(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**
KNJIŽEVNOST (26 časova)
Metodologija književnog istraživanja
Nauka o književnosti (teorija književnosti; književna kritika; istorija književnosti).
Pozitivizam i književno istraživanje.
Psihološki prilaz književnosti kao umetnosti.
Fenomenološki prilaz književnom delu.
Strukturalizam u prilazu prema književnosti.
Recepcija prilaza književnosti kao umetnosti.
Raznovrsnost i odnosi između raznih metodologija.
Smisao i zadaci istraživanja književnosti
Postanak književno-umetničkog dela i istraživanje književnosti (stvaralački, produktivni i teoretski odnos prema književnosti kao umetnosti).
Čitalac, pisac i umetničko delo.
Književna kultura.
Dela pogodna za dopunu navedenih kategorija (6-7 dela).
SAVREMENA KNJIŽEVNOST (34 časa)
Jan Smrek: Balada o majskoj noći
Laco Novomeski: Sluškinja, crna i crvena
Jan Kostra: Ljubavni stihovi
Milan Rufus: Mikelanđelo
Miroslav Valek: Ubijanje leptirova, Zavičaj su ruke na kojima smeš da plačeš
Paljo Bohuš: Život vezan burmom
Desanka Maksimović: Tražim pomilovanje (za neplodne)
Jan Čajak ml.: Zuska Turanova
Milo Urban: Starost
Jozef Ciger Hronski: Svet u kaljuzi
Peter Jaroš: Pripovetke
Isidora Sekulić: Pisma iz Norveške
Franc Kafka: Proces
Albert Kami: Stranac (odlomak)
Alfons Bednar: Stakleni breg
Ladislav Ćaški: Amenmarija
Ivo Andrić: Prokleta avlija
Domenik Tatarka: Demon saglasnosti
Jan Solovič: Solo za udaraljke
Bertold Breht: Majka hrabrost i njena deca
Andrej Žarnov: Nepoznati narod i druge pesme
Rudolf Dilong: Zeleni list i druge pesme
LEKTIRA (20 časova)
Vilijam Šekspir: Hamlet
V. A. Gete: Faust
F. M. Dostojevski: Braća Karamazovi
Izbor iz savremene slovačke književnosti
Izbor iz eseja o slovačkoj književnosti
Izbor iz svetske poezije dvadesetog veka (Rilke, Jesenjin, Majakovski, Adi, Jevtušenko...).
KNJIŽEVNO-TEORETSKI POJMOVI
Na pomenutim književnim tekstovima potrebno je proširivati, savlađivati i sistematizovati i književno-teoretske pojmove.
Lirska poezija. Lirsko izražavanje: stvaralačke mogućnosti upotrebe jezika između saznanja i stvarnosti; asocijativno spajanje različitih pojmova; sugerisanje; podsticaji i usmeravanja; recepcija čitaoca; jedinstvo zvukova, ritma, značaja i smisla.
Epska poezija. Strukturalni elementi proznog književno-umetničkog dela; objektivno i subjektivno pripovedanje; fiktivni pripovedač; potiskivanje pripovedačevog pogleda (mišljenja); pripovedačka sveznalica; tok svesti; umetničko vreme; umetnički prostor; princip integracije.
Tipovi romana: roman ličnosti, prostora; gradacija u obliku prstena, paralelni; roman toka svesti; roman - esej; roman bez fabule.
Drama. Struktura i kompozicija drame; antidrama; antijunak.
Drama i pozorište; radio, televizija, film.
Putopis. Esej. Književna kritika.
JEZIK (30 časova)
Sintaksa. Sintaksa kao jezičko naučna disciplina. Odnos sintaksičke osnovice prema drugim jezičkim kategorijama.
Rečenica kao osnovna jedinica sporazumevanja. Glagolsko vreme i način kao gramatičko jezgro rečenice. Rečenica, sintagma, reč. Sintagmatika (spajanje reči iz sintagmi). Sredstva za spajanje reči u sintagme. Načini spajanja reči u sintagme: saglasnost, spajanje, primicanje. Nezavisna sintagma. Određujuća sintagma.
Modalnost rečenice: iskazne, upitne i rečenice u vidu želja. Druge vrste modalnosti (voljna i sigurnosna). Rečenice potvrđivanja i negacija.
Gramatička građa rečenica. Dvočlane i jednočlane rečenice. Rečenice sa sponama i bez njih. Agentne i neagentne rečenice, delovi rečenice: subjekat; predikat. Rečenička sintagma. Predmet. Priloška odredba. Atribut. Polurečeničke konstrukcije. Prosta i proširena rečenica. Jednostavna i složena rečenica.
OPŠTI POJMOVI O JEZIKU
Evolucija jezika. Istorija razvoja jezika u društvu i razvoj jezika pojedinca. Postanak i razvoj pisma.
Jezik, kultura i društvo. Jezik i druge društvene kategorije. Višejezičnost. Odnosi prema jeziku.
Tipovi jezika. Jezici u svetu. Bliskost jezika. Jezički tipovi i univerzalnosti jezika.
Osnovne karakteristike savremenog slovačkog književnog jezika (stabilnost i elastičnost književne norme; pojam stilističke norme).
Stratifikacija savremenog književnog slovačkog jezika (standardni i govorni književni jezik). Razvoj slenga u savremenom slovačkom jeziku.
PRAVOPIS
Uvežbavanje i utvrđivanje gradiva iz pravopisa.
Interpunkcija - sistematizacija.
KULTURA IZRAŽAVANJA (18 časova)
USMENO IZRAŽAVANJE
Razgovor o aktuelnim društvenim temama koje su u centru pažnje mlade generacije. Matica slovačka. Društvo vojvođanskih slovakista. Polemika. (Argumenti)
Izveštaj iz života sredine. Komentar (sport, kulturne manifestacije: susreti slovakista, kulturne smotre, slovačke narodne svečanosti).
Recenzija književnog, filmskog i likovnog dela.
Retorika; razgovor: reč. Odnos između auditorija i govornika. Uvežbavanje javnog nastupa sa upotrebom zabeleške.
Stilistička vežbanja.
PISMENO IZRAŽAVANJE
Umetnički opis.
Izveštaj (iz sportskog, kulturnog i društvenog života škole).
Recenzija odnosno mišljenje o opisu i izveštaju.
Pravopisna vežbanja. Domaći pismeni zadaci.
Četiri školska pismena zadatka.
Cilj i zadaci
Cilj nastave književnosti na bosanskome jeziku jeste da kod učenika treba prije svega razviti estetski kriterij za sve ono što je univerzalno vrijedno i dobro. Treba ih osposobiti za razumijevanje književnih pojava u svjetskoj književnoj riznici, bez uobičajenog dosadašnjeg zapostavljanja pojedinih književnih sadržaja.
U okviru predmeta Bosanski jezik i književnost jedan od osnovnih ciljeva jeste dalji razvoj jezičkih i komunikativnih kompetencija proširivanjem znanja o jeziku, književnosti i kulturi.
Shodno ciljevima nastave u okviru ovog predmeta učenici treba da razviju jezičke sposobnosti i na taj način stječu pozitivno mišljenje o ulozi i značaju bosanskoga jezika kao njihovog maternjega jezika.
Zadaci nastave maternjega jezika su da:
- učenici razviju sposobnost za samostalnu interpretaciju i istraživanje književnih djela i nauče da pristupaju stručnoj literaturi o književnosti;
- učenici dobro ovladaju i služe se književnim jezikom;
- učenici u potpunosti budu osposobljeni za izražajno čitanje i logičko i kritičko shvatanje pročitanog teksta;
- postupno upoznaju pravopis i gramatiku bosanskoga jezika;
- budu osposobljeni za pravilno usmeno i pismeno izražavanje;
- učenici doživljavaju, tumače i ocjenjuju književno djelo;
- učenici razlikuju književne pravce, epohe, stilska razdoblja, kao i specifične književne pojave. U oblasti književne hronologije učenici treba da znaju vrijeme, stilske osobine, centre, predstavnike, djela i vrste karakteristične za pojedino razdoblje;
- učenici upoznaju pravila sastavljanja i stiliziranja tekstova;
- kod učenika razvije ljubav prema maternjem jeziku i narodu koji se tim jezikom izražava i ostvaruje svoja kulturna dobra;
- kod učenika podstakne želju za spoznavanjem, učenjem i što sigurnijom upotrebom svoga jezika, ali i volju da se vlastitim naporima i mogućnostima ta želja ostvaruje kao pozitivan, tolerantan i kulturan odnos prema drugim jezicima i narodima.
Učenici moraju razviti sposobnost za samostalnu interpretaciju i istraživanje književnih djela i naučiti da pristupaju stručnoj literaturi o književnosti.
U obradi književne historije, učenici treba da razlikuju književne pravce, epohe, stilska razdoblja, kao i specifične književne pojave. U oblasti književne hronologije učenici treba da znaju vrijeme, stilske osobine, centre, predstavnike, djela i vrste karakteristične za pojedino razdoblje.
Prema Nastavnome planu u društvenojezičkom i općem smjeru gimnazija nastavni sadržaji obrađuju se sa 4 sata sedmično (148 godišnje) u matematičkom smjeru gimnazija sa 3 sata sedmično (111 godišnje).
društvenojezičkoga i općega smjera gimnazije
(4 sata sedmično - 148 sati godišnje)
Naziv programskih sadržaja
I. JEZIK 45 sati
Morfologija 20
- Nivoi jezičke strukture, 1
- Morfemsko-morflološki nivo, 1
- Gramatičke kategorije, 1
- Kategorija vrste riječi, 1
- Imenice (semantičke i gramatičke odlike), 1
- Imenice (rod, broj, padež), 1
- Pridjevi (semantičke i gramatičke odlike i pridjevski vid), 1
- Pridjevi (rod, broj, padež i komparacija), 1
- Zamjenice (semantičke i gramatičke odlike), 1
- Zamjenice (podjela i deklinacija), 1
- Brojevi (značenje, podjela i deklinacija), 1
- Utvrđivanje gradiva (imenska skupina riječi), 1
- Glagoli (leksičke i gramatičke odlike; glagolski vid; prijelaznost radnje), 1
- Glagoli (konjugacija i pomoćni glagoli), 1
- Glagoli (značenje i tvorba prostih glagolskih oblika), 1
- Utvrđivanje gradiva (glagoli), 1
- Prilozi (značenje, podjela i komparacija), 1
- Nepromjenjive vrste riječi: prijedlozi i veznici, 1
- Uzvici i riječce, 1
- Utvrđivanje gradiva (prilozi, prijedlozi, veznici, uzvici i riječce), 1
Stilska upotreba jezika 25
- Leksički sastav jezika, 1
- Leksikologija i leksikografija (vrste rječnika), 1
- Naracija, 1
- Dijalog i monolog, 1
- Anotacija i recenzija, 1
- Kritika, 1
- Školski pismeni zadatak, 16
Historija jezika
- Glavne osobenosti bosanskoga jezika od početka 16. do kraja 18. stoljeća, 1
- Analiza jezika reprezentativnih književnih djela iz ovog razdoblja (izbor), 1
II. KNJIŽEVNOST I LEKTIRA 103 sata
- Književna razdoblja i djela
Kasni srednji vijek 6
- Kasni srednji vijek (odlike), 1
- Dante Aligijeri: "Božanstvena komedija" ("Pakao"), L 1 (odlomak)
- Frančesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor), 1
- Đovani Bokačo: "Dekameron" (izbor), 1
Renesansa 9
- Renesansa (uvod), 1
- Miguel de Servantes: "Don Kihot", L 2
- Viljem Šekspir: "Hamlet", L 2
- Viljem Šekspir: "Romeo i Julija", L2
Reformacija i protureformacija 2
- Reformacija i protureformacija, 1
- Manirizam i barok u književnosti i drugim umjetnostima (odlike i predstavnici), 1
Klasicizam 4
- Klasicizam (odlike i predstavnici), 1
- Žan Rasin: "Fedra", (odlomak) 1
- Molijer: "Tvrdica", L 1
Racionalizam i prosvjetiteljstvo 6
- Racionalizam i prosvjetiteljstvo (uvod), 1
- Volter: "Kandid", (odlomak) 1
- Prosvjetiteljstvo u južnoslavenskim književnostima, 1
- Dostitej Obradović: "Pismo Haralampiju" (odlomak), 1
Književnost Bošnjaka na orijentalnim jezicima 33
- Književnost Bošnjaka na orijentalnim jezicima (osobine, vrijeme i pisci), 1
- Derviš-paša Bajezidagić (izbor), 1
- Muhamed Nerkesija (izbor), 1
- Hasan Kaimija (izbor), 1
- Alaudin Sabit Užičanin, "Zafernama" (odlomak), 1
- Fevzija Mostarac, "Bulbulistan" (izbor), 1
- Fadil-paša Šerifović (izbor), 1
- Mula Mustafa Bašeskija, "Ljetopis" (izbor), 1
- Adni, (izbor)1
- Sirrija, (izbor)1
- Hikmet, (izbor)1
- Habiba Stočević, (izbor) 1
- Zijaija Mostarac, (izbor) 1
- Husein Lamekanija, (izbor) 1
- Mehmed Guranija, (izbor) 1
- Abdulvehab Ilhamija, (izbor) 1
- Ibrahim Zikrija, (izbor) 1
- Šejh Jujo, (izbor) 1
- Livnjak, (izbor) 1
- Književnost Bošnjaka na orijentalnim jezicima na prostorima jugozapadne Srbije (Arši Čaki Muhamed, Ahmed Vali, Ahmed Ali Gurbi Baba) (izbor iz poezije) 2
Alhamijado književnost 16
- Alhamijado književnost, 1
- Muhamed Hevaji Uskufi (izbor), 1
- Fejzo Softa: "Ašiklijski elif be", 1
- Umihana Čuvidina: "Čamdži Mujo i lijepa Uma", 1
- Alhamijado književnost na prostorima jugozapadne Srbije (Sulejman Tabaković, Hafiz Salih Gašević, Ibrahim Biočak Pačariz, Nazif Šušević, izbor) 2
Epistolarna književnost 2
- Epistolarna književnost: Krajišnička pisma (Mustafa Hurakalović/Mustaj-beg Lički "Pismo harambaši Petru Smiljaniću"), 2
Romantizam 25
- Romantizam u Evropi, 1
- J. V. Gete: "Jadi mladog Vertera", l 2
- Džorž Gordon Bajron (izbor), 1
- Aleksandar S. Puškin: "Evgenije Onjegin", (odlomak) 1
- Mihail J. Ljermontov: "Junak našeg doba" (odlomci), 1
- Hajnrih Hajne (Izbor iz poezije), 1
- Novalis: "Učenici iz Saisa" (odlomak), 1
- Edgar Alan Po: "Anabel Li", 1
- Stilsko-strukturalne karakteristike romantičarske poezije. Romantizam u južnoslavenskim književnostima, 1
- Romantizam u južnoslavenskim književnostima (karakter i vrijeme), 1
- Hrvatska romantičarska lirika: Mažuranić, Preradović, 1
- Slovenački romantizam: Prešern: "Sonetni vijenac", 1
- Srpska romantičarska lirika: Radičević, Zmaj, Jakšić, L. Kostić, 1
- Bošnjački romantizam: Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak (izbor), Safvet-beg Bašagić (izbor), 2
prirodnomatematičkoga smjera gimnazije
(3 sata sedmično - 111 sati godišnje)
Naziv programskih sadržaja
I. JEZIK 44 sata
Morfologija 20
- Nivoi jezičke strukture, 1
- Morfemsko-morflološki nivo, 1
- Gramatičke kategorije, 1
- Kategorija vrste riječi, 1
- Imenice (semantičke i gramatičke odlike), 1
- Imenice (rod, broj, padež), 1
- Pridjevi (semantičke i gramatičke odlike i pridjevski vid), 1
- Pridjevi (rod, broj, padež i komparacija), 1
- Zamjenice (semantičke i gramatičke odlike), 1
- Zamjenice (podjela i deklinacija), 1
- Brojevi (značenje, podjela i deklinacija), 1
- Utvrđivanje gradiva (imenska skupina riječi), 1
- Glagoli (leksičke i gramatičke odlike; glagolski vid; prijelaznost radnje), 1
- Glagoli (konjugacija i pomoćni glagoli), 1
- Glagoli (značenje i tvorba prostih glagolskih oblika), 1
- Utvrđivanje gradiva (glagoli), 1
- Prilozi (značenje, podjela i komparacija), 1
- Nepromjenjive vrste riječi: prijedlozi i veznici, 1
- Uzvici i riječce, 1
- Utvrđivanje gradiva (prilozi, prijedlozi, veznici, uzvici i riječce), 1
Stilska upotreba jezika 24
- Leksički sastav jezika, 1
- Leksikologija i leksikografija (vrste rječnika), 1
- Naracija, 1
- Dijalog i monolog, 1
- Anotacija i recenzija, 1
- Kritika, 1
- Školski pismeni zadatak, 16
Historija jezika 2
- Glavne osobenosti bosanskoga jezika od početka 16. do kraja 18. stoljeća, 1
- Analiza jezika reprezentativnih književnih djela iz ovog razdoblja (izbor), 1
II. KNJIŽEVNOST I LEKTIRA 67
- Književna razdoblja i djela
Kasni srednji vijek 5
- Kasni srednji vijek (odlike), 1
- Dante Aligijeri: "Božanstvena komedija" ("Pakao"), L 1 (odlomak)
- Frančesko Petrarka: "Kanconijer" (izbor), 1
- Đovani Bokačo: "Dekameron" (izbor), 1
Renesansa 7
- Renesansa (uvod), 1
- Miguel de Servantes: "Don Kihot", L 2
- Viljem Šekspir: "Hamlet", L 2
- Viljem Šekspir: "Romeo i Julija", L2
Reformacija i protureformacija 2
- Reformacija i protureformacija, 1
- Manirizam i barok u književnosti i drugim umjetnostima (odlike i predstavnici), 1
Klasicizam 3
- Klasicizam (odlike i predstavnici), 1
- Žan Rasin: "Fedra", (odlomak) 1
- Molijer: "Tvrdica", L 1
Racionalizam i prosvjetiteljstvo 4
- Racionalizam i prosvjetiteljstvo (uvod), 1
- Volter: "Kandid" (odlomak) 1
- Prosvjetiteljstvo u južnoslavenskim književnostima, 1
- Dostitej Obradović: "Pismo Haralampiju" (odlomak), 1
Književnost Bošnjaka na orijentalnim jezicima 12
- Književnost Bošnjaka na orijentalnim jezicima (osobine, vrijeme i pisci), 1
- Derviš-paša Bajezidagić (izbor), Muhamed Nerkesija (izbor), Hasan Kaimija (izbor), Alaudin Sabit Užičanin, "Zafernama" (odlomak), 1
- Fevzija Mostarac, "Bulbulistan" (izbor), Fadil-paša Šerifović (izbor), 1
- Mula Mustafa Bašeskija, "Ljetopis" (izbor), 1
- Adni, Sirrija, Hikmet, Habiba Stočević, 1
- Zijaija Mostarac, Husein Lamekanija, Mehmed Guranija, 1
- nija, Abdulvehab Ilhamija, Ibrahim Zikrija,
- Književnost Bošnjaka na orijentalnim jezicima na prostorima jugozapadne Srbije (Arši Čaki Muhamed, Ahmed Vali, Ahmed Ali Gurbi Baba) (izbor iz poezije) 2
Alhamijado književnost 14
- Alhamijado književnost, 1
- Muhamed Hevaji Uskufi (izbor), 1
- Fejzo Softa: "Ašiklijski elif be", 1
- Umihana Čuvidina: "Čamdži Mujo i lijepa Uma", 1
- Alhamijado književnost na prostorima jugozapadne Srbije (Sulejman Tabaković, Hafiz Salih Gašević, Ibrahim Biočak Pačariz, Nazif Šušević, izbor) 2
Epistolarna književnost 1
- Epistolarna književnost: Krajišnička pisma (Mustafa Hurakalović/Mustaj-beg Lički "Pismo harambaši Petru Smiljaniću"), 1
Romantizam 19
- Romantizam u Evropi, 1
- J. V. Gete: "Jadi mladog Vertera", l 2
- Džorž Gordon Bajron (izbor), 1
- Aleksandar S. Puškin: "Evgenije Onjegin", (odlomak) 1
- Mihail J. Ljermontov: "Junak našeg doba" (odlomci), 1
- Hajnrih Hajne (Izbor iz poezije), 1
- Novalis: "Učenici iz Saisa", (odlomak), 1
- Edgar Alan Po: "Anabel Li", 1
- Stilsko-strukturalne karakteristike romantičarske poezije. Romantizam u južnoslavenskim književnostima, 1
- Romantizam u južnoslavnskim književnostima (karakter i vrijeme), 1
- Hrvatska romantičarska lirika: Mažuranić, Preradović, 1
- Slovenački romantizam: Prešern: "Sonetni vijenac", 1
- Srpska romantičarska lirika: Radičević, Zmaj, Jakšić, L. Kostić, 1
- Bošnjački romantizam: Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak (izbor), Safvet-beg Bašagić (izbor), 2
Način ostvarivanja programa
Budući da u odgojno-obrazovnom sistemu jezik i književnost imaju primarnu ulogu, njegovanje jezika i književnosti je od najvećeg značaja u razvoju kulture jednoga naroda. Kao nastavni predmet jezik se, s toga, ne proučava da bi sam sebi bio svrha, nego kao predmet koji pomaže u cjelokupnom razvoju učenika.
Nastavom bosanskoga jezika i književnosti učenike osposobljavamo za komunikaciju bez koje ne mogu spoznati ni sebe, ni svijet oko sebe. Ta im komunikacija opet, omogućava da pristupe nacionalnoj i svjetskoj kulturi, bogatoj zadužbini, putem govorne i pisane riječi.
Potpunije ovladavanje tim komunikacijskim sredstvom čini učenike sigurnijim primaocima odgojnih poruka. Istovremeno kod učenika razvijamo ljubav prema jeziku i narodu koji se tim jezikom izražava i ostvaruje svoja kulturna dobra; podstičemo želju za spoznavanjem, učenjem i što sigurnijom upotrebom tog jezika, ali i volju da se vlastitim naporima i mogućnostima ta želja ostvaruje kao pozitivan, tolerantan i kulturan odnos prema drugim jezicima i narodima.
Nastava jezika treba da se izvodi u najužoj povezanosti s književnim tekstom. Ona ima svoj sadržaj, svoje metode i svoj cilj, spaja misaone, osjećajne, funkcionalne i estetske momente jer je jezik, kao najsavršenije sredstvo sporazumijevanja, vezan za misao, pa su mišljenje i jezik u stalnom jedinstvu. Promatranjem tekstova u pismenom ili usmenom emitiranju, učenici zapažaju jezičke činjenice i njihova obilježja, razvijaju logičko zaključivanje i apstraktno mišljenje, nužno za spoznaju jezičkih zakona i pravila, odnosno lingvističko mišljenje, koje učeniku omogućava razlikovanje nelingvističkih od lingvističkih pojava u upotrebi jezika (npr. prepoznavanje logičkog, sadržajnog, semantičkog, sintaksičkog, obavijesnog plana rečenice). Sve to nužno uključuje stjecanje znanja o jeziku uopće, odnosno osnove opće lingvistike i osnove znanosti o jeziku, tj. fonetiku, fonologiju, morfologiju, tvorbu riječi, sintaksu, leksiku, stilistiku, ortografiju, ortoepiju, dijalekte i historiju jezika.
Usmeno i pismeno izražavanje u okviru standardnoga jezika zauzima, nesumnjivo, važnu ulogu. Konkretan doprinos jednog i drugog vida izraza, koji stoje u neraskidivoj vezi, ogleda se u osposobljavanju učenika za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim jezikom, u razvijanju kulture njihovoga izražavanja, jezičkog mišljenja i svijesti o višestrukom značaju i ulozi jezika. Iako je na prvom mjestu osposobljavanje učenika za pravilnu upotrebu standardnoga jezika, među zadacima nastave je i to da se učenici, u određenoj mjeri, upoznaju sa svim oblicima jezika.
Učenike valja upoznati sa različitim nivoima jezičke strukture, morfemsko-morflološkim nivoom, gramatičkim kategorijama, i vrstama riječi.
U okviru nastavnoga plana i programa učenici treba da ovladaju leksičkim sustavom jezika, dobiju osnovna znanja o leksikologiji i leksikografiji (vrste rječnika), naraciji, dijalogu i monologu, anotaciji i recenziji, kritici.
S obzirom na mnoštvo autora i naslova, u želji da se učenicima olakša stjecanje znanja, predlažemo jezgrovite panoramne preglede pojedinih književnih razdoblja i njihovih predstavnika, gdje god je to opravdano, da bi ostalo vremena za velike pisce i značajne teme općenito.
Nastavnik treba kod učenika izgrađivati čitalačke navike i motivirati ih da kao aktivni čitaoci pročitaju bar glavninu planiranog književnoga fonda.
DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER
(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
A. KNJIŽEVNOST (91)
I PROSVETITELJSTVO (9)
Prosvetiteljstvo - reformatorski pokreti u Evropi: kult razuma, progresa, prirodnog prava, osećajnosti; verska tolerancija. Između srednjovekovnih i modernih pojava u književnosti. Književnost epohe prosvetiteljstva (sentimentalizam, klasicizam).
Dela za obradu
Dositej Obradović: Pismo Haralampiju
II ROMANTIZAM (45)
Romantizam u Evropi i kod književnosti jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (pojam, osobenosti, značaj i glavni predstavnici). Poetika romantizma: odnos prema tradiciji i prosvetiteljstvu, odlike stila, žanrova i motivsko-tematskih tendencija, razvoj lirike, drame - tragedija i mešovitih oblika. Tragovi romantizma u turskoj književnosti.
Poetika romantizma (Viktor Igo - "Predgovor Kromvelu" - odlomak)
Dela za obradu
Džordž Gordon Bajron: Čajld Harold (odlomak)
Aleksandar Sergejevič Puškin: Evgenije Onjegin (odlomak)
Šandor Petefi: Sloboda sveta
Henri Hajne: Lorelaj
Vuk Stefanović Karadžić: reformator srpskog jezika i pravopisa (iz predgovora Srpskom rečniku); sakupljač narodnih umotvorina.
Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac
Branko Radičević: Đački rastanak
Đura Jakšić: Veče, Ponoć
Laza Kostić: Santa Maria della Salute
Ivan Mažuranić: Smrt Smail-age Čengića (odlomak)
France Prešern: Sonetni venac
Halide Edip Adivar: Handan
Namik Kemal: Oda slobodi
Nurullah Atač: Reformator turskog jezika, kritičar (Dani su doneli)
III REALIZAM (27)
Realizam u Evropi i u književnosti jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (pojam, osobenosti, značaj, glavni predstavnici). Poetika realizma: odnos prema stvarnosti, oslonac na pozitivističku sliku sveta, dominacija proze, obeležje književnog lika (motivisanost, tipičnost, individualnost) i realističkog stila. Realizam u Evropi - poetika realizma (Balzak: Predgovor Ljudskoj komediji - odlomak). Tragovi realizma u turskoj književnosti.
Dela za obradu
Onore de Balzak: Čiča Gorio
Nikolaj Vasiljevič Gogolj: Revizor
Gi de Mopasan: Dva prijatelja (novela)
Radoje Domanović: Danga
Branislav Nušić: Narodni poslanik
Simo Matavulj: Povareta, Bakonja fra-Brne (odlomak izbor)
Turska književnost pod uticajem sa Zapada
Tanzimatska književnost
Objava tanzimatskog fermana; pojava tanzimatske književnosti; osobine tanzimatske književnosti: tema, sadržaj, pojmovi, jezik, književne vrste preuzete sa zapada; novine u poeziji - tema, pesnički jezik, metar, rima, osnovne poetske jedinice i vrste; pojava neke vrste proze, tema jezik i stil.
Dela za obradu
Ibrahim Šinasi: Pesnikova ženidba
Namik Kemal: Nesrećno dete (odlomak)
Ahmet Mithat: Gospođa Durdane (odabrani odlomci)
Abdulhak Hamit Tarhan: Grob (tužbalica)
Redžaizade Ekrem: Ljubav prema kolima (odlomak)
Samipašazade Sezai: Doživljaj (odlomak)
Nova književnost (Edebijat-i Džedide)
Pojava savremene književnosti i osobine; Poetska jedinica, metar, rima; novine u temi i sadržaju; princip umetnost zbog umetnosti; jezik i izražavanje; novine u prozi.
Realizam, parnasizam, simbolizam u novoj književnosti.
Dela za obradu
Teftik Fikret: Ribe
Halit Zija Ušakligil: Plavo i crno
Dženap Šehabetin: Za tebe
Mehmet Rauf: Jesen (odlomak)
Husejin Džahit Jalčin: U fantaziji
IV LEKTIRA (10 časova)
Lav Nikolajevič Tolstoj: Ana Karenjina ili Rat i mir
Dragoslav Mihailović: Kad su cvetale tikve
Nedžati Zekerija: Romeo i Julija iz naše ulice
Hasan Merdžan: Na dugom putu
V KNJIŽEVNO-TEORIJSKI POJMOVI
Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.
Lirska poezija (osobenosti književnog roda); lirska pesma; kompoziciona struktura lirske pesme; pesnička slika; književnoumetnički (pesnički) jezik: slikovitost (konkretnost), emocionalnost, simboličnost, preobražaj značenja, ritmičnost i harmoničnost; versifikacija; sistemi versifikacije; trohej, jamb, daktil, stih, strofa, rima, tužbalica, oda (kaside).
Realistička pripovetka i roman.
Romantično, realistično, humoristično, satirično, groteskno.
Sredstva umetničkog izražavanja (stilske figure): metafora, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindet, polisindet, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aleteracija, asonansa, igra rečima.
Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.
Lirsko-epska poezija (balada, romansa, poema).
B. JEZIK (30)
I KNJIŽEVNI JEZIK
Početak standardizacije književnog jezika i pravopisa kod Turaka (prva polovina XIX v.). Razvoj turskog književnog jezika u drugoj polovini XIX veka i u XX veku (povezivanje sa nastavom književnosti).
Osnovni principi turske književne norme.
Prelazak sa osmanskog na latiničko pismo.
Funkcionalni stilovi turskog književnog jezika.
Osnovni principi jezičke kulture. Priručnici za negovanje jezičke kulture (i način njihovog korišćenja).
Jezička situacija u Jugoslaviji. Principi jezičke ravnopravnosti, jezička tolerancija.
II MORFOLOGIJA (u užem smislu)
Vrste reči. Promenljive i nepromenljive reči. Morfološke i klasifikacione kategorije reči.
Imenice - pojam. Vrste imenica - imenice prema osobinama: vlastite imenice i zajedničke imenice; imenice prema značenju; stvarne i misaone imenice; imenice prema broju; jednine i množine; zbirne imenice. Vlastite imenice u množini; padeži i promena imenica; determinati kod imenica i vrste determinativa; deminutiv kod imenica.
Pridevi - pojam; vrste prideva (opisni, determinativni pridevi i vrste determinativnih prideva); brojevi i vrste brojeva; pravila u vezi s brojevima; poređenja, intenzivitet prideva; deminutiv kod prideva; determinativ kod prideva; upotreba prideva umesto imenice.
Zamenice - pojam; vrste zamenica: lične zamenice, promena ličnih zamenica; pokazne zamenice i promena; neodređene zamenice; upitne zamenice; prisvojne zamenice; odnosne zamenice sa "-ki"; povratne zamenice; osnovne karakteristike zamenice i njihove deklinacije.
Glagoli - pojam; morfološke glagolske kategorije: vreme i način; lice i broj; glagolski oblici - pokazni način, pogodbeni način, zapovedni način i subžonktiv. Supstantivni glagol i promena.
Složeni vremenski oblik glagola: imperfekt, narativ, kondisional. Potvrdni, odrečni i upitni način složenih vremenskih glagola. Reči "var-jok". Pomoćni glagol.
Glagolski oblici: prelazni i neprelazni oblici; aktivni i pasivni oblik; povratni i recipročni oblici.
Propozicije (verbalije): infinitiv, particip, gerondif.
Prilozi. Vrste priloga. Predlozi. Veznici. Uzvici.
III PRAVOPIS
Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči. Pravopisni znaci. Skraćenice. Rastavljanje reči na kraju retka.
V. KULTURA IZRAŽAVANJA (27)
I USMENO IZRAŽAVANJE
Pričanje događaja i doživljaja (prikazivanje osećanja)
Opisivanje bića, predmeta, radnji, pojava (tačno, verno, sažeto).
Samostalno izlaganje u funkciji interpretacije književnog teksta (čitanjem i obrazloženjem). Dijalog u funkciji obrade teksta.
Izražajno kazivanje napamet naučnih lirskih pesama i kraćih monoloških tekstova. Dosledno usvajanje ortoepske norme i usvajanje veštine govorenja.
Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: naučni.
II PISMENO IZRAŽAVANJE
Pravopisne vežbe. Pisanje brojeva i odričnih oblika glagola.
Pismeni sastavi: izrada plana pismenog sastava, usavršavanje teksta; pisanje poboljšane verzije pismenog sastava (unošenje novih podataka, otklanjanje beznačajnih pojedinosti).
Četiri školska pismena zadatka.
(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
A. KNJIŽEVNOST (110)
I MODERNA (45)
Moderna u evropskoj i jugoslovenskoj književnosti.
Poetika moderne (impresionizam i simbolizam).
Dela za obradu
Šarl Bodler: Albatros
Stefan Malarme: Labud
Pol Verlen: Mesečina
Anton Pavlovič Čehov: Ujka Vanja
Aleksa Šantić: Moja otadžbina, Pretprazničko veče
Jovan Dučić: Zalazak sunca, Suncokreti
Milan Rakić: Iskrena pesma, Dolap
Antun Gustav Matoš: Jesenje veče
Borisav Stanković: U noći
Petar Kočić: Jazavac pred sudom
Ivan Cankar: Kralj Batajnove (odlomak)
Ahmet Hašim: Sati na jezero
Ahmet Hamdi Tanpinar: Letna Kiša
Ahmet Muhip Dranas: Senke Džahit Sitki Tarandži: Trideset i pet godina života; Jutro je vedro
Zija Osman Saba: U vremenu (izbor pesme)
Fazil Husni Daglardža: Izbor pesama
II MEĐURATNA I RATNA KNJIŽEVNOST (45)
Evropska književnost u prvim decenijama XX veka (pojam, osobenosti i značaj); manifest futurizma, ekspresionizma i nadrealizma; književni pokreti i struje u jugoslovenskim književnostima između dva rata (ekspresionizam, nadrealizam, socijalna literatura). Ratna književnost.
Dela za obradu
Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama
Federiko Garsija Lorka: Romansa mesečarka
Rabindrant Tagore: Gradinar
Milutin Bojić: Plava grobnica
Miloš Crnjanski: Seobe I
Kosta Racin: Berači duvana
Ivan Goran Kovačić: Jama
Turska književnost XX veka (pojava, pokreti i struje, opšte osobenosti).
Književnost Fedžriata (pojava, novine u književnosti, umetnost radi umetnosti).
Dela za obradu
Ahmet Hašim: Stepenice; Karanfil
Menduh Šefket Esendal: Kuća mu je lepo pristala
Refik Halit Karaj: Staretinar
Mehmet Emin Jurdakul: Anadolska žena
Omer Sejfedin: Visoke potpetice
Faruk Nafiz Čamlibel: Čobanska česma
Jusuf Zija Ortač: Moja kuća
Orhan Sejfi Orhon: Pesma; Misao
Halide Edip Adivar: Rabija
Jakup Kadri Karaosmanoglu: Tuđinac
Rešat Nuri Guntekin: Grmuša
Jahja Kemal Bejatli: Noć
Sabahatin Ali: Jusuf Kujundžaklija
Aldu Taner: Kiše padaju na Šišhane
Omer Bedredin Ušakli: Magla na visoravni
III LEKTIRA (20)
Izbor iz lirike evropske moderne (Rilke, A. Blok, Apoliner).
Izbor iz međuratne poezije (D. Maksimović, R. Petrović).
Franc Kafka: Proces
Ernest Hemingvej: Starac i more
Mihail A. Šolohov: Tihi Don (izbor)
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija
Agim Rifat Ješeren: Još lepša
Rešit Hanadan: Poplava
IV KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI
Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.
Lirika: Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.
Stih: jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih. Sredstva književnoumetničkog izražavanja (stilske figure): metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrof, retorsko pitanje, iverzija, elipsa, refren.
Epika. Oblici umetničkog izražavanja: pričanje (naracija), opisivanje (deskripcija), dijalog, monolog, unutrašnji monolog, doživljeni govor, piščev komentar; kazivanje u prvom, drugom i trećem licu.
Drama: Drama u užem smislu (osobine): moderna drama (psihološka, simbolistička, impresionistička); dramska situacija; scenski jezik (vizuelni i akustični scenski znakovi); publika, glumac, gluma, režija, lektor, scenograf.
B. JEZIK (35)
I TVORBA REČI
Osnovni pojmovi o izvođenju (derivaciji) reči. Važniji modeli za izvođenje imenica, prideva i glagola.
Osnovni pojmovi o tvorbi složenica. Pravopisna rešenja.
II LEKSIKOLOGIJA (SA ELEMENTIMA TERMINOLOGIJE I FRAZEOLOGIJE)
Značenski (semantički) i formalni odnosi među leksama: sinonimija, antonimija; polisemija; homonimija; metaforična i metonimijska značenja.
Stilska vrednost leksema: leksika i funkcionalni stilovi; poetska leksika, varijantska leksika, dijalektizmi i regionalizmi; arhaizmi i istoricizmi; nelogizmi; žargonizmi; vulgarizmi (povezati sa upotrebom rečnika).
Poreklo leksičkog fonda turskog jezika. Etimologija. Bogaćenje leksičkog fonda: tvorba reči, semantični neologizmi, pozajmljivanje iz stranih jezika i iz dijalekata, pozajmljivanje iz drugih funkcionalnih stilova; reči iz stranih jezika i kalkovi i odnos prema njima.
Osnovni pojmovi o terminologiji i termina. Terminološki rečnici.
Osnovni pojmovi o frazeologiji i frazeološkim jedinicama. Stilska vrednost frazeoloških jedinica. Klišei, modni izrazi.
III SINTAKSA
Rečenica u širem smislu (komunikativne rečenice) i rečenice u užem smislu (predikatske rečenice).
Reči (lekseme i morfosintaksičke reči). Identifikovanje morfosintaksičke reči.
Pune reči (imeničke, pridevske, priloške reči i glagoli) i pomoćne reči (predlozi, veznici i uzvici).
Sintagma. Vrste sintagmi (imeničke, pridevske, priloške i glagolske sintagme).
Rečenice po konstrukciji: regularne i anakolutne; rečenice po predikatu: imenske i glagolske; imenske rečenice sa i bez kopule. Skraćene rečenice i vrste skraćene rečenice.
IV PRAVOPIS
Transkripcija reči iz stranih jezika (osnovni principi i primeri).
V. KULTURA IZRAŽAVANJA (35)
I USMENO IZRAŽAVANJE
Kazivanje i recitovanje napamet naučnih književnoumetničkih tekstova.
Izveštavanje o društvenim i kulturnim zbivanjima. Komentarisanje (sportskih takmičenja, kulturnih manifestacija, društvenih zbivanja).
Stilistika. Funkcionalni stilovi: publicistički.
II PISMENO IZRAŽAVANJE
Stilistika. Leksička sinonimija i višeznačajnost reči, izbor reči. Pojačavanje i ublažavanje iskaza; obično, ublaženo i uvećanje značenja reči (figurativna upotreba imenica, glagola i prideva).
Pismene vežbe: novinarska vest, članak, izveštaj, intervju, komentar i dr. Prikaz književno-scenskog ili filmskog dela. Uvežbavanje tehnike izrade pismenih sastava.
Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).
Četiri pismena zadatka.
(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
A. KNJIŽEVNOST (95)
I PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (35)
Slojevita struktura književno-umetničkog dela
Sloj zvučanja.
Sloj značenja.
Sloj sveta dela (prikazanih predmeta).
Sloj ideja.
Dinamičnost strukture
Metodologija proučavanja književnosti
Metodi:
Pozitivistički.
Psihološki
Fenomenološki.
Strukturalistički.
Teorija recepcije.
Pluralizam metoda i njihov suodnos.
Smisao i zadaci proučavanja književnosti
Stvaranje književnoumetničkog dela i proučavanje književnosti (stvaralački, produktivni i teorijski odnosi prema književnosti).
Čitalac, pisac i književno delo. Književna kultura.
Dela za obradu
Viliam Fokner: Buka i bes
Samuel Beket: Čekajući Godoa
Desanka Maksimović: Tražim pomilovanje
Branko Ćopić: Bašta sljezove boje
Vladan Desnica: Proleća Ivana Galeba
Ahmet Hamdi Tanpinar: Sve na svom mestu
Orhan Veli Kanik: Jadni Sulejman efendija (izbor pesme)
II SAVREMENA KNJIŽEVNOST (40)
Bitna obeležja i najznačajniji predstavnici evropske, jugoslovenske i turske književnosti.
Dela za obradu
Alber Kami: Stranac
Luis Borhes: Čekanje (kratka priča)
Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke
Meša Selimović: Derviš i smrt
Mihajlo Lalić: Lelejska gora
Dobrica Ćosić: Koreni, Vreme smrti
Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih
Aziz Nesin: Ludak na krovu
Džahit Kulebi: Mala česma
Abdulah Sinusi Hisar: Gospodin Fahim i mi
Jašar Kemal: Div sa Torosa
Sait Faik Abasijanik: Čajnik
Kemal Tahir: Kiše su presekle puteve
Orhan Kemal: Džemile
Sureja Jusuf: Ali aga
III LEKTIRA (20)
Viljam Šekspir: Hamlet
Volfgang Gete: Faust
Fjodor M. Dostojevski: Zločin i kazna ili Braća Karamazovi
Milorad Pavić: Hazarski rečnik
Nusret Dišo Ulku: More i ja
Iskender Muzbeg: Pesma o kamenu
Zejnel Beksač: Nezgodna ljubav
Izbor iz svetske lirike XX veka (Odn, Sezar, Prever, Pasternak).
Izbor iz savremene jugoslovenske književnosti
IV KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI
Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.
Lirika. Lirsko izražavanje: stvaralačke mogućnosti posredovanja jezika između svesti i zbilja; asocijativno povezivanje raznorodnih pojmova; sugerisanje; podsticanje i upućivanje; čitaočeva recepcija; jedinstvo zvukova, ritmova, značenja i smisla.
Epika: Strukturni činioci proznog književnoumetničkog dela: objektivno i subjektivno pripovedanje; fiktivni pripovedač; pomeranja pripovedačevog gledišta; sveznajući pripovedač; tok svesti, umetničko vreme; umetnički prostor; načelo integracije.
Tipovi romana: roman lika, prostora, stepenasti, prstenasti, paralelni; roman toka svesti; roman - esej; defabuliziran roman.
Drama: Struktura i kompozicija drame; antidrama; antijunak.
Drama i pozorište, radio, televizija, film.
Putopis. Esej. Književna kritika.
B. JEZIK (35)
I SINTAKSA
Padežni sistem. Pojam padežnog sistema i padežnih konstrukcija. Padežna sinonimija. Polivalentnost padeža.
Rečenice po sadržini: prosta rečenica i složena rečenica.
Složena rečenica - pojam; propozicija u složenoj rečenici; uloga propozicije u složenoj rečenici. Vrste složene rečenice.
Zavisne rečenice, nezavisne rečenice.
Potvrdne, odrične, upitne, zapovedne, uzročne, uslovne, odnosne rečenice. Upotreba zareza u zavisnim rečenicama.
Glagoli: Pomoćni glagoli; Vrste pomoćnih glagola.
Složeni glagoli; vrste složenih glagola: pozibilitivni, hativni i aproksimativni glagoli.
Građenje složenih glagolskih oblika; vrste složenih glagolskih oblika: kondicional, narativ, dubidativ.
Raspoređivanje sintaksičkih jedinica.
Komunikativna kohezija. Načini uspostavljanja veza među delovima teksta.
Pragmatika. Struktura razgovora i teksta.
II OPŠTI POJMOVI O JEZIKU
Evolucija jezika. Razvoj jezika u ljudskoj vrsti, u društvu i kod pojedinaca. Nastanak i razvoj pisma.
Jezik, kultura i društvo: jezik i druge društvene kategorije. Višejezičnost. Stavovi prema jeziku.
Tipovi jezika: Jezici u svetu. Jezička srodnost. Jezički tipovi i jezičke univerzalije.
III PRAVOPIS
Interpunkcija.
KULTURA IZRAŽAVANJA (30)
I USMENO IZRAŽAVANJE
Retorika (pojam i vrste); istorijat i podela; razgovor, govor, odnos između govornika i auditorija. Vežbe javnog govorenja pred auditorijem (upotreba podsetnika, improvizovano izlaganje; korišćenje mikrofona).
II PISMENO IZRAŽAVANJE
Stilistika: Funkcionalni stilovi: administrativno-poslovni (molba, žalba, poslovno pismo).
Oblici pismenog izražavanja: prikaz, osvrt, rasprava, književne paralele, esej (vežbanje).
Pravopis: interpunkcija (vežbanje).
Domaći pismeni zadaci složenijih zahteva (čitanje i analiza na času).
Četiri pismena zadatka godišnje.
(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
A. KNJIŽEVNOST (75 časova)
I PROSVETITELJSTVO (9 časova)
Prosvetiteljstvo - reformatorski pokreti u Evropi: kult razuma progresa, prirodnog prava, osećajnosti, verska tolerancija. Između srednjovekovnih i modernih pojava u književnosti. Književnost epohe prosvetiteljstva (sentimentalizam, klasicizam).
Dela za obradu
Dositej Obradović: Pismo Haralampiju
II ROMANTIZAM (35 časova)
Romantizam u Evropi i kod književnosti jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (pojam, osobenosti, značaj i glavni predstavnici). Poetika romantizma: odnos prema tradiciji i prosvetiteljstvu, odlike stila, žanrova i motivsko-tematskih tendencija, razvoj lirike, drame - tragedija i mešovitih oblika. Tragovi romantizma u turskoj literaturi.
Poetika romantizma (Viktor Igo "Predgovor Kromvelu" - odlomak)
Dela za obradu
Džordž Gordon Bajron: Čajld Harold (odlomak)
Aleksandar Sergejevič Puškin: Evgenije Onjegin (odlomak)
Šandor Petefi: Sloboda sveta
Henri Hajne: Lorelaj
Vuk Stefanović Karadžić: reformator srpskog jezika i pravopisa (iz predgovora Srpskom rečniku); sakupljač narodnih umotvorina.
Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac
Branko Radičević: Đački rastanak
Đura Jakšić: Veče, Ponoć
Laza Kostić: Santa Maria della Salute
Ivan Mažuranić: Smrt Smail-age Čengića (odlomak)
France Prešern: Sonetni venac
Halide Edip Adivar: Handan
Namik Kemal: Oda slobodi
Nurullah Atač: Reformator turskog jezika, kritičar (Dani su doneli)
III REALIZAM (625 časova)
Realizam u Evropi i književnosti jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina (pojam, osobenosti, značaj, glavni predstavnici). Poetika realizma: odnos prema stvarnosti, oslonac na pozitivističku sliku sveta, dominacija proze, obeležje književnog lika (motivisanost, tipičnost, individualnost) i realističkog stila. Realizam u Evropi - poetika realizma (Balzak: Predgovor Ljudskoj komediji - odlomak). Tragovi realizma u turskoj književnosti.
Dela za obradu
Onore de Balzak: Čiča Gorio
Nikolaj Vasiljevič Gogolj: Revizor
Gi de Mopasan: Dva prijatelja (novela)
Radoje Domanović: Danga
Branislav Nušić: Narodni poslanik
Simo Matavulj: Povareta, Bakonja fra-Brne (odlomak)
Turska književnost pod uticajem Zapada
Tanzimatska književnost
Objava tanzimatskog fermana; pojava tanzimatske književnosti; osobine tanzimatske književnosti: tema, sadržaj, pojmovi, jezik, književne vrste preuzete sa zapada; novine u poeziji - tema, pesnički jezik, metar, rima, osnovna poetska jedinica i vrsta; pojava neke vrste proze; tema, jezik i stil.
Dela za obradu
Ibrahim Šinasi: Pesnikova ženidba
Namik Kemal: Nesrećno dete (odlomak)
Ahmet Mithat: Gospođa Durdane (odabrani odlomci)
Abdulah Hamit Tarhan: Grob (tužbalica)
Redžaizade Ekrem: Ljubav prema kolima (odlomak)
Samipašazade Sezai: Doživljaj (odlomak)
Nova književnost (Edebijat i Džedide)
Pojava savremene književnosti i osobine; Poetska jedinica, metar, rima; novine u temi i sadržaju; princip umetnost zbog umetnosti; jezik i izražavanje; novine u prozi.
Realizam, parnasizam, simbolizam u novoj književnosti.
Dela za obradu
Tefik Fikret: Ribe
Halit Zija Ušakligil: Plavo i crno
Dženap Šehabettin: Za tebe
Mehmet Rauf: Jesen (odlomak)
Husejin Džahit Jalčin: U fantaziji
IV LEKTIRA (6 časova)
Lav Nikolajevič Tolstoj: Ana Karenjina ili Rat i mir
Dragoslav Mihailović: Kad su cvetale tikve
Nedžati Zekerija: Romeo i Julija iz naše ulice
Hasan Mercan: Na dugom putu
V KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI
Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.
Lirska poezija (osobenosti književnog roda); lirska pesma; kompoziciona struktura lirske pesme; pesnička slika; književnoumetnički (pesnički) jezik: slikovitost (konkretnost), emocionalnost, simboličnost, preobražaj značenja, ritmičnost i harmoničnost; versifikacija; sistemi versifikacije; trohej, jamb, daktil; stih; strofa; rima; tužbalica; oda (kaside).
Realistička pripovetka i roman.
Romantično, realistično, humoristično, satirično, groteskno.
Sredstva umetničkog izražavanja (stilske figure): metafora, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindet, polisindet, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aletracija, asonansa, igra rečima.
Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.
Lirsko-epska poezija (balada, romansa, poema).
B. JEZIK (24 časa)
I KNJIŽEVNI JEZIK
Početak standardizacije književnog jezika i pravopisa kod Turaka (prva polovina XIX v.). Razvoj turskog književnog jezika u drugoj polovini XIX veka i u XX veku (povezivanje sa nastavom književnosti). Osnovni principi turske književne norme.
Prelazak sa osmanskog na latinično pismo.
Funkcionalni stilovi turskog književnog jezika.
Osnovni principi jezičke kulture. Priručnici za negovanje jezičke kulture (i način njihovog korišćenja).
Jezička situacija u Jugoslaviji. Principi jezičke ravnopravnosti, jezička tolerancija.
II MORFOLOGIJA (U UŽEM SMISLU)
Vrste reči. Promenljive i nepromenljive reči. Morfološke i klasifikacione kategorije reči.
Imenice. Pojam. Vrste imenice. Imenice prema osobinama; vlastite imenice i zajedničke imenice; imenice prema značenju; stvarne i misaone imenice; imenice prema broju; jednine i množine; zbirne imenice. Vlastite imenice u množini; padeži i promena imenica; determinativ kod imenice i vrste determinativa; deminutiv kod imenica.
Pridevi - pojam; vrste prideva (opisni, determinativni pridevi i vrste determinativnih prideva); brojevi i vrste brojeva; pravila u vezi s brojevima; poređenje, intenzivitet prideva; deminutiv kod prideva; determinativ kod prideva; upotreba prideva umesto imenice.
Zamenice - pojam; vrste zamenice; lične zamenice, promena ličnih zamenica; pokazne zamenice i promena; neodređene zamenice; upitne zamenice; prisvojne zamenice; odnosne zamenice sa "ki +"; povratne zamenice; osnovne karakteristike zamenica i njihova deklinacija.
Glagoli - pojam; morfološko glagolske kategorije: vreme i način; lice i broj; glagolski oblici - pokazni način, pogodbeni način, zapovedni način i subžonktiv. Substantivni glagol i promena.
Složeni vremenski oblik glagola: imperfekt, narativ, kondicional. Potvrdni, odrični i upitni način složenih vremenskih glagola. Reči "varjok". Pomoćni glagoli.
Glagolski oblici: prelazni i neprelazni oblici; aktivni i pasivni oblik; povratni i recipročni oblici.
Propozicije (verbalije): infinitiv, particip, gerondif.
Prilozi. Vrste priloga. Predlozi. Veznici. Uzvici.
III PRAVOPIS
Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči. Pravopisni znaci. Skraćenice. Rastavljanje reči na kraju retka.
V. KULTURA IZRAŽAVANJA (12 časova)
I USMENO IZRAŽAVANJE
Pričanje događaja i doživljaja (prikazivanje osećanja)
Opisivanje bića, predmeta, radnji, pojava (Tačno, verno, sažeto).
Samostalno izlaganje u funkciji interpretacije književnog teksta (čitanje i obrazloženje). Dijalog u funkciji obrade teksta.
Izražajno kazivanje napamet naučenih lirskih pesama i kraćih monoloških tekstova. Dosledno usvajanje ortoepske norme i usvajanje veštine govorenja.
Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: naučni.
II PISMENO IZRAŽAVANJE
Pravopisne vežbe; pisanje brojeva i odrični oblici glagola.
Pismeni sastavi: izrada plana pismenog sastava, usavršavanje teksta; pisanje poboljšane verzije pismenog sastava (unošenje novih podataka, otklanjanje beznačajnih pojedinosti).
Četiri školska pismena zadatka.
(3 časa nedeljno, 108 časova godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
A. KNJIŽEVNOST (69 časova)
I MODERNA (29 časova)
Moderna u evropskoj i jugoslovenskoj književnosti.
Poetika moderne (impresionizam i simbolizam).
Dela za obradu
Šarl Bodler: Albatros
Anton Pavlovič Čehov: Ujka Vanja
Aleksa Šantić: Moja otadžbina, Pretprazničko veče
Jovan Dučić: Zalazak sunca, Suncokreti
Milan Rakić: Iskrena pesma, Dolap
Anton Gustav Matoš: Jesenje veče
Borisav Stanković: U noći
Petar Kočić: Jazavac pred sudom
Ivan Cankar: Kralj Betajnove (odlomak)
Ahmet Hašim: Sati na jezero
Ahmet Hamdi Tanpinar: Letnja kiša
Ahmet Muhip Dranas: Senke
Džahit Sitki Tarandži: Trideset pet godina života; Jutro je vedro
Zija Osman Saba: U vremenu (izbor pesme)
Fazil Husni Daglardža: Izbor pesama
II MEĐURATNA I RATNA KNJIŽEVNOST (30 časova)
Evropska književnost u prvim decenijama XX veka (pojam, osobenosti i značaj); manifest futurizma, ekspresionizma i nadrealizma; književni pokreti i struje u jugoslovenskim književnostima između dva rata (ekspresionizam, nadrealizam, socijalna literatura). Ratna književnost.
Dela za obradu
Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama
Federiko Garsija Lorka: Romansa mesečarka
Rabintrant Tagore: Gradinar
Milutin Bojić: Plava grobnica
Miloš Crnjanski: Seobe I
Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka
Kosta Racin: Berači duvana
Turska književnost XX veka (pojava, pokreti i struje, opšte osobenosti).
Književnost Fedžriata (pojava, novine u književnosti, umetnost radi umetnosti).
Dela za obradu
Ahmet Hašim: Stepenice; Karanfil
Mehmed Šefket Esendal: Kuća mu je lepo pristala
Refik Halit Karaj: Staretinar
Mehmet Emin Jurdakul: Anadolska žena
Omer Sejfedin: Visoke potpetice
Faruk Nafiz Čamlibel: Čobanska pesma
Jusuf Zija Ortač: Moja kuća
Orhan Sejfi Orhon: Pesma; Misao
Halide Edip Adivar: Rabija
Jakup Kadri Karaosmanoglu: Tuđinac
Rešat Nuri Guntekin: Grmuša
Jahja Kemal Bejatli: Noć
Sabahatim Ali: Jusuf kujundžaklija
Aldun Taner: Kiše padaju na Šišhane
Omer Bedredin Ušakli: Magla na visoravni
III LEKTIRA (10 časova)
Izbor iz lirike evropske moderne (Rilke, A. Blok. Apoliner).
Izbor iz međuratne poezije (D. Maksimović, R. Petrović).
Ernest Hemingvej: Starac i more
Mihail A. Šolohov: Tihi Don (izbor)
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija
Agim Rifat Ješeren: Još lepša
Rešit Hanadan: Poplava
IV KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI
Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.
Lirika. Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.
Stih: jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih; sredstva književnoumetničkog izražavanja (stilske figure); metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, retorsko pitanje, inverzija, elipsa, refren.
Epika. Oblici umetničkog izražavanja; pričanje (naracija), opisivanje (deskripcija), dijalog, monolog, unutrašnji monolog, doživljeni govor, piščev komentar; kazivanje u prvom, drugom i trećem licu.
Drama: Drama u užem smislu (osobine): moderna drama (psihološka, simbolistička, impresionistička); dramska situacija; scenski jezik (vizuelni i akustični scenski znakovi); publika, glumac, gluma, režija, lektor, scenograf.
B. JEZIK (20 časova)
I TVORBA REČI
Osnovni pojmovi o izvođenju (derivaciji) reči. Važniji modeli za izvođenje imenica, prideva i glagola.
Osnovni pojmovi o tvorbi složenica. Pravopisna rešenja.
II LEKSIKOLOGIJA (SA ELEMENTIMA TERMINOLOGIJE I FRAZEOLOGIJE)
Značenjski (semantički) i formalni odnosi među leksama: sinonimija, antonimija; polisenija; metaforična metonimijska značenja.
Stilska vrednost leksema; leksika i funkcionalni stilovi; poetska leksika, varijantska leksika, dijalektizmi i regionalizmi; arhaizmi i istoricizmi; neogizmi; žargonizmi; vulgarizmi (povezati sa upotrebom rečnika).
Poreklo leksičkog fonda turskog jezika. Etimologija. Bogaćenje leksičkog fonda: tvorba reči, semantični neologizmi, pozajmljivanje iz stranih jezika i iz dijalekata, pozajmljivanje iz drugih funkcionalnih stilova; reči iz stranih jezika i kalkovi i odnos prema njima.
Osnovni pojmovi o terminologiji i termina. Terminološki rečnici razumevanje najvažnijih sufiksa.
Osnovni pojmovi o frazeologiji i frazeološkim jedinicama. Stilska vrednost frazeoloških jedinica. Klišei, modni izrazi.
III SINTAKSA
Rečenice u širem smislu (komunikativne rečenice) i rečenice u užem smislu (predikatske rečenice).
Reči (lekseme i morfosintaksičke reči).
Sintagma (imeničke, pridevske, priloške i glagolske).
Rečenice po konstrukciji: regularne i anakolutne; rečenice po predikatu: imenske i glagolske; imenske rečenice sa i bez kopula. Skraćene rečenice i vrste skraćene rečenice.
Imeničke sintagme. Tipovi atributa. Apozitiv i apozicija.
IV PRAVOPIS
Transkripcija reči iz stranih jezika (osnovni principi i primeri).
V. KULTURA IZRAŽAVANJA (19 časova)
I USMENO IZRAŽAVANJE
Kazivanje i recitovanje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova.
Stilistika. Funkcionalni stilovi: publicistički.
II PISMENO IZRAŽAVANJE
Stilistika. Leksička sinonimija i višeznačajnost reči, izbor reči. Pojačavanje i ublažavanje iskaza; obično, ublaženo i uvećanje značenja reči (figurativna upotreba imenica, glagola i prideva).
Pismene vežbe: novinarska vest, članak, izveštaj, intervju, komentar i dr. Prikaz književno-scenskog ili filmskog dela. Uvežbavanje tehnike izrade pismenih sastava.
Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).
Četiri pismena zadatka.
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**
SADRŽAJI PROGRAMA
A. KNJIŽEVNOST (80 časova)
I PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (26 časova)
Slojevita struktura književno-umetničkog dela
Sloj zvučenja.
Sloj značenja.
Sloj sveta dela (prikazanih predmeta).
Sloj ideja.
Dinamičnost strukture
Metodologija proučavanja književnosti
Metodi:
Pozitivistički.
Psihološki.
Fenomenološki.
Strukturalistički.
Teorija recepcije.
Pluralizam metoda i njihov suodnos.
Smisao i zadaci proučavanja književnosti
Stvaranje književnoumetničkog dela i proučavanje književnosti (stvaralački, produktivni i teorijski odnosi prema književnosti).
Čitalac, pisac i književno delo. Književna kultura.
Dela za obradu
Samuel Beket: Čekajući Godoa
Desanka Maksimović: Tražim pomilovanje
Branko Ćopić: Bašta sljezove boje
Vladan Desnica: Proleća Ivana Galeba
Ahmet Hamdi Tanpinar: Sve na svom mestu
Orhan Veli Kanik: Jadni Sulejman efendija (izbor pesama)
II SAVREMENA KNJIŽEVNOST (34 časa)
Bitna obeležja i najznačajniji predstavnici evropske, jugoslovenske i turske književnosti.
Dela za obradu
Albert Kami: Stranac
Luis Borhes: Čekanje (kratka priča)
Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke
Meša Selimović: Derviš i smrt
Mihailo Lalić: Lelejska gora
Dobrica Ćosić: Koreni, Vreme smrti
Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih
Aziz Nesin: Ludak na krovu
Džahit Kulebi: Mala česma
Abdulhak Šinasi Hisar: Gospodin Fahim i mi
Jašar Kemal: Div na Torosu
Sait Faik Abasijanik: Čajnik
Kemal Tahir: Kiše su presekle puteve
Orhan Kemal: Džemile
Sureja Jusuf: Ali aga
III LEKTIRA (20 časova)
Viljem Šekspir: Hamlet
Volfgang Gete: Faust
Fjodor M. Dostojevski: Zločin i kazna ili Braća Karamazovi
Milorad Pavić: Hazarski rečnik
Nusret Dišo Ulku: More i ja
Iskender Muzbeg: Pesma o kamenu
Zejnel Beksač: Nezgodna ljubav
Izbor iz svetske lirike XX veka (Odn, Sezar, Pasternak)
Izbor iz savremene jugoslovenske književnosti
IV KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI
Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.
Lirika. Lirsko izražavanje: stvaralačke mogućnosti posredovanja jezika između svesti i zbilje; asocijativno povezivanje raznorodnih pojmova; sugerisanje; posticanje i uočavanje; čitaočeva recepcija; jedinstvo zvukova, ritmova, značenja i smisla.
Epika: Strukturni činioci proznog književnoumetničkog dela: objektivno i subjektivno pripovedanje; Fiktivni pripovedač; pomeranje pripovedačkog gledišta; sveznajući pripovedač: tok svesti, umetničko vreme; umetnički prostor; načelo integracije.
Tipovi romana: roman lika, prostora, stepenasti, prstenasti, paralelni; roman toka svesti; roman - esej; defabuliziran roman.
Drama: Struktura i kompozicija drame; antidrama; antijunak. Drama i pozorište, radio, televizija, film.
Putopis. Esej. Književna kritika.
B. JEZIK (30 časova)
I SINTAKSA
Padežni sistem. Pojam padežnog sistema i padežna konstrukcija. Padežna sinonimija. Polivalentnost padeža.
Rečenice po sadržini: prosta rečenica i složena rečenica.
Složena rečenica - pojam, propozicije u složenoj rečenici; uloga propozicije u složenoj rečenici. Vrste složene rečenice.
Zavisne rečenice, nezavisne rečenice.
Potvrdne, odrične, upitne, zapovedne, uzročne, uslovne, odnosne rečenice. Upotreba zareza u zavisnim rečenicama.
Glagoli: Pomoćni glagoli; Vrste pomoćnih glagola.
Složeni glagoli; vrste složenih glagola; pozibilitivni, hativni i aproksimativni glagoli.
Građenje složenih glagolskih oblika; vrste složenih glagolskih oblika: kondicional, narativ, dubidativ.
Raspoređivanje sintaksičkih jedinica.
Komunikativna kohezija. Načini uspostavljenja veza među delovima teksta.
Pragmatika. Struktura razgovora i teksta.
II OPŠTI POJMOVI O JEZIKU
Evolucija jezika. Razvoj jezika u ljudskoj vrsti, u društvu i kod pojedinaca. Nastanak i razvoj pisma.
Jezik, kultura i društvo: jezik i druge društvene kategorije. Višejezičnost. Stavovi prema jeziku.
Tipovi jezika: Jezici u svetu. Jezička srodnost. Jezički tipovi i jezičke univerzalije.
III PRAVOPIS
Interpunkcija.
V. KULTURA IZRAŽAVANJA (18 časova)
I USMENO IZRAŽAVANJE
Retorika (pojam i vrste); istorijat i podela; razgovor, govor. Odnos između govornika i auditorija. Vežbe javnog govorenja pred auditorijem, (upotreba podsetnika, improvizovano izlaganje; korišćenje mikrofona).
II PISMENO IZRAŽAVANJE
Stilistika: Funkcionalni stilovi: administrativno-poslovni (molba, žalba, poslovno pismo).
Oblici pismenog izražavanja: prikaz, osvrt, rasprava, književne paralele, esej (vežbanje).
Pravopis: interpunkcija (vežbanje).
Domaći pismeni zadaci složenijih zahteva (čitanje i analiza na času).
Četiri pismena zadatka godišnje.
(opšti tip gimnazije, društveno-jezički smer i prirodno-matematički smer gimnazije)
Ciljevi predmeta
1) Ovladavanje komunikativnim veštinama i razvijanje sposobnosti i metoda učenja stranog jezika;
2) Razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova;
3) Razvijanje opštih i specifičnih strategija učenja i kritičkog mišljenja;
4) Razvijanje sposobnosti za samostalno, autonomno učenje, traženje, selekciju i sintezu informacija do kojih se dolazi samostalnim radom i pretraživanjem izvornika različitog tipa (pisani i elektronski izvori, samostalna istraživanja na terenu, intervjui itd.);
5) Sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika;
6) Usvajanje znanja iz stranog jezika koja će učeniku/učenici omogućiti da se u usmenoj i pisanoj komunikaciji kompetentno i samosvesno sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči, kao i da nastavi, u okviru formalnog obrazovanja i samostalno, učenje datog stranog jezika i drugih stranih jezika.
Nivoi opštih i pojedinačnih postignuća definisani su prema Zajedničkom evropskom referentnom okviru za žive jezike.
Do kraja četvrtog razreda gimnazije učenik/učenica treba da savlada prvi strani jezik do nivoa B1+, odnosno B2 ukoliko se radi o engleskom jeziku, a drugi strani jezik do nivoa A2+ kod produktivnih veština (govor i pisanje), odnosno B1 ukoliko se radi o receptivnim veštinama (slušanje i čitanje).
Napomena:
Ističemo da će stepen postignuća po jezičkim veštinama varirati, odnosno da će receptivne veštine (razumevanje govora i čitanje) biti na predviđenom nivou, dok se za produktivne veštine (govor, interakcija, medijacija i pisanje) može očekivati da budu za jedan nivo niže (na primer, B1+ receptivno, B1 produktivno; B2 receptivno, B1+ produktivno; A2+ receptivno, A2 produktivno, itd.).
Zadaci nastave stranog jezika su da učenici:
1) budu osposobljeni da u školskoj i van školskoj svakodnevnici mogu pismeno i usmeno da ostvare svoje namere, diferencirano i shodno situaciji;
2) produbljuju i proširuju komunikativne sposobnosti i postavljaju osnove za to da strani jezik koriste i posle završetka svog obrazovanja, funkcionalno, za studije, u budućem poslu ili daljem obrazovanju;
3) steknu uvid u jezičku stvarnost i budu osposobljeni da uoče kontraste i vrše poređenja u odnosu na sopstvenu stvarnost;
4) upoznaju tekstove iz književnosti određenog jezika koji su pogodni za tumačenje na stranom jeziku i koji omogućavaju interaktivne procese;
5) budu osposobljeni da se u usmenoj i pisanoj komunikaciji kompetentno i samosvesno sporazumevaju sa ljudima iz drugih zemalja, usvajaju norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uče, kao i da nastave, u okviru formalnog obrazovanja i samostalno, učenje drugog i trećeg stranog jezika;
6) izgrađuju i unapređuju individualne afinitete prema višejezičnosti;
7) u okviru ili izvan škole aktivno se nađu u situacijama sa ljudima koji govore drugi jezik i koji su iz druge kulture.
TEMATSKE OBLASTI
Napomena: Tematske oblasti se prožimaju i iste su u sva četiri razreda gimnazije. Autori udžbenika i nastavnici obrađuju ih u skladu sa interesovanjima učenika i aktuelnim zbivanjima u svetu.
1) Svakodnevni život (organizacija vremena, poslova, slobodno vreme);
2) Svet rada (perspektive i obrazovni sistemi);
3) Generacijske razlike, vršnjačke i druge socijalne grupe; rodna ravnopravnost;
4) Interesantne životne priče i događaji;
5) Živi svet i zaštita čovekove okoline;
6) Naučna dostignuća, moderne tehnologije i svet kompjutera (rasprostranjenost, primena, korist i negativne strane);
7) Mediji i komunikacija;
8) Hrana i zdravlje (navike u ishrani, karakteristična jela i pića u zemljama sveta);
9) Potrošačko društvo;
10) Sportovi i sportske manifestacije;
11) Poznati gradovi i njihove znamenitosti, regioni i zemlje u kojima se govori ciljni jezik;
12) Evropa i zajednički život naroda;
13) Regionalne specifičnosti jezika (dijalekti, narečja);
14) Život i dela slavnih ljudi (iz sveta nauke, kulture, sporta, muzike i drugo).
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
Napomena: Komunikativne funkcije se prožimaju i iste su u sva četiri razreda gimnazije. One se iz godine u godinu usložnjavaju prateći progresiju vokabulara, jezičkih struktura i ostalih kompetencija.
1) Predstavljanje sebe i drugih
2) Pozdravljanje (sastajanje, rastanak; formalno, neformalno, specifično po regionima)
3) Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, boja, brojeva itd.)
4) Davanje jednostavnih uputstava i komandi
5) Izražavanje molbi i zahvalnosti
6) Izražavanje izvinjenja
7) Izražavanje potvrde i negiranje
8) Izražavanje dopadanja i nedopadanja
9) Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10) Iskazivanje prostornih i vremenskih odnosa
11) Davanje i traženje informacija i obaveštenja
12) Opisivanje i upoređivanje lica i predmeta
13) Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
14) Izražavanje pripadanja i posedovanja
15) Skretanje pažnje
16) Traženje mišljenja i izražavanje slaganja i neslaganja
17) Traženje i davanje dozvole
18) Iskazivanje čestitki
19) Iskazivanje preporuke
20) Izražavanje hitnosti i obaveznosti
21) Iskazivanje sumnje i nesigurnosti
OBJAŠNJENJE PROGRAMA
Slušanje
Razumevanje govora je jezička aktivnost dekodiranja doslovnog i implicitnog značenja usmenog teksta; pored sposobnosti da razaznaje fonološke i leksičke jedinice i smisaone celine na jeziku koji uči, da bi uspešno ostvario razumevanje učenik treba da poseduje i sledeće kompetencija: diskurzivnu (o vrstama i karakteristikama tekstova i kanala prenošenja poruka), referencijalnu (o temama o kojima je reč) i sociokulturnu (u vezi sa komunikativnim situacijama, različitim načinima formulisanja određenih govornih funkcija i dr.).
Težina zadataka u vezi sa razumevanjem govora zavisi od više činilaca: od ličnih osobina i sposobnosti onoga ko sluša, uključujući i njegov kapacitet kognitivne obrade, od njegove motivacije i razloga zbog kojih sluša dati usmeni tekst, od osobina onoga ko govori, od namera s kojima govori, od konteksta i okolnosti - povoljnih i nepovoljnih - u kojima se slušanje i razumevanje ostvaruju, od karakteristika i vrste teksta koji se sluša, itd.
Progresija (od lakšeg ka težem, od prostijeg ka složenijem) za ovu jezičku aktivnost u okviru Nastavnog programa predviđena je, stoga, na više ravni. Posebno su relevantne sledeće:
1) prisustvo/odsustvo vizuelnih elemenata (na primer, lakšim za razumevanje smatraju se oni usmeni tekstovi koji su praćeni vizuelnim elementima zbog obilja kontekstualnih informacija koje se automatski upisuju u dugotrajnu memoriju, ostavljajući pažnji mogućnost da se usredsredi na druge pojedinosti);
2) dužina usmenog teksta;
3) brzina govora;
4) jasnost izgovora i eventualna odstupanja od standardnog govora;
5) poznavanje teme;
6) mogućnost/nemogućnost ponovnog slušanja i drugo.
U vezi sa tim, korisne su sledeće terminološke napomene:
1) kategorije naslovljene Audio i video materijali podrazumevaju sve vrste snimaka (DVD, CD, materijali sa Interneta) raznih usmenih diskurzivnih formi, uključujući i pesme, tekstove pisane da bi se čitali ili izgovarali i sl., koji se mogu preslušavati više puta;
2) kategorije naslovljene Monološka izlaganja, Mediji (informativne i zabavne emisije), Spontana interakcija, Uputstva, podrazumevaju snimke neformalnih, poluformalnih i formalnih komunikativnih situacija u kojima slušalac dekodira rečeno u realnom vremenu, to jest bez mogućnosti preslušavanja/ponovnog pregleda audio i video materijala, kao i realne situacije kojima prisustvuje uživo u svojstvu posmatrača, gledaoca ili slušaoca (predavanja, filmovi, pozorišne predstave i sl.).
Čitanje
Čitanje ili razumevanje pisanog teksta spada u tzv. vizuelne receptivne jezičke veštine. Tom prilikom čitalac prima i obrađuje tj. dekodira pisani tekst jednog ili više autora i pronalazi njegovo značenje. Tokom čitanja neophodno je uzeti u obzir određene faktore koji utiču na proces čitanja, a to su karakteristike čitalaca, njihovi interesi i motivacija kao i namere, karakteristike teksta koji se čita, strategije koje čitaoci koriste, kao i zahtevi situacije u kojoj se čita.
Na osnovu namere čitaoca razlikujemo sledeće vrste vizuelne recepcije:
1) čitanje radi usmeravanja;
2) čitanje radi informisanosti;
3) čitanje radi praćenja uputstava;
4) čitanje radi zadovoljstva.
Tokom čitanja razlikujemo i nivo stepena razumevanja, tako da čitamo da bismo razumeli:
1) globalnu informaciju;
2) posebnu informaciju;
3) potpunu informaciju;
4) skriveno značenje određene poruke.
Na osnovu ovih pokazatelja program sadrži delove koji, iz razreda u razred, ukazuju na progresiju u domenu dužine teksta, količine informacija i nivoa prepoznatljivosti i razumljivosti i primeni različitih strategija čitanja. U skladu sa tim, gradirani su po nivoima sledeći delovi programa:
1) razlikovanje tekstualnih vrsta;
2) prepoznavanje i razumevanje tematike - nivo globalnog razumevanja;
3) globalno razumevanje u okviru specifičnih tekstova;
4) prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja;
5) razumevanje stručnih tekstova;
6) razumevanje književnih tekstova.
Pisanje
Pisana produkcija podrazumeva sposobnost učenika da u pisanom obliku opiše događaje, osećanja i reakcije, prenese poruke i izrazi stavove, kao i da rezimira sadržaj različitih poruka (iz medija, književnih i umetničkih tekstova itd.), vodi beleške, sačini prezentacije, eseje i slično.
Težina zadataka u vezi sa pisanom produkcijom zavisi od sledećih činilaca: poznavanja leksike i nivoa komunikativne kompetencije, kapaciteta kognitivne obrade, motivacije, sposobnosti prenošenja poruke u koherentne i povezane celine teksta.
Progresija označava proces koji podrazumeva usvajanje strategija i jezičkih struktura od lakšeg ka težem i od prostijeg ka složenijem. Svaki viši jezički nivo podrazumeva ciklično ponavljanje prethodno usvojenih elemenata, uz nadogradnju koja sadrži složenije jezičke strukture, leksiku i komunikativne sposobnosti. Za ovu jezičku aktivnost u okviru Nastavnog programa predviđena je progresija na više ravni. Posebno su relevantne sledeće:
1) teme (učenikova svakodnevnica i okruženje, lično interesovanje, aktuelni događaji i razni aspekti iz društveno-kulturnog konteksta kao i teme u vezi sa različitim nastavnim predmetima);
2) tekstualne vrste i dužina teksta (formalni i neformalni tekstovi, rezimiranje, parafraziranje, eseji, lične beleške);
3) beleške u vezi sa predavanjima, novinskim člancima i slično;
4) leksika i komunikativne funkcije (sposobnost učenika da ostvari različite funkcionalne aspekte kao što su opisivanje ljudi i događaja u različitim vremenskim kontekstima, da izrazi pretpostavke, sumnju, zahvalnost i slično u domenima kao što su privatni, javni, obrazovni i stručni).
Govor
Govor kao produktivna veština posmatra se sa dva aspekta, i to u zavisnosti od toga da li je u funkciji monološkog izlaganja teksta, pri čemu govornik saopštava, obaveštava, prezentuje ili drži predavanje jednoj ili više osoba, ili je u funkciji interakcije, kada se razmenjuju informacije između dva ili više sagovornika sa određenim ciljem, poštujući princip saradnje tokom dijaloga.
Aktivnosti monološke govorne produkcije su:
1) javno obraćanje putem razglasa (saopštenja, davanje uputstava i informacija);
2) izlaganje pred publikom (javni govori, predavanja, prezentacije raznih proizvoda, reportaže, izveštavanje i komentari o nekim kulturnim događajima i sl.).
Ove aktivnosti se mogu realizovati na različite načine i to:
1) čitanjem pisanog teksta pred publikom;
2) spontanim izlaganjem ili izlaganjem uz pomoć vizuelne podrške u vidu tabela, dijagrama, crteža i dr.;
3) realizacijom uvežbane uloge ili pevanjem.
Zato je u programu i opisan, iz razreda u razred, razvoj sposobnosti opšteg monološkog izlaganja koje se ogleda kroz opisivanje, argumentovanje i izlaganje pred publikom.
Interakcija podrazumeva stalnu primenu i smenjivanje receptivnih i produktivnih strategija, kao i kognitivnih i diskurzivnih strategija (uzimanje i davanje reči, dogovaranje, usaglašavanje, predlaganje rešenja, rezimiranje, ublažavanje ili zaobilaženje nesporazuma ili posredovanje u nesporazumu) koje su u funkciji što uspešnijeg ostarivanja interakcije. Interakcija se može realizovati kroz niz aktivnosti, na primer: razmenu informacija, spontanu konverzaciju, neformalnu ili formalnu diskusiju, debatu, intervju ili pregovaranje, zajedničko planiranje i saradnju.
Stoga se i u programu, iz razreda u razred, prati razvoj veštine govora u interakciji kroz sledeće aktivnosti:
1) razumevanje izvornog govornika;
2) neformalni razgovor;
3) formalna diskusija;
4) funkcionalna saradnja;
5) intervjuisanje.
Sociokulturna kompetencija i medijacija
Sociokulturna kompetencija i medijacija predstavljaju skup teorijskih znanja (kompetencija) koja se primenjuju u nizu jezičkih aktivnosti u dva osnovna jezička medijuma (pisanom i usmenom) i uz primenu svih drugih jezičkih aktivnosti (razumevanje govora, govor i interakcija, pisanje i razumevanje pisanog teksta). Dakle, predstavljaju veoma složene kategorije koje su prisutne u svim aspektima nastavnog procesa i procesa učenja.
Sociokulturna kompetencija predstavlja skup znanja o svetu uopšte, kao i o sličnostima i razlikama između kulturnih modela i komunikativnih uzusa sopstvene govorne zajednice učenika i zajednice/zajednica čiji jezik uči. Ta znanja se, u zavisnosti od nivoa opštih jezičkih kompetencija, kreću od poznavanja osnovnih komunikativnih principa u svakodnevnoj komunikaciji (osnovni funkcionalni stilovi i registri), do poznavanja karakteristika različitih domena jezičke upotrebe (privatni, profesionalni, obrazovni i administrativni), paralingvističkih elemenata, i elemenata kulture/kultura zajednica čiji jezik uči. Navedena znanja potrebna su kompetentnu, uspešnu komunikaciju u konkretnim komunikativnim aktivnostima na ciljnom jeziku. Poseban aspekt sociokulturne kompetencije predstavlja interkulturna kompetencija, koja podrazumeva razvoj svesti o drugom i drugačijem, poznavanje i razumevanje sličnosti i razlika između svetova, odnosno govornih zajednica, u kojima se učenik kreće (kako u L1 - maternji jezik, tako i u L2 - prvi strani jezik, L3 - drugi strani jezik, itd.). Interkulturna kompetencija takođe podrazumeva i razvijanje tolerancije i pozitivnog stava prema individualnim i kolektivnim karakteristikama govornika drugih jezika, pripadnika drugih kultura koje se u manjoj ili većoj meri razlikuju od njegove sopstvene, to jest, razvoj interkulturne ličnosti, kroz jačanje svesti o vrednosti različitih kultura i razvijanje sposobnosti za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.
Medijacija predstavlja aktivnost u okviru koje učenik ne izražava sopstveno mišljenje već funkcioniše kao posrednik između osoba koje nisu u stanju da se direktno sporazumevaju. Medijacija može biti usmena i pisana, i uključuje sažimanje i rezimiranje teksta (na L1 ili na L2) i prevođenje. Prevođenje se u ovom programu tretira kao posebna jezička aktivnost koja nikako ne treba da se koristi kao tehnika za usvajanje bilo kog aspekta ciljnog jezika predviđenog komunikativnom nastavom. Prevođenje podrazumeva razvoj znanja i veština korišćenja pomoćnih sredstava (rečnika, priručnika, informacionih tehnologija, itd.) i sposobnost iznalaženja strukturalnih i jezičkih ekvivalenata između jezika sa koga se prevodi i jezika na koji se prevodi.
Uputstvo za tumačenje gramatičkih sadržaja
Nastava gramatike, s nastavom i usvajanjem leksike i drugih aspekata stranog jezika, predstavlja jedan od preduslova ovladavanja stranim jezikom. Usvajanje gramatike podrazumeva formiranje gramatičkih pojmova i gramatičke strukture govora kod učenika, izučavanje gramatičkih pojava, formiranje navika i umenja u oblasti gramatičke analize i primene gramatičkih znanja, kao prilog izgrađivanju i unapređivanju kulture govora.
Gramatičke pojave treba posmatrati sa funkcionalnog aspekta tj. od značenja prema sredstvima za njegovo izražavanje (funkcionalni pristup). U procesu nastave stranog jezika u što većoj meri treba uključivati one gramatičke kategorije koje su tipične i neophodne za svakodnevni govor i komunikaciju, i to kroz raznovrsne modele, primenom osnovnih pravila i njihovim kombinovanjem. Treba težiti ka tome da se gramatika usvaja i receptivno i produktivno, kroz sve vidove govornih aktivnosti (slušanje, čitanje, govorenje i pisanje, kao i prevođenje), na svim nivoima učenja stranog jezika, u ovom slučaju u svim tipovima gimnazije, prema jasno utvrđenim ciljevima i zadacima, standardima i ishodima nastave stranih jezika.
Gramatičke kategorije su razvrstane u skladu sa Evropskim referentnim okvirom za žive jezike za svaki jezički nivo (od nivoa A2.2 do nivoa B2.1) koji podrazumeva progresiju jezičkih struktura prema komunikativnim ciljevima: od prostijeg ka složenijem i od receptivnog ka produktivnom. Svaki viši jezički nivo podrazumeva gramatičke sadržaje prethodnih jezičkih nivoa. Cikličnim ponavljanjem prethodno usvojenih elemenata, nadograđuju se složenije gramatičke strukture. Nastavnik ima slobodu da izdvoji gramatičke strukture koje će ciklično ponavljati u skladu sa postignućima učenika kao i potrebama nastavnog konteksta.
Glavni cilj nastave stranog jezika jeste razvijanje komunikativne kompetencije na određenom jezičkom nivou, u skladu sa statusom jeziku i godinom učenja. S tim u vezi, uz određene gramatičke kategorije stoji napomena da se usvajaju receptivno, dok se druge usvajaju produktivno.
II razred
- deseta godina učenja -
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Operativni zadaci na nivou jezičkih veština
SLUŠANJE
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora.
Učenik treba da:
Govor u učionici
1) u potpunosti razume i reaguje na usmene poruke u vezi sa uobičajenim i novim aktivnostima na času.
Audio i video materijali: globalno razumevanje
1) posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta (približnog trajanja oko 5 minuta), u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta, postavi hipoteze u vezi sa:
(1) vrstom usmenog teksta koji sluša, npr. obaveštenja, uputstva i upozorenja, anketiranje prolaznika i drugo;
(2) brojem sagovornika, njihovim statusom i namerama;
(3) opštim sadržajem datog usmenog teksta usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonaciju, govor tela i dr.).
Audio/video materijali: detaljno/selektivno razumevanje
1) posle drugog i po potrebi narednih slušanja (u zavisnosti od težine teksta i naloga za slušanje):
(1) proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu i sadržaj usmenog teksta, na status, namere i međusobne odnose sagovornika;
(2) razume najbitnije elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja.
Monološka izlaganja
1) uz eventualnu prethodnu pripremu, prati izlaganja o poznatim temama u kojima se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor.
Mediji: informativne emisije
1) razume opšti smisao i bitne pojedinosti informativnih radijskih i televizijskih emisija o poznatim temama, u kojima se koristi standardni govor i razgovetan izgovor;
2) prati različite televizijske emisije informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije, reportaže) u kojima se obrađuju relativno poznate teme;
3) razume opšti sadržaj reklamnih poruka i radio emisija (do 12 minuta) o temama iz svakodnevnog života i života mladih.
Mediji: zabavne emisije
1) prati filmove, serije i različite druge televizijske emisije u kojima se obrađuju relativno poznate teme;
2) razume temu i delove pesama koje sluša.
Spontana interakcija
1) razume fraze i rečenice nastale u spontanoj interakciji u vezi sa poznatim situacijama, uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka na ulici, telefonski razgovori, intervju licem u lice, telefonskim putem, preko skajpa itd.).
Strategije
1) oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje bitne elemente poruke;
2) oslanjajući se na svoja jezička znanja, postavlja i proverava hipoteze o jezičkim formama;
3) uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja.
ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva).
Učenik treba da:
Razlikovanje tekstualnih vrsta
1) uočava i prepoznaje razliku u strukturi i sadržaju tekstualnih vrsta koje koristi u privatnom i školskom domenu.
Prepoznavanje i razumevanje tematike tekstova - nivo globalnog razumevanja
1) razume pojedinačne informacije dužih autentičnih, adaptiranih i neautentničnih tekstova, kao i njihov opšti smisao;
2) razume tekstove dužine do 200 reči o konkretnim temama iz oblasti neposrednog interesovanja (porodični život, svakodnevnica, škola, posao, slobodno vreme, dnevni događaji), izvodeći zaključke o nepoznatim značenjima na osnovu konteksta, jezičkih znanja i drugih predznanja.
Globalno razumevanje u okviru specifičnih tekstova
1) razume celinu i pojedinačne delove obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;
2) razume opise događaja, osećanja, namera u meri koja mu omogućuje redovnu prepisku s prijateljima i poznanicima;
3) razume glavnu nit argumentacije u predstavljanju nekog problema, čak i ako ne razume svaki pojedinačni detalj;
4) razume suštinske informacije iz nekog informativnog teksta (npr. vesti, izveštaja, biografije), napisanog jednostavnim stilom, na relativno poznate teme.
Prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja
1) ume da u uobičajenim pisanim dokumentima (pismima, prospektima, obaveštenja) pronađe i razume veći broj relevantnih informacija.
Razumevanje stručnih tekstova
1) razume jednostavna uputstva i savetodavne tekstove ukoliko su pisani jasnim jezikom i/ili praćeni vizuelnim elementima, bez velikog broja stručnih izraza;
2) razume kraće tekstove o savremenoj društvenoj problematici, razaznajući autorov generalni stav ili gledište.
Razumevanje književnog teksta
1) razume jednostavne literarne tekstove različitih žanrova (poeziju, prozu, dramu), ukoliko u njima nema simboličkih i intertekstualno specifičnih elemenata.
GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku.
Učenik treba da:
Monološko izlaganje
Opisivanje
1) na jednostavan način opisuje i izveštava o različitim temama iz domena ličnih interesovanja koristeći poznate jezičke elemente (leksičke i morfosintaksičke strukture);
2) opisuje ili reprodukuje, s priličnom lakoćom, sadržaj manje komplikovanih priča i opisa događaja, ređajući hronološki zbivanja i koristeći određene leksičke strukture;
3) opiše neki stvarni ili izmišljeni događaj i govori o nadanjima, snovima i ciljevima;
4) opiše svakodnevne radnje i navike, govori o realizovanim aktivnostima kao i o pripremanju i planiranju neke buduće aktivnosti.
Argumentovanje
1) argumentuje lične stavove tako da ga sagovornik bez poteškoća razume skoro tokom celog izlaganja;
2) ukratko obrazloži i objasni šta misli, planira i radi.
Izlaganje pred publikom
1) opisuje i izlaže o temama iz oblasti ličnog iskustva i obrazovanja ili struke, sa prethodnom pripremom i uz pomoć vizuelnih sredstava koja mu olakšavaju prezentaciju;
2) odgovori na jednostavna i neposredna pitanja koja se odnose na prezentaciju, pod uslovom da se mogu ponoviti i da mu se pruži pomoć pri formulisanju odgovora;
3) interpretira radnju nekog filma ili knjige.
Interakcija
Razumevanje izvornog govornika
1) prati govor sagovornika kada mu se obraća razgovetno, koristeći uobičajene izraze, ali ponekad je potrebno da mu se iskazi ponove radi pojašnjenja određenih reči ili izraza.
Neformalni razgovor (između prijatelja)
1) iznosi lični stav ili zatraži nečiji stav ili mišljenje o poznatim temama iz domena ličnih interesovanja i obrazovanja koristeći poznate jezičke elemente;
2) snađe se u rešavanju određenog problema, npr. snalaženja u svakodnevnim situacijama, postavljajući praktična pitanja tipa: Kuda ići? Šta raditi? Kako se organizovati? (planovi za izlazak i sl.);
3) prepozna temu nekog razgovora ukoliko se priča polako i razgovetno;
4) izrazi slaganje ili neslaganje sa sagovornikom.
Formalna komunikacija
1) prati osnovni smisao formalne diskusije o poznatim temama iz domena ličnih interesovanja, obrazovanja ili struke ako se govori standardnim jezikom i koriste poznati jezički elementi;
2) izrazi lični stav, ali se teško snalazi u pokretanju rasprave;
3) razmeni određene informacije i kaže svoje mišljenje o nekim praktičnim pitanjima, ukoliko se to od njega traži na direktan način, pod uslovom da mu se pomogne u formulisanju iskaza i da mu se, ako zatreba, ponove najvažniji delovi;
4) snalazi se u većini situacija koje su vezi sa nekim putovanjem ili organizacijom putovanja (rezervisanje smeštaja, kupovina krata, traženje informacija od drugih putnika...).
Funkcionalna saradnja
1) prati šta se govori i, ako zatreba, ponovi reči sagovornika, kako bi se uverio da su se dobro razumeli;
2) prenese jednostavne i direktne informacije.
Intervjuisanje
1) koristi pripremljeni upitnik za vođenje organizovanog razgovora, uz spontano postavljanje nekoliko dodatnih pitanja.
PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja.
Učenik treba da:
Teme
1) piše na razložan i jasan način o raznovrsnim temama iz svog područja interesovanja i okruženja;
2) u jednostavnom i vezanom tekstu može jasno da opiše osećanja i reakcije;
3) u stanju je da opiše i rezimira video i audio poruke u vezi sa poznatim situacijama i sadržajima iz svakodnevnog života mladih, kao i sadržaje informativnog i dokumentarnog karaktera.
Tekstualne vrste i dužina teksta
1) piše kratke formalne i neformalne tekstove (do 100 reči) koristeći standardne i konvencionalne formule pisanog izražavanja (pismo, obaveštenje, poruka);
2) piše beleške u vezi sa svakodnevnim potrebama i planovima;
3) vodi beleške i piše lična pisma da bi tražio ili preneo informacije i da na razumljiv način piše o elementima koje smatra bitnim;
4) parafrazira i rezimira tekstove o temama u vezi sa svakodnevnim životom, razonodom, putovanjima, aktuelnim dešavanjima i svojim domenom interesovanja.
Leksika i komunikativne funkcije
1) iskazuje dobro vladanje elementarnom leksikom, ali dolazi do čestih grešaka kada se radi o izražavanju složenijih misli i ideja;
2) opiše stvari koje su mu bliske;
3) upotrebljava jednostavno i opisno izražavanje da bi kratko pričao o predmetima i stvarima koje ima i poredi ih sa drugima;
4) opisuje svoje utiske upotrebljavajući jednostavne izraze, daje kraći opis svakodnevnih radnji iz svog okruženja (ljudi, mesta, školsko iskustvo i slično), opisuje aktivnosti iz prošlosti i lično iskustvo, kao i planove za budućnost;
5) pravilno koristi pravopis, interpunkciju i organizaciju teksta.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika.
Učenik treba da:
Verbalna i neverbalna komunikacija sa predstavnicima drugih kultura
1) prepoznaje i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije.
Interkulturna znanja i aktivnosti
1) gradi sopstveni identitet kao interkulturna ličnost, jačajući svest o vrednosti različitih kultura i razvijajući sposobnost za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.
MEDIJACIJA I PREVOĐENJE
Osposobljavanje učenika za posredovanje između osoba radi sporazumevanja.
Učenik treba da:
Usmena medijacija
1) prepričava sadržaj dužeg adaptiranog teksta, audio ili video zapisa i kraće interakcije na L2;
2) sažima sadržaj kratkog adaptiranog pisanog ili usmenog teksta, sa L2 na L1 i sa L1 na L2, prilagođavajući ga sagovorniku.
Pisana medijacija i prevođenje
1) pisano prenosi poruke na L2 ili na L1 (na osnovu podsticaja na suprotnom jeziku) dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja);
2) koristi dvojezične rečnike za pisano prenošenje poruka uz konsultacije sa nastavnikom;
3) koristi opšta znanja iz drugih oblasti u cilju što uspešnijeg pisanog prevođenja sa L2 na L1 kraćih adaptiranih tekstova uz upotrebu rečnika, prateće literature i informacionih tehnologija.
GRAMATIČKI SADRŽAJI
Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. Kroz nastavu engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.
Imenice
Rod imenica
Imenice u funkciji prideva
Saksonski genitiv
Član (upotreba i izostavljanje određenog i neodređenog člana)
Zamenice i determinatori
Pokazne zamenice
Prisvojne zamenice
Povratne zamenice
Pridevi i prilozi
Građenje, vrste, mesto u rečenici
Prilozi učestalosti
Komparativi i superlativi
Veznici
Povezivanje elemenata iste važnosti: for, and, nor, but, or, yet, so
Tvorba reči
Sufiksi za imenice koje označavaju zanimanja -er/-or, -ist, -ician
Glagoli
Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena sa posebnim akcentom na upotrebi prošlih vremena:
Past Simple, Past Continuous, Present Perfect, Past Perfect, Present Perfect Continuous
Used to/would za uobičajene radnje u prošlosti
Will/going to za predviđanje
Modalni glagoli (may/might; must/have to; must /mustn’t/needn’t)
Pasivni glagolski oblici i konstrukcije
Predlozi
Breme, mesto i kretanje
Predlozi posle imenica (npr. reason for, difference between)
Predlozi posle glagola (npr. talk to, look at)
Frazalni glagoli sa on, off, up, down… (npr. go on, turn on/off, turn up/down …)
Rečenica
Red reči u rečenici
Pitanja (WH- questions, Tag questions)
Pogodbene rečenice (potencijalne, irealne)
Neupravni govor (sa i bez slaganja vremena)
Imenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Vlastite i zajedničke imenice, odgovarajući rod i broj sa determinativom
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Član
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sistematizacija upotrebe određenog i neodređenog člana
Partitivni član (articolo partitivo)
Zamenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Lične zamenice (pronomi personali)
Naglašene lične zamenice
Naglašene lične zamenice u službi direktnog objekta (complemento oggetto) i indirektnog objekta (complemento di termine)
Nenaglašene lične zamenice u paru (pronomi personali accoppiati)
Prisvojne zamenice (pronomi possessivi)
Pokazne zamenice (pronomi dimostrativi)
Povratne zamenice (pronomi riflessivi)
Upitne zamenice (pronomi interrogativi: chi? che?/che cosa?)
Neodređene zamenice i pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Relativne zamenice (pronomi relativi: che, cui, il quale/la quale)
Uvođenje nove građe
Nenaglašene lične zamenice u službi direktnog objekta u složenim vremenima (pronomi diretti nei tempi composti) RECEPTIVNO
Pridevi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju
Komparacija prideva (comparazione)
Apsolutni superlativ (superlativo assoluto)
Prisvojni pridevi (aggettivi possessivi)
Upotreba člana uz prisvojne prideve
Pokazni pridevi (aggettivi dimostrativi: questo, quello)
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva
Glavni brojevi (numeri cardinali)
Redni brojevi (numeri ordinali)
Predlozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova upotreba
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Glagoli
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sadašnje vreme (presente indicativo)
Imperativ (imperativo). Zapovedni način za sva lica
Povratni glagoli (verbi riflessivi)
Upotreba glagola piacere
Perfekat (passato prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola
Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere
Kondicional sadašnji, pravilnih i nepravilnih glagola (condizionale presente)
Futur pravilnih i nepravilnih glagola (futuro semplice)
Imperfekat (imperfetto)
Pluskvamperfekat (trapassato prossimo)
Prezent konjunktiva (congiuntivo presente) - RECEPTIVNO
Prosti perfekat (passato remoto), tvorba i osnovna upotreba - RECEPTIVNO.
Prilozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più, priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi quando?, come?, perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente
Rečce
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
ci, ne
Rečenica
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku
Upitna rečenica
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi
Negacija
nirgends, nirgendwo, niemals, gar nicht, nirgendwohin, keinesfalls, keineswegs
Das war keinesfalls die richtige Antwort. Er wird keineswegs heute ankommen.
Glagoli
Kazivanje radnje i stanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti
Pasiv radnje (prezent, preterit, perfekt), infinitiv pasiva sa modalnim glagolom
Odredbe kvantiteta
- Osnovni, redni, decimalni brojevi. Osnovne mere. Računske radnje. Monete.
Tausend, Million, eine Hälfte, ein Viertel, eine halbe Stunde, zwei Liter Milch, 2,40 - zwei Meter vierzig, 2,40 E - zwei Euro vierzig.
Sistematizacija kategorija kojih u maternjem jeziku nema ili se bitno razlikuju.
Infinitivne konstrukcije sa zu, um... zu, ohne... zu, statt... zu
Er beschloß gleich nach Haus zu gehen.
Ich kam früher, um mit dir zu reden. Sie verliehen das Zimmer, ohne uns zu begrüssen. Statt zu regnen, began es zu schneien.
Kazivanje pretpostavki, načina, želje, poređenja
Konjunktiv u prostoj (ne složenoj) rečenici za izražavanje želje, mogućnosti, sumnje, pretpostavki, nestvarnosti
Ewig lebe unsere Freiheit! Möge er kommen! Beinahe wärest du zu spät gekommen. Hätte er das gewußt!
Rečenica
Kondicionalne rečenice
Potencijalne rečenice
Er wäre zutrieden, wenn du kämest. Ich würde dich besuchen, wenn ich Zeit hätte.
Irealne (receptivno)
Veznik: wenn, falls
Er wäre gekommen, wenn er die Einladung bekommen hätte.
Namerne rečenice
Veznici: damit, dass
Wir gehen so früh in die Schule, damit wir alles vorbereiten. Gib acht, dass du nicht zu spät kommst.
Načinske rečenice
Veznici: indem, ohne dass, statt dass
Er betrat den Saal, indem er alle herzlichst begrüßte. Sie ging an mir vorbei, ohne dass sie mich bemerkte. Statt dass du mich abholst, gehe ich zu Fuß nach Hause.
Poredbene/komparativne rečenice (receptivno)
Veznici: wie, als, als ob
Sie ist so schön, wie man mir erzählte.
Alles endete viel besser, als ich erwarten konnte. Er sieht aus, als ob er krank sei.
Tvorba reči
Zamenički prilozi - građenje i upotreba
(Wozu, womit, woran...; dazu, damit, daran...) Woran denkst du? Ich denke immer daran.
Građenje složenica
imenica + imenica; pridev + imenica, prefiksacija
Atomphysik, Wandtafel, Hochachule, Schnellzug, beantworten, begrüßen, ummöglich
Izvedene imenice
Wohnung, Besichtigung, Heizung usw.
Leksikografija
Struktura jednojezičnih rečnika i služenje njima.
Rečenica
Rečenice sa glagolskim prilozima (Он много работал, не покладая рук. Он вышел, осторожно закрыв дверь.). Izražavanje negacije. Upotreba нет, не, ни u rečenici.
Imenička rekcija tipa: игра в футбол, игра в шахматы; обучение русскому языку; подготовка к экзамену i sl.
Imenice
Varijante padeških nastavaka (na leksičkom nivou): genitiv jednine na -у (мёду, чаю, народу, из лесу); genitiv množine bez nastavaka (книг, рек, гор).
Izvedene i složene imenice. Skraćenice (вуз, АН, МГУ, РФ i sl.).
Zamenice
Opšte zamenice: сам, самый, любой, каждый, весь, всякий...
Pridevi
Duži i kraći oblici prideva. Obavezna upotreba kraćeg oblika, u predikatu sa dopunom (Эти задания для нас просты. Эти задания простые.)
Brojevi
Redni brojevi u različitim sintaksičkim konstrukcijama.
Glagoli
Imperativ za 3. l. jedn. i 1. i 3. l. mn. Najčešći prefiksi kod građenja glagola i njihova uloga u promeni glagolskog vida (сделать, заговорить, написать, переписать).
Prošlo vreme glagola od infinitiva sa suglasničkom osnovom (идти, вести, нести).
Glagolski prilozi (obnavljanje, aktiviranje i sistematizacija).
Radni glagolski pridevi (obrada i aktiviranje njihove upotrebe).
Prilozi
Najfrekventniji modeli za građenje priloga: pridevska osnova + О (tiho, skromno i sl.); pridevska osnova + И (по-русски, практически i sl.).
Predlozi
Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (у, около, вокруг, s genitivom u odredbi mesta, по s dativom i lokativom u vremenskoj odredbi; в i на u odredbi mesta: роботать на заводе, учиться в университете i sl.).
Veznici
Najfrekventniji veznici i vezničke reči (хотя, прежде чем, чтобы; что, который, где, когда, потому что, тоже, куда, если, пока i dr.).
Rečenični modeli
Rečenične modele predviđene programom za prvi razred i dalje primenjivati u različitim varijacijama i kombinacijama. U II razredu posebnu pažnju posvetiti, pre svega (u vidu vežbi), modelima u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku za iskazivanje sledećih odnosa:
Subjekatsko-predikatski odnosi
Rečenice sa kratkim pridevskim oblikom u predikatu
Я был болен гриппом.
Он способен к математике.
Objekatski odnosi
Rečenice sa objektom u infinitivu
Врачь советовал мне отдохнуть.
Я уговорил товарища молчать.
Složena rečenica
Врач советовал мне, чтобы я отдохнул.
Я уговорил товарища, чтобы он молчал.
Prostorni odnosi
a) Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom
Я тебя буду ждать у (около, возле) памятника.
Она живëт у своих родителей.
Мой брат работает на заводе, а сестра учится в университете.
b) Složena rečenica
Мы пошли туда, куда вела узкая тропника.
Vremenski odnosi
a) Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom
Они собираются по вечерам.
Это случилось по окончании войны.
b) Rečenice sa glagolskim prilogom
Возвращаясь домой, я встретил товарища.
Кончив работу, он поехал домой.
v) Složena rečenica
Как только скрылось солнце, стало холодно.
Načinski odnosi
a) Rečenica sa glagolskim prilogom
Друзья возвращались домой весело разговаривая.
Он поздоровался кивнув головой.
b) Složena rečenica
Мы всë сделали так, как сказал учитель.
Он оказался способнее, чем я предполагал.
Uzročni odnosi
a) Rečenice s glagolskim prilogom
Не находя нужного слова, он замолчал.
Почувствовав голод, брат решил пообедать без меня.
b) Složena rečenica
Так как брат почуствовал голод, он решил пообедать без меня.
Ciljni odnosi
a) Rečenice sa odredbom u infinitivu
Мать отпустила дочку гулять.
Мы пришли проститься/чтобы проститься.
b) Složena rečenica
Чтобы правильно говорить, нужно хорошо усвоить грамматику.
Ortografija
Interpunkcija - osnovna pravila. Osnovne funkcije znakova interpunkcije. Pisanje ь, ъ (sistematizacija).
Leksikologija
Najčešći deminutivi imenica i prideva.
Leksički sinonimi, antonimi, homonimi. Međujezički homonimi i paronimi.
Leksikografija
Struktura jednojezičnih rečnika i služenje njima (školski jednojezični - "толковые", ortografski i rečnici sinonima).
Imenička grupa
1) Sistematizacija upotrebe determinanata: određenih, neodređenih i partitivnih članova; prisvojnih i pokaznih prideva; osnovnih, rednih i aproksimativnih brojeva; neodređenih reči; odsustva determinanata.
2) Sistematizacija roda i broja imenica i prideva, mesta i poređenja prideva.
3) Sistematizacija zamenica: ličnih nenaglašenih (uključujući i zamenicu on) i naglašenih; zamenica za direktni i za indirektni objekat; pokaznih i prisvojnih; upitnih i neodređenih.
Glagolska grupa
1) Sistematizacija glagolskih načina i vremena: prezenta, složenog perfekta, imperfekta, pluskvamperfekta, futura prvog indikativa, kao i perifrastičnih konstrukcija: bliskog futura, bliske prošlosti, radnje u toku.
2) Anteriorni futur.
3) Prezent subjunktiva najfrekventnijih glagola.
4) Prezent i perfekt kondicionala najfrekventnijih glagola.
5) Upotreba infinitiva.
6) Restrikcija sa ne… que.
Predlozi
1) Sistematizacija upotrebe predloga i frekventnih predložnih izraza.
2) Predlozi i složene relativne zamenice (avec lequel, pour laquelle, auquel…).
3) Predlozi u glagolskim konstrukcijama.
Prilozi
1) Poređenje priloga.
Modaliteti i forme rečenice
1) Sistematizacija deklarativnog, interogativnog, eksklamativnog i imperativnog modaliteta.
2) Sistematizacija afirmacije i negacije; aktiva i pasiva.
3) Umetnuta rečenica (l’incise).
Složene rečenice
1) Sistematizacija koordiniranja rečenice sa veznicima et, ou, mais, car, ni i prilozima/priloškim izrazima c’est pourquoi, donc, puis, pourtant, par contre, par conséquent, au contraire.
2) Sistematizacija zavisnih rečenica sa najfrekventnijim veznicima: relativnih, komparativnih, vremenskih, uzročnih, koncesivnih i opozitivnih, finalnih, hipotetičnih, rečenica sa que u funkciji objekta, kao i slaganja vremena u objekatskim rečenicama.
Glagolska grupa
Oblici subjunktiva: prezent
Složena rečenica
a) Zavisna rečenica u indikativu
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
Sa infinitivom (sa modalnim glagolima)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Ukazati na izražavanje uzroka (porque, por), posledice (si, para) i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kad se pojave u tekstu.
b) Zavisne rečenice u subjunktivu
Upotreba subjunktva prezenta (izražavanje futura)
Subjunktiv prošlih vremena (preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto), oblici i upiotreba (samo receptivno).
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom
b) infinitivom
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conoszas a mi hermamo. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos…¿Qué quieren Ustedes que haga? El trabaja mucho para ayudar a susu hijos. El trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Dime si/donde/cuando/quién/que…
Sabes si/ donde/cuando/quién/que…
Me puedes decir donde/cuando/quién/que…
Hipotetične rečenice (drugi tip)
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
Glagoli ser i estar
Pasivne konstrukcije
a) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aqu
Ortografija
Hijat i diftong
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
- jedanaesta godina učenja -
(4 časa nedeljno, 144 časova godišnje)
Operativni zadaci na nivou jezičkih veština
SLUŠANJE
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora.
Učenik treba da:
Govor u učionici
1) u potpunosti razume i reaguje na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času, čak i ako čas vodi nepoznata osoba, pod uslovom da je govor standardan i jasno artikulisan.
Audio i video materijali: globalno razumevanje
1) posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta, na primer monološkog izlaganja o poznatoj temi (približnog trajanja do 6 minuta), u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta postavi hipoteze u vezi sa:
(1) opštom temom i sadržajem datog usmenog teksta usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonaciju, govor tela i dr.);
(2) strukturom izlaganja.
Audio /video materijali: detaljno /selektivno razumevanje
1) posle drugog i po potrebi trećeg slušanja (u zavisnosti od složenosti teksta i naloga za slušanje):
(1) proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu, sadržaj i strukturu usmenog teksta;
(2) razume sve bitne elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja.
Monološka izlaganja
1) uz eventualnu prethodnu pripremu, prati jasno strukturisana izlaganja o aktuelnim društvenim temama i o onima iz sfere sopstvenog interesovanja u kojima se koristi standardni jezik.
Mediji: informativne emisije
1) razume opšti smisao i bitne pojedinosti informativnih radijskih i televizijskih emisija o aktuelnim temama u kojima se koristi standardni govor;
2) prati različite televizijske emisije informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije, reportaže) identifikujući makrotemu i mikrotemu/mikroteme;
3) razume temu radio emisija (reportaža, intervjua i sl., do 15 minuta), kao i njihov sadržaj, pod uslovom da je govor standardan i artikulacija jasna.
Mediji: emisije zabavnog i umetničkog sadržaja
1) prati filmove, serije i različite druge televizijske emisije u kojima se obrađuju aktuelne teme;
2) sluša književne i umetničke tekstove i povezujući znanja stečena u nastavi maternjeg jezika i književnosti otkriva univerzalno i posebno u sferi emocija i ideja;
3) razume temu i delove pesama koje sluša.
Spontana interakcija
1) razume spontanu interakciju izvornih govornika u vezi sa temama iz svakodnevnog života uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka, šumovi itd.), pod uslovom da je govor standardan i jasno artikulisan.
Uputstva
1) razume uputstva za upotrebu određenih sredstava, predmeta ili aparata, pod uslovom da ne sadrže mnogo stručnih elemenata.
Strategije
1) oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje bitne elemente poruke;
2) oslanjajući se na svoja jezička znanja, postavlja i proverava hipoteze o jezičkim formama;
3) uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja.
ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva).
Učenik treba da:
Razlikovanje tekstualnih vrsta
1) razlikuje frekventne i manje frekventne vrste tekstova, poznaje njihovu makro i mikro strukturu i razume njihovu svrhu i namenu.
Prepoznavanje i razumevanje tematike tekstova - nivo globalnog razumevanja
1) razume pojedinačne informacije složenijih autentičnih, adaptiranih i neautentničnih tekstova, kao i njihov opšti smisao;
2) razume tekstove dužine do 250 reči o konkretnim temama iz različitih oblasti interesovanja, sa značajnim stepenom ispravnog poimanja i tumačenja sadržaja.
Globalno razumevanje u okviru specifičnih vrsta tekstova
1) razume opšti smisao i pojedinačne detalje privatne korespondencije svakodnevne tematike, kao i opšti smisao i najfrekventnije fraze karakteristične za poslovnu korespondenciju;
2) razume glavnu nit i suštinu obrazloženja u predstavljanju nekog problema u jednostavnijim tekstovima argumentacionog tipa (npr. u novinskim kolumnama ili pismima čitalaca), ali i u drugim vrstama tekstova u kojima se javlja argumentacija;
3) razume bitne elemente i opšti sadržaj ograničeno kompleksnih informativnih tekstova, uz povremeno korišćenje rečnika i priručnika ili nastavnikovu pomoć;
4) prepoznaje leksičke specifičnosti proistekle iz tematske raznorodnosti tekstova (politika, ekonomija, sport...).
Prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja
1) ume da u poznatim i manje poznatim vrstama tekstova pronađe veliki broj relevantnih informacija;
2) na osnovu pročitanog uvodnog ili nekog drugog relevantnog dela teksta ume da proceni treba li da nastavi sa čitanjem čitavog teksta.
Razumevanje stručnih tekstova
1) razume nešto duža uputstva o načinu upotrebe tehničkih i drugih aparata, pisana jasnim jezikom, potkrepljena primerima konkretne upotrebe i / ili ilustracijama;
2) ume da prati specijalizovane publikacije i izvan svog područja aktivnosti, koristeći povremeno rečnik ili neko drugo pomoćno sredstvo;
3) razume duža i sadržinski slojevita uputstva s tematikom iz domena sopstvenih, poznatih aktivnosti, uključujući i pojedinačne detalje koji se odnose na specifične uslove održanja i primene aparata, instrumenata i slično, uz mogućnost ponovljenog čitanja.
Razumevanje književnog teksta
1) razume jednostavnije savremene literarne tekstove pisane uobičajenom i stilski nespecifikovanom leksikom, uz povremenu pomoć nastavnika ili konsultovanje rečnika/priručnika.
GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku.
Monološko izlaganje
Opisivanje
1) opisuje i izveštava o događajima i iskustvima, služeći se širim fondom izraza koje vešto primenjuje;
2) opiše karakteristične detalje nekog događaja;
3) ispriča priču ili iznese neki opis jednostavnim "listanjem" i ređanjem elemenata;
4) jednostavnim rečima opiše i ukratko upoređuje stvari i događaje.
Argumentovanje
1) tako dobro argumentuje stavove i mišljenja da ga sagovornik, bez poteškoća i gotovo tokom celog izlaganja, razume;
2) u izlaganju naglasi bitne činjenice nekog događaja iz ličnog iskustva, ukratko ih obrazloži i objasni svoje mišljenje.
Izlaganje pred publikom
1) u prezentaciji, između ostalog, iznese svoj vrednosni stav o temama vezanim za lično iskustvo i interesovanja;
2) odgovori na neposredna pitanja koja se nadovezuju, pod uslovom da se mogu ponoviti;
3) interpretira radnju nekog filma ili knjige i opiše svoj doživljaj o njima.
Interakcija
Razumevanje izvornog govornika
1) razume dovoljno dobro kako bi se, bez preteranog napora, snalazio u uobičajenim situacijama.
Neformalni razgovor (između prijatelja)
1) na učtiv način izražava svoja uverenja, stavove, slaganja i neslaganja;
2) predlaže i reaguje na predloge;
3) prati diskusije/razgovore određenog trajanja, pod uslovom da se govori razgovetno i standardnim jezikom.
Formalna komunikacija
1) aktivno učestvuje u uobičajenoj formalnoj diskusiji o poznatim temama na standardnom jeziku kada sagovornik govori razgovetno i gde obično dolazi do razmene informacija, dobijanja uputstava ili rešavanja nekih praktičnih problema;
2) prati promene tema u formalnoj diskusiji o poznatim temama iz domena ličnih interesovanja ili struke, ukoliko se razgovor vodi polako i razgovetno;
3) snalazi se u neuobičajenim situacijama na javnom mestu (u prodavnici, pošti ili banci) kada npr. zahteva zamenu neke neispravne robe ili proizvoda;
4) dobije dodatna obaveštenja.
Funkcionalna saradnja
1) prenese svoje mišljenje i reakcije u odnosu na moguća rešenja i poteze koje treba preduzeti, dajući kratka obrazloženja i razloge za tako nešto;
2) inicira sagovornike da iznesu svoje mišljenje o tome šta treba da se uradi.
Intervjuisanje
1) preuzme izvesnu inicijativu tokom konsultacija ili razgovora (pokretanje nove teme), ali u priličnoj meri ostaje zavisan od interaktivnog delovanja samog sagovornika.
PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja.
Učenik treba da:
Teme
1) piše jasno strukturisane tekstove iz oblasti ličnog interesovanja, kao i u vezi sa aktuelnim dešavanjima, ističući jasno svoje stavove u vezi sa raznim problemima savremenog društva (kulturni događaji, sport ekologija, savremene tehnologije i slično);
2) rezimira pročitanu priču, novinski članak, film i slično i objasni svoj stav u vezi sa nekom temom koja je predmet učenikovog zanimanja, kao i da precizno parafrazira određene delove narativnog teksta, nečije stavove i slično.
Tekstualne vrste i dužina teksta
1) piše formalne i neformalne tekstove (do 120 reči);
2) parafrazira i rezimira tekstove o temama u vezi sa svakodnevnim životom, razonodom, putovanjima, aktuelnim dešavanjima iz svog domena interesovanja i problemima savremenog društva;
3) u stanju je da precizno napiše kraće i jednostavne izlaganje o temama od opšteg interesa;
4) može precizno da prenese informacije, ističući relevantne činjenice i svoje mišljenje.
Leksika i komunikativne funkcije
1) iskazuje dobro vladanje leksikom na višem nivou iz javnog i privatnog domena, ali dolazi povremeno do grešaka kada se radi o izražavanju složenijih misli i ideja;
2) piše na teme u vezi sa određenim školskim predmetima koji su u vezi sa interesovanjima učenika;
3) služi se stručnim terminima iz određene oblasti koja je predmet učenikovog interesovanja (npr. istorija, geografija, likovna kultura i slično);
4) precizno i jasno da opiše radnju knjige ili filma i da opiše svoje reakcije;
5) obrazloži mišljenje, planove i događaje.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika.
Učenik treba da:
Verbalna i neverbalna komunikacija sa predstavnicima drugih kultura
1) prepoznaje i adekvatno koristi najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava.
Interkulturna znanja i aktivnosti
1) gradi sopstveni identitet kao interkulturna ličnost, jačajući svest o vrednosti različitih kultura i razvijajući sposobnost za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.
MEDIJACIJA I PREVOĐENJE
Osposobljavanje učenika za posredovanje između osoba radi sporazumevanja.
Učenik treba da:
Usmena medijacija
1) prepričava sadržaj kratkog autentičnog teksta audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije na L2;
2) sažima sadržaj kraćeg adaptiranog pisanog ili usmenog teksta, sa L2 na L1 i sa L1 na L2, prilagođavajući ga sagovorniku.
Pisana medijacija i prevođenje
1) pisano prenosi poruke na L2 ili na L1 (na osnovu podsticaja na suprotnom jeziku dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja);
2) koristi rečnike, posebno jednojezične, za pisano prenošenje poruka uz konsultacije se sa nastavnikom;
3) koristi opšta znanja iz drugih oblasti u cilju što uspešnijeg pisanog prevođenja sa L2 na L1 kraćih adaptiranih tekstova uz upotrebu rečnika, prateće literature i informacionih tehnologija.
GRAMATIČKI SADRŽAJI
Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. Kroz nastavu engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.
Imenice
Množina imenica (posebni slučajevi)
Pluralia tantum, singularia tantum
Zbirne imenice sa glagolom u jednini i množini (npr. people, police; family, team, orchestra …)
Član (proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)
Zamenice
Bezlična upotreba zamenica (we, you, they, one)
Složene zamenice sa some-, any-, no-
Neodređene zamenice i pridevi (each, both, all)
Pridevi i prilozi
Pridevi i prilozi istog oblika (fast, early, late, hard)
Promena značenja (npr. hard/hardly, near/nearly)
Poređenje jednakosti i nejednakosti (as … as, not so …, not as… as)
Pojačavanje značenja prideva i priloga (so, such, too, enough)
Veznici
Veznici u paru (as...as, both...and, so...as, either...or, neither...nor, not...only, but...also, though...yet)
Tvorba reči
Najčešći sufiksi (-hood, -ness, -ment, -ion/-ation) i prefiksi (co-, dis-, in-, mis-) za tvorbu imenica
Odrični prefiksi (un-, in-, im-, ir-, dis-)
Glagoli
Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena
Izražavanje budućnosti: Future Perfect, Future Continuous, Present Perfect
Causative have/get
Gerund (upotreba posle glagola enjoy, prefer, avoid... i posle izraza It’s no use, I can’t help...)
Modalni glagoli sa infinitivom perfekta
Participi (sadašnji i prošli)
Pasivne konstrukcije
Pasivni izrazi (npr. It is said that… He is believed to …)
Predlozi
Predlozi posle prideva i participa (npr. angry about, fond of, disappointed with)
Predlozi posle glagola (npr. congratulate on, borrow from, divide into …)
Frazalni glagoli sa objektom (Take off your coat. /Take your coat off.)
Rečenica
Relativne rečenice (restriktivne i nerestriktivne)
Pogodbene rečenice (obnavljanje sva tri tipa)
If only …/I wish … (za izražavanje želja, kajanja/žaljenja)
Imenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Vlastite i zajedničke imenice, odgovarajući rod i broj sa determinativom
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Član
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sistematizacija upotrebe određenog i neodređenog člana
Partitivni član
Zamenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Lične zamenice
Naglašene lične zamenice
Naglašene lične zamenice u službi direktnog objekta (complemento oggetto) i indirektnog objekta (complemento di termine)
Nenaglašene lične zamenice u paru (pronomi personali accoppiati)
Relativne zamenice (pronomi relativi: che, cui, il quale/la quale)
Neodređeni pridevi i neodređene zamenice (aggettivi e pronomi indefiniti)
Nenaglašene lične zamenice u službi direktnog objekta u složenim vremenima (pronomi diretti nei tempi composti)
Pridevi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju
Komparacija prideva (comparazione)
Organska komparacija prideva
grado comparativo e superlativo dell’aggettivo (forme irregolari)
Apsolutni superlativ (superlativo assoluto)
Prisvojni pridevi (aggettivi possessivi)
Upotreba člana uz prisvojne prideve
Pokazni pridevi (aggettivi dimostrativi: questo, quello)
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva
Glavni brojevi (numeri cardinali)
Redni brojevi (numeri ordinali)
Predlozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova upotreba
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Glagoli
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sadašnje vreme (presente indicativo)
Imperativ (imperativo). Zapovedni način za sva lica
Povratni glagoli (verbi riflessivi)
Upotreba glagola piacere
Perfekat (passato prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola
Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere
Kondicional sadašnji, pravilnih i nepravilnih glagola (condizionale presente)
Futur pravilnih i nepravilnih glagola (futuro semplice)
Imperfekat (imperfetto)
Pluskvamperfekat (trapassato prossimo)
Prezent konjunktiva (congiuntivo presente)
Prosti perfekat (passato remoto), tvorba i osnovna upotreba - RECEPTIVNO.
Kondicional prošli (condizionale passato)
Organska komparacija prideva grado comparativo e superlativo dell’aggettivo
(forme irregolari)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Kondicional prošli (condizionale passato)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Uvođenje nove građe
Utvrđivanje i produbljivanje upotrebe prošlih vremena (passato prossimo/imperfetto e trapassato prossimo, passato remoto - receptivno)
Upotreba konjunktiva u zavisnoj rečenici (finali, concessive, condizionali, temporali, modali ecc.)
Prilozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più, priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi quando?come? perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente
Rečce
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
ci, ne
Rečenica
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku
Upitna rečenica
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi
Pored utvrđivanja gradiva koje je obrađeno i sistematizovano u prethodnim godinama, u ovom razredu se obrađuje:
Odredbe kvaliteta i kvantiteta
Opisna komparacija pomoću partikula:
ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (apsolutni superlativ)
Sie ist eine sehr fleißige Studentin. Das war eine besonders (höcht) angenehme Reise.
Neupravni govor
Za istovremenost
Sie sagt: "Ich schreibe einen Brief an meinen Freund."
Sie sagt, dass sie einen Brief an ihren Freund schreibe.
Za radnju koja se desila pre momenta govora; perfekt ili pluskvamperfekt konjunktiva
Sie sagt: "Ich habe einen Roman von. T. Mann gelesen. Sie sagt, sie habe/hätte einen Roman von T. Mann gelesen. Sie sagt, das sie...
Za radnju koja se dešava posle momenta govora: futur konjunktiva ili oblik "würde"
Sie sagt: "Ich werde einen Roman von T. Mann lesen."
Sie sagt, sie werde/würde einen Roman von T. Mann lesen. Sie sagt, dass sie...
Infinitivne konstrukcije
Izražavanje modaliteta
1. sein + zu + infinitiv
Dieses problem ist zu lösen. Da ist dieser Vorgang am besten zu beobachten.
2. lassen + sich + infinitiv
Das lässt sich leicht erklären.
Dieses Problem lässt sich leicht erklären.
Pasiv radnje i pasiv stanja
Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert. Das Auto wurde sehr billig verkauft.
Modalni glagoli + infinitiv prezenta pasiva
Dabei muss die Temperatur der Luft beachtet werden. Dabei sollite die Meinung der Gegner in Betracht genommen werden.
Leksikologija
1) složenice, prefiksacija i sufiksacija
2) strane reči i internacionalizmi, termini i terminologizirane reči iz opšteg jezika.
Leksikografija
Rečnik sinonima, antonima, homonima; frazeološki rečnik.
Rečenica
Upitne rečenice. Specifičnosti u izražavanju pitanja u ruskom jeziku: zamenička pitanja o licu i predmetu (кто? что?), pitanja o pripadanju (чей?), o količini (сколько?), okolnosna pitanja (где? куда? когда? почему?) itd. Odrične rečenice. Raznovrsni oblici i specifičnosti izražavanja odricanja u ruskom jeziku (не, нет, ни; никто, ничто, никакой; нигде, никогда...). Participske konstrukcije. Pretvaranje pasivne u aktivnu konstrukciju i obrnuto. Pretvaranje participskih konstrukcija u složene rečenice i obrnuto. Složene rečenice. Dalji rad na usvajanju zavisno-složenih rečenica (vremenske, načinske, mere i stepena i dr.; Солнце уже было высоко, когда я открыл глаза. Писать надо так, чтобы всё было понятно. Он принёс столько словарей, сколько было нужно.). Bezlične rečenice. (Уже светает. Реки сковало льдом. Мечтам и годам нет возврата i sl.).
Imenice
Imenice opšteg roda (умница, невежда, соня). Imenice pluralia i singularia tantum (ponavljanje i sistematizacija). Rod skraćenica. Naši i strani poznatiji geografski nazivi sa specifičnostima u rodu, broju i promeni. Imenice koje označavaju materiju. Nazivi predstavnika nacionalnih i teritorijalnih grupa (tvorba, muški i ženski rod, nominativ i genitiv množine). Imenice pridevskog porekla (лесничий, портной, гостиная, запятая, жаркое, пирожное).
Zamenice
Odrične zamenice; некого, нечего (struktura, specifičnosti upotrebe).
Neodređene zamenice sa -то, -нибудь, -либо, кое- (utvrđivanje i sistematizacija). Povratna zamenica uz glagole (Мы чувствуем себя хорошо. Он уважает себя). Upotreba zamenice свой. Odnosne zamenice i korelacije (Увидишь чудеса, каких не видел. Каков привет, таков ответ.). Zamenica сей (u ustaljenim konstrukcijama: до сих пор, ни с того ни с сего).
Pridevi
Prisvojni pridevi tipa медвежий, лисий. Razlike u upotrebi prostog i složenog komparativa i superlativa. Uočavanje razlika u rekciji prideva ruskog i maternjeg jezika. Elativ (Poseban oblik superlativa: Он рассказал всё до мельчайших подробностей.)
Brojevi
Sistematizacija promene osnovnih brojeva i njihova upotreba. Brojevi poltora, poltorasta (struktura i upotreba). Složenice s morfemom пол- (struktura i promena).
Glagoli
Glagoli sa značenjem oba vida: адресовать, исследовать, организовать, родиться itd. (u poređenju s maternjim jezikom). Neparni glagoli. Glagoli kretanja sa prefiksima (sistematizacija). Imperativ glagola tipa пить, петь, лечь, есть. Prefiksi sa vremenskim značenjem početka, ponavljanja i završetka glagolske radnje. Radni i trpni glagolski pridevi - građenje, upotreba i promena (sistematizacija). Trpni glagolski pridev sadašnjeg i prošlog vremena (građenje i upotreba).
Prilozi
Građenje priloga od drugih vrsta reči (od imenica: домой, вечером, od prideva: новый-ново, хороший-хорошо, od brojeva: однажды, дважды, od zamenica: по-моему, всегда; od glagola, ali u obliku participa i glagolskih priloga: блестеть-блестяще, читать-читая, od drugih priloga: близко-близко, отсюда, оттуда).
Uzvici
Najčešći uzvici i njihova funkcija.
Rečenični modeli
Rečenične modele predviđene za prethodne razrede i dalje primenjivati u različitim kombinacijama. U III razredu posebnu pažnju posvetiti (u vidu vežbi) modelima za iskazivanje sledećih odnosa i značenja:
Subjekatsko-predikatski odnosi
a) Rečenice sa subjektom izraženim konstrukcijom: nominativ + s + instrumental: Мы с вами опять в школе.
b) Rečenice s kopulama: являться, называться, служить i sl.
Металлы являются хорошими проводниками электричества.
Глина служит сырьëм для керамических изделий.
v) Rečenice sa kopulom есть
Организм есть живое существо.
g) Rečenice sa это u predikatu
Золото - это драгоценный металл.
d) Rečenice s trpnim glagolskim pridevom u predikatu
Лес посажен недавно.
Проект здания создан архитектором.
Prostorni odnosi
Rečenice s priloškim odredbama za mesto, pravac i trasu
Я там никогда не был, но очень хочу поехать туда.
Северная его часть лежит за полярным кругом.
Авала расположена в двадцати километрах от Белграда.
Поезд приближается к территории Дальнего Востока.
Он прошëл через всю Сибирь.
Kvantitativni odnosi
a) Rečenice sa odredbom za meru i količinu
Был мороз в тридцать градусов.
Предмет весом в пять килограммов.
b) Rečenice sa odredbom za približnu količinu
Я приду минут через десять.
В классе было учеников тридцать.
Atributivni odnosi
Rečenice sa atributom izraženim participskom konstrukcijom.
Ученик, стоящий у доски, долго решает задачу.
Мы возьмём письменные работы, проверяемые преподавателем.
Товарищ, прочитавший новую книгу, рассказал нам еë содержание.
Книга, прочитанная товарищем, заинтересовала нас.
Ortografija
Pisanje udvojenih suglasnika. Pisanje reči stranog porekla (автор, акула, логика, кафедра, экскурсия, баскетбол, Афины, Белград, Европа...).
Leksikologija
Dalji rad na usvajanju sinonima, antonima, homonima i paronima, kao i međujezičkih homonima i paronima. Višeznačnost reči i njihova semantizacija. Najučestalije vrste ruskih frazeologizama.
Leksikografija
Jednojezični rečnici i služenje njima. Rečnik sinonima, antonima, homonima, frazeološki rečnik, ortografski rečnik.
Imenička grupa
1) Upotreba člana i zamenice u specifičnim posesivnim obrtima: j’ai mal au genou, le vin me monte à la tête.
2) Brojevi: razlomci.
3) Prave neodređene zamenice.
4) Složene upitne zamenice lequel, laquelle, itd.
5) Demonstrativi là i ci: ce soir-là, cette fois-ci.
6) Pridevi ispred i iza imenice: une jolie petite robe noire.
Glagolska grupa
1) Osnovne vrednosti i upotrebe načina, vremena i perifrastičnih konstrukcija savladanih u prethodnim razredima.
2) Perifrastične konstrukcije sa pomoćnim glagolom u imperfektu: j’allais partir, il venait d’arriver, nous étions en train de faire nos bagages…
3) Sistem prošlih vremena u naraciji, posebno opozicija perfekat / imperfekat.
4) Glagolske konstrukcije sa sembler, avoir l’air, devenir + pridev.
5) Imperativ sa infinitivom: laisse-moi parler!
6) Sistematizacija participa prezenta i gerundiva.
7) Receptivno: perfekt subjunktiva najfrekventnijih glagola.
8) Faktitivni glagoli i najčešće konstrukcije.
Predlozi
1) Predlozi u izrazima: à l’envers, à moitié, à peine, de bonne / mauvaise humeur, de nos jours, de rien, en avance / retard, par hasard, pour rien, sans cesse.
Prilozi
1) Mesto priloga upotrebljenih sa prostim i sa složenim vremenima: beaucoup, bien, déjà, encore, enfin, mieux, peut-être, souvent, vite; prilozi na -ment.
Modaliteti i forme rečenice
1) Pasiv bez izraženog agensa; sa agensom uvedenim predlogom par; sa agensom uvedenim predlogom de.
2) Poziciono naglašavanje direktnog i indirektnog objekta.
3) Poziciono naglašavanje rečeničnih delova.
Složene rečenice
1) Infinitivne rečenice.
2) Uzročne rečenice sa veznikom comme; predložne konstrukcije: à cause de, grâce à.
3) Posledične rečenice sa veznicima si / tellement… que, si bien…que; posledične konstrukcije sa infinitivom: réussir / arriver / parvenir à …, apprendre à….
4) Opozitivna rečenica sa veznikom alors que.
5) Koncesivna hipoteza sa veznikom même si.
6) Finalne rečenice sa veznicima de manière / façon que (+ subjunktiv).
7) Restriktivna rečenica sa veznikom sauf que (+ indikativ).
Imeničke grupe
Imenice. Rod i broj imenica. Rod i broj složenica. Pluralia tantum.
Određeni član. Odsustvo određenog člana.
Neodređeni član (značenje u jednini i množini)
Brojevi. Redni brojevi.
Pridevi. Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Lične zamenice. Sistematizacija morfosintakse nenaglašenih zamenica.
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti; kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno).
Izražavanje komparativnosti
Tan(to)…como…
Más / menos….que
Menor / mayor…que
Major / peor…que
Superlativ (Relativni i apsolutni: ukazati na razlike u značenju.)
El libro más interesante que he leído…
Es un libro interesantísimo
Pasivne konstrukcije sa i bez agensa
Miguel fue invitado po María
Miguel fue nombrado secretario de la Asociacín
Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa.
Piensan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Juan.
Hipotetičke rečenice (sve tri mogućnosti)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa
Si me visitaras, te llevaré a la playa.
Si me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa
Bezlične konstrukcije
Sa glagolima llover, nevar…
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante…
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekim od ovih rečenica)
Izražavanje
- bojazni: temo que haya llegado a tiempo.
- želje: Espero que venga
- zapovesti, volje: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Brojevi
Razlomci, matematički znakovi i radnje.
Leksikografija
Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.
- dvanaesta godina učenja -
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)
Operativni zadaci na nivou jezičkih veština
SLUŠANJE
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora.
Učenik treba da:
Govor u učionici
1) u potpunosti razume i reaguje na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času, uključujući i složenija uputstva u vezi sa zadacima, projektima, ispitima i drugo.
Audio i video materijali: globalno razumevanje
1) posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta, na primer vesti (približnog trajanja do 7 minuta), postavi hipoteze u vezi sa:
(1) temama i sadržajem, usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonaciju, govor tela i dr.);
(2) strukturom izlaganja;
(3) eksplicitno iskazanim stavovima.
Audio /video materijali: detaljno /selektivno razumevanje
1) posle drugog slušanja:
(1) proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu, sadržaj i iskazane stavove;
(2) razume sve bitne elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja.
Monološka izlaganja
1) bez pripreme prati duža izlaganja o raznovrsnim temama u kojima se koristi standardni jezik.
Mediji: informativne emisije
1) razume duže informativne radijske i televizijske emisije o raznovrsnim temama u kojima se koristi standardni govor;
2) prati različite televizijske emisije informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije i debate, reportaže) u kojima se obrađuju aktuelne teme;
3) pod uslovom da je govor standardan i artikulacija jasna, razume opšti sadržaj i bitne pojedinosti dužih (do 20 minuta) radio emisija i prezentacija na Internetu o temama iz sfere svojih interesovanja, kao i o aktuelnim temama iz oblasti kulture, sporta, ekologije i sl.
Mediji: emisije zabavnog i umetničkog sadržaja
1) prati filmove, serije i različite druge televizijske emisije u kojima se obrađuju aktuelne teme;
2) sluša književne i umetničke tekstove i povezujući znanja stečena u nastavi maternjeg jezika i književnosti otkriva univerzalno i posebno u sferi emocija i ideja;
3) razume temu i većinu delova pesama koje sluša.
Spontana interakcija
1) razume spontanu interakciju izvornih govornika u vezi sa raznovrsnim temama uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka, šumovi itd.), pod uslovom da je govor standardan i da buka ili šumovi nisu suviše jaki.
Uputstva
1) razume raznovrsna i složenija uputstva za upotrebu određenih sredstava, predmeta ili aparata uz manje prisustvo stručnih elemenata.
Strategije
1) oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje bitne elemente poruke;
2) oslanjajući se na svoja jezička znanja, postavlja i proverava hipoteze o jezičkim formama;
3) uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja.
ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva).
Učenik treba da:
Razlikovanje tekstualnih vrsta
1) uspostavlja korelaciju između tekstualne vrste i načina čitanja, prilagođenog čitalačkim namerama.
Prepoznavanje i razumevanje tematike tekstova - nivo globalnog razumevanja
1) razume širi spektar autentičnih, adaptiranih i neautentičnih tekstova s bliskom i manje poznatom, svakodnevnom tematikom;
2) razume tekstove dužine do 300 reči o raznovrsnim konkretnim i delimično apstraktnim temama, primenjujući tehnike i strategije čitanja koje mu omogućuju inferiranje nepoznatih značenja.
Globalno razumevanje u okviru specifičnih tekstova
1) razume privatnu korespondenciju o najširem spektru tema, kao i uvežbane strukture poslovne korespondencije;
2) razume tok argumentacije i njene osnovne zaključke, ukoliko je pregledno izložena, uz povremeno korišćenje rečnika zarad razumevanja specifičnih detalja;
3) razume najveći deo sadržaja i ume da odredi značaj informacija pronađenih u različitim kompleksnim informativnim i drugim izvorima.
Prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja
1) ume da u najrazličitijim vrstama teksta pronađe gotovo sve relevantne informacije.
Razumevanje stručnih tekstova
1) razume nešto složenija uputstva o održavanju i upotrebi aparata, pod uslovom da mu je omogućeno ponovno iščitavanje delova koje mu predstavljaju poteškoću;
2) koristi obaveštenja, ideje i razmišljanja iz stručnih tekstova iz domena svog interesovanja i delovanja.
Razumevanje književnog teksta
1) razume nešto složenije savremene literarne tekstove pisane pretežno stilski nespecifikovanom leksikom, uglavnom samostalno inferirajući nepoznata značenja.
GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku.
Monološko izlaganje
Učenik treba da:
Opisivanje
1) sa ograničenom preciznošću opiše i objasni neku poteškoću ili donese konkretnu traženu informaciju;
2) govori o vestima i člancima, izlaganjima, diskusijama, razgovorima, dokumentarnim filmovima;
3) opisuje kako se nešto radi i daje detaljna uputstva;
4) govori iscrpno o svojim iskustvima uz opis sopstvenih osećanja i reakcija.
Argumentovanje
1) iznosi mišljenje o vestima i člancima, izlaganjima, diskusijama, razgovorima, dokumentarnim filmovima;
2) iznosi logičnu i povezanu argumentaciju;
3) na metodičan način iznosi argumente uz isticanje značajnih elemenata i karakterističnih detalja.
Izlaganje pred publikom
1) prepriča zaplet neke knjige ili filma i opiše sopstvene utiske u vezi sa tim;
2) na jasan način izlaže pripremljeno predavanje, navodeći razloge za ili protiv nekog posebnog stanovišta, ukazujući na prednosti i mane.
Interakcija
Razumevanje izvornog govornika
1) razume dovoljno da bi se, bez preteranog napora, snalazio u uobičajenim situacijama.
Neformalni razgovor
1) aktivno da učestvuje u nekoj neformalnoj diskusiji u poznatom okruženju, komentarišući i jasno izlažući svoje stavove;
2) u neformalnom razgovoru procenjuje predloge drugih i reaguje na predložena rešenja;
3) traži i sledi detaljna uputstva.
Formalna komunikacija
1) sa ograničenom preciznošću iznese konkretnu traženu informaciju u nekom razgovoru ili konsultaciji (npr. opisuje simptome bolesti);
2) odgovara na pitanja komplementarne sadržine i pravi rezimee;
3) vodi do kraja pripremljeni razgovor proveravajući i potvrđujući samu informaciju, iako ponekad, pri dužem ili na brzinu izgovorenom odgovoru ili iskazu, traži od sagovornika da ponovi šta je rekao;
4) sa izvesnom sigurnošću razmenjuje veću količinu informacija o uobičajenim temama iz struke ili iz neke druge oblasti interesovanja.
Funkcionalna saradnja
1) bez nekog posebnog napora razume dovoljno o svakodnevnim i bliskim temama radi ostvarivanja komunikacije;
2) snalazi se u svakodnevnim životnim aktivnostima u direktnom kontaktu, pronalazi i prosleđuje neku objektivnu informaciju;
3) postavlja i odgovara na pitanja o navikama i svakodnevnim aktivnostima;
4) daje i sledi uputstva i obaveštenja.
Intervjuisanje
1) saopštava svoje mišljenje u informativnom razgovoru o bliskim temama, pod uslovom da mu se daju određena pojašnjenja i pruži pomoć u formulisanju izraza.
PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja.
Učenik treba da:
Teme
1) napiše kraće i jednostavne eseje o temama od opšteg interesa;
2) piše jasno strukturisane tekstove iz oblasti ličnog interesovanja i aktuelnih dešavanja u vezi sa raznovrsnim temama (kulturni događaji, sport, ekologija, savremene tehnologije, zdravlje i slično);
3) u pisanim izlaganjima jasno ističe svoje stavove i obrazlaže mišljenje u vezi sa temama i problemima savremenog društva, kao i u vezi sa pročitanom pričom, novinskim člankom, filmom i slično.
Tekstualne vrste i dužina teksta
1) piše formalne i neformalne tekstove (do 120 reči);
2) parafrazira i rezimira tekstove o temama u vezi sa svakodnevnim životom, razonodom, putovanjima, aktuelnim dešavanjima iz svog domena interesovanja i problemima savremenog društva;
3) u stanju je da napiše kraće i jednostavne eseje o temama od opšteg interesa;
4) u stanju je da napravi pouzdan rezime na osnovu objektivne baze podataka o bliskim temama iz svog područja, svakodnevnih ili nekih drugih aktivnosti, o tome da napiše izveštaj i iznese sopstveno mišljenje;
5) vodi prepisku o ličnim stvarima, dešavanjima, donoseći sopstveni sud o nekim apstraktnim sadržajima ili kulturnim dešavanjima.
Leksika i komunikativne funkcije
1) iskazuje dobro vladanje leksikom iz različitih domena (privatno, javno i obrazovno) te je tako u stanju je da izrazi složenije misli i ideje;
2) piše na teme u vezi sa određenim školskim predmetima koji su u vezi sa interesovanjima učenika;
3) služi se stručnim terminima iz određene oblasti koja je predmet učenikovog interesovanja (npr. istorija, geografija, likovna kultura i slično);
4) opisuje svoje utiske upotrebljavajući odgovarajuće izraze, opisuje aktivnosti iz prošlosti i lično iskustvo;
5) opiše radnju knjige ili filma i da opiše svoje reakcije;
6) obrazloži mišljenje, planove i delovanje;
7) opiše snove i ambicije.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika.
Učenik treba da:
Verbalna i neverbalna komunikacija sa predstavnicima drugih kultura
1) prepoznaje i adekvatno reaguje na najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava.
Komunikacija po domenima, stilovima i registrima
1) razume i na adekvatan način koristi osnovne vrste diskurzivih praksi u četiri bazična domena upotrebe jezika (porodični, obrazovni, administrativni i delimično profesionalni) prepoznajući i vrednujući karakteristike međuljudskih odnosa u tim domenima unutar kulture jezika koji uči (intergeneracijski odnosi u porodici, odnosi među polovima, bazične karakteristike međuljudskih odnosa u obrazovanju, prema administrativnim institucijama, i sl.);
2) koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama.
Rešavanje konfliktnih situacija i prevazilaženje stereotipa
1) uspešno prevazilazi površne komunikativne odnose sa osobama iz drugog kulturnog miljea bazirane na kulturnim i socijalnim stereotipima.
Interkulturna znanja i aktivnosti
1) poseduje osnovna znanja o kulturi zajednice ili zajednica čiji jezik uči (književnost, muzika, film, pozorište, slikarstvo);
2) gradi sopstveni identitet kao interkulturna ličnost, jačajući svest o vrednosti različitih kultura i razvijajući sposobnost za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.
MEDIJACIJA I PREVOĐENJE
Osposobljavanje učenika za posredovanje između osoba radi sporazumevanja.
Učenik treba da:
Usmena medijacija
1) prepričava sadržaj kraćeg autentičnog teksta audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije na L2;
2) sažima sadržaj kraćeg autentičnog pisanog ili usmenog teksta sa L2 na L1 i sa L1 na L2, prilagođavajući ga sagovorniku.
Pisana medijacija i prevođenje
1) pisano prenosi poruke na L2 ili na L1 (na osnovu podsticaja na suprotnom jeziku dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja);
2) koristi odgovarajući kompenzacione strategije radi prevazilaženja teškoća koje se javljaju, na primer: prevodi ili prenosi sadržaj uz upotrebu perifraza, parafraza i slično;
3) koristi rečnike, posebno jednojezične, za pisano prenošenje poruka;
4) koristi opšta znanja iz drugih oblasti u cilju što uspešnijeg prevođenja sa L2 na L1 autentičnih tekstova i sa L1 na L2 kraćih adaptiranih tekstova uz upotrebu rečnika, prateće literature i informacionih tehnologija.
GRAMATIČKI SADRŽAJI
Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. Kroz nastavu engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.
Imenice
Množina složenica
Množina imenica stranog porekla
Član (utvrđivanje i proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)
Inverzija posle odričnih priloga (Not only, No sooner, Seldom, Rarely, Never...)
Veznici
Povezivanje zavisne rečenice sa glavnom (when, that, while, because, although, though, since, after, as, if, until, as if, as though, so that, in order that)
Tvorba reči
Sufiksi za pravljenje prideva (-able, -ary, -ful, -less, -ous, -ic, -ical…)
Složenice: imenice (breakdown, software, passer-by…) i pridevi (blue-eyed, short-sleeved…)
Glagoli
Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena
Simple and continuous forms (glagoli stanja i akcije: think, feel, look, see, smell, taste, appear)
Narativna glagolska vremena (Past Simple, Rast Continuous, Past Perfect, Past Perfect Continuous, used to/would za uobičajene radnje u prošlosti)
Future Continuous/Future Perfect/Future Perfect Continuous
Particip perfekta
Glagoli praćeni gerundom ili infinitivom
Must have/ could have/can’t have (spekulisanje o prošlosti)
Predlozi u izrazima za vreme
(npr. on time/in time, at the end/in the end/at last …)
Frazalni glagoli (od tri dela, npr. split up with, run out of, come up with...)
Rečenica
Skraćivanje rečenica (vremenske, relativne, uzročne klauze)
Neupravni govor (sa slaganjem vremena; različiti tipovi rečenica)
Mešovite pogodbene rečenice
Želje koje se odnose na sadašnjost, prošlost, budućnost (I wish/If only/It’s time/I’d rather)
Imenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Član
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Zamenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Uvođenje nove građe
Nenaglašene lične zamenice u paru u složenim vremenima (pronomi personali accoppiati nei tempi composti)
Pridevi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Predlozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Glagoli
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sadašnje vreme (presente indicativo)
Imperativ (imperativo): zapovedni način za sva lica
Povratni glagoli (verbi riflessivi)
Upotreba glagola piacere
Perfekat (passato prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola
Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere
Kondicional sadašnji, pravilnih i nepravilnih glagola (condizionale presente)
Futur pravilnih i nepravilnih glagola (futuro semplice)
Imperfekat (imperfetto)
Pluskvamperfekat (trapassato prossimo)
Prezent konjunktiva (congiuntivo presente)
Prosti perfekat (passato remoto), tvorba i osnovna upotreba - RECEPTIVNO.
Kondicional prošli (condizionale passato)
Organska komparacija prideva grado comparativo e superlativo dell’aggettivo
(forme irregolari)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Kondicional prošli (condizionale passato)
Organska komparacija prideva
grado comparativo e superlativo dell’aggettivo (forme irregolari)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Utvrđivanje i produbljivanje upotrebe prošlih vremena (passato prossimo/imperfetto e trapassato prossimo, passato remoto - receptivno)
Upotreba konjunktiva u zavisnoj rečenici (finali, concessive, condizionali, temporali, modali ecc.)
Konjunktiv sadašnji (congiuntivo presente)
Konjunktiv prošli (congiuntivo passato)
Konjunktiv imperfekta (congiuntivo imperfetto e trapassato)
Upotreba kondicionala prošlog i Futura II (futuro anteriore)
Hipotetičke rečenice: potencijalna i irealna (periodo ipotetico della possibilità e irrealtà)
Uvođenje nove građe
stare + gerundio
stare per + infinito
Pluskvam perfekat II (trapassato remoto) RECEPTIVNO
Neodređeni načini (modi indefiniti), Infinitiv (infinito), Particip (participio) i Gerund (gerundio) RECEPTIVNO
Pasiv (forma passiva)
Prilozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Rečce
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Rečenica
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi
Obnavljati i utvrđivati gradivo obrađeno u prethodnim razredima, sa težištem da receptivna upotreba jezika sve više postaje reproduktivna.
Particip I i II u:
a) atributivnoj upotrebi
das spielende Kind; die streikende Arbeiter, der entstehende Strom, der ausgefülte Antrag,
b) adverbijalnoj upotrebi
Sie gingen erzählend durch den Garten. Sie saß lesend am Tisch. Sie kam gut informiert an.
v) predikativnoj upotrebi
Die Reise war anstrengend. Die Fragen sind vorbereitet.
g) participi kao deo nominalne grupe reči sa redosledom elemenata
Die in der Luft schwebenden Staubteilchen; die gestern bestellten Bücher.
Infinitiv sa zu, ohne zu, um zu, anstatt zu u funkciji ekvivalentnih zavisnih rečenica.
Es ist wichtig pünktlich zu sein. /Es ist wichtig, daßman pünktlich ist./
Er braucht nur einige Minuten um die Aufgabe zu lösen./ Er braucht nur einige Minuten, damit er die Aufgabe löst.
Nominalne grupe reči sa glagolskom imenicom kao jezgrom
Der Roman wurde übersetzt. - Die übersetzung des Romans.
Das Medikament wird regelmäßig eingenommen. - Das regelmäßige Einnehmen des Medikaments.
Red reči u rečenici sa težištem na položaju glagola - sistematizacija
Leksikologija
Idiomi, frazeologizmi, tuđice (deklinacija)
Leksikografija
Enciklopedijski rečnici; najpoznatije enciklopedije i služenje njima.
Rečenica
Jednočlane rečenice (Весна. Гроза! Ночь. Вечерело.) Mogućnosti transformacija jednočlanih rečenica u dvočlane rečenice i obrnuto. Dalji rad na transformacijama participskih konstrukcija u složenu rečenicu i obrnuto. Dalji rad na transformacijama zavisno-složenih rečenica u prostoproširene i obrnuto. Glagolska rekcija - sistematizacija (Я стану врачом, юристом... Мы долго ждали гостей. Саша привык к новому классу. Благодарю тебя, вас i sl.).
Imenice
Rod nepromenljivih imenica (метро, кафе, кофе, такси, мадам, Баку, Токио i sl.). Imenice pridevskog i participskog porekla (зодчий, столовая, насекомое, учащийся). Imeničke abrevijature. Dvojaki oblici množine sa različitim značenjem (листья-листы, меха-мехи, образы-образа, учители-учителя). Pregled najtipičnijih sufiksa za građenje imenica (преподаватель, студентка, любимец, футболист).
Zamenice
Sistematizacija zamenica. Posebnu pažnju posvetiti upitnim, odričnim, opštim i neodređenim zamenicama.
Pridevi
Pridevi poreklom od participa (pisanje -ЕН и -ЕНН-), od zamenica i brojeva. Pregled najtipičnijih sufiksa prideva (деревянный, кожаный; молчаливый, студенческий, величавый, праздничный).
Brojevi
Sistematizacija brojeva (posebno osnovnih, rednih i višečlanih). Specifičnosti upotrebe i značenja broja один (один словарь, одни сани, жить в одном доме).
Glagoli
Prenesena značenja prostih i prefiksalnih glagola kretanja u pojedinim oblicima. Pregled najtipičnijih sufiksa i prefiksa za građenje glagola (по-, на-, вы-, до-; -ива-, -ыва-, -ова-, -ирова- i dr.). Sistematizacija usvojenih glagola koji se rekcijski razlikuju od ekvivalentnih glagola u maternjem jeziku (rus. - srp.: поблагодарить кого - zahvaliti kome, простить кого - oprostiti kome, смеяться над кем, чем - podsmevati se kome, čemu; ismevati koga, šta; взяться за работу - latiti se posla i sl.).
Prilozi
Sistematizacija priloga. Posebnu pažnju posvetiti načinskim i okolnosnim prilozima (как? каким образом? где? куда? внизу, утром, почему? зачем?).
Predlozi
Sistematizacija predloško-padežnih konstrukcija po semantičkom principu (za iskazivanje objekatskih, prostornih, vremenskih, uzročnih, ciljnih, načinskih, atributivnih i drugih odnosa - kroz sistem dobro planiranih i organizovanih komunikativnih vežbi).
Veznici
Sistematizacija veznika uz sistematizaciju nezavisno-složenih i zavisno-složenih rečenica (prosti/primarni, motivisani i višečlani veznici: а, и, да, или; где, когда, если хотя; потому что, чтобы, с тех пор как итд.).
Rečenični modeli
Rečenične modele uvedene u nastavu tokom prethodnih razreda obnavljati tako da učenici postanu svesni: a) da se jedan isti smisao (značenje, odnos) u ruskom jeziku može iskazati sredstvima različitog nivoa; b) da se jedan te isti smisao često na različite načine iskazuje u ruskom jeziku i maternjem jeziku učenika. U u posebnu pažnju posvetiti, pre svega u obliku vežbi, sledećim modelima i njihovom stilskom diferenciranju:
Subjekatsko-predikatski odnosi
a) Rečenica s glagolom представлять собой u predikatu
Геометрическая фигура представляет собой часть плоскости.
b) Rečenice s glagolima иметь, иметься u predikatu
Мы имеем фотографии нашей планеты, сделанные из космоса.
v) Rečenice sa analitičkim glagolskim predikatom
Данные подвергаются обработке в ЭВМ.
Objektivni odnosi
Objekat uz negirane glagole
Он не имеет права так говорить.
Разве ты не знаешь эту девушку?
Prostorni odnosi
Rečenice s priloškim odredbama za mesto, pravac, odvajanje od mesta i trasu (sistematizacija)
Идите вниз. Мы были внизу. Они пришли снизу.
Много таких памятников вокруг нас. Я тебя буду ждать около памятника.
Мы повесили зеркало над умывальником.
Солнечные лучи проходят сквозь/через стекло.
Они долго жили за границей. Они приехали из-за границы.
К реке нужно было идти по лесу/лесом.
Наши книги лежат там на столе.
Откуда ветер, оттуда и счастье.
Vremenski odnosi
a) Rečenice s priloškom odredbom za vreme (sistematizacija).
Он родился 15 мая 1971 года. Он родился в 1971 году.
За несколько дней до начала войны он приехал домой.
Он пришёл перед началом урока.
Это было два года тому назад.
b) Složena rečenica
Прежде чем ты будешь отвечать, хорошо подумай.
Перед тем как объявили войну, он видел её на хуторе.
Пока жена готовила завтрак, Данилов вышел в город.
Ciljni odnosi
a) Rečenice s priloškom odredbom za cilj i namenu (sistematizacija)
Я иду в аптеку за лекарством.
Я иду в аптеку купить лекарство.
С целью измерения силы применяют динамометр.
b) Složena rečenica
Чтобы определить направление, нужен компас.
Для того, чтобы они поняли нашу правду, мы должны идти вперёд.
Uzročni odnosi
a) Rečenica s priloškom odredbom za uzrok (sistematizacija).
Товарищи почему-то не пришли.
Благодаря помощи друга, я выполнил задание.
Он одсуствовал по болезни.
Благодаря помощи товарища, мы приехали вовремя.
b) Složena rečenica
Так как было шумно, мы ничего не могли понять.
Он не пришёл в школу, потому, что заболел.
Uslovni odnosi
Složena rečenica
Если нагревать тела, то они расширяются.
В случае, если за вами кто-нибудь прилипнет, то пускай видит, куда вы пошли.
Если бы вся любовь была счастливой, то не было бы песен о любви.
Atributivni odnosi
Rečenice sa kongruiranim i nekongruiranim atributom (sistematizacija).
Учитель проверил ученические тетради.
Учитель проверял тетради учеников.
Это чемпион мира по шахматам.
По стенам висели английские и французские гравюры.
Стоят и те трое, хмурые все.
Над деревней спустились сумерки, синие, тёплые, тихие.
Upravni i neupravni govor
Dva načina prenošenja tuđih iskaza/drugih lica (sistematizacija, kroz sistem vežbi u različitim situacijama).
Ortografija
Obnavljanje osnovnih pravopisnih pravila. Upotreba zapete kod zavisno-složenih i nezavisno-složenih rečenica, izdvojenih obrta, uvodnih i umetnutih reči i rečenica, složenih vezničkih izraza (u poređenju s maternjim jezikom). Transliteracija ruskih reči latinicom.
Leksikologija
Prelazak reči iz jedne kategorije u drugu. Stilska funkcija idioma i frazeologizama.
Ruske realije (u poređenju s maternjim jezikom). Stilska obojenost reči. Razlikovanje stilova izražavanja.
Leksikografija
Enciklopedijski rečnici (opšti i posebni kulturološki, npr., rečnik književnih termina, rečnik lingvističkih termina, rečnik pozorišnih termina i sl.). Najpoznatije enciklopedije i služenje njima. Rečnici stranih reči i izraza.
Imenička i glagolska grupa
1) Upotreba i izostavljanje člana posle predloga avec i sans (avec le plus grand plaisir, avec plaisir; sans l’aide de mes parents, sans aide).
2) Pridevi koji menjaju značenje shodno mestu u odnosu na imenicu.
3) Komparativ i superlativ, sistematizacija; nepravilni komparativ i superlativ.
4) Brojevi, sistematizacija.
5) Multiplikativni brojevi.
6) Aorist glagola prve grupe.
7) Receptivno: aorist najfrekventnijih glagola, uključujući i nepravilne avoir, être, aller, venir, dire, faire.
8) Pronominalni glagoli.
9) Sistematizacija: slaganje participa.
Predlozi
1) Predlozi u izrazima: à première vue, à présent, de bonne heure, de nos jours, en attendant, en conclusion, en résumé, en personne, jusqu’au bout, par chance, par moment, sans coeur, sous le choc.
Prilozi
1) Pridevi upotrebljeni kao prilozi: bas, bon, cher, fort, lourd.
Složene rečenice
1) Posledična rečenica sa veznikom si bien…que.
2) Opozitivni izraz avoir beau + infinitiv.
3) Finalne rečenice sa veznicima de peur / crainte que (praćeno ekspeltivnim ne).
4) Restriktivna rečenica sa veznikom excepté que (+ indikativ); restrikcija sa comme.
Imenice
Sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
Složenice (najčešće kombinacije):
Sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas…
derivacija
a) pomoću prefiksa
a-, in-, anti-, super-…
b) pomoću sufiksa
-mente, - able, -so/a,…..
Glagolska grupa
Prošla vremena: pretérito perfecto, imperfecto, indefinido y pluscuamperfecto de indicativo.
Parecerse a alguien
Se me da bien/mal
Konstrukcije: - deber (de) / tener que + infinitivo
Glagoli sa predlozima (alegrarse de, estar harto de...)
Glagoli koji izražavaju promenu raspoloženja (ponerse nervioso, dar miedo, enfadarse..)
Ir a + infinitivo
Perífrasis de gerundio: seguir/continuar + gerundio
Subjunktiv prezenta: lo que + subjuntivo (quieras, apetezca); (preposición)+ art. determinado + que + presente subjuntivo/Estar a favor/en contra+sustantivo, infinitivo+que+subjuntivo).
Subjunktiv svih ostalih glagolskih vremena, receptivno i produktivno u najosnovnijim konstrukcijama (si tengo dinero, compraré un coche/si tuviera dinero, compraría un coche/si hubiera tenido dinero, habría comprado un coche…)
Upotreba glagola ser i estar
Ser / estar + adjetivo (bueno, horrible...)/ adverbio (bien/mal)
Ser de buena educación/estar mal visto + infinitivo)/ser lógico/natura
Vremenske odredbe
Početak i trajanje radnje (hace, desde hace, desde que)
Događaji koji su se jednom dogodili (un día, una vez, aquel día...)
Događaji koji se često događaju (normalmente, muchos días, a veces...)
Izraziti radnju u budućnosti (dentro de...)
Diskurzivni konektori
Cuando, luego, después, entonces
Porque y como
Predlozi
za naraciju događaja iz prošlosti (a + artículo determinado + cantidad de tiempo + de + infintivo)
Izrazi za količinu
Demasiado, muy, bastante, más bien, algo, (un) poco, nada
Uzvične rečenice
Qué + sustantivo
Cuánto/Cómo+ verbo
Ojalá (que)
Construcciones oracionales
Comparaciones: superlativo relativo
Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija infinitiva
Prideva
El lindo, la bonita
Priloga
El bien, el mal….
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
Leksikografija
Stručni i enciklopedijski rečnici.
- deseta godina učenja -
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
Operativni zadaci na nivou jezičkih veština
SLUŠANJE
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora.
Učenik treba da:
Govor u učionici
u potpunosti razume i reaguje na usmene poruke u vezi sa uobičajenim i novim aktivnostima na času.
Audio i video materijali: globalno razumevanje
1) posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta (približnog trajanja oko 5 minuta), u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta) postavi hipoteze u vezi sa:
(1) vrstom usmenog teksta koji sluša, npr. obaveštenja, uputstva i upozorenja, anketiranje prolaznika i drugo;
(2) brojem sagovornika, njihovim statusom i namerama;
(3) opštim sadržajem datog usmenog teksta usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonaciju, govor tela i dr.).
Audio /video materijali: detaljno/selektivno razumevanje
1) posle drugog i po potrebi narednih slušanja (u zavisnosti od složenosti teksta i naloga za slušanje):
(1) proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu i sadržaj usmenog teksta, na status, namere i međusobne odnose sagovornika;
(2) razume najbitnije elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja.
Monološka izlaganja
1) uz eventualnu prethodnu pripremu, prati izlaganja o poznatim temama u kojima se koristi standardni jezik i razgovetan izgovor.
Mediji: informativne emisije
1) razume opšti smisao i bitne pojedinosti informativnih radijskih i televizijskih emisija o poznatim temama, u kojima se koristi standardni govor i razgovetan izgovor;
2) prati različite televizijske emisije informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije, reportaže) identifikujući makrotemu i mikrotemu/teme;
3) razume opšti sadržaj reklamnih poruka i radio emisija (do 12 minuta) o temama iz svakodnevnog života i života mladih.
Mediji: emisije zabavnog i umetničkog sadržaja
1) prati filmove, serije i različite druge televizijske emisije u kojima se obrađuju relativno poznate teme;
2) razume temu i delove pesama koje sluša;
3) sluša književne i umetničke tekstove i povezujući znanja stečena u nastavi maternjeg jezika i književnosti otkriva univerzalno i posebno u sferi emocija i ideja.
Spontana interakcija
1) razume fraze i rečenice nastale u spontanoj interakciji u vezi sa poznatim situacijama, uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka na ulici, telefonski razgovori, intervju licem u lice, telefonskim putem, preko skajpa).
Strategije
1) oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje bitne elemente poruke;
2) oslanjajući se na svoja jezička znanja, postavlja i proverava hipoteze o jezičkim formama;
3) uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja.
ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova, radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva).
Učenik treba da:
Razlikovanje tekstualnih vrsta
1) uočava i prepoznaje razliku u strukturi i sadržaju tekstualnih vrsta koje koristi u privatnom i školskom domenu.
Prepoznavanje i razumevanje tematike tekstova - nivo globalnog razumevanja
1) razume pojedinačne informacije dužih autentičnih, adaptiranih i neautentničnih tekstova, kao i njihov opšti smisao;
2) razume tekstove dužine do 200 reči o konkretnim temama iz oblasti neposrednog interesovanja (porodični život, svakodnevnica, škola, posao, slobodno vreme, dnevni događaji), izvodeći zaključke o nepoznatim značenjima na osnovu konteksta, jezičkih znanja i drugih predznanja;
3) razume opšti sadržaj kraćih i dužih tekstova raznovrsne tematike u kojima se pojavljuju standardnojezičke, ali i najfrekventnije žargonske, dijalekatske i stilski markirane reči, izrazi, fraze i formulacije.
Globalno razumevanje u okviru specifičnih tekstova
1) razume celinu i pojedinačne delove obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;
2) razume opise događaja, osećanja, namera u meri koja mu omogućuje redovnu prepisku s prijateljima i poznanicima;
3) razume glavnu nit argumentacije u predstavljanju nekog problema, čak i ako ne razume svaki pojedinačni detalj;
4) razume suštinske informacije iz nekog informativnog teksta (npr. vesti, izveštaja, biografije), napisanog jednostavnim stilom, na relativno poznate teme;
5) u pisanim prototipskim dokumentima (pismima, prospektima) i drugim tekstovima (novinskim vestima, reportažama i oglasima) pronalazi i shvata relevantne informacije i po potrebi ih povezuje sa drugim poznatim informacijama u cilju rešavanja nekog kompleksnijeg postavljenog zadatka.
Prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja
1) ume da u uobičajenim pisanim dokumentima (pismima, prospektima, obaveštenja) pronađe i razume veći broj relevantnih informacija;
2) razume sadržaj i procenjuje istinitosnu vrednost informativno-apelativnih tekstova poput brošura, prospekata, reklama i oglasa.
Razumevanje stručnih tekstova
1) razume jednostavna uputstva i savetodavne tekstove ukoliko su pisana jasnim jezikom i/ili praćena vizuelnim elementima, bez velikog broja stručnih izraza;
2) razume kraće tekstove o savremenoj društvenoj problematici, razaznajući autorov generalni stav ili gledište.
Razumevanje književnog teksta
1) razume jednostavne literarne tekstove različitih žanrova (poeziju, prozu, dramu), ukoliko u njima nema simboličkih i intertekstualno specifičnih elemenata;
2) ume da identifikuje estetsku komponentu književnog teksta u odnosu na tematski srodan tekst neknjiževnog karaktera.
GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku.
Učenik treba da:
Monološko izlaganje
Opisivanje
1) na jednostavan način opisuje i izveštava o različitim temama iz domena ličnih interesovanja koristeći poznate jezičke elemente (leksičke i morfosintaksičke strukture);
2) opisuje ili reprodukuje, s priličnom lakoćom, sadržaj manje komplikovanih priča i opisa događaja, ređajući hronološki zbivanja i koristeći određene leksičke strukture;
3) opiše neki stvarni ili izmišljeni događaj i govori o nadanjima, snovima i ciljevima;
4) opiše svakodnevne radnje i navike, govori o realizovanim aktivnostima kao i o pripremanju i planiranju neke buduće aktivnosti;
5) opiše i upoređuje stvari i događaje koristeći jednostavne reči i izraze.
Argumentovanje
1) argumentuje lične stavove tako da ga sagovornik bez poteškoća razume skoro tokom celog izlaganja;
2) ukratko obrazloži i objasni šta misli, planira i radi;
3) u izlaganju naglasi bitne činjenice nekog događaja iz ličnog iskustva, ukratko ih obrazloži i objasni svoje mišljenje.
Izlaganje pred publikom
1) opisuje i izlaže o temama iz oblasti ličnog iskustva i obrazovanja ili struke, sa prethodnom pripremom i uz pomoć vizuelnih sredstava koja mu olakšavaju prezentaciju;
2) odgovori na jednostavna i neposredna pitanja koja se odnose na prezentaciju, pod uslovom da se mogu ponoviti i da mu se pruži pomoć pri formulisanju odgovora;
3) interpretira radnju nekog filma ili knjige i opiše svoj doživljaj o njima.
Interakcija
Razumevanje izvornog govornika
1) prati govor sagovornika kada mu se obraća razgovetno, koristeći uobičajene izraze, ali ponekad je potrebno da mu se iskazi ponove radi pojašnjenja određenih reči ili izraza.
Neformalni razgovor (između prijatelja)
1) iznosi lični ili zatraži nečiji stav ili mišljenje o poznatim temama iz domena ličnih interesovanja i obrazovanja koristeći poznate jezičke elemente;
2) snađe se u rešavanju određenog problema, npr. snalaženja u svakodnevnim situacijama, postavljajući praktična pitanja tipa: Kuda ići? Šta raditi? Kako se organizovati? (planovi za izlazak i slično);
3) prepozna temu nekog razgovora ukoliko se priča polako i razgovetno;
4) izrazi slaganje ili neslaganje sa sagovornikom;
5) predlaže i reaguje adekvatno na predloge.
Formalna komunikacija
1) prati osnovni smisao formalne diskusije o poznatim temama iz domena ličnih interesovanja, obrazovanja ili struke ako se govori standardnim jezikom i koriste poznati jezički elementi;
2) izrazi lični stav, ali se teško snalazi u pokretanju rasprave;
3) razmeni određene informacije i kaže svoje mišljenje o nekim praktičnim pitanjima, ukoliko se to od njega traži na direktan način, pod uslovom da mu se pomogne u formulisanju iskaza i da mu se, ako zatreba, ponove najvažniji delovi;
4) snalazi se u većini situacija koje su vezi sa nekim putovanjem ili organizacijom putovanja (rezervisanje smeštaja, kupovina krata, traženje informacija od drugih putnika...);
5) zahteva i dobije, po potrebi, dodatna obaveštenja.
Funkcionalna saradnja
1) prati šta se govori i, ako zatreba, ponovi reči sagovornika, kako bi se uverio da su se dobro razumeli;
2) prenese jednostavne i direktne informacije.
Intervjuisanje
1) koristi pripremljeni upitnik za vođenje organizovanog razgovora, uz spontano postavljanje nekoliko dodatnih pitanja.
PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja.
Učenik treba da:
Teme
1) opiše aktuelna dešavanja, teme iz svog područja interesovanja, kao i neki stvarni ili izmišljeni događaj;
2) u jednostavnom i vezanom tekstu može jasno i detaljno da opiše osećanja i reakcije, kao i da parafrazira o temama u vezi sa svakodnevnim životom, razonodom, putovanjima, aktuelnim dešavanjima i svojim domenom interesovanja;
3) u stanju je da opiše i rezimira video i audio poruke u vezi sa poznatim situacijama iz svakodnevnog života mladih, kao i sadržaje informativnog i dokumentarnog karaktera.
Tekstualne vrste i dužina teksta
1) piše formalne i neformalne tekstove (do 100 reči): izveštaje, standardne i konvencionalne forme koji sadrže objektivne uobičajene informacije i obrazloženje nekih radnji;
2) predloži nešto ili prihvati predlog, poziv i slično;
3) napiše lično pismo da bi izrazio zahvalnost ili izvinjenje;
4) napravi dosta pouzdan rezime na osnovu objektivne baze podataka o temama iz svakodnevnih aktivnosti, da o tome napiše izveštaj i iznese sopstveno mišljenje.
Leksika i komunikativne funkcije
1) iskazuje dobro vladanje elementarnom leksikom i u vezi sa specifičnim temama za određene školske predmete, ali dolazi povremeno do grešaka kada se radi o izražavanju složenijih misli i ideja;
2) piše na teme u vezi sa određenim školskim predmetima koji su u vezi sa interesovanjima učenika, filmovima, dokumentarnim i informativnim emisijama;
3) jasno opisuje događaje i aktivnosti;
4) upotrebljava jednostavno i opisno izražavanje da bi kratko pisao o predmetima i stvarima koje ima i poredi ih sa drugima;
5) opisuje svoje utiske upotrebljavajući jednostavne izraze, daje opis svakodnevnih radnji iz svog okruženja (ljudi, mesta, školsko iskustvo i slično), opisuje aktivnosti iz prošlosti i lično iskustvo;
6) napiše kratke izveštaje, standardne i konvencionalne forme, koji sadrže objektivne uobičajene informacije i obrazloženje nekih radnji;
7) pravilno koristi pravopis, interpunkciju i organizaciju teksta.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika.
Učenik treba da:
Verbalna i neverbalna komunikacija sa predstavnicima drugih kultura
1) prepoznaje i adekvatno reaguje na formalnost govorne situacije;
2) izgrađuje pozitivan stav prema samom pojmu kulture i prepoznaje i koristi osnovne komunikativne strategije u ostvarivanju kontakata sa osobama iz drugog kulturnog miljea.
Interkulturna znanja i aktivnosti
1) gradi sopstveni identitet kao interkulturna ličnost, jačajući svest o vrednosti različitih kultura i razvijajući sposobnost za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.
MEDIJACIJA I PREVOĐENJE
Osposobljavanje učenika za posredovanje između osoba radi sporazumevanja.
Učenik treba da:
Usmena medijacija
1) prepričava sadržaj dužeg adaptiranog teksta, video ili audio zapisa ili kraće interakcije na L2 (stranom jeziku);
2) u formalnim, ali bliskim situacijama (npr. poseta školi u inostranstvu, ili dolazak gostiju iz inostranstva i slično), konsekutivno usmeno prevodi kraće tekstove (pozdravni govor, upoznavanja itd.), pod uslovom da se za to pripremao, da se osobe čije reči prevodi izražavaju sporije, da koriste jednostavnije iskaze i prave česte pauze;
3) sažima sadržaj kratkog adaptiranog pisanog ili usmenog teksta sa starog na maternji i obrnuto, prilagođavajući ga sagovorniku.
Pisana medijacija i prevođenje
1) pisano prenosi poruke na L2 ili na L1 (na osnovu podsticaja na suprotnom jeziku) dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja;
2) koristi dvojezične rečnike za pisano prenošenje poruka uz konsultacije se sa nastavnikom;
3) koristi opšta znanja iz drugih oblasti u cilju što uspešnijeg pisanog prevođenja sa L2 na L1 kraćih adaptiranih tekstova uz upotrebu rečnika, prateće literature i informacionih tehnologija.
GRAMATIČKI SADRŽAJI
Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. Kroz nastavu engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.
Imenice
Rod imenica
Imenice u funkciji prideva
Saksonski genitiv
Član (upotreba i izostavljanje određenog i neodređenog člana)
Zamenice i determinatori
Pokazne zamenice
Prisvojne zamenice
Povratne zamenice
Pridevi i prilozi
Građenje, vrste, mesto u rečenici
Prilozi učestalosti
Komparativi i superlativi
Veznici
Povezivanje elemenata iste važnosti: for, and, nor, but, or, yet, so
Tvorba reči
Sufiksi za imenice koje označavaju zanimanja -er/-or, -ist, -ician
Prefiksi i sufiksi za tvorbu glagola (dis-, mis-, re-; -ize, -fy)
Glagoli
Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena sa posebnim akcentom na upotrebi prošlih vremena:
Past Simple, Past Continuous, Present Perfect, Past Perfect, Present Perfect Continuous
Used to/would za uobičajene radnje u prošlosti
Will/going to za predviđanje
Modalni glagoli (may/might; must/have to; must/mustn’t/needn’t)
Pasivni glagolski oblici i konstrukcije
Predlozi
Breme, mesto i kretanje
Predlozi posle imenica (npr. reason for, difference between)
Predlozi posle glagola (npr. talk to, look at)
Predlozi sa prevoznim sredstvima (by, on, get in/into/on/onto/off/out of)
Frazalni glagoli sa on, off, up, down… (npr. go on, turn on/off, turn up/down …)
Rečenica
Red reči u rečenici
Pitanja:
WH- questions (who/whom/whose/which/what kao subjekat i objekat u pitanjima; WHAT/HOW sa merama, npr. What size/ weight / length...? How big / heavy /long...?)
Tag questions (u potvrdnim, odričnim i rečenicama sa Let’s …)
Embedded questions
Pogodbene rečenice (potencijalne, irealne)
Neupravni govor (sa i bez slaganja vremena)
Imenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Vlastite i zajedničke imenice, odgovarajući rod i broj sa determinativom
Sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Član
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sistematizacija upotrebe određenog i neodređenog člana
Partitivni član
Zamenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Lične zamenice
Naglašene lične zamenice
Naglašene lične zamenice u službi direktnog objekta (complemento oggetto) i indirektnog objekta (complemento di termine)
Nenaglašene lične zamenice u paru (pronomi personali accoppiati)
Relativne zamenice (pronomi relativi: che, cui, il quale/la quale)
Uvođenje nove građe
Nenaglašene lične zamenice u službi direktnog objekta u složenim vremenima (pronomi diretti nei tempi composti)
Neodređeni pridevi i neodređene zamenice (aggettivi e pronomi indefiniti)
Pridevi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju
Komparacija prideva (comparazione)
Apsolutni superlativ (superlativo assoluto)
Prisvojni pridevi (aggettivi possessivi)
Upotreba člana uz prisvojne prideve
Pokazni pridevi (aggettivi dimostrativi: questo, quello)
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva
Glavni brojevi (numeri cardinali)
Redni brojevi (numeri ordinali)
Predlozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova upotreba
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro
Glagoli
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sadašnje vreme (presente indicativo)
Imperativ (imperativo). Zapovedni način za sva lica
Povratni glagoli (verbi riflessivi)
Upotreba glagola piacere
Perfekat (passato prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola
Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere
Kondicional sadašnji, pravilnih i nepravilnih glagola (condizionale presente)
Futur pravilnih i nepravilnih glagola (futuro semplice)
Imperfekat (imperfetto)
Pluskvamperfekat (trapassato prossimo)
Prezent konjunktiva (congiuntivo presente) - RECEPTIVNO
Prosti perfekat (passato remoto), tvorba i osnovna upotreba - RECEPTIVNO.
Uvođenje nove građe
Kondicional prošli (condizionale passato)
Organska komparacija prideva grado comparativo e superlativo dell’aggettivo (forme irregolari)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Prilozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, più, priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Upitni prilozi quando?come? perché? dove?
Građenje priloga od prideva pomoću sufiksa mente
Rečce
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
ci, ne
Rečenica
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku
Upitna rečenica
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa uz produbljivanje jezičke građe i uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:
Sintaksa
Valentnost glagola i formiranje osnovnih rečeničkih modela, uz ukazivanje na broj i oblik neophodnih dopuna glagolu koje rečenice čine gramatičnom (subjekt + objekt; dopuna za mesto; objekt u dativu + objekt u akuzativu; predložni objekt)
Ich besuche meine Tante. Wir wohnen in Beograd. Er schenkte der Mutter Blumen. Sie fahren nach Italien. Sie warten auf den Bus.
Kazivanje radnje u prošlosti
- Perfekt modalnih glagola
Er hat das sagen müssen. Du hast das Buch lesen sollen.
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:
Rečenica
Kondicionalne rečenice (potencijalne, realne, irealne).
Pridevi
Uočavanje rekcijskih razlika ruskih prideva u odnosu na ekvivalentne prideve u maternjem jeziku.
Brojevi
Zbirni i tekstualni brojevi/brojevni prilozi (двое, трое, шестеро; во-первых, в-третьих i sl.).
Glagoli
Neprefiksalni glagoli kretanja (utvrđivanje i sistematizacija). Najčešći prefiksalni glagoli kretanja.
Predlozi
Sistematizacija predloga i predloških konstrukcija.
Rečenični modeli
Uslovni odnosi
Složena rečenica
a) potencijalna
Если ты ко мне придëшь, я тебе всë объясню.
b) realna
Если бы ты хотел, ты мог бы остаться.
v) irealna
Если бы вы пришли вчера, вы застали бы здесь и моего брата.
Imenička grupa
1) Sistematizacija upotrebe determinanata: određenih, neodređenih i partitivnih članova; prisvojnih i pokaznih prideva; osnovnih, rednih i aproksimativnih brojeva; neodređenih reči; odsustva determinanata.
2) Sistematizacija roda i broja imenica i prideva, mesta i poređenja prideva.
3) Sistematizacija zamenica: ličnih nenaglašenih (uključujući i zamenicu on) i naglašenih; zamenica za direktni i za indirektni objekat; pokaznih i prisvojnih; upitnih i neodređenih.
Glagolska grupa
1) Sistematizacija glagolskih načina i vremena: prezenta, složenog perfekta, imperfekta, pluskvamperfekta, futura prvog indikativa, kao i perifrastičnih konstrukcija: bliskog futura, bliske prošlosti, radnje u toku;
2) Anteriorni futur;
3) Prezent i (receptivno) perfekt subjunktiva najfrekventnijih glagola;
4) Prezent i perfekt kondicionala najfrekventnijih glagola.
5) Upotreba infinitiva;
6) Sistematizacija participa prezenta i gerundiva;
7) Faktitivni glagoli i najčešće konstrukcije;
8) Restrikcija sa ne… que.
Predlozi
1) Sistematizacija upotrebe predloga i frekventnih predložnih izraza;
2) Predlozi i složene relativne zamenice (avec lequel, pour laquelle, auquel…);
3) Predlozi u glagolskim konstrukcijama.
Prilozi
1) Poređenje priloga.
Modaliteti i forme rečenice
1) Sistematizacija deklarativnog, interogativnog, eksklamativnog i imperativnog modaliteta;
2) Sistematizacija afirmacije i negacije; aktiva i pasiva;
3) Umetnuta rečenica (l’incise);
4) Poziciono naglašavanje rečeničnih delova.
Složene rečenice
1) Sistematizacija koordiniranja rečenice sa veznicima et, ou, mais, car, ni i prilozima/priloškim izrazima c’est pourquoi, donc, puis, pourtant, par contre, par conséquent, au contraire.
2) Sistematizacija zavisnih rečenica: relativnih, komparativnih, vremenskih, uzročnih, koncesivnih i opozitivnih, finalnih, hipotetičnih, rečenica sa que u funkciji objekta, kao i slaganja vremena u objekatskim rečenicama.
Glagolska grupa
Oblici subjunktiva: prezent
Složena rečenica
a) Zavisna rečenica u indikativu
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
Sa infinitivom (sa modalnim glagolima)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Ukazati na izražavanje uzroka (porque, por), posledice (si, para) i na smisao rečenice sa drugim češćim veznicima kad se pojave u tekstu.
b) Zavisne rečenice u subjunktivu
Upotreba subjunktva prezenta (izražavanje futura)
Subjunktiv prošlih vremena (preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto), oblici i upiotreba (samo receptivno).
Kazivanje želje, volje, namere
a) subjunktivom
b) infinitivom
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conoszas a mi hermamo. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es necesario que luchemos…¿Qué quieren Ustedes que haga? El trabaja mucho para ayudar a susu hijos. El trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida mejor.
Upravni i neupravni govor (potvrdne, odrične i upitne rečenice, imperativ).
Dime si/donde/cuando/quién/que…
Sabes si/ donde/cuando/quién/que…
Me puedes decir donde/cuando/quién/que…
Hipotetične rečenice (drugi tip)
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
Glagoli ser i estar
Pasivne konstrukcije
a) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí.
Ortografija
Hijat i diftong.
Leksikografija
Služenje dvojezičnim rečnicima.
- jedanaesta godina učenja -
(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)
Operativni zadaci na nivou jezičkih veština
SLUŠANJE
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora.
Učenik treba da:
Govor u učionici
1) u potpunosti razume i reaguje na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času, uključujući i složenija uputstva u vezi sa zadacima, projektima, ispitima i drugo;
Audio i video materijali: globalno razumevanje
1) posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta, na primer vesti (približnog trajanja do 7 minuta), postavi hipoteze u vezi sa:
(1) temama i sadržajem, usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonaciju, govor tela i dr.);
(2) strukturom izlaganja;
(3) eksplicitno iskazanim stavovima.
Audio /video materijali: detaljno /selektivno razumevanje
1) posle drugog slušanja proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu, sadržaj i iskazane stavove;
2) razume sve bitne elemente sadržaja usmenog teksta u zavisnosti od cilja slušanja.
Monološka izlaganja
1) bez pripreme prati duža izlaganja o raznovrsnim temama u kojima se koristi standardni jezik.
Mediji: informativne emisije
1) razume duže informativne radijske i televizijske emisije o raznovrsnim temama u kojima se koristi standardni govor;
2) prati različite televizijske emisije informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije i debate, reportaže) u kojima se obrađuju aktuelne teme;
3) pod uslovom da je govor standardan i artikulacija jasna, razume opšti sadržaj i bitne pojedinosti dužih (do 20 minuta) radio emisija i prezentacija na internetu o temama iz sfere svojih interesovanja, kao i o aktuelnim temama iz oblasti kulture, sporta, ekologije i sl.
Mediji: emisije zabavnog i umetničkog sadržaja
1) prati filmove, serije i različite druge televizijske emisije u kojima se obrađuju aktuelne teme;
2) razume temu i većinu delova pesama koje sluša.
Spontana interakcija
1) razume spontanu interakciju izvornih govornika u vezi sa raznovrsnim temama uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka, šumovi itd.), pod uslovom da je govor standardan i da buka ili šumovi nisu suviše jaki.
Uputstva
1) razume raznovrsna i složenija uputstva za upotrebu određenih sredstava, predmeta ili aparata uz manje prisustvo stručnih elemenata.
Strategije
1) oslanjajući se na opšta znanja i iskustva, rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i pamti, reprodukuje i kontekstualizuje bitne elemente poruke;
2) oslanjajući se na svoja jezička znanja, postavlja i proverava hipoteze o jezičkim formama;
3) uviđa koje elemente nije u potpunosti razumeo i u vezi sa njima traži dodatna obaveštenja.
ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva).
Učenik treba da:
Razlikovanje tekstualnih vrsta
1) uspostavlja korelaciju između tekstualne vrste i načina čitanja, prilagođenog čitalačkim namerama.
Prepoznavanje i razumevanje tematike tekstova - nivo globalnog razumevanja
1) razume širi spektar autentičnih, adaptiranih i neautentičnih tekstova s bliskom i manje poznatom, svakodnevnom tematikom;
2) razume tekstove dužine do 300 reči o raznovrsnim konkretnim i delimično apstraktnim temama, primenjujući tehnike i strategije čitanja koje mu omogućuju inferiranje nepoznatih značenja.
Globalno razumevanje u okviru specifičnih tekstova
1) razume privatnu korespondenciju o najširem spektru tema, kao i uvežbane strukture poslovne korespondencije;
2) razume tok argumentacije i njene osnovne zaključke, ukoliko je pregledno izložena, uz povremeno korišćenje rečnika zarad razumevanja specifičnih detalja;
3) razume najveći deo sadržaja i ume da odredi značaj informacija pronađenih u različitim kompleksnim informativnim i drugim izvorima.
Prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja
1) ume da u najrazličitijim vrstama teksta pronađe gotovo sve relevantne informacije.
Razumevanje stručnih tekstova
1) razume nešto složenija uputstva o održavanju i upotrebi aparata, pod uslovom da mu je omogućeno ponovno iščitavanje delova koje mu predstavljaju poteškoću;
2) koristi obaveštenja, ideje i razmišljanja iz stručnih tekstova iz domena svog interesovanja i delovanja.
Razumevanje književnog teksta
1) razume nešto složenije savremene literarne tekstove pisane pretežno stilski nespecifikovanom leksikom, uglavnom samostalno inferirajući nepoznata značenja.
GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku.
Monološko izlaganje
Učenik treba da:
Opisivanje
1) sa ograničenom preciznošću opiše i objasni neku poteškoću ili donese konkretnu traženu informaciju;
2) govori o vestima i člancima, izlaganjima, diskusijama, razgovorima, dokumentarnim filmovima;
3) opisuje kako se nešto radi i daje detaljna uputstva;
4) govori iscrpno o svojim iskustvima uz opis sopstvenih osećanja i reakcija.
Argumentovanje
1) iznosi mišljenje o vestima i člancima, izlaganjima, diskusijama, razgovorima, dokumentarnim filmovima;
2) iznosi logičnu i povezanu argumentaciju;
3) na metodičan način iznosi argumente uz isticanje značajnih elemenata i karakterističnih detalja.
Izlaganje pred publikom
1) prepriča zaplet neke knjige ili filma i opiše sopstvene utiske u vezi sa tim;
2) na jasan način izlaže pripremljeno predavanje, navodeći razloge za ili protiv nekog posebnog stanovišta i ukazujući na prednosti i mane.
Interakcija
Razumevanje izvornog govornika
1) razume dovoljno da bi se, bez preteranog napora, snalazio u uobičajenim situacijama.
Neformalni razgovor
1) aktivno učestvuje u nekoj neformalnoj diskusiji u poznatom okruženju, komentarišući i jasno izlažući svoje stavove;
2) procenjuje u neformalnom razgovoru predloge drugih i reaguje na predložena rešenja;
3) traži i sledi detaljna uputstva.
Formalna komunikacija
1) iznese sa ograničenom preciznošću konkretnu traženu informaciju u nekom razgovoru ili konsultaciji (npr. opisuje simptome bolesti);
2) odgovara na pitanja komplementarne sadržine i pravi rezimee;
3) vodi do kraja pripremljeni razgovor proveravajući i potvrđujući samu informaciju, iako ponekad, pri dužem ili na brzinu izgovorenom odgovoru ili iskazu, traži od sagovornika da ponovi šta je rekao;
4) sa izvesnom sigurnošću razmenjuje veću količinu informacija o uobičajenim temama iz struke ili iz neke druge oblasti interesovanja.
Funkcionalna saradnja
1) razume bez nekog posebnog napora dovoljno o svakodnevnim i bliskim temama radi ostvarivanja komunikacije;
2) snalazi se u svakodnevnim životnim aktivnostima u direktnom kontaktu, pronalazi i prosleđuje neku objektivnu informaciju;
3) postavlja i odgovara na pitanja o navikama i svakodnevnim aktivnostima;
4) daje i sledi uputstva i obaveštenja.
Intervjuisanje
1) saopštava svoje mišljenje u informativnom razgovoru o bliskim temama, pod uslovom da mu se daju određena pojašnjenja i pruži pomoć u formulisanju izraza.
PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja.
Učenik treba da:
Teme
1) napiše kraće i jednostavne eseje o temama od opšteg interesa;
2) piše jasno strukturisane tekstove iz oblasti ličnog interesovanja i aktuelnih dešavanja u vezi sa raznovrsnim temama (kulturni događaji, sport, ekologija, savremene tehnologije, zdravlje i slično);
3) u pisanim izlaganjima jasno ističe svoje stavove i obrazlaže mišljenje u vezi sa temama i problemima savremenog društva, kao i u vezi sa pročitanom pričom, novinskim člankom, filmom i slično.
Tekstualne vrste i dužina teksta
1) piše formalne i neformalne tekstove (do 120 reči);
2) parafrazira i rezimira tekstove o temama u vezi sa svakodnevnim životom, razonodom, putovanjima, aktuelnim dešavanjima iz svog domena interesovanja i problemima savremenog društva;
3) napiše kraće i jednostavne eseje o temama od opšteg interesa;
4) napravi pouzdan rezime na osnovu objektivne baze podataka o bliskim temama iz svog područja, svakodnevnih ili nekih drugih aktivnosti, o tome da napiše izveštaj i iznese sopstveno mišljenje;
5) vodi prepisku o ličnim stvarima, dešavanjima, donoseći sopstveni sud o nekim apstraktnim sadržajima ili kulturnim dešavanjima.
Leksika i komunikativne funkcije
1) iskazuje dobro vladanje leksikom iz različitih domena (privatno, javno i obrazovno) te je tako u stanju je da izrazi složenije misli i ideje;
2) piše na teme u vezi sa određenim školskim predmetima koji su u vezi sa interesovanjima učenika;
3) se služi stručnim terminima iz određene oblasti koja je predmet učenikovog interesovanja (npr. istorija, geografija, likovna kultura i slično);
4) opisuje svoje utiske upotrebljavajući odgovarajuće izraze, opisuje aktivnosti iz prošlosti i lično iskustvo;
5) opiše radnju knjige ili filma i da opiše svoje reakcije;
6) obrazloži mišljenje, planove i delovanje;
7) opiše snove i ambicije.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika
Učenik treba da:
Verbalna i neverbalna komunikacija sa predstavnicima drugih kultura
1) prepoznaje i adekvatno reaguje na najfrekventnije stilove i registre u vezi sa znanjima iz stranog jezika, ali i iz ostalih oblasti školskih znanja i životnih iskustava.
Komunikacija po domenima, stilovima i registrima
1) razume i na adekvatan način koristi osnovne vrste diskurzivih praksi u četiri bazična domena upotrebe jezika (porodični, obrazovni, administrativni i delimično profesionalni) prepoznajući i vrednujući karakteristike međuljudskih odnosa u tim domenima unutar kulture jezika koji uči (intergeneracijski odnosi u porodici, odnosi među polovima, bazične karakteristike međuljudskih odnosa u obrazovanju, prema administrativnim institucijama, i slično;
2) koristi sve dosad navedene strategije razvoja komunikativnih kompetencija primenjujući jezik struke u skladu sa nivoom znanja jezika i potrebama.
Rešavanje konfliktnih situacija i prevazilaženje stereotipa
1) uspešno prevazilazi površne komunikativne odnose sa osobama iz drugog kulturnog miljea bazirane na kulturnim i socijalnim stereotipima.
Interkulturna znanja i aktivnosti
1) poseduje osnovna znanja o kulturi zajednice ili zajednica čiji jezik uči (književnost, muzika, film, pozorište, slikarstvo);
2) gradi sopstveni identitet kao interkulturna ličnost, jačajući svest o vrednosti različitih kultura i razvijajući sposobnost za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.
MEDIJACIJA I PREVOĐENJE
Osposobljavanje učenika za posredovanje između osoba radi sporazumevanja.
Učenik treba da:
Usmena medijacija
1) prepričava sadržaj kraćeg autentičnog teksta audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije na L2;
2) sažima sadržaj kraćeg autentičnog pisanog ili usmenog teksta sa L2 na L1 i sa L1 na L2, prilagođavajući ga sagovorniku.
Pisana medijacija i prevođenje
1) pisano prenosi poruke na L2 ili na L1 (na osnovu podsticaja na suprotnom jeziku dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja);
2) koristi odgovarajući kompenzacione strategije radi prevazilaženja teškoća koje se javljaju, na primer: prevodi ili prenosi sadržaj uz upotrebu perifraza, parafraza i sl.;
3) koristi rečnike, posebno jednojezične, za pisano prenošenje poruka;
4) koristi opšta znanja iz drugih oblasti u cilju što uspešnijeg prevođenja sa L2 na L1 autentičnih tekstova i sa L1 na L2 kraćih adaptiranih tekstova uz upotrebu rečnika, prateće literature i informacionih tehnologija.
GRAMATIČKI SADRŽAJI
Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. Kroz nastavu engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.
Imenice
Množina imenica (posebni slučajevi)
Pluralia tantum, singularia tantum
Zbirne imenice sa glagolom u jednini i množini (npr. people, police; family, team, orchestra …)
Član (proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)
Zamenice
Bezlična upotreba zamenica (we, you, they, one)
Složene zamenice sa some-, any-, no-
Neodređene zamenice i pridevi (each, both, all)
Upotreba zamenice IT (izrazi za vreme, rastojanje, temperaturu…)
Pridevi i prilozi
Pridevi i prilozi istog oblika (fast, early, late, hard)
Promena značenja (npr. hard/hardly, near/nearly)
Poređenje jednakosti i nejednakosti (as … as, not so …, not as… as)
Pojačavanje značenja prideva i priloga (so, such, too, enough)
Veznici
Veznici u paru (as...as, both...and, so...as, either...or, neither...nor, not...only, but...also, though...yet)
Tvorba reči
Najčešći sufiksi (-hood, -ness, -ment, -ion/-ation) i prefiksi (co-, dis-, in-, mis-) za tvorbu imenica
Odrični prefiksi (un-, in-, im-, ir-, dis-)
Glagoli
Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena
Izražavanje budućnosti: Future Perfect, Future Continuous, Present Perfect, be about + infinitive
Causative have/get
Gerund (upotreba posle glagola enjoy, prefer, avoid... i posle izraza It’s no use, I can’t help...)
Modalni glagoli sa infinitivom perfekta
Participi (sadašnji i prošli)
Pasivne konstrukcije
Pasivni izrazi (npr. It is said that… He is believed to …)
Predlozi
Predlozi posle prideva i participa (npr. angry about, fond of, disappointed with)
Predlozi posle glagola (npr. congratulate on, borrow from, divide into …)
Frazalni glagoli sa objektom (Take off your coat. /Take your coat off.)
Rečenica
Relativne rečenice (restriktivne i nerestriktivne)
Pogodbene rečenice (obnavljanje sva tri tipa)
If only …/I wish … (za izražavanje želja, kajanja/žaljenja)
Imenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Član
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Zamenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Uvođenje nove građe
Nenaglašene lične zamenice u paru u složenim vremenima (pronomi personali accoppiati nei tempi composti)
Pridevi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Predlozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Glagoli
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sadašnje vreme (presente indicativo)
Imperativ (imperativo): zapovedni način za sva lica
Povratni glagoli (verbi riflessivi)
Upotreba glagola piacere
Perfekat (passato prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola
Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere
Kondicional sadašnji, pravilnih i nepravilnih glagola (condizionale presente)
Futur pravilnih i nepravilnih glagola (futuro semplice)
Imperfekat (imperfetto)
Pluskvamperfekat (trapassato prossimo)
Prezent konjunktiva (congiuntivo presente)
Prosti perfekat (passato remoto), tvorba i osnovna upotreba - RECEPTIVNO.
Kondicional prošli (condizionale passato)
Organska komparacija prideva grado comparativo e superlativo dell’aggettivo
(forme irregolari)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Kondicional prošli (condizionale passato)
Organska komparacija prideva
grado comparativo e superlativo dell’aggettivo (forme irregolari)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Utvrđivanje i produbljivanje upotrebe prošlih vremena (passato prossimo/imperfetto e trapassato prossimo, passato remoto - receptivno)
Upotreba konjunktiva u zavisnoj rečenici (finali, concessive, condizionali, temporali, modali ecc.)
Konjunktiv sadašnji (congiuntivo presente)
Konjunktiv prošli (congiuntivo passato)
Konjunktiv imperfekta (congiuntivo imperfetto e trapassato)
Upotreba kondicionala prošlog i Futura II (futuro anteriore)
Hipotetičke rečenice: potencijalna i irealna (periodo ipotetico della possibilità e irrealtà)
Uvođenje nove građe
stare + gerundio
stare per + infinito
Pluskvam perfekat II (trapassato remoto) RECEPTIVNO
Neodređeni načini (modi indefiniti), Infinitiv (infinito), Particip (participio) i Gerund (gerundio) RECEPTIVNO
Pasiv (forma passiva)
Prilozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Rečce
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Rečenica
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu (vremensku, uzročnu, relativnu, hipotetički period)
Hipotetički period: Realna pogodbena rečenica
Irealna pogodbena rečenica, sa imperfektom u protazi i apodozi
Pored utvrđivanja gradiva koje je obrađeno i sistematizovano u prethodnim godinama, u ovom razredu se obrađuje:
Odredbe kvaliteta i kvantiteta
Opisna komparacija pomoću partikula:
ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (apsolutni superlativ) Sie ist eine sehr fleißige Studentin. Das war eine besonders /höchst/ angenehme Reise.
Potenciranje superlativa
Seine Arbeit war bei weitem die beste. Sie ist das allerschönste Mädchen in der Schule.
Neupravni govor
Za istovremenost: Sie sagt: "Ich lese einen Roman von T. Mann.."
Sie sagt, sie lese einen Roman von T. Mann. Sie sagt, dass sie...
Za radnju koja se desila pre momenta govora: Sie sagt: "Ich habe einen Roman von T. Mann gelesen."
Sie sagt, sie habe /hätte einen Roman von T. Mann gelesen. Sie sagt, dass sie...
Za radnju koja se dešava posle momenta govora: Sie sagt "Ich werde einen Roman von T. Mann lesen."
Sie sagt, sie werde/würde einen Roman von T. Mann lesen. Sie sagt, dass sie...
Infinitivne konstrukcije
Izražavanje modaliteta
1. sein + zu + infinitiv
Dieses Problem ist zu lösen. Da ist dieser Vorgang am besten zu beobachten.
2. lassen + sich + infinitiv
Das lässt sich leicht erklären. Mein Computer lässt sich nicht mehr reparieren.
Pasiv radnje i pasiv stanja (u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti)
Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert. Das Auto wurde sehr billig verkauft.
Modalni glagoli + infinitiv prezenta pasiva
Dabei muss die Temperatur der Luft beachtet werden. Die Meinung der Gegner sollte in Betracht genommen werden.
Nominalne fraze sa imenicom kao jezgrom i zavisnim elementima.
Meine zwei älteren Brüder; Der Besuch bei den Eltern; Das Zimmer meiner Schwester.
Zameničke fraze sa zamenicom kao jezgrom (lične zamenice + jemand, niemand, nichts, etwas):
Du als Ordner; Jemand von uns; Nichts Gutes; Er, in der letzten Bank.
Leksikologija
Složenice, prefiksacija i sufiksacija
Strane reči i internacionalizmi, termini i terminologizirane reči iz opšteg jezika.
Leksikografija
Rečnik sinonima, antonima, homonima; frazeološki rečnik.
Fonetika
Obnavljanje i sistematizacija fonetskih pojava sa posebnim naglaskom na asimilacione promene. Izgovor reči stranog porekla (npr. отель /отэл’/, бордо /бордо/, досье /дос’је/, Флобер /Флоб’ер/, модель /модел’/ i sl.). Fonetska transkripcija (sistem znakova/simbola i pravila zapisivanja izgovora).
Stilistika
Stilska komponenta u nastavi stranog jezika. Funkcionalni stilovi izražavanja u procesu formiranja komunikativne i jezičke kompetencije kod učenika (tekstovi različitog stila izražavanja - književnoumetnički, informativno-publicistički, administrativno-poslovni, naučni, razgovorni).
Dijalog, monolog i polilog
Osnovne karakteristike ovih oblika komunikacije u različitim situacijama (ilustrativni primeri, uz različite tipove vežbi).
Imenička grupa
1) Upotreba člana i zamenice u specifičnim posesivnim obrtima: j’ai mal au genou, le vin me monte à la tête.
2) Brojevi: razlomci.
3) Prave neodređene zamenice.
4) Složene upitne zamenice lequel, laquelle, itd.
5) Demonstrativi là i ci: ce soir-là, cette fois-ci.
6) Pridevi ispred i iza imenice: une jolie petite robe noire.
7) Ekspanzija imeničke grupe
Glagolska grupa
1) Osnovne vrednosti i upotrebe načina, vremena i perifrastičnih konstrukcija savladanih u prethodnim razredima.
2) Perifrastične konstrukcije sa pomoćnim glagolom u imperfektu: j’allais partir, il venait d’arriver, nous étions en train de faire nos bagages…
3) Sistematizacija: slaganje participa.
4) Sistem prošlih vremena u naraciji, posebno opozicija perfekat / imperfekat.
5) Aorist glagola prve grupe.
6) Receptivno: aorist najfrekventnijih glagola, uključujući i nepravilne avoir, être, aller, venir, dire, faire.
7) Glagolske konstrukcije sa sembler, avoir l’air, devenir + pridev.
8) Imperativ sa infinitivom: laisse-moi parler!
9) Pronominalni glagoli sa pasivnom vrednošću.
Predlozi
1) Predlozi u izrazima: à l’envers, à moitié, à peine, à première vue, à présent; de bonne heure, de bonne / mauvaise humeur, de nos jours, de rien; en attendant, en avance / retard, en conclusion, en résumé, en personne; jusqu’au bout; par chance, par hasard, par moment; pour rien; sans cesse, sans coeur; sous le choc.
Prilozi
1) Mesto priloga upotrebljenih sa prostim i sa složenim vremenima: beaucoup, bien, déjà, encore, enfin, mieux, peut-être, souvent, vite; prilozi na -ment.
2) Pridevi upotrebljeni kao prilozi: bas, bon, cher, fort, lourd.
Modaliteti i forme rečenice
1) Pasiv bez izraženog agensa; sa agensom uvedenim predlogom par; sa agensom uvedenim predlogom de.
2) Poziciono naglašavanje direktnog i indirektnog objekta.
Složene rečenice
1) Infinitivne rečenice.
2) Uzročne rečenice sa veznikom comme; predložne konstrukcije: à cause de, grâce à, en raison de.
3) Posledične rečenice sa veznicima si / tellement… que, si bien…que; posledične konstrukcije sa infinitivom: réussir / arriver / parvenir à …, apprendre à….
4) Opozitivne rečenice sa veznikom alors que; izraz avoir beau + infinitiv.
5) Koncesivna hipoteza sa veznikom même si.
6) Finalne rečenice sa veznicima de peur / crainte que (praćeno ekspeltivnim ne) i de manière / façon que (+ subjunktiv).
7) Restriktivne rečenice sa veznikom sauf / excepté que (+ indikativ); restrikcija sa comme.
Imeničke grupe
Imenice. Rod i broj imenica. Rod i broj složenica. Pluralia tantum.
Određeni član. Odsustvo određenog člana.
Neodređeni član (značenje u jednini i množini)
Brojevi. Redni brojevi.
Pridevi. Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Lične zamenice. Sistematizacija morfosintakse nenaglašenih zamenica.
Složena rečenica
Prepoznavanje odnosa glavne i zavisne rečenice u tekstu, upotreba subjunktiva u zavisnoj rečenici (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno); izražavanje hipotetičnosti; kondicionalne rečenice (sistemski pregled vremena i funkcija; pre svega receptivno).
Izražavanje komparativnosti
Tan(to)…como…
Más / menos….que
Menor / mayor…que
Major / peor…que
Superlativ (Relativni i apsolutni: ukazati na razlike u značenju.)
El libro más interesante que he leído…
Es un libro interesantísimo
Pasivne konstrukcije sa i bez agensa
Miguel fue invitado po María.
Miguel fue nombrado secretario de la Asociacín.
Upotreba infinitiva u funkciji subjekta, objekta i atributa.
Piensan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Juan.
Hipotetičke rečenice (sve tri mogućnosti)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa.
Si me visitaras, te llevaré a la playa.
Si me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa.
Bezlične konstrukcije
Sa glagolima llover, nevar…
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante…
(ukazati na upotrebu subjunktiva u nekim od ovih rečenica)
Izražavanje
- bojazni: Temo que haya llegado a tiempo.
- želje: Espero que venga.
- zapovesti, volje: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Diskurzivni konektori
Cuando, luego, después, entonces
Porque y como
Predlozi
za naraciju događaja iz prošlosti (a + artículo determinado + cantidad de tiempo + de + infintivo)
Izrazi za količinu
Demasiado, muy, bastante, más bien, algo, (un) poco, nada
Uzvične rečenice
Qué + sustantivo
Cuánto/Cómo+ verbo
Ojalá (que)
Rečenične konstrukcije
Komparacija: relativni superlativ
Brojevi
Razlomci, matematički znakovi i radnje.
Leksikografija
Struktura stručnih rečnika i njihovo korišćenje.
- dvanaesta godina učenja -
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)
Operativni zadaci na nivou jezičkih veština
SLUŠANJE
Osposobljavanje učenika za razumevanje usmenog govora.
Učenik treba da:
Govor u učionici
1) u potpunosti razume i reaguje na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na času, uključujući i složena uputstva u vezi sa zadacima, projektima, ispitima i drugo.
Audio i video materijali: globalno razumevanje
1) posle prvog slušanja određenog nepoznatog usmenog teksta, umetničkog ili informativnog (približnog trajanja do 8 minuta), postavi hipoteze u vezi sa:
(1) temama i sadržajem, usmeravajući pažnju na relevantne jezičke i nejezičke elemente (ključne reči, intonaciju, govor tela i dr.);
(2) strukturom izlaganja;
(3) eksplicitno i implicitno iskazanim stavovima.
Audio/video materijali: detaljno/selektivno razumevanje
1) posle drugog slušanja proveri prvobitno postavljene hipoteze koje se odnose na vrstu, sadržaj i iskazane stavove;
2) razume sve elemente sadržaja usmenog teksta potrebne za realizaciju cilja slušanja;
Monološka izlaganja
1) bez pripreme prati duža i složenija izlaganja o raznovrsnim temama, bez obzira na jezički registar koji se koristi.
Mediji: informativne emisije
1) razume duže informativne radijske i televizijske emisije o raznovrsnim temama, bez obzira na stil i jezički registar;
2) prati sve vrste televizijskih emisija informativnog karaktera (dokumentarci, intervjui, diskusije i debate, reportaže, izveštaji) u kojima se obrađuju aktuelne teme;
3) razume opšti sadržaj i pojedinosti radio emisija i prezentacija na Internetu o većini aktuelnih tema, bez obzira na njihovo trajanje.
Mediji: emisije zabavnog i umetničkog sadržaja
1) prati filmove, serije i sve vrste televizijskih emisija zabavnog karaktera u kojima se obrađuju aktuelne teme;
2) razume pesme koje sluša.
Spontana interakcija
1) razume spontanu interakciju izvornih govornika u vezi sa raznovrsnim temama uz otežavajuće okolnosti prirodne komunikacije (buka, šumovi itd.), čak i kada govor nije u potpunosti standardan;
2) pored doslovnog, razume i implicitno značenje određene interakcije.
Uputstva
1) razume raznovrsna i složena uputstva za upotrebu određenih sredstava, predmeta ili aparata.
Strategije
1) oslanjajući se na opšta znanja i na kontekst, razlikuje činjenice od mišljenja, prepoznaje upotrebu metafore, ironije i slično;
2) oslanjajući se na svoja jezička znanja, postavlja i proverava hipoteze o jezičkim formama, posebno o sintaksičkoj strukturi iskaza i prilagođava se varijetetu govornika;
3) uviđa elemente koje eventualno nije u potpunosti razumeo i rekonstruiše smisao na osnovu jezičkog konteksta i drugih značenjskih elemenata iskaza i komunikativne situacije.
ČITANJE
Osposobljavanje učenika za funkcionalno čitanje i razumevanje različitih, uzrasno i sadržajno primerenih vrsta tekstova radi informisanja, izvršavanja uputstava i ostvarenja estetskog doživljaja (čitanje radi ličnog zadovoljstva).
Učenik treba da:
Razlikovanje tekstualnih vrsta
1) ostvaruje značajnu autonomiju u čitanju, prilagođavajući stil, formu, način i brzinu čitanja vrsti teksta.
Prepoznavanje i razumevanje tematike tekstova - nivo globalnog razumevanja
1) razume opšti smisao i relevantne informacije najšireg spektra autentičnih, adaptiranih i neautentičnih tekstova različite tematike u kojima se koristi nespecifikovana i uobičajena leksika;
2) razume obimnije tekstove širokog spektra konkretnih i apstraktnih tema dužine do 400 reči, uspevajući da u kratkom vremenskom intervalu stekne predstavu o najvažnijim aspektima njihovog sadržaja.
Globalno razumevanje u okviru specifičnih tekstova
1) ume da čita gotovo svu korespondenciju relevantnu za svakodnevni život i različite profesionalne domene, prateći njen smisao i značenje.
2) razume pregledno izloženu argumentaciju i protivargumentaciju (npr. u izveštajima "za" i "protiv" neke aktivnosti, stava, mišljenja) u svim relevantnim detaljima i opštim zaključcima, uz eventualno ponovljeno iščitavanje kompleksnijih delova teksta;
3) razume sadržaj širokog spektra informativnih tekstova (publicističkih članaka, reportaža, komentara) i ume da brzo i lako odredi sadržaj i značaj informacija, u okviru različitih svakodnevnih i stručnih tema i vrsta tekstova, kako bi procenio da li treba da nastavi sa čitanjem.
Prepoznavanje i razumevanje pojedinačnih informacija - nivo selektivnog razumevanja
1) ume da u dužem tekstu pronađe tražene informacije i objedini ih sa informacijama iz istog ili nekog drugog teksta, kako bi ispunio određeni zadatak.
Razumevanje stručnih tekstova
1) razume duža i složenija uputstva o uslovima održavanja i primeni aparata, eventualno uz ponovno čitanje komplikovanijih delova;
2) razume složenije stručne tekstove iz najšireg domena profesionalnih aktivnosti za koje se priprema.
Razumevanje književnog teksta
1) razume različite vrste literarnih tekstova u kojima se javljaju raznorodni stilski postupci i bogatija leksika, uz povremenu pomoć nastavnika ili konsultovanje rečnika/priručnika.
GOVOR
Osposobljavanje učenika za kratko monološko izlaganje i za učešće u dijalogu na stranom jeziku.
Učenik treba da:
Opisivanje
1) opširno opisuje ili izlaže o nekoj temi iz širokog delokruga poznavanja a koja je u vezi sa ličnim interesovanjem.
Argumentovanje
1) iznosi jasnu argumentaciju, razvijajući i potvrđujući svoje stavove dodatnom argumentacijom i odabranim primerima;
2) objasni neko stanovište o određenom problemu iznoseći prednosti i mane različitih opcija;
3) ističe sopstveno iskustvo i poznavanje stvari i argumentovano brani svoje mišljenje.
Izlaganje pred publikom
1) govori o temama apstraktne ili kulturološke sadržine;
2) u izlaganju upoređuje i suprotstavlja alternative i ističe određene prednosti i mane;
3) komentariše mišljenja drugih o određenim temama.
Interakcija
Razumevanje izvornog govornika
1) razume veoma dobro sagovornika koji govori standardnim jezikom, čak i kada buka ometa razumevanje;
2) komunicira sa određenom lakoćom i spontanošću što omogućava visok stepen razmene ideja sa izvornim govornikom, a da pritom ne dolazi ni do kakvih tenzija.
Neformalni razgovor
1) aktivno učestvuje u nekoj neformalnoj diskusiji u poznatom okruženju, komentarišući i jasno izlažući svoje stavove, procenjujući druge predloge, iznoseći i reagujući na predložena rešenja;
2) izloži i izrazi svoja mišljenja i da ih postojano brani tokom diskusije, prilažući objašnjenja, argumente i komentare;
3) shvati suštinu onoga o čemu se priča u njegovom okruženju o opštim temama, pod uslovom da sagovornici razgovetno govore i izbegavaju komplikovane idiomatske izraze;
4) izrazi mišljenje o nekoj apstraktnoj ili kulturološkoj temi kao što je film ili muzika;
5) kratko komentariše nečije mišljenje;
6) upoređuje i suprotstavlja alternative, raspravljajući o tome šta treba uraditi, gde treba ići, koga odrediti, koga ili šta izabrati itd.
Formalne diskusije i sastanci
1) prati neku živu raspravu, jasno raščlanjujući argumente za i protiv nekog stanovišta;
2) izlaže sopstvena mišljenja i stavove o složenim pitanjima, s ubedljivom argumentacijom i reaguje na isti način na argumentaciju druge strane;
3) aktivno da učestvuje u različitim tipovima formalnih diskusija;
4) iznosi, zastupa i brani sopstveno mišljenje, razmatra nove predloge, iznosi hipoteze i odgovara na postavljene hipoteze druge strane.
Funkcionalna saradnja
1) pouzdano razume detaljna uputstva;
2) ubrza započeti posao pozivanjem drugoga da mu se pridruži, da kaže šta misli itd.;
3) predstavi u širokim crtama neko pitanje ili problem, razmatra uzroke i posledice i procenjuje prednosti i mane u slučaju zauzimanja različitih mišljenja;
4) prati ono što se govori, ali ako se govori brzo i opširno, povremeno ima potrebu da mu se ponove neki delovi ili pojasne određeni izrazi;
5) objasni zbog čega nešto predstavlja problem i da raspravlja o načinima njegovog razrešavanja, upoređivanjem i suprotstavljanjem određenih predloga.
Razmena informacija
1) prenosi informacije na pouzdan način;
2) napravi sintezu informacija i argumenata iz različitih izvora i da o tome podnese izveštaj;
3) razmenjuje sa izvesnom sigurnošću znanja o uobičajenim temama i temama iz područje struke;
4) objasni kako nešto da se uradi, dajući detaljna uputstva;
5) napravi rezime kraće priče, novinskog članka, izlaganja, diskusije, intervjua ili nekog dokumentarnog filma i iznese svoje mišljenje.
Intervjuisanje
1) preuzme inicijativu u razgovoru, proširujući i razrađujući ideje, bez značajnije pomoći ili podsticaja od strane sagovornika;
2) vodi intervju, da spontano izbegne odgovore na unapred pripremljena pitanja i da se fokusira na interesantna odgovore;
3) vodi unapred pripremljen razgovor, proveri i potvrdi informacije, iako mu je ponekad neophodno ponoviti ono što je rečeno, kada sagovornik govori suviše brzo ili opširno.
PISANJE
Osposobljavanje učenika za pisanje kraćih tekstova različitog sadržaja.
Učenik treba da:
Teme
1) u stanju je da napiše kraće i jednostavne eseje o temama od opšteg interesa, kao i u vezi sa specifičnim temama nejezičkih predmeta koji su predmet učenikovog interesovanja (istorija, geografija i sl.);
2) piše jasno i precizno strukturisane tekstove iz oblasti ličnog interesovanja i aktuelnih dešavanja u vezi sa raznovrsnim temama (kulturni događaji, sport, ekologija, savremene tehnologije, zdravlje, i slično);
3) u pisanim izlaganjima može jasno i precizno da izrazi svoje mišljenje o aktuelnim temama iz oblasti kulture, sporta, ekologije i stručnog domena.
Tekstualne vrste i dužina teksta
1) piše formalne i neformalne tekstove (do 150 reči);
2) vodi beleške na osnovu kojih je u stanju da rezimira predavanje, radio i TV emisiju, pročitanu priču, novinski članak i slično;
3) parafrazira o temama u vezi sa svakodnevnim životom, razonodom, putovanjima, aktuelnim dešavanjima iz svog domena interesovanja, kao i iz javnog i stručnog domena;
4) napiše kraće eseje i prezentacije o temama od opšteg interesa i u vezi sa sadržajem različitih školskih predmeta (istorija, likovna kultura i slično);
5) napravi dosta pouzdan rezime na osnovu objektivne baze podataka o bliskim temama iz svog područja, svakodnevnih ili nekih drugih aktivnosti, o tome da napiše izveštaj i iznese sopstveno mišljenje;
6) napiše esej ili izveštaj argumentovanim pristupom, zalažući se za određeno stanovište i iznoseći prednosti i nedostatke mogućih različitih rešenja;
7) poseduje širi repertoar jezičkih znanja koja mu omogućavaju da jasno opisuje događaje, kao i da iznosi sopstvena gledišta i argumentacije; izvrši sintezu argumenata prikupljenih iz različitih izvora iz oblasti kulture, sporta, ekologije i stručnog domena.
Leksika i komunikativne funkcije
1) poseduje bogat i raznovrstan leksički fond koji mu omogućava da izrazi složenije misli i ideje;
2) opisuje svoje utiske upotrebljavajući adekvatne izraze, daje duži opis svakodnevnih radnji iz svog okruženja (ljudi, mesta, školsko iskustvo i slično), opisuje aktivnosti iz prošlosti i lično iskustvo;
3) napiše kratke izveštaje, standardne i konvencionalne forme, koji sadrže objektivne uobičajene informacije i obrazloženje nekih radnji;
4) na razložan, precizan i neposredan način piše o velikom broju bliskih tema u okviru svog područja interesovanja;
5) opiše radnju knjige ili filma i da opiše svoje reakcije;
6) obrazloži mišljenje, planove i delovanje;
7) opiše snove i ambicije;
8) argumentuje svoj stav u vezi sa aktuelnim temama ili događajima iz prošlosti;
9) u okviru korenspondencije piše o svojim emocijama, naglašavajući sadržaje važnijih delova iz nekog događaja ili iskustva, komentarišući stavove osobe sa kojom se dopisuje.
SOCIOKULTURNA KOMPETENCIJA
Sticanje i ovladavanje sociokulturnim kompetencijama neophodnim za pisanu i usmenu upotrebu jezika.
Učenik treba da:
Verbalna i neverbalna komunikacija sa predstavnicima drugih kultura
1) prepoznaje i koristi specifičnosti stilova i registara, uz jasno izraženu svest o socio-pragmatičkoj dinamici interakcije (preuzimanje reči, održavanje konverzacije, formulacija izraza, prepoznavanje i upotreba idiomatskih izraza i spontanost u izražavanju i visok stepen razumevanja sagovornika, čime se ostvaruje interakcija bez pauza, ponavljanja i dodatnih objašnjenja od strane izvornih/visoko kompetentnih govornika ciljnog jezika).
Komunikacija po domenima, stilovima i registrima
1) prepoznaje i vrednuje različitost komunikativnih činova u regionalnom smislu (sociolingvističke odlike dijalekata stranog jezika, npr. španski u Španiji i španski u Hispanskoj Americi; engleski u Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi, Indiji, Južnoafričkoj Republici; nemački u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj....).
Rešavanje konfliktnih situacija i prevazilaženje stereotipa
1) uspešno prevazilazi površne komunikativne odnose sa osobama iz drugog kulturnog miljea bazirane na kulturnim i socijalnim stereotipima.
Interkulturna znanja i aktivnosti
1) prepoznaje i adekvatno reaguje na sociolingvističke i pragmatičke karakteristike humora jezika koji uči;
2) poseduje osnovna znanja o kulturi zajednice ili zajednica čiji jezik uči (književnost, muzika, film, pozorište, slikarstvo);
3) gradi sopstveni identitet kao interkulturna ličnost, jačajući svest o vrednosti različitih kultura i razvijajući sposobnost za integrisanje interkulturnih iskustava u sopstveni kulturni model ponašanja i verovanja.
MEDIJACIJA I PREVOĐENJE
Osposobljavanje učenika za posredovanje između osoba radi sporazumevanja.
Učenik treba da:
Usmena medijacija
1) prepričava sadržaj kratkog autentičnog teksta audio ili vizuelnog zapisa i kraće interakcije na L2;
2) sažima sadržaj dužeg autentičnog pisanog ili usmenog teksta, sa L2 (stranog jezika) na L1 (maternji jezik) i obrnuto, prilagođavajući ga sagovorniku.
Pisana medijacija i prevođenje
1) pisano prenosi poruke na L2 ili na L1 (na osnovu podsticaja na suprotnom jeziku dodajući, po potrebi, objašnjenja i obaveštenja;
2) koristi odgovarajući kompenzacione strategije radi prevazilaženja teškoća koje se javljaju, na primer: prevodi ili prenosi sadržaj uz upotrebu perifraza, parafraza i slično;
3) koristi rečnike, posebno jednojezične, za pisano prenošenje poruka;
4) koristi opšta znanja iz drugih oblasti u cilju što uspešnijeg prevođenja sa L2 na L1 i sa L1 na L2 kraćih autentičnih tekstova iz oblasti lepe književnosti i u oblasti jezika struke (uz poznavanje osnovnih karakteristika terminologija različitih struka i naučnih oblasti), uz upotrebu rečnika, prateće literature i informacionih tehnologija.
GRAMATIČKI SADRŽAJI
Cilj učenja gramatičkih sadržaja je obezbeđivanje osnove za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku. Kroz nastavu engleskog jezika kontinuirano se obnavljaju jezičke strukture obrađene u prethodnim razredima, ali se znanja proširuju novim upotrebama, funkcijama, značenjem. Gramatika se prezentuje u skladu sa nivoom učenja, funkcionalnom progresijom i kroz leksički kontekst. Učenici se podstiču na zaključivanje i otkrivanje pravila, a zatim primenu znanja u raznovrsnim komunikativnim situacijama.
Imenice
Množina složenica
Množina imenica stranog porekla
Član (utvrđivanje i proširivanje opsega upotreba i izostavljanja određenog i neodređenog člana)
Inverzija posle odričnih priloga (Not only, No sooner, Seldom, Rarely, Never...)
Veznici
Povezivanje zavisne rečenice sa glavnom (when, that, while, because, although, though, since, after, as, if, until, as if, as though, so that, in order that)
Tvorba reči
Sufiksi za pravljenje prideva (-able, -ary, -ful, -less,-ous, -ic, -ical…)
Složenice: imenice (breakdown, software, passer-by…) i pridevi (blue-eyed, short-sleeved …)
Glagoli
Obnavljanje obrađenih glagolskih vremena
Simple and continuous forms (glagoli stanja i akcije: think, feel, look, see, smell, taste, appear)
Narativna glagolska vremena (Past Simple, Rast Continuous, Past Perfect, Past Perfect Continuous, used to/would za uobičajene radnje u prošlosti)
Future Continuous/Future Perfect/Future Perfect Continuous
Particip perfekta
Glagoli praćeni gerundom ili infinitivom
Must have/ could have/can’t have (spekulisanje o prošlosti)
Predlozi u izrazima za vreme
(npr. on time/in time, at the end/in the end/at last …)
Frazalni glagoli (od tri dela, npr. split up with, run out of, come up with...)
Rečenica
Skraćivanje rečenica (vremenske, relativne, uzročne klauze)
Neupravni govor:
1) sa slaganjem vremena;
2) mešoviti tipovi rečenica (npr. iskaz + pitanje + naredba)
3) might, ought to, should, would, used to u neupravnom govoru
4) pogodbene rečenice 2. i 3. tipa u neupravnom govoru
Mešovite pogodbene rečenice
Želje koje se odnose na sadašnjost, prošlost, budućnost (I wish/If only/It’s time/I’d rather)
Cleft Sentences
Isticanje subjekta ili objekta sa IT/WHAT
(npr. It was Tom who received the promotion. What he thinks isn’t necessarily true.)
Imenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Član
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Zamenice
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Uvođenje nove građe
Relativne zamenice coloro che
Pridevi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Predlozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Glagoli
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Sadašnje vreme (presente indicativo)
Imperativ (imperativo). Zapovedni način za sva lica
Povratni glagoli (verbi riflessivi)
Upotreba glagola piacere
Perfekat (passato prossimo) pravilnih i nepravilnih glagola
Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere
Kondicional sadašnji, pravilnih i nepravilnih glagola (condizionale presente)
Futur pravilnih i nepravilnih glagola (futuro semplice)
Imperfekat (imperfetto)
Pluskvamperfekat (trapassato prossimo)
Prezent konjunktiva (congiuntivo presente)
Prosti perfekat (passato remoto), tvorba i osnovna upotreba - RECEPTIVNO.
Kondicional prošli (condizionale passato)
Organska komparacija prideva grado comparativo e superlativo dell’aggettivo
(forme irregolari)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Kondicional prošli (condizionale passato)
Organska komparacija prideva
grado comparativo e superlativo dell’aggettivo (forme irregolari)
Idiomatska upotreba volerci i metterci
Utvrđivanje i produbljivanje upotrebe prošlih vremena (passato prossimo/imperfetto e trapassato prossimo, passato remoto - receptivno)
Upotreba konjunktiva u zavisnoj rečenici (finali, concessive, condizionali, temporali, modali ecc.)
Konjunktiv sadašnji (congiuntivo presente)
Konjunktiv prošli (congiuntivo passato)
Konjunktiv imperfekta (congiuntivo imperfetto e trapassato)
Upotreba kondicionala prošlog i Futura II (futuro anteriore)
Hipotetičke rečenice: potencijalna i irealna (periodo ipotetico della possibilità e irrealtà)
Pluskvamperfekat II (trapassato remoto)
Pasiv (forma passiva)
stare + gerundio
stare per + infinito
Neodređeni načini (modi indefiniti), Infinitiv (infinito), Particip (participio) i Gerund (gerundio)
Uvođenje nove građe
Bezlično-pasivna konstrukcija sa zamenicom si (si passivante)
Upravni i neupravni govor (discorso diretto e indiretto)
Slaganje vremena u indikativu i konjunktivu (concordanza dei tempi all’indicativo e al congiuntivo); odnos istovremenosti, prethodnosti i posteriornosti (rapporto di anteriorità, contemporaneità e posteriorità)
Prilozi
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Rečenica
Obnavljanje i proširivanje iz prethodnih razreda
Red reči u rečenici
Složena rečenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu rečenicu
Hipotetički period: realna, potencijalna i irealna
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa uz sledeće dodatne sadržaje:
Sintaksa
Sistematizovanje valentnosti glagola;
Sistematizovanje rečeničnih modela;
Valentnost najfrekventnijih imenica i prideva uz ukazivanje na razlike u maternjem jeziku.
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:
Rečenica
Eliptične rečenice. Intonacija u ruskom jeziku, njena značenjska funkcija i ritmičko-melodijska strana (izgovor reči u iskazu, odnosno rečenici, s promenama tona, njegovog intenziteta, dužine i ritma: od IK-1 do IK-5). Red reči u rečenici (u poređenju s maternjim jezikom).
Pridevi
Nepromenljivi pridevi (мини, макси, индиго). Građenje prideva subjektivne ocene, sa augmentativnim, pojačanim i umanjenim osnovnim značenjem (прехитрый, всесильный, сверхмощный, красноватый, хорошенький i sl.).
Brojevi
Slaganje brojeva sa pridevom i imenicom.
Glagoli
Značenjska funkcija akcenta kod participa i drugih glagolskih oblika.
Rečce
Pregled najčešćih rečci i njihove funkcije u rečenici. Vrste i podela rečci (prema značenju: modalne - бы, да; modifikacione - даже, лишь; gramatičke - да, пусть; prema stepenu složenosti: jednosložne - а, будто; višesložne - как раз, только бы).
Uzvici
Pregled najčešćih glagolskih uzvika i njihove funkcije u rečenici.
Modalne reči
Leksičko-gramatička grupa/klasa reči i izraza (verno, konečno, deйstvitelьno, bezuslovno, nakonec, značit, pravda, k sožaleniю, po-vidimomu, odnim slovomi dr.) - značenje i funkcija u rečenici.
Prosta rečenice (elementi, strukture)
1) Upotreba i izostavljanje člana posle predloga avec i sans (avec le plus grand plaisir, avec plaisir; sans l’aide de mes parents, sans aide).
2) Semantičke vrednosti članova.
3) Složene imenice
4) Pridevi koji menjaju značenje shodno mestu u odnosu na imenicu.
5) Kompartiv i superlativ, sistematizacija; nepravilni komparativ i superlativ.
6) Brojevi, sistematizacija.
7) Multiplikativni brojevi.
8) Brojne imenice i brojni prilozi.
9) Povratna zamenica soi.
10) Unipersonalni glagoli.
11) Složeni particip perfekta.
12) Konstrukcije être sur le point de + infinitiv i finir par + infinitiv.
13) Negacija sans + infinitiv.
14) Aorist glagola druge grupe.
15) Receptivno: aorist frekventnih nepravilnih glagola.
16) Subjunktiv u prostim rečenicama.
Složena rečenica
1) Superlativ praćen subjunktivom.
2) Posledične rečenice sa veznicima si / tellement… que, si bien…que, isti veznici + subjunktiv u negaciji; posledične konstrukcije sa infinitivom.
3) Restrikcija sa en tant que.
Konektori
1) Vremenski: (tout) d’abord, ensuite, alors, puis, après, enfin, finalement.
2) Enumerativni: aussi, de même, également; de plus, en plus; bref, enfin, voilà; or, d’ailleurs, non seulement… mais encore.
3) Za preformulisanje: autrement dit, en d’autres termes, en un mot; en tout cas, de toute façon, après tout.
4) Argumentativni: (uzrok) étant donné / étant donné que, à présent / maintenant que; (posledica) au point que, assez / suffisamment … pour que…; (namera, cilj) dans le but de, dans / avec l’intention / l’espoir de; (opozicija) au contraire, en revanche, par contre, au lieu de; (koncesija) cependant, or, malgré tout; (hipoteza) avec un peu de chance…, en cas de, au cas où.
Specifičnosti govornog jezika
1) Jezički registri, frekventne reči, metajezički komentari (comme on dit, comment dire…), upotreba reči neodređenog značenja (chose, truc, machin…), sredstava za privlačenje i zadržavanje pažnje sagovornika (hein, n’est-ce pas, tu sais / vous savez itd.), za naglašavanje, pojednostavljivanja, ponavljanja itd.
Imenice
Sistemski pregled roda i broja.
Brojevi
Čitanje razlomaka, matematičkih znakova i radnji.
Tvorba reči
Složenice (najčešće kombinacije):
Sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas…
derivacija
a) pomoću prefiksa
a-, in-, anti-, super-…
b) pomoću sufiksa
-mente, - able, -so/a,…..
Glagolska grupa
Prošla vremena: pretérito perfecto, imperfecto, indefinido y pluscuamperfecto de indicativo.
Konstrukcije: - deber (de)/tener que + infinitivo
Ir a + infinitivo; dejar de + infinitivo
Perifraze sa gerundom: seguir/continuar + gerundio
Imperativ (afirmativo y negative + enclíticos).
Subjunktiv prezenta: lo que + subjuntivo (quieras, apetezca); (preposición)+ art. determinado + que + presente subjuntivo/Estar a favor/en contra+sustantivo, infinitivo+que+subjuntivo.
Upotreba kondicionala (Yo, en tu lugar/ Yo que tú + condicional simple. ¿Serías tan amable de/Puedes decir (le) que...)
Upotreba glagola ser i estar
Ser/estar + adjetivo (bueno, horrible...)/ adverbio (bien/mal)
Ser de buena educación/estar mal visto + infinitivo)/ser lógico/natura
Vremenske odredbe
Početak i trajanje radnje (hace, desde hace, desde que)
Događaji koji su se jednom dogodili (un día, una vez, aquel día...)
Događaji koji se često događaju (normalmente, muchos días, a veces...)
Izraziti radnju u budućnosti (dentro de...)
Prilozi i izrazi za vreme (mientras)
Rečenične konstrukcije
Como/cuando/adonde + presente de subjuntivo
Uvod u indirektni govor
Konstrukcije sa glagolom mišljenja, u potvrdnom i odričnom obliku
Como/cuando/ donde + pres. subjuntivo
Relativne konstrukcije sa zamelicom "lo": lo (de) que + verbo; lo de + sustantivo
Komparacije: lo que más/menos; superlativos.
Bezlične konstrukcije: la gente; se/uno + 3ª pers. Singl.; upotreba zamenica tú i ellos.
Kondicionalne konstrukcije: con tal de que + presente subjuntivo...
Me gusta/me encanta/me sorprende/me llama la atención....
Diskurzivni konektori
Pero; sin embargo; además; entonces
Nominalizacija najčešćih gramatičkih kategorija infinitiva
Prideva (El lindo, la bonita)
Priloga (El bien, el mal…).
Leksikologija
Najčešći idiomi i frazeologizmi. Polisemija.
Leksikografija
Stručni i enciklopedijski rečnici.