ISTORIJA

Treći razred

Naziv predmeta:	ISTORIJA
Godišnji fond časova:	60
Razred:	treći

Ciljevi predmeta:

1. Sticanje humanističkog obrazovanja i razvijanje istorijske svesti;
2. Razumevanje istorijskog prostora i vremena, istorijskih događaja, pojava i procesa i uloge istaknutih ličnosti;
3. Razvijanje individualnog i nacionalnog identiteta;
4. Sticanje i proširivanje znanja, razvijanje veština i formiranje stavova neophodnih za razumevanje savremenog sveta (u nacionalnom, regionalnom, evropskom i globalnom okviru);
5. Unapređivanje funkcionalnih veština i kompetencija neophodnih za život u savremenom društvu (istraživačkih veština, kritičkog i kreativnog mišljenja, sposobnosti izražavanja i obrazlaganja sopstvenih stavova, razumevanja multikulturalnosti, razvijanje tolerancije i kulture argumentovanog dijaloga);
6. Osposobljavanje za efikasno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija;
Razvijanje svesti o potrebi stalnog usavršavanja i svesti o važnosti negovanja kulturno-istorijske baštine.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Srpska država i državnost	• Proširivanje znanja o nastanku moderne srpske države i najvažnijim odlikama srpske državnosti. • Razvijanje svesti o značaju srednjovekovne državnosti za nastanak moderne srpske države. • Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u razvoju srpske državnosti. • Razumevanje najznačajnijih ideja modernog doba i njihovog uticaja u procesu stvaranja srpske države. • Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje i postoji srpska država.	• prepozna različite istorijske sadržaje (ličnosti, događaje, pojave i procese) i dovede ih u vezu sa odgovarajućom vremenskom odrednicom i istorijskim periodom; • razlikuje periode u kojima je postojala, prestala da postoji i ponovo nastala srpska država; • navede i uporedi odlike srpske državnosti u srednjem i novom veku; • uoči uticaj evropskih revolucionarnih zbivanja na razvoj srpske nacionalne i državne ideje; • objasni uzroke i posledice Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata; • uoči i objasni na istorijskoj karti promene granica srpske države; • locira mesta najvažnijih bitaka koje su vođene tokom Srpske revolucije, oslobodilačkih ratova 1876-1878, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata; • opiše ulogu istaknutih ličnosti u Srpskoj revoluciji, u razvoju državnih institucija i formiranju modernog političkog sistema, u oslobodilačkim ratovima 1876-1878, Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu; • izvede zaključak o značaju ustavnosti za razvoj modernog političkog sistema.	• Srpska državnost u srednjem veku. • Srpski narod i njegovi susedi u srednjem veku. • Položaj Srba pod osmanskom, habzburškom i mletačkom vlašću (XVI-XVIII vek). • Srpska revolucija 1804-1835. i njeno mesto u kontekstu evropskih zbivanja. • Razvoj državnih institucija. • Razvoj ustavnosti. • Uloga modernih dinastija (Karađorđevići, Obrenovići, Petrovići) u razvoju srpske državnosti. • Ratovi Srbije i Crne Gore za nezavisnost 1876-1878. • Formiranje modernog političkog sistema i nastanak stranaka (radikalne, liberalne i naprednjačke). • Položaj Srba pod osmanskom i habzburškom vlašću u XIX i početkom XX veka. • Srbija i Crna Gora u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. • Najznačajnije ličnosti (vožd Karađorđe Petrović, knez Miloš Obrenović, prota Mateja Nenadović, mitropolit Stefan Stratimirović, Dimitrije Davidović, Toma Vučić Perišić, Ilija Garašanin, knez Aleksandar Karađorđević, knez Mihailo Obrenović, Vladimir Jovanović, Svetozar Miletić, kralj Milan Obrenović, vladika Petar I Petrović, vladika Petar II Petrović, knjaz Danilo Petrović, knjaz Nikola Petrović, Luka Vukalović, Jovan Ristić, Stojan Novaković, Nikola Pašić, kralj Aleksandar Obrenović, kralj Petar I Karađorđević, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Petar Bojović, Janko Vukotić...).	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave: Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava. Mesto realizacije nastave: • Teorijska nastava se realizuje u učionici ili odgovarajućem kabinetu. Ocenjivanje: Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • praćenje ostvarenosti ishoda • testove znanja. Okvirni broj časova po temama: • Srpska država i državnost - 31 čas; • Srpski narod u jugoslovenskoj državi - 13 časova; • Dostignuća srpske kulture - 9 časova; • Srpski narod i Srbija u savremenom svetu - 7 časova. Preporuke za realizaciju nastave: • struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa učenicima, olakšavajući mu određivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadržaja, • za svaku tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji, a ishodi treba da posluže da nastavni proces bude tako oblikovan da se navedeni ciljevi ostvare,
Srpski narod u jugoslovenskoj državi	• Proširivanje znanja o jugoslovenskoj ideji i nosiocima ideje stvaranja jugoslovenske države. • Razumevanje međunarodnog konteksta u kome nastaje jugoslovenska država. • Proširivanje znanja o odlikama jugoslovenske države. • Proširivanje znanja o položaju srpskog naroda u jugoslovenskoj državi. • Uočavanje uloge znamenitih ličnosti u političkom životu jugoslovenske države. • Sagledavanje međunarodnog položaja jugoslovenske države.	• obrazloži najvažnije motive i uzroke stvaranje jugoslovenske države; • uoči značaj nastanka jugoslovenske države za srpski narod; • identifikuje odlike jugoslovenske države kao monarhije i kao republike; • razlikuje osobenosti društveno-političkih sistema koji su postojali u jugoslovenskoj državi; • uoči i razume međunarodni položaj jugoslovenske države; • obrazloži doprinos jugoslovenskih antifašističkih pokreta pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu; • imenuje najvažnije ličnosti koje su uticale na društveno-politička zbivanja u Jugoslaviji.	• Jugoslovenska ideja i konstituisanje države. • Odlike političkog sistema u jugoslovenskoj kraljevini (političke borbe, Vidovdanski i Oktroisani ustav, lični režim kralja Aleksandra, stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja). • Aprilski rat i posledice poraza, genocid nad Srbima u NDH. • Otpor, ustanak i građanski rat. • Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifašističke koalicije. • Proglašenje republike i izgradnja novog državnog i društvenog uređenja. • Sukob Jugoslavije i socijalističkih zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok. • Jugoslavija između istoka i zapada. • Razbijanje i raspad Jugoslavije - poraz Jugoslavije kao ideje, političkog projekta i društvenog sistema, velike sile i jugoslovenska kriza, ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, nastanak novih država, sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore. • Najznačajnije ličnosti (kralj Aleksandar I Karađorđević, Nikola Pašić, Stjepan Radić, Ljuba Davidović, Svetozar Pribićević, Anton Korošec, Milan Stojadinović, Vlatko Maček, knez Pavle Karađorđević, kralj Petar II Karađorđević, general Dragoljub Mihailović, general Milan Nedić, Ante Pavelić, Josip Broz Tito, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman...).	Preporuke za realizaciju nastave: • sadržaje treba prilagođavati učenicima, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode, • nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući ciljeve predmeta, program se može dopuniti sadržajima iz prošlosti zavičaja, čime se kod učenika postiže jasnija predstava o istorijskoj i kulturnoj baštini u njihovom kraju (arheološka nalazišta, muzejske zbirke), • u školama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se obraditi i prošireni nastavni sadržaji iz prošlosti tog naroda, • važno je iskoristiti velike mogućnosti koje istorija kao narativni predmet pruža u podsticanju učeničke radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja, • nastavni sadržaji treba da budu predstavljeni kao "priča" bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamćenje učenika, već da bi im istorijski događaji, pojave i procesi bili predočeni jasno, detaljno, živo i dinamično, • posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik učenicima, tako i ona koja dolaze od učenika, podstaknuta onim što su čuli u učionici ili što su saznali van nje koristeći različite izvore informacija, • dobro osmišljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog mišljenja i kritičke svesti, ne samo u fazi utvrđivanja i sistematizacije gradiva, već i u samoj obradi nastavnih sadržaja,
Dostignuća srpske kulture	• Razumevanje pojma srpskog kulturnog prostora. • Razvijanje svesti o viševekovnom kontinuitetu srpske kulture. • Sagledavanje srpske kulture kao dela evropskog kulturnog nasleđa. • Proširivanje znanja o najvišim dometima i predstavnicima srpske kulture. • Razvijanje svesti o značaju obrazovanja za opšti kulturni napredak. • Uočavanje promena u svakodnevnom životu kod Srba kroz vekove.	• razlikuje periode u kojima su nastala najznačajnija dela srpske kulture; • uporedi odlike srpske kulture različitih perioda; • objasni uticaje istorijskih zbivanja na kulturna kretanja; • opiše odlike svakodnevnog života kod Srba u različitim epohama i oblastima; • imenuje najvažnije ličnosti koje su zaslužne za razvoj srpske kulture.	• Srednjovekovna kultura Srba (jezik i pismo, verski karakter kulture, Miroslavljevo jevanđelje, književnost, najznačajnije zadužbine, pravni spomenici). • Posledice seoba na srpsku kulturu (uticaj zapadnoevropskih kulturnih kretanja na srpsku kulturu). • Uspon građanske klase. • Svakodnevni život seoskog i gradskog stanovništva. • Kulturna i prosvetna politika - osnivanje Velike škole, Univerziteta, akademije nauka, Narodnog pozorišta. • Evropski kulturni uticaji. • Ličnosti - Sveti Sava, despot Stefan Lazarević, monahinja Jefimija, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Sava Tekelija, Petar II Petrović Njegoš, Paja Jovanović, Uroš Predić, Nadežda Petrović, Laza Kostić...). • Srpska kultura kao deo jugoslovenskog kulturnog prostora (kulturna saradnja i prožimanja, nauka, umetnički pokreti, humanitarne i sportske organizacije, popularna kultura, ličnosti - Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Milutin Milanković, Branislav Nušić, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Ksenija Atanasijević, Slobodan Jovanović, Sava Šumanović, Ivan Meštrović, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Bojan Stupica, Desanka Maksimović, Borislav Pekić, Dobrica Ćosić, Aleksandar Petrović, Aleksandar Popović, Emir Kusturica, Dušan Kovačević…).	Preporuke za realizaciju nastave: • u zavisnosti od cilja koji nastavnik želi da ostvari, pitanja mogu imati različite funkcije, kao što su: fokusiranje pažnje na neki sadržaj ili aspekt, podsticanje poređenja, traganje za pojašnjenjem, nastava bi trebalo da pomogne učenicima u stvaranju što jasnije predstave ne samo o tome šta se desilo, već i zašto se to desilo i kakve su posledice iz toga proistekle, u nastavi treba što više koristiti različite oblike organizovane aktivnosti učenika (individualni rad, rad u paru, rad u grupi, radionice ili domaći zadatak), • da bi shvatio događaje iz prošlosti, učenik treba da ih "oživi u svom umu", u čemu veliku pomoć može pružiti upotreba različitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka (dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije), obilaženje kulturno-istorijskih spomenika i posete ustanovama kulture, • korišćenje istorijskih karata izuzetno je važno jer omogućavaju učenicima da na očigledan i slikovit način dožive prostor na kome se neki od događaja odvijao, pomažući im da kroz vreme prate promene na određenom prostoru,
Srpski narod i Srbija u savremenom svetu	• Razumevanje političkih i ekonomskih odnosa u savremenom svetu. • Sagledavanje međunarodnog položaja Srbije. • Proširivanje znanja o najznačajnijim međunarodnim organizacijama i članstvu Srbije u njima. • Proširivanje znanja o posledicama naučno-tehnološkog razvoja na život savremenog čoveka.	• identifikuje najvažnije činioce u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima; • razume mesto i ulogu Srbije u savremenom svetu; • utvrdi značaj članstva Srbije u međunarodnim organizacijama; • objasni uticaj savremenih tehničkih dostignuća na povezivanje ljudi u svetu.	• Najuticajnije države i organizacije u međunarodnim političkim i ekonomskim odnosima. • Uloga Organizacije ujedinjenih nacija u očuvanju mira u svetu, borbi protiv siromaštva i zaštiti kulturnih spomenika. • Geopolitički položaj Srbije. • Članstvo Srbije u regionalnim, evropskim i svetskim organizacijama (Savet Evrope, OEBS, OUN…). • Srbi van Srbije (problem izbeglica, Crna Gora, Republika Srpska, Srbi u dijaspori). • Svet početkom XXI veka - naučni i tehnološki razvoj, Internet, uticaj medija na javno mnjenje, popularna kultura, globalizacija, terorizam, ekološki problemi...	Preporuke za realizaciju nastave: • treba iskoristiti i uticaj nastave istorije na razvijanje jezičke i govorne kulture (besedništva), jer istorijski sadržaji bogate i oplemenjuju jezički fond učenika, • u radu sa učenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu, gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomaže učenicima da postignu celovito shvatanje o povezanosti i uslovljenosti geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova života čoveka kroz prostor i vreme, • poželjno je izbegavati fragmentarno i izolovano učenje istorijskih činjenica jer ono ima najkraće trajanje u pamćenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i veština, • u nastavi treba, kad god je to moguće, primenjivati didaktički koncept multiperspektivnosti, • određene teme, po mogućnosti, treba realizovati sa odgovarajućim sadržajima iz srodnih predmeta.

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Srpski jezik i književnost
- Geografija
- Sociologija sa pravima građana
- Građansko vaspitanje
- Verska nastava

HEMIJA

Prvi razred

Naziv predmeta:	HEMIJA
Godišnji fond časova:	34
Razred:	prvi

Ciljevi predmeta:

1. Razvoj funkcionalnog sistema hemijskog znanja kao podrške za izučavanje stručnih predmeta;
2. Razumevanje odnosa između strukture supstanci, njihovih svojstava kao i mogućnosti njihove primene;
3. Razumevanje prirodnih pojava i procesa i hemijskog pristupa u njihovom izučavanju;
4. Razvoj hemijske naučne pismenosti;
5. Prepoznavanje, razumevanje i primena hemijskih znanja u svakodnevnom životu i profesionalnom radu;
6. Razumevanje korisnosti od hemijske proizvodnje i za odabranu struku;
7. Razvoj sposobnosti za sagledavanje potencijalnih rizika, mogućnosti prevencije i mere zaštite pri hemijskim nezgodama u svakodnevnom životu i profesionalnom radu;
8. Razvoj odgovornog stava prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu i u profesionalnom radu;
9. Razvoj komunikativnosti i spremnosti za saradnju i timski rad;
10. Razvoj odgovornosti, sistematičnosti, preciznosti i pozitivnog stava prema učenju;
11. Razvoj svesti o sopstvenom znanju i potrebi za daljim profesionalnim napredovanjem.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Struktura supstance	• Razumevanje korpuskularnog koncepta građe supstanci • Razumevanje odnosa između strukture supstanci i njihovih svojstava • Razumevanje uticaja međumolekulskih sila na fizička svojstva supstanci	• objasni elektroneutralnost atoma • razume pojam izotopa i primenu izotopa • razlikuje atom od jona • zna simbole elemenata i formule jedinjenja • objasni uzrok hemijskog vezivanja atoma • objasni tipove hemijskih veza • razlikuje jonsku vezu od kovalentne veze • razlikuje nepolarnu od polarne kovalentne veze • razume da svojstva hemijskih jedinjenja zavise od tipa hemijske veze • razume pojam relativne atomske mase i relativne molekulske mase • razume pojam količine supstance i povezanost količine supstance sa masom supstance • zna kvantitativno značenje simbola i formula	• Građa atoma, atomski i maseni broj. Relativna atomska masa • Hemijski simboli i formule • Hemijska veza (jonska i kovalentna veza). Relativna molekulska masa	Na početku teme, učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinom ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava • demonstracioni ogledi Mesto realizacije nastave Teorijska nastava se realizuje u: • odgovarajućem kabinetu • specijalizovanoj učionici • učionici
Disperzni sistemi	• Razumevanje odnosa između kvalitativnog sastava disperznog sistema i njegovih svojstava • Razumevanje odnosa između kvantitativnog odnosa komponenti rastvora i njegovih svojstava • Sagledavanje značaja primene disperznih sistema u svakodnevnom životu i profesionalnom radu	• razume da su disperzni sistemi smeše više čistih supstanci • razlikuje disperznu fazu i disperzno sredstvo • objasni pojam homogene smeše • objasni vezu između veličina čestica rastvora i vrste rastvora • zna pojam i razume primenu aerosola, suspenzija, emulzija i koloida • razume uticaj temperature na rastvorljivost supstanci • izračuna maseni procentni sadržaj rastvora • razume pojam količinske koncentracije rastvora	• Disperzni sistemi • Rastvorljivost • Maseni procentni sadržaj rastvora • Količinska koncentracija rastvora demonstracioni ogledi: • pripremanje rastvora poznate količinske koncentracije • pripremanje rastvora poznatog masenog procentnog sadržaja • razmena energije između sistema i okoline rastvaranje amonijum-hlorida i natrijum-hidroksida u vodi	Preporuke za realizaciju nastave • neophodna predznanja ponoviti uz maksimalno angažovanje učenika • novo gradivo obraditi uvođenjem što više primera iz realnog života i podsticati učenike na razmišljanje i samostalno zaključivanje • u nastavi se izvode svi predviđeni demonstracioni ogledi, kako bi učenici razumeli značaj hemijskog eksperimenta kao primarnog izvora znanja i osnovnog metoda saznavanja u hemiji • nastavnik bira primere i demonstracione oglede u skladu sa potrebama struke • prilagoditi razmatranje kvantitativnog aspekta hemijskih reakcija potrebama obrazovnog profila • upućivati učenike na pretraživanje različitih izvora, primenom savremenih tehnologija za prikupljanje hemijskih podataka • ukazivati na korisnost i štetnost hemijskih proizvoda po zdravlje ljudi • ukazivati na povezanost hemije sa tehničko-tehnološkim, socio-ekonomskim i društvenim naukama Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: • usmenu proveru znanja • pisanu proveru znanja Broj časova po temama • Struktura supstance (4) • Disperzni sistemi (3) • Hemijske reakcije (5) • Hemija elemenata i jedinjenja (20) • Hemijski aspekti zagađivanja životne sredine (2)
Hemijske reakcije	• Razumevanje koncepta održanja materije kroz principe održanja mase i energije • Razumevanje korpuskularnog koncepta u procesu odigravanja hemijskih reakcija	• razume da hemijska promena znači nastajanje novih supstanci, raskidanjem starih i stvaranjem novih hemijskih veza • razlikuje reakcije sinteze i analize • napiše jednačine za hemijske reakcije • primeni i koristi znanja iz stehiometrijskog izračunavanja na hemijskim jednačinama • razlikuje egzotermne i endotermne reakcije • zna faktore koji utiču na brzinu hemijske reakcije • razume značaj hemijske ravnoteže za procese iz svakodnevnog života • objasni pojam elektrolita • razume pojam jakih i slabih elektrolita • prikaže elektrolitičku disocijaciju kiselina, baza i soli hemijskim jednačinama • razlikuje kiselu, baznu i neutralnu sredinu na osnovu pH vrednosti rastvora	• Hemijske reakcije, hemijske jednačine i kvantitativni aspekt hemijskih reakcija • Toplotni efekti hemijskih reakcija • Brzina hemijske reakcije i hemijska ravnoteža • Elektroliti i elektrolitička disocijacija kiselina, baza i soli • pH vrednost demonstracioni ogledi: kretanje čestica kao uslov za hemijsku reakciju /reakcija između gasovitog amonijaka i gasovitog hlorovodonika/
Hemija elemenata i jedinjenja	• Razumevanje odnosa strukture supstanci i njihovih svojstava • Sagledavanje značaja primene elemenata i jedinjenja u profesionalnom radu i svakodnevnom životu • Razumevanje značaja i primene elemenata, jedinjenja i legura u tehničko-tehnološkim procesima	• razume periodičnu promenu svojstava elemenata u PSE • razlikuje metale, nemetale i metaloide • zna karakteristična svojstva nemetala: vodonika, kiseonika, azota, ugljenika, fosfora, sumpora, hlora i njihovih važnijih jedinjenja, kao i njihovog efekta na živi svet • zna karakteristična svojstva metala: natrijuma, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, aluminijuma i olova i njihovih važnijih jedinjenja, kao i njihovog efekta na živi svet • zna opšta svojstva prelaznih metala i njihovih jedinjenja i njihovu primenu u struci • objasni procese oksidacije i redukcije kao otpuštanja i primanja elektrona • razume šta je oksidacioni broj i kako se određuje oksidacioni broj atoma u molekulu • prepoznaje praktičan značaj elektrolize • prepoznaje primere korozije u okruženju • zna svojstva atoma ugljenika u organskim molekulima • poznaje klasifikaciju organskih jedinjenja (prema strukturi i vrsti hemijskih veza) • zna kako hemijska svojstva zavise od prirode hemijske veze • zna hemijska svojstva organskih jedinjenja koja imaju primenu u struci i svakodnevnom životu	• Pregled i opšte karakteristike elemenata 17, 16, 15, 14. i 13. grupe PSE • Pregled i opšte karakteristike elemenata 1. i 2. grupe PSE • Opšte karakteristike prelaznih elemenata i njihova praktična primena • Oksido-redukcioni procesi. Elektroliza i korozija • Ugljovodonici - izvor energije • Organska jedinjenja sa kiseonikom: alkoholi, karbonilna jedinjenja, karboksilne kiseline i estri • Ugljeni hidrati • Lipidi • Proteini. Enzimi • Vitamini demonstracioni ogledi: • reakcija magnezijuma i aluminijuma sa sirćetnom kiselinom • dejstvo sirćetne kiseline na predmete od bakra • pripremanje penušavih osvežavajućih pića • dokazivanje skroba rastvorom joda • rastvaranje skroba u toploj i hladnoj vodi • zgrušavanje proteina limunskom kiselinom
Hemijski aspekti zagađivanja životne sredine	• Razvoj odgovornog stava prema korišćenju supstanci u svakodnevnom životu i profesionalnom radu • Razumevanje i prosuđivanje načina odlaganja i uništavanja hemijskih zagađivača životne sredine	• razume i objasni štetno dejstvo nekih supstanci na životnu sredinu i zdravlje ljudi • zna najčešće izvore zagađivanja atmosfere, vode i tla • razume i objasni značaj prečišćavanja • razume značaj pravilnog odlaganja sekundarnih sirovina	• Zagađivanje atmosfere, vode i tla • Izvori zagađivanja • Prečišćavanje • Zaštita i odlaganje sekundarnih sirovina

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Ekologija i zaštita životne sredine
- Ishrana
- Zdravstvena kultura

EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Drugi razred

Naziv predmeta:	EKOLOGIJA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Godišnji fond časova:	32 časa
Razred:	drugi

Ciljevi predmeta:

1. Shvatanje odnosa čoveka i životne sredine;
2. Razumevanje strukture ekosistema i biosfere;
3. Shvatanje koncepta održivog razvoja;
4. Upoznavanje sa različitim oblicima zagađivanja životne sredine i njihovim uticajima na zdravlje čoveka.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osnovni pojmovi ekologije	• Shvatanje strukture ekosistema/biosfere i procesa koji se u njima odvijaju • Razumevanje značaja biodiverziteta za opstanak života na Zemlji	• definiše predmet istraživanja i značaj ekologije • objasni strukturu ekosistema • objasni procese koji se odigravaju u ekosistemu • analizira međusobne odnose organizama u lancima ishrane • objasni strukturu biosfere • analizira biogeohemijske cikluse u biosferi • utvrđuje značaj biodiverziteta za opstanak života na Zemlji	• Definicija, predmet istraživanja i značaj ekologije • Struktura ekosistema • Procesi koji se odigravaju u ekosistemu • Biodiverzitet • Biosfera kao jedinstveni ekološki sistem Zemlje	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, odnosno učenja, planom rada i načinima evidentiranja i ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz kombinaciju različitih oblika nastavnog rada i vrsta nastave (didaktičkih modela). Mesto realizacije nastave Kabinet za biologiju, biološka radionica, univerzalna učionica, adekvatni objekti izvan školskog kompleksa, priroda. Ocenjivanje Evidentiranje i ocenjivanje učenika (putem usmene i pisane provere znanja, testiranja, izrade prezentacija i projekata, organizovanje i učestvovanje u debatama). Okvirni broj časova po temama • osnovni pojmovi ekologije (5 časova) • životna sredina i održivi razvoj (18 časova) • ekološka kultura (9 časova)
Životna sredina i održivi razvoj	• Upoznavanje sa izvorima i vrstama zagađivanja životne sredine • Razumevanje koncepta održivog razvoja • Razumevanje značaja različitih oblika zaštite i unapređivanja životne sredine • Postojanje svesti o posledicama globalnih klimatskih promena	• navede izvore zagađivanja životne sredine • analizira vrste zagađivanja svog neposrednog okruženja • proceni posledice zagađivanja životne sredine • objasni značaj održivog razvoja • navede oblike energetske efikasnosti • navede uzroke nestajanja biljnih i životinjskih vrsta na teritoriji Srbije • ispolji odgovoran odnos prema domaćim životinjama, kućnim ljubimcima, oglednim životinjama, krznašicama i ostalim ugroženim životinjskim i biljnim vrstama • proceni posledice globalnih klimatskih promena	• Izvori zagađivanja životne sredine • Posledice zagađivanja životne sredine • Zaštita životne sredine i održivi razvoj • Globalne promene u životnoj sredini i njihove posledice
Ekološka kultura	• Razumevanje značaja održavanja lične higijene i higijene životnog i radnog prostora • Shvatanje značaja pravilne upotrebe proizvoda • Razumevanje različitih uticaja na zdravlje čoveka	• objasni značaj održavanja lične higijene, higijene životnog i radnog prostora • razlikuje aditive opasne po zdravlje • objasni značaj upotrebe proizvoda u skladu sa deklaracijom i uputstvom u cilju očuvanja sopstvenog zdravlja i zaštite životne sredine • proceni značaj upotrebe biorazgradive ambalaže • objasni načine i značaj odlaganja otpada • analizira uticaje stresa, buke, psihoaktivnih supstanci, brze hrane i fizičke aktivnosti na zdravlje čoveka	• Uređenje životnog i radnog prostora • Potrošačka kultura • Upotreba GM hrane • Uticaj savremenog načina života na zdravlje čoveka

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Hemija
- Geografija
- Zdravstvena kultura

GEOGRAFIJA

Prvi razred

Naziv predmeta:	GEOGRAFIJA
Godišnji fond časova:	34
Razred:	prvi

Ciljevi predmeta:

1. Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka;
2. Sticanje novih aktuelnih znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi;
3. Sticanje novih i produbljenih znanja i objašnjenja o savremenim geografskim pojavama, objektima i procesima na teritoriji Republike Srbije;
4. Sticanje novih aktuelnih znanja o porastu, kretanjima, strukturnim promenama i teritorijalnom razmeštaju stanovništva;
5. Razumevanje aktuelne geografske stvarnosti naše zemlje i savremenog sveta;
6. Razvijanje osećanja pripadnosti svojoj naciji kao delu integralnog sveta, izgradnja i negovanje nacionalnog i kulturnog identiteta u multietničkom, multikulturalnom i multijezičkom svetu;
7. Osposobljavanje učenika da primenjuju geografsko znanje i veštine u daljem obrazovnom i profesionalnom razvoju;
8. Osposobljavanje učenika za odgovorno ophođenje prema sebi i okruženju i za aktivno učestvovanje u zaštiti, obnovi i unapređivanju životne sredine.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uvod	• Sticanje znanja o predmetu proučavanja, podeli, značaju i mestu geografije u sistemu nauka • Uočavanje i shvatanje korelativnih odnosa između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka	• definiše predmet izučavanja, značaj, razvoj i mesto geografije u sistemu nauka • razlikuje prirodne i društvene elemente geografskog prostora i shvata njihove uzajamne uzročno-posledične veze i odnose • odredi mesto geografije u sistemu nauka • prepozna značaj i praktičnu primenu geografskih saznanja	• Predmet proučavanja, podela i mesto geografije u sistemu nauka	Na početku teme učenike treba upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: teorijska nastava (34 časa) Mesto realizacije nastave Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • korišćenje savremenih elektronskih pomagala, • analognih i digitalnih geografskih karata različitog razmera i sadržaja • korišćenje informacija sa Interneta • korišćenje interaktivnih metoda rada • korišćenje geografskih i istorijskih karata, opštih i tematskih • korišćenje pisanih izvora informacija (knjige, statistički podaci, časopisi...) Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: praćenje ostvarenosti ishoda • testovi znanja Okvirni broj časova po temama • uvod (najmanje 2 časa) • savremene komponente geografskog položaja Srbije (najmanje 3 časa) • prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj (najmanje 6 časova) • stanovništvo i naselja Srbije (najmanje 5 časova) • privreda Srbije (najmanje 2 časa) • regionalne celine Srbije (najmanje 10 časova) • Srbija i savremeni procesi u Evropi i svetu (najmanje 6 časova)
Savremene komponente geografskog položaja Srbije	• Proširivanje znanja o položaju, mestu i ulozi Srbije na Balkanskom poluostrvu i jugoistočnoj Evropi • Uočavanje opštih geografskih karakteristika sagledavanjem složenih društveno - ekonomskih procesa i promena u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu i u našoj državi.	• definiše pojam i funkcije državnih granica, razume državno uređenje Srbije i poznaje državna obeležja: grb, zastavu, himnu • objašnjava na karti položaj i veličinu teritorije Srbije uz kratak opis bitnih karakteristika granica sa susednim zemljama • definiše pojam jugoistočna Evropa, locira na karti Balkansko poluostrvo i identifikuje njegove opšte geografske karakteristike: fizičke, kulturne i demografske • analizira promene na političkoj karti Balkanskog poluostrva: nastanak i raspad Jugoslavije, stvaranje novih država i oblici njihove saradnje • uočava prednosti i nedostatke geografskog položaja Srbije	• Površina, granice, državno uređenje i državna obeležja Srbije • Savremene komponente geografskog položaja Srbije
Prirodni resursi Srbije i njihov ekonomsko geografski značaj	• Sticanje novih i produbljenih znanja o prirodi Srbije i njenom uticaju na život i privredne delatnosti ljudi • Sagledavanje fizičko-geografskih komponenata prostora Srbije i razumevanje njihovog značaja za život ljudi i mogućnosti razvoja privrede	• odredi u geološkom sastavu Srbije zastupljenost stena različite starosti, sastava i porekla značajnih za pojavu ruda i minerala • locira u okviru geotektonske strukture Srbije velike celine: Srpsko-makedonsku masu, Karpato-balkanide, Unutrašnje dinaride, Centralne dinaride i Panonsku depresiju i objasni njihov postanak (delovanje unutrašnjih tektonskih i spoljašnjih sila) • identifikuje osnovne makro-celine reljefa Srbije: Panonski basen i Planinsku oblast • odredi Planinsku oblast i pregled gromadnih, karpatsko-balkanskih, dinarskih planina i većih kotlina • objasni elemente i faktore klime, razlikuje klimatske tipove u Srbiji i njihove odlike • napravi pregled vodnog bogatstva Srbije: odredi na karti razvođa slivova, objasni postanak, podelu i značaj jezera i termomineralnih voda • zaključuje o ekonomskom značaju voda za snabdevanje naselja, navodnjavanje, proizvodnju hidroenergije, plovidbu, ribarstvo i turizam • diskutuje o zagađivačima, posledicama i merama zaštite • poznaje uticaj fizičko-geografskih faktora na formiranje tipova vegetacije i raznovrsnost životinjskog sveta panonske i planinske oblasti Srbije • definiše pojam prirodne sredine, predmet proučavanja zaštite prirode, značaj zaštite i unapređivanja prirode • navede elemente prirodne sredine, zagađivače vode, vazduha, zemljišta; posledice zagađivanja i mere zaštite • prepozna pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i aktivno učestvuje u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju • definiše: park prirode, predeo izuzetnih odlika, rezervat prirode, spomenik prirode i prirodne retkosti	• Reljef Srbije • Klima, biljni i životinjski svet (odlike i značaj) • Vode i vodni resursi, sastav i karakter tla • Zaštićena prirodna dobra u Srbiji i zaštita, očuvanje i unapređivanje prirode
Stanovništvo i naselja Srbije	• Proširivanje znanja o demografskom razvoju i rasporedu stanovništva u Srbiji • Uočavanje demografskih problema i mogućnosti njihovog prevazilaženja za sveukupni društveno-ekonomski razvitak naše zemlje • Formiranje svesti o negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta	• opiše antropogeografska obeležja i istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije • objasni kretanje stanovništva i teritorijalni razmeštaj stanovništva u Srbiji • ukaže na promenu broja stanovnika Srbije i navede faktore koji uslovljavaju promene stanovništva • uz pomoć grafičkih metoda analizira osnovne demografske odlike; da ih objašnjava, vrši predviđanja i izvodi zaključke. • definiše pojmove: natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj. • definiše pojam migracije i razlikuje tipove i vidove migracija • objasni strukturu stanovništva u Srbiji (biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna) • razlikuje pojmove: nacionalnog, etničkog i kulturnog identiteta • izgradi stav o jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost • objasni demografske probleme i populacionu politiku u Srbiji • objasni radne migracije u evropske zemlje i imenuje države i gradove u kojima ima našeg stanovništva • objasni iseljavanje našeg stanovništva na vanevropske kontinente • razlikuje faze u iseljavanju Srba u prekookeanske zemlje • imenuje države i gradove u kojima živi naše stanovništvo	• Antropogeografska obeležja Istorijsko-geografski kontinuitet naseljavanja Srbije • Kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva (natalitet, mortalitet i prirodni priraštaj) • Migracije. Pojam, značaj, tipovi i vidovi • Struktura stanovništva: biološka, ekonomska, socijalna, nacionalna (etnička i verska) • Demografski problemi i populaciona politika u Srbiji • Postanak, razvoj i razmeštaj naselja Srbije • Podela naselja. Seoska, gradska, prigradska i privremena
Privreda Srbije	• Proširivanje i produbljivanje znanja o privredi Srbije i njenim osnovnim karakteristikama	• analizira uticaj prirodnih i društvenih činioca na uslovljenost razvoja i razmeštaja privrede Srbije i grupiše grane privrede po sektorima • analizira uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj turizma, definiše i navede podelu turizma	• Osnovne karakteristike privrede Srbije i mesto turizma i njoj
Regionalne celine Srbije	• Sticanje i proširivanje geografskih znanja o regionalnim celinama Srbije i sagledavanje njihovih specifičnosti	• definiše pojam regije i napravi kartografski pregled regionalnih celina Srbije • locira na karti Srbije granice Vojvodine i njenih predeonih celina i prepozna njene prirodne i društvene odlike • potvrdi na karti Srbije granice Šumadije i Pomoravlja i navede njihove prirodne i društvene odlike • prepozna na karti Srbije granice Zapadne Srbije i opiše njene prirodne i društvene odlike • pokaže na karti Srbije Starovlaško-rašku visiju uz analizu njenih prirodnih i društvenih odlika • locira na karti Srbije granice Istočne Srbije i navede njene prirodne i društvene odlike • prepozna na karti Srbije granice Južnog Pomoravlja i prepozna njegove prirodne i društvene odlike • potvrdi na karti Srbije granice Kosova i Metohije i diskutuje o njegovim prirodnim i društvenim odlikama	• Vojvodina • Šumadija i Pomoravlje (zapadno i veliko) • Zapadna Srbija • Starovlaško-raška visija • Istočna Srbija • Južno Pomoravlje • Kosovo i Metohija
Srbija i savremeni procesi u Evropi i Svetu	• Sticanje znanja o savremenim političkim i ekonomskim procesima u Evropi i svetu koji su uslov za napredak svih zemalja i naroda Stvaranje realne slike o Srbiji u svetskim razmerama i savremenim međunarodnim procesima	• definiše pojmove: proces integracije, demokratska regionalizacija, globalizacija • objasni ekonomske integracije na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi i poznaje miroljubivu politiku Srbije u međunarodnim okvirima i na Balkanu • opiše istorijat razvoja, navede ciljeve i definiše probleme unutar Unije • objasni uslove koje Srbija treba da ispuni da bi postala ravnopravna članica zajednice • opiše istorijat razvoja UN, navede ciljeve i strukturu organizacije i obrazloži privrženost Srbije UN • definiše pojam globalizacije i razlikuje političke, teritorijalne, ekonomske, kulturne i druge vidove globalizacije	• Saradnja Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama • Evropska unija - osnivanje, članice, ciljevi, problemi, fondovi i njihova pristupačnost • Ujedinjene nacije. Struktura i međunarodni značaj. Srbija i UN • Globalizacija kao svetski proces

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Srpski jezik i književnost
- Istorija
- Ekonomika turističkih i ugostiteljskih preduzeća
- Turistička geografija
- Preduzetništvo
- Građansko vaspitanje
- Verska nastava

SOCIOLOGIJA SA PRAVIMA GRAĐANA

Treći razred

Naziv predmeta:	SOCIOLOGIJA SA PRAVIMA GRAĐANA
Godišnji fond časova:	30
Razred:	treći

Ciljevi predmeta:

1. Osposobljava učenika za život u društvu izloženom stalnim promenama i izazovima koje donosi razvoj savremenog društva;
2. Razvijaju sposobnost, kod učenika, za ulogu odgovornog građanina, za život u demokratski uređenom i humanom društvu;
3. Unaprede učeničke sposobnosti za sve oblike komunikacije, dijaloga i iskazivanja argumentovanog stava.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Struktura i organizacija društva	Upoznavanje sa funkcionisanjem, strukturom i organizacijom društva	• shvati strukturu i organizaciju društva • objasni ulogu društvenih grupa s posebnim osvrtom na brak i porodicu • shvati društvenu podelu rada • objasni uzroke društvenog raslojavanja • navede društvene ustanove i društvene organizacije i napravi razliku između njih razlikuje osobenosti seoskog i gradskog stanovništva	• Pojam i elementi društva • Društvene grupe • Brak i porodica • Društvena podela rada • Društveno raslojavanje • Društvene ustanove i organizacije • Naselja i stanovništvo	• Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave: • teorijska nastava (30 časova) Mesto realizacije nastave • Teorijska nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Koristiti aktuelne primere iz štampe i drugih medija relevantne za predmet • Koristiti Ustav i relevantne zakone u zavisnosti od sadržaja koji se obrađuje Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda 2. testove znanja Okvirni broj časova po temama • Struktura i organizacija društva (8 časova) • Ustav i pravna država u Srbiji (4 časa) • Država i politika (4 časa) • Građanin i njegova prava i slobode u Srbiji (4 časa) • Srbija kao država, autonomija i lokalna samouprava (2 časa) • Kultura i društvo (5 časova) • Društvene promene i razvoj društva (3 časa)
Država i politika	• Upoznavanje sa Ustavom Republike Srbije, njegovim istorijskim pretečama i pravosudnim sistemom Republike Srbije	• shvati značaj ustava kao najvišeg pravnog akta • razlikuje ustav od zakona • napravi pregled razvoja ustavnosti u Srbiji • razlikuje ustavnost i zakonitost • uoči značaj vladavine prava i pravne države • zna osnovne odredbe Ustava Republike Srbije • shvati funkcionisanje pravosudnog sistema Republike Srbije • razlikuje vrste sudskih postupaka	• Značenje Ustava Republike Srbije • Principi ustavnost i zakonitosti • Ustavni sud • Redovni sudovi
Građanin i njegova prava i slobode	• Upoznavanje sa politikom kao veštinom upravljanja društvom • Osposobljavanje za demokratsko mišljenje • Upoznavanje sa funkcionisanjem državnih institucija i organa vlasti	• opiše ulogu politike u društvu • objasni pojam, razvoj i oblike suverenosti i demokratije • zna državne simbole i elemente državnosti • razlikuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast • razlikuje udruženja građana i političke partije • prepozna ideološke razlike partija i podelu na levicu, desnicu i centar • shvati izborni postupak i konstituisanje skupštine i vlade • razlikuje državne organe vlasti	• Suverenost naroda i građani • Oblici neposredne demokratije • Višepartijski sistem • Izbori • Skupština • Organi vlasti
Srbija kao država, autonomija i lokalna samouprava	• Bogaćenje znanja o ljudskim pravima i slobodama i o ulozi pojedinca u društvenom i političkom životu	• shvati ljudska prava i slobode i svoj položaj u društvu • zna na koji način se štite prava i slobode građana	• Političke slobode i prava građana • Ekonomske slobode i prava građana • Lične slobode i prava građana • Ostale slobode i prava građana • Zaštita ustavom garantovanih prava i sloboda
Ustav i pravna država u Republici Srbiji	• Obogaćivanje znanja o državnosti Republike Srbije poređenjem tradicije i sadašnjeg stanja • Razvijanje znanja o autonomiji i lokalnoj samoupravi	• poredi sadašnje stanje i tradiciju državnosti i ustavnosti u Srbiji • razlikuje autonomiju i lokalnu samoupravu • razume funkcionisanje lokalne samouprave	• Srbija, njena državnost i ustavotvorna vlast (tradicija i sadašnje stanje) • Oblici autonomije • Demokratska lokalna samouprava
Kultura i društvo	• Razvijanje znanja o kulturnim tekovinama	• uoči razliku i sličnosti između kulture i civilizacije • shvati nastanak religije i religijskog mišljenja • identifikuje monoteističke religije i objasni specifičnosti hrišćanstva • razlikuje običaj i moral • shvati razliku između umetnosti, masovne kulture, podkulture, šunda i kiča	• Pojam kulture i civilizacije • Religija • Nastanak religijskog mišljenja • Monoteističke religije • Hrišćanstvo • Običaj i moral • Umetnost • Masovna kultura
Društvene promene i razvoj društva	• Osposobljavanje za život u društvu izloženom stalnim promenama i izazovima koje donosi razvoj savremenog društva • Sticanje znanja o horizontalnoj i vertikalnoj pokretljivosti društva	• identifikuje društvene promene • zna osnovne karakteristike horizontalne i vertikalne pokretljivosti • prepozna društveni razvoj • formira stav prema savremenim tendencijama u razvoju globalnog društva	• Pojam i vrste društvenih promena • Društvena pokretljivost • Društveni razvoj

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Istorija

A2: OBAVEZNI STRUČNI PREDMETI***

(Prestalo da važi)

B: IZBORNI PREDMETI

GRAĐANSKO VASPITANJE

Prvi razred

Naziv predmeta:	GRAĐANSKO VASPITANJE
Godišnji fond časova:	34 časa
Razred:	prvi

Ciljevi predmeta:

1. Sticanje znanja, razvijanje veština, usvajanje vrednosti i formiranje stavova koji su pretpostavka za uspešan, odgovoran i angažovan život u demokratskom društvu;
2. Osnaživanje učenika za poštovanje, odbranu i afirmaciju vrednosti demokratskog društva;
3. Jačanje društvene kohezije, uvažavanje različitosti i podrška suzbijanju svakog oblika diskriminacije i nasilja.

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
JA, MI I DRUGI	• Podsticanje učenika na međusobno upoznavanje • Podsticanje učenika da sagledaju međusobne sličnosti i razlike i uvaže ih • Razvoj negativnog stava prema bilo kom obliku diskriminacije	• Analizira svoje osobine i da ih predstavi drugima • Prepozna, analizira sličnosti i razlike unutar grupe • Prihvati druge učenike i uvaži njihovu različitost • Prepozna predrasude, stereotipe, diskriminaciju, netoleranciju porazličitim osnovama • Sagleda moguće posledice netolerancije, diskriminacije, stereotipa, predrasuda i načine	• Lični identitet • Otkrivanje i uvažavanje razlika • Grupna pripadnost • Stereotipi i predrasude • Tolerancija i diskriminacija	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Realizacija nastave: Predmet se realizuje kroz: • teorijsku nastavu Podela odeljenja na grupe • Odeljenje se ne deli na grupe Mesto realizacije nastave Nastava se realizuje u učionici
KOMUNIKACIJA U GRUPI	• Osposobljavanje učenika za komunikaciju u grupi	• Iskaže, obrazloži i brani mišljenje argumentima • Aktivno sluša • Debatuje i diskutuje na neugrožavajući način, uvažavajući mišljenje drugih • Objasni razliku između dijaloga i debate • Objasni razloge i načine nastanka glasina u svakodnevnoj komunikaciji i objasni posledice koje izazivaju glasine	• Samopouzdano reagovanje • Glasine • Neslušanje, aktivno slušanje • Neoptužujuće poruke • Izražavanje mišljenja • Vođenje debate i dijaloga	Preporuke za realizaciju nastave • Aktivnosti na prvim časovima treba tako organizovati da se obezbedi međusobno upoznavanje učenika, upoznavanje učenika sa ciljevima i nastavnim sadržajima predmeta, ali i tako da nastavnik dobije početni uvid u to sa kakvim znanjima, stavovima i veštinama iz oblasti građanskog vaspitanja grupa raspolaže s obzirom da nisu svi učenici u osnovnoj školi pohađali nastavu građanskog vaspitanja u istoj meri. • Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti. • Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe. • Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva. • Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
ODNOSI U GRUPI/ ZAJEDNICI	• Osposobljavanje učenika za rad u grupi/timu i međusobnu saradnju	• Radi u grupi/timu • Prepozna prednosti grupnog/timskog rada • Učestvuje u donošenju grupnih odluka • Razlikuje moguće oblike učešća mladih u društvenom životu • Objasni potrebu i važnost participacije mladih u društvenom životu • Objasni stepene i oblike učešća mladih u društvenom životu	• Saradnja • Grupni rad • Grupno odlučivanje • Učešće mladih: "Lestvica participacije" • Raditi zajedno
ODNOSI U GRUPI/ ZAJEDNICI	• Podsticanje učenika da sukobe rešavaju na konstruktivan način i izbegavaju sukobe	• Objasni razloge, tok i posledice sukoba • Objasni efekte konflikta na tok komunikacije • Uoči faktore koji određuju ponašanje u situacijama konflikta • Analizira sukob iz različitih ulova, (prepoznaje potrebe i strahove aktera sukoba) i nalazi konstruktivna rešenja prihvatljiva za obe strane u sukobu. • Obrazloži prednosti konstruktivnog načine rešavanja sukoba • Objasni značaj posredovanja u sukobu	• Dinamika i ishodi sukoba • Stilovi postupanja u konfliktima • Sagledavanje problema iz različitih uglova • Nalaženje rešenja • Postizanje dogovora • Izvini
	• Osposobljavanje učenika da prepoznaju primere nasilje u svojoj sredini i preuzmu odgovornost za sopstveno ponašanje u takvoj situaciji	• Prepozna i objasni vrste nasilja • Identifikuje i analizira uzroke nasilja u svojoj sredini, među vršnjacima, školi • Identifikuje i analizira moguće načine reagovanja pojedinca u situacijama vršnjačkog nasilja, iz pozicije žrtve i posmatrača • Prihvati odgovornost za sopstveno ponašanje	• Posredovanje • Nasilje u okolini • Vršnjačko nasilje • Nasilje u školi. • Postizanje mira	• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju. • Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet • Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda Okvirni broj časova po temama • Ja, mi i drugi (7 časova) • Komunikacija u grupi (9 časova) • Odnosi u grupi/zajednici (18 časova)

Drugi razred

Naziv predmeta:	GRAĐANSKO VASPITANJE
Godišnji fond časova:	32 časa
Razred:	drugi

TEMA

CILJ

ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:

PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

PRAVA I ODGOVORNOSTI

• Upoznavanje učenika sa vrstama prava i prirodom (univerzalnost, celovitost, nedeljivost)
• Upoznavanje učenika sa načinima i mehanizmima zaštite prava
• Sagledavanje značaja ličnog angažovanja u zaštiti sopstvenih prava i prava drugih ljudi

• Objasni značenje i smisao ljudskih prava
• Razlikuje vrste ljudskih prava (lična, politička, socijalnoekonomska, kulturna, zdravstvena prava)
• Analizira i objašnjava odnos prava i odgovornosti
• Objasni celovitost i uzajamnu povezanost ljudskih prava
• Objasni univerzalnost i razvojnost ljudskih prava
• Objašnjava potrebu posebne zaštite prava deteta
• Pronalazi primere i pokazatelje ostvarivanja i kršenja ljudskih prava
• Proceni položaj pojedinca i društvenih grupa sa aspekta ljudskih prava
• Objasni mehanizme i načine za zaštitu ljudskih prava
• Analizira i tumači osnovna međunarodna i domaća dokumenta iz oblasti ljudskih prava
• Objasni ulogu najznačajnijih institucija i procedure zaštite ljudskih prava
• Objasni ulogu pojedinca i grupa u zaštiti ljudskih prava

• Potrebe i prava
• Prava i pravila
• Prava i zakoni
• Međunarodna dokumenta o zaštiti prava
• Prava i vrednosti
• Vrste prava
• Odnosi među pravima
• Sukob prava
• Dečja i ljudska prava
• Konvencije i zastupljenost prava u štampi
• Odgovornost odraslih
• Odgovornost dece
• Kršenje prava deteta
• Zaštita prava deteta

Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja.

Realizacija nastave:
Predmet se realizuje kroz:
• teorijsku nastavu

Podela odeljenja na grupe
• Odeljenje se ne deli na grupe

Mesto realizacije nastave
• Nastava se realizuje u učionici

Preporuke za realizaciju nastave
• Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti.
• Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe.

PLANIRANJE I IZVOĐENJE AKCIJE

• Podsticanje učenika na aktivnu participaciju u životu škole
• Razvijanje veština planiranja akcija

• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici/ školi
• Analizira izabrane probleme, izučava ih
• Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima
• Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka
• Formuliše ciljeve i korake akcije
• Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje ih
• Predstavi putem javne prezentaciju nacrt akcije i rezultate akcije

• Izbor problema
• Identifikacija mogućih rešenja
• Priprema nacrta akcije
• Realizacija akcije (van redovnih časova i učionice)
• Analiza realizovane akcije
• Predstavljanje rezultata akcije

• Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti.
• U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju.
• Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet
• Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika

Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda

Okvirni broj časova po temama
• Prava i odgovornosti (16 časova)
• Planiranje i izvođenje akcije (16 časova)

Treći razred

Naziv predmeta:	GRAĐANSKO VASPITANJE
Godišnji fond časova:	30 časova
Razred:	treći

TEMA	CILJ	ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:	PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA	NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
DEMOKRATIJA I POLITIKA	• Razumevanje pojmova demokratija, politika, vlast, građanski život • Upoznavanje sa mehanizmima funkcionisanja demokratije i institucijama demokratije • Sagledavanje značaja i načina kontrole i ograničenja vlasti u demokratiji	• Objasni pojmove demokratija, politika, vlast, građanski život • Navede razlike između demokratskog i nedemokratskog načina odlučivanja • Objasni razlike između neposredne i posredne demokratije • Analizira različite načine ograničavanja vlasti • Razlikuje nadležnosti zakonodavne, izvršne i sudske vlasti	• Demokratija, politika i vlast • Funkcionisanja institucije demokratije • Mehanizmi i načini kontrole i ograničenja vlasti u demokratskom poretku	Na početku teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima ocenjivanja. Realizacija nastave: Predmet se realizuje kroz: • teorijsku nastava Podela odeljenja na grupe • Odeljenje se ne deli na grupe Mesto realizacije nastave • Nastava se realizuje u učionici Preporuke za realizaciju nastave • Realizacija programa treba da se odvija u skladu sa principima aktivne, problemske i istraživačke nastave sa stalnim refleksijama na odgovarajuće pojave iz društvenog konteksta prošlosti i sadašnjosti. • Kvalitet nastave se obezbeđuje usaglašavanjem sadržaja sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima i stalnom razmenom informacija unutar grupe. • Dobar indikator uspešne nastave je sposobnost učenika da adekvatno primenjuju stečena znanja i veštine i da u praksi izražavaju stavove i vrednosti demokratskog društva.
GRAĐANIN I DRUŠTVO	• Sagledavanje uloge građanina/građanke u demokratskom društvu • Upoznanje se sa radom lokalne samouprave • Sagledavanje uloge i karakteristika civilnog društva u demokratiji • Sagledavanje značaja i načina učestvovanja građanina/građanke u politici	• Razume političko određenje pojma građanin/građanka • Razume značaj poštovanja zakona u demokratskoj državi • Objasni ulogu lokalne samouprave i poslove kojima se ona bavi • Objasni karakteristike i ulogu civilnog društva • Navede mogućnosti uticaja građana na vlast, pravni i političi sistem (različite forme građanskog udruživanja, različite forme građanskih inicijativa i akcija) • Identifikuje i analizira faktore koji ometaju/ podstiču demokratski razvoj društva	• Odnos države i građanskog društva • Pojam građanina • Značaj i način učestvovanja građanina u politici • Uloga građana u ostvarivanju prava
GRAĐANSKA I POLITIČKA PRAVA I PRAVO NA GRAĐANSKU INICIJATIVU	• Upoznavanje učenika sa suštinom građanskih prava i pravom na građansku inicijativu • Sagledavanje uloge građana u ostvarivanju ljudskih prava u demokratskom društvu • Sagledavanje neophodnosti i načina aktivnog učešća građana u demokratskom društvu	• Objasni pojam ljudskih prava • Navede vrste ljudskih prava i objasni njihov sadržaj • Analizira predstavljanje ljudskih prava u aktuelnim medijima • Objasni ulogu pojedinca u zaštiti i ostvarivanju ljudskih prava • Objasni pojam građanske inicijative • Navede nadležnosti opštine i poslove kojima se ona bavi • Razlikuje formalnu od neformalne inicijative • Navede formu i sadržaj formalnog predloga građanske inicijative • Navede strukturu, funkcionisanje, pravila i procedure rada Skupštine • Izvede simulaciju zasedanja Skupštine poštujući sve procedure u procesu donošenja odluka na predlog građana • Objasni pojam, karakteristike, ulogu i vrste udruživanja građana • Identifikuje i analizira aktivnosti i akcije udruženja građana u svojoj lokalnoj zajednici.	• Pravo na građansku inicijativu • Participacija građana u procesu donošenja odluka i pravo na samoorganizovanje građana • Uloga nevladinih organizacija	• Nastavnik treba da pruži neophodnu pomoć i podršku učenicima u pripremi i realizaciji aktivnosti, a zajedno sa grupom da obezbedi povratnu informaciju o njenoj uspešnosti. • U realizaciji ovog programa nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj učeničkih aktivnosti i osoba koja daje povratnu informaciju. • Povratna informacija je od velikog značaja ne samo za proces sticanja saznanja, već i za podsticanje samopouzdanja, učešća u radu grupe i motivacije za predmet • Za uspešno realizovanje nastave broj učenika u grupi ne bi trebala da bude veća od 25 učenika. Optimalan broj učenika je 15-20 učenika Ocenjivanje Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz: 1. praćenje ostvarenosti ishoda Okvirni broj časova po temama • Demokratija i politika (4 časa) • Građanin i društvo (8 časova) • Građanska i politička prava i pravo na građansku inicijativu(10 časova) • Planiranje konkretne akcije (8 časova)
PLANIRANJE KONKRETNE AKCIJE	• Podsticanje i osposobljavanje učenika za planiranje zajedničkih akcija i projekata u lokalnoj zajednici	• Identifikuje probleme u svojoj lokalnoj zajednici • Analizira izabrane probleme, izučava ih • Predlaže aktivnosti i diskutuje o njima sa ostalim članovima tima • Sarađuje sa članovima tima i učestvuje u donošenju odluka • Formuliše ciljeve i korake akcije • Inicira aktivnosti, prati ih i ocenjuje • Predstavi putem javne prezentaciju nacrt akcije i rezultate akcije	• Izbor problema • Identifikacija mogućih rešenja • Priprema nacrta akcije • Realizacija akcije (van redovnih časova i učionice) • Analiza realizovane akcije • Predstavljanje rezultata akcije

KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA

- Srpski jezik i književnost
- Istorija
- Sociologija sa pravima građana

Sledeći