OPŠTI TIP GIMNAZIJE
(Prestalo da važi)
(4 časa nedeljno, 144 časova godišnje)**
GRAMATIKA (32)
Delovi rečenice
Rečenica i reč kao jedinstvo izražavanja u govoru. Reč kao rečenica i sintagma sa značenjem reči. Sistematizacija vrsta rečenica, njihova vrednost u komunikaciji.
Predikat. Predikat kao centar rečenice i reči koje mogu biti predikati (vrste predikata). Vrste glagola (aktivni, kauzativni povratni i pasivni) i uticaj njihove upotrebe na konstrukciju rečenice. Predikatska konstrukcija reči u rečenici.
Subjekat. Odnos subjekta i predikata u rečenici. Pravilo usaglašavanja. Subjekatska sintagma u rečenici.
Objekat. Objekatska sintagma u rečenici.
Adverbijali. Adverbijalne sintagme u rečenici (vrste, sredstva izražavanja, morfološke osobine). Pravilna upotreba nastavaka (sufiksa) i postpozicija.
Atribut. Atributske sintagme. Apozicija.
Red reči u rečenici, odnosi naglaska i melodije.
Mesto upitne rečce "e" u rečenici.
Pravopis
Upotreba interpunkcije. Interpunkcija između reči i delova reči. Vezivanje nastavaka. Šta treba znati o pravilnom pisanju apozicije. Pravopisne vežbe u vezi ostalih delova rečenice.
Stilistika
Pojam stila. Stilski slojevi. Stilski slojevi govornog jezika (razgovorni stil, stil javnog života kao i govornički stil). Slojevi pismenog stila: naučni, službeni, publicistički i beletristički. Karakteristična obeležja stilova u određenim tekstovima.
Kako govorne situacije određuju stil.
Šta je to "stilski" i "bez stila"?
Analiza današnjeg javnog govora, posebno deformacija nastalih usled višejezičkih sredina, kao i njihovo otklanjanje
Jezik omladine.
Razumevanje i analiza teksta
Analiza specifičnosti umetničkog stila u odabranom tekstu (upoređivanje tekstova raznih pisaca imajući u vidu jedinstvo jezičkog i tematskog nivoa). Analiza odlomaka i kompletna analiza.
KNJIŽEVNOST (82)
1. Velika epoha modernizma
Pravci književnosti na prelazu stoleća: simbolizam, naturalizam, impresionizam, secesija. (Informativno).
Dela za obradu
Šarl Bodler: Albatros
Artur Rembo: Pijani brod
Stefan Malarme: Prozori
Pol Verlen: Mesečina
Pisci na prelazu stoleća: Elek Goždu (Gozsdu Elek), Danijel Pap (Papp Dániel), Ištvan Temerkenj
Dela za obradu
Elek Goždu (Gozsdu Elek): Ultima ratio
Ištvan Temerkenj (Tömuörkény István): Megy a hajó lefelé (Brod plovi nizvodno)
Danijel Pap (Papp Dániel): A zsárkováci tölgyek (Zarkovacki hrastovi)
Pisci moderne i njihova dela
Endre Adi (Ady Endre): Új vizeken járok (Novim vodama gazim)
A Hortobágy poétája (Pesnik Hortobađa)
Léda a hajón (Leda na brodu)
Sem utódja... (Ni predak ni potomak)
Mag hó alatt (Seme pod snegom)
Örizem a szemedet (Čuvam tvoje oči)
Mihalj Babič (Babits Mihály): A lirikus epilógja (Epilog lirika)
Fekete ország (Crna zemlja)
Régen elzengtek Sappho napjai (Odavno je prošlo Saphino vreme)
Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezso): A szegény kisgyermek panaszai (Žalbe sirote dece) odlomak
Fürdés (Kupanje) novela
Đula Krudi (Krúdy Gyula): Szindbád ószi útja (Sindbadovo jesenje putovanje)
Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Barbárok (Varvari)
Arpad Tot (Tóth Árpád Esti sugárkoszorú (Večernji venac svetlosti)
Lélektöl lélekig (Od duše do duše)
Đula Juhas (Juhász Gyula): Tápai lagzi (Tapska svadba)
Geza Čat (Csáth Géza): Szombat este (Subotom uveče)
Branislav Nušić: Pokojnik (odlomak)
Aleksa Šantić: Pretprazničko veče (u originalu i u prevodu)
Ivan Cankar: Suve kruške
2. Moderna i književnost između dva rata
Evropska književnost u prvim decenijama 20. veka. Avangarda i njene etape. Preporod proze. Socijalna književnost. (Informativno).
Dela za obradu
Tomas Man: Tonio Kreger
Aleksandar Bloh: Dvanaestorica
Garsija Lorka: Žalopojka
Pravci: futurizam, ekspresionizam, dadaizam, nadrealizam u svetskoj i u mađarskoj književnosti. Narodnjaštvo.
Dela za obradu
Lajoš Kašak (Kassák Lajos): Mesteremberek (Majstori)
Atila Jožef (József Attila): Tiszta szívvel (Čista srca) Klárisok (Niz)
A város peremén (Na periferiji)
Elégia (Elegija)
Óda (Oda), Flóra (Flora) 1-3.
Lerinc Sabo (Szabó Lőrinc): Szamártövis (Čičak)
Síppal, hegedüvel (Sviralom i violinom) - iz "Tücsökzene"
Mikloš Radnoti (Radnóti Miklós): Erőltetett menet (Usiljeni marš)
Razglednicák (Razglednice)
Aron Tamaši (Tamási Áron): ördögváltozás Csíkban (Promena đavola u Čiku)
Veljko Petrović: Salašar
Kosta Racin: Berači duvana
Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka
3. Mađarsko-južnoslovenske književne veze
Endre Adi (Ady Endre) u južnoslovenskim književnostima. Prevodi Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Desző). Bosiljak (Bazsalikom). Delo Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornél) na stvaranju kontakata. Uloga Lasla Nemeta (Németh László) i Miroslava Krleže. (Informativno.)
Dela za obradu
Deže Kostolanji: Milan Rakić: Ljubavna pesma (u originalu i u prevodu)
Miroslav Krleža: Madžarski lirik Andrija Adi
Ivo Andrić: iz knjige Ex Ponto (prevod: Kornel Senteleki)
Laslo Nemet: Híd a Dráván (Most na Dravi)
4. Mađarska književnost u Jugoslaviji
Karakteristike, glavni predstavnici i časopisi razdoblja mađarske književnosti u Jugoslaviji između dva rata. (Informativno.)
Dela za obradu
Kornel Senteleki (Szenteleky Kornél): Bácskai éjjel (Noć u Bačkoj)
Mihalj Majtenji (Majtényi Mihály): Jakab, a késes (Nožar Jakab)
Paralelno sa predloženim delima obraditi i poetičke pojmove.
Lektira
Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Pillangó (Leptir)
Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): Pacsírta (Život u kavezu)
Milan Fišt (Füst Milán): Advent
Anton Čehov: Ujka Vanja
Ernest Hemingvej: Starac i more
Ervin Šinko (Sinkó Ervin): Áron szerelme (Aronova ljubav)
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija
KULTURA IZRAŽAVANJA (30)
Usmeno izražavanje
Uvežbavanje oblika usmenog izražavanja naučenih u prethodnim razredima. Govorenje, izvođenje i recitovanje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova (proze i pesama). Dalje uvežbavanje sugestivnog načina recitovanja pesama i stihova.
Iznošenje i obrazlaganje planova uživo u vezi sa školskim životom. Argumentovanje ličnih stavova i pobijanje suprotnih mišljenja. Ocenjivanje, karakterizacija i komentarisanje rezultata i rešenja. Reportaža.
Komunikacija u javnom životu. Sastavljanje i izlaganje (učestvovanje u diskusiji, izveštaj i ekspoze) prema društvenim situacijama.
Upotreba karakterističnih elemenata stila govora (jačina zvuka, visina glasa, melodija, boja glasa i tempo).
Pismeno izražavanje
Pismene vežbe za razvijanje sposobnosti pismenog izražavanja:
- dopisnički izveštaj,
- komentar,
- izveštaji
- mala disertacija (rasprava)
Upotreba "skrivenih" (šifrovanih), preporučenih i stručnih bibliografija. Sakupljanje podataka i novih saznanja, hvatanje beležaka.
Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva časa za ispravku). Domaći rad, zadatak: Izrada male rasprave (disertacije) u roku od dve nedelje.
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**
GRAMATIKA (35)
Složena rečenica
Naporedna rečenica i vrste. Sistem prostih rečenica u složenoj rečenici. Vrsta sastavnih (kopulativnih) i suprotnih (adversativnih) rečenica. Rastavne (disjunktivne) rečenice. Osnovni vidovi zaključnih (konkluzivnih) rečenica sa dodacima i rečenica sastavnog karaktera.
Zavisne rečenice. Razlikovanje rečenica: glavna i sporedna rečenica; uputne reči i zavisni veznici. Vrste zavisnih rečenica.
Sistem prostih rečenica u složenoj rečenici. Ubačena prosta rečenica.
Višestruko složena rečenica.
Gramatička sredstva citiranja.
Pravopis
Pravopisna pravila za ubacivanje rečenice, sintagmi. Pravopisna pravila skraćenica načinjena od početnih slova (betüszó) i koje sadrže više slova pojedinih reči (szóösszevonás). Dodaci, nastavci za strana imena i nazive. Pravopisne vežbe u vezi sa složenim rečenicama.
Analiza tekstova
Definicija teksta i vrste tekstova. Elementi (činioci) izrade teksta. Makrokonstrukcija i mikrokonstrukcija tekstova. Vezni elementi teksta: gramatički i semantički pokazatelji (elementi) jezičke celine (ukazivanje na nešto unapred ili unazad pomoću priloga i zamenica, uloga imenskih reči i veznika, nijansirana upotreba veznika srodnih značenja, uloga određenog i neodređenog člana); tekst i naslov.
Proučavanje književnog dela (teksta)
Kompleksna, jezičko-stilistička analiza književnih dela prvenstveno iz 20. veka, uglavnom književnih dela današnjice u širokom dijapazonu (obuhvatajući pesme, tekstove lirike, proze, drame i eseja, dopunjavajući sa analizom publicističkih, naučnih tekstova, rasprava i beseda).
Istorija jezika
Ugro-finski karakter mađarskog jezika. Srodnost sa ugro-finskom jezičkom grupom. Razlozi i tok jezičkih promena.
Sistem mađarskog jezika, promene u fonetici i fondu reči. Tuđice.
Formiranje i razvoj književnog i govornog jezika.
Obnova jezika (značajnije faze).
Karakteristike govornog jezika (uticaj sredstava javnog informisanja posebno na govorni jezik).
Istorijsko-etimološki rečnik mađarskog jezika. (A magyar nyelv történeti-etimológiai szótára).
Svet savremene lingvistike
Razlozi ili motivi koji su uslovili pojavu novih pravaca u lingvistici: (strukturalizam u lingvistici, postupci i metodologija analize u strukturalizmu; matematička logika u lingvistici).
KNJIŽEVNOST (73)
Metodologija proučavanja književnih dela
Estetski kvalitet - estetska vrednost - pogled u svet
Slika o svetu, oblik i stil kao kohezioni elementi književno-umetničkih dela.
Proučavanje književnih dela
Nauka o književnosti, teorija književnosti, istorija književnosti. Analiza i kritička ocena umetničkog dela. Aspekti za analizu lirskih, proznih i dramskih književnih dela. Stilska analiza. Književna kritika, esej i studija. Karakteristike savremene lire. Formska načela proze današnjice, postupci i shvatanje sveta. Moderna drama, apsurdna i dokumentarna drama. Radio-drama i TV drama. Postmoderne i književne pojave i postupci. Ilustrovati konkretnim tekstovima saznanja sa proučavanjem književnih dela.
Moderna književnost
Osnovne karakteristike i predstavnici moderne književnosti. (Informativno.)
Dela za obradu
Franc Kafka: Proces
Albert Kami: Stranac
Samuel Beket: Čekajući Godoa
Horhe Luis Borhes: Knjiga od peska
Gabriel Garsija Markez: Sto godina samoće
Savremena književnost
Glavne karakteristike savremene književnosti. Period posle rata. Nova nastojanja u proteklih 30 godina. Moderna i postmoderna (informativno).
Dela za obradu
Laslo Nemet (Németh László): Gyász (Žalost)
Đula Ilješ (Illyés Gyula): Elégia (Elegija), Nem menekülhetsz (Ne možeš pobeći), Puszták népe (Svet pustara) odlomak
Tibor Deri (Déry Tibor): Szerelem (Ljubav)
Šandor Vereš (Weöres Sándor): Meditáció (Meditacija), Dob és tánc (Doboš i igra), Magyar etüdők (Mađarske etide) odlomci
Geza Otlik (Ottlik Géza): Iskola a határon (Internat na granici)
Mikloš Meselj (Mészöly Miklós): Jelentés öt egérről (Izveštaj o petoro miševa)
Janoš Pilinski (Pilinszky János): Miféle főldalatti harc (Kakav podzemni rat), Harbach, 1944.
Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Novemberi elégia (Novembarska elegija), A virágok hatalma (Moć cveća), Füst ország (Zemlja dima)
Laslo Nađ (Nagy László): Himnusz minden időben (Himna za sva vremena)
Iva Mandi (Mándy Iván): Konyhafal (Kuhinjski zid)
Peter Esterhazi (Esterházi Péter): Egy nehéz nap éjszakája (Noć jednog teškog dana)
Deže Tandori (Tandori Dezső): Egy szó alibije (Alibi za jednu reč)
Domonkoš Silađi (Szilágyi Domonkos): Cirkumdederunt
Andraš Šite (Süto András): Anyám könnyü álmot ígért (Majka obećava lak san) (odlomak)
Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke
Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih
Aleksandar Tišma: Knjiga o Blamu
Mađarsko-južnoslovenske književne veze
Đula Ilješ (Illyès Gyula): A Tömegsír előszava (Predgovor Jame)
Danilo Kiš: A modern magyar kőltèszet (O modernoj mađarskoj poeziji)
Miloš Crnjanski: Stražilovo (prevod Karolja Ača) (Àcs Kàroly)
Književnost jugoslovenskih Mađara u posleratnom periodu
Pisci i književničke ambicije kao i časopisi. (Informativno.)
Dela za obradu
Karolj Ač (Àcs Kàroly): Önarckép félhomályban (Autoportret u tami)
Ferenc Feher (Fehèr Ferenc): Szenteleky (Senteleki)
Oto Tolnai (Tolanai Ottó): Kodály (Kodalj)
Ištvan Domonkoš (Domonkos Istvàn): Kormányeltörésben
Nandor Gion (Gion Nándor): Engem nem így hívnak (Ja se ne zovem tako)
Lektira
Šekspir: Hamlet
G. Garsija Markes: Sto godina samoće
J. V. Gete: Faust
F. Dostojevski: Zločin i kazna
Izbor iz savremene lire (mađarska, južnoslovenska i svetska)
Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Tékozló ország (Bludna zemlja)
Peter Esterhazi (Esterházi Péter): Függo (Nedorečeno...)
Književna dela narodnosti koje žive u Republici Srbiji (informativno).
Paralelno sa predloženim književnim delima obraditi i pojmove iz poetike.
KULTURA IZRAŽAVANJA (20)
Usmeno izražavanje
Sastavljanje raznih vrsta usmenog saopštavanja pomoću stečenog znanja iz sastavljanja tekstualnih celina u vezi sa budućim društvenim zadacima i stručnim usavršavanjem učenika. Javna diskusija pomoću unapred pripremljenog koncepta i improvizovana diskusija. Svečani govor povodom proslave dana škole i drugih svečanosti. Govor prilikom otvaranja školskih izložbi, oproštajni govor prilikom završetka školske godine itd. Korišćenje pravila pojedinih govornih stilova u kazivanju tekstova i u sastavljanju tekstova uvežbanih vrsta opštenja.
Pismeno izražavanje
Sređivanje beleški. Proces sastavljanja ili izrade pismenog dela. Korišćenje citata, fusnota i pozivanje na što. Priprema učenika na izradu diplomskog rada.
Oblici razvijanja pismenog izražavanja:
- izveštaj
- mala disertacija.
Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).
NAPOMENA:
Način ostvarivanja programa je identičan po sadržaju kao za srpski jezik i književnost (maternji jezik).
(Prestalo da važi)
(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)**
GRAMATIKA (50 časova)
Delovi rečenice
Rečenica i reč kao jedinstvo izražavanja u govoru. Reč kao rečenica i sintagma sa značenjem reči. Sistematizacija vrsta rečenica, njihova vrednost u komunikaciji.
Predikat. Predikat kao centar rečenice i reči koje mogu biti predikat (vrste predikata). Uticaj upotrebe glagolskih vrsta (aktivni, kauzativni povratni i pasivni) na konstrukciju rečenica. Predikatska konstrukcija reči u rečenici.
Subjekat. Subjekat, adverbijal, objekat i vrste reči koje mogu biti gore navedeni delovi rečenice.
Odnos subjekta i predikata u rečenici. Pravilo usaglašavanja. Subjekatska sintagma u rečenici.
Objekat. Objekatska sintagma u rečenici.
Adverbijali. Uloga adverbijalne sintagme u rečenici (vrste, sredstva izražavanja, morfološke osobine). Pravilna upotreba sufiksa i postpozicija (-nal, -nel, - kod; belül - unutar; alatt - ispod; előt - pred, ispred; ezelőtt - pre; gyanánt - kao; helyett - umesto; miatt - zbog kauz; végett - radi; létére - kao; lévén - pošto).
Atribut. Atributske sintagme: apozicija.
Red reči u rečenici, odnosi naglaska i melodije.
Mesto upitne rečce "e" u rečenici.
Pravopis
Upotreba interpunkcije. Interpunkcija između reči i delova reči. Vezivanje nastavka. Šta treba znati o pravilnom pisanju apozicije. Pravopisne vežbe u vezi ostalih delova rečenice.
Stilistika
Pojam stila. Stilski slojevi. Stilski slojevi govornog jezika (razgovorni stil, stil javnog života kao i govornički stil). Slojevi pismenog stila (naučni, službeni, publicistički i beletristički stil. Karakteristična obeležja stilova u određenim tekstovima.
Kako govorne situacije određuju stil.
Šta je "stilski" i "bez stila"?
Analiza današnjeg javnog govora, a posebno deformacija nastalih usled višejezičkih sredina, kao i otklanjanje istih.
Jezik omladine.
Karakteristike umetničkog govora
Osnovna stilska sredstva slikovitosti (uporedba, personifikacija, metafora, metonimija, alegorija, simbol i sinestezija - njihova uloga u tekstu).
Jezička konstrukcija
Uloga ponavljanja, nagomilavanja, suprotnosti - u umetničkom tekstu.
Sredstva muzikalnosti
Simbolika glasa u prozi i u stihu.
Razumevanje i analiza teksta
Analiza specifičnosti umetničkog stila u odabranom tekstu (upoređivanje tekstova raznih pisaca imajući u vidu jedinstvo jezičkog i tematskog nivoa). Analiza odlomaka i potpuna analiza.
KNJIŽEVNOST (10 časova)
1. Velika epoha modernizma
Književni pravci na prelazu stoleća: simbolizam, naturalizam, impresionizam, secesija. (Informativno).
Dela za obradu
Šarl Bodler: Albatros
Artur Rembo: Pijani brod
Stefan Malarme: Prozori (Ablakok)
Pol Verlen: Mesečina
Lotramon: Maldororove pesme (1. pevanje 9. deo)
Pisci na prelazu stoleća: Elek Goždu (Gozsdu Elek), Danijel Pap (Papp Dániel), Ištvan Temerkenj (Tömörkény István), Đula Revicki (Reviczky Gyula).
Dela za obradu
Elek Goždu (Gozsdu Elek): Ultima ratio
Ištvan Temerkenj (Tömörkény István): Megy a hajó lefelé (Brod plovi nizvodno)
Danijel Pap (Papp Dániel): A zsárkováci tölgyek (Žarkovački hrastovi)
Đula Revicki (Reviczky Gyula): Pálma a Hortobágyon (Palma u Hortobađu), Magamról (O sebi)
Pisci modernizma i njihova dela Endre Adi (Ady Endre), Mihalj Babič (Babits Mihály), Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezso, Đula Krudi (Krudy Gyula), Žigmond Moric (Móricz Zsigmond), Arpad Tot (Tóth Árpád), Đula Juhas (Juhász Gyula), Geza Čat (Csáth Géza). (Informativno o životu i stvaralaštvu).
Dela za obradu
Endre Adi (Ady Endre): Új vizeken járok (Novim vodama gazim), Hortobágy poétája (Pesnik Hortobađa), Léda a hajón (Leda na brodu), A ködbe fúlt hajók (Lađe potonule u magli), Sem utódja... (Ni predak ni potomak kasni), Kocsiút az éjszakában (Putovanje noću), Mag hó alatt (Seme pod snegom) őrizem a szemedet (Čuvam tvoje oči)
Mihalj Babič (Babits Mihály): A lirikus epilógja (Epilog lirika)
Fekete orzság (Crna zemlja) Régen elzengtek Sappho napjai (Odavno je prošlo Saphino vreme), ősz és tavasz között (Između jeseni i proleća).
Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): A szegény kisgyrmek panaszai (Žalbe sirote dece) izbor, őszi reggeli (Jesenji doručak), Számadás (Polaganje računa), Fürdés (Kupanje) novela.
Đula Krudi (Krúdy Gyula): Szindbád őszi útja (Sindbadovo jesenje putovanje).
Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Barbárok (Varvari)
Arpad Tot (Tóth Árpád) Esti sugárkoszorú (Večernji venac svetlosti)
Lélektől lélekig (Od duše do duše)
Đula Juhas (Juhász Gyula): Tápai lagzi (Tapska svadba)
Geza Čat (Csáth Geza): Szombat este (Subotom uveče)
Branislav Nušić: Pokojnik (odlomak)
Aleksa Šantić: Pretprazničko veče
Ivan Cankar: Suve kruške
2. Moderna i književnost između dva rata (35)
Evropska književnost u prvim decenijama 20. veka. Avangarda i njene etape. Preporod proze. Socijalna književnost. (Informativno).
Dela za obradu
Tomas Man: Tonio Kreger
Aleksandar Bloh: Dvanaestorica
Garsija Lorka: Žalopojka
Pravci: futurizam, ekspresionizam, dadaizam, nadrealizam u svetskoj i u mađarskoj književnosti. Narodnjaštvo.
Pisci ove etape: Füst Milán (Milan Fišt) Kassák Lajos (Lajoš Kašak), Szabó Lõrinc (Lerinc Sabo), József Attila (Atila Jožef), Gelléri Andor Endre (Andor Endre Geleri), Radnóti Miklós (Mikloš Radnoti), Tamási Áron (Aron Tamaši). (Informativno o životu i stvaralaštvu.)
Dela za obradu
Milan Fišt (Füst Milán): őszi sötétség (I-III) (Jesenja tama I-III)
Lajoš Kašak (Kassák Lajos): Mesteremberek (Majstori), Egy fényképem alá (Ispod moje fotografije)
Atila Jožef (József Attila): Tiszta szívvel (Čista srca) Klárisók (Niz), Remnytelenül (Beznadno), Téli éjszaka (Zimska noć), A város peremén (Na periferiji), Elégia (Elegija), Óda (Oda), Karóval jöttél... (Štapom si...), Flóra (Flora) 1-3.
Lerinc Sabo (Szabó Lórinc): Szamártövis (Čičak)
Egy téli bodzabokorhoz (Zimskoj zovi)
Síppal, hegedűvel (Sviralom i violinom) - iz "Tücsökzene"
Andor Endre Geleri (Gelléri Andor Endre): A vén Panna tükre (Ogledalo stara Pane)
Mikloš Radnoti (Radnóti Miklós): Tegnap és ma (Juče i danas) Tajtékos ég (Zapenušeno nebo), Sem emlék, sem varázslat (Ni uspomena niti čarolija), Erõltetett menet (Usiljeni marš), Razglednicák (Razglednice)
Aron Tamaši (Tamasi Áron): ördögváltozas Csíkban (Promena đavola u Čiku)
Veljko Petrović: Salašar
Kosta Racin: Berači duvana
Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka
3. Mađarsko-južnoslovenske književne veze (6)
Endre Adi (Ady Endre) u južnoslovenskim književnostima. Prevodi Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Deszõ). Bazsalikom (Bosiljak). Delo Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornél) na stvaranju kontakata. Uloga Lasla Nemeta (Neméth László) i Miroslava Krleže. (Informativno.)
Dela za obradu
Deže Kostolanji: Milan Rakić: Ljubavna pesma
Miroslav Krleža: Mađarski lirik Andrija Adi
Ivo Andrić: iz knjige Ex Ponto (prevod: Kornel Senteleki)
Laslo Nemet: Híd a Dráván (Most na Dravi)
4. Mađarska književnost u Jugoslaviji (8)
Karakteristike, glavni predstavnici i časopis razdoblja mađarske književnosti u Jugoslaviji između dva rata. (Informativno.)
Dela za obradu
Kornel Senteleki (Szenteleky Kornél): Bácskai éjjel (Noć u Bačkoj)
Laslo Gal (Gál László): Szubotica (Subotica)
Karolj Sirmai (Szirmai Karoly): Veszteglő vonatok a sötétben (Vozovi u mraku)
Mihalj Majtenji (Majtényi Mihály): Jakab, a késes (Nožar Jakab)
Janos Herceg (Herceg Janos): Szülőföldem (Otadžbina)
5. Paralelno sa predloženim delima obraditi i sledeće poetičke pojmove (Poetikai szotar - Rečnik poetike) lirska situacija, lirski subjekat, pripovetka, opis, dijalog, monolog, unutrašnji monolog, savremena lirika - moderne pesme, vrste rima, glasovna kompozicija, intuicija, dnevnik, asindet, polisindet, vrste (tipovi) romana, retorika, retoričko pitanje, kratka priča, moderna pesma, sonet tragično, putopis, zeugma.
6. Lektira (10)
Žigmond Moric (Moricz Zsigmond): Pillangó (Leptir)
Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): Pacsírta (Ševa)
Milan Fist (Füst Milán): Advent
Anton Čehov: Ujka Vanja
Ernest Hemingvej: Starac i more
Ervin Šinko (Sinkó Ervin): Áron szerelme (Arońova ljubav)
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija
KULTURA IZRAŽAVANJA (20)
Usmeno izražavanje
Uvežbavanje formi usmenog izražavanja naučenih u prethodnim razredima. Govorenje, izvođenje i recitovanje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova (proze i pesama). Dalje uvežbavanje sugestivnog načina recitovanja pesmi i stihova.
Iznošenje i obrazlaganje planova uživo u vezi sa školskim životom. Argumentovanje ličnih stavova i pobijanje suprotnih mišljenja. Ocenjivanje, karakterizacija i komentarisanje rezultata i rešenja. Reportaža.
Komunikacija u javnom životu. Sastavljanje i izlaganje (učestvovanje u diskusiji, izveštaj i ekspoze) prema društvenim situacijama.
Upotreba karakterističnih elemenata govornog stila (jačina zvuka, visina glasa, melodija, boja glasa i tempo).
Pismeno izražavanje
Pismene vežbe za razvijanje sposobnosti pismenog izražavanja:
- dopisnički izveštaj,
- komentar,
- izveštaj i
- mala disertacija (rasprava)
Korišćenje "skrivenih" (šifriranih), preporučenih i stručnih bibliografija. Sakupljanje podataka i novih saznanja i pisanje beležaka.
Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva časa za ispravku). Domaći rad, zadatak: Izrada male rasprave (disertacije) u roku od dve nedelje.
(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje)**
GRAMATIKA (40)
Složene rečenice
Naporedne rečenice i vrste naporednosti. Sistem (redosled) prostih rečenica u složenoj rečenici. Vrsta sastavnih (kopulativnih) i suprotnih (adversativnih) rečenica. Rastavne (disjunktivne) rečenice. Osnovni vidovi zaključnih (konkluzivnih) i sastavnog karaktera.
Zavisne rečenice. Razlikovanje rečenica: glavne i sporedne rečenice; uputne reči i zavisni veznici. Vrste zavisnih rečenica: subjekatske, predikativne, objektne, mesne, vremenske (temporalne), načinske ili poredbene, uzročne (kauzalne), namerne (finalne) i dalje objekatske (u dativu) zavisne rečenice, kao i uporedne adverbijalne, atributne zavisne rečenice u službi atributa za označavanje kvaliteta, broja i svojina (prisvojne), apozicijska zavisna rečenica. Obeležja sporednih rečenica iz aspekta jezičkih pravila. Sistem prostih rečenica u složenoj: ubačena prosta rečenica.
Višestruko složena rečenica.
Gramatička pravila ili "sredstva" za citiranje.
Pravopis
Jezička i pravopisna pravila za ubačenje sintagmi. Pravopisna pravila skraćenica načinjena od početnih slova i koje sadrže više slova pojedinih reči. Dodaci za strana imena i nazive.
Analiza tekstova
Definicija teksta i vrste tekstova. Elementi (činioci) izrade teksta. Makro - i mikrokonstrukcija tekstova. Vezni elementi teksta: gramatički i semantički pokazatelji (elementi) jezičke celine (ukazivanje na nešto unapred ili unazad pomoću priloga i zamenica, uloga imenskih reči i veznika, nijansirana upotreba veznika srodnih značenje, uloga određenog i neodređenog člana); tekst i naslov.
Proučavanje književnog dela
Kompleksna, jezičko-stilistička analiza prvenstveno književnih dela iz 20. veka, uglavnom književnih dela današnjice u širokom dijapazonu (obuhvatajući pesme, tekstove lirske proze, drame i eseja, dopunjavajući sa analizom publicističkih, naučnih tekstova, rasprava i beseda).
Istorija jezika
Ugro-finski karakter mađarskog jezika. Srodnost sa ugro-finskom jezičkom grupom. Razlozi i istorija jezičkih promena.
Sistem mađarskog jezika, promene u fonoteci i morfologiji (fondu reči) mađarskog jezika. Tuđice.
Formiranje književnog i govornog jezika.
Obnova jezika (značajnije faze).
Karakteristike govornog jezika (uticaj sredstava javnog informisanja posebno na govorni jezik).
Istorijsko-etimološki rečnik mađarskog jezika. (A magyar myelv torteneti-etimologiai szotara).
Svet savremene lingvistike
Razlozi ili motivi koji su uslovili pojavu novih pravaca u lingvistici: (strukturalizam u jeziku, postupci i metodologija analize u strukturalizmu; matematička logika u lingvistici).
KNJIŽEVNOST (100)
1. Metodologija proučavanja književnih dela (30)
Estetski kvalitet - estetska vrednost - pogled na svet
Slika o svetu, forma, stil kao kohezioni elementi književnoumetničkih dela.
Proučavanje književnog dela
Nauka o književnosti, teorija književnosti, istorija književnosti. Analiza i kritička ocena umetničkog dela. Aspekti za analizu lirskih, proznih i dramskih književnih dela. Stilska analiza. Književna kritika, esej i studija. Karakteristike savremene lire. Formska načela proze današnjice, postupci i shvatanje sveta. Moderna drama, apsurdna i dokumentarna drama. Radio i TV drama. Postmoderničke književne pojave i postupci.
2. Moderna književnost
Osnovne karakteristike i predstavnici moderne književnosti. (Informativno.)
Dela za obradu
Franc Kafka: Proces
Albert Kami: Stranac
Samuel Beket: Čekajući Godoa
Horhe Luis Borhes: Knjiga od peska
Gabriel Garsija Markez: Sto godina samoće
3. Savremena književnost (60)
Glavne karakteristike književnosti današnjice. Period posle rata. Književna politika socijalističkog realizma. Nova nastojanja u proteklih trideset godina. Moderna i postmoderna (informativno).
Književnici (pisci) ovog perioda: Laslo Nemet (Németh László), Đula Ilješ (Illyés Gyula), Tibor Deri (Déry Tibor), Šandor Vereš (Weöres Sándor), Geza Otlik (Ottlik Géza), Mikloš Meselj (Mészöly Miklós), Janoš Pilinski (Pilinszky János), Ferenc Juhas (Juház Ferenc), Laslo Nađ (Nagy László), Ivan Mandi (Mándy Iván), Mikloš Sentkuti (Szentkúthy Miklós), Deže Tandori (Tandori Dezső), Peter Nadaš (Nádas Péter), Peter Esterhazi (Esterházy Péter), Andraš Šite (Sütő András), Lajoš Grendel (Grendel Lajos), Domonkoš Silađi (Szilágyi Domonkos), Vesna Parun, Danilo Kiš, Aleksandar Tišma (o njihovom književnom radu informativno).
Dela za obradu
Laslo Nemet (Németh László): (Žalost) Gyász
Đula Ilješ (Illyés Gyula): Elegija Nem menekülhetsz (Ne možeš pobeći), Puszták népe (Svet pustara) odlomak
Tibor Deri (Déry Tibor): Alvilági Játékok (Igre iz podzemlja), Anna néni (Tetka Ana), Szerelem (Ljubav)
Šandor Vereš (Weöres Sándor): Meditáció (Meditacija), Hajdan hársfa voltál (Kad si lipa bila), Talp-orszag (Zemlja-tabane), Dob és tánc (Doboš i igra), Magyar etűdök (Mađarske etide) odlomci
Geza Otlik (Ottlik Géza): Iskola a határon (Internat na granici)
Mikloš Meselj (Mészöly Miklós): Jelentés öt egérről (Izveštaj o pet miševa)
Janoš Pilinski (Pilinszky János): Miféle földalatti harc (Kakav podzemni rat), Harbach, 1944. (Apokrif)
Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Novemberi elégia (Novembarska elegija), A csönd virága (Cvet tišine), A virágok hatalma (Vlast cveća), Füst ország (Zemlja dima)
Laslo Nađ (Nagy László): Világos éjjel (Svetle noći) Lakodalom (Svatovi), Himnusz minden időben (Himna za sva vremena)
Ivan Mandi (Mándy Iván): Konyhafal (Kuhinjski zid)
Mikloš Sentkuti (Szentkúthy Miklós): Holbein: fiatal lány arcképe (Holbajna: Portret jedne mlade devojke)
Peter Nadaš (Nádas Péter): Családi kép lila alkonyatban (Porodična slika u ljubičastom sumraku)
Peter Esterhazi (Esterházy Péter): Egy nehéz nap éjszakája (Noć jednog teškog dana)
Deže Tandori (Tandori Dezsö): Egy szó alibije (Alibi za jednu reč)
Domonkoš Silađi (Szilágyi Domonkos): Cirkumdederunt
Andraš Šite (Sütő András): Anyám könnyű álmot igért (Majka mi obećava)
Lajoš Grendel (Grendel Lajos): Csehszlovakiai magyar novella (čehoslovačka mađarska novela)
Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke
Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih
Aleksandar Tišma: Knjiga o Blamu
4. Mađarsko-južnoslovenske književne veze
Zoltan Čuka (Csuka Zoltan) književni prevodilac. Prevodioci Adija (Ady) na srpski jezik. Danilo Kiš kao književni prevodilac. Književni prevodioci na mađarski jezik u Jugoslaviji (informativno).
Dela za obradu
Đula Ilješ (Illyès Gyula): A tömegsír elõszava (Predgovor Jame)
Danilo Kiš: A modern magyar költèszetrõl (O modernoj mađarskoj poeziji)
Miloš Crnjanski: Stražilovo (prevod Karalja Ača) (Acs Kàroly)
5. Književnost jugoslovenskih Mađara posle rata.
Pisci književničke težnje i časopisi. (Informativno.)
Dela za obradu
Karolj Ač (Àcs Kàroly): Önarckép félhomályban (Autoportret u polutami)
Ferenc Feher (Fehèr Ferenc): Szenteleky (Senteleki)
Oto Tolnai (Tolnai Ottó): Kodály (Kodalj)
Ištvan Domonkoš (Domonkos Istvàn): Kormányeltörésben
6. Lektira (oko 12 časova)
Šekspir: Hamlet
J. V. Gete: Faust
F. Dostojevski: Zločin i kazna
Izbor iz savremene lire (mađarska, južnoslovenska i svetska)
Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Tekozlo orszag (Bludna zemlja)
Peter Esterhazi (Eszterházy Péter). Fűggo (Nedovršena)
Književna dela narodnosti koje žive u Republici Srbiji (informativno).
7. Paralelno sa predloženim književnim delima za obradu obraditi i sledeće pojmove i poetike (Rečnik poetike - Poetikai szotar) esej, estetika, filologija, scenarij, groteska, hermeneutika, kritika, montaža, kolaž, poetika, reportaža, semiologija, sinopsa tekst, naviranje svesti, bujica svesti, citat, uložak, polifonija.
KULTURA IZRAŽAVANJA (20)
Usmeno izražavanje
Sastavljanje raznih vrsta usmenog saopštavanja pomoću stečenog znanja iz sastavljanja tekstualnih celina u vezi sa budućim društvenim zadacima i stručnim usavršavanjem učenika. Javna diskusija pomoću unapred pripremljenog koncepta i improvizovana diskusija. Svečani govor povodom proslave dana škole i drugih svečanosti. Govor prilikom otvaranja školskih izložbi, oproštajni govor prilikom završetka školske godine itd. Korišćenje pravila pojedinih govornih stilova u kazivanju tekstova i u sastavljanju tekstova uvežbanih vrsta uspešnog opštenja.
Pismeno izražavanje (opštenje)
Sređivanje beleški. Proces sastavljanja ili izrade pisanog dela. Korišćenje citata, fusnota i pozivanje na što. Priprema učenika na izradu diplomskog rada.
Oblici razvijanja pismenog izražavanja:
- izveštaj
- mala disertacija.
Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).
NAPOMENA:
Način ostvarivanja programa je identičan po sadržaju sa načinom ostvarivanja programa za srpski jezik i književnost (maternji jezik).
(Prestalo da važi)
(3 časa nedeljno, 108 časova godišnje)**
GRAMATIKA (30)
Delovi rečenice
Rečenica i reč kao jedinstvo izvršavanja u govoru. Reč kao rečenica i sintagma sa značenjem reči. Sistematizacija vrsta rečenica, njihova vrednost u komunikaciji.
Predikat.
Predikat kao centar rečenice i reči koje mogu biti predikati. Vrste predikata. Predikatska konstrukcija reči u rečenici.
Subjekat.
Odnos subjekta i predikata u rečenici. Pravilo usaglašavanja. Subjekatska sintagma u rečenici.
Objekat.
Objekatska sintagma u rečenici.
Adverbijali.
Uloga adverbijalne sintagme u rečenici (vrste, sredstva izražavanja, morfološke osobine). Pravilna upotreba sufiksa i postpozicija (-nál, -nél, - kod; -éer - zbog; -ba, -be, -u; -ban, -ben - u; alatt - ispod; elõtt - pred, ispred; ezelőtt - pre; gyanánt - kao; helyett - umesto; miatt - zbog; végett - radi; létére - kao; lévén - pošto).
Atribut.
Atributske sintagme: Apozicija.
Red reči u rečenici, odnosi naglaska i melodije. Mesto upitne rečce "e" u rečenici.
Pravopis
Upotreba interpunkcije. Interpunkcija između reči i delova reči. Vezivanje nastavaka. Šta treba znati o pravilnom pisanju apozicije. Pravopisne vežbe u vezi ostalih delova rečenice.
Stilistika
Pojam stila. Stilski slojevi. Stilski slojevi govornog jezika (razgovorni stil, stil javnog života kao i govornički stil). Slojevi pismenog stila (naučni, službeni, publicistički i beletristički stil). Karakteristična obeležja stilova u određenim tekstovima.
Kako govorne situacije određuje stil. Šta je to "stilski" i "bez stila"?
Današnji javni govor (analiza deformacije nastalih usled višejezičkih sredina, kao i njihovo otklanjanje).
Jezik omladine.
Sredstva muzikalnosti
Simbolika glasa u prozi i u stihu.
Razumevanje i analiza teksta
Analiza specifičnosti umetničkog stila u odabranom tekstu (upoređivanje tekstova raznih pisaca imajući u vidu jedinstvo jezičkog i tematskog nivoa). Analiza odlomaka i kompleksna analiza.
KNJIŽEVNOST (58)
1. Velika epoha modernizma
Književni pravci na prelazu stoleća: simbolizam, naturalizam, inpresionizam, secesija. (Informativno).
Dela za obradu
Šarl Bodler: Albatros
Artur Rembo: Pijani brod
Pisci na prelazu stoleća:
Elek Goždu (Gozsdu Elek): Ultima ratio
Ištvan Temerkenj (Tömörkény István): Megy a hajó lefelé (Brod plovi nizvodno)
Danijel Pap (Papp Dàniel): A zsarkováci tölgyek (Žarkovački hrastovi)
Pisci modernizma:
Endre Adi (Ady Endre): Új vizeken járok (Novim vodama gazim), Hortobágy poétája (Pesnik Hortobađa), Léda a hajón (Leda na brodu), Sem utóđa... (Ni predak, ni potomak kasni), őrizem a szemedet (Čuvam tvoje oči)
Mihalj Babić (Babits Mihály): A lírikus epilógja (Epilog lirika), ősz és tavasz között (Između jeseni i proleća)
Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): A szegény kisgyeremek panaszai (Žalbe sirote dece) izbor;
Đula Krudi (Krúdy Gyula): Szindbád őszi őtja (Sindbadovo jesenje putovanje)
Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Barbárok (Varvari)
Arpad Tot (Tóth Árpád): Esti sugárkoszoru (Večernji venac svetlosti)
Lélektől lélekig (Od duše do duše)
Đula Juhas (Juhász Gyula): Tápai lagzi (Tapska svadba)
Geza Čat (Csáth Géza): Szombat este (Subotom uveče)
Branislav Nušić: Pokojnik (odlomak)
Aleksa Šantić: Pretprazničko veče
Ivan Cankar: Suve kruške
2. Moderna i književnost između dva rata
Evropska književnost u prvim decenijama 20. veka. Avangarda i njene etape. Preporod proze. Socijalna književnost.
Dela za obradu
Prust: Tragom izgubljenog vremena
Garsija Lorka: Žalopojka
Pravci: futurizam, ekspresionizam, dadaizam, nadrealizam. Narodnjaštvo.
Dela za obradu
Lajoš Kašak (Kassák Lajos): Mesteremberek (Majstori), Egy fényképem alá (Ispod moje fotografije)
Atila Jožef (József Attila): Tiszta szívvel (Čista srca), Klárisok (Niz), A város peremé (Na periferiji), Elégia (Elegija), Óda (Oda), Flóra (Flora)
Lerinc Sabo (Szabó Lőrinc): Szamártövis (Čičak)
Egy téli bodzabokorhoz (Jednoj zimskoj zovi)
Síppal, hegedűvel (Sviralom i violinom) - iz "Tücsökzene"
Mikloš Radnoti (Radnóti Miklós): Tegnap és ma (Juče i danas) Tajtékos ég (Zapenušeno nebo), Erőltetett menet (Usiljeni marš), Razglednicák (Razglednice)
Aron Tamaši (Tamási Áron): őrdögváltozás Csíkban (Promena đavola u Čiku)
Veljko Petrović: Salašar
Kosta Racin: Berači duvana
Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka
3. Mađarsko-južnoslovenske književne veze
Endre Adi (Ady Endre) u južnoslovenskim književnostima. Prevodi Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Desző). Bazsalikom (Bosiljak). Delo Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornél) na stvaranju kontakata. Uloga Lasla Nemeta (Németh László) i Miroslava Krleže. (Informativno.)
Dela za obradu
Deže Kostolanji: Milan Rakić: Ljubavna pesma
Miroslav Krleža: Mađarski lirik Andrija Adi
Ivo Andrić: iz knjige Ex Ponto (prevod: Kornel Senteleki)
Laslo Nemet: Híd a Dráván (Most na Dravi)
4. Mađarska književnost u Jugoslaviji
Karakteristike, glavni predstvnici i časopisi razdoblja mađarske književnosti u Jugoslaviji između dva rata. (Informativno.)
Dela za obradu
Kornel Senteleki (Szenteleky Kornél): Bácskai éjjel (Noć u Bačkoj)
Karolj Sirmai (Szirmái Karoly): Veszteglő vonatok a sötétben (Čekajući vozovi u mraku)
Mihalj Majtenji (Majtényi Mihály): Jakab, a késes (Nožar Jakob)
Janoš Herceg (Herceg Janos): Szűlöföldem (Otadžbina)
5. Paralelno sa predloženim delima obraditi i poetičke pojmove.
6. Lektira
Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Pillangó (Leptir)
Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): Pacsírta (Život u kavezu)
Ervin Šinko (Sinkó Ervin): Áron szerelme (Aronova ljubav)
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija
KULTURA IZRAŽAVANJA (20)
Usmeno izražavanje
Uvežbavanje formi usmenog izražavanja naučenih u prethodnim razredima. Govorenje, izvođenje i recitovanje napamet naučenih i književnoumetničkih tekstova (proza i pesama). Dalje uvežbavanje sugestivnog načina recitovanja pesmi i stihova.
Iznošenje i obrazlaganje planova uživo u vezi sa školskim životom. Argumentovanje ličnih stavova i pobijanje suprotnih mišljenja. Ocenjivanje, karakterizacija i komentarisanje rezultata i rešenja. Reportaža.
Komunikacija u javnom životu. Sastavljanje i izlaganje (učestvovanje u diskusiji, izveštaju i ekspozeu) prema društvenim situacijama.
Korišćenje karakterističnih elemenata stila govora (jačina zvuka, visina glasa, melodija, boja glasa i tempo).
Pismeno izražavanje
Pismene vežbe za razvijanje sposobnosti pismenog izražavanja:
- dopisnički izveštaj,
- komentar,
- izveštaj i
- mala disertacija (rasprava)
Korišćenje "skrivenih" (šifriranih), preporučenih i stručnih bibliografija. Sakupljanje podataka i hvatanje beležaka.
Dva pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**
GRAMATIKA (30)
Složena rečenica
Naporedne rečenice i vrste naporednosti. Sistem prostih rečenica u složenoj.
Zavisne rečenice. Objašnjavanje rečenica: glavna i sporedna rečenica; uputne reči i zavisni veznici. Vrste zavisnih rečenica.
Sistem prostih rečenica u složenoj rečenici. Ubačena prosta rečenica. Višestruko složena rečenica. Gramatička "sredstva" za citiranje.
Stilističke vrednosti složenih rečenica u kontekstu.
Pravopis
Pravopisna pravila za ubacivanja rečenica, sintagmi. Pravopisna pravila skraćenica načinjena od početnih slova (betûszó) i koje sadrže više slova pojedinih reči (szóösszevonás). Dodaci nastavci za strana imena i nazive. Pravopisne vežbe u vezi složenih rečenica.
Proučavanje teksta
Kompleksna, jezičko-stilistička analiza književnih dela prvenstveno iz XX. veka, uglavnom književnih dela današnjice u širokom dijapazonu književnih vrsta.
Istorija jezika
Ugro-finski karakter mađarskog jezika. Srodnost sa ugro-finskom jezičkom grupom. Razlozi i tok jezičkih promena.
Sistem mađarskog jezika, promene u fonetici i fondu reči.
Formiranje književnog i govornog jezika.
Obnova jezika (značajnije faze, periodi).
Karakteristike govornog jezika (uticaj sredstava javnog informisanja posebno na govorni jezik).
Istorijsko-etimološki rečnik mađarskog jezika. (A magyar nyelv történeti-etimológiai szótára).
KNJIŽEVNOST (78)
Moderna književnost
Osnovne karakteristike i predstavnici moderne književnosti.
Dela za obradu
Franc Kafka: Proces
Albert Kami: Stranac
Samuel Beket: Čekajući Godoa
Hemingvej: Starac i more
Savremena književnost
Glavne karakteristike književnosti današnjice. Period posle rata. Nova nastojanja u proteklih trideset godina. Moderna i postmoderna (informativno).
Dela za obradu
Laslo Nemet (Németh László): Gyász (Žalost)
Đula Ilješ (Illyés Gyula): Elégia (Elegija), Nem menekülhetsz (Ne možeš pobeći), Puszták népe (Svet pustara) odlomak
Tibor Deri (Déry Tibor): Szerelem (Ljubav)
Šandor Vereš (Weöres Sándor): Meditáció (Meditacija), Dob és tánc (Doboš i igra),
Geza Otlik (Ottlik Géza): Iskola a határon (Internat na granici)
Mikloš Meselj (Mészöly Miklós): Jelentés öt egérrõl (Izveštaj o pet miševa)
Janoš Pilinski (Pilinszky János): Miféle földalatti harc (Kakav podzemni rat), Harbach,
Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): A virágok hatalma (Vlast cveća), Füstország (Zemlja dima)
Laslo Nađ (Nagy László): Himnusz minden időben (Himna za sva vremena)
Ivan Mandi (Mándy Iván): Konyhafal (Kuhinjski zid)
Peter Esterhazi (Esterházy Péter): Egy nehéz nap éjszakája (Noć jednog teškog dana)
Andraš Šite (Sűto András): Anyám könnyű álmot ígért (Majka mi obećava lak san) - odlomak
Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke
Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih
Aleksandar Tišma: Knjiga o Blamu
Mađarsko-jugoslovenske književne veze
Zoltan Čuka (Csuka Zoltán) književni prevodilac. Prevodioci Adija (Ady) na srpski jezik. Danilo Kiš kao književni prevodilac. Književni prevodioci na mađarski jezik u Jugoslaviji (informativno).
Dela za obradu
Đula Ilješ (Illyés Gyula): A tömegsír előszava (Predgovor Jame)
Danilo Kiš: A modern magyar költészetrő;l (O modernoj mađarskoj poeziji)
Miloš Crnjanski: Stražilovo (prevod Karolja Ača)
Književnost jugoslovenskih Mađara posle rata.
Pisci, književničke ambicije i časopisi. (Informativno.)
Dela za obradu
Karolj Ač (Ács Károly): Önarckép félhomályban (Autoportret u polutami)
Ferenc Feher (Fehér Ferenc): Szenteleky (Senteleki)
Nandor Gion (Gion Nándor): Engem nem úgy hívnak (Ja se ne zovem tako)
Ištvan Domonkoš (Domonkos István): Kormányeltörésben
Lektira
G. G. Markes: Sto godina samoće
J. V. Gete: Faust
Izbor iz savremene lire (mađarska, južnoslovenska i svetska)
Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Tékozló orszag (Bludna zemlja)
Peter Esterhazi (Esterházy Péter). Fűggő (Nedovršena...)
Književna dela narodnosti koje žive u Republici Srbiji (informativno).
Paralelno sa predloženim književnim delima za obradu obraditi i pojmove iz poetike.
KULTURA IZRAŽAVANJA (20)
Usmeno izražavanje
Javna diskusija pomoću unapred pripremljenog koncepta i improvizovana diskusija. Svečani govor povodom proslave dana škole i drugih svečanosti. Govor prilikom otvaranja školskih izložbi, oproštajni govor prilikom završetka školske godine itd.
Pismeno opštenje
Sređivanje beleški. Proces sastavljanja, izrade pisanog dela. Korišćenje citata, fusnota i pozivanje na što. Priprema učenika na izradu diplomskog rada.
Dva pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).
NAPOMENA:
Način ostvarivanja programa je identičan po sadržaju sa načinom ostvarivanja programa za srpski jezik i književnost (maternji jezik).
DRUŠTVENO-JEZIČKI SMER
(Prestalo da važi)
(5 časova nedeljno, 180 godišnje)**
JEZIK (40)
Leksikologija
Definicija leksikologije. Leksenije. Reč. Promenljive i nepromenljive reči. Autonomne reči.
Leksikalni smisao. Motivisani i nemotivisani smisao.
Smisao i značaj.
Osnovni i sekundarni smisao. Monosemantičke i polisemantičke reči.
Figurativni smisao.
Leksičko-semantička struktura.
Semantičke promene.
Semantički odnosi. Polisemija. Sinonimija. Automimija. Paronimija. Omonimija. Hiponimija. Morfematska struktura reči. Porodice reči.
Sredstva za bogaćenje rečnika. Derivacija.
Sastavljanje. Skraćenice. Analitičke tvorevine. Konverzije. Pozajmice. Lingvistički kalkovi.
Struktura rečnika. Izvorni fond. Pozajmice. Rumunske tvorevine. Glavni leksički fond. Masa rečnika. Arhaizmi. Neologizmi. Regionalizmi. Argotske reči. Eskpresivna derivacija.
Leksikografija. Rečnici. Spiskovi reči.
Onomastika i toponimija
Sintaksa
Definicija sintakse, njene jedinice i podela.
Rečenica. Klasifikacija rečenice. Delovi rečenice.
Opšti pojmovi. Glavni sastavni delovi rečenice.
Predikat. Glagolski predikat. Nominalni predikat.
Statistička vrednost imenskog predikata.
Subjekat. Slaganje predikata sa subjektom.
Sekundarni delovi rečenice.
Atribut. Interpunkcija atributa. Stilistička vrednost atributa.
Objekat.
Nacirkumstancialni objekti. Direktni objekat. Indirektni objekat. Objekat agensa. Priloške odredbe. Priloške odredbe za mesto, vreme, način. Stilistička vrednost priloških odredbi objekta za način. Priloška odredba uzroka, kondicionalna, koncesivna.
Veza između morfologije i sintakse.
Interpunkcija kao grafički pomagač sintakse.
Sintaksa i negovanje jezika.
KNJIŽEVNOST (100)
Modernizam
Evropski modernizam (poznaseonizam, prerafaelizam, ezmetizam, simbolizam)
Modernistički akcenti u književnosti jugoslovenskih naroda i narodnosti - opšti prikaz.
Karakteristike modernističke rumunske poezije.
B. Stanković: Nečista krv
Rumunske književnosti krajem XIX i početkom XX veka
Opšti prikaz
B. Št. Delavranča: Hađi Tudose, Zalazak sunca
D. Zamfiresku: Pesme (selekcija), Život na selu (odlomak)
Al. Vlahuca: selekcija pesama i radova u prozi
G. Košbuk: Pesme (selekcija)
Št. O. Josif: Pesme (selekcija)
P. Černa: Pesme (selekcija)
O. Goga: Pesme (selekcija)
K. Hogaš: Gazdarica Zamfira, Jon Rusu, Sam
E. Grleanu: Srna, Zrak
M. Sozbul: Crvena patnja (prvi čin)
G. Ibraileanu: Adela (odlomak)
N. Jorga
Svetska književnost XX veka
Poezija. Futurizam. Ekspresionizam. Suprarealizam.
V. Majakovski: Oblak u pantalonama
F. G. Lorka: Pesme (selekcija)
S. Jesenjin: Pesme (selekcija)
G. Apoliner: Pesme (selekcija)
I. G. Kovačić: Jama (odlomak)
D. Maksimović: Pesme (selekcija)
V. Popa: Pesme (selekcija)
Prozni tekstovi za obradu
I. Andrić: Na Drini ćuprija (odlomak)
M. Krleža: Gospoda Glembajevi (odlomak)
NAPOMENA
Uz obradu književnih dela usvajaju se književno-teorijski pojmovi koji su u funkciji obrade.
KULTURA IZRAŽAVANJA (40)
Usmeno izražavanje
Interpretativno, kreativno i naučno čitanje.
Govorenje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova.
Objektivno i subjektivno kazivanje publicističkih tekstova. Recitovanje književnih tekstova (stihova i proza).
Pismeno izražavanje
Pismene vežbe: vest, članak, izveštaj, intervju, komentar i dr.
Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).
(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje)**
JEZIK (35)
Sintaksa složene rečenice. Opšti pojmovi. Odnosi koordinacije i subordinacije. Glavne i sporedne rečenice. Tipovi složene rečenice. Slaganje završnih rečenica i delova rečenice.
Subjekat i subjekatska rečenica.
Predikat i predikatska rečenica.
Slaganje predikata sa subjektom.
Atribut i atributivna rečenica.
Objekat i odgovarajuće zavisne rečenice.
KNJIŽEVNOST (90)
Proučavanje književnog dela
Književno delo (misaona suština, filozofske implikacije, subjektivnost autora, jedinstvo kompozicionalne strukture, odnos oblika i sadržine).
Metodologija proučavanja književnosti
Proces stvaranja književnog dela i metodi njegovog izučavanja (kreativni, produktivni i teorijski stav prema književnoj umetnosti).
Čitalac, stvaralac i književno delo.
Književna kultura.
Rumunska proza XX veka
1. Proza između 1900. i 1918. godine
2. Proza između dva rata. Pravci. Predstavnici.
Karakteristika romana između dva rata u rumunskoj i svetskoj književnosti.
M. Sadoveanu: Sud jednih, Sekira
L. Rebreanu: Razračunavanje, Jon
K. Petresku: Zadnja noć ljubavi, prva noć rata
G. Kalinesku: Otilijina enigma
H. P. Bendjesku: Koncert Bahove muzike
Rumunska poezija između dva rata
T. Argezi: Pesme (selekcija)
L. Blaga: Pesme (selekcija)
I. Barbu: Pesme (selekcija)
G. Bakovia: Pesme (selekcija)
I. Minulesku: Pesme (selekcija)
G. Toprčanu: Pesme (selekcija)
Rumunska dramaturgija između dva rata - opšti prikaz
M. Sebastian: Igra raspusta
Posleratna rumunska književnost
Proza
Z. Stanku: Bosonog
M. Preda: Mozomeci
K. Coju: Galerija sa divljom lozom
Poezija
E. Žebeleanu: Osmeh Hirošime
N. Labiš: Smrt srne
N. Stanesku: Sentimentalna priča
M. Soresku: Šekspir
Dramaturgija
M. Soresku: Matica
Dela za obradu iz svetske i jugoslovenske književnosti XX veka
F. Kafka: Proces
A. Kami: Stranac
E. Hemingvej: Starac i more
E. Jonesko: Ćelava pevačica
O. Davičo: Pesme
M. Pavlović: Pinder u šetnji
V. Popa: U selu predaka
B. Konevski: Vezilja
D. Maksimović: Krvava bajka
Selektivna antologija proze na rumunskom jeziku iz AP Vojvodine
Književnost narodnosti u Republici Srbiji
NAPOMENA
Uz obradu književnog dela usvajaju se ili ponavljaju književnoteorijski pojmovi koji su u funkciji obrade.
KULTURA IZRAŽAVANJA (35)
Usmeno izražavanje
Retorika (pojam i vrste); istorijat i podela; razgovor, kratak monolog, posebne govorne vrste, govor. Odnos između govornika i auditorija.
Vežbe javnog govorenja pred većim auditorijem. (Upotreba podsetnik beleški, improvizovani govor, korišćenje mikrofona). Svečana beseda za dan škole, uvodna reč na otvaranju izložbe učeničkih literarnih radova, zaključna reč na skupu ekološke družine i dr.
Pismeno izražavanje
Temeljita priprema učenika za izradu maturskog pismenog zadatka.
NAPOMENA
Način ostvarivanja programa je identičan po sadržaju s načinom ostvarivanja programa za srpski jezik i književnost.
OPŠTI TIP
(Prestalo da važi)
(4 časa nedeljno, 144 časova godišnje)**
JEZIK (30)
Tvorba reči
Modeli za derivaciju reči (osnovni pojmovi i primeri).
Produktivni modeli za derivaciju imenica.
Produktivni modeli za derivaciju prideva.
Produktivni modeli za derivaciju glagola.
Tvorba složenica: osnovni principi.
Tvorba skraćenica.
Preuzimanje reči iz drugih jezika u rusinski jezik - osnovni principi.
Pravopisna rešenja za sve prethodne zahteve.
Leksikologija (sa elementima frazeologije i terminologije).
Definicija leksikologije. Definicija lekseme. Leksički sistemi. Rečnici uopšte. Rečnici rusinskog jezika. Upotreba rečnika.
Semantički i formalni odnosi među leksemama: sinonimija, hiponimija, antonomija, polisemija, homonimija; metaforična značenja.
Stilska vrednost leksema: leksika i funkcionalni stilovi; poetska leksika; dijalektizmi, regionalizmi, arhaizmi, neologizmi, žargonizmi, vulgarizmi.
Poreklo jezičkog fonda rusinskog jezika. Etimologija. Obogaćivanje leksičkog fonda i kritički odnos prema toj pojavi.
Osnovni pojmovi o terminologiji. Terminološki rečnici (praktične vežbe). Prefiksi i sufiksi. Prefiksi i sufiksi koji su karakteristični za klasične jezike.
Osnovni pojmovi o frazeologiji. Stilska vrednost frazeoloških jedinica. Stalni izrazi (klišei) i pomodni izrazi.
Sintaksa
Definicija sintakse. Rečenice u širem smislu (komunikativne rečenice) i rečenice u užem smislu (predikatske rečenice).
Morfosintaksičke reči. Samostalne reči i pomoćne reči.
Sintagme
Osnovne konstrukcije i njihovi modeli predikatske rečenice (proširena rečenica i njeni delovi).
Bezlične rečenice
KNJIŽEVNOST (84)
Moderna
Moderna u evropskoj književnosti.
Moderna u jugoslovenskim književnostima.
Poetika u modernoj (impresionizam, simbolizam).
Dela za obradu
Šarl Bodler: Albatros
Artur Rembo: Ofelija
A. Čehov: Ujka Vanja
J. Dučić: Suncokreti
V. P. Dis: Možda spava
A. Šantić: Veče na školju
A. G. Matoš: Notturno
B. Stanković: Nečista krv
I. Cankar: Kralj Betajnove (odlomak)
P. Kočić: Jazavac pred sudom
Mihajlo Kocjubinski: Intermeco
Lesja Ukrajinka: Šumska pesma
Pavlo Tičina: Kaži, kaži mi polje, Gajevi šume, Oh, ne sakrivaj prirode
M. Riljski: Zamirisala je jesen, Sonet dosade i želja, Zrele jabuke
Međuratna i ratna književnost
Evropska književnost u prvim decenijama XX veka (informativno); manifesti futurizma, ekspresionizma i nadrealizma, književni pokreti između dva rata.
Dela za obradu
B. Majakovski: Oblak u pantalonama
G. Apoliner: Akohol (izbor)
R. Tagore: Gradinar (izbor)
D. Vasiljev: Čovek peva posle rata
M. Crnjanski: Seobe I
M. Krleža: Gospoda Glembajevi
V. Petrović: Salašar
Havrijil Kosteljnik: Iz mog sela
Mihal Kovač: Oblaci
Silvester Salamon: Pesme u prozi
Evgenij M. Kočić: Ona nije kriva
LEKTIRA
Izbor iz lirike evropske moderne: (Rilke, A. Blok, Apoliner).
Franc Kafka: Proces
Ernest Hemingvej: Starac i more
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija
KNJIŽEVNO-TEORIJSKI POJMOVI
Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književno-teorijski pojmovi.
Lirika. Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.
Stih: jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih. Kolomijka. Sredstva književno-umetničkog izražavanja (stilske figure): metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, retorsko pitanje, inverzija, elipsa, refren.
Epika: Oblici umetničkog izražavanja: pričanje (naracija), opisivanje (deskripcija), dijalog, monolog, unutrašnji monolog, doživljeni govor, piščev komentar, kazivanje u prvom, drugom, trećem licu.
Drama. Drama u užem smislu (osobine); moderna drama (psihološka, simbolistička, impresionistička); dramska situacija; scenski jezik (vizuelni i akustički scenski znakovi); publika, glumac, gluma, režija, lektor, scenograf.
KULTURA IZRAŽAVANJA (30)
Usmeno izražavanje
Objektivno i subjektivno kazivanje publicističkih tekstova.
Osnovni elementi recitovanja: smisaona analiza pesme; tehnička priprema pesme (ispisivanje pesme kao proznog teksta, razgraničenje misaonih i drugih celina).
Pismeno izražavanje
Pismene vežbe: novinarska vest (5 pravila), članak, izveštaj, intervju, komentar.
Četiri pismena zadatka u toku godine (jedan čas za izradu i dva za ispravku).
(4 časa nedeljno, 128 godišnje)**
JEZIK (35)
Padežni sistem. Pojam sistema. Padežna sinonimija. Polivalentnost padeža.
Kongruencija: definicija i osnovni pojmovi; gramatička i semantička kongruencija.
Složena rečenica. Glavne vrste zavisnih rečenica. Pravopis zavisnih rečenica.
Sistem nezavisno složenih rečenica - vrste, karakteristike, funkcije (osnovni pojmovi).
Osnovni pojmovi o negaciji.
Glagoli: obeležavanje vremena i načina (svi oblici); osnovna i modalna značenja.
Red reči u rečenici.
Sistematizacija: reč - značenje, oblik, služba.
Potpuna ovladanost pravopisom.
KNJIŽEVNOST (58)
Proučavanje književnog dela
Svet književnog dela (predmetnost, stvaraočevo lično viđenje sveta i života, materijalizovanje svog modela u književno delo, misaona suština).
Ideje.
Dinamičnost strukture.
Jedinstvo oblika i sadržine.
Metodologija proučavanja književnosti
Nauka o književnosti (teorija književnosti, književna kritika, istorija književnosti).
Pozitivizam u proučavanju književnosti.
Psihološki pristup književnoj umetnosti.
Fenomenološki pristup književnom delu.
Strukturalizam u proučavanju umetnosti reči.
Recepcijski (primalački) odnos prema književnoj umetnosti.
Raznovrsnost i međusobni odnos raznih metodoloških pristupanja proučavanju književnosti.
Smisao i zadaci proučavanja književnosti
Stvaranje književnoumetničkog dela i proučavanje književnosti (stvaralački, produktivni i teorijski odnosi prema književnoj umetnosti).
Pisac, književno delo, čitalac.
Dela za obradu:
Julijan Tamaš: Trska koja misli
Samjuel Beket: Čekajući Godoa
Dela za obradu:
Vasko Popa: Spisak
D. Maksimović: Tražim pomilovanje
M. Pavić: Hazarski rečnik
I. Andrić: Na Drini ćuprija
KNJIŽEVNOST
Savremena književnost
Bitna obeležja evropske književnosti i jugoslovenskih književnosti.
Dela za obradu:
A. Kami: Kuga
M. Šolohov: Čovekova sudbina
M. Selimović: Derviš i smrt
B. Koneski: Vezilja
D. Kiš: Grobnica za Borisa Davidoviča
G. Markes: Sto godina samoće
B. V. Sosjura: Crvena zima
Književnost na rusinskom jeziku
Julijan Tamaš: Rusinska književnost (istorija i status)
Dela za obradu:
Mitro Nađ: Paraziti
Mikola M. Kočiš: Razgovor s Tisom
Vlado Kostelnik: Zemljo moja
Havrijil Nađ: Srce
Đura Laćak: Tal
Štefan Hudak: Pripovetke (izbor)
M. Striber: 55 pesama
Miron Kanjuh: Koncert za psa i smeće
Đura Papharhaji: Krivica, Vredelo je živeti
Ljubomir Sopka: Rani i drugi radovi
Julijan Tamaš: Okupani u večnosti
Mihal Ramač: Vilin konjic
Monografska obrada
Havrijil Kosteljnik - stvaralaštvo
Mihal Kovač - stvaralaštvo
LEKTIRA
Raskršća (antologija male proze).
Antologija rusinske poezije (Đ. Papharhaji).
Izbor iz svetske lirike XX veka (Sezar, Prever, Pasternak, Ahmatova, Cvetajeva, Brodski, Sengor, Sajers).
KNJIŽEVNO-TEORIJSKI POJMOVI
Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književno-teorijski pojmovi.
LIRIKA: Lirsko izražavanje (stvaralačke mogućnosti posredovanja jezika između svesti i zbilje; asocijativno povezivanje raznorodnih pojmova; sugerisanje, podsticanje i upućivanje; čitaočeva recepcija; jedinstvo zvukova; ritmova, značenja i smisla).
EPIKA: Strukturni činioci proznog književno-umetničkog dela: objektivno i subjektivno pripovedanje; fiktivni pripovedač; tok svesti; umetničko vreme; umetnički prostor; načelo integracije.
TIPOVI ROMANA: roman lika, prostora, stepenasti, prstenasti, paralelni; roman toka svesti; roman esej; defabuliziran roman.
DRAMA: Struktura i kompozicija drame, antidrama, antijunak.
Drama i pozorište, radio, televizija, film.
Putopis, esej, književna kritika.
Književnost narodnosti Republike Srbije - informativno
KULTURA IZRAŽAVANJA (35)
Usmeno izražavanje
Retorika (pojam i vrste); istorijat i podela; razgovor, monolog, posebne govorne vrste, govor. Odnos između govornika i slušalaca.
Vežbe javnog govorenja - nastup (teze, beleške, improvizovano izlaganje, upotreba tehničkih sredstava).
Svečana beseda, uvodno izlaganje, zaključivanje (zaključna reč).
Pismeno izražavanje
Pripremanje učenika za izradu maturskog pismenog zadatka: prikaz, rasprava, esej.
Četiri pismena zadatka u toku godine (jedan čas za izradu i dva za ispravku).
NAPOMENA:
Način ostvarivanja programa je identičan po sadržaju sa načinom ostvarivanja programa za srpski jezik i književnost.
ZA SLOVAČKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
SLOVAČKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
SADRŽAJI PROGRAMA
(Prestalo da važi)
(4 časa nedeljno - 144 časa godišnje)**
KNJIŽEVNOST (90 časova)
MODERNA (30 časova)
Književna moderna u Evropi - informativno.
Slovačka književna moderna (pravci i struje, karakteristika, predstavnici) i predstavnici moderne književnosti jugoslovenskih naroda - informativno.
Poetika moderne (impresionizam i simbolizam).
Šarl Bodler: Albatros
Artur Rembo: Ofelija
Ivan Krasko: Noks et solitudo i Stihovi (izbor)
Jovan Dučić: Jablanovi
Vladislav Petković-Dis: Možda spava
Janko Jesenski: Malograđanske pripovetke
Janko Jesenski: Demokrate
Petar Kočić: Jazavac pred sudom
Anton Pavlovič Čehov: Ujka Vanja
F. M. Dostojevski: Zločin i kazna
MEĐURATNA KNJIŽEVNOST (40 časova)
Evropska književnost u prvim decenijama dvadesetog veka - informativno; manifesti futurizma, ekspresionizma i nadrealizma; književni pravci i struje - karakteristika, vrste, predstavnici.
Međuratna slovačka književnost (ekspresionizam, nadrealizam, socijalna književnost - karakteristika, predstavnici) i međuratna književnost jugoslovenskih naroda (srpska i crnogorska) - informativno.
G. Apoliner: Oblasti
F. G. Lorka: Balade (izbor)
Aleksandar Blok: Dvanaestorica
Martin Razus: Kralj krčmi
Jan Kostra: Ljubavni stihovi (izbor)
Pavol Horov: Izvor
Vladimir Rejsel: Nestvarno mesto (odlomci)
Milan Rufus: Kasna jesen
Vasko Popa: Večito nevidljiva
Rudolf Jašik: Vreme bronzanih lica
Veljko Petrović: Salašar
Peter Jilemnjicki: Pobedonosno padanje
Margita Figuli: Olovna ptica
František Hečko: Crveno vino
František Švantner: Pijarge
Vincent Šikula: Majstori
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija
Miloš Crnjanski: Sumatra
Ivan Stodola: Čaj kod gospodina senatora
Petar Karvaš: Ožiljak
J. Barč Ivan: Masni lonac
LEKTIRA (20 časova)
Ernest Hemingvej: Starac i more
Milo Urban: Živi bič
Dobroslav Hrobak: Aždaja se vraća
KNJIŽEVNO-TEORETSKI POJMOVI
Na pomenutim književnim tekstovima treba ponavljati, proširivati, savlađivati i sistematizovati i književno-teoretske pojmove.
Lirska poezija. Struktura moderne lirske pesme. Pesma u prozi. Stih. Jedanaesterac i dvanaesterac povezani i slobodni stih.
Sredstva umetničkog izražavanja (stilske figure): metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, pesničko pitanje, inverzija, elipsa, refren.
Epska poezija. Forme umetničkog izražavanja: pripovedanje (naracija), opis (deskripcija), dijalog, monolog, unutarnji monolog, autorski komentar; pripovedanje u prvom, drugom i trećem licu.
Drama. Pozorišni komad (karakteristike); moderna drama (psihološka, simbolička, impresionistička), dramska situacija; jezik scene (vizuelni i zvučni scenski znaci); publika; glumac, igra, režija, lektor, scenograf.
JEZIK (34 časa)
GRAĐENJE REČI
Osnovni pojmovi o građenju (derivaciji) reči.
Reč i njeno značenje. Osnovno i preneseno značenje reči. Građenje imenica, prideva i glagola sa posebnim naglaskom na obogaćivanje fonda izražavanja učenika u slovačkom jeziku i na otklanjanje neslovačkih i neadekvatno upotrebljenih reči.
Građenje složenica; pravopis složenica.
Leksikologija sa elementima terminologije i frazeologije
Semantički i formalni odnos između leksema; sinonimi i antonimi; polisemi i homonimi; metaforički i metonimski značaj.
Stilska vrednost lekseme; leksika i funkcionalni stilovi; leksika u poeziji; dijalektizam i regionalizam; arhaizam i historicizam; neologizmi; žargon; vulgarizam (dati u vezi sa upotrebom rečnika).
Strane reči i reči kalkovi (prevodi od reči do reči) i odnos prema ovim rečima. Rečnik stranih reči. Posmatranje najčešćih prefiksa i sufiksa iz klasičnih jezika.
Osnovni pojmovi o terminologiji i terminima. Terminološki rečnici.
Osnovni pojmovi o frazeologiji i frazeološkim jedinicama.
Stilistička vrednost frazeološke jedinice. Pomodni izrazi. Kliše.
PRAVOPIS
Skraćenice i znaci.
Podela reči na kraju reda.
Pravopis stranih i preuzetih reči.
KULTURA IZRAŽAVANJA (20 časova)
USMENO IZRAŽAVANJE
Razgovor o aktuelnim temama iz javnog i kulturnog života (prilozi iz književnih časopisa) Problemski razgovor.
Izveštaj iz društvenog i kulturnog života sredine.
Recenzija književnog, scenskog i filmskog dela.
Interpretativno čitanje i interpretacija stihova i proze koji se obrađuju u ovom razredu.
Stilistička vežbanja.
Funkcionalni stilovi - žurnalistički stil.
PISMENO IZRAŽAVANJE
Opis raspoloženja. Subjektivno obojen opis ličnosti (karakterizacija).
Izveštaj iz društvenog i kulturnog života.
Pravopisna vežbanja.
Stilistička vežbanja. Domaći pismeni zadaci - čitanje i analiza na času; tipični jezički i stilistički nedostaci (stereotipnost govora, opterećenost, nelogičnost itd.) kao i mogućnosti kako ih izbeći.
Četiri školska pismena zadatka.