metod) i mestu hemije u sklopu prirodnih nauka. Potrebno je da učenici upoznaju značaj hemije i hemijske proizvodnje za razvoj društva (na primer, za proizvodnju lekova, novih vrsta građevinskih i izolacionih materijala, kozmetičkih proizvoda, sredstava za higijenu, konzervanasa, boja i lakova…). U okviru ove teme učenici bi trebalo da nauče osnovna pravila ponašanja u hemijskom kabinetu (specijalizovanoj učionici, učionici specijalizovanoj za prirodne nauke), o merama opreza pri rukovanju supstancama i laboratorijskim posuđem i priborom, o merama zaštite sebe i drugih, o zaštiti životne i radne sredine, merama prve pomoći u slučaju povrede u radu. U okviru ove teme učenici započinju učenje o pravilima ponašanja i merama opreza u radu, a ona se dalje razrađuju na sadržajima narednih tema. Znanja i veštine koje učenici stiču na ovim časovima značajni su i za zadovoljavanje svakodnevnih potreba.
Počev od ove teme, učenike treba upućivati u tehnike i načine učenja hemije: posmatranje, merenje, beleženje, uočavanje pravilnosti među prikupljenim podacima, formulisanje objašnjenja, izvođenje zaključaka, korišćenje udžbenika, različite literature i drugih izvora informacija.
OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI (6 časova)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- razume razliku između fizičkog tela, supstance i fizičkog polja;
- razume razliku između fizičkih i hemijskih svojstava supstance;
- razume razliku između fizičke i hemijske promene supstance;
- prepoznaje primere fizičkih i hemijskih promena u svakodnevnom okruženju;
- zna šta su čiste supstance i razlikuje hemijske elemente od jedinjenja;
- prepoznaje primere elemenata i jedinjenja u svakodnevnom okruženju;
- razume razliku između čistih supstanci i smeša;
- prepoznaje primere smeša u svakodnevnom okruženju;
- ume da izabere i primeni postupak za razdvajanje sastojaka smeša na osnovu fizičkih svojstava supstanci u smeši.
Sadržaji
Materija i supstanca. Fizička i hemijska svojstva supstanci.
Fizičke i hemijske promene supstanci.
Čiste supstance: elementi i jedinjenja.
Smeše. Razdvajanje sastojaka smeše (dekantovanje, ceđenje, destilacija, kristalizacija).
Demonstracioni ogledi
Demonstriranje dokaza da je došlo do hemijske reakcije: izdvajanje gasa (reakcija između natrijum-hidrogenkarbonata i etanske kiseline), izdvajanje taloga (reakcija između rastvora bakar(II)-sulfata i natrijum-hidroksida), promena boje (zagrevanje saharoze), pojava svetlosti (sagorevanje trake magnezijuma).
Vežba III: Fizička svojstva supstanci
Ispitivanje fizičkih svojstava natrijum-hlorida, bakar(II)-sulfata pentahidrata, kalcijum-karbonata, saharoze, sumpora, gvožđa, magnezijuma, aluminijuma, bakra i vode (agregatno stanje, boja, rastvorljivost, magnetičnost, tvrdoća).
Vežba IV: Fizičke i hemijske promene
Ispitivanje fizičkih i hemijskih promena supstanci (topljenje leda, sitnjenje šećera, sagorevanje šećera, topljenje i sagorevanje parafina).
Vežba V: Smeše
Pravljenje smeša i razdvajanje sastojaka smeša odlivanjem, ceđenjem, kristalizacijom i pomoću magneta.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Tema ima posebno mesto u sadržajima hemije, jer se u njoj definišu osnovni pojmovi koji se razvijaju u narednim temama u 7. i 8. razredu i, u tom smislu, trebalo bi je s posebnom pažnjom obrađivati. Odgovarajućim izborom primera potrebno je omogućiti učenicima razlikovanje pojmova supstanca i fizičko telo i na taj način povezati ove sadržaje sa sadržajima fizike, a odgovarajućim izborom primera i demonstracionih ogleda treba omogućiti učenicima da razlikuju pojmove fizička i hemijska svojstva supstance, čemu doprinose i treća i četvrta laboratorijska vežba. Učenicima treba omogućiti da na primerima razlikuju svojstva supstanci od promena supstanci, fizička svojstva supstanci od hemijskih svojstava i fizičke promene supstanci od hemijskih promena.
Važno je da učenici razlikuju primere čistih supstanci od smeša. U okviru ove teme učenici proširuju znanje o merama opreza u radu sa supstancama prilikom utvrđivanja njihovog mirisa (kako se bezbedno ispituje miris supstance). Treba naglasiti učenicima da ukus supstance ne proveravaju. Pojam rastvora se uvodi u najopštijem značenju kao homogena smeša, pojam rastvorljivosti kao fizičko svojstvo i pojam rastvaranja kao fizička promena.
STRUKTURA SUPSTANCE (13 časova)
A. ATOM I STRUKTURA ATOMA (6 časova)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- zna da je atom najmanja čestica hemijskog elementa;
- razume kvalitativno i kvantitativno značenje hemijskih simbola;
- zna strukturu atoma, da nukleoni (protoni i neutroni) čine jezgro, a elektroni obrazuju elektronski omotač;
- zna odnose masa protona, neutrona i elektrona;
- zna relativna naelektrisanja protona, neutrona i elektrona;
- zna da se elektroni u atomu razlikuju po energiji (energetski nivoi);
- razume kako su svojstva elementa i njegov položaj u Periodnom sistemu uslovljeni atomskim brojem (broj protona), odnosno brojem i rasporedom elektrona u omotaču;
- razume da je masa atoma mala i da se iz praktičnih razloga umesto stvarne mase atoma koristi relativna atomska masa;
- zna šta je atomska jedinica mase i da je poveže sa pojmom relativna atomska masa;
- ume da koristi podatke date u tablici Periodnog sistema elemenata.
Sadržaji
Atom. Hemijski simboli.
Građa atoma. Jezgro atoma. Atomski i maseni broj. Izotopi. Relativna atomska masa.
Elektronski omotač. Periodni sistem elemenata.
Demonstracioni ogledi
Demonstriranje ogleda za postavljanje pretpostavke o čestičnoj strukturi supstance: rastvaranje kalijum-permanganata u vodi i razblaživanje rastvora kalijum-permanganata.
Vežba VI: Model strukture atoma
Pravljenje modela atoma i raspoređivanje modela elektrona po energetskim nivoima.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Temu treba započeti stvaranjem situacije učenja u kojoj će učenici na osnovu odgovarajućih analogija formulisati pretpostavke o čestičnoj strukturi supstance. Na primer, kada se pomešaju voda i kalijum-permanganat, kako se može objasniti činjenica da dve supstance zauzimaju istu zapreminu (1+1≠2). U sledećem ogledu, višestrukim razblaživanjem rastvora kalijum-permanganata dobija se sve bleđi rastvor, što ukazuje na to da u njemu i dalje postoje "obojene" čestice, ali u manjem broju u odnosu na broj čestica druge supstance. Učenici bi trebalo da razumeju koje čestice izgrađuju atom, svojstva tih čestica (naelektrisanje, masa) i svojstva atoma u celini.
B. OSNOVNE ČESTICE KOJE IZGRAĐUJU SUPSTANCE: ATOMI, MOLEKULI, JONI (7 časova)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- razume da su osnovne čestice koje izgrađuju supstance atomi, molekuli i joni;
- zna šta je jonska i kovalentna veza;
- razume razliku između atoma, jona i molekula;
- razume sličnosti i razlike između atoma i jona u broju i vrsti subatomskih čestica;
- razume značaj valentnih elektrona pri stvaranju hemijske veze;
- zna šta je valenca elementa i ume da na osnovu formule jedinjenja odredi valencu elemenata i obrnuto;
- razume razliku između stvarne i relativne molekulske mase i ume da na osnovu hemijske formule izračuna relativnu molekulsku masu;
- zna da se u hemiji koriste elektronske, strukturne i molekulske formule i razume njihovo značenje;
- razume da svojstva hemijskih jedinjenja zavise od tipa hemijske veze;
- razume razliku između atomske, jonske i molekulske kristalne rešetke.
Sadržaji
Molekul. Hemijske formule. Relativna molekulska masa.
Kovalentna veza. Građenje molekula elemenata i jedinjenja.
Jonska veza.
Valenca elemenata u kovalentnim i jonskim jedinjenjima.
Atomske, molekulske i jonske kristalne rešetke.
Demonstracija
Prikazivanje strukture kovalentnih i jonskih jedinjenja modelima molekula i atoma i modelima kristalnih rešetki.
Demonstracioni ogledi
Demonstriranje svojstava jedinjenja sa jonskom i kovalentnom vezom: rastvorljivost, temperatura topljenja, agregatno stanje.
Vežba VII: Modeli molekula i hemijske formule
Sastavljanje modela molekula i pisanje hemijskih formula.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Od učenika se očekuje da nauče da su atomi, molekuli i joni osnovne vrste čestica koje izgrađuju hemijske elemente i jedinjenja. Jačinom hemijske veze učenicima treba objasniti različita svojstva supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom (temperature topljenja i ključanja). Učenici treba da razumeju zašto su jonska jedinjenja pod standardnim uslovima uvek u čvrstom agregatnom stanju, dok se kovalentna jedinjenja pojavljuju u sva tri agregatna stanja, u zavisnosti od jačine međumolekulskih interakcija.
HOMOGENE SMEŠE - RASTVORI (5 časova)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- razume pojam rastvora i rastvorljivosti;
- razume način izražavanja kvantitativnog sastava rastvora kao nezasićen, zasićen i prezasićen rastvor;
- razume izražavanje kvantitativnog sastava rastvora preko procentne koncentracije;
- ume da izračuna procentnu koncentraciju rastvora;
- ume da napravi rastvor određene procentne koncentracije;
- razlikuje vodu kao jedinjenje (čista supstanca) od primera voda u prirodi koje su smeše (izvorska, morska, rečna, jezerska, podzemna, mineralna voda, atmosferska i otpadna voda);
- razume da je voda rastvarač za supstance sa jonskom i polarnom kovalentnom vezom i zna značaj vode za život;
- zna da je voda za piće dragocena i da je čuva od zagađenja.
Sadržaji
Rastvori i rastvorljivost.
Procentni sastav rastvora.
Voda. Značaj vode za živi svet.
Demonstracioni ogledi
Pripremanje prezasićenog rastvora natrijum-acetata i demonstriranje izazivanja kristalizacije rastvorene supstance. Demonstriranje ogleda kojim se pokazuje da u vodi ima rastvorenog kiseonika. Rastvaranje kalijum-permanganata i joda u vodi i nepolarnim rastvaračima ("hemijski koktel"). Destilacija vode (izvorske, mineralne).
Vežba VIII: Rastvorljivost supstanci i procentna koncentracija rastvora
Ispitivanje rastvorljivosti supstanci u različitim rastvaračima. Pravljenje rastvora određene procentne koncentracije.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Početak formiranja pojmova iz ove teme treba da uključi primere rastvora iz svakodnevnog okruženja (bistri sokovi; sirće; pijaća, rečna i morska voda; suze). Kao dokaz da je voda, s kojom su učenici u svakodnevnom kontaktu, smeša, može poslužiti ogled u kome učenici zagrevaju različite uzorke voda: vodu iz vodovoda, mineralnu vodu, rečnu vodu, itd. Sledeći korak u formiranju pojma rastvor trebalo bi da obuhvati samostalni učenički rad u pripremanju rastvora supstanci koje su učeniku poznate (saharoze i natrijum-hlorida), zatim ispitivanje i upoređivanje rastvorljivosti različitih supstanci (pored pomenutih, i natrijum-hidrogenkarbonata, kalcijum-karbonata, masti, ulja, itd.). Učenici treba da uoče da se u istoj zapremini vode može rastvoriti različita masa različitih supstanci, što može da bude osnova za formulisanje definicije pojma rastvorljivost. Do formiranja pojma procentna koncentracija rastvora učenici mogu doći, najpre, putem pravljenja rastvora soli čiji su katjoni ili anjoni obojeni i uočavanje da intenzitet boje rastvora zavisi od toga koliko je soli rastvoreno u istoj zapremini vode (na primer, jedan kristal kalijum-permanganata ili nekoliko kristala). Potom, može se definisati kako se kvantitativni sastav rastvora izražava procentnom koncentracijom, a zatim učenici izvode izračunavanja i pripremaju rastvor zadate masene procentne koncentracije, što obuhvata merenje mase supstance i mase, odnosno zapremine, vode.
HEMIJSKE REAKCIJE I IZRAČUNAVANJA (9 časova)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- zna da se hemijskim simbolima i formulama predstavljaju supstance, a jednačinama hemijske promene (reakcije);
- razume kvalitativno i kvantitativno značenje simbola, formula i jednačina hemijskih reakcija;
- primenjuje znanje o Zakonu održanja mase pri pisanju jednačina hemijskih reakcija;
- razume Zakon stalnih masenih odnosa;
- razlikuje dva osnovna tipa hemijskih promena - reakcije analize i sinteze;
- razlikuje pojam mase od pojma količine supstance kao i njihove osnovne jedinice;
- razume odnos mase i količine supstance;
- zna na osnovu formule da izračuna molarnu masu supstance;
- zna da hemijskim jednačinama prikaže jednostavne hemijske reakcije;
- zna da na osnovu hemijske jednačine objasni Zakon o održanju mase;
- izvodi jednostavna izračunavanja na osnovu jednačine hemijske reakcije - stehiometrijska izračunavanja zasnovana na masenim i količinskim odnosima;
- zna da su sve promene supstanci praćene promenom energije.
Sadržaji
Hemijske jednačine. Analiza i sinteza.
Zakon o održanju mase.
Zakon stalnih odnosa masa.
Količina supstance. Mol. Molarna masa.
Izračunavanja u hemiji.
Demonstracioni ogledi
Sinteza gvožđe(II)-sulfida. Reakcija između barijum-hlorida i natrijum-sulfata u rastvoru.
Vežba IX: Sastavljanje jednačina hemijskih reakcija
Sastavljanje modela molekula reakcionih proizvoda od modela molekula reaktanata i pisanje jednačina hemijskih reakcija.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
U okviru teme učenici treba da formiraju razumevanje kvalitativnog i kvantitativnog značenja hemijske jednačine kojom se predstavlja određena hemijska promena. Zakone po kojima se hemijske promene odvijaju učenici treba da razumeju sa stanovišta čestične strukture supstance, tj. da je masa supstance pre i posle hemijske reakcije ista jer je broj atoma pre i posle hemijske reakcije isti, odnosno da supstance međusobno reaguju u tačno određenim masenim odnosima jer uvek određeni broj atoma jedne supstance reaguje sa određenim brojem atoma druge supstance. Rešavanje stehiometrijskih zadataka treba da omogući učenicima razumevanje kvantitativnog aspekta hemijskih reakcija, odnosno važenja osnovnih hemijskih zakona. Učenici treba da uoče i razumeju veze između dve osnovne veličine: mase supstance i njene količine, i njihovih jedinica.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
NEMETALI, OKSIDI NEMETALA I KISELINE (5 časova)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- zna o zastupljenosti nemetala u prirodi, u elementarnom vidu i u jedinjenjima;
- razume osnovna fizička i hemijska svojstva važnijih predstavnika nemetala (vodonika, kiseonika, sumpora, azota i ugljenika);
- povezuje strukturu atoma nemetala sa njihovim svojstvima i položajem u Periodnom sistemu elemenata;
- zna koja svojstva nemetala određuju njihovu praktičnu primenu;
- zna da nemetali reaguju sa kiseonikom i grade okside;
- sastavlja formule oksida nemetala primenom znanja o valenci nemetala;
- zna da oksidi nemetala, koji reaguju sa vodom, sa njom grade kiseline;
- primenjuje znanje da je valenca nemetala ista u kiselini i odgovarajućem oksidu;
- ume da dokaže kiseline pomoću indikatora.
Sadržaji
Zastupljenost nemetala u prirodi i njihova osnovna fizička svojstva.
Vodonik i kiseonik - svojstva i primena. Voda.
Sumpor i azot, svojstva, jedinjenja i primena.
Ugljenik, svojstva, jedinjenja i primena.
Demonstracioni ogledi
Dobijanje i ispitivanje svojstava vodonika i kiseonika. Dobijanje sumpor(IV)-oksida, reakcija nastalog oksida sa vodom i dokazivanje kiseline pomoću lakmus-hartije. Demonstracija pravilnog načina razblaživanja koncentrovane sumporne kiseline. Dobijanje ugljenik(IV)-oksida i ispitivanje njegovih svojstava (ne podržava gorenje, gustina u odnosu na vazduh).
Vežba I: Fizička svojstva nemetala. Oksidi nemetala i njihova svojstava. Ispitivanje kiselosti
Ispitivanje fizičkih svojstava nemetala (agregatno stanje, rastvorljivost u vodi i nepolarnom rastvaraču).
Dobijanje sumpor(IV)-oksida i ispitivanje njegovog uticaja na biljne pigmente. Dokazivanje kiselosti neorganskih kiselina pomoću lakmus hartije.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
U okviru realizacije nastavne teme potrebno je da učenici saznaju koji su najzastupljeniji nemetali u neživoj i živoj prirodi i da uoče sličnosti i razlike u zastupljenosti. Na osnovu znanja stečenog u sedmom razredu o strukturi atoma, koja uslovljava reaktivnost elemenata i način njihovog međusobnog povezivanja (hemijska veza), učenici zaključuju u kom vidu se nemetali nalaze u prirodi (u elementarnom vidu ili u vidu jedinjenja).
Demonstracioni ogledi i laboratorijske vežbe omogućavaju učenicima da uoče fizička svojstva nemetala (agregatno stanje, rastvorljivost u vodi i nepolarnim rastvaračima).
Prilikom posmatranja demonstracionih ogleda za dobijanje vodonika i kiseonika, učenike, pitanjima, usmeravati i podsticati da uočavaju svojstva ovih gasova na osnovu načina prikupljanja (prikupljanje iznad vode ukazuje na malu rastvorljivost u vodi). Posmatrajući ispitivanje svojstava vodonika, učenici uočavaju načine kojima se manipuliše gasovima i uče o merama opreza prilikom rukovanja zapaljivim gasovima.
Upoznajući, kroz oglede, svojstva kiseonika i nemetala, učenici treba da nauče da je važno hemijsko svojstvo kiseonika građenje oksida. Drugim rečima, učenici formiraju znanje o tome da je kiseonik neophodan reaktant u reakcijama sagorevanja. Uputno je alotropske modifikacije prvi put spomenuti kod kiseonika i, kasnije, kod ugljenika.
Kiselost neorganskih kiselina učenici dokazuju pomoću indikatora. Pri tome, mogu uporedo dokazivati kiselost njima poznatih kiselina iz svakodnevnog života (sirćetna kiselina, limunska kiselina). Pojam indikatora treba uvesti pri ispitivanju svojstava rastvora nastalog u reakciji između sumpor(IV)-oksida i vode.
Učenike treba podsticati da pišu formule oksida i kiselina. Uz trivijalne nazive oksida i nazive kiselina, dati i njihove nazive po anjonskoj nomenklaturi.
Veoma je važno da se na primerima ukaže na praktičan značaj izučavanih kiselina u svakodnevnom životu.
U prvoj vežbi (ispitivanje fizičkih svojstava nemetala), zavisno od opremljenosti škole, mogu se pored sumpora, ispitivati i svojstva drugih nemetala.
METALI, OKSIDI METALA I HIDROKSIDI (BAZE) (5 časova)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- zna o zastupljenosti metala u prirodi, u elementarnom vidu i u jedinjenjima;
- razume osnovna fizička svojstva metala;
- povezuje strukturu atoma metala sa njihovim svojstvima i položajem u Periodnom sistemu elemenata;
- razlikuje svojstva hemijski izrazitih metala od tehnički važnih metala;
- zna svojstva metala koja određuju njihovu praktičnu primenu;
- zna da metali u reakciji sa kiseonikom grade okside metala;
- sastavlja formule oksida metala primenom znanja o valenci metala;
- zna da oksidi metala, koji reaguju sa vodom, sa njom grade hidrokside (baze);
- zna da je valenca metala ista u hidroksidu i odgovarajućem oksidu;
- zna da je hidroksidna grupa jednovalentna;
- sastavlja formule hidroksida na osnovu valence metala;
- ume da pomoću indikatora dokaže bazna svojstva rastvora hidroksida;
- zna da u reakciji nekih metala sa kiselinama nastaje vodonik;
- zna da su metali podložni koroziji i postupke zaštite od korozije;
- zna da se legiranje vrši u cilju dobijanja materijala sa svojstvima pogodnim za određenu namenu.
Sadržaji
Zastupljenost metala u prirodi i njihova osnovna fizička svojstva.
Kalcijum. Kalcijum-oksid i kalcijum-hidroksid, svojstva i primena.
Gvožđe, aluminijum, bakar - svojstva na kojima se zasniva primena ovih metala. Korozija metala. Gvožđe(III)-oksid, aluminijum-oksid. Legure koje se najčešće primenjuju (bronza, mesing, čelik, duraluminijum, silumini).
Demonstracioni ogledi
Reakcija metala druge grupe Periodnog sistema elemenata sa vodom. Reakcija oksida metala druge grupe sa vodom i ispitivanje svojstava nastalog rastvora pomoću lakmus-hartije. Ispitivanje korozije gvožđa u različitim uslovima.
Vežba II: Reakcija metala sa kiselinama
Reakcija magnezijuma i gvožđa sa razblaženom sumpornom kiselinom.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Obradu sadržaja ove teme započeti razmatranjem zastupljenosti metala u prirodi i povezivanjem sa zastupljenošću nemetala. Potrebno je takođe podsticati učenike da povezuju vidove nalaženja metala u prirodi (u elementarnom vidu ili u vidu jedinjenja) sa strukturom atoma, odnosno reaktivnošću metala.
Fizička svojstva metala se obrađuju u pregledu. Hemijska svojstva tipičnih metala izučavaju se na primeru kalcijuma. Ako škola nema kalcijum, dobijanje oksida i hidroksida može se pokazati na primeru magnezijuma, uz ukazivanje na sličnost (i razlike) u hemijskim svojstvima magnezijuma i kalcijuma. Pored toga, važno je podsetiti učenike na sadržaje programa sedmog razreda i podsticati ih da povezuju položaj metala u grupi i periodi Periodnog sistema elemenata sa njegovom reaktivnošću.
U okviru druge vežbe učenici ispituju ponašanje metala sa razblaženom sumpornom kiselinom i proširuju svoje znanje time da je važno svojstvo kiselina reakcija sa metalima.
Na osnovu ogleda učenici uočavaju da zajednička svojstva metala nisu podjednako izražena kod svih metala. Oni treba da nauče da je kiseonik neophodan reaktant za reakcije oksidacije metala, kao što su rđanje i sagorevanje, i da upoređuju težnju različitih metala da podležu tom tipu reakcije. Demonstracionim ogledom pokazati da brzina korozije zavisi od uslova (pod vodom, na dodirnoj površini vode i vazduha, u vazduhu). Potrebno je ukazati, takođe, na to da oksidi nekih metala sa vodom grade hidrokside.
SOLI (3 časa)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- usvoji znanja o pojmu soli;
- sastavlja formule soli na osnovu valence metala i valence kiselinskog ostatka;
- sastavlja formule soli na osnovu naziva soli i obrnuto;
- zna da soli mogu nastati u hemijskim reakcijama - kiseline i baze, metala i kiseline, kiselog oksida i baze;
- uočava međusobnu povezanost oksida, kiselina, hidroksida i soli;
- zna o zastupljenosti natrijum-hlorida i kalcijum-karbonata u prirodi;
- zna o značaju i primeni važnih soli.
Sadržaji
Soli. Formule i nazivi soli. Dobijanje soli.
Fizička svojstva soli (agregatno stanje, rastvorljivost). Hemijske reakcije soli (reakcije sa kiselinama, bazama i solima). Primena soli.
Demonstracioni ogledi
Reakcija neutralizacije hlorovodonične kiseline i rastvora natrijum-hidroksida. Reakcija između metala i kiseline.
Hemijske reakcije soli: između kalcijum-karbonata i hlorovodonične kiseline, rastvora gvožđe(III)-hlorida i natrijum-hidroksida, rastvora srebro-nitrata i natrijum-hlorida.
Dokazivanje ugljenik(IV)-oksida i nastajanje kalcijum-karbonata.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Nastavnik planira nastavne situacije u kojima učenici vežbaju sastavljanje formula soli kiselina koje su obrađene u okviru teme Nemetali, oksidi nemetala i kiseline.
Na primeru pripremanja fiziološkog rastvora, temu Soli povezati sa temom Homogene smeše - rastvori odnosno sa kvantitativnim sastavom rastvora, što je obrađivano u sedmom razredu. Učenici treba da znaju svojstva, primenu i dobijanje kuhinjske soli. Korelacija sa nastavom geografije može se ostvariti ukazivanjem na uslovljenost oblika krečnjačkog reljefa svojstvima kalcijum-karbonata i kalcijum-hidrogenbonata. Povezivanje sa svakodnevnim životom može se ostvariti ukazivanjem na tvrdoću vode, sastav mineralnih voda, demineralizaciju vode itd.
U okviru ove teme učenici proširuju znanje o kiselinama još jednim njihovim svojstvom da reaguju sa solima ugljene kiseline uz izdvajanje ugljenik(IV)-oksida.
Na kraju obrade teme kroz različite primere (obuhvatajući i one obrađene u prvoj i drugoj temi) ukazati na međusobnu povezanost klasa neorganskih jedinjenja i tako sistematizovati usvojena znanja o svojstvima oksida, kiselina, hidroksida i soli.
ELEKTROLITIČKA DISOCIJACIJA KISELINA, HIDROKSIDA I SOLI (2 časa)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- razume kako pod uticajem polarnih molekula vode disosuju kiseline, hidroksidi i soli;
- zna da u vodenim rastvorima kiselina postoje vodonični joni, H +;
- zna da u vodenim rastvorima baza postoje hidroksidni joni, OH -;
- razume da je reakcija neutralizacije reakcija između H + i OH - jona;
- razume da se dokazivanje kiselo-baznih svojstava rastvora pomoću indikatora zasniva na postojanju određenih jona u rastvoru;
- poznaje pH-skalu i na osnovu pH-vrednosti razvrstava rastvore u kisele, bazne i neutralne.
- razume međusobnu povezanost oksida, kiselina, hidroksida i soli.
Sadržaji
Elektrolitička disocijacija kiselina, hidroksida i soli. Mera kiselosti rastvora - pH-skala.
Demonstracioni ogledi
Ispitivanje elektroprovodljivosti destilovane vode, hlorovodonične kiseline, rastvora natrijum-hidroksida i rastvora natrijum-hlorida.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Cilj ostvarivanja sadržaja ove teme je uopštavanje i sistematizacija znanja o kiselinama, hidroksidima i solima. Pojam kiselina, hidroksida i soli definiše se na osnovu Arenijusove teorije elektrolitičke disocijacije. Primerima disocijacije kiselina i hidroksida u vodi obuhvatiti i one kiseline i hidrokside koji nisu obrađivani u okviru prve dve teme, kao što su, na primer, hlorovodonična kiselina i natrijum-hidroksid.
Učenike treba informisati o pH-skali kao načinu za iskazivanje kiselosti rastvora i ilustrovati primerima iz svakodnevnog života (sredstva za održavanje higijene, kozmetički preparati, prehrambeni proizvodi, telesne tečnosti). Učenici procenjuju pH-vrednost pomoću univerzalne indikatorske hartije.
Na času utvrđivanja posvetiti pažnju sastavljanju formula i izvođenju naziva kiselih soli, na primer, natrijum-hidrogenkarbonata i natrijum-hidrogensulfata.
UVOD U ORGANSKU HEMIJU (2 časa)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- zna da su jedinjenja ugljenika, izuzev oksida, ugljene kiseline i njenih soli (karbonata i hidrogenkarbonata) organska jedinjenja;
- zna da su ugljenikovi atomi u molekulima organskih jedinjenja četvorovalentni;
- razume da se ugljenikovi atomi mogu međusobno povezivati u otvorene i zatvorene nizove (prstenove), da veza između atoma ugljenika može biti jednostruka, dvostruka i trostruka, te da je to uzrok mnogobrojnosti organskih jedinjenja;
- razume da ugljenikovi atomi u molekulima organskih jedinjenja mogu biti povezani i sa atomima drugih elemenata jednostrukom, dvostrukom ili trostrukom vezom.
Sadržaji
Svojstva atoma ugljenika. Mnogobrojnost organskih jedinjenja. Opšta svojstva organskih jedinjenja, razlike u odnosu na neorganska jedinjenja.
Demonstracioni ogledi
Upoređivanje svojstava organskih i neorganskih jedinjenja:
- rastvorljivost u vodi (natrijum-hlorid, skrob, benzin, ulje);
- ponašanje pri zagrevanju (natrijum-hlorid i skrob).
Dokazivanje ugljenika u organskim supstancama.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
U okviru ove teme, učenici uočavaju razlike u svojstvima organskih i neorganskih jedinjenja. Formiraju znanje o tome da u sastav svih organskih jedinjenja ulazi ugljenik i povezuju mogućnost građenja velikog broja organskih jedinjenja sa strukturom ugljenikovog atoma.
UGLJOVODONICI (5 časova)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- razlikuje alkane, alkene i alkine na osnovu molekulske i strukturne formule i na osnovu naziva;
- razume strukturnu izometriju;
- zna fizička svojstva ugljovodonika (rastvorljivost, agregatno stanje na sobnoj temperaturi);
- zna da ugljovodonici podležu reakciji sagorevanja u kojoj se oslobađa toplota;
- razume razlike u strukturi i reaktivnosti zasićenih i nezasićenih ugljovodonika;
- razume osnovne hemijske reakcije alkana (supstitucija), alkena i alkina (adicija);
- zna da su glavni prirodni izvori ugljovodonika nafta i zemni gas;
- zna važnije derivate nafte (benzin, petroleum, dizel ulje, ulje za podmazivanje i asfalt) i da su to smeše jedinjenja sličnih fizičkih i hemijskih svojstava.
Sadržaji
Elementarni sastav, podela i fizička svojstva ugljovodonika.
Zasićeni ugljovodonici (alkani) i nezasićeni ugljovodonici (alkeni i alkini).
Hemijska svojstva ugljovodonika (sagorevanje, supstitucija, adicija). Aromatični ugljovodonici. Benzen.
Nafta i zemni gas - izvori ugljenikovih jedinjenja i energije. Polimeri.
Demonstracioni ogledi
Ispitivanje rastvorljivosti i sagorevanje n-heksana (medicinski benzin).
Razlikovanje zasićenih i nezasićenih acikličnih ugljovodonika (reakcija sa kalijum-permanganatom).
Vežba III: Sastavljanje modela molekula ugljovodonika
Sastavljanje modela molekula, pisanje strukturnih formula i davanje naziva ugljovodonicima.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Učenje o ugljovodonicima započeti isticanjem njihovog značaja i praktične primene. Da bi učenici ovladali pisanjem strukturnih i racionalnih strukturnih formula, omogućiti im da prethodno sastavljaju i posmatraju modele molekula ugljovodonika. Imenovanje ugljovodonika pokazati na nekoliko jednostavnih primera, uključujući i imenovanje izomera. Pojam izomera povezati sa ranije istaknutom činjenicom da se određen broj ugljenikovih atoma međusobno može povezivati na različite načine.
Razlike u reaktivnosti alkana, alkena i alkina objasniti na osnovu razlike u strukturi molekula ovih jedinjenja. Hemijska svojstva zasićenih i nezasićenih ugljovodonika treba obraditi uporedo, što omogućava sagledavanje njihove sličnosti (sagorevanje) i različitosti (supstitucija, adicija).
Od hemijskih svojstava ugljovodonika navesti ona koja omogućavaju praktičnu primenu ugljovodonika:
- sagorevanje - upotreba ugljovodonika kao izvora energije (zemni i rafinerijski gas, benzin, dizel gorivo, mazut);
- reakcije supstitucije i adicije - od ugljovodonika se može dobiti mnoštvo jedinjenja različite praktične namene koja, pored atoma ugljenika i vodonika, sadrže i atome drugih elemenata (na primer, proizvodnja plastičnih masa, teflona, freona, boja, insekticida…).
Aromatične ugljovodonike obraditi na informativnom nivou, ukazujući na njihovu slabu reaktivnost i toksičnost.
Učeći o derivatima nafte, važno je da učenici uoče da su proizvodi frakcione destilacije (kondenzacije) i dalje smeše ugljovodonika.
Reakciju polimerizacije predstaviti kao reakciju u kojoj se od reaktanata, određenih svojstava (na primer, gasovito agregatno stanje), dobijaju supstance sa novim svojstvima (čvrsto agregatno stanje). Naglasiti praktičnu primenu različitih polimera.
ORGANSKA JEDINJENJA SA KISEONIKOM (6 časova)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- razume da je funkcionalna grupa deo molekula koji uslovljava fizička i hemijska svojstva jedinjenja;
- zna funkcionalnu grupu alkohola i kako se alkoholi imenuju;
- razume kako hidroksilna grupa određuje fizička i hemijska svojstva alkohola;
- zna o dobijanju etanola alkoholnim vrenjem;
- razume osnovna fizička i hemijska svojstva etanola;
- zna o praktičnoj primeni alkohola (metanola, etanola, glikola i glicerola);
- zna o štetnom dejstvu etanola na ljudski organizam (alkoholizam), i o toksičnosti metanola;
- zna funkcionalnu grupu karboksilnih kiselina i kako se karboksilne kiseline imenuju;
- razume kako karboksilna grupa određuje fizička i hemijska svojstva karboksilnih kiselina;
- zna da oksidacijom etanola može nastati etanska kiselina;
- zna o praktičnoj primeni karboksilnih kiselina;
- zna koje se karboksilne kiseline nazivaju masne kiseline;
- zna da u reakciji alkohola i karboksilnih kiselina nastaju estri i kako se nastali estri imenuju;
- razume fizička svojstva estara.
Sadržaji
Alkoholi.
Karboksilne kiseline. Masne kiseline.
Estri.
Demonstracioni ogledi
Dobijanje alkohola alkoholnim vrenjem.
Dokazivanje kiselosti karboksilnih kiselina.
Laboratorijsko dobijanje i ispitivanje svojstava etiletanoata.
Vežba IV: Fizička i hemijska svojstva organskih jedinjenja sa kiseonikom
Ispitivanje rastvorljivosti alkohola i karboksilnih kiselina sa različitim brojem atoma ugljenika u molekulu.
Reakcija etanske i limunske kiseline sa natrijum-hidrogenkarbonatom.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Učenici uočavaju da su svojstva organskih jedinjenja sa istim brojem ugljenikovih atoma različita, u zavisnosti od funkcionalne grupe. Uče, takođe, imenovanje organskih jedinjenja prema funkcionalnoj grupi koju sadrže i povezuju određenu funkcionalnu grupu u molekulu sa svojstvima jedinjenja. Uz nazive jedinjenja prema IUPAC nomenklaturi navesti i trivijalne nazive predstavnika organskih jedinjenja sa kiseonikom.
Karbonilna jedinjenja uputno je obraditi kao oksidacione proizvode odgovarajućih alkohola, uz ukazivanje na praktični značaj metanala (formaldehida) i propanona (acetona). Pored primene u svakodnevnom životu, potrebno je naglasiti važnost organskih jedinjenja sa kiseonikom kao industrijskih sirovina. Učenicima treba ukazati na štetno fiziološko delovanje alkohola i problem alkoholizma. U korelaciji sa nastavom biologije, učenici mogu samostalno, iz različitih izvora, da prikupljaju informacije o uticaju alkohola na organizam.
Tokom obrade nastavnih sadržaja o karboksilnim kiselinama, učenici uočavaju sličnosti i razlike u svojstvima neorganskih i organskih kiselina.
BIOLOŠKI VAŽNA ORGANSKA JEDINJENJA (6 časova)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- zna šta su masti i ulja i njihova fizička svojstva;
- prepoznaje formule triacilglicerola kao glavnih sastojaka masti i ulja;
- zna da se deterdženti po hemijskom sastavu i svojstvima razlikuju od sapuna, ali da je princip uklanjanja nečistoća isti;
- zna o značaju i ulozi masti i ulja u živim bićima;
- zna šta su ugljeni hidrati i o njihovom značaju i ulozi u živim bićima;
- razume fizička svojstva ugljenih hidrata;
- razlikuje prema složenosti monosaharide, disaharide i polisaharide i zna da hidrolizom disaharida i potpunom hidrolizom polisaharida nastaju monosaharidi;
- razlikuje saharozu od invertnog šećera;
- razume da su različita svojstva i biološka funkcija skroba i celuloze posledica razlika u njihovoj hemijskoj strukturi;
- zna o praktičnoj primeni ugljenih hidrata (na primer, da se hartija pravi od celuloze; da je pamuk, po hemijskom sastavu, celuloza);
- zna da molekuli aminokiselina sadrže karboksilnu i amino grupu;
- zna da su proteini prirodni polimeri proteinskih aminokiselina;
- zna da se esencijalne aminokiseline moraju unositi hranom;
- zna o značaju i ulozi proteina u živim bićima;
- navodi životne namirnice bogate mastima i uljima, ugljenim hidratima i proteinima;
- zna da se neki vitamini rastvaraju u vodi, a neki u mastima, što je uslovljeno njihovom hemijskom strukturom;
- zna o značaju i ulozi vitamina u ljudskom organizmu.
Sadržaji
Masti i ulja.
Ugljeni hidrati u pregledu: monosaharidi (glukoza i fruktoza), disaharidi (saharoza), polisaharidi (skrob i celuloza).
Aminokiseline. Proteini.
Vitamini.
Demonstracioni ogledi
Saponifikacija masti - sapuni.
Vežba V: Ispitivanje svojstava biološki važnih jedinjenja
Ispitivanje rastvorljivost masti i ulja i ugljenih hidrata u vodi.
Dokazivanje skroba.
Denaturacija proteina.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
U okviru teme ne treba insistirati na pisanju strukturnih formula triacilglicerola, već na poznavanju svojstava ovih jedinjenja i njihovih smeša. Neophodno je da učenici znaju o svojstvima, biološkom i tehničkom značaju masti i ulja, kao i o primeni ovih jedinjenja kao sirovina ili poluproizvoda u daljoj hemijskoj preradi, na primer, dobijanje margarina iz ulja i proizvodnja sapuna. Energetska uloga masti i ulja u živim bićima i njihov značaj za pravilnu ishranu, kao i značaj nezasićenih masnih kiselina za ishranu, mogu da se obrade kroz samostalne radove učenika.
U korelaciji sa nastavom biologije učenici uče da glukoza, kao osnovni izvor energije za živa bića, nastaje procesom fotosinteze. Potrebno je učenicima hemijskom jednačinom prikazati proces fotosinteze, da bi sagledali da od jednostavnih neorganskih molekula, ugljenik(IV)-oksida i vode, pod određenim uslovima, nastaju složeni molekuli organskog jedinjenja (glukoze). Građenje polisaharida treba predstaviti kao način da se energija skladišti. Treba ukazati na gradivnu i zaštitnu ulogu celuloze u biljkama. Potrebno je istaći da su skrob i celuloza prirodni polimeri izgrađeni različitim vezivanjem istih monosaharidnih jedinica. Na tom primeru učenici mogu da uoče kako razlika u strukturi dovodi do razlike u svojstvima.
Važno je da se ukaže na široku zastupljenost ugljenih hidrata u prirodi i njihovu primenu u svakodnevnom životu: saharoze u prehrambenoj industriji, skroba u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, pamuka i celuloze u tekstilnoj industriji...
Na primeru saharoze i invertnog šećera obnoviti razliku između jedinjenja i smeša, a kristalizaciju meda predstaviti kao kristalizaciju prezasićenog rastvora.
Aminokiseline predstaviti kao jedinjenja koja u svom molekulu sadrže dve funkcionalne grupe: karboksilnu i amino grupu. Nastajanje peptidne veze, kao funkcionalne grupe polipeptida i proteina, objasniti kao reakciju amino grupe jedne aminokiseline sa karboksilnom grupom druge aminokiseline. Važno je ukazati na značenje pojmova: aminokiselina, α-aminokiselina, proteinska aminokiselina i esencijalna aminokiselina. Od najveće važnosti je učenicima ukazati na biološki značaj proteina, njihovu gradivnu i katalitičku funkciju u organizmu, u korelaciji sa nastavom biologije. Značaj proteina za pravilnu ishranu može se obraditi kroz samostalne radove učenika. Posebnu pažnju posvetiti ogledima denaturacije proteina pod dejstvom toplote i kiselina.
U okviru teme učenici treba da nauče da se ishranom unosi šest glavnih vrsta supstanci neophodnih ljudskom organizmu (proteini, ugljeni hidrati, masti i ulja, vitamini, minerali i voda), o važnosti pravilne ishrane, kao i o poremećajima ishrane. U skladu sa tim, celishodno je i funkcionalno uputiti ih da iz različitih izvora pronađu informacije o važnosti vitamina (i minerala), kao i o namirnicama u kojima se nalaze navedene supstance.
HEMIJA ŽIVOTNE SREDINE (2 časa)
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- zna o značaju bezbednog postupanja sa supstancama i značaju pravilnog skladištenja;
- zna o zagađivačima (neorganskim i organskim supstancama) vazduha, vode i zemljišta i merama zaštite.
Sadržaji
Zagađivači vazduha, vode i zemljišta. Mere zaštite.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
U okviru teme učenici saznaju o neorganskim i organskim supstancama - glavnim zagađivačima vazduha, vode i zemljišta. U vezi sa tim, razmotriti uzroke zagađivanja životne sredine i, na osnovu svojstava supstanci, razmotriti njihov uticaj na okolinu i živa bića, kao i mere prevencije.
Važno je istaći doprinos hemije za očuvanje i unapređenje kvaliteta životne sredine kroz istraživanje složenosti hemije zemlje, voda u prirodi, atmosfere i biosfere, kroz razvoj novih reagenasa, metoda i instrumenata za detekciju i identifikaciju opasnih supstanci.
Jedan od časova za utvrđivanje i sistematizaciju sadržaja ove nastavne teme može se predvideti za izradu mini-projekta o zaštiti životne sredine u lokalnim uslovima.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Sadržaji nastave hemije organizovani su tako da se u sedmom razredu uče osnovni pojmovi opšte hemije, a u osmom razredu sadržaji neorganske i organske hemije.
Specifičnost učenja hemije ogleda se u potrebi da se hemijski pojmovi razmatraju na tri nivoa: makronivou, mikronivou i simboličkom nivou. Značajno je planirati situacije u kojima se promene, koje se makroskopski opažaju u ogledima, tumače na nivou čestica koje izgrađuju supstancu i to predstavlja pomoću hemijskih simbola, formula i hemijskih jednačina.
Formiranje hemijskih pojmova trebalo bi da bude rezultat istraživačkog pristupa koji obuhvata: prikupljanje podataka posmatranjem ili merenjem, predstavljanje podataka na strukturiran način (tabelarno), uočavanje pravilnosti među podacima, formulisanje objašnjenja i izvođenje zaključaka. Formiranje hemijskih pojmova uvek započinjati povezivanjem sa primerima iz svakodnevnog života, kao i sa prethodnim znanjem i iskustvom učenika. Zbog apstraktne prirode hemijskih pojmova, neophodno je da se njihovo formiranje zasnuje na ogledima koje demonstrira nastavnik ili ih učenici samostalno izvode. Ako u školi ne postoje supstance predložene u programu za izvođenje demonstracionih ogleda i laboratorijskih vežbi učenika, one se mogu zameniti supstancama dostupnim u prodavnicama i apotekama. Za mnoge vežbe učenici mogu doneti različite materijale od kuće. Da bi učenici razumeli svojstva supstanci, uslovljenost svojstava strukturom supstanci, promene kojima supstance podležu i zakone prema kojima se promene odvijaju, njihove aktivnosti na časovima treba da budu različite. Aktivnosti planirati prema operativnim zadacima, navedenim uz svaku temu, imajući u vidu znanja i sposobnosti koja se kod učenika razvijaju. Te aktivnosti mogu biti sledeće:
- posmatranje svojstava supstanci i promena u ogledu koje nastavnik izvodi;
- analiza rezultata ogleda i njihovo povezivanje sa prethodnim eksperimentalnim iskustvom i postojećim teorijskim znanjem;
- formulisanje pretpostavki;
- planiranje ogleda;
- izvođenje ogleda uz bezbedno rukovanje laboratorijskim priborom, posuđem i supstancama;
- beleženje rezultata ogleda;
- formulisanje objašnjenja za pravilnosti uočene među prikupljenim podacima;
- izvođenje zaključaka;
- diskutovanje;
- pretraživanje i korišćenje različite literature;
- pretraživanje interneta radi prikupljanja informacija;
- pripremanje izveštaja o eksperimentalnom radu;
- izveštavanje;
- pravljenje nastavnih sredstava;
- rešavanje računskih zadataka, pri čemu se izračunavanja mogu povezati sa eksperimentalnim radom, itd.
Prilikom planiranja časa poći od operativnih zadataka, prema njima formulisati ciljeve časa i izabrati metode koje će na datom sadržaju na najefikasniji način omogućiti učenicima da trajno formiraju znanja ili veštine. To uključuje planiranje odgovarajućih zadataka, čijim će ostvarivanjem najveći broj učenika, za predviđeno vreme, usvojiti dati sadržaj.
Učenjem hemije svaki učenik treba da formira bazičnu hemijsku pismenost. Hemijski pismena osoba poseduje takvo znanje hemije koje joj obezbeđuje sagledavanje i razumevanje životnog okruženja, funkcionisanje na ličnom i budućem profesionalnom i društvenom planu. Ona bi trebalo da razume svojstva materijala kojima je okružena i koje koristi, da razume kako je upotreba materijala određena njihovim svojstvima i da, prema tome, bira odgovarajući materijal, kao i da bezbedno rukuje različitim supstancama. Hemijska pismenost omogućuje kritičku procenu informacija iz različitih izvora i procenu pouzdanosti samih izvora. Takvo znanje hemije omogućuje, takođe, i donošenje različitih odluka, na primer, od kog proizvođača kupiti određeni proizvod, imajući u vidu hemijski sastav proizvoda, uz kritički odnos prema reklamnim kampanjama za proizvode.
Realizovanjem nastavnih sadržaja hemije učenici se podstiču na razumevanje pojava u prirodi i uče kako se primenom naučnog metoda dolazi do saznanja u hemiji. Veoma je važno isticati praktičan značaj tih saznanja u svakodnevnom životu, za razvoj tehnologije i, uopšte, za razvoj društva.
Učenička postignuća treba pratiti na svakom času i dati im priliku da primenom različitih oblika i metoda utvrđivanja i proveravanja znanja, ispolje svoj napredak u učenju hemije. Pri tome, neophodno je imati u vidu da način proveravanja i sadržaj obuhvaćen proveravanjem određuju način učenja učenika, usmeravajući često njihovu pažnju samo na one delove gradiva koji su proveravanjem obuhvaćeni i na nivo znanja koji se od njih traži. U skladu s tim, prilikom osmišljavanja zadataka za ispitivanje učeničkih postignuća, veoma je važno utvrditi da li se tim zadacima proverava nivo znanja preciziran u operativnim zadacima i u kojoj se meri zadacima podstiče formiranje celovitog znanja, odnosno formiranje sistema pojmova.
Proučavanjem sadržaja nastave hemije učenici razvijaju i komunikacione sposobnosti, sposobnosti da predstave ideje, da navode argumente; osposobljavaju se za donošenje odluka i preuzimanje odgovornosti. Istraživanje u hemijskom kabinetu (specijalizovanoj učionici, učionici specijalizovanoj za prirodne nauke), kao način učenja hemije, omogućava i podstiče razvoj navedenih veština. Učenici, u takvim situacijama, razvijaju sposobnosti: da formulišu ideju u vidu pitanja/problema koji se može istražiti, da planiraju, da se dogovaraju, razmenjuju znanja i iskustva, da izveštavaju o urađenom na jasan i strukturiran način.
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave predmeta je da kod učenika razvije svest o potrebi da aktivno oblikuju svoj život i odgovorno učestvuju u javnom životu humano i demokratski orijentisanog društva, osposobljavajući ih da nezavisno kritički misle i prosuđuju, formiraju sopstveni pogled na svet koji je osetljiv na kulturni kontekst i da se u svojim delima i postupcima rukovode vrednostima istine, dobra, pravde i lepote čiji smisao i značaj otkrivaju u procesu ovladavanja znanjima i veštinama svojstvenim filozofski kultivisanoj misli.
Zadaci nastave filozofije su da učenici:
- poznaju metodološku strukturu naučnog i filozofskog istraživanja i osposobe se za primenu kritičko-racionalnih metoda u rešavanju praktičnih i teorijskih problema;
- dovedu u vezu vlastita misaona iskustva sa karakterističnim filozofskim problemima i upoznajući različita filozofska stanovišta steknu svest o složenosti i kreativnoj komponenti intelektualnog napora da se pronikne u strukturu stvarnosti;
- razumeju značaj istorijskog konteksta i razvojne dimenzije u nastanku filozofskih shvatanja, kao i uzajamno preplitanje kulturnih i intelektualnih tradicija u nastanku naučnih teorija i duhovnih tvorevina zapadne kulture;
- ovladaju različitim misaonim strategijama i unaprede samostalno i kritičko suđenje, kroz analizu i interpretaciju filozofskih tekstova i rekonstrukciju filozofskih argumenata;
- ovladaju analizom kompleksnih pitanja i ideja zarad formiranja vlastitog pogleda na probleme savremenog sveta;
- razlikuju saznajne od vrednosnih sudova i artikulišu vlastiti vrednosni sistem u suočavanju sa etičkim dilemama i izazovima društva u kome žive;
- razviju osetljivost za socijalni i kulturni kontekst, identitet i razlike, ovladaju veštinama uspešne komunikacije, timskog rada i praktikuju tehnike za konstruktivno rešavanje konflikata u svakodnevnom životu;
- preuzimaju odgovornost za sopstvene postupke, odnos prema prirodnom i društvenom okruženju, kao i da sa uspehom učestvuju u javnom životu društva;
- unaprede sposobnosti za razložno (pismeno i usmeno) izlaganje misaonih sadržaja i učešće u raspravi na način koji doprinosi razvijanju atmosfere otvorenosti i uzajamnog uvažavanja;
- usvoje i praktikuju intelektualne vrline, stavove i vrednosti - intelektualnu otvorenost i radoznalost, istinoljubivost, uvažavanje svedočanstva i argumenta, spremnost na autokritiku, toleranciju prema razlikama u mišljenju i nepristrasnost u proceni vlastitih i tuđih stanovišta, postupaka i postignuća;
- usvoje celovit pristup obrazovanju koji se temelji na međuzavisnosti i transferu znanja iz različitih oblasti, usavrše metode i tehnike za pospešivanje vlastitog učenja, razvijaju interesovanje za (teorijska) znanja, umeća i veštine potrebne za dalje obrazovanje, individualni i profesionalni razvoj, i pripreme se da u procesu doživotnog učenja adekvatno odgovore na neizvesnosti i promene u karijeri i socijalnom statusu.
SADRŽAJI PROGRAMA
I. Određenje filozofije:
- Ime i pojam filozofije; pobude za filozofsko istraživanje;
- Osnovna filozofska pitanja i discipline (metafizika, gnoseologija, etika);
- Odnos filozofije i mita (religije, nauke i umetnosti)
II. Antička filozofija:
- Prikaz problema antičke filozofije;
- Pitanje prapočetka;
- Problem bića, mnoštva i kretanja;
- Značaj suprotnosti za tumačenje prirode;
- Problem istine i privida;
- Dijalektika i retorika;
- Metafizičko određenje stvarnosti;
- Vrlina i dobro;
- Pitanje individualne sreće.
III. Srednjovekovna filozofija
- Prikaz problema srednjovekovne filozofije;
- Odnos vere i razuma;
- Uloga filozofije u formiranju hrišćanskog učenja;
- Problem univerzalija.
IV. Filozofija novog doba
- Prikaz problema novovekovne filozofije;
- Problem metode (Novo shvatanje nauke);
- Problem supstancije;
- Problem saznanja;
- Načela razuma u pravu i politici;
- Problem subjekta - od transcendentalnog ka apsolutnom subjektu;
- Problem umne sinteze stvarnosti; priroda kao sistem uma;
- Dijalektika;
- Um i sloboda.
V. Savremena filozofija
- Prikaz problema savremene filozofije
- Odnos prema nasleđu evropske racionalnosti;
- Mesto logičke i jezičke analize u savremenoj filozofiji;
- Problem egzistencije;
- Specifičnost filozofskih metoda, hermeneutika i fenomenologija;
- Odnos filozofskih i naučnih metoda.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
U realizaciji nastave ovog predmeta treba imati u vidu fond časova i uzrast učenika jer su oni najčešće mlađi jednu ili više godina nego učenici koji izučavaju ovaj predmet u gimnaziji sa duplo većim fondom časova. Međutim, činjenica da se nastava realizuje u malim grupama stvara uslove da se planirani cilj i zadaci predmeta mogu uspešno ostvariti.
Razvijanje (povezanosti) znanja, veština, stavova i vrednosti kod učenika pogoduje tematsko i problemsko koncipiranje nastavnih sadržaja koje uspostavlja smisaone veze između pojmova, činjenica, procedura, kao i srodnih sadržaja iz različitih predmeta, i cilja na njihovu primenu u novim obrazovnim kontekstima. Nastava filozofije ima zadatak da doprinese razvoju opštih ključnih sposobnosti (posebno u oblasti tzv. kritičkog mišljenja), ali i da povratno, posredstvom onih koje su stečene u drugim oblastima (a to su pre svega jezička, čitalačka, naučna, umetnička pismenost) unapredi opštu performansu učenika, podigne nivo njihove intelektualne i duhovne radoznalosti, osposobi ih da fenomene analiziraju iz perspektive različitih naučnih i umetničkih disciplina i da znanja i stavova sintetizuju u koherentan pogled na svet.
Sadržaji u okviru nastavnih tema nisu detaljno razrađeni kako bi se nastavnicima ostavila sloboda da ih koncipiraju na različite načine.
Suština nastave filozofije u desetom razredu treba da čini obezbeđivanje kreativnog, individualnog i fleksibilnog pristupa problemima filozofije u živoj razmeni između nastavnika i učenika. Uvođenje u filozofiju preko istorije filozofije ne može teći linearno i jednoznačno, jer bi robovalo hronologiji, na uštrb traženja smisaonih veza u izlaganju i razumevanju filozofske problematike. Otuda su sadržaji predviđeni programom grupisani u teme koje odgovaraju problemskim celinama kako bi se koncentrisano i svestrano istraživali.
Potrebno je predvideti srazmerno veći broj časova za savlađivanje karakterističnih problema antičke filozofije, kada se zapravo odvija i postepeno uvođenje učenika u filozofska pitanja, terminologiju i način mišljenja. Odnos filozofije prema religiji, nauci i umetnosti treba obrađivati u konkretnom epohalnom kontekstu srednjovekovne odnosno novovekovne filozofije.
Pretpostavljajući da će učenici imati teškoće u razumevanju ezoterične problematike i jezika pojedinih pravaca u savremenoj filozofiji, preporučuje se da upoznavanje sa ovom problematikom bude stvar izbora i dogovora učenika i nastavnika, a da se kao obavezni obrade samo oni konceptualni sklopovi će karakteristično odrediti i misaoni okvir u kome filozofija korespondira sa izazovima naše epohe: 1) logički pozitivizam i analitička filozofija preko relevantnih predstavnika, 2) voluntarizam (Niče i Šopenhauer), 3) linija: fenomenologija (Huserl) - filozofija egzistencije (Kjerkegor, Jaspers, Hajdeger, Sartr) - filozofska hermeneutika.
U cilju rasterećenja programa od suvišne faktografije, nastavnici treba da koriste tekst-analizu i različite aktivne, participativne i kooperativne metode obučavanja u veštini artikulisanja filozofskih problema i načina njihovog rešavanja.
Ostvarenju cilja i zadataka obrazovanja u filozofiji može voditi samo nastava u kojoj je naglasak na: problemskom pristupu, samostalnim i timskim istraživačkim zadacima koji osposobljavaju učenike za izgradnju vlastitih strategija učenja i kritičko korišćenje različitih izvora i sredstava informisanja, u kojoj se lako i često pokreće razgovor ili rasprava, razmenjuju uvidi i integrišu svakodnevna iskustva, učenici podstiču da koriste znanja stečena i van škole, uvažavaju individualne razlike u načinu učenja i brzini napredovanja, izborom tema prate i razvijaju njihova interesovanja i pruža pomoć u profesionalnoj orijentaciji.
Ocenjuju se nivoi postignuća učenika u svim znanjima, umenjima, sposobnostima i veštinama navedenim u ciljevima i zadacima izučavanja predmeta, raznovrsnim metodama i instrumentima, tokom svih časova, a ne samo onih namenjenih utvrđivanju ili sistematizaciji, kako bi ocena uistinu imala informativnu, motivacionu i orijentacionu ulogu kada je u pitanju napredovanje učenika.
Vrednuju se celoviti pismeni i usmeni odgovori na postavljena pitanja, ali i aktivnost koju učenici ispoljavaju na času, pre svega, spremnost na saradnju i intelektualnu razmenu u diskusiji sa drugima, priprema kod kuće za najavljenu temu časa (npr. upoznavanje sa tekstualnim materijalom, obrada ponuđenih asimilacionih tabela, sastavljanje liste ključnih pojmova i sl.), doprinos vlastitom usavršavanju kroz dodatno čitanje preporučene literature, lično istraživanje i prikupljanje relevantnog materijala, samostalna ili timska priprema i prezentovanje projektnih zadataka. Oceni doprinose i ispoljena spremnost da se savladaju ključni zadaci predmeta, iskazano intelektualno interesovanje za probleme filozofije (logike), kao i sposobnost da se znanja, veštine i stavovi usvajaju i razvijaju u integraciji sa njihovim ovladavanjem u drugim nastavnim predmetima. Pored redovne usmene razmene, preporučuje se uključivanje pisanih radova/eseja i testova u sistematizaciji gradiva, s ciljem da svi učenici (pod jednakim okolnostima i u istom trenutku) demonstriraju poznavanje zaokruženih tematskih celina, nivo sposobnosti da primene metaznanja i naučene tehnike filozofske/logičke analize, evaluiraju ponuđeni materijal, artikulišu određenu filozofsku (ili ličnu) poziciju i samostalno se (efektivno) izraze.
Više nivoe postignuća (prikupljanje i obradu materijala, kreativnu prezentaciju i fluentno izlaganje) učenici pokazuju u projektnim radovima koje, kao pojedinci ili u timu, pripremaju za izabranu temu.
Pokretanje rasprava (ili učešće u njima) važan je deo usavršavanja logičkih sposobnosti i razvijanja (artikulacije i odbrane) ličnih ili kolektivnih vrednosnih stavova, ali i učenja kako da se tolerišu tuđi. Iako te kompetencije nisu ciljno i sistematski razvijane tokom školovanja, njihovo uključivanje u postignuća koja treba ocenjivati svakako će fokusirati pažnju nastavnika i učenika na ovaj ključni segment u transferu filozofskih znanja na vannastavne kontekste. Shodno tome, treba podsticati učenikovo učestvovanje u prigodnim diskusijama, debatama, razjašnjenjima, analizama tekstualnih predložaka, logičkim obradama ključnih pojmova i koncepata, formulaciji pitanja i problema kao zadataka časa, ili različitim formama prezentacije.
Cilj i zadaci
Cilj predmeta sociologija jeste da učenici ovladaju osnovnim sociološkim pojmovima kako bi bolje razumeli savremeno društvo i uspešnije ostvarili svoju ulogu i mesto u njemu; da učenici steknu primenljiva i funkcionalna znanja o društvenim pojavama, strukturi, razvoju i protivurečnostima savremenog društva, kako bi razvili ključne kompetencije potrebne za život i participaciju u demokratski uređenom multikulturalnom društvu.
Zadaci nastave sociologije su da učenici:
- ovladaju osnovnim znanjima o najvažnijim društvenim pojavama, te o povezanosti pojedinca i društva;
- unaprede sposobnosti zauzimanja kritičkog i angažovanog stava prema društvu i društvenim institucijama;
- razviju sposobnosti za ulogu odgovornog građanina, za život i participaciju u demokratski uređenom i humanom društvu;
- usvoje vrednosti i formiraju autonomni vrednosni sistem u skladu sa osnovnim (univerzalnim) vrednostima pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti;
- razviju lični i nacionalni identitet u duhu multikulturalizma, poštovanja i očuvanja nacionalne i svetske kulturne baštine;
- unaprede i prošire opštu kulturu;
- jačaju osetljivost u odnosu na postojanje društvenih nejednakosti (ekonomskih, obrazovnih, rodnih, klasnih, etničkih, globalnih...);
- razviju spremnost za uspostavljanje aktivnog odnosa prema rešavanju društvenih problema;
- unaprede sposobnost da samostalno pronalaze relevantne informacije i da uspostave kritički odnos prema njima;
- unaprede sposobnost svih oblika komunikacije, dijaloga i iskazivanja argumentovanog stava;
- unaprede sposobnost kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima (grupnog rada, timskog rada).
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
I. SOCIOLOŠKI PRISTUP DRUŠTVU
1. Određenje predmeta i metoda sociologije
2. Nastanak sociologije
II. DRUŠTVENA STRUKTURA I DRUŠTVENE PROMENE
1. Društvena struktura i sistem: grupe, organizacije, institucije
2. Društvena struktura i sistem: stratifikacija, pokretljivost
3. Društvena struktura i sistem: društvene uloge, društveni položaji, moć, ugled
4. Društvene nejednakosti
5. Društvene promene i razvoj
III. OSNOVNE OBLASTI DRUŠTVENOG ŽIVOTA
1. Sfera rada
2. Ekonomski aspekti društva
3. Politika
4. Kultura
5. Religija
6. Ideologija
7. Etnički aspekti društva
8. Porodica
IV. POJAVE I PROBLEMI SAVREMENOG DRUŠTVA
1. Socijalno-patološke pojave
2. Ekološki problemi
3. Globalizacija
4. Mladi u savremenom društvu
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Program sociologije podrazumeva da se njegovo puno ostvarenje realizuje u korelaciji sa drugim nastavnim predmetima, kao što su građansko vaspitanje, istorija, filozofija, srpski jezik i književnost, psihologija kao i uključivanjem učenika u različite vannastavne aktivnosti.
Sadržaj programa i način njegove realizacije treba da obezbede ostvarenje postavljenih ciljeva i zadataka predmeta, koji se ne odnose samo na sticanje znanja već i na formiranje stavova i ovladavanje veštinama značajnim za snalaženje u savremenom društvu. Predviđene sadržaje treba prezentovati kroz četiri veće tematske oblasti, koje tretiraju različite teorijske i praktične aspekte sociologije kao naučne discipline: sociološki pristup društvu; društvena struktura i društvene promene; osnovni oblici društvenog života (ekonomski, kulturni, religijski i politički aspekti društva); pojave i problemi savremenog društva. Važno je da učenici razumeju specifičnost sociološkog pristupa društvu, da uoče sličnosti i razlike socioloških orijentacija i nivo njihove primenljivosti. Nastavnicima se preporučuje da sa učenicima diskutuju o specifičnostima ovih pristupa, kao i da koriste primere konkretnih socioloških istraživanja. Učenicima treba omogućiti da u okviru škole organizuju interno sociološko istraživanje o temama za koju su zainteresovani (npr. stavovi mladih o kvalitetu našeg obrazovnog sistema; mladi i slobodno vreme; problem alkoholizma ili narkomanije kod mladih...).
Pojmovi, poput vrednosti, norme, identitet i socijalizacija su posebno važni, jer oni predstavljaju neophodni pojmovni aparat za razumevanje osnovnih oblika društvenog života. To će doprineti formiranju autonomnog vrednosnog sistema, u skladu sa osnovnim vrednostima pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti, kao i razvoju ličnog i nacionalnog identiteta, uz razvijanje multikulturalizma. Preporučuje se nastavnicima da ove pojmove proširuju i stalno koriste u objašnjenju društvenih pojava, jer je potrebno da učenici uvide da je svet kulture omeđen, upravo, ljudskim potrebama, normama i vrednostima, da one posreduju između čoveka i društva i, na poseban način, oblikuju društvene institucije i čoveka kao individualno i socijalno biće.
Posebnu pažnju treba posvetiti uporednoj analizi različitih socioloških teorija klasa, što je od ključnog značaja za razumevanje društvene strukture i društvenih promena u savremenom društvu. Ovu temu nastavnici treba da dopune i podacima o raslojavanju, odnosima i glavnim izvorima moći, eliti i kvazi eliti unutar srpskog društva.
Tema društvenih nejednakosti je posebno važna, pa je treba obraditi kroz niz raznovrsnih primera, koji govore o različitim oblicima nejednakosti (ekonomskih, obrazovnih, rodnih, klasnih, etničkih, globalnih...) u odnosu na njihove različite socijalne i istorijske izvore i posledice po pojedinca i društvo. Od nastavnika se očekuje da sa učenicima diskutuje o uzrocima, oblicima i nivoima nejednakosti u našem društvu, kao i načinima za njihovo eventualno ublažavanje ili iskorenjivanje.
Problemu društvene promene i razvoja treba pristupiti kroz stalno prisutno dvojstvo čoveka i društva, svojstva stalnosti i promenljivosti. Upoznavanje učenika sa ranim i savremenim teorijskim konceptima o društvenoj promeni i njenim pokretačkim mehanizmima i oblicima treba kombinovati sa učeničkim radionicama, u okviru kojih će učenici, na osnovu iznetih stanovišta, biti ohrabreni da iznesu vlastito mišljenje o vrstama, kvalitetu i posledicama društvenih promena u našem društvu. Za učenike je posebno važno da razumeju vlastiti položaj unutar socijalne strukture, kao i postojeće socijalne nejednakosti, koje utiču na stepen njihove vlastite socijalne slobode, kako bi bili u poziciji da kritički promisle i odgovore koji je to put ka društvu koji daje podjednake šanse svima, kao i da uvide značaj društvenih promena na ličnom i opštem planu.
Nastavnici u svom radu, uz postojeće udžbenike, treba da koriste i drugu literaturu relevantnu za sociologiju kao što su originalna autorska dela, brojna teorijska i empirijska sociološka istraživanja, stručni časopisi, Statistički godišnjak, ali i internet, specijalizovane sajtove, odgovarajuće probrane filmove, audio ili video zapise, jer su to oblici komunikacije bliski mladima, na kojima se mogu prepoznati i analizirati mnogi problemi života u savremenom svetu. Važno je da sami nastavnici koriste različite izvore informacija i da na njih upućuju učenike, ali i da osposobe učenike da samostalno pronalaze odgovarajuće informacije i da uspostave kritički odnos prema njima.
Priroda sadržaja ovog predmeta omogućava korišćenje različitih oblika rada i nastavnih metoda, koje angažuju učenike i povećavaju njihovu zainteresovanost. Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave, uz usaglašavanje sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima. Uz tradicionalni, frontalni oblik, neophodno je primeniti i druge različite oblike radioničarskog rada (simultana individualna aktivnost, rad u parovima ili malim grupama, grupna diskusija, debata...). Preporučuje se primena brojnih tehnika aktivnog i kooperativnog učenja, iskustvenog učenja, učenja otkrićem, upoznavanje sa tehnikama istraživačkog rada kao i projektnog rada. Korišćenjem interaktivnih metoda u prezentovanju određenih tematskih oblasti i pojmova učenike treba podstaći da kritički preispitaju vlastita, odnosno lična i socijalna iskustva i interpretiraju ih u sociološkom ključu - na način koji doprinosi boljem razumevanju aktuelnih socijalnih procesa unutar srpskog i šireg globalnog društvenog konteksta. Učenike treba podsticati da pronalaze informacije, da ih kritički procenjuju, da postavljaju relevantna pitanja, da unapređuju kulturu dijaloga, da argumentovano zastupaju ili osporavaju određena stanovišta ili sopstvene stavove.
Vrednovanje učeničkog postignuća treba da uključi, pored stepena usvojenog znanja, svaku od pomenutih aktivnosti učenika, jer je to dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije. Potrebno je da kontinuiranu evaluaciju i samoevaluaciju primenjuju kako nastavnici tako i učenici. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju ciljeva, zadataka i ishoda predmeta, kao i napredak drugih učenika u grupi, uvek uz odgovarajuću argumentaciju.
CILJ I ZADACI
Cilj nastave psihologije je da doprinese formiranju zrele, odgovorne, socijalizovane osobe kao i podrška razvoju kompetencija značajnih za obavljanje profesionalnih aktivnosti i nastavak školovanja kroz sticanje funkcionalnih znanja o osnovnim karakteristikama psihičkog života i ponašanja čoveka, razumevanje psiholoških osnova umetničke delatnosti, formiranje stavova, ovladavanje veštinama.
Zadaci nastave psihologije su da učenici:
- steknu osnovna znanja o psihičkim procesima, osobinama, stanjima i njihovom manifestovanju u ponašanju;
- razumeju psihički život osobe kao celinu međusobno povezanih procesa, stanja i osobina;
- razlikuju naučni od laičkog pristupa psihološkim sadržajima i prepoznaju manipulaciju psihološkim sredstvima;
- steknu osnovna znanja o psihologiji muzike i bolje razumeju psihologiju muzičara;
- unaprede tehnike ovladavanja emocijama koje ometaju javni nastup i takmičenja;
- razumeju sopstvenu ličnost kao deo društva i sveta oko sebe, uvide značaj otvorenosti za promene i lično angažovanje za sopstveni razvoj i razvoj društva;
- razumeju psihološke osnove međuljudskih odnosa, unaprede komunikacijske veštine i asertivnost;
- unaprede saradnju sa drugima i sposobnosti za timski rad;
- primenjuju stečena znanja i veštine pri donošenju odluka i rešavanju problema u struci i svakodnevnom životu;
- unaprede sposobnosti za prikupljanje, analizu, organizaciju, kritičku procenu, primenu i prenošenje informacija relevantnih za psihički život čoveka i stvaralaštvo;
- unaprede strategije i tehnike uspešnog učenja i razviju samoefikasnost i pozitivne stavove prema učenju i obrazovanju tokom celog života;
- unaprede sposobnost argumentacije sopstvenih stavova i kritičkog mišljenja;
- neguju intelektualnu radoznalost i stvaralačke sposobnosti;
- razumeju koncept mentalnog zdravlja i značaj prevencije, unaprede zdrave životne stilove i primenjuju ih svakodnevnom životu;
- razviju stavove i vrednosti značajne za život u savremenom multikulturalnom društvu koji odražavaju poštovanje ljudskih prava, toleranciju, solidarnost, uvažavanje različitosti i rodnu ravnopravnost.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
I. UVODNI DEO
Psihologija kao naučna disciplina
Predmet, grane i metode psihologije. Psihologija i druge nauke.
Organske osnove i društveni činioci psihičkog života
Čula, nervni i endokrini sistem. Činioci psihičkog razvoja: nasleđe, sredina, aktivnost.
II. OSNOVNE PSIHIČKE POJAVE - PSIHIČKI PROCESI, OSOBINE I STANJA
Opažanje
Osnovni pojmovi - Opažanje, draži i čula, osećaj, opažaj. Organizacija opažaja; Uticaj iskustva, motivacije i ličnosti na opažanje; Greške u opažanju.
Opažanje osoba - Karakteristike procesa opažanja osoba; opažanje emocija, procenjivanje osobina ličnosti, proces atribucije; Prva impresija, sistematske greške u opažanju osoba i značaj pravilnog procenjivanja drugih osoba. Pažnja - Pojam, karakteristike i činioci pažnje.
Učenje i pamćenja
Pojam, značaj i vrste učenja; Senzitizacija, habituacija, klasično i emocionalno uslovljavanje, instrumentalno i učenje uviđanjem; učenje po modelu, verbalno učenje. Učenje motornih veština. Transfer učenja - pojam, vrste i značaj.
Pojam pamćenja, kratkoročno i dugoročno pamćenje, reprodukcija i prepoznavanje; kvalitativne promene u pamćenju; preporuke za dobro pamćenje.
Pojam zaboravljanja, uzroci.
Psihološki uslovi uspešnog učenja. Strategije upravljanja procesom učenja. Strategije uspešnog vežbanja.
Mišljenje
Pojam mišljenja, uloga znanja i iskustva u mišljenju; vrste mišljenja (imaginativno i realističko, divergentno i konvergentno). Razvoj mišljenja.
Kritičko mišljenje: pojam i značaj.
Stvaralačko mišljenje - pojam i faze.
Sposobnost
Pojam i podela sposobnosti.
Opšte i specijalne.
Intelektualne sposobnosti. Pojam, merenje, individualne razlike. Teorije o strukturi inteligencije. Gardner
Kreativnost - pojam, vrste i razvoj.
Emocije
Pojam emocija i emocionalnog reagovanja; vrste emocionalnih doživljaja. Organske promene u sklopu emocija; način ispoljavanja emocija i indukovanja emocija. Emocionalni život u adolescenciji; značaj emocija za mentalno zdravlje i psihosomatska oboljenja.
Pojam i vrste strahova, anksioznost. Stres i psihička trauma. Trema pri javnom izvoženju.
Motivacija
Pojam motiva, homeostatični i nehomeostatični motivi. Lični i društveni motivi. Funkcionalna autonomija i hijerarhija motiva. Motivacija kao činilac uspešnog učenja.
III. LIČNOST
Pojam i struktura ličnosti
Pojam ličnosti, struktura ličnosti, temperament, karakter (individualni i socijalni), sposobnosti, telesne osobine. Pojam i vrste crta, dimenzije, tipovi ličnosti; Svest o sebi, lični i socijalni identitet.
Dinamika ličnosti
Stavovi, interesovanja i vrednosti kao dinamičke dispozicije.
Frustracije, konflikti, reakcije i posledice frustracija i konflikata.
Razvoj ličnosti
Razvoj i socijalizacija ličnosti; činioci socijalizacije; dinamičko razvojni pojam zrelosti.
Teorija ličnosti
Pregled grupa opštih teorija ličnosti.
Promene i poremećaji društvenog života i ponašanja
Izmenjena stanja svesti; san, hipnoza, parapsihološki fenomeni.
Poremećaji ponašanja; Poremećaji mentalnog zdravlja, prevencija i lečenje.
Razvojni poremećaji
IV. OSOBA U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI
Komunikacija
Znakovi, signali i simboli. Neverbalna i verbalna komunikacija.
Uslovi uspešne komunikacije. Asertivna komunikacija.
Život u grupi
Pojam i vrste društvenih grupa. Struktura grupe.
Dinamika grupe: formiranje, odnosi u grupi, rukovođenje, takmičenje, saradnja, grupno rešavanje problema, efikasnost grupe.
Ljudi u masi
Psihologija masa. Panika, pogrom, linč. Socijalni pokreti.
V. OSNOVE PSIHOLOGIJE MUZIKE
Muzika kao predmet psihološkog istraživanja
Osnovni problemi i pristupi - diferencijalno-psihološko, kognitivno i razvojno stanovište.
Psihoakustičke i fiziološke osnove muzike
Draži, čulni organ i fiziološka osnova čuvenja. Muzika i mozak. Psihološki podaci o visini, glasnosti, boji i trajanju.
Opažanje muzike
Zakonitosti opažanja pojedinih muzičkih komponenti - melodija, ritam, harmonija. Opažanje muzičkog dela.
Reagovanje na muziku - emocionalno reagovanje, preferancije, muzički ukus. Muzika i mediji.
Muzičke sposobnosti.
Problem definisanja; priroda i struktura muzičkih sposobnosti. Psihološka procena muzičkih sposobnosti.
Muzički razvoj
Vidovi, tok i tempo razvoja. Determinante muzičkog razvoja.
Ličnost i motivacija muzičara
Osobine ličnosti muzičara. Motivacione osnove bavljenja muzikom.
Muzičko izvođenje
Psihološke specifičnosti muzičkog izvođenja. Trema u muzičkom izvođenju - izvori, posledice, tehnike ovladavanja.
Umetnost kao oblik komunikacije.
Proces umetničke komunikacije - umetnik, umetničko delo, publika.
Posrednici u tumačenju umetnosti - umetnik, stručna recenzija i kritika, masmediji, vrednosno ocenjivanje i argumentacija.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Sadržaj programa čini prilagođen izbor tema opšte psihologije i psihologije muzike sa kojim se učenici po prvi put susreću u svom školovanju. On je tako sačinjen da uz odgovarajuću metodiku rada treba da obezbedi ostvarenje široko postavljenog cilja predmeta i definisanih zadataka a koji se odnose kako na sticanje funkcionalnih znanja tako i na ovladavanje veštinama, formiranje stavova i vrednosti. Nastavnik treba da realizuje ovaj program imajući u vidu specifičnosti školovanja učenika koje imaju psihološku dimenziju kao što su: odvojenost od porodice, drugačiji uslovi socijalizacije jer je nastava u velikoj meri individualizovana i kopmetetivno postavljena, česti javni nastupi i sl.
Programski sadržaji su organizovani u tematske celine za koje nije naveden optimalan broj časova za realizaciju. Nastavnik, pri koncipiranju operativnih planova, uvažavajući potrebe i interesovanja učenika, definiše stepen realizacije sadržaja i dinamiku rada, vodeći računa da se ne naruši celina nastavnog programa, odnosno da svaka tema dobije adekvatan prostor i da se planirani ciljevi i zadaci predmeta ostvare. Pri tome, treba imati u vidu da formiranje stavova i vrednosti, kao i sticanje funkcionalnih znanja i veština, predstavlja kontinuirani proces i rezultat je kumulativnog dejstava celokupnih aktivnosti na časovima psihologije.
Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz života i iskustva učenika i korišćenje informacija iz različitih izvora.
Za podsticanje učeničkih aktivnosti izuzetno su važna pitanja koja im se postavljaju. Ona bi trebalo da budu unapred pripremljena, sa svešću šta se njima želi postići u odnosu na ciljeve i zadatke predmeta, jasna, zahtevna, ali ne i suviše komplikovana, po težini različita da bi podstakla učešće većeg broja učenika. Pitanja dobijaju pun smisao ukoliko su praćena odgovarajućom povratnom informacijom od nastavnika, ali i drugih učenika. Povratna informacija može biti novo pitanje, parafraziranje, pohvala, upućivanje na nove izvore informacija. Ona doprinosi ostvarenju mnogih zadataka, podsticanju samopouzdanja učenika, njihovog učešća u radu i motivisanju za predmet.
Mnogi pojmovi psihologije iz programa pojavljuju se u sklopu različitih tema, te na primer, o opažanju ljudi, emocijama, stresu može se govoriti u okviru mnogih lekcija. Na taj način se njihovo značenje produbljuje, a psihički život i ponašanje osobe predstavlja na holistički način, kao složena interaktivna celina.
Praćenje napredovanja učenika se odvija na svakom času. Svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije. Učenike treba osposobljavati i ohrabrivati da procenjuju sopstveni napredak u ostvarivanju zadataka predmeta, kao i napredak drugih učenika, uz odgovarajuću argumentaciju.
Sadržaj psihologije ima prirodnu vezu sa sadržajima drugih društvenih predmeta kao što su sociologija, filozofija, istorija umetnosti, srpski jezik i književnost, ali i vezu sa nekim prirodnim predmetima (biologija, fizika - akustika) i sa stručnim predmetima iz oblasti muzike. Učenicima treba kontinuirano ukazivati na tu vezu, organizovati tematske časove i planski raditi na međupredmetnoj saradnji. Na taj način znanja i veštine, stavovi i vrednosti stečeni u okviru nastave psihologije dobijaju širi smisao i doprinose ostvarivanju opštih obrazovnih i vaspitnih ciljeva, posebno onih koji se odnose na unapređivanje kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja učenika i bolju psihološku pripremljenost za složene zahteve javnih nastupa i takmičenja.
Takođe, cilj, zadaci i sadržaj nastavnog predmeta psihologija korespondira sa Programom vaspitnog rada u domu učenika. To znači, da vaspitači pri realizaciji nekih tema i postizanju nekih ishoda kod učenika završnog razreda mogu koristiti znanja i veštine stečene u okviru ovog predmeta.
Cilj i zadaci
Cilj nastavnog predmeta informatika i računarstvo je sticanje znanja, ovladavanje veštinama i formiranje vrednosnih stavova koji doprinose razvoju informatičke pismenosti neophodne za život u savremenom društvu, dalje stručno usavršavanje i praktična primena u procesu rada, kao i osposobljavanje učenika da efikasno, racionalno i bezbedno koriste računar na način koji ne ugrožava njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
Zadaci nastave informatike i računarstva su da učenici:
- razviju svest o neophodnosti korišćenja računara u svakodnevnom životu i radu i značaju informatike za funkcionisanje i razvoj društva;
- primene stečena znanja i veštine u sticanju konkretnog obrazovanja za buduće zanimanje;
- jačaju sposobnost za precizno i koncizno definisanje problema; upoznaju se sa algoritamskim načinom rešavanja problema i osnovnim algoritmima;
- steknu znanja potrebna za podešavanje parametara operativnog sistema na nivou korisničkog interfejsa, korišćenje mogućnosti operativnih sistema i sistema datoteka konkretnog operativnog sistema;
- ovladaju korišćenjem programa za obradu teksta i tabelarnih podataka i kreiranje dokumenata u kome su integrisani tekst, slika i tabela;
- upoznaju načine izrade prezentacija i osposobe se za izradu jednostavnijih prezentacija;
- razumeju principe funkcionisanja interneta, lokalnih mreža i osposobe se za korišćenje mrežnih resursa, internet servisa i sistema za elektronsko učenje;
- unaprede sposobnosti za brzo, efikasno, racionalno i bezbedno pronalaženje informacija korišćenjem računara, kao i njihovo kritičko analiziranje i prenošenje;
- razviju preciznost, racionalnost i kreativnost u radu sa računarom;
- na adekvatan način koriste prednosti računara i društvenih mreža u udruživanju sa drugima i pokretanju akcija čiji je cilj širenje korisnih informacija ili pružanje pomoći i podrške onima kojima je to potrebno;
- izgrade pravilne stavove prema korišćenju računara, bez zloupotrebe i preterivanja koje ugrožava njihov fizičko i mentalno zdravlje;
- upoznaju savremena ergonomska rešenja koja olakšavaju upotrebu računara i izgrade spremnost za praćenje novih rešenja u oblasti informatičke tehnologije;
- razvijaju sposobnosti da stečena znanja primenjuju za rešavanje problema i novih situacija u procesu rada i svakodnevnom životu.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- upoznavanje učenika sa grafičkim radnim okruženjem operativnog sistema;
- upoznavanje učenika sa organizacijom diskova, datoteka i direktorijuma;
- upoznavanje učenika sa podešavanjem okoline za rad na srpskom jeziku;
- upoznavanje učenika sa instalacijom dodatnih uređaja i programa;
- upoznavanje učenika sa radom u programu za obradu teksta;
- upoznavanje učenika sa osnovnim programima za rad u multimediji;
- osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje računarskih programa.
SADRŽAJI PROGRAMA
1. Operativni sistem
Uvod u predmet. Grafičko radno okruženje operativnog sistema. Pokretanje programa. Rad u programu za upravljanje datotekama i direktorijumima. Podešavanje radnog okruženja. Instalacija programa. Instalacija dodatnih uređaja. Rad sa tastaturom i mišem.
2. Rad sa tekstom
Izgled osnovnog prozora. Unos i korigovanje teksta. Rad sa dokumentima. Format stranice, podešavanje margina. Formatiranje znakova. Formatiranje pasusa. Štampanje. Rad sa slikama. Crtanje u programu za obradu teksta.
3. Uvod u multimediju
Uvod u multimediju. Programi za rad sa multimedijom. Primena multimedije u nastavi. Korišćenje CD-a i DVD-a sa audio i video sadržajima (knjige, enciklopedije, atlasi).
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- upoznavanje učenika sa radom sa tabelama u programu za obradu teksta;
- upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti informacija i komunikacija;
- upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programa za grafiku i animaciju;
- upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programiranja;
- upoznavanje učenika sa različitim obrazovnim softverima.
SADRŽAJI PROGRAMA
1. Rad sa tekstom
Rad sa tabelama (kreiranje tabela, unos teksta, formatiranje, rad sa tekstom u tabeli, kretanje po tabeli, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje ćelija, širina i visina redova i kolona). Okviri i senčenje tabele. Umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. Umetanje zaglavlja i podnožja strane, broja strane, datuma i vremena. Prelom strane. Pozadina strane. Podešavanje formata papira i margina. Pregled pre štampanja. Štampanje.
2. Internet
Pojam globalne i lokalne računarske mreže. Povezivanje na internet. Rad sa osnovnim uslugama interneta. Pretraživanje interneta. Preuzimanje teksta i slika sa interneta. Ponašanje na mreži i zaštita ličnih podataka. Sigurnost na internetu.
3. Grafika
Izvori digitalnih slika (crtanje, slikanje ekrana, skeniranje, fotografisanje, preuzimanje sa interneta). Obrada slika. Tipovi zapisa digitalnih slika. Konverzija između formata. Priprema slika za štampu, ekranski prikaz i objavljivanje na internet stranama.
4. Animacija
Osnove animacije. Izrada jednostavne animacije.
5. Izborni moduli
Odabrana poglavlja iz programiranja ili interaktivne grafike.
6. Programiranje
Uvod u programiranje. Tipovi podataka i deklarisanje promenljivih. Osnovne komande programskog jezika. Demonstracija mogućnosti programskog jezika.
Interaktivna grafika
Upoznavanje učenika sa programima za rad sa grafikom i njihova upotreba u realizaciji i savladavanju programa drugih predmeta (matematika, fizika, tehničko i informatičko obrazovanje).
(0+30 časova godišnje)
Operativni zadaci
- osposobljavanje učenika za primenu računara u oblasti informacija i komunikacija;
- upoznavanje učenika sa opasnostima na internetu i načinima zaštite od njih;
- upoznavanje učenika sa osnovama programa za snimanje i obradu zvuka;
- upoznavanje učenika sa osnovama programa za snimanje i obradu video-zapisa;
- osposobljavanje učenika za izradu multimedijalnih prezentacija;
- osposobljavanje učenika za pisanje jednostavnih programa;
- upoznavanje učenika sa osnovama programa za crtanje i grafički dizajn;
- upoznavanje učenika sa obrazovnim softverom.
SADRŽAJI PROGRAMA
1. Internet
Pojam elektronske komunikacije i preporuke za bezbedno ponašanje na internetu. Elektronska pošta. Pojam diskusije i komentara na internetu, instant poruka, bloga, foruma, video-konferencije, elektronskog učenja i učenja na daljinu. Digitalna biblioteka.
2. Obrada zvuka
Formati zvučnih zapisa. Konverzija između različitih formata. Snimanje i obrada glasa i drugih zvukova. Praktičan rad na snimanju i obradi zvuka.
3. Obrada video-zapisa
Snimanje video zapisa. Obrada video-sekvenci. Primena vizuelnih efekata. Montaža video, zvučnih, grafičkih i tekstualnih materijala u celinu. Samostalna izrada filma. Formati i konverzija.
4. Izrada prezentacija
Pojam i struktura prezentacije. Rad sa slajdovima. Dizajn i gotovi šabloni. Rad sa tekstom, slikama i objektima. Postavljanje efekata. Povezivanje slajdova unutar prezentacije. Povezivanje sa spoljnim sadržajima i veb-stranicama. Samostalna izrada prezentacije. Preporuke za uspešnu prezentaciju.
5. Izborni modul
Odabrana poglavlja iz programiranja ili grafičkog oblikovanja sadržaja.
Programiranje
Nizovi. Petlje i druge kontrolne strukture. Potprogrami, procedure i funkcije.
Crtanje i grafički dizajn
Rad sa alatima za crtanje. Rad sa bojama i teksturama. Specijalni efekti. Pregled pre štampanja. Prilagođavanje crteža za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na internetu. Praktičan rad.
(0+30 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti tabelarnih proračuna i izradi grafikona;
- upoznavanje učenika sa fazama izrade problemskih zadataka na računaru;
- upoznavanje učenika sa osnovama programa za izradu jednostavnih prezentacija na mreži;
- upoznavanje učenika sa mogućnostima specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mreži;
- osposobljavanje učenika za samostalnu izradu projekta primenom računarskih tehnologija.
SADRŽAJI PROGRAMA
1. Tabelarni proračuni
Radna sveska i radni list. Unos podataka. Formatiranje ćelija. Rad sa formulama. Korišćenje ugrađenih funkcija. Rad sa grafičkim objektima. Izrada grafikona. Štampanje.
2. Izborni moduli
Odabrane sadržaje iz celina Programiranje ili Prezentacija na mreži.
Programiranje
Postupci za rešavanje problemskih zadataka. Rešavanje problemskih zadataka.
Prezentacije na mreži
Osnovni elementi jezika HTML. Boja i slika za pozadinu. Rad sa tekstom. Rad sa slikom. Hiperlink. Rad sa tabelama. Specijalizovani programi za izradu veb-stranica.
3. Izrada samostalnog projekta
Izbor teme. Izrada plana rada na projektu. Izbor sredstava za realizaciju projekta. Izrada projekta. Vrednovanje projekta.
(1 čas nedeljno, 35 godišnje)
Operativni zadaci:
- osposobljavanje učenika za korišćenje osnovnih mogućnosti računarskog sistema;
- osposobljavanje učenika za rad sa programima za obradu teksta;
- osposobljavanje učenika za rad sa programom za tabelarne proračune;
- osposobljavanje učenika za izradu slajd - prezentacija i njihovo prezentovanje;
- osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta i elektronsku komunikaciju;
- osposobljavanje učenika za rad sa hardverom i softverom u oblasti muzike.
SADRŽAJI PROGRAMA
1. Osnove računarske tehnike
Informacija i informatika. Razvoj informacionih tehnologija. Jedinice za merenje količine informacija (bit, bajt, redovi veličine). Značaj i primena računara u raznim oblastima ljudske delatnosti. Uticaj računara na zdravlje. Struktura i princip rada računara. Osnovne komponente računara i uticaj komponenti na performanse računara.
2. Osnove rada u operativnom sistemu sa grafičkim interfejsom
Operativni sistem.
Sistemski softver.
Aplikativni softver.
Verzije i modifikacije programa.
Distribucija programskih proizvoda (komercijalna, deljena (engl. shareware), javno dostupna (engl. freeware), probna (engl. trial)).
Osnovni elementi grafičkog interfejsa operativnog sistema (radna površina, prozor, ikona, dugme, panel, meni, katalog).
Pokretanje programa.
Datoteka (atributi datoteke, tipovi datoteka, putanja datoteke, grupno ime datoteka) i osnovne operacije nad datotekom.
Katalog.
Arhiviranje datoteka i sredstva za arhiviranje datoteka.
Osnovna podešavanja operativnog sistema: podešavanje datuma i vremena, radne površine (pozadine, čuvara ekrana, rezolucije ekrana), regionalna podešavanja, promena korisničkih naloga.
Instaliranje korisničkih programa. Uklanjanje programa.
Programi za zaštitu računara od štetnog softvera
Instaliranje upravljačkih programa perifernih uređaja.
Multimedijalne mogućnosti operativnog sistema.
Sredstva i metode zaštite računara, informacija i prava na intelektualnu svojinu.
3. Tekst-procesor
Radno okruženje tekst-procesora. Jednostavnija podešavanja radnog okruženja. Pravila slepog kucanja. Podešavanje i promena jezika tastature ("pisma"). Operacije sa dokumentima (kreiranje, otvaranje, premeštanje od jednog do drugog otvorenog dokumenta, čuvanje, zatvaranje). Uređivanje teksta. Korišćenje simbola za formatiranje. Premeštanje sadržaja između više otvorenih dokumenata. Umetanje u tekst: specijalnih simbola, datuma i vremena, slika, tekstualnih efekata. Pronalaženje i zamena zadatog teksta. Umetanje i pozicioniranje netekstualnih objekata. Umetanje tabele u tekst. Formatiranje teksta (stranica, red, margine, prored). Ispravljanje grešaka. Numeracija stranica. Izrada stilova. Generisanje sadržaja. Štampanje dokumenta.
4. Slajd-prezentacije
Prezentacije i njihova primena. Osnovne etape pri razvoju slajd-prezentacije. Pravila dizajna prezentacije. Radno okruženje programa za izradu slajd-prezentacija. Podešavanja radnog okruženja. Kreiranje foto-album prezentacije. Tipovi "pogleda" na prezentaciju. Osnovne operacije sa slajdom. Dodavanje i formatiranje tekstualnih objekata. Dodavanje netekstualnih objekata (grafički, zvučni, video...). Animacija objekata slajda. Animacija prelaza između slajdova. Dizajn pozadine i "master" slajda. Interaktivna prezentacija (hiperveze, akciona dugmad). Podešavanje parametara prikaza prezentacije. Štampanje prezentacije.
5. Internet i elektronska komunikacija
Pojam računarske mreže. Računari-serveri i računari-klijenti. Globalna mreža (internet). Internet-provajderi i njihove mreže. Tehnologije pristupa internetu.
Servisi interneta: World Wide Web, FTP, elektronska pošta, veb-forumi. Veb-čitači. Pretraživači, pretraživanje i korišćenje informacija sa interneta. Internet mape. Virtuelni telefon. Društvene mreže i njihovo korišćenje. Elektronska trgovina, elektronsko poslovanje i bankarstvo. Elektronski podržano učenje. Pravo i etika na internetu.
6. Informatika u muzici
Primena računara u procesu učenja muzike. Izvori i zapisi muzike (audio formati). Spektralna analiza zvuka i njegovo grafičko predstavljanje. Hardver za rad sa muzikom. Softverski alati za rad sa muzikom.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Na početku nastave uraditi proveru nivoa znanja i veština učenika, koja treba da posluži kao orijentir za organizaciju i eventualnu individualizaciju nastave.
Nakon toga organizovati aktivnost koja, u zavisnosti od teme, podstiče izgradnju znanja, analizu, kritičko mišljenje, interdisciplinarno povezivanje. Aktivnost treba da uključuje praktičan rad, primenu IKT, povezivanje i primenu sadržaja različitih nastavnih predmeta, tema i oblasti sa kojima se susreću izvan škole. Aktivnosti osmisliti tako da povećavaju motivaciju za učenje i podstiču formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti u vezi sa razvojem jezičke i informatičke pismenosti, zdravim stilovima života, razvojem kreativnosti, sposobnosti vrednovanja i samovrednovanja.
Pri realizaciji programa dati prednost projektnoj, problemskoj i aktivnoj nastavi, kooperativnom učenju, izgradnji znanja i razvoju kritičkog mišljenja. Podsticati timski rad i saradnju, naročito u oblastima gde nastavnik proceni da su prisutne velike razlike u predznanju kod pojedinih učenika. Ukoliko uslovi dozvoljavaju, dati učenicima podršku "hibridnim" modelom nastave (kombinacijom tradicionalne nastave i elektronski podržanog učenja), pogotovo u slučajevima kada je, zbog razlika u predznanju, potrebna veća individualizacija nastave.
Podstaći učenike da povezuju razvoj IKT-a sa temama iz istorije, matematike, fizike i ostalim oblastima ljudske delatnosti. Iz ovog ugla sagledati značaj informatike, oblasti primene računara (i njihov razvoj) i karakteristike informacionog društva. Razviti kod učenika svest o opasnostima i neophodnim merama zaštite zdravlja od preterane i nepravilne upotrebe računara.
PETI RAZRED
Pri realizaciji tematske celine Operativni sistem treba upoznati učenike sa operativnim sistemom Windows ili Linux. Na početku, potrebno je upoznati učenike sa grafičkim radnim okruženjem, sa posebnim naglaskom na radnu površinu - Desktop i njegove delove (Taskbar, ikonice, pozadinska slika). Objasniti učenicima šta je Shortcut i upotrebu desnog i levog klika mišem. Objasniti rad sa objektima u My Computer-u. U okviru ove nastavne jedinice upoznati ih sa organizacijom diskova, datoteka i direktorijuma. Objasniti prenosne i fiksne memorijske medijume: diskete, CD i DVD, Fleš memorija kao i hard diskove.
Pošto su učenici savladali ovaj deo programa treba ih upoznati sa programom za upravljanje datotekama i direktorijumima, Windows Explorer. Učenicima ukazati na sličnosti sa ikonom My Computer, objasniti im rad sa objektima i funkciju desnog tastera miša u ovom programu, a poseban akcenat staviti na Clipboard (na kopiranje i premeštanje objekata). Svaki učenik treba da nauči da kopira, odnosno premesti objekat sa diska na prenosni memorijski medijum (disketu, flash memoriju, CD i drugo) i obrnuto. Nakon što su učenici savladali osnove, objasniti im i ostale pojmove u Explorer-u, manipulaciju grupama objekata (pomoću tastera Shift ili Ctrl) i akcenat staviti na pronalaženje fajlova odnosno na naredbu Find. Nakon što su savladali Explorer, učenicima omogućiti da vežbaju jedan čas i da samostalno prave direktorijume i da pronalaze određene vrste datoteka korišćenjem džoker znakova * i ? (na primer, slike, *.jpg), kao i na osnovu datuma izmene ili veličine fajla.
Objašnjavanje Control Panel-a početi sa podešavanjem izgleda radne površine i tastature. Svaki učenik treba da nauči da promeni pozadinsku sliku i da podesi srpsku ćiriličnu i latiničnu tastaturu. Učenicima treba pokazati kako se instalira program, a takođe i kako se uklanja nepotreban program opcijom Add/Remove programs. Jedan čas dopustiti učenicima da vežbaju instaliranje programa, a uklanjanje programa im dopustiti samo uz nadzor nastavnika. Objasniti grupe programa (Accessories, Communication, Fax, Multimedia) i kako se njima manipuliše.
Instalaciju novih dodatnih uređaja učenicima objasniti na praktičnom primeru. Objasniti im pojam plug & play (priključi i počni da koristiš), kao i tok instalacije. Na posebnom času za vežbanje svaki učenik treba da instalira program sa CD-a, da ga pokrene i na kraju da ga, pod nadzorom nastavnika, ukloni sa računara.
Objasniti pojam računarskog virusa i zlonamernog programa. Objasniti opasnosti od računarskih virusa i zlonamernih programa i kako se od njih treba štititi. Objasniti pojam legalnog i piratskog softvera.
Pri realizaciji tematske celine Rad sa tekstom pokazati učenicima na koje se načine može pokrenuti program za obradu teksta (ikonica, Start/Programs, Start/Run). Posebnu pažnju obratiti na radni prostor, kao i na glavni meni i traku sa alatima. Pokazati učenicima kako se kreira novi dokument, odnosno kako se otvara već postojeći. Objasniti kako se snima dokument i naročito naglasiti razliku između komandi Save i Save As. Pošto su obrađene osnovne komande File menija, objasniti učenicima kako se određuje izgled i veličina strane, kao i margine (dijalog Page Setup).
Pošto su se upoznali sa osnovnim operacijama u programu za obradu teksta, učenicima detaljno objasniti funkcije tastera, naročito onih koji su neophodni za rad u programu za obradu teksta (Del, Backspace, Insert…), kao i pojam kursora. Pokazati kako se selektuje tekst, a nakon toga učenici sami treba da primene opcije Clipboard-a koje su naučili u prethodnoj tematskoj celini (Cut, Copy, Paste).
Pojam formatiranja objasniti na primeru znaka, objašnjavajući učenicima dijalog Font. Kroz praktičan rad učenici treba da savladaju tehniku promene izgleda karaktera (promena veličine, boje, vrste fonta).
Kod formatiranja pasusa objasniti funkciju tastera Enter i dijalog Paragraph, odnosno kako se vrši poravnavanje teksta, uvlačenje redova i definisanje proreda. U okviru ove nastavne jedinice pokazati učenicima i dijalog Bullets and Numbering.
U nastavnoj jedinici štampanje, objasniti, ukratko, učenicima kako se instalira štampač i posebno se osvrnuti na dijaloge Print i Print Preview sa svojim komandama.
Učenicima treba objasniti na koji način se radi sa slikama u tekstprocesoru korišćenjem menija Insert. Demonstrirati, takođe, upotrebu Word Art-a. Nakon toga nastaviti sa grafikom u programu za obradu teksta i to sa toolbar-om Drawing. U ovoj nastavnoj jedinici pokazati učenicima kako se crtaju objekti, gotove objekte (Autoshapes), kao i tekst-boksove i objasniti im kako se vrši promena boje fonta, linija i površine.
Pri realizaciji tematske celine Uvod u multimediju učenike upoznati sa pojmom multimedija. Osposobiti učenike da koriste neke, najčešće, upotrebljavane aplikacije za rad sa multimedijom (npr. Media Player, Real Player, Micro DVD...). Demonstrirati i praktično realizovati upotrebu obrazovnih CD-a i DVD-a (elektronske knjige, enciklopedije, atlasi...).
ŠESTI RAZRED
U tematskoj celini Rad sa tekstom, glavni akcenat treba staviti na rad sa tabelama koje nisu obrađivane u petom razredu. Na primerima i u jednostavnim vežbama obraditi pojmove redova i kolona tabele, kreiranje tabele, pojam ćelije, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje ćelija, promenu širine i visine redova i kolona. Obraditi, takođe, kretanje po tabeli, unos teksta u tabelu, formatiranje teksta unutar ćelije, kopiranje i premeštanje teksta. U okviru iste tematske celine, učenici treba da ovladaju naprednijim tehnikama za oblikovanje stranica, kao što su: umetanje zaglavlja i podnožja na stranu, umetanje broja strane, datuma i vremena, prelom strane, promena pozadina strane. Preporučuje se da se ova tematska celina obradi u programima Microsoft Office Word ili Open Office Writer.
Tematsku celinu Internet demonstrirati na primerima. Kroz praktičan rad na zadatku objasniti rad sa servisima interneta (Web i elektronska pošta), načine efikasnog korišćenja sajtova za ciljano pretraživanje interneta, kao i načine preuzimanje teksta i slika sa interneta i njihovo skladištenje na memorijske jedinice. Posebnu pažnju posvetiti objašnjavanju strukture Web i elektronske adrese. Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, načinima kreiranja, čuvanja, brisanja, čitanja i odgovaranja na primljenu elektronsku poštu. Posebnu pažnju posvetiti sigurnom i bezbednom pretraživanju interneta i sigurnoj i bezbednoj komunikaciji. Obavezno, učenicima, objasniti značaj zaštite ličnih podataka pri radu na internetu i pravila ponašanja na nepoznatim Web sajtovima. Posebno istaći opasnost od otkrivanja ličnih podataka nepoznatim sagovornicima na internetu.
U okviru tematske celine Grafika učenicima treba predstaviti različite izvore digitalnih slika. Za obradu ove tematske celine suštinski je važno da učenici usvoje saznanja o tipovima zapisa digitalnih slika.
Obradu pojma Animacija treba iskoristiti za definisanje samog pojma, demonstraciju nekoliko primera i izradu jednostavne animacije o zadatoj temi.
U okviru poslednje tematske celine pruža se mogućnost nastavnicima i učenicima koji su zainteresovani za nastavu Programiranja da počnu sa izučavanjem nekog od aktuelnih programskih jezika. Nastavnicima se preporučuje da programske sadržaje obrade u jednom od sledeća tri programska jezika: C#, Java ili Visual Basic.
Za učenike koji ne žele da se bave programiranjem, predviđene su zanimljive nastavne teme iz oblasti Interaktivne grafike. Ovde učenicima treba demonstrirati rad sa grafikom u različitim programima, naročito onim koji su besplatni. Preporučuju se programi GeoGebra (primena programa u geometriji) i Google Sketch Up (primena u tehničkom crtanju i arhitekturi). Od učenika zahtevati da samostalno urade vežbu koja je tematski povezana sa sadržajima predmeta matematika, fizika ili tehničkog i informatičkog obrazovanje koje izučavaju tokom školske godine.
SEDMI RAZRED
Težište rada, kod prve nastavne teme Internet, treba da bude na raznim vrstama elektronske komunikacije, kao i pravilima bezbednog ponašanja u okviru takve komunikacije. Najveći broj časova, od predviđenih, posvetiti praktičnom radu sa elektronskom poštom. Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, načine kreiranja, čuvanja, brisanja, čitanja i odgovaranja na primljenu elektronsku poštu, sa naglaskom na naredbe Attach, Reply, Forward. U okviru praktičnih vežbi uključiti zahteve da se uz pisanu poruku pošalju i dodatna dokumenta, kao što su slike, tekstualna ili zvučna dokumenta.
Pored rada sa elektronskom poštom, posebnu pažnju posvetiti objašnjavanju pojmova kao što su diskusije i komentari na internetu, pojmu bloga i foruma i načinima rada sa njima, pojmu video-konferencije, elektronskog učenja i učenja na daljinu, pojmu instant poruka i ćaskanja na internetu.
U okviru tematske celine Obrada zvuka učenicima predstaviti formate zvučnih zapisa, izdvojiti one koji se najčešće koriste i istaći njihove prednosti i nedostatke u poređenju sa drugima. Demonstrirati rad na obradi zvuka u nekom od dostupnih programa (npr. Audacity, Windows Media Encoder, Adobe Audition, Sound Forge, Nuendo...). Posebnu pažnju posvetiti celinama kao što su: konverzija između različitih formata, snimanje i obrada glasa (i drugih zvukova) i montaža audio-zapisa (od već postojećih muzičkih numera).
Temu Obrada video-zapisa započeti snimanjem video-zapisa. Za snimanje video-sekvenci koristiti digitalne fotoaparate i mobilne telefone. Ukoliko škola poseduje neku vrstu kamere, omogućiti učenicima da praktično rade sa njom.
Obavezno pokazati načine konverzije između različitih video-formata (npr. Windows Movie Maker, Windows Media Encoder, Super Encoder i drugi).
Izrada prezentacija je tematska celina koja se naslanja na prethodno obrađene sadržaje u okviru petog i šestog razreda, kao što su: uvod u multimediju u petom razredu, rad sa tekstom u petom i šestom razredu i grafika i animacija u šestom razredu. Poseban akcenat treba staviti na vrste prezentacija i razjasniti da se prezentacije mogu praviti kao podrška predavaču ili kao programirani materijal koji se daje učenicima za samostalno učenje.
Konkretan rad na izradi samostalne prezentacije sa učenicima započeti odabirom tema koje će biti obrađivane i prezentovane u toku preostalih časova. Nakon toga predstaviti radno okruženje programa i krenuti na rad sa slajdovima (umetanje novog, brisanje, promena rasporeda, kopiranje, premeštanje, pregledanje). U radu sa tekstom ponoviti najvažnije zakonitosti obrade teksta. U radu sa slikama ponoviti, ukratko, sve o tipovima zapisa digitalnih slika i konverziji između formata.
U okviru poslednje tematske celine pruža se mogućnost nastavnicima i učenicima koji su zainteresovani za tematsku celinu Programiranje da nastave sa izučavanjem nekog od aktuelnih programskih jezika sa kojim su se susreli u VI razredu (C#, Java ili Visual Basic).
Za učenike koji ne žele da se bave programiranjem, predviđene su zanimljive nastavne teme iz oblasti Crtanje i grafički dizajn. Ova tematska celina je posvećena izradi dvodimenzionalnih grafičkih rešenja za različite potrebe, kao što su časopisi, reklamni panoi, posteri, pozivnice, vizitkarte i drugo. Kroz praktičan rad primeniti naučeno i izraditi konkretne materijale. Za obradu ove nastavne teme preporučuju se programi kao što su Corel Draw, Adobe Illustrator, Ink Scape, i drugi.
OSMI RAZRED
U tematskoj celini Tabelarni proračuni obraditi teme na sledeći način:
Radna sveska i radni list. Objasniti radno okruženje i osnovne elemente prozora. Objasniti pojmove - radna sveska, radni list, ćelija, redovi, kolone, adresa ćelije.
Unos podataka u ćeliju. Vežbati unos tekstualnih, brojčanih i datumskih podataka, njihovo brisanje, izmenu, kopiranje i premeštanje.
Formatiranje ćelija. Pokazati kako se mogu bojiti pozadina i okviri ćelije.
Rad sa formulama. Vežbati na jednostavnim primerima.
Korišćenje ugrađenih funkcija. Vežbati na jednostavnim primerima. Pokazati da jedna formula može da se sastoji od više ugrađenih operacija.
Rad sa grafičkim objektima. Pokazati mogućnosti rada sa gotovim grafičkim objektima.
Izrada grafikona. Vežbati izradu grafikona, izmenu podataka i formatiranja na izrađenom grafikonu kao i umetanje grafikona na isti i na poseban radni list.
Štampanje. Objasniti postupak pregledanja radnog lista pre štampe i postupak štampanja. Skrenuti pažnju na mogućnosti odabira štampača, štampanja određene stranice i određenog broja kopija, kao i na mogućnost štampanja cele radne sveske.
U tematskoj celini Izborni modul nastaviti obradu zadataka iz programiranja ili predstaviti učenicima način izrade prezentacija na mreži. Teme realizovati na sledeći način:
Programiranje. Zadaci za vežbu mogu biti neke od sledećih tema - sortiranje, evidencija prisustva, prosečna ocena, fiskalni račun itd.
Ova celina kod učenika zaokružuje sva znanja stečena iz programiranja kroz ponavljanje i objašnjavanje niza koraka koji se preduzimaju prilikom rešavanja problemskih zadataka na računaru.
Prezentacije na mreži. Obnoviti sa učenicima pojmove kao što su servisi interneta, prezentacije na internetu, mapa i struktura prezentacija na mreži, pojam sajta, preuzimanje materijala sa drugih prezentacija, autorska prava na internetu i drugo. Izradu prezentacija na mreži započeti radom sa jezikom HTML. Objasniti osnove jezika HTML. U okviru nastavnih jedinica koje slede napraviti jednostavnu prezentaciju na mreži.
Podsticati učenike na kritičko vrednovanje informacija dostupnih na mrežnim prezentacijama.
Teme za celinu Izrada samostalnog projekta su deo sadržaja nekog predmeta koji se izučava tokom školovanja ili su slobodne. Kao cilj treba postaviti izradu projektnog zadatka. Za realizaciju projektnog zadatka učenici koriste znanja stečena u okviru predmeta informatika i računarstvo. Projekat može biti realizovan individualno ili u grupi do tri učenika. Ukoliko se radi u grupi, za svakog učenika jasno definisati zadatke i celine koje treba samostalno da uradi:
Izbor teme. Zajedno sa svakim učenikom pojedinačno, odabrati temu za rad. Preporučiti teme iz školskog programa ili slobodne teme, kao što su: "Naša škola", "Odeljenjski CD", "Stari i retki zanati", itd. Obnoviti pojam autorskih prava i skrenuti pažnju na načine deljenja digitalnih materijala, odnosno načine preuzimanja tuđeg materijala i postavljanje svojih na internet.
Izrada plana rada na projektu. Objasniti učenicima sve faze izrade projekta pojedinačno - određivanje zadatka projekta i ciljne grupe kojoj je projekat namenjen, istraživanje o zadatim temama, prikupljanje podataka, sortiranje i izbor najkvalitetnijih materijala, obrada materijala na računaru, odabir forme za prikaz projekta, rad na projektu, testiranje funkcionalnosti projekta, predstavljanje projekta ciljnoj grupi, evaluacija projekta.
Izbor sredstava za realizaciju projekta. U odnosu na odabranu temu razgovarati sa učenicima i sačiniti izbor potrebnih programa i alata za izradu projekta, kao što su digitalni fotoaparat, kamera, skener i drugi. Izbor programa izvršiti od obrađenih u okviru predmeta informatika i računarstvo.
Izrada projekta. Broj časova koji je na raspolaganju rasporediti tako da se najviše časova posveti izradi projekta.
Vrednovanje projekta. Prikazati i prezentovati urađene projekte odeljenju ili široj zajednici. Komentarisati i analizirati predstavljene projekte zajedno sa učenicima. Razgovarati o teškoćama na koje su učenici nailazili tokom realizacije projekta i na koje načine su ih prevazišli.
DEVETI RAZRED
Pri realizaciji tematske celine Osnove računarske tehnike učenici bi trebalo da usvoje značenje pojmova informacija i informatika; ovladaju veštinom prevođenja broja iz dekadnog u binarni brojevni sistem i obratno; znaju da objasne kako se u računaru kodiraju tekstualna, grafička i zvučna informacija, usvoje pojmove bit, bajt, i redove veličine za merenje količine informacija. Potrebno je da učenici steknu znanja o strukturi i principu rada računara, funkciji njegovih komponenti i uticaju komponenti na performanse računara.
Potrebno je objasniti gradaciju "podatak-informacija-znanje" i utvrditi značaj informatike u prikupljanju i čuvanju podataka, transformaciji u korisnu informaciju i njihovu integraciju u znanje.
Kod prevođenja količine informacija iz jedne merne jedinice u drugu, ili prevođenja iz dekadnog brojevnog sistema u binarni i obratno, može se koristiti kalkulator (koji se nalazi u sastavu operativnog sistema. Važno je da se na primerima (zvuka, temperature, slike) učenicima približi proces diskretizacije informacija, koja je neophodna radi obrade na računaru;
Učenici treba da upoznaju funkcionalne mogućnosti komponenti i princip rada računara bez upuštanja u detalje tehničke realizacije (elektronske sheme, konstruktivni detalji itd.). Učenicima objasniti način povezivanja računara, ulazno-izlazne portove i uređaje spoljašnje memorije, a centralnu jedinicu samo na nivou osnovne blok-šeme (matična ploča, napajanje, RAM, procesor, grafička, zvučna i mrežna karta). Poželjno je da se učenicima pokaže redosled rasklapanja i sklapanja računara, i omogući da to sami ponove - iz komponenti sastave računar i pokrenu ga.
Učenicima treba ukazati na jednostavne kvarove koje mogu sami prepoznati i otkloniti. Učenicima dati za domaći zadatak da, korišćenjem računarskih časopisa ili interneta, opišu konfiguraciju računarskog sistema koja u tom momentu ima najbolje performanse.
Pri realizaciji tematske celine Osnove rada u operativnom sistemu sa grafičkim interfejsom učenik treba da stekne znanja o značaju programske podrške za funkcionisanje računara i uticaju na njegove mogućnosti, kao i znanja, veštine i navike bitne za uspešno korišćenje osnovnih mogućnosti operativnog sistema. Posebnu pažnju posvetiti potrebi korišćenja licenciranih programa, zaštiti programa i podataka, virusima i zaštiti od njih. Neki elementi tematske celine Osnove rada u operativnom sistemu sa grafičkim interfejsom mogu se prožimati sa drugim tematskim celinama, tako što će se na primer, program kalkulator (koji se nalazi u okviru operativnog sistema) koristiti kada se uči prevođenje iz dekadnog u binarni brojevni sistem i obratno, klasifikaciju programa izvršiti na konkretnim primerima, strukturu i performanse konkretnog računara sagledati kroz elemente operativnog sistema itd.
Podelu softvera uraditi na nivou - OS, aplikativni softver i drajveri i objasniti njihovu namenu. Pri podešavanju radnog okruženja posebnu pažnju obratiti na regionalna podešavanja. Instalaciju softvera realizovati na programima za zaštitu računara i arhiviranje podataka dok se instalacija perifernih uređaja može objasniti na primeru instalacije štampača.
Pri realizaciji tematske celine Tekst-procesor potrebno je da učenik stekne znanja, veštine i navike neophodne za uspešno korišćenje programa za obradu teksta. Učenike treba upoznati sa postojanjem dva tipa tekst procesora - onih zasnovanih na jezicima za obeležavanje teksta (npr. LaTeX, HTML) i WYSIWYG sistema kakav će se obrađivati u okviru predmeta. Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu, poštovanju pravila slepog kucanja i upotrebu pisma maternjeg jezika.
Učenike treba upoznati sa logičkom strukturom tipičnih dokumenata (molbi, obaveštenja, itd.), školskih referata, seminarskih i maturskih radova. Ukazati na probleme koji mogu da iskrsnu pri pokušaju da se štampa dokument kada su instalirani upravljački programi za više štampača. Pri obradi tabela, kao primer, uraditi tabelu koja će se kasnije koristiti pri izradi cirkularnog pisma. Poželjno je da izradu jednostavnijih dokumenata učenici uvežbaju kroz domaće zadatke.
Pri realizaciji tematske celine Slajd-prezentacije potrebno je da učenici shvate prednosti korišćenja slajd-prezentacija u različitim situacijama, prepoznaju situacije u kojima se može koristiti slajd-prezentacija, planiraju i izrađuju adekvatne prezentacije. Pri tome, potrebno je da znaju osnovne etape pri razvoju slajd-prezentacije, osnovne principe dobrog dizajna prezentacije (broj informacija po slajdu, estetika, animacija u službi sadržaja); podešavanje radnog okruženja programa za izradu slajd-prezentacija, odabir odgovarajućeg tipa "pogleda" na prezentaciju, izradu foto-album prezentacije, osnovne operacije sa slajdom, dizajniranje pozadine i "mastera" slajda na zadati način, dodavanje i formatiranje tekstualnih objekata, dodavanje netekstualnih objekata, animaciju objekata slajda, animaciju prelaza između slajdova; pravljenje interaktivne prezentacije, podešavanje vreme trajanja slajdova, automatizaciju prezentacije, podešavanje parametara štampe i štampanje prezentacije; U timskom radu na projektima uvežbati i utvrditi naučeno. Na kraju izvršiti zajedničku analizu i vrednovanje projekata.
Praktičnu realizaciju ovog modula izvesti u nekom od programa za izradu slajd-prezentacije. Pri realizaciji ovog modula insistirati na pravopisu i upotrebi odgovarajućeg jezika tastature. Kroz ceo modul učenik treba da radi na jednoj prezentaciji. Tokom izlaganja sadržaja, prikazati učenicima raznovrsne primere prezentacija - dobrih i onih sa tipičnim greškama i kroz diskusiju doći do "pravila dobre prezentacije".
Pri realizaciji tematske celine Internet i elektronska komunikacija potrebno je da učenici shvate prednosti umrežavanja, razumeju u čemu je razlika između računara-servera i računara-klijenata, koji posao obavljaju internet-provajderi, karakteristike osnovnih tehnologija pristupa internetu, adresiranje na internetu, principe funkcionisanja interneta, čemu služe internet protokoli, kako da poveže računar sa internetom. Potrebno je da učenici nauče da: vizualizuju veb-stranicu korišćenjem veb-čitača, kreću se veb-prostranstvom korišćenjem adresa i hiper-linkova, pronalaze i preuzimaju sadržaje sa veba, koriste internet mape, otvore i po-dese nalog elektronske pošte (vebmejl), šalju i preuzimaju poruke i datoteke korišćenjem elektronske pošte i servisa za sinhronu komunikaciju, upoznaju se sa pravilima elektronske komunikacije (netiqette), upoznaju se sa načinom funkcionisanja, pravilima ponašanja, prednostima i opasnostima socijalnih mreža, upoznaju se sa servisima za deljenje datoteka na Internetu i pojmom veb-aplikacije (Cloud computing); otvore nalog i koriste virtuelni telefon, (npr, Skajp i sl.), razumeju pojmove "elektronska trgovina" i "elektronsko bankarstvo", nauče kako funkcioniše elektronski podržano učenje.
Pri svemu ovome neophodno je permanentno raditi na razvijanju svesti o važnosti poštovanja pravnih i etičkih normi pri korišćenju interneta, kritičkom prihvatanju informacija sa veba, poštovanju autorskih prava pri korišćenju informacija sa veba kao i poštovanju prava privatnosti.
Za realizaciju tematske celine Informatika u muzici škole bi trebalo da budu opremljene: odgovarajućim računarima za rad sa muzičkim programima, muzičkim karticama (npr Delta M-Audio), dinamičkim mikrofonom i električnim klavirima, koji imaju MIDI priključak i audio izlaz za jednostavno povezivanje sa računarom ili drugim uređajem za snimanje zvuka ili MIDI kontrolerima.
Potrebno je predstaviti osnovne formate audio zapisa (wav - standard na PC računarima, AIFF - Audio Interchange File Format - standard na Macintosh računarima, datoteke mp3 formata, MIDI datoteke, …) i nosače audio zapisa.
Važno je naglasiti da računar može da upravlja različitim elektronskim muzičkim instrumentima i izvorima zvuka koristeći: standardni MIDI (Musical Instument Digital Interface) interfejs, standardni format za predstavljanje muzičkih informacija u digitalnom zapisu i standardni softver za komponovanje i uređivanje elektronske muzike. Neophodno je objasniti šta je to MIDI, kako je nastao MIDI, šta podrazumevaju MIDI standardi (GM, GS, XG), šta sadrži MIDI datoteka, razliku između MIDI datoteke i digitalizovanog zvuka, povezivanje jedinica u MIDI sistem (tri tipa konektora MIDI IN, MIDI OUT i MIDI THRU).
Navesti muzičke uređaje koji mogu interpretirati MIDI naredbe: sintesajzeri (elektronski računarski instrumenti koji sintetišu tonove na osnovu matematičkih formula), sempleri (instrumenti koji digitalizuju ili uzorkuju audio signale, pretvarajući ih u note i reprodukuju sa bilo kojom visinom tona) i sekvenceri (tastatura u obliku klavijature koja šalje MIDI signale računaru, a računar interpretira MIDI naredbe korišćenjem programa za sekvenciranje). Program za sekvenciranje "pretvara" računar u mašinu za komponovanje, snimanje i aranžiranje muzike.
Ukazati na fizičke karakteristike zvuka, koristeći se pri tome računarom sa priključenim mikrofonom i korišćenjem programa Visual Analyzer i prikazati talasnu prirodu zvuka. Spektralnu analizu zvuka predstaviti preko Furijeovih transformacija (eng. FFT - Fast Fourier Transform).
Na primeru različitih muzičkih instrumenata, koristeći istu aparaturu, objasniti boju zvuka. Putem eksperimenta predvideti broj i frekvencije viših harmonika zvučnog izvora i taj rezultat potvrditi izračunavanjem pomoću grafika spektralne analize. Eksperiment i izračunavanje izvesti na primeru nekoliko muzičkih instrumenata - npr. gitara, violina, flauta.
ISTORIJA SA ISTORIJOM KULTURE I CIVILIZACIJE
Cilj i zadaci
Cilj nastave predmeta istorija sa istorijom kulture i civilizacije je sticanje humanističkog obrazovanja i razvijanje istorijske i kulturološke svesti.
Zadaci nastave su da učenici:
- steknu sveobuhvatnu sliku o istorijskom prostoru i vremenu, događajima, pojavama, procesima i ulozi istaknutih ličnosti;
- razumeju uzroke i posledice istorijskih događaja, pojava i procesa, uslove koji su uticali na razvoj civilizacije, društva i umetnosti i međuzavisnost umetnosti i društva;
- prepoznaju različita tumačenja istih istorijskih događaja, različite reakcije i vrednovanje umetničkih pojava;
- povezuju pojave iz prošlosti sa pojavama iz sadašnjosti;
- steknu svest o tome da su nacionalna istorija i kultura sastavni deo regionalne, evropske i globalne istorije i kulture;
- formiraju stavove neophodne za razumevanje savremenog sveta (u nacionalnom, regionalnom, evropskom i globalnom okviru) i pozitivan stav prema negovanju i očuvanju nacionalnog identiteta i kulturno-istorijske i umetničke baštine;
- unaprede veštine neophodne za život u savremenom društvu (istraživačke veštine, veštine izražavanja, obrazlaganja sopstvenih stavova i argumentovanog dijaloga, veštine saradnje, veštine korišćenja informacionih tehnologija...);
- budu osposobljeni za samostalno čitanje, tumačenje i kritičku procenu različitih vrsta podataka (tekstovi, istorijske karte, grafikoni, tabele, reprodukcije, propagandni materijal, simboli...);
- steknu svest o mogućoj primeni stečenih znanja i veština u daljem školovanju i budućem zanimanju i budu motivisani za celoživotno proširivanje i produbljivanje znanja.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
SADRŽAJI PROGRAMA
Uvod
Pojmovi civilizacija, kultura, umetnost. Periodizacija.
Doba prvobitnih ljudskih zajednica
Kameno doba - odlike i podela. Promene u načinu života, tipovi privremenih staništa do pojave prvog neolitskog grada (Jerihon), pećinske slike, figure venera, karakteristični muzički instrumenti - rikač, pištaljke, frule, bubnjevi, proizvodnja boje (umetničke radionice u pećinama Blombos i Tvin Rivers), značajni pronalasci, verovanja i svetilišta. Nalazišta u našoj zemlji.
Metalno doba - značaj otkrića i obrade metala, glavne odlike i podela, promene u načinu života, razvoj gradova (razlike u odnosu na današnje gradove, Šatal Hujuk u Turskoj, prvi evropski grad - Solnicata u Bugarskoj, prvi grad sa kanalizacijom - Mohendžo Daro u Indiji, prvi grad-država - Uruk), otkrića, umetnost. Nalazišta i rudnici u našoj zemlji (Pločnik, Rudna glava).
Civilizacije Starog istoka
Egipat - istorija egipatske civilizacije, organizacija privrede, država i društvo, religija. Arhitektura, skulptura, slikarstvo, proizvodnja boje, primenjena umetnost, muzika (udaraljke, harfe, citre, sistrum, hidraulične orgulje, dvorska muzika i vojni orkestri).
Mesopotamija - sumerski gradovi-države, Vavilon, Asirija - organizacija društva i država, naučna i tehnička dostignuća, urbanizam i arhitektura, obrazovanje, književnost, muzika, religija, umetnost.
Hetiti, Feničani, Jevreji, Persijanci - organizacija društva i država, religija. Persijska arhitektura i umetnost.Indija i Kina - osnovne osobenosti indijske i kineske civilizacije, religije i umetnosti.
Civilizacija antičke Grčke
Kritsko-mikenski period i homersko doba - osnovne odlike kulture, verska shvatanja i kultovi, palate, freske i keramika.
Umetnost arhajskog doba - skulptura i stilovi u keramici.
Klasični period - Atina i Sparta (državno i društveno uređenje); kolonizacija, Grčko-persijski ratovi, Peloponeski rat.
Kultura klasičnog perioda - religija, mitologija, nauka, obrazovanje, pozorište. Osnovne odlike i idejne osnove umetnosti. Arhitektura, skulptura i keramika.
Helenističko doba - osvajanja Aleksandra Velikog i njihov značaj, opšte odlike helenističke kulture i njeni centri, religija, nauka. Urbanizam i arhitektura (Aleksandrija, svetionik na Farosu, Zevsov žrtvenik iz Pergamona), skulptura, slikarstvo.
Civilizacija antičkog Rima
Etrurci - poreklo i opšte odlike etrurske civilizacije, umetnost.
Stari Rim - osnivanje Rima, osvajanja, društveno i državno uređenje u doba republike; doba carstva (principat i dominat); podela carstva, pad Zapadnog rimskog carstva.
Rimska kultura - opšte odlike i idejne osnove, etrurski i grčki uticaj; religija, nauka, arhitektura (inovacije u gradnji), skulptura, slikarstvo, svakodnevni život različitih društvenih slojeva. Nastanak i širenje hrišćanstva, ranohrišćanska umetnost (simboli, umetnost katakombi, bazilike).
Balkansko poluostrvo u rimsko doba, rimski carevi iz Srbije, najznačajniji lokaliteti u našoj zemlji (Sirmijum, Feliks Romulijana, Viminacijum...).
Srednjovekovna civilizacija
Velika seoba naroda i germanske države na teritoriji nekadašnjeg Zapadnog rimskog carstva - privreda, društvo i uticaj rimskog nasleđa; razvoj Franačke države do sredine IX veka. Naturalna privreda i organizacija i vrste vlastelinskih poseda. Feudalna hijerarhija. Osnovne odlike ranofeudalne države - kraljevski dvor i družine. Staleška monarhija kao država razvijenog feudalizma (na primeru Francuske od XII do XV veka). Društvena i politička uloga srednjovekovnih gradova (primeri italijanskih gradova - komuna); obnova, razvoj i uređenje gradova.
Srednjovekovna kultura - Karolinška renesansa, viteška i gradska kultura, škole i univerziteti. Umetnost - romanika i gotika (opšte odlike arhitekture i skulpture; katedrale, tapiserije, vitraži, iluminacije rukopisa, minijature).
Vizantija od V do XV veka - Carigrad, Justinijanova osvajanja, razvoj feudalnih odnosa, doba najvećeg uspona; dinastija Komnina i prvi pad Carigrada; obnova carstva i dinastija Paleologa, propast carstva; vizantijska kultura i umetnost.
Pojava i širenje islama - osnovna obeležja kulture i umetnosti, uticaj na druge narode.
Hrišćanska crkva u srednjem veku - porast privredne i idejne moći, uloga papstva; crkveni redovi, jeresi, crkveni raskol 1054. godine, krstaški ratovi, organizacija pravoslavne crkve i njena uloga.
Srbi u srednjem veku
Sloveni i njihovo naseljavanje na Balkansko poluostrvo, Srbi od VII do XII veka i odnosi sa Vizantijom, pokrštavanje, delatnost Ćirila i Metodija i njihovih učenika, počeci pismenosti.
Srpska država od XII do XIV veka - osamostaljivanje države (Stefan Nemanja), proglašenje kraljevine (Stefan Prvovenčani), osamostaljivanje crkve (život i delo Save Nemanjića), uspon srpske države u XIII i XIV veku - privredni razvoj (Uroš I), širenje srpske države za vreme kralja Milutina i Stefana Dečanskog, Srpsko carstvo - Dušanova osvajanja, osnivanje patrijaršije, zakonodavstvo. Slabljenje i kraj Srpskog carstva.
Turci Osmanlije i njihova osvajanja na Balkanu - nemoć Vizantije, Srbije i Bugarske; bitka na Marici, knez Lazar, boj na Kosovu.
Država srpskih despota - Stefan Lazarević, Đurađ Branković, pad Smedereva.
Bosna od XII do XV veka.
Društveno i državno uređenje srpskih zemalja u srednjem veku - vlastela i zavisno stanovništvo; vladar, sabori, lokalna uprava. Uloga crkve u državi i društvu.
Privreda srpskih zemalja u srednjem veku - poljoprivreda, rudarstvo, zanatstvo i trgovina.
Srednjovekovna kultura Srba - književnost, pravo, zadužbine i ktitori. Umetnost od kraja XII do kraja XIII veka (Raški stil - opšte odlike, Đurđevi stupovi, Bogorodičina crkva u manastiru Studenica, Crkva vaznesenja Hristovog u manastiru Žiča, Mileševa, Sopoćani, Gradac; freska Mironosice na Hristovom grobu u Mileševi, Miroslavljevo jevanđelje). Umetnost od kraja XIII do sedamdesetih godina XIV veka (Srpsko-vizantijska škola - opšte odlike, Crkva Vavedenja u Hilandaru, Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, Gračanica, Dečani; Bogorodica Trojeručica; prsten kraljice Teodore, freske). Umetnost od sedamdesetih godina XIV veka do sredine XV veka (Moravski stil - opšte odlike, manastir Kalenić, crkve Lazarica, Ravanica, Manasija, reljefi, rozete, freske). Fortifikaciona arhitektura (zamkovi i manastiri, rušenja tokom osmanske vlasti).
Evropa i svet od kraja XV do kraja XVIII veka
Privredni razvoj - velika geografska otkrića i njihov uticaj na evropsku privredu; manufakturna proizvodnja, porast trgovine i razvoj bankarstva. Kolonizacija Novog sveta. Kulture Maja, Inka i Asteka - nauka, religija, sport, pozorište, keramika, skulptura, osnovne odlike gradova i hramova.
Humanizam i renesansa - razvitak umetnosti i nauke (primeri Firence, Milana, Venecije). Idejne osnove renesansne umetnosti, inovacije u slikarstvu, arhitekturi i tehnici. Vodeći renesansni umetnici u Italiji, Flandriji i Nemačkoj.
Reformacija i protivreformacija u Evropi.
Evropske monarhije - Španija, Francuska, Engleska, Rusija, Austrija, Pruska; apsolutističke monarhije, prosvećeni apsolutizam.
Evropska umetnost u XVII i XVIII veku. Manirizam - osnovne odlike slikarstva i skulpture. Klasicizam - uslovi nastanka, osnovne odlike, vodeći umetnici. Barok - uslovi nastanka, idejne osnove, opšte odlike, odlike slikarstva, tematika, vodeći slikari; osnovne odlike arhitekture. Rokoko - osnovne odlike, enterijer, razvoj primenjene umetnosti (porculan), motivi u slikarstvu, vodeći slikari; razvoj baleta.
Srpski narod od kraja XV do kraja XVIII veka
Državno i društveno uređenje Osmanskog carstva - položaj srpskog naroda; oblici otpora osmanskoj vlasti; uloga Pećke patrijaršije u istoriji srpskog naroda; učešće srpskog naroda u ratovima hrišćanskih sila protiv Osmanlija od XVI do XVIII veka; Srpski narod na prostorima Vojne krajine, civilne Hrvatske i Slavonije; Srbi u Dalmaciji od XVI do XVIII veka; Bosanski pašaluk od XVI do XVIII veka; seobe Srba, Karlovačka mitropolija i njena uloga u istoriji srpskog naroda, pojava građanstva kod Srba u južnoj Ugarskoj, razvoj kulture i umetnosti, obrazovanje.
Evropa i svet krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka
Privredne promene u zapadnoj Evropi - industrijska revolucija, društveno-ekonomske promene.
Američka i Francuska revolucija i njihov značaj.
Napoleonova vladavina i osvajanja, Bečki kongres.
Revolucija 1848/1849. godine u Evropi - osnovne odlike (Francuska, Nemačka, Italija i Habzburška monarhija).
Umetnost krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka - opšte odlike. Neoklasicizam i akademizam u slikarstvu (David i Engr) i ampir stil u vreme Napoleonove vladavine; romantizam; realizam - socijalno-kritički i politički aspekt. Inovacije u umetnosti i tehnici - začetak fotografije (dagerotipija).
Srpski narod krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka
Prvi srpski ustanak 1804-1813. godine - prilike u Osmanskom carstvu krajem XVIII veka, buna na dahije i tok Prvog srpskog ustanka, organizacija ustaničke države, istorijski značaj Prvog srpskog ustanka.
Drugi srpski ustanak - tok ustanka, borba za dobijanje autonomije, hatišerifi iz 1830. i 1833. godine.
Vladavina kneza Miloša i uređenje Kneževine Srbije (Sretenjski ustav, ukidanje feudalizma).
Ustavobranitelji i njihova vladavina.
Kulturni preporod i delatnost Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića.
Crna Gora - stvaranje države, Cetinjska mitropolija (Petar I i Petar II Petrović Njegoš).
Bosna i Hercegovina pod osmanskom vlašću - društveni odnosi, verska i etnička podeljenost.
Položaj Srba u južnoj Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji, Dalmaciji i Boki kotorskoj; Vojvodina 1848/1849. godine - položaj Srba u Ugarskoj uoči revolucije, Majska skupština i proglašenje Vojvodine, borbe u toku 1848/1849. godine i pomoć dobrovoljaca iz Srbije. Značaj revolucije. Matica srpska, uloga Srba u Ugarskoj u razvoju srpske nacionalne kulture.
Umetnost - Hristofor Žefarović; Teodor Kračun; barokna katedralna crkva Sv. Nikole u Sremskim Karlovcima; odraz društvenih promena i evropeizacije; školovanje umetnika u Beču, uticaj bidermajera (Konstantin Danil), portreti i rodoljubiva istorijska tematika (anegdotskog karaktera).
Evropa i svet u drugoj polovini XIX i početkom XX veka
Društveno-ekonomske prilike - ekonomski napredak; Druga industrijska revolucija. Porast nacionalnog bogatstva u razvijenim zemljama, društveno raslojavanje, političke stranke.
Ujedinjenje Italije i Nemačke.
Međunarodni odnosi - interesne sfere velikih sila i podela kolonija u Aziji i Africi. Formiranje političkih i vojnih saveza i međunarodne krize.
Nauka - dostignuća prirodnih nauka i njihova primena; razvoj društvenih nauka.
Umetnost u drugoj polovini XIX veka: moderna umetnost - impresionizam (inovacije, reakcije kritike, vodeći umetnici); modernizam u skulpturi; postimpresionizam (Tuluz Lotrek, Pol Sezan, Pol Gogen, Van Gog); poentilizam (Sera); simbolizam; secesija (Bečka secesija, Jugendstil, Art Nuvo, Gustav Klimt); moderna arhitektura (Le Korbizije, Gaudi, Ajfelov toranj).
Umetnost početkom XX veka: fovizam (Matis, Difi, Vijar, grupa Most, Oskar Kokoška); ekspresionizam (Munk, grupa Plavi jahač, škola Bauhaus, Modiljani); kubizam (Pikaso, Brak); futurizam; apstrakcija (De Stijl, Mondrijan); fantazija (De Kiriko, Šagal); skulptura (Brankuši, Mur).
Srbija, Crna Gora i Srbi pod osmanskom i habzburškom vlašću u drugoj polovini XIX i početkom XX veka
Srbija - druga vladavina Miloša i Mihaila Obrenovića, namesništvo i Ustav iz 1869. godine; vladavina Milana Obrenovića, oslobodilački ratovi 1876-1878. godine i sticanje nezavisnosti; proglašenje kraljevine, nastanak modernih političkih stranaka, Timočka buna 1883. godine, srpsko-bugarski rat 1885. godine, vladavina Aleksandra Obrenovića; Majski prevrat i uspon demokratije (Petar I Karađorđević). Kulturne prilike i privredni razvoj krajem XIX i početkom XX veka.
Crna Gora - oslobodilački rat 1876-1878. godine i sticanje nezavisnosti; vladavina knjaza Nikole Petrovića; Ustav iz 1905. godine i stranačke borbe, proglašenje kraljevine.
Srbi u Austrougarskoj - Austro-ugarska nagodba i njene posledice; pokret Svetozara Miletića i crkveno-školska autonomija; položaj Srba u Vojnoj krajini, civilnoj Hrvatskoj i Slavoniji.
Srbi u Bosni i Hercegovini posle Berlinskog kongresa - austrougarska okupacija, privredna politika okupacionih vlasti, agrarno pitanje, međunacionalni odnosi, pokret za versku i prosvetnu autonomiju. Mlada Bosna.
Srbi pod osmanskom vlašću - Raška oblast, Kosovo i Metohija i Makedonija; etnički i društveni odnosi, prilike posle Mladoturske revolucije.
Balkanski ratovi - suprotnosti između balkanskih država; Balkanski savez; Prvi i Drugi balkanski rat i njihov istorijski značaj.
Kulturno-prosvetne prilike - obrazovanje i nauka.
Srpska umetnost u drugoj polovini XIX veka - romantizam (Đura Jakšić), pejzaž kao zasebna tematika (Steva Todorović, Anastas Jovanović), Minhenska škola; istorijski stilovi u arhitekturi (neorenesansa, neobarok), uticaj secesije i težnja ka stvaranju srpskog nacionalnog stila.
Srpska umetnost krajem XIX i početkom XX veka - istorijske slike velikog formata; ekspresionizam (Nadežda Petrović), plenerizam (Beta Vukanović), poetski realizam (Sava Šumanović), metafizičko slikarstvo (Milena Pavlović-Barili).
Prvi svetski rat i revolucije u Rusiji i Evropi
Karakter rata i glavni frontovi, tok rata i najznačajnije bitke; Februarska i Oktobarska revolucija u Rusiji; revolucije u Nemačkoj i Mađarskoj. Raspad carstava i stvaranje novih država u Evropi.
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu (Cerska, Kolubarska i Mojkovačka bitka, vojni slom i povlačenje preko Albanije, Solunski front); jugoslovenska ideja (Niška, Krfska i Ženevska deklaracija); proglašenje Kraljevine SHS.
Evropa i svet između dva svetska rata
Versajski mir; Društvo naroda. Društvene prilike i previranja, kriza demokratije i uspon totalitarnih ideja (komunizam, fašizam i nacizam); radnički pokret; prilike u SSSR-u; modernizacija privrede; velika ekonomska kriza i modeli njenog rešavanja; zaoštravanje međunarodnih odnosa; građanski rat u Španiji, anšlus Austrije, Minhenski sporazum, pakt Ribentrop-Molotov.
Osnovne odlike kulture; nauka - dostignuća prirodnih nauka i njihova primena; razvoj društvenih nauka; novi pravci u umetnosti - dadaizam (Arp, Dišan), nadrealizam (Dali, Rene Magrit, Ešer, Miro), mobilna skulptura (Aleksander Kolder).
Jugoslavija između dva svetska rata
Konstituisanje Kraljevine SHS i Vidovdanski ustav; političke, ekonomske i kulturne prilike, nacionalno pitanje; lični režim kralja Aleksandra i ustav iz 1931. godine; namesnički režim - vlada Milana Stojadinovića, vlada Cvetković-Maček i stvaranje Banovine Hrvatske; spoljna politika jugoslovenske države.
Drugi svetski rat
Karakter rata i glavni frontovi; pobede Sila osovine u prvoj fazi rata; obrazovanje Antifašističke koalicije; prekretnice u ratu (Staljingrad i El Alamejn). Genocid, Holokaust i koncentracioni logori. Pokreti otpora u Evropi. Savezničke konferencije (Teheran, Jalta, Potsdam); suprotnosti među savezničkim silama.
Jugoslavija u Drugom svetskom ratu - pristupanje Trojnom paktu i vojni puč 27. marta 1941. godine, Aprilski rat i vojni slom, okupacija, deoba teritorija i kvislinški režimi, Nezavisna Država Hrvatska i politika genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima; ustanci i organizovani pokreti otpora, revolucionarno osvajanje vlasti, građanski rat, najznačajnije vojne operacije, saveznička politika prema Jugoslaviji, osnovi novog državnog uređenja, završne operacije za oslobođenje jugoslovenskog prostora, žrtve rata i doprinos savezničkoj pobedi.
Svet i Jugoslavija posle Drugog svetskog rata
Promena odnosa snaga među velikim silama, hladni rat; stvaranje blokova; uloga OUN u očuvanju mira, antikolonijalni pokreti. Svet u savremenom dobu - raspad SSSR, nestanak Istočnog bloka, EU, globalizacija.
Jugoslavija posle Drugog svetskog rata - konstituisanje jugoslovenske federacije i njeno međunarodno priznanje; političke, ekonomske i kulturne prilike; sukob sa Informbiroom, saradnja sa Zapadom, uloga u Pokretu nesvrstanih; samoupravni koncept socijalističkog razvoja, ustav iz 1974. godine, dezintegracija i raspad jugoslovenske države; nastanak novih država; demografske, ekonomske i kulturne posledice nestanka Jugoslavije; Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore.
Kultura i umetnost do kraja XX veka - naučno-tehnološka revolucija; popularna kultura - hipi pokret, film, televizija, muzika, strip. Novi pravci u umetnosti - akciono slikarstvo, enformel, pop-art, op-art, hiperrealizam, konceptualizam, minimalizam, lend-art, performans, hepening, instalacije...
Srpska umetnost posle Drugog svetskog rata - socrealizam, umetničke grupe (Jedanaestorica, Decembarska grupa, Medijala).
Kultura i umetnost početkom XXI veka, osnovne karakteristike i trendovi.
PRIMERI ZA PRIKAZIVANJE
Kameno doba. Slike - lavovi iz pećine Šove, konj iz pećine Lasko i bizon iz pećine Altamira; Vilendorfska venera; muzički instrumenti - rikač; umetnička radionica u pećini Blombos; svetilišta - Gubeklitepe, Stounhendž; skulpture Lepenskog vira i Vinče.
Metalno doba. Rekonstrukcije gradova - Šatalhujuk, Mohendžo-daro, Uruk. Sunčeva kola iz Danske i Dupljajska kolica.
Egipat. Piramide u Gizi, stubovi hramova u Karnaku i Luksoru; Velika sfinga iz Gize, statue Mikerina i njegove žene, statue princa Rahotepa i njegove žene Nofret; potret kraljice Nefertiti; reljefni portret faraona Ehnatona; freske i hijeroglifi; Tutankamonova posmrtna maska, presto, nakit.
Sumersko-akadska umetnost. Ženska glava iz Uruka; Ovan u šipražju i Zastava iz Ura.
Vavilonska umetnost. Reljef sa Hamurabijevog zakonika.
Asirska umetnost. Krilati bik sa ljudskom glavom iz palate Sargona II, Ranjena lavica iz Ninive.
Novovavilonska umetnost. Kapija boginje Ištar.
Persija. Persepolis, persijski ratnici iz Suze.
Umetnost Krita i Mikene. Plan palate u Knososu, freske iz Knososa i Herakliona, keramika, Lavlja kapija u Mikeni.
Homersko doba ("mračno doba"). Geometrijski stil - amfora iz Dipilona.
Arhajsko doba. Moskoforos. Crne figure na crvenoj podlozi - scene iz Ilijade; crvene figure na crnoj podlozi - pelike i gnatija vaze.
Klasično doba. Erehtejon, Partenon, pozorište u Epidauru; donski, jonski i korintski stil, karijatide; Diskobol, Dorifor, portreti istaknutih ličnosti; keramika - lekiti iz druge polovine V veka.
Helenističko doba. Zevsov žrtvenik iz Pergamona, Laokoon i sinovi; portreti iz Fajuma.
Etrurska umetnost. Freske iz grobnice u Tarkviniji; skulpture na sarkofazima, kapitolska vučica.
Rimska umetnost. Koloseum, Konstantinov slavoluk, Panteon, Ara pacis, akvadukt PontduGard; Trajanov stub, statua Avgusta iz Primaporte, Konstantinov portret; freske iz Pompeje i Herkulanuma, fajumski portreti, Feliks Romulijana (maketa i mozaici); Trajanova tabla.
Romanika. Katedrala i toranj u Pizi; freska Hrist u slavi iz katedrale Sv. Klementa u Barseloni.
Gotika. Katedrala u Remsu, gargojl na katedrali Notr Dam u Parizu; Oplakivanje Hrista - Đoto di Bondoni; minijature - braća iz Limburga.
Vizantija. Sveta Sofija u Carigradu, Hilandar; mozaik iz crkve San Vitale u Raveni na kojem je predstavljen Justinijan sa pratnjom.
Islam. Mutavakilova džamija u Samari, džamija u Kordobi, primeri arabeske.
Srpska umetnost u srednjem veku. Umetnost od kraja XII do kraja XIII veka - Đurđevi stupovi, Bogorodičina crkva u manastiru Studenica, Crkva vaznesenja Hristovog u manastiru Žiča, Mileševa, Sopoćani, Gradac; freska Mironosice na Hristovom grobu u Mileševi, Miroslavljevo jevanđelje. Umetnost od kraja XIII do sedamdesetih godina XIV veka - Crkva Vavedenja u Hilandaru, Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, Gračanica, Dečani; Bogorodica Trojeručica; prsten kraljice Teodore, freske. Umetnost od sedamdesetih godina XIV veka do sredine XV veka - manastir Kalenić, crkve Lazarica, Ravanica, Manasija, reljefi, rozete, freske.
Pretkolumbovska Amerika. Ostaci hramova i gradova: Maje - Ćićen Ica, Tikal; Inke - Kusko, Maču Pikču; Asteci - Tenoćtitlan.
Renesansa. Rođenje Venere, Proleće - Sandro Botičeli; Atinska škola - Rafael; crteži i projekti, Mona Liza, Tajna večera - Leonardo; crteži, Svod Sikstinske kapele, Mojsije, Bazilika Svetog Petra u Vatikanu - Mikelanđelo; Portret pape Pavla III - Ticijan; Supružnici Arnolfini - Jan Van Ajk; Gentski oltar - braća Van Ajk; Lovci u snegu, Slepci - Piter Brojgel; Nošenje krsta - Hijeronimus Boš; akvareli, grafike, Autoportret - Direr.
Manirizam. Sahrana grofa Orgaza - El Greko.
Barok. Neverni Toma - Karavađo; Rubens i Izabela Brant - Rubens; Male dvorske dame - Velaskez; Autoportret, Noćna straža - Rembrant; Devojka sa bisernom minđušom - Vermer; Versaj, unutrašnjost carske dvorane palate u Vircburgu.
Rokoko. Hodočašće na Kiteru - Vato; enterijer, Mali Trijanon kod Versaja.
Neoklasicizam i akademizam. Portreti Napoleona i Ubijeni Mara - David; Napoleon na carskom prestolu - Engr; odeća i nameštaj.
Romantizam. Sloboda vodi narod - Delakroa, Streljanje 3. maja - Goja.
Realizam. Tucači kamena - Kurbe.
Naturalizam. Mislilac - Ogist Roden.
Srpska umetnost u XIX i u prvoj polovini XX veka. Devojka u plavom - Đura Jakšić, Seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem 1690 - Paja Jovanović; Kosovka devojka - Uroš Predić, Resnik - Nadežda Petrović, Letnji dan - Beta Vukanović, Pijana lađa - Sava Šumanović, Autoportret sa strelcem - Milena Pavlović-Barili; Primorski predeo - Jovan Bijelić; Pobednik - Ivan Meštrović; Igrali se konji vrani - Toma Rosandić; Dom Narodne skupštine - Jovan Ilkić.
Impresionizam. Bal na Mulin de la Galete - Renoar; Doručak na travi - Eduar Mane; Impresija, rađanje sunca - Klod Mone; Bulevar Monmartr - Kamij Pisaro; slike balerina na probama i na sceni - Edgar Dega.
Postimpresionizam. Plakati i La Guli stiže u Mulen Ruž - Tuluz Lotrek; Mrtva priroda sa jabukama - Pol Sezan; Odakle dolazimo? Ko smo? Gde idemo? - Pol Gogen; Zvezdana noć, Autoportret, Suncokreti - Van Gog.
Poentilizam. Parada - Žorž Sera.
Secesija. Poljubac - Gustav Klimt; pariski metro.
Moderna arhitektura. Ajfelov toranj; Sagrada familija - Gaudi.
Fovizam. Harmonija u crvenom - Matis, Vestminsterski most - Raul Difi.
Ekspresionizam. Krik - Munk; grupa Plavi jahač: Žuta krava - Franc Mark, Kompozicija IV - Kandinski, Senecio - Pol Kle; portreti - Modiljani.
Kubizam. Gospođice iz Avinjona - Pablo Pikaso; Čovek sa gitarom iz 1914 - Žorž Brak. Dela iz ostalih faza: Dete sa golubicom, Dečak s lulom, Devojka s knjigom, Gernika, keramika - Pikaso; Akvarijum iz 1951 - Žorž Brak.
Dadaizam. Fontana - Marsel Dišan.
Mobilna skulptura. Zvezda - Aleksander Kolder.
Nadrealizam. Istrajnost sećanja - Salvador Dali; Zamak u Pirinejima - Rene Magrit; Relativnost - Moris Ešer; Holandski enterijer 1 - Huan Miro.
Fantazija. Tajna i melanholija ulice - De Kiriko; Zeleni violinista - Mark Šagal.
Skulptura. Poljubac - Brankuši; Ležeća figura - Mur.
Akciono slikarstvo. Broj 5 - Džekson Polok.
Pop-art. M-mejbi - Roj Lihtenštajn; Merilin Monro - Endi Vorhol.
Op-art. Vega - Viktor Vazareli.
Postmoderna. Bez naslova - Kit Haring.
XXI vek. Ispod bazena - instalacija u muzeju savremene umetnosti u Kanazavi, Japan; MAXXI, muzej savremene umetnosti XXI veka u Rimu - Zaha Hadid; Longvud bašte - Brus Manro; instalacije Jaoi Kusame.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nastavni program predmeta istorija sa istorijom kulture i civilizacije osmišljen je tako da učenici steknu sveobuhvatnu sliku o razvoju civilizacije, društva, nauke i umetnosti. Imajući u vidu programsku koncepciju i vrstu škole, potrebno je voditi računa o tome da sadržaji iz istorije umetnosti budu ravnopravno zastupljeni i adekvatno obrađeni.
Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored, vrstu i dinamiku aktivnosti za svaku tematsku celinu, vodeći računa o cilju, zadacima predmeta i uzrasnim mogućnostima učenika.
Za svaku tematsku celinu mogu se izdvojiti teze koje sadrže ključne činjenice koje učenici treba da upamte, kako bi se izbeglo mehaničko učenje velikog broja podataka koji se brzo zaboravljaju i kako bi učenici naučili da prepoznaju ključne informacije. Kada su u pitanju sadržaji iz istorije umetnosti, elementarna činjenična znanja obuhvataju povezivanje najznačajnih umetničkih dela sa njihovim autorima, periodom, pravcem ili stilom i poznavanje osnovnih karakteristika umetnosti određene epohe. Ključne informacije se mogu prikazati i tabelarno, grafički, u elektronskoj prezentaciji, na plakatu, mapi uma, ilustrovanoj vremenskoj lenti, kolažu... Poželjno je da učenici učestvuju u izradi, ili samostalno izrađuju, slikovne prikaze ključnih podataka, jer se na taj način lakše usvajaju i duže pamte činjenice, a učenici imaju mogućnost da primenjuju znanja i veštine stečene u drugim predmetima (grafički prikazi, rad različitim materijalima i tehnikama vizuelnih umetnosti, rad u aplikativnim programima).
Ključne informacije su osnova "priče" o načinu života, verovanjima, događajima, pojavama, procesima, istaknutim ličnostima, kulturi i umetnosti, razvoju i promenama u društvu određenog perioda. Ta priča treba da bude bogata informacijama, detaljima, zanimljivostima i, u zavisnosti od interesovanja učenika, upotpunjena odabranim rekonstrukcijama (bitke, osvajanja, izgradnja poznatog grada ili građevine, uređenje dvora, reakcije na izložbe i pojave u umetnosti, otkrića, odevanje u određenom staležu, trpeza, rituali, pogrebne ceremonije, slavljenje praznika...), ili kratkim biografijama istaknutih ličnosti. Posebno je važno istaći položaj umetnika i značaj umetnosti koji je bio drugačiji u različitim periodima; idejne osnove i promene u umetnosti koje su uslovljene promenama u društvu, istorijskim događajima i razvojem nauke i tehnologije. Potrebno je ukazati i na značaj kulturno-istorijskih spomenika, organizacija za zaštitu spomenika kulture, institucija kulture i umetničkih ostvarenja za očuvanje nacionalnog identiteta i razvoj turizma, kao i na ulogu umetničkih dela kao istorijskih izvora. Da bi stekli jasnu i sveobuhvatnu sliku o određenom periodu, učenici treba da "ožive" priču u svom umu, u čemu veliku pomoć mogu pružiti različiti izvori podataka (istorijski tekstovi, karte, reprodukcije umetničkih dela, reprodukcije fotografija, dokumentarni i igrani filmovi, digitalni materijali, muzejski eksponati, kulturno-istorijski spomenici, arheološki lokaliteti, arhivi, ustanove kulture...). Konstantno treba imati u vidu i značaj predmeta za buduću profesiju učenika - sveobuhvatno "oživljavanje" jednog istorijskog perioda omogućava razvoj senzibiliteta neophodnog za izvođenje muzike određene epohe, ali i stvara uslove za planiranje realističnog i atraktivnog scenskog nastupa, što je uslov da bi se privukla pažnja zahtevne publike u savremenom društvu.
Nastava treba da pomogne učenicima da stvore jasnu predstavu ne samo o tome šta se dešavalo već i zašto se dešavalo i kakve su posledice proistekle. Nastavnik treba da podstiče radoznalost učenika i omogući razvoj kritičkog mišljenja tako što će voditi dijalog, postavljati podsticajna pitanja, ohrabrivati učenike da postavljaju pitanja, da ispolje radoznalost, nesputano iznose svoje stavove i argumentovano ih brane i učestvuju u raznovrsnim aktivnostima - pravljenje prezentacija, učestvovanje u radionicama i debatama, rad sa podacima, realizovanje individualnih i grupnih projektnih zadataka, samostalno istraživanje različitih tema (na primer, poređenje dva vladara ili dva umetnička pravca)...
Kako bi učenici mogli da steknu jasnu sliku o razvoju umetnosti ili odlikama umetnosti određene epohe, poželjno je pripremati prezentacije. Pored navedenih primera, nastavnik može da dopuni prezentaciju i drugim poznatim delima. Prilikom obrade praistorije, posebno kamenog doba, važno je izbeći stereotipe, jednostrana i zastarela tumačenja, jer se svake godine dolazi do novih nalaza i rezultata analiza, pa se periodizacija i hipoteze menjaju veoma brzo. Nastavnik treba da ponudi činjenice i nekoliko naučnih pretpostavki kako bi pobudio interesovanje učenika. Reprodukcije nalaza i potrebni podaci mogu se naći na adresi http://www.donsmaps.com. Prilikom obrade savremene umetnosti potrebno je razmatrati trendove: multikulturalnost; opadanje individualne popularnosti u korist umetničkih grupa i velikih korporacija (Samsung, Piksar, arhitektonski biroi, modne kuće...); komercijalizacija remek-dela (na primeru Mona Lize); uloga umetnosti u propagandi i marketingu (reklame, bilbordi); širenje istočnjačkih uticaja (uticaj japanske mange i anime na evropski i američki strip i crtani film); uticaj tehnologije na savremenu umetnost (računarske igrice; film - Kameronov Avatar; digitalna fotografija; korišćenje aplikativnih programa za crtanje, slikanje, oblikovanje i projektovanje; veb-dizajn; elektronski pribor - tableti za crtanje, 3D olovka, Filipsov pribor za slikanje svetlom, digitalne video-četke; LED tehnologija...); integracija različitih vrsta umetnosti i scenski spektakli; integracija umetnosti i nauke (pametne kuće); stvaranje neuobičajenim materijalima (materijali za reciklažu; crtanje peskom i vatrom; modelovanje hranom...); širenje murala i grafita u gradskim i seoskim sredinama (pozitivni aspekti, turističke atrakcije - Džulijan Biver, negativni aspekti - oštećivanje kulturno-istorijskih spomenika i fasada); uloga umetnosti u održivom razvoju i smanjenju siromaštva (popularisanje umetničkih zanata i etnokulture i umetnosti).
OBAVEZNI STRUČNI NASTAVNI PREDMETI
Ciljevi:
- Razvijanje ljubavi prema muzici i instrumentu;
- Formiranje unutrašnjih sluhovnih muzičkih predstava i usvajanje osnovnih elemenata muzičke pismenosti;
- Razvijanje instrumentalne tehnike kao sredstva muzičkog izraza;
- Razvijanje i usavršavanje veštine muzičkog načina razmišljanja;
- Usavršavanje muzičke memorije;
- Sticanje samostalnosti u razvijanju sopstvenih izvođačkih mogućnosti;
- Razvijanje sposobnosti za koncertnu delatnost i zajedničko muziciranje;
- Razvijanje afiniteta prema improvizaciji, kao jednom od načina razvoja muzičkog mišljenja;
- Pripremanje učenika za profesionalnu delatnost.
Zadaci:
- Pronalaženje i planiranje pedagoških postupaka pomoću kojih će se optimalno podsticati razvoj individualnih kvaliteta učenika.
- Upoznavanje učenika sa stilovima svih muzičkih razdoblja i, u vezi s tim, različitim tehnikama izvođenja.
- Negovanje kulture izvođačkih pokreta.
- Osposobljavanje za samostalno kreiranje interpretacije dela različitih stilova.
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Formiranje muzičko-slušnih predstava izražajnim pevanjem pesmica po sluhu.
- Početni rad na razvijanju muzičke fantazije, putem igre i priče.
- Upoznavanje sa instrumentom (usvajanje naziva delova instrumenta).
- Notno opismenjavanje.
- Postavka leve ruke i njeno prilagođavanje instrumentu sviranjem jednostavnih pesmica posluhu (picikato).
- Postavka desne ruke i prilagođavanje vođenjem gudala na praznim žicama, promenom gudala i prelazima sa žice na žicu.
- Usvajanje osnovne podele gudala.
- Upoznavanje osnovnih poteza.
- Učenje polustepena.
- Učenje početnog vibrata.
- Rad na razvijanju muzičkog sluha.
- Rad na dobijanju zvuka, intonaciji i ritmu.
Obavezni minimum programa:
Dve jednooktavne skale (sa potezima i trozvucima);
Dve dvooktavne skale (sa potezima i trozvucima);
Šest vežbi - etida;
Četiri komada - pesmica.
Preporučena literatura:
Škole - K. Rodionov, M. Garlicki, Š. Suzuki, D. Marković, Lj. Stepanović, Hrestomatija - sveska 1;
Skale - A. Grigorjan, I. Gržimali, S. Korgujev;
Etide - N. Baklanova, K. Rodionov, R. Garlicki, A. Janšinov, Gnjesina-Vitaček, K. Fortunatov, F. Volfart, H. Sit, Š. Dankla...;
Komadi - Ž. B. Lili, Ž. F. Ramo, Ž. Ober, Š. Dankla, B. Bartok, K. Rodionov, M. Garlicki, N. Baklanova, A. Komarovski...
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Dalji rad na razvoju muzičko-slušnih predstava, putem izražajnog pevanja i sviranja po sluhu.
- Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije putem igre i priče.
- Promene pozicija.
- Upoznavanje sa značenjem najčešćih oznaka za tempo (andante, moderato, allegro, presto...).
- Upoznavanje sa relativnim trajanjem nota (celih, polovina, četvrtina, osmina i njima odgovarajućih pauza i triola) i značenjem punktiranja.
- Upoznavanje sa značenjem osnovnih dinamičkih oznaka (piano, mezoforte, forte, diminuendo, crescendo...).
- Usavršavanje veštine čitanja nota radi uspostavljanja trajne navike upražnjavanja ove aktivnosti tokom čitavog školovanja.
- Upoznavanje sa pojmom misaone celine (fraza).
- Rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne od mehaničke komponente.
Obavezni minimum programa:
Četiri dvooktavne skale (sa potezima i trozvucima);
Šest etida;
Četiri komada;
Jedna ili više krupnih formi (končertino, varijacije…).
Preporučena literatura:
Škole - K. Rodionov, M. Garlicki, Š. Suzuki, D. Marković, Lj. Stepanović, Hrestomatija - sveska 1;
Skale - A. Grigorjan, I. Gržimali, S. Korgujev;
Etide - N. Baklanova, K. Rodionov, R. Garlicki, A. Janšinov, Gnjesina-Vitaček, K. Fortunatov, F. Volfart, H. Sit, Š. Dankla...;
Komadi - Ž. B. Lili, Ž. F. Ramo, Ž. Ober, Š. Dankla, Š. Berio, B. Bartok, K. Rodionov, M. Garlicki, N. Baklanova, A. Komarovski...;
Koncerti - S. Mah, M. Kravčuk, Dž. Perlman, F. Zajc, A. Huber, O. Riding, F. Kihler, L. Portnof, P. Esek, A. Komarovski, P. Nikolić...
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Nastavak rada na razvoju muzičko-slušnih predstava usložnjavanjem teškoća savladanih u prethodnom razredu.
- Početak rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela.
- Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije, asocijativno podsticajnim razgovorima i buđenjem interesovanja za kreativno muzičko izražavanje.
- Početak formiranja predstave o umetnički lepom zvuku, tonsko objašnjenje "pevanja" na instrumentu.
- Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata.
- Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.
- Rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne od mehaničke komponente.
Obavezni minimum programa:
Dve dvooktavne durske skale (sa trozvucima i septakordima);
Dve dvooktavne molske skale (sa trozvucima i septakordima);
Od trećeg razreda i nadalje skale će se pri biranju, uvek, smenjivati po rodovima dur - mol;
Šest etida;
Četiri komada;
Jedna ili više krupnih formi (koncert - I ili II i III stav, sonatina, varijacije…).
Preporučena literatura:
Škole - O. Ševčik, H. Šradik, Hrestomatija - sveska 2;
Skale - A. Grigorjan, I. Gržimali, S. Korgujev;
Etide - N. Baklanova, K. Rodionov, M. Garlicki, A. Janšinov, F. Volfart, H. Sit, Š. Dankla, Š. Berio, F. Ris...;
Komadi - Ž. B. Lili, Ž. F. Ramo, Ž. Ober, Ž. B. Senaje, L. Bokerini, Z. Fibih, Š. Dankla, Š. Berio, B. Bartok, S. S. Prokofjev, D. D. Šostakovič, N. Baklanova, A. Komarovski...;
Sonate - A. Vivaldi, A. Koreli, D. Skarlati, F. Veračini, F. Đeminijani, G. F. Hendl, G. F. Teleman...;
Koncerti - F. Zajc, A. Huber, O. Riding, F. Kihler, L. Portnof, P. Esek, A. Komarovski, A. Vivaldi...
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Rad na razvoju muzičko-slušnih predstava povećanjem muzičko-tehničkih zahteva;
- Rad na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Nastavak rada na razvijanju muzičke fantazije podsticajnim razgovorima, čiji su sadržaji primereni uzrastu učenika, kao i ukazivanje na postojanje analogije među umetničkim vrednostima dela iz raznih oblasti umetničkog izražavanja (književnosti, slikarstva, vajarstva, arhitekture...);
- Učenje viših pozicija;
- Početno učenje dvohvata (terce, sekste, oktave);
- Usavršavanje efikasnosti izvođačkog aparata radom na kompozicijama složenijih tehničkih zahteva;
- Navikavanje na povremenu upotrebu metronoma u toku vežbanja sa insistiranjem na uviđanju suštinske razlike između muzičkih izražajnih sredstava metra i ritma, odnosno metričnog i ritmičnog sviranja;
- Obogaćivanje znanja oznakama za tempo, karakter, dinamiku i agogiku, u skladu sa kompozicijama koje su planirane godišnjim repertoarom.
- Razvijanje navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Dve dvooktavne skale (sa potezima, trozvucima i septakordima);
Dve trooktavne skale (sa potezima, trozvucima i septakordima);
Od četvrtog razreda obavezno je sviranje svih trozvuka;
Šest etida;
Četiri komada;
Dve krupne forme (koncert - I ili II i III stav, sonatine, varijacije…).
Preporučena literatura:
Škole - O. Ševčik, H. Šradik, Hrestomatija - sveska 2;
Skale - A. Grigorjan, I. Gržimali, S. Korgujev;
Etide - F. Volfart, H. Sit, H. Kajzer, Ž. F. Mazas, B. Kampanjoli, Š. Dankla, Š. Berio, P. Gavinjije, F. Fiorilo, J. Joahim...;
Komadi - Ž. B. Lili, Ž. F. Ramo, Ž. Ober, Ž. B. Senaje, J. S. Bah, G. F. Hendl, L. Bokerini, Z. Fibih, Š. Dankla, Š. Berio, B. Bartok, S. S. Prokofjev, D. D. Šostakovič, N. Baklanova...;
Sonate - A. Vivaldi, A. Koreli, D. Skarlati, F. Veračini, F. Đeminijani, G. F. Hendl, G. F. Teleman...;
Koncerti - A. Huber, O. Riding, F. Kihler, L. Portnof, A. Komarovski, Ž. B. Akolaj, A. Vivaldi, Đ. Tartini...
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Kontinuirani rad na razvoju muzičke fantazije;
- Intenzivan rad na razvijanju izvođačkog aparata, postavljanjem višeg nivoa tehničkih zahteva;
- Proširivanje znanja o oznakama za tempo i karakter, u zavisnosti od kompozicija koje su deo nastavnog programa;
- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Četiri trooktavne skale (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest etida;
Četiri komada;
Dve krupne forme (koncert - I ili II i III stav, barokne sonata, varijacije…).
Preporučena literatura:
Škole - O. Ševčik, Šradik, Hrestomatija - sveska 3;
Skale - A. Grigorjan, I. Gržimali, S. Korgujev, J. Giljels, K. Fleš;
Etide - F. Volfart, H. Sit, H. Kajzer, R. Krojcer, Ž. F. Mazas, B. Kampanjoli, Š. Berio, P. Gavinjije, F. Fiorilo, J. Joahim...;
Komadi - Ž. B. Lili, Ž. F. Ramo, Ž. Ober, Ž. B. Senaj, J. S. Bah, G. F. Hendl, L. Bokerini, F. Šubert, L. V. Betoven, F. Mendelson, H. Vijenjavski, H. Vijetan, Z. Fibih, Š. Dankla, Š. Berio, P. Sarasate, F. Krajsler, B. Bartok, S. S. Prokofjev, D. D. Šostakovič...;
Sonate - A. Vivaldi, A. Koreli, D. Skarlati, F. Veračini, F. Đeminijani, Đ. Tartini, G. F. Hendl, J. S. Bah, G. F. Teleman...;
Koncerti - A. Komarovski, Ž. B. Akolaj, A. Vivaldi, Đ. Tartini, J. S. Bah, J. Hajdn, D. Kabalevski...;
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata;
- Rad na tehnici svesnog memorisanja;
- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije;
- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Dve trooktavne skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Dve četvorooktavne skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest etida;
Četiri komada;
Dve krupne forme (koncert - I ili II i III stav, barokne sonata, varijacije…).
Preporučena literatura:
Škole - O. Ševčik, Šradik, Hrestomatija - sveska 3;
Skale - A. Grigorjan, I. Gržimali, S. Korgujev, J. Giljels, K. Fleš;
Etide - H. Sit, H. Kajzer, R. Krojcer, Ž. F. Mazas, B. Kampanjoli, Š. Berio, P. Gavinjije, F. Fiorilo, J. Joahim...;
Komadi - F. Šubert, L. v. Betoven; F. Mendelson, R. Šuman, H. Vijenjavski, H. Vijetan, Z. Fibih, Š. Dankla, Š. Berio, P. Sarasate, F. Krajsler, B. Bartok, S. S. Prokofjev, D. D. Šostakovič, A. Hačaturjan...;
Sonate - A. Vivaldi, A. Koreli, D. Skarlati, F. Veračini, F. Đeminijani, Đ. Tartini, G. F. Hendl, J. S. Bah, G. F. Teleman...;
Koncerti - J. S. Bah, J. Hajdn, D. Kabalevski, V. A. Mocart, M. Bruh, H. Vijenjavski, E. Lalo...
(4 časova nedeljno, 144 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata;
- Rad na tehnici svesnog memorisanja;
- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije;
- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Dve trooktavne skale (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Dve četvorooktavne skale (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest etida;
Četiri komada;
Bah solo - 1 stav sonate ili partite;
Dve krupne forme (koncert - I ili II i III stav, klasična sonata…).
Preporučena literatura:
Skale - J. Giljels, K. Fleš...;
Etide - R. Krojcer, Ž. F. Mazas, P. Gavinjije, F. Fiorilo, J. Joahim, P. Rode, Dont, K.Mostras, A. Jampoljski, H. Vijenjavski...;
Komadi - F. Šubert, L. v. Betoven, N. Paganini; F. Mendelson, R. Šuman, H. Vijenjavski; H. Vijetan, Š. Berio, P. I. Čajkovski, J. Brams, A. Dvoržak, P. Sarasate, K. Sen-Sans, G. Fore, F. Krajsler, S. S. Prokofjev, D. D. Šostakovič, A. Hačaturjan...;
J. S. Bah - Solo sonate i partite;
Sonate -J. Hajdn, V. A. Mocart, F. Šubert, L. V. Betoven;
Koncerti - V. A. Mocart, F. Mendelson, M. Bruh, H. Vijenjavski, H. Vijetan, E. Lalo, K. Sen-Sans, S. S. Prokofjev, A. Hačaturjan...
(4 časova nedeljno, 144 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata;
- Rad na tehnici svesnog memorisanja;
- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije;
- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Dve trooktavne skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave, decime, prstoredne oktave);
Dve četvorooktavne skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave, decime, prstoredne oktave);
Šest etida;
Četiri komada;
Bah solo - 1 stav sonate ili partite;
Dve krupne forme (koncert - I ili II i III stav, klasična sonata…).
Preporučena literatura:
Skale - J. Giljels, K. Fleš...;
Etide - R. Krojcer, Ž. F. Mazas, P. Gavinjije, F. Fiorilo, J. Joahim, P. Rode, J. Dont, K. Mostras, A. Jampoljski, H. Vijenjavski...;
Komadi - F. Šubert, L. v. Betoven, N. Paganini; F. Mendelson, R. Šuman, H. Vijenjavski; H. Vijetan, Š. Berio, P. I. Čajkovski, J. Brams, A. Dvoržak, P. Sarasate, K. Sen-Sans, G. Fore, F. Krajsler, S. S. Prokofjev, D. D. Šostakovič, A. Hačaturjan...;
J. S. Bah - Solo sonate i partite;
Sonate - J. Hajdn, V. A. Mocart, F. Šubert, L. V. Betoven;
Koncerti - V. A. Mocart, F. Mendelson, M. Bruh, H. Vijenjavski, H. Vijetan, E. Lalo, K. Sen-Sans, S. S. Prokofjev, A. Hačaturjan...
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata;
- Rad na tehnici svesnog memorisanja;
- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije;
- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Dve trooktavne skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave, decime, prstoredne oktave);
Dve četvorooktavne skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave, decime, prstoredne oktave);
Šest etida;
Četiri komada;
Bah solo - 2 stava sonate ili partite;
Dve krupne forme (koncert - I ili II i III stav, klasična sonata…).
Preporučena literatura:
Skale - J. Giljels, K. Fleš...;
Etide - R. Krojcer, P. Gavinjije, F. Fiorilo, J. Joahim, P. Rode, J. Dont, K. Mostras, A. Jampoljski, H. Vijenjavski, N. Paganini...;
Komadi - F. Šubert, L. v. Betoven, N. Paganini; F. Mendelson, R. Šuman, H. Vijenjavski; H. Vijetan, P. I. Čajkovski, J. Brams, A. Dvoržak, P. Sarasate, K. Sen-Sans, G. Fore, F. Krajsler, S. S. Prokofjev, D. D. Šostakovič, A. Hačaturjan...;
J. S. Bah - Solo sonate i partite;
Sonate - L. V. Betoven, J. Brams, R. Šuman, E. Grig, G. Fore, S. Frank, K. Debisi, M. Ravel);
Koncerti - V. A. Mocart, F. Mendelson, M. Bruh, H. Vijenjavski, H. Vijetan, E. Lalo, K. Sen-Sans, S. S. Prokofjev, A. Hačaturjan...
(4 časova nedeljno, 140 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata;
- Rad na tehnici svesnog memorisanja;
- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije;
- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Dve trooktavne skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave, decime, prstoredne oktave);
Dve četvorooktavne skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave, decime, prstoredne oktave);
Šest etida ili kaprisa;
Četiri komada;
Delo domaćeg kompozitora;
Bah solo - 2 stava sonate ili partite;
Dve krupne forme (koncert - I ili II i III stav, klasična sonata…)
Preporučena literatura:
Skale - J. Giljels, K. Fleš...;
Etide - kaprisi - P. Rode, J. Dont, K. Mostras, H. Vijenjavski, N. Paganini...;
Komadi - F. Šubert, L. v. Betoven, N. Paganini; F. Mendelson, R. Šuman, H. Vijenjavski; H. Vijetan, P. I. Čajkovski, J. Brams, A. Dvoržak, P. Sarasate, K. Sen-Sans, G. Fore, F. Krajsler, S. S. Prokofjev, D. D. Šostakovič, A. Hačaturjan...;
Domaći kompozitor - P. Stojanović, K. Manojlović, J. Slavenski, V. Mokranjac, V. Peričić, D. Radić, D. Despić, S. Rajičić...;
J. S. Bah - Solo sonate i partite;
Sonate - J. Brams, R. Šuman, E. Grig, G. Fore, S. Frank, K. Debisi, M. Ravel, S. S. Prokofjev, R. Štraus, E. Vila-Lobos...);
Koncerti - V. A. Mocart, L. V. Betoven, F. Mendelson, N. Paganini, M. Bruh, H. Vijenjavski, H. Vijetan, E. Lalo, K. Sen-Sans, P. I. Čajkovski, A. Dvoržak, J. Sibelius, S. S. Prokofjev, D. D. Šostakovič, A. Hačaturjan, I. Stravinski...
Obavezna provera znanja
U toku školske godine predviđene su tri obavezne provere znanja:
I kolokvijum;
II kolokvijum;
godišnji ispit.
Termini obaveznih provera znanja su:
I kolokvijum - druga polovina oktobra (poslednja nedelja);
II kolokvijum - prva polovina marta (druga nedelja);
godišnji ispit - prva polovina juna (osim VI i X razreda).
Napomene u vezi sa realizacijom kolokvijuma i ispita
Program kolokvijuma i ispita se odnose na dva susedna razreda (na primer, I i II razred, III i IV razred...).
Učenici I razreda mogu, ali ne moraju, da sviraju 1. kolokvijum
Od III razreda, na kolokvijumima se sviraju skale različitih rodova (dur - mol).
Osnovna prezentacija skale sastoji se u sviranju poteza "legato".
Dodatni potezi u skali ("legato"plus još dva poteza) prezentuju se u I, II, IV, VI, i VIII razredu. Trozvuk u skali treba svirati potezom "legato" (osim u I razredu).
Od IV razreda sviraju se svi trozvuci.
Od V razreda, u okviru skale, sviraju se terce, sekste i oktave.
Od VIII razreda, u okviru skale, sviraju se decime i prstoredne oktave.
Svi programi izvode se napamet, osim romantičnih sonata i sonata 20. veka.
PRVI I DRUGI RAZRED
1. kolokvijum:
- skala;
- etida;
2. kolokvijum:
- skala;
- komad;
- etida ili 1 komad.
Godišnji ispit:
- etida;
- komad;
- končertino (za 1. razred - končertino ili 2. komada).
TREĆI I ČETVRTI RAZRED
1. kolokvijum:
- skala;
- etida;
- etida ili 1 komad.
2. kolokvijum:
- skala;
- komad;
- sonatina - 1 stav (za 3. razred - sonatina ili 2. etide ili 2. komada).
Godišnji ispit:
- etida;
- komad;
- koncert - 1. ili 2. i 3. stav.
PETI I ŠESTI RAZRED
1. kolokvijum:
- skala;
- etida;
- etida ili 1 komad.
2. kolokvijum:
- skala;
- komad;
- barokna sonata - 2 stava.
Godišnji ispit:
- etida;
- komad;
- koncert - 1. ili 2. i 3. stav.
SEDMI I OSMI RAZRED
1. kolokvijum:
- skala;
- etida;
- komad.
2. kolokvijum:
- Bah solo - 1 stav sonate ili partite;
- komad;
- klasična sonata - 1 stav.
Godišnji ispit:
- etida ili 1 kapris;
- komad;
- koncert - 1. ili 2. i 3. stav.
DEVETI RAZRED
1. kolokvijum:
- skala;
- etida ili kapris;
- komad.
2. kolokvijum:
- Bah solo - 2 stava sonate ili partite;
- komad;
- romantična sonata ili sonata 20 veka - 1 stav;
Godišnji ispit:
- etida ili kapris;
- komad;
- koncert (1. ili 2. i 3. stav);
Napomena: Jedan od dva komada mora biti virtuozan.
DESETI RAZRED
1. kolokvijum:
- romantična sonata ili sonata 20. veka (u celini).
Godišnji (završni) ispit:
- 2 etide ili kaprisa;
- Bah solo - 2 stava sonate ili partite;
- virtuozni komad;
- delo domaćeg kompozitora;
- koncert (u celini).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
U toku svake školske godine, pored pohađanja časova redovne nastave i tri obavezne provere znanja (jesenji kolokvijum, prolećni kolokvijum i godišnji ispit), učenici nastupaju na koncertima u školi, u zemlji i inostranstvu, na različitim kulturnim manifestacijama na kojima škola učestvuje po pozivu, na muzičkim festivalima, domaćim i međunarodnim takmičenjima. Na ovim koncertima, pored solista, nastupaju kamerni sastavi i orkestri. Selekcija učenika koji će predstavljati školu na koncertima i takmičenjima vrši se preslušavanjem na audicijama. Izbor predstavnika škole obavlja se komisijski, rukovodeći se visokim kriterijumima i umetničkim zahtevima. U toku školske godine sistematski se uvode inovacije kako bi se rad učenika i profesora prilagodio postavljenim ciljevima i zadacima.
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Učenje osnovnih poteza;
- Učenje polustepena 2-3, 0-1, 3-4;
- Učenje početnog vibrata.
Obavezni minimum programa:
Četiri durske i molske skale kroz jednu oktavu (sa potezima i trozvucima);
Dve skale kroz dve oktave (sa potezima i trozvucima);
Deset vežbi - etida;
Šest komada - pesmica.
Preporučena literatura:
Škole - M. Garlicki, K. Rodionov, A. Grigorjan, Š. Suzuki, Lj. Stepanović; Hrestomatija - sveska 1;
K. Rodionov, K. Fortunatov, M. Garlicki, A. Komarovski, A. Janšinov, N. Baklanova, E. Gjesina, O. Ševčik, D. Marković, P. Stojanović, P. Nikolić, Lj. Stepanović, L. Miranov, Š. Suzuki…
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Početno učenje promene pozicija
Obavezni minimum programa:
Šest skala kroz dve oktave (sa potezima i trozvucima);
Osam etida;
Šest komada;
Jedna kompozicija velike forme (končertino, varijacije…).
Preporučena literatura:
Škole - M. Garlicki, K. Rodionov, A. Grigorjan, O. Ševčik, H. Šradik, Š. Suzuki, Lj. Stepanović; Hrestomatija - sveska 1;
K. Rodionov, K. Fortunatov, M. Garlicki, A. Komarovski, A. Janšinov, N. Baklanova, E. Gjesina, Ž. B. Lili, Ž. F. Ramo, V. A. Mocart, O. Ševčik, O. Riding, F. Kihler, F. Volfart, S. Mah, L. Portnof, A. Huber, D. Marković, P. Stojanović, P. Nikolić, Lj. Stepanović, L. Miranov, Š. Suzuki.
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Promene pozicija;
- Dalje usavršavanje izvođačkog aparata;
- Početak rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Početni rad na formiranju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Osam skala (sa trozvucima i septakordima);
Osam etida;
Šest komada;
Jedna kompozicija velike forme (končertino, koncert - I ili II i III stav, sonatina, varijacije…).
Preporučena literatura:
Škole - Grigorjan, O. Ševčik, H. Šradik; Hrestomatija - sveska 1, Hrestomatija - sveska 2;
K. Rodionov, A. Komarovski, A. Janšinov, N. Baklanova, D. Kabalevski, Ž. B. Lili, Ž. F. Ramo, Ž. Ober, A. Vivaldi, A. Koreli, J. B. Bah, G. F. Teleman, V. A. Mocart, O. Riding, F. Kihler, F. Volfart, F. Ris, Ž. F. Mazas, H. Kajzer, L. Portnof, G. Esek, A. Huber, Z. Fibih, D. Marković, P. Stojanović, B. Bartok…
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Učenje viših pozicija;
- Početno učenje dvohvata (terce, sekste, oktave).
Obavezni minimum programa:
Četiri dvooktavne skale (sa potezima, trozvucima i septakordima);
Jedna trooktavna skala (sa potezima, trozvucima i septakordima);
Osam etida;
Četiri komada;
Dve kompozicije velike forme(končertino, koncert - I ili II i III stav, sonatine, varijacije…).
Preporučena literatura:
Škole - Grigorjan, O. Ševčik, H. Šradik;
Hrestomatija - sveska 2;
A. Komarovski, N. Baklanova, D. Kabalevski, Ž. B. Lili, Ž. F. Ramo, Ž. Ober, Ž. B. Senaje, A. Vivaldi, A. Koreli, F. Veračini, F. Đeminiani, J. S. Bah, G. F. Teleman, D. Skarlati, V. A. Mocart, J. Hajdn, O. Riding, F. Kihler, F. Volfart, F. Ris, Ž. F. Mazas, H. Kajzer, L. Portnof, A. Huber, Z. Fibih, Š. Dankla, Š. Berio, D. Marković, P. Stojanović, D. D. Šostakovič, B. Bartok.
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Kontinuiran rad na razvoju muzičke fantazije;
- Dalje usavršavanje izvođačkog aparata;
- Rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Proširivanje i usvajanje novih znanja o oznakama za tempo, dinamiku..;
- Kontinuiran rad na formiranju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Četiri trooktavne skale (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Osam etida;
Četiri komada;
Dve kompozicije velike forme (koncert - I ili II i III stav, barokne sonata, varijacije…).
Preporučena literatura:
Škole - O. Ševčik, Šradik, K. Fleš, G. Berezukov;
R. Krojcer, S. Grgić, F. Abel, M. Frank, H. E. Kajzer, J. V. Kalivoda, H. Ferguson, Celter, A. B. Bruni, Freskobaldi, P. Klingel, Koreli, P. Nardini, B. Marčelo, Vivaldi, Teleman, L. Firke, G. F. Hendl, M. Mare, Glier, Fioko, I. Handoškin, Šubert, Ž. F. Ramo, A. Koreli, L. Bokerini, Vivaldi, Valentini, R F. Mendelson, K. M. Veber.
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije;
- Dalje usavršavanje izvođačkog aparata;
- Rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Proširivanje i usvajanje novih znanja o oznakama za tempo, dinamiku..;
- Kontinuiran rad na formiranju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Četiri trooktavne skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest etida;
Četiri komada;
Dve kompozicije velike forme (koncert - I ili II i III stav, barokne sonata, varijacije).
Preporučena literatura:
Škole - O. Ševčik, Šradik, K. Fleš, G. Berezukov;
R. Krojcer, J. F. Mazas, S. Grgić, F. Abel, Celter, A. B. Bruni, F. Herman, J. Palaško, Rola, Freskobaldi, H. Sit, P. Klingel, Koreli, P. Nardini, B. Marčelo, Vivaldi, Teleman, L. Firke, David, Fuks, G. F. Hendl, M. Mare, Glier, Fioko, I. Handoškin, Šubert, J. K. Bah, Ž. F. Ramo, A. Koreli, L. Bokerini, Valentini, R F. Mendelson, K. M. Veber.
(4 časova nedeljno, 144 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata;
- Rad na tehnici svesnog memorisanja;
- Osposobljavnaje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije;
- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Četiri trooktavnih skala (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest etida;
Četiri komada;
J. S. Bah - solo svite - 1 stav;
Dve kompozicije velike forme (koncert - I ili II i III stav, klasična sonata…).
Preporučena literatura:
Škole - O. Ševčik, Šradik, K. Fleš;
J. S. Bah, R. Krojcer, A. B. Bruni, F. Herman, J. Palaško, Rola, Freskobaldi, H. Sit, P. Klingel, Koreli, P. Nardini, B. Marčelo, Vivaldi, Teleman, L. Firke, S Rahmanjinov, F. Benda, P. I. Čajkovski, David, Fuks, G. F. Hendl, Hajdn, H. Ekle, M. Mare, Glier, Fioko, K. M. Veber, I. Handoškin, Šubert, J. K. Vanhal, J. K. Bah, Ž. F. Ramo, A. Koreli, L. Bokerini, Valentini, R F. Mendelson, J. Brams, G. Fore, F. Krajsler.
(4 časova nedeljno, 144 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata;
- Rad na tehnici svesnog memorisanja;
- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije;
- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Četiri skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest etida ili kaprisa;
Četiri komada;
J. S. Bah - solo svite - 1 stav;
Dve kompozicije velike forme (koncert - I ili II i III stav, klasična sonata…).
Preporučena literatura:
J. S. Bah, R. Krojcer, J. Dont, A. B. Bruni, Dankla, J. Palaško, Rola, A. Hofmajster, B. Kampanjoli, M. Bruh, Freskobaldi, R. V. Vilijams, H. Sit, P. Klingel, Koreli, P. Nardini, B. Marčelo, Vivaldi Teleman, Flekton, H. Ekle, A. Dvoržak, Diterdorf, L. Firke, J. K. Vanuda, S Rahmanjinov, F. Benda, P. I. Čajkovski, David, Fuks, G. F. Hendl, Hajdn, M. Glinka, Mocart, H. Ekle, K. Štamic, L. Bokerini, Valentini, R F. Mendelson, J. Brams, G. Fore, F. Krajsler...
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata;
- Rad na tehnici svesnog memorisanja;
- Osposobljavnanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije;
- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Četiri skale (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest etida ili kaprisa;
Četiri komada;
J. S. Bah - solo svite - 2 stava;
Dve kompozicije velike forme (koncert - I ili II i III stav, romantična sonata…
Preporučena literatura:
J. S. Bah, P. Rode, R. Krojcer, J. Dont, Dankla, J. Palaško, Rola, A. Hofmajster, P. Roveli, B. Kampanjoli, F. Herman, M. Bruh, Freskobaldi, S Rahmanjinov, F. Benda, P. I. Čajkovski, L. V. Betoven, David, Fuks, Hendl, Hajdn, Šubert, Šostaković, P. Hindemit, A. Glazunov, M. Glinka, H. Ekle, B. Martinu, S. Forsajt, K. Štamic, David, L. Bokerini, Valentini, Domžalicki, R F. Mendelson, R. Šuman, J. Brams, G. Fore, F. Krajsler...
(4 časova nedeljno, 140 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Intenzivan rad na daljem usavršavanju efikasnosti izvođačkog aparata;
- Rad na tehnici svesnog memorisanja;
- Osposobljavanje učenika za samostalno razvijanje muzičke fantazije;
- Kontinuiran rad na razvoju navike samostalnog vežbanja.
Obavezni minimum programa:
Četiri ili više skala (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest ili više etida ili kaprisa;
Četiri ili više komada;
Delo domaćeg kompozitora ili komad XX veka;
J. S. Bah - solo svite - 2 stava;
Dve kompozicije velike forme (koncert u celini, klasična sonata, romantična sonata ili sonata XX veka)
Preporučena literatura:
J. S. Bah, P. Rode, J. Dont, N. Paganini, Dankla, J. Palaško, Rola, Ankoleti, A. Hofmajster, P. Roveli, M. Vije, B. Kampanjoli, F. Herman, M. Bruh, P. Hindemit, S. Tanjejev, K. M. Veber, A. Glazunov, M. Glinka, J. N. Humel, H. Ekle, B. Martinu, S. Forsajt, K. Štamic, David, V. Volton, L. Bokerini, Valentini, Domžalicki, R. F. Mendelson, R. Šuman, J. Brams, G. Fore, F. Krajsler.
Obavezne provere znanja
U toku školske godine predviđene su tri obavezne provere znanja:
- I kolokvijum;
- II kolokvijum;
- godišnji ispit.
Termini obaveznih provera znanja su:
- I kolokvijum - druga polovina oktobra (poslednja nedelja);
- II kolokvijum - prva polovina marta (druga nedelja);
- godišnji ispit - prva polovina juna (osim VI i X razreda).
Napomene u vezi sa realizacijom kolokvijuma i ispita:
Programski zahtevi obaveznih provera znanja odnose se na dva susedna razreda (na primer I i II razred, III i IV razred...);
Učenici I razreda mogu, ali ne moraju, da sviraju 1. kolokvijum;
Učenici X razreda ne sviraju 2. kolokvijum;
Na dva godišnja kolokvijuma skale moraju biti različitih rodova (dur-mol);
Osnovna prezentacija skale sastoji se u sviranju poteza "legato";
Dodatni potezi u skali ("legato" plus još dva poteza) prezentiraju se u I, II, IV, VI, i VIII razredu;
Prezentovanje trozvuka u skali treba da bude u potezu "legato" (osim u I razredu);
Svi programi izvode se napamet, osim romantičnih sonata i sonata 20. veka.
PRVI i DRUGI RAZRED
I kolokvijum:
- skala;
- etida;
II kolokvijum:
- skala;
- 2 komada (različitih tehničkih zahteva).
Godišnji ispit:
- etida;
- komad;
- končertino (za I razred: končertino ili 2. komada).
TREĆI i ČETVRTI RAZRED
I kolokvijum:
- skala;
- 2 etide (različitih tehničkih zahteva).
II kolokvijum:
- skala;
- komad;
- sonatina - 1. stav (za III razred: sonatina ili drugi komad).
Godišnji ispit:
- etida;
- komad;
- končertino - 1. ili 2. i 3. stav.
PETI i ŠESTI RAZRED
I kolokvijum:
- skala;
- 2 etide (različitih tehničkih zahteva).
II kolokvijum:
- skala;
- komad;
- barokna sonata - 2 stava.
Godišnji ispit:
- etida;
- komad;
- koncert - 1. ili 2. i 3. stav.
SEDMI i OSMI RAZRED
I kolokvijum:
- skala;
- etida;
- komad.
II kolokvijum:
- Bah solo - 1 stav svite;
- virtuozni komad;
- barokna sonata.
Godišnji ispit:
- etida ili kapris;
- komad;
- koncert - 1. ili 2. i 3. stav.
DEVETI RAZRED
I kolokvijum:
- skala;
- etida ili kapris;
- komad (po slobodnom izboru).
II kolokvijum:
- Bah solo - 2 stava sonate ili partite;
- virtuozni komad;
- klasična sonata - 2 stava.
Godišnji ispit:
- kapris;
- komad (po slobodnom izboru);
- koncert (1. ili 2. i 3. stav).
DESETI RAZRED
I kolokvijum:
- klasična, romantična sonata ili sonata XX veka (u celini).
Godišnji (završni) ispit:
- 2 etide ili kaprisa;
- Bah solo - 2 stava sonate ili partite;
- virtuozni komad;
- delo domaćeg kompozitora ili komad (XX vek);
- koncert u celini.
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Postavaka leve i desne ruke;
- Vežbe za jačanje prstiju, artikulaciju i intonaciju;
- Učenje osnovnih poteza.
Obavezni minimum programa:
Četiri skale kroz jednu oktavu (sa potezima i trozvucima);
Jedna skala kroz dve oktave (sa potezima i trozvucima);
Deset vežbi - etida;
Šest komada - pesmica.
Preporučena literatura:
Kosman - vežbe za levu ruku;
Izbor etida za 1. razred - R. Mac, M. Simić, Antal;
Kratki komadi uz klavirsku pratnju - R. Mac - Hrestomatija, Suzuki - kratki komadi.
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Početne vežbe za vibrato;
- Početno učenje promene pozicija;
- Prva pozicija - otvoreni stav naniže i naviše.
Obavezni minimum programa:
Šest skala kroz dve oktave (sa potezima i trozvucima);
Osam etida;
Šest komada;
Jedno delo velike forme (končertino, varijacije…).
Preporučena literatura:
Kosman - vežbe za levu ruku;
Izbor etida - R. Mac, S Li, M. Simić, R. Sapožnjikov, S. Kaljanov;
Komadi uz klavirsku pratnju - M. Nađ - Hrestomatija, Kratki komadi - R. Polanski, P. Romančuk
Volčkov - varijacije, J. B. Breval - končertino.
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Početni rada na razvoju muzičko-slušnih predstava;
- Početak rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Početak rada na razvijanju muzičke fantazije, asocijativno podsticajnim razgovorima i buđenjem interesovanja za kreativno muzičko izražavanje;
- Početak formiranja predstave o umetnički lepom zvuku, tonsko objašnjenje "pevanja" na instrumentu;
- Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata;
- Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike;
- Rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne i mehaničke komponente.
Obavezni minimum programa:
Šest skala (sa potezima i trozvucima);
Osam etida;
Šest komada;
Jedno delovelike forme(končertino, koncert - 1. ili 2. i 3. stav, sonata, varijacije…).
Preporučena literatura:
Tehničke vežbe - B. Kosman, Marderovski, R. Mac;
Etide - Mac, Li, Kaljanov, Sapožnjikov, J. F. Docauer;
Komadi - M. Nađ, Hrestomatija, Polanski - komadi;
Sonata - R. Mac: Sonata da kamera;
Končertino - J. B. Breval (Ce-dur, De-dur).
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Učenje viših pozicija;
- Rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Rad na razvijanju muzičke fantazije i kreativnom muzičkom izražavanju;
- Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata.
- Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.
- Kontinuiran rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne i mehaničke komponente.
Obavezni minimum programa:
Četiri skale na jednoj žici u jednoj oktavi;
Dve dvooktavne skale (bez upotrebe praznih žica);
Jedna trooktavna skala (sa potezima, trozvucima i septakordima);
Osam etida;
Četiri komada;
Dva dela velike forme (končertino, koncert - I ili II i III stav, sonata, varijacije…)
Preporučena literatura:
Tehničke vežbe - B. Kosman, Marderovski - Prelazi i položaji; R. Mac - uvod u sviranje na palčaniku;
Etide - R. Mac, S. Li, R. Sapožnikov, S. Kaljanov, L. Marderovski, J. F. Docauer, J. L. Dipor;
Komadi, svite, sonate - R. Mac - svita Ce-dur, Sonata u starom stilu, Huk - sonata, B. Marčelo - sonata, Skvir - Tarantela, G. Golterman - kapris, J. Breval - končertino Ef-dur,
G. Bodio - končertino Ce-dur.
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Učenje viših pozicija;
- Rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Rad na razvijanju muzičke fantazije i kreativnom muzičkom izražavanju;
- Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata.
- Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.
- Kontinuiran rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne i mehaničke komponente.
Obavezni minimum programa:
Tehničke vežbe za desnu i levu ruku;
Četiri trooktavne skale (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste);
Osam etida;
Četiri komada;
Dva dela velike forme (koncert - I ili II i III stav, barokna sonata, varijacije).
Preporučena literatura:
Tehničke vežbe - B. Kosman - vežbe za prste kroz pozicije i dvoglasi, R. Mac - Prelazi i položaji i uvod za sviranje na palčaniku, Marderovski - Pozicije i prelazi, M. Fejar - Vežbe za palac poziciju;
Etide - R. Mac 30 etida, S. Li 40 etida, Docauer, I i II sveska, Kaljanov, Marderovski, izbor etida;
Komadi - F. Delin - Hrestomatija, 2. sveska, M. Nađ - komadi sa klavirom III sveska;
Sonate - A. Vivaldi, A. Koreli, B. Marčelo, B. Romberg.
Koncerti - A. Vivaldi, K. Moni, J. Klengel, G. Golterman.
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Učenje viših pozicija;
- Rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Rad na razvijanju muzičke fantazije i kreativnom muzičkom izražavanju;
- Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata.
- Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.
- Kontinuiran rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne i mehaničke komponente.
Obavezni minimum programa:
Tehničke vežbe za desnu i levu ruku;
Četiri trooktavne skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest etida;
Četiri komada;
Dva dela velike forme (koncert - I ili II i III stav, barokna sonata, varijacije…);
J. S. Bah, I svita G-dur (1 ili 2 stava).
Preporučena literatura:
Tehničke vežbe - S. Kaljanov - Tehnika violončela, skale, arpeđa i intervali, Sapožnjikov - terce, sekste i oktave, Ševčik - Vežbe za desnu ruku;
Etide - R. Mac - 30 etida, S. Li - Izbor etida op. 31, J. F. Docauer - I i II sveska, F. Gricmaher - I sveska;
Komadi - P. Romančuk - Komadi sa klavirom, Kolijer - 15 kompozicija sa klavirom, J. S. Bah - I svita...
Sonate - A. Vivaldi, A. Koreli, B. Marčelo...
Koncerti - A. Vivaldi, G. Golterman, J.K. Bah, J. Klengel.
(4 časova nedeljno, 144 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Učenje viših pozicija;
- Rad na razvijanju muzičke fantazije i kreativnom muzičkom izražavanju;
- Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata.
- Rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike;
- Kontinuiran rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne i mehaničke komponente.
Obavezni minimum programa:
Četiri trooktavne skale (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Jedna četvorooktavna skala (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima terce, sekste, oktave);
Šest etida;
Četiri komada;
J. S. Bah - Solo svite (najmanje 2 stava);
Koncert - I ili II i III stav;
Sonata (dva stava).
Preporučena literatura:
Tehničke vežbe - B. Kosman: vežbe za triler, S. Kaljanov - tehnika violončela, Ševčik - vežbe za desnu ruku, R. Sapožnjikov - terce, sekste i oktave;
Etide: F. A. Kumer, Merk, J. L. Dipor, J. F. Docauer, F. Gricmaher...
Komadi: S. Sans - Labud, J. S. Bah - Ariozo, D. Poper - Gavota, Mazurka, Čajkovski - Nokturno, V. Mokranjac - Stara pesma.
J. S. Bah - Solo svite (najmanje 2 stava);
Sonate: A. Vivaldi, B. Marčelo (Ce-dur), G. B. Samartini (Ge-dur), G. F. Hendl (ge-mol).
Koncerti: J. Klengel (Ce-dur), F. Golterman (No.4), A. Vivaldi (ce-mol), G. Tartini (De-dur)...
(4 časova nedeljno, 144 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Učenje viših pozicija;
- Rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Rad na razvijanju muzičke fantazije i kreativnom muzičkom izražavanju;
- Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata.
- Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.
- Kontinuiran rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne i mehaničke komponente.
Obavezni minimum programa:
Četiri četvorooktavne skale (sa potezima, trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest etida ili kaprisa;
Četiri komada;
J. S. Bah - Solo svite (najmanje 2 stava);
Dva dela velike forme (koncert - I ili II i III stav, sonata…).
Preporučena literatura:
Tehničke vežbe: S. Kaljanov, M. Fejar, B. Kosman, R. Sapožnjikov, O. Ševčik...
Etide: D. Poper, J. L. Dipor, J. F. Docauer, F. Gricmaher, A. Frankom...
Komadi: J. S. Bah, L. Bokerini, F. Kupren, S. Rahmanjinov, G. Fore...
J. S. Bah - Solo svite;
Sonate: A. Vivaldi, A. Koreli, Cerveto, A. Ariosti, L. Bokerini...
Koncerti: J. K. Bah (e-mol), J. Hajdn (De-dur - mali), J. Klengel (a-mol), B. Romberg (De-dur), C. Štamic (a-mol).
(4 časova nedeljno, 140 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Utvrđivanje viših pozicija;
- Rada na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Rad na razvijanju muzičke fantazije i kreativnom muzičkom izražavanju;
- Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata.
- Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.
- Kontinuiran rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne i mehaničke komponente.
Obavezni minimum programa:
Četiri četvorooktavne skale (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest etida ili kaprisa;
Četiri komada;
J. S. Bah - Solo svite;
Dva dela velike forme (koncert - I ili II i III stav, sonata).
Preporučena literatura:
Etide: D. Poper, A. Frankom, J. L. Dipor, J. F. Docauer, F. Gricmaher, C. A. Piati;
Komadi: G. Fore, E. Granados, A. Glazunov, P. Konjović, D. Despić, D. Poper, Bruh;
Sonate: L. Bokerini (Ge-dur), Ekle (ge-mol), A. Ariosti (e-mol);
Koncerti: A. Vivaldi (ce-mol), B. Romberg (e-mol), L. Bokerini (Be-dur), Davidov (No.1), Golterman (No. 3).
(4 časova nedeljno, 140 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Rad na razvijanju muzičke fantazije i kreativnom muzičkom izražavanju;
- Dalje usavršavanje mogućnosti izvođačkog aparata.
- Rad na postupku svesnog memorisanja muzičkog dela;
- Proširivanje znanja o oznakama tempa, karaktera, dinamike i agogike.
- Kontinuiran rad na formiranju navike samostalnog vežbanja i principa jedinstva sluhovne i mehaničke komponente.
Obavezni minimum programa:
Četiri četvorooktavne skale (sa trozvucima, septakordima i dvohvatima - terce, sekste, oktave);
Šest etida ili kaprisa;
Četiri komada;
Delo domaćeg kompozitora;
J. S. Bah - Solo svite (dva stava);
Dva dela velike forme (koncert - u celini, sonata…).
Preporučena literatura
Etide: J. L. Dipor, J. F. Docauer, D. Poper, A. Frankom, F. Gricmaher, C. A. Piati.
Komadi: P. Čajkovski, I. Albeniz, S. Rahmanjinov, G. Fore, G. Kasado, D. Poper.
J. S. Bah - Svita, preludium i jedan stav iz I, II ili III svite
Sonate: L. Bokerini (A-dur), Breval (Ge-dur), Franker (E-dur), L. Van Betoven.
Koncerti: L. Bokerini, S. Sans, E. Lalo, J. Hajdn, D. Kabalevski.
Obavezne provere znanja
U toku školske godine predviđene su tri obavezne provere znanja:
- I kolokvijum;
- II kolokvijum;
- Godišnji ispit.
Termini obaveznih provera znanja su:
- I kolokvijum - druga polovina oktobra (poslednja nedelja);
- II kolokvijum - prva polovina marta (druga nedelja);
- Godišnji ispit - prva polovina juna (osim VI i X razreda).
Napomene u vezi sa realizacijom kolokvijuma i ispita:
Programski zahtevi obaveznih provera znanja odnose se na dva susedna razreda (npr.: I i II razred, III i IV razred itd.);
Učenici I razreda mogu, ali ne moraju da sviraju 1. kolokvijum;
Učenici X razreda ne sviraju 2. kolokvijum;
Na dva godišnja kolokvijuma skale moraju biti različitih rodova (dur-mol);
Osnovna prezentacija skale sastoji se u sviranju poteza "legato";
Dodatni potezi u skali ("legato" plus još dva poteza) prezentiraju se u I, II, IV, VI, i VIII razredu;
Prezentiranje trozvuka u skali treba biti u potezu "legato" (osim u I razredu);
Svi programi izvode se napamet, osim sonata iz perioda romantizma i sonata 20. veka.
PRVI i DRUGI RAZRED
I kolokvijum:
- skala;
- (najmanje) 1 etida
II kolokvijum:
- skala;
- 2 komada (različitih tehničkih zahteva).
Godišnji ispit:
- etida;
- komad;
- končertino (za I razred: končertino ili 2. komad).
TREĆI i ČETVRTI RAZRED
I kolokvijum:
- skala;
- 2 etide (različitih tehničkih zahteva).
II kolokvijum:
- skala;
- komad;
- sonata ili sonatina - 1 stav (za III razred ili drugi komad).
Godišnji ispit:
- etida;
- komad;
- končertino - 1. ili 2. i 3. stav.
PETI i ŠESTI RAZRED
I kolokvijum:
- skala;
- 2 etide (različitih tehničkih zahteva).
II kolokvijum:
- skala;
- komad;
- barokna sonata - 2 stava.
Godišnji ispit:
- etida;
- komad;
- koncert - 1. ili 2. i 3. stav.
SEDMI i OSMI RAZRED
I kolokvijum:
- skala;
- etida;
- komad.
II kolokvijum:
- J. S. Bah - 1 stav iz solo svite;
- virtuozni komad;
- sonata - 2 stava;
Godišnji ispit:
- etida ili kapris;
- komad;
- koncert - 1. ili 2. i 3. stav.
DEVETI RAZRED
I kolokvijum:
- skala;
- etida ili kapris;
- komad (po slobodnom izboru);
II kolokvijum:
- J. S. Bah - 2 stava iz solo svite;
- virtuozni komad;
- sonata - 2 stava;
Godišnji ispit:
- kapris ili etida;
- komad (po slobodnom izboru);
- koncert (1. ili 2. i 3. stav).
DESETI RAZRED
I kolokvijum:
- sonata u celini
Godišnji (završni) ispit:
- 2 etide ili kaprisa;
- J. S. Bah - 2 stava iz solo svite od kojih je jedan stav Preludijum;
- virtuozni komad;
- delo domaćeg kompozitora;
- koncert u celini.
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Osnovna postavka desne i leve ruke;
- Ovladavanje polupozicijom i prvom pozicijom;
- Ovladavanje celim gudalom i osnovnim potezima kroz skale, etide i kraće kompozicije uz klavirsku pratnju;
- Upoznavanje učenika sa dinamičkim i agogičkim oznakama.
Obavezni minimum programa:
Dve durske skale kroz jednu oktavu sa truzvukom (Ef-dur, Be-dur)
Četiri etide (Novosel, Rabat, Štrajher)
Četiri komada sa klavirskom pratnjom (izbor iz Hrestomatije)
Preporučena literatura
L. Štrajher - Škola za kontrabas I i II sveska
Etide - F. Rabat, J. Novosel, E. Nani i drugi
Komadi - Izbor iz hrestomatije
_________
5 Osnovni nivo obrazovanja za instrument kontrabas traje četiri godine, odnosno pohađaju ga učenici starije uzrastne dobi, od 10 godina. III razred je ekvivalent I i II razredu na ostalim instrumentima, odnosno muzičkoj nastavi kada je u pitanju nedeljni fond časova. IV razred je ekvivalent III i IV razredu na ostalim instrumentima, odnosno muzičkoj nastavi.
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Rad na poboljšanju tehnike leve i desne ruke;
- Učenje novih pozicija zaključno sa De-durom;
- Učenje novih poteza gudalom;
- Rad na početnom vibratu i razvoju interpretativnih sposobnosti;
- Priprema učenika za javne nastupe;
- Škola: L. Štrajher.
Obavezni minimum programa
Tri durske skale kroz jednu oktavu sa trozvukom (Ge-dur, Ce-dur, De-dur)
Šest etida (Novosel, Rabat, Štrajher)
Četiri komada sa klavirskom pratnjom odgovarajućih tehničkih zahteva (izbor iz Hrestomatije)
Preporučena literatura
L. Štrajher - Škola za kontrabas II sveska
Etide: J. Novosel, E. Nani, F. Simandl
Komadi: Izbor iz hrestomatije, V. Poradovski, A. Kosenko
(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Rad na tonskim i tehničkim problemima desne i leve ruke;
- Učenje pozicija do tona Ge;
- Obrada etida sa odgovarajućim tehničkim zahtevima i upoznavanje učenika sa literaturom koja omogućava dalji razvoj interpretativnih sposobnosti;
- Dalje razvijanje vibrata;
Obavezni minimum programa
Tri skale sa trozvucima kroz jednu ili dve oktave
Šest etida (Novosel, Botezini, Simandl, Štrajher)
Četiri komada sa klavirskom pratnjom (Gejts, Šperger, Kosenko)
Preporučena literatura
L. Štrajher - Škola za kontrabas II i III sveska
Etide: J. Novosel, Đ. Botezini, F. Simandl
Komadi: E. Gejts, J. M. Šperger, A. Kosenko
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Rad na daljem razvoju tehnike leve i desne ruke;
- Savladavanje skačućih poteza gudalom;
- Obrada prelaza i postavka pozicije na palcu;
- Upoznavanje sa delima krupne forme (veći komadi, sonatna forma);
Obavezni minimum programa
Četiri skale, sa trozvucima i dominantnim septekordom kroz dve oktave
Šest etida: Botezini, Simandl, Hrabe
Četiri komada sa klavirskom pratnjom: Dragoneti, Botezini, Novosel
Dva stava barokne sonate (Galijar, Marčelo, Feš)
Preporučena literatura
L. Štrajher - Škola za kontrabas III i IV sveska
Etide: Đ. Botezini, F. Simandl, J. Hrabe
Komadi: D. Dragoneti, Đ. Botezini
Sonate: I. Galiar, B. Marčelo, V. De Feš
(4 časova nedeljno, 144 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Rad na daljem usavršavanju, muzičkom i tehničkom razvoju učenika;
- Ovladavanje pozicijom na palcu;
- Rad na različitim potezima gudala;
Obavezni minimum programa
Pet skala, sa trozvucima i dominantnim septekordom kroz dve oktave
Pet etida različitih tehničkih problema (Botezini, Novosel, Hrabe, Simandl)
Četiri komada različitog karaktera po izboru nastavnika, odgovarajuće težine
Dva stava sonate (Galijar, Marčelo, Feš)
Preporučena literatura
Škole: L. Štrajher, F. Petraki
Etide: Đ. Botezini, J. Hrabe. F. Simandl, E. Nani
Komadi: J. Novosel, E. Madenski, Lorenceti
Sonate: I. Galiar, B. Marčelo, V. De Feš
(4 časova nedeljno, 144 časa godišnje)
Operativni zadaci
- Savladavanje složenijih tehničkih i interpretativnih zahteva
Obavezni minimum programa
Šest skala, sa trozvucima i dominantnim septekordom kroz dve ili tri oktave
Pet etida različitih tehničkih problema (Hrabe, Štorh - Hrabe, Krojcer)
Tri komada različitog karaktera po izboru nastavnika, odgovarajuće težine
Jedna sonata (Feš, Pergolezi)
I stav klasičnog koncerta
Škole: L. Štrajher, Petraki
Preporučena literatura
Škole: L. Štrajher, F. Petrak
Etide: E. Nani, Štorh-Hrabe, F. Simandl
Komadi: Đ. Botezini. S. Kusevicki, D. Dragoneti
Sonate: V. De Feš, Đ.B. Pergolezi, A. Vivaldi
Koncerti: V. Pihl, A. Kapuci
(4 časova nedeljno, 148 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Savladavanje složenijih tehničkih i interpretativnih zahteva
Obavezni minimum programa
Sedam skala, sa trozvucima i dominantnim septekordom kroz dve ili tri oktave
Šest etida ili kaprisa (Simandl, Nani, Krojcer)
Tri komada odgovarajuće težine po izboru nastavnika
Jedna sonata (Vivaldi, Pergolezi, Ekle)
I stav koncerta (Kapuci, Pihl)
Škole: L. Štrajher, Petraki
Preporučena literatura
Škole: L. Štrajher, F. Petraki
Etide: E. Nani, Štorh-Hrabe, F. Simandl
Komadi: Đ. Botezini. S. Kusevicki, Š. Rešofski
Sonate: V. De Feš, Đ. B. Pergolezi, A. Vivaldi, H. Ekle
Koncerti: V. Pihl, A. Kapuci, F. A. Hofmajster, D. Dragoneti
(4 časova nedeljno, 140 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Savladavanje složenijih tehničkih i interpretativnih zahteva
Obavezni minimum programa:
Osam skala, sa trozvucima i dominantnim septekordom kroz dve ili tri oktave
Šest etida ili kaprisa (Simandl, Nani, Krojcer)
J. S. Bah - dva stava iz svite
Tri komada odgovarajuće težine po izboru nastavnika
Jedna sonata (Vivaldi, Pergolezi, Ekle)
Ceo koncert (Kapuci, Pihl, Dragoneti, Ditersdorf)
Škole: L. Štrajher, Petraki
Preporučena literatura
Škole: L. Štrajher, F. Petraki
Etide: E. Nani, Štorh-Hrabe, F. Sima
Komadi: Đ. Botezini. S. Kusevicki, Š. Rešofski i drugi
Sonate: V. De Feš, Đ. B. Pergolezi, A. Vivaldi, H. Ekle
Koncerti: V. Pihl, A. Kapuci, F. A. Hofmajster, D. Dragoneti, J. K. Vanhal, K.D. fon Ditersdorf
Obavezne provere znanja
U toku školske godine predviđene su TRI obavezne provere znanja:
- I kolokvijum,
- II kolokvijum,
- Godišnji ispit.
Termini obaveznih provera znanja su:
- I kolokvijum - druga polovina oktobra (poslednja nedelja);
- II kolokvijum - prva polovina marta (druga nedelja);
- Godišnji ispit - prva polovina juna (osim VI i X razreda).
Napomene u vezi sa realizacijom kolokvijuma i ispita
Učenici III razreda mogu, ali ne moraju, da sviraju 1. kolokvijum
Učenici X razreda ne sviraju 2. kolokvijum
Učenici III razreda na 2. kolokvijumu se ocenjuju sa (+) ili (-)
Učenici X razreda na 1. kolokvijumu se ocenjuju sa (+) ili (-)
Osnovna prezentacija skale sastoji se u sviranju poteza legato
Dodatni potezi u skali (legato plus još dva poteza) prezentuju se u IV, VI i VIII razredu
Svi programi izvode se napamet, osim romantičnih sonata i sonata 20. veka.
TREĆI RAZRED
2. kolokvijum:
- 1 skala
- 1 komad.
Godišnji ispit:
- 1 etida,
- 1 komad.
ČETVRTI RAZRED
1. kolokvijum:
- 1 skala,
- 2 etide ili 1 etida i 1 komad.
2. kolokvijum:
- 1 etida,
- 1 ili 2 komada.
Godišnji ispit:
- 1 etida,
- 1 ili 2 komada.
PETI RAZRED
1. kolokvijum:
- 1 skala,
- 2 etide različitih tehničkih zahteva ili 1 etida i 1 komad.
2. kolokvijum:
- 1 etida,
- 1 ili 2 komada.
Godišnji ispit:
- 1 etida,
- 1 ili 2 komada.
ŠESTI RAZRED
1. kolokvijum:
- 1 skala,
- 2 etide različitih tehničkih zahteva.
2. kolokvijum:
- 1 etida,
- 1 ili 2 komada.
Godišnji ispit:
- 1 komad,
- 2 stava barokne sonate.
SEDMI i OSMI RAZRED
1. kolokvijum:
- 1 skala,
- 2 etide.
2. kolokvijum:
- 1 komad
- I stav koncerta ili 2 komada za VII razred
Godišnji ispit:
- 1 komad,
- 2 stava sonate.
DEVETI RAZRED
1. kolokvijum:
- 1 skala,
- 2 etide,
2. kolokvijum:
- 1 komad,
- 2 stava sonate ili I stav koncerta.
Godišnji ispit:
- 1 komad,
- 2 stava sonate ili I stav koncerta
DESETI RAZRED
1. kolokvijum:
- Sonata u celini.
Godišnji (završni) ispit:
- 2 etide,
- Bah: 2 stava svite,
- 2 komada različitog karaktera ili 1 virtuozni komad i delo savremenog autora ili domaćeg autora
- koncert u celini.
Ciljevi:
Razvijanje sposobnosti komuniciranja, dijaloga, osećanja solidarnosti, efikasne saradnje sa drugima i sposobnosti za timski rad;
Usavršavanje sposobnosti za zajedničko muziciranje.
Zadaci/operativni zadaci:
- Rad na usaglašavanju individualnog sa grupnim muziciranjem;
- Rad na usaglašavanju intonacije i artikulacije sa ostalim članovima u grupnom radu;
- Rad na razvijanju sposobnosti komuniciranja, dijaloga i efikasne saradnje sa drugim članovima.
Obavezne provere znanja
U toku godine predviđene su dve obavezne provere znanja:
- kolokvijum (decembar);
- godišnji ispit (maj-jun).
Napomena
U okviru kamernog sastava učenik je obavezan da u toku godine nastupi najmanje jedanput u svakom polugodištu na internim časovima, koncertima ili drugim javnim nastupima. Najbolji sastavi učestvuju na koncertima koje organizuje škola i takmičenjima (republička, međunarodna, festivali...).
(2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)
Obavezni minimum programa
a) jedna ciklična kompozicija u celini
b) dva komada
Preporučena literatura
Izbor programa bazirati na lakšim kompozicijama Vivaldija, Hendla, Hajdna, Plejela, Mocarta, Telemana, Bartoka... u skladu sa mogućnostima članova ansambla.
Program obaveznih provera znanja:
Jedan stav ciklične kompozicije ili jedan komad na kolokvijumu i na godišnjem ispitu.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Preporučena literatura
Mazas: Dueti za dve violine, Plejel: Dueti za dve violine, Popor: Dueti za dva čela.
Gudački kvarteti za dve violine, violu i violončelo (Čajkovski, Škerjanc, Mendelson, Grig, Mac, Miča)
Stanić: Andante
G. F. Hendl: Melodija
Ž. F. Ramo: Gavota
Veračini: Largo
Koreli: Andante
Štamic, Sen-Sans
Hajdn: gudački kvarteti op. 64 i op 74
Izbor iz kamernog opusa:
Mocart, Betoven, Debisi, Šostakovič, Verdi, Bah, Šubert, Dvoržak... u skladu sa mogućnostima članova ansambla.
Obavezni minimum programa:
U toku školske godine učenik je obavezan da savlada:
a) dve ciklične kompozicije u celini
b) dva komada
Program obaveznih provera znanja
Dva stava ciklične kompozicije ili dva komada različita po karakteru (kolokvijum i godišnji ispit).
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Preporučena literatura
Staroklasične duo i trio sonate za gudače: Koreli, Lekler, Tartini, Vivaldi, Lokateli, Hendl, Samartini, Marčelo, Veračini, Teleman, Albinoni, Đeminijani, Fuks, Pihl, Plejel, Kromer
Mocart - Gudački kvintet
G. F. Teleman - Menuet
Štamic - Grave
J. Sibelijus - Tužni valcer
Martinu - Arabeska br. 5
D. Skarlati - Pastorala
P. I. Čajkovski: Tužna pesma
X. Sit: Komadi za gudački kvartet
X. Persl: Kvarteti
F. A. Miče - Kvartet Ce-dur
Hajdn: kvarteti op. 64, op. 74...
Mocart: milanski kavarteti
Izbor iz kamernog opusa Mocarta, Hajdna, Betovena, Debisija, Šostakoviča, Verdija, Baha, Šuberta, Dvoržaka... u skladu sa mogućnostima članova ansambla.
Obavezni minimum programa
U toku školske godine učenik je obavezan da savlada:
a) dve ciklične kompozicije u celini
b) dva komada
Program obaveznih provera znanja:
Dva stava ciklične kompozicije ili dva komada različita po karakteru (kolokvijum i godišnji ispit).
(2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)
Preporučena literatura
Sonate za dva instrumenta iz epohe baroka, predklasicizma i klasicizma, sonate i sonatine romantičara (Vivaldi, Koreli, Pergolezi, Del-Abako, Hendl, Teleman, Marčelo, Lokateli, Albinoni, Gluk, K. F. E. Bah, Štamic, Špor, Menda, Šubert, Mendelson....)
Vivaldi: Sonate za violinu i baso-kontinuo, Sonate za violončelo i baso-kontinuo
G. F. Teleman: Sonate i Sonatine za violinu i baso-kontinuo
G. F. Hendl: Sonate za violinu i baso-kontinuo
Palestrina: Osam ričerkara za četiri instrumenta
F. Kupren: Mala svita za dve violine i violončelo
Veračini: Sonate za dve violine i baso-kontinuo
Samartini: Sonata E-dur za dve violine i baso-kontinuo
G. F. Teleman: Koncert za četiri violine, Mali komadi za dve violine
Sonata za četiri violine
Kalmar: Divertimento za dve violine i violončelo
Lekeler: sonate za dve violine
Kromer: Sonate za dve violine
Pihl: Duo sonate
Plejel: Dueti za dve violine
Dipor: Dueti za dva violončela
Doniceti: Sonata za violinu - I. stav
Izbor iz kamernog opusa Mocarta, Hajdna, Betovena, Debisija, Šostakoviča, Verdija, Baha, Šuberta, Dvoržaka... u skladu sa mogućnostima članova ansambla.
Obavezni minimum programa
U toku školske godine učenik je obavezan da savlada:
a) dve ciklične kompozicije u celini
b) dva komada
Program obaveznih provera znanja
Dva stava ciklične kompozicije ili dva komada različita po karakteru (kolokvijum i godišnji ispit).
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Preporučena literatura
G. F. Teleman: "Poljska" sonata za violinu, violu i baso-kontinuo
Mendelson: gudački kvarteti
Debisi - gudački kvartet op 10
Nardini: Gudački kvarteti
Arijaga: gudački kvarteti
Hit: "Srpski kvartet"
J. Hajdn: Sonata za dve violione i baso-kontonuo, Sonate za dve violine, Sonate za violinu i violu,
Albrehtsberger: Sonata za gudački trio,
Dvoržak - Tercet za dve violine i violončelo
Z. Kodalj - Intermeco za gudački trio
L. Bokerini: Kvintet za dve violine, violu i dva violončela
Mocart: Tri kvarteta Ce-dur, E-dur i A-dur za flautu (violinu), violinu, violu i čelo
Izbor iz opusa Betovena, Debisija, Šostakoviča, Verdija, Baha, Šuberta...
Obavezni minimum programa
U toku školske godine učenik je obavezan da savlada:
a) dve ciklične kompozicije u celini
b) dva komada
Program obaveznih provera znanja
- Dva stava ciklične kompozicije ili dva komada različita po karakteru (kolokvijum i godišnji ispit).
UPUTSTVO ZA REALIZACIJU PROGRAMA
Predmet kamerna muzika je u tesnoj vezi sa glavnim predmetom i čitanjem s lista što treba imati u vidu prilikom planiranja programa kako bi se ostvarila uspešna korelacija sa navedenim disciplinama koje sa ovim predmetom čine celinu.
U nastavi kamerne muzike mogu se formirati ansambli duo, trio, kvartet, kvintet odnosno sastavi sa najviše do pet učenika. Kamerne sastave mogu činiti kako učenici istog razreda tako i učenici različitih razreda. Smatra se da kamerna muzika spada u najsloženiji vid muziciranja. Imajući to u vidu, preporučljivo je da učenik praktično upozna ovu vrstu muziciranja što pre, a kao redovan predmet obavezan je od IV razreda. Veoma je važno da se izvrši izbor takvih dela koja neće biti van domašaja tehničkih i muzičkih mogućnosti članova ansambla, jer bi se u protivnom postigao suprotan efekat. Članovi ansambla treba da budu na približnom nivou, što se tiče muzičke zrelosti.
Program se formira individualno prema mogućnostima učenika i vrsti ansambla. Zahtevnost i specifičnost programa određuje predmetni nastavnik u skladu sa programskim sadržajem, poštujući pri tome postupnost u savladavanju gradiva.
Na časovima, nastavnik daje uputstvo za vežbanje, ukazuje na određenu problematiku i njeno razrešavanje. Kao specifičan vid učenja je i individualno, odnosno grupno izvođačko iskustvo koje pruži mogućnost provere koliko, šta i kako je urađeno i u kom pravcu treba nastaviti u procesu zajedničkog muzičkog sazrevanja. Kako su izvođačke mogućnosti kao i posvećenost vežbanju učenika koji su članovi kamernog ansambla individualni, to je i način rešavanja muzičkih zahteva na časovima kamerne muzike kombinacija individualnog i kolektovnog pristupa. Prilikom rada, pedagog treba da insistira prvenstveno na intonaciji, ritmičkoj usklađenosti, kulturi zvuka, na ujednačenom izlaganju muzičkih ideja autora, kao i na približavanju i upoznavanju učenika sa stilskim odlikama različitih epoha.
Postupnost od jednostavnih dela i formi kamernog muziciranja ka složenijim (duo, trio - sonata, kvartet, kvintet...) predstavlja izuzetno važan segment u nastavi kamerne muzike, kao i razvijanje aktivnog stvaralačkog odnosa učenika prema tim delima.
Učenike treba u okviru kamernih ansambala, angažovati što češće na različitim nivoima javnih manifestacija škole kako bi stekli slobodu i izražajnost u izvođenju muzičkih dela.
Ciljevi:
- Razvijanje sposobnosti učenika za grupno muziciranje;
- Usavršavanje sposobnosti da se individualno izvođenje podredi potrebama grupnog;
- Razvijanje percepcije slušanja ostalih članova orkestra, posebno vođa deonica;
- Razvijanje želje za sviranjem u orkestru.
Zadaci/operativni zadaci:
- Rad na osposobljavanju za dalje orkestarsko muziciranje;
- Usaglašavanje individualnog sa grupnim muziciranjem;
- Usaglašavanje intonacije i artikulacije sa ostalim članovima u grupnom radu;
- Osposobljavanje za dalji rad i školovanje u okviru nastave grupnog muziciranja.
(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)
Preporučena literatura za orkestar osnovne škole
A. Koreli - Končerta grosa (izbor)
G. F. Hendl - Končerta grosa (izbor)
A. Vivaldi - Končerta grosa (izbor)
A. Ivančić - Sinfonije (izbor)
F. Đeminijani - Končerto groso "La Folia"
T. Albinoni - Simfonija "a Kuatro" (za gudače)
E. F. Dal Abako - Koncert za gudače Op. 5 br. 2
M. Tajčević - Divertimenta br. 2 i br. 3
J. Brams - Mađarske igre (po izboru)
L. Sorkočević - Simfonije (izbor)
A. Dvoržak - Slovenske igre (po izboru)
V. A. Mocart - Serenada za gudače, Mala noćna muzika
J. Slavenski - Svita za gudače
C. Dankla - Prvi solo, Varijacije i drugi komadi za solo violinu uz pratnju gudačkog orkestra
A. Vivaldi - Koncerti za violončelo solo uz pratnju gudačkog orkestra
B. Bartok - Deset dečijih komada
Svite raznih baroknih majstora i klasičara, kao i odgovarajuća dela pretklasičnih i klasičnih kompozitora
Obavezni minimum programa
a) četiri komada
b) jedno ciklično delo.
SEDMI, OSMI, DEVETI i DESETI RAZRED
(SEDMI i OSMI RAZRED - 4 časa nedeljno, 144 časa godišnje,
DEVETI RAZRED - 4 časa nedeljno, 148 časova godišnje,
DESETI RAZRED - 4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)
Preporučena literatura za orkestar srednje škole:
A. Mocart - Divertimenta
L. Sorkočević - Simfonije
A. Koreli - Končerta grosa
E. Elgar - Serenada
A. Dvoržak - Serenada
J. Suk - Serenada
E. Grig - "Iz Holbergovih vremena"
B. Britn - "Jednostavna simfonija"
D. Erić - "Kartun"
B. Bartok, Čajkovski, Džoplin, Sibelijus, Rahmanjinov - komadi
Obavezni minimum programa:
a) dva komada;
b) dva ciklična dela.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
U školi se formira orkestar osnovne škole. Ukoliko nema učenika IV, V i VI razreda koji sviraju violu, zamenjuju ih učenici koji sviraju deonicu treće violine (aranžiranu deonicu viole), a orkestar srednje škole uključuje sve učenike od VII do X razreda. Pre nego što se pređe na uvežbavanje deonica, ritmičko i intonativno usklađivanje, fraziranje i dinamičku obradu, vrši se usklađivanje prstoreda, poteza i raspodele gudala. Radi kvalitetnijeg i bržeg savladavanja programa, preporučljivo je da nastavnici instrumenata i čitanja s lista sa učenicima pročitaju i tehnički obrade deonice koje se izvode na časovima orkestra.
Veoma je važno da se program dobro odabere, da bude muzički kvalitetan, za učenike koristan i zanimljiv, a tehnički dostupan. Uspešno izvođenje pred publikom, na javnim priredbama škole, najbolji je podstrek mladim muzičarima kod kojih treba da se razvije ljubav prema ovom predmetu.
Poseban akcenat treba staviti na dela za solo instrument, uz pratnju gudačkog orkestra. Pri tome, treba pružiti šansu što većem broju učenika da izađe pred orkestar i odsvira kompoziciju za solo instrument uz pratnju orkestra. U tom smislu, takve kompozicije treba da imaju prednost nad ostalim kompozicijama u školskom planu i programu. Obzirom na javnu delatnost škole i učestvovanje na takmičenjima, nedeljni fond časova ovog predmeta može biti i veći od planiranog broja časova nastavnim planom.
Ciljevi:
- Razvijanje ljubavi i interesovanja prema klaviru i umetničkoj muzici;
- Razvoj izvođačke tehnike - skale, sviranje kandenci, etide, tehničke vežbe, jednostavne vežbe za polifoniju, sonatine, vežbe za čitanje s lista, vežbe za četvororučno sviranje;
- Razvoj sposobnosti učenika za povezivanje ovog predmeta sa glavnim predmetom koji učenik izučava.
Zadaci:
- Osposobljavanje učenika za sviranje klavira na nivou osnovnoškolskog znanja i za nastavak školovanja u srednjoj muzičkoj školi;
- Prepoznavanje registara na klaviru;
- Upoznavanje klavira kao harmonskog instrumenta radi razvijanja muzikalnosti;
- Razlikovanje vrste osnovnih udara - stakato, legato, portato, tenuto, non legato.
- Shvatanje važnosti melodije u odnosu na pratnju;
- Osposobljavanje učenika u čitanju s lista, sa dva linijska sistema i dva ključa;
- Osposobljavanje učenika da sam sebe prati na klaviru dok peva;
- Upoznavanje vrednih kompozicija, naših i stranih kompozitora, sviranjem (tehnički dostupne) klavirske literature;
- Osposobljavanje učenika za praktičnu primenu stečenog znanja;
- Rad na usavršavanju tehničkog nivoa koji treba da je u funkciji potreba primene osnovnog, odnosno glavnog predmeta koji učenik izučava.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Upoznavanje sa instrumentom, pravilan položaj za klavirom i prirodna postavka ruku;
- Usvajanje osnova notnog pisma i muzičke terminologije;
- Ovladavanje osnovnim elementima tehnike sviranja.
Sadržaj programa
Lestvice
Durske skale sa belih dirki (Ce-dur, Ge-dur, De-dur, A-dur, E-dur, Ha-dur, Ef-dur) u osminama u obimu dve oktave, sa autentičnom kadencom na kraju (I, IV, V, I - uski slog)
Trozvuci (istih tonaliteta) simultano i razloženo troglasno, kroz dve oktave paralelno
Preporučena literatura
J. Kršić - Početna škola
Nikolajev - Početna škola
J. Kršić - Klavirska čitanka za II razred
J. B. Divernoa op. 176
A. Lemoan op. 37 - lakše;
Izbor lakih kompozicija (Prosveta, Beograd)
Rauli - op. 36 i op. 37
V. Milanković - Dečje priče, 25 minijatura za I razred
Druge kompozicije odgovarajuće težine
Obavezni minimum programa:
Lestvice i trozvuci po programu;
Najmanje 25 kompozicija iz navedenog programa.
Obavezne provere znanja
Smotra (kraj I polugodišta):
- Jedna lestvica;
- Jedna etida.
Ispitni program (kraj školske godine):
- Jedna lestvica;
- Tri kompozicije različitog karaktera po slobodnom izboru;
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Pravilan položaj za klavirom i prirodna postavka ruku;
- Rad na izvođačkoj tehnici;
- Upoznavanje sa elementima muzičke forme u cilju sadržajnog izražavanja.
- Osposobljavanje učenika za samokontrolu zvuka.
Sadržaj programa
Lestvice
- Molske lestvice kroz dve oktave u osminama paralelno, trozvuci u malom razlaganju i simultano kroz dve oktave (a-mol, de-mol, e-mol, ge-mol, ce-mol, ef-mol, ha-mol).
Preporučena literatura
Jela Kršić - Klavirska čitanka za drugi razred;
J. B. Divernoa - Etide za klavir, op. 176-izbor;
Lemoan - Dečje etide op. 37;
Sonatine: J. B. Vanhal, F. Kulau, Klementi, L. V. Betoven i dr. (uraditi u toku godine dve sonatine, minimum jedan stav);
V. Milanković - Dečje priče, 25 minijatura za II razred;
M. Tajčević - Za mlade;
J. S. Bah - Male kompozicije za klavir
Polifone kompozicije iz raznih epoha odgovarajuće težine
Kompozicije po slobodnom izboru - dve do tri.
Obavezni minimum programa:
Lestvice i trozvuci po programu;
Osam kompozicija različitog karaktera - četiri etide, dve kompozicije polifonog stila, dva stava sonatine i četiri komada po slobodnom izboru;
Jednostavna klavirska pratnja za gudačke instrumente.
Obavezne provere znanja
Smotra (kraj I polugodišta):
- Jedna lestvica;
- Jedna etida po slobodnom izboru;
- Jedna kompozicija u polifonom stilu.
Ispitni program (kraj školske godine):
- Jedna lestvica;
- Jedna kompozicija po slobodnom izboru;
- Jedan stav sonatine po slobodnom izboru;
- Jednostavna klavirska pratnja za gudački instrument.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Rad na izvođačkoj tehnici;
- Upoznavanje sa elementima muzičke forme u cilju sadržajnog izražavanja.
- Osposobljavanje učenika za samokontrolu zvuka.
Sadržaj programa
Lestvice
Durske i molske lestvice do 5 predznaka kroz tri oktave u triolama paralelno. Trozvuci u velikom razlaganju paralelno kroz tri oktave;
Četvorozvuci, dominantni i umanjeni u malom razlaganju i simultano kroz dve oktave.
Preporučena literatura
J. Kršić - Klavirska čitanka za treći razred
J. B. Divernoa - Etide za klavir, op. 176 - izbor
Lemoan - Dečje etide op. 37
K. Černi - Etide op. 84
J. S. Bah - Male kompozicije
G. F. Hendl - Izbor kompozicija
Izbor sonatina (Hajdn, Mocart, Betoven)
V. Milanković - Dečje priče, 25 minijatura za II razred
M. Tajčević - Za mlade
R. Šuman - Album za mlade, op. 68 (izbor)
Klavirska pratnja (izbor kompozicija pisanih za gudačke instrumente)
Obavezni minimum programa
Lestvice i trozvuci po programu
Osam kompozicija različitog karaktera od čega su četiri etide, dve polifone kompozicije i po jedan stav iz dve različite sonatine
Klavirska pratnja pisana za bilo koji gudački instrument (dve kompozicije)
Napomena: Učenici koji su sposobniji mogu uraditi dve cele sonatine.
Obavezne provere znanja
Smotra (kraj prvog polugodišta):
- Jedna lestvica;
- Jedna etida;
- Jedno polifono delo.
Ispitni program (kraj školske godine):
- Jedna lestvica;
- Jedna sonatina;
- Klavirska pratnja pisana za bilo koji gudački instrument (jedna kompozicija).
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Rad na produbljivanju izvođačke tehnike;
- Upoznavanje sa elementima muzičke forme u cilju izražajnog sviranja;
- Osposobljavanje učenika za samokontrolu zvuka.
Sadržaj programa
Lestvice
Durske i molske lestvice kroz četiri oktave u paralelnom i suprotnom kretanju u šesnaestinama;
Trozvuci u velikom razlaganju kroz 4 oktave paralelno (ce-mol, ef-mol, ge-mol, de-mol, a-mol, e-mol, Ge-dur, Es-dur, As-dur, Fis-dur, Ges-dur, Ce-dur).
Preporučena literatura
Jela Kršić - Klavirska čitanka za četvrti razred
K. Černi - Etide op. 299, I i II sveska
G. F. Hendl - Male kompozicije ili J. S. Bah: dve polifone kompozicije (po izboru)
Izbor sonata i sonatina (J. Hajdn, A. Mocart, L. Betoven i dr.), dva stava iz različitih opusa
M. Tajčević - Za mlade
Bradač-Hrašovec - Mali virtuoz
Čajkovski - op. 39
Šuman - Album za mlade, op. 68 (izbor)
B. Bartok - Za decu i Mikrokozmos - II sveska
J. Slavenski - Igre i pesme sa Balkana
S. Rajičić - Svita de-mol
Klavirska pratnja (izbor kompozicija pisanih za gudake instrumente).
Obavezni minimum programa
Lestvice i trozvuci po programu
Osam kompozicija različitog karaktera od čega su 2 etide, dve polifone kompozicije dva komada po slobodnom izboru i po jedan stav iz dve različite sonatine ili sonate. Učenici koji su sposobniji mogu uraditi dve cele sonatine ili sonate
Klavirska pratnja pisana za bilo koji gudački instrument (dve kompozicije).
Obavezne provere znanja
Smotra (kraj prvog polugodišta):
- Jedna lestvica;
- Jedna etida po slobodnom izboru;
- Jedno polifono delo;
- Klavirska pratnja pisana za bilo koji gudački instrument (jedna kompozicija).
Ispitni program (kraj školske godine):
- Jedna lestvica;
- Jedna sonatina;
- Klavirska pratnja pisana za bilo koji gudački instrument. (jedna kompozicija).
Cilj:
Osposobljavanje učenika za čitanje i intoniranje notnog teksta, opažanje i zapisivanje pojedinih elemenata muzičkog jezika, kao i razvijanje muzičkih sposobnosti uz sticanje znanja iz teorije muzike.
Zadaci:
- Koordiniranje obrazovnog procesa sa instrumentalnom nastavom;
- Razvijanje individualnih sposobnosti učenika kroz razne vidove nastavnog procesa;
- Izgrađivanje načina mišljenja i muzičke inteligencije;
- Razvijanje muzičke memorije, harmonskog, polifonog i melodijskog sluha;
- Osposobljavanje učenika za samostalno tumačenje i shvatanje notnog teksta, za njegovo zvučno poimanje, za zapisivanje i muzičku reprodukciju;
- Upoznavanje sa zakonitostima ritma, tempa i metra;
- Razvijanje motoričnosti za refleksno interpretiranje ritma.
(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)
Operativni zadaci
Melodika:
- Narodne i umetničke pesme sa tekstom i solmizacijom - za postavljanje osnovnih tonova i ritmičkih vrsta i figura; za direktnu koordinaciju sa nastavom instrumenta; za uvođenje u transpoziciju - nesvesna transpozicija;
- Rad na improvizacijama - bez imenovanja tonova; sa imenovanjem tonova solmizacijom;
- Ce-dur, Ge-dur i Ef-dur, detaljna obrada, lestvično i tercno kretanje, skokovi u sve stupnjeve, posebno u dominantu, vođicu, tercu tonike i subdominantu;
- De-dur i de-mol kroz vežbe lestvičnog kretanja;
- Priprema tonaliteta kroz dečje pesmice sa tekstom;
- Pevanje toničnih trozvuka na tonovima praznih žica;
- Violinski i bas ključ;
- Priprema molskih tonaliteta, učenje pesmica sa tekstom (a-mol, de-mol i e-mol), pevanje solmizacijom i po sluhu, bez teorijskog tumačenja;
- Zvučna priprema mutacija;
- Dvoglasno pevanje kratkih motiva(1-2 takta) i dužih melodija, tako da gornji glas izvode učenici grupno, a donji izvodi nastavnik na klaviru;
- Pevanje dvoglasa borduskog tipa.
Ritam:
- Taktiranje i brojanje na 2, 3 i 4;
- Vrste takta - 2/4, 3/4, 4/4 i 3/8 (u laganom tempu);
- Postavka vrste takta i ritmičkih figura preko instruktivnih pesama sa tekstom. Smer nastave - zvuk - slika - tumačenje;
- Notne vrednosti, od cele do šesnaestine note sa odgovarajućim pauzama;
- Dvodelna podela ritmičke jedinice, sve notne vrednosti od cele do osmine, figure četvrtina sa tačkom i osmina (i obrnuto), sinkopa na dve jedinice, odgovarajuće pauze. Četvorodelna podela ritmičke jedinice (bez pauza i lukova) uzmah, predtakt, lukovi i korona;
- Ravnomerno čitanje - violinski ključ i bas ključ u jednom i dva linijska sistema.
- Manuelno izvođenje ritmičkih vežbi;
- Ritmičko čitanje obrađenih vrsta takta i figura;
- Čitanje primera iz gradiva instrumentalne nastave uz odgovarajuće predvežbe.
Opažanje, intoniranje, diktati
Usmeni diktati:
- Opažanje pojedinačnih tonova i motiva u obrađenim tonalitetima;
- Opažanje i intoniranje tonova u de molu i De-duru u lestvičnom kretanju;
- Intoniranje pojedinačnih tonova (tabulator ili nota slika) solmizacijom;
- Usmeno opažanje melodijskih motiva u obrađenim tonalitetima;
- Prepoznavanje zapisanih ritmičkih i melodijskih motiva.
Pismeni diktati:
- Zapisivanje pojedinačnih ili više tonova u jednakom trajanju;
- Ritmički diktat - opažanje mere (vrste takta) pesama sa tekstom, prepoznavanje ritmičkih motiva i zapisivanje kraćih ritmičkih diktata (na jednoj liniji i na 2-3 tona u linijskom sistemu).
Teorija muzike:
- Termini i pojmovi iz melodike i ritma bez definicija, u okviru sadržaja programa;
- Imenovanje tonova solmizacijom i abecedom, hromatski znaci (povisilice, razrešilice, snizilice), tetrahord, lestvica;
- Notni i tonski sistem od velike do treće oktave sa vežbom čitanja i pisanja;
- Imena intervala do oktave i vizuelna predstava u linijskom sistemu;
- Lestvice - Ce-dur, Ge-dur, Ef-dur, De-dur i A-dur i njihovi tonični kvintakordi;
- Tonični kvintakordi dura i mola na praznim žicama;
- Osnovne oznake tempa i karaktera (Andante, Moderato, Vivo, Allegro) dinamiku (f, p, mf, mp, krešendo i dekrešendo), fraziranje (luk, obeležen dah) i artikulaciju (legato, non legato).
(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)
Operativni zadaci
Melodika:
- Obnavljanje - utvrđenih pređenih tonaliteta Ce-dur, Ge-dur i Ef-dur primeri iz literature i pesme sa tekstom;
- Postavka - a-mol, de-mol i e-mola. Tumačenje sve tri vrste mola i utvrđivanje skokova u sve stupnjeve;
- Priprema - De-dur i Be-dur - ilustrativni primeri iz literature;
- Primeri iz literature (program II razreda) i kompozicije sa klavirskom pratnjom;
- Rad na improvizacijama;
- Rad na čistoj intonaciji - utvrđivanjem tonskih funkcija, vežbanjem pevanja čistih intervala i vođica, kao i pevanjem dvoglasnih primera;
- Transponovanje lakih dečijih i narodnih pesama naučenih prvo sa tekstom;
- Kadence;
- Pevanje kratkih dvoglasnih motiva;
- Pevanje jedne deonice dvoglasa ili višeglasa (gornji glas) dok ostale deonice izvodi nastavnik na klaviru;
- Pevanje dvoglasa bordunskog tipa i u paralelnom kretanju;
- Obraditi po jedan kanon za svaki pređeni tonalitet.
Ritam:
- Metričke vrste i ritimičke figure - jedinica brojanja četvrtina, osmina i četvrtina s tačkom;
- Taktovi 2/8, 3/8, 4/8 i 2/2 - samo dvodelna podela;
- Takt 6/8, priprema osnovnih figura putem pevanja odgovarajućih pesama;
- Dalja obrada četvorodelne podele (ritmička jedinica četvrtina) i obnavljanje osnovnih figura (ritmička jedinica osmina), primena lukova, pauza, uzmaha i predtakta;
- Obrada punktirane i obrnuto punktirane na ritmičkoj jedinici brojanja u već poznatim vrstama takta (2/4, 3/4, 4/4);
- Vežbe sa triolama;
- Promena vrste takta u dečjim pesmama sa tekstom;
- Način izvođenja - ravnomerno i ritmičko čitanje, ravnomerna reprodukcija ritma;
- Čitanje lakših kompozicija iz literature za gudače;
- Uvod u dvoglasni ritam: učenici izvode jednu deonicu (ritam), dok nastavnik izvodi drugu.
Opažanje, intoniranje, diktati:
- Opažanje i intoniranje dijatonskih tonova u obnovljenim i novim tonalitetima;
- Rad sa tabulatorom;
- Opažanje i intoniranje durskog i molskog kvintakorda - intoniranje svih durskih i molskih kvintakorada na osnovnim tonovima;
- Opažanje i intoniranje male i velike terce i čiste kvinte sa tendencijom vezivanja za tonalitet;
- Opažanje durskog, molskog i harmonskog tetrahorda i njihovo intoniranje,
- Opažanje tonova kadence i svesno postavljanje T, S i D;
- Prepoznavanje ritmičkih i melodijskih motiva;
- Zapisivanje lakših melodijskih i ritmičkih diktata;
- Opažanje metra u pesmama sa tekstom i u primerima iz literature.
Teorija muzike:
- Utvrđivanje programa iz I razreda, usmenim i pismenim vežbama - intervali, tetrahordi i lestvice;
- Vrste intervala do kvinte, durski i molski kvintakord na osnovnim tonovima;
- Princip izgradnje durske i molske lestvice,
- Molske lestvice a, d, e, g - poznavanje predznaka prirodnog mola i izgovaranje toničnog trozvuka;
- Dominantni tetrahorad u a, d, i e molu, usmene i pismene vežbe;
- Izgovor čistih kvinti (f-c-g-d-a-e) uzlazno i silazno;
- Proširivanje znanja iz muzičke terminologije i uvođenje jednostavnih definicija.
Zahtevi na godišnjem ispitu:
- Usmeno opažanje dijatonskih tonova (u tonalitetu ispitne vežbe) i kratkih melodijskih motiva;
- Pevanje sa lista jedne melodijske vežbe. Teorijski pojmovi u vezi sa zadatkom;
- Kratka vežba za ravnomerno čitanje i jedna vežba za ritmičko čitanje.
(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)
Operativni zadaci
Melodika:
- Orjentacija ka većem korišćenju primera iz instrumentalne literature (sa odgovarajućim pripremama i adaptacijom za solfeđiranje) u originalnom tonalitetu;
- Obnavljanje: utvrđivanje obrađenih tonaliteta i skokova u tonove dominante i subdominante, vođicu, tercu tonike i II stupanj, kroz instruktivne vežbe i primere iz literature;
- Kompozicije sa klavirskom pretnjom i pevanje dvoglasa;
- Obrada: Be-dur, ge-mol, De-dur, ha-mol i, A-dur i ce-mol lestvice;
- Priprema: E-dur i ef-mol, pevanje lestvice, kadence, motiva, jednostavnih primera u duru i istoimenom molu;
- Transponovanje motiva kroz sve pređene tonalitete;
- Rad na improvizacijama;
- Rad na čistoj intonaciji(utvrđivanje tonova, pevanje dvoglasa, uvodni rad na hromatici uz harmonizaciju vantonalnih dominanti na klaviru);
- Pevanje sa lista instrumentalne literature;
- Korišćenje svih oznaka koji prate instrumentalnu literaturu;
- Primeri sa klavirskom pratnjom, homofoni primeri i kanoni;
- Homofoni troglas (nastavnik izvodi jedan ili dva glasa na klaviru) i pevanje kadence (troglasno).
Ritam:
- Metričke vrste i ritmičke figure 6/8 sve obnovne kombinacije, primena lukova i pauza (bez podele trodela). Informativno poređenje 2/4 sa 6/8;
- Obnavljanje i proširivanje znanja iz dvodelne i četvorodelne podele, sinkopa na dve i na jednoj jedinici, četvorodelna podela osmine i polovine kao ritmičke jedinice;
- Triola na jedinici brojanja (uz prisustvo parne deobe jedinica);
- Utvrđivanje punktiranog ritma;
- Ravnomerno čitanje u dva sistema i u jednom sistemu sa primenom bržeg tempa.
- Tenor ključ za violončeliste i alt ključ za violiste,
- Ritmičko čitanje programaI i II razreda u umereno brzom tempu i uz prisustvo svih oznaka koje prate instrumentalnu literaturu;
- Čitanje instrumentalne literature sa odgovarajućom pripremom;
- Dvoglasni ritam - učenici izvode jednu deonicu, drugu nastavnik, odnosno obe kada je razred podeljen u dve grupe.
Opažanje, intoniranje, diktati:
- Opažanje osnovnih tonova u celom registru klavijature;
- Opažanje i intoniranje tonova, motiva i štimova u tonalitetu koji se obrađuje;
- Opažanje simultano sviranih dvozvuka (do kvinte) u tonalitetu (sa eventualnom analizom intervala po imenima);
- Intoniranje intervala (od slobodno datih tonova) do sekste kao i oktavu;
- Insistirati na čestom pevanju čistih kvinti kao I-V stupanj naviše, odnosno I-IV naniže;
- Intoniranje dominantnog septakorda u obrađenim tonalitetima sa razrešenjem u toniku;
- Opažanje durskih i molskih trozvuka, intoniranje kvintakorada naviše i naniže;
- Usmeni diktat - melodijski motivi i njihovo transponovanje;
- Prepoznavanje i zapisivanje ritmičkih motiva, određivanje metra i zapisivanje ritmičke okosnice;
- Pismeni diktat - zapisivanje tonskih visina u jednakom trajanju i kratkih melodijskih motiva;
- Ritmički diktati na nekoliko pozicija u linijskom sistemu;
- Jednostavni melodijsko-ritmički diktati po dvotaktima.
Teorija muzike:
- Durske lestvice sa do četiri predznaka;
- Molske lestvice do tri predznaka;
- Intervali: imena, vrste, zvučnost do oktave;
- Vežbe intervala, usmene i pismene;
- Utvrđivanje durskih i molskih kvintakorada na svim osnovnim tonovima;
- Kvintakordi na glavnim stupnjevima dura i mola;
- Sve vrste tetrahorada;
- Tempa - andantino, larghetto, andante, andantegracioso, vivo i vivace (sa tumačenjem naziva i prikazom tempa u literaturi za III razred).
Zahtevi na godišnjem ispitu
Pismeni deo:
- Pismeni melodijski diktat, tonaliteti do dva predznaka;
- Test iz teorije muzike: lestvice, tetrahordi, imena i vrsta intervala, durski i molski kvintakord.
Usmeni deo:
- Opažanje tonova i melodijskih motiva u tonalitetu ispitne vežbe;
- Pevanje primera sa lista - u obrađenim tonalitetima sa skokovima u sve stupnjeve;
- Dva primera iz ritma - ravnomerno čitanje (10-12 taktova) u dva sistema, ritmičko čitanje (8-10 taktova) u jednom sistemu iz godišnjeg programa.
(2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)
Operativni zadaci
Melodika:
- Obnavljanje - tonaliteti iz prethodnih sa primenom skokova, laganih i brzih tempa, dužih muzičkih fraza;
- Rad na improvizacijama;
- Tonaliteti - Es-dur, E-dur, cis-mol, As-dur i ef-mol, uz primenu instruktivnih vežbi i primera iz literature;
- Hromatske skretnice naniže u lestvicama od dva predznaka (kroz tehničke vežbe bez ritmičke problematike);
- Dijatonske modulacije iz dura (do jednog predznaka) na dursku dominantu, a iz mola (do jednog predznaka) na dursku paralelu (prikazivanje u primerima instrumentalne literature);
- Pevanje lakših melodijskih kretanja uz izraženu periodičnost melodike (pripremiti usmenim diktatima);
- Jednoglasno i dvoglasno pevanje kao u prethodnim razredima proširiti na pevanje troglasnih kratkih motiva (homofonih);
- Korišćene instrumentalne literature i narodnih pesama.
Ritam:
- Utvrđivanje metričkih vrsta sa polovinom kao jedinicom brojanja;
- Utvrđivanje triole - upoređivanje sa figurama četvorodelne podele, sukobljavanje triola i puktiranih na jedinici brojanja;
- Prosta deoba trodela (bez punktiranih figura) u 6/8;
- Trodelni ritmovi bez deobe trodela na manje delove u merama 6/4;
- Sinkopiran ritam u vrstama parne distribucije;
- Dvostruko punktirana i obrnuto punktirana figura na dve ritmičke jedinice;
- Ravnomerno čitanje - vežbe u dva sistema i u jednom sa promenama ključeva;
- Ritmičko čitanje etida i primera iz literature sa primenom svih tempa.
Opažanje, intoniranje, diktati
Opažanje/Intoniranje:
- Opažanje pojedinačnih tonova, motiva, i po dva tona u simultanom izvođenju (bez analize intervala) u tonalitetu koji se obrađuje;
- Opažanje tri-četiri intervala u nizu (dat je tonalitet i interval, na primer, terce i kvinte);
- Intoniranje svih intervala do oktave naviše, a naniže do kvinte i oktavu (od slobodno datih tonova ili od kamertona);
- Opažanje intervala od slobodno datih tonova i od kamertona;
- Intoniranje i opažanje svih štimova pređenih tonaliteta;
- Opažanje i intoniranje durskih i molskih kvintakorada i obrtaja (u tonalitetu i od slobodno datih tonova);
- Intoniranje i opažanje dominantnog septakorda i opažanje umanjenog septakorda;
- Zapisivanje dva-tri simultano odsvirana tona u tonalitetu i u vidu dvozvuka.
Ritmički i melodijski diktati:
- Ritmički diktati - opažanje vrste takta i zapisivanje ritmičke okosnice;
- Usmeno opažanje ritmičkih figura u kraćim motivima uz sviranje melodijsko/harmonskih sklopova (opažanje samo ritma);
- Pismeni ritmički diktati sa opažanjem vrste takta i zapisivanjem vežbe na nekoliko tonova u linijskom sistemu (melodijsko variranje trihorda, intervala, pentahorda - učenicima je data unapred melodijska osnova).
Teorija muzike:
- Utvrđivanje durskih lestvica po kvintnom krugu naviše i naniže (do pet predznaka);
- Sve vrste tetrahorada (naviše i naniže);
- Postavka lestvičnih kvintakorada u prirodnom, harmonskom i melodijskom molu;
- Utvrđivanje lestvičnih kvintakorada u durskoj lestvici;
- Postavka obrtaja intervala i obrtaja durskog i molskog kvintakorda;
- Dominantni septakord u durskim tonalitetima, a umanjeni u molskim (samo osnovni oblik);
- Novi termini iz oblasti tempa agogike, artikulacije i dinamike;
- Objašnjenje termina i sadržaja - etida, sonatina i sonata (informativno, na primerima iz instrumentalne literature za IV razred).
Zahtevi na godišnjem ispitu
Pismeni deo:
- Zapisivanje šifri saslušanih intervala i akorada iz godišnjeg programa (5-10 zadataka);
- Pismeni melodijski diktat;
- Test iz teorije muzike iz pređenog programa.
Usmeni deo:
- Opažanje tonova i melodijskih motiva u tonalitetu ispitne vežbe;
- Pevanje primera sa lista - dijatonske modulacije sa obeleženim tempom, dinamikom, artikulacijom i frazama.
Dva primera iz ritma:
- ravnomerno čitanje (10-12 taktova) u dva sistema;
- ritmičko čitanje (8-10 taktova) u jednom sistemu iz godišnjeg programa.
(2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)
Operativni zadaci
Melodika:
- Utvrđivanje tonaliteta do četiri predznaka, melodijske vežbe i primeri iz literature, primeri s lista;
- Višeglasno pevanje kompozicija sa klavirskom pratnjom;
- Nove lestvice Ha-dur, Des-dur, be-mol;
- Dijatonske modulacije iz dura i mola na dursku dominantu i paralelu sa povratkom u polazni tonalitet (početni tonalitet do dva predznaka);
- Prikazivanje modulacija na programu za instrumentalnu nastavu, a pevanje sa lista sa jednostavnim melodijsko-ritmičkim pokretom;
- Pevanje melodijskih primera u duru i u istoimenom molu (mutacija);
- Hromatske skretnice naniže i naviše izvoditi u jednakim trajanjima;
- Hromatske prolaznice u obimu tonične terce u durskim tonalitetima;
- Pevanje narodnih pesama sa tekstom u osnovnim merama i narodnim ritmovima; Transponovanje motiva;
- Rad sa tabulatorom prilikom postavke novih tonaliteta.
Ritam:
- Obrada punktirane figure trodelnih ritmova (sičilijana i tirana);
- Detaljna obrada svih vrsta uzmaha i predtakta uz ilustraciju na instrumentalnoj literaturi;
- Upoređivanje 6/4 sa 3/2 sa uočavanjem razlika u akcentovanju;
- Triola i duola na jedinici brojanja;
- Utvrđivanje triole na jedinici sa triolom na polovini ritmičke jedinice;
- Postavka narodnih ritmova 5/8, 7/8 i 9/8 preko primera iz muzičkog folklora;
- Mere 5/4 u umereno laganom tempu - sa ilustracijama iz instrumentalne literature za V razred;
- Promene taktova u okviru iste ritmičke vrste (2/4, 3/4, 4/4 i 6/8, 9/8 i 12/8);
- Ravnomerno čitanje u jednom sistemu i u dva sistema sa promenom ključeva;
- Alt ključ;
- Ritmičko čitanje vežbi instrumentalnog tipa sa obeleženim tempom, artikulacijom i fraziranjem;
- Dvoglasni ritam i ritam sa melodijom, instruktivni primeri; ritmičke okosnice iz instrumentalne literature.
Opažanje, intoniranje, diktati:
- Opažanje dijatonskih i hromatskih tonova i hromatskih skretnica u tonalitetima do dva predznaka;
- Opažanje slobodnih dvozvuka u simultanom izvođenju - dijatonika, analiza intervala posle identifikovanih tonskih visina;
- Intoniranje i opažanje štimova u obrađenim tonalitetima;
- Intoniranje svih intervala naviše, a naniže do male sekste;
- Skokovi čistih 5 i 8 naniže;
- Opažanje intervala od slobodno datih tonova i od kamertona sa udaljenjem od kamertona za sekundu;
- Opažanje i intoniranje durskih i molskih kvintakorada sa obrtajima kao i umanjenog i prekomernog kvintakorda sa razrešenjem i vezivanjem za tonalitet;
- Intoniranje dominantnog i umanjenog septakorda;
- Opažanje tri-četiri intervala u nizu - dijatonika;
- Zapisivanje pojedinačnih tonova u jednakim trajanjima (svirati i nekoliko tonova u nizu);
- Zapisivanje melodijskih motiva u okviru programa iz melodike;
- Opažanje ritma i metra iz programa za V razred;
- Ritmički diktati sa primenom uzmaha i predtakta;
- Pismeni melodijsko-ritmički diktati iz programa;
- Dvoglasni diktat (usmeni i pismeni) - opažanje dvozvuka u tonalitetu i zapisivanje u logičnom harmonskom sledu;
- Postavka mol-dura.
Teorija muzike:
- Osnovni pojmovi i definicije;
- Ključevi (violinski, bas, alt i tenor ključ);
- Tonski sistem;
- Metar i takt;
- Ritam sa karakterističnim ritmičkim figurama;
- Nepravilne tonske grupe (duola, triola, kvartola...);
- Predtakt i uzmah;
- Predznaci;
- Hromatski i dijatonski polustepeni i celi stepeni;
- Lestvice (duske, molske i hromatske - alteracije);
- Dominantni septakord i obrtaji;
- Modusi (karakteristike);
- Kvintni krug naviše i naniže.
Zahtevi na godišnjem ispitu
Pismeni deo:
- Melodijsko-ritmički diktat iz pređenog programa.
- Test iz teorije muzike iz pređenog programa.
Usmeni deo
- Modulativni primer sa oznakama za tempo, artikulaciju i dinamiku.
- Ritmički primer sa primenom nepravilnih grupa (parlato).
(2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)
Operativni zadaci
Melodika:
- Jednoglasno i dvoglasno pevanje instruktivnih primera i kompozicija iz literature (sa odgovarajućim pripremama);
- Utvrđivanje dijatonike kroz pevanje dvoglasa;
- Hromatske skretnice i prolaznice u ranije obrađenim tonalitetima;
- Obrada tonaliteta Fis-dur, Ges-dur i es-mol;
- Pevanje lestvičnih kvintakorada, štimova i kadenci svih tonaliteta do sedam predznaka;
- Mutacija;
- Obrađivanje dijatonskih primera iz ranijih razreda u istoimenom tonalitetu;
- U tehničkim vežbama (bez ritmičke problematike) pevati promene tonične terce;
- Dijatonske modulacije iz literature za solfeđo francuskih autora i instruktivni primeri odgovarajuće težine;
- Višeglasni primeri i kanoni i kompozicije sa klavirskom pratnjom;
- Improvizacija;
- Pevanje srpskih narodnih pesama;
Ritam:
Ritmičke vrste i figure:
- Dvodelna i četvorodelna podela ritmičke jedinice, sinkopiran i punktiran ritam, uzmah i predtakt;
- osnovne figure osmodelne podele jedinice;
- Trodelni ritmovi - punktirani ritam na trodelnoj jedinici (sičilijana i tirana) sa primenom pauza i ligatura u taktovima 6/8, 9/8 i 12/8 - duola i kvartola na jedinici brojanja (6/8);
- upoređivanje sekstole sa malim triolama (akcentovanje);
- narodni ritmovi 8/8 uz obnavljanje 5/8, 7/8 i 9/8 (upoznavanje sa narodnim ritmovima 10/8, 11/8 i 12/8);
- Ritmička jedinica šesnaestina 6/16;
- Dvoglasni ritam - primeri iz literature, ritmičke okosnice;
- Ritam i melodija (instruktivni primeri iz literature);
- Ritmičko čitanje iz gradiva instrumentalne muzike za VI razred utri ključa.
Intoniranje, opažanje, diktati:
- Opažanje i intoniranje kompletnog programa obrađenog od prvog do petog razreda;
- Štimovi - intoniranje i opažanje (prema srodnostima akorada grupisani prema zajedničkom tonu u sopranu) u obrađenim tonalitetima;
- Opažanje tonike, subdominante i dominante u simultanom izvođenju;
- Opažanje i intoniranje umanjenog kvintakorda sa obrtajima;
- Opažanje i intoniranje malog durskog septakorda sa obrtajima i umanjenog septakorda sa razrešenjem,
- Opažanje i intoniranje povezati za tonalitet;
- Opažanje i beleženje apsolutnih visina uz povezivanje nizova;
- Ritmički diktati sa opažanjem vrste takta, zapisivanje na nekoliko tonova u linijskom sistemu (sviranih sa jednostavnom melodijom na osnovnim tonovima);
- Pismeni melodijsko-ritmički diktat iz programa V i VI razreda;
- Dvoglasni diktati - dijatonika, homofona kretanja.
Zahtevi na godišnjem ispitu
Pismeni deo:
- Zapisivanje opažanih intervala i akorada u datom tonalitetu i od slobodno datih tonova (notama ili šifrom);
- Melodijsko-ritmički diktat - laka melodijsko-ritmička kretanja sa modulacijama ili dijatonska kretanja sa skretnicama.
Usmeni deo:
- Ritmičko čitanje iz gradiva za VI razred;
- Pevanje sa lista jednostavni primer sa modulacijama ili teži melodijsko-ritmički pokret dijatonika.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(od prvog do šestog razreda)
Ravnomernost elemenata rada u programu solfeđa zahteva veoma brižljivo planiranje građe i ravnomerno tretiranje svih elemenata prilikom izvođenja nastave. Osnovni didaktičko-metodički postupci obuhvataju razvijanje zvučnih predstava s notom slikom, kako za oblast melodike tako i za oblast ritma. Ovim se nastavnim smerom usklađuje rad na diktatima s pevanjem i ritmičkim čitanjem. Zvučne predstave, po pravilu, su melodijski primeri (pesme sa tekstom i primeri iz literature), melodijski motivi (za transponovanje, radi učvršćivanja skokova u pojedine stupnjeve; za pevanje uvek u originalnom tonalitetu radi postavljanja boje tonaliteta i za postavljanje metričkih vrsta i ritmičkih figura) i, tek na trećem mestu, lestvični nizovi (raspevavanje učenika, širenje obima glasa, upoznavanje lestvica). Primeri se obrađuju po sluhu, u početnim razredima, ili iz notnog teksta, uz pomoć nastavnika, a i pevanjem solmizacionim slogovima uz taktiranje. Svaka nova nastavna oblast praćena je navedenim postupcima, koji se potom prenose na opažanje pojedinačnih i više tonova, ritmičkih figura, metričkih vrsta i usmenih melodijsko-ritmičkih diktata. Ostale discipline, teorija, opažanje, intoniranje sa diktatom, usko se povezuju sa nastavnim programom iz melodike i ritma, naročito u prva dva razreda.
Prilikom planiranja nastave za celu godinu, polugodište i tromesečje, treba predvideti vreme za obnavljanje već postavljenih metodskih jedinica, kao i njihovo dalje razrađivanje. Posle određenja kada će se pripremati i postaviti jedan tonalitet, treba imati u vidu to da se u poslednjem mesecu školske godine ne postavljaju nove lestvice. To isto važi i za ritmičke postavke, jer je i za melodiku i za ritam potrebno određeno vreme kako bi se zvučne predstave usvojile i nadogradile novim zahtevima (više skokova, teži zahtevi za ritmičko čitanje, primena vokalne i instrumentalne literature iz programa tog razreda, pismeni diktati, pevanje primera sa lista) - a radi pripremanja učenika za što samostalnije izvođenje i opažanje muzičkog toka.
Kada se u okviru metodske jedinice planira novi programski sadržaj iz ritma treba koristiti pevanje u već poznatom tonalitetu, a kada je postavka nove lestvice u pitanju, treba koristiti poznate ritmičke figure i metričke vrste. Novi program uvek prati, posle postavke, rad na prepoznavanju, kao najelementarnijem vidu učenja. Pismeni diktati i pevanje sa lista (bez prethodne pripreme) slede kasnije, na drugim časovima, kao i prilikom obnavljanja prethodnih postavki, ali sa većim zahtevima. Time se garantuje postojanje koncentričnih krugova, poznatih u svim pedagoškim disciplinama u školama opšteg obrazovanja.
Opažanje - intoniranje - diktati
Opažanje pojedinačnih tonova osnova je pamćenja zvuka svakog stupnja u lestvici. Opažanje pojedinačnih tonova treba početi sa nekoliko tonova (najbolje tri) i to u jednoj do dve oktave (mala i prva oktava). Postepeno se brzina sviranih tonova povećava i širi obim (do tri oktave), s tim da se identifikovani tonovi pevaju solmizacijom kada se izvode u glasovnom registru, a izgovaraju ili zapisuju kada se primenjuje veći obim. Ovome treba dodati prepoznavanje intervala, odnosno prepoznavanje dva simulativno odsvirana tona, koja učenici, najpre, prepoznaju pevanjem, a potom utvrđuju koji je interval (u zavisnosti od programa određenog razreda).
Usmene diktate (melodijske i ritmičke) učenici izvode grupno i pojedinačno, naročito neposredno posle učinjene greške u pevanju ili pisanju diktata. Pevanjem diktiranog motiva učenici razvijaju memoriju, a ona se dalje usavršava tehnikom rada na samodiktatu (zapisivanje naučene pesme ili pevanje melodijskog primera sa table i njegovog zapisivanja posle brisanja).
Intoniranje tonova prema usmenom diktatu nastavnika treba da se izbegava (osim kada se priprema neki detalj). Treba koristiti notnu sliku - tabulator jer se tako više vezuje zvuk sa notnom slikom. Intoniranje intervala i akorada treba što više vezivati za tonalitet, odnosno lestvicu koja se tada obrađuje u melodici. Intoniranje i opažanje akorada, dakle, ima za oslonac kadencu, kao i odnos trozvuka na glavnim stupnjevima. Kao dopuna ovih postupaka intoniraju se akordi i od slobodnih datih tonova, ali uvek sa imenovanjem tonova.
Diktati kao rezultat postavljenih zvučnih predstava su obavezni na svakom času. Pismene diktate ne mogu uspešno da rade učenici koji nisu vežbali pisanje nota i prepisivanje vežbi iz udžbenika i na taj način savladali čitko i brzo čitanje i, naročito, pravilnu ortografiju.
Ritmički diktati i zapisivanje pojedinačnih tonskih visina prethode svakoj pojavi melodijsko-ritmičkih diktata.
Opažanje apsolutnih visina, oblast koja je kao nova uvedena prilikom koncipiranja prethodnih nastavnih planova i programa, planirana je da se radi od II razreda. Radi se na opažanju svih hromatskih tonova od V do I stupnja a-mola i de-mola, s tim da se opaženi tonovi ne pevaju, već se izgovaraju abecedom ili zapisuju. Dalji razvoj se prenosi u naredni razred s tendencijom ubrzavanja diktiranja, ali sa obaveznom pauzom između svake tonske visine. Ovime se ubrzava rad na melodici i diktatima.
Melodika
Novinu predstavlja savlađivanje lestvica u nekoliko etapa. Priprema tonaliteta, u početnim razredima, izvodi se učenjem pesmama po sluhu, prvo sa tekstom, a potom solmizacijom, opažanjem diktiranih tonova sličnih kretanju melodije u pesmi (po uzoru na mnoge strane škole), prikazivanjem i teorijskim tumačenjem lestvice. Postavka podrazumeva obnavljanje naučene pesme, utvrđivanje lestvice abecednim izgovorom u sekundama i tercama, izgovorom toničnog trozvuka i kadence, prepoznavanjem motiva, pevanjem instruktivnih vežbi i lakših primera iz literature i savlađivanjem jednog kanona. Opažanje tonova i kasnije intervala i akorada iz kadenci, pevanje težih primera iz literature i dvoglasnih primera odvija se u obliku obnavljanja tonaliteta obično sledeće godine. Tada se utvrđuju teži skokovi. Ova faza obrade tonaliteta praćena je pisanim diktatima, dok je prethodna bazirana na usmenim diktatima, od pismenih je traženo zapisivanje samo pojedinačnih tonova i više tonova.
U starijim razredima, kada učenici imaju dovoljno usvojene funkcionalne odnose, odnosno stabilne stupnjeve, priprema i postavka slede neposredno jedna iza druge. One lestvice koje imaju veliki broj predznaka savlađuju se teorijski ili upoređivanjem i izvode se pevanjem lestvica i kadence i ilustruju primerom iz literature (Cis-dur na primer).
Ritam je izražen u sadržajima programa kroz postavljanje ritmičkih figura i metričkih vrsta. Ove postavke, kao i u melodici, prati korišćenje odgovarajućih primera pesama sa tekstom ili iz literature. Nastavnik svojim izvođenjem postavlja zvučne predstave (figure, vrste), a učenici uče primere napamet i koriste ih za dalju postavku ritma. Ona se odvija na sledeći način: prepoznavanje motiva, izvođenje kratkih ritmičkih motiva sa novim programom, manuelno izvođenje, učenje ritmičkih primera bez tonskih visina, savlađivanje ritmičkih etida - parlato, uz pomoć nastavnika radi pravilnog akcentovanja, ispitivanje naučenog programa, samostalno izvođenje novih zadataka sa sličnim sadržajem, pismeni diktati i čitanje primera iz vokalne i instrumentalne literature.
Opažanje vrsta takta stalno prati rad na ritmu i prenosi se na zapisivanje ritmičkih okosnica naših narodnih pesama i igara. Pre rada na parlatu, ali i kasnije (vežbe sa promenom ključa), koristi se čitanje u jednakom trajanju ispisanih nota, sa ili bez obeležene metričke vrste. Ravnomernim čitanjem učenici savlađuju kontinuirano praćenje notnog teksta sa obeleženim tempom, a time i tehniku čitanja literature koju sviraju, odnosno pevaju (bez vraćanja kod učinjene greške). Domaći zadatak treba da sadrži: prepisivanje nota, vežbe iz ortografije, utvrđivanje naučenih ritmičkih etida, vežbe ravnomernog čitanja, utvrđivanje dobro naučenih primera za postavku melodike i ritma (pesme sa tekstom i primeri iz literature), eventualno, utvrđivanje onih melodijskih vežbi koje su obrađene na času.
Preporučena literatura
Z. M. Vasiljević - Solfeđo-ritam, I-VI, Nota, Knjaževac.
B. Popović: Solfeđo I-VI, Udruženje muzičkih i baletskih pedagoga Srbije.
V. Jovanović: Solfeđo I-VI.
V. Cvetković i J. Mihaljica - Solfeđo za prvi razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
V. Cvetković i J. Mihaljica - Solfeđo za drugi razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
A. Jović-Miletić i Z. Nikolić - Solfeđo za treći razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
A. Jović-Miletić, G. Stojanović i Z. Nikolić - Solfeđo za četvrti razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
A. Jović-Miletić, G. Stojanović, Z. Nikolić - Solfeđo za peti razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
V. Cvetković i J. Mihaljica - Solfeđo za šesti razred šestogodišnje osnovne muzičke škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
SEDMI, OSMI, DEVETI i DESETI RAZRED
Ciljevi:
- Sticanje novog i koordinisanje i sistematizacija usvojenog znanja sa nivoa osnovne muzičke škole u funkciji shvatanja, percepcije i recepcije muzike.
- Razumevanje sadržaja muzike i osposobljavanje za opažanje, izvođenje i tumačenje muzike.
- Kontinuirani razvoj muzikalnosti i muzičke pismenosti.
- Korelacija iinterakcija sadržaja rada na nastavi solfeđa sa sadržajima na nastavi instrumenta, kamerne muzike, orkestra i svim drugim vidovima teoretske nastave.
Zadaci:
- Rad na unapređivanju sposobnosti razumevanja muzičkog sadržaja.
- Rad na interpretaciji, pamćenju i zapisivanju muzičkog teksta.
- Rad na praćenju latentne harmonija u instruktivnim primerima i primerima iz umetničke instrumentalne i vokalne literature.
- Rad na unapređivanju korelaciji i interakciji sa sadržajem rada teoretske nastave, kao i nastavi instrumenta, kamerne muzike, orkestra.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Operativni zadaci
Melodika:
- Jednoglasno i dvoglasno pevanje instruktivnih primera i kompozicija iz literature u violinskom, bas i alt ključu(sa odgovarajućim primerima);
- Mol-dur i mutacije;
- Hromatske skretnice i prolaznice;
- Dijatonske modulacije u tonalitete I i II kvintnog srodstva (početni tonalitet do dva predznaka), uz obaveznu analizu.
Ritam:
- Ritmičko čitanje: promene ključeva u jednom i dva sistema; ritmičke etide sa obeleženim tempom, akcentima i frazama prema programskim zahtevima;
- Ritmičke vrste i figure - osmodelna podela jedinice (punktirane vrednosti, pauze, sinkope - lakše kombinacije);
- Triole na dve jedinice brojanja i duole;
- Deoba trodela - prosta podela, punktirane figure sa i bez uzmaha; promene taktova uz zadržavanje iste jedinice brojanja;
- Narodni ritmovi (kao u prethodnom razredu) - obrada 5/8, 7/8, 8/8, 9/8 i 10/8 (narodne pesme sa tekstom, taktiranje, izgovor i ritmičke vežbe) sa pomeranjem trodela u ritmičkim vežbama i narodnim pesmama;
- Prikaz ostalih ritmova - informativno.
Intoniranje i opažanje
- Obrtaji D7;
- Harmonske veze (glavni stupnjevi); štimovi; nizovi intervala u okviru tonaliteta; Homofoni dvoglas;
- Opažanje hromatskih tonova - obim kvarte: a1 - de2 i e1 - a1 - i njihovo imenovanje abecedom, bez pevanja, apsolutne visine bez ritma;
- Pismeni diktati u okviru nastavnog programa.
Zahtevi na ispitu
Pismeni deo:
- ritmički diktat;
- melodijski diktat;
- apsolutne visine.
Usmeni deo:
- Ritmička etida;
- Melodijski primer sa lista;
- Opažanje i intoniranje akorada i harmonskih veza.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Operativni zadaci
Melodika:
- Jednoglasni i višeglasni primeri za pevanje iz muzičke literature i literature za solfeđo. Violinski, bas, alt i tenor ključ.
- Alteracije i hromatika; enharmonske promene.
- Modusi (instruktivni primeri; jednoglasni primeri i kanoni renesansnih autora).
Ritam:
- Osmodelna podela jedinice (punktirane figure na polovini jedinice; triola na jedinici i pola jedinice).
- Velika kvartola.
- Polirtmija - 3:2; 2:3; 4:3; 3:4.
- Narodni ritmovi - promene taktova.
- Promene vrste takta; izjednačavanje trajanja dvodelne sa trodelnom jedinicom brojanja.
Intoniranje i opažanje
- Dalji rad na intervalima; opažanje niza intervala prema kamertonu;
- Četvorozvuci sa malom i umanjenom septimom;
- Harmonske veze trozvuka na glavnim, sa trozvucima i četvorozvucima na sporednim stupnjevima (u tonalitetima do dva predznaka);
- Štimovi svih tonaliteta prema kamertonu;
- Opažanje dijatonskih i hromatskihtonova - de1 - de2;
- Apsolutne visine od kamertona naniže i naviše za kvintu (5-6 tonova).
Pismeni diktati
Jednoglasni iz programa melodike; dvoglasni sa primenom mutacija; opažanje vrste takta i zapisivanje srpskih narodnih pesama sa tekstom; ritmički diktat po dvotaktima (na nekoliko tonova ina jednoj liniji) prema zahtevima programa.
Zahtevi na ispitu:
Pismeni deo:
- Ritmički diktat;
- Melodijski diktat (sa alteracijama);
- Beleženje apsolutnih visina prema kamertonu (5-6 dijatonskih i hromatskih tonova bez ritma).
Usmeni deo:
- Pevanje melodijskog primera sa lista;
- Ritmička etida (parlato) ili vežba na jednoj liniji (kucanjem sa dve ruke);
- Opažanje i intoniranje akorada i harmonskih veza.
(2 časa nedeljno, 74 časova godišnje)
Operativni zadaci
Melodika:
- Osposobljavanje učenika za intoniranje melodija sa slobodnijim kretanjem tonova:
- U okviru dur-mol sistema sa primenom slobodnih alteracija i modulacija (enharmonskih i hromatskih) i alterovanih akorada (N6, DD, II5/3);
- Jednoglasni i višeglasni primeri modalnog tipa;
- Melodije bez tonalnog centra (uvod u vantonalnu melodiku);
- Jednoglasne i dvoglasne srpske narodne pesme.
Ritam:
- Obrada laganih tempa:
- Promene metra i tempa; promene metra i ritmičkih vrsta;
- Trodelni ritmovi sa malim triolama;
- Obrada kvintole i septole;
- Obnavljanje narodnih ritmova kroz etide za parlato i primere iz muzičkog folklora.
Intoniranje i opažanje
- Opažanje apsolutnih visina u okviru male, prve i druge oktave prema tonovima praznih žica - g d1 a1 e2;
- Opažanje i ntervala od slobodno datih tonova prema kamertonu;
- Opažanje i intoniranje svih septakorada sa razrešenjima;
- Harmonske veze - modulacije;
- Opažanje modusa i modalnih elemenata.
Pismeni diktati
- Jednoglasni u okviru programa melodike;
- Dvoglasni - dijatonski sa hromatskim skretnicama i prolaznicama;
- Ritmički sa novim elementima (postupak kao u prethodnim razredima).
Zahtevi na ispitu:
Prema programu, a po elementima kao u prethodnom razredu.
Pismeni deo:
- Ritmički diktat - trodelni ili narodni ritmovi;
- Jednoglasni melodijski diktat modulativni ili modalni;
- Dvoglasni pismeni diktat - homofonidvoglas, dijatonika;
- Beleženje psolutnih visina kroz tri oktave bez ritma, prema kamertonu.
Usmeni deo:
- Izvođenje melodijskog primera prema programskim zahtevima, sa označenim tempom, dinamikom i artikulacijom;
- Ritmički zadatak u okviru programa u jednom ili dva sistema.
- Opažanje septakorada i harmonskih veza.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Operativni zadaci
Melodika:
- Jednoglasni i višeglasni primeri u sva četiri ključa:
- Labilne alteracije - elipse i vantonalne dominante;
- Modulacije - dvoglasno i troglasno pevanje;
- Jednoglasne i dvoglasne narodne pesme sa promenom metra ili sa harmonskim promenama.
- Rekapitulacija celokupnog programa sa primenom stečenog znanja iz melodike i ritmike. Usavršavanje čiste intonacije i veštine pročitavanja teksta u smislu sagledavanja harmonske osnove i formalne strukture kompozicije.
- Analiza primera iz vokalne i instrumentalne literature sa primenom hromatskih elemenata (prekomerni 6/5 i 4/3), labilnih alternacija (elipsi i vantonalnih dominanti), kao i enharmonskih modulacija.
- Usavršavanje intonacije i sposobnosti misaonog predstavljanja tonova pomoću vežbi bez tonalnog centra, radi shvatanja i savladavanja vantonalne melodike na sledećem nivou obrazovanja (FMU ili druga visoka škola).
Ritam:
- Utvrđivanje gradiva i veštine brzog čitanja u određenim tj. metronomski obeleženim tempima;
- Opažanje i dešifrovanje ritmičkih i metričkih struktura i njihovo prenošenje na instrument, odnosno, pretvaranja u grafičke simbole;
- Obnavljanje celokupnog programa na primerima iz muzičke literature.
Diktati:
- Opažanje slobodnih grupa tonova i slobodnih akordskih sklopova prema kamertonu, kao i njihovo beleženje u linijskom sistemu;
- Modulativni dvoglas sa pokretom;
- Homofoni troglas (uski slog).
Zahtevi na ispitu
Pismeni deo:
- Ritmički diktat sa primenom nepravilnih grupa i sitnijih figura (na nekoliko tonova u linijskom sistemu);
- Jednoglasni melodijski diktat, modulativni sa težim zahtevima;
- Lakši troglasni diktat.
Usmeni deo:
- Interpretacija složenijeg melodijskog primera sa primenom artikulacije i dinamike;
- Ritmički zadatak sa promenama metra i tempa;
- Opažanje hromatskih veza - modulacije.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(od sedmog do desetog razreda)
Raznovrsnost elemenata u radu u programu solfeđa zahteva veoma brižljivo planiranje građe i ravnopravno tretiranje svih elemenata prilikom izvođenja nastave. Melodika, ritmika, teorija muzike i razne vrste diktata trebalo bi da se uzajamno prepliću i dopunjavaju, tako da se tokom rada nijedna od ovih disciplina ne zastupi ili razvija na račun ostalih. Ovo se naročito odnosi na diktate koji se moraju sukcesivno primenjivati od samog početka rada, jer su oni najbolji način za proveru i utvrđivanje znanja, za razvijanje pažnje i stvaranje misaonih predstava zvuka. Ukoliko se rad na diktatima zapostavi, učenici će se razvijati jednostrano, samo u pravcu dešifrovanja teksta (notna slika-zvuk), a obrnuti proces (zvuk - notna slika) neće se dovoljno razviti, a samim tim i sposobnost slušne kontrole koja je neophodna, kako u solfeđu tako i u instrumentalnoj nastavi.
Rad na diktatima trebalo bi da se odvija paralelno sa obradom programa melodike i ritmike, da ih prati i utvrđuje. Jednoglasni diktat radi se prema programu za čitanje s lista, s tim što su zahtevi za opažanje nešto jednostavniji. U procesu rada primenjivati princip postupnosti. Opažati (kasnije zapisivati) najpre osnovne tonove: (ce, e, ge) u prvoj i maloj oktavi pa proširiti na celu klavijaturu. Zatim, dodavati i ostale tonove, sve dok se učenici ne osposobe da opažaju tonove čim čuju zvuk. Pri tome, ne treba ponavljati tonove glasom, već ih samo imenovati.
Melodijski diktat se izvodi mahom u manjim celinama (u dvotaktima). Potrebno je insistirati na glasnom solmiziranju pre zapisivanja, dok se učenici ne osposobe da to rade samostalno. Opažanje melodijskih celina treba sprovoditi uz obavezno taktiranje, jer se u protivnom ne mogu opažati ritmički i metrički problemi istovremeno sa melodijskim. U početku, diktat je potrebno zapisivati na tabli da učenici imaju kontrolu, pa postepeno prelaziti na samostalno zapisivanje uz usmenu proveru.
Opažanje i zapisivanje motiva i modulativnih prelaza trebalo bi da prethode jednoglasnom diktatu sa modulacijama.
Kod dvoglasnog diktata insistirati na misaonom praćenju sazvuka, opažanju pokreta i pravca kretanja pojedinih glasova. I tu bi trebalo ići postupno, od osnovnog pokreta kad jedan ton leži, a drugi se kreće naviše ili naniže; objasniti bočno, paralelno i suprotno kretanje i razviti sposobnost kod učenika da to opaze i iskažu pre zapisivanja. Pri tome, prvi interval mora da bude unapred određen dok se ne postigne veština određivanja početnog intervala prema kadenci, tj. funkcionalno - prema tonalnom centru. Opažanje intervala i akorada podrazumeva razvijanje sposobnosti harmonskog mišljenja. Svi intervali i akordi trebalo bi da budu vezani za tonalni centar, odnosno, da se postavljaju u logičnim vezama i razrešenjima, a ne slobodno po celoj klavijaturi, bez logične veze i bez ikakvog oslonca.
Poseban način rada je opažanje apsolutnih visina prema kamertonu a1: slušanje pojedinih tonova i sazvuka, kad je prethodno odsviran a1, i stvaranje predstave o položaju zadatih tonova prema njemu kao osloncu, zvučnom stožeru. U početku, zadati tonovi biće udaljeni od kamertona najviše za tercu, ali će se taj razmak postepeno povećavati, zavisno od napredovanja učenika. Važno je da se tonovi opažaju po boji, po zvučanju, po položaju u odnosu na kamerton, a ne kao intervalski razmak, dakle, u svom apsolutnom odnosu, razvijajući tako kod učenika sposobnost misaonog predstavljanja zvuka. Na isti način treba raditi na opažanju dvozvuka i akorada.
U vezi sa melodijskim primerima, treba osposobiti učenike da ih lako i čisto pevaju uz poštovanje oznaka za tempo, dinamiku i artikulaciju. U procesu rada potrebno je savlađivati, odvojeno, pojedine probleme koji se pojavljuju u melodijskim vežbama: analizirati ih teorijski, objasniti metričke i ritmičke probleme, pročitati precizno u označenom tempu (parlato) uz obavezno taktiranje. Odrediti početni ton prema tonalnom centru (tonični trozvuk ili kadenca), eventualne modulacije, ili hromatske promene tonova, pa tek onda pevati melodijski primer. U ispravljanju intonativnih grešaka uputiti učenike da misle i teže ka tonalnom centru, razvijati funkcionalno mišljenje i osećanje za harmonske funkcije koje predstavljaju bazu za čistu intonaciju, kako pri pevanju tako i u sviranju.
Analiza melodijskih primera može pomoći učenicima da shvate najjednostavnije muzičke oblike i njihove elemente, što će im u daljem usavršavanju pomoći da lakše savlađuju programe drugih predmeta. Pojedini intonativni problemi treba da se savlađuju izdvojeno u kraćim primerima ili tehničkim vežbama, kao na primer: alteracije, modulativni prelazi, razloženi akordi, hromatika i slično. Od samog početka rada na melodici razvijati proces mišljenja kod učenika, insistirati na osmišljenoj reprodukciji, na kultivisanom i muzikalnom pevanju.
Ritmika je oblast u kojoj posebno treba voditi računa o postupnosti. Putem ritmičkih vežbi na jednoj liniji potrebno je uglavnom vršiti postavke ritmičkih figura ili metričkih vrsta, a uvežbavati ih ritmičkim izgovorom, prvo, na nekoliko pozicija linijskog sistema, a potom na svim pozicijama ritmičkim čitanjem (parlato). Vežbe ravnomernog čitanja izvoditi u svim ključevima (najpre u G i F pa zatim u C ključevima - tenor ključ na četvroj i alt ključ na trećoj liniji) kao uvod u ritmičko čitanje. Pri tome, treba, najpre, fiksirati sve pozicije tona ce (do) i ge(sol) u određenom ključu, pa postepeno dodajući susedne tonove, tercne pozicije, popuniti ceo niz - do tri pomoćnice. Svaku grupu tonova vežbati najpre u laganom tempu (MM = 60 za svaku notu), pa postepeno čitati po dve, tri ili četiri note na jedan udar metronoma. Kad se savladaju dva ključa (G i F) potrebno je preći na čitanje u dva linijska sistema. Moguće je početi odmah čitanje u dva sistema, a centar treba da bude ton c1 kao osa simetrije. Dalje vežbanje je postavljanje dva ili više tonova prema njemu, kao u prethodnom postupku. Cilj ovih vežbi je da učenici ovladaju notnim znacima u svim pozicijama, a ne samo u pevačkom registru, da se navikavaju na čitanje unapred, da pogledom obuhvataju celu notnu grupu, kako bi lakše pročitali i shvatili notni tekst. U tom cilju važno je što više za ritmičko čitanje koristiti primere instrumentalne muzičke literature.
Stalna korelacija nastave solfeđa sa ostalim predmetima, a naročito sa nastavom instrumenta, doprineće da ova disciplina ne postane sama sebi cilj, već da doprinese opštem muzičkom razvoju učenika.
Cilj
- Teorijsko objedinjavanje svih muzičkih pojmova i izraza, kao i povezivanje teorijske nastave sa solfeđom i nastavom instrumenta;
- Povezivanje savladanih pojedinačnih oblasti teorije muzike u jedinstvenu saznajnu celinu, upotrebljivu za dalje muzičko školovanje;
- Sagledavanje teorije muzike kao značajne olakšice za izvođačku praksu;
- Usavršavanje na savladavanju elemenata za buduću analizu muzičkog dela.
Zadaci:
- Upoznavanje muzičkih pojmova i pojava;
- Ovladavanje zakonitostima teorije muzike;
- Ostvarivanje funkcionalnih zadataka, sticanje brzine u shvatanju tonskih odnosa (lestvice, intervali i akordi);
- Ovladavanje muzičkom ortografijom;
- Usvajanje i proširivanje znanja o notnom pismu i notnom tekstu;
- Razvijanje sposobnosti povezivanja pojedinih oblasti teorije muzike;
- Razvijanje sposobnosti za istraživanje muzičkog sadržaja;
- Razvijanje sposobnosti korelacije teorije muzike i ostalih predmeta.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Dijatonski i hromatski intervali sa obrtajima (podela, enharmonizam intervala);
- Tonalitet i srodnost tonaliteta;
- Kvintakordi (vrste i karakteristike);
- Lestvični kvintakordi i mnogostranost kvintakorada;
- Obrtaji kvintakorada;
- Septakordi i obrtaji septakorada (vrste i karakteristike);
- Obrada termina i njihovih sadržaja: oznake za tempo dinamiku, agogiku.
Sadržaj programa
Utvrđivanje pojmova i termina obrađenih u prethodnim razredima, njihovo definisanje i sistematizacija (linijski sistem, ključevi, ton i njegove osobine, metar i metričke oznake, odnosno vrste takta, interval, akord - trozvuk i četvorozvuk, tetrahord, lestvica, tonalitet.
Muzička fraza, fraziranje, agogika, artikulacija, dinamika, tempo sa odgovarajućim italijanskim nazivima
Teorijsko obnavljanje svih dijatonskih lestvica, upoređivanje istoimenih i paralelnih tonaliteta, upoređivanje lestvica udaljenih za hromatski polustepen i enharmonskih lestvica
Postavka mol-dura
Lestvični kvintakordi
Intervali do oktave i njihovi obrtaji
Složeni intervali
Hromatske promene intervala i njihova razrešenja (umanjeni i prekomerni intervali)
Karakteristični lestvični intervali
Trozvuci i četvorozvuci - obnavljanje kvintakorada i njihovih obrtaja. Osnovni oblik i obrtaji malog durskog septakorda - vezati u tonalitetu za dominantu. Umanjeni, poluumanjeni i mali molski septakord na odgovarajućim stupnjevima u tonalitetu. Postavka septakorda u osnovnoj durskoj i molskoj lestvici
Mnogostranost tonova i kvintakorada
Ortografija i ornamentika, vežbe pravilnog pisanja. Osnovni ukrasi i figure.
Ispitni program
Pismeni deo:
- Intervali;
- Lestvice;
- Akordi;
- Ortografija.
Usmeni deo:
- Intervali, akordi i njihovi obrtaji, mnogostranost tonova i kvintakorada.
- Poznavanje termina i definicija, poznavnje svih oznaka koje prete notni tekst.
Preporučena literatura
I. Drobni, Z. M. Vasiljević: Teorija muzike, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
M. Tajčević - Osnove teorije muzike.
D. Despić - Teorija muzike, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
V. Jovanović - Teorija muzike, Kreativni centar, Beograd.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Produbljivanje znanja o notnom pismu i notnom tekstu;
- Kontinuirani rad na sticanju brzine u shvatanju tonskih odnosa u okviru lestvica, intervala i akorada i stim u vezi ostvarivanje funkcionalnih zadataka;
- Oznake za tempo dinamiku, agogiku u funkciji korelacije teorije muzike i ostalih predmeta;
- Praktična primena stečenih znanja na istraživanje muzičkog sadržaja.
Sadržaj programa
Note i pauze različitog trajanja, linijski sistemi, pomoćnice, ključevi, predznaci i imenovanje tonova;
Čitanje i pisanje tonova u različitim ključevima i u raznim oktavama;
Osnovne i nepravilne ritmičke podele, sabiranje i produžavanje ritmičkih vrednosti, grupisanje kraćih vrednostiu okviru ritmičke jedinice i ritmičkih jedinica u taktove;
Razlozi i vrste metričke podele muzičkog toka, prosti, složeni i mešoviti taktovi, normalni poredak naglasaka i njegovi poremećaji (sinkopa, ritmički, melodijski i motivski naglasak, veštački akcenti), promenljiva metrika, poliritmija i polimetrija i ametričan muzički tok.
Intervali - polustepeni, celi stepeni, dijatonski i hromatski; veličine i vrste intervala, polustepenska mera intervala i njihov enharmonizam;
Obrtaji intervala, melodijski i harmonski intervali, konsonanca i disonanca.
Lestvice - vrste tetrahorada, dijatonske durske i molske lestvice, kvintni krug i modusi; Lestvice specifične građe - pentatonska, celostepena, umanjena, orijentalno-folklorne lestvice; hromatska lestvica;
Lestvični intervali;
Pojam i vrste akorda, njihovi oblici - osnovni i obrtaji, lestvični akordi i njihova mnogostranost;
Akordi u novijoj muzici - tercni višezvuci, akordi s dodatim disonancama, kvartni akordi, klasteri.
Pojam i strukturalna osnova tonaliteta, njegovo melodijsko i harmonsko ispoljavanje; kadenca, srodnost tonaliteta i načini promene tonaliteta;
Dinamika, tempo, artikulacija;
Ornamentika, pomoćni znaci i skraćenice.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Teorija muzike se kao poseban predmet javlja u šestom razredu. Od prvog do petog razreda teorija muzike prati svaku postavku i obradu metodske jedinice, kako u melodici tako i u intoniranju, opažanju i diktatima u okviru predmeta solfeđo. U početnim razredima težište rada je na opismenjavanju učenika u okviru domaćih zadataka, prepisivanja primera iz udžbenika i imenovanje ispisanih nota i notnih zapisa, po diktatu nastavnika, odnosno, ovladavanje notnim pismom u violinskom i bas ključu. (Obeležavanje notnih trajanja, pauza i vrste takta.) Redosled notnih tonova, izgovor solmizacijom i abecedom uspešno je savladan kada učenici nižu sve tonove uzlazno i silazno od bilo kog početnog tona u sekundama, a zatim u tercama u obimu dve oktave.
Osnovne pojmove, nastavnik, objašnjava primereno uzrastu učenika. U početnim razredima to će biti jednostavna objašnjenja, a potom će se usložnjavati zavisno od razvoja i shvatanja učenika i metodske jedinice. Sve osnovne pojmove - stupanj, stepen, polustepen, predznaci, tetrahord, lestvica, trozvuk, kadenca, takt, taktica, tempo i drugo - trebalo bi ispisivati na tabli rečima i notnom slikom, a i pokazivati i odsvirati na instrumentu. Izgradnja tetrahorada od bilo kog osnovnog tona i pronalaženje polustepena izvanredna je vežba za shvatanje lestvica. Uviđanjem rasporeda celih stepena i polustepena u tetrahordu učenici su spremni za teorijsku izgradnju svih dijatonskih lestvica.
Već u prvom razredu se može postaviti princip izgradnje durskih lestvica: na poznati gornji (dominantni) tetrahord Ce-dura dodavanjem naviše tetrahorda sa polustepenom na kraju niza, dobija se Ge-dur lestvica (kvintni krug naviše), i suprotan smer - od toničnog tetrahorda Ce-dura spuštanjem još jednog tetrahorda sa istim rasporedom celih stepena i polustepena dobijamo Ef-dur (kvintni krug naniže). Hromatske promene osnovnih tonova događaju se u smeru kretanja - kod lestvica sa povisilicama u gornjem tetrahordu (vođica), a kod lestvica sa snizilicama u donjem tetrahordu (subdominanta).
Molske lestvice se postavljaju kao lestvice sa istim tonovima paralelnog dura. Radi očuvanja i daljeg učvršćivanja već prethodno postavljenih harmonskih funkcija (T-S-D) u početnom razredi obrađivati kadencu harmonskog mola. Obradama svih vrsta molske lestvice utvrđuje se dominantni tetrahord abecednim izgovorom. Izgovaranjem svih tonova dominantnog tetrahorda molske lestvice ulazi se u oblast hromatike. Promenu u harmonskom molu objasniti harmonskim razlozima (durska dominanta), a u melodijskom molu melodijskim razlozima (eliminisanjem prekomerne sekunde).
Kvintne krugove treba obraditi u trećem razredu, kao i nizanje povisilica (poslednja povisilica - vođica) i snizilica (pretposlednja snizilica ime tonaliteta). U kasnijim razredima upoređivati teorijski i zvučno istoimeni dur i mol, paralelne lestvice, lestvice udaljene za hromatski polustepeni enharmonske lestvice. Uvežbati lestvične nizove naviše i naniže, utvrditi glavne stupnjeve i trozvuke na glavnim stupnjevima, utvrditi četvorozvuke na V, VII i II stupnju.
Konstrukcija lestvičnih intervala (naviše i naniže kod uvežbavanja), lestvičnih kvintakorada i njihovih obrtaja, septakorda V stupnja i njegovih obrtaja. Ovo uvežbavati kroz sve tonalitete.
Preporučuju se pismena vežbanja kao sastavni deo obrade svake pojedinačne oblasti kao i uvežbavanje savladanog gradiva kroz sve tonalitete. Ispisivanje predznaka zadate lestvice u oba ključa, ispisivanje lestvičnog niza sa predznacima ispred nota, prepoznavanje lestvice na osnovu ispisanog niza (ne uvek od prvog stupnja), upoređivanje lestvičnih tetrahorada, pronalaženje jednog tetrahorda u više lestvica i drugo.
Svi sadržaji programa, uz teoretska objašnjenja, zahtevaju praktično uvežbavanje i povezivanje sa zvukom. Na primer: tonski sistem će biti bolje savladan ako se tonovi, zapisani u raznim oktavama (u violinskom i bas ključu), pronađu na klavijaturi; tonalitet će biti bolje shvaćen ako se poveže sa harmonskom pratnjom jednostavnijih primera iz literature; modusi će biti bolje shvaćeni ako se otpevaju odgovarajuće melodije.
Teorija muzike je u najvećoj meri praktičan predmet i kao takav ima svoj smisao i vrednost, čineći osnovu za izučavanje drugih, složenijih muzičko-teorijskih disciplina, za solfeđo i za praktično muziciranje. Temeljno i potpuno objašnjenje pojmova veoma je važno za dalji rad na mnogim predmetima, kako u daljem toku srednje muzičke škole tako i na studijama. Isto tako, treba insistirati na tome da se učenici naviknu na pravilno, precizno i pregledno pisanje notnog teksta, bilo koje vrste, kao uvek čitkog muzičkog "rukopisa", posebno u okviru domaćih zadataka, koji se po prirodi predmeta i već naglašenoj potrebi njihovog praktičnog savladavanja, nameću kao nužni u velikom broju. Ipak, i usmeno vežbanje na času je neophodno, pri čemu valja insistirati na brzini odgovora, jer samo brz odgovor odražava stvarno i pouzdano znanje. S obzirom na predznanja učenika, poželjno je radi čvršće veze sa živom muzičkom praksom da se pojedine oblasti, u programu pojedinačno razložene (ritmika, metrika, intervali, lestvice, akordi), prikazuju i primenjuju u uzajamnom prožimanju, a ne previše odvojeno, jer to nosi opasnost odlaženja u apstrakciju. Iz istog razloga vrlo je bitno da se sve razmatrane pojave prikazuju i na praktičnim primerima iz muzičke literature (uključujući narodnu muziku), a naročito one poznatije, što olakšava i dobro razumevanje i trajno pamćenje određenih pojmova.
Zahtevi na godišnjem ispitu
Pismeni ispit:
- Test iz teorije
Usmeni ispit:
- Tri pitanja iz ostvarenog programa.
Ciljevi:
- Teorijsko ovladavnje funkcijom pojedinačnog instrumenta;
- Razvoj praktične upotrebe instrumenta u orkestru, solo i kamernoj muzici;
- Usvajanje notacije ključeva i transpozicije pojedinih instrumenata;
- Usavršavanje analize partitura i pojedinih instrumentalnih deonica.
Zadaci:
- Razvijanje sposobnosti na prepoznavanju instrumenata po zvuku i izgledu;
- Rad na analizi partitura i instrumentalnih deonica;
- Razvijanje sposobnosti da porede grupe instrumenata i njihove uloge u orkestru;
- Proširivanje znanja o muzičkoj literaturi.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Osnovne karakteristike zvuka;
- Podela muzičkih instrumenata i osnovne karakteristike pojedinih grupa;
- Mesto i uloga instrumenta u orkestru, partitura.
Sadržaj programa
Zvuk, osnovni pojmovi - definicija, osobine
Alikvotni niz, prirodno i temperovano štimovanje, kamerni ton, refleksija i rezonanca
Podela muzičkih instrumenata
Opšta načela stvaranja zvuka u okviru pojedinih grupa
Gudački instrumenti - građa, izvođačka tehnika, istorijat, literatura
Trzani žičani instrumenti - harfa, gitara, istorijske i folklorne varijante
Klavir i čembalo - građa, izvođačka tehnika, literatura
Drveni duvački instrumenti, srodnost i razlike i transpozicija
Limeni duvački instrumenti, zajednička svojstva tehnike i zvuka i istorijski razvoj
Duvački instrumenti sa mehom, građa, funkcionisanje, istorijat i literatura
Ljudski glas i razlike između vokalnog i instrumentalnog medija
Udaraljke, uloga i notacija
Električni muzički instrumenti
Glavne vrste kamernih sastava i orkestara, njihova zvučna svojstva, mogućnosti i literatura
Uobičajena postavka instrumenata u orkestru i poredak u partituri
Uporedno sagledavanje instrumentarijuma - opšta zvučna svojstva pojedinih vrsta i grupa instrumenata, tonski rasponi, značaj i uobičajene uloge, istorijski tok razvoja.
Preporučena literatura
"Muzički instrumenti" Dejan Despić, izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, Novi Sad i "Nota" Knjaževac.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Težište u prikazivanju instrumenata treba staviti na glavne predstavnike njihove vrste i one koji u savremenoj praksi imaju najistaknutiju ulogu i najznačajniju literaturu. Ostale prikazati prevashodno u poređenju sa njima.
Treba insistirati na prepoznavanju instrumenata po zvuku i izgledu, kroz što veći broj dobro odabranih muzičkih primera iz najpoznatije literature, kao i slika (crteža) instrumenata, a prema mogućnostima i kroz prikaz najvažnijih instrumenata uživo, ili video-snimkom. Poseta koncertima, posebno orkestarskim, takođe, treba da pomogne uspešnijem usvajanju programa.
Probleme notacije, ključeva, transpozicija, kao i upoznavanje specifičnih izvođačkih uputstava i termina, treba obraditi i kroz pismene vežbe, eventualno domaće zadatke, kao i analizom partitura i pojedinih instrumentalnih deonica u literaturi. Posebnu pažnju treba posvetiti gudačkim instrumentima, njihovoj zvučnosti u samostalnom izvođenju, kao i u ansamblu.
Ciljevi:
- Sagledavanje istorijskog razvoja i značaja harmonije u muzici;
- Osposobljavanje za usavršavanje harmonske analize dela iz muzičke literature
- Upoznavanje strogog i slobodnog harmonskog stava;
- Upoznavanje sa klasičnim harmonskim sredstvima;
- Upoznavanje sa romantičnim harmonskim sredstvima;
- Osposobljavanje za usavršavanje rada u strogom harmonskom stavu.
Zadaci:
- Upoznavanje sa osnovnim elementima harmonije;
- Razvijanje sposobnosti rada u slobodnom harmonskom stavu;
- Rad na upotrebi vanakordskih tonova;
- Rad na prepoznavanju akordskih veza;
- Prepoznavanje promene tonaliteta (dijatonska, hromatska modulacija, enharmonska modulacija);
- Prepoznavanje i analiza različitih harmonskih stilova;
- Primena promene tonaliteta.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- Tonalitet i funkcije;
- Trozvuci glavnih stupnjeva;
- Postavljanje akorada u četvoroglasni harmonski stav;
- Stroga, slobodna i poluslobodna veza;
- Nepoželjna kretanja glasova i kritični tonovi;
- Promena sloga i položaja.
- Kadenca
- Sporedni trozvuci - kvintakord VI stupnja, varljiva kadenca (obavezno i na klaviru), kvintakord II stupnja, kvintakordi III i VII stupnja;
- Obrtaji kvintakorada, sekstakordi glavnih i sporednih trozvuka;
- Kvartsekstakordi - obrtajni, zadržični, skretnični i prolazni;
- Uloga i primena kadencirajućeg kvartsekstakorda;
- Slušanje i razlikovanje basovog tona u kvintakordima i sekstakordima;
- Sviranje potpune autentične i proširene kadence sa kadencirajućim kvartsekstakordom;
- Prividni dominantni odnos akorada - sekvence: V-I/VI-II, I-IV/VII-III, I-V/VI-III u duru i molu (na klaviru i primeri iz literature);
- Sporedni četvorozvuci - Figurativna ("slučajna") i sekventna pojava sporednih četvorozvuka (I, IV, III i VI stupnja);
- Sekvenca prividnih dominantnih odnosa sa primenom četvorozvuka (jednog ili oba) u modelu;
- Petozvuci: Dominantni nonakord, njegovi obrtaji i razrešenja - samo uz primere iz literature;
- Vanakordski tonovi - zadržica (jednostruka), prolaznica (jednostruka). skretnica (jednostruka), prethodnica, slobodni (uskočni) i napušteni (iskočni) vanakordski tonovi, teška prolaznica i skretnica, prolazna i skretnična zadržica - informativno uz primere iz literature. Figurirani harmonski stav;
- Složenije i hromatske pojave vanakordskih tonova;
- Dvostruke i trostruke zadržice, skretnice i prolaznice;
- Skretnično okruženje akordskog tona (4-2-3, 2-4-3 i sl.) na primerima iz literature potkrepljenih audio-zapisima;
- Hromatski vanakordski tonovi;
- Pojam alteracije, realteracije, unakrsnice, otvorene i skrivene hromatike.
Sadržaj programa:
Upoznavanje materije i svrhe predmeta
Pojam i uloga harmonije, kao oblikotvornog, izražajnog, kolorističkog i stilskog činioca u muzici - notni i audio-primeri. Obnavljanje, pojmova o akordima i njihovo prepoznavanje u slobodnoj fakturi
Pismena i slušna analiza vanakordskih tonova kroz jednostavne primere. Strogi i slobodni harmonski stav. Obim, podela i uloga glasova u strogom harmonskom (horskom) četvoroglasu
Tonična, subdominantna i dominantna funkcija
Pojam tonaliteta i njegovo ispoljavanje kroz odnos glavnih trozvuka
Prepoznavanje kvintakorada glavnih stupnjeva (u duru i harmonskom molu) - slušno i u literaturi
Vezivanje, pismeno i na klaviru kvintakorada glavnih stupnjeva
Kadence - kraća i proširena verzija
Sviranje i prepoznavanje osnovnih kadencirajućih obrta iz sva tri početna položaja
Srodstvo akorada i njihovi odnosi
Kvintno srodstvo i susedni odnos
Tonična, subdominantna i dominantna funkcija, njihovi glavni predstavnici (T, S i D) i zamenici (VI, III, II i VII stupanj)
Usmeni harmonski diktat: prepoznavanje akordskih funkcija, glavnih i sporednih trozvuka. Tercna srodnost akorada.
Izrada kratkih zadataka i analiza primera iz literature.
Provera znanja na kraju prvog polugodišta
Pismena izrada četvorotaktnog zadatka i analiza kratkog odlomka kompozicije sa akordima koji su upoznati tokom polugodišta
Harmonizacija moldura, prirodnog i melodijskog mola
Slušni primeri i primeri iz literature
Glavni četvorozvuci,: dominantni septakordi i njegovi obrtaji. Predstavljanje istih kroz literaturu i audio-primere
Septakord II stupnja i obrtaji, akord sa dodatom sekstom. Sviranje proširene kadence i upotrebom kvintsekstakorda II stupnja
Septakord VII stupnja i obrtaji
Provera znanja na kraju drugog polugodišta
Pismena izrada četvorotaktnog zadatka i analiza kratkog odlomka kompozicije sa akordima koji su upoznati tokom polugodišta.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- upoznavanje sa Napolitanskim sekstakordom, postankom, postavkom i primenom u literaturi, kao i u strogom harmonskom stavu;
- upoznavanje sa Prekomernom dominantom (+ D), postankom, postavkom i primenom;
- upoznavanje sa Vantonalnom dominantom i obrtajima, postankom, postavkom i primenom;
- Zamenici vantonalnih dominanti sa obrtajima, upoznavanje, nastanak, postavka i primena;
- Elipse, upoznavanje, nastanak, postavka i primena;
- Slušanje audio-zapisa i analiza primera iz literature sa primenom alterovanih akorada (DD, N). Sviranje hromatskih sekvenca sa različitim modelima (npr D2-T6 - hromatika u basu i DD7-D7 - lanac dominantnih septakorada);
- Modulacija preko posrednog tonaliteta (četvrta grupa);
- Sviranje na klaviru neposrednih dijatonskih modulacija;
- Pojam i vidovi pedala (orglpunkta), analitički. Tipičan harmonski tok na završnom pedalu tonike (miksolidijsko istupanje T-DS-S-D-T, i njegove varijante. Pregled klasičnog fonda alterovanih akorada;
- Hromatska modulacija;
- Pojam i sredstva hromatske modulacije. Hromatska modulacija pomoću preznačenja akorada (dijatonskogi hromatskog tipa), tzv. hromatska modulacija na dijatonski način.
Sadržaj programa
Najvažniji alterovani akordi klasične harmonije
Tonalno stabilne i tonalno labilne alteracije, njihova uloga u formiranju alterovanih akorada. Alterovani akordi dijatonskog i hromatskog tipa - strukturalne razlike. Princip vantonalnih akorada - sve potkrepljeno audio i notnim primerima
Dominantina dominanta (DD) sa obrtajima
Zamenik dominantine dominante sa obrtajima
Dominantina dominanta kao tvrdoumanjeni četvorozvuk (DD) i njen zamenik kao dvostrukoumanjeni.
Provera znanja na kraju prvog polugodišta
Pismena izrada četvorotaktnog zadatka i analiza kratkog odlomka kompozicije sa akordima koji su upoznati tokom polugodišta.
Vidovi promene tonaliteta.
Mutacija, tonalno istupanje, tonalni skok, modulacija. Vrste modulacija i njihov značaj u muzičkim oblicima. Audio-zapisi i primeri iz literature.
Dijatonska modulacija
Sredstva dijatonske modulacije i načini izvođenja. Obnavljanje mnogostranosti trozvuka.
Modulacione grupe (neposredna modulacija).
Provera znanja na kraju drugog polugodišta
Pismena izrada četvorotaktnog zadatka i analiza kratkog odlomka kompozicije sa modulacijama koje su upoznate tokom polugodišta.
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Produbljivanje stečenih znanja i njihova primena na hromatske modulacije;
- Produbljivanje stečenih znanja i njihova primena na enharmonske modulacije.
Sadržaj programa:
Hromatska modulacija
Modulacija pomoću promene sklopa akorada
Modulacija pomoću hromatske i prividne etercne srodnosti
Modulacija pomoću eliptičnih veza
Prepoznavanje i sviranje jednostavnijih hromatskih modulacija
Enharmonska modulacija
Pojam i sredstva enharmonske modulacije
Enharmonska zamena i enharmonsko preznačenje
Enharmonsko preznačenje umanjenog četvorozvuka
Enharmonsko preznačenje dominantnog četvorozvuka (enharmonizam male septime)
Enharmonsko preznačenje tvrdoumanjenog četvorozvuka, enharmonsko preznačenje prekomernog trozvuka - samo kroz analizu audio i notnih primera iz literature
Sviranje jednostavnijih enharmonskih modulacija (pomoću umanjenog četvorozvuka).
Provera znanja na kraju prvog polugodišta
Pismena izrada četvorotaktnog zadatka i analiza kratkog odlomka kompozicije sa modulacijama koje su upoznate tokom polugodišta.
Zahtevi na godišnjem ispitu
Pismeni ispit:
- Izrada osmotaktnog zadatka, u kome je zadat obeleženi bas - 4 takta i neobeleženi sopran;
- Analiza odlomka kompozicije koja sadrži bar jednu modulaciju i nekoliko alterovanih akorada.
Usmeni ispit:
- Tri pitanja iz celokupnog ostvarenog programa harmonije;
- Sviranje jedne modulacije na klaviru (na bilo koji način koji učenik odabere).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Specifičnost profila učenika gudačkog odseka podrazumeva linerano usvajanje notnog teksta. Vertikalna komponenta u vidu sagledavanja akordskog toka kroz analizu notnog teksta je otežana, mada učenici uvek dobro reaguju na objašnjenja koja su ispraćena zvukom. Izučavanje ovog predmeta treba da omogući učeniku da usvoji osnovnu logiku muzičkog toka, harmonskog jezika uopšte i pomogne mu da razvije harmonski sluh. Ukoliko ga osposobi da šablonski, poput ukrštenih reči radi harmonske zadatke, tada predmet harmonija gubi smisao. Nastava harmonije ne sme da se ograniči samo na teorijsko upoznavanje učenika sa sadržajima programa, već od početka treba nastojati da se učenik osposobi da svesno čuje i analizira harmonski stav. Svaka teorijska postavka treba da bude oživljena zvukom i primerima iz literature, odslušana više puta i pažljivo odsvirana.
Osnovna postavka je od zvuka ka slici, a ne obrnuto. Težište rada počiva na zvuku, tj. audio-primerima koji ilustruju temu (nastavnu jedinicu) na času. Uobičajeno je da se nakon izlaganja nastavnika, uz obavezno sviranje primera na klaviru, počne i sa izradom zadataka u strogom harmonskom stavu. Uspešnost savladavanja programa treba da se bazira na realnim kompozicijama u slobodnom harmonskom stavu, usmenom i pismenom analizom onog što se čulo. Tek nakon prezentacije zvučnog primera i poređenja sa notnim tekstom, treba pristupiti postavci u strogom harmonskom stavu.
Posebnost ovog programa predmeta harmonija se ogleda i u činjenici da se teži kvalitetu, a ne kvantitetu. To znači da zadaci mogu biti i kraći nego što je to uobičajeno (npr. četiri takta), jer je zvučna slika svakog urađenog primera bitnija za razumevanje suštine problematike od broja urađenih zadataka.
U programu su zastupljeni i (usmeni) harmonski diktati, tako da se prepoznavanjem funkcija i karakterističnih veza učenik od početka navikava da čuje harmoniju. U toku izrade zadataka učenik može, ali i ne mora da koristi klavir, ali kad je zadatak urađen treba ga, svakako, odsvirati, kako bi rezultat mogao biti proveren sluhom. Poželjno je da učenici ne samo otpevaju zadatak koji je urađen na tabli već i da isti zadatak odsviraju u ansamblu gudačkog kvarteta (ili kvinteta sa udvojenom basovom linijom u kontrabasu) radi približavanja zvuka strogog i slobodnog harmonskog stava. U vezi sa izradom zadataka valja voditi računa da se na zadatom basu formira muzikalna sopranska linija i obrnuto, pri harmonizaciji soprana dobra linija basa, kako bi učenik mogao da pokaže koliko je ovladao logikom harmonskog izražavanja.
Sve zadatke treba i analizirati i posvetiti im jednaku pažnju, kao i primerima iz literature uz planiranje dovoljnog broja časova potrebnih za obnavljanje i utvrđivanje gradiva.
Program predmeta harmonija, u potpunosti priprema učenike za dalje školovanje, s obzirom na to da na nivou visokog obrazovanja postoji predmet Analiza muzičkog dela u okviru koga se izučava analiza dela (ne pisanje zadataka), objedinjujući analizu muzičkih oblika, kontrapunkta i harmonije.
Ciljevi:
- Sagledavanje istorijskog razvoja kontrapunkta;
- Osposobljavanje za usavršavanje analize i rada na vokalnom kontrapunktu;
- Osposobljavanje za usavršavanje analize i rada na instrumentalnom kontrapunktu;
- Upoznavanje sa baroknom instrumentalnom polifonijom.
Zadaci:
- Razvijanje sposobnosti za sagledavanjem istorijskog razvoja kontrapunkta;
- Razvijanje sposobnosti analize i rada na vokalnom kontrapunktu;
- Razvijanje sposobnosti razlikovanja vrsta imitacije;
- Razvijanje sposobnosti analize i rada na instrumentalnom kontrapunktu;
- Izučavanje tonalnog plana fuge;
- Razvijanje sposobnosti analize i rada na baroknoj instrumentalnoj polifoniji.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Modusi - vrste i karakteristike;
- Kontrapunktska melodija, kantus firmus - analitički;
- Dvoglasni kontrapunkt vokalnog stila;
- Disonance i konsonance u dvoglasu;
- Tretman teksta u vokalnom kontrapunktu - analitički;
- Troglasni polifoni stav - karakteristike troglasnog stava - analitički;
- Pevanje troglasnih primera iz literature;
- Tehnika izrade kanona; audio i pismena analiza;
- Melodika, ritmika i metrika instrumentalnog kontrapunkta;
- Harmonska osnova i stil barokne polifonije. Tretman disonance u baroknoj polifoniji;
- Izrada stilske melodije barokno-polifonog tipa, različitih ritmičkih profila;
- Dvoglasni instrumentalni polifoni stav; predstavljanje harmonske osnove dvozvucima. Harmonska analiza slobodnog dvoglasnog stava;
- Izrada slobodnog dvoglasnog stava;
- Vrsta imitacije u baroknoj polifoniji - analitički i praktično;
- Kanon - vrste i tehnike; analiza i praktična izrada u oktavi;
- Obrtajni kontrapunkt informativno; smisao i primena obrtajnog kontrapunkta. Sekvenca u kontrapunktskim oblicima - analitički i praktično.
Sadržaj programa
Kontrapunkt - osnovi renesasne polifonije
Pojam i sadržaj predmeta, istorijski razvoj kontrapunkta
Karakteristike renesansne polifonije
Slobodan dvoglasni stav, komplementarni ritam - analitički
Kanon (pojami vrste)
Motet - analitički
Imitacija - pojam i vrste imitacije; interval imitacije; preobražaj odgovora u imitaciji - inverzija, augmentacija, deminucija, retrogradni odgovor - prepoznavanje u primerima iz literature
Vokalni polifoni oblici
Stilsko-istorijske razlike između vokalnog (strogog) i instrumentalnog (slobodnog) stila polifonije.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Praktična analiza dvoglasne invencije;
- Praktična izrada dvoglasne invencije;
- Troglasna invencija - analitički;
- Višeglasni instrumentalni stav: Harmonske, melodijske i ritmičke karakteristike višeglasnog polifonog stava - primeri iz literature;
- Fuga - Oblik i tonalni plan fuge - analitički;
- Ekspozicija fuge - praktično, troglasna;
- Proširena ekspozicija i kontra ekspozicija analitički;
- Međustavovi u fugi. Sprovodni i završni deo fuge - analitički. Streta i orgelpunkt (pedal);
- Fuga sa dve ili više tema (tipovi fuge - bez ulaženja u pojedinosti). Primena fuge; fugato (analitički).
Sadržaj programa
Stilsko-istorijske karakteristike instrumentalnog (slobodnog) stila polifonije - obnavljanje (imitacija, sekvenca, harmonska osnova...)
Invencija: Oblik i tonalni plan dvoglasne invencije
Dvoglasna invencija
Kontrapunktski postupci u invenciji
Analiza primera iz literature
Oblici barokne instrumentalne polifonije - informativno. Preludijum, koralna predigra, tokata, fantazija, ričerkar.
Provera znanja na kraju prvog polugodišta
Analiza jedne invencije: primetiti harmonski jezik, imitaciju, sekvence.
Tema u fugi
Odgovor - realan, tonalan, modulirajući - analitički
Kontra subjekt - analitički
Odgovor - realan, tonalan, modulirajući - i kontrasubjekt - praktično.
Provera znanja na kraju drugog polugodišta
Analiza jedne fuge: primetiti harmonski jezik, imitaciju, sekvence...
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Da bi se karakter renesansne polifonije približio učenicima, neophodno je na početku (uz metodsku jedinicu "Osnovi vokalnog kontrapunkta") koristiti zvučne ilustracije, preslušati odlomak mise i bar jedan motet Palestrine. Preslušavanje odgovarajuće literature je neophodno sprovoditi i kasnije, naročito prilikom obrade teksta, višeglasnog stava i vokalnih polifonih oblika (motet). Istom cilju doprineće i pevanje zadataka izrađenih ili analiziranih na času, što je veoma važno i za razvoj polifonog sluha.
Barokna polifonija je učenicima bliža, s obzirom na to da je slušaju i sviraju od početka svog muzičkog obrazovanja. Ipak, i ovde će zvučne ilustracije doprineti boljem uvidu u stilske osobenosti barokne muzike i pružiti pouzdaniju osnovu za praktičan rad i za analitičko sagledavanje.
Obrada polifonih sekvenci zahteva posebnu pažnju i kontinuiranu praksu, paralelno sa savladavanjem ostalog programa, jer sekvence u polifoniji čine važno "vezivno tkivo", čija dobra izrada i tumačenje značajno utiču na kvalitet celine.
U devetom razredu težište je na prihvatanju modalnosti i, u vezi s tim, učenik treba da se osposobi da analizira kompoziciju, da prepozna modus, imitaciju... Tokom drugog polugodišta, učenik treba da bude spreman da razlikuje baroknu od renesansne muzike po jeziku (modalnost - tonalnost), polifonim postupcima, stilu. U toku prvog polugodišta desetog razreda učenik treba da bude u stanju da samostalno napiše jednu dvoglasnu invenciju, a do kraja drugog polugodišta, ekspoziciju troglasne fuge na zadatu temu.
Vrlo je važno da sve napisane zadatke i radove učenici praktično izvedu. Pri radu na vokalnom kontrapunktu obavezno je da učenici otpevaju primer koji se analizira. U desetom razredu je vrlo bitno da napisani dvoglas (slobodni dvoglas, invenciju...) odsviraju kao gudački duo (ili trio, kvartet..). Sve zadatke treba i analizirati i posvetiti im jednaku pažnju kao i primerima iz literature uz planiranje dovoljnog broja časova potrebnih za obnavljanje i utvrđivanje gradiva.
ISTORIJA MUZIKE SA UPOZNAVANJEM MUZIČKE LITERATURE
Ciljevi:
- Razvijanje svesti o značaju i ulozi muzičke umetnosti kroz razvoj civilizacije i društva;
- Osposobljavanje učenika za razlikovanje osnovnih odlika umetnosti različitih civilizacija i kultura kroz sagledavanje elemenata muzičkih dela;
- Osposobljavanje učenika za uočavanje razlika i sličnosti izmenu naše i drugih tradicija i kultura u domenu muzike;
- Unapređivanje estetskih kriterijuma kod učenika;
- Podsticanje, stvaranje i negovanje interesovanja, navika i potreba za slušanje vrednih muzičkih ostvarenja;
Zadaci:
- Sticanje znanja o muzici različitih epoha;
- Slušanje dela najznačajnijih predstavnika muzičkih epoha;
- Upoznavanje i prepoznavanje izražajnih sredstava muzičke umetnosti u odnosu na njen razvoj i karakteristike muzičkih stilova;
- Razlikovanje muzičkih stilova;
- Prepoznavanje naziva kompozicija nakon njihovog slušanja, kao i prepoznavanje i imenovanje elementarnih muzičkih elemenata koji se odnose na dinamiku, tempo, oblik dela;
- Formiranje muzičkog ukusa kroz uporednu analizu dela koja pripadaju različitim epohama i žanrovima;
- Povezivanje karakteristika instrumenta i njegove uloge u dočaravanju muzičke ekspresije;
- Razumevanje korelacije između izbora izvođačkog sastava i sadržaja muzike.
Preporučena literatura
J. Andreis, Historija muzike I, II i III
Roksanda Pejović, Istorija muzike I, II
Sonja Marinković, Istorija muzike
B. Radović, Mala istorija muzike.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Sadržaj programa
Muzička kultura pretklasnog društva i starog veka
Teorija o nastanku muzike i muzika prvobitne zajednice
Muzika starih civilizacija
Muzika Stare Grčke i Rima
Zvučne ilustracije: primeri iz folklora, notni primeri muzike naroda na niskom razvojnom stupnju, inserti muzike naroda Istoka i Stare Grčke.
Muzička kultura srednjeg veka
Muzika Bliskog istoka i Vizantije
Duhovna muzika zapadne Evrope
Svetovno jednoglasje
Razvoj srednjovekovne polifonije, muzička teorija i instrumentalna muzika
Zvučne i notne ilustracije: tipični primeri jednoglasne duhovne i svetovne muzike srednjeg veka, prvi oblici višeglasja.
Muzika renesanse
Stilske karakteristike renesanse
Ars nova u Francuskoj i Italiji
Renesansa u flamanskim zemljama
Francuska muzika zrele renesanse
Renesansa u Italiji
Renesansa u Nemačkoj i Engleskoj
Palestrina, Laso
Instrumentalna muzika renesanse
Zvučne i notne ilustracije: izbor iz duhovnih i svetovnih kompozicija stvaralaca Ars nove i predstavnika franko-flamanske škole, izbor iz stvaralaštva Palestrine i Lasa, vokalna, vokalno-instrumentalna i instrumentalna muzika.
Muzika baroka
Stilske karakteristike baroka
Opera u Italiji
Opera u Francuskoj
Opera u Nemačkoj i Glukova reforma opere
Duhovna muzika u baroku
Instrumentalna muzika u Italiji
Instrumentalna muzika u Francuskoj
Instrumentalna muzika u Nemačkoj
Zvučne i notne ilustracije.
Zahtevi na godišnjem ispitu
Tri pitanja iz programa.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Sadržaj programa
Muzika baroka
Muzika J. S. Baha (12 časova uz slušanje muzike)
Muzika G. F. Hendla (8 časova uz slušanje muzike).
Rokoko i galantni stil - pretklasicizam, Bokerini, Manhajmska škola... (8 časova uz slušanje muzike).
Muzika klasicizma
Stilske karakteristike
Muzika J. Hajdna (10 časova uz slušanjem muzike)
Muzika V. A. Mocarta (12 časova uz slušanje muzike)
Muzika L. V. Betovena (12 časova uz slušanje muzike).
Muzika romantizma
Stilske karakteristike
Rani romantičari: F. Šubert, R. Šuman, F. Šopen, F. Mendelson (8 časova uz slušanjem muzike).
Zahtevi na godišnjem ispitu
Usmeni ispit sa tri pitanja iz programa.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Sadržaj programa
Muzika romantizma
H. Berlioz i F. List (4 časa uz slušanjem muzike)
J. Brams, A. Brukner, C. Frank, G. Maler, M. Reger, J. Štraus, kompozitori violinisti (8 časova uz slušanje muzike).
Romantičarska opera
Opera u Francuskoj (2)
Opera u Italiji
Razvoj opere u Nemačkoj.
Nacionalne škole
Romantizam u Rusiji
Romantizam u Češkoj i Slovačkoj
Romantizam u Španiji
Skandinavske zemlje
Srpska romantičarska muzika (10 časova uz slušanje muzike).
Impresionizam
Stilske karakteristike
K. Debisi, M. Ravel, A. Skrjabin (8 časova uz slušanje muzike).
Stilske karakteristike muzike XX veka
Ekspresionizam, izvori i glavni predstavnici: A. Šenberg, A. Berg i A. Vebern (4 časa)
Nacionalne škole u muzici XX veka. I. Stravinski, B. Bartok, L. Janaček (4 časa)
Neoklasicizam u evropskoj muzici XX veka. Šestorica u Francuskoj. P. Hindemit, S. Prokofjev, D. Šostakovič (8 časova uz slušanje muzike)
Stilska stremljenja u muzici od druge polovine XX veka (8 časova uz slušanje muzike).
Zahtevi na godišnjem ispitu
Tri pitanja iz programa.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nastavni program sistematizovan je po istorijsko-stilskim celinama u cilju sticanja što šireg opšteg muzičkog obrazovanja učenika, kao i povezivanja ovog predmeta sa ostalim stručnim (muzički oblici, harmonija, kontrapunkt), kao i šire opšteobrazovnih predmeta (srpski jezik i književnost, istorija, istorija sa istorijom kulture i civilizacije). Svaka veća nastavna jedinica mora biti propraćena zvučnim, tj. slušnim primerima, dok najveći stvaraoci moraju biti i slušno i analitički obrađeni. U tu svrhu, treba, uvek, birati najpopularnija dela, učenicima dostupna i jednostavna za pamćenje. Neophodno je što više učenike angažovati prilikom slušanja muzike, koristeći partiture, note, likovne ili filmske, video-priloge. Metoda rada ne treba da bude isključivo verbalna i narativna, već dijaloška, na osnovu pročitanog a i slušanog. Poželjno je da se koriste različiti testovi, za određene stvaralačke oblasti ili likove, za upoređivanje različitih oblasti, stilova ili žanrova.
Ovim nastavnim predmetom potrebno je razviti ljubav prema muzici, interesovanje za posetu koncerata, aktivno slušanje muzike preko različitih sredstava. Za pojedine oblasti, moguće je uraditi seminarske radove, čitati ih javno i time razvijati proces mišljenja, povezivanja, zaključivanja i razvijati elemente pismenosti i izražavanja. Posebnu pažnju treba obratiti na razvoj gudačkih instrumenata i na dela komponovana za gudačke instrumente.
Ciljevi:
- Upoznavanje elemenata muzičkih oblika.
- Upoznavanje formi muzičkih oblika.
- Usavršavanje sposobnosti za analizom formi muzičkih oblika.
Zadaci:
- Rad na sposobnosti razlikovanja elemenata muzičkih oblika.
- Razvijanje sposobnosti samostalne analize solo pesme, ronda, varijacija, svite, sonate, koncerta.
- Rad na analizi oblika vokalno-instrumentalnih formi.
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
Sadržaj programa
Rečenica
Motiv i dvotakt
Rad sa motivom
Period
Nepravilnosti u izgradnji rečenice i perioda
Tipovi izlaganja
Oblik pesme (dvodelna, trodelna, prelazni oblik)
Složena trodelna pesma
Slobodniji tipovi pesme
Primena oblika pesme.
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Sadržaj programa
Varijacije (ornamentalne, karakterne, kontrapunktske), primeri iz literature sa analizom u osnovnim crtama bez detaljne analize
Rondo (Kuprenov, klasični sa jednom, dve i tri teme)
Svita (barokna i novija)
Sonatni oblik i sonatni ciklus
Klasični sonatni oblik
Ekspozicija sonatnog oblika
Obnavljanje i utvrđivanje programa
Razvojni deo sonatnog oblika
Repriza sonatnog oblika
Izuzeci u sonatnom obliku
Sonatni rondo
Sonata i simfonija
Kamerna dela
Koncert
Ostali instrumentalni oblici (informativno).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Da bi učenici usvojili određene pojmove i shvatili njihovu uzajamnu povezanost, da bi im se olakšao pristup u analizi manjih i većih celina, kao i složenijih oblika, neophodno je obratiti pažnju na redosled i fleksibilno pristupiti izlaganju sadržaja pojedinih nastavnih jedinica.
Polazak od rečenice i perioda, kao elementa muzičkog oblika, a tek potom izučavanje njihovih strukturalnih, odnosno tematskih elemenata - dvotakta i motiva, predlaže se zato što su učenicima rečenica i period najbliže i najlakše obuhvatne formalne celine, poznate bilo kroz sviranje muzičke literature, ili kroz rad na harmoniji, čiji se zadaci uglavnom i postavljaju kao rečenice i periodične celine, počev od učenja kadence i polukadence.
Poželjno je da se posebna pažnja posveti, upravo, mikro strukturi oblika, jer njeno temeljno razumevanje i analitičko upoznavanje ima presudan značaj za dalje uspešno snalaženje i u složenijim formalnim celinama. U prvoj godini učenja ovog predmeta predviđeno je dovoljno vremena za usvajanje predviđenih sadržaja. Najviše časova je predviđeno za dobro savladavanje oblika pesme i sonate, kao ključnih, koje čine osnovu mnogih muzičkih dela različitih žanrova, naziva i namena.
U vezi s analizom ne samo ovih oblika posebno valja naglasiti potrebu zvučnog prikaza svakog analiziranog primera, a nikako na samo njegove vizuelne, apstraktne analize.
Prilikom analize prevashodno, treba koristiti slušne i notne primere iz gudačke literature, kao i izvođački lake i fakturno pregledne klavirske kompozicije.
Prilikom obrade pojedinih nastavnih jedinica potrebno je da se učenicima objasne i neki pojmovi iz oblasti kontrapunkta. Povezivanje sa oblikotvornim činiocima harmonije (kadence, sekvence, tonalni odnosi), upravo, treba uvek da ukazuje na tesnu uzajamnu povezanost triju muzičkih "disciplina" koje su metodski razdvojene u sklopu muzičkog obrazovanja.
Ciljevi:
- Osposobljavanje na razlikovanju različitih muzičkih karakteristika u odnosu na vremensku distancu;
- Korelacija sa ostalim muzičkim predmetima;
- Sagledavanje stvaralaštva istaknutih kompozitora svake epohe, sa posebnim akcentom na kompozitore koji su pisali za gudačke instrumente;
- Razvoj i usavršavanje na poznavanju muzičke literature, sa posebnim akcentom na dela koja su pisana za gudačke instrumente;
- Sagledavanje srpske narodne muzike prvenstveno na zvučnim primerima.
Zadaci:
- Rad na razlikovanju različitih muzičkih karakteristika u odnosu na vremensku dinstancu;
- Korelacija sa ostalim muzičkim predmetima;
- Unapređivanje sposobnosti za klasifikaciju perioda muzičke istorije;
- Unapređivanje znanja o stvaralaštvu istaknutih kompozitora svake epohe, naročito stvaralaštva kompozitora koji su pisali za gudačke instrumente;
- Rad na širenju poznavanja muzičke literature, naročito dela za gudačke instrumente;
- Unapređivanje znanja o srpskoj narodnoj muzici, prvenstveno putem zvučnih primera.
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
Sadržaj programa
Izvori i koreni srpske muzike
Počeci muzike kod Slovena
Srpska srednjovekovna muzika, svetovna i duhovna
Turski period (XV-XVIII vek)
Počeci građanske muzike - XVIII vek
Romantizam u srpskim zemljama
Muzika u Miloševoj Srbiji
Prethodnici Kornelija Stankovića, Kornelije Stanković i počeci romantizma
Davorin Jenko i češki muzičari u Srbiji XIX veka
Josif Marinković
Stevan Mokranjac
Srpska muzika na prelazu u XX vek
Binički, Krstić, Joksimović.
Muzika XX veka
Prvi moderni pravci XX veka. Konjović, Milojević, Hristić, Slavenski Stojanović, Paunović, Manojlović
Nastavljači nacionalnog smera: Tajčević, Živković, Nastasijević, Bandur, Vukdragović
Predstavnici evropske moderne u međuratnom periodu (praška grupa): Logar, Milošević, Čolić, Ristić, Marić, Vučković, Rajičić
Tendencije u srpskoj muzici posle II svetskog rata. Josif, Radić, V. Mokranjac, Obradović, Radovanović, Maksimović, Despić, Ozgijan, Z. Hristić, M. Mihajlović, Jevtić, Kulenović, Trajković, Erić, Hofman
Srpska narodna muzika
Starije seosko pevanje i novije seosko pevanje
Gradska muzika
Tipovi narodnih instrumenata i instrumentalna muzika.
Izbor dela za slušanje
Izbor iz zapisa srednjovekovne muzike
Šlezinger: Igre za orkestar
Stanković: izbor dela za klavir, ("Što se bore misli moje"), obrade narodnih melodija za hor, izbor iz duhovne muzike (Liturgija)
Jenko: Uvertira "Kosovo", izbor iz horske muzike
Tolinger: "Kosovka" za hor i orkestar (odlomci)
Marinković: izbor iz solo pesama, horova i Kola, izbor iz duhovne muzike
Mokranjac: analiza Rukoveti, Kozara i Primorskih napjeva, izbor iz duhovne muzike (Liturgija, Opelo)
Binički: odlomci iz opere "Na uranku", izbor iz horske muzike
Konjović: pregled opera (od "Kneza od Zete" do "Otadžbine"), scene i odlomci iz "Koštane", izbor iz solo pesama, horske muzike ("Vragolan"), izbor iz kamerne muzike. Simfonija ce-mol
Milojević: izbor iz solo pesama, klavirske muzike i horske muzike ("Muha i komarac"), Intima za gudački orkestar, balet "Sobareva metla", odlomci
Hristić: odlomci iz baleta "Ohridska legenda", izbor iz solo pesama, horova. Opelo u be-molu, oratorijum Vaskresenje (odlomci)
Slavenski: Balkanofonija, Sonata relićoza, izbor iz horova ("Voda zvira"), kvarteti ("Pesme moje majke"), Simfonija orijenta (odlomci)
Stojanović: minijature za violinu i klavir, izbor iz violinskih koncerata
Logar: numera iz opere "Pokondirena tikva" i baleta "Zlatna ribica"
Milošević: izbor iz dela
Ristić: izbor iz simfonija (II i VIII)
Lj. Marić: odlomci iz "Pesama prostora" i Vizantijskog koncerta
S. Rajičić: 3. Klavirski koncert, odlomci iz opere "Simonida", izbor iz minijatura za klavir
V. Mokranjac: odlomci iz simfonija, izbor iz klavirske muzike ("Odjeci")
Obradović: Mikrosimfonija, odlomak iz Koncerta za violončelo.
D. Despić: izbor iz klavirske muzike
Radovanović: odlomak iz Audiospacijala
Maksimović: izbor iz vokalne muzike
M. Mihajlović: Nokturni, "Šta sanjam"
Trajković: Arion za gitaru i gudače. Kulenović: Bugi za klavir i orkestar. Jevtić: izbor iz koncertantne muzike
Z. Erić: Cartoon za gudače i čembalo.
Zahtevi na godišnjem ispitu
Tri pitanja iz programa.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Program je neophodno realizovati uz zvučne primere. Osim predloženih kompozicija, nastavnik može da izvrši dodatni, sopstveni izbor. Akcenat treba dati prevashodno slušanju muzike. Učenike treba uputiti da koriste svu raspoloživu literaturu (Andreis, Cvetko, Đurić-Klajn: Historijski razvoj muzičke kulture u Jugoslaviji, R. Cejović: Jugoslovenska istorija muzike, Vlastimir Peričić: Muzički stvaraoci u Srbiji D. Golemović: Etnomuzikologija, udžbenik za srednju muzičku školu; Diskografija naše narodne muzike, audio i video materijal) kako bi što bolje prepoznali odlike muzike u delima nacionalnih kompozitora.
Dela za slušanje u XX veku birana su tako da predstavljaju ne samo tipična ostvarenja određenog autora već su značajna kao mećaši različitih stilskih usmerenja. Potrebno je studioznije i duže zadržavati se na delima najvećih stvaralaca, koja treba obraditi kroz analizu i prikaz celokupnog rada, kao što su Mokranjac: Rukoveti ili Konjović: muzičke drame. Podrazumeva se korelacija sa istorijom muzike i naukom o muzičkom folkloru. Ukoliko je moguće, koristiti video-snimke i druge vrste prezentacije savremene muzike (televizijske emisije), posete festivalima savremene muzike, koncertima. Način proveravanja treba da bude raznovrstan - od narativnog, kroz dijalog, seminarske radove, koji bi pojedinu materiju produbili sa više aspekata do analitičkog, istorijskog i sl.
Cilj:
- Savladavanje veštine brzog i tečnog čitanja notnog teksta;
- Upoznavanja učenika sa instrumentalnom literaturom.
Zadaci:
- Upoznavanje učenika sa osnovnim principima i problematikom čitanja sa lista, kao i različitim načinima i tehnikama čitanja s lista;
- Osposobljavanje učenika da posle kraće vizuelne analize uspešno pročita zadati notni tekst, poštujući sve zadate parametre (tonalitet, tempo, dinamiku, artikulaciju, ritam itd.);
- Osposobljavanje učenika za analizu teksta i razvijanje sposobnosti da unapred vidi notni tekst;
- Razvijanje opšteg poznavanja muzičke literature, posebno gudačke.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
Program predmeta čitanje s lista za IV, V i VI razred bazira se i proističe iz programa glavnog predmeta, odnosno instrumenta kao i orkestra i kamerne muzike. Za ovaj uzrast učenika, program je baziran na lakšim kompozicijama uz poštovanje principa postupnosti u savladavanju programa.
Obavezni minimum programa
Za IV razred:
- pet etida;
- sedam kompozicija različitog sadržaja, oblika i karaktera;
- dve kompozicije predviđene programom za kamerno muziciranje;
- pet kompozicije za orkestar - hor;
- tri-četiri dua primerene težine i različitog karaktera.
Za V razred:
- osam etida;
- deset kompozicija različitog sadržaja, oblika i karaktera;
- dve kompozicije predviđene programom za kamerno muziciranje;
- pet kompozicije za orkestar - hor;
- tri-četiri dua primerene težine i različitog karaktera.
Za VI razred:
- 10 etida;
- 12 kompozicija različitog sadržaja, oblika i karaktera;
- dve kompozicije predviđene programom za kamerno muziciranje;
- pet kompozicije za orkestar - hor;
- tri-četiri dua primerene težine i različitog karaktera.
Preporučena literatura
Vivaldi, Plejel, Mocart, Teleman, Hendl, Koreli, Vivaldi, Ivančić, Sorkočević, Slavenski, Tajčević, Đeminijani, Lili, Ramo, Bah, Dankla, Mazas, Berio, Stojanović, Dvoržak, Brams, Kampanjoli, Volfrat, Tartini, Bokerini, Bartok, a po potrebi i razni komadi i etide, u dogovoru sa nastavnicima glavnih predmeta.
Provera znanja se vrši na kolokvijumu u toku godine i na ispitu na kraju godine.
- Na kolokvijumu se izvode dva primera za čitanje s lista od kojih se jedan dostavlja učeniku dan pre, za pripremu, a drugi primer se zadaje na samom ispitu za izvođenje prima vista.
- Na godišnjem ispitu se izvode tri primera za čitanje s lista, od kojih se dva dostavljaju učeniku dan pre ispita za pripremu, a treći primer se zadaje na samom ispitu za izvođenje prima vista.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
VIOLINA
Sadržaj programa
Koreli: Končerto groso op. 6 br. 7
G. Toreli: Simfonija ce-mol op. 6
A. Vivaldi: Končerto groso op. 3
A. Vivaldi: Simfonija
L. Sorkočević: Simfonija br. 6 De-dur
L. Sorkočević: Simfonija br. 4 Ef-dur
L. Sorkočević: Simfonija br. 3 De-dur
K. Stamic: Orkestarski kvartet op. 4
J. S. Bah: Brandenburški koncert br. 5 De-dur
J. S. Bah: Brandenburški koncert br. 1 Ef-dur
J. S. Bah: Brandenburški koncert br. 3 Ge-dur
J. Hajdn: Simfonija br. 31 De-dur.
Preporučena literatura:
Orkestarske studije za violinu, I sveska,Milorad Đurić, ("Nota", Knjaževac, 1979).
VIOLA
Sadržaj programa
J. S. Bah: Simfonija Ef-dur, I stav
J. S. Bah: Brandenburški koncert: br. 1; br. 2 - I stav; br. 3 Ge-dur; br. 4 Ge-dur; br. 5 De-dur; br. 6 Be-dur.
J. S. Bah: Koncert za violinu a-mol
J. S. Bah: Koncert za violu E-dur
J. S. Bah: Koncert za flautu, violinu i klavir a-mol
J. S. Bah: Koncert za klavir de-mol
J. Hajdn: Simfonija br. 12; Simfonija br. 16; Simfonija br. 99.
V. A. Mocart: Čarobna frula - uvertira
V. A. Mocart: Figarova ženidba - uvertira.
Preporučena literatura
Orkestarske studije za violu, I sveska, Petar Ivanović, ("Nota", Knjaževac, 1979).
VIOLONČELO
Sadržaj programa
J. Hajdn: Simfonija br. 88; Simfonija br. 94 Ge-dur; Simfonija br. 101 De-dur - Časovnik; Simfonija br. 103 Es-dur; Simfonija br. 104 De-dur - Londonska
V. A. Mocart: Čarobna frula - uvertira; Don Žuan - uvertira; Figarova ženidba - uvertira
Mocart: Simfonija br. 30 De-dur - Hafnert; Simfonija br. 40 ge-mol; Simfonija br. 41 Ce-dur - Jupiter
L. van Betoven: Simfonija br. 1 Ce-dur op. 21; Simfonija br. 2 De-dur op. 36; Simfonija br. 3 Es-dur op. 55 - Eroika; Simfonija br. 5 ce-mol op. 67; Simfonija br. 6 Ef-dur op. 68 - Pastoralna; Simfonija br. 7 A-dur op. 92; Simfonija br. 9 de-mol op. 125
L. van Betoven: Uvertira "Leonora" br. 3 op. 72a.
Preporučena literatura
Orkestarske studije za violončelo, I sveska, Relja Ćetković, ("Nota", Knjaževac, 1979).
KONTRABAS
Sadržaj programa
Muzika baroka i pretklasike
G. F. Hendl: Orkestarska svita "Muzika na vodi"
J. S. Bah: Pasija po Mateju - hor i rečitativ
J. S. Bah: Koncert za violinu E-dur
J. S. Bah: Koncert za klavir i orkestar ef-mol
J. S. Bah: Čakona de-mol
J. S. Bah: Brandenburški koncert: Be-dur, Ef-dur, Ge-dur
K. V. Gluk: Ifigenija na Tauridi - uvertira.
Preporučena literatura
Orkestarske studije za kontrabas", I deo, Vojin Draškoci i Jurij Počevski.
Obavezni minimum programa
10 etida
12 kompozicija različitog sadržaja, oblika i karaktera
dve kompozicije predviđene programom za kamerno muziciranje
dve kompozicije za orkestar - hor
tri-četir dua primerene težine i različitog karaktera.
Provere znanja se vrše dva puta godišnje - na kolokvijumu u decembru i godišnjem ispitu u junu.
- Na kolokvijumu se izvode dva primera za čitanje s lista, od kojih se jedan dostavlja učeniku dan pre ispita, za pripremu, a drugi primer se zadaje na samom ispitu za izvođenje prima vista.
- Na ispitu se izvode tri primera za čitanje s lista od kojih se dva dostavljaju učeniku dan pre ispita za pripremu, a treći primer se zadaje na samom ispitu za izvođenje prima vista.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
VIOLINA
Sadržaj programa
J. Hajdn: Simfonija br. 88; Simfonija br. 94; Simfonija br. 31 De-dur; Simfonija br. 101 De-dur; Simfonija br. 104 De-dur; Simfonija br. 94 Ge-dur; Simfonija br. 103 Es-dur
V. A. Mocart: Simfonija br. 35 De-dur; Simfonija br. 41 Ce-dur; Simfonija br. 39 Es-dur; Figarova ženidba - uvertira
F. Šubert: Simfonija br. 8 ha-mol.
Preporučena literatura:
- Orkestarske studije za violinu I sveska, Milorad Đuričić ("Nota", Knjaževac, 1979).
VIOLA
Sadržaj programa
V. A. Mocart: Idomeneo - uvertira "Cosi fan tutte" - uvertira
V. A. Mocart: Simfonija br. 35 De-dur - Hafner; Simfonija br. 36 - Lincer; Simfonija br. 40 ge-mol; Simfonija br. 41 Ce-dur - Jupiter
L. Kerubini: Vodonoša - uvertira
Đ. Rosini: Seviljski berberin - uvertira; Svraka kradljivica - uvertira
L. van Betoven: Uvertire "Koriolan" op. 67;"Leonora" br. 1 op. 72a; "Leonora" br. 2 op. 72a; "Leonora" br. 3 op. 72a
L. van Betoven: Simfonija br. 3 Es-dur - Eroika - op. 55; Simfonija br. 5 ce-mol op. 67;Simfonija br. 6 Ef-dur - Pastoralna - op. 68.
Preporučena literatura
Orkestarske studije za violu, I sveska, Petar Ivanović ("Nota", Knjaževac, 1979).
VIOLONČELO
Sadržaj programa
L. van Betoven: Uvertira "Koriolan" op. 62
F. Šubert: Simfonija br. 4 ce-mol - Tragična; Simfonija br. 2, Be-dur; Simfonija br. 7, Ce-dur; Simfonija br. 8, ha-mol - Nedovršena
R. Šuman: Simfonija br. 1, Be-dur op. 38; Simfonija br. 2, Ce-dur op. 61; Simfonija br. 4, de-mol op. 120
F. Mendelson: Simfonija br. 3, e-mol op. 56 - Škotska; Simfonija br. 4, A-dur op. 90 - Italijanska; Simfonija br. 5, de-mol, op. 107 - Reformacijska
F. Mendelson: Uvertira "Fingalova pećina" op. 26
K. M. Veber: Oberon - uvertira; Čarobni strelac - uvertira; Eurijante - uvertira
Veber - Berlioz: Poziv na igru op. 65
X, Berlioz: Fantastična simfonija op. 14
X. Berlioz: Harold u Italiji op. 16 - Simfonija sa violom obligato
X. Berlioz: Rimski karneval op. 17.
Preporučena literatura
Orkestarske studije za violončelo, I sveska, Relja Ćetković ("Nota", Knjaževac, 1979).
KONTRABAS
Sadržaj programa
J. Hajdn: Simfonije: br. 99 Es-dur; br. 94 Ge-dur; br. 101 De-dur; br. 104 De-dur
V. A. Mocart - uvertire iz opera: "Don Žuan", "Figarova ženidba", "Čarobna frula", "Otmica iz Seraja"
V. A. Mocart - Simfonije: br. 39, Es-dur, K543; br. 40, ge-mol; br. 41 - Jupiter; br. 35, De-dur - Hafner; br. 36, Ce-dur - Lincer
L. van Betoven: Simfonije br I, II, III, IV i V.
Preporučena literatura:
Orkestarske studije za kontrabas, I deo, Vojin Draškoci i Jurij Počevski.
Pored navedenih dela, treba obrađivati, povremeno, delove kompozicija iz programa za glavni instrument, kamernu muziku i orkestar - po izboru nastavnika navedenih predmeta.
Obavezni minimum programa
10 etida
12 kompozicija različitog sadržaja, oblika i karaktera
dve kompozicije predviđene programom za kamerno muziciranje
dve kompozicije za orkestar - hor
tri-četiri dua primerene težine i različitog karaktera.
Provere znanja se vrše dva puta godišnje - na kolokvijumu u decembru i godišnjem ispitu u junu.
- Na kolokvijumu se izvode dva primera za čitanje s lista od kojih se jedan dostavlja učeniku dan pre ispita, za pripremu, a drugi primer se zadaje na samom ispitu za izvođenje prima vista.
- Na ispitu se izvode tri primera za čitanje s lista od kojih se dva dostavljaju učeniku dan pre ispita za pripremu, a treći primer se zadaje na samom ispitu za izvođenje prima vista.
(1 čas nedeljno, 37 časova godišnje)
VIOLINA
Sadržaj programa
V. A. Mocart: Čarobna frula - uvertira, Arija Morena
V. A. Mocart: Otmica iz Saraja - uvertira
V. A. Mocart: Simfonije: br. 38, De-dur; br. 41 Ce-dur; br. 40 ge-mol
B. Smetana: Prodana nevesta - uvertira
J. Majseder: Scena iz baleta
Đ. Rosini: Viljem Tel - uvertira
L. Delib: Kopelija - svita iz baleta
B. Britn: Jednostavna simfonija II i IV stav
V. Mokranjac: Divertimento za gudače.
Preporučena literatura
Orkestarske studije za violinu, sveska I i II, Milorad Đuričić, ("Nota", Knjaževac, 1979)
Druga literatura koja odgovara zahtevima.
VIOLA
Sadržaj programa
L. van Betoven: Koncert za klavir br. 4 op. 58
L. van Betoven: Simfonija br. 7 A-dur op. 92
L. van Betoven: Koncert za klavir br. 5 op. 73
L. van Betoven: Simfonija br. 9 de-mol op. 125
L. van Betoven: Misa Solemnis op. 123
L. van Betoven: Koncert za violinu De-dur
K. M. Veber: Čarobni strelac - uvertira; Eurijente - uvertira; Precioza - uvertira; Oberon - uvertira; Jubilarna uvertira
F. Šubert: Simfonija br. 2, Be-dur; Simfonija br. 4, ce-mol - Tragična; Simfonija br. 7, Ce-dur
R. Šuman: Simfonija br. 1 Be-dur op. 38
R. Šuman: Uvertira "Manfred"
R. Šuman: Koncert za klavir a-mol op. 54.
Preporučena literatura:
Orkestarske studije za violu, I sveska, Petar Ivanović ("Nota", Knjaževac, 1979).
VIOLONČELO
Sadržaj programa
Ponkieli: Đokonda - Igra satova
Đ. Rosini: Seviljski berberin - uvertira; Viljem Tel - uvertira
M. I. Glinka: Ruslan i Ljudmila - uvertira
Ž. Bize: Arlezijanka - Svita br. 1
J. Brams: Simfonija br. 1 ce-mol op. 68; Simfonija br. 4, e-mol, op. 98; Simfonija br. 2, De-dur op. 73; Simfonija br. 3, Ef-dur, op. 90
J. Brams: Koncert za klavir br. 2, Be-dur, op. 83
B. Smetana: Prodana nevesta - uvertira
P. I. Čajkovski: Slovenski marš op. 31
P. I. Čajkovski: Serenada za gudače Ce-dur op. 48
P. I. Čajkovski: Labudovo jezero - Svita iz baleta - op. 20
P. I. Čajkovski: Simfonija br. 4, Es-dur, op. 36; Simfonija br. 5, e-mol op. 64; Simfonija br. 6 ha-mol op. 74 - Patetična
P. I. Čajkovski: Koncert za klavir br. 1 op. 23
P. I. Čajkovski: Romeo i Julija - uvertira - fantazija.
Preporučena literatura:
Orkestarske studije za violončelo, I sveska, Relja Ćetković ("Nota", Knjaževac, 1979).
KONTRABAS
Sadržaj programa
L. van Betoven, simfonije: VI, VII, VIII i IX
L. van Betoven, uvertire: Koriolan; Leonora br. 3; Osvećenje doma
K. M. f Veber, uvertire: Oberon; Precioza; Eurijante; Čarobni strelac
F. Šubert, simfonije: br. 7, Ce-dur; br. 8 ha-mol - Nedovršena
F. Mendelson, simfonije: br. 3 a-mol; br. 4 A-dur
F. Mendelson, Uvertira "Fingalova pećina"
R. Šuman, simfonije: br. 1, Be-dur; br. 1, Ce-dur; br. 4 de-mol
F. List: Mazepa - simfonijska poema
J. Brams, simfonije: br. 1, ce-mol; br. 2 De-dur; br. 3 Ef-dur; br. 4 e-mol.
Preporučena literatura:
Orkestarske studije za kontrabas, I deo, Vojin Draškoci i Jurij Počevski.
Pored navedenog, treba obrađivati, povremeno, delove kompozicija iz programa za glavni instrument, kamernu muziku i orkestar - po izboru nastavnika navedenih predmeta.
Obavezni minimum programa
10 etid
12 kompozicija različitog sadržaja, oblika i karaktera
dve kompozicije predviđene programom za kamerno muziciranje
dve kompozicije za orkestar - hor
Tri-četiri dua primerene težine i različitog karaktera.
Provere znanja se vrše dva puta godišnje - na kolokvijumu u decembru i godišnjem ispitu u junu.
- Na kolokvijumu se izvode dva primera za čitanje s lista od kojih se jedan dostavlja učeniku dan pre ispita, za pripremu, a drugi primer se zadaje na samom ispitu za izvođenje prima vista.
- Na godišnjem ispitu se izvode tri primera za čitanje s lista od kojih se dva dostavljaju učeniku dan pre ispita za pripremu, a treći primer se zadaje na samom ispitu za izvođenje prima vista.
(1 čas nedeljno, 35 časa godišnje)
VIOLINA
Sadržaj programa
L. van Betoven - III simfonija Es-dur op. 55
L. van Betoven - IV simfonija Be-dur op. 60
L. van Betoven - VI simfonija Ef-dur op. 68
L. van Betoven - VII simfonija A-dur op. 92
L. van Betoven - IX simfonija de-mol op. 125
L. van Betoven - Leonora br. 3 pr. 72a - uvertira
J. Brams - Koncert za klavir op. 15
J. Brams - I simfonija ce-mol op. 68
J. Brams - II simfonija De-dur op. 73
F. Šubert - Simfonija ha-mol
Adam - Žizela - svita iz baleta
Dvoržak - IX simfonija e-mol
B. Smetana - Vltava - simfonijska poema br. 2
P. I. Čajkovski - Labudovo jezero - baletska svita
P. I. Čajkovski - IV simfonija ef-mol op. 36
P. Konjović - Velika čočečka igra - opera "Koštana"
S. Rajičić - Simfonija in E.
Preporučena literatura:
Orkestarske studije za violinu, II sveska, Milorad Đuričić ("Nota", Knjaževac, 1979).
Druga literatura koja odgovara po zahtevima i obimu.
VIOLA
Sadržaj programa
R. Šuman - Simfonija br. 2, Ce-dur op. 61; Simfonija br. 3, Es-dur, op. 97
Simfonija br. 4, de-mol, op. 120
F. Mendelson - Simfonija br. 3, a-mol op. 56 - Škotska
F. Mendelson - Koncert za violinu e-mol, op. 64
F. Mendelson - Simfonija br. 5 de-mol op. 107 - Reformacijska
F. Mendelson - Uvertira "Fingalova pećina" - Hebridi - op. 26; "San letnje noći" - uvertira op. 21
F. Mendelson - "San letnje noći" - skrco op. 61
F. Mendelson - Simfonija br. 4 de-mol op. 90 - Italijanska
G. Majerber - Hugenoti - opera u 4 čina
Ž. Bize - Karmen - opera u 4 čina
Đ. Verdi -Trubadur - opera u 4 čina; Rigoleto - opera u 3 čina
Aida - opera u 4 čina, Bal pod maskama - opera u 3 čina, Otelo - opera u 4 čina.
Preporučena literatura:
Orkestarske studije za violu, I sveska, Petar Ivanović ("Nota", Knjaževac, 1979).
VIOLONČELO
Sadržaj programa
N. R. Korsakov: Šeherezada op. 25 - Simfonijska svita
N. R. Korsakov: Španski kapričo op. 34
Dvoržak: Simfonija br. 8 (4) Ge-dur op. 88; Simfonija br. 9 (5) e-mol op. 95 - "Iz novog sveta"
E. Elgar: Enigma varijacije op. 36
C. Frank: Simfonija de-mol
Brukner: Simfonija br. 4 Es-dur; Simfonija br. 7 E-dur
G. Maler: Simfonija br. 1 De-dur; Simfonija br. 4 Ge-dur
P. Dika: Čarobnjakov učenik - Simfonijska poema
J. Sibelijus: Simfonija br. 2 De-dur op. 43
S. Prokofjev: Simfonija br. 5 op. 100
S. Prokofjev: Klasična simfonija op. 25
D. Šostakovič: Simfonija br. 1 Ef-mol op. 10; Simfonija br. 5 de-mol op. 47.
Preporučena literatura:
Orkestarske studije za violončelo, I sveska, Relja Ćetković ("Nota", Knjaževac, 1979).
KONTRABAS
Sadržaj programa
R. Štraus - Simfonija br. 1 ef-mol
R. Štraus - Don Žuan - simfonijska poema, Makbet, Smrt i preobraženje, Til Ojlenšpigel, "Tako je govorio Zaratustra", Don Kihot, Život junaka, Simfonija domestika
P. I. Čajkovski - Serenada za gudače
P. I. Čajkovski - Svita za orkestar br. 3; br. 4
P. I. Čajkovski - Krcko Oraščić
P. I. Čajkovski - Simfonije br. 1 ge-mol, br. 2 ce-mol, br. 3, br. 4, br. 5 i br. 6.
P. I. Čajkovski - Manfred, Italijanski kapričo, Uvertira 1812
P. I. Čajkovski - Romeo i Julija, Frančeska Rimini, Uspavana lepotica
P. I. Čajkovski - Evgenije Onjegin, Mazepa, Pikova Dama, Čarobnica
Đ. Verdi - opere: Rigoleto, Trubadur, Travijata, Bal pod maskama, Moć sudbine, Makbet, Don Karlos, Aida, Otelo, Falstaf
Đ. Verdi: Rekvijem
U operama treba izabirati najznačajnije delove za kontrabas.
Preporučena literatura
Orkestarske studije za kontrabas, I deo, Vojin Draškoci i Jurij Počevski.
Pored navedenog, treba obrađivati, povremeno, delove kompozicija iz programa za glavni instrument, kamernu muziku i orkestar - po izboru nastavnika navedenih predmeta.
Obavezni minimum programa
10 etida;
12 kompozicija različitog sadržaja, oblika i karaktera;
dve kompozicije predviđene programom za kamerno muziciranje;
dve kompozicije za orkestar - hor.
tri-četiri dua primerene težine i različitog karaktera.
Provere znanja se vrše dva puta godišnje, na kolokvijumu u decembru i godišnjem ispitu u junu.
- Na kolokvijumu se izvode dva primera za čitanje s lista od kojih se jedan dostavlja učeniku dan pre ispita, za pripremu, a drugi primer se zadaje na samom ispitu za izvođenje prima vista.
- Na ispitu se izvode tri primera za čitanje s lista od kojih se dva dostavljaju učeniku dan pre ispita za pripremu, a treći primer se zadaje na samom ispitu za izvođenje prima vista.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Predmet čitanje s lista ima za cilj savladavanje veštine brzog i tečnog čitanja notnog teksta kroz upoznavanje učenika sa instrumentalnom literaturom na nivou zahteva postojećih programa glavnog predmeta i orkestarskog materijala primerenog tehničkim zahtevima određenog uzrasta. Realizacija zadataka doprinosi sticanju veštine sagledavanja teksta u celini, a samim tim i bržem napredovanju na svim izvođačkim predmetima.
Čitanje s lista je obavezan predmet za sve učenike od IV do X razreda. Za učenike IV, V i VI razreda nisu predviđene provere znanja u vidu kolokvijuma i završnih ispita. Nastava se izvodi u parovima kako bi efekat nastave bio što bolji. Znanja stečena na časovima ovog predmeta treba da omoguće učeniku njihovu najširu primenu u praksi.
Nastavu čitanja s lista treba započeti najjednostavnijim vežbama, etidama ili kompozicijama koje se obrađuju u nižim razredima. Najvažnije je insistirati na kontinuiranom kretanju kroz tekst, bez prekida ili zadržavanja. Treba insistirati na tome da ritam bude izveden bez greške, puls bude ujednačen - u tempu u kom se mogu izvesti prethodni zahtevi. Pogrešno odsvirane note mogu se tolerisati i zbog njih ne treba prekidati čitanje. Pre početka sviranja treba pregledati tekst (predznaci i takt). Kada se kod učenika učvrsti sposobnost neprekidnog kretanja kroz kompoziciju i potpunog pravilnog ritmiziranja, mogu mu se postaviti detaljniji zahtevi u vezi sa tempom, kao i sa kompletnim muzičkim izražavanjem (fraziranje, dinamika, artikulacija, boja itd.).
Opseg čitanog teksta treba postepeno širiti. Nastava podrazumeva i uputstva za vežbanje, ukazivanje na određenu problematiku koja se sreće u muzičkoj literaturi i kako je rešiti i prevazići. Praksa treba da omogući učeniku brže snalaženje kroz nepoznat muzički tekst bilo da se radi o kamernoj ili orkestarskoj muzici.
U sedam godina (od IV do X razreda) obuke na ovom predmetu, tehnika "prima vista" treba da bude rutinska i uobičajena procedura, kao sastavni i neodvojivi deo kulture učenika koji je spreman da nastavi svoje dalje školovanje na nekom od muzičkih fakulteta.
Pored već navedenih predmeta, čitanje s lista je usko povezan i sa ostalim predmetima, kao što su solfeđo, teorija muzike, harmonija, kontrapunkt, muzički oblici i istorija muzike.
Ciljevi:
- Razvijanje interesovanja i ljubavi prema muzici kroz slušanje i izvođenje muzike;
- Razvijanje sposobnosti aktivnog slušanja u okviru grupnog izvođenja muzike
- Osnovno muzičko opismenjavanje;
- Upoznavanje sa elementarnim pojmovima iz teorije muzike;
- Razvijanje smisla za improvizaciju muzičkog sadržaja.
Zadaci:
- Izvođenje dečjih, narodnih i drugih pesama različitog karaktera i sadržaja;
- Razvijanje kritičkog mišljenja (sposobnost iskazivanja osećanja koja nastaju slušanjem ili izvođenjem muzike).
- Razvijanje sluha i glasovnog opsega;
- Razvijanje muzičke memorije;
- Savladavanje notnog pisma i taktiranje;
- Osposobljavanje za metričko praćenje muzičkog toka taktiranjem.
Program pripremnog razreda realizuje se u okviru nastave pripremnog solfeđa, instrumenta i grupnog muziciranja.
Pripremni solfeđo se realizuje kroz sledeće oblasti:
- Slušanje muzike
Dečje pesme i instrumentalna literatura.
Praćenje muzike jednostavnim pokretima tela (koračanje, tapšanje...)
Slušanje u vezi sa promenom karaktera, melodije, dinamike, pulsa, tempa, ritma, i drugih elemenata muzičke strukture u toku sviranja.
- Melodika
Obrada dečjih narodnih i drugih pesama različitih muzičkih žanrova po sluhu i iz notnog teksta.
Pesme - modeli za tonove u Ce-duru.
Transponovanje melodijskih motiva - "pomeranje".
- Ritam
Taktiranje i brojanje na dva, tri i četiri.
Notne vrednosti od cele do osmine note i pauze.
Prepoznavanje dvodela, trodela i četvorodela.
U nedeljnom rasporedu časova pripremni solfeđo, odnosno melodika, slušanje muzike i ritam obuhvaćeni su jednim časom nedeljno u trajanju od 45 minuta.
PREPORUČENA LITERATURA:
- Zorislava M. Vasiljević: Muzički bukvar, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Instrument
Nastava instrumenta obuhvata upoznavanje instrumenta, pravilno držanje instrumenta, odnosno postavku leve i desne ruke i ovladavanje osnovnim elementima početnog sviranja. Program se koncipira prema individualnim sposobnostima i mogućnostima svakog učenika, a realizuje se do 3 časa nedeljno, u trajanju od 30 minuta. Na kraju pripremnog razreda učenici polažu prijemni ispit za upis u I razred.
Grupno muziciranje
U okviru pripremne nastave mogu biti organizovani i časovi grupnog muziciranja i to u okviru horića, odnosno malog orkestra ili kamerne muzike sa 2 časa nedeljno, u zavisnosti od broja, mogućnosti, individualnih sklonosti i sposobnosti upisanih učenika.
PREPORUČENA LITERATURA ZA INSTRUMENT I GRUPNO MUZICIRANJE
- Literatura po izboru.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Primeri se obrađuju po sluhu, ili iz notnog teksta, pevanjem solmizacionim slogovima paralelno sa taktiranjem, uz pomoć nastavnika. Veoma je važno opažanje pojedinačnih tonova kao i tonova u grupi, ritmičkih figura, metričkih vrsta i usmenih melodijsko-ritmičkih diktata.
Kroz razvijanje muzikalnosti, interesovanja i ljubavi prema muzici, uz muzičko opismenjavanje i slušanje muzike, pripremni razred upućuje decu mlađeg uzrasta ka osnovnom muzičkom obrazovanju i vaspitanju. Razvijajući sluh, glasovni opseg i muzičku memoriju, deca obogaćuju muzički fond narodnih i dečijih pesama različitog karaktera i sadržaja.
Boravak dece u muzičkoj školi u toku pripremnog razreda, pruža im priliku za upoznavanje sa muzičkim instrumentima kao i za grupno muziciranje kroz koje se uče međusobnom slušanju i uvažavanju.
(1 čas nedeljno, 35-37 časova godišnje)
Cilj ovog fakultativnog predmeta je prevencija i sprečavanje eventualnih deformiteta koji mogu nastati kao posledica održavanja nepravilnog položaja tela prilikom sviranja instrumenta.
Zadaci:
- jačanje isuficijentne muskulature i prevenciju deformiteta i posturalnih poremećaja;
- opuštanje tonirane muskulature;
- sticanje znanja o značaju pravilnog držanja tela;
- razvoj pozitivnog stava prema fizičkoj aktivnosti.
Sadržaj programa
Vežbe za prevenciju i otklanjanje kifoze,
Vežbe za prevenciju i otklanjanje skolioze,
Vežbe za prevenciju i otklanjanje lordoze,
Vežbe za prevenciju i otklanjanje deformiteta stopala,
Vežbe istezanja i opuštanja muskulature,
Značaj kontinuiranog vežabanja,
Zdravstveno-higijenske navike.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Predmet mogu pohađati učenici koji osete potrebu za dodatnim korektivnim vežbanjem ili oni kojima je to preporučeno. Za ovaj fakultativni predmet učenici se opredeljuju na početku školske godine. Formira se samo jedna grupa, na nivou cele škole u okviru koje se realizuju različite aktivnosti što podrazumeva individualizaciju, odnosno prilagođavanje korektivnih vežbi potrebama i mogućnostima svakog učenika.
Dobro organizovane fizičke aktivnosti u ovom uzrastu dovode do smanjenja broja učenika sa posturalnim poremećajima i telesnim deformitetima kao i onih koji su oslobođeni nastave fizičkog vaspitanja.
Na osnovu razrađenog programa rada učenik treba da ovlada određenim vežbama koje moraju da budu primerene uzrasnim karakteristikama, polu, eventualnom deformitetu, isuficijentnoj ili previše toniranoj muskulaturi. Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje znanja na osnovu kojih će učenici upoznati suštinu korektivnog vežbanja i značaj pravilnog držanja tela za zdravlje i njihov dalji profesionalni razvoj. Osim toga, učenici treba da se upoznaju sa zakonitostima razvoja mladog organizma i značaja sticanja zdravstveno-higijenskih navika i da razviju pozitivan stav prema fizičkom vežbanju.
Za realizaciju ovog predmeta nije potrebna dodatna oprema već se koristi ona koja je predviđena za nastavu fizičkog vaspitanja. Nastavnik kontinuirano prati učenike i u skladu sa tim menja program vežbi. Sve promene nastavnik beleži u ličnom kartonu učenika.
UVOD U ORKESTARSKO DIRIGOVANJE
(1 čas nedeljno, 36-37 časova godišnje)
Cilj ovog fakultativnog predmeta je razvoj sposobnosti učenika za rad sa kamernim ansmablima i orkestrima, kao i primena, odnosno delotvornost naučene tehnike na živom zvuku.
Zadaci predmeta su upoznavanje sa istorijskim razvojem dirigovanja, sa osnovnim zakonitostima dirigovanja, sa ulogom i značajem dirigenta kao vođe i pravilima koja vladaju u ansamblu. U okviru predmeta učenici treba da vežbaju dirigovanje kroz tehničke vežbe različitog tempa, dinamike i arutikulacije i vežbe koje obezbeđuju fiksiranost zglobova i elastičnost mišića.
Sadržaj programa
Početna pozicija
Pripremni potez - sistem tačke i pokreta, odnos amplitude - tempa, odraz od osnovne tačke i pokret koji sledi, dinamika i artikulacija
Takt/Shematski prikazi (2/4 ¾ 4/4 5/4 kao i 6/8 9/8 12/8)
Predtakt/Uzmah
Dirigovanje na jedan potez (una battuta)
Odnos tempa, takta i karaktera u delu
Korone, cezure, general pauze
Promena tempa, promena takta
Samostalnost leve ruke (diferencirati pokrete leve i desne ruke nakon što se savladaju osnovne vrste taktova i tempa)
Pokreti vezani za dinamiku, artikulaciju, agogiku i određene ritmičke figure: subito f, subito p, akcenti, krešendo, dekrešendo, acc. rit. rall. ritard., sinkopiran ritam
Obraćanje deonicama i raznolikost pokreta
Rad sa dirigentskom palicom
formira koncepcija nekog dela
Osnovne postavke u radu sa ansamblima (sastav i vrste orkestara, raspored, brojnost, ujednačavanje zvuka).
Preporučena literatura/partiture:
Pahelbel - Kanon i žiga
Koreli - Končerto groso op. 6 br.2 (I stav)
Vivaldi - Končerto za gudače i kontinuo (po izboru) - D-dur RV 121
Bah - Brandenburški koncert br. 3
Hajdn - Simfonije br. 88, 93, 94, 104
Mocart - Mala noćna muzika, Serenada u D-duru, Simfonije br. 26, 36, 39, 40, Uvertire Otmica iz Saraja, Figarova ženidba, Čarobna frula
Betoven - Simfonije 1, 2, 4, 5, 7, 8 (pojedini stavovi), Uvertire Egmont, Leonora br. 3
Šuman - Simfonije br. 1, 4
Šubert - Simfonije br. 5, 6, 8
Dvoržak - Slovenske igre (8), Serenada za gudače
Brams - Mađarske igre
Čajkovski - Serenada za gudački orkestar op. 48, Elegija za gudače
Albinoni - Simfonije, Adađo
Grig - Per Gint (odlomci)
Elgar - Serenada za gudački orkestar op. 20, Elegija za gudače, op. 58
Sa talentovanim učenicima mogu se raditi i orkestarske pratnje:
Arije po izboru - Verdi - Rigoleto, Trubadur, Aida, Otelo; Pučini - Boemi, Toska, Čajkovski - Evgenije Onjegin.
Koncerti za gudače (prvi stavovi): Teleman, Čajkovski, Mendelson, Brams.
Literatura za nastavnika:
T. Romanić - Dirigiranje, Svjetlost - Sarajevo, 1987.
L. Dimitrijević, A. Krastavčević - Skripta za predmet horsko dirigovanje sa sviranjem horskih partitura, Proleter - Ruma, 1979.
F. Lhotka - Dirigiranje, Školska knjiga - Zagreb, 1968.
R. Vagner - O dirigovanju
H. Berlioz - Esej o muzici - dirigent
J. Haberlen - Mastering Conducting Techniques
C. Knox - exercise) - Mark Foster Music company - USA, 1977
B. McElheran - Conducting Technique, Oxford University Press, 2004.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Predmet mogu pohađati učenici koji osete potrebu za upoznavanje zakonitosti dirigovanja ili oni kojima je to preporučeno od predmetnog nastavnika na osnovu pokazanih sposobnosti i sklonosti. Za ovaj fakultativni predmet učenici se opredeljuju na početku školske godine. Nastava se realizuje u jednom terminu koji najviše odgovara učenicima što znači da se formira samo jedna grupa od učenika osmog i devetog razreda.
Cilj predmeta je da učenicima razjasni osnovne probleme i pravilnosti dirigovanja. Na početku, učenici se upoznaju sa ulogom dirigenta i njegovim zadacima u radu sa ansamblom. Nastava se održava u grupama, a sa učenicima se radi i individualno u okviru grupe.
Savladavanje tehnike dirigovanja u početnoj fazi rada predstavlja najvažniji segment. Počinje se od dirigentskog stava, odnosno početne pozicije. Vežba se u onom stavu u kome se u stvarnosti i nastupa. Pravilno savladani početni stav predstavlja glavni preduslov za dalje uspešno savlađivanje složenijih zadataka. Ovome se mora posvetiti puna pažnja jer su kasnije izmene već usvojenog pogrešnog stava teške i spore. Učenik mora da uspostavi punu kontrolu nad svakim delom svoga tela i treba da radi vežbe za elastičnost tela. Učenici posmatraju stav profesora i upoređuju ga sa svojim kolegama i sobom. Jednom usvojen pokret se mora marljivo uvežbavati. Dobro je da učenici, radi kontrole, vežbaju uz ogledalo.
Uvek postoji dilema - da li da se obrađuje prvo priprema ili taktiranje. Najprirodniju varijantu predstavlja paralelno upoznavanje sa ovim problemima. Što se tiče metrike, učenik se prvo upoznaje sa taktiranjem dvodelnog takta. Grafički prikaz putanje ruke je vrlo značajan, ne samo za dvodel, već i za ostale mere. Kada se savlada mesto teze i arze učenici će vizuelizacijom brzo usvojiti metričke sheme. Za početak je dovoljno da učenici savladaju trodelnu i četvorodelnu shemu koja je izvedena iz dvodela.
Uzmah ili priprema su važni jer učenici treba da shvate da se u ovom impulsu izražava tempo, dinamika i karakter kompozicije, kao i ataka ansambla.
Dirigovanje se realizuje unapred. Svojim gestom dirigent upravlja onim što predstoji, ali i prati trenutni tok muzike. Najbolji dokaz učeniku za ovu zakonitost je situacija pijano-forte. Sve ove probleme treba "ozvučiti" odnosno proraditi kroz literaturu. Primere treba tražiti u muzici koja je poznata učenicima. Počinje se od dvoglasa. Veoma je korisno da se učenici na času organizuju tako da formiraju ansambl koji će pevati ova dela. Za početak su to odlomci, kasnije se obrađuju celine.
Korone, cezure, ritardanda, aćeleranda, krešenda, dekrešenda, promene tempa i drugo uče se tek kada su gore navedeni zadaci savladani.
Svaki učenik treba da poznaje značenje dirigentskog glasa, da ga obeleži u literaturi i da ga peva dok diriguje. Kanoni su najdelotvorniji u proučavanju dirigentskog glasa. Predmet dobija svoj potpuni smisao kada učenik diriguje ansamblom. U početku će se učenici iznenaditi, možda i uplašiti zvuka koji stiže sa zakašnjenjem. Sa tim problemom učenici treba da su već teoretski upoznati.
Učenik treba da poznaje orkestarske grupe i mesto na kome se svaka deonica instrumenta nalazi. Ovo je prilika da se proveri znanje koje je učenik stekao u okviru predmeta muzički instrumenti.
Dirigentski stav u radu sa orkestrom je izmenjen u odnosu na hor. Ruke stoje niže od horskog stava, jer muzičari u orkestru sede, pa se ovo mora uvežbavati.
Značaj dirigentske palice treba objasniti. Način na koji palica leži u ruci se vežba i na nju se ruka navikava kao violinista na gudalo. Za savladavanje treba vremena.
Predavač može da napravi selekciju najuspešnijih učenika koji će dirigovati školskim orkestrom na nekoj od redovnih proba uz punu kontrolu profesora.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- Nastavak rada na izvođačkoj tehnici;
- Upoznavanje sa elementima muzičke forme u funkciji izražajnog sviranja;
- Savladavanje oznaka za pedal;
- Razlikovanje elemenata artikulacije;
- Osposobljavanje učenika za samokontrolu zvuka.
Sadržaj programa
Lestvice
Durske i molske lestvice kroz četiri oktave u paralelnom i suprotnom kretanju u šesnaestinama;
Trozvuci u velikom razlaganju kroz četiri oktave paralelno;
Dominantni i umanjeni septakord simultano i razloženo četvoroglasno, a veliko razlaganje kroz dve oktave paralelno.
Preporučena literatura
J. Kršić - Klavirska čitanka za četvrti razred
K. Černi - Etide op. 299, I i II sveska
G. F. Hendl ili J. S. Bah - dve polifone kompozicije (po izboru)
Izbor sonata i sonatina: J. Hajdn, A. Mocart, L. Van Betoven..., dve cele sonatine ili sonate
P. I. Čajkovski - op. 39
R. Šuman - Album za mlade, op. 68 (izbor)
B. Bartok - Za decu i Mikrokozmos - II sveska
J. Slavenski - Igre i pesme sa Balkana
Rajičić - Svita de-mol
Klavirska pratnja (izbor kompozicija pisanih za gudačke instrumente).
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
Operativni zadatak:
- Nastavak rada na izvođačkoj tehnici.
Sadržaj programa
Lestvice:
Durske i molske lestvice kroz 4 oktave u paralelnom i suprotnom kretanju u šesnaestinama
Trozvuci u velikom razlaganju kroz 4 oktave paralelno
Dominantni i umanjeni septakord simultano i razloženo četvoroglasno, a veliko razlaganje kroz dve oktave paralelno.
Preporučena literatura
Jela Kršić - Klavirska čitanka za četvrti razred
K. Černi - Etide op. 299, I i II sveska
G. F. Hendl ili J. S. Bah - dve polifone kompozicije (po izboru)
Izbor sonata i sonatina (J. Hajdn, A. Mocart, L v. Betoven i dr.), dve cele sonatine ili sonate
P. I. Čajkovski - op. 39
R. Šuman - Album za mlade, op. 68 (izbor)
B. Bartok - Za decu i Mikrokozmos - II sveska
J. Slavenski - Igre i pesme sa Balkana
Rajičić - Svita de-mol
Klavirska pratnja (izbor kompozicija pisanih za gudačke instrumente).
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nastava predmeta uporedni klavir predviđena je od trećeg do šestog razreda. Fakultativni predmet istog naziva ima za cilj da kod učenika koji predmet izaberu unapredi tehniku sviranja klavira.
Sviranje lestvica je osnovno sredstvo u izgradnji manuelne tehnike i izjednačenosti u zvuku. Pored ritmičke preciznosti, treba primeniti pravilan prstored, kao i uzlaznu i silaznu dinamiku koju nameću zvučni uslovi samog instrumenta.
Neophodna je opreznost nastavnika klavira kada je u pitanju rad nad klavirskom tehnikom, koja bi, pod određenim uslovima, mogla, eventualno, da naškodi tehnici sviranja gudačkog instrumenta. Stoga je bolje da umesto petoprsnih vežbi, arpeđa, dugačkih etida, nastavnik klavira podstiče kod učenika sviranje jednostavne akordske fakture, kao i učenje muzike po sluhu - komponovanje akordskih veza koje će učenicima biti od velike koristi za razvoj muzičkog mišljenja i sluha.
Postupnost u radu je od velikog značaja za savlađivanje harmonskog instrumenta kakav je klavir.
Pogrešno bi bilo rukovoditi se time što mnogi od ovih učenika lako čitaju notni tekst, pa na izgled brzo pročitaju neku novu kompoziciju koja je tehnički iznad nivoa. Samo opreznost i postupnost u odabiranju programa mogu dovesti do željenog rezultata.
Poželjno je da jednostavnu klavirsku pratnju učenik izvodi sa gudačkim instrumentom, što je moguće ranije, i da ovaj deo programa bude važan deo nastave klavira. Za posebno nadarene poželjno je da učenici, sami i uz pomoć nastavnika, po sluhu nalaze jednostavne harmonske hodove, kao pratnju kolegi - gudaču.
U odabiru uporednog klavira kao fakultativnog predmeta poželjno je da učenici:
- sviraju filmsku muziku za klavir (u obradi učenika - po sluhu);
- sviraju u nekom ansamblu gde postoji klavir, radi potpunijeg doživljaja i što bolje pripreme za neku buduću saradnju u okviru njihovog poziva.
Cilj predmeta je da učenici ovladaju aranžiranjem jednostavnijih kompozicija.
Zadaci:
- razvoj osnovnih elemenata instrumentacije,
- Razvoj sposobnosti rada u aranžiranju manjeg ansambla,
- upotreba različitih instrumenata,
- prepoznavanje instrumenata i ansambala,
- prepoznavanje i analiza stilski različitih aranžmana,
(1 čas nedeljno, 37/35 časova godišnje)
Sadržaj programa
Karakteristike interpretacije, transpozicija i zapisivanje
Transponovanje melodije jednog u drugi gudački instrument
Predstavljanje melodije koju izvodi duvački instrument - u melodiju za neki od gudačkih instrumenata
Postojeći dvoglas slobodnog klavirskog stava prearanžirati za dva gudačka instrumenta
Postojeći dvoglas duvačkih instrumenata prearanžirati za dva gudačka instrumenta
Analiza muzičkih primera iz literature u odnosu na muzičke parametre (ritam, metar, melodija, harmonija, polifonija)
Prearanžiranje postojećeg troglasa (klavirski ili horski stav) u gudački trio
Prearanžiranje klavirskog trija koji sadrži bar jedan duvački instrument u odgovarajući sa gudačkim instrumentima
Postojeći četvoroglas (horski stav ili adekvatan primer iz literature) preraditi za gudački kvartet
Analiza instrumentacije kompozicija pisanih za gudački orkestar.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Na listi fakultativnih predmeta nalazi se i uvod u aranžiranje jer je praksa pokazala da je ponekad teško organizovati ansambl po kompozitorovoj zamisli, te je potrebno"prearanžirati" postojeću kompoziciju i modifikovati je za sastav koji je učenicima (kasnije muzičarima) na raspolaganju.
Predmet mogu pohađati učenici koji osete potrebu za upoznavanje zakonitosti i veštine aranžiranja muzičkog sadržaja ili oni kojima je to preporučeno od predmetnog nastavnika na osnovu pokazanih sposobnosti i sklonosti. Za ovaj fakultativni predmet učenici se opredeljuju na početku školske godine. Nastava se realizuje u jednom terminu koji najviše odgovara učenicima što znači da se formira samo jedna grupa od učenika devetog i desetog razreda.
Težište u prikazivanju dobre instrumentacije i različitih aranžmana treba bazirati na odabranim, dobro poznatim primerima iz literature različitih žanrova. Često, neke kompozicije popularnog žanra mogu biti vrlo inspirativne za učenike. Nije obavezno aranžirati cele kompozicije, najbolje je odabrati karakteristične delove, koji, pak, treba da budu povezani i sa oblikom, tj. osmišljenom muzičkom celinom.
Treba insistirati na prepoznavanju instrumenata i ansambala po zvuku, sa posebnom pažnjom na karakter i logiku muzike, kao i artikulaciju. "Prevođenje" artikulacije nekog drugog instrumenta ili ljudskog glasa u jezik gudačkog instrumenta je od posebne važnosti.
Svaki aranžirani primer treba obavezno odsvirati i ono što je napisano slušno proveriti. U zavisnosti od motivacije učenika moguće je (i poželjno) upriličiti i javno izvođenje uspelijih radova, u okviru nekog od javnih časova, gde bi učenici stekli i dodatnu motivaciju u aranžiranju kompozicija.
Nastavnik treba da ima dozu kreativnosti u pristupu ovom predmetu, a može koristiti postojeću literaturu, koju treba prilagoditi uzrastu učenika.
ORGANIZACIJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
U okviru desetogodišnjeg muzičkog obrazovanja u Školi izučavaju se violina, viola, violončelo i kontrabas. Pored stručnih predmeta koji su specifični za osnovno i srednje muzičko obrazovanje i vaspitanje, u školi učenici dobijaju osnovno i opšte srednje obrazovanje i vaspitanja. Škola za muzičke talente organizovana je kao škola sa domom učenika.
Nastava se realizuje kao individualna, grupna i razredna. Čas muzičke nastave traje 30 ili 45 minuta, u zavisnosti od predmeta i godine učenja. Nastava i drugi oblici obrazovno-vaspitnog rada ostvaruju se u okviru šestodnevne radne nedelje - od I do IX razreda u 37 radnih nedelja, a u X razredu u 35 radnih nedelja. Preostale nedelje se koriste za pripremu godišnjih ispita, maturskog ispita, prijemnog ispita za fakultet i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada.
Nastava predmeta informatika i računarstvo u VII i VIII realizuje se kao blok nastava, tako što se u toku školske godine 5 dana organizuje 6 časova u bloku (po jedan ponedeljak, utorak, sreda, četvrtak i petak). Tih dana učenici nemaju nastavu iz drugih nastavnih predmeta.
Podela odeljenja na grupe
Tabela 1. Stručni predmeti
Oblik nastave |
Predmeti |
individualna nastava |
- glavni predmet - instrument |
dva učenika na času |
- čitanje sa lista |
do pet učenika na času |
- kamerna muzika |
do 10 učenika na času |
- solfeđo |
od 15 do 30 učenika na času |
- orkestar učenika od IV do VI razreda |
Prijemni ispiti
Prijemni ispit u Školi polaže se pre upisa u prvi razred. Ispit obavlja stručni tim koji čine profesori instrumenta, solfeđa, teoretičari, psiholog i pedagog. Na prijemnom ispitu proverava se sluh, ritam i muzička memorija. Deo prijemnog ispita čini i psihološka provera sposobnosti, čiji rezultati nisu eliminatorni. Psihološka provera sposobnosti sprovodi se komplementarno sa proverom sposobnosti koju obavlja komisija nastavnika muzičke škole. Ona ima svoje, jasno definisano mesto i funkciju u okviru prijemnog ispita, i značajna je u procesu identifikacije razvoja darovitosti u oblasti muzike.
Prijemni ispiti za VII razred (srednji nivo) se sastoji iz ispita iz instrumenta, solfeđa i psihološke provere sposobnosti. Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu je 300 bodova - 200 bodova za instrument i 100 bodova za solfeđo. Minimum bodova za prijem učenika je 150 bodova za instrument i 70 bodova za solfeđo. Rezultati psihološke provere sposobnosti nemaju eliminatorni karakter.
Godišnji ispiti/kolokvijumi/smotre
Tabela 2. Dinamika kolokvijuma/smotri* i godišnjih ispita po predmetima, u toku školske godine
Predmet |
Kolokvijum/smotra |
Kolokvijum/ |
Godišnji ispit |
Ukupan broj |
Razred |
|
instrument |
novembar |
mart |
maj-jun |
|
od I do X |
|
kamerna |
decembar |
/ |
maj-jun |
2 |
IV-X |
|
solfeđo |
oktobar |
decembar |
mart |
maj-jun |
4 |
od II do X |
KP 1** |
KP 2** |
KP 3** |
KP 4** |
|||
uporedni klavir |
/ |
/ |
maj-jun |
1 |
VI |
|
čitanje s lista |
|
|
jun |
1 |
VI-X |
|
teorija muzike |
/ |
/ |
jun |
1 |
VI-VII |
|
muzički |
|
|
jun |
1 |
VII |
|
istorija muzike |
/ |
/ |
jun |
1 |
VII-IX |
|
muzički oblici |
/ |
/ |
jun |
1 |
IX-X |
|
* |
Kolokvijum - provera - ispit u kome učestvuju predstavnici FMU; smotre - provera u kojoj učestvuju predstavnici nastavnika Škole. |
** |
KP - klasifikacioni period. |
*** |
Preliminarne provere - utvrđivanje mogućnosti daljeg obrazovanja u Školi, odnosno preusmeravanje učenika u drugu muzičku obrazovanu ustanovu ili osnovnu školu, vrši se u III i VI razredu. |
Smotre, odnosno kolokvijumi organizuju se u toku školske godine, a cilj je proveravanje znanja i napredovanje učenika.
U toku školske godine, obavezno je učešće svakog učenika na javnim nastupima škole, najmanje dva puta godišnje. Time se stiču uslovi i pravo za polaganje godišnjeg ispita iz instrumenta kao glavnog predmeta. Učenici nagrađeni na saveznim i internacionalnim takmičenjima, na predlog Nastavničkog veća, mogu biti oslobođeni polaganja godišnjeg ispita.
Maturski ispit
Učenici Škole polažu maturski ispit na završnoj godini svoga školovanja. U okviru maturskog ispita učenici polažu pismeni zadatak iz srpskog jezika i književnosti, ispit iz kamerne muzike i ispit iz glavnog predmeta - resital. Ispiti iz kamerne muzike i glavnog predmeta - instrumenta, učenici polažu pred komisijom koju čine predstavnici profesora Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i nastavnici Škole. Učenici koji su u okviru kamernog ansambla osvojili nagrade na međunarodnim takmičenjima ili su imali zapaženu koncertnu aktivnost, mogu biti oslobođeni polaganja ovog dela maturskog ispita.
Klavirska saradnja - korepeticija
Za učenike prvog i drugog razreda, nastava instrumenta sa korepetitorom nedeljno traje 20 minuta. Za učenike trećeg i četvrtog razreda, nastava instrumenta sa korepetitorom nedeljno traje 30 minuta. Za učenike od petog do sedmog razreda, nastava instrumenta sa korepetitorom nedeljno traje 45 minuta. Za učenike od osmog do desetog razreda, nastava instrumenta sa korepetitorom nedeljno traje 60 minuta.
Vannastavne aktivnosti
Neophodni i sastavni deo vannastavnih aktivnosti jeste svakodnevno vežbanje instrumenta, kamerne muzike i klavira. Vreme potrebno za ove aktivnosti prilagođeno je uzrastu učenika i zahtevima programa navedenih predmeta. Nadzor nad svakodnevnim vežbanjem vrši nadležni vaspitač, stručni koordinator i nastavnik. U saradnji sa Fakultetom muzičke umetnosti u Beogradu, u Školi mogu biti angažovani i studenti master studija/asistenti koji u okviru svoje obavezne prakse mogu biti uključeni u nadzor nad vežbanjem uz mentorstvo predmetnih nastavnika.
Tabela 3. Vežbanje instrumenta - nedeljno opterećenje učenika
Vežbanje instrumenta |
Razred |
Preporučeno vreme |
Prosečno |
Prosečno |
za mlađe razrede |
od I do III |
3 x 30 min. |
maksimum 2 sata |
maksimum 14 sati |
za starije razrede |
od IV do X |
od 2 do 6 sati |
minimum 4 sata |
minimum 20 sati |
Drugi sadržaji vannastavnih aktivnosti se utvrđuju u skladu sa potrebama učenika. Cilj je da učenici kreativno provode svoje slobodno vreme u školi i domu, kao i da se njihov potencijal usmeri na raznovrsne aktivnosti koje će podstaći ukupan razvoj. Planiranje i sadržaji vannastavnih aktivnosti zavise od uzrasta učenika i njihovih navika. U okviru ovih aktivnosti realizuju se društveno-korisni zadaci koji razvijaju radne navike i racionalno planiranje radnih i kulturnih potencijala. Učenici, pored ostalog, stiču i odgovornost za očuvanje životne sredine i razvijaju kolektivno delovanje u sprovođenju akcija u okviru sekcija i timova.
Tabela 4. Jezičko-književna sekcija
Sekcija |
Cilj |
Zadaci |
Jezičko-književna sekcija |
Negovanje kulture usmenog i pismenog izražavanja |
- proučavanje književnog jezika i dijalekata kraja u kome se nalazi škola |
recitatorska |
usavršavanje sposobnosti izražajnog čitanja i kazivanja |
- čitanje i analiziranje književnih i drugih tekstova, |
dramska |
uvođenje u dramsko stvaralaštvo i scensku umetnost |
- upoznavanje dramske i pozorišne umetnosti, |
strani jezik |
funkcionalno znanje stranog jezika |
- obogaćivanje leksičkog fonda, |
novinarska |
upućivanje u oblike novinarstva |
- pripremanje novinskih priloga i tekstova, |
medijska |
proširenje znanja o sredstvima masovnih medija |
- praćenje, snimanje, analiziranje muzičkih i ostalih emisija, |
Medijateka, nototeka, biblioteka |
osposobljavanje za rad u biblioteci/nototeci/medijateci |
- izbor i evidentiranje notnog i drugog materijala, |
filmska |
upoznavanje filma kao umetnosti |
- analiziranje raznih umetničkih, posebno muzičkih filmova, |
Tabela 5. Likovne i sekcije graditeljstva
Sekcija |
Ciljevi |
Zadaci |
Slikarska |
prepoznavanje međusobnog uticaja likovne i muzičke umetnosti |
- praktičan rad, |
Vajarska |
ovladavanje vajarskim tehnikama |
- praktičan rad, |
Sekcija za repariranje i održavanje instrumenata |
popravka i izrada gudačkih instrumenata |
- upoznavanje osnova graditeljstva gudačkih, instrumenata - škole Amati, Stradivari, Gvarneri... |
U okviru Škole, mogu se organizovati i druge sekcije na inicijativu učenika. Grupu čini najmanje pet učenika. Sekciju mogu voditi nastavnici i stručni saradnici. Sekcije koje postižu dobre rezultate treba posebno stimulisati, a nastavnike podržati i nagraditi.
Uputstvo za realizaciju programa vannastavnih aktivnosti
Realizacija ovog dela programa je prilagođena uslovima u domu Škole. Svi društveno-korisni sadržaji se realizuju u okviru 20 časova godišnje i zahtevaju posebnu pažnju i određenu vremensku pripremu, u skladu sa uzrastom učenika i odgovarajućim aktivnostima. To znači da se za ove aktivnosti mogu planirati, na sedmičnom nivou, po 30 minuta, a mesečnom po 2 sata. S obzirom na to da se u školi obrazuju učenici od 6 do 18 godina, koji žive i rade u uslovima doma, mnogi sadržaji se realizuju u okviru vaspitnih aktivnosti doma.
Učenički parlament
Učenički parlament čine učenici starijih razreda, po 2 iz svakog razreda (od VII do X). Učenički parlament ima svoj poslovnik, predsednika i zamenika, koji se biraju na godinu dana. U pripremanju sednica pomaže im stručni saradnik ili direktor Škole. Sastaju se prema potrebi. Predstavnici učeničkog parlamenta mogu da prisustvuju radu nastavničkog veća ili školskog odbora, bez prava odlučivanja. Dnevni red sastanaka parlamenta usaglašava se sa realnim potrebama Škole. Učenici nižih razreda ne učestvuju u radu učeničkog parlamenta, ali učestvuju u životu i radu škole, odnosno u radu odeljenske zajednice. Svaki razred ima svog predsednika i zamenika.
Fizičko i zdravstveno vaspitanje
Maksimalno razvijanje muzičkih sposobnosti i razvoj kompletne ličnosti učenika, zahteva vežbanje instrumenta tokom većeg dela dana, što je naporan i statičan rad. Zato, fizičko i zdravstveno vaspitanje u školi zauzima posebno mesto. Pored redovnih časova fizičkog vaspitanja, svakodnevno se realizuju i sledeće aktivnosti:
- jutarnja gimnastika;
- popodnevna gimnastika;
- ritmika;
- folklor, ples;
- plivanje, trčanje, stoni tenis i šah.
Poseban program fizičko-zdravstvenog vaspitanja odvija se i u okviru sledećih aktivnosti:
- izleti (jesenji, prolećni);
- radna letovanja (master kursevi);
- radna zimovanja (orkestarske pripreme);
- slobodne aktivnosti (razni rekreativni grupni programi).
Program svakog oblika rekreacije utvrđuje se u skladu sa nastavnim planom i programom i u saradnji sa muzičkim većem, kao i uz saglasnost Saveta roditelja i Školskog odbora. Cilj ovih aktivnosti je očuvanje zdravlja, razvijanje principa tolerancije i međusobnog poštovanja i ponašanja u grupi, razvijanje ekološke svesti i podsticanja samostalnosti.
Tabela 6. Aktivnosti u okviru posebnog programa fizičko-zdravstvenog vaspitanja
Aktivnosti |
Kratak opis i sadržaj aktivnosti |
Dinamika, trajanje |
jednodnevni izleti |
- pešačenje, igra i spremanje obroka u prirodi, |
dva puta godišnje |
radno letovanje |
- rekreacija, odmor, |
u toku letnjeg raspusta, do 14 dana |
radno zimovanje |
- rekreacija, odmor, |
u toku zimskog raspusta, do 7 dana |
ostale slobodne aktivnosti |
- organizovanje i pripreme sportskih takmičenja, |
jednom godišnje |
Program zdravstvene zaštite
Očuvanje i unapređivanje zdravlja učenika u školi je stalna briga svih učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu, s obzirom na izuzetno zahtevan školski program, veliku psiho-fizičku angažovanost i rano odvajanje od porodice, odnosno život u domu.
Cilj programa zdravstvene zaštite jeste da:
- učenici steknu osnovne informacije o zdravlju,
- formiraju pravilne navike i razvijaju neophodne veštine za postizanje zdravog ponašanja,
- primene stečena znanja i veštine u svakodnevnom životu,
- razviju pozitivnu sliku o sebi i prihvate svoja osećanja, želje i potrebe kao jedan od preduslova zdravog načina života radi razvijanja samopouzdanja i samopoštovanja,
- postepeno razvijaju kapacitete za međusobnu komunikaciju, komunikaciju sa sredinom, vršnjacima i roditeljima...,
- uspostavljanje saradnje škole, porodice i lokalne zajednice radi razvoja, zaštite i unapređivanja zdravlja učenika.
Zdravstvenog vaspitanje se realizuje u saradnji sa razrednim starešinom i predmetnim nastavnicima, prema planiranim temama. Zdravstveno vaspitanje obavlja i vaspitač u okviru svoje vaspitne grupe, a stručni saradnik individualnim radom sa učenicima.
Da bi zdravstvena briga o učenicima bila potpuna, uloga roditelja je značajna u:
- identifikaciji zdravstveno-vaspitnih potreba učenika,
- davanju podrške zdravstvenoj praksi koja se sprovodi u okviru programa zdravstvenog vaspitanja u školi,
- davanju povratnih informacija o efektima ostvarivanja programa.
Zdravstveno-vaspitni programi treba da budu pažljivo planirani, praćeni i integrisani u nastavni proces. Poruke o zdravlju treba da budu jasne i nedvosmislene, a saradnja sa zdravstvenim službama mora da bude kontinuirani proces.
KULTURNA I JAVNA DELATNOST
Specifičnost delovanja Škole u Ćupriji, posebno dolazi do izražaja u okviru ostvarivanja kulturne i javne delatnosti. Pored obrazovnog, Škola ima cilj da svojim muzičkim aktivnostima što snažnije utiče na kulturni razvoj lokalne sredine i šire.
Škola, kao centar kulturnog i društvenog života, organizuje sledeće aktivnosti:
- Koncertna delatnost u okviru koje učenici prikazuju rezultate svog muzičkog umeća. Koncerti se organizuju u zemlji i inostranstvu radi promovisanja muzičke umetnosti i animiranja mladih za bavljenje muzikom.
- Održavanje seminara u školi, sa velikim brojem predavača i polaznika. Razmena stručnih predavača i prezentacija iskustva u izvođačkoj metodici i pedagogiji kao značajan izvor informacija kojima se podižu ne samo kompetencije nastavnika već i neposredno učenika.
- Organizacija međunarodnih skupova - letnje škole, seminari, kampovi, majstorski kursevi... čime se obezbeđuje razgranata međunarodna saradnja i koncertno predstavljanje mladih u njihovim muzičkim dostignućima.
- Učešće u omladinskom simfonijskom orkestru, čime se obezbeđuje neophodno sviračko iskustvo važno za kasnije profesionalno delovanje.
- Organizovanje koncertne sezone, kao specifičnim podstrekom i motivacijom za kontinuirane koncertne aktivnosti tokom školske godine;
- Saradnja sa ustanovama kulture kao što su Muzička omladina, Kolarčeva zadužbina, različite fondacije i drugo. Pored samostalnog nastupanja u okviru Bemusa, Svetosavske akademije, Republičkog takmičenja, međunarodnih takmičenja, učenici ove škole sviraju kao pridruženi članovi u orkestrima Beogradske filharmonije, Simfonijskog orkestra RTS-a, međunarodnim omladinskim orkestrima itd.
OSNOVE VASPITNOG PROGRAMA
Osnove vaspitnog programa jesu osnova za:
1) donošenje programa vaspitnog rada u školi sa domom;
2) vrednovanje kvaliteta vaspitnog rada u školi sa domom.
Program je pripremljen u skladu sa opštim principima obrazovanja i vaspitanja i specifičnostima škole za muzičke talente. Program je organizovan u četiri oblasti koje čine okosnicu vaspitnog rada u školi sa domom. Svaka oblast ima ciljeve (ostvaruje ih vaspitač), očekivane ishode (dostiže ih učenik, a vaspitač ih koristi za planiranje i vrednovanje sopstvenog rada) i preporučene teme (koristi ih vaspitač za planiranje i realizaciju svojih aktivnosti). Na kraju dokumenta nalazi se uputstvo za način ostvarivanja ovog programa.
Cilj vaspitnog rada u školi sa domom je:
- obezbeđivanje optimalnih uslova za dostupnije, efikasnije i kvalitetnije obrazovanje i vaspitanje učenika;
- osposobljavanje učenika za uspešno funkcionisanje u uslovima odvojenosti od porodice i snalaženje u različitim problemskim situacijama;
- podrška razvoju ličnosti učenika u skladu sa uzrasnim i ličnim potrebama, individualnim karakteristikama i interesovanjima;
- jačanje kompetencija učenika koje doprinose socijalnoj integraciji i prevazilaženju teškoća u vezi sa čestim javnim nastupima i takmičenjima.
OBLAST |
CILJ |
ISHODI |
PREPORUČENE TEME |
ADAPTACIJA NA ŽIVOT U DOMU |
• Podrška procesu prilagođavanja učenika na život u domu i okruženju u kome su dom i škola. |
• poznaje organizaciju doma, način njegovog funkcionisanja i poštuje pravila ponašanja, |
• Organizacija, funkcionisanje i pravila života u domu. |
UČENJE I ŠKOLSKA USPEŠNOST |
• Pomoć učenicima da samostalno i uspešno uče, postižu obrazovne rezultate i izgrade odgovoran odnos prema školskim obavezama i sopstvenom profesionalnom razvoju. |
• poznaje i primenjuje efikasne strategije učenja i vežbanja instrumenta, |
• Planiranje učenja. |
ŽIVOTNE VEŠTINE |
• Osposobljavanje učenika za aktivan i odgovoran odnos prema sopstvenom i tuđem životu kroz sticanje različitih životnih veština. |
• realno sagledava sebe, sopstvene potrebe, interesovanja, mogućnosti, |
• Slika o sebi: samopercepcija, samopoštovanje, samopouzdanje. |
ŽIVOT U ZAJEDNICI |
• Osnaživanje učenika za socijalnu integraciju. |
• svojim ponašanjem i postupcima pokazuje da uvažava različitosti i poštuje prava drugih, |
• Uvažavanje različitosti, tolerancija, poštovanje prava drugih. |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Vaspitni rad u školi sa domom ostvaruje se na osnovu Programa vaspitnog rada koji donosi škola, odnosno dom na osnovu dokumenta Osnove vaspitnog programa. Program vaspitnog rada sadrži ciljeve, ishode, sadržaje, vrste aktivnosti, oblike rada i druga pitanja od značaja za vaspitni rad uvažavajući specifičnosti korisnika doma. Jedna od najznačajnijih specifičnosti doma škole za muzičke talente jeste što korisnici mogu biti učenici od 6 do 18 godina. Te velike uzrasne razlike zahtevaju razuđenost pristupa, aktivnosti i posebnu organizaciju rada. Osim toga, na vaspitnom programu je odgovornost da se učenicima koji su u velikoj meri opterećeni sadržajima vezanim za muziku obezbedi ravnoteža i sa drugim sadržajima neophodnim za celovit razvoj mlade osobe.
Osnove vaspitnog programa su tako koncipirane da podrazumevaju poštovanje individualnih razlika među učenicima, kao i sposobnost vaspitača da prati učenike, njihove potrebe, interesovanja, mogućnosti, aktuelna dešavanja i da u skladu s tim odabere odgovarajuće sadržaje, načine rada i vremensku dinamiku.
Sve četiri oblasti vaspitnog rada su jednako važne, a vaspitač ih, u neposrednom radu sa učenicima, integriše jer između njih postoji prirodna veza. Na primer, proces adaptacije se ne vezuje samo za prvu godinu boravka u domu jer se krize odvojenosti od porodice mogu pojaviti i kasnije.
U programu su navedene samo preporučene teme koje vaspitač dopunjuje, proširuje i menja prema konkretnim potrebama i planu sopstvenog rada, imajući u vidu ishode koje treba ostvariti. Redosled navedenih ishoda ne iskazuje njihovu važnost - svi su od značaja za postizanje opšteg cilja programa, odnosno vaspitnog rada. Između ishoda, kako u okviru jedne, tako i više oblasti, postoji povezanost. Ostvarivanje jednog ishoda doprinosi ostvarivanju drugih ishoda.
Mnogi ishodi su procesni i predstavljaju rezultat kumulativnog dejstva vaspitnog rada, tokom dužeg vremenskog perioda. Svakodnevni vaspitni rad doprinosi napredovanju učenika ka navedenim ishodima. Po vrsti, ishodi mogu biti:
a) saznajni (učenik poznaje organizaciju doma, zna gde i na koji način može dobiti informaciju i pomoć);
b) emocionalni (prepoznaje sopstvena i tuđa osećanja, prihvata odvojenost od kuće...);
v) voljni (iskazuje spremnost da drugima pomogne, ume da napravi kratkoročne planove, traži pomoć kad mu treba...).
Treba imati u vidu da se saznajni (kognitivni) ishodi lakše ostvaruju, ali tek kad su ishodi sve tri vrste ostvareni opšti cilj vaspitnog rada je dostignut u potpunosti. Zato nije dovoljno poznavati pravila doma već ih i poštovati, kao što nije dovoljno poznavati principe konstruktivne komunikacije već i komunicirati na takav način.
U realizaciji programa vaspitač koristi različite metode i tehnike rada, kao i sve oblike rada (individualni, rad u parovima, malim i velikim grupama). On procenjuje koji način rada, u datim okolnostima, najbolje vodi željenim ishodima. Prednost imaju oblici rada u kojima učenici mogu aktivno da učestvuje.
Za punu realizaciju programa potrebno je da vaspitač sarađuje sa drugim vaspitačima, stručnim saradnicima, upravom doma, roditeljima, nastavnicima škole. Vaspitač je važan model za ugled učenicima. On ličnim primerom, svojim izgledom (urednost), osobinama ličnosti (tačnost, odgovornost, iskrenost, doslednost...) i ponašanjem (odnos prema radu, način na koji komunicira i rešava konfliktne situacije, prati kulturna dešavanja...) takođe doprinosi postizanju navedenih ishoda.
Kad god je moguće treba podsticati inicijativnost, participaciju i timski rad učenika. Treba ih uključiti u organizaciju aktivnosti u domu, pitati ih za mišljenje, omogućiti da biraju između različitih mogućnosti uz obrazloženje svojih izbora. Za ostvarenje nekih ishoda vaspitač može da se osloni na uzajamnu pomoć učenika, posebno starijih učenika mlađim. Brojne institucije u okruženju, amaterska pozorišta, sportski klubovi, razna takmičenja, učenički parlament su, takođe, mesto za vaspitni rad sa učenicima. Posebnu pažnju treba posvetiti podršci učenicima da na konstruktivan način provode slobodno vreme u skladu sa sopstvenim interesovanjima i mogućnostima. Vaspitač organizuje različite aktivnosti na predlog i u skladu sa interesovanjima učenika i mogućnostima ustanove, i upoznaje učenike sa aktivnostima u okruženju u koje mogu da se uključe.
Za realizaciju programa važna je atmosfera u kojoj se odvija život u domu i način na koji vaspitači komuniciraju sa učenicima. Preduslov uspeha je stalna, dvosmerna razmena informacija, kako formalna tako i neformalna. Odnos između vaspitača i učenika treba da karakteriše uzajamno uvažavanje, poverenje i iskrenost.