Prethodni

Ključni pojmovi: orijentacija, kultura življenja i društvena stvarnost u neposrednom okruženju.

UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA

Program predmeta Svet oko nas zadržao je postojeći okvir, fond od dva časa nedeljno, odnosno 72 časa godišnje i dosadašnji zavičajni princip.

Zavičajni princip (princip životne blizine) određuje prostornu i vremensku bliskost prirodnih i društvenih pojava i procesa i kao takav predstavlja jednu od suštinskih odlika ovog predmeta. U prvom razredu se kreće od prostorno i vremenski najbližih fenomena za učenika, dok se u starijim razredima prostorni i vremenski okvir postepeno širi. Konkretno, okvir unutar kog se ostvaruju predmetni ishodi u prvom razredu čine sadržaji iz najbližeg i neposrednog okruženja učenika - doma, škole, naselja/dela naselja u kome učenik živi. U II razredu prostorni okvir se proširuje na Naselje sa okolinom, u trećem III razredu na Zavičaj2 (prirodno i društveno okruženje, kraj3, odnosno krajina4), a završiće se u IV razredu državom Srbijom.

_________
2 Zavičaj predstavlja geografski prostor kraja, odnosno krajine, u čijim granicama se kreću programski ishodi i preporučeni sadržaji.
3 Kraj - dva ili više susednih predela koji se međusobno razlikuju, ali zajedno predstavljaju određenu teritorijalnu celinu (Mačva sa Pocerinom, Podrinje, Polimlje, Gruža, Pešter...).
4 Krajina - dva ili više krajeva sličnih geografskih karakteristika koji zajedno sačinjavaju određenu teritorijalnu celinu (Srem, Banat, Bačka, Šumadija, Negotinska krajina...).

Zavičajni princip ovom predmetu obezbeđuje visoku osetljivost na kontekst u kome učenici žive, odnosno otvorenost za sadržaje iz detetovog okruženja i fleksibilnost za uvažavanje karakteristika i odlika najrazličitijih sredina u kojima deca iz Srbije žive. U tom smislu predmet svet oko nas podrazumeva otvorenost i za sadržaje od značaja za nacionalne manjine u skladu sa prostorom proučavanja prirodnih i društvenih pojava u prvom razredu - neposredno okruženje. Pored toga, kod svih učenika treba razvijati osećaj bogatstva u različitostima među pripadnicima različitih nacionalnosti ukazivanjem na postojanje ljudi koji slave drugačije praznike, imaju različite običaje, kulturu stanovanja, ishranu, oblačenje i sl.

Uvažavanje okruženja u kojem učenici žive direktno je u vezi sa uvažavanjem iskustava i znanja učenika. Učenici u školu dolaze sa idejama o svetu, sebi i svemu drugom što ih okružuje. Izgradili su ih ličnim angažovanjem u svakodnevnim aktivnostima - igranjem, slušanjem, posmatranjem, razmišljanjem, razgovaranjem, neki i čitanjem itd. Zato je veoma važno da polazne tačke u razvoju naučnih ideja o prirodnim i društvenim pojavama i procesima u nastavi budu upravo ideje i iskustva sa kojima učenici dolaze u školu. Kroz raznovrsne aktivnosti kojima se uvažava sredina u kojoj učenici žive i njihovo neposredno svakodnevno iskustvo iz konkretne sredine, učenicima se omogućava da dožive i razumeju složenost, raznolikost i međusobnu povezanost svih činilaca koji deluju u njihovom prirodnom i društvenom okruženju. Istovremeno se podstiče njihova radoznalost za otkrivanje pojava i procesa u prirodnoj i društvenoj zajednici.

Osnovna intencija nastave Sveta oko nas usmerena je na razvoj intelektualnih, psihofizičkih, kognitivno-konativnih i socijalno-afektivnih sfera ličnosti učenika, što se odražava u navedenom cilju za kraj ciklusa i datim predmetnim ishodima.

Predmetni ishodi sveta oko nas pokazuju šta su učenici osposobljeni da učine, preduzmu, izvedu i obave zahvaljujući znanjima, stavovima i veštinama koje su razvili tokom godine učenja ovog nastavnog predmeta. Ishodi se ostvaruju u sprezi sadržaja, metoda nastave i učenja i aktivnosti učenika nekad unutar jedne teme, a najčešće kroz više tema. Zato granice među temama proučavanja treba shvatiti uslovno i fleksibilno. Neki ishodi su po svojoj prirodi međupredmetni i ostvarivaće se kroz aktivnosti u okviru više nastavnih predmeta, kao na primer ishod: povezuje rezultate učenja i rada sa uloženim trudom. Treba, takođe, imati u vidu da je redosled programskih tema i grupisanih sadržaja unutar tema urađen isključivo radi preglednosti preporučenih programskih sadržaja i ne preporučuje se kao redosled prilikom kreiranja godišnjih i operativnih planova, već kao pomoć nastavniku da ih kreira. Ista preporuka se odnosi i na udžbenike. Nije poželjno da struktura sadržaja udžbenika bude osnov za planiranje nastave.

Učenike treba osposobljavati da samostalno istražuju i analiziraju prirodne i društvene pojave i procese. U zavisnosti od ishoda koji se želi ostvariti, učitelj treba da podstakne učenike na različite vrste aktivnosti koje angažuju kako pojedina čula, tako i više čula paralelno. Sinhronizacija čulnih utisaka daje celovitu sliku objekata, procesa, pojava i njihovu integraciju u kompleksnu sliku sveta, a uvažava različitosti u sklonostima učenika pri upoznavanju sveta i procesu učenja. Ipak, učenje se ne završava na čulnim utiscima, već se nastavlja uopštavanjem uočenog kroz opisivanje, poređenje, formulisanje zaključaka itd. U nastavnom procesu se, dakle, polazi od nesistematizovanih iskustvenih saznanja i ide se ka opštim, naučno zasnovanim, sistematizovanim znanjima iz oblasti prirode, društva i kulture. Aktivnosti učenika potrebno je primeriti predmetnim ishodima, specifičnostima izabranih sadržaja i uzrastu učenika. Postepeno treba povećavati nivo zahteva i samostalnosti učenika prilikom upoznavanja prirodnih i društvenih pojava.

Stvarnost (prirodna i društvena) koja nas okružuje i iz koje proizilazi sadržaj ovog predmeta, zasnovana je na povezanosti različitih pojava i procesa. Zbog toga sadržaji Sveta oko nas, a kasnije i Prirode i društva moraju da budu odraz te celovitosti i povezanosti pojava koje se izučavaju. Radi formiranja elementarnih pojmova i postavljanja mreže za sistem pojmova, pri izboru i rasporedu programske građe primenjen je spiralno-uzlazni model, a u skladu sa uzrasnim karakteristikama učenika. To znači da će se ista tematika iz razreda u razred proširivati, produbljivati i posmatrati sa različitih aspekata. Izgradnja sistema u nastavi, posledica je postojanja sistema u stvarnosti. Uloga učitelja je upravo da kod učenika osvetli i kreira tu celovitu sliku, a ne da nastavne sadržaje tumači samo kao biološke, geografske, istorijske i druge sadržaje.

Pored toga, pristup nastavi i učenju treba da bude povezan i sa logikom i metodologijom naučne discipline odakle proizlazi određeni sadržaj. Tako izučavanje bioloških sadržaja nužno treba da uključi posmatranje i praćenje bioloških fenomena; izučavanje sadržaja hemije i fizike - zaključivanje na osnovu sprovedenog eksperimenta itd. Razvijanje sistema pojmova podrazumeva kontinuiran rad učitelja na uspostavljanju horizontalne (unutar jednog razreda) i vertikalne povezanosti (između razreda) sadržaja unutar Sveta oko nas i, kasnije, Prirode i društva. Važno je da se kadgod je moguće pristupi korelaciji i integrisanom pristupu sadržajima na međupredmetnom nivou kroz nastavne i vannastavne oblike rada i aktivnosti u školi i izvan nje. Zbog prirode sadržaja predmeta i datih ishoda poželjno je aktivnosti organizovati što češće izvan učionice, odnosno u bližem prirodnom i društvenom okruženju. Za potrebe ovog predmeta posebno su pogodni: organizovane posete, šetnje, izleti, nastava u prirodi.

Pored korišćenja zvanično odobrenih udžbeničkih kompleta, u ostvarivanju programa predmeta Svet oko nas preporučuje se korišćenje šire literature i ostalih izvora informacija: štampanih, audio-vizuelnih i elektronskih medija. Posebno se preporučuje korišćenje autentičnih prirodnih i društvenih izvora, kao najverodostojnijih pokazatelja stvarnosti, pojava i procesa u konkretnom neposrednom okruženju, kao i didaktičkih materijala koji odražavaju posebnosti datog okruženja/konteksta u kome učenici žive.

Učitelj ostvaruje postavljeni cilj i ishode kroz nastavu i ostale organizacione forme rada u školi, bez dodatnog opterećenja roditelja i njihovog obaveznog angažovanja u ostvarivanju programa. Roditelji mogu biti dobrovoljno angažovani kao raspoloživi potencijal lokalne sredine, u zavisnosti od njihovih znanja, mogućnosti i htenja.

Odnos cilja, ishoda, preporučenih programskih sadržaja, metoda nastave i učenja i aktivnosti učenika

Pri ostvarivanju cilja i predmetnih ishoda sveta oko nas mora se imati u vidu da su sadržaji, metode nastave i učenja i aktivnosti učenika neodvojivi u nastavnom procesu. U programu su definisani ishodi koje treba razvijati pomoću preporučenih sadržaja, adekvatnih metoda nastave i učenja i aktivnosti učenika. Koncept nastave zasnovane na ishodima podrazumeva nastavu čiji prevashodni cilj nije prenošenje predmetnih sadržaja, već razvoj i ovladavanje znanjima kao osnove na kojoj se razvijaju raznovrsna umenja. U tom smislu, program nastave i učenja nudi sadržinski okvir, a učitelj ima slobodu da umesto njih izabere i neke druge sadržaje ukoliko smatra da su ti sadržaji primereniji sredini u kojoj učenici žive, uzrasnim i razvojnim karakteristikama učenika i njihovim interesovanjima. Suština je u tome da sadržaji budu u funkciji ostvarivanja ishoda, a ne sami sebi cilj. Učitelj ima značajan prostor za slobodu izbora i povezivanje sadržaja, metoda nastave i učenja i aktivnosti učenika kako bi vodio učenike ka ostvarivanju datog ishoda.

Većina predmetnih ishoda postiže se kroz neposrednu istraživačku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podršku nastavnika. Poželjne su aktivnosti koje omogućuju interakciju sa fizičkom i socijalnom sredinom, jer doprinose spoznavanju sveta oko nas, tako što se otkrivaju odnosi i upoznaju svojstva i karakteristike predmeta, bića, pojava i procesa i stiču se socijalne veštine. Najefikasnije metode učenja jesu one metode koje učenika stavljaju u adekvatnu aktivnu poziciju u procesu razvijanja znanja. Potrebno je stvaranje situacija učenja u kojima će doći do izražaja različite aktivnosti učenika koje omogućuju različite načine učenja. Značajne aktivnosti učenika u okviru predmeta Svet oko nas su:

- Posmatranje sa usmerenom i koncentrisanom pažnjom radi jasnog zapažanja i uočavanja sveta u okruženju (uočavanje vidnih karakteristika);

- Opisivanje - verbalno ili likovno izražavanje spoljašnjih i unutrašnjih zapažanja;

- Procenjivanje - samostalno odmeravanje;

- Grupisanje - uočavanje sličnosti i različitosti radi klasifikovanja;

- Praćenje - kontinuirano posmatranje radi zapažanja promena;

- Beleženje - zapisivanje grafičko, simboličko, elektronsko beleženje opažanja;

- Praktikovanje - u nastavi, svakodnevnom životu i spontanoj igri i radu;

- Eksperimentisanje - namerno modifikovane aktivnosti, ogledi koje izvodi sam učenik;

- Istraživanje - ispitivanje svojstava i osobina, veza i uzročno-posledičnih odnosa;

- Sakupljanje - pravljenje kolekcija, zbirki, albuma iz prirodnog i društvenog okruženja;

- Stvaranje - kreativna produkcija;

- Igranje - didaktičke, edukativne i spontane igre;

- Aktivnosti u okviru mini-projekta - osmišljavanje i realizacija.

Radi preglednosti preporučeni sadržaji su dati u temama.

U okviru teme Ja i drugi nalaze se sadržaji interdisciplinarnog karaktera koji se odnose na učenika kao društveno biće, njegova prava i obaveze u okruženju i društvenim grupama kojima pripada (porodica, škola, vršnjaci). Bez obzira o kojim društvenim grupama je reč, neophodno je, na adekvatnim i učenicima bliskim primerima, ukazivati na dualizam prava i obaveza učenika. Kada se govori o osnovnim životnim potrebama, tu se prvenstveno misli na fiziološke potrebe zajedničke za sve ljude, kao i na određena pravila ponašanja koja omogućavaju zadovoljavanje tih potreba. Razmišljanje i diskusija ne samo o svojim potrebama već i uvažavanje potreba i osećanja drugih, takođe, predstavlja jednu od suštinski važnih vaspitnih komponenti predmeta. U okviru ove teme nalaze se i sadržaji koji se odnose na zdravlje i bezbednost. Ovde je akcenat na razvijanju navika zdravog življenja i osposobljavanje učenika da prepoznaju i adekvatno reaguju u potencijalno opasnim situacijama po njihovo zdravlje i život. Posebnu pažnju u ovom segmentu potrebno je obratiti na bezbednost učenika u saobraćaju, prvenstveno na osposobljavanje učenika za bezbedno kretanje od kuće do škole.

Kretanje i snalaženje u prostoru i vremenu u okviru teme Orijentacija u prostoru i vremenu od ključnog su značaja u prvom razredu. Opažanje odnosa u prostoru i vremenu (sa nalaženjem referentnog oslonca), ovladanje odgovarajućim pojmovima i njihova adekvatna upotreba u različitim aktivnostima van škole i u školi predstavljaju osnov učenja i jedan od osnovnih oslonaca saznajnom razvoju učenika, najočiglednije vidljiv za razvoj složenijih pojmova u nastavi geografije, istorije i fizike u starijim razredima. Sadržaji u okviru ove teme, o kojima učenici imaju neposredno iskustvo, samo su preporučeni. Mogu se pojaviti velike individualne razlike među učenicima u ovladavanju ovim pojmovima, pa treba pažljivo odrediti aktivnosti i odabrati sadržaje koji omogućavaju napredak (u zoni narednog razvitka). Ovo su sadržaji o kojima učenici imaju iskustva, a zadatak nastavnika je da ta nesistematizovana, iskustvena znanja budu strukturisana i osvešćena i da omoguće učeniku bezbedno kretanje i snalaženje u neposrednom okruženju. Sadržaje koji se odnose na kretanje i snalaženje u prostoru korišćenjem prostornih odrednica (napred-nazad, levo-desno, gore-dole) i karakterističnih objekata poželjno je praktično istraživati, kako u učionici tako i van nje. Snalaženje u vremenu koncipirano je tako da se polazi od osnovnih, vremenski bližih pojmova (delovi dana; sada, pre, posle; prekjuče, juče, danas, sutra, prekosutra; dani u nedelji) koji su potrebni učeniku za planiranje i realizovanje svakodnevnih aktivnosti. Važno je kod učenika osvestiti cikličnost u smenjivanju navedenih vremenskih odrednica - smena: obdanice i noći, delova dana i dana u sedmici. Kasnije će se pojam cikličnosti javljati i u različitim prirodnim pojavama (životni ciklus živih bića, lanac ishrane, kruženje vode u prirodi itd.), što je u skladu sa osnovnim principima i zakonima prirodnih nauka.

Oblast pod nazivom Raznovrsnost prirode odnosi se na elemente i uzajamno dejstvo žive i nežive prirode. Pojmovi koji se odnose na živi svet nadograđuju se postepeno, od prepoznavanja i imenovanja biljaka i životinja koje su karakteristične za neposredno okruženje učenika, preko klasifikacija koje su bazirane na spoljašnjem izgledu, odnosno čulno dostupnim karakteristikama (delovi tela u prvom razredu), ka apstraktnijim formama u drugom razredu (životni procesi zajednički za sva živa bića, funkcija delova biljaka i životinja). Novina u programu je jasno uvođenje čoveka kao dela žive prirode, sa posebnim naglaskom na čulima, odnosno njihovoj ulozi u svakodnevnom životu i spoznavanju sveta koji nas okružuje.

Slična logika može se prepoznati i kod izučavanja nežive prirode, bez obzira da li se elementima nežive prirode pristupa iz ugla geografije, fizike, hemije, ekologije i sl. Tako se elementi nežive prirode u prvom razredu spoznaju uočavanjem njihovih pojavnih oblika u neposrednom okruženju i osnovnih (čulima dostupnih svojstava), a zatim se ide ka složenijim i apstraktnijim svojstvima u starijim razredima. Kartografsko opismenjavanje učenika mlađih razreda osnovne škole započinje još u prvom razredu, posmatranjem okoline i imenovanjem i upoređivanjem geografskih pojmova, objekata i pojava u neposrednom okruženju (brdo, ravnica, reka, jezero...), kao i osposobljavanjem za snalaženje u neposrednoj okolini pomoću karakterističnih objekata.

Prilikom izučavanja prirodnih fenomena nužno je već od prvog razreda postepeno uvoditi učenike u različite načine prikupljanja podataka o okruženju, njihovu analizu, svrstavanje u grupe i kategorije po različitim karakteristikama, vođenje beleški i zaključivanje. Posmatranje i učestvovanje u jednostavnim ogledima predstavlja istraživačke aktivnosti primerene učenicima prvog razreda.

Koncept održivog razvoja i aktivno učešće učenika u zaštiti životne sredine zajednički su i za Svet oko nas i za Prirodu i društvo. U prvom razredu akcenat treba da bude na podsticanju učenika da u svakodnevnim aktivnostima (u školi i van nje) primenjuju neke od osnovnih principa racionalne potrošnje - štede vodu, odlažu otpad na predviđena mesta, ne ugrožavaju biljke, brinu o dobrobiti životinja uz pomoć odraslih. Puno razumevanje koncepta održivog razvoja moguće je tek na kasnijem uzrastu učenika, ali je potrebno da se kontinuirano razvija, i to ne samo na nivou znanja, već prvenstveno na nivou usvojenih vrednosti, stavova i navika. Učenike treba kroz aktivnosti koje se organizuju u okviru odeljenja ili škole podsticati na učenje kroz iskustvo. Tako dete razvija ne samo navike brižljivog odnosa prema okolini i živom svetu u njoj, već i zdravlju i kulturi ponašanja koja je neodvojivi deo ovakvog načina postupanja. Na taj način se integrišu vrednosti i utiče na razvoj stavova važnih za opstanak i budućnost.

Čovek radi i stvara je tema koja o čoveku govori iz drugog ugla - kao svesnom biću. Veza priroda-materijal-proizvod pokazuje celovitost prirodnih i društvenih fenomena. Ishodi koji se odnose na materijale ostvaruju se na isti način kao i ishodi koji se odnose na živu i neživu prirodu. U prvom razredu akcenat je na prepoznavanju, imenovanju, upoređivanju materijala koji se koriste u svakodnevnom životu, i osnovnih, neposredno čulno dostupnih svojstava (tvrdo-meko, providno-neprovidno, hrapavo-glatko), dok će se u narednim razredima izučavati složenija svojstva. Sadržaji o materijalima su takvi da omogućavaju visok nivo aktivnosti učenika prilikom njihovog savladavanja, odnosno korišćenje različitih čula za njihovo upoznavanje, beleženje uočenog, izvođenje ogleda, opisivanje itd. Učenike je neophodno dovoditi u vezu sa predmetima napravljenim od tih materijala, odnosno povezati svojstva koja se izučavaju sa upotrebnom vrednošću određenih predmeta, kao i pažljivom upotrebom i odlaganjem upotrebljenih proizvoda i ambalaže na odgovarajuća mesta.

DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU SVET OKO NAS U NASTAVI NA MAĐARSKOM JEZIKU

JA I DRUGI
ÉN ÉS MÁSOK

Praznici i običaji
Ünnepnapok és szokások

Mikulaš - 6. decembar; Božić - 25. decembar (kićenje jelke, božićna pesma: Mali Božić, veliki Božić); Božić naših komšija - 7. januar; Uskrs (polivanje), krsna slava.

Mikulás - december 6.; karácsonyunk - december 25. (a karácsonyfa díszítése, karácsonyi dal: Kis karácsony, nagy karácsony); szomszédaink karácsonya - január 7.; húsvét (húsvéti locsolkodás), templombúcsú.

DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU SVET OKO NAS U NASTAVI NA SLOVAČKOM JEZIKU

Tema: PORODIČNI DOM, ŠKOLA

Sadržaji:

1. Slovački praznici i običaji - u porodici: imendan, Božić, Uskrs

Ključni pojmovi: prostor, oblik i linija.

UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA

OPŠTI DEO

Program predmeta likovna kultura usmeren je na izgradnju kompetencija koje su učenicima neophodne za život u savremenom svetu. Programska koncepcija nije izmenjena, već dodatno podržava kreativnost nastavnika. Novine su ishodi za kraj razreda. Dostizanjem ishoda učenik postepeno razvija kompetencije. Uloga nastavnika je da kreira svoj program, pri čemu treba da bude fokusiran na ishode, odnosno da osmisli aktivnosti i odabere metode, tehnike i postupke koji će na najefikasniji način omogućiti dostizanje ishoda.

Od brojnih ishoda koje učenici dostižu do kraja godine odabrani su oni koje svi učenici mogu da dostignu. Priroda predmeta je takva da će se pojedini ishodi ponavljati i u drugim razredima (isto ili slično formulisani). Takve ishode nastavnik tumači u odnosu na uzrast učenika i preporučene, odnosno odabrane sadržaje. Predviđeno je da se većina ishoda dostiže postepeno i kontinuirano tokom cele školske godine, kroz raznovrsne zadatke i aktivnosti. Izuzetak su oni ishodi koji se dostižu kroz periodične aktivnosti, kao što je odlazak u ustanovu kulture.

U trećoj koloni tabele nalaze se preporučeni sadržaji, nema predloga zadataka i aktivnosti. Pojedini sadržaji mogu da se definišu samo glagolom, ali se formulacija ne odnosi na aktivnost učenika, već na programski sadržaj (najčešće upućuje na procese ili postupke koje je potrebno objasniti). U programu predmeta likovna kultura sadržaje čine ključni pojmovi i podpojmovi, motivacioni sadržaji i vaspitni sadržaji. Ključni pojmovi su neizostavni sadržaji, a ostale sadržaje određuje nastavnik, birajući one koji su najpogodniji za dostizanje ishoda.

PLANIRANJE NASTAVE I UČENJA

Struktura programa je okvirna, tematske celine postoje isključivo radi preglednosti (nastavnik planira strukturu). Nije poželjno da struktura udžbenika bude osnov za planiranje nastave. Najveća vrednost udžbenika je u vizuelnim sadržajima i u objašnjenju ključnih pojmova. Učenici mogu i dalje koristiti postojeće udžbenike, ali nije poželjno da nastavnik kopira strukturu udžbenika. Nastavne jedinice se planiraju okvirno, a bilo bi dobro da naziv upućuje na trenutak kada se ključni pojam prvi put uvodi. Po završetku nastavne jedinice ne završava se učenje pojma. Na primer, ako je naziv prve nastavne jedinice Prostor, to ne znači da učenici treba da uče o prostoru samo tokom trajanja te nastavne jedinice.

Prilikom planiranja časova, odnosno aktivnosti, treba imati u vidu sledeće napomene. Jedna dobro osmišljena aktivnost obuhvata više od jednog ishoda. Na osnovu jednog ishoda može se osmisliti više zadataka/aktivnosti. Ovako definisani ishodi podržavaju različite načine planiranja. Važno je samo izbeći relaciju jedan zadatak/aktivnost - jedan ishod, jer se ne radi o ishodima koji se dostižu po završetku jednog zadatka/aktivnosti.

Kada se planira integrisana nastava, važno je voditi računa o cilju i specifičnostima predmeta kako učenici ne bi bili uskraćeni, jer svaki nastavni predmet ima specifičnu metodiku i samo primena svih metodika omogućava celokupni razvoj učenika. U nastavi likovne kulture znanja, umenja i stavovi izgrađuju se na jedinstven način u interakciji programskih elemenata (kreativnost- medijumi - sadržaji) i aktivnosti nastavnika i učenika, pa se od nastavnika očekuje da adekvatno podrži razvoj opažanja, stvaralačkog mišljenja i individualni potencijal svakog učenika. U uputstvu je ukazano na tačke u integrisanoj nastavi gde se metode bitno razlikuju po predmetima.

Program je projektovan na manji broj časova nego što je predviđeno planom nastave i učenja kako bi i nastavnik i učenici imali vremena da realizuju sopstvene kreativne ideje. Kada je reč o učenicima nacionalnih manjina koji pohađaju nastavu na maternjem jeziku, ovaj "višak" časova je predviđen za upoznavanje kulture i umetničkog nasleđa nacionalne manjine, a u skladu sa programom predmeta svet oko nas.

PREPORUKE ZA REALIZACIJU PROGRAMA

Likovna kultura i okruženje

U ovoj celini su grupisani vaspitni sadržaji koji se realizuju tokom cele godine. Jedan od ciljeva je da učenici postepeno uočavaju vezu umetnosti i umetnika sa svakodnevnim životom. Nastavnik će tokom godine, svaki put kada se ukaže prilika, upućivati učenike na predmete koje koriste ili viđaju u svom okruženju (automobili, mobilni telefoni, školski pribor, pribor za jelo...), a čiji izgled (dizajn) su osmislili umetnici. Isto se očekuje i u narednim razredima, tako da ove sadržaje određuje nastavnik, vodeći računa da ne optereti učenike informacijama. Ono što je primarno je da učenici porede svoj i utisak drugih, da postepeno uče da obrazlažu (svojim rečima) ono što im se sviđa ili ne sviđa, da razumeju i poštuju činjenicu da svako može imati drugačiji estetski doživljaj (koji se, s vremenom, menja). Kada je reč o umetničkim zanimanjima i produktima, dovoljno je učenicima ponuditi nekoliko jednostavnih pojmova koje treba da povežu (na primer, slikar - slika). Ukoliko postoje mogućnosti, nastavnik tokom godine vodi učenike u najmanje dve ustanove kulture (na primer, u bioskop i u pozorište) i upućuje ih na pravila ponašanja i oblačenja, na razlike u pravilima ponašanja i na opažanje uređenja prostora i karakteristične atmosfere unutar ustanove. Važno je da se ovi sadržaji uče nenametljivo i postepeno, tako da razvijaju radoznalost, osećaj za estetičke vrednosti i interesovanje za umetnost i kulturu.

Kada je reč o istraživanju vizuelnih karakteristika najbližeg okruženja i prirode, časovi likovne kulture mogu da se integrišu sa časovima predmeta svet oko nas, od kojih se razlikuju po tome što nisu striktno vezani za zavičajni princip. Učenici imaju slobodu da u likovnom radu izraze ono što im je značajno, a što može biti vezano i za neki udaljeni prostor. Na primer, svoj doživljaj tokom boravka na selu, na moru, na planini... Učenici se međusobno upoznaju kada govore o svom likovnom radu (zašto su odabrali baš tu temu/motiv, šta im je bilo značajno da prikažu...), a to može biti prilika da u radovima vršnjaka uoče vizuelne odlike prostora koji im je nepoznat. Kada se likovno izražavanje povezuje sa verbalnim nastavnik se oslanja na uputstvo za realizaciju programa predmeta srpski jezik, odnosno maternji jezik.

Odnosi u vidnom polju

Oblik je likovni element koji gradi kompoziciju, a radi se o pojmu iz teorije oblikovanja koji se u prvom razredu uči iskustveno. Sve aktivnosti koje se odnose na istraživanje svojstva oblika (veličina, boja, tekstura...) i položaj oblika u prostoru mogu da se realizuju na integrisanim časovima predmeta likovna kultura, matematika i svet oko nas. Časovi likovne kulture treba da se razdvoje od časova matematike u trenutku kada učenici počnu da koriste lenjir.

Pojam kretanje (kiša, oblaci, talasi, ptice, insekti, automobil, lift, ljudi, kućni ljubimci...) predložen je kao podsticaj za aktivnosti koje učenicima omogućavaju da samostalno grade mrežu pojmova. Nastavnik uobičajeno podstiče učenike na razmišljanje tehnikom asocijacija. Pojmovi koje učenici samostalno povezuju sa pojmom kretanja mogu da se zapišu na tabli. Na taj način se dolazi do većeg broja tema/motiva za likovni rad, a svaki učenik bira temu/motiv koji ga najviše motiviše da stvara. Kretanje se može povezati sa zvukom, pa je poželjno osmisliti i časove koji su integrisani sa časovima muzičke kulture i fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Jedna od mogućnosti je igra u školskom dvorištu u kojoj učenici zauzimaju različite položaje i opcrtavaju bačene senke. Ova igra povezuje pojmove kretanje i senka i može poslužiti kao uvod za razgovor o izvoru svetlosti, o promeni izgleda oblika i bačene senke oblika u toku dana. Treba imati u vidu da akcenat nije na razvijanju naučnog mišljenja, već stvaralačkog.

Radi bezbednosti u saobraćaju poželjno je učenicima ukazati na činjenicu da udaljeni objekti deluju manji nego što jesu. Ako se automobil kreće ka nama, što je bliži deluje sve veći. Nastavnik ove informacije ilustruje slikom iz udžbenika, časopisa, kao i posmatranjem objekata u okruženju. Ako je potrebno, učenici mogu i da pokušaju da prikažu bliže i dalje objekte i bića u likovnom radu.

Oblikovanje

Nastavnik bira likovne tehnike koje će se učiti u prvom razredu. Važno je da budu raznovrsne, da učenici mogu da ih koriste samostalno ili uz minimalnu pomoć i da su izvodljive u školi. Nastavnik objašnjava tehnike u formi kratkog uputstva pre i u toku rada. Pošto dobiju osnovne (neophodne) informacije, učenici samostalno istražuju izražajne mogućnosti likovnih tehnika dok izražavaju svoje zamisli.

Kada je reč o priboru i materijalu, primarne su informacije koje se odnose na bezbednost i zdravlje, pa tek onda informacije o izražajnim svojstvima (koje se većim delom uče iskustveno). Primer. 1. Zdravlje i bezbednost. Crtež urađen flomasterom bledi na svetlosti (može se desiti da s vremenom od njega ostane samo nekoliko bledih mrlja). Permanentni flomasteri ne blede, ali mogu biti otrovni (roditelji treba da pročitaju oznake pre kupovine). 2. Izražajna svojstva. Kvalitetni flomasteri imaju intenzivnu boju, a u pakovanju ima više tonova. Pogodni su za crtanje stripova, ali ne i za slikanje (jer se boje ne mogu mešati, ne mogu se dobiti mnogi tonovi koji postoje u prirodi i u okruženju...).

Kada oblikuju razne vrste glina, učenici spontano kombinuju postupke dodavanje i oduzimanje, što je daleko lakše nego oblikovanje samo jednim postupkom. Oblikovanje samo dodavanjem je predloženo kako bi se podstakao razvoj učenika, naročito razvijanje pažnje. Nastavnik može prvo da zada učenicima da zajedno oblikuju jednu skulpturu od gline (rezultat nije važan). Postupak spajanje se primenjuje kod oblikovanja raznovrsnim materijalom. Od učenika se očekuje da razmišljaju, istražuju, da se dogovaraju i razmenjuju ideje i iskustva kako bi smislili kako da efikasno spoje dva ili više materijala kada oblikuju likovni rad. Nastavnik vodi ove aktivnosti i, ukoliko je potrebno, može da navede načine spajanja (lepkom, vezivanjem, spajalicama, dečjom heftalicom, čačkalicama...), ali učenik treba da odabere način.

Veoma je važno da učenici razvijaju osećaj za liniju (da ne bi produkovali krute, shematske crteže). Postoje brojni načini da se razvija osećaj za liniju, većinom su u formi igre i nastavnik može pronaći na internetu opise časova i zadataka (u ovom uputstvu je moguće dati samo kratku preporuku). Nastavnik treba da traži od učenika da crtaju kombinujući pribor (na primer, olovku i bojicu). Ne očekuje se da će učenici po završetku razreda biti osposobljeni da svesno koriste izražajna svojstva materijala. Svi učenici su dostigli ishod ako su u toku godine crtali raznovrsnim materijalom/priborom.

U prvom razredu učenici uglavnom spontano crtaju i boje. Nastavnik će, na osnovu procene mogućnosti odeljenja i pojedinačnih učenika, odlučiti kada i kako će učenike postepeno uvoditi u slikanje. Jedan od postupaka je da se učenicima zada da "crtaju i boje" samo pomoću četke i boje (ne koriste olovku). U prvom razredu to može da bude zadatak koji rade samo jednom (ili nijednom). Postupak koji podstiče razmišljanje i razvija osećaj za boje podrazumeva zahteve koji su nešto iznad mogućnosti učenika (a koji nisu nerealni ako se uvedu na vreme i postepeno). Na primer, zadatak u kome se od učenika traži da koriste samo tri ili samo dve omiljene boje.

Kada je reč o reciklaži, potrebno je osmisliti aktivnosti koje su priprema za ono što će se učiti u starijim razredima, što ne znači da učenici ne treba da dobiju jednostavne informacije. Važno je da znaju da mogu da preoblikuju materijal i predmete koje žele da bace. Na primer, ambalažu, polomljene ili pokvarene igračke, ostatke tkanina... Na taj način se štedi, pa se i neke knjige i sveske prave od starog (recikliranog) papira. To je dovoljno informacija za ovaj razred.

Aktivnosti kao što su crtanje, vajanje i slikanje nisu vezane samo za vežbanje likovnih tehnika, već mnogo veći značaj imaju komunikacija i kreativnost. Učenici kroz likovni rad saopštavaju svoje ideje, raspoloženja, razmišljanja, zamišljanja, emocije... Nastavnik planira motivacioni razgovor koji podstiče izražavanje. Novina u programu su informacije koje do sada nisu planski korišćene kao motivacioni sadržaj, a preporučene su da bi se efikasnije omogućilo sticanje opštih kompetencija. Takav sadržaj su umetnička dela, uključujući i ona koja učenici ovog uzrasta ne razumeju (na primer, dela Umberta Boćonija, Pabla Pikasa, Pola Sezana, Stojana Ćelića, Marka Šagala, Vasilija Kandinskog...). Kada se umetnička dela koriste kao motivacioni sadržaj, važno je odabrati odgovarajuću metodu/tehniku da bi se podstakao razvoj kreativnosti, a izbeglo imitiranje. Na primer, nastavnik ne pokazuje učenicima reprodukciju umetničkog dela, već samo jedan njen deo (ostalo je prekriveno), a na osnovu vidljivog dela se ne može naslutiti kako izgleda celina. Od učenika se traži da "dovrše" delo, svako kako želi. Po završetku rada učenici porede svoja rešenja, kao i svoje radove sa originalnim delom (nastavnik pokazuje celu kompoziciju). Važno je pronaći delo koje učenici ne mogu da vide u udžbeniku. Postupak prati i odgovarajući razgovor, učenici treba da shvate da cilj zadatka nije da pogađaju tačan odgovor, već da kreiraju originalan rad. Ovo je samo jedna od brojnih mogućnosti, od nastavnika se očekuje da osmisli i druge. I za učenike nacionalnih manjina, koji treba da upoznaju sopstveno umetničko nasleđe, veoma je važno da ne budu opterećeni suvoparnim izlaganjem i zahtevom da memorišu podatke ili analiziraju delo. U prvom ciklusu se sva umetnička dela i spomenici kulture koriste kao motivacija za stvaralački rad, a učenici će lakše upamtiti umetnike i njihova dela, ako se sa tim delima povežu kroz neku zanimljivu aktivnost ili zadatak.

Sporazumevanje

U ovoj celini su predloženi sadržaji koji se odnose na čitanje (razumevanje) informacija, u prvom redu vizuelnih, odnosno slike u najširem značenju (reklame, ilustracije u udžbenicima i dečjim časopisima, izrazi lica...) i različite načine sporazumevanja. Nastavnik bira aktivnosti i sadržaje, vodeći računa o tome da će se učenici kontinuirano osposobljavati za čitanje vizuelnih informacija, od prvog razreda do kraja osnovne škole. U prvom razredu učenici treba da steknu svest o tome da se razne (i važne) poruke ne prenose samo govorom i rečenicom, već i zvukom (na primer, školsko zvono), bojom (semafor), složenim slikama, muzikom, mimikom, gestom... Složene priče u slikama (strip, crtani film) tumače se na integrisanim časovima predmeta likovna kultura i srpski jezik, odnosno maternji jezik. Kada je reč o grafičkim znacima (slovo, cifra, nota) korisno je zadati učenicima da ukrašavaju odabrani znak. Na taj način se uvode u kaligrafiju i pojmove koje će bliže upoznati u starijim razredima. Aktivnosti vezane za tradiciju i ukrašavanje smišlja nastavnik, u zavisnosti od praznika/svečanosti. Igra Ledena kraljica, kao i pantomima su pogodan uvod u performans, koji će se raditi i u narednim razredima. Nije poželjno da se neverbalno sporazumevanje zameni drugim aktivnostima (na primer, oblikovanjem scenografije za školsku priredbu ili za lutkarsko pozorište), zato što su ove aktivnosti važne za razvoj, a pomažu da se povučeni učenici aktiviraju. Neverbalno izražavanje može da se uči na integrisanim časovima predmeta likovna kultura i fizičko i zdravstveno vaspitanje (jedna od brojnih aktivnosti je oblikovanje slova i brojeva telom).

DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU LIKOVNA KULTURA U NASTAVI NA MAĐARSKOM JEZIKU

Sanduk sa motivima lale;

Tulipános láda;

Kuće sa karakterističnom fasadom u obliku Sunca na obali Tise;

A napsugaras oromzatú házak a Tisza mentén;

Drveni ambar;

Ácsolt hambár;

Zidana štala okruglog oblika (Bečej);

Épített kerekól (Becse);

Ambar (fasada u stilu baroka na području Šajkaša - Budisava, Kać, Žabalj);

Góré (barokk oromzatú góré a Sajkás-vidéken - Budiszava, Káty, Zsablya)

Etno kuće u Ruskom Selu, Bezdanu i Budisavi.

Tájházak: kisoroszi, budiszavai, bezdáni.

DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU LIKOVNA KULTURA U NASTAVI NA SLOVAČKOM JEZIKU

Tema: OBLIKOVANJE

Sadržaj

Pravljenje dečjih igračaka kojima je u osnovi deo tradicionalne narodne nošnje ili obeležavanje narodnih običaja

Ključni pojmovi: ton, pokret, melodija, ritam i izvođenje.

UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA

Priroda same muzike, pa i predmeta muzička kultura ukazuje na stalno prožimanje i sadejstvo svih oblasti i tematskih jedinica koje su predviđene nastavnim programom. Nijedna oblast se ne može izučavati izolovano od druge i biti sama sebi cilj, a da se istovremeno ne razgovara o svim drugim aspektima muzike. Muziku od početka treba povezivati sa što više događaja u životu deteta.

Nastava je usmerena na ostvarivanje ishoda i daje prednost iskustvenom učenju u okviru kojeg učenici razvijaju lični odnos prema muzici, a postepena racionalizacija iskustva vremenom postaje teorijski okvir. Iskustveno učenje u okviru ovog predmeta podrazumeva aktivno slušanje muzike, lično muzičko izražavanje učenika kroz izvođenje muzike i muzičko stvaralaštvo.

Paralelno odvijanje različitih muzičkih aktivnosti podstiče finu mentalnu kombinatoriku, dragocenu za razvijanje ukupnog mentalnog i psiho-motornog potencijala učenika, kao i odličnu osnovu za integraciju sa drugim predmetima.

Ishodi predstavljaju muzičke, opažajne i saznajne aktivnosti učenika. Muzičke aktivnosti su govor u ritmu, pevanje, sviranje, pokret uz muziku, slušanje muzike i vidovi stvaralaštva. Preporučeni muzički sadržaji (brojalice, pesme, ritmički aranžmani, kompozicije za slušanje muzike) ostavljaju prostor za izbor drugih sadržaja u skladu sa mogućnostima učenika i inventivnošću nastavnika. Da bi postigao očekivane ishode vaspitno-obrazovnog procesa, nastavnik realizuje nastavu koristeći glas, pokret i muzičke instrumente. Korelacija između predmeta može biti polazište za brojne aktivnosti u kojima učenici mogu biti učesnici kao istraživači, kreatori i izvođači. Kod učenika treba razvijati duh zajedništva kroz rad u grupama i u odeljenju, kao i komunikacijske veštine u cilju prenošenja i razmene iskustava i znanja.

U okviru same organizacije časa preovlađuje aktivnost kojom treba da se savlada novi muzički sadržaj, ali je ona uvek u kombinaciji sa drugim muzičkim aktivnostima. Polazi se od centralne teme (npr. naziva pesme koja se uči, ili kompoziciji koja se sluša). Proces učenja uvek polazi od što kvalitetnijeg izbora muzičkih primera. Specifičnost predmeta se ogleda u tome da se muzičke aktivnosti odvijaju paralelno ili jedna muzička aktivnost logički vodi ka drugoj. Na primer, izvođenje brojalice uz pokret vodi ka sviranju na dečjim ritmičkim instrumentima. Vežbe pravilnog držanja tela, disanja i govorne artikulacije prethode obnavljanju poznatih pesama, koje su opet sadržajno i/ili muzički slične onoj koju će učiti. Uz pesmu ili brojalicu može se svirati ritmička pratnja. Slušanje muzike može se kombinovati sa svim drugim aktivnostima.

Najvažniji pokretač nastave treba da bude princip motivacije i inkluzivnosti u podsticanju maksimalnog učešća u muzičkom doživljaju kao i razvijanju potencijala za muzičko izražavanje.

Nastava muzičke kulture ostvaruje se kroz sledeće oblasti:

- Slušanje muzike,

- Izvođenje muzike,

- Muzičko stvaralaštvo.

SLUŠANJE MUZIKE

Slušanje muzike je aktivan psihički proces koji podrazumeva emocionalni doživljaj, bogat telesni doživljaj i misaonu aktivnost. Cilj nastavnog procesa u oblasti slušanja muzike je da kod učenika razvije kapacit pažnje i sposobnost aktivnog slušanja (sa zadatkom) čime se razvija i muzička memorija, te ne treba insistirati na pamćenju, a pogotovo ne na proveri slušanih dela Ukoliko nastavnik u vezi sa slušanim delom, obezbedi kvalitetno iskustvo učeniku učenik će se sam vratiti na to delo i vremenom biti u stanju da ga prepozna. Zato je od velike važnosti priprema nastavnika za ovu aktivnost u okviru koje učenicima treba da se ukaže na relevantne izražajne elemente kojima je ostvaren muzički izraz.

Kompozicije koje se slušaju, svojim trajanjem i sadržajem treba da odgovaraju mogućnostima percepcije učenika.

Metodički pristup procesu slušanja muzike treba da bude usmeren na učeničko otkrivanje, tj. prepoznavanje izražajnih elemenata. Učenici mogu prepoznati izražajne elemente koje im je nastavnik prethodno predstavio i objasnio na način sličan zadatku koji će im potom postaviti.

Na primer:

Nastavnik odabere određenu kraću muzičku celinu (npr. Slon - Sen-Sansa), ispriča učenicima šta je inspirisalo kompozitora da napiše muzičko delo i povede kratak razgovor o karakteristikama ove životinje (veličina, težina, način kretanja i sl.). Nakon što su zajedno poslušali muzički primer, nastavnik treba da skrene pažnju na kompozitorov izbor određenih muzičkih izražajnih elemenata u vezi sa karakteristikama životinje o kojima su prethodno pričali (veza između tempa kompozicije i izbora instrumenta i slona kao životinje; način na koji se melodija kreće i utisak o slonu...). Važno je da pri svakom obraćanju pažnje na pojedini izražajni element, nastavnik pusti muzički primer i ukaže na određene karakteristike u samom muzičkom toku. Takođe je potrebno u vezi sa svakim izražajnim elementom postaviti pitanje kakav bi karakter muzike bio ukoliko bi bilo koji od ovih izražajnih elemenata bio drugačiji. Nastavnik može učenicima da (na duhoviti način) demonstrira i ovu situaciju, a sa ciljem da uvide koliko je bitno pažljivo vajanje svakog od izražajnih elemenata za celokupni muzički karakter i sam muzički doživljaj.

Ukoliko se ovakvo demonstraciono slušanje postavi pravilno, nakon nekoliko meseci, oblast slušanja muzike može da bude ostvarivana samo putem analitičkog slušanja muzike, a da se nastavnik vraća i na demonstraciono u slučajevima kada želi da predstavi neki novi izražajni element muzike.

U okviru analitičkog slušanja muzike nastavnik pre puštanja kompozicije, učenicima zadaje zadatak da prvo obrate pažnju na karakter slušanog primera i obavezno im ponudi opcije odgovora, od kojih je par netačno (omeđivanje termina), poput: "borbeni", "smireni", "razigrani" karakter. Sledeći zadatak bi bio (pre slušanja) da im usmeri pažnju na vezu između tempa i opisanog karaktera dela (opet uz ponuđenje opcije odgovora); u narednom slušanju će razmišljati o izboru instrumenta, pa melodiji itd.

Učenik treba da ima jasno formulisana uputstva na šta da usmeri pažnju prilikom slušanja kako bi mogao da prati muzički tok (poput izvođačkog sastava, tempa, načina na koji je melodija izvajana, specifičnih ritmičkih karakteristika, ponavljanje i promena i sl.). Postepeno, ovi elementi muzičkog toka postaju "konstanta" u procesu učeničke percepcije/percepcije pa nastavnik može da proširuje opažajni kapacitet kod učenika usmeravajući njihovu pažnju pre slušanja na relevantne specifičnosti muzičkog dela.

Ovako postavljeno slušanje muzike, koje podstiče razvoj muzičke pažnje, sposobnost praćenja muzičkog toka sa razumevanjem i upoznavanje sa izražajnim elementima, koji su u službi iskazivanja ’muzičke poruke’ ili komunikacije, od suštinske je važnosti i za muzičko izvođenje i muzičko stvaralaštvo.

PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA SLUŠANJE

Himne

Svetosavska himna
Državna himna
Školska himna

Narodne pesme

Ersko kolo
Vasino kolo
Kopa cura vinograd
Sinoć kad je pao mrak
Kad te vidim na sokaku - starogradska
Oj Badnjače, Badnjače
Čarobna frula - Bora Dugić

Pesme za decu

Kako se prelazi ulica - Branko Milićević
Sedmica - Minja Subota
Ivin voz - Vlada i Gile
Al je lep ovaj svet - Stevan St. Mokranjac i Aleksandar Korać
Učimo da brojimo - Branko Milićević
Slon lepotan Dondolan - Dragan Laković
Bubamara - Nikola Vukomanović
Zakleo se bumbar - Mirko Šouc
Strašan lav - S. Barić
Usporite pored škole - hor Čarolija
Pažljivko - hor Čarolija
Drugarstvo - Dragan Laković
Sve je pošlo naopačke - Miodrag Ilić-Beli
Januarske zvezde - Miodrag Ilić-Beli
Uspavanka za Aćima - Miodrag Ilić-Beli
Uspavanka - Branko Milićević
Najlepša mama na svetu - Aleksandar Korać
Proleće u šumi - dečja pesma iz Finske
Kad si srećan - dečja pesma
Deca su ukras sveta - Minja Subota
Leptiriću šareniću - dečja pesma
Išli smo u Afriku - Minja Subota
Nek svud ljubav sja - dečja pesma iz Belgije

Domaći kompozitori

Medvedova ženidba - L. Dimitrijević
Smejalica - Dejan Despić
U Budimu gradu - Stevan St. Mokranjac
Pesma o odjeku - Miodrag Ilić-Beli

Strani kompozitori

Skercando - Karl Orf
Radecki marš - Johan Štraus
Humoreska - Antonjin Dvoržak
Bumbarov let - Nikolaj Rimski-Korsakov
Karneval životinja (Slon, Kenguri, Kavez za ptice, Kokoške i petlovi) - Kamij Sen-Sans
Valcer, op. 69 br. 2 - Frederik Šopen
Uspavanka - Johanes Brams
Krcko Oraščić (Kineski ples, Igra šećerne vile) - Čajkovski
Abeceda - Volfgang A. Mocart
Pčelica - Franc Šubert
Menuet, Ge-dur - Bah
Dok mesec sja - Žan Batist Lili
Zvončići - Džejms Pjerpont

IZVOĐENJE MUZIKE

Svaki aspekt izvođenja muzike ima neposredan i dragocen uticaj na razvoj učenika. Izvođenjem muzike aktivira se veliki broj kognitivnih radnji, razvija dugoročno pamćenje, osetljivost za druge učesnike u muzičkom događaju (tzv. timski rad, tolerancija) i fine motoričke radnje. Posebnu pažnju treba usmeriti na spontane pokrete kao odgovor na muziku.

Kroz izvođenje muzike, a u okviru individualnih mogućnosti učenika, podstiče se i razvijanje ličnog stila izražavanja. Cilj nastavnog procesa u oblasti izvođenja muzike je podsticanje učenika da se muzički izražavaju i da istražuju načine koji su njima svojstveni. Merilo uspeha je učešće i motivisanost učenika.

Pevanje

Glavni kriterijum za izbor pesama je kvalitet muzičkog dela kao i primerenost uzrastu učenika u odnosu na tematiku, ritam, artikulaciju melodijskih skokova i sl. Pri izboru pesama za pevanje, nastavnik uvek treba da ima u vidu i glasovne mogućnosti učenika.

Pre početka pevanja potrebno je sprovesti kratke vežbe za raspevavanje pri čemu posebno treba obratiti pažnju na pravilno držanje tela, pravilno disanje i dikciju.

Rad na pesmi počinje demonstracijom. Pesma se uči po delovima, a zatim spaja u celinu. Nastavnik uvek treba da insistira na izražajnom izvođenju pesme.

Jednostavni modeli i namenske pesme čiji se počeci vezuju za boje služe za stvaranje zvučnog fonda i predstavljaju osnovu za postavku muzičke pismenosti (do-zeleno, re-braon, mi-žuto, fa-plavo i sol-crveno). Na ovom nivou modele treba učiti po sluhu.

U nastavi muzičke kulture poželjno je povezivati pokret i pevanje kroz izvođenje narodnih, muzičkih i didaktičkih igara.

Sviranje

Ova aktivnost se realizuje na dečjim ritmičkim i alternativnim instrumentima (telo, predmeti iz okruženja, Orfov instrumentarijum…). Nastavnik treba da ukaže na povezanost tonske boje instrumenta sa muzičkim sadržajem. Na primer: "Evo već nam tramvaj stiže - cin, cin, cin" - triangl, "Kesten pada, tok, tok, tok..." - štapići...

Primeri ritmičke pratnje mogu biti:

- izvođenje pulsa (protok osnovnih ritmičkih jedinica),

- izvođenje ritma (koji se poklapa sa govornim ritmom brojalica i pesama pa se kao takav jednostavno uči po sluhu),

- grupisanje udara - različitim pokretima i različitim izvorima zvuka se na jedan način izvodi naglašena prva u taktu, a lakšim pokretom i slabijim izvorom zvuka druga, odnosno ostale slabije naglašene u taktu. Na primer, uz brojalicu "Gusen, gusenica" udarom o klupu izvoditi prvu jedinicu a pljeskanjem drugu, i/ili instrumentima - bubnjićem prvu, a štapićima, na primer, drugu u taktu.

- onomatopeja zvučnih ilustracija - specifična mesta u tekstu pesama mogu se zvučno ilustrovati adekvatnim instrumentom ili nekim drugim predmetom ("Cin, cin, cin", "tok, tok, tok", "tras", "bum"...).

U izvođenju ritmičkih aranžmana dovoljno je odeljenje podeliti u dve grupe. Na ovom nivou ne treba zalaziti u objašnjavanje pojmova.

PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE

Himne

Državna himna
Svetosavska himna
Školska himna

Narodne pesme

Na kraj sela žuta kuća
Mi idemo preko polja
Igra kolo
Ja posejah lan
Jež
Sitna je kiša padala
Božić, Božić blagi dan

Dečje pesme

Konj ima čet’ri noge - Zorislava M. Vasiljević
Petlić - Emil Glavnik
Zec kopa repu - Zorislava M. Vasiljević
Pekarčić - Lj. Škarica
Ježeva uspavanka - Nikola Vukomanović
Saobraćajac - Nadežda Hiba
Rođendanska pesma - nepoznati autor
Avanture maloga Ju Ju - Petar Bergamo
Au, što je škola zgodna - Minja Subota
Nije lako bubamarcu - Arsen Dedić
Brate Ivo - nepoznati autor
Bukvarci - Božidar Stančić
Uskršnja pesma - Svetlana Milić
Ivin voz - Aleksandar Korać
Zvuk i ton - Zorislava M. Vasiljević
Telefonijada - Jovan Adamov
Deda Mraze, ne skreći sa staze - Aleksandar Korać
Prvi sneg - Božidar Stančić
Pada snežak - Stanko Korunović

Muzičke igre

Ribar - Vladimir Tomerlin
Ide maca pored tebe - Zorislava M. Vasiljević
Zec i repa - Zorislava M. Vasiljević
Pesma u kolu - slovačka narodna pesma
Berem, berem grožđe
Vasino kolo
Medved bere jagode
Kolariću paniću
Pliva patka preko Save
Dunje ranke

Brojalice

Mačka
Išo meda u dućan
Leptir i cvet
Dva se petla pobiše
Eci peci pec
En ten tini
Ko ko ko ko da
Lastavica
Bumbari
Dečak i ptica

Sviranje na dečjim instrumentima

Ide mali meca - D. Marković
Pada Snežak - Staniša Korunović
En ten tini
Boc, boc iglicama
Na kraj sela žuta kuća
Pliva patka preko Save
Pišem, pišem petnaest
Magarac i kukavica

Modeli

Dobro jutro, dobar dan - Tatjana Drobni
Resavo, vodo ladna
Mi idemo preko polja
Fabrika bombona - Mirjana Živković
Sol mi daj

MUZIČKO STVARALAŠTVO

Dečje muzičko stvaralaštvo predstavlja viši stepen aktiviranja muzičkih sposobnosti koje se stiču u svim muzičkim aktivnostima, a rezultat su kreativnog odnosa prema muzici. Ono podstiče muzičku fantaziju, oblikuje stvaralačko mišljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pamćenju muzičkih reproduktivnih i stvaralačkih aktivnosti i znanja.

Nastavnik treba da podstiče učenike da improvizuju i istražuju načine na koji mogu da izraze kroz muziku sopstvenu inspiraciju.

Stvaralaštvo može biti zastupljeno kroz:

- improvizaciju igre/pokreta na određenu muziku,

- izradu dečjih ritmičkih instrumenata od različitih materijala,

- muzičke improvizacije,

- muzička pitanja i odgovore,

- komponovanje melodije na zadati tekst,

- ilustraciju doživljaja muzike,

- odabir poznatog muzičkog u odnosu na literarni sadržaj.

MUZIČKI BONTON

Muzički bonton čine pravila prihvatljivog ponašanja u različitim situacijama u domenu muzičke kulture. Nastavnik treba da iskoristi svaku priliku u toku slušanja ili izvođenja, da objasni učenicima kako treba da se ponašaju, zašto i šta se od njih očekuje. Da bi učenici trajnije prihvatili i savladali ova pravila kada je u pitanju slušanje muzike, preporučljivo je da ih nastavnik odvede na neki koncert (npr. muzička škola), gde će im u kontaktu sa živom muzikom sve biti mnogo lakše da razumeju. Neka pravila (tišina, aplauz pri izlasku izvođača na binu i pri završetku koncerta) učenici mogu samostalno primeniti a neka (izostanak aplauza između stavova muzičkog dela) mogu primeniti uz pomoć nastavnika. Kod izvođenja muzike, pravila ponašanja se mogu najlakše objasniti u realizaciji grupnog izvođenja a naročito hora (međusobno slušanje izvođača, muzički dijalog, odsustvo pričanja...)

UTICAJ MUZIKE NA ZDRAVLJE

Kvalitetna nastava muzičke kulture podrazumeva i potrebu da se u savremenim uslovima i organizaciji života (prisustvo buke i tendencija njenog povećanja) učenicima skrene pažnja na štetan uticaj preglasne muzike na zdravlje, fiziološki i psihološki odgovor, odnosno reakciju organizma na takvu muziku i direktnu refleksiju na kvalitet muzičkog dela koje se sluša.

PROCES VREDNOVANJA

Nastavnik treba da motiviše učenika na dalji razvoj, tako da učenik oseti da je kroz proces vrednovanja viđen i podržan, kao i da ima orijentaciju gde se nalazi u procesu razvoja u okviru muzike i muzičkog izražavanja. Važno je uključiti samog učenika u ovaj proces u smislu dijaloga i uzajamnog razumevanja, u vezi sa tim šta učenik oseća kao prepreke (voljne i nevoljne) u svom razvoju, kao i na koje načine se, iz učenikove perspektive, one mogu prebroditi.

U procesu vrednovanja rezultata učenja nastavnik treba da bude fokusiran na učeničku motivaciju i stavove u odnosu na izvođenje i stvaralaštvo, sposobnost koncentracije, kvalitet percepcije/apercepcije i način razmišljanja prilikom slušanja.

Kada je u pitanju vrednovanje oblasti Muzičko izvođenje i stvaralaštvo, učenička postignuća treba vrednovati u smislu izražajnog i stvaralačkog angažovanja učenika, a ne prema kvalitetu nastalog dela, jer su i najskromnije muzičke improvizacije, kreativno razmišljanje i stvaranje, pedagoški opravdane.

Uzimajući u obzir cilj predmeta, neophodno je imati na umu da se okvir vrednovanja procesa i rezultata učenja odvija najviše u učeničkom živom kontaktu sa muzikom, tj. izvođenju i stvaralaštvu, a takođe i slušanju muzike.

Teoretsko znanje treba da ima svoju primenu i funkciju u učeničkom izražavanju kroz muziku i u kontaktu sa muzikom. Kako proces učenja u okviru svakog časa treba da obuhvati sve oblasti, posmatranje učenika u živom kontaktu sa muzikom je istovremeno pokazatelj kvaliteta procesa učenja, kao i idealna scena za vrednovanje ostvarenosti ishoda. Sumativno vrednovanje treba da bude osmišljeno kroz zadatke i aktivnosti koje zahtevaju kreativnu primenu znanja. Diktate ne treba praktikovati, ni zadavati.

U smislu aktivnosti, postignuća učenika treba proceniti na osnovu učenikovog kontakta sa muzikom i to:

1. doprinos učenika za vreme grupnog rada,

2. izrada kreativnih zadataka na određenu temu,

3. rad na projektu (učenik daje rešenje za neki problem i odgovara na konkretne potrebe),

4. specifične veštine.

5. način razmišljanja i stavovi

DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU MUZIČKA KULTURA U NASTAVI NA MAĐARSKOM JEZIKU

PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE ILI SVIRANJE U PRVOM RAZREDU
(dopuna)

Narodne pesme

1. Harcsa van a vízbe

2. Kis kece lányom

Dečje pesme

1. Szőnyi Erzsébet: Hívogat az iskola

2. Nepoznat autor: Aki nem lép egyszerre

3. Nepoznat autor: Én kis kertet kerteltem

4. Nepoznat autor: Egy kismalac

5. Kodály Zoltán: Jön a kocsi, most érkeztünk

6. Kodály-Weöres: Járjunk táncot

7. Nepoznat autor:Úszik a kácsa

8. Nepoznat autor: Ha én cica volnék

9. Nepoznat autor: Esik az eső, hajlik a vessző

10. Nepoznat autor: Hajlik a meggyfa

11. Nepoznat autor: Hová mégy, te kis nyulacska?

12. Nepoznat autor: Éliás, Tóbiás

13. Nepoznat autor: Megy a kocsi, fut a kocsi

Didaktičke igre

1. Hinta, palinta

2. Zsipp, zsupp, kenderzsupp

3. Koszorú, koszorú

4. Aki nem lép egyszerre

5. Csincsele, bombola

6. Rétes, kerekes

7. Gyertek haza ludaim

8. Gólya viszi a fiat

9. Szólj síp, szólj

10. Ég a gyertya, ég

11. Esik az eső

12. Itt a köcsög, hol a köcsög

13. Iglice, szívem, Iglice

14. Katalinka, szállj el

15. Bújj, bújj, zöld ág

Brojalice

1. Ecske, becske, bakkecske

2. Dió, rigó, mogyoró

3. Gyékén, gyákán

4. Ecc, pecc, kimehetsz

5. Esik eső, csepereg

PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA SLUŠANJE U PRVOM RAZREDU
(dopuna)

Pesme za decu

1. Keresztény Béla - Weöres Sándor: Táncol a hold

2. Lakner Tamás: Reli-csiga

3. Hívogat az iskola /u izvedbi dečjeg hora/

4. Cicuskám, kelj fel /dečja pesma na klaviru/

5. Karácsonyi énekek - Kirje, kirje /Božićna pesma odsvirana na frulici/

DODATNI SADRŽAJI PROGRAMU MUZIČKA KULTURA U NASTAVI NA SLOVAČKOM JEZIKU

PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA SLUŠANJE

Narodna muzika

1. Maličká som (Mala sam) - slovačka narodna pesma

2. Zakvitla čerešňa (Procvetala trešnja) - slovačka narodna pesma

3. Dnešný deň sa radujme (Radujmo se danas) - slovačka koleda

4. Kukulienka, kde si bola? (Kukavice, gde si bila?) - slovačka narodna pesma

Pesme za decu

1. Sestričky kozičky (Sestrice koze) - V. Sarka - I. Stanislav

2. Adam v škole nesedel (Spievaná abeceda) (Adam u školi nije pazio - Pevana abeceda) - Oto Ferenc

3. Zahrajte mi, muzikanti (Obrázky zo Slovenska) (Svirajte mi, svirači - Slike iz Slovačke) - Eugen Suhonj

4. Žabia škola (Deti z nášho domu) (Žablja škola - Deca iz naše kuće) - Ladislav Burlas

5. Tancuj, tancuj (obrada slovačke narodne pesme) - Miroslav Raihl

6. Jar (Proleće) - Miroslav Raihl

7. Bodaj by vás, vy mládenci (obrada slovačke narodne pesme) - Jiži Laburda

IZVOĐENJE MUZIKE
PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE

Narodne pesme

1. Maličká som (Mala sam) - slovačka narodna pesma

2. Anička maličká - slovačka narodna pesma

3. Kukulienka, kde si bola? (Kukavice, gde si bila?) - slovačka narodna pesma

4. Povedzte nám, pastierkovia (Kažite nam, pastirići) - slovačka koleda

Dečje pesme

1. Kde si, jeseň? (Gde si, jesen?) - O. Francisci - V. Janusova

2. Muzikanti (Svirači) - Emil Hula

3. Čo deťom k šťastiu treba (Šta deci za sreću treba) - Alojz Čobej

4. Padá, padá sneh (Pada, pada sneg) - Nepoznat autor

5. Žabiaškola (Žablja škola) - Ladislav Burlas - O. Navratilova

6. Karneval (Karneval) - Alojz Čobej

8. Mamičke (Mami) - O. Francisci - E. Rijačkova

9. Na dvore (Na dvorištu) - Emil Hula

10. Už ideme na prázdniny (Idemo na raspust) - Štefan Kantor

11. Sestričky kozičky (Sestrice koze) - V. Sarka - I. Stanislav

Muzičke igre

1. Pomaly sa hýbe vlak (Polagano kreće voz)

2. Malý kameň v kruhu beží (Mali kamen ide u krugu)

3. Kto to spí pod bukom? (Ko to spava ispod bukve?)

4. Na koho si to dievčatko zavolá (Koga će to devojče da izabere)

Brojalice

1. Padá dáždik (Pada kišica)

Sviranje na dečjim instrumentima

1. Skáče lopta hore-dolu (Skače lopta gore-dole)

2. Tancuj z nohy na nohu (Igraj s jedne noge na drugu)

3. Skáče žaba po blate (Skače žaba po blatu)

DODATNI SADRŽAJI PROGRAMA MUZIČKA KULTURA U NASTAVI NA HRVATSKOM JEZIKU

Preporučene kompozicije za pevanje u 1. razredu:

Narodne pesme

- Spavaj mali Božiću

- Zec Boga moli - kraljička pjesma

- Pjevala je ptica kos

Dečje pesme

- Visibaba - V. Astrardžieva

- Rođendanska pjesma

- Sveti Niko - L. Kosinović - M. Pleisler

- Avanture maloga Juju - P. Bergamo - Ž. Roje

- Dok mjesec sja - Ž. B. Lili

- Na kiši - S. P. Korunović

- Novogodišnja pjesma - P. Stupel

- Čestitka majčici - J. Kaplan

Didaktičke igre

- Berem, berem grožđe

- Kako se što radi

- Faljen Isus gazdarice

Preporučene kompozicije za slušanje u 1. razredu:

Himne

- Lijepa naša domovino - državna himna Republike Hrvatske

Narodna muzika

- Kolo vodi Vasa

- Djeteše nam se rodilo

Pesme za decu

- Zvončići

Domaći kompozitori

- Dom - J. Gotovac

Ključni pojmovi: vaspitanje, fizičko vežbanje, igra, zdravlje i kultura.

UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA

Program predmeta fizičkog i zdravstvenog vaspitanja sastoji se od tri predmetne oblasti:

- fizička sposobnost,

- motorička veština,

- fizička i zdravstvena kultura.

Program prvog razreda baziran je na kontinuitetu usvojenih znanja, veština, stavova i vrednosti iz predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

ORGANIZACIONI OBLICI RADA

Organizacioni oblici rada koji omogućavaju ostvarivanje planiranih ishoda su redovna nastava i vannastavne aktivnosti.

Plan i program vannastavnih aktivnosti predlaže Odeljensko veće prvog razreda i sastavni je deo godišnjeg plana rada škole i školskog programa. U okviru njih postoje sledeći oblici rada:

- sportsko-rekreativne aktivnosti,

- nedelja školskog sporta,

- aktivnosti u prirodi (kros, sportski dan, izleti, zimovanje, letovanje...),

- školska takmičenja,

- korektivno-pedagoški rad.

Časovi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja

FIZIČKE SPOSOBNOSTI

Na svim časovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, poseban akcenat se stavlja na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti koje se kontinuirano realizuje u pripremnom delu časa. Deo glavne faze koristi se za razvoj osnovnih fizičkih sposobnosti uzimajući u obzir uticaj koji nastavna tema ima na njihov razvoj. Metode i oblici rada biraju se u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika i materijalno-tehničkim uslovima za rad;

- podsticanje učenika na samostalno vežbanje;

- učvršćivanje pravilnog držanja tela.

MOTORIČKE VEŠTINE

Usvajanje motoričkih veština, ostvaruje se kroz primenu osnovnih i proširenih programskih sadržaja primenjujući osnovne didaktičko-metodičke principe i metode rada neophodne za dostizanje postavljenih ishoda.

Usvojene motoričke veštine treba da omoguće učenicima njihovu primenu u svakodnevnim i specifičnim životnim situacijama.

Učenicima koji nisu u stanju da usvoje neke od sadržaja, zadaju se slična ali lakša vežbanja od predviđenih ili predvežbe.

Ukoliko učenik ne dostigne predviđeni ishod, ostavlja se mogućnost da isti dostigne u narednom periodu.

Usavaršavanje nekih motoričkih zadataka je kontinuirani proces bez obzira na sadržaje programa (tehnika hodanja, trčanja, primena naučene igre itd.).

U radu sa naprednijim učenicima realizuju se prošireni sadržaji. Kroz proces realizacije programa neophodno je pratiti sposobnosti učenika za različite fizičke aktivnosti.

FIZIČKA I ZDRAVSTVENA KULTURA

Ova nastavna oblast realizuje se kroz sve organizacione oblike rada, nastavne oblasti i teme uz praktičan rad.

Dostizanjem ishoda ove nastavne oblasti, učenici stiču znanja, veštine, stavove i vrednosti o vežbanju (osnovnim pojmovima o vežbi, kako se neko vežbanje izvodi i čemu konkretna vežba i vežbanje služi), fizičkom vaspitanju, sportu i zdravlju.

Osnovne informacije o vežbanju i zdravlju prenose se neposredno pre, tokom i nakon vežbanja na času.

Ova nastavna oblast obuhvata: formiranje pravilnog odnosa prema fizičkom vežbanju i zdravlju; razvijanje i negovanje drugarstva; prepoznavanje negativnih oblika ponašanja u igri i dr.

Pored navedenog u ovoj oblasti potrebno je raditi na: negovanju patriotskih vrednosti (narodne tradicije i multikulturalnosti); formiranju pravilnog odnosa prema različitostima, čuvanju lične i školske imovine, negovanju društvenih vrednosti itd.

Sportsko-rekreativne aktivnosti

Realizuju se prema interesovanju učenika. Sačinjava se poseban program pri čemu se uzimaju u obzir materijalni i prostorni uslovi rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti učenika.

Nedelja školskog sporta

Radi razvoja i praktikovanja zdravog načina života, razvoja svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, o potrebi negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti, kao i prevencije nasilja, narkomanije, maloletničke delinkvencije, škola u okviru Školskog programa realizuje nedelju školskog sporta.

Nedelja školskog sporta obuhvata:

- fizičke aktivnosti prilagođene uzrastu i mogućnostima učenika;

- kulturne manifestacije sa ciljem promocije fizičkog vežbanja, sporta i zdravlja (likovne i druge izložbe, folklor, ples, muzičko-sportske radionice...);

- đačke radionice (o zdravlju, fizičkom vežbanju, sportu i dr.).

Plan i program Nedelje školskog sporta sačinjava Odeljensko veće prvog razreda zajedno sa Stručnim većem predmetnih nastavnika koji realizuju nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u drugom ciklusu, kao i drugim Stručnim većima (likovne kulture, muzičke kulture, istorije, informatike...) i stručnim saradnicima u školi, vodeći računa da i učenici, koji su oslobođeni praktičnog dela nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, budu uključeni u organizaciju ovih aktivnosti.

Aktivnosti u prirodi (izlet, kros, zimovanje, letovanje...)

Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi:

- izlet;

- kros se organizuje minimum jednom u toku školske godine;

- zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta (fizičke aktivnosti na snegu);

- letovanje - organizuje se za vreme letnjeg raspusta (kampovanje itd.).

Plan i program ovih aktivnosti sačinjava Odeljensko veće prvog razreda u saradnji sa Stručnim većem predmetnih nastavnika koji realizuju nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u drugom ciklusu.

Školska takmičenja

Škola za učenike prvog razreda organizuje i sprovodi takmičenja iz minimum jedne elementarne igre ili poligona u toku školske godine, kao integralni deo procesa fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Plan takmičenja donosi Odeljensko veće prvog razreda u saradnji sa Stručnim većem nastavnika fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.

Učenici mogu da učestvuju i na takmičenjima u sistemu školskih sportskih takmičenja Republike Srbije, koja su u skladu sa planom i programom nastave i učenja, kao i na takmičenjima od interesa za lokalnu zajednicu.

Korektivno-pedagoški rad

Ove aktivnosti organizuju se sa učenicima koji imaju:

- poteškoće u savladavanju gradiva;

- smanjene fizičke sposobnosti;

- loše držanje tela;

- zdravstvene poteškoće koje onemogućavaju redovno pohađanje nastave.

Rad sa učenicima koji imaju loše držanje tela podrazumeva:

- uočavanje posturalnih poremećaja kod učenika;

- savetovanje učenika i roditelja;

- organizovanje dodatnog preventivnog vežbanja u trajanju od jednog školskog časa nedeljno;

- organizovanje korektivnog vežbanja u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom ustanovom.

Rad sa učenicima sa zdravstvenim poteškoćama organizuje se isključivo u saradnji sa lekarom specijalistom, koji određuje vrstu vežbi i stepen opterećenja, a sprovodi ih nastavnik fizičkog i zdravstvenog vaspitanja uz prisustvo nastavnika koji realizuje razrednu nastavnu u odeljenju koje učenik pohađa.

OSLOBAĐANJE UČENIKA OD NASTAVE FIZIČKOG I ZDRAVSTVENOG VASPITANJA

Učenik može biti oslobođen samo od praktičnog dela programa nastave za određeni period, polugodište ili celu školsku godinu na osnovu preporuke izabranog lekara.

Učenik oslobođen praktičnog dela u obavezi je da prisustvuje časovima. Za rad sa oslobođenim učenicima nastavnik sačinjava poseban program rada baziran na usvajanju teorijskih i vaspitnih sadržaja u skladu sa programom i korelaciji sa sadržajima drugih predmeta.

Oslobođenim učenicima treba pružiti mogućnost da:

- prate igru i usvajaju pravila igre, na času ili vannastavnim aktivnostima,

- naprave edukativni poster ili crtež sa sportskog događaja,

- na drugi način pomažu u nastavi.

Primer ishoda za učenike oslobođene od praktičnog dela nastave:

Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

- navede osnovna pravila elementarne igre koja se najčešće primenjuje u nastavi;

- primeni osnovna zdravstveno-higijenska pravila;

- pomogne u organizaciji aktivnosti predviđenih programom.

PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

Broj časova po nastavnim temama planira se na osnovu procene nastavnika, materijalno-tehničkih i prostornih uslova. Nastavne teme ili pojedini sadržaji za koje ne postoje uslovi za realizaciju mogu biti zamenjeni odgovarajućim temama ili sadržajima programa za koje postoje odgovarajući uslovi.

Nastavne teme Vežbe na tlu i Vežbe ravnoteže ostvaruju se realizacijom osnovnih i proširenih sadržaja. Osnovni sadržaji su oni koje je neophodno sprovesti u radu sa učenicima uzimajući u obzir sposobnosti učenika, materijalno-tehničke i prostorne uslove. Prošireni sadržaji su oni koje nastavnik bira i realizuje u radu sa učenicima (grupama ili pojedincima), koji su savladali osnovne sadržaje, uzimajući u obzir nivo dostignutosti ishoda, potrebe učenika i uslove za rad.

FIZIČKE SPOSOBNOSTI

Pri planiranju vežbanja u pripremnoj fazi časa, treba uzeti u obzir uticaj nastavne teme na fizičke sposobnosti učenika i primeniti vežbe čiji delovi biomehaničke strukture odgovaraju osnovnom zadatku glavne faze časa i služe za obučavanje i uvežbavanje konkretnog zadatka. Metode vežbanja koje se primenjuju u nastavi su trenažne metode (kontinuirani, ponavljajući metod), prilagođene uzrasnim karakteristikama učenika. U radu sa učenicima primenjivati diferencirane oblike rada, dozirati vežbanja u skladu sa njihovim mogućnostima i primenjivati odgovarajuću terminologiju vežbi. Vreme izvođenja vežbi i broj ponavljanja, zadaju se grupama učenika ili pojedincma u skladu sa njihovim sposobnostima, vodeći računa o postizanju što veće radne efikasnosti i optimalizaciji intenziteta rada.

Preporučeni načini rada za razvoj fizičkih sposobnosti učenika.

1. Razvoj snage:

- bez rekvizita i sa rekvizitima,

- na spravama i uz pomoć sprava.

2. Razvoj pokretljivosti:

- bez rekvizita i sa rekvizitima,

- uz korišćenje sprava,

3. Razvoj izdržljivosti:

- trčanje,

- elementarne igre,

- vežbanje uz muziku,

- ples.

4. Razvoj koordinacije:

- izvođenje koordinacionih vežbi u različitom ritmu i u promenljivim uslovima.

5. Razvoj brzine:

- jednostavne i složene kretne strukture izvoditi maksimalnim intenzitetom iz različitih početnih položaja, izazvane različitim čulnim nadražajima (start iz različitih položaja itd.),

- štafetne igre,

- izvođenje vežbi maksimalnom brzinom.

Za učenike koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane vežbe, potrebno je obezbediti posebno mesto za vežbanje.

MOTORIČKE VEŠTINE

Hodanje i trčanje

Hodanje sa opružanjem kolena stajne noge uz pravilno držanje tela i sa radom ruku, kratkim i dugim koracima, u različitom ritmu, uz pravilno postavljanje stopala (koristiti obeležene linije na sportskim terenima); na prstima, uz uzručenje sa istezanjem tela.

Trčanje uz pravilno postavljanje stopala i pravilan rad ruku, sa podizanjem kolena (koristiti prepreke - palice i vijače poređane na jednom delu sale ili spoljnih terena), sa zabacivanjem potkolenice; brzo trčanje sa polaskom iz stajanja, ležanja, upora čučećeg i drugim načinima polaska.

Igre sa različitim oblicima hodanja i trčanja.

Skakanja i preskakanja

Poskoci u mestu: sunožnim odskokom i sunožnim doskokom sa opružanjem tela, levo-desno, napred-nazad, u doskok raznožno i ponovo sunožno; sa vijačom (sa međuposkokom i bez međuposkoka); jednonožnim odskokom i doskokom na jednu nogu, sa opružanjem tela, levo-desno, napred-nazad. Skok sunožnim odskokom pruženim telom sa okretom za 90° i sunožnim doskokom. Sunožni naskok na povišenu površinu (do visine švedske klupe), na naslagane strunjače ili gornju površinu švedskog sanduka. Skok udalj, uz pravilan zamah rukama, amortizaciju i završni položaj.

Poskoci u kretanju: posle nekoliko koraka, jednonožni poskok jednom, posle nekoliko koraka, jednonožni poskok drugom nogom i naizmenično; posle nekoliko koraka jednonožni odskok i meki sunožni doskok do počučnja ("da se ne čuje"). Ponoviti isto posle nekoliko trčećih koraka. Jednonožni naskok na povišenu površinu čeonim i bočnim zaletom (dva okvira švedskog sanduka, niska greda, kocka) i sunožni doskok na meku površinu. Skakanje preko poredanih vijača jednonožnim i sunožnim odskokom. Školica, igra "lastiša".

Skokovi udalj: povezati zalet od nekoliko trčećih koraka sa jednonožnim odskokom sa obeleženog prostora (šira površina, ili linije) i doskok na meku površinu (strunjača za skok u vis, pesak).

Skokovi uvis: iz zaleta pravo jednonožnim odskokom preskočiti vijaču ili lastiš, noge pogrčiti i meko sunožno doskočiti (u grupi od tri do četiri učenika); preskočiti lastiš (postavljen po širini) sa istovremenim polaskom dva do tri učenika.

Vežbe (skakanja i preskakanja) uporom rukama: bokom pored švedske klupe, upor i sunožnim odskokom naskok u upor čučeći, isto, preskočiti klupu.

Preskakanje duge vijače koja se okreće: pojedinačno iz mesta, sa ulaskom i izlaskom prema mogućnostima učenika.

Igre uz korišćenje različitih oblika skakanja i preskakanja.

Bacanja i hvatanja

Bacanje loptice (levom i desnom rukom) iz mesta i u dalj i u cilj (okvir od švedskog sanduka, obeleženi cilj na zidu, kvadrati od vijača na rukometnom golu...). Vežbe ponoviti u hodanju i u laganom trčanju.

Bacanje lopte uvis i posle njenog odbijanja od tla, hvatanje obema rukama: uz ceo okret, posle pljeska rukama, zatvaranja očiju, čučnja, seda...; zakotrljati lotu po tlu i hvatanjem je podići obema rukama.

Vođenje lopte u mestu i u hodanju (levom i desnom rukom).

Dodavanje lopte u parovima, u mestu, sa grudi i iznad glave.

Igre sa vođenjem i dodavanjem lopte i gađanjem u cilj.

Višenja, upori i penjanja;

Puzanja po strunjači na različite načine (licem prema tlu, leđima na tlu...)

Penjanje: uz ribstol, uz mornarske lestve, čeono, naizmeničnim prehvatanjem, penjanje.

Provlačenje kroz okna švedskog sanduka, klupe i rekvizita (obruč) i dr.

Penjanje i spuštanje na i sa različitih sprava.

Višenja: u visu ležećem opruženim telom, pomicanje ulevo i udesno. Pomicanja u visu slobodnom. Vis aktivni na svim spravama na kojima se vis može izvesti.

Upor aktivni na tlu i na svim spravama, na kojima se upor može izvesti.

Vežbe na tlu

Realizuju se kroz obavezne i proporučene sadržaje.

Osnovni sadržaji

Klek, usprav bez pomoći ruku; klek sunožni na strunjače, klek jednonožni, usprav; kretanje u uporu čučećem i uporu sklonjeno, licem i leđima ka tlu; iz čučnja, malim odrazom doskok prvo na ruke, a zatim na stopala u upor čučeći ("žablji poskoci"). Klek, uzručenje, zaklon.

Povaljka na leđima. Stav na lopaticama ("sveća"), grčenjem i obuhvatom kolena povaljka niz kosu površinu.

Kolut napred, iz čučnja u čučanj, niz kosu površinu (na ripstolu okačene švedske klupe i prekrivene strunjačama).

Kolut napred, iz čučnja u čučanj, i iz čučnja do stava uspravno i uzručenja.

Povaljka na stomaku (ležanje na trbuhu, obuhvatiti rukama skočne zglobove - povaljka).

Kombinacija na tlu od sledećih vežbi: najmanje četiri takta vežbi oblikovanja, kolut napred do stava uspravno, okret u usponu na obe noge za 180°, čučanj, stav na lopaticama, stav uspravno i dva dečja poskoka.

Prošireni sadržaji

Kolut nazad iz čučnja u čučanj, niz kosu površinu.

Odeljenjsko takmičenje sa zadatom kombinacijom vežbi.

Vežbe ravnoteže

Hodanje po liniji napred sa pravilnim postavljanjem stopala (gimnastičkim korakom), i unazad sa opruženom upornom nogom, kraćim koracima, koracima u usponu i sa različitim položajem ruku (o bok, odručenje, uzručenje).

Hodanje po širokom delu švedske klupe: napred - odručenje; unazad sa opružanjem uporne noge, uzručenje; ustranu: iz stava spetnog, ruke o bok, hodanje koracima sa privlačenjem do stava spetnog i uzručenja, zibom počučnjem, korak ustranu - odručiti, stav spetni, uzručiti.

Lagano trčanje na prednjem delu stopala sa pravilnim držanjem tela, rukama o bok ili u odručenju (švedska klupa i niska greda).

Naučiti kombinaciju od vežbi: iz stava spetnog na početku švedske klupe, trčanje do polovine klupe, odručiti; stav: jedna noga iza druge, uzručiti, odručiti; hodanje do kraja klupe, odručiti, stav: jedna noga iza druge uzručiti; hodanje unazad do polovine klupe, jedna noga iza druge, ruke o bok; okret za 90° hodanje ustranu koracima sa privlačenjem zibom počučnjem, odručiti; na kraju grede stav spetni, uzručiti, saskok, predručiti, stav spetni, priručiti, završiti leđima prema klupi. Ako škola nema klupu ili gredu, kombinaciju naučiti na tlu, na liniji.

Vežbe sa rekvizitima

Vežbe rekvizitima koristiti prilikom savladavanja sledećih sadržaja:

Vežbe oblikovanja sa palicom, obručem, vijačom i drugim rekvizitima

Trčanja, poskoci i skokovi - vijače, palice i obruči poređani na kraćem i dužem odstojanju: preskakanje kratke i duge vijače; ritmičke vežbe; kocke: penjanje i silaženje sa kocke nagaznim korakom i sunožnim doskokom u čučanj i počučanj; sunožni naskok na kocku i doskok u čučanj i počučanj; čunjevi i obruči: vijugavo trčanje.

Dizanje i nošenje: predmeta i rekvizita (kocka, medicinka...) na različite načine; postavljanje i skupljanje predmeta i rekvizita.

Elementarne igre sa korišćenjem palica, vijača, obruča, kocki i čunjeva.

Ples i ritmika

Ritmičko hodanje i trčanje sa promenom ritma, tempa uz pljesak i odgovarajuću muzičku pratnju. Kretanja sa promenom položaja ruku, nogu i trupa. Galop napred i strance. Dečji poskok. Sačiniti sastav od naučenih elemenata uz muzičku pratnju.

Vijača: njihanje i kruženje vijačom ili trakom u bočnoj i čeonoj ravni; sunožni skokovi kroz vijaču sa obrtanjem napred. Povezati ova dva elementa kao obavezni sastav.

Plesovi: "Ja posejah lan" i "Dunje ranke".

Jedno kolo po izboru.

Poligoni

Kombinovani poligon sa zadacima na tlu uz korišćenje sprava i revizita (provlačenja, nošenja, kotrljanja...)

Kombinovani poligon sa elementima penjanja (na švedski sanduk, ripstol, švedska klupa..)

Plivanje

Nastavnu temu Plivanje, realizuju škole koje za to imaju uslove u školi ili objektima van nje.

Program nastave i učenja plivanja sadrži:

- obuku neplivača;

- igre na vodi.

Nastavu plivanja realizuje nastavnik fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u saradnji sa nastavnikom koji sprovodi razrednu nastavu tom odeljenju.

FIZIČKA I ZDRAVSTVENA KULTURA

Ova nastavna oblast realizuje se kroz sve druge nastavne oblasti i teme uz praktičan rad i sastoji se od dve nastavne teme Kultura vežbanja i igranja i Zdravstveno vaspitanje.

Kultura vežbanja i igranja

Osnovni termini u vežbanju

U radu sa učenicima postepeno uvoditi terminologiju vežbi i upoznati ih sa uticajem primenjenih vežbi na organizam.

Vežbam bezbedno

Upoznati učenika sa pravilima ponašanja koja važe u prostorima za fizičko vežbanje kako u školi, tako i van nje. Isticati neophodnost poštovanja pravila ponašanja tokom vežbanja.

Čuvam svoje i tuđe stvari

Formiranje svesti o potrebi čuvanja kako svojih tako i tuđih stvari.

Pravila elementarnih igara

Usvajanje osnovnih pravila elementarnih igara koje se na času realizuju. Razvijanje svesti o potrebi poštovanja pravila igara, kao i posledicama njihovog nepoštovanja.

Nekad izgubim, a nekada pobedim

Negovanje takmičarskog duha. Prihvatanje pobede i poraza na socijalno prihvatljiv način (bez ruganja i nipodaštavanja protivnika...).

Navijam fer

Podsticati učenike da prilikom igre ili takmičenja poštuju svoju i protivničku ekipu i nagrade svaki lep potez i postupak učesnika u igri.

Zdravstveno vaspitanje

Upoznaj svoje telo

Učenici imenuju delove tela i shvataju njihovu ulogu. Mogućnosti svog tela učenici pokazuju kroz vežbanje. Naglasiti značaj fizičke aktivnosti i fizičkog i zdravstvenog vaspitanja kao predmeta.

I ja rastem

Proširiti učenička znanja o sopstvenom rastu i razvoju. Osposobiti ih da uoče određene promene tokom dosadašnjeg razvoja.

Vidim, čujem, osećam

Upoznavanje učenika sa određenim čulima i njihovim ulogama, koja u velikoj meru utiču na pravilno izvođenje fizičkih vežbi, ali i njihovim ulogama u svakodnevnom životu putem kojih unapređujemo sopstveno zdravlje.

Moje zdravlje

Razvoj svesti o potrebi da se bude zdrav i šta znači zdravlje za čoveka. Neophodno je da uoče razlike između zdravog i bolesnog stanja organizma.

Ko sve brine o mom zdravlju

Zajednički sagledati ko sve i na koji način brine o njihovom zdravlju.

Tražim pomoć

Na osnovu prethodih iskustava učenika utvrditi u kojim okolnostima, kada i od koga treba tražiti pomoć.

Lična higijena

Formiranje svesti o značaju održavanja lične higijene.

Stvaranje navike da se oprema za fizičko vežbanje uredno održava i čuva.

Higijena prostora prostora u kome živim

Podići svest o tome da o prostoru u kome žive treba samostalno da brinu (održavaju čistim i urednim) jer na taj način čuvaju svoje zdravlje.

Higijena prostora prostora u kome vežbam

Formiranje navike da se higijena prostora u kome učenik vežba uredno održava i čuva (sala, svlačionice, igrališta...)

Životne namirnice i pravilna ishrana

Upoznavati učenika sa osnovama pravilne ishrane.

Zajedno za stolom

Pravila ponašanja za stolom tokom obedovanja (postavljanje stola, pravilno držanje tela i ruku tokom obedovanja, pravilno žvakanje, ponašanje - guranje, bacanje hrane itd.).

Didaktičko-metodički elementi

Osnovni principi realizacije nastave:

- jasnoća nastavnog procesa;

- optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita;

- izbor racionalnih oblika i metoda rada;

- izbor vežbi usklađen sa programskim sadržajima i ishodima;

- funkcionalna povezanost delova časa - unutar jednog i više uzastopnih časova određene nastavne teme.

Pri izboru oblika rada uzimaju se u obzir prostorni uslovi, broj učenika na času, opremljenost spravama i rekvizitima i planirana dinamika rada.

Izbor didaktičih oblika rada treba da bude u funkciji efikasne organizacije i intenzifikacije časa u cilju dostizanja postavljenih ishoda.

U nastavi treba da preovladavaju igre i sadržaji koji zahtevaju preciznost izvođenja. Svim vežbanjima prethode tačna uputstva nastavnika i prikaz vežbi. Nastavnik prati rad učenika, ukazuje i ispravlja greške.

PRAĆENJE, VREDNOVANJE I OCENJIVANJE

U cilju sagledavanja i analiziranja efekata nastave, preporučuje se da nastavnik podjednako, kontinuirano prati i vrednuje:

- stanje fizičkih sposobnosti;

- stanje zdravlja i higijenskih navika;

- dostignuti nivo savladanosti motoričkih veština;

- odnos prema radu.

Ocenjivanje se vrši opisno, na tri nivoa, na osnovu dostignutosti predviđenih ishoda.

Prvi nivo

1. Stanje fizičkih sposobnosti

Učenik ima visok stepen razvijenosti fizičkih sposobnosti na osnovu ocene:

a) koordinacije:

- u cikličnim kretanjima i u povezivanju jednostavnih pokreta u celinu;

- pravilno izvodi kompleks od osam vežbi oblikovanja bez rekvizita; četiri vežbe na ripstolu; i četiri vežbe sa palicom;

- na osnovu brzine učenja: vežbi na tlu; trčanja preko poređanih prepreka u jednakom ritmu;

- vođenje lopte bez prekida (nekoliko puta);

- dodavanje lopte jednom ili obema rukama i hvatanje lopte;

b) gipkosti:

- ramenog pojasa, kičme i u zglobu kuka;

- pokrete trupa, ruku i nogu izvodi meko u optimalnim amplitudama (zakloni, pretklon, zanoženja, prednoženja i odnoženja...);

v) održavanja ravnoteže:

- na suženim površinama (linijama, švedskoj klupi, niskoj gredi ili stavovima na jednoj nozi) pokrete izvode bez poremećaja težišta tela;

g) eksplozivne snage, brzine i repetitivne snage:

- skokove i preskakanja izvodi sa većom visinom i daljinom;

- brzo trči sa i bez promene pravca;

- vežbe oblikovanja za snagu izvodi sa više ponavljanja;

d) izdržljivost:

- trči i učestvuje u igri duže vreme bez zamora.

2. Stanje zdravlja i higijenske navike

Učenik ima visok stepen razvijenosti higijenskih navika i dobar zdravstveni status kada:

- nema posturalne poremećaje ni telesne deformitete, ima normalno razvijen svod stopala, urednog je opšteg izgleda; ne pokazuje vidljive znake umora prilikom vežbanja;

- njegov telesni razvoj je u skladu sa uzrastom;

- ima urednu opremu za vežbanje i u potpunosti usvojene higijenske navike.

3. Dostignuti nivo savladanosti motoričkih veština

Učenik ima visok stepen razvijenosti motoričkih veština ukoliko je uspešno savladao kretanja i zahteve predviđene osnovnim i proširenim sadržajima.

4. Odnos prema radu

Učenik ima pozitivan aktivan odnos prema radu ukoliko je redovan i aktivan na časovima i ako se angažuje u vannastavnim aktivnostima.

Učenik je u potpunosti dostigao predviđene ishode za prvi razred.

Drugi nivo

Učenik ima zadovoljavajući stepen: razvijenosti fizičkih sposobnosti, zdravstvenog stanja i higijenskih navika, savladanosti motoričkih veština i odnos prema radu, ako značajno ne odstupa od kriterijuma navedenih za prvi nivo.

Učenik na ovom nivou dostigao je predviđene ishode uz određene poteškoće (navesti najbitnije), ima pozitivan odnos prema radu ako je redovan i aktivan na svim, ili na većini časova.

Treći nivo

Učenik delimično ili potpuno odstupa od kriterijuma navedenih za prvi i drugi nivo.

Ne nosi redovno i ne održava opremu za vežbanje i ima nedovoljno razvijene higijenske navike.

Delimično je dostigao, ili u potpunosti nije dostigao većinu predviđenih ishoda (navesti najbitnije), nije zainteresovan za vežbanje i ne pokazuje napredak.

Na kraju svake opisne ocene, nastavnik treba da navede koje su moguće preporuke za dalji napredak i uključi roditelje.

4. IZBORNI PROGRAMI

Ključni pojmovi: različitosti, komunikacija i prava.

UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA

Program građanskog vaspitanja, u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, organizovan je po modelu spirale što znači da su sadržaji u sva četiri razreda dati u oblastima Ljudska prava, Demokratsko društvo, Procesi u savremenom svetu i Građanski aktivizam. Tematske oblasti se spiralno razvijaju, odnosno sadržaji se iz razreda u razred proširuju i produbljuju, a mnogi ishodi se nadograđuju ili se, ako je u pitanju veština, dalje razvijaju. Tipičan primer takvog ishoda su oni koji se odnose na komunikaciju koja će se dosledno razvijati u svim razredima i kroz sve sadržaje. Slično je i sa jačanjem osetljivosti za potrebe i prava drugih, prepoznavanje diskriminacije i drugim ishodima koji se ne mogu brzo i lako ostvariti obradom samo jednog programskog sadržaja. Sve četiri oblasti su jednako važne, a nastavnik ih, u neposrednom radu sa učenicima, integriše jer između njih postoji prirodna veza.

Oblast demokratsko društvo je koncipirana analogno predmetu svet oko nas gde se učenici u procesu saznavanja polako vode od neposrednog okruženja (porodica, odeljenje) ka široj društvenoj sredini (škola, okruženje, država, svet).

U programu su navedeni sadržaji koje nastavnik može da dopunjuje, proširuje i menja prema konkretnim potrebama i planu sopstvenog rada ali uvek imajući u vidu ishode koje treba ostvariti. Redosled navedenih ishoda ne iskazuje njihovu važnost jer su svi od značaja za postizanje opšteg cilja predmeta. Između ishoda, kako u okviru jedne, tako i u više oblasti, postoji povezanost. Ostvarivanje jednog ishoda doprinosi ostvarivanju drugih ishoda. Mnogi ishodi su procesni i predstavljaju rezultat kumulativnog dejstva obrazovno-vaspitnog rada, tokom dužeg vremenskog perioda.

Ostvarivanje ishoda zahteva primenu različitih interaktivnih oblika rada kao i odabir i korišćenje odgovarajućih metoda i tehnika. Nastavnici su u prilici da biraju: radionice, simulacije, igranje uloga, studije slučaja, diskusije, mini istraživanja, jednostavne akcije kao i da sami osmisle neke druge aktivnosti. Imajući u vidu da učenici prvog razreda dolaze sa iskustvom iz pripremnog predškolskog programa gde je dominantno saznavanje kroz igru i ovde treba metodsku okosnicu predmeta da čine interaktivne radionice, strukturirane igrovne aktivnosti objedinjene oko glavne teme. Radionice treba da započinju pričom koja je bliska iskustvu učenika, a sadrži neku vrstu zapleta (moralnu dilemu ili sukob potreba i/ili vrednosti) kao povod za diskusiju u paru ili u manjoj grupi, a završava razmenom u celoj grupi. Cilj je da se pruži mogućnost svakom učeniku da preispita svoje mišljenje i delovanje zbog pojave konflikta između njegove tačke gledišta i tačke gledišta koja je različita od njegove. Zato se može reći da aktivnosti na času treba tako da teku da obezbede iskustveno učenje, tj. uobličavanje i poimanje ličnih, autentičnih doživljaja i stavova učenika kroz razmenu u grupi, a ne prenošenje gotovih znanja, tuđih uvida ili gotovih predloga. Nastavnik treba da naglasi da nema poželjnih, očekivanih ili tačnih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu. Osim toga, važno je da postoji igrovni kontekst koji pomaže učenicima da se opuste i oslobode, da probaju različite vidove izražavanja i simbolizacije unutrašnjih iskustava, i da kroz igru istražuju raznovrsna, divergentna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju. S obzirom na uzrast učenika dobro je u toku časa kombinovati različite aktivnosti i osmisliti takvu dinamiku rada kojom se održava njihova pažnja i motivacija za učestvovanjem. Za ovaj predmet važno je obezbediti takav način sedenja učenika koji omogućava svim učesnicima da vide jedni druge, okrenuti licem u lice.

Posebnu pažnju treba obratiti na poslednju oblast programa gde se prethodno stečena znanja i veštine integrišu i praktikuju. Akcije treba da budu male i izvodljive, ali da imaju sve korake. Učenike treba ohrabrivati kada naiđu na teškoće i jasno ukazivati da si i neuspele akcije dobre jer njihovom analizom dolazimo do uvida koji su koraci bili pogrešni. Brojni su primeri tema u okviru kojih se mogu osmisliti jednostavne akcije u korist prava deteta, a na nivou odeljenja/grupe. Na primer, vršnjačka podrška je važan segment ukupne podrške inkluzivnog obrazovanja, tako da je uključenost učenika u ovaj segment života i rada škole veoma značajan. On se ogleda upravo u zajedničkom promišljanju nastavnika i učenika na temu kako osmisliti plan podrške, kako ga najuspešnije realizovati, vodeći računa o potrebama svakog učenika obuhvaćenog inkluzivnim obrazovanjem.

Građansko vaspitanje, kao program, deo je šireg koncepta obrazovanja za demokratiju i građansko društvo i u tom smislu je tesno povezano sa drugim predmetima, vannastavnim aktivnostima i etosom škole. Najjača korelacija je sa srpskim jezikom i predmetom svet oko nas gde se može koristiti tematsko planiranje.

Kako je građansko vaspitanje izborni program, dešava se da se realizuje u celom ili u delu odeljenja, mada se često realizuje i u grupi sastavljenoj od učenika iz više odeljenja i zato se alternativno koriste oba izraza odeljenje/grupa. Ukoliko je rad u grupi potrebno je uložiti dodatni napor da se napravi grupna kohezija. Mnogi sadržaji programa su pogodni za jačanje dobrih odnosa u grupi, a posebno aktivnosti na planiranju i izvođenju zajedničkih akcija.

U ovom predmetu produkti učeničkih aktivnosti imaju poseban značaj. Oni mogu biti različite vrste kao što su posteri, audio-vizuelni zapisi, prezentacije, prikazi rezultata istraživanja i drugo. Oni se mogu koristi pri integraciji ili rekapitulaciji obrađenih sadržaja, proceni napredovanja učenika, kao i samoproceni nastavnika koliko uspešno radi. Produkti se mogu koristiti i van odeljenja/grupe, na primer na izložbi u holu škole, u školskim novinama, sajtu škole.

Za realizaciju predmeta i ostvarivanje definisanih ishoda vrlo je važna uloga nastavnika. On je model koji svojim ponašanjem doprinosi stvaranju demokratske atmosfere koja je pogodna za razmenu i argumentovanje ideja i mišljenja među učenicima, on je taj koji daje povratnu informaciju i podstiče učenike na razumevanje odnosa u grupi. On podržava učenike kada im je teško da se izraze, pomaže im u izboru pravih reči. Podsticajnim pitanjima može da navede učenike da sagledaju situaciju iz druge perspektive što je ozbiljan zahtev za učenike prvog razreda koji su još uvek u velikoj meri fokusirani na sopstvene potrebe, misli, osećanja. Konstruktivna komunikacija i demokratske procedure nisu samo cilj već i način da se ostvare željeni ishodi. Nastavnik treba da obezbedi da se na času svaki učenik oseća uvaženo, prihvaćeno i dobrodošlo u svojoj različitosti uz obavezu poštovanja i uvažavanja drugih i drugačijih pogleda i mišljenja.

Ocenjivanje učenika u građanskom vaspitanju je usaglašeno sa Pravilnikom o ocenjivanju u osnovnoj školi i učenicima blisko jer se opisno ocenjuju iz svih predmeta.

MATERNJI JEZICI SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

BUGARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Ключови понятия: литература, език и езикова култура, традиция и обичаи.

НАПЪТСТВИЯ ЗА ДИДАКТИЧЕСКО - МЕТОДИЧЕСКА РЕАЛИЗАЦИЯ НА ПРОГРАМАТА

Програмата по Български език с елементи на националната култура в първи клас на основните училища съчиняват две области/теми: Български език и литература и Национална култура. Препоръчаният хорариум по областите е следващият: Български език и литература - 30 часа, Национална култура - 42 часа. Двете области се преплитат и не могат да се изучават отделно.

Бъларски език ще се изучава чрез съдържанията в областите: литература, Околен свят, народна традиция и музика. Препоръчва се обучението по Български език с елементи на националната култура да се провежда с двойни часове (два часа заедно) с цел предложените съдържания да бъдат свързвани в цяло. Препоръчва се тематично свързване на часовете (временни сезони, празници...). След подбора на темата (главната част на урока) нужно е да се свързват частите от програмата: съдържанията по език, литература и съдържанията по национална култура.

Програмата по Български език с елементи на националната култура е насочена към крайните резултати. Те са описание на интегрираните знания, умения и стойности, които ученикът изгражда, разширява и задълбочава учейки този учебен предмет.

ПЛАНИРАНЕ НА ОБУЧЕНИЕТО И УЧЕНЕТО

Програмата е насочена към крайните резултати и на учителя дава свобода при реализирането на обучението и ученето. Ролята на учителя е да приспособи програмата към изискванията на паралелката имайки в предвид способностите и потребностите на децата, учебниците и други учебни помагала, които ще използва, техническите условия, учебни и медийни средства, с които разполага училището, извори на подкрепа, възможности, като и изискванията на местната среда, в която се намира училището. Започвайки от крайните резултати изработва се годишно/тематично разпределение за работа, а след това месечно.

При планирането трябва да се имат в предвид трудностите на крайния резултат (някои се реализират бързо и лесно), но за повечето крайни резултати е нужно време, повече различни дейности, като и използване на различни извори от знания (приказки в картини, детски списания, текстове, филми, музика и др.). В разпределението важно е да се има предвид, че учебника (наръчник за учителв, Читанка за първи клас на основните училища) е учебно помагало и не определя съдържанията по учебния предмет. Затова е необходим подбор в съответствие с предвидените крайни резултати. Препоръчва се да не се задават домашни на учениците. Учениците се насърчават да четат литературни творби (приказки в картини, басни, вълшебни приказки) в съответствие с възрастта и интересите им.

РЕАЛИЗИРАНЕ НА ОБУЧЕНИЕТО И УЧЕНЕТО Български език

В подготвителния период учителите трябва да преценят способностите на ученика: разказване и преразказване. През този период преценяват се уменията на ученика, която се реализира чрез дейности, които се преплитат помежду си. Устното изразяване се реализира чрез игри и дейности и при това се упражнява комуникацията (поздрави в дадени ситуации: добро утро, добър ден и довиждане; благодарност, извинение). Учениците могат да говорят въз основа наблюдаване върху картина и серия от картини. Могат да преразказват слушан текст, театрално или куклено представление с разбираем природен говор и правилен изговор. Учителите трябва да водят сметка за правилния изговор на звуковете и с учениците да коментират слушаното. Упражненията чрез наблюдаване се отнасят до забелязване на цялото и подробностите, наблюдаване на предмети, явления и околната среда. Трябва да бъдат тематично организирани. Най-напред се наблюдава класната стая, след това дейностите се разширяват на околната среда. Учениците могат да наблюдават предмети, хора, животни, събития, картини, поредица от картини, снимки и обекти от околната среда. Вниманието на учениците трябва да се съсредоточи към цялото, след това към най-важните детайли и най-накрая към по-малко важните детайли. Забелязват се: форми, цветове, отношения, движения, мимика и жестове, скрити детайли и др. Упражнения за слушане започват със слушане на онова, което говорят учителите, други ученици, актьори и радио- и ТВ-говорители. Слушаният говор се коментира за да се определят говорните характеристики на говорителя. Слушането трябва да бъде свързано с мимиката и жестовете, които се съвпадат с онова, което се говори. Обезателно се настоява правилно да говорят. В процеса на слушането трябва да се отделя главното от второстепенното, при което се задържа вниманието и концентрацията. Слушат се характерни звукове и шумове. Забелязва се позицията на звуковете в изговорената дума и позицията на буквите в написаната дума. Когато учениците овладеят забелязването на звуковете и техната позиция в думите, преминава се към разделяне думите на звукове. За начало се препоръчват думи от два звука, след това три, четири и повече. Синтетичните упражнения се организират паралелно с аналитичните. Думите, които са вече разделени на звукове, отново се връщат в цяло. Започва се от най-лесните и преминава към по-трудните. Учениците се по този начин подготвят за четене и разбиране на прочетеното. Упражнения с цел елиминиране на диалектни и жаргонни характеристики на говора се провеждат постепенно и систематично.

Литература

Препоръчаните съдържания в областта Литература овладяват се в течение на цялата учебна година, от читанката и други учебни помагала, тъй като учителят планира техната реализация в съответствие с индивидуалните характеристики на учениците и съвкупните възможности на колектива, ръководейки се от крайните резултати на обучението. При обучението учениците с помощта на учителя разбират текстовете прочетени в клас, популярни, информативни текстове от детски списания, енциклопедии и др., важно е да се настоява отбелязването на събития, пространствени и временни отношения и съществени детайли в описанието на съществата и природата. Учениците се насърчават да забелязват героите в литературното произведение, техните характерни особености и постъпки; техното емоционално състояние (радост, тъга, хумор) и да разпознават понятията за доброто и злото. В предвидените за четене в клас текстове е позволен подбор, т.е. определянето на учителя в някои случаи да подбере от две, т.е. три произведения (нпр. избира се едно от двете предложени стихотворения Родна реч/Родна стряха - Ран Босилек, или текстове за Великден).

Понеже текстовете, предвидени по програмата, са лесни, кратки и засновани на хронологичен поредък на събития, ученикът трябва да определи къде и кога се случват действията и да разберат причинно-следствения редослед на събитията. Ученикът трябва да разпознава стихотворната от нестихотворна форма, както и драматичните текстове. Ученикът трябва да разпознава стихотворение (хумористично стихотворение) от разказ (басня) и драматичен текст, но без въвеждане на дефиниции и книжовно-теоретични понятия. Термините се въвеждат системно в по-горните класове. Ученикът трябва да е в състояние да разбира преносното значение на гатанката без формулировка на стилистичните постъпки; да разпознава жанра басня, като приказка с преносно значение (без въвеждане на понятието алегория), да е запознаят със съществуването на народна и авторска басня (които могат да бъдат в стихотворна или прозаична форма), че в баснята героите могат да бъдат не само животните, но и растенията, да е в състояние да разбира нейното преносно значение и определя нейната поука. Учениците се приспособяват да забелязват непознати и по-малко познати думи в текста и да питат учителя за обяснение, за да разберат по-добре значението на текста. Ръководени от въпросите (кой?, какво?, къде?, кога?, защо?) за прочетеното съдържание, учениците се учат с отговори да формулират изречения или откъси, в зависимост от индивидуалните способности. При усвояване на нови знания за литературни текстове учениците получават първи литерарно-естетични опити и формират свои отношения към творбата, която слушат или четат. Учителят насърчава учениците да изказват своето отношение. При четенето на лирични творби учениците системно учат да разпознаят и изпитат мелодичността на стиховете, изразително да ги четат и рецитират (по избор). Сравнение между творби в стихотворна и прозаична форма не се върши на теоретично равнище. При обработка на драматически текстове за деца учениците се мотивират на редица творчески дейности, които произлизат от творбата (сценично изпълнение, драматична игра, игра с кукли, драматични диалози, гледане на детско театрално представление, заснемане и коментиране на драматизирани откъси). При това учениците усвояват поведенчески правила в театър в рамките на възпитателната роля на училището. При активно слушане, а след това и самостоятелно четене на лесни литературни и други видове текстове учениците се оспособяват съдържанията да свързват с илюстрациите, които съпътстват литературните, популярни и информативни текстове. От първи клас с програмните съдържания се набляга системно и последователно усвояване на литературни понятия, а на учителите се препоръчва в континуитет да въвеждат нови думи в детския речник, обогатявайки го по този начин. Усвояване на литературни понятия не подразбира учене на техните определения, но техното наименование и описвателно обяснение на понятието, забелязване неговата роля в литературно-художествен текст. С намерение учениците от първи клас да свикват с четене на книги задължително и по свободен избор, възстановява се сътрудничество с училищния библиотекар и няколко часа през годината могат да бъдат реализирани в училищната библиотека. Учениците се насърчават да четат илюстрирани текстове (нпр.басня, вълшебна приказка, приказка).

- Темата Народна традиция и обичаи включва подбор от стихотворенив и приказки, носия и обичаи, които се отнасят до празниците на българския народ, т.е. българското национално малцинство живеещо в Сърбия, елементи и стойности на традицията, култура и наследство.

- Темата Временни сезони (есен, зима, пролет, лято) може да включва: разпознаване и използване на стандартен български език и диалектния говор; слушане и пеене на български песнички за Коледа и Великден, за временните сезони; изработка на предмети по повод двата празника, изработка на мартеница, Коледни и Великденски обичаи в родното място и в България.

MAĐARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Kulcsszavak: nyelvi kultúra, irodalom, nyelvismeret és nyelvhelyesség.
Korreláció: zenekultúra, képzőművészeti kultúra, szerb, mint anyanyelv, környezetismeret.

DIDAKTIKAI-MÓDSZERTANI UTASÍTÁS

A magyar nyelv - anyanyelvápolás tanításának és tanulásának programstruktúrája az általános iskola első osztályában a tananyagot három részterületben látja elő: nyelvi kultúra, irodalom és nyelvhelyesség. Az óraszámot témakörönként a következőképpen ajánlott felosztani: nyelvi kultúra - 48 óra, irodalom - 14 óra, nyelvhelyesség - 10 óra.

A nyelvi kifejezőkészség közvetlen kapcsolatban áll az egyén megismerő képességének a fejlődésével általában. A nyelvtanulás, a nyelv szerkezetének és szerepének megismerése sokkal eredményesebb, ha a tanító/tanár, a nyelvet a kommunikáció szolgálatába állított természetes eszköznek fogja fel, mintha a nyelvi szabályokat elszigetelten, kontextusok nélkül tanítaná. Alapvető feladat az értelmes, kifejező beszédtechnika, a beszédmegértés és a nyelvi kommunikáció alakítása, a tanulók nyelvi tudásának továbbfejlesztése, melynek során lényeges a magyar nemzeti kultúra elemeinek megismerése.

A tanítási részterületek összefüggnek egymással, és nem lehet őket egymástól elkülönítve tanítaní.

NYELVI KULTÚRA

Első osztályban a nyelvi kultúra az alapvető beszédfejlesztést valamint a beszédhallás fejlesztését foglalja magába. Ez a két részterület a beszédművelésre, a szókincs, vagyis összességében a kommunikatív kompetencia fejlesztésére irányul. A nyelvi kultúra részterületének céljai az egyéb részterületekkel összhangban, vagy önálló tanegységek keretében valósulnak meg.

Év elején a tanítónak/tanárnak meg kell vizsgálnia, hogy a gyerekek rendelkeznek-e bizonyos szintű nyelvtudással, beszédkészséggel illetve ki tudják-e ejteni a szerb nyelv hangjaitól eltérő magyar hangokat.

A tanulók beszédének fejlesztése a pedagógus által történő irányított beszélgetés során lehetséges, így kommunikációjukat tökéletesítik. Az irodalmi szövegről vagy egy meghatározott témáról folytatott irányított beszélgetés során a tanulók kérdésekre válaszolnak (amennyiben nyelvi kompetenciájuk olyan szinten van, véleményüket, állásfoglalásukat is közlik). Ugyanakkor a tanulókat arra kell bátorítani, hogy az iskolai élet szituációiban szóbeli üzeneteiket megfelelő módon formálják meg, és információkat közöljenek.

A gondosan kiválasztott szöveg vagy szövegrészlet memoriterként való alkalmazásának célja a szókincs gazdagítása és a helyes beszéd. A versek fejből mondása a versmondás szabályainak megfelelően, és a szupraszegmentális (hangmodulációs) eszközök ismeretében történik. A tanulók történetek, elbeszélések rövid részleteit is elsajátíthatják, vagy a drámai szöveg részeit (annak egy-egy szerepét). Ezért figyelmesen kell kiválasztani a memoriterek szövegét. A szövegszelekció lényeges szempontja a szöveg esztétikai értéke, valamint az életkori sajátosságoknak, nyelvtudásnak való megfelelés. Ezen típusú közlés célja nem csupán a szöveg memorizálása, hanem a kifejező beszéd fejlesztése és a szókincs gazdagítása. Az iskolai olvasmányok közül a drámai szövegek és a dramatizált szövegek színpadi megjelenítése történik. Azokat az irodalmi szövegeket ajánlott színre vinni, melyek lehetővé teszik az improvizációt.

A szókincs gazdagítása a következőképpen valósul meg: a megfelelő szóhasználattal a beszéd során, ismeretlen (újabb) szavak elsajátításával és alkalmazásával, valamint egy-egy szó jelentéstartományának kiszélesítésével.

A tanulók beszédkultúráját játékos aktivitásokkal (tevékenységekkel) tanácsos fejlesztheteni. Ugyanakkor be kell mutatni a tanulóknak a vajdasági magyar nyelvű médiákat, a gyermekműsorokat (a rádióban és a tv-n), valamint a gyermeklapokat (pl. a Mézeskalácsot), fel lehet dolgozni néhány hangszalagot és CD-t.

A játékokat a tanulók érdeklődésének és a tananyag kontextusának megfelelően kell megválasztani. Ezek lehetnek beszédgyakorlatok (pl. beszélgetés egy mesealakkal, szereplővel), szituációs gyakorlatok (pl. beszélgetés az üzletben, az orvosnál) stb. A szóbeli kifejezés gyakorlása olyan tevékenységek által történik, amelyek elősegítik az eredményes kommunikációt (köszönés, megköszönés, bocsánatkérés). Képolvasáskor, illetve képsorozatok esetében, a tanulók megfigyelik a szereplőket és az esemény mozzanatait. A tanító/tanár ösztönözze a tanulókra, hogy a feltett kérdésre a válaszukat mondatokkal fejezzék ki, természetes beszéddel, helyes kiejtéssel. A tanítónak/tanárnak figyelnie kell a hangok megfelelő artikulációjára, és értékelnie kell a hallottakat.

A kommunikációs partner meghallgatása a kommunikáció lényeges eleme. A tanító/tanár tanulókat arra utasítja, hogy figyelmesen és kulturált módon hallgassák meg társukat. Az oktatási kontextusban a tanulók hallgatják mások beszédét, majd reprodukálják az elhangzott üzenetet. A felnőttektől és a társaktól hallott szóbeli utasítás és kérés alapján cselekszenek. A szimulált helyzetben is figyelmesen meghallgatják az elhangzottakat (beszélgetés és szituációs játékok során) vagy a tanító/tanár olvasását.

Első osztályban a tanulók válaszoljanak az élőlényekre, a tárgyakra, a különböző jelenségekre, képekre vonatkozó, valamint a szövegekkel kapcsolatos egyszerű kérdésekre. A tanulók mondatokat alkothatnak kép vagy képsor alapján, tapasztalataikról, élményeikről, különböző tárgyakról, jelenségekről.

A tananyagot témakörök és témák szerint kell feldolgozni. Először a tantermet figyelik meg, majd az iskola és a tanulók közvetlen környezetével kapcsolatos témákat dolgozzák fel. A javasolt témakörök és a hozzájuk tartozó témák a következők:

AZ ISKOLÁNK: Menjünk iskolába! A tanteremben (bútorzat, tábla, kréta, vetítő; olvas, rajzol, számol, ír). Tanszerek (iskolatáska, könyv, füzet, tolltartó, ceruza, órarend stb.). A nagyszünetben (a tanárok és a tanulók köszöntése és megszólítása, viselkedési szabályok az iskolában).

AZ OTTHONOM: Az én családom (kik a családtagok és mit csinálnak otthon). Munkahely és foglalkozás. Együtt a család (hétvégén, este otthon). Családi ünnepek (Mikulás, karácsony, húsvét, anyák napja, születésnap).

KÖRNYEZETÜNK: Falun (háziállatok, mezőgazdasági eszközök stb.). A piacon. A városban. Közlekedünk (közlekedési eszközök, közlekedési szabályok, szemafor, zebra). Az állatkertben. Az üzletben. A játékboltban. Tőszámnevek 1-20-ig.

GYERMEKVILÁG: Játékaink (baba, kisautó stb.). A játszótéren (hinta, mászófal, labda, csúszda stb.). Kiránduláson. Barátom és én.

TERMÉSZET: A napszakok. A hét napjai. Az évszakok. Házi kedvenc. A parkban. A színek. Kirándulunk.

A hallgatás gyakorlása a tanító beszédének, majd az osztálytársak, meghallgatásával kezdődik. Minden esetben a helyes beszédet kell szorgalmazni. Lényeges a hangutánzó szavak, neszek, artikulált és artikulálatlan hangok hallgatása és felismerése is.

Fontos, hogy a tanítási tartalmak, módszerek és munkaformák megfeleljenek a tanulók tudásszintjének és képességeinek. Ebben az időszakban a tanulókat motiválni kell arra, hogy helyesen ejtsék ki a hangokat és megfelelő hanglejtéssel mondják ki a mondatokat. Figyelemmel kell kísérni a tanulók egyéni képességeit. Minden gyermek saját ütemében, képességeinek megfelelően gyarapítsa szókincsét. A feladatok ösztönözzék a tanulók kommunikációs kedvét.

Arra kell bátorítani a szülőket és a tanulókat, hogy otthon is (amennyiben van kivel), minden nap beszéljenek magyarul. A tanítónak/tanárnak együtt kell működnie a szülőkkel, és a beszédgyakorlatok témáival kapcsolatosan megfelelő információkat kell nekik nyújtani.

IRODALOM

Az irodalomra vonatkozóan az ajánlott szövegeket a tanulók a tanév folyamán fogadják be (a tanító/tanár felolvasása alapján), szem előtt tartva a magyar tagozatos első osztályosok számára készült tankönyvet/tankönyveket is. A tanító/tanár a gyerekek egyéni sajátosságainak és a közösség lehetőségeinek megfelelően tervez, és választja meg a felsorolt iskolai olvasmányok közül a megfelelőket.

A tanító/tanár az iskolában különböző szövegtípusokkal ismerteti meg a tanulókat. Ajánlott egyszerű, rövid, néha adaptált szövegeket feldolgozni, így a tanulók könnyen felfedezik a szövegekben az események időrendi sorrendjét, meghatározzák az esemény helyét és idejét, valamint felfedezik az ok-okozati összefüggéseket, következtetéseket vonnak le.

A tanulók elsajátítanak bizonyos irodalomelméleti alapfogalmakat is (vers, mese, szerplő, tanmese stb.), és ez arra ösztönzi őket, hogy megfigyeljék a mű szereplőit (azok tulajdonságait és cselekedeteit), érzelmi állapotaikat (bánatos, vidám), és különbséget tegyenek a jó és a rossz/gonosz fogalmak között.

A tanulónak meg kell különböztetnie a verset, a mesétől.

Szoktatni kell a tanulókat arra, hogy felfedezzék a számukra ismeretlen szavakat, megkérdezzék a tanítótól azok jelentését, hogy minél pontosabban megértsék a szöveg értelmét. A tanító/tanár kérdéseket tesz fel (Ki? Mi? Hol? Mikor? Miért?) az elmondott, felolvasott szöveg tartalmával kapcsolatosan. A tanulók válaszaikat egyéni képességeiknek megfelelően adják meg: mondatok, összefüggő mondatok vagy rövid szöveg formájában.

A témák feldolgozásakor a párbeszédek, a bábozás, a szituációs játékok a tanulókat számos kreatív tevékenységre motiválják.

A tanítónak/tanárnak folyamatosan, minden órán, új szavakkal kell hogy gyarapítsa a tanulók szókincsét, amelyeket a gyakorlás során be is építenek szókincsükbe. Emellet fejlesztenie kell az elsősök szövegértés képességét is. A tanév folyamán rendszeresen mond el rövid történetet (képpel vagy képsorral szemlélteve), mesét, amelyet a gyerekek hallás alapján befogadnak, beszélgetnek róla. Az aktív hallgatás során a tanulók képesek lesznek arra, hogy az irodalmi, az ismeretterjesztő és más szöveg tartalmát kapcsolatba hozzák a szöveget kísérő illusztrációval.

NYELVISMERET ÉS NYELVHELYESSÉG

Az nyelvtanulás során az első osztályban a tanulók elsajátítják a standard nyelv legalapvetőbb mondatmodelljeit:

Tárgyak és élőlények megnevezése:

Ez asztal. Az asztal. Ő Jázmin. Ő Sanyi. Jázmin és Sanyi tanuló(k). Ők tanulók. Igen, ez asztal. Nem, ez nem asztal, ez szék. Ez itt ajtó. Az ott ablak.

Ki? Mi? Milyen?

Mária tanuló. Ő tanuló. Igen, ő tanuló. Nem, ő nem tanuló. Az alma piros.

Valaki, valami létezik:

Én tanár vagyok. Te tanuló vagy.

Az alany cselekvést végez:

A tanuló ír. Ő ír.

A cselekvés tárgyra irányul:

A tanuló leckét ír.

A cselekvés helye:

Mária itt ül.

A cselekvés ideje:

Ma utazunk.

A nyelvet rendszerként kell bemutni a tanulóknak. Egyetlen nyelvi jelenséget sem tanulmányozhatnak izoláltan, vagyis azon a kontextuson belül kell megismertetni, amelyben funkcióját betölti.

A hallás- és a beszédgyakorlatok folyamán a tanulók anélkül figyelik meg a nyelvi jelenségeket, hogy azokat megneveznék. Ezáltal megalapozzák a nyelvről szerzett tudás további elmélyítését a következő osztályokban.

A morfológia alapjait a tanulók azáltal sajátítják el, hogy azonosítják a szót mint a hang és a mondat közötti nyelvi egységet. A szót mindig a mondaton belül kell megfigyeltetni. A pedagógusnak beszéde során a helyes szóhangsúlyt mintaként kell a tanulói elé állítania.

A mondat kiejtésekor felhívjuk a tanulók figyelmét a hanglejtésre, különösen a kérdő mondatok esetében. Különös figyelmet kell szentelni a hangok helyes kiejtésének.

Az anyanyelvápolás alapelve szerint a tanulóknak olyan szintű nyelvtani tudást kell elérniük, hogy ismereteiket új beszédhelyzetekben alkalmazni tudják. Ezt a folyamatot azonban jelentős mértékben befolyásolja a tanulók összetétele az osztályban - a standard nyelvhasználattól való eltérések, valamint a bizonytalanságok, hibák a tanulók önkifejezésében. Így az anyanyelvtanítás során a szükséges gyakorlatokat a tanulók beszédének szisztematikus követése alapján lehet meghatározni.

RUMUNSKI JEZIK SA ELEMENTINA NACIONALNE KULTURE

LIMBA ROMÂNĂ CU ELEMENTE ALE CULTURII NAŢIONALE

Noţiuni cheie: inițierea cititului și scrisului, literatura, limba şi cultura exprimării.

DOMENII TEMATICE ÎN ÎNSUŞIREA LIMBII ROMÂNE CU ELEMENTE ALE CULTURII NAŢIONALE ÎN ÎNVĂŢĂMÂNTUL ELEMENTAR

Notă: Domeniile tematice se întrepătrund şi sunt aceleaşi în toate cele patru clase ale primului ciclu al şcolii elementare. Autorii de manuale şi profesorii le abordează în conformitate cu cerinţele programei, vârsta, cunoştinţele anterioare de limba română şi interesele elevilor.

- Identitatea personală

- Familia şi mediul social înconjurător (prieteni, vecini, profesori etc.)

- Caracteristici geografice

- Locuirea - forme, obiceiuri

- Lumea vie - natura, animalele de companie, protecţia mediului de viaţă

- Timpul - experienţa şi situarea în timp (trecut - prezent - viitor)

- Școala şi viaţa şcolară

- Tinerii - viaţa copiilor şi a tineretului

- Sănătatea şi igiena

- Emoţiile (dragostea faţă de familie, colegi, prieteni)

- Mijloacele de transport

- Condiţiile meteorologice

- Arta pentru copii (în special literatura modernă pentru copii, cântece tradiţionale ocazionale şi cântece moderne-contemporane)

- Obiceiurile şi tradiţia, folclorul, aniversările (zilele de naştere, sărbătorile)

- Timpul liber - distracţia, divertismentul, hobby-urile

- Alimentaţia şi obiceiurile gastronomice

- Călătoriile

- Moda şi îmbrăcămintea

- Sportul

- Comunicarea verbală şi non-verbală, regulile de comportament şi bunele maniere.

INSTRUCŢII PENTRU REALIZAREA DIDACTICO-METODICĂ A PROGRAMEI

Programa şcolară pentru învăţarea limbii române cu elemente ale culturii naţionale, pentru primul ciclu de şcoală elementară este axată pe dezvoltarea de cunoştinţe funcţionale şi bazată pe finalităţile privind comunicarea, respectiv pe activităţile pe care elevii le realizează cu succes folosind limba română. Activităţile lingvistice de audiere, citire, vorbire şi scriere în programa şcolară sunt considerate părţi integrante şi inseparabile în comunicarea autentică a fiecărui individ dintr-o comunitate lingvistică. Pornind de la finalităţi, adică de la aceea ce elevul este capabil să realizeze în diferite tipuri şi forme de comunicare (orală, scrisă, parţial şi cea non-verbală), poziţia centrală formală şi structurală a programei şcolare o deţin funcţiile comunicative (de ex. să ştie formulele de salutare, să se prezinte pe sine şi pe alţii, să ofere informaţii de bază despre el însuşi, să ofere şi să ceară informaţii de bază despre alţii, să înţeleagă şi să dea instrucţii simple şi ordine, să facă apel / să invite şi să răspundă la apelul / invitaţia de a participa la un joc comun, să adreseze o cerere, să-şi exprime recunoştinţa, planurile, intenţiile, acceptarea, opunerea, plăcerea, refuzul, dorinţele, necesităţile etc.). Pe baza funcţiilor comunicative sunt definite activităţile de limbă prin care se pot realiza aceste funcţii şi care prevăd o îmbunătăţire treptată a capacităţii de înţelegere a vorbirii şi a textului scris (din clasa a doua, semestrul al doilea), a exprimării orale şi scrise interactive. Datorită concepţiei continue şi ciclice a programei şcolare, funcţiile comunicative se transmit, însuşesc şi exersează pe tot parcursul ciclului de învăţământ, prin extinderea treptată a gradului de complexitate. Finalităţile, funcţiile comunicative şi activităţile lingvistice sunt definite ca şi categorii lingvistice generale. În scopul operaţionalizării finalităţilor, funcţiilor şi activităţilor, sunt oferite exemple de realizare. Acestea ilustrează unele dintre cele mai frecvente şi, raportat la vârsta elevilor, cele mai potrivite posibilităţi de realizare verbală a funcţiilor comunicative.

În învăţarea prin comunicare limba este considerată mijloc de comunicare. De aceea, programa este axată pe finalităţile care indică ceea ce un elev este capabil să înţeleagă şi să realizeze în procesul de comunicare. Prezentarea tabelară îl îndrumă treptat pe profesor de la finalităţi şi funcţiile comunicative ca domenii, până la activităţile care asigură elevilor capacitatea de a comunica şi utiliza limba în viaţa lor de zi cu zi, în împrejurări particulare, publice sau educaţionale. Aplicarea acestei modalităţi de abordare în predarea limbii se bazează pe eforturile de implementare şi aplicare consecventă a următoarelor atitudini:

- limba ţintă este folosită într-o sală de clasă în contexte de interes pentru elevi, bine concepute, într-o atmosferă de comuniune şi cooperare reciprocă;

- discursul profesorului este adaptat vârstei şi cunoştinţelor elevilor;

- profesorul trebuie să fie sigur că elevii au înţeles sensul mesajului, inclusiv elementele sale culturologice şi educaţionale, precum şi elementele socializării;

- este importantă semnificaţia mesajului lingvistic;

- cunoştinţele elevilor se evaluează prin criterii de exactitate relative clar definite şi din acest motiv modelul nu este întotdeauna vorbitorul original;

- pentru îmbunătăţirea calităţii şi volumului materialului lingvistic, predarea se bazează pe interacţiunea socială; lucrul în sala de clasă şi în afara acesteia se desfăşoară prin rezolvarea problemelor în grup sau individual, precum şi prin rezolvarea unor sarcini mai mult sau mai puţin complexe în condiţii reale şi virtuale, cu un context, procedură şi obiectiv clar definit;

- profesorul transmite elevilor cunoştinţe privind legile comunicării orale şi scrise (din clasa a doua) şi reciprocitatea dintre ele;

- toate conţinuturile din gramatică sunt introduse inductiv prin diverse exemple contextualizate, în conformitate cu nivelul de cunoştinţe a elevilor şi fără explicaţii gramaticale detaliate, cu excepţia cazului în care elevii insistă asupra lor, iar cunoştinţele lor sunt evaluate şi notate pe baza utilizării lor în contexte comunicative adecvate.

Abordarea comunicativ-interactivă în predarea limbii include, de asemenea, următoarele categorii:

- însuşirea conţinutului lingvistic prin participarea concretă şi gândită la actul social;

- conceperea programei şcolare ca pe un ansamblu de sarcini şi activităţi dinamice, pregătite în comun şi adaptate vârstei elevilor;

- profesorul trebuie să permită accesul la ideile noi şi acceptarea lor, precum şi crearea de noi idei;

- elevii sunt consideraţi participanţi responsabili, creativi şi activi la viaţa socială;

- materialele didactice reprezintă una din sursele de activităţi şi trebuie îmbogăţite cu materiale suplimentare autentice;

- sala de clasă este un spaţiu care poate fi adaptat zilnic la necesităţile de predare;

- lucrul la un proiect este considerat o sarcină prin care se stabileşte corelaţia cu alte discipline şi încurajează dezvoltarea abilităţilor cognitive ale elevilor (observarea, analiza, deducţia etc.);

- pentru introducerea unui nou material lexical vor fi utilizate structurile gramaticale cunoscute şi invers, iar în mod aparte la elevii de vârstă mai mică ar trebui să se folosească cuvinte internaţionale şi cuvinte pe care le cunosc, precum şi vizualizarea ca mijloc de identificare a semnificaţiei cuvântului.

Tehnici /activităţi

În timpul orei se recomandă alternarea dinamică a tehnicilor / activităţilor care nu trebuie să dureze mai mult de 15 minute.

Ascultarea şi răspunsul la instrucţiile profesorilor în limba română sau de pe înregistrările audio (ascultă, scrie - din clasa a doua, uneşte, determină, găseşte şi activităţile legate de activitatea în clasă: desenează, decupează, colorează, deschide / închide caietul etc.)

Lucru în perechi, grupuri mici şi mari (mini-dialoguri, joc pe roluri, simulări etc.)

Activităţi manuale (realizarea panourilor, prezentărilor, ziarelor, posterelor etc.)

Exerciţii de ascultare (după instrucţiile profesorului sau de pe înregistrărilor audio să unească noţiunile, să adăuge părţi ale imaginii, să completeze informaţii, să selecteze enunţuri exacte şi inexacte, să determine cronologia etc.).

Jocuri potrivite vârstei şi cerinţelor didactice (de introducere, de dezvoltare a atenţiei şi concentrării, de întărire a motivaţiei, de introducere a unui nou material lingvistic sau consolidare a materiei).

Clasificarea şi compararea (după cantitate, formă, culoare, anotimpuri, îmi place / nu-mi place, comparaţii...).

Rezolvarea "problemelor actuale" în clasă, dezbateri şi mini-proiecte.

"Transpunera" enunţului în gest şi a gestului în enunţ.

Crearea în comun a materialelor ilustrate şi scrise (din clasa a doua) (planificarea diferitelor activităţi, raport / jurnal de călătorie, afiş publicitar, program de serbare sau altă manifestări).

STRATEGII PENTRU AVANSAREA ŞI EXERSAREA ABILITĂŢILOR LINGVISTICE ÎN CLASELE I ŞI A II-a ALE ŞCOLII ELEMENTARE

Avantajele predării limbii române în clasele I şi a II-a ale şcolii elementare sunt legate de specificul însuşirii limbii la o vârstă fragedă. Caracteristica de bază a învăţării timpurii nu este învăţarea analitică, ci însuşirea limbii într-un mod asemănător cu cel în care se însuşeşte limba maternă - copilul foloseşte limba exclusiv în comunicare şi în situaţii apropiate de interesele sale. Avantajele învăţării limbilor la această vârstă sunt multiple:

- neurofiziologice: elasticitatea excepţională a creierului permite însuşirea mai uşoară a elementelor fonetice, a accentului, a pronunţiei, a intonării, precum şi a modelelor de sintaxă;

- psihologice: la elev se dezvoltă motivaţia deoarece nu simte frica de greşeli atunci când foloseşte altă limbă, acceptă cu uşurinţă jocul şi se încadrează cu uşurinţă mai mare în grup;

- educative: învăţarea unei limbi noi influenţează pozitiv dezvoltarea cognitivă a copilului şi acceptarea unei alte limbi mai diferită.

Începutul timpuriu al învăţării unei alte limbi deschide calea pentru atingerea unor niveluri mai ridicate de competenţă lingvistică şi dezvoltare a multilingvismului, relevante pentru şcolarizarea ulterioară şi viaţa profesională.

Având în vedere că finalităţile se operaţionalizează prin activităţi lingvistice în situaţii de comunicare, este important ca acestea să se exerseze permanent şi simultan. Doar în acest fel, elevii pot dobândi competenţe lingvistice care sunt în concordanţă cu scopurile date.

Deoarece programa de învăţare a limbii în clasa întâi şi în primul semestru al clasei a doua de şcoală elementară nu prevede citirea şi scrierea (în al doilea semestru al clasei a doua fac cunoştinţă cu literele alfabetului român), dar nici explicarea mai detaliată a regulilor gramaticale, această perioadă este importantă pentru încurajarea şi formarea deprinderilor la elevi ca în situaţiile de zi cu zi, în clasă şi în afara clasei să utilizeze în mod spontan cuvintele şi expresiile învăţate în situaţiile concrete de comunicare orală (de ex. salutarea profesorului în limba română în clasă, dar şi în afara acesteia). O astfel de stabilire spontană a contactelor îi ajută pe elevi să se elibereze de blocajul în vorbire, care ar putea apărea în afara condiţiilor simulate în clasă, atunci când se întâlnesc cu persoane din alt areal lingvistic. Acest fapt va crea numeroase posibilităţi ca elevii să experimenteze utilizarea limbii şi să se elibereze de teama greşelilor în comunicare. De aceea este necesar să se insiste asupra unui astfel de model de comunicare de la început, pentru că în cazul în care elevii se obişnuiesc cu un alt model, ca de ex. utilizarea exclusivă a limbii sârbe la stabilirea contactelor şi a comunicării cu un profesor sau un coleg, va fi mult mai greu să se schimbe şi corecteze mai târziu.

Următorul pas, asupra căruia trebuie de asemenea insistat de la începutul învăţării limbii române, este aşa-numita "limbă a clasei". Toate instrucţiile scurte şi simple date la ore, care se repetă frecvent, ar trebui să fie în limba română şi să fie în mod obligatoriu însoţite de gesturi adecvate (dacă, de exemplu, profesorul spune ascultă, este de dorit ca pe lângă pronunţarea acestui enunţ, să pună mâna în dosul urechii). Unele instrucţiuni pot fi iniţial expuse de profesor în limbile română şi sârbă, cu tendinţa de a elimina treptat limba sârbă, verificând dacă elevii cunosc semnificaţia în limba română.

Pe lângă aceste forme spontane de învăţare, trebuie introduse şi conţinuturi de limbă care nu fac parte din interacţiunea obişnuită la oră. Pentru asemenea forme de învăţare este necesar să se utilizeze obiecte şi fiinţe din mediul înconjurător, imagini din materialele didactice, cărţi, postere şi toate celelalte materiale disponibile. Pentru însuşirea acestor conţinuturi, este necesar să se insiste asupra activităţilor de comunicare în grup. La această vârstă, se recomandă, de asemenea, activităţi de reproducere orală şi de producţie controlată, deoarece acestea sunt conţinuturi care nu reprezintă "limba clasei" şi nu se repetă la fiecare oră. În acest fel, elevilor li se oferă posibilitatea de a repeta conţinuturile de mai multe ori pentru memorarea mai uşoară şi mai rapidă, fapt care asigură obţinerea încrederii că pot utiliza limba în mod independent. În acest sens, sunt preferabile exerciţii de producţie orală cu mici variaţii ale modelelor în care se schimbă şi se combină diverse conţinuturi lexicale şi gramaticale, ridicând treptat nivelul lor de complexitate. Trebuie de asemenea sprijinită interacţiunea cu alţi elevi, care poate fi realizată ca o formă uşoară de mediere, prin intermediul unor instrucţiuni în limba sârbă (de ex. întrebaţi colegul sau colega cum îl/o cheamă şi câţi ani are, ce îi place / nu-i place să mănânce etc, răspundeţi la întrebările colegului / colegei) sau prin introducerea mişcărilor ca mijloc de comunicare non-verbală.

Este necesar ca să se asigure elevilor însuşirea funcţiile comunicative expuse în Programă pentru un anumit nivel de învăţare, cu menţionarea că unele conţinuturi lingvistice sunt propuse ca o recomandare şi pot fi înlocuite cu un conţinut similar sau extinse, în conformitate cu materialele didactice disponibile, dar şi cu necesităţile şi interesele elevilor.

Este important să ţinem cont de faptul că, în pofida entuziasmului iniţial cu care elevii intră în procesul de învăţare a limbii române în şcoala elementară, pentru ei acesta este încă una din disciplinele şcolare. De aceea, la acest nivel nu se poate aştepta ca ei să dezvolte în mod spontan interesul şi entuziasmul pentru învăţarea limbii române. Cu ocazia planificării activităţilor este necesar să se ţină cont de vârsta elevilor şi de caracteristicile individuale ale lor. Unii elevi sunt introverţi, unii extroverţi, învaţă cu viteze diferite şi în moduri diferite - cu toate simţurile, au necesităţi şi interese diferite, au cunoştinţe prealabile. Majoritatea elevilor la această vârstă au probleme cu atenţia, concentrarea şi memorarea în cele 45 de minute. De aceea se recomandă ca ora să înceapă cu un scurt joc de iniţiere, prin ascultarea poeziilor de pe un CD sau de pe Internet, ceea ce ar avea un efect pozitiv asupra capacităţii de atenţie, concentrare şi de memorare, dar ar duce şi la succesiunea activităţilor în ordine logică, care trebuie să dureze de la 5 până la 15 minute.

PREZENTAREA ŞI EXERSAREA CONŢINUTURILOR

Având în vedere diferitele stiluri de învăţare, diversitatea activităţilor este un cuvânt cheie pentru prezentarea unui material lexical nou. Este important să respectăm cunoştinţele prealabile ale elevilor, deoarece acestea pot constitui o bază bună pentru lucru şi înţelegerea mai uşoară a temei.

Mijloace vizuale de predare (cărţi, postere, filme de scurt metraj animate, obiecte reale din mediul înconjurător, aşa cum s-a menţionat deja în indicaţiile generale) sunt ideale pentru însuşirea şi exersarea vocabularului. Când se prezintă elevilor o anumită noţiune - când o văd, este important să audă de câteva ori cum se pronunţă cuvântul şi doar după aceea să îl pronunţe. Repetarea în cor este utilă pentru ca elevul să simtă siguranţă, deoarece nu este expus în public, iar teama de a fi ridiculizat (adesea prezentă la această vârstă) este redusă la minim.

Pantomima (ca un gen de tehnică teatrală), precum şi metoda de răspuns fizic complet, sunt foarte populare şi eficiente, nu numai la această vârstă, ci şi mai târziu. Se potriveşte în special elevilor cu stilul chinestezic de învăţare (transpunerea cuvintelor pronunţate în mişcare şi invers). Aceste tehnici sunt potrivite pentru însuşirea şi exersarea tuturor părţilor de vorbire: substantive - părţi ale corpului, animale, jucării...; verbe - a se ridica, a sta jos, a ridica, a da jos un obiect...; adjective calificative prin care se descriu stări şi sentimente - fericit, trist, flămând, însetoşat...

Contextul corespunzător (povestiri în imagini, poezii, jocuri etc.) este o condiţie esenţială pentru însuşirea cu succes a vocabularului, dar şi a limbii în general, şi a familiarizării cu obiceiurile româneşti. Însuşirea lexicului va fi cu atât mai eficientă dacă este realizată într-un context situaţional clar. De exemplu, dacă se însuşesc cuvinte care se referă la lumea animalelor, s-ar putea să se organizeze o vizită reală, simulată sau virtuală la grădina zoologică. Trebuie să se ţină cont de faptul că elevii, în timpul unei ore, pot însuşi 5-7 cuvinte noi.

Modelele de dialog (ca bază pentru "imitare") sunt foarte eficiente pentru dezvoltarea vorbirii. În absenţa comunicării spontane a elevilor, profesorul poate să folosească păpuşi - simple de pluş, confecţionate din ciorapi sau hârtie - şi în acest mod să facă un model adecvat de dialog. Profesorul poate să se adreseze elevilor prin intermediul păpuşii care pune întrebări. Elevii vor putea să răspundă repede şi cu uşurinţă la întrebări, dar şi să pună întrebări. Bineînţeles, este necesar să se asigure un context adecvat care să permită elevilor timizi să se încurajeze să vorbească.

Activităţile de proiect măresc motivaţia deoarece oferă elevilor posibilitatea de a lucra responsabil în perechi sau în grup pentru a realiza o sarcină într-un mod propriu, în acord cu ceilalţi, prin aceasta dezvoltând şi consolidând anumite competenţe sociale. Proiectul este potrivit pentru lucrul în secţiile de clasă cu componenţă mixtă, dă o amprentă personală, stimulează cooperativitatea în muncă şi se încheie cu un fel de prezentare a rezultatelor şi a procesului de lucru.

Activităţile dramatice şi muzicale permit elevilor să folosească limba într-un context adecvat şi astfel să "reînvie" folosirea acestuia. Potenţialul lor se reflectă, printre altele, în faptul că:

- elevii nu numai că învaţă limba română într-un mod distractiv, ci prin interacţiunea şi rolurile diferite pe care le iau, concep lucruri din diferite unghiuri (ceea ce contribuie la dezvoltarea gândirii critice şi divergente);

- elevii colaborează şi însuşesc limba printr-o interacţiune gândită în limba ţintă şi dezvoltă toate abilităţile necesare - cognitive, comunicative şi sociale;

- toţi pot să participe - fiecare îşi are un rol pe care îl poate "duce la bun sfârşit" şi de aceea este potrivit pentru munca în secţiile de clasă cu componenţă mixtă;

- sunt potrivite pentru toate modurile de învăţare - pe cele video le văd, pe cele auditive le aud, pe cele chinestezice le exprimă prin mişcare;

- avansează motivaţia şi încrederea în sine;

- sunt orientate spre elev - profesorul are un rol mai puţin dominant;

- dezvoltă imaginaţia şi creativitatea.

Se sugerează ca activităţile dramatice şi muzicale, cum ar fi cântecul, jocul pe roluri, mini scenetele, spectacole de păpuşi mini, improvizările şi poveştile din viaţa reală să fie cât mai mult utilizate în clasă, nu numai la această vârstă, ci şi mai târziu.

Citirea şi scrierea sunt activităţi opţionale în clasa a doua. Având în vedere că alfabetul latin este introdus în predarea limbii sârbe în semestrul al doilea al clasei a doua, scrierea iniţială şi citirea poate fi oferită ca o opţiune numai pentru elevii care doresc şi ştiu, la nivel de bază (citirea cuvintelor şi a propoziţiilor simple, completarea cuvintelor cu litere şi altele, fără scrierea independentă şi dictarea). Această activitate nu se notează şi are un rol secundar la oră.

Competenţa socio-culturală ca un ansamblu de cunoştinţe despre lume în general, despre asemănările şi diferenţele dintre modelele culturale şi comunicative în comunitatea în care trăieşte elevul şi în limba română care se învaţă, trebuie introduse de la începutul învăţării limbii române cu elemente ale culturii naţionale la cei mai mici elevi, pentru că aceste cunoştinţe sunt necesare pentru comunicarea competentă şi cu succes în activităţile concrete de comunicare în limba ţintă.

Un aspect aparte al competenţei socio-culturale îl constituie competenţa interculturală, care subînţelege dezvoltarea conştiinţei despre alţii şi cei care sunt altfel, cunoaşterea şi înţelegerea asemănărilor şi diferenţelor dintre lumi, respectiv dintre comunităţi lingvistice cu care elevul ajunge în contact. Competenţa interculturală se referă şi la dezvoltarea toleranţei şi atitudinii pozitive faţă de caracteristicile individuale şi colective ale vorbitorilor de alte limbi, ale oamenilor care aparţin altor culturi, care sunt într-o măsură mai mare sau mai mică diferite de ale elevului însuşi. Deci, introducerea treptată a conţinuturilor socio-culturale la cel mai scăzut nivel (salutul, interpetarea cântecelor ocazionale de sărbătoare şi altele) contribuie la dezvoltarea personalităţii interculturale, prin creşterea conştientizării cu privire la valoarea diferitelor culturi şi la dezvoltarea capacităţii de integrare a experienţei interculturale în propriul model cultural de comportament şi convingeri.

Conţinuturile gramaticale nu se abordează explicit la această vârstă. Fenomenele gramaticale trebuie privite din punct de vedere funcţional (prin aplicarea elementelor gramaticale necesare pentru realizarea cu succes a funcţiei comunicative). În procesul de predare a limbii române trebuie să se urmărească însuşirea gramaticii prin activităţi lingvistice de audiere şi vorbire, în conformitate cu scopurile clar definite, cu finalităţile şi standardele de predare a limbii.

Scopul principal al predării limbii române cu elementele culturii naţionale este dezvoltarea competenţei comunicative la un anumit nivel al limbii, în conformitate cu statusul limbii şi anul de învăţare.

RUSINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

УПУТСТВО ЗА ВИТВОРЙОВАНЄ ПРОГРАМИ

Наставна програма руского язика зоз елементами националней култури состої ше з двох предметних обласцох: литератури и култури висловйованя. Розподзельованє наставних годзинох би нє требало буц зробене на основи предметних обласцох. На каждей годзини треба окремну увагу пошвециц култури висловйованя школярох и култури Руснацох у Сербиї зоз акцентом на народну традицию и обичаї. Понеже обидва обласци медзисобно попреплєтани, та анї єдну нє мож виучовац изоловано, єдну без другей.

Наставна програма руского язика зоз елементами националней култури фундаментує ше на исходох, односно на процесу ученя и школярских посцигнуцох. Исходи представяю опис интеґрованих знаньох, схопносцох, становискох и вредносцох хтори школяр формує, преширює и преглїбює през два предметни обласци того предмета.

I ПЛАНОВАНЄ НАСТАВИ И УЧЕНЯ

Наставна програма ориєнтована на исходи дава наставнїкови векшу шлєбоду, вецей можлївосци у креированю и обдумованю настави и ученя. Од наставнїка ше обчекує же би за кажду наставну єдинку, у фази планованя и писаня пририхтованя за годзину, дефиновал диференцовани обчекивани резултати на трох уровньох у завсисносци зоз пред’знаньом школярох. У фази планованя настави и ученя барз важне мац на розуме же учебнїк наставне средство и же вон нє одредзує змисти предмета. Понеже змисти у учебнїку дати за I, II и III класу, наставнїк ма шлєбоду виберац, як литературни, так и шицки други змисти по своїм жаданю и потреби за реализованє програмских змистох. Прето треба змистом датим у учебнїку приступиц селективно. Попри учебнїка, як єдного зоз жридлох знаньох, на наставнїкови остава же би школяром обезпечел за хаснованє и други жридла спознаньох. При планованю наставного процесу треба водзиц рахунку о здобутих знаньох, искуствох, интелектуаних схопносцох и интересованьох школярох.

Барз важне положиц акцент на збогацованє словнїка. Тиж так, треба вихасновац швета и културни подїї хтори ше одбуваю у рижних местох з цильом упознаваня живота Руснацох у прешлосци. Препоручує ше же би ше поцагло паралелу медзи шветами Руснацох и подобнима сербскима шветами.

II ВИТВОРЙОВАНЄ НАСТАВИ И УЧЕНЯ

ЛИТЕРАТУРА

Препоручени тексти зоз обласци Литература обрабяю ше у цеку цалого школского рока зоз читанки, зоз виданьох познатих руских писательох, зоз дзецинскохо часопису Заградка и роботних лїсткох як основного материялу за роботу хтори наставнїк обдумує зоз можлївосцами школярох як и зоз исходами ученя. Вибор дїлох ше у найвекшей мири фундаментує на принципе прилагодзеносци ґу возросту.

РОБОТА НА ТЕКСТУ

Литературни жанри: приповедки, басни, сказки, писнї, загадки и язиколамки.

Читанє - презентация наставнїка або аудио-визуелни запис кратких текстох. При обробку писньох треба вежбац правилне вигварянє гласох як и правилну интонацию думки. Вежбац и хорске и индивидуалне рецитованє.

Препоручує ше же би ше школяром презентовали популарни дзецински писнї, же би ше провадзел дзецински часопис Заградка и же би ше заєднїцки одпатрело єдну театралну представу за дзеци по руски.

Ортоепия - наставнїк стално треба же би указовал на важносц правилней бешеди хтора ше пестує зоз запровадзованьом одредзених ортоепских вежбох. Ортоепски вежби нє треба реализовац як окремни наставни єдинки, алє у рамику одвитуюцих темох зоз ґраматики; интонация виреченя може ше з єдного боку повязац зоз културу висловйованя, вежбаньом рецитованя писньох и под. Прейґ хаснованя аудио знїмкох школярох треба учиц же би репродуковали и усвойовали правилне вигварянє, мелодию, дикцию...

КУЛТУРА ВИСЛОВЙОВАНЯ

Розвиванє култури висловйованя єден з найважнєйших задаткох настави мацеринского язика з елементами националней култури. Тота наставна обласц ше муши повязовац зоз обробком литературних текстох.

Од школярох того возросту треба обчековац же би знали шлїдуюци обласци:

Приповеданє - о дожицох, о тим цо видзели, о особних жаданьох. Препоручени теми за обробок: школа, фамелия, мойо место, родзински одношеня, єдловнїк, числа, фарби, днї у тижню, рочни часци, годзини, нащиви, мой товариш, роботни дзень школяра, шлєбодни час, транспорт, чувайме природу - животинї и рошлїни, важни швета Крачун, Велька ноц и Кирбај, дзецински часопис Заградка.

Од школяра ше далєй обчекує же би знал составиц ґрупу словох на одредзену тему, а тиж и зложиц виреченя зоз датих словох. Школяр треба же би знал одредзиц главну подобу у тексту и описац єй вонкашнї випатрунок. Треба же би знали подзековац и замодлїц за помоц. Самостойно треба же би приповедали (даскельо виреченя) о свойому братови чи шестри, товаришови, о живоце у школи (максимално 3-5 виреченя).

Репродукция - описац слику або цек подїї з помоцу илустрациї.

Опис - людзох и животиньох.

Диялоґ - здравканє при стретнуцу и розходзе.

Драматизация - драмска сличка - сценски приказ.

Розгварка - збогацованє словнїка з каждодньового живота у узвичаєней конверзациї.

Усмене висловйованє ше витворює през бависка помоцу хторих ше учи комуникация (здравканє, задзекованє и пребачованє).

Вежби слуханя починаю зоз слуханьом того цо гутори наставнїк, други школяре, ґлумци або водителє. Слуханє треба повязовац зоз мимику и ґестикулацию хтора ше одноши на тото о чим ше бешедує. Обовязно инсистовац на правилним вигваряню руских гласох и правилней интонациї виреченя.

Окремну увагу наставнїк треба же би пошвецел вигваряню руских гласох г, х и, д’, т’.

Школяре треба же би активно усвоєли 200 слова и фразеолоґийни єдинки. Пасивни словнїк треба же би бул обсяжнєйши од активного.

Од школярох ше обчекує же би напамят научели голєм 2 рецитациї, 2 руски дзецински писнї, даскельо загадки, розчитованя и язиколамки.

Елементи националней култури и традициї

Упознаванє школярох з основами историї рускей меншинскей заєднїци (присельованє, културни и вирски активносци). Пестованє емотивного одношеня ґу традициї, култури, обичайом рускей меншинскей заєднїци у Сербиї.

СПОСОБ ВИТВОРЙОВАНЯ ПРОГРАМИ

Муши ше стално мац на розуме сущни задаток того предмета: же би школяре научели крашнє бешедовац на руским литературним язику. Вше ше муши мац на розуме и пред’знанє школярох, же би ше могло надовязац на материю хтору школяре уж звладали. На каждей годзини наставнїк треба же би виберал диференцийни поступок, бо школяре розличного возросту и приходза з розличнима язичним пред’знаньом.

На годзини треба створиц приємну атмосферу, хтора оможлївює партнерске одношенє медзи наставнїком и школярам и помага же би ше звладала психична бариєра при активизациї схопносцох висловйованя. Кажде язичне средство ше демонструє у одредзеним контексту, нє изоловано. Под час увежбованя бешедних схопносцох треба же би доминовали розлични форми диялоґох у интеракциї наставнїк - школяр и школяр - школяр. При висловйованю ше глєда єдноставносц, природносц, спонтаносц и язична правилносц.

III ПРОВАДЗЕНЄ И ВРЕДНОВАНЄ НАСТАВИ И УЧЕНЯ

Провадзенє и вреднованє резултатох напредованя школярох у функциї досцигованя исходох, а почина з инициялним преценьованьом уровня на хторим ше школяр находзи и у одношеню на цо ше будзе преценьовац його дальши цек напредованя, як и оцена. Кажда активносц добра нагода за преценьованє напредованя и даванє повратней информациї. Кажда наставна годзина и кажда активносц школяра нагода за формативне оценьованє, односно реґистрованє проґресу школярох и унапрямованє на дальши активносци.

Формативне вреднованє состойна часц сучасного приступу ґу настави и подрозумює преценьованє знаньох, схопносцох, становискох и справованя, як и розвою одвитуюцей компетенциї под час настави и ученя. Под формативним мераньом подрозумює ше зазберованє податкох о школярових посцигнуцох, а найчастейши технїки то: реализация практичних задаткох, провадзенє и зазначованє школярових активносцох под час настави, нєпостредна комуникация медзи школяром и наставнїком, реґистер за каждого школяра (мапа напредованя) итд. Резултати формативного вреднованя на концу наставного циклуса треба же би були виражени и сумативно - зоз числову оцену.

Робота каждого наставнїка состої ше од планованя, реализациї наставней материї, провадзеня и вреднованя посцигнуцох школярох. Важне же би наставнїк континуовано диференцийно провадзел и вредновал, попри посцигнуцох школяра, и процес настави и ученя, як и свою власну роботу. Шицко цо ше укаже як добре и хасновите наставнїк вихаснує и познєйше у своєй наставней пракси, а шицко цо ше укаже як нєдосц ефикасне и ефективне требало би унапредзиц.

SLOVAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Kľúčové slová: jazyková kultúra, ústne vyjadrovanie, literatúra

POKYNY NA DIDAKTICKO-METODICKÚ REALIZÁCIU PROGRAMU

Program vyučovania a učenia slovenského jazyka s prvkami národnej kultúry obsahuje vzdelávacie oblasti: literatúru a jazykovú kultúru. Rozdelenie hodín sa neodporúča podľa vzdelávacích oblastí, ba naopak, na každej hodine by sa mala venovať náležitá pozornosť kultúre vyjadrovania žiakov, národnej tradícii, zvykom, obyčajam a kultúre Slovákov v Srbsku. Teda, obe oblasti sa navzájom integrujú a ani jedna sa nemôže vyučovať oddelene a bez vzájomnej spätosti.

Program vyučovania a učenia slovenského jazyka s prvkami národnej kultúry založený je na vzdelávacích výkonoch, respektíve na procese učenia a žiackych výkonoch. Vzdelávacie výkony predstavujú opis zjednotených vedomostí, zručností, postojov a hodnôt, ktoré žiak buduje prostredníctvom vzdelávacích oblastí tohto vyučovacieho predmetu.

I. PLÁNOVANIE VYUČOVANIA A UČENIA

Program vyučovania a učenia slovenského jazyka s prvkami národnej kultúry zameraný na výkony umožňuje učiteľovi väčšiu voľnosť, viac možností pri plánovaní vyučovacieho procesu a učenia. Úlohou učiteľa je, aby kontextualizoval daný program potrebám konkrétnej triedy majúc na zreteli: poznávaciu úroveň slovenského jazyka, zloženie triedy a charakteristiky žiakov; učebnice a iné učebné materiály, ktoré bude používať; technické podmienky, vyučovacie prostriedky a médiá, ktorými škola disponuje; rezorty, možnosti, ako i potreby lokálneho prostredia, v ktorom sa škola nachádza. Vychádzajúc z daných výkonov a obsahov, učiteľ najprv tvorí svoj ročný globálny plán práce, z ktorého neskoršie bude rozvíjať svoje operatívne plány. Výkony definované podľa oblastí, uľahčujú učiteľovi sfunkčnenie výkonov na úrovni konkrétnej vyučovacej jednotky. Teraz má učiteľ pre každú oblasť definované výkony. Od neho sa očakáva, že pre každú vyučovaciu jednotku vo fáze plánovania a písania prípravy na hodinu definuje diferencované výsledky práce žiakov vzhľadom na predbežné vedomosti žiakov. Zároveň pri plánovaní treba mať na zreteli, že sa výkony rozlišujú, že sa niektoré ľahšie a rýchlejšie môžu realizovať, ale pre väčšinu výkonov (najmä v oblasti literatúry) potrebné je omnoho viac času, viac rozličných aktivít a prác na rôznych textoch. Vo fáze plánovania vyučovacieho procesu je veľmi dôležité mať na zreteli, že učebnica je iba vyučovacím prostriedkom a že neurčuje obsah vyučovacieho predmetu. Preto k obsahu učebníc treba pristúpiť selektívne. Pritom učebnica je len jedným z možných prameňov vedomostí a učiteľ žiakom umožňuje prehľad a vlastnú skúsenosť v používaní iných prameňov poznania. Pri plánovaní vyučovacieho procesu treba prihliadať na predbežné vedomosti, skúsenosti, intelektuálne schopnosti a na záujmy žiaka. Nevyhnutné je dať dôraz na obohacovanie slovnej zásoby a možnosti využívať jednotlivé kultúrne podujatia a sviatky, ktoré sa ponúkajú v daných prostrediach, s cieľom formovania predstáv o živote Slovákov v minulosti, o tradíciách a kultúre, ktorá slovenskú menšinu na týchto priestoroch charakterizuje. Odporúča sa porovnávať zaznamenávanie určitých sviatkov so zaznamenávaním sviatkov väčšinového národa a iných menšín, ktoré žijú spolu so Slovákmi v daných lokalitách.

II. REALIZÁCIA VYUČOVACIEHO PROCESU A UČENIA

LITERATÚRA

Odporúčané obsahy z oblasti Literatúra sa spracúvajú počas celého školského roka z čítanky a CD k čítanke a pracovného zošita, ako základných vyučovacích pomôcok tak, že učiteľ ich realizáciu plánuje v súlade s individuálnymi charakteristikami žiakov a možnosťami celého kolektívu, vedený vzdelávacími výkonmi.

Pri uschopňovaní žiakov, aby za pomoci učiteľa porozumeli textom zo školskej lektúry, ale aj z populárnej tvorby, informačným textom z časopisov pre deti, encyklopédií a pod., dôležité je trvať na tom, aby sa pochopili udalosti, priestorové a časové vzťahy. Povinná časť lektúry pozostáva hlavne z častí, ktoré patria do základného národného korpusu, ktorý je obohatený aj súčasnými aktuálnymi dielami. Výber diel je v najväčšej miere založený na princípe vekovej primeranosti.

PRÁCA S TEXTOM

Literárne žánre: rozprávky, bájky, básne, porekadlá a príslovia, hádanky, rečňovanky.

Čítanie - v podaní učiteľa alebo z audio vizuáneho záznamu kratších slovenských ľudových rozprávok, textov z umeleckej tvorby, piesní, básní, bájok. Pri spracovaní básní treba nacvičovať krátky umelecký prednes hlavne v skupine.

Od žiakov v tomto veku treba očakávať, že budú vedieť postrehnúť priebeh udalosti, určiť hlavnú postavu, čas a miesto konania deja. Všímať si fantastické prvky v rozprávkach.

Odporúča sa žiakom prezentovať populárne detské a ľudové piesne, sledovať detské časopisy, spoločné pozeranie a rozbor aspoň jedného divadelného predstavenia (podľa možnosti bábkového) a filmu pre deti v slovenskej reči (podľa možnosti na námet rozprávky).

Okrem korelácie medzi textami učiteľ má umožniť vertikálnu koreláciu.

Učiteľ má poznať obsahy predmetu svet okolo nás, tradičnú a súčasnú duchovnú kultúru Slovákov s dôrazom na zvyky a obyčaje Slovákov v Srbsku.

Horizontálnu koreláciu učiteľ nadväzuje predovšetkým na vyučovanie srbského jazyka, sveta okolo nás, výtvarnej kultúry a hudobnej kultúry, náboženstva a občianskej výchovy.

Učiteľ má neustále poukazovať na dôležitosť správnej výslovnosti, ktorá sa upevňuje prostredníctvom určitých ortoepických cvičení. Ortoepické cvičenia netreba realizovať ako osobitné vyučovacie jednotky, nadväzovať na kultúru vyjadrovania, nácvik prednesu básne a pod. Používaním auditívnych záznamov žiakov treba zvykať na správnu výslovnosť, melodickosť, dikciu...

Niektoré ortoepické cvičenia sa môžu konať aj pri zodpovedajúcich témach z literatúry: napr. artikulácia sa môže nacvičovať pri jazykolamoch, keď sa spracúvajú ako časť z ľudovej slovesnosti; prízvuk, tempo, rytmus, intonácia a prestávky sa môžu nacvičovať podľa vzoru učiteľa alebo pomocou CD nahrávok podľa výberu učiteľa alebo žiaka.

JAZYKOVÁ KULTÚRA

Rozvíjať jazykovú kultúru je jedna z najdôležitejších úloh vyučovania materinského jazyka s prvkami národnej kultúry. Spracovaním literárneho textu sa prispieva k pestovaniu kultúry ústneho vyjadrovania.

V tejto vekovej kategórii od žiakov treba očakávať poznanie nasledujúcich oblastí: Rozprávanie - o zážitkoch, o tom čo videli, čo by si priali. Odporúčané témy na spracovanie: škola, rodina, moja dedina. Príbuzenské vzťahy. Jedálny lístok. Čísla a tvary, farby, dni v týždni, ročné obdobia, hodiny. Návštevy. Môj priateľ - moja priateľka. Pracovný deň žiaka. Voľný čas. Doprava. Chráňme prírodu - zvieratá a rastliny. Láska k rodnej reči. Časopis Mravec. Významné sviatky: Vianoce a Veľká noc. Pesničky, dialógy, scénky, dielne na vylepšenie konverzácie. Pexeso.

Od žiakov sa naďalej očakáva tvorenie skupiny slov na určenú tému a viet zo zadaných slov. Majú vedieť vyjadriť ústrednú postavu v texte a jej zovňajšok. Majú sa vedieť poďakovať, požiadať o pomoc. Majú samostatne porozprávať niekoľko viet o sebe, svojom súrodencovi, priateľovi, spolužiakovi, o živote v škole (max. 3-5 jednoduchých viet).

Reprodukcia - Opísať obrázok alebo postupný dej pomocou členenej ilustrácie. Vedieť reprodukovať za pomoci osnovy sledovaný detský slovenský film, rozprávku alebo detské divadelné predstavenie, scénku alebo oslavu.

Opis - ľudí, zvierat.

Dialóg - formy spoločenského styku.

Dramatizácia - kratšieho textu podľa výberu, zážitku alebo udalosti z každodenného života.

Rozhovor - prihliadať na rozvoj slovníka každodennej konverzácie, obohacovanie aktívnej slovnej zásoby. Frekventované vety z každodenného života. Rozličné tvary vyjadrovania. Cvičenia so zmenou a dopĺňaním viet.

Ústne vyjadrovanie sa koná cez hry a aktivity, pri ktorých sa nacvičuje komunikácia (pozdravenie v konkrétnych situáciách: dobré ráno, dobrý deň a dovidenia; poďakovanie, ospravedlnenie). Žiaci môžu rozprávať na základe pozorovania obrázkov. Môžu prerozprávať počutý text, divadelné predstavenie alebo bábkové hry zreteľným prirodzeným hovorom a správnou výslovnosťou. Učitelia majú dbať na správnu artikuláciu hlások a so žiakmi viesť rozhovor o tom, čo počuli.

Cvičenia vzťahujúce sa na pozorovanie sa vzťahujú na určovanie celku a detailov, pozorovanie predmetov, javov a okolia. Treba ich tematicky organizovať. Najprv sa pozoruje učebňa a potom sa neskoršie tá aktivita rozširuje na okolie. Žiaci môžu pozorovať predmety, ľudí, živočíchy, udalosti, obrazy, skupiny obrázkov, fotografie, objekty v okolí a pod. Žiacku pozornosť treba usmerniť na celok, potom na najdôležitejšie časti a nakoniec na menej podstatné časti. Všímajú sa: tvary, farby, vzťahy, pohyby, mimika a gestá a pod.

Nácvik počúvania začína počúvaním toho, čo hovoria učitelia, iní žiaci, herci a hlásatelia. Vypočutý hovorený prejav sa analyzuje, aby sa určili hovorové vlastnosti hovoriaceho. Počúvanie má byť spojené s mimikou a gestami, ktoré sa vzťahujú na to, o čom sa hovorí. Záväzne insistovať na podporovaní správnej výslovnosti. Počas počúvania pestovať pozornosť a koncentráciu. Počúvajú sa aj onomatopoické zvuky, šumy, artikulované a neartikulované zvuky.

Analytické cvičenia majú byť zaujímavé a povzbudzujúce, lebo sú jedným z najdôležitejších predpokladov na učenie čítania a písania. Nekonajú sa izolovane, ale sú späté s cvičeniami počúvania a pozorovania.

Cvičenia na odstraňovanie nárečových a slangových prvkov vo vyjadrovaní sa konajú pomaly a systematicky. Učitelia majú osobitnú pozornosť venovať výslovnosti hlások h a ch, l a ľ, dz a dž.

Žiaci si majú osvojiť aktívne približne 200 slov a frazeologických spojení. Pasívna slovná zásoba má byť na každej úrovni vyššia ako aktívna.

Od žiakov očakávame, aby vedeli aspoň 4 básne, 5 piesní (slovenské ľudové a súčasné populárne detské pesničky), hádanky, riekanky, niektoré porekadlá a príslovia, predniesť ľudové koledy a vinše vzťahujúce sa na sviatky alebo ročné obdobia a 2 krátke dialógy alebo účasť v detskom divadelnom predstavení. Žiaci by sa podľa možnosti, mali zapojiť do vekuprimeraných detských ľudových hier a tancov, zaznamenávať sviatky (v porovnaní so srbskými), poznať tradičné slovenské zvyky a obyčaje (koledovanie, oblievačky) a k tomu priliehavé tradičné jedlá.

Prvky národnej kultúry a tradície

Zoznamovanie detí so základmi kultúry slovenskej menšiny v Srbsku, sprostredkovanie poznatkov, ale i pestovanie emočného vzťahu k tradícii, kultúre, obyčajom a zvykom slovenskej menšiny v Srbsku (folklór, ľudová slovesnosť, divadlo, literatúra, hudba, tradičné detské hry, obyčaje…), no nie v zmysle romantického tradicionalizmu a paseizmu, ale vždy v relácii k budúcnosti, rozvoju a modernizácii. Na minulosť sa opierať, do budúcnosti sa pozerať. Snažiť sa slovenskú identitu a sebaúctu pestovať subtílne, nie prostredníctvom hesiel a fráz, ale na konkrétnych príkladoch, spájať pritom poznatky s emočným nasadením, vždy ale so zreteľom na menšinové a ľudské práva, na európsky kontext, tiež na interetnickú úctu, toleranciu a interakciu.

DIDAKTICKÉ POKYNY

Keď ide o tento predmet, musí sa mať na zreteli podstatná úloha: naučiť žiakov pekne rozprávať po slovensky a získať zručnosť v jazykovej správnosti. Musia sa mať vždy na zreteli predvedomosti žiakov a na ne sa musí vždy sústavne nadväzovať. Na každej hodine si má učiteľ zvoliť diferencovaný prístup, lebo sú žiaci vekovo zmiešaní a prichádzajú s rozličnými jazykovými kompetenciami.

Neodmysliteľné je vytvorenie príjemnej atmosféry, ktorá predpokladá partnerský vzťah medzi učiteľom a žiakom a má pomôcť prekonať psychickú bariéru pri aktivizácii získaných rečových zručností, schopností a návykov. Každý jazykový prostriedok sa demonštruje v určitom kontexte, nie izolovane. V nácviku rečových zručností majú dominovať rozličné formy dialógov v interakcii učiteľ - žiak a žiak - žiak. K požiadavkám na spôsob vyjadrovania žiadúca je jednoduchosť, prirodzenosť, spontánnosť a jazyková správnosť.

III. SLEDOVANIE A HODNOTENIE VYUČOVANIA

Sledovanie a hodnotenie výsledkov napredovania žiaka je vo funkcii dosiahnutia výkonov a začína základným hodnotením úrovne, na ktorej sa žiak nachádza podľa toho, čo sa bude brať do ohľadu pri hodnotení procesu jeho napredovania, ako aj známka. Každá aktivita je dobrá príležitosť na hodnotenie napredovania a získavanie spätnej informácie. Každá vyučovacia hodina a každá aktivita žiaka je príležitosťou pre formatívne hodnotenie, totiž zaznamenanie postupovania žiaka a usmerňovanie na ďalšie aktivity.

Formatívne hodnotenie je zložkou súčasného prístupu vyučovaniu a znamená hodnotenie vedomostí, zručností, postojov a správania, ako aj rozvíjania zodpovedajúcej kompetencie diferencovane, počas vyučovacích hodín a v priebehu učenia. Výsledok takého hodnotenia dáva spätnú informáciu ako učiteľovi, tak aj žiakovi o tom, ktoré kompetencie sú dobre zvládnuté a ktoré nie, ako aj o účinnosti zodpovedajúcich metód, ktoré učiteľ uplatnil na uskutočnenie cieľa. Ako formatívne hodnotenie sa chápe zbieranie údajov o dosiahnutých výsledkoch žiaka a najčastejšie techniky sú: realizácia praktických úloh, sledovanie a zapisovanie aktivít žiaka v priebehu vyučovania, priama komunikácia medzi žiakom a učiteľom, evidencia pre každého žiaka, (mapa postupovania) atď. Výsledky formatívneho hodnotenia na konci vyučovacieho cyklu majú byť vyjadrené číselnou známkou.

Práca každého učiteľa je zložená z plánovania, uskutočnenia a sledovania a hodnotenia. Dôležité je, aby učiteľ sústavne sledoval a hodnotil diferencovane, okrem dosahov žiakov aj proces vyučovacích hodín a učenia, ako aj seba a svoju vlastnú prácu. Všetko, čo sa ukáže ako dobré a užitočné, učiteľ bude aj naďalej využívať vo svojej praxi vyučovania, a všetko to, čo sa ukáže ako nedostatočne účinné a efektívne, malo by sa zdokonaliť.

HRVATSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Ključni pojmovi sadržaja: hrvatski jezik, blagdani, narodne pjesme, plesovi i nošnja

UPUTE ZA DIDAKTIČKO-MEODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA

Program Hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture čine dva velika predmetna područja: Hrvatski jezik i književnost te Nacionalna kultura. Preporučena podjela sati po predmetnim područjima je sljedeća: Hrvatski jezik - 30 sati, Nacionalna kultura - 42 sata. Područja su kompatibilna i prožimaju se, te se ne mogu proučavati zasebno.

Hrvatski jezik izučava se na sadržajima iz područja književnosti, Svijeta oko nas, tradicijske kulture, Glazbene i Likovne kulture. Preporučuje se nastavu Hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture izvoditi u dvosatu, tj. dva sata uzastopno, da bi se preporučeni sadržaji mogli povezati u zaokruženu cjelinu. Preporučuje se sadržaje predmeta tematski povezati (godišnja doba ili geografske regije). Nakon odabira okosnice sata/teme, potrebno je povezati sve dijelove programa: sadržaje iz jezika, književnosti i sadržaje iz nacionalne kulture.

Program Hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture usmjeren je na ishode. Ishodi predstavljaju opis integriranih znanja, vještina, stavova i vrijednosti koje učenik gradi, proširuje i produbljuje učeći ovaj predmet.

I. PLANIRANJE NASTAVE I UČENJA

Program orijentiran na ishode, nastavniku daje veću slobodu u kreiranju i osmišljavanju nastave i učenja. Uloga nastavnika je kontekstualizirati program potrebama konkretnoga odjela ili skupine učenika imajući u vidu sastav i karakteristike učenika, udžbenike i druge nastavne materijale kojima će se koristiti, tehničke uvjete, nastavna i medijska sredstva kojima škola raspolaže, izvore podrške, mogućnosti, kao i potrebe lokalne sredine u kojoj se škola nalazi. Polazeći od danih ishoda i sadržaja, stvara se godišnji ili globalni plan rada iz kojega se razvijaju mjesečni ili operativni planovi. Ishodi definirani po područjima olakšavaju daljnje izvođenje ishoda na razini određene nastavne jedinice.

Pri planiranju treba imati na umu složenost ishoda (neki se ostvaruju brže i jednostavnije od drugih), ali je za većinu ishoda potrebno više vremena, više različitih aktivnosti, kao i uporaba različitih izvora znanja (tekstovi, film, glazba itd.). U etapi planiranja nastave i učenja, važno je imati u vidu da je udžbenik nastavno sredstvo te da ne određuje sadržaje predmeta. Zato je potrebno sadržajima u udžbeniku pristupiti selektivno i u skladu s predviđenim ishodima. Osim udžbenika, kao jednog od izvora znanja, nastavnik učenicima treba omogućiti uvid i iskustvo korištenja i drugih izvora znanja, poput filma, glazbenog događaja, posjeta ustanovi kulture itd. Preporuka je da se učenicima ne zadaje domaća zadaća. Učenicima se mogu preporučiti književna djela za neobvezno čitanje u skladu s dobi i zanimanjima.

II. OSTVARIVANJE NASTAVE I UČENJA

HRVATSKI JEZIK

U nastavi jezika učenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu komunikaciju standardnim hrvatskim jezikom, kao i za uporabu lokalnoga materinskog govora.

Usmeno izražavanje provodi se igrama i aktivnostima kojima se vježba komunikacija (pozdravljanje u konkretnim situacijama: dobro jutro, dobar dan, doviđenja i općeprihvaćeni pozdrav među prijateljima i vršnjacima Bok; zahvala, ispričavanje).

Pravilan govor njeguje se provođenjem različitih govornih vježbi. Učenici mogu vježbati razgovjetan govor i pravilan izgovor na sljedeće načine:

- promatrajući predmete, ljude, životinje, događaje, slike ili niz slika i govoreći o promatranom;

- prepričavajući slušani tekst, odgledanu kazališnu ili lutkarsku predstavu;

- mogu se koristiti različite jezične igre (rebusi, igra riječi - kojim glasom počinje ili se završava zadana riječ), situacijske igre, odnosno stvarne situacije (razgovor u prodavaonici, kod liječnika, u pošti, na pijaci, u kazalištu) te razgovorne igre (razgovor s neposlušnom lutkom, razgovor s književnim likom).

Obvezno je zahtijevati uporabu riječi hrvatskog standardnog jezika i poticati učenike da govore cjelovitim rečenicama. Učenici tako upoznaju nove riječi, situacije, bogate svoj riječnik, više su motivirani, a atmosfera na satu ugodna je i opuštena.

Slušanje je važna aktivnost u komunikaciji. Učenici se u razgovoru upućuju da pozorno i kulturno slušaju sugovornike. Osposobljavanje učenika za razumijevanje i tumačenje slušanog provodi se vježbanjem slušanja. U nastavnom kontekstu, učenici slušaju što drugi govore i to potvrđuju reproduciranjem ili parafraziranjem slušne poruke, kao i postupanjem u skladu sa zamolbama i usmenim uputama odraslih i vršnjaka. Pozorno slušanje prakticira se i u simuliranim situacijama (razgovorne i situacijske igre). Igre za razvijanje slušne pozornosti izvode se u nastavnom kontekstu (pozorno slušanje sa zadatkom, na primjer, Prepoznaj tko govori, Slušaj kako govorim (tiho, brzo), Čujem glas t). Učitelji trebaju paziti na pravilnu artikulaciju glasova, s učenicima komentirati odslušano, uočavati odstupanja i razlike od hrvatskog standardnog jezika te ukazivati na njih.

KNJIŽEVNOST

Okosnicu programa književnosti čine predloženi kratki tekstovi. Program dopušta nastavniku dopunjavanje ili zamjenu jednog njegovog dijela (30%) predloženih tekstova za obradu s tekstovima po vlastitu izboru. Izbor tekstova treba biti prilagođen dobi učenika. Tako osmišljen program omogućava fleksibilan i kreativan pristup književnim sadržajima. Učitelj planira njihov ostvaraj u skladu s individualnim karakteristikama učenika radi dostizanja ishoda učenja. Predloženi sadržaji iz književnosti služe razvijanju ljubavi i njegovanja materinskog jezika, te poticanju učenika na jezično izražavanje. Oni su okosnica usmene komunikacije koja se odvija na satu. Služe bogaćenju rječnika i jezičnog izraza učenika, te upoznavanju, razvijanju, čuvanju i poštivanju kulturnog identiteta te kulturne baštine.

Osim korelacije između tekstova i sadržaja iz različitih područja programa, neophodno je uspostaviti i vertikalnu korelaciju. Nastavnik mora biti upoznat sa sadržajima predmeta Hrvatski jezik s elementima nacionalne kulture narednih razreda radi poštovanja načela postupnosti i sustavnosti. Horizontalna korelacija uspostavlja se nastavom Svijeta oko nas, nacionalne kulture, Likovne kulture, Glazbene kulture i vjerske nastave. Korelativnost se postiže prikladnim kombiniranjem sadržaja (obveznih i odabranih po vlastitu izboru, u skladu sa zanimanjima skupine učenika).

Mogući primjeri funkcionalnog povezivanja programskih sadržaja iz književnosti, Svijeta oko nas, nacionalne kulture, Likovne kulture, Glazbene kulture i vjerske nastave su sljedeći:

- tema Narodni običaji i vjerovanja može obuhvaćati: izbor "kraljičkihˮ pjesama, nošnja i običaj koji se odnosi na blagdan, elementi i vrijednosti tradicijske kulture i baštine, izrada i oslikavanje čizmica za sv. Nikolu, Bajke (izbor iz sakupljačkog opusa Balinta Vujkova), Sveti Nikola Ankice Svirač, Sveti Niko s. Lujze Kosinović i Mire Preisler;

- tema Godišnje doba (jesen, zima, proljeće, ljeto) može obuhvaćati: razlikovanje i korištenje hrvatskog standardnog jezika i zavičajnog govora, slušanje i pjevanje hrvatskih božićnih i uskršnjih pjesama, izradu božićnih i uskršnjih ukrasa, božićne i uskršnje običaje u zavičaju i u Hrvatskoj.

III. PRAĆENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I UČENJA

U svrhu dostizanja ishoda, prate se i vrednuju učinci napredovanja učenika. Svaka aktivnost prilika je za procjenu, bilježenje napredovanja, davanje povratne informacije, kao i za formativno ocjenjivanje i upućivanje na daljnje aktivnosti.

Formativno vrednovanje dio je suvremenog pristupa nastavi i podrazumijeva procjenu znanja, vještina, stavova i ponašanja, kao i razvijanja odgovarajuće kompetencije tijekom nastave i učenja. Rezultat takvog vrednovanja daje povratnu informaciju učeniku i nastavniku o dostizanju kompetencija, kao i o učinkovitosti primijenjenih metoda. Učinci formativnoga vrednovanja na kraju nastavnoga ciklusa iskazuju se opisnom ocjenom.

Rad nastavnika sastoji se od planiranja, ostvarivanja, praćenja i vrednovanja. Osim postignuća učenika, nastavnik kontinuirano prati i vrednuje proces nastave i učenja, te vlastiti rad. Sve što se u nastavnoj praksi pokaže dobrim i korisnim treba se koristi i dalje, a nedovoljno učinkovito i djelotvorno treba unaprijediti.

MAKEDONSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Клучни поими во содржините: почетно читање и пишување, книжевност, национална култура, јазик и јазична култура.

УПАТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО РЕАЛИЗИРАЊЕ НА ПРОГРАМАТА

Програмата на настава и учење по предметот Македонски јазик со елементи на национална култура во прво одделение во основните училишта се состои од пет предметни области: Почетно читање и пишување, Книжевност, Елементи на национална култура, Јазик и Јазична култура. Препорачена дистрибуција на часовите по предметните области е следна: Почетно читање и пишување - 30 часа, Книжевност - 15 часа, Елементи на национална култура - 9 часа, Јазик - 9 часа и Јазична култура - 9 часа. Сите области се преплетуваат и ни една не може да се изучува изолирано и без содејство со другите области. Меѓутоа, на секој час треба да им се посвети посебно внимание на културата на изразувањето на учениците и на културата на Македонците со нагласок на народната традиција, навиките и обичаите. Програмата овозможува корелација со предметот српски јазик.

Програмата на настава и учење по предметот Македонски јазик со елементи на национална култура заснована е на исходите, односно на процесот на учење и ученичките постигања. Исходите претставуваат опис на интегрирани знаења, вештини, ставови и вредности што ученикот ги гради, проширува и продлабочува низ сите предметни области на овој предмет. Во процесот на наставата треба да се појде од тоа дека ученикот е во центар на воспитно-образовната работа, дека наставата е насочена кон ученикот.

ПОЧЕТНО ЧИТАЊЕ И ПИШУВАЊЕ

Наставата на почетно читање и пишување се изведува во првото полугодие на прво одделение во основното училиште, но, ако е потребно, се продолжува и во второто полугодие. Почетното читање и пишување се реалира самостојно, но ги опфаќа и содржините од Књижевност, Јазик и Јазична култура. Од особена важност е корелацијата со предметот српски јазик.

Подготвителен период

Во подготвителниот период наставниците треба да ги испитаат способностите на учениците, и тоа: раскажување, прераскажување, познавање на буквите, познавање на читањето и пишувањето, спретност при ракувањето со приборот за пишување и цртање. Во текот на овој период испитувањето на учениците се врши низ активности кои меѓусебно се преплетуваат.

Усното изразување се реализира низ игри и активности при што се вежба комуникацијата (поздравување во конкретни ситуации: добро утро, добар ден и довидување; заблагодарување, извинување). Учениците можат да зборуваат/раскажуваат врз основа на набљудување на слика и поврзани слики. Можат да прераскажуваат слушан текст, театарска или куклена претстава со разбирлив природен говор и правилен изговор. Наставниците треба да водат сметка за правилната артикулација на гласовите и со учениците да го коментираат слушаното.

Вежбите со набљудување се однесуваат на воочување на целини и детали, набљудување на предмети, појави и на околината. Треба тематски да се организираат. Прво се набљудува училницата, подоцна таа активност се проширува на околината. Учениците можат да набљудуваат предмети, луѓе, животни, случки, слика, поврзани слики, фотографии, објекти од околината и сл. Вниманието на учениците треба да се насочи на целината, потоа на најважните поединости и на крајот на помалку важните поединости. Се запазуваат: облици, бои, односи, движења, мимики и гестови, скриени детали и сл.

Подготвувањето за почетно читање и пишување има интегрирано планирање со предметот светот околу нас, ученикот се запознава со новата средина - со училиштето. Низ вежби и работилнички активности кај учениците се поттикнува љубопитноста да: одговораат на прашања за виденото, да раскажуваат за доживеаното или прочитаното; поставуваат прашања; воочуваат реченици во говорот; воочуваат букви како графички симболи на гласовите и нивна правилна артикулација; воочуваат зборови како елементи на реченицата; составуваат реченици врз основа на слика и илустрација; или да опишуваат видено.

Вежбите на слушање почнуваат со слушање на она што го зборуваат наставниците, другите ученици, глумци и спикери. Слушаниот говор се коментира за да се одредат говорните карактеристики на говорникот. Слушањето треба да биде поврзано со мимика и гестови кои го следат она што се говори. Обврзително е да се инсистира на имитирање на правилниот говор. Во текот на слушањето треба да се издвојува битното од небитното, да се негува вниманието и концентрацијата. Се слушаат и звуци од ономатопејски вид, шумови, артикулирани и неартикулирани звуци.

Аналитичките вежбања треба да бидат интересни и поттикнувачки, бидејќи се еден од најважните предуслови за учењето на читањето и пишувањето. Не се изведуваат изолирано, туку се поврзани со вежбите на слушање и набљудување. Се воочува позицијата на гласовите во зборот кој е изговорен и позицијата на буквата во зборот кој е напишан. Кога учениците ќе ги совладаат воочувањето на гласовите и нивната позиција во зборовите, се преоѓа на делењето на зборовите на гласови. За почеток се препорачуваат зборови од два гласа, а потоа од три, четири и повеќе.

Синтетичките вежбања се организираат паралелно со аналитичките. Зборовите кои веќе се поделени на гласови пак се слеваат во целина. Се почнува од најлесните и се оди кон се потешките. Учениците на тој начин се подготвуваат за читање и разбирање на прочитаното. Аналитичко-синтетичките вежби се погодни за: поврзување на гласовите и буквите во зборови; откривање и отфрлање на честите грешки во пишувањето или читањето на зборовите (неправилно изговарање, акцентирање, испуштање на гласови или слогови); разбирање, составување на реченици со зададени зборови почитувајќи го редоследот на зборовите во реченицата.

Наставниците посебно внимание треба да обратат на изговорот на гласовите: ѓ, џ, ќ, ч, ѕ.

Моторичките вежби за развивање на раката, дланката и прстите се развиваат низ игра. Се препорачува врзување на јазол од канап, врзување на врвки, закопчување на копчиња, нижење на перлички (корелација со предметот физичко воспитување). Графомоторичките вежби се многу важни во подготовката за пишување. Секоја графомоторичка вежба треба да се поврзе со некој настан, со вежбите за слушање, набљудување, говорење и сл. Таквите вежби, односно пишувањето на елементите на буквите, се изведуваат на различни начини, со цртежи, рамки за слики во просторот предвиден за пишување. Учениците треба да се поттикнуваат да го поплнат цртежот додавајќи свои елементи (корелација со ликовна култура). Корелација со предметот ликовна култура овозможува да се прави подготовка за пишување каде со повлекување на разни видови на линии, со слободно цртање може да се дојде до елементите на буквите. Вежбите со пишување на линии се изведуваат без дигање на раката, со еден потег. Учениците треба да се насочуваат правилно да го држат моливот (молив, пенкало, фломастер). Употребата на гумичката треба да се сведе на минимум, бидејќи ја смалува одговорноста на ученикот при пишувањето. Да се внимава на правилното држење на телото, оддалеченоста од клупата, правилна положба на телото во односа на клупата и на аголот на пишувањето. При пишувањето да се учат учениците да не брзат, раката да им биде опуштена.

Учење на читање и пишување

Дидактичко-методичката организација на наставата на почетно читање и пишување зависи од многу фактори, а најважен е оној што се однесува на предзнаењата на учениците. Наставниците ја бираат постапката која ќе се користи во наставата на почетно читање и пишување - комбинација на монографска и групна постапка, групна или комплексна постапка.

Наставата на почетното читање и пишување треба да се изведува на повеќе нивои со примена на принципот на индивидуализација. Во секое одделение постојат ученици кои знаат да читаат и оние кои само ги познаваат буквите или не знаат да читаат. Содржините, методите и облиците на работата треба да им се прилагодат на можностите и потребите на учениците.

Во овој период учениците треба да вежбаат читање на соодветни текстови, правилно да ги изговораат сите гласови и правилно да ги акцентираат зборовите и речениците. Треба да им се посвети внимание на индивидуалните способности на учениците. Секое дете чита со свое темпо и според своите способности. Пожелно е често да се проверува степенот на совладаноста на техниките на читање и разбирање на прочитаното. При учењето на читањето можат да се користат игри со букви и зборови, јазични игри (ребуси, пополнувалки, крстозборки). Учениците така запознаваат нови содржини, ситуации, имаат поголема мотивираност, а атмосферата е пријатна и опуштена. Учениците треба да се поттикнуваат секојдневно да вежбаат читање дома. Треба да се соработува со родителите на учениците и да им се пружат неопходните информации поврзани со читањето (мотивација на децата, читање за секојдневните животни ситуации, оддалеченост на текстот од очите е 30 сантиметри и сл.).

Учениците учат да пишуваат поединечни печатни и ракописни букви, зборови и реченици. Разделот помеѓу печатните букви во зборовите е рамномерен. При учењето на ракописните букви посебно внимание му се посветува на графичкото поврзување на буквите во зборови. Буквите треба да бидат со иста височина и дебелина, а разделот помеѓу нив изедначен. Пишувањето треба да се вежба со препишување, дополнување на реченици, составување на реченици врз основа на слики, саставување на реченици врз основа на повеќе слики/илустрации, диктати и со самостојно пишување на реченици и куси текстуални целини. Покрај усвојувањето на облиците на буквите, насоката на пишувањето на самата буква, посебно внимание треба да се обрати на просторната ориентација во тетратката. Поединечното пишување на букви се ограничува на еден до два реда во тетратката. Дневната оптовареност со пишување не треба да е подолга од 25 минути. Левораките деца пишуваат со левата рака.

Корелацијата со предметот српски јазик овозможува полесно усвојување на правилното пишувања на печатни и ракописни букви на кирилицата. Со компаративна метода учениците се оспособуваат правилно да пишуваат печатни и ракописни букви, воочувајќи ги сличностите и разликите.

Усовршување на читањето и пишувањето

Во овој период ученикот треба да владее со основната техника на читање и пишување. Усовршувањето на читањето треба да се вежба на текстови кои се куси, динамични, интересни и примерени на возраста на ученикот, како и на текстовите од школската и домашната лектира. Посебно внимание треба да се обрати на разбирањето на прочитаните зборови, реченици и текстови. Со редовно вежбање учениците го автоматизираат процесот на читањето и пишувањето.

КНИЖЕВНОСТ

Препорачаните содржини од областа Книжевност се совладуваат во текот на целата учебна година, од учебникот Македонски јазик со елементи на национална култура како основно наставно средство, така што наставникот ја планира нивната реализација во согласност со индивидуалните карактеристики на учениците и вкупните можности на колективот, раководејќи се со исходите на учењето.

При оспособувавањето на учениците со помош на наставникот да ги разбираат текстовите од школската лектира, но и популарните, информативните текстови од списанијата за деца, енциклопедиите и слично, важно е да се настојува да се воочат настаните, просторните и временските односи и битните поединости во описите на суштествата и природата. Како што текстовите од школската лектира се користат за усовршување на читањето и пишувањето и воведувањето на учениците во основните поими за книжевноста, така и учениците се поттикнуваат да ги воочат ликовите во књижевното дело, нивните карактеристики и постапките; нивните емоционални состојби (радосни, тажни, смешни) и да ги разликуваат поимите за добро и лошо.

Обврзителниот дел на лектирата се состои, воглавно, од дела кои ѝ припаѓаат на македонската литература, но и на српската и светската литература. Изборот на дела во најголема мерка е заснован на принципот на прилагоденост на возраста на учениците. Корелација со српски јазик овозможува полесно да се реализира наставата по литература, пред сè, кај литературните родови и видови.

Бидејќи текстовите предвидени со програмата се едноставни, куси и засновани на хронолошко редење на настаните, ученикот треба да одреди каде и кога се случува дејството и да го разбере причинско-последичниот распоред на настаните, односно што се случило прво, а што потоа во фабулативниот текст, што му претходело на некој настан а што од него произлегува/следи.

Ученикот треба да ги воочи формалните разлики на поезијата, прозата и драмскиот текст (разликување на стих од прозен и драмски текст напишан по улоги) и нивните основни генолошки карактеристики (на пример: отсуство на фабула во лирското дело, ритмичност на стиховите или редоследот на настаните во епското и драмското дело), но не на ниво на дефинирање на генолошките поими. Ученикот треба да ја разликува песната од расказот (басната) и драмскиот текст, но без воведување на дефиниции на књижевнотеориските поими. Подеталното терминолошко определување се воведува постапно во понатамошните одделенија.

Ученикот треба да биде во состојба да го разбере пренесеното значење на гатанките без формулирање на постоечките стилски постапки во неа; да го препознае жанрот на бајката; жанрот на басната како расказ со пренесено значење (без воведување на поимот алегорија), да биде запознаен со постоењето на народната и авторската басна, дека во басните ликовите можат да бидат не само животни, туку и растенија, предмети, антропоморфизирани суштества, или луѓе и, конечно, да биде во состојба да го разбере нејзиното пренесено значење и да ја најде нејзината поука.

Учениците се оспособуваат да ги воочат непознатите и помалку познатите зборови во текстот и да го прашаат наставникот за нивно објаснување како би го разбрале што подобро значењето на текстот. Водени со прашањата (кој?, што?, каде?, кога?, зошто?) за прочитаната содржина, учениците се оспособуваат да како одговори формулираат: реченици, куси текстовни целини, зависно од индивидуалните способности. Во текот на обработката на књижевните текстови учениците стекнуваат први литерарно-естетски искуства и формираат свои ставови за делото што го слушаат или читаат. Наставникот ги поттикнува учениците да ги искажуваат своите ставови.

При читањето на лирските песни учениците постапно учат да ја препознаваат и доживеат мелодичноста на песните и изразно да ги читаат и рецитираат (по избор). Воспоставувањето на разликите помеѓу делата во стих и делата во проза не се врши на теориско ниво.

При обработката на драмските текстови за деца учениците се мотивираат на многу творечки активности кои се случуваат по повод на делата (сценски настап, драмска игра, куклена игра, драмски дијалози, гледање на детски театарски претстави, снимање и коментирање на драматизирани извадоци). При тоа учениците ги усвојуваат и правилата на однесувањето во театар во рамките на воспитната дејност на училиштето. Со активно слушање, а потоа и со самостојно читање на поедноставни книжевни и други видови на текстови учениците се оспособуваат да ги доведуваат содржините во врска со илустрациите кои ги следат книжевниот, популарниот и информативниот текст.

Од прво одделение со содржините на програмата кај учениците се сугерира систематично и постапно усвојување на книжевните поими, а на наставниците им се препорачува континуирано да воведуваат нови зборови во речничкиот фонд кај учениците, како би се богател. Усвојувањето на книжевните поими не подразбира учење на нивните дефиниции, туку нивно именување и описно образложување на поимот, воочувањеа на неговата улога во книжевноуметничкиот текст.

Текстовите од домашната лектира придонесуваат да се стекнувааат читачки навики. Во прво одделение часовите по домашна лектира се реализираат во второто полугодие. Со намера учениците од прво одделение да се навикнуваат на читање на лектира од обврзителниот дел и по слободен избор, се воспоставува соработка со училишниот библиотекар, а неколку часа во текот на годината можат да се реализираат во училишната библиотека.

Вештината на читање и разбирање на прочитаното се стекнува во рамките на Јазичната култура и при обработката на книжевноуметничките текстови. Учениците се поттикнуваат да читаат текстови во сликовници (на пример, басни, бајки и раскази).

Елементи на национална култура и традиција

Запознавање на учениците со основите на културата и традицијата на македонскиот народ - со основните обележја: знаме, химна; детски песни, народни умотворби, авторски уметнички дела. Континуирано треба да се негува емотивниот однос кон традицијата, културата, обичаите и навиките на македонската малцинска заедница во Србија (фолклор, народни умотворби, литература, музика, традиционални игри, обичаи, обележување на празници, следење и учествување на манифестации…) и да се поттикнуваат врските со другите етнички заедници и култури. Македонскиот идентитет и самопочитување треба да се негуваат на конкретни примери, давајќи им важност на малцинските и човековите права, мултикултуралноста и толеранцијата. Оваа подрачје се преплетува и со подрачјето литература, со читање на книжевни дела учениците сознаваат за животот на македонскиот народ во минатото и за нивните обичаи. Оваа подрачје има корелација со предметите светот околу нас, потоа со ликовна култура каде што е можно со цртање и боење да се усвојат знаења низ игровни активности.

Со употреба на различни видови на дидактички игри, со слушање на песни на македонски јазик и со изучување на македонски народни ора се придонесува да се развијат љубопитноста и љубовта кон историското минато, литературата и културата на македонскиот народ. Прочитаното, слушаното и доживеаното можат да се илустрираат со цртеж или слика, во корелација со ликовна култура.

Посебно е важно методите, што се применуваат, да бидат интерактивни, учениците активно да учествуваат во наставата. Се препорачува на учениците да им се презентираат песни од детските фестивали "Златно славејче", "Поточиња", "Супер ѕвезда"...

ЈАЗИК

Во наставата од областа јазик учениците се оспособуваат правилно усно и писмено да комуницираат на македонски литературен јазик. Затоа барањата во оваа програма не се насочени само на јазичните правила и граматичките норми туку и на нивната функција. На пример, реченицата не се запознава само како граматичка единица (од гледиште на нејзината структура) туку и како комуникативна единица (од гледиште на нејзината функција во комуникацијата).

Граматика

Основното програмско барање во наставата на граматиката е на учениците јазикот да им се претстави и толкува како систем. Ни една јазична појава не би требало да се изучава изолирано, надвор од контекстот во кој се остварува нејзината функција.

Во рамките на вежбите на слушање, говорење, читање и пишување учениците ги запазуваат јазичните појави без нивно именување. Така се поставува основата за проширување на јазичните содржини во понатамошните одделенија.

Потребно е да се укажува на функцијата на гласот во рамките на зборот. Така посредно се свртува вниманието кон важноста на правилното пишување на буквите, односно правилното изговарање на гласовите.

Елементарните основи од морфологија учениците ги стекнуваат воочувајќи го зборот како јазична единица помеѓу гласот и реченицата. Зборовите секогаш треба да се воочуваат и обработуваат во рамките на реченицата. Во пишувањето треба да се обрати внимание на тоа дека зборот е одделен со белини од двете страни, а во говорот наставникот треба да го нагласи правилниот акцент на некој збор (доколку учениците погрешно го изговараат).

Речениците треба да се воочуваат, секогаш кога е можно, во рамките на текстот. Во пишувањето посебно треба да се обрати внимание на тоа дека речениците почнуваат со голема буква и се завршуваат со точка, прашалник или извичник (на овој начин се поврзуваат граматиката и правописот). Кога се изговара реченицата, на учениците им се свртува вниманието на нејзината интонација, особено ако се работи за прашање.

Вежбите за усвојување и утврдување на знаењата од граматиката, до нивото на негова практична примена во нови говорни ситуации, произлегува од програмските барања, но во голема мерка се условени од конкретната ситуација во одделението - предзнаењата на учениците, говорните отстапувања од литературниот јазик, колебањата, грешките кои се појавуваат во писменото изразување на учениците. Затоа содржината на вежбањата во наставата на јазикот мора да се одредува врз основа на систематско следење на говорот и пишувањето на учениците.

Правопис

Правописните правила учениците треба да ги совладаат со систематски вежбања (елементарни и сложени). Овие вежбања треба да бидат што поразновидни и треба да се организираат што почесто.

ЈЕЗИЧНА КУЛТУРА

Развивањето на јазичната култура е една од најважните задачи на наставата по македонски јазик со елементите нанационална култура. Оваа наставна област, иако е програмски конституирана како посебно подрачје, мора да се поврзува со наставата по литература како и со наставата по граматика и правопис. Исто така, при работата на книжевните текстови и работата на граматиката и правописот на литературниот јазик мора да вклучуваат и содржини кои допринесуваат да се негува културата на усното и писменото изразување.

Од учениците се очекува составување на групи на зборови за одредена тема и составување на реченици од дадени зборови. Треба да знаат да го искажат своето мислење и личниот став за прочитан текст (шта ми се допадна и зошто), да го наведат насловот на текстот, авторот, главниот лик и неговите карактеристични одлики. Треба да знаат да се заблагодарат и да замолат за помош. Самостојно треба да кажуваат (неколку реченици) за својот брат или сестра, другар, за животот во училиштето, за свое доживување, некоја случка во која учествовале.

Областа Јазична култура опфаќа развивање на основната писменост на учениците, односно усовршување на говорењето, слушањето, читањето и пишувањето. Петте програмски подобласти насочени се кон негувањето на културата на говорот, писменото изразување, богатењето на речникот и, во поширока смисла, на развивање на комуникативните способности на учениците. Наставната работа во областа Јазична култура се реализира со преплетување со другите области на предметот, како и низ самостојни наставни единици.

Говорењето на учениците се развива во разговор во кој наставникот ги насочува да ја усовршуваат својата комуникација. Во водениот разговор за книжевен текст или за одредена тема, учениците одговараат на прашања, поставуваат прашања, изнесуваат свои мислења и ставови. Слободниот, односно општествениот разговор, е основа на секојдневната комуникација и затоа е потребно учениците да се насочуваат како учтиво да започнат разговор, да разменуваат информации и да ги користат основните форми на учтивост. Во текот на разговорот можат да се изделуваат ситуациски говорни предлошки кои се користат во секојдневните комуникативни ситуации. Учениците се охрабруваат да обликуваат усмена порака во која ќе изнесат информации за примери од секојдневниот школски живота. Во текот на секој разговор учениците се поттикнуваат да говорат, односно да изнесуваат информации, свои мислења, именуваат чувства, со избор на соодветни зборови.

Препорачани облици за усмено изразување се раскажување, прераскажување и опишување. Тоа се содржини на програмата, односно содржини на учењето. Ученикот постепено се воведува во усното изразување и учи како да прераскаже текст, како да раскаже или како да опишува. Изразувањето се реализира со говорни вежби со помош на зададен или заеднички план. Планот им помага на учениците да ја осмислат содржината на говорот, но не треба да се ограничуваат оние што можат да говорат самостојно со индивидуален план, па и без него. Усно се прераскажува кус текст, дел од театарска претстава или филм. Препорачани видови на говорење се: говорење за слика или повеќе слики, раскажување на доживувања и настани... Се опишуваат растенија и животни, најдобриот другар или другарка, членовите на семејството и сл. Учениците се упатуваат на правилно говорно изразување.

Учењето напамет и говорењето на одбрани текстови или нивни куси извадоци е насочено кон богатењето на речникот и правилниот говор. Се кажуваат напамет научени одбрани песни, со воведување на учениците во правилата на рецитирањето. Исто така, можат напамет да се научат и кажуваат куси извадоци од раскази и делови од драмски текст (лице). Целта на овој вид на говорење е изразен говор, а не само меморирање на текст. Затоа треба внимателно да се избере што децата ќе учат напамет, а некои од критериумите се уметничката вредност на текстот и неговата прилагоденост на возраста. Сценски се изведуваат драмските текстови од школската лектира и драматизирани текстови. Сценските игри најдобро е да се реализираат врз основа на книжевни дела кои се погодни за сценска импровизација.

Богатењето на речникот во функција на јасното изразување се реализира со користење на адекватни зборови во говорот, усвојување и користење на нови зборови, како и проширување на опсегот на значењето во рамките на еден збор. Нови зборови се усвојуваат од правилниот говор и од книжевните и некнижевните текстови. Учениците се упатуваат од својот активен речник, со активирање на пасивниот, да користат зборови кои што попрецизно ја пренесуваат саканата информација, но со зборовите да можат да го направат говорот поубав.

Јазичната култура кај учениците се негува и низ игровни активности, посебно со јазични игри. Видовите на игрите потребно е да се изберат според интересирањата на учениците или во контекстот на наставната содржина. Тоа можат да бидат разговорни игри, на пример, разговор со непослушна кукла, разговор со книжевен лик, потоа ситуациски игри, односно вистински ситуации, на пример, разговор во продавница, разговор кај лекар. Исто така, можат да се изберат и ребуси, дополнувалки, едноставни крстозборки.

Слушањето е важна активност во комуникацијата. Учениците се упатуваат внимателно и културно да ги слушаат соговорниците во разговорот. Во наставниот контекст учениците слушаат шта другите зборуваат и тоа го потврдуваат со репродукција или со парафразирање на порака, како и со постапување по молби и усни инструкции на возрасните и врсниците. Внимателното слушање се практикува и во симулирани ситуации (разговорни и ситуациски игри). Учениците го слушаат читањето на наставникот, врсникот, спикерот.

Записот после слушањето подразбира диктат, со кој се вежба и пишување. Меѓутоа, првиот чекор во реализацијата на диктатот е слушањето и воочувањето на границата помеѓу зборовите и речениците во зависност од интонацијата, со што се развива језичното поврзување на изговорените и запишаните зборови.

Игрите за развивање на вниманието при слушањето се изведуваат во наставниот контекст: внимателно слушање са задача, на пример, Препознај кој зборува, Слушај како зборува (тивко, брзо), Го слушам гласот т...

Пишувањето и читањето се увежбуваат во наставата на почетно читање и пишување, а потоа во областите Книжевност, Јазик и Јазична култура. Во содржините на програмата од областа Јазична култура се дадени основните елементи кои се однесуваа на писменоста на ученикот, со тоа што тие не можат да се набљудуваат изолирано, туку во содејство са исходите и препорачаните содржини во сите области на предметот. Значи, читањето и пишувањето не се учат посебно во рамките на наставните области, туку низ сите наставни содржини.

Во прво одделение учениците пишуваат реченици и куси текстови. Особено се сметка за индивидуалниот пристап на ученикот, што подрабира поттикнување според способностите и можностите во пишувањето. Ако детето има потешкотии во пишувањето, потребно е внимателно и постепено да се воведува во пишувањето, додека детето кое напредува треба да се поттикнува со адекватни барања. Учениците писмено одговараат на едностави прашања за сопствено искуство, суштества, предмети, појави, слики, како и на прашања за книжевен и некнижевен текст. Освен тоа, учениците самостојно осмислуваат и пишуваат реченици за сопствено искуство, суштества, предмети, појави. Исто, запишуваат наслов на слика или наслови на слики во низа и реченици врз основа на слики или низа на слики.

Учениците се оспособуваат да запишат куса напишана порака со која пренесуваат информации и која има практична намена. Овие пораки немаат класична форма, туку служат за секојдневна намена, на пример, информации за училишните обврски (информации за воннаставните активности, список на школски прибор, потребниот материјал за наставните предмети).

Учењето на самостојното пишување на текст почнува со составување на повеќе реченици во целина. Учениците пишуваат за свое искуство, за доживување, за слика или по низа на слики (расказ во слики). Според своите способности ученикот ќе напише две, три поврзани реченици или кус текст.

Во пишувањето се применуваат научените правописни правила кои се учат во рамките на областа Јазик. Потребно е правописот во пишувањето доследно да се применува од почетното читање и пишување. Учениците се упатуваат да бираат соодветни зборови и да употребуваат нови додека пишуваат.

Читањето се вежба на дела од школската и домашната лектира, и на други книжевни и некнижевни текстови. Посебно внимание треба да биде насочено на читањето на информативни текстови, според интересирањата на учениците и во општествен контекст, според препорачаните содржини на програмата. Потребно е да се практикуваат следните видови на читање: гласно читање (цел текст, штафетно, флексибилно, драмски текст по улоги); тивко читање (во себе). Разбирањето на текстот се покажува со помош на поттикнување или со прашања и искажување на темата/поентата на текстот (во согласност со предзнаењата), како и со претставување на клучните делови на текстот со слика (илустрација на текстот). Информациите во текстот се пронаоѓаат водено (со одговарање на репродуктивни прашања кој?, каде?, како?, кога?) и самостојно, без детално дадени упатства.

Начин на реализирање на програмата

Мора секогаш да се има во вид суштинската задача на овој предмет: ученици да научат да зборуваат на македонски литературен јазик, убаво да пишуваат, изразно да читаат и да стекнат вештина во јазичната исправност, пред сè, да ја почитуваат и вреднуваат традицијата на својот народ и да го сочуваат сопствениот идентитет. Наставата мора да биде насочена кон ученикот, треба да доминирајат разни облици на дијалог во интеракции: наставник - ученик, ученик - наставник и ученик - ученик.

Наставата треба да се креира и презентира на интересен начин, да им се прилагоди на учениците како без потешкотии би ја усвојувале во функционално знаење што ќе им користи во понатамошното школување. Наставникот мора функционално да применува разновидни методи: набљудување, забележување, илустративна метода, текст метода, дијалошка, монолошка, компаративна, аналитичко-синтетичка метода...

Потребно е да се применуваат и различни облици на работа: фронтален, индивидуален, работа во пар, работа во групи, работилничка работа. Наставата треба да се конципира така да ги развива интересирањето и љубовта кон читањето; негувањето на националната култура и традицијата, како и толеранцијата и почитувањето на другите народи, култури и традиции.

Корелација се воспоставува, пред сè, со наставата по српски јазик, ликовна култура, музичка култура, верска настава и граѓанско воспитување.

СЛЕДЕЊЕ И ВРЕДНУВАЊЕ НА НАСТАВАТА И УЧЕЊЕТО

На почетокот на годината наставникот прави дијагностичко проверување на емоционалниот развој на ученикот и социјализациските аспекти, со цел да се утврди состојбата, а во функција на квалитетно реализирање на идните активности. Иницијалната проценка, следењето и вреднувањето на резултатите на напредувањето на ученикот се во функција на постигнувањето на исходите. Секоја активност е добра можност за проценка на напредувањето и давање на повратни информации. Секој наставен час и секоја активност на ученикот е можност за формативно оценување, односно регистрирање на напредокот на ученикот и упатување за понатамошните активности поради напредување.

Формативното вреднување е составен дел на современиот пристап на наставата и подразбира проценка на знаењата, вештините, ставовите и однесувањето, како и развивање на соодветни компетенции во текот на наставата и учењето. Формативното мерење подразбира прибирање на податоци за постигањата на ученикот и изработка и водење на портфолио на ученикот, што подразбира:

- собирање на показатели (активности на ученикот, непосредна комуникација, реализација на задачи, детски изработки, творби, искази, опишувања, раскажувања, прераскажувања и сл.) за секој ученик посебно;

- однапред подготвени евалвациони листи за секој ученик, кои се пополнуваат по конкретна активност или студии на случај, при што наставникот ја бележи фактичката состојба;

- инструменти кои се однесуваат на секое програмско подрачје поединечно и во кои наставникот внесува податоци за постигањата на ученикот во однос на сите развојни аспекти (интелектуалните, емоционалните и психомоторичките) кои се поттикнуваат со програмата и насочени се кон проверката на остварените исходи.

Проверувањето на знаењето треба да се реализира со разни постапки и форми: усно, преку говорни, писмени, сликовно-писмени вежби, вежби со подвлекување, заокружување; практично преку презентација и сл.

Врз основа на сите податоци добиени со следењето на постигањата и формативното оценување, наставникот ја опишува развојната состојба за секој ученик одделно, во рамките на секое програмско подрачје, а на крајот на првото и второто полугодие со сумативно вреднување, со описна оценка.

Портфолиото треба, во текот на целата година, да им биде достапно на родителите за да можат да го следат напредувањето и постигањата на своите деца.

Работата на секој наставник се состои од планирање, реализирање, следење и вреднување. Важно е наставник континуирано да следи и да вреднува диференцирано, освен постигањата на учениците, и процесот наставата и учењето, како и себе си и сопствената работа. Сè што ќе се покаже како добро и корисно, наставник и понатаму ќе го користи во својата наставна пракса; сè што ќе се покаже као недоволно ефикасно и ефективно, би требало да се унапреди.

UKRAJINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Ключові слова: мовна культура, усне висловлювання, література

РЕКОМЕНДАЦІЇ ДО ДИДАКТИЧНО-МЕТОДИЧНОГО ВИКОНАННЯ ПРОГРАМИ

Програма навчання та вивчення української мови з елементами національної культури складається з двох предметних областей: літератури та мовної культури. Розподіл навчальних годин повинен бути зроблений на основі предметних областей, але завжди, на кожному уроці, слід приділяти особливу увагу культурі мовлення учнів та культурі українців у Сербії, звертаючись при цьому до народних традицій та звичаїв. Обидві області переплітаються між собою і жодна з них не може вивчатись окремо і без взаємодії з іншими областями.

Програма навчання та вивчення української мови з елементами національної культури базується на навчальних досягненнях, тобто на процесі навчання та досягненнях учня. Навчальні досягнення - це опис інтегрованої сукупності характеристик: знань, навичок, переконань та цінностей, які здобуває учень.

I ПЛАНУВАННЯ УРОКІВ ТА НАВЧАЛЬНОГО ПРОЦЕСУ

Програма навчання, яка орієнтована на навчальні досягнення дає вчителеві більшу свободу, більше можливостей у плануванні та розробці уроків та самого навчання. Роль вчителя полягає в тому, щоб контекстуалізувати цю програму у відповідності до: потреб конкретного класу з урахуванням: рівня знань української мови, складу учнів в класі та їхніх індивідуальних особливостей; підручників та інших навчальних матеріалів, які буде використовувати; технічних умов, навчальних ресурсів та засобів масової інформації доступних у школі; ресурсів, можливостей та вимог соціального оточення, в якому знаходиться школа. Виходячи з поданих навчальних досягнень та змісту, вчитель спочатку створює свій річний глобальний план роботи, на підставі якого він пізніше буде розробляти свої оперативні плани.

Навчальні досягнення, визначені по областях, полегшують учителю подальшу операціоналізацію навчальних досягнень до рівня конкретної навчальної одиниці. Від викладача очікується, що для кожної навчальної одиниці, на етапі планування та написання плану уроку, визначить диференційовані очікувані результати щодо трьох рівнів складності результатів навчання в залежності від попереднього знання учня. Таким чином, створюється непрямий зв’язок з навчальними досягненнями щодо трьох рівнів успішності учнів. При плануванні слід також мати на увазі, що очікувані результати відрізняються, що деяких з них можна досягти легше та швидше, але для більшості з них (особливо для предметної області, літератури), потрібно більше часу, різних заходів та роботи над різними видами тексту. У процесі планування та навчання важливо мати на увазі, що підручник є навчальним інструментом і не визначає зміст предмету. Тому, до змісту, наведеному у підручнику, потрібно застосувати вибірковий підхід. Крім підручника, як одного із џерел знань, вчитель повинен відкрити учням й інші џерела знань і навчити їх працювати з ними. При плануванні навчального процесу слід враховувати знання, досвід, інтелектуальні здібності та інтереси учнів.

Необхідно звернути особливу увагу на збагачення словникового запасу та використати певні культурні заходи та свята, які відбуваються в певних осередках, з метою ознайомлення учнів з життям українців у минулому, їхніми традиціями та культурою, як характерними рисами української меншини на цих просторах. Рекомендується порівнювати святкування українських свят із святкуванням цих свят іншими народами та іншими національними громадами, які живуть на цих просторах.

II ВИКОНАННЯ НАВЧАЛЬНОЇ ПРОГРАМИ

ЛІТЕРАТУРА

Рекомендований зміст з Літератури засвоюється протягом всього навчального року з читанки та робочих зошитів з літературного читання як основних навчальних матеріалів за планом вчителя, зробленим відповідно до індивідуальних здібностей учня, можливостей всього колективу, відповідно до запланованих навчальних досягнень.

Працюючи з учнями над розумінням творів з обов’язкової літератури, текстів на вибір з сучасної популярної літератури для дітей, інформативних текстів з енциклопедій та журналів для дітей тощо, дуже важливо щоб вчитель допоміг їм зрозуміти окремі описані в творі події, час і простір, у якому відбуваються ці події. До списку літератури для літературного читання входять переважно твори, що належать до національного корпусу, який збагачений творами сучасної літератури для дітей. Вибір творів в основному залежить від особливостей сприйняття учнем художнього твору, в залежності від його віку.

РОБОТА НАД ТЕКСТОМ

Літературні жанри: казка, байка, вірш, прислів‘я, загадка, лічилка.

Читання - виразне читання вчителя або аудіозапис коротких українських народних казок, художніх текстів, віршів, байок. Під час опрацювання віршів слід тренувати правильну вимову, читаючи головним чином хором.

Очікується, що учень цього віку вміє визначити хід подій, головних героїв, час і місце розгортання подій. Визначення елементів фантастики в казках.

Рекомендується, ознайомлювати учнів з популярними дитячими та народними віршами, рекомендувати їм читати дитячі журнали, подивитися, проаналізували і обговорити принаймні одну театральну виставу (бажано лялькову) та фільм для дітей (рекомендується фільм за мотивами народних казок) українською мовою.

Разом із кореляцією між художніми творами, вчителеві необхідно встановити вертикальну кореляцію. Вчитель повинен бути ознайомлений зі змістом предмету Навколишній світ, а також знати традиційну і духовну культуру українців у Сербії та їхні національні звичаї.

Горизонтальну кореляцію вчитель встановлює, насамперед, з предметами: сербська мова та література, історія, образотворче мистецтво, музична культура, релігієзнавство та громадянське виховання.

Вчитель повинен постійно вказувати на важливість правильної вимови, яка тренується за допомогою певних ортопедичних вправ. Ортопедичні вправи не повинні виконуватись на окремих уроках, їх треба пов’язати з відповідними темами з граматики; інтонація в реченні, з одного боку, може бути пов’язана з культурою висловлювання, шляхом повторення віршів тощо. З використанням аудіозаписів в учнів потрібно розвинути навички для відтворення і засвоєння правильної вимови, мелодії, дикції...

Деякі ортопедичні вправи можуть бути виконані при засвоєнні відповідних тем з літератури: напр. артикуляція може тренуватись за допомогою лічилок, скоромовок або мовних ігор, коли вони засвоюються як складова частина народної творчості; наголос, темп, ритм, інтонація та перерви можуть тренуватись на прикладі читання вчителя або прослуховування ЦД і відтворення його у мовленні, за вибором вчителя чи учня.

МОВНА КУЛЬТУРА

Розвиток мовної культури є одним з найважливіших завдань викладання рідної мови з елементами національної культури. Ця навчальна область повинна бути пов‘язана з роботою над літературними творами, які сприяють плеканню культури усного та писемного мовлення.

Від учнів цього віку потрібно очікувати знання наступних предметних областей:

Розвиток зв’язного мовлення - розмова про пригоду з власного досвіду, того, що вони бачили, того, що вони хочуть. Рекомендовані теми для опрацювання: школа, сім’я, моє місто чи село. Родинні відносини. Меню. Числа та форми, кольори, дні тижня, пори року, годинник. Відвідування. Мій друг - моя подруга. Робочий день учня. Вільний час. Транспорт. Ми бережемо природу - тварини та рослини. Любов до рідної мови. Дитячий журнал Соловейко. Важливі свята: Різдво та Великдень. Пісні, діалоги, п’єси, майстер-класи для вдосконалення розмовної мови. Пексесо.

Учні також повинні вміти складати групи слів за значенням і складати речення з заданих слів. Учні повинні вміти визначити головного героя в тексті та описати його. Вони повинні вміти подякувати, а також попросити про допомогу. Вони повинні самостійно, в декількох реченнях розповісти про себе, про свого брата чи сестру, про свого друга / про свою подругу, про однокласників, про життя в школі (максимум 3-5 речень).

Відтворення - описати зображення або послідовний перебіг подій на основі ілюстрацій. Вміти переказати український дитячий фільм за заздалегідь визначеним планом, розповідь або дитячу виставу, пригоду або свято.

Опис - людей, тварин.

Діалог - правила соціальної поведінки.

Драматизація - короткий текст за вибором, про пригоду або події з повсякденного життя.

Спілкування - дбати про збагачення словникового запасу для повсякденного спілкування, збагачуючи активний словниковий запас. Часті речення з повсякденного життя. Різні форми висловлювання. Вправи з заміною слів і додаванням слів у речення.

Усне вивисловлювання реалізується через ігри та творчі заходи, якими тренується спілкування (привітання в конкретних ситуаціях: доброго ранку, добрий день і до побачення, дякую, вибачте). Учні можуть розмовляти на основі малюнків. Можуть переказати почутий текст, виставу чи лялькову виставу, невимушеною мовою з правильною вимовою.

Вправи на спостереження - це вправи на розпізнавання цілого та його частин, спостереження за об’єктами, явищами та навколишнім середовищем. Їх потрібно розділити за темами. Перш за все розглядається класна кімната, а потім ведеться спостереження навколишнього середовища. Учні можуть спостерігати за предметами, людьми, тваринами, подіями, розглядати зображення, групи зображень, фотографії, об’єкти, що їх оточують тощо. Увага учнів повинна бути спрямована на ціле, а потім на найважливіші його частини, а в кінці - і на менш важливі частини. Спостереження ведуться за: формами, кольорами, відносинами, рухами, мімікою та жестами, тощо.

Вправи на слухання починаються з слухання того, що говорять вчителі, інші учні, артисти чи ведучі. Почуте аналізується, визначаються мовні характеристики особи, яка говорить. Слухання має бути пов’язане з мімікою та жестами, які відносяться на сказане. Обов’язково наполягати на правильній вимові. Під час слухання, зосереџувати увагу та концентрацію. Слухати ономатопоетичні звуки, шум, чітку та нечітку вимову.

Аналітичні вправи мають бути цікавими та стимулюючими, оскільки вони є однією з найважливіших передумов для читання та письма. Вони не виконуються окремо, їх треба пов’язати з вправами на слухання та спостереження.

Вправи, за допомогою яких видаляються не літературні елементи з висловлювання, виконуються повільно і систематично. Вчителі повинні особливу увагу звертати на вимову звуків д’, т’, з’, дз’, с’, ц’, л’, н’; вимову голосного и; приголосного г; і ненаголошених голосних е та и.

Учні повинні активно засвоїти 200 слів і фразеологічних одиниць. Пасивний словниковий запас повинен бути більший ніж активний, на кожному рівні.

Від учня очікується, що він: вивчить напам’ять принаймні 4 вірша для декламування, 5 українських віршів (народних або сучасних популярних дитячих віршів), загадки, деякі прислів’я, декламуватиме народні вірші, пов’язані з релігійними святами або порами року, вивчить напам’ять два коротких прозових тексти в обсязі 3-5 речень та 2 коротких діалога або візьме участь у дитячій виставі. Учні повинні, якщо це можливо, займатись дитячими народними танцями, відповідно до їхнього віку, повинні розрізняти елементи українського народного костюму своєї громади, відзначати релігійні свята (в порівнянні з сербскими), знати традиційні українські традиції та звичаї (Різдво - Різдвяні пісні та Великдень - звичаї: писанки) та традиційні страви.

Елементи національної культури та традицій

Ознайомлення учнів з основами історії української меншини в Сербії (доселення, культурні, освітні, релігійні та економічні заходи, найвищі культурні досягнення, відповідні організації та установи...), та з плеканням емоційного ставлення до традицій, культури, звичаїв і традицій української меншини в Сербії (фольклор, ремесла, народні прислів’я, театр, література, музика, традиційні дитячі ігри, звичаї, демонологія...), але не в сенсі романтичної традиціоналізму, а на шляху до майбутнього, до розвитку і модернізації. Покладатися на минуле, але дивитись в майбутнє. Надати учням інформації про українську громаду в Сербії (населені пункти, установи і організації, відомі особистості, імена, прізвища, похоџення...), а також про зв’язки з іншими етнічними спільнотами та культурами, про внесок українців на цих теренах (в галузі освіти, культури, мистецтва, архітектури...) прикладати зусилля, щоб українська ідентичність і самоповага виховувалась витончено, не за допомогою прислів’їв та фраз, а на конкретних прикладах, при цьому поєднати дані з емоційним спрямуванням, надаючи значення правам людини і меншин, міжетнічній повазі, толерантності і взаємодії.

ШЛЯХИ ВИКОНАННЯ ПРОГРАМИ

Необхідно завжди мати на увазі основне завдання даного предмета: учні повинні добре навчити володіти українською літературною мовою та набути навичок лінгвістичної правильності. Завжди слід мати на увазі попередні знання учнів, щоб їх можна було пов’язати зі знаннями, якими вони вже опанували. На кожному уроці вчитель повинен обирати диференційований підхід, оскільки учні різного віку і мають різні мовні компетенції.

Необхідно створити приємну атмосферу, яка вимагає партнерства між вчителем/викладачем та учнями, і потрібно допомогти учням подолати психологічний бар’єр щодо мовного спілкування та мовленнєвих навичок. Кожен інструмент мови демонструється в конкретному контексті, а не ізольовано. При тренуванні мовленнєвих навичок повинні переважати різні форми діалогу в спілкуванні вчитель - учень та учень - учень. У мовленні вимагається простота мовлення, природність й спонтанність та лінгвістична правильність.

III СПОСТЕРЕЖЕННЯ ТА ОЦІНЮВАННЯ ПРОЦЕСУ НАВЧАННЯ

Процедура контролю і оцінювання успіху учнів ведеться для досягнення очікуваних результатів навчання, вона починається з встановлення фактичного рівня знань, на якому знаходився учень, і виходячи з цього, оцінюються його подальші навчальні досягнення, від яких залежатиме оцінка. Кожна діяльність є доброю можливістю для оцінювання навчальних досягнень та отримання зворотніх інформацій. Кожен урок і кожна діяльність учня - це нагода для формувальної оцінки, тобто реєстрації навчальних досягнень учня та його спрямовування у подальшому навчанні.

Формативна оцінка є невід’ємною частиною сучасних методів навчання та включає в себе оцінку знань, навичок, ставлення, поведінки та розвиток відповідних компетенцій протягом уроку та навчання. Як формативний вимір, вона включає в себе збір даних про навчальні досягнення учня, а найбільш поширеними є наступні методи: реалізація практичних завдань, спостереження і нотатки учнівської активності під час уроку, пряме спілкування між учнем і викладачем, реєстр для кожного учня (карта навчальних досягнень) і т.д. Результати формативного оцінювання в кінці навчального циклу повинні бути виражені підсумковою оцінкою - цифрою.

Робота кожного вчителя полягає у плануванні, досягненні результатів, спостереженні та оцінці. Важливо, щоб вчитель постійно слідкував і оцінював диференційовано не тільки навчальні досягнення учня та процес навчання, а й себе та свою роботу. Все, що виявиться хорошим і корисним, вчитель буде продовжувати використовувати в своїй практиці навчання, а все, що виявиться неефективним, потрібно буде покращити.

SLOVENAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Ključni vsebinski pojmi: jezikovna kultura, poslušanje in govor, književnost, tradicija.

NAVODILA ZA DIDAKTIČNO-METODIČNO IZVAJANJE PROGRAMA

Učni program predmeta Slovenski jezik z elementi narodne kulture za prvi razred osnovne šole sestavljajo predmetna področja, ki zajemajo jezikovno kulturo slovenskega jezika (aktivnosti poslušanja in govorjenja) in književnosti, ob obravnavi elementov slovenske tradicije. Priporočena porazdelitev učnih ur po predmetnih področjih je naslednja: Jezikovna kultura (z začetnim branjem in pisanjem) - 58 ur, Književnost - 14 ur. Vsa področja se medsebojno prežemajo in nobenega ni mogoče proučevati ločeno, brez upoštevanja njegove povezave z drugimi.

JEZIKOVNA KULTURA

Področje Jezikovne kulture v prvem razredu osnovne šole obsega razvijanje osnovnih komunikacijskih sposobnosti učencev skozi aktivnosti poslušanja in govorjenja. Obe programski področji sta usmerjeni k negovanju jezikovne kulture govora in pazljivega poslušanja ob spoznavanju osnov fonološkega sistema slovenskega jezika in k bogatenju besednjaka. V širšem smislu vključujeta tudi razvijanje socialnih in intelektualnih sposobnosti učencev, razvijanje pozitivnega odnosa so jezika ki je ali ni njihov materni jezik, razlikovanje slovenskega jezika od drugih ter spoštovanje različnosti. Na tej ravni se učenci gramatičnih struktur ne učijo zavestno. V začetni fazi učenja tujega jezika je poudarek na govoru in razumevanju povedanega, kot naravno poteka način komuniciranja med otroki, zato vztrajanje na popolnih odgovorih oz. povezanih povedih še ni smiselna.

Govorjenje učencev se razvija skozi vodene in spontane pogovore, v katerih jih učitelj usmerja, da pravilno in z ustrezno intonacijo izgovarjajo glasove v kratkih smiselnih celotah, da reproducirajo kratke dele dramskih besedil in postavljajo vprašanja, podajajo odgovore, izražajo potrebe, zanimanja, pozitivne/negativne občutke glede nečesa ter sposobnost in pripravljenost za določeno dejavnost. V spontanem oz. družabnem pogovoru kot osnovi vsakdanje komunikacije se učence usmerja, da vljudno začnejo pogovor, izmenjajo informacije in uporabljajo osnovne oblike vljudnosti. Med pogovorom se izpostavlja situacijske govorne predloge, ki se jih uporablja v vsakdanjih govornih situacijah in predstavljajo najpreprostejše semantične modele in stalne izraze.

Priporočene oblike ustnega izražanja v vsebinskem okviru programa so poimenovanje, govorjenje, povzemanje in opisovanje. Učence se postopoma uvaja v ustno izražanje, priporočene vrste takšnega izražanja pa so: pripovedovanje o sliki ali vrsti slik (zgodba v slikah), pripovedovanje o doživetjih in dogodkih, učenje na pamet in izgovarjanje naštevank, kratkih pesmi ali delov dramskega besedila, ki jih je treba pazljivo izbrati (glede na starost učencev in umetnostno vrednost besedil).

Poslušanje je pomembna aktivnost v komunikaciji. Učence se v pogovoru usmerja, da pazljivo in kulturno poslušajo sogovornike. V kontekstu pouka učenci poslušajo, kaj pripovedujejo drugi, in to potrjujejo z reprodukcijo poslušanega sporočila in odzivanjem na prošnje ter ustna navodila odraslih in vrstnikov. Pozorno poslušanje se prakticira tudi v simuliranih situacijah (govorne in situacijske igre). Učenci poslušajo branje učitelja, vrstnikov, govorcev.

Pri otrocih je treba razvijati občutek za prepoznavanje glasov (posebej tistih, ki jih v maternem jeziku, v kolikor to ni slovenščina, ne poznajo), razumevanje sporočil v drugem jeziku, sposobnost, da v okviru osvojene leksike in struktur izvršijo naloge, ki jim jih zada učitelj, saj jim bo to pomagalo pri dvigovanju samozavesti in lažjem učenju. Med učno uro je tuji jezik treba uporabljati kadarkoli je to mogoče, vselej pa za dajanje ustaljenih napotkov, saj so to edine situacije v učilnici, ko se tuji jezik uporablja naravno in spontano. Otrokom ni treba razumeti vsake izgovorjene besede, če je podan kontekst, v katerem je pomen besed mogoče predvideti.

Tematika učnih vsebin mora biti učencem blizu in zanimiva, povezana z njihovim neposrednim okoljem: družinski člani, prijatelji, najljubše igrače, dom, šola, šolski pribor, deli telesa, obleka, prehrana, živali/ljubljenčki in podobno. Od učencev se pričakuje, da znajo s pravilno izgovorjavo in intonacijo povedati nekaj kratkih povedi, sami ali s pomočjo učitelja, ter postavljati preprosta "da/ne" vprašanja.

Bogatenje besednjaka se v funkciji jasnega izražanja realizira prek uporabe ustreznih besed v govoru, usvajanja in uporabe novih besed. Vsako uvajanje nove leksike mora trajati dovolj časa, da se učenci spoznajo z novimi besedami in strukturami. Učence se usmerja, da iz svojega aktivnega besednjaka uporabljajo tiste besede, ki čim bolj natančno prenašajo želeno informacijo in hkrati olepšajo govor.

Jezikovno kulturo učencev se neguje tudi skozi didaktične igre. Vrste igralnih aktivnosti je treba izbrati glede na interese učencev oz. v skladu z učnimi vsebinami. V okviru uvoda je skozi skupinsko prepevanje, igro ali gibanje, razvrščanje in primerjanje (po velikosti, obliki, barvi itd.) mogoče obnoviti snov, ki je bila obravnavana med prejšnjo učno uro. Tovrstne aktivnosti motivirajo, sproščajo in spodbujajo samozavest učencev in njihovo zavedanje, da so sami ali s pomočjo učitelja sposobni uporabljati tisto, kar so se prejšnjo uro naučili. Te aktivnosti naj trajajo do 10 minut.

Učitelj lahko uvede tudi igre govornih situacij, na primer pogovor s poredno lutko ali z literarnim likom, situacijske igre ali resnične situacije, denimo pogovor v prodajalni, pri zdravniku itd. Uporablja lahko tudi premetanke, rebuse, palindrome, nizanje besed, preproste križanke in podobne pristope.

Igre za razvijanje pozornega poslušanja se v učnem načrtu izvaja prek usmerjenega pazljivega poslušanja, na primer Ugani, kdo pripoveduje, Poslušaj, kako pripoveduje (tiho, hitro …), Slišim črko t itd. V učnem načrtu tujega jezika za mlajše učence je še ena uporabna aktivnost risanje, kot tudi druge ročne aktivnosti, ki jih je mogoče izvajati po navodilih: barvanje, rezanje, oblikovanje predmetov iz gline ali testa; izdelava plakatov, čestitk ipd. Tovrstne aktivnosti se izvaja šele, ko učenci že osvojijo predvideno leksiko, saj predstavljajo pomožni metodični postopek za usvajanje in utrjevanje leksike in morfosintaktičnih struktur, hkrati pa nudijo občutek zadovoljstva in sproščanja.

KNJIŽEVNOST

Priporočene vsebine s tega področja se osvaja skozi celo šolsko leto, s pomočjo abecednika in dodatne lektire, s tem da učitelj njihovo rabo načrtuje v skladu z individualnimi karakteristikami učencev in skupinskimi zmožnostmi kolektiva, glede na pokazane rezultate. Poučevanje književnosti se ne izvaja na teoretski ravni, izbrane vsebine se uporablja zato, da bi učenci prek njih osvojili nove besede in razširili svoj besednjak. Veščina razumevanja poslušanih literarnih besedil je povezana z rezultati, ki se pokažejo v okviru Jezikovne kulture. V razpredelnici je ponujen izbor literarnih besedil, ki je učiteljem lahko v pomoč (in jih po potrebi lahko prilagodijo ali skrajšajo), poleg naštetih pa se priporoča tudi uporaba popularnih, informativnih besedil iz otroških časopisov, enciklopedij za otroke in podobno.

Glede na to, da učenci na tej ravni še ne znajo pisati in brati, se besedila iz lektire posluša prek avdio in video zapisov ali prek učiteljevega glasnega branja. Interpretacija besedil pri tej starosti pomeni spontane pogovore z učenci o časovnih, prostorskih, tematskih in drugih značilnostih, o likih in njihovih čustvenih stanjih (veselje, žalost, smeh ipd.) ter razlikovanju med pojmi dobrega in zla. Uvaja se tudi prebiranje besedil v nadaljevanjih. To pomeni, da učitelj glede na zastavljeni načrt, ki ga sam osmisli in mu določi ustrezno dinamiko, literarno delo bere del po del in se o vsakem delu z učenci pogovori, razporejeno po več učnih urah. Ob poslušanju lirskih pesmi se učenci učijo doživljati njihovo melodičnost in ekspresivno recitirati (izborno). Ob obravnavi dramskih besedil za otroke se učence motivira za celo vrsto ustvarjalnih aktivnosti, ki jih delo izzove (scenski nastop, dramska igra, lutkovna predstava, dramski dialog, ogled otroške gledališke predstave, snemanje in komentiranje dramatiziranih odlomkov). Z aktivnim poslušanjem se učence usposablja, da vsebino povežejo z ilustracijami, ki spremljajo literarna, popularna in informativna besedila.

Ko gre za aktivnosti, povezane z doseganjem znanja o elementih narodne kulture in tradicije, praktični vidik učnega načrta zahteva aktiven stik s predmeti, ki sestavljajo materialno komponento tradicionalne kulture. Te se lahko izgrajuje po obstoječem modelu, ali pa jih se spoznava v avtentičnem ambientu. Izbira vsebine je prepuščena učitelju, priporočljivo pa je, da se vsebine tega dela učnega načrta uresničujejo tudi prek glasbe in plesa (poslušanje slovenskih pesmi, spoznavanje inštrumentov in narodnih plesov), prek risank, filmov, zgodb, bajk, legend, pomembnih osebnosti in dogodkov iz slovenske zgodovine, prek običajev in njihovega predstavljanja med učnimi urami, na šolskih prireditvah itd.

Pri poučevanju Slovenskega jezika z elementi narodne kulture je center pozornosti usmerjen na učence, ki so odgovorni, kreativni, aktivni soustvarjalci učnega procesa, priporočljivo pa je, da se v njihovo učenje po svojih zmožnostih vključijo tudi starši in drugi člani družin. Denimo, otroci lahko aktivno sodelujejo v spontanih pogovorih pri pouku, ali pri zbiranju obvestil, raziskovanju in ugotovitvah starejših članov družine o vrsti tem, ki se tičejo narodne tradicije. Učitelj mora učence spodbujati, da angažirano zbirajo sredstva za učenje, povezana z obravnavano temo (razglednice, čestitke, slike, časopisni članki itd.).

Novi program je osnovan na večji korelaciji literarnih in neliterarnih del, ki jo omogoča adekvatno kombiniranje obveznih in izbornih del. Poleg korelacije med besedili in področji tega predmeta, učitelj poskuša vertikalno povezati vsebino Slovenskega jezika z elementi narodne kulture in vsebino istega predmeta v naslednjih razredih, v cilju doseganja sistematičnosti in postopnega uvajanja gradiva. Poseben doprinos predstavlja učiteljevo poznavanje naravoslovnih in družboslovnih učnih vsebin za 2. razred, kot tudi poznavanje tradicionalne in duhovne kulture Slovencev, s poudarkom na običajih Slovencev v Srbiji in poznavanju tradicionalne in duhovne kulture večinske skupnosti in drugih manjšinskih skupnosti v regiji. Učitelj vzpostavlja horizontalno korelacijo s premeti srbskega jezika in književnosti, sveta okolice, likovne in glasbene kulture, državljanske in verske vzgoje.

Opomba:

Premet Slovenski jezik z elementi narodne kulture lahko poučuje oseba, ki je uspešno zaključila štiriletni študij slovenskega jezika na Filološki fakulteti v Beogradu, ali učitelj/-ica, ki je uspešno opravil/-a strokovni izpit v okviru Lektorata za slovenski jezik na Filološki fakulteti v Beogradu. Potrdilo o usposobljenosti izdaja Center za stalno izobraževanje in vrednotenje (Centar za stalno obrazovanje i evaluaciju) Filološke fakultete Univerze v Beogradu (sklep Ministrstva za šolstvo, znanost in tehnološki razvoj št. 610-00-01740/2017-07 z dne 13.11.2017).

BUNJEVAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

BUNJEVAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Cilj učenja bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture je da učenici bogate, usavršavaju i niguju specifičnosti bunjevačkog govora radi uspešnog pismenog i usmenog izražavanja; da upoznaju bunjevačku književnost, narodnu i autorsku; da upoznaju tekovine nacionalne kulture Bunjevaca.
Razred: prvi
Godišnji fond časova: 72 časa

Ključni pojmovi: bunjevački govor, književnost, nacionalna kultura, kultura izražavanja

UPUTSTVO ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA

Učenje bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture triba da se odvija kroz sigru i da ditetu nastavni sadržaji izazivaju zainteresovanost ko i da pridstavljaju zadovoljstvo i motivaciju za dalji rad.

Imaginativne i dramske sposobnosti ko i mogućnost učenja kroz sigru olakšavaju im memorisanje i prirodno usvajanje znanja.

Nastava bunjevačkog koncipirana je tako da svakom učeniku daje mogućnost da pokaže svoje znanje i sposobnosti, zadovoljavajući individualne karakteristike svakog učenika.

U realizaciji nastavnih sadržaja u nastavi bunjevačkog, nastavnik triba da koristi savrimene oblike, metode i nastavna sredstva kako bi nastava bila kvalitetnija i olakšala učenici usvajanje nastavnih sadržaja. Tokom časa se priporučuje dinamičko smenjivanje aktivnosti. Potribna je korelacija sa ostalim predmetima srpski jezik, muzička kultura, svit oko nas, likovna kultura, fizičko vaspitanje, virska nastava i građansko vaspitanje.Ovaka korelacija omogućava ostvarivanje zdravo uspišni rezultata rada.

Upoznavanje elemenata nacionalne kulture Bunjevaca uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i približavanjem dila tradicionalne književnosti, običaja i tradicije. Poštujući princip postupnosti, učenicima će se olakšati usvajanje znanja. Teme su iste u sva četiri razrede, s tim da se obim gradiva povećava iz razreda u razred.

Potribno je da nastavnik uvik primenjuje sistematsko vežbanje. Nastava mora biti postavljna tako da omogući učeniku što češće verbalne aktivnosti.

Posebnu pažnju triba posvitit razvijanju kreativnosti, istraživačke sposobnosti i kritičkog mišljenja učenika.

Praćenje vridnovanja učenika se odvija kroz usmenu i pismenu proveru znanja najčešće primenom formativnog ocenjivanja. Ocene su opisne. Učenik se ocenjuje i na osnovu aktivnosti i zalaganja u toku časa. Bunjevački govor pratimo i vridnujemo kroz usmeno izlaganje učenika, ko i na osnovu pismene provire koja je kombinacija slika i riči odnosno rečenica. Književnost pratimo na osnovu usmene provire, deklamovanje, odgovori na pitanja i dramatizacija. Jezičku kulturu pratimo i vridnujemo na osnovu usmenog pričanja na osnovu datih slika ko i pričanje o ličnim doživljajima. Elemente nacionalne kulture pratimo i vridnujemo kroz praktične radove i na osnovu usmenog izlaganja. Pismena provira podrazumeva imenovanje i zapisivanje naziva praznika, običaja, predmeta.

ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Klidutne svatja: rromane čhib, čhibjaki kultura, mujesko vakheripe, gili, paramisi

DIREKCIA VAŠ DIDAKTIKAKO-METODIKANO RESLIPE PROGRAMESKO

Programi sikljovipe rromana čhibjako e elementjenca nacionalno kulturake siton duj sikljovipaske umalja: lilavnipe thaj čhibjaki kultura. Ulavipe sikljovipaske saatja na šti te kerolpe pedo fundo sikljovipaske umalja, ama pedo sakova sati manglape ulavdo pačiv te dolpe kotar kultura vakheribaski sikljovnengi thaj kotar kultura Rromengi ani Srbia e ulavde dikhipa pedo themutni tradicia thaj adetja. Solduj umalja maškar peste phanenape thaj nijekh našti te sikljolpe izoloumi thaj biinterakcia e aver umala.

Rromano lil sito latinicako thaj ano angluni klasa fundone školako sikljovne na sikljona hramipe thaj draparipe rromane svatjengo thaj testjengo.

Programi sikljovipasko rromana čhibjako e elementjenca nacionalno kulturake fundomo sito pedo rezultatja, jase pedo procesi sikljovipasko thaj sikljovnengo reslipe. Rezultatja sikavena jekh integrišimo džanipe, džandipe, gndipe thaj molipe savo sikavno lačharela.

I PLANIRIPE SIKLJOVIPASKO

Programi sikljovipasko orijentišimo pedo rezultatja sikavneske dela pobaro mukhlipe, pobaro šajipe ano kreiribe thaj te gndinisarol sikljovipe. Rola sikavneski sitoj te čhivol ano konteksti akava programi vaš konkretikani klasa leiba ano dikhipe: niveli džanipe rromana čhibjako, struktura klasako thaj karakteristike sikljovnengo, pustikja thaj aver sikavipaske materijalja save ka labarinol; tehnikane činadipe, sikljovipaske vastušea thaj medie save škola siola; resursja, šajipe, sar ini manglipe lokalno maškaripaski ani savi e škola sitoj. Leiba kotar dende rezultatja thaj mothovdipe sikavno majangle kerela poro beršesko, globalno plani bukjako kotar palem ka bajarol pere operativno plajna. Rezultatja definišime pedo umalja lokarena sikavneske podur operacionalizacia rezultatjenge pedo niveli konkretikani sikljovipaski jekhutni. Kotar sikavno adžukarlape kaj vaš sakola sikavna jekhutnake, ani faza planiripe thaj hramipe gatisaribasko vaš školako sati, definišinela diferencirime adžukarde rezultatja pedo trin nivelja phando e anglodžanglipasko savo siole sikljovno. Kana planirinelpe manglape, adžahar, te ovolpe ano dikhipe kaj adžukarde rezultatja siton aver-aver, kaj disave poloke thaj posig šaj te resenpe, ama ano butipe adžukardo (poulavdipe ano umal lilavnipako), vaš savo manglape pobut vakhti, pobut aver, aver aktivipe thaj buti pedo aver, aver tekstja. Ani faza planiripe sikljovipasko but semno sito kaj e pustik sito sikljovipasko vastušej thaj ov na dela thaj na činela so si mothovdipe sikljovipasko. Vaš odova musaj e mothovdipaske save dende ani pustik te pašarolpe selektivno. Uzo pustik, sar jekh kotar xanig džanipaski, pedo sikavno sito e sikljovnenge te resol te labarinen ini aver xaniga džanipaske. Kana planirinelpe sikljovipasko procesi manglape te legarolpe logari kotar džandipe, empiria, intelektualno džandipe thaj interesuipe sikljovnesko.

Musaj te dolpe semnipe pedo barvalipe alavaresko thaj te labarinolpe disave kulturake keripe thaj festja, save kerenape ano disave lokacie e resoa pendžardipe dživdipe Rromengo ano nakhlo vakhti, oleski tradicia thaj kultura savi rromano minoriteti karakterišinela ano akala thanutnipe. Delape propozali te kerolpe komparacia leparipe festjengo ko Rroma e leparnipa akala festja ko butipasko them thaj ko nacionalno khupatne, save dživdinena kupate ano disave lokacije.

II RESLIPE SIKLJOVIPASKO

LILAVNIPE

Dendutne mothovdipe kotar umal Lilavnipe dikhlarnape kotar sa berš kotar pustik - Tasvinengo lil vaš angluni klasa, bukjake lila sar fundono materijali vaš buti, adžahar so sikavno planirinela ano rami e individualno karakteristikenca sikljovnengo, šajipe e sa kolektivesko, ano rami e rezultatjenca sikljovipasko.

Ko sikljovipe sikljovnengo kaj uzo ažutipe sikavnesko xaljovena tekstja musajutne lektirako, alosaribaske tekstja kotar moderno popularno literatura vaš čhavorenge, informativno tekstja kotar enciklopedia thaj lila vaš čhavorenge thaj aver, semno sito te rodolpe kaj sikljovne xaljovena disave keripe thaj olengo vakhtuno thaj thanutno rami. Musajutno lektira sitoj majbut, kotar keripe, save siton ano nacionalno korpusi, savo barvalape keripa kotar moderno lilavnipe vaš čhavorengo. Alosaripe lilavnengo keripasko, majbut, pašljola pedo principi so si adekvatno barjaripaske sikljovnengo.

BUTI E TEKSTEA

Literarno žanrja: bajka, basna, gila, godžavarutne svatja, garavutne svatja, sigutne svatja, ulavdutne svatja.

Draparipe - prezentacia sikavnesko jase audio vizuelno hramipe xarne rromane themutne paramisjengo, tekstjengo kotar artistikano keripe, gilja, basne. Kana lačharenape gilja manglape te dikholpe čačikano vakheribe, čačikano vakheribe svatjengo, te dikholpe ulavipe ano vakheripe, procesno te čhivelpe standardno rromani čhib, te recitirinolpe majbut sar hori.

Kotar sikljovne akale barjaripasko adžukarlape, te džanen te den sar diso kerdilo, anglune role, vakhti thaj than keribe bukjako. Dikhlarena elementja fantastikake ano bajke.

Delape propozali sikljovnenge te prezentuinolpe popularno čhavorikane thaj themutne čhavorikane gilja, dikhljaripe čhavorikane lila, kupatno dikhlaripe thaj analiza thaj vakheribe kotar majhari jekh teataresko sikavipe (pedo šajipe paušjengi) thaj filmi vaš čhavorenge (delape propozali vaš filmi savo kerdilo pedo motivi themutna bajkako) pi rromani čhib.

Uzo korelacia maškar tekstja, musaj o sikavno te lačharol vertikalno korelacia. Sikavno manglape te ovol pendžardo e mothovdipa kotar Lumia maškar amende, adžahar, te pendžarol tradicionalno thaj bimateriajlno kultura Rromengi ani Srbija thaj olenge themutne adetja.

Horizontalno korelacia sikavno lačharela, majangle, e sikljovipa srbikana čhibjako thaj lilavnipasko, istorija, piltiribe, muzikaki kultura, religiako sikljovibe thaj dizutnengo sikljovipe.

Sikavno savakht manglape te sikavol pedo semnibe šukar vakheribasko, savo šaj te kerolpe legaripa disave ortoepsko keripe. Ortoepsko keripe na manglape te realizuinolpe sar ulavdo sikljovipasko jekhutno, već uzo adekvatno teme kotar gramatika; svatorjengi intonacia šaj kotar jekh rig te phanolpe e kultura vakheribaski, te sikljolpe recitiribe giljengo thaj aver. Uzo labaripe audio materijali, sikljovne musaj te sikavolpe te reprodukuinol thaj lena čačikano vakheribe palem melodija dikcija pedo fundo Pratsavako kotar Standardizacia rromana čhibjako savi lelili kotar rig Nacionalno konsili rromana nacionalno minoritetengo 2013. berš.

Disave kotar ortoepske probe šaj te kerenpe kana lačharolpe adekvatno tema kotar lilavnipe: po misal artikulacia šaj te sikljolpe ko sigutne svatja, ulavdutne svatja, čhibjake khelipe, save lačharenape sar kotor themutne godžaripaske svatja; akcenti, tempo, ritmi, intonacia thaj pauze šaj te lačharenpe po modeli sikavnesko jase ažutipa pedo CD hramipe po alosaripe sikavnesko jase sikljovnesko.

ČHIBJAKI KULTURA

Barjaripe čhibjaka kulturako jekh sito kotar majsemgno buti sikljovipe dajaka čhibjako e elementjenca nacionalno kulturako. Akaja sikljovibaski umal musaj te phanolpe e sikljovipa literarno tekstjengo save resena barjaripe kulturako mujesko vakharibe.

Kotar sikljovno akale barjaripasko musaj te adžukarlope pendžardipe akale umaljengo:

Vakharipe - kotar avanture, kotar odova so dikhle, kotar odova so mangena. Propozalutne teme vaš sikljovipe: škola, familia, moro than. Familiake relacie. Meni xabasko. Gendja thaj forme, kolorja, dive ano kurko, beršeske sezone, sati. Vizite. Moro amal - miri amalin. Bukjako dive sikljovnesko. Mukhlutno vakhti. Dromalutnipe. Garava natura - dživutre thaj votani. Kamlipe prekal dajaki čhib. Semne festja: Božik thaj Uskrs, sar ini Herdelezi thaj muslimansko festja Bajrami thaj Ramazani. Gilorja, dijalogja, dramatizacia, bućarutne vaš sikljovibe konverzaciako.

Kotar sikljovne podur adžukarlape formiripe grupe svatjengi pedi disavi tema thaj formiripe svatori kotar dende svatja. Sikljovne musaj te džanen te phenen ko sito angluni persona no teksti thaj olake avrijalutne karakteristike. Musaj te džanen te keren nais ini te ruidjisaren vaš ažutipe. Korkore te phenen disave svatorja kotar peste, kotar po phral jase phen, kotar piri amal/amalini, školake amala, kotar dživdipe ani škola (maksimalno 3-5 svatorja).

Reprodukcija - te mothavolpe pilta jase rndo bukjengo pedo fundo ilustraciako. Te džanolpe te mothavolpe čhavrikano filmi, titluimo pi rromani čhib, pedo po angle zoralikane plani, paramisi jase čhavorikano teataresko sikavipe, skeči jase festuibe.

Diskripcia - manuša, dživutre.

Dijalogi - regule amalipaske komunikaciengo.

Dramatizacia - xarno teksti po alosaripe, avantura jase keripe kotar sakodivutno dživdipe.

Vakheripe - te legarolpe logari kotar barjaripe alavari sakodivutno konverzaciako, barvalipe aktivno alavaresko. Svatorja save majbut siton ano sakodivutne dživdipe. Aver-aver forme vakheribaske. Probe te kerelpe pharuvipe svatjengo jase te pherenpe svatja ano svatori.

Mujibasko vakheribe reselape prekal khelipe thaj aktivipe savea sikljolape komunikacia (devipe sastipe ano konkretikane situacia: šukar detharin, šukar dive thaj dži ko dikhibe, najsaribe, jeftisaribe). Sikljovne šaj te vakharen pedo fundo dikhlutne pilte. Šaj te mothaven teksti so šunde, teataresko jase papušengo sikavipe, naturalno vakheripa thaj korektivno vakheripa.

Sikljovipe (prakse), save siton vaš dikhlaripe siton probe vaš te delpe sasutnipe thaj kotora te dikhlarolpe šeja, situacia thaj maškaripe. Manglape olen te organizuinen pedo teme. Majangle dikhlarlape sikavnengo thanutni, a palo odova aktivno bufljarlape pedo maškaripe. Sikljovne šaj te dikhlaren šeja, manušen, dživutren, keripe, piltja, grupno piltja, fotografije, objektja ano maškaripe thaj aver. Pačiv sikljovnengo manglape te fokusirinolpe pedo sasutnipe, palem pedo majsemne kotora, a po agor pedo potikne semne kotora. Dikhlarenape: forme, kolori, relacie, miškope, mimika thaj gestikulacia thaj aver.

Sikljovipe (prakse) ašunipaske lenape ašuniba odova so vakharela sikavno, aver sikljovne, artistja jase legardutne. Ašundo vakheribe analizirinelpe, denape vakheribaske karakteristike personake savi vakharela. Ašunipe manglape te ovol phando e mimika thaj gestikulacia, save siton vaš odova kotar so vakharlape. Musaj te insistirinolpe pedo čačikano vakheripe ano vakhti ašunipasko musaj te dolpe bajo vaš pačavipe thaj koncentracia. Šunenape ini onomatopejake avazja, šumja, artikulisano thaj biartikulisano avazja.

Analitikake sikljovipe (prakse) musaj te oven interesantno thaj zumavipaske, soske jekh siton kotar majsemne angločhinavdipe vaš sikljovipe drabaripasko thaj xramipasko. Na reselape izoluimo već siton phande e probenca vaš ašunibe thaj dikhljaripe.

Sikljovipe (prakse) savenca cidenape biliteralno thaj bistandardno elementja ano vakheribe realizuinenape poloke thaj sistematikane. Sikavne musaj te den pačiv vaš vakheribe avazjengo ph, th, čh, kh, rr, x, dž, sar ini sistematikano čivibe standardno rromana čhibjako.

Sikljovne manglape te len aktivno 200 svatja thaj frazeologiake jekhutne. Pasivno alavari musaj pedo sakova niveli te ovol pobaro kotar aktivno alavari.

Kotar sikljovno adžukarelape te sikljon pedo pošero majhari 4 recitacije, 5 rromane gilja (themutne jasa moderno popularno čhavrikane gilja), garavutne svatja, disave godžaverutne svatja, recituibe themutne giljengo save siton vaš religiake festa jase beršeske sezone, duj xarne prozno tekstja gabariti 3-5 svatorja thaj 2 xarne tekstja dijalogja jase leipe kotor ano čhavrikano teataresko sikavipe. Sikljovne, te sine kaj si šaj, te len kotor ano čhavorikane themutne khelipe adekvatno olenge barjaripaske, manglape te ulaven karakteristikane rromane themutne šeja ano poro than, leparipe religiake festja (ano dikhipe e srbikane festjencja), te pendžaren tradicionalno procedure thaj adetja thaj tradicionalno xabe.

Elementja nacionalno kulturake thaj tradicijake

Pendžaripe sikljovnengo e fundjenca istoria rromano minoritetsko khupatni ani Srbia (avipe, kulturake, edukaciake, religiake thaj ekonomikane aktivipe, majuče kulturake rezultatja, relevantno organizaciono formacie thaj institucije...), arakhibe thaj devipe gendja, ama ini barjaripe emotivno relaciengo prekal tradicija, kultura, adetja thaj procedure rromana minoriteteska khupatnako ani Srbija (folklor, zanatja, themutne godžaverutnipe, teatari, lilavnipe, muzika, tradicionalno čhavorikano khelipe, adetja, demonologija...), ama na ano gndipasko rami kotar romantičarsko tradicionalizmi thaj savakht ani relacia preka avutnipe, barjaripe thaj modernizacija. Pedo nakhlo vakhti šaj te dolpe dumo, ano avutno vakhti te dikholpe. Te resolpe sikljovnenge gendja kotar rromani khupatni ani Srbija (bešipaske thana, institucie thaj organizacie, pendžarde persone, anava, angloanava, xanig thaj kiki...), ama ini relacie e aver etnikake kupatnencathaj kulturenca, kotar reslipe Rromengo ano poro maškaripe (ani edukacia, kultura, artistipe...). Te dikholpe kaj rromano identiteti thaj korkoro pačavipe, kerelape bajo suptilno thaj pedo konkretikane misalja, phaniba ano odova gendja e emocionalno dromutnipa, devipa semnibe minoritetjenge thaj manušikane hakajenge, multikulturalizmeske thaj toleranciake.

ČHANDIPE RESLIPE PROGRAMESKO

Musaj te ovelpe ano dikhibe čačikano buti akale sikljovibasko: kaj sikljovne sikljona šukar te vakharen rromane standardno lilavno čhib thaj te astaren džandipe ano čhibjako šukaripe thaj čačutnipe. Savakht musaj te ovolpe ano dikhibe ini anglodžandipe sikljovnesko, sar vaš te phandolpe pedo materia savi on već džanena.

Obligacia sito te kerolpe lačhi atmosfera, savi rodela partnersko relacia maškar sikavno/sikljovno thaj manglape te ažutinol te phagolpe psihikani barijera kana aktivizirinelpe džandipe vakheribasko thaj praksa. Sakova čhibjako vastušej demonstririnolpe ano daj konteksti, na izoluimo. Kana sikljolape čhibjako džandipe manglape te dominirinen aver-aver forme dijalogeske ani interakcija sikavno - sikljovno thaj sikljovno - sikljovno. Ko vakheribe rodelape čučavnipe, naturalnipe thaj čhibjake regule.

III DIKHLJARIPE THAJ MOLIPE SIKLJOVIPASKO

Dikhljaripe thaj molipe rezultatjengo anglunisaripe sikljovnesko sito ani funkcija te astarenpe rezultatja, a lelape inicijalno nota kotar niveli pedo savo sikljovno arakhelape ini ano relacia pedo odova pedo savo ka delpe nota kotar olesko podur drom anglunisaripasko, sar ini nota. Sakova aktivipe sitoj šukar šansa vaš dikhljaripe anglunisaripasko thaj devipe inardutne informacie. Sakova sikljovibasko sati thaj sakova aktivipe sikljovnesko sitoj šansa vaš formativno notiribe, jase registruibe anglunipe sikljovnesko thaj dromutnipe pedo podur aktivipe.

Formativno molipe sito kotor kotar moderno dikhlipe sikljovipasko thaj talohaljovela dikhljaripe džanipasko, džandipasko, pozicie thaj keripe, sar ini barjaripe adekvatno kompetencije dži sito procesi sikljovibasko. Sar formativno meripe talohaljovelape kedipe gendjengo kotar sikljovneske astaripe, a majbut tehnike siton: realizacia praktikake bukja, dikhlaripe thaj notiribe sikljovnesko aktivipe dži sito sikljovipe, direktna komunikacia maškar sikljovno thaj sikavno, registri vaš sakova sikljovno (mapa anglunisaripaski, čhibjako dosije) thaj aver. Rezultatja formativno molipaske po agor sikljovibasko ciklusi musaj te sikavenpe ini sumativno - gendipaska nota.

Buti sakole sikavnesko sito kotar planiripe, reslipe thaj dikhlaripe thaj devipe molipe. Semno sito kaj sikavno kontinuirimo dikhljarela thaj dela molipe diferencirimo, uzo rezultatja sikljovnengo, ini procesi sikljovipasko, sar ini peste thaj piri buti. Sa so sikavlape šukar thaj mišto sikavno ka labarinol ini podur ano piri sikavnipaski praksa, a sa so sikavlape na but efikasno thaj efektivno manglape te bajarolpe.

ČEŠKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Klíčové pojmy obsahu: jazyková kultura, poslouchání a mluvení, literatura, tradice.

INSTRUKCE PRO DIDAKTICKO-METODICKOU REALIZACI PROGRAMU

Výukový program předmětu Český jazyk s prvky národní kultury v prvním ročníku základní školy skládá se z oblasti, které pokrývají kulturu českého jazyka (poslechové a mluvící činnosti) i literatury, se zpracováním prvků z české tradice. Doporučená hodinová dotace obsahových okruhů je následující: Jazyková kultura - 58 lekcí, Literatura - 14 hodin. Všechny oblasti se propletájí a žádná oblast se nemůže naučit samostatně a bez spolupráce s ostatnímí.

JAZYKOVÁ KULTURA

Oblast Jazyková kultura v prvním ročníku základní školy zahrnuje rozvoj základních komunikačních schopností studentů prostřednictvím činností poslechu a mluvení. Tyto programovací oblasti jsou zaměřeny na podporu jazykové kultury řeči a pečlivého poslechu naslouchání a zároven představují základy fonologického systému českého jazyka a obohacování slovní zásoby. V širším smyslu, zahrnují rozvoj kognitivních a intelektuálních schopností žáků, získání pozitivního přístupu k jinému jazyku, než mateřskému,lišování českého jazyka od ostatních jazyků, a respektování rozdilů.

Na této úrovni žáci vědomě nepřijíímají gramatické struktury. V počáteční fázi výuky cizího jazyka důraz se kládá na řeč a porozumění, protože je přirozeným způsobem mluvení mezi dětmi a není třeba trvat na plných odpovědích nebo na celou větu.

Mluvení žáků se uskutečňuje v rámci řízené a volné konverzace, při nichž učitel žákům pomáhá se správnou intonací vyslovovat hlásky v krátkých smyslu plných celcích, reprodukovat krátké části dramatického textu, recitovat básně a rýmovačky. V rámci řízené konverzace na známé téma žáci odpovídají na otázky, pokládají otázky, vyjadřují potřeby, zájmy, záliby, schopnosti a možnosti něco udělat.

V rámci volné, resp. společenské konverzace, jež je základem konverzace každodenní, je potřeba žáky naučit, jak mají slušně konverzaci zahájit, jak si vyměňovat informace a jak používat základní zdvořilostní formy. Během konverzace se mohou objevovat řečové šablony, jež se používají v každodenních situacích a které jsou zároveň nejjednoduššími větnými modely austálenými frázemi.

Doporučenými formami ústního vyjadřování v rámci obsahu tohoto programu jsou: pojmenování, mluvení, převyprávění a popisování. Žák se postupně orientuje v ústním vyjadřování. Doporoučenými druhy ústního vyjadřování jsou: povídání o obrázku nebo o řadě obrázků (příběh v obrázcích), povídání o zážitcích a událostech, učení se nazpaměť, vyslovování rýmovaček arecitování krátkých básní nebo částí dramatického textu, které by měly být pečlivě vybrány (s ohledem na věk žáka a uměleckou hodnotu textu).

Poslech je důležitá komunikační činnost. Žáci se učí pozorně a trpělivě poslouchat mluvčí. Během výuky poslouchají, o čem ostatní mluví, což potvrzují jak opakováním slyšené zprávy, tak i jednáním podle ústních pokynů dospělých a svých vrstevníků. Pozorné poslouchání se také používá při simulovaných situacích (konverzační a situační hry), kdy žáci poslouchají to, co učitelé, vrstevníci či hlasatelé čtou.

U žáků by se mělo rozvíjet rozpoznávání hlásek (zvláště těch, které neexistují v jejich mateřštině, pokud jejich mateřština není čeština) a porozumění významu slov v cizím jazyce.

Také by se mělo rozvíjet, aby žáci v rámci osvojeného lexika a struktur byli schopnisplnit úkoly, zadané učitelem; úkoly pomáhají vybudovat v žácích sebejistotu a ulehčit jim učení. V hodině by se měl používat cizí jazyk kdykoli je to možné, neboť jde o jedinou příležitost, kdy se cizí jazyk používá přirozeně a spontánně. Žáci nemusí porozumět každému vyslovenému slovu, pokud však znají kontext, mohou vytušit jeho význam.

Tematika v průběhu ústní výuky by měla být žákům blízká a pro ně zajímavá. Také by se měla týkat jejich bezprostředního okolí: členové rodiny, soudruzi, oblíbené hračky, dům, škola, školní potřeby, části těla, oblečení, každodenní jídlo, zvířata / oblibené zvíře atd. Žák by měl umět, sám nebo s pomocí učitele, říct několik krátkých vět se správnou výslovností a intonací a klást jednoduché "ano/ne" otázky.

Zřetelné vyjadřování se uplatňuje díky bohaté slovní zásobě: používáním vhodných slov během projevu, osvojením si a používáním nových slov. Část hodiny věnovaná novému lexiku by měla být dostatečně dlouhá, aby se žáci mohli seznámit s novými slovy a strukturami. Žákům se doporučuje, aby ze své aktivní slovní zásoby používali slova, která co nejpřesněji vystihují zamýšlenou informaci a aby jejich projev byl co nejrozmanitější.

Jazyková kultura žáků se rozvíjí prostřednictvím didaktických her. Herní aktivity by měly být vybrány podle zájmů žáků, nebo v souvislosti s výukovým obsahem. V rámci zahřívacích aktivit je možné zopakovat látku probranouv předchozí hodině, a to skupinovým zpíváním, hrou nebo pohybem, rozřazováním objektů do skupin a jejich srovnáváním (podle velikosti, tvaru, barvy aj.).

Zahřívací aktivity, které by neměly trvat déle než 10 minut, žáky motivují, uvolňují, posilují jejich sebevědomí a podporují je, aby samostatně nebo s pomocí učitele využívali to, co se v předchozí hodině učili.

Učitel může do výuky zařadit konverzační hry, např. rozhovor s neposlušnou panenkou nebo s literárním hrdinou, či situační hry, tj. reálné situace jako např. rozhovor v obchodě nebo u doktora. Učitel může využít rovněž anagramy, rébusy, palindromy, řetězení slov, doplňovačky a jednoduché křížovky.

Hry rozvíjející sluchovou pozornost využívané ve výuce: pozorné poslouchání se zadáním, např. Rozpoznej, kdo mluví, Poslouchej, jak mluvím (potichu, rychle), Slyším hlásku t... Při výuce cizího jazyka v mladším školním věku je malování další důležitou činností, stejně jako další zadané manuální činnosti: vybarvování, stříhání, výroba předmětů z hlíny nebo těsta, výroba plakátů, přání apod.

K těmto činnostem se přistupuje až poté, co si žáci dané lexikum osvojí, neboť představují pomocný metodický postup jak pro osvojení a vytváření lexikálních a morfo-syntaktických struktur, tak pro vyvolání pocitu spokojenosti a uvolnění.

LITERATURA

Doporučené obsahy v tomto okruhu si žáci osvojují během celého školního roku, a to pomocí slabikáře a čítanky jako základních učebních materiálů, jejichž využití učitel plánuje v souladu s individuálními schopnostmi žáků a celkovými možnostmi kolektivu, přičemž se řídí závěry vyplývající z výuky.

Literatura se nevyučuje na teoretické úrovni a samotný doporučený obsah je používán tak, aby učitelé rozšířili slovní zásobu žáků. Dovednost porozumění literárnímu textu, který žáci poslouchají, souvisí se závěry vyplývající z předmětu Jazyková kultura. Tabulka obsahuje výběr literárních textů, které učitelé mohou použít (v případě potřeby je přizpůsobit a zkrátit) a případně je doplnit o populárníinformativní texty z dětských časopisů, encyklopedií apod.

Vzhledem k tomu, že na této úrovni žáci stále neumějí číst, literární texty poslouchají prostřednictvím audio nebo video-záznamů, anebo poslouchají přímo učitelovo čtení. Výklad textu v tomto věku má rysy spontánního a volného rozhovoru s žáky o podstatných časových, prostorových, tematických aj. podrobnostech, o postavách a jejich emocionálních stavech (radost, smutek, smích apod.) a o rozlišování dobra od zla. Do výuky se zařazuje i čtení textu na pokračování, což znamená, že učitel podle plánu, který sám vytvořil, a s odpovídající dynamikou, čte literární text po částech a mluví o něm s žáky během několika plánovaných hodin.

Při poslechu lyrických básní se žáci učí prožívat jejich melodičnost a správně recitovat (dle výběru). Při rozebírání dětských dramatických textů jsou žáci motivováni k celé řadě tvůrčích aktivit, které vznikají v souvislosti s dílem, jako např.komentování dramatizovaných úryvků (divadelní představení, drama, loutkové divadlo, dramatické dialogy, sledování divadelních představení dětí, nahrávání a komentování dramatických výňatků). S aktivním nasloucháním jsou žáci vyškoleni, aby zahrnovali obsah ve spojení s ilustracemi, které doprovázejí literární, populární nebo informativní texty.

Co jde o aktivity vázané za výuku literatury a národní kutlury a tradice, praktické metody v této části učebních osnov, zahrnuje kontakt s předměty, které tvoří významnou část tradiční kultury, ať už jsou vyrobeny podle současných modelu, anebo se s nimi seznámíme v autentickém prostředí. Výběr obsahu je ponechán na učiteli, a doporučuje se, aby obsah této části učebního plánu byl realizován prostřednictvím hudby a tance (poslech českých písní, učení o nástroji, lidové tance), karikatury, filmy, příběhy, pohádky, legendy, významné osobností a událostí z českých dějin, zvyků a jejich prezentace jak ve škole, tak na školních akcích a podoně.

Výuka Českého jazyka s prvky národní kultury se zaměřuje především na žáky: žáci se považují za odpovědné, kreativní a aktivní učastníky ve vyučováním procesu, a doporučuje se, aby se rodiče a ostatní členové rodiny zapojili do práce, co nejvice. Například, děti aktivně zapojují do rozhovoru v rodině, nebo schromaždují informace o celé rodině temát souvisejících s lidovou tradicí, zajmená od starších členů své rodiny (prarodičů).

Učitel by měl přimět žáky k tomu, aby se aktivně zapojili do shromažd’ování materiálů, které se vztahují k určité lekci (pohlednice, obrazky, članky z novin atd.).

Nový program je založen na větší souvztažnosti literárních a neliterárních děl. Souvztažnost je umožně na adekvátní kombinací povinných a výběrových děl. Kromě souvztažnosti mezi texty a okruhy tohoto předmětu učitel stanoví vertikální souvztažnost mezi obsahem předmětu Český jazyk s prvky národní kultury a obsahem stejného předmětu z vyšších tříd tak, aby respektoval systematické a postupné zavádění učiva, k čemuž přispívají jak učitelovy znalosti o obsahu předmětu Příroda a společnost pro 2. třídu, tak i jeho vědomosti o tradiční a duchovní kultuře Čechů s důrazem na obyčeje Čechů v Srbsku, stejně tak i vědomosti o tradiční a duchovní kultuře většinové společnosti a jiných menšinových společnostech v regionu.

Učitel vytváří horizontální souvztažnost mezi výukou předmětů Srbský jazyk a literatura, Svět kolem nás, Umělecká kultura, Hudební kultura, Občanská výchova a Náboženská výchova.

VLAŠKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Terminurlji dȋ kjeaje lu sucȋnatură: vuorba vlasaskă, povăstujitu lumnji, kultura lu vuorbit, elementurlji dȋ kultură šȋ tradicȋje.

INSTRUKCȊJILJI DȊ DIDAKTIKĂ ŠȊ METUODIKĂ DȊ REALIZACȊJA LU PROGRAM

Programu dȋ edukacȋje šȋ ȋnvacatu lu Vuorba šȋ kultura Vlaha are patru tjeme: Vuorba Vlaha, Povăstȋtu lumnji, Kultura lu vuorbă, Elementurlji lu tradicȋje šȋ kultură.

Să porȋnśeašće asta distribucȋje lu śasuj: Vuorba Vlaha - 10 śasurj, Povăstȋtu lumnji - 10 śasurj, Kultura lu vuorbă - 18 śasurj šȋ Elementurlji dȋ kultură šȋ tradicȋje - 34 śasurj. Tuoaće tjemurlji ȋs ȋnpopljećiće šȋ njiśuna nu să poaće lukra skuos doparće šȋ firdă aljelalće tjemj.

VUORBA VLAHA

Edukacȋja dȋn Vuorba Vlaha să realizujeašće sȋngur, ma kuprinđe šȋ sucȋnaturj alu aljelalće tri tjemj, măjkusama dȋn Povăstȋtu lumnji šȋ Kultura lu vuorbă.

Vorbitu dȋn gură să lukră prȋn źuoakă šȋ aktivnosturj ku karje să vjeažbuje komunikacȋja (pozdravitu ȋn situacȋje dȋ tuoatădzȋ: bună điminjaca, bună dzȋva šȋ nje vjeđem; izvinjitu). Škuolarji puot sȋ povȋastuje katȋnd la sljikă or rȋndurj dȋ sljiś. Puot sȋ propovȋastuje tjekstu karje a askultat sumjearnjik, sȋ să audă šȋ ku vuorba ȋnđirjeptată. Oćitulji trȋabje sȋ ja sama dȋ sȋ fije glasurlji bun spusă šî sî fakă ku škuolarji komentarurj la aja śe sa askultat.

Vježbilji dȋ vadzut îs dȋ vadzutu lu tuot šȋ lu detaljurj, katatu la stvarurj, poiviturj šȋ okuolu. Trȋabje sȋ fije organizujiće pră tjemurj. Să ȋnśeapje dȋ la luoku ȋn škuoală unđe să ȋnvacă, pă ȋnurmă să trjeaśe šȋ la okuol. Škuolarji puot să kaće la stvarurj, uoamjenj, žuoavinje, potrivjelurj, sljiś, sljiś ȋn rȋnd, fotografije, objekturj dȋn okuol šȋ aša. Škuolarji trȋabje sȋ ja sama măjȋntȋnj la tuot, da prăurmă la djetaljurj. Să kată la: fuormurj, fărburj, relacȋje, miśkaturj, mimikă šȋ gjesturj, djetaljurj pitulaće šȋ aša.

Vježbilji dȋ askultat să ȋnśep ku askultatu lu vuorba lu oćitul, alc škuolarj, glumc šȋ spikjer. Vuorba śe je askultată să komentarisȋašće dȋ sȋ să vadă pră śe să aljeaźe vuorba alu vorbituorj. Askultatu trȋabje sȋ fije ȋnpreonat ku mimikă šȋ gjesturj karje petrjek vuorba. Dȋ vrjeamja śe să askultă trȋabje aljes aja śe arje vrjedujală dȋn aja śe nare, katat ku grižă šȋ koncentracȋje. Să askultă šȋ sunurlji dȋ onomatopejă, šušajelje, sunurlji artikuljisȋc šȋ njeartikuljisȋc.

Trȋabje sȋ să fakă vježburj dȋ analjitikă kum ȋs vadzutu lu pozicȋja lu glasurj ȋn vuorbilji karje ȋs vorbiće. Kȋnd škuolarji ȋnvacă sȋ vadă pozicȋja lu glasurj ȋn vuorbj, să trjeaśe la ȋnparcȋtu lu vuorbj pră glasurj. Să ȋnśeape ku vuorbj dȋn duoa glasurj, da prăurmă dȋn tri, patru šȋ măjmulće.

Vježbilji dȋ sintjeză să organizujesk bărabar ku vježburlji dȋ analiză. Vuorbilji karje ȋs dȋsparcȋće ȋn glasurj jar să adună ȋntruuna. Să pornjeašće dȋ la al măjušor šȋ mjearźe kȋrtă tuot măjgrjeau. Škuolarji să sprimăsk sȋ śećaskă šȋ ȋncaljagă aja śe a śećit, śe o sȋ fije ȋn razurlji śe vin.

Oćitulji trȋabje sȋ ja sama kum să vorbăsk glasurlji ă, ȋ, dz, ś, ź.

Prȋn măjmulće sȋtuacȋje dȋ vuorbă lu škuolarj trȋabje aratat pră śe să aljeg spusurlji dȋ ȋntrabat, zbjerat šȋ spus, ka šȋ pră śe să aljeg spusurlji dȋ dzȋs šȋ dazdzȋs. Ku stvarurlji kontrastirjiće, ku kartucă ku sljiś šȋ aša stvarurj dȋ edukacȋje škuolarji trȋabje sȋ să kunoaskă ku vuorbilji kontrirjiće.

Askultȋndu să ku bȋće, banucă or ku đeajśćilji la amȋnduoa mȋnj lu škuolarj să puoaće ušura ȋnvacatu lu numerji dȋn dekada adȋntȋnj.

POVĂSTȊTU LUMNJI

Aja śe je sucȋnat ȋn tjema Povăstȋtu lumnji să lukră prȋstă tuot anu la škuoală, dȋn karća dȋ ȋnvacat ka un instrumjent dȋ edukacȋje ka šȋ dȋn alće izvuora kum aljeaźe nastavnjiku, aluor realizacȋje oćitulu plănirjeašće ȋn rȋndu ku karakterjistika lu tuot škuolarju šȋ aluj aźunsurj dȋ ȋnvacat.

Dȋ vrjeamja kȋnd škuolarji să fak sȋ fije kadȋrj, ku aźutatu lu oćitul, sȋ ȋncaljagă povješćilji šȋ kȋnćiśilji, trȋabje luvat sama sȋ să vadă potrivjelurlji, relacȋjilji dȋ arje šȋ vrjeamje šȋ aja śe je aljes ȋn daskrisu lu stforurj šȋ priruodă. Škuolarji să ȋnvintă sȋ ujće junaśi ȋn povastă or kȋnćik, aluor karaktjeristikurj šȋ aja śe lukră; aluor emuocȋje (marjeac, trist, dȋ rȋs) šȋ sȋ aljagă al bun dȋn njebun.

Să kriśeašće kă je bun sȋ să śećaskă tjekstu la postăc, aśi să ginđeašće kă oćitulu pră planu, karje sȋngur a fakut ku dȋnamika śe a plănirjt, spunje tjekstu postată dȋpa postată šȋ vorbjeašće ku škuolarji dȋ aja śe je śećit, dȋ aja vrjeamje ij motivisȋašće sȋ sȋngurj sȋ povȋastuje.

Kum ȋs tjeksturlji plănirjic ku programu pruošć, skurc šȋ fakuc pră rȋnđitu lu potrivjelurj pră hronoluogije, škuolarju trȋabje sȋ ujće kȋnd šȋ unđe sa potrivit aja śe să lukră ȋn tjekst šȋ sȋ ȋncaljagă rȋnđitu lu potrivjelurj, śe sa ȋn fabula lu tjekst potrivjit ȋntȋnj, da śe prăurmă, śe a fuost nainća lu vro potrivjală, da śe dȋpa jea vinje.

Škuolarju trȋabje sȋ ujće kum ȋs poezija ku proza aljeasă ȋn fuormă (sȋ aljagă vjersu dȋn tjekstu dȋ pruoză) šȋ aluor măjpucȋnje karaktjeristikurj (aja śe ȋn lirjikă nuje fabulă, ritmika lu vjers or rȋnđitu lu potrivjelurj ȋn epikă šȋ aša śuoava), ma nu la nivuo lu definjisȋtu la tjerminurj. Škuolarju trȋabje sȋ aljagă kȋnćiku (šȋ kȋnćiku dȋ glumă - pră tuonu kum să kȋntă) dȋn povastă (basnă), ma fȋrdă definisȋtu lu tjerminurj dȋn teorija lu literatură. Aja să lukră mjerekucȋal šȋ la postăc ȋn razurlji măjbatrȋnje.

Škuolarju trȋabje sȋ poată sȋ ȋncaljagă śe ȋnsamnă śumalka fȋrdă formuljisȋtu lu stil; sȋ kunoaskă žanru lu basnje ka povješćilji śe ȋnsamnă śuoa altăśe (fȋrdă ȋnśeputu ku tjerminu lu aleguorije), kă ȋn basnje junaśi puot sȋ fije nu numa žuoavinjilji, ma šȋ bujedzȋlji, stvarurlji, kreaturilji antropomorfizujiće (Naruoku, Nađearđa) or uoamjenji šȋ, măjprăurmă, sȋ poată sȋ ȋncaljagă aja śe basna ȋnsamnă šȋ să vadă aja śe basna nje kriśeašće. Kum dȋ aăšća anj lu kopij să adaptirjeašće, skurćadză tjekstu lu basnă nus spuš elementurlji dȋ struktură lu žanru lu basnă (fabula šȋ kriśala).

Škuolarji să sprimăsk sȋ ujće ȋn tjekst vuorbje njekunoskuće šȋ măjpucȋn kunoskuće šȋ să ȋntrȋabje oćitulu sȋ lje tulmaśaskă kum ra ȋncaljeźa tjekstu măjbun. Purtac ku ȋntrabărilji (karje? śe? unđe? kȋnd? dȋśe?) dȋ sucȋnatu śe je spus, škuolarji ȋn rȋndu ku aluor pućearje, să sprimăsk sȋ fakă ka raspunsurlji: spusurj, pasusurj, tjeksturj skurće. Kȋnd lukră tjeksturj dȋ aja śe lumnja Vlahilor a fakut prȋn vuorbă, škuolarji să kunosk măjȋntȋnj ku estetikă ȋn skrisuoarje šȋ formirjesk aluor veđearje dȋ aja śe askultă. Oćitulu ȋj ȋnvintă să spună aja śe ginđesk.

Kȋnd lukră kȋnćiśilji dȋ lirjikă škuolarji la postăc să ȋnvacă sȋ kunoaskă šȋ asȋmće melodika lu kȋnćiśe šȋ sȋ lje recituje ku intonacȋje. Aljesu lu tjeksturj ȋn vjers dȋn aăalja ȋn pruoză nu să lukră la nivou lu teorije.

Să kriśeašće kă je bun sȋ să fakă dramatizacȋja lu povješćilji dȋn lumnje, bajkje šȋ basnje, kum sar škuolarji aduśe ȋn vuoja bună la aktivnosturj dȋ kreacȋje (ješȋtu la scjenă, źuoaka ku dramă, źuoaka ku papušă...). Aša škuolarji prȋn vaspitujitu lu škuoală ȋntruuna ȋnvacă šȋ bontuonu ȋn teatăr.

Dȋ la razu aldȋntȋnj ku sucȋnatu lu program să suflirjeašće ȋnvacatu lu tjerminurj dȋn literatură la postăc šȋ ku sistjem, da lu oćitulj să kriśeašće ȋn kontinuitjet sȋ să ȋnvjeacă vuorbje nuoj kum sar ȋngazda vuorbarju lu škuolarj. Supt ȋnvacatu la tjerminurj dȋ literatură nu să ginđeašće la ȋnvacatu lu aluor definicȋje, ma aluor numit šȋ dăskris, ujtatu lu aluj rolă ȋn tjekstu al spus.

KULTURA LU VUORBĂ

Tjema Kultura lu vuorbă kuprinđe ȋnvaljitu lu duoa dȋn patru părc dȋ literacȋja lu škuolarj, da aăalja ȋs vorbitu šȋ askultatu. Duoa karje uđesk, śećitu šȋ skrisu, să ȋnvaljesk ȋn aljelalće razurj lu ciklusu dȋ ȋnvăcamȋnt la škuoală. Edukacȋja šȋ ȋnvacatu ȋn asta tjemă ȋs śuśiće kȋrtă katatu lu kultura lu vuorbă, skrisuoarje, ȋngazdatu lu vuorbarj šȋ la ȋnvaljitu lu pućearja ȋn komunikacȋje lu škuolarj. Lukru la edukacȋje ȋn tjema Kultura lu vuorbă să realizujeašće ȋnpopljećit ku aljće tjemurj dȋn aăsta kurs, ka šȋ prȋn lekcȋje sȋngurje.

Vorbitu lu škuolarj să ȋnvaljeašće prȋn vuorbă ȋn karje oćitulu ȋj ȋnđirjaptă sȋ ajbje măjbună aluor komunikacȋje. Ȋn vuorba dȋ tjekstu dȋ literatură or dȋ vro tjemă, škuolarji raspund la ȋntrabărj, ȋntrabă, spun śe ginđesk. Vuorba sluobȋdă, vuorba dȋ drustvă je baza lu komunikacȋja dȋ tuoatădzȋ šȋ dȋ aja škuolarji trȋabje ȋnđirjeptac ȋn aja parće sȋ frumuos ȋnśeapă vuorba, ȋnskimbje la informacȋje šȋ sȋ ajbje bontuon. Škuolarji să ȋnvintă sȋ formirjaskă kriśală ȋn karje o sȋ fije informacȋje dȋn vijaca škuolji. Dȋ vreamja dȋ vuorbă škuolarji să ȋnvintă sȋ vorbaskă, sȋ đea ȋnformacȋje, sȋ spună śe ginđesk, numaskă śe asȋmt ku vuorbilji aljeasă.

Foarma lu vorbit karje să kriśeašće je povăstujitu, propovăstujitu šȋ dăskrisu. Aja ȋs sucȋnuturlji lu program, sucȋnuturlji lu ȋnvacat. Škuolarju la postăc să bagă ȋn vuorbă šȋ ȋnvacă kum sȋ propovȋastuje tjekstu, kum sȋ povȋastuje or kum sȋ dăskrije. Vuorba să realizuje prȋn vježbje dȋ vorbit ku aźutarja lu plan. Planu lu škuolarj aźută sȋ proginđaskă sucȋnutu lu vuorbă, ma nu trȋabje ȋnpeđekac aăja karje puot sȋ vorbaskă sȋngurj ku aluor plan, or fȋrdă jeal. Dȋn gură să propovȋastuje vrun tjekst skurt, aja śe a vadzut ȋn teatăr or la film. Să kriśeašće aăsta povăstujit: povăstujitu dȋ sljikă or pră rȋndu dȋ sljiś (povasta ȋn sljiś), povăstujitu dȋ petrekuće šȋ potrivjealje... Să dăskrije dȋ sezuoanje pră an, dȋ bujedz šȋ žuoavinje, dȋ drugarju or drugarjica a măjbună, dȋ aj dȋn kasă šȋ aša. Škuolarji să ȋnđirjaptă sȋ vorbaskă kum trȋabje.

Ȋnvacatu dȋn kap šȋ vorbitu lu tjeksturj aljeasă or aluor postăc je ȋnđirjeptat ȋn parća lu ȋngazdatu lu vuorbarj šȋ vuorba kum trȋabje. Să vorbăsk dȋn kap aljeasă kȋnćiśe karje ȋs ȋnvacaće odată ku ȋnvacatu lu recitujitu đirjept. Prȋnga aja, să puot ȋnvaca šȋ dȋn kap vorbi tjeksturlji skurće postăc dȋn povješć or dȋn tjeksturj dȋ dramă (junaku). Cȋlju lu asta suoartă dȋ vorbit je sȋ să vorbaskă ku ȋntonacȋje, da nu numa memorisȋtu lu tjekst. Dȋ aja trȋabje luvat sama šȋ bun aljes aja śe kopiji o sȋ ȋnvjeacă sȋ spună dȋn kap, da vrunji dȋn kriterijumurj ȋs vrjedujala lu tjekst šȋ kum aduśe ku anji lu kopij. Žuoakă dȋ scjenă măjbun je sȋ să realizuje pră tjeksturj dȋ literatură karje ȋs bunje dȋ improvizacȋje la scjenă.

Ȋngazdatu lu vuorbarj dȋspră vuorbitu ȋnđirjeptat să realizuje askultȋndu să ku vuorbje śe trȋabje la vorbit, ȋnvacȋnd šȋ askultȋnd ku vuorbje nuoj, ka šȋ larźind kuprinsu lu aja śe ȋnsamnă o vuorbă. Vuorbilji nuoj să ȋnvacă dȋn vuorbitu ȋnđirjeptat šȋ dȋn tjekstur dȋ literatură šȋ njeliteratură. Škuolarji să ȋnđirjaptă ȋn parća sȋ să askulće ku vuorbje dȋn aluor vuorbarj karje je aktivirjit šȋ ku aja śe je în kap, ma ku śe nu să askultă, śe poaće măjbun spună ȋnfuormacȋja karje vrjea, ma šȋ sȋ puoată sȋ fakă ku vuorba măjfrumuos vorbitu.

Kultura lu ljimbă alu škuolarj să ȋngažđeadză šȋ prȋn źuoakă, măjkusama prȋn źuoakă dȋ ljimbă. Źuoaka să aljeaźe pră aja śe vojesk škuolarji or ȋn kontjekstu lu sucȋnatu dȋ edukacȋje. Aja puoaće sȋ fije źuoakă ku vuorbit (vorbitu ku papuša njekuminće, vorbitu ku junaku dȋn literatură...), dȋpa aja źuokă dȋ situacȋje, situacȋj dȋn tuotdȋuna (vorbitu ȋn prodavnjică, la stanjica dȋ autobus, la duoktuor,...). Sȋ puot aljeźa šȋ anagramurj, rebusă, palindruomurj, doȋnpluće, pruoašće vuorbje ȋnkruśišaće.

Askultatu arje marje vrjedujală ȋn komunikacȋje. Škuolarji să ȋnvacă sȋ askulće suvorbituorju ku griže šȋ kultură. Ȋn kontjekstu dȋ edukacȋje škuolarji askultă śe ajlalc vorbăsk šȋ aja prodzȋk ku reprodukujitu šȋ parafrazirjitu lu aja śe a askultat, ka šȋ lukrȋnd pră rugatu šȋ ȋnstrukcȋjilji dȋn gură a lu aj batrȋnj šȋ aluor drugarj. Askultatu ku grižă să praktikujă šȋ ȋn situacȋjilji simulirjiće (źuoaka dȋ vuorbă šȋ dȋ situacȋje). Škuolarji askultă śećitu lu oćitul šȋ spikjer.

Źuoaka dȋ ȋnvaljit askultatu ku grižă să lukră ȋn kontjekstu lu edukacȋje: askultatu ku grižă ku daćina, sȋ dzȋśem, Kunoašće karje vorbjeašće, askultă kum vorbjeašće (ȋn śeat, jut), Aud glasu...

ELEMENTURLJI DȊ KULTURĂ ŠȊ TRADICȊJE

Tjema dȋprăurmă karje să lukră ȋn programu dȋ edukacȋje šȋ ȋnvacat lu Vuorba šȋ kultura Vlaha, Elementurlji dȋ kultură šȋ tradicȋje, makră dȋkă să lukră băškašȋt je ljegată ku aljelalće tjemj. Ja pră număru lu śasurj numic dȋ realizacȋje ja arje măjmarje kuprins, da prȋn ja să škuolarji kunosk ku aluor kultură šȋ tradicȋje kum ra puća sȋ o pastrjeadză šȋ ȋnojaskă. Prȋn mulće aktivnosturj ȋn la śasur situacȋje simulirjiće škuolarji să kunosk ku aja kum să faśe Pašćilji, Kraśunu, or praznjiku, da šȋ ku aluor luok ȋn aălja ritualji šȋ ka kopij da šȋ ka aj batrȋnj vrodată. Aša je šȋ ku kunoskutu lu fakutu lu boćeadz, nuntă or pomană. Škuolarji să ȋnvintă kȋnd puot sȋ arȋaće aja śe a ȋnvacat la śas šȋ ȋn situacȋje dȋ tuoatădzȋ la aluor kăš. Aša sȋ ȋntarjeašće ȋnvacamȋntu prȋn ljegatu lu aja śe škuolarju aduśe ku jeal dȋn izvuoară dȋnafară dȋ škuoală ku aja śe ȋj dȋa škuoala, nastavnjiku šȋ kărcȋlji dȋ ȋnvacat.

Ȋn kultura vlasaskă mult să cjeanuje źuoku šȋ kȋnćiku, dȋspră śe škuolarji să ȋnvintă sȋ ȋnvjeacă pašurlji dȋ źuok. Să kunuosk ku instrumjenturlji dȋ muzikă ku karje să faśe melodija lu źuokurj šȋ kȋnćiśe vlasăšć. Prȋnga aja, školarji să kunosk šȋ ku puortu vlahilor dȋn aluor luok šȋ okuol. Kunoskutu ku puortu lumnji puoaće sȋ fije petrjekut ku lukru fakutu lu puort dȋn arćije šȋ/or dȋn pȋndză, ku aźutarja lu nastavnjik šȋ parinc, da dȋpa aja šȋ ȋnbrakatu la papušă ȋn aja, sȋ puoaće šȋ crtaji puortu šȋ aša. Dȋn plastelin škuolarji puot sȋ fakă fuorma lu mȋnkăr vlasăšć šȋ sȋ lje numaskă. Kunoskutu ku mȋnkarja dȋn tradicȋje să puoaće faśa šȋ ku aluor degustacȋje la kăš or la vro manifjestacȋje, la karje škuolarji puot sȋ să dukă ku parincȋ or ȋn grupă ku oćitulu šȋ ajlalc škuolarj.

Ku zanaturj šȋ lukrurj vlasăšć batrȋnje škuolarji puot sȋ să kunoaskă kȋnd să duk akuolo unđe să lukră zanatu, or la vro moară batrȋnă, or la baśije. Dȋka aja nu să puoaće, lu škuolarj trȋabje aratat audio-video materjal dȋn karje jej puot sȋ vadă lukrurlji šȋ zanaturlji batrȋnje karje Vlasi măjmult a lukrat.

Măjmult trȋabje sȋ să kinuje sȋ să pastrjeadză šȋ pazaskă identitjetu šȋ marosȋja Vlahilor, ma nu prȋn frăzurj ma ȋn praksă, aratȋnd la vrjedujala lu uoamjenj šȋ etnicitjeturj, poštujala ȋntră etnij, tolerancȋje šȋ ȋnterakcȋje.

Kum să realizuje programu

Trȋabje ȋn tuotdȋuna luvat sama dȋ daćina a măjmarje alu kurs: sȋ škuolarji ȋnvjeacă frumuos sȋ vorbaskă pră vuorba vlasaskă šȋ šćije dȋ aluor kultură šȋ tradicȋje. Trȋabje bagat dȋ sama śe škuolarji šćiu ȋntȋnj, ku śe vin dȋ la aluor kăš šȋ ȋn rȋndu ku aja lukrat ku tuot škuolarju băškašȋt, purtȋnd dȋ grižă šȋ dȋ tuot kolektjivu.

Atmosfjera la śas trȋabje sȋ fije relaksirjită, sȋ kaće o relacȋje dȋ partnerj ȋntră oćitul/nastavnjik šȋ škuolarj kum sar măjušuor trjeśa barijera lu psihă la aktivizacȋja lu pućearja lu vorbit šȋ ȋnvȋacurj. Tuot śe să lukră dȋ ljimbă să demonstrirjeašće ȋn kontjekst, nu să skuoaće dȋnlăturj. Kȋnd să vjeažbuje pućearja dȋ vuorbă dominirjesk dijaluogurlji ȋn măjmulće fuoarmje ȋn interakcȋja lu nastavnjik ku škuolarju šȋ škuolarju ku škuolarj. La vuorbit să kată sȋ fije ušuor, sȋ fije njeȋnsȋljit šȋ sȋ să spune kum trȋabje.

PETRJEKUTU ŠȊ VRJEDUJALA LU EDUKACȊJE ŠȊ ȊNVACAT

Petrjekutu šȋ vrjedujala lu progrjesu škuolarilor să lukră dȋ sȋ să puoată aźuns la aźunsurj, da ȋnśeapje ku ocjena dȋntȋnj lu nivou la karje je škuolarju šȋ ȋn relacȋje ku karje să ocjenjeašće kȋt progrjes a avut šȋ śe ocjenă o sȋ ajbje. Fijekarje aktivnuost arje potencijal dȋ procjenjitu lu aja kȋt sa mărs nainće šȋ dȋ sȋ să kapiće informacȋje napuoj. Tuot śasu dȋ edukacȋje šȋ aktivnuosturlji lu škuolarj je šansa dȋ sȋ să formirjaskă ocjenă, dȋ sȋ să registruje kȋt škuolarju a mărs nainće šȋ sȋj să spună śe trȋabje šȋmăj sȋ lukrje.

Formirjitu lu ocjenă je un nou princip ȋn edukacȋje karje sucȋnje procjenujitu lu aja śe să šćije, śe să puoaće, cȋnutu šȋ rȋndu la lukru, ka šȋ ȋntarjitu lu kompetencȋj dȋ vrjeamje lu eukacȋje šȋ ȋnvacat. Măsuratu la formirjitu lu ocjenă sucȋnje astrȋns la fakturj dȋ aja śe škuolarji a lukrat, a măjđeasă ȋs aăašća tjehnjike: realizacȋja lu daćinj ȋn praksă, petrekutu šȋ ȋnsamnatu lu aja śe škuolarji lukră dȋ vrjeamje dȋ edukacȋje, komunikacȋja ȋntră nastavnjik šȋ škuolarj, registru dȋ tuot škuolarju (mapa dȋ progrjes) šȋ aša. Lukră lu nastavnjik să sucȋnje dȋn plănirjit, realizujit, petrjekut šȋ vrjedujit. Nastavnjiku trȋabje ȋn kontinuitjet sȋ petrjakă šȋ ocjenjaskă diferjencirjit prȋnga aja śe škuolarji a fakut, šȋ procjesu lu edukacȋje šȋ ȋnvacat, ka šȋ pră jeal sȋngur šȋ aluj lukru. Ku tuot śe să arată bun šȋ śe aźută, nastavnjiku o sȋ să aźuće ku aja ȋn aluj praksă dȋ edukacȋje, da tuot śe să arată ka njedastul bun ar trăbuji ogođit sȋ fije măjbun.

NEMAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Schlüsselwörter: Sprache, Sprachäußerung, Literatur, Tradition, Kultur

DIDAKTISCHE UND METHODISCHE UMSETZUNG DES CURRICULUMS

Das Curriculum für das Fach Deutsch mit Einbezihung von ethnokulturellen Komponenten besteht aus zwei Fachbereichen: Deutsche Sprache und Literatur und Ethnokultur. Die Unterrichtsstunden sollten nicht aufgrund der Fachbereichen aufgeteilt werden, aber in jeder Stunde soll der deutschen Kultur und der Kultur der Donauschwaben in Serbien, mit einem Schwerpunkt auf Volkstradition und Bräuche, Aufmerksamkeit geschenkt weden. Beide Bereiche verflechten sich, und keines kann isoliert ohne Zusammenwirken mit anderen Bereichen gelehrt werden. Wir empfehlen jedoch eine grobe Aufteilung: Deutsche Sprache - 30 Stunden und Ethnokultur - 42 Stunden.

Die deutsche Sprache wird durch die Inhalte Kinderliteratur, Naturkunde, traditionelle Kultur, Musik und Kunst gelehrt. Alle diese Inhaltesollte man gegenseitig verbinden und gleichzeitig einem bestimmten Thema (Jahreszeiten, Traditionen, Gastronomie der Donauschwaben...) den Vorrang geben. Um die vorgeschlagene Inhalte in eine Einheit verknüpfen zu könnten, wird eine Doppelstunde (90 Minuten) empfohlen.

Das Curriculum für das Fach Deutsch mit Einbezihung von ethnokulturellen Komponenten baut auf den Lernergebnissen, dem Lernprozess und dem Lernerfolg auf. Die Lernergebnisse schließen die Beschreibung von integriertem Wissen, Fähigkeiten, Einstellungen und Werten, die der Schüler entwickelt, ein.

I. UNTERRICHTSPLANUNG

Das auf Lernergebnisse eingestellte Curriculum gibt den Lehrern mehr Freiheit, mehrere Möglichkeiten bei der Gestaltung des Unterrichts. Die Rolle des Lehrers ist dieses Curriculm an die bestimmte Zielgruppe (Klasse) anzupassen und dabei die Sprachkentnisse, die Zusammensetzung der Klasse und die Merkmale der Schüler, Lehrwerke und Lehrmaterialien, die technische Ausstattung der Schule, die Ressourcen, Möglichkeiten und Bedürfnisse der lokalen Gemeinschaft, in der sich die Schule befindet, zu beachten. Von den gegebenen Lernergebnissen und Inhalten ausgehend erstellt die Lehrkraft zunächst ihren Jahresplan, aus dem er später seine operative Pläne entwickelt.

Bei der Unterrichtsplanung sollte man darauf achten, dass das Lehrwerk nicht den Inhalt des Faches bestimmt, das es auch ein Lehrmittel ist. Deswegen ist es sehr wichtig die im Lehrwerk gegebenen Inhalte selektiv einzusetzen. Neben dem Lehrwerk, als einer der Wissensquellen, soll die Lehrkraft den Schülern ermöglichen, auch andere Lernquellen zu nutzen wie Film, Musik, Besuch in einer Bibliothek. Es wird empfohlen, den Schülern keine Hausaufgaben aufzugeben, aber man könnte ihnen einige literarische Werke zum fakultativen Lesen empfehlen. Bei der Planung des Lehr- und Lernprozesses sollten das Wissen, die Erfahrung, die intellektuellen Fähigkeiten und die Interessen der Schüler berücksichtigt werden.

II. DURCHFÜHRUNG DES CURRICULUMS

DEUTSCHE SPRACHE UND LITERATUR

Die vorgeschlagenen Inhalte im Bereich der Literatur werden durch das ganze Jahr über mit Hilfe von Lehrbüchern, Arbeitsblättern als Grundmaterial für die Arbeit und mit Hilfe von Audio- und Videoaufnahmen bearbeitet, so dass der Lehrer entsprechend den individuellen Eigenschaften der Schülern und den Lernergebnissen entsprechend seinen Lehrplan vorbereitet.

Pflichtlektüre sind hauptsächlich Werke, die zu dem nationalen Korpus gehören, die mit Werken der zeitgenössischen Kinderliteratur angereichert werden. Die Auswahl der Werken basiert hauptsächlich auf dem Prinzip der Altersangemessenheit, so dass am häufigsten Kindergedichte und Kindergeschichten vorkommen.

DEUTSCHE SPRACHE

Im Sprachunterricht wird die mündliche Kommunikation in der deutschen Bildungssprache entwickelt.

Bei den Schülern sollte man die Verwendung von Wörtern und ihre richtige Aussprache in der deutschen Bildungssprache fördern.

Das Zuhören ist eine wichtige Tätigkeit in der Kommunikation. Im Unterricht sollte das sorgfältige Zuhören, das Verstehen des mündlichen Textes und die richtige Reaktion geübt werden. Dies wird durch Hörübungen erreicht. Im Unterrichtskontext hören die Schüler zu, was andere sagen, und das bestätigen sie durch Wiederholung oder durch Paraphrasieren des Audiotextes. Aufmerksames Zuhören wird in simulierten Situationen (Sprach- und Situationsspielen) praktiziert. Spiele für die Entwicklung des aufmerksamen Zuhörens werden im Rahmen des Unterrichts mit einer bestimmten Aufgabe ausgeführt (Erkenne, wer spricht; Hör, wie ich spreche - leise, langsam, schnell..) Die Lehrkraft sollte auch auf die richtige Aussprache der Laute achten und die Aussprache der Bildungssprache und der Sprache der Donauschwaben mit den Schülern besprichen.

Die richtige Aussprache kann man einüben auch durch:

Erzählen d.h. Nacherzählen des gehörten Textes

Beschreibung der unmittelbaren Umgebung, Tiere, Früchte, Kleidungsstücke

Reproduktion - Bildbeschreibung oder Bildgeschichten

Simulation realen Situationen - Dialoge (im Laden, beim Arzt, in der Post, auf dem Markt, im Kino), Gespräch mit der ungehorsamen Puppe oder mit einer literarischen Gestalt

Wortspiele - Buchstabenspiele, Rebusse

DEUTSCHE LITERATUR

Das Curriculum sieht die Bearbeitung von kurzen literarischen Texten vor. Das Curriculum ermöglicht der Lehrkraft ihrer Wahl nach ein Werk mit einem Anderen zu ersetzen oder auszutauschen (30%). Auf diese Weise wird ein flexibler und kreativer Umgang mit literarischem Inhalt angeboten. Die Lehrkraft plant die Umsetzung des Curriculums im Einklang mit den individuellen Eigenschaften der Schüler um die Lernergebnisse zu erreichen. Bei der Bearbeitung eines literarischen Textes ist seine Präsentation wichtig. Die Lehrkraft kann selbst oder mit Hilfe von authentischen Audio- und Videoaufzeichnungen den Text präsentieren.

Weiterhin kann man zur Darstellung des Inhalts Folgendes verwenden:

Pantomime (als eine Art Drama Techniken), sowie auch das komplette physikalische Antwort-Verfahren, es sehr beliebt und effektiv, nicht nur für diese Altersgruppe, sondern auch später. Sie ist besonders für Schüler mit kinästhetischem Lernstil geeignet (das Übersetzen des ausgesprochenen Wortes in Bewegung und umgekehrt). Pantomime eignet sich für die Einführung und Einübung von allen Wortarten.

Dialogmodellen (als Grundlage für "Nachahmen") sind sehr effektiv für die Sprachentwicklung. Wenn die spontane Kommunikation unter den Schülern fehlt, kann die Lehkraft Puppen verwenden - einfache Puppen oder Puppen aus Plüsch, aus Socken oder Papier - und so macht sie ein entsprechendes Dialogmodell. Die Lehrkraft kann sich mit der Puppe, die Fgragen stellt, an die Schüler wenden. Die Schüler werden schnell und einfach Antworten geben können, aber auch Fragen stellen. Natürlich ist es notwendig, eine geeignete Umgebung zu schaffen, wo die schüchterne Schüler zum Sprechen ermutigt werden können.

Neben der Korrelation zwischen den Texten ist es notwendig, dass der Lehrer eine vertikale Korrelation zustande bringt. Der Lehrer sollte mit dem Inhalt des Faches Deutsch mit Einbezihung von ethnokulturellen Komponenten vertraut sein, um das Prinzip der Stufenmäßigkeit zu respektieren.

Die horizontale Korrelation bringt der Lehrer zustande, in Verbindung vor allem mit den Fächern Naturkunde, Kunst, Musik, Religion, als auch mit den Inhalten der Ethnokultur d.h. mit der Kultur der Donauschwaben.

Mögliche Beispiele der Inhaltsverbindung aus dem Bereich Naturkunde, Ethnokultur, Kunst, Musik und Religion:

Thema: Volkstradition und Religion

- Lyrik, Prosa, Lied, was zum Thema eines der religiösen Feiertagen hat.

- Beispiel 1: Prosa: Alfons Schweigert: Die Geschichte von St. Nikolaus Herstellung und Bemalen von Stiefeln aus Pappe, die mit Weihnachtskarten und Glückswünschen in den deutschsprachigen Ländern und auch bei den Donauschwaben gefüllt werden.

- Beispiel 2: Prosa: Irene Hope: Die Geschichte von Weihnachten (Religion und Literatur); Der Weihnachtsmann und das Christkind in den deutschsprachigen Ländern und bei den Donauschwaben (Naturkunde, Ethnokultur), Frederik Fale: Advent, Advent (Religion und Dichtung); Volkslied: Oh, Tannenbaum (Musik); Weihnachtsschmuck basteln, den Weihnachtskuchen (Stollen), der in den deutschsprachigen Ländern und bei den Donauschwaben zur Tradition gehört, backen.

SOZIOKULTURELLE KOMPETENZ UND DIE ETHNOKULTURELLEN KOMPONENTEN

In dem Unterricht des faches Deutsch mit ethnokulturellen Komponenten gilt eine besondere Aufmerksamkeit der soziokulturellen Kompetenz, als einem Teil des Weltwissens über die Gemeinsamkeiten und Unterschiede zwischen den kulturellen und kommunikativen Modellen der Bevölkerungsmehrheit und der Minderheit. Die Schüler sollten allmählich die Kultur der Donauschwaben kennenlernen.

Einen besonderen Aspekt der soziokulturellen Kompetenz ist die interkulturelle Kompetenz, die die Bewusstmachung des Anderen, das Kennen und Verstehen der Gemeinsamkeiten und Unterschiede zwischen den Welten, der Sprachgemeinschaften innerhalb sich der Schüler bewegt, einschließt. Die interkulturelle Kompetenz beinhaltet auch die Toleranzentwicklung und die positive Einstellung gegenüber den individuellen und kollektiven merkmalen der Sprecher von anderen Sprachen, den Angehörigen der anderen Kulturen, die sich in einem größeren oder geringeren Maß von der eigenen unterscheiden. Also mit allmähligem Einführen von soziokulturellen Inhalten auf dem niedrigsten Sprachniveua (Kennenlernen, Singen von ensprechenden Liedern u.ä.) wird der Entwicklung einer interkulturellen Persönlichkeit beigetragen, durch das Bewusstmachen von Werten verschiedener Kulturen und Entwicklung der Fähigkeit, die erworbenen interkulturellen Erfahrungen in das eigene kulturelle Verhaltens, -und Glaubensmodell zu integrieren.

III BEGLEITEN UND BEURTEILEN DES LERNPROZESSES UND DES UNTERRICHTS

Das Begleiten und die Beurteilung von Schülerleistungen ist in der Funktion der Ereichung von Lernergebnissen und beginnt mit der Beurteilung des Eingangsniveaus im Verhältnis zu dem was im Lernprozess beurteilt wird. Jede Aktivität ist eine gute Gelegenheit für die Beurteilung von Lernfortschritten und für Rückmeldungen. Jede Unterrichtsstunde und jede Schüleraktivität ist eine Gelegenheit für die formative Beurteilung dh. für das Registrieren von Lernfortschritten und für das Planen von weiteren Aktivitäten.

Die formative Beurteilung ist Bestandteil des modernen Unterrichts und beinhaltet die Beurteilung von Wissen, Fertigkeiten, Einstellungen und Verhalten, wie auch die Entwicklung von entsprechenden Kompetenzen im Lehr-und Lernprozess. Bei der formativen Beurteilung werden Informationen über Lernfortschritte gesammelt und die meisten Techniken, die dabei eingesetzt werden, sind: Durchführung von praktischen Aufgaben, Beobachten und Notieren von Schüleraktivitäten im Unterricht, Lehrer - Schüler Kommunikation, Führung von Schülerregister (Lernfortschritt Map) usw. Die Ergebnisse der formativen Beurteilung sollen am Ende des Unterrichtsmoduls summativ in einer Bewertung - Note zusammengefasst werden.

Die Arbeit jeder Lehrkraft besteht aus Planen, Durchführen, Begleiten und Beurteilen. Es ist wichtig, dass die Lehrkraft andauernd nicht nur die Schülerleistungen und den Unterrichtsprozess begleitet und beurteilt, sondern auch sich selbst und die eigene Tätigkeit. Alles was zu guten Ergebnissen führt, wird die Lehrkraft weiter in ihrer Unterrichtspraxis einsetzen und alles was nicht genug effektiv und effizient ist, sollte geändert werden.

Ključni pojmovi sadržaja: jezik, jezičko izražavanje, književnost, tradicija, kultura

UPUTSTVA ZA DIDAKTIČKO-METODIČKO OSTVARIVANJE PROGRAMA

Program nastave i učenja Nemačkog jezika sa elementima nacionalne kulture čine dve predmetne oblasti: Nemački jezik i književnost i Nacionalna kultura. Podela nastavnih časova ne bi trebala da bude urađena na osnovu predmetnih oblasti, ali na svakom času treba posebnu pažnju posvetiti kulturi izražavanja učenika i kulturi Podunavskih Nemaca u Srbiji sa naglaskom na narodnu tradiciju i običaje. Obe oblasti se prožimaju i nijedna se ne može izučavati izolovano i bez sadejstva sa drugim oblastima. Ipak preporučujemo okvirnu podelu: Nemački jezik - 30 časova i Nacionalna kultura - 42 časa.

Nemački jezik se izučava na sadržajima iz dečije književnosti, Sveta oko nas, tradicionalne kulture, muzičke i likovne kulture. Sve ove sadržaje je potrebno povezati, ali istovremeno prednost dati jednoj određenoj temi (godišnja doba, običaji, gastronomija Podunavskih Nemaca...). Da bi se preporučeni sadržaji mogli povezati u jednu celinu predlaže se održavanje nastave kao dvočasa u trajanju od dva puta po 45 minuta.

Program nastave i učenja Nemačkog jezika sa elementima nacionalne kulture zasnovan je na ishodima, odnosno na procesu učenja i učeničkim postignućima. Ishodi predstavljaju opis integrisanih znanja, veština, stavova i vrednosti koje učenik gradi.

I. PLANIRANJE NASTAVE I UČENJA

Program nastave i učenja orijentisan na ishode nastavniku daje veću slobodu, više mogućnosti u kreiranju i osmišljavanju nastave i učenja. Uloga nastavnika je da kontekstualizuje ovaj dati program potrebama konkretnog odeljenja imajući u vidu: nivo znanja nemačkog jezika, sastava odeljenja i karakteristike učenika; udžbenike i druge nastavne materijale koje će koristiti; tehničke uslove, nastavna sredstva i medije kojima škola raspolaže; resurse, mogućnosti, kao i potrebe lokalne sredine u kojoj se škola nalazi. Polazeći od datih ishoda i sadržaja nastavnik najpre kreira svoj godišnji, globalni plan rada iz koga će kasnije razvijati svoje operativne planove.

U fazi planiranja nastave i učenja veoma je važno imati u vidu da je udžbenik nastavno sredstvo i da on ne određuje sadržaje predmeta. Zato je potrebno sadržajima datim u udžbeniku pristupiti selektivno. Pored udžbenika, kao jednog od izvora znanja, na nastavniku je da učenicima omogući uvid i iskustvo korišćenja i drugih izvora saznavanja kao što su film, muzika, poseta biblioteci itd. Preporučuje se da se učenicima ne zadaju domaći zadaci, ali im se mogu predložiti književna dela za neobavezno čitanje. Prilikom planiranja procesa nastave i učenja treba voditi računa o znanjima, iskustvima, intelektualnim sposobnostima i interesovanjima učenika.

II. OSTVARIVANJE NASTAVE I UČENJA

NEMAČKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Preporučeni sadržaji iz oblasti Književnost se obrađuju u toku cele godine iz udžbenika, radnih listova kao osnovnog materijala za rad, audio i vizuelnih snimaka tako što nastavnik svoj plan izrađuje u skladu sa individualnim karakteristikama učenika i sa ishodima učenja.

Obavezna lektira se sastoji uglavnom, iz dela, koje pripadaju nacionalnom korpusu, koji je obogaćen delima savremene književnosti za decu. Izbor dela se oslanja, uglavnom, na delima po principu primerenosti uzrastu te je najzastupljenija dečija poezija i dečija proza.

NEMAČKI JEZIK

U nastavi jezika učenici se osposobljavaju za usmenu komunikaciju standardnim nemačkim jezikom.

Od učenika treba zahtevati upotrebu reči standardnog nemačkog jezika kao i njihov pravilan izgovor.

Slušanje je važna aktivnost u komunikaciji. Učenike treba upućivati na pažljivo slušanje sagovornika i razumevanje izgovorenog kao i na pravilno reagovanje. Ovo se postiže vežbama slušanja. U nastavnom kontekstu učenici slušaju ono što drugi govore i to potvrđuju ponavljanjem ili parafraziranjem slušne poruke. Pažljivo slušanje se praktikuje i u simuliranim situacijama (govorne i situacijske igre). Igre za razvijanje pažljivog slušanja izvode su u nastavnom kontekstu sa određenim zadatkom (Prepoznaj ko govori; Slušaj kako govorim - tiho, sporo, brzo..) Nastavnik treba da obrati pažnju i na pravilan izgovor glasova, da sa učenicima prokomentariše izgovor glasova u standardnom jeziku i u jeziku Podunavskih Nemaca.

Pravilan govor se može uvežbavati i:

Pričanjem tj. prepričavanjem odslušanog teksta

Opisivanjem predmeta iz neposrednog okruženja, životinja, voća, delova odeće.

Reprodukcijom -opisivanjem slike ili sleda radnje na osnovu ilustracija

Simuliranjem stvarnih situacija (razgovor u prodavnici, kod lekara, u pošti, na pijaci, u bioskopu) razgovor sa neposlušnom lutkom ili književnim likom

Igrama reči - Na slovo na slovo...., rebusi

KNJIŽEVNOST

Osnovu programa književnosti čine kratki tekstovi. Program dopušta nastavniku dopunjavanje ili zamenu jednog njegovog dela (30%) po sopstvenom izboru. Tako osmišljen program omogućava fleksibilan i kreativan pristup književnim sadržajima. Nastavnik planira njihovu realizaciju u skladu sa individualnim karakteristikama učenika radi postizanja ishoda učenja. Prilikom obrade književnog teksta važna je njegova prezentacija. Nastavnik može lično ili uz pomoć autentičnog audio i vizuelnog zapisa da prezentuje tekst.

Osim toga za prezentaciju sadržaja može se koristiti i sledeće:

Pantomima (kao vrsta dramskih tehnika), kao i metoda potpunog fizičkog odgovora, veoma je omiljena i efikasna, ne samo na ovom uzrastu već i kasnije. Naročito je pogodna za učenike kinestetičkog stila učenja (prevođenje izgovorene reči u pokret i obrnuto). Pantomima je pogodna za uvođenje i uvežbavanje svih vrsta reči.

Dijaloški modeli (kao osnova za "imitiranje") veoma su efikasni za razvijanje govora. U nedostatku spontane komunikacije među učenicima nastavnik može da koristi lutke - obične plišane, pravljene od čarapa ili papira - i tako napravi odgovarajući dijaloški model. Nastavnik se može obraćati učenicima sa lutkom koja pita. Učenici će vrlo brzo i lako moći da daju odgovor, ali i da postave pitanja. Naravno, potrebno je obezbediti odgovarajući kontekst koji će i stidljivijim učenicima omogućiti da se ohrabre i progovore.

Pored korelacije među tekstovima, neophodno je da nastavnik uspostavi vertikalnu korelaciju. Nastavnik treba da je upoznat sa sadržajima predmeta Nemački jezik saelementima nacionalne kulture za naredne razrede radi poštovanja principa postupnosti.

Horizontalnu korelaciju nastavnik uspostavlja, pre svega, sa nastavom predmeta Svet oko nas, Likovna kultura, Muzička kultura, Verska nastava kao i sa sadržajima nacionalne kulture tj. kulture Podunavskih Nemaca.

Mogući primeri povezivanja sadržaja iz oblasti Sveta oko nas, nacionalne kulture, Likovne kulture, Muzičke kulture i Verske nastave:

Tema: Narodni običaji i verovanja:

- poezija, proza, pesma koja za temu ima jedan od verskih praznika.

- Primer 1: proza: Alfons Švajgert: Priča o Sv. Nikoli i izrada, oslikavanje čizmica od kartona u koje se stavljaju Božićne čestitke i/ili želje u zemljama nemačkog govornog područja i kod Podunavskih Nemaca;

- Primer 2: proza: Irene Hope: Priča o Božiću (Verska nastava i Književnost); Deda Mraz (Weihnachtsmann) i Božić Bata (Christkind) u zemljama nemačkog govornog područja i kod Podunavskih Nemaca (Svet oko nas, nacionalna kultura), Frederik Fale: Advent, Advent (Verska nastava i poezija); narodna pesma: Oh, Tannenbaum (Novogodišnje drvce) (Muzička kultura); izrada ukrasa za jelku (Likovna kultura), božićni kolač (Stollen) u zemljama nemačkog govornog područja i kod Podunavskih Nemaca.

SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA I ELEMENTI NACIONALNE KULTURE I TRADICIJE

U nastavi nemačkog jezika sa elementima nacionalne kulture naročitu pažnju treba posvetiti razvoju sociokulturne kompetencije, kao skupu znanja o svetu uopšte, sličnostima i razlikama između kulturnih i komunikativnih modela društvene zajednice i svoje manjinske zajednice. Učenike treba postepeno upoznavati sa običajima Podunavskih Nemaca.

Poseban aspekt sociokulturne kompetencije predstavlja interkulturna kompetencija, koja podrazumeva razvoj svesti o drugom i drugačijem, poznavanje i razumevanje sličnosti i razlika između svetova, odnosno govornih zajednica, u kojima se učenik kreće. Interkulturna kompetencija podrazumeva i razvijanje tolerancije i pozitivnog stava prema individualnim i kolektivnim karakteristikama govornika drugih jezika, pripadnika drugih kultura, koje se u manjoj ili većoj meri razlikuju od njegove sopstvene. Dakle, postepenim uvođenjem sociokulturnih sadržaja na najnižem nivou (pozdravljanje, pevanje prigodnih prazničnih pesama i sl.) doprinosi se razvoju interkulturne ličnosti, kroz jačanje svesti o vrednosti različitih kultura i razvijanje sposobnosti za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.

III. PRAĆENJE I VREDNOVANJE NASTAVE I UČENJA

Praćenje i vrednovanje rezultata napredovanja učenika je u funkciji dostizanja ishoda, a započinje inicijalnom procenom nivoa na kome se učenik nalazi i u odnosu na šta će se procenjivati njegov dalji tok napredovanja, kao i ocena. Svaka aktivnost je dobra prilika za procenu napredovanja i davanje povratne informacije. Svaki nastavni čas i svaka aktivnost učenika je prilika za formativno ocenjivanje, odnosno registrovanje napretka učenika i upućivanje na dalje aktivnosti.

Formativno vrednovanje je sastavni deo savremenog pristupa nastavi i podrazumeva procenu znanja, veština, stavova i ponašanja, kao i razvijanja odgovarajuće kompetencije tokom nastave i učenja. Kao formativno merenje podrazumeva prikupljanje podataka o učeničkim postignućima, a najčešće tehnike su: realizacija praktičnih zadataka, posmatranje i beleženje učenikovih aktivnosti tokom nastave, neposredna komunikacija između učenika i nastavnika, registar za svakog učenika (mapa napredovanja) itd. Rezultati formativnog vrednovanja na kraju nastavnog ciklusa treba da budu iskazani i sumativno - brojčanom ocenom.

Rad svakog nastavnika sastoji se od planiranja, ostvarivanja i praćenja i vrednovanja. Važno je da nastavnik kontinuirano prati i vrednuje diferencirano, osim postignuća učenika, i proces nastave i učenja, kao i sebe i sopstveni rad. Sve što se pokaže dobrim i korisnim nastavnik će koristiti i dalje u svojoj nastavnoj praksi, a sve što se pokaže kao nedovoljno efikasnim i efektivnim trebalo bi unaprediti.

5. PREPORUKE ZA PRIPREMU INDIVIDUALNOG OBRAZOVNOG PLANA ZA UČENIKE KOJIMA JE POTREBNA DODATNA OBRAZOVNA PODRŠKA

5.1. Individualni obrazovni plan za socijalno uskraćene učenike i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Individualni obrazovni plan se priprema za učenike kojima je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, kasnijeg uključivanja u školovanje, nedovoljnog poznavanja jezika i drugih razloga potrebna dodatna obrazovna podrška. Cilj individualnog obrazovnog plana jeste postizanje optimalnog uključivanja takvih učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njihovo osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu. Za svakog učenika pojedinačno, prema njegovim specifičnim potrebama i mogućnostima, priprema se prilagođen način obrazovanja koji obuhvata individualni obrazovni plan, program i način rada koji sadrže: 1) dnevni raspored aktivnosti časova nastave u odeljenju; 2) dnevni raspored rada sa licem koje pruža dodatnu podršku i učestalost te podrške; 3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada; 4) posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazloženjem za odstupanje; 5) program po predmetima, u kome je precizirano koji sadržaji se obrađuju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podrškom; 6) individualizovan način rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada. Individualni obrazovni plan donosi pedagoški kolegijum na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje. Tim za inkluzivno obrazovanje čine nastavnik razredne nastave, stručni saradnik škole, roditelj/staratelj, a po potrebi pedagoški asistent i stručnjak van škole, na predlog roditelja/staratelja. Roditelj/staratelj daje saglasnost za sprovođenje individualnog obrazovnog plana. Nastavnik pri planiranju svog rada u odeljenju usklađuje svoj plan sa individualnim obrazovnim planom učenika. Sprovođenje individualnih obrazovnih planova prati prosvetni savetnik.

5.2. Individualni obrazovni plan za učenike sa izuzetnim sposobnostima

Za učenike sa izuzetnim sposobnostima priprema se individualni obrazovni plan, program i način rada kojim se utvrđuje obogaćen način obrazovanja i vaspitanja koji sadrži: 1) dnevni raspored aktivnosti časova nastave u odeljenju; 2) dnevni raspored rada sa licem koje pruža dodatnu podršku i učestalost te podrške; 3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada; 4) posebne standarde postignuća i prilagođene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazloženjem za odstupanje; 5) program po predmetima, precizirano koji sadržaji se obrađuju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom podrškom; 6) individualizovan način rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada.

6. NAČIN PRILAGOĐAVANJA PROGRAMA

6.1. Način prilagođavanja programa predmeta od značaja za nacionalnu manjinu

U nastavi predmeta od značaja za nacionalnu manjinu (svet oko nas, muzička kultura i likovna kultura) izučavaju se dodatni sadržaji koji se odnose na istorijsko i umetničko nasleđe određene manjine. Od nastavnika se očekuje da, u okvirima definisanog godišnjeg fonda časova, obrade i dodatne sadržaje, obezbeđujući ostvarivanje cilja predmeta, standarda postignuća učenika i definisanih ishoda. Da bi se ovo postiglo veoma je važno planirati i realizovati nastavu na taj način da se sadržaji iz kulturno-istorijske baštine jedne manjine ne posmatraju i obrađuju izolovano, već da se povezuju i integrišu sa ostalim sadržajima programa koristeći svaku priliku da se desi učenje koje će kod učenika jačati njihov osećaj pripadnosti određenoj nacionalnoj manjini.

7. UPUTSTVO ZA REALIZACIJU PROJEKTNE NASTAVE

Planom nastave i učenja u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja definisana je projektna nastava kao oblik obrazovno-vaspitnog rada kojim se razvijaju opšte međupredmetne kompetencije uz upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija. Usmerena je na dostizanje ishoda koji se prvenstveno odnose na logičko i kritičko mišljenje kao i pripremu učenika za lako snalaženje u svetu tehnike, tehnologije i računarstva, kako u svakodnevnom životu tako i u procesu učenja. U skladu je sa opštim ishodima obrazovanja i vaspitanja i u funkciji je kognitivnog, afektivnog i socijalnog razvoja učenika.

Potreba za uvođenjem projektne nastave, već u prvom razredu osnovne škole, počiva na savremenim shvatanjima deteta, nastave, funkcije obrazovanja i saznavanja kao socijalne konstrukcije podržane kroz saradničko delovanje, korišćenjem različitih izvora informacija i aktivnosti. Primenom ovakvog oblika rada dolazi do povezivanja poznatog i nepoznatog, učenja pomoću primera, učenja primenjivanjem, razvoja proceduralnih znanja, korišćenja informacionih tehnologija kao i kombinovanja konvergentnog (logičkog) i divergentnog (stvaralačkog) mišljenja. Projektna nastava ima elemente problemske i istraživačke nastave ali se u ovom obliku rada pored centralnog zahteva, koji se odnosi na traženje rešenja za neki problem, potenciraju još i procedure, planiranje, evaluiranje, prezentovanje rezultata, korišćenje savremenih tehnologija na pravilan način i naravno, timski rad, odnosno proces saradnje, koji je iznad samog rezultata u rešavanju problema.

Projektna nastava je deo celokupnog obrazovno-vaspitnog rada i prati nastavni proces uvažavajući specifičnosti nastavnih predmeta u prvom razredu. Oslonci planiranja i organizacije projektne nastave su: uvažavanje uzrasta učenika i njihove prirodne radoznalosti sa kojom dolaze u prvi razred; korišćenje vanškolskih znanja, veština i iskustava učenika; uključivanje svih učenika uz poštovanje njihovih različitosti; povezivanje sadržaja svih nastavnih predmeta i upotreba savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. Zato ovaj oblik rada omogućava da nastavni predmeti budu smisleno međusobno povezani kao i dovedeni u vezu sa svakodnevnim životom učenika. Na taj način se obezbeđuje razumevanje svrhe onoga što se uči, funkcionalno povezivanje znanja, veština i iskustava i motivacija učenika.

Projektna nastava je dragoceni oblik rada jer od učenika zahteva brojne aktivnosti, među kojima su: samostalno pronalaženje informacija; sposobnost rešavanja problema; samostalno učenje; rad u grupi, saradnju; kritički odnos prema vlastitom i tuđem radu; donošenje odluka; argumentovanje; usvajanje drugačijih, novih načina rada; planiranje; poštovanje rokova i preuzimanje odgovornosti.

S obzirom na uzrast učenika prvog razreda i činjenicu da je to njihov prvi susret sa ovakvim načinom rada, primereno je da se realizuju projektni zadaci gde je nastavnik glavni organizator aktivnosti, a samostalnost učenika se ispoljava u segmentima projekta gde je to moguće. Nastavnik pruža podršku svim učeničkim aktivnostima u toku projekta, a u prvom razredu često i pomoć. Povremene teškoće u komunikaciji i saradnji su očekivane jer se radi o učenicima koji su u fazi adaptacije na školu i o grupi koja se tek formira. Kultivisanje saradnje i načina na koji se komunicira u grupi su uvek važni ciljevi projektne nastave, a u prvom razredu su, može se reći, i prioritetni jer doprinose jačanju odeljenske kohezije. Takođe, tokom realizacije ovakvog oblika rada nastavnik ima mogućnost da dobro upozna učenike, njihove jače i slabije strane i da osmisli proces individualizacije za one kojima je to potrebno.

Projektnu nastavu treba planirati i organizovati na način da sadrži sve potrebne korake:

- definisanje cilja i ishoda koji se projektom žele postići;

- planiranje aktivnosti koje odgovaraju temi projekta, odnosno cilju projekta, podela aktivnosti, izbor materijala i metoda rada, definisanje mesta i dinamike rada;

- realizaciju planiranih aktivnosti;

- prikaz dobijenih rezultata i produkata projekta;

- vrednovanje projekta (procena ostvarenosti definisanih ciljeva i ishoda, ukazivanje na uspehe i teškoće u toku realizacije projekta).

Pri planiranju nastavnik treba da definiše tip projekta, da odredi njegov cilj, očekivane ishode, oblast kojom se bavi projekat i povezanost sa nastavnim predmetima, njegove sadržaje, aktivnosti učenika, potrebna sredstva, dinamiku rada po fazama i sve što je potrebno za uspešno sprovođenje projektne nastave. Kako je navedeno, za prvi razred, najprimereniji je polustrukturirani tip projekta gde nastavnik daje ograničen izbor tema, u velikoj meri definiše metodologiju rada i sam određuje koje će materijale dati učenicima, a koje će oni sami pronaći. Sve sadržaje treba realizovati kroz različito tematsko povezivanje u igri ili funkcionalnoj aktivnosti koja zadovoljava interesovanje i potrebe deteta na mlađem školskom uzrastu.

Kroz projektnu nastavu treba započeti sa razvijanjem osnova digitalne pismenosti. Na ovom uzrastu, upotreba IKT-a treba da bude svedena na upotrebu najjednostavnijih alata i upoznavanje sa korišćenjem interneta. Na kraju prvog razreda učenik bi trebao da bude u stanju da:

- pravilno uključi računar, pokrene program za crtanje, koristi odgovarajuće alatke ovog programa, sačuva svoj crtež i isključi računar.

- koristi internet za učenje i pronalaženje informacija uz pomoć nastavnika

- pravilno sedi pri radu za računarom

- zna da navede moguće posledice na zdravlje usled nepravilnog korišćenja digitalnih uređaja

Jedan od važnih ishoda realizacije projekta jeste osposobljavanje učenika da dobijene produkte učine vidljivim i predstave ih drugima. Brojni su načini da se to postigne (predstave, izložbe, kratki film, tekst u novinama, nastup na lokalnoj televiziji, predstavljanje za roditelje...), a njihov kvalitet nije prioritet.

Projektna nastava jeste zahtevniji oblik rada koji podrazumeva dobru pripremu nastavnika. Planom je predviđeno da se realizuje sa jednim časom nedeljno ali sam nastavnik će proceniti kakva dinamika rada najviše odgovara mogućnostima učenika i fazi u kojoj je projekat. To znači, da ukoliko je potrebno projektna nastava se može organizovati i na drugačiji način (na primer kao dvočas svake druge nedelje).

Roditelji treba da budu upoznati sa svrhom projektne nastave i njenim najvažnijim ishodima. Oni treba da podrže samostalne aktivnosti svoje dece, ili njihov zajednički rad sa drugom decom, kao i da razumeju zašto je važno da ne preuzimaju njihove zadatke u želji da imaju bolje produkte.

8. UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE VANNASTAVNIH AKTIVNOSTI

Škola je u obavezi da svojim Školskim programom i Godišnjim planom rada predvidi različite aktivnosti u skladu sa svojim resursima i prostornim mogućnostima. Pored organizacije izleta, poseta izložbama i saradnje sa lokalnom samoupravom, učenicima treba ponuditi veći broj društvenih, tehničkih, humanitarnih, sportskih i kulturnih aktivnosti. Te aktivnosti mogu se realizovati po programu koje je sama škola razvila, ali mogu se koristiti i programi koji su prethodno doneti kao izborni (npr. čuvari prirode, ruka u testu, narodna tradicija). Svrha ovih aktivnosti je podrška prilagođavanju učenika prvog razreda na školsku sredinu i zajednicu, kao i zadovoljavanje/proširivanje njihovih interesovanja, druženje sa vršnjacima kroz zajedničko delanje, iskazivanje sposobnosti, osamostaljivanje, razvoj nekih veština i drugo. Aktivnosti treba tako organizovati da učenici imaju što više mogućnosti za aktivno učešće, za kreativno ispoljavanje, za interakciju sa drugim učenicima, korišćenje različitih izvora informacija i savremenih tehnologija. Rezultate rada učenika u okviru vannastavnih aktivnosti treba učiniti vidljivim jer se na taj način obezbeđuje motivacija i zadovoljstvo učesnika aktivnosti. Brojni su načini na koji je moguće to ostvariti kao što su: organizovanje predstava, izložbi, bazara, objavljivanje na sajtu škole, kroz smotre stvaralaštva, sportske susrete i drugo.

Za učenike ovog uzrasta važno je da roditelji budu upoznati sa aktivnostima koje škola nudi i pomognu da njihova deca izaberu one koje im najviše odgovaraju.

HOR

Hor je, kao vannastavna aktivnost, važan činilac u kulturnom i javnom životu škole. Sa primerenim muzičkim programom hor predstavlja nezaobilazan sastavni deo školskih manifestacija, proslava i kulturnih manifestacija. Pevanje u horu u velikoj meri doprinosi smanjenju stresa, agresivnosti i poboljšanju zdravlja uopšte. Potvrđeno je da učenici koji pevaju u horu pokazuju bolje rezultate u učenju i socijalnim veštinama. Ujedno, pevanje u horu podstiče i doživotnu ljubav prema muzici.

Svaka osnovna škola je u obavezi da organizuje rad hora. U zavisnosti od broja učenika i njihovih pevačkih sposobnosti, mogu se formirati odeljenjski hor, razredni hor i/ili hor mlađih, to jest starijih razreda osnovne škole.

Obrazovni cilj obuhvata razvijanje muzičkog ukusa, stvaralačkih sposobnosti, spontanog izražavanja, muzičkog sluha i ritma, razvijanje glasovnih mogućnosti i učvršćivanje intonacije, sposobnost za fino nijansiranje i izražajno pevanje primenom elemenata muzičke izražajnosti (tempo, dinamika...). Učešće u horu razvija dečji glas, pravilno držanje, disanje, intonaciju, izgovor i artikulaciju.

Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu - timski rad, razvijanje tolerancije, discipline, poštovanja različitosti i pravila ponašanja, razvijanje odgovornosti pojedinca za uspeh cele grupe, sticanje samopouzdanja, savladavanje treme i pružanje pomoći u smislu vršnjačkog učenja i saradnje. Upoznavanje raznovrsnih dela domaćih i stranih autora doprinosi razvoju opšte kulture, međusobnom razumevanju, uvažavanju i poštovanju.

Repertoar školskih horova obuhvata odgovarajuća dela domaćih i stranih autora raznih epoha, kao i narodne, prigodne, pesme savremenih dečjih kompozitora i kompozicije sa festivala dečjeg stvaralaštva. U toku školske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset jednoglasnih i dvoglasnih kompozicija, a cappella ili uz instrumentalnu pratnju. Pri izboru pesama nastavnik treba da pođe od uzrasta učenika, procene glasovnih mogućnosti i primerenog literarnog sadržaja.

Nastavnik formira hor na osnovu provere sluha i glasovnih mogućnosti učenika, dikcije i osećaja za ritam. Kod svakog učenika nastavnik treba da pronađe njegov prirodni pevački registar i opseg na osnovu čega vrši podelu na pevačke glasove (prvi i drugi, odnosno gornji i donji) za izvođenje dvoglasnih kompozicija.

Na časovima hora, nastavnik treba da ukaže na važnost držanja tela, disanja i pravilnog izgovora glasova. Uslov pravilnog disanja je pravilno držanje tela. Krajnji cilj je prirodno i sinhronizovano pevanje i ujednačen zvuk hora.

Vežbe disanja su važne za zagrevanje glasnica, otvaranje disajnih puteva i opuštanje grla. Praktikuju se pre vežbi pevanja i značajne su za regulisanje daha u toku pevanja. Na primer:

1. Opuštanje grla - učenici treba duboko da udahnu i simuliraju zevanje.

2. Kod sledeće vežbe treba da udahnu kroz nos, a potom i izdahnu na usta brojeći do četiri, kao da žele da ugase sveću. Važno je da "dišu stomakom" umesto grudima (mogu da polože ruke na stomak i da udišu tako da im stomaci "rastu").

3. Zatim udahnu kroz nos, izbroje do četiri i izdišu kroz usta, tj. zube, izgovarajući ’ssssss’, prvi put tiho, a zatim glasno.

4. Ponoviti vežbu tako što glas ’s’ izgovaraju isprekidano. Varijanta ove vežbe za aktiviranje dijafragme je oponašanje smeha Deda Mraza (’Ho, ho, ho...’) ili isprekidano duvanje u zamišljenu sveću.

Vežbe raspevavanja doprinose kvalitetu pevanja i preciznom intoniranju, čak i u početnim fazama. Kako je pevanje i tehnička veština, raspevavanje može pomoći razvoju dečijih glasova. Nastavnik treba da bude kreativan i koristiti vokalize koje će biti zabavne deci, jer osnovni cilj jeste da zavole pevanje.

Na primer:

1. Raspevavanje počinje pevanjem vokala (a, e, i, o, u) ili kratkih slogova na istoj tonskoj visini, uz minimalno pokretanje vilice u cilju izjednačavanja vokala, a u cilju dobijanja ujednačene horske boje. Uvek početi od tonova srednjeg pevačkog registra hora (to je najčešće ce1).

2. Tonovi i motivi se mogu pevati i brzim izduvavanjem vazduha kroz spojene usne, tako da trepere.

3. Preporučuje se i pevanje jednostavnih motiva (na primer na slogovima "io" ili "mio"), sekvenciranih postupno naniže pa naviše (dijatonski i hromatski).

4. Jedna od vežbi za širenje obima glasa je povezivanje tonova u rasponu oktave glisandom, naviše i naniže (ce1- ge1- ce1- ge1- ce1), kao sirena.

5. Za raspevavanje se mogu koristiti i jednostavne pesme ili modeli, kao i delovi pesama.

Vežbe disanja i raspevavanja moraju biti stalno zastupljene.

Pravilnom intoniranju mogu pomoći i vizuelni znakovi, na koje deca odlično reaguju. Na primer, pokretima ruku nagore i nadole možemo davati znak deci da se melodija kreće naviše ili naniže.

Obrada pesme

Na samom početku treba birati lakše pesme koje imaju jednostavne reči i melodiju. Kod obrade nove pesme najpre se pristupa analizi teksta. Pevač na slušaoca deluje i tonom i rečju. U tom smislu nastavnik treba da insistira na dobroj dikciji koja podrazumeva jasan i razgovetan izgovor teksta, odnosno samoglasnika i suglasnika, ali i na pravilnom akcentovanju reči. Za vežbanje dikcije preporučuje se i pevanje slogova ili odgovarajućeg teksta na istoj tonskoj visini.

Sledi usvajanje melodije u fragmentima. Ukoliko je kompozicija dvoglasna, ova faza pripreme zahteva odvojene probe po glasovima, sve dok svaka grupa ne bude intonativno sigurna. Na zajedničkoj probi hora, nakon usvajanja pesme/kompozicije u celini treba obratiti pažnju na dinamiku i agogiku.

Važno je da se u horu postigne jednaka intonacija, počev od prvog tona pesme. Nastavnik izvede ton koji deca treba da ponavljaju dok ne otpevaju tačno. Nastavlja sa različitim tonovima u tonalitetu pesme. Ovakva vrsta imitacije pomaže deci da nauče kako da ’čuju’ ton i usklade svoje glasove da bi ga tačno interpretirala.

Učenicima treba jasno staviti do znanja da je važno da slušaju jedno drugo, naročito kod unisonog pevanja. Ukoliko ne čuju učenika pored sebe, znači da pevaju preglasno.

Ukoliko se uz pevanje izvodi i koreografija, dobro je pokrete uvežbati pre teksta.

Već od prve probe hora treba uputiti učenike na pravila ponašanja: nema pričanja u toku izvođenja, žvakanja žvaka, treba da stoje pravo (mada ih ne možemo sprečiti da se vrpolje). Ako učenici pravila usvoje na probama, lakše će ih poštovati na koncertima. Nezaobilazni su i detalji vezani za izbor odeće za nastupe, ulaska na scenu, rasporeda stajanja, poklanjanja, izlaska na i sa scene...

PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE U HORU
U PRVOM RAZREDU

Himne

Državna himna
Himna Svetom Savi
Himna škole

Dečje pesme

Sviću opet rumena svanuća - Minja Subota
Od škole i knjige - Minja Subota
Bole, Bole, ne boji se škole - Minja Subota
Laste - Branko Milićević
Brojalica - Momčilo Bajagić - Bajaga
Dok mesec sja - Žan Batist Lili
Molimo za finu tišinu - Aleksandar Korać
Za svako čudo - Konstantin Babić
Konjski rep - Konstantin Babić
Vrabac - Konstantin Babić
Sanjalica Maca - Mirko Šouc
Jesen - Mirko Šouc
Al je lep ovaj svet - Aleksandar Korać
Januarske zvezde - Miodrag Ilić-Beli
Svitac - Petar Ozgijan
Anđeli pevaju - Milan Đurđević
Kiša - hor Perpetum Džezile

Narodne pesme

Kiša pada
Dunje ranke
Kaži meni đače, učeniče
Oj, Badnjače, Badnjače