Prethodni

Analiza fiskalnih rizika

Državne garancije

Garancije izdate od strane države utiču na visinu javnog duga, ali i na visinu deficita, ukoliko otplatu po kreditu umesto prvobitnog dužnika preuzme država. Izdate garancije su prema definiciji određenoj Zakonom o javnom dugu5 deo indirektnih obaveza i u ukupnom iznosu se uključuju u javni dug. Na dan 31. avgusta 2024. godine ukupno stanje javnog duga u sektoru države iznosilo je 4.484,7 mlrd dinara, što čini 46,7% BDP6, od čega direktne obaveze čine 4.249,0 mlrd dinara (44,2% BDP), indirektne obaveze 205.7 mlrd dinara (2,1% BDP) i negarantovani ostali dug sektora države 30 mlrd dinara (0,3% BDP).

Ograničenja postavljena na izdavanje novih garancija u poslednjih 10 godina dala su rezultate, te se učešće indirektnih obaveza u ukupnom javnom dugu smanjivalo iz godine u godinu. Indirektne obaveze (izdate garancije od strane Republike Srbije) su učestvovale sa 9,5% u dugu sektora države na kraju 2015. godine, dok su na kraju 2023. godine one činile 5,0% duga sektora države. Na dan 31. avgusta 2024. godine, indirektne obaveze su učestvovale sa 4,6% u dugu sektora države.

Učešće indirektnog duga u dugu sektora države (u %)

______
5 Zakon o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18, 91/19 i 149/20).
6 Procenjen BDP za 2024. godinu je 9.604,8 mlrd dinara (Ministarstvo finansija)

Kada analiziramo strukturu garantovanog duga po korisnicima, uočavamo da je vodeću ulogu u 2024. godini preuzela "Elektroprivreda Srbije" a.d. U prethodne dve godine na prvom mestu po visini garantovanog duga bilo JP "Srbijagas". Učešće "Elektroprivreda Srbije" a.d. u ukupnim indirektnim obavezama je 32,7% (67,2 mlrd dinara), dok JP "Srbijagas" čini 32,2% (66,2 mlrd dinara) a JP "Putevi Srbije" 10,0% (20,5 mlrd dinara).

Tabela 12. Stanje garantovanog duga po korisnicima, mlrd dinara

Izvor: Ministarstvo finansija

Stanje garantovanog duga kod Železničkih preduzeća ("Železnice Srbije" a.d., "Infrastruktura železnice Srbije" a.d., "Srbijavoz" a.d. i "Srbija Kargo" a.d.) je značajno fluktuiralo od 2020. godine pa sve do danas. U 2020. i 2021. godini "Železnice Srbije" a.d. su imale vodeću poziciju po osnovu stanja garantovanog duga, dok je od 2022. godine tu poziciju preuzelo železničko preduzeće "Srbijavoz" a.d. zbog kredita EBRD čija je namena nabavka voznih sredstava i rekonstrukcija i modernizacija regionalnih depoa.

Ako posmatramo stanje duga obezbeđenog državnim garancijama prema kreditorima, na dan 31. avgust 2024. godine, najveća izloženost je prema poslovnim bankama (unutrašnji i spoljašnji dug) u iznosu od 74,0 mlrd dinara ili 36,0% ukupnih indirektnih obaveza i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) u iznosu od 58,6 mlrd dinara (28,5%), zatim obaveze prema Evropskoj investicionoj banci (EIB) od 43,6 mlrd dinara (21,2%), Nemačkoj razvojnoj banci od 15,6 mlrd dinara (7,6%) i Japanskoj agenciji za međunarodnu saradnju od 11,2 mlrd dinara (5,4%).

Tabela 13. Stanje garantovanog duga po kreditorima, mlrd dinara

Izvor: Ministarstvo finansija

Glavnice po osnovu garantovanih kredita, servisirane iz budžeta Republike Srbije u 2023. godini iznosile su 27,2 mlrd dinara (2022. godina 21,3 mlrd dinara), od čega 23,8 mlrd dinara utiče na deficit. Računovodstvena metodologija, do 2014. godine, nije u rashode uključivala otplate po osnovu garancija.

Od 2014. godine deo ovih rashoda je uključen u rashode budžeta. Nezavisno od budžetskog i računovodstvenog prikaza, dug koji umesto glavnog dužnika plaća država povećava ukupne potrebe za zaduživanjem.

Ukupna otplata po osnovu garancija servisiranih iz budžeta Republike Srbije, mlrd dinara

Plan otplate po osnovu garancija (ukupno glavnica i kamata) u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu iznosi 41,3 mlrd dinara, od čega se u rashode koji utiču na rezultat uključuje 28,5 mlrd dinara za otplatu glavnice po garancijama.

Indirektni dug, te uključivanje dela otplata po osnovu garancija u budžetske rashode, i povećanje deficita po tom osnovu, povećali su svest o rastućim fiskalnim rizicima koji proizilaze po osnovu izdatih garancija. Stoga su preduzete aktivnosti koje ograničavaju izdavanje novih garancija. Izmenama Zakona o javnom dugu, članom 16. stav 3, Republika Srbija može dati garancije samo ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansiraju kapitalna ulaganja dužnika. Republika Srbija ne može dati garancije ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansira tekuće poslovanje dužnika odnosno za potrebe likvidnosti dužnika. Izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije onemogućeno je dalje davanje kontragarancija za garancije izdate od strane Fonda za razvoj Republike Srbije.

Pored ograničenja u izdavanju državnih garancija ključni korak u smanjenju i otklanjanju fiskalnih rizika po ovom osnovu je u reformi državnih preduzeća, korisnika garancija, kako bi bili sposobni da otplaćuju svoje kredite. Veći broj preduzeća, koja su i najveći korisnici garancija, nalaze se u procesu restrukturiranja, odnosno sprovođenja planova restrukturiranja urađenih u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, član 3A, planirano je izdavanje garancija najviše do 405 mlrd dinara. Članom 42. Zakona o budžetu Republike Srbije omogućeno je da se obim izdatih garancija poveća, radi očuvanja i jačanja finansijske stabilnosti ili sprečavanja nastupanja ili otklanjanja posledica vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuju štetu većih razmera, u iznosu do 20 mlrd dinara, a na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Tabela 14. Plan izdavanja garancija u 2024. godini, mlrd dinara

Izvor: Zakon o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu

Od ukupno planiranih garancija za 2024. godinu, Zakonom je predviđeno da se "Elektroprivredi Srbije" ad obezbede garancije u iznosu do 324,4 mlrd dinara (80% ukupno planiranih garancija) za podršku 9 investicionih projekata od kojih su najznačajniji Izgradnja samo-balansiranih solarnih elektrana kapaciteta 1 GW sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije (224,2 mlrd dinara) HES Gornja Drina - HE Buk Bjela (29,5 mlrd dinara), Revitalizacija hidroelektrane Đerdap 2 (25,1 - mlrd dinara), izgradnja solarne elektrane Klenovnik (15,9 mlrd dinara) i drugi.

"Elektrodistribucija Srbije" d.o.o. u 2024. godini planira značajna investiciona ulaganja, tako je Zakonom predviđeno izdavanje garancija do iznosa od 32,7 mlrd dinara (8,1% ukupno planiranih garancija) za projekte Unapređenje distributivne mreže 11,8 mlrd dinara, Projekat automatizacije srednjenaponske distributivne mreže 11,5 mlrd dinara i Projekat pametna brojila 9,4 mlrd dinara.

JP "Srbijagas" u 2024. godini planira da nastavi sa investicionim ulaganjima u distributivnu mrežu, tako da je planirano izdavanje garancije za kapitalne investicije za razvoj distributivne mreže, uključujući merne stanice kao i rehabilitaciju gasovodnog sistema i jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji u ukupnom iznosu 27,1 mlrd dinara (6,7% ukupno planiranih garancija).

Strukturne reforme državnih preduzeća, njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu i finansijsku održivost, s jedne strane, i ograničeno i ciljano izdavanje novih garancija, s druge strane, doprineće umanjenju fiskalnih rizika po ovom osnovu i održavanju rashoda u planiranim, tj. projektovanim okvirima u narednom srednjoročnom periodu.

Državna preduzeća (DP)

Poslovanje državnih preduzeća predstavlja značajan izvor fiskalnih rizika, kako na strani budžetskih prihoda, tako i na strani rashoda. Državna preduzeća se u poslovanju suočavaju sa brojnim problemima, od naplate potraživanja, do redovnog izmirivanja obaveza prema poveriocima, državi i zaposlenima i sl. Država kao osnivač i njihov jedini vlasnik je odgovorna za poslovanje i njihov je najvažniji oslonac u slučaju nelikvidnosti. Postoji nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici vezani za poslovanje državnih preduzeća. Najveći, ali ne i jedini rizik, su državne garancije date za kredite državnih preduzeća. Održivost, efikasnost i profitabilnost državnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju državna preduzeća utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koji uplaćuju u budžet.

Sektor za praćenje fiskalnih rizika prati rad 36 strateških preduzeća koja su u većinskom vlasništvu RS i koja predstavljaju značajan segment srpske privrede. Ova preduzeća su na kraju drugog kvartala 2024. godine zapošljavala oko 66 hiljada ljudi. Njihov rad uređen je Zakonom o javnim preduzećima, koji je usvojen u februaru 2016. godine, Zakonom o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, a koji je usvojen u septembru 2023. godine, kao i podsektorskim zakonima koji definišu specifična područja koja nisu obuhvaćena Zakonom o javnim preduzećima (Zakon o energetici, Zakon o privrednim društvima i dr.).

Tabela 15. Pregled najvećih preduzeća po osnovu ostvarenih ukupnih prihoda na kraju 2023. godine, mlrd dinara

Izvor: Finansijski izveštaji za 2023. godinu (APR)

Državna preduzeća koja se prate od strane Sektora za praćenje fiskalnih rizika posluju u različitim sektorima. Ako posmatramo po broju, najviše državnih preduzeća posluje u oblasti turizma (pre svega zbog nacionalnih parkova) i saobraćaja (železnička preduzeća). Ako se posmatra sa stanovišta ukupno ostvarenih prihoda, kao i broja zaposlenih, može se zaključiti da vodeću ulogu imaju državna preduzeća iz sektora energetike. U 2023. godini preduzeća iz ovog sektora činila su 81% ukupnih prihoda ostvarenih od svih 36 državnih preduzeća.

Rezultati poslovanja državnih preduzeća

Ukupna imovina državnih preduzeća na kraju 2023. godine iznosila je 3.587 mlrd dinara, i nju čini uglavnom stalna imovina koja učestvuje sa 85,7% s obzirom da većina državnih preduzeća posluje u kapitalno intenzivnim granama. Ukupne obaveze obuhvataju kredite, obaveze prema dobavljačima i obaveze po drugim osnovama i one su značajno porasle u periodu između 2021. i 2022. godine, što je u skladu sa pojavom energetskih šokova na tržištu. Kreditne obaveze na kraju 2023. godine imale su učešće od 38,7% u ukupnim obavezama preduzeća, odnosno 37.9% na kraju drugog kvartala 2024. godine.

Tabela 16. Glavni finansijski pokazatelji poslovanja državnih preduzeća, mlrd dinara

Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2024. godinu

Ukupan neto rezultat utvrđen u drugom kvartalu 2024. godine je dobitak u iznosu od 36,8 mlrd dinara. Rezultat tekuće godine je precenjen za troškove amortizacije JP "Putevi Srbije", jer preduzeće ove troškove knjiži tek na kraju godine u celokupnom iznosu za datu godinu. Poslovni prihodi i ukupni prihodi kod državnih preduzeća beleže rastući trend i u poslednje tri godine najbolje ostvarenje zabeleženo je na kraju 2023. godine, dok je kod poslovnih rashoda i ukupnih rashoda došlo do nešto manjeg smanjenja u odnosu na 2022. godinu što je u skladu sa racionalnijim poslovanjem preduzeća.

Tabela 17. Osnovni pokazatelji poslovanja državnih preduzeća na dan 30.06.2024. godine, u mlrd dinara

* Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi
Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2024. godinu

Neto rezultat na kraju 2023. godine ostvaren je u pozitivnom iznosu od 114,3 mlrd dinara, što predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na prethodne godine kada su državna preduzeća beležila negativan neto rezultat. Najveći doprinos ukupnom rezultatu državnih preduzeća dala je "Elektroprivreda Srbije" a.d. Pri analiziranju kvartalnih ostvarenja finansijskih pokazatelja potrebno je uzeti u obzir da određen broj preduzeća ima sezonsku komponentu u poslovanju.

Tabela 18. Pregled korisnika subvencije (36 DP) i njihovo učešće u ukupnim rashodima budžeta RS

Izvor: Ministarstvo finansija

Najveći deo subvencija preduzeća uglavnom koriste za kapitalne projekte, dok određeni broj preduzeća koristi i za održavanje tekuće likvidnosti. Učešće isplaćenih subvencija u ukupnim rashodima budžeta iz godine u godinu kreće se u rasponu 3-4%.

Tabela 19. Pregled 5 najvećih korisnika subvencija iz budžeta Republike Srbije, mlrd dinara

Izvor: Ministarstvo finansija

Najveći korisnik subvencija, u navedenom periodu, je JP "Putevi Srbije", čije subvencije su kapitalnog karaktera i namenjene su za rekonstrukciju putne infrastrukture. U 2023. godini subvencije isplaćene državnim preduzećima iznosile su 67,9 mlrd dinara i one su imale ukupno učešće od 6,4% u ukupno ostvarenim prihodima 36 državnih preduzeća, što je na višem nivou u odnosu na prethodnu godinu. Isplaćene subvencije za 5 najvećih korisnika imaju učešće 87,6% u ukupno isplaćenim subvencijama.

Do 30. septembra 2024. godine, isplaćen je ukupni iznos od 47,1 mlrd dinara u vidu subvencija za 24 državna preduzeća. Kao i u prethodnim godinama, najveći korisnici ovih subvencija su državna preduzeća poput JP "Putevi Srbije" koji sredstva primarno koristi za redovno i vanredno održavanje puteva, zatim "Infrastruktura železnice Srbije" a.d., "Srbijavoz" a.d. i JP "PEU Resavica". Pored ovih korisnika, u 2024. godini izdvojena su značajna sredstva i za podršku preduzeću "Elektrodistribucija Srbije" d.o.o. za projekte zamene mernih uređaja, ugradnju pametnih brojila, nabavku distributivnih i energetskih transformatora, a što je deo napora za jačanje energetske stabilnosti i unapređenje infrastrukturnih kapaciteta države.

Tabela 20. Državna preduzeća koja su ostvarila neto dobit u periodu 1.1-30.6.2024. godine, u mln dinara

Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2024. godinu

U drugom kvartalu tekuće godine dobit je ostvarilo 22 preduzeća u ukupnom iznosu od 46,7 mlrd dinara, što je više u odnosu na planiranu dobit od 36 mlrd dinara (29,7%). Najveći uticaj na pozitivan neto rezultat u posmatranom periodu imaju "Elektroprivreda Srbije" a.d. i JP "Srbijagas" koji su ostvarili neto dobit u iznosu od 32,8 mlrd dinara odnosno 7,5 mlrd dinara.

U odnosu na ostvaren broj dobitaša na kraju drugog kvartala, 14 preduzeća je ostvarilo negativan neto rezultat u iznosu od 9,9 mlrd dinara, što je više od planiranog gubitka od 3,5 mlrd dinara (186%). Najveći uticaj na negativan neto rezultat u posmatranom periodu imaju JP "Putevi Srbije" i "Elektrodistribucija Srbije" d.o.o. koji su ostvarili neto gubitak u iznosu od 4,1 mlrd dinara odnosno 2,6 mlrd dinara.

Tabela 21. Državna preduzeća koja su ostvarila neto gubitak u periodu 1.1-30.6.2024. godine u mln dinara

Izvor: Finansijski izveštaji (APR) i kvartalni izveštaj za 2024. godinu

Novi Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, čija je primena počela u septembru 2024. godine, očekuje se da će doprineti smanjenju fiskalnih rizika i unapređenju rada državnih preduzeća. Ovim zakonom će se kroz centralizovano upravljanje omogućiti bolje praćenje rada državnih preduzeća, a promena pravne forme javnih preduzeća u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću doprineće profesionalizaciji korporativnog upravljanja, čime će se povećati ekonomska efikasnost i konkurentnost privrede. Opšti cilj ovog zakona je da se stvori održivo i efikasno upravljanje preduzećima u vlasništvu Republike Srbije.

Sektor za praćenje fiskalnih rizika vrši procenu fiskalnih rizika državnih preduzeća uz pomoć Altman Z-skor modela. Pored osnovnog modela koristi se i prilagođeni Altman Z" a koji je se primenjuje uglavnom za tržišta u razvoju, odnosno primenjuje se u onim zemljama koje nemaju razvijeno tržište kapitala. Prilagođeni Altman Z"-skor model predstavlja linearnu kombinaciju od 4 finansijska racio pokazatelja kojima su dodeljeni odgovarajući koeficijenti.

Tabela 22. Rezultati prilagođenog Altman Z" skora po godinama za 36 državnih preduzeća

Izvor: Ministarstvo finansija

Prema podacima iz zvaničnih finansijskih izveštaja dostavljenih na dan 31. decembra 2023. godine, od 36 državnih preduzeća, primenom ovog modela identifikovano je učešće 19,4% državnih preduzeća koja su visokorizična, 16,7% državnih preduzeće imaju umeren rizik dok preostala državna preduzeća (63,9%) imaju nizak rizik u poslovanju. Državna preduzeća kod kojih je identifikovan visok rizik poslovanja su iz energetskog sektora, železničkog saobraćaja i građevinsko-tehničke grane. Posmatrano kroz godišnje periode, primetan je opadajući trend kod visokorizičnih preduzeća, gde je u 2021. godini bilo 10 visokorizičnih preduzeća, dok se na kraju 2023. godine taj broj smanjio na 7.

Kvantifikacija rizika predstavlja jedan od glavnih izazova u proceni rizika i njegovom materijalnom izražavanju. Prema modelu koji primenjuje Sektor za praćenje rizika, kvantifikacija rizika podrazumeva identifikovanje i prikaz potencijalnih izdataka koji mogu nastati za pojedinačna preduzeća, odnosno predstavljaju potencijalnu pretnju za budžet Republike Srbije, jer mogu dovesti do neplaniranih intervencija u otplati obaveza državnim preduzećima. Ovi izdaci se najčešće nazivaju "očekivani izdaci" i oni predstavljaju statistički proračun, koji uključuje kombinaciju verovatnoće nastanka izdatka i veličine godišnjih obaveza po kreditima, kao jednih od najosetljivijih i najvećih izdataka koji mogu zahtevati podršku iz budžeta.

Prema rezultatima modela, ukupan fiskalni rizik odnosno očekivani izdataka za 36 državnih preduzeća za 2024. godinu procenjuje se na oko 5,1 mlrd dinara. Ovi rezultati ukazuju na neophodnost kontinuiranog praćenja i upravljanja rizikom kako bi se ublažile potencijalne finansijske posledice po javne finansije, uz istovremeno razvijanje mera koje bi ojačale stabilnost ovih preduzeća.

Očekivani izdaci u naredne tri godine projektovani su na neznatno nižem nivou. Procene ukazuju da će u 2025. godini iznositi 4,8 mlrd dinara, u 2026. takođe 4,8 mlrd dinara, dok se za 2027. godinu predviđa smanjenje na 4,6 mlrd dinara. Imajući u vidu da na veličinu očekivanog izdatka direktno utiču godišnje obaveze po kreditima, svako novo zaduživanje preduzeća dovelo bi do povećanja očekivanog izdatka, što ukazuje na značaj kontrole duga i održivog upravljanja finansijskim obavezama.

Ministarstvo finansija u narednom periodu nastaviće sa daljim unapređenjem analiza, prikupljanja kvalitativni informacija, unapređenjem modela, a sve u cilju da se model učini sveobuhvatnijim i preciznijim, kako bi se obezbedila pouzdana osnova za upravljanje rizicima i podržala održivost javnih finansija.

Uplata dobiti

Uplata dobiti od strane državnih preduzeća i dividendi društava kapitala u kojima država ima vlasništvo predstavljaju deo neporeskih prihoda. Od uspešnosti poslovanja ovih preduzeća zavisi i visina prihoda budžeta po ovom osnovu. Uplata redovne dobiti i dividendi je redovan budžetski neporeski prihod, dok se uplate iz neraspoređene dobiti tretiraju kao prihod sa jednokratnim karakterom i ne predstavljaju trajni izvor prihoda.

Privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija ili u kojima Republika Srbija ima učešće u vlasništvu dužna su da najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine u budžet Republike Srbije uplate najmanje 50% srazmernog dela dobiti po završnom računu za prethodnu godinu, koji u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva pripada Republici Srbiji kao članu društva.

Izuzetno, uz saglasnost Vlade, obavezu po osnovu uplate dobiti nema subjekat koji donese odluku da iz dobiti pokrije gubitak ili poveća kapital ili sredstva upotrebi za finansiranje investicija.

Tabela 23. Učešće uplaćene dobiti u ukupnim prihodima budžeta Republike Srbije

Izvor: Ministarstvo finansija

Od strane 36 državnih preduzeća koja prati Sektor za praćenje fiskalnih rizika, u toku 2023. godine po ovom osnovu uplaćeno je 4,3 mlrd dinara u budžet Republike.

Ukupna uplaćena dobit preduzeća u budžet Republike Srbije u 2023. godini činila je 0,23% ukupnog prihoda budžeta Republike Srbije (2022: 0,12%), odnosno 2,22% neporeskog prihoda budžeta Republike Srbije (2022: 1,13%). U strukturi uplata u 2023. godini dominantno učešće imaju uplate od JP "Srbijagas" 2,2 mlrd dinara i JP "Pošta" Srbije 1,2 mlrd dinara.

Ublažavanje potencijalnih rizika, koji nastaju kao posledica poslovanja državnih preduzeća, obuhvata niz mera vezanih za odgovornost, profitabilnost i transparentnost u poslovanju ovih preduzeća. Procesi restrukturiranja pokrenuti su u "Elektroprivredi Srbije" a.d., JP "Srbijagas" i "Železnice Srbije" a.d., pri čemu će od uspešnosti samog procesa restrukturiranja i brzine sprovođenja usvojenih mera zavisiti efikasnost poslovanja u budućnosti.

Tabela 24. Uplate dobiti u budžet RS po preduzećima, mlrd dinara

Izvor: Ministarstvo finansija

Državne finansijske institucije, bankarski sistem i osiguranje depozita

Pre perioda fiskalne konsolidacije Republika Srbija imala je značajne fiskalne troškove spašavanja državnih banaka. Ukupni troškovi državnih intervencija u bankarskom sektoru u periodu 2012-2015. godine iznosili su oko 900 miliona evra. To je iznos izdvojen za dokapitalizaciju banaka, različite finansijske transakcije prilikom pripajanja neuspešnih banaka uspešnijim, uključujući i isplatu osiguranih i neosiguranih depozita (za šta su korišćena i sredstva Fonda za osiguranje depozita).

Republika Srbija danas u bankarskom sektoru zemlje ima direktan udeo u kapitalu:

Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd (78,54%), Srpske banke a.d. Beograd (76,69%).

U cilju doslednog sprovođenja izlazne strategije i smanjenja fiskalnih rizika po ovom osnovu nastavljaju se reformske aktivnosti u oblasti državnih finansijskih institucija započete 2012. godine, odnosno 2015. godine.

Banka Poštanska štedionica (BPŠ)

Poslovnu strategiju za period 2024-2026. godina usvojila je Skupština BPŠ u decembru 2023. godine. Prema poslovnoj strategiji, BPŠ će nastaviti sa realizacijom aktivnosti sa akcentom na dalje unapređenje i razvoj u sledećim oblastima: poslovanje sa fizičkim licima, preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima, jedinicama lokalne samouprave, javnim preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i privrednim društvima u kojima Republika Srbija ili autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ima vlasništvo; poboljšanje interne organizacije banke, korporativnog upravljanja i upravljanja rizikom; jačanje IT infrastrukture.

Kako bi se omogućilo ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica, nastalih usled pandemije COVID-19, Banka postupa u skladu sa Zakonom o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Službeni glasnik RS", br. 153/20 i 40/21) i Zakonom o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Službeni glasnik RS", br. 40/21 i 129/21).

Srpska banka

U skladu sa Vladinom strategijom za državne banke, formirana je Stručna radna grupa za transformaciju Srpske banke u specijalizovanu finansijsku instituciju za pružanje svih vrsta finansijskih usluga i podrške namenskoj industriji Republike Srbije dana 21. januara 2019. godine i počela je sa formalnim radom u martu 2019. godine kada je održana konstitutivna sednica. Zbog nastavka pandemije COVID-19, kao i krize izazvane ratom u Ukrajini i tekućih aktivnosti u okviru Ministarstva finansija, očekuje se da će aktivnosti usmerene na transformaciju Srpske banke biti nastavljene u narednom periodu.

Reforma propisa koji uređuju srpski finansijski sistem sprovedena je februara 2015. godine. Jedna od karakteristika te reforme jeste i prenos nadležnosti praćenja rezultata poslovanja i rada organa upravljanja u bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u njima, sa Agencije za osiguranje depozita (u daljem tekstu: AOD) na Ministarstvo finansija, počev od 1. aprila 2015. godine. Reformom propisa je u domaću regulativu transponovana i Direktiva o restrukturiranju banaka (Bank Recovery and Resolution Directive - BRRD) i funkcija restrukturiranja banaka poverena je NBS. U decembru 2016. godine usvojen je set propisa kojima se u domaći regulatorni okvir implementiraju Bazel III standardi, čime je postignut značajan stepen usklađenosti domaćih propisa sa relevantnim propisima EU u ovoj oblasti, a tokom 2017. godine se nastavilo sa aktivnostima na unapređenju domaćih propisa kojima se uređuje poslovanje banaka, a u cilju njihovog daljeg usklađivanja sa propisima EU. Osnovni ciljevi usvajanja ovih propisa su povećanje otpornosti bankarskog sektora povećanjem kvaliteta kapitala i uvođenjem zaštitnih slojeva kapitala, bolje praćenje i kontrola izloženosti banke riziku likvidnosti, dalje jačanje tržišne discipline i transparentnosti poslovanja banaka u Republici Srbiji objavljivanjem svih relevantnih informacija o poslovanju banke, kao i prilagođavanje izveštajnog sistema novim regulatornim rešenjima. NBS kontinuirano unapređuje regulatorni okvir za banke, u skladu sa potrebama domaćeg tržišta i prakse, najboljim uporednim praksama i prudencijalnim propisima Evropske unije. Pored niza regulatornih mera koje su usvojene u prethodnom periodu radi očuvanja i daljeg jačanja finansijske stabilnosti, NBS je, postupajući u skladu sa strateškim opredeljenjem da sprovodi pravne tekovine EU u oblasti finansijskih usluga (kao vodeća institucija u toj oblasti) u novembru 2023. godine usvojila Odluku o upravljanju rizikom likvidnosti banke ("Službeni glasnik RS", broj 100/23), uvodeći tzv. pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja. Ovaj pokazatelj je razvijen u međunarodnim okvirima supervizije banaka kao odgovor na identifikovane probleme u vezi sa likvidnošću banaka u periodima krize te potrebom da se obezbedi praćenje nivoa stabilnosti izvora finansiranja redovnih aktivnosti banaka.

Jedan od ograničavajućih faktora za rast kreditne aktivnosti predstavljao je relativno visok nivo problematičnih kredita. U avgustu 2015. godine usvojena je Strategija za rešavanje problematičnih kredita koja se sprovodi implementacijom dva trogodišnja akciona plana, jedan pripremljen od strane Vlade i drugi pripremljen od strane NBS, u cilju spuštanja nivoa problematičnih kredita. Ključne oblasti implementacije podrazumevale su jačanje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita, unapređenje regulative za procenu vrednosti sredstava obezbeđenja, razvoj tržišta problematičnih kredita i dr.

Na inicijativu Narodne banke Srbije, 2014. godine usvojen je novi Zakon o osiguranju na osnovu koga je tokom 2014. i 2015. godine izvršena regulatorna reforma u sektoru osiguranja, koje predstavlja drugi najvažniji segment na domaćem finansijskom tržištu. Regulatornom reformom stvoreni su preduslovi za dalji razvoj tržišta osiguranja kroz implementaciju modernih standarda prilagođenih potrebama domaćeg tržišta. Novi regulatorni okvir omogućio je, između ostalog, pozitivne rezultate koji se ogledaju u rastu ukupne premije osiguranja na tržištu Republike Srbije i daljem razvoju finansijskog tržišta. Isto tako, reforma propisa u ovoj oblasti je omogućila uvođenje kvalitetnijih usluga društava za osiguranje i bolju zaštitu građana i privrednih subjekata koji te usluge koriste. U toku 2021. usvojene su izmene i dopuna Zakona o osiguranju, kojima je uređena promena vlasničkih prava na društvenom kapitalu u društvima za osiguranje. Postojećim propisima kojima se uređuje delatnost osiguranja u Republici Srbiji stvoreni su preduslovi za dalju konvergenciju sektora osiguranja u Republici Srbiji na nivo razvijenosti tog sektora u EU. Značajne promene regulatornog okvira u oblasti nadzora delatnosti osiguranja tek se očekuju s punim usklađivanjem propisa s Direktivom o distribuciji osiguranja (Directive (EU) 2016/97 - the Insurance Distribution Directive - IDD) i primenom Solventnosti II (Directive 2009/138/EC of the European Parliament and of the Council on taking-up and pursuit of the business of Insurance and Reinsurance).

Od donošenja pomenute strategije, usvojen je i izmenjen veći broj zakonskih i podzakonskih akata, unapređen je institucionalni kapacitet i sprovedene su brojne mere za lakši otpis i prenos nenaplativih potraživanja i to: usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci (2015. godine) čija rešenja su omogućila reafirmaciju vansudskog postupka namirenja iz vrednosti dobijene prodajom hipotekovane nepokretnosti, ali i dovela do višeg stepena pravne i ekonomske sigurnosti učesnika u poslovima koji podrazumevaju uspostavljanje hipoteke, kao sredstva obezbeđenja potraživanja; kroz donošenje Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti (početak primene zakona - jun 2017. godine) koji je, između ostalog, uveo novu profesiju - licencirane procenitelje vrednosti nepokretnosti i propisao obaveznu procenu koja se sprovodi u slučajevima koji se odnose na Zakon o hipoteci i Zakon o stečaju, kao i prilikom vršenja procena za potrebe kreditnih poslova koji su obezbeđeni hipotekom; obrazovanje Stručnog odbora (stručno telo koje treba da doprinese uređenju i unapređenju profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti) i donošenje Nacionalnih standarda, kodeksa etike i pravila profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja (prvobitni u julu 2017. godine, a ažurirani u aprilu 2023. godine) koji, između ostalog, definišu osnove procene vrednosti nepokretnosti, postupak vršenja procene, pretpostavke i činjenice od značaja koje se moraju uzeti u obzir prilikom izrade izveštaja procene, minimalni sadržaj izveštaja o proceni i pravila profesionalnog ponašanja licenciranog procenitelja; usvajanje izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o porezu na dohodak građana što je omogućilo relaksiraniju poresku politiku za odobravanje i otpis bankarskih potraživanja (kraj 2017. godine); usvajanje amandmana na Zakon o stečaju kojima je skraćen stečajni postupak i poboljšan položaj osiguranih poverilaca (decembra 2017. godine); pripremu studije o mogućnostima uvođenja bankrota privatnih pojedinaca i preduzetnika u Republici Srbiji, usvojen je Zakon o izmenama Zakona o parničnom postupku i drugo. Na osnovu Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti i Odluke o sadržaju, rokovima i načinu dostavljanja izveštaja o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke i kreditima obezbeđenim hipotekom, NBS od 2015. godine vodi bazu podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke. U skladu s pomenutim zakonom i odlukom, banke i licencirani procenitelji mogu ostvariti uvid u određene podatke o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke. Krajem 2018. godine NBS je usvojila set podzakonskih akata reagujući proaktivno na sve učestaliju pojavu nenamenskog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima. Ovi propisi imaju za cilj da doprinesu sprečavanju nastanka problematičnih kredita u bankarskom sektoru i podstaknu oprezno preuzimanje rizika od strane banaka njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda, ne narušavajući trend rasta kreditne aktivnosti i vodeći računa o pravima i interesima korisnika usluga koje pružaju banke, a sve radi očuvanja i jačanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji.

U cilju unapređenja i daljeg razvoja tržišta kapitala, u periodu od 2019. do 2021. godine, na predlog Ministarstva finansija doneti su novi sledeći zakoni: Zakon o alternativnim investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) - usvojen u Narodnoj skupštini 10. oktobra 2019. godine, počeo sa primenom u aprilu 2020. godine; Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom ("Službeni glasnik RS", broj 73/19) - usvojen u Narodnoj skupštini 10. oktobra 2019. godine, počeo sa primenom u aprilu 2020. godine; i Zakon o tržištu kapitala ("Službeni glasnik RS", broj 129/21) - usvojen u Narodnoj skupštini 23. decembra 2021. godine, počeo sa primenom 5. januara 2023. godine.

Vlada je 27. decembra 2018. godine donela Program za rešavanje problematičnih kredita za period 2018-2020. godine (u daljem tekstu: Program) zajedno sa Akcionim planom za sprovođenje tog programa čime je uspešno ispunjen i reformski cilj unutar programa saradnje sa MMF i zacrtan put za dalji uspešan rad na rešavanju pitanja problematičnih potraživanja.

Glavni fokus pomenutog dokumenta javne politike predstavlja rešavanje pitanja problematičnih plasmana banaka u stečaju i plasmana u ime i za račun Republike Srbije, kojima upravlja AOD. U skladu sa tim, usvojeni su strateški i godišnji operativni planovi za AOD, Rezolucija portfelja problematičnih plasmana, i razvijeni su unutrašnji kapaciteti za njihovo rešavanje. U junu 2019. godine, AOD uspešno je okončala prodaju prvog, "pilot portfelja", nominalne vrednosti od oko 242 miliona evra, dok je dana 30. septembra 2019. godine objavila oglas za ustupanje drugog, "velikog portfelja", nominalne vrednosti od 1,82 milijarde evra. U skladu sa Zaključkom Vlade 05 broj 401-1646/2021 od 25. februara 2021. godine, Zaključkom Pokrajinske vlade 127 broj 422-6/2021 od 3. marta 2021. godine i odlukama Odbora poverilaca svih finansijskih institucija u stečaju, čija potraživanja su predmet ustupanja, izabrana je najbolja ponuda u postupku ustupanja portfelja potraživanja uz naknadu, metodom javnog prikupljanja ponuda tenderom i postupak ustupanja "velikog" portfelja je uspešno okončan dana 19. aprila 2021. godine, potpisivanjem Okvirnih ugovora o ustupanju portfelja potraživanja i isplatom naknade za ustupanje.

Nakon uspešno sprovedena dva postupka ustupanja potraživanja, započete su aktivnosti na rešavanju preostalog portfolija, u skladu sa tačkom 2.3.3. Programa i Akcionog plana, a kojom je definisano da je, nakon sprovođenja prodaje pilot i velikog portfelja, potrebno preduzeti niz aktivnosti u pogledu realizacije preostalog potraživanja državnih poverilaca.

U skladu sa odlukama Odbora direktora i Upravnog odbora AOD, zaključcima Vlade i Pokrajinske vlade, kao i odlukama Odbora poverilaca svih finansijskih institucija čija potraživanja su predmet ustupanja, dana 20. decembra 2022. godine objavljen je Oglas za ustupanje portfelja potraživanja uz naknadu, metodom javnog prikupljanja ponuda (šifra Javnog poziva: JPP-1/22). Portfelj koji je predmet ustupanja, sa stanjem na dan 30. april 2022. godine, ukupno iznosi 317.805.038,18 evra i čine ga potraživanja AOD u ime i za račun države i sedam finansijskih institucija od ukupno 497 dužnika (653 partije). Postupak ustupanja portfelja potraživanja se sprovodi kroz dvofazni proces - postupak preliminarne analize Portfelja i postupak podnošenja obavezujućih ponuda. Otvaranje obavezujućih ponuda izvršeno je 27. aprila 2023. godine. Primljene su četiri obavezujuće ponude, nakon čega su započeti pregovori sa prvorangiranim ponuđačem. U toku pregovora, prvorangirani ponuđač odustao je od daljeg postupka jer se u međuvremenu preusmerio na druge projekte, te je drugorangirnom ponuđaču upućen poziv za otpočinjanje pregovora. Nakon svih obavljenih konsultacija i drugorangirani ponuđač je odustao od daljeg učestvovanja u postupku. Odbor direktora AOD je dana 3. oktobra 2023. godine doneo Odluku kojom je postupak ustupanja portfelja proglašen neuspelim. AOD je nastavila sa postupcima naplate potraživanja predmetnih banaka kroz pojedinačne portfelje u skladu sa Zakonom.

Implementacija drugih mera za rešavanje problematičnih kredita, kako iz Strategije za rešavanje problematičnih kredita, tako i iz gorepomenutog Programa, nastavlja da daje rezultate. Zahvaljujući primeni Strategije za rešavanje problematičnih kredita, kao i drugim regulatornim aktivnostima Narodne banke Srbije, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora je, uprkos višedimenzionalnoj krizi s kojom se Republika Srbija suočava u poslednje četiri godine, u proteklom periodu značajno smanjeno, tako da je u avgustu 2024. godine iznosilo 2,7%, što predstavlja novi istorijski minimum. Navedeno učešće je za čak 19,5 procentnih poena manje nego u nego u avgustu 2015. godine, kada je usvojena pomenuta strategija. To je konkretna potvrda da su mere dobro definisane i da su dale odlične efekte.

NBS je delovala i izvan okvira Strategije, poput donošenja Odluke o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, što je upotpunilo regulatorne aktivnosti. Pokrivenost problematičnih kredita i dalje je na visokom nivou - ispravke vrednosti ukupnih kredita u avgustu 2024. godine iznosile su 106,5% bruto problematičnih kredita, dok su ispravke vrednosti problematičnih kredita bile na nivou od 62,1% bruto problematičnih kredita, što, nedvosmisleno, uz sve druge pokazatelje zdravlja finansijskog sistema, potvrđuje stabilnost našeg bankarskog sektora.

Stvaranjem stabilnih uslova poslovanja, naša ekonomija je ušla u investicioni ciklus 2015. godine, i od tada investicije po obimu predstavljaju dobar deo rasta ekonomije. Profitabilnost privrede raste u uslovima relativno stabilnog kursa. Sve su to bili ključni faktori za održivo rešavanje pitanja problematičnih kredita. To se jasno vidi i iz činjenice da je u granama koje su i nosioci našeg rasta, zabeležen i najveći pad problematičnih kredita - što je evidentno u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Osiguranje depozita je mehanizam koji doprinosi očuvanju finansijske stabilnosti i obezbeđuje zaštitu deponenata. Sistem osiguranja depozita obezbeđuje da se svakom zaštićenom deponentu isplati celokupan iznos uloga u svakoj banci do osiguranog iznosa od 50.000 evra u slučaju stečaja ili likvidacije banke. Osiguranje depozita regulisano je Zakonom o osiguranju depozita.

U oktobru 2019. godine, usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita iz 2019. godine, kojim se nastojalo da se sistem osiguranja depozita dodatno uskladi sa najboljom međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama EU i to u pogledu: metoda obračuna premije (uvođenje mogućnosti obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka), osnovice za obračun premije, visine vanredne premije, zaštite deponenata spojenih ili pripojenih banaka, ciljnog iznosa fonda za osiguranje depozita i dr., sve sa ciljem doprinosa finansijskoj stabilnosti kroz podsticaj smanjenju rizika u poslovanju banaka, jačanje poverenja javnosti u finansijski sistem i povećanje efikasnosti sistema osiguranja depozita.

Uvažavajući odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, premija osiguranja depozita se počev od naplate premije za prvi kvartal 2020. godine obračunava na izmenjenu osnovicu, odnosno na osnovu prosečnog stanja ukupnih osiguranih iznosa do 50.000 evra (osiguranjem pokriveni iznos depozita) u banci u prethodnom tromesečju, umesto na osnovu prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita. Ovom izmenom, smanjene su obaveze banaka po osnovu plaćanja premije osiguranja depozita u proseku za oko 30%, čime se posredno omogućila veća investiciona aktivnost banaka.

Kako je zakonom uvedena i mogućnost obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka, propisana je obaveza Agenciji da donese Metodologiju za obračun premije osiguranja depozita na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Upravni odbor Agencije usvojio je tekst Metodologije 15. oktobra 2020. godine uz prethodnu saglasnost NBS, čime je ispunjena zakonska obaveza u propisanom roku, a posebnom odlukom Upravnog odbora Agencije će se odlučiti o početku primene Metodologije.

U sistemu osiguranja depozita Republika Srbija je ultimativni garant isplate osiguranih depozita. U svrhu obezbeđivanja sredstava za osiguranje depozita AOD naplaćuje premiju osiguranja depozita od banaka za račun Fonda za osiguranje depozita, upravlja imovinom fonda i isplaćuje depozite do osiguranog iznosa u slučaju stečaja ili likvidacije banke. Dodatno, sredstva fonda se mogu koristiti i za finansiranje postupka restrukturiranja banaka u obimu i pod uslovima utvrđenim zakonom kojim se uređuju banke. U slučaju nedostajućih sredstava u fondu za osiguranje depozita, Republika Srbija obezbeđuje isplatu bilo sredstvima iz budžeta, bilo davanjem garancije za zaduživanje AOD.

Vlada je dana 24. marta 2020. godine donela Uredbu o ulaganju za vreme vanrednog stanja deviznih sredstava kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita, kojom je propisano da za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 Agencija može ulagati više od četvrtine deviznih sredstava Fonda u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija. U skladu s Uredbom, Agencija je u roku od godinu dana od dana prestanka vanrednog stanja (do 6. maja 2021. godine) iznos deviznih sredstava Fonda uloženih u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija, uskladila na nivo zakonskog limita od 1/4 ukupnih deviznih sredstava Fonda.

Garancija isplate osiguranih depozita od strane države, bilo direktno sredstvima iz budžeta, ili indirektno izdavanjem garancija za zaduživanje AOD, izvor je fiskalnih rizika i mogućih fiskalnih troškova. Međutim, zahvaljujući postignutoj stabilnosti bankarskog sektora, od 2015. godine nije bilo potrebe za korišćenjem sredstava fonda za osiguranje depozita, niti države po osnovu isplata osiguranih iznosa depozita.

Umanjenje fiskalnih rizika po ovom osnovu zavisi od stabilnosti i održivosti bankarskog sistema. Nadzor nad bankarskim sistemom, obazrivost u plasiranju sredstava i unapređenje kvaliteta imovine banaka su osnovni stubovi stabilnog bankarskog sistema.

Ostvareni rezultati bankarskog sektora Republike Srbije u 2021. godini prikazuju rastuću profitabilnost banaka. Bankarski sektor Republike Srbije je u 2021. godini poslovao profitabilno, sa neto dobitkom pre oporezivanja u iznosu od 53,9 milijardi dinara, što je za 17% više od pozitivnog rezultata ostvarenog u 2020. godini kada je neto dobitak pre oporezivanja iznosio 46,1 milijardi dinara. Bankarski sektor Srbije ostvario je pozitivan finansijski rezultat u 2022. godini. Neto dobitak pre oporezivanja na nivou bankarskog sektora u 2022. iznosio je 99,6 mlrd dinara, što je za 45,8 mlrd dinara (ili 84,9%) više nego prethodne godine. Neto dobitak pre oporezivanja na nivou bankarskog sektora u 2023. godini iznosio je 138,2 mlrd dinara. Bankarski sektor Republike Srbije adekvatno je kapitalizovan kako sa stanovišta ostvarenog nivoa pokazatelja adekvatnosti kapitala tako i sa stanovišta strukture regulatornog kapitala. Na kraju 2020. i 2021. godine, prosečna vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala na nivou bankarskog sektora Republike Srbije iznosila je 22,42%, odnosno 20,8%. Tokom 2022. i 2023. godine očuvana je visoka adekvatnost kapitala bankarskog sektora (pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 20,2% na kraju 2022., odnosno 21,4% na kraju 2023.).

Pokazatelj adekvatnosti kapitala na nivou bankarskog sektora na kraju drugog tromesečja 2024. godine iznosio je 21,8% (na kraju prvog tromesečja 2024. godine iznosio je 21,2%) što je značajno iznad propisanog regulatornog minimuma od 8%, što ukazuje na visoku kapitalizovanost i otpornost bankarskog sektora na eksterne i domaće rizike.

Imajući u vidu situaciju nastalu proglašenjem vanrednog stanja u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo ublažavanje ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije COVID-19 preduzete su mere podrške privredi koje su imale za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata. Jedna od mera jeste bila i donošenje Uredbe o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. Ovom uredbom je konstituisano utvrđivanje nacionalne garantne šeme. Povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a koje se omogućava zaključenjem Ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, jeste mera koja u sebi sublimira izuzetno važan i nužan mehanizam efekata za sva lica sa sedištem u Republici Srbiji uključujući i poljoprivredna gazdinstva, koja su registrovana u APR i klasifikovana kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje privredno društvo u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, a čija je likvidnost preduslov funkcionisanja privrede Republike Srbije.

Banke mogu da za realizaciju kredita plasiraju iznos do dve milijarde evra, pri čemu je iznos od jedne milijarde evra, odnosno iznos inicijalnog maksimalnog osiguranog portfolija po bankama utvrđen shodno tržišnom učešću banke prema izveštaju NBS na dan 29. februar 2020. godine.

S obzirom na činjenicu da je preko poslovnih banaka, do kraja novembra 2020. godine, privredi plasirano oko 1,5 milijardi evra, od ukupno raspoložive dve milijarde evra, a da je Uredbom bilo propisano da ugovor o kreditu mora biti zaključen najkasnije do 31. decembra 2020. godine, kao i da ugovor o kreditu mora biti pušten u tečaj najkasnije do 31. januara 2021. godine, javila se potreba za produženjem roka do kada ugovor o kreditu mora biti zaključen, odnosno do kada ugovor o kreditu mora biti pušten u tečaj.

U skladu sa tim, Narodnoj skupštini predloženo je donošenje Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je donet na sednici održanoj dana 17. decembra 2020. godine i isti je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 153 od 21. decembra 2020. godine. Republika Srbija je prepoznala potrebu za odobravanjem dodatnih 500 miliona evra pomoći, u cilju održavanja likvidnosti čime će ukupan iznos sredstava plasiranih putem I garantne šeme dostići iznos od 2,5 milijarde evra. S tim u vezi, donet je Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Službeni glasnik RS", broj 40/21), kojim je, između ostalog, produžen rok za puštanje kredita u tečaj najkasnije do 31. jula 2022. godine.

Ugovor o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 sa Republikom Srbijom i NBS do sada su potpisale 24 banke. Republika Srbija je plasirala Bankama predviđenih 2,5 milijardi evra, dok su Banke, do 31. jula 2022. godine, plasirale klijentima oko 2,49 milijardi evra. Istovremeno, Republika Srbija je prepoznala potrebu za dodatnu pomoć najugroženijim preduzećima koja imaju pad poslovnih prihoda veći od 20% u 2020. godini, u odnosu na isti period u 2019. godini, te je 22. aprila 2021. godine donet Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Službeni glasnik RS", broj 40/21) čime je odobreno dodatnih 500 miliona evra pomoći. U decembru 2021. godine donet je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 ("Službeni glasnik RS", broj 129/21), kojim je predviđen izuzetak da korisniku kredita koji spada u preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća koja posluju u sektorima putničkog transporta, ugostiteljstva, turističkih agencija i hotelijerstva u gradovima, može biti odobren kredit obezbeđen garancijom, u skladu sa ovim zakonom, i kada je ukupan iznos kredita koji je odobren na osnovu Zakona o utvrđivanju prve garantne šeme i kredita odobrenog na osnovu ovog zakona veći od propisanih pragova i ako su ispunjeni uslovi da je korisnik prevremeno i u celosti izmirio obaveze po kreditu obezbeđenom garancijom u skladu sa Zakonom o utvrđivanju prve garantne šeme, kao i da je maksimalni iznos kredita obezbeđenog garancijom iznos koji je jednak manjem od dva iznosa utvrđenih ovim zakonom.

Usled smanjenog odobravanja kredita u okviru druge garantne šeme, kao i evidentno produženog negativnog uticaja pandemije COVID-19, te da je, usled ratnih dešavanja u Ukrajini, došlo do promene okolnosti koje se nisu mogle predvideti izbijanjem pandemije COVID-19, a koje paralelno negativno utiču na privrednu aktivnost, predviđena je mogućnost refinansiranja kredita iz prve garante šeme kreditima iz druge garantne šeme, privrednim subjektima kod kojih je došlo do smanjenja ili obustave poslovnih aktivnosti vezanih za izvoz i uvoz roba i usluga na tržišta Ukrajine, Rusije ili Belorusije. Rok za puštanje sredstava u okviru druge garantne šeme istekao je 31. jula 2022. godine, a eventualno produžavanje propisanih zakonskih rokova uslovljeno je pokretanjem postupka izmene Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19. U okviru druge garantne šeme banke su plasirale klijentima do kraja jula 2022. godine EUR 52,4 miliona.

U skladu sa iznetim, projekcije fiskalnih bruto odliva budžeta Republike Srbije, a na osnovu modela razvijenog u saradnji sa MMF-om, po osnovu predmetne nacionalne Garantne šeme iznose 14 milion evra za 2024. godinu, 3 miliona evra za 2025. godinu. Projekcija fiskalnog bruto odliva budžeta Republike Srbije po osnovu druge Garantne šeme iznosi 1,8 miliona evra za 2024. godinu, 1,4 miliona evra za 2025. godinu i 1 milion evra za 2026. godinu. Po osnovu obe garantne šeme realizovano je 2,54 milijarde evra kredita, dok je na ime aktiviranih garancija na dan 30. septembar 2024. godine isplaćeno 66,92 miliona evra. Na isti presečni datum na ime protestovanih garancija, po obe garantne šeme, naplaćeno je EUR 5,96 miliona.

Što se tiče drugih finansijskih institucija, Republika Srbija ima direktan udeo u kapitalu Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. Beograd (u daljem tekstu: Dunav osiguranje) i Dunav Re a.d.o. Beograd (u daljem tekstu. Dunav Re, kao i u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (u daljem tekstu: Korporacija).

Uspešnim i efikasnim sprovođenjem odredaba zakona koji je usvojen krajem aprila 2021. godine - Zakona o izmeni i dopunama Zakona o osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 44/21), a koji je bio osnov za promenu vlasničkih prava na društvenom kapitalu u društvima za osiguranje, direktno učešće Republike Srbije u kapitalu Dunav je poraslo na 76,70%. Takođe, kako je i u ukupnom kapitalu Dunav Re postojalo manje učešće društvenog kapitala, nakon promene vlasničkih prava u skladu sa navedenim zakonom Republika Srbija je stekla direktno učešće od oko 4,76% u Dunav Re.

Inače, do kraja 2014. godine učešće društvenog kapitala u ukupnom kapitalu Dunav osiguranja je iznosilo 94,61%, što je imalo nepovoljan uticaj na poslovanje Dunav osiguranja (pre svega kroz komplikovanu upravljačku strukturu), na šta su ukazivali i revizorski izveštaji za 2012. i 2013. godinu u kojima je izraženo mišljenje revizora sa rezervom. Imajući u vidu značaj Dunav osiguranja na tržištu osiguranja (najveća osiguravajuća kompanija), Republika Srbija je u decembru 2014. godine izvršila dokapitalizaciju Dunav osiguranja sa 4,8 milijardi dinara, čime je učešće društvenog kapitala svedeno na 51,86%. Poslednjih godina poslovanje Dunav osiguranja je stabilno, uz konstantno poboljšanje većine pokazatelja. Primetan je trend rasta dobiti iz godine u godinu (i redovna isplata dividendi). Dunav osiguranje nije imalo negativnih posledica u poslovanju (gledajući kroz najznačajnije pokazatelje) zbog bolesti COVID-19. Kao najveći izazov u predstojećem periodu ističe se usklađivanje (organizaciono, upravljački, kapitalno itd.) sa novim regulatornim standardom Solventnost 2 koje očekuje sve učesnike na tržištu osiguranja u Republici Srbiji.

Zakonom o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita ("Službeni glasnik RS", broj 55/04) osnovana je Korporacija, kao pravno lice specijalizovano za osiguranje potraživanja po osnovu stambenih kredita koje odobravaju banke i druge finansijske organizacije, koja su obezbeđena hipotekom, kao i za obavljanje drugih poslova u vezi sa tim osiguranjem. Osnivač Korporacije je Republika Srbija koja ima direktno učešće od 100% u kapitalu Korporacije (zakonom je ostavljena mogućnost da se Korporacija organizuje kao akcionarsko društvo, s tim da vrednost državnog kapitala u ukupnom kapitalu Korporacije ne može da bude manje od 51%). Zakonom je, takođe, utvrđeno da ukupan nominalni iznos obaveza Korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti Korporacije može biti najviše do 16 puta veći od iznosa kapitala Korporacije, ali i da Vlada može da, na obrazložen zahtev Korporacije, da saglasnost za povećanje obima obaveza Korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti Korporacije i za preko 16 puta od kapitala Korporacije, za određeni vremenski period.

Od samog osnivanja, Korporacija je imala značajan uticaj u kreiranju tržišnih uslova i standarda kreditiranja, što je bilo nužno da bi se hipotekarno tržište uopšte razvilo. To je dovelo do smanjenja rizika i obezbeđenja interesa, kako kreditora, tako i zajmotražilaca, kroz snižavanje kamatnih stopa, što je dovelo da rasta tražnje za stambenim nepokretnostima (sa pozitivnim efektom na građevinsku industriju) i time doprinelo povećanju broja stanova kupljenih na kredit.

U proteklom periodu, nije vršena dokapitalizacija Korporacije iz sredstava budžeta Republike Srbije, već je povećanje kapitala vršeno iz ostvarene dobiti Korporacije. Međutim, kako povećanje kapitala nije pratilo rast osiguranih kredita, Vlada je, u skladu sa zakonom, svake godine davala saglasnost za povećanje obima obaveza Korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti Korporacije i za preko 16 puta od kapitala Korporacije. Ovo povećanje se iz godine u godinu smanjivalo (npr. za 2015. godinu obim obaveza Korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti Korporacije je mogao da bude do 30 puta veći od kapitala Korporacije, dok je za 2023. godinu mogao da iznosi do 18 puta više od kapitala Korporacije) da bi u 2024. godini ukupan nominalni iznos obaveza Korporacije koje proizilaze iz obavljanja delatnosti Korporacije, posle dužeg vremenskog perioda, bio u zakonskim okvirima (do 16 puta veći od iznosa kapitala Korporacije), tako da nije bilo potrebe da Vlada daje predmetnu saglasnost.

Kao potencijalni rizik se pojavljuje veliki broj tužbi klijenata protiv banaka u vezi sa plaćanjem premije osiguranja Korporaciji. Iako Korporacija nije tužena strana, niti Republika Srbija garantuje za obaveze Korporacije (Korporacija garantuje za svoje obaveze do visine svog kapitala), potencijalno negativan ishod ovih sporova može da utiče na eventualnu potrebu određenih izdataka iz budžeta. Takođe, usled promenjenih tržišnih uslova došlo je do sporova sa određenim brojem banaka (otkaz ugovora sa Korporacijom od strane banaka), što dovodi do značajnog smanjenja osiguranih kredita, a time i do smanjenja prihoda Korporacije. Imajući u vidu dugoročnost potencijalnih obaveza koje Korporacija preuzima (osiguranje potraživanja po osnovu stambenih kredita koji se odobravaju na period i od 30 godina), nastavak trenda značajnog smanjenja osiguranih kredita isto može da utiče na eventualnu potrebu određenih izdataka iz budžeta u budućnosti.

Sudski postupci

Usled brojnih sudskih postupaka, pred domaćim i međunarodnim sudovima, gde je teret plaćanja na Republici Srbiji kao tuženoj strani, identifikovani su različiti fiskalni rizici koji postoje usled neizvesnosti u vezi sa ishodom ovih procesa.

Republika Srbija je po osnovu novčanih kazni i penala po rešenju sudova (ekonomska klasifikacija 483), kao i naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa (ekonomska klasifikacija 485). U 2021. godini je iz budžeta Republike Srbije po tom osnovu plaćeno 16,9 mlrd dinara, u 2022. godini je plaćeno 26,8 mlrd dinara, dok je izvršenje u 2023. godini iznosilo 25,4 mlrd dinara.

Izvor: Ministarstvo finansija

U 2024. godini su po ovom osnovu u republičkom budžetu inicijalno planirana budžetska sredstva u iznosu od 32,8 mlrd dinara.

Prema podacima Državnog pravobranilaštva, 31. decembra 2020. godine bilo je ukupno 324.253 aktivnih sudskih sporova. Na isti dan 2021. godine bilo je 267.502 aktivnih predmeta, a 31. decembra 2022. godine broj predmeta u radu bio je 306.727. Dana 31. decembra 2023. godine broj sudskih postupaka koji se vode pred Državnim pravobranilaštvom iznosio je 320.860, a 30.09.2024. godine broj aktivnih predmeta iznosi 304.221. Trend broja sudskih postupaka - aktivnih predmeta u radu, u periodu od 2018. - 30. septembra 2024. godine se može predstaviti grafičkim prikazom:

Ukupan broj aktivnih sporova u Državnom
pravobranilaštvu Republike Srbije

Izvor: Državno pravobranilaštvo Republike Srbije

Broj primljenih predmeta u 2019. godini bio je 165.061, dok je ovaj broj u 2023. godini iznosio 80.712, a u periodu januar-septembar 2024. godine primljeno je 82.493 novih predmeta. Sa druge strane, broj arhiviranih predmeta je u 2019. godini iznosio 165.440, dok je u 2023. godini broj arhiviranih predmeta iznosio 69.487 predmeta. U periodu januar-septembar 2024. godine rešeno je 98.524 predmeta.

Broj novih predmeta u periodu od 2018. do 30. septembra 2024. godine je u opadanju i sa nivoa od 35,8% u 2018. godini, učešće novih predmeta u ukupnom broju predmeta na dan 30. septembar 2024. godine opada na 20,5%. Kada su arhivirani - rešeni predmeti u pitanju, učešće ovih predmeta u ukupnom broju predmeta varira u navedenom periodu i iznosi prosečno godišnje 27,7%. U periodu od 1.1.-30.9. 2024. godine učešće rešenih predmeta u ukupnom broju predmeta iznosi 24,5%.

Navedena kretanja se mogu predstaviti sledećim grafičkim prikazom:

Dinamika sudskih sporova u Državnom
pravobranilaštvu Republike Srbije u periodu
2018 - 30. sep. 2024. godine

Izvor: Državno pravobranilaštvo Republike Srbije

U cilju smanjenja troškova u tzv. "budžetskim" postupcima, u toku 2019. godine došlo je do izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 106/15, 106/15 - autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje i 54/19), koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine. Članom 300. navedenog zakona, između ostalog je propisano da je izvršni poverilac dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti ministarstvo nadležno za finansije najkasnije 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje, ukoliko se kao izvršni dužnik pojavljuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava.

Namera je bila da se navedenom merom podstakne dobrovoljno plaćanje obaveze od strane nadležnog organa, kako bi se izbegli troškovi prinudne naplate. Ministarstvu finansija - Upravi za trezor je u 2020. godini podneto 51.757 obaveštenja o nameri podnošenja predloga za izvršenje, u 2021. godini je podneto 54.270 ovih obaveštenja, u 2022. godini 49.080, a u 2023. godini, 48.327 ovih obaveštenja. Do kraja trećeg kvartala 2024. godine podneto je ukupno 31.369 obaveštenja o nameri podnošenja predloga za izvršenje.

U skladu sa postojećim trendom kretanja izvršenja republičkog budžeta u periodu od 2018. do 2023. godine možemo očekivati da će se u naredne 3 godine rashodi republičkog budžeta po osnovu sudskih postupaka, bazirano na projekcijama po izvedenoj konstantnoj stopi rasta u navedenom periodu, kretati na nivou od 28,0 do 33,9 mlrd dinara, odnosno okvirno 30,0 mlrd dinara prosečno godišnje, sa mogućom tendencijom blagog rasta.

U 2024. godini i dalje se radi na unapređenju sistema za praćenje fiskalnih rizika po osnovu sudskih postupaka sa ciljem identifikacije i ocene rizika. Posebna pažnja se pridaje raspoloživim bazama podataka i unapređivanju kvaliteta i dostupnosti podataka koji se u njima nalaze, a sve u cilju sprovođenja analize fiskalnih rizika i kvantifikacije ovih rashoda u narednom periodu.

Elementarne nepogode

Stalno prisutan rizik od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa nalaže ulaganja u programe prevencije, kako bi se umanjili potencijalni fiskalni troškovi za otklanjanje šteta nastalih po tom osnovu. Prevencija obuhvata uključivanje šireg spektra finansijskih instrumenata, kao što su rezervni fondovi, potencijalne kreditne linije i osiguranje imovine. Republika Srbija se u 2014. godini suočila sa katastrofalnim posledicama poplava, čija je ukupna šteta (sa gubicima) procenjena na više od 1,7 mlrd evra. Vlada je u decembru 2014. godine usvojila Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda, koji se sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom, Ujedinjenim nacijama i Evropskom unijom. U skladu sa navedenim programom, novembra 2018. godine donet je Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama ("Službeni glasnik RS", broj 87/18). U toku 2022. godine posebna radna grupa otpočela je proces revidiranja Strategije smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u Republici Srbiji (2023-2030), sa ciljem izrade novog Akcionog plana za period 2023-2030. godine

Republika Srbija je u 2018. godini platila iz budžeta 2,0 mlrd dinara, a u 2019. godini 4,2 mlrd dinara na ime naknade štete za povrede ili štete nastale usled elementarnih nepogoda i drugih prirodnih uzroka. U toku 2020. godine za ovu namenu, po ekonomskoj klasifikaciji 484 (bez intervencijskih sredstava za ublažavanje posledica bolesti COVID-19) izdvojeno je 2,9 mlrd dinara, dok je za 2021. godinu iznos potrošen na ove namene smanjen i iznosio je 520,3 miliona dinara. Izdvojena sredstva za ovu namenu tokom 2022. godine iznosila su 263,9 miliona dinara. U toku 2023. godine došlo je do povećanja rashoda republičkog budžeta po ovom osnovu na 824,8 miliona dinara, zbog pojave ekstremnih vremenskih prilika i poplava u maju i junu mesecu 2023. godine, kao i olujnog vetra, grada i kiše koji je prouzrokovao neočekivane štete u julu 2023. godine. U 2024. godini, inicijalno planirana sredstva po ovom osnovu iznosila su 117,3 miliona dinara, uvećana su kroz aproprijacije na 560,4 miliona dinara, a izvršenje budžeta zaključno sa 30. septembrom 2024. godine iznosi 537,4 miliona dinara.

Rashodi budžeta Republike Srbije po osnovu
elementarnih nepogoda i drugih prir. uzroka

Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za trezor

Sve veća učestalost i intenzitet elementarnih i drugih nepogoda kao i povećanje rashoda za saniranje posledica istih, naglašava potrebu za konstantnim oprezom kada je ova vrsta fiskalnih rizika u pitanju.

Zaključkom Vlade 05 broj 40-9575/2021 od 21. oktobra 2021. godine usvojena je Jedinstvena metodologija za praćenje fiskalnih rizika u Republici Srbiji koja, između ostalog, obuhvata i Metodologiju za praćenje fiskalnih rizika koji se javljaju kao posledica elementarnih nepogoda.

Model za praćenje fiskalnih rizika od elementarnih nepogoda daje kvantifikovanu procenu negativnog efekta elementarne nepogode na bruto domaći proizvod zemlje, fiskalni deficit i posledično javni dug.

Elementarne nepogode prouzrokuju štetu na produktivnom kapitalu i kritičnoj infrastrukturi što posledično dovodi do kontrakcije društvenog bruto proizvoda i manjeg rasta BDP u odnosu na rast koji bi inače bio ostvaren. Ovaj efekat je karakterističan za godinu u kojoj se elementarna nepogoda dogodila. Dodatno, zbog umanjenih javnih prihoda i povećanih javnih rashoda, šok prouzrokovan elementarnom nepogodom utiče i na povećanje fiskalnog deficita, što u krajnjoj liniji dovodi do potrebe za dodatnim finansiranjem, odnosno za posledicu ima povećanje javnog duga.

Na kraju 2022. godine je, u saradnji sa Svetskom bankom, razvijen model za procenu fiskalnih rizika od elementarnih nepogoda. U toku 2023. godine sprovedene su obuke i neophodna ažuriranja modela čime su se stekli uslovi da se u okviru Grupe za ostale fiskalne rizike Sektora za praćenje fiskalnih rizika počne sa punom primenom navedenog modela.

Originalni podaci kompanije za modeliranje rizika "Applied Research Institute Worldwide Corporation" - iz tzv. "AIR" modela za Republiku Srbiju su dobijeni empirijskim putem u toku 2019. godine, što je veoma značajno s obzirom na raširenu praksu mnogih zemalja koje uglavnom po analogiji sa drugim, sličnim zemljama za koje su ovi podaci dostupni, koriste tuđe podatke. Indeksacijom ovih vrednosti za godišnju inflaciju i rast privatnih i javnih fiksnih fondova u periodu od 2019. do 2024. godine dobijene su nove ažurirane vrednosti koje se koriste za procenu potencijalne štete prouzrokovane poplavama i zemljotresima različitog intenziteta.

U skladu sa navedenim, procene izvedene na osnovu podataka kompanije za modeliranje rizika "Applied Research Institute Worldwide Corporation" - iz tzv. "AIR" modela, pokazuju da štete povezane sa poplavama, zavisno od intenziteta i verovatnoće dešavanja, mogu da se kreću od 135 miliona dolara do 5,7 milijardi dolara. Iako se rizici od zemljotresa smatraju umerenim, prema istim procenama, štete povezane sa zemljotresima mogu se kretati od 132 miliona dolara do čak 7,6 milijardi dolara.

Grafički prikaz procene potencijalnih šteta
od poplava i zemljotresa u Republici Srbiji
(u milionima dolara)

Izvor: Model za procenu fiskalnih rizika od elementarnih nepogoda za Republiku Srbiju

Zavisno od vrste i intenziteta elementarne nepogode, razlikuje se i očekivana kontrakcija BDP, odnosno ostvarivanje manjeg rasta BDP u godini manifestovanja elementarne nepogode, u odnosu na rast BDP koji bi se ostvario da se elementarna nepogoda nije dogodila. Tako u slučaju zemljotresa, stopa rasta BDP se može smanjiti od -0,02% za zemljotrese slabijeg intenziteta do značajnih -1,39% za ređe zemljotrese velikih razmera. Kada su u pitanju poplave, kontrakcija rasta BDP se može kretati od -0,02% za poplave slabijeg intenziteta do, najjačih -1,05% za ređe poplave velikih razmera.

Tabelarni prikaz promene fiskalnih
varijabli izraženih u % BDP, zavisno od vrste
elementarnih nepogoda

Kada su budući očekivani troškovi u pitanju, fiskalni efekti elementarnih nepogoda, u smislu uticaja na fiskalni deficit i posledično, na javni dug su još izraženiji i reflektuju razmere očekivanog negativnog efekta ovakvih šokova na makroekonomsku stabilnost države, ukoliko bi se ove elementarne nepogode manifestovale.

Na bazi modela za procenu fiskalnih rizika od elementarnih nepogoda za Republiku Srbiju, može se zaključiti da se, u slučaju zemljotresa, fiskalni deficit može povećati u intervalu 0,04% do 2,5% BDP godišnje, što dalje može uticati na rast javnog duga od 0,05% do preko 6,4% BDP u godinama nakon šoka, prouzrokovanog zemljotresom većeg intenziteta. U slučaju poplava, imamo sličnu situaciju, odnosno fiskalni deficit se može povećati u intervalu 0,04% do 1,9% BDP godišnje, što dalje može uticati na rast javnog duga od 0,06% do preko 4,8%

BDP u godinama nakon šoka, prouzrokovanog poplavama većih razmera.

Budžetski sistem Republike Srbije obezbeđuje dva instrumenta finansiranja rizika od katastrofa: stalnu budžetsku rezervu - rezerva za nepredviđene slučajeve (SBR) i naknadu štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka (račun 484).

Naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka se takođe može koristiti za pružanje početne finansijske podrške za pomoć nakon katastrofe. Dok je maksimalni iznos stalne budžetske rezerve ograničen na 0,5% budžetskih prihoda, ne postoji minimalni ili maksimalni zakonski limit za planiranje godišnjeg iznosa ove naknade.

Funkcionisanje lokalnih samouprava

Pored navedenih fiskalnih rizika postoje i druge okolnosti koje, ukoliko se realizuju, mogu dovesti do fiskalnih troškova. Njihovo identifikovanje pomaže sagledavanju mogućih uticaja na fiskalnu poziciju zemlje u određenom periodu.

Poslovanje jedinica lokalne samouprave može imati fiskalne implikacije na budžet sektora države. Posebnim fiskalnim pravilima za lokalne samouprave postavljeno je tzv. "zlatno pravilo" da je deficit moguć samo za realizaciju kapitalnih investicija. Postoje i pravila o visini zaduženosti jedinica lokalne samouprave čija dosledna primena održava stabilnost javnih finansija na lokalnom nivou. U praksi se dešavalo da nerealnim planiranjem kako prihoda, tako i rashoda dođe do kumulacije dospelih, a neizmirenih obaveza koje ugrožavaju funkcionisanje pojedinih gradova i opština.

Kako bi se izbegla realizacija fiskalnih rizika po ovom osnovu, Ministarstvo finansija unapređuje sistem kontrole javnih finansija lokalnih samouprava u cilju poštovanja postavljenih pravila - od planiranja do realizacije budžeta na lokalnom nivou.

Na osnovu Metodologije za praćenje fiskalnih rizika po budžet Republike Srbije koji proizilaze iz vršenja nadležnosti jedinica lokalne samouprave, Sektor za praćenje fiskalnih rizika ministarstva finansija je izradio radni model za analizu, ocenu i praćenje fiskalnih rizika, čija se primena očekuje u narednom periodu.

5. Ciklično prilagođeni i strukturni fiskalni bilans

Ciklično prilagođeni fiskalni bilans je fiskalni bilans iz koga je isključen izolovani uticaj privrednog ciklusa, a identitet od koga se polazi je sledeći

7:FB = CB + CAB

Deo fiskalnog bilansa (FB) koji nije pod uticajem cikličnih fluktuacija naziva se ciklično prilagođeni fiskalni bilans (CAB), a cilj ove procedure je izolovanje ciklične komponente fiskalnog bilansa (CB) koja je rezultat dejstva proizvodnog jaza. Stvarni fiskalni bilans biće jednak ciklično prilagođenom u slučaju da je proizvodni jaz jednak nuli, tj. ako je stopa rasta realnog BDP jednaka potencijalnoj. Strukturni fiskalni bilans se dalje računski dobija eliminacijom jednokratnih efekata na prihodnoj i rashodnoj strani, i tako pokazuje strukturnu (trajnu) fiskalnu poziciju.

Fiskalni prostor kreiran u prethodnom periodu i značajno strukturno unapređena fiskalna pozicija zemlje, omogućili su prostor za relaksaciju fiskalne politike u kriznim vremenima.

Izbijanjem pandemije COVID-19 početkom 2020. godine i uvođenjem mera za zdravstvenu zaštitu stanovništva, globalna ekonomija je ušla u krizu bez presedana. Uticaj na fiskalnu poziciju je bio vidljiv kroz smanjene prihoda budžeta, koji su posledica usporavanja ekonomske aktivnosti usled pandemije, i dramatično većih rashoda uslovljenih većim troškovima zdravstvene zaštite i donošenjem obimnog paketa pomoći privredi i građanima. U takvoj situaciji, uobičajena analiza privrednog ciklusa, kvantifikacija fiskalnih multiplikatora i ocena elastičnosti fiskalnog balansa u odnosu na proizvodni jaz ne daje sasvim korektne ocene fiskalne pozicije zemlje. Odgovor fiskalne politike na složenu ekonomsku situaciju uzrokovanu pandemijom koronavirusa u 2020. i 2021. godini, predstavljen je opsežnim paketom mera pomoći privredi. U slučaju odsustva mera podrške privredi i stanovništvu blag pad BDP u 2020. godini i snažan oporavak tokom 2021. godine bi izostao, a veća kontrakcija privrede bi uticala na znatno sporiji oporavak u narednom srednjoročnom periodu.

_______
7 Detaljniji opis korišćene metodologije i rezultata mogu se pronaći u Fiskalnoj strategiji za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu ili putem linka https://www.mfin.gov.rs//upload/media/jzsbpL_601ab1585ca02.pdf

Tabela 25. Fiskalni bilans i komponente za obračun ciklično prilagođenog bilansa u periodu 2005-2027. godine, % BDP*

* Za period 2024-2027. godine prikazane su projektovane vrednosti.
** Strukturni bilansi dobijeni su isključivanjem procenjenih jednokratnih prihoda i rashoda. Za period od 2024. do 2027. godine jednokratnim rashodima su tretirani i deo kapitalnih rashoda za potrebe izložbe EXPO 2027, kao i deo rashoda za vojnu opremu.
Izvor: Ministarstvo finansija

Proizvodni jaz, ciklično prilag. i strukturni
fisk. bilans u periodu 2005-2027. god, % BDP*

Karakter i efekti fiskalne politike u periodu
2006-2027. godine, % BDP*

* Za period 2024-2027. godine prikazane su projektovane vrednosti.

Strukturna fiskalna pozicija zemlje nije narušena u periodu između 2020. i 2022. godine, zbog toga što su sprovedene mere pomoći privredi i stanovništvu iz domena fiskalne politike bile vremenski ograničenog karaktera. Osim toga, energetska kriza uslovila je značajne intervencije države u domenu obezbeđivanja energetske stabilnosti u 2022. godini. Na ove potrebe, utrošeno je 2,7% BDP. Tokom 2022. godine realizovana je i pomoći stanovništvu u visini od 0,9% BDP. Osim povećanih izdataka za energente, pomoć stanovništvu i privredi, obezbeđena je i smanjenjem akciza na naftne derivate.

Tokom 2023. godine, promena u strukturnoj poziciji sektora države delom je uslovljena izmenom formule za usklađivanje penzija u skladu sa posebnim fiskalnim pravilima kao i vanrednim povećanjem penzija u 2022. i 2023. godini. Posebno fiskalno pravilo uvodi direktnu vezu između načina usklađivanja penzija i učešća ovog oblika rashoda u BDP. Ovakvo sistemsko rešenje obezbeđuje da primanja i standard penzionera u većoj meri reflektuju ekonomsku snagu zemlje, bez ugrožavanja održivosti javnih finansija. Ostatak blagog pogoršanja strukturne fiskalne pozicije posledica je i rasta učešća rashoda za kamate u BDP. Uvećani troškovi zaduživanja, kao posledica mera za suzbijanje inflatornih tendencija na domaćem i međunarodnom tržištu, svakako će i u narednom periodu imati negativan efekat sličnog intenziteta.

Vanredno povećanje penzija krajem 2023. godine, kao i značajno povećanje roditeljskog dodatka u 2024. godini, ima preneti efekat na kretanje strukturnog rezultata i tokom narednog perioda. Međutim, ovim fiskalnim okvirom, određena je kretanje i gornja granica strukturnog fiskalnog rezultata, sa osnovnim ciljem da se obezbedi održiv nivo i opadajuća putanja javnog duga. U periodu od 2023. i 2025. godine rast rashoda za kamate u određenoj meri takođe povećava nivo strukturnog deficita. Nakon toga, postepenim smanjenjem učešća kamata u BDP, otvara se prostor za povećanje drugih produktivnih oblika rashoda.

Kako je fiskalni impuls definisan kao razlika dva uzastopna ciklično prilagođena (primarna) rezultata, ocenjuje se da je fiskalna politika tokom 2020. godine bila izrazito ekspanzivno-kontraciklična, usmerena na ublažavanje negativnog ekonomskog ciklusa. Usled nešto manjeg obima paketa mera ekonomske podrške u 2021. godini, fiskalna politika je restriktivnija nego prethodne godine, a po karakteru takođe kontraciklična. Za period od 2022. do 2023. godine, ocenjeno je da je fiskalna politika blago restriktivna, i pored značajnih izdvajanja za ublažavanje energetske krize. Delom je to i posledica rasta rashoda za kamate koji se isključuju iz obračuna primarnog rezultata. U periodu od 2025. do 2027. godine, a u skladu sa planiranim fiskalnim okvirom, ocenjena fiskalna politika je blago ekspanzivna. Osnovni razlog za to leži u realizaciji snažnog investicionog ciklusa za potrebe manifestacije EXPO 2027, ali i ostalih značajnih infrastrukturnih projekata koji će, i u periodu nakon njihove realizacije, uticati na povećanje stope privrednog rasta.

Karakter i efekti fiskalne politike u periodu
2006-2024. godine, % BDP

6. Simulacija putanje javnog duga

U ovom delu prezentovaćemo kraću retrospektivu kretanja javnog duga u periodu od 2008. do 2024. godine i projekcije za naredni trogodišnji period od 2025. do 2027. godine, u skladu sa predviđenim fiskalnim okvirom. Nakon toga prikazana je i simulacija različitih scenarija kretanja duga u periodu od 2028. do 2030. godine.

U periodu od 2008. do 2014. godine deficit sektora države je značajno povećan uz istovremeno eksplozivnu putanju rasta javnog duga, pri čemu je odnos duga i BDP više nego udvostručen. Mere fiskalne konsolidacije usvojene krajem 2012. i tokom 2013. godine delimično su ublažile ovaj trend, ali je nivo javnog duga i dalje značajno rastao. Smanjivanje primarnog deficita u periodu 2012-2014. godine nije bilo dovoljno da stabilizuje učešće nivoa javnog duga u BDP. Efekti prvog talasa fiskalne konsolidacije, koja se odnosila uglavnom na prihodnu stranu, izostali su, usled povećanog obima sive ekonomije, karakterističnog u periodu nakon podizanja poreskih stopa. Na rashodnoj strani, visoke kamate i određeni jednokratni rashodi su dodatno pogoršavali fiskalnu poziciju.

Javni dug sektora države u periodu
2008-2024. godine, % BDP

* aproksimacija lokalnog duga
** procena za 2024. godinu

Mere fiskalne konsolidacije donete krajem 2014. godine spustile su primarni deficit i usporile rast javnog duga već tokom 2015. godine, a do smanjenja javnog duga u BDP došlo je u 2016. godini, godinu dana ranije nego što je bilo predviđeno aranžmanom sa MMF. U 2016. godini ostvaren je primarni suficit od 1,6% BDP, čime su se konačno stekli uslovi za pad učešća javnog duga u BDP. Nakon toga, u 2017. godini, uz ostvareni primarni fiskalni suficit od 3,5% BDP dolazi do još značajnijeg pada učešća duga, za oko 10 p.p., na 56,3% BDP. Tokom 2018. godine nastavljen je trend smanjenja učešća javnog duga u BDP na 52,1% BDP. Fiskalna relaksacija tokom 2019. godine nije ugrozila opadajuću putanju javnog duga. Pozitivan primarni fiskalni rezultat u 2019. godini od 1,7% BDP uticao je na dalje smanjenje javnog duga za još 1,6 p.p. BDP.

Period od 2020. godine obeležila je jedna od najvećih zdravstvenih i posledično ekonomskih kriza u poslednjih nekoliko decenija, izazvana pandemijom COVID-19. Najvažniji faktori koji su uticali na kretanja duga tokom pomenutog perioda su nivo ukupnog i primarnog fiskalnog deficita, dodatne potrebe za finansiranjem i otplata dospelog dela duga. Ostvareni fiskalni deficit od 7,7% BDP (primarni deficit od 5,8% BDP) u 2020. godini i deficit od 3,9% BDP u 2021. godini, uticali su na to da se, do tada, opadajuća putanja učešća javnog duga privremeno preokrene. I pored toga, učešće javnog duga sektora države u BDP u 2021. godini blago opada na 54,5% BDP. Uspeh prethodnog programa strukturnog fiskalnog prilagođavanja omogućio je da Republika Srbija bez teškoća obezbedi neophodno finansiranje fiskalnog deficita tokom trajanja pandemije COVID-19, kao i nesmetanu otplatu dospelog duga.

Nakon zdravstvene krize nastupila je energetska kriza, tokom 2022. i 2023. godine, period koji su obeležili značajni inflatorni pritisci. Neizvesnost u pogledu toka i trajanja krize, u ovom periodu, zahtevala je oprezno vođenje fiskalne politike, i pored značajnih izdvajanja od strane države kako bi se obezbedilo nesmetano snabdevanje energentima. U 2022. i 2023. godini, ostvareni nivoi primarnog fiskalnog rezultata (primarni deficiti 1,6% i 0,5% BDP respektivno), omogućili su dalji pad učešća javnog duga. Na kraju 2024. godine projektovani primarni fiskalni deficit od 0,9%, spušta učešće javnog duga na nivo 47,9% BDP.

Primarni rezultat koji stabilizuje učešće duga
u BDP i ostvareni/projektovani rezultat*, % BDP

* Za period 2024. do 2027. date su projektovane vrednosti.
Izvor: Ministarstvo finansija

Analizom primarnog stabilizacionog jaza, koji je definisan kao razlika između ostvarenog primarnog rezultata i primarnog rezultata koji je neophodan da bi se stabilizovalo učešće javnog duga u tekućoj godini, moguće je oceniti postavljene kvantitativne fiskalne limite. Od 2016. godine prisutan je pozitivan primarni stabilizacioni jaz, a putanja duga preokrenuta. Tokom 2017. i 2018. godine pozitivan jaz se povećava i u tom periodu je ostvareno najveće smanjenje učešća duga u BDP. Suprotan trend beleži se tokom 2020. godine kad se dostiže najveća negativna vrednost ovog pokazatelja. Nakon toga u periodu od 2021-2024. godine primarni stabilizacioni jaz postaje pozitivan, čime se omogućava postepeno smanjenje nivoa javnog duga. U periodu od 2025-2027. godine, u skladu sa fiskalnim okvirom datim u ovom dokumentu, projektovane su blage pozitivne vrednosti ovog parametra.

Osnovni scenario u ovom dokumentu predviđa povećanje deficita sa 2,7% u 2024. godini na 3% BDP u periodu od 2025. do 2027. godine. Ovakvom putanjom deficita, učešće javnog duga u BDP se smanjuje na 46,5% na kraju 2027. godine. Za period od 2028. do 2030. godine data je simulacija tri scenarija kretanja javnog duga, pri čemu se u svakom podrazumeva odgovarajuća reakcija države u pogledu nivoa fiskalnog deficita. Dva alternativna scenarija simuliraju efekte eksternih fiskalnih i/ili makroekonomskih šokova i neophodno prilagođavanje fiskalne politike.

Pretpostavke u osnovnom scenariju su:

- u periodu od 2025. do 2027. godine fiskalni deficit se planira na nivou datim ovim fiskalnim okvirom. Nakon toga, do 2028. godine planira se fiskalni deficit na maksimalnom nivou od 2,5%, uz spuštanje na nivo od 1,5% do 2030. godine. Na ovaj način, uz ostale pretpostavke dolazi do konstantnog smanjenje učešća javnog duga u BDP na nivo od 44,8% BDP u 2030. godini.

- pretpostavljena prosečna stopa realnog rasta BDP od 4% u dugom roku. Ovakve makroekonomske performanse omogućavaju da se i u slučaju relativno relaksirane fiskalne politike obezbedi poželjno kretanje nivoa duga;

- usporavanje inflacije i nakon toga zadržavanje na nivou od 3% prosečno u dugom roku;

- sporiji rast fiskalnih prihoda u odnosu na nominalni rast BDP usled promene strukture privrede, jačanja investicione aktivnosti i rasta izvoza. Ne predviđaju se značajnije promene u poreskoj politici, uz zadržavanje relativno visokog nivoa kapitalnih rashoda;

- izostanak neto prirasta izdatih garancija nakon 2027. godine;

- izostanak značajnih priliva od privatizacije u posmatranom periodu. Eventualni veći privatizacioni prihodi smanjuju potrebu za finansiranjem i dodatno smanjuju učešće javnog duga.

Upravljanje i održivost javnog duga će se dodatno obezbediti:

- ograničenjem zaključivanja novih projektnih zajmova u slučajevima da prethodno odobreni zajmovi nisu efikasno korišćeni;

- otkupom jednog dela skupog duga korišćenjem sredstava iz povoljnijih zajmova ili privatizacionih prihoda ukoliko za to postoje mogućnosti;

- identifikacijom i boljim upravljanjem fiskalnim rizicima.

Tabela 26. Simulacija nivoa ukupnog duga u osnovnom scenariju do 2030. godine, % BDP

Izvor: Ministarstvo finansija

Na narednom grafikonu su prikazane simulacije dva alternativna scenarija kretanja javnog duga, u zavisnosti od promena određenih pretpostavki u osnovnom scenariju. U oba slučaja predviđana je odgovarajuća reakciju fiskalne politike kako bi se nivo javnog dug zadržao pod kontrolom.

Poređenje različitih scenarija i uticaj na
visinu javnog duga, % BDP

Scenario "usporeni rast nakon 2027." podrazumeva prosečan realni rast BDP od oko 1% u posmatranom periodu, uz isti nivo fiskalnog deficita u odnosu na osnovni scenario. Javni dug prema ovom scenariju beleži kontinuiran umereni rast i na kraju 2030. godine dostiže nivo od 48,7% BDP. Predviđena putanje fiskalnog deficita obezbeđuje da, i pored dužeg perioda niskih stopa realnog rasta, ne dolazi do prekomerne akumulacije javnog duga. Međutim ovo ne podrazumeva automatski i isti nivo fiskalnog prilagođavanja kao u osnovnom scenariju, jer je potrebna veća akomodacija na rashodnoj strani u situacijama kada se beleži niži privredni rast. Iako ne podrazumeva snažan jednokratni šok, ovaj scenario pokazuje dugoročnu neodrživost niskih stopa realnog rasta po ekonomski razvoj zemlje, uprkos tome što se nivo javnog duga drži pod kontrolom.

Scenario "fiskalni šok nakon 2027. godine" podrazumeva realizaciju vanrednog događaja (prirodna, zdravstvena, ekonomska i dr. vanredna okolnost) sa dualnim dejstvom i na fiskalni i realni sektor. Kako bi se ublažile posledice takve krize (šoka) država je primorana da reaguje većim izdvajanjima na rashodnoj strani ili privremenim smanjenjem poreza, što jednostrano pogoršava fiskalne performanse. Dejstvo krize na realni sektor, u zavisnosti od vrste šoka, može da bude veoma različito po intenzitetu, načinu i dužini delovanja, ali izvesno ima za posledicu pad ili usporeni rast BDP kao i negativno dejstvo na prihodnu stranu budžeta. Ovi višestruki negativni faktori dovode do snažne negativne promene fiskalne pozicije zemlje u vidu povećanja fiskalnog deficita, i u apsolutnom iznosu i izraženog kao udeo u BDP.

Predstavljeni scenario, usled vanrednih nastalih okolnosti, podrazumeva naglo povećanje fiskalnog deficita na 9% BDP uz istovremeni realni pad BDP od 3,5%. Kao posledica toga, učešće javnog duga se rapidno povećava na nivo od 56,2% BDP. Iako bi bilo moguće sprovesti mere kojima bi se prekomeran nivo fiskalnog deficita naglo eliminisao, takvo ekstremno fiskalno prilagođavanje u jednoj godini proizvelo bi dodatne negativne efekte po stanovništvo, kao i dalje pogoršanje oslabljenih ekonomskih performansi privrede. U ovom slučaju bilo bi svrsishodno i očekivano da Vlada predvidi postepeno fiskalno prilagođavanje u naredne dve godine. Tako bi se u 2029. godini, prema ovom scenariju planirao fiskalni deficit od 2%, što bi uz simulirano odsustvo realnog rasta BDP u toj godini, proizvelo dalje minimalno povećanje učešća javnog duga. Nakon toga u 2030. godini planiran je izbalansirani fiskalni rezultat, koji dovodi do preokretanja putanje duga. Na kraju ovog kriznog perioda, uz očekivani oporavak privrednog rasta od 3%, nakon 2030. godine, učešće javnog duga pada ispod 55%, čime se omogućava postepena relaksacija fiskalne politike.

Ove simulacije pored ostalog pokazuju moguće pravce delovanja fiskalne politike u različitim scenarijima. Istovremeno one daju i potvrdu o tome da je osnovni scenario dat ovim fiskalnim okvirom operabilan i sprovodljiv i da ispunjava svoju svrhu, a to je dugoročna održivost fiskalne pozicije zemlje.

III STRATEGIJA UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM OD 2025. DO 2027. GODINE

Prema Zakonu o javnom dugu, kao pravnom osnovu zaduživanja Republike Srbije, javni dug čine sve direktne obaveze Republike po osnovu zaduživanja, kao i garancije izdate od Republike za zaduživanje javnih preduzeća i jedinica lokalne samouprave, kao i drugih pravnih lica. Republika se može zaduživati u domaćoj i stranoj valuti, radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama. Odredbama Zakona o javnom dugu naznačeno je da javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike Srbije u odnosu na otplatu glavnice, kamate i ostalih pripadajućih troškova.

Za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom korišćen je kvantitativni pristup, identifikujući moguća ograničenja kroz makroekonomske pokazatelje, analizu troškova i rizika i tržišnih uslova koji utiču na upravljanje javnim dugom. U svrhu analize korišćeni su instrumenti finansiranja dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu. Strategija upravljanja javnim dugom zasniva se na principima koji definišu potrebu za transparentnim i predvidivim procesom zaduživanja, uz permanentan razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Situacija na međunarodnom i domaćem finansijskom tržištu, uspešna primena mera fiskalne konsolidacije uz dobru koordinaciju fiskalne i monetarne politike dovela je do značajnog pada troškova zaduživanja na dinarskim i evro denominovanim hartijama od vrednosti u periodu od 2012. do 2021. godine i smanjivanja riziko premije za srpske državne hartije od vrednosti. Međutim, početkom 2022. godine dolazi do značajnog rasta kamatnih stopa izazvanog eksternim uticajem, koji je nastavljen i u 2023. godini, da bi tokom 2024. godine došlo do njihove stagnacije i blagog pada.

Fiskalna strategija predviđa smanjenje javnog duga sektora države do kraja 2027. godine na nivo od 46,5% BDP, pri čemu se u skladu sa smernicama upravljanja javnim dugom definisanim od strane Svetske banke i MMF, u okviru Strategije upravljanja javnim dugom vrši stres-scenario analiza uticaja promene deviznog kursa domaće valute u odnosu na valute u kojima je denominovan javni dug Republike Srbije.

U poslednjih deset godina učinjen je značajan napredak u pogledu povećanja prosečne ročnosti dinarskih državnih hartija od vrednosti i smanjenja troškova finansiranja po osnovu ovog vida zaduživanja, čime je smanjena izloženost riziku refinansiranja. Bitno je napomenuti da je u navedenom periodu prosečna ponderisana kuponska stopa na dinarske državne hartije od vrednosti smanjena sa 13,68%, koliko je iznosila na kraju 2012. godine, na 5,10% na kraju avgusta 2024. godine.

Strategijom upravljanja javnim dugom se definišu osnovne mere za dalji nastavak razvoja dinarskog tržišta državnih hartija od vrednosti. Razvojem ovog tržišta očekuje se da će doći do daljeg rasta unutrašnjeg duga i povećanja njegovog učešća u ukupnom dugu, kao i smanjenja izloženosti javnog duga prema deviznom riziku, što će pozitivno uticati na povećanje kreditnog rejtinga Republike Srbije.

Nakon uspešno sprovedenih mera fiskalne konsolidacije u 2016. godini je preokrenuta rastuća putanja kretanja javnog duga i učešće javnog duga u BDP, te dolazi do pada učešća sa 67,2% BDP koliko je iznosilo na centralnom nivou vlasti na kraju 2015. godine na 65,2% na kraju 2016. godine. Tokom 2017. godine došlo je do značajnog pada na 55,5% BDP. Trend je nastavljen i tokom 2018. godine kada udeo javnog duga u BDP pada na 51,4%, kao i tokom 2019. godine kada je učešće javnog duga u BDP smanjeno na nivo od 49,7% BDP. Kako bi se smanjio uticaj krize izazvane pandemijom virusa COVID-19, javila se potreba za finansiranjem mera podrške privredi i građanima, što je rezultiralo rastom učešća duga u BDP na 54,4% na kraju 2020. godine. Tokom 2021. godine dolazi do blagog pada navedenog pokazatelja, tako da je učešće javnog duga u BDP na kraju 2021. godine iznosilo 53,9%. Pozitivni trend je nastavljen i u narednim godinama, tako da je na kraju 2022. godine učešće iznosilo 52,4%, a na kraju 2023. godine 48,0%. Na kraju avgusta 2024. godine učešće javnog duga u BDP je iznosilo 46,4%.

Usled pojačane kontrole izdavanja garancija u poslednjih deset godina garantovani javni dug je značajno smanjen i beleži pad sa 2,8 milijarde EUR koliko je iznosio na kraju 2013. godine na 1,8 milijardi EUR na kraju avgusta 2024. godine, dok je njegovo učešće u BDP u istom periodu palo sa 7,6% na samo 2,1%.

Pozitivni fiskalni rezultati koje ostvaruje Republika Srbija potvrđeni su i preko kretanja kreditnog rejtinga Srbije poslednjih nekoliko godina. Zahvaljujući odgovornoj makroekonomskoj politici koju Republika Srbija kontinuirano sprovodi godinama unazad po prvi put je dobijen investicioni rejting. Rejting agencija Standard and Poor’s je 4. oktobra 2024. godine povećala je kreditni rejting Republike Srbije na investicioni, na nivou BBB- sa stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšanje. I kod ostale dve agencije se uskoro očekuje dobijanje investicionog rejtinga, na šta ukazuju i njihovi poslednji izveštaji. Fitch Ratings je u najnovijem izveštaju od 9. avgusta 2024. godine potvrdio kreditni rejting Republike Srbije na nivou BB+, i povećao izglede za njegovo dalje povećanje sa stabilnih na pozitivne. Rejting agencija Moody’s je u poslednjem izveštaju 30. avgusta 2024. godine potvrdila kreditni rejting Republike Srbije na nivou Ba2 i povećala izglede za njegovo dalje povećanje sa stabilnih na pozitivne. Dobijanje investicionog rejtinga će značajno uticati na dalje smanjivanje troškova finansiranja Republike Srbije. Očekuje se proširivanje baze investitora, s obzirom da određeni investitori nisu do sada ulagali u državne obveznice Republike Srbije usled poslovne politike da se ne ulaže u zemlje koje nemaju investicioni rejting, odnosno zbog limita koje imaju za ulaganje u obveznice ovih zemalja. Ovo će dovesti do nižih troškova zaduživanja i na domaćem i na međunarodnom tržištu, usled manje rizičnosti koje nose instrumenti koje će izdavati Republika Srbija. Niži troškovi zaduživanja će dovesti do ušteda u budžetu, uz istovremeno smanjivanje rizičnosti portofolija javnog duga.

Republika Srbija je tokom 2020. godine u dva navrata emitovala evroobveznice kako bi finansirala paket mera pomoći privredi i građanima u cilju minimiziranja uticaja krize izazvane pandemijom virusa COVID-19 i prevremeno otplatile ranije emitovane skupe evroobveznice. Prva emisija evroobveznica je bila 15. maja 2020. godine, u evrima, u najdelikatnijem trenutku u prvom talasu pandemije, u ukupnom iznosu od 2,0 milijarde EUR. Kuponska stopa je iznosila 3,125%, dospeva 2027. godine. Druga emisija evroobveznica je bila 1. decembra 2020. godine, u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde američkih dolara sa dospećem 2030. godine. Kuponska stopa je iznosila 2,125%, a finalna kamatna stopa u evrima, nakon realizacije hedžing transakcije 1,066%. Povratak na dolarsko tržište hartija i nova emisija denominovana u dolarima, omogućile su Srbiji da ostane prisutna u indeksu obveznica tržišta u razvoju - EMBI Index, čime je osigurana njena vidljivost na američkom tržištu kapitala, kao i na široj međunarodnoj investicionoj mapi. Sredstvima emisije evroobveznica iz decembra 2020. godine izvršena je prevremena otplata 900 miliona dolara evroobveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 milijarde dolara koliko je dospevalo u septembru 2021. godine. Prevremeno su otkupljene obveznice koje su bile emitovane po kuponskoj stopi od čak 7,25%.

Kako bi snizila troškove finansiranja i produžila ročnost duga Republika Srbija je 3. marta 2021. godine uspešno iskoristila još uvek povoljne uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i po prvi put emitovala dvanaestogodišnje evroobveznice denominovane u evrima u iznosu od jedne milijarde evra po kuponskoj stopi od 1,65%. Republika Srbija je 23. septembra 2021. godine ponovo pomerila granice u izboru finansiranja svojih investicija izlaskom na međunarodno tržište zelenih obveznica. Zelena evroobveznica emitovana je u iznosu od 1,0 milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i kuponskom stopom od 1,00%, najnižom do sada postignutom na međunarodnom tržištu. Republika Srbija se svrstala u red retkih evropskih zemalja koje su na međunarodnom finansijskom tržištu emitovale zelene evroobveznice namenjene isključivo za finansiranje ekološki prihvatljivih projekata. Istovremeno, sa emisijom zelene evroobveznice, emitovana je i petnaestogodišnja evroobveznica najduže ročnosti do sada u iznosu od 750 miliona evra, sa godišnjom kuponskom stopom od 2,05%, čijom emisijom je dodatno povećana ročnost javnog duga.

U januaru 2023. godine su izdate evroobveznice ročnosti pet i deset godina u ukupnom iznosu od 1,75 milijardi dolara (750 miliona dolara na pet godina i 1 milijarda dolara na deset godina). Evroobveznica ročnosti pet godina emitovana je uz kuponsku stopu od 6,25%, dok je evroobveznica ročnosti deset godina emitovana uz kuponsku stopu od 6,50%. 12. juna 2024. godine Republika Srbija je uspešno realizovala emisiju održivih (ESG - Environmental, Social and Governance) evroobveznica denominovanih u američkim dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu ročnosti deset godina u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dolara uz kuponsku stopu od 6,00%.

Vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Republika Srbija je u decembru 2020. godine po prvi put realizovala hedžing transakciju, tj. korišćenje finansijskih derivata u svrhu zaštite od deviznog i kamatnog rizika, u skladu sa međunarodnim ISDA standardima (International Swaps and Derivatives Association), odnosno unakrsna valutna svop transakcija kojom su obaveze po osnovu emitovane obveznice konvertovane iz američkih dolara u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi. Svoje obaveze po osnovu emisije denominovane u dolarima, u iznosu od 1,2 milijardi USD, Republika Srbija će isplaćivati u evrima po kuponskoj stopi od 1,066% na nominalnu vrednost emisije nakon konverzije od 1,016 milijardi evra. Iskorišćen je povoljan odnos kursa evra i američkog dolara u datom trenutku, kao i divergencije između dolarskih i evarskih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala i postignuta je najpovoljnija cena zaduživanja, uz optimizaciju valutne strukture javnog duga, a sve u cilju zaštite od rizika promene deviznog kursa. Tokom januara 2021. godine realizovana je druga svop transakcija, kojom je obaveza po osnovu Sporazuma o reprogramu duga između Republike Srbije i Kuwait Investment Authority konvertovana iz američkih dolara u evre, po značajno nižoj kamatnoj stopi. Obaveze po osnovu navedenog reprogramiranog zajma, ugovorene u dolarima po kamatnoj stopi od 1,5%, Republika Srbija će isplaćivati u evrima po kamatnoj stopi od 0,393%. U martu 2021. godine je zaključena nova svop transakcija kojom je kredit kod Export - Import Bank of China za projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na autoputu E70/E75, koji je 2018. godine inicijalno ugovoren u kineskim juanima konvertovan u evre sa negativnom kamatnom stopom. Navedeni zajam, na koji je plaćana fiksna kamatna stopa od 2,50% godišnje u kineskim juanima, konvertovan je u evre po fiksnoj negativnoj kamatnoj stopi od -0,07%. Kako je ugovorena negativna kamatna stopa, Republika Srbija neće imati nikakve troškove po osnovu kamata u prvih pet godina svop aranžmana, koji važi do 2030. godine, već će ostvarivati dodatna primanja od banaka sa kojima je transakcija zaključena. 24. novembra 2021. godine realizovana je još jedna, četvrta po redu, svop transakcija kojom su obaveze po osnovu zajma uzetog od Fonda za razvoj Abu Dabija, 2016. godine, inicijalno ugovorene u dirhamima, sa plaćanjem u američkim dolarima, konvertovane u evre. Dug i obaveze po osnovu navedenog zajma na koji je plaćana fiksna kamatna stopa od 2,25% godišnje, zamenjeni su u evre po godišnjoj kamatnoj stopi od 0,96%. U 2023. godini su odmah nakon emitovanja evroobveznica zaključene hedžing transakcije, tj. obaveze po osnovu emisije dolarskih evroobveznica su konvertovane u obaveze u evrima, tako da nakon izvršenog cross currency swap-a, varijabilna kamatna stopa za petogodišnju obveznicu iznosi šestomesečni euribor + 2,908%, a za desetogodišnju obveznicu šestomesečni euribor + 3,073%. U junu 2024. godine, istovremeno sa emitovanjem desetogodišnje dolarske održive evroobveznice uz kuponsku stopu od 6% (ESG - Environmental, Social, and Governance), zaključena je svop transakcija, čime su obaveze u dolarima konvertovane u obaveze u evrima uz fiksnu kamatnu stopu od 4,754%.

Tokom 2020. godine nastavljeno je sa emitovanjem "benčmark" obveznica na domaćem tržištu. Emitovane su obveznice ročnosti 5,5 i 12,5 godina u RSD nominalne vrednosti od po 100 milijardi dinara, čiji obimi su povećani na po 150 milijardi dinara tokom 2021. godine. 30. juna 2021. godine dinarske benčmark obveznice Republike Srbije ročnosti 7, 10 i 12,5 godina uključene su u J.P. Morgan GBI-EM Index. Uključivanjem u navedeni indeks načinjen je značajan napredak u jačanju likvidnosti sekundarnog tržišta državnih obveznica i obezbeđen dolazak novih međunarodnih investicionih fondova, što će rezultirati većom konkurencijom i daljim padom troškova zaduživanja. U martu 2024. godine, u J.P. Morgan GBI-EM Index uključena je i benčmark obveznica Republike Srbije ročnosti 8 godina nominalne vrednosti 150 milijardi dinara emitovana 2023. godine. U oktobru 2021. godine, Clearstream, međunarodni centralni registar hartija od vrednosti, koji obavlja poslove kliringa i saldiranja (ICSD), otvorio je račun hartija od vrednosti u domaćem registru i putem posrednika - ovlašćenog učesnika na lokalnom tržištu, omogućio stranim investitorima saldiranje srpskih obveznica u dinarima.

Valutni rizik je smanjen tokom prethodnih godina, iako je tokom poslednje tri godine došlo do izvesnog pogoršanja ovog pokazatelja usled specifičnih okolnosti na tržištu, te neophodnosti intenzivnijeg korišćenja međunarodnog finansijskog tržišta, kako bi se minimizirali troškovi zaduživanja. Udeo javnog duga u domaćoj valuti u ukupnom javnom dugu centralnog nivoa vlasti je na kraju 2008. godine iznosio samo 2,6%, a do kraja 2020. godine je porastao na 30,5%, ali je nakon toga usled zaduživanja u većoj meri na inostranom tržištu zbog povoljnijih uslova, došlo do pada učešća na 21,7% na kraju 2023. godine, da bi došlo do malog poboljšanja tokom 2024. godine, te je na kraju avgusta učešće iznosilo 21,8%. Rastu dinarskog duga prethodnih godina su pre svega doprinele emisije dinarskih državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu hartija od vrednosti. Tokom 2019. i 2020. godine je izvršen prevremeni otkup skupih evroobveznica emitovanih u 2011. i 2013. godini u američkim dolarima, a tokom februara 2020. godine redovna otplata dolarske obveznice emitovane u 2013. godini. U decembru 2020. godine je zaključena i prva hedžing transakcija kojom je emitovana evroobveznica u američkim dolarima, odmah konvertovana u evre. U januaru 2021. godine je zaključena još jedna hedžing transakcija kojom su obaveze u američkim dolarima konvertovane u evre. U januaru 2023. i junu 2024. godine su zaključene nove hedžing transakcije kojim su emitovane evroobveznice u američkim dolarima, odmah konvertovane u evre. Zahvaljujući svim ovim transakcijama, došlo je do pada njegovog učešća u ukupnom javnom dugu sa 33,9% koliko je iznosilo na kraju 2016. godine na 12,9% na kraju avgusta 2024. godine.

Troškovi zaduživanja su takođe značajno sniženi tokom prethodnih godina. Učešće troškova kamata u BDP je palo sa 2,8% (centralni nivo vlasti) koliko je iznosilo 2015. godine na 1,7% u 2023. godini.

Na kraju avgusta 2024. godine ukupno stanje javnog duga sektora države iznosilo je 4.484,6 mlrd dinara, odnosno 46,7% BDP. Od toga se na direktne obaveze odnosilo 4.249,0 mlrd dinara, na indirektne obaveze 205,7 mlrd dinara, dok se 29,7 mlrd dinara odnosi na negarantovani dug jedinica lokalne samouprave i 253,1 milion dinara na negarantovani dug JP "Putevi Srbije" i preduzeća "Koridori Srbije" d.o.o.

Učešće javnog duga sektora države u BDP,%

Tabela 27. Javni dug sektora države Republike Srbije u periodu kraj 2021-31. avgust 2024. godine

U poslednje četiri godine primetan je intenzivan rast javnog duga centralnog nivoa vlasti u evrima. Usled povoljnijih uslova za zaduživanje na inostranom tržištu, emitovane su u više navrata evroobveznice u evrima i američkim dolarima koje su odmah nakon transakcije konvertovane u evre. Pored toga deo duga u američkim dolarima, kineskim juanima i UAE dirhamima je konvertovan u evre, usled daleko manje oscilacije kursa evra prema dinaru, u odnosu na navedene valute, kako bi se smanjio valutni rizik. Tokom 2022. i 2023. godine došlo je do rasta duga u specijalnim pravima vučenja, usled zaduživanja kod MMF po povoljnim uslovima. To Tokom 2022. i 2023. godine primetan je pad duga u dinarima, zbog redovne otplate dospelih državnih obveznica, dok u prvih osam meseci 2024. godine dolazi do njegovog rasta. Česte oscilacije kursa američkog dolara prema dinaru pokazuju punu opravdanost odluke da se maksimalno smanji dolarski dug i na taj način minimizira valutni rizik, kao i da je za zaključivanje svop transakcija izabran pravi momenat. Usled zaključenih svop transakcija, a takođe sa ciljem da se minimizira valutni rizik, značajno je smanjen dug u ostalim valutama.

Tabela 28. Stanje javnog duga centralnog nivoa države po originalnim valutama u periodu kraj 2021-31. avgust 2024. godine, u milionima

Prema podacima od 31. avgusta 2024. godine, najveći deo javnog duga sektora države Republike Srbije je denominovan u evrima i iznosi 58,7%. Zatim su najviše zastupljeni dinar sa 21,8% i američki dolar sa 12,9%. Ostatak duga je denominovan u specijalnim pravima vučenja 6,3% i ostalim valutama 0,4%. Zahvaljujući kontinuiranom razvoju domaćeg tržišta hartija od vrednosti i postepenom povećanju obima emisija u domaćoj valuti, došlo je do rasta učešća duga u domaćoj valuti u prethodnim godinama, sa 16,4%, na kraju 2011. godine na 30,4% u 2020, ali nakon toga dolazi do njegovog pada usled nešto većih potreba za finansiranjem i promenjenih tržišnih okolnosti.

Valutna struktura duga sektora države u periodu od 2021. do 31. avgusta 2024. godine

Valutna struktura duga sektora države u
periodu od 2021. do 31. avgusta 2024. godine

Na dan 31. avgust 2024. godine, najveći deo javnog duga sektora države Republike Srbije je sa fiksnom kamatnom stopom - 72,5%, dok se na javni dug sa varijabilnom kamatnom stopom odnosi 27,5% ukupnog javnog duga. Među varijabilnim kamatnim stopama najviše je zastupljen EURIBOR sa učešćem od 70,0%, zatim varijabilna kamatna stopa za specijalna prava vučenja 22,7% i Belibor 7,1%, dok je učešće obaveza sa ostalim kamatnim stopama 0,2%.

Struktura kamatnih stopa duga sektora države u
periodu od 2021. do 31. avgusta 2024. godine, %

U periodu od 2014. do 2021. godine došlo je do značajnog pada troškova zaduživanja, koji je najizraženiji kod državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu. Do pada je došlo zahvaljujući razvoju tržišta kapitala državnih obveznica, rastu kreditnog rejtinga zemlje, odnosno smanjenju premije rizika, niskoj stopi inflacije i smanjenju referentne kamatne stope NBS. Prosečno ponderisana kamatna stopa na javni dug je pala sa 5,70% koliko je iznosila na kraju 2014. godine na 2,53% koliko je iznosila na kraju 2021. godine. Primetan je još izraženiji pad kod dinarskih državnih hartija od vrednosti, kod kojih je prosečna ponderisana kuponska stopa smanjena sa 10,68% na kraju 2014. godine na 5,10% na kraju avgusta 2024. godine. Tokom poslednje tri godine, usled visoke inflacije, došlo je do najintenzivnijeg rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu u ovom veku. Ovo se u izvesnoj meri odrazilo i na rast troškova zaduživanja Republike Srbije. Tako je na kraju avgusta 2024. godine prosečna ponderisana stopa na ukupni javni dug iznosila 3,81%.

Pregled kretanja prosečnih izvršnih kamatnih
stopa na dinarske državne hartije od vrednosti
u periodu 2011-31. avgust 2024. godine

Pregled kretanja prosečnih izvršnih kamatnih
stopa na evro denominovane državne hartije od
vrednosti u periodu 2011-31. avgust 2024. godine

Tabela 29. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2027. godine (mlrd dinara)

* uključena i sredstva za buy-back operacije

Tabela 30. Projekcije otplate kamata i glavnica do 2027. godine (% BDP)

Planirani iznosi za otplatu kamata i glavnica, na centralnom nivou države, uključuju i sredstva za buy-back operacije, tj. prevremenu otplatu duga, kako bi se skuplji dug zamenio jeftinijim, kao i premije osiguranja na eksportne kredite.

Projekcija stanja javnog duga sektora države u periodu 2024-2027. godine

Imajući u vidu projektovani primarni rezultat budžeta Republike Srbije za period 2024-2027. godine, uključujući i obim povlačenja kreditnih sredstava za projektno finansiranje od budžetskih korisnika, efekte promene deviznog kursa dinara prema evru i američkom dolaru, u osnovnom makroekonomskom scenariju, stanje duga centralnog nivoa države trebalo bi da bude na nivou od 46,0% BDP na kraju 2027. godine.

Tabela 31. Osnovna projekcija stanja javnog duga sektora države do 2027. godine

* i ostalog sektora države

Na kraju 2024. godine očekuje se da učešće javnog duga sektora države u BDP iznosi 47,9%. U narednim godinama se očekuje pad racija, koji bi u osnovnom scenariju trebalo na kraju 2025. godine da iznosi 47,5%, na kraju 2026. godine 47,0%, a na kraju 2027. godine 46,5%. U datom periodu se očekuje realizacija velikih infrastrukturnih projekata koji će biti finansirani uglavnom iz projektnih zajmova, te njihova intenzivnija realizacija u odnosu na prethodni period. Ovo je upravo jedna od tačaka gde se može videti jasna koordinacija fiskalnih i razvojnih ciljeva. Vodi se računa o održivosti javnog duga i postepenom padu njegovog učešća u BDP, uz istovremeno korišćenje novog zaduživanja za poboljšanje infrastrukturnih uslova koji dovode do rasta BDP, životnog standarda i novih investicija. Predviđa se da će negarantovani dug jedinica lokalne samouprave i ostalog sektora države u narednom periodu biti na relativno stabilnom nivou od 0,4% do 0,5% BDP.

Principi upravljanja javnim dugom

Prema Zakonu o javnom dugu, primarni cilj zaduživanja Republike Srbije i upravljanja javnim dugom je obezbeđivanje sredstava za redovno servisiranje budžetskih potreba po najpovoljnijim uslovima i troškovima finansiranja uz prihvatljiv nivo rizika. Na osnovu toga, Strategija upravljanja javnim dugom Republike Srbije definiše sledeće opšte ciljeve i principe:

1) Osigurati finansiranje fiskalnog deficita i redovno servisiranje obaveza po osnovu javnog duga Republike Srbije;

2) Definisati prihvatljiv nivo rizika koji treba da bude određen u uslovima ciljane strukture portfolija duga u smislu valutne strukture duga, strukture kamatnih stopa, strukture ročnosti i strukture duga prema instrumentima;

3) Nastaviti razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti koje se emituju na domaćem i međunarodnom tržištu, što bi pomoglo u smanjenju troškova zaduživanja u srednjem i dugom roku;

4) Omogućiti transparentnost i predvidivost procesa zaduživanja.

Strategija upravljanja javnim dugom konzistentna je sa opštim srednjoročnim makroekonomskim i fiskalnim okvirom.

Strategija upravljanja javnim dugom u narednom srednjoročnom periodu bazira se na finansiranju deficita i glavnice duga budžeta Republike Srbije putem emisija državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala kako bi bilo ispunjeno redovno servisiranje obaveza. Fleksibilnost će se ogledati u domenu izbora tržišta na kome će se vršiti zaduživanje, valute zaduživanja i instrumenata finansiranja. Izbor strukture finansiranja uzimaće u obzir trenutno stanje i trend razvoja domaćeg i međunarodnog finansijskog tržišta (nivo kamatnih stopa, premije rizika, krivu prinosa, devizne kurseve referentnih valuta) i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Cilj je da se u narednom dugoročnom periodu finansiranje obavlja pre svega emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti na domaćem tržištu. Deo finansiranja može biti obezbeđen i na međunarodnom finansijskom tržištu u srednjoročnom periodu. Uspostavljanje GMTN programa u 2020. godini omogućilo je fleksibilnost u izboru finansiranja i brži pristup finansiranju na međunarodnom tržištu.

Pozajmljivanje u stranoj valuti, kao npr. u američkim dolarima, za sobom povlači i devizni rizik usled promene kursa evro - američki dolar, te će se iz tog razloga koristiti mogućnost hedžinga.

Politika upravljanja javnim dugom mora da uzme u obzir dugoročnu perspektivu, ali se odluka o finansiranju budžetskih izdataka mora donositi godišnje. Odluka o godišnjem zaduživanju se donosi u okviru Zakona o budžetu za određenu fiskalnu godinu. U zavisnosti od promene osnovnih fiskalnih agregata moguća je korekcija plana zaduživanja tokom fiskalne godine.

Finansijski rizici i mere za upravljanje finansijskim rizicima

Uticaj finansijskih i fiskalnih rizika može dovesti do većeg rasta javnog duga nego što predviđa osnovni scenario. Rizici koji su prisutni i koji mogu da dovedu do rasta zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su: rizik refinansiranja, devizni rizik, tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije), rizik likvidnosti, kreditni i operativni rizici i rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja (struktura duga, koncentracija obaveza).

U cilju smanjenja izloženosti finansijskim rizicima potrebno je sprovoditi sledeće mere:

1. rizik refinansiranja

- povećanje učešća srednjoročnih i dugoročnih finansijskih instrumenata denominovanih u dinarima na domaćem finansijskom tržištu;

- ravnomerna raspodela obaveza po osnovu javnog duga na godišnjem nivou u narednom dugoročnom periodu;

- produžavanje prosečne ročnosti duga koji se emituje u hartijama od vrednosti;

2. devizni rizik

- nastojanje da se smanji učešće duga denominovanog u ino-valuti uz uvažavanje troškova novog duga (troškovi dinarizacije duga);

- korišćenje finansijskih derivata u cilju limitiranja efekata promene kurseva referentnih valuta;

- nastojanje da spoljni dug bude uglavnom u evrima i da se dolarski dug koristi samo ako je finansiranje na međunarodnom tržištu u dolarima jeftinije uz korišćenje finansijskih derivata za limitiranje rizika;

3. tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije)

- nastojanje da se produži prosečna ročnost domaćeg duga u dinarima;

- nastojanje da rizik po osnovu kamatnih stopa na spoljni dug ne ugrožava dugoročni cilj minimizacije troškova javnog duga;

4. rizik likvidnosti

- permanentno održavanje nivoa gotovine na računima Republike Srbije na nivou koji omogućava nesmetano finansiranje obaveza u minimumu od četiri meseca i na nivou koji omogućava apsorpciju eventualnih manjih priliva po osnovu zaduživanja u odnosu na plan;

- adekvatno upravljanje slobodnim gotovinskim sredstvima na računima Republike Srbije u skladu sa principima asset-liability management i u skladu sa mogućnostima;

5. kreditni i operativni rizici

- sprovođenje transakcija sa finansijskim derivatima samo sa finansijskim institucijama koje imaju visok kreditni rejting;

- korišćenje finansijskih instrumenata koji limitiraju kreditni rizik;

- davanje garancija i odobravanje novog duga jedinicama lokalne samouprave samo ako postoji adekvatna analiza o relativno niskom stepenu verovatnoće da se realizuje garancija ili da jedinica lokalne samouprave postane nesolventna u srednjoročnom periodu;

- uvođenje adekvatne kontrole u svim poslovnim aktivnostima u Upravi za javni dug i unapređenje znanja zaposlenih;

6. rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja

- adekvatno planiranje zaduživanja na godišnjem nivou i ravnomerna raspodela u narednim godinama i tokom fiskalne godine kako bi se izbegao rizik velike koncentracije obaveza za refinansiranje;

- izbegavanje koncentracije obaveza po osnovu javnog duga na mesečnom nivou, koji ne bi mogao biti amortizovan slobodnim novčanim sredstvima na računima Republike Srbije.

Analize korišćene prilikom izrade Strategije za upravljanje javnim dugom

Za formulisanje Strategije za upravljanje javnim dugom korišćen je kvantitativni pristup u analizi troškova i rizika koji utiču na upravljanje javnim dugom.

Imajući u vidu makroekonomsko okruženje i tržišne uslove, uporedno se razmatraju alternativni izvori finansiranja.

U svrhu analize korišćeni su instrumenti dostupni na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja denominovani u stranoj valuti:

- Zajmovi stranih vlada, međunarodnih finansijskih institucija, poslovnih banaka i drugih poverilaca - prikazani kao koncesionalni instrumenti denominovani u evrima ili američkim dolarima, sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom;

- Državni zapisi i državne obveznice emitovane na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu, denominovani u evrima;

- Evroobveznice - emitovane u evrima ili američkim dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu.

Izvori finansiranja u domaćoj valuti:

- Državni zapisi i državne obveznice emitovane na domaćem finansijskom tržištu, denominovani u dinarima;

- Kreditni aranžmani denominovani u dinarima, od domaćih poverilaca za finansiranje značajnih projekata u zemlji.

Buduće tržišne kamatne stope i scenario analiza

Nakon izbora odgovarajuće kompozicije izvora finansiranja (izabranih i komparativnih strategija finansiranja), pristupa se analizi troškova i rizika polazeći od osnovnog (najverovatnijeg) scenarija, nakon čega se vrši stres testiranje za dodatne vrste scenarija - šokova, kako bi se dobio pregled efekata koštanja razmatranih strategija.

Osnovni scenario se bazira na najviše verovatnim tržišnim uslovima za tri grupe tržišnih varijabli: devizni kurs, kamatne stope na međunarodnom tržištu i kamatne stope na domaćem tržištu. Pristup za dinarske i evro kamatne stope zasniva se na stopama ostvarenim tokom prethodne i tekuće godine.

Nakon definisanja osnovnog scenarija, u cilju stres testiranja odabrane su dodatne vrste scenarija - šokova:

- Deprecijacija dinara u odnosu na sve valute od 15% u 2026. godini. U ovom scenariju odnos evra i američkog dolara bi ostao stabilan, dok bi samo dinar deprecirao u odnosu na obe valute;

- Povećanje kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu za 2 p.p.;

- Povećanje kamatnih stopa na međunarodnom tržištu do 3 p.p., a na domaćem tržištu do 4 p.p.;

- Kombinovani šok koji se odnosi na deprecijaciju dinara u odnosu na dolar 15% u 2026. godini i rast kamatnih stopa za 2 p.p.

Alternativne strategije zaduživanja za period 2025-2027. godine

Na bazi modela Svetske banke Medium Term Debt Strategy Model - MTDS, analizirane alternativne strategije zaduživanja su:

Osnovna strategija (S1): predstavlja strategiju koja ukupne potrebe za budžetskim finansiranjem pokriva kombinacijom izvora finansiranja u stranoj i domaćoj valuti. Izvore budžetskog finansiranja u stranoj valuti sačinjavaju najvećim delom primanja od prodaje evroobveznica na inostranom finansijskom tržištu (dominantno učešće ročnosti od petnaest godina, ali se planiraju i ročnosti od sedam, deset i dvadeset godina), kao i uzeti programski zajmovi od različitih poverilaca. Izvore budžetskog finansiranja u domaćoj valuti sačinjavaju primanja od emisije državnih obveznica na domaćem finansijskom tržištu (dominantno učešće ročnosti od dvanaest godina, zatim sedam godina i minimalni udeo ročnosti od tri i pet godina). Projektno finansiranje, kao i u prethodnim godinama, obezbeđuje se najvećim delom iz kreditnih aranžmana denominovanih u stranoj valuti od inostranih poverilaca, ali postaje vidljiv i rast udela kreditnih aranžmana u domaćoj valuti, od domaćih poverilaca.

Strategija (S2): u odnosu na strategiju S1, celokupne potrebe za finansiranjem zadovoljavaju se emisijom evroobveznica u dolarima, ročnosti deset i petnaest godina.

Strategija (S3): u odnosu na strategiju S1, predstavlja strategiju koja celokupno finansiranje zasniva na emisijama evroobveznica u evrima, u najvećoj meri ročnosti petnaest i sedam godina, kao i jednim manjim delom na ročnosti od dvadeset godina.

Strategija dodatne dinarizacije (S4): predstavlja strategiju koja celokupno finansiranje zasniva na emisijama dinarskih hartija od vrednosti, najvećim delom ročnosti dvanaest godina, ali i nižih ročnosti od sedam i pet godina.

Poređenje alternativnih strategija

Za poređenje alternativnih strategija zaduživanja primenjene su dve mere troškova: odnos javnog duga prema BDP i nominalna kamata kao procenat BDP. Prvi odnos je indikator stanja, a drugi indikator toka. U cilju poređenja, pažnja je usmerena na rezultate razmatranih strategija na kraju 2027. godine.

Na osnovu grafikona jasno se uočavaju troškovi koje svaka od razmatranih strategija nosi sa sobom. Trošak alternativnih strategija pri osnovnom makroekonomskom scenariju prikazan je na vertikalnoj osi grafikona troškova, dok se na horizontalnoj osi nalazi potencijalni trošak određene strategije zaduživanja (rezultat stres testa).

Pri osnovnom makroekonomskom scenariju na kraju 2027. godine, mereno učešćem duga u BDP, najviše troškove imaju strategije S2 i S4, sledi strategija S3, dok je strategija S1 na najnižem troškovnom nivou. Sa druge strane najveći rizik na odnos duga i BDP, ako se odstupi od osnovnog makroekonomskog scenarija, ima promena deviznog kursa. Posmatrano sa aspekta uticaja šokova deviznog kursa na racio duga i BDP, najbolji položaj ima strategija S4, jer je celokupno finansiranje u dinarima, dok strategije S2 i S3 imaju veću izloženost riziku promene deviznog kursa, jer je finansiranje zasnovano u potpunosti na izvorima u stranoj valuti. Strategija S1 u pogledu rizika promene deviznog kursa ima nešto povoljniji položaj u odnosu na strategije S2 i S3, iz razloga što kombinuje finansiranje u domaćoj i stranoj valuti.

Sa aspekta učešća kamata u BDP, dolarska strategija S2 je najskuplja, jer je sa najvišim stopama, sledi strategija S4 bazirana na dinarskim obveznicama koje takođe imaju visoke kamatne stope koje su na nižem nivou zbog kraće ročnosti instrumenata ove strategije, zatim strategije S3 (evroobveznice u evrima) i na kraju S1 kao najpovoljnija (tržišni i koncesionalni instrumenti). Rezultati stres analize pokazali su da najveći rizik za promenu odnosa kamate i BDP, ako se promeni osnovni scenario, dolazi od šoka promene kamatnih stopa koji je veći na domaćem nego na međunarodnom tržištu zbog čega strategija S4 ima najveći rizik promene racija kamate i BDP. Slede strategije S2 i S3 koje se sastoje od tržišnih instrumenata koji su takođe podložni šokovima promene kamatnih stopa na međunarodnom tržištu, dok je kod S1 ovaj rizik ublažen usled prisustva koncesionalnih instrumenata sa fiksnim stopama.

Odnos duga i BDP na kraju 2027. godine

Odnos kamata i BDP na kraju 2027. godine

Tabela 32. Odnos javnog duga i BDP na kraju 2027. godine

Tabela 33. Odnos plaćanja po osnovu kamata i BDP na kraju 2027. godine

Naredna tabela prikazuje kretanja osnovnih parametara javnog duga po osnovu sve četiri razmatrane strategije, što oslikava gore pomenute karakteristike svake strategije:

Tabela 34. Indikatori rizika za alternativne strategije na kraju 2027. godine

8 ATM (Average Time to Maturity) - engleska skraćenica za prosečno vreme do dospeća.
9 ATR (Average Time to Refixing) - engleska skraćenica za prosečno vreme do promene kamatnih stopa.

Stres-test analiza

Na osnovu planiranog makroekonomskog okvira, a u slučaju izostanka uticaja mogućih rizika, javni dug centralnog nivoa vlasti bi na kraju 2027. godine trebalo da bude na nivou od 46,0% BDP.

Osnovni faktori koji utiču na stabilizaciju racija javni dug/BDP su rast BDP, pozitivni primarni rezultat i kurs dinara prema ino-valutama.

Tabela 35. Doprinosi osnovnih makroekonomskih varijabli na promenu racija javni dug (centralnog nivoa države) - BDP, u %

Uticaj promene kursa dinara prema korpi
valuta iz portfolija javnog duga centralnog
nivoa države na promenu racija javni dug - BDP

Na grafikonu je predstavljeno kretanje racija javnog duga centralnog nivoa države i BDP u zavisnosti od promene kursa dinara prema određenoj korpi valuta. Prikazana je osnovna projekcija sa alternativnim scenarijima u zavisnosti od aprecijacije, odnosno deprecijacije kursa dinara u rasponu od 10% aprecijacije do 10% deprecijacije dinara u odnosu na korpu valuta. Primenom navedenih scenarija može se videti da bi se racio za 2027. godinu kretao u rasponu od 42,4% do 49,7%, dok bi za osnovni scenario bio na nivou od 46,0%.

Glavni rizici za ostvarenje Strategije, pored gore navedenih faktora koji su kvantifikovani, su i stabilnost makroekonomske situacije u Republici Srbiji, potrebe za dodatnim zaduživanjem kako bi se regulisali dugovi na drugim nivoima vlasti, javnom sektoru i finansijskom sektoru Republike Srbije i aktiviranje datih garancija.

Važno je napomenuti da smanjenju javnog duga u odnosu na BDP doprinosi i adekvatna kontrola izdavanja garancija i unapređenje procesa prioritizacije investicionih projekata, koji se finansiraju iz kreditnih linija multilateralnih i bilateralnih kreditora.

Dugoročni strateški okvir za upravljanje javnim dugom

Osnovni strateški ciljevi kojima je potrebno težiti u narednom dugoročnom periodu, kako bi se minimizirali rizici povećanja zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su:

- da učešće duga denominovanog u dinarima iznosi najmanje 30% ukupnog javnog duga na srednji rok;

- da učešće duga denominovanog u evrima u javnom dugu iznosi najmanje 65% duga u ino-valuti, uključujući buduća zaduživanja i transakcije;

- da učešće duga sa varijabilnom kamatnom stopom iznosi ispod 20% u srednjoročnom intervalu;

- da prosečno vreme do promene kamatne stope (ATR) bude održavano na nivou od minimum 5,0 godina, u skladu sa gore navedenom merom postepenog smanjivanja učešća duga sa varijabilnim kamatnim stopama;

- da prosečna ponderisana kamatna stopa (WAIR) na javni dug u domaćoj valuti ne prelazi 6,00%;

- da učešće kratkoročnog duga (čije je dospeće do godinu dana) iznosi do 20% ukupnog javnog duga;

- da prosečno vreme do dospeća (ATM) unutrašnjeg duga bude na nivou od najmanje pet godina na srednji rok;

- da se prosečno vreme do dospeća (ATM) spoljnog duga održava na nivou od 8,0 ± 0,5 godina u istom vremenskom horizontu.

Kretanje prinosa do dospeća dinarskih
"benčmark" emisija uključenih u GBI-EM Global
Diversified Index na sekundarnom trgovanju

Prosečno vreme do dospeća (ATM) državnih
hartija od vrednosti emitovanih na domaćem
finansijskom tržištu u periodu
31. mart 2018. - 31. avgust 2024. godine

Mere za unapređenje tržišta dinarskih hartija od vrednosti u periodu 2024-2027. godine

Tržište državnih hartija od vrednosti, u periodu od 2012. godine do avgusta 2024. godine, karakteriše ispunjavanje zacrtanih strateških ciljeva, prvenstveno u pogledu instrumenata finansiranja, kao i u razvoju i održavanju stabilnosti diversifikovane baze investitora. Prelaskom sa kratkoročnih izvora finansiranja koji se vezuju za period do 2010. godine, na srednjoročne i dugoročne instrumente finansiranja, uz konstantno smanjenje troškova zaduživanja, utiče se na smanjenje rizika refinansiranja, kao jednog od primarnih rizika u procesu upravljanja javnim dugom. Na kraju 2013. godine učešće dugoročnih dinarskih instrumenata po originalnoj ročnosti od tri i više godina iznosilo je 38,3% u stanju dinarskih hartija od vrednosti, dok je na kraju avgusta 2024. godine iznosilo 88,6%.

Transparentnost u radu i izveštavanju, kao i prisutnost na međunarodnom tržištu kapitala, utiču na informisanost, a time i na zainteresovanost nerezidenata da investiraju kapital u dužničke instrumente, prvenstveno u državne dinarske dugoročne hartije od vrednosti, čime se ostvaruje rast stabilne baze investitora. Usled uspešne realizacije "benčmark" emisija tokom 2014. i 2015. godine, sa istom praksom je nastavljeno tokom 2016. godine. U februaru i julu 2016. godine emitovane su "benčmark" trogodišnja i sedmogodišnja obveznica obima emisije po 110,0 mlrd dinara. U aprilu 2017. godine emitovana je trogodišnja "benčmark" obveznica obima emisije u iznosu od 110,0 mlrd dinara. U januaru i februaru 2018. godine emitovane su "benčmark" petogodišnja i desetogodišnja obveznica obima emisije po 110,0 mlrd dinara. U januaru 2019. godine emitovane su "benčmark" trogodišnja i sedmogodišnja obveznica obima emisije 100,0 i 150,0 mlrd dinara. U januaru i februaru 2020. godine po prvi put su emitovane petoipogodišnje i dvanaestoipogodišnje obveznice sa polugodišnjim kuponom. Izmenama Uredbe o opštim uslovima za emisiju i prodaju državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu ("Službeni glasnik RS", br. 100/14, 78/17, 66/18, 78/18 i 140/20), omogućeno je povećanje obima ranije emitovanih obveznica, pa je petoipogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 28. januara 2020. godine) i dvanaestoipogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 18. februara 2020. godine) 2021. godine povećan obim emisije za po 50 mlrd dinara, dok je desetogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 6. februara 2018. godine) povećan za 10 mlrd dinara. Tokom 2022. godine izvršeno je povećanje obima emisija desetogodišnjim obveznicama (prvobitno emitovanim 6. februara 2018. godine) za 25 mlrd dinara.

Ovim emisijama znatno je povećan obim sekundarnog trgovanja ovim instrumentima, što je doprinelo i padu izvršnih stopa prinosa na reotvaranjima pomenutih emisija. Učešće stranih investitora u dinarskim hartijama od vrednosti, na kraju avgusta 2024. godine iznosilo je 17,2%.

30. juna 2021. godine tri dinarske benčmark obveznice uključene su u J.P. Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index), sa datumom dospeća 11. januar 2026. godine (RSMFRSD89592), 8. februar 2028. godine (RSMFRSD55940) i 20. avgust 2032. godine (RSMFRSD86176). 5. marta 2024. godine u J.P. Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index), uključena je nova dinarska benčmark obveznica sa datumom dospeća 26. oktobar 2031. godine (RSMFRSD58761).

U 2023. godini od dinarskih hartija emitovane su dvogodišnje dinarske obveznice. Desetogodišnjim dinarskim obveznicama je povećan obim emisije za 18,4 mlrd dinara i dvanaestoipoogodišnjim za 50 mlrd dinara. U oktobru 2023. godine emitovana je nova osmogodišnja dinarska obveznica, sa obimom emisije 110 milijardi dinara. Od evro denominovanih hartija emitovane su dvogodišnje obveznice.

U 2024. godini povećan je obim emisije obveznice ročnosti osam godina za 40 milijardi dinara (prvobitno emitovane 24.10.2023. godine). Od evro denominovanih hartija emitovane su trogodišnje obveznice.

U periodu za koji se donosi ova strategija očekuje se unapređenje efikasnosti primarnog tržišta putem pristupa Euroclear platformi i kroz koncept primarnih dilera, kao mehanizma prodaje državnih hartija od vrednosti koji direktno, u dužem roku, doprinosi smanjenju troškova zaduživanja, kao i smanjenju rizika refinansiranja. Uvođenje sistema prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu preko primarnih dilera, pružiće dobru osnovu za unapređenje tržišne efikasnosti sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti. Razvojem sekundarnog tržišta, vremenom će se uspostaviti koncept tržišne efikasnosti u procesu vrednovanja državnih hartija od vrednosti. Uvođenjem "benčmark" emisija obveznica ostvaren je pozitivan efekat na obim i kontinuitet sekundarnog trgovanja, kao i na unapređenje tržišne efikasnosti u postupku prodaje državnih hartija na primarnom tržištu.

Kao vodeće faktore koji utiču na krivu prinosa državnih hartija od vrednosti potrebno je izdvojiti fiskalni rezultat, očekivanu stopu inflacije i devizni kurs. Kao posebnu grupu faktora potrebno je izdvojiti makroekonomska kretanja i očekivanja, kao i promene na međunarodnom finansijskom tržištu, koje se reflektuju na premiju rizika zemlje.

Na kraju 2012. godine prosečna ročnost dinarskih hartija od vrednosti iznosila je 394 dana (1,1 godinu), na kraju 2013. godine 469 dana (1,3 godine), na kraju 2014. godine 645 dana (1,8 godinu), na kraju 2015. godine 749 dana (2,1 godinu), na kraju 2016. godine 789 dana (2,2 godine), na kraju 2017. godine 864 dana (2,4 godine), na kraju 2018. godine 1.188 dana (3,3 godine), na kraju 2019. godine 1.403 dana (3,8 godina), na kraju 2020. godine 1.429 dana (3,9 godina), na kraju 2021. godine 1.377 dana (3,8 godine), na kraju 2022. godine 1.220 dana (3,3 godine), na kraju 2023. godine 1.427 dana (3,9 godine), a na kraju avgusta 2024. godine 1.474 dana (4 godine).

Razvoj domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti od strane Republike Srbije potpomognut je sledećim merama:

- Obveznice Republike Srbije uključene su u J.P. Morgan globalni indeks državnih obveznica u lokalnim valutama zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index) što bi trebalo značajno da poveća bazu investitora i dodatno pospeši sekundarno trgovanje, što će dalje doprineti smanjenju troškova zaduživanja putem emisija dinarskih državnih hartija od vrednosti;

- U cilju kreiranja što veće baze investitora i razvoja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu, kreiran je jednak poreski tretman domaćih i stranih investitora krajem 2011. godine, i u narednom periodu težiće se uklanjanju svih eventualnih prepreka za slobodan protok kapitala;

- Preduzete su aktivnosti na omogućavanju saldiranja državnih hartija od vrednosti na inostranom tržištu. Izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu iz decembra 2019. godine, omogućeno je da kliring i saldiranje državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu, pored Centralnog registra vrši i drugo strano pravno lice koje obavlja poslove kliringa i saldiranja.

- Tokom 2022. i 2023. godine aktivno se radilo na usaglašavanju zakonske regulative i IT infrastrukture za uspostavljanje međunarodnog linka (i-Link) između Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti i Euroclear banke, što je nastavljeno i u 2024. godini kako bi se otpočelo saldiranje državnih benčmark obveznica preko Euroclear provajdera post trgovinskih transakcija. Osnovne prednosti pristupanja Euroclear sistemu su širenje baze investitora kroz lakšu dostupnost domaćih hartija od vrednosti stranim investitorima, što dalje smanjuje troškove u redukovanom lancu učesnika kupovine hartija od vrednosti, a time i pad prinosa na hartije i niže troškove zaduživanja emitenta. Takođe, povećava se likvidnost sekundarnog tržišta širenjem baze investitora.

IV ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ove revidirane Fiskalne strategije čine Prilog 1 - Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora, Prilog 2 - Fiskalni okvir sektora države u 2025. godini i Prilog 3 - Pregled investicionih projekata u republičkom budžetu - izdaci za nefinansijsku imovinu (preko 20 miliona evra), koji su odštampani uz ovu revidiranu Fiskalnu strategiju.

Ovu revidiranu Fiskalnu strategiju dostaviti odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Ministarstvu finansija.

Ovu revidiranu Fiskalnu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Vlade i Ministarstva finansija.

Prilog 1

PROJEKCIJA OSNOVNIH MAKROEKONOMSKIH INDIKATORA

Prilog 2

FISKALNI OKVIR OPŠTE DRŽAVE U 2025. GODINI

U tabeli je prikazan okvirni iznos prihoda i rashoda u 2023. godini koji je u većoj meri zasnovan na statističkoj metodologiji računa javnih finansija nego na računovodstvenoj. Budući da tokom budžetskog procesa može doći do izmena u visini i strukturi pojedinih kategorija, ovi iznosi nisu zakonski obavezujući

Prilog 3

PREGLED INVESTICIONIH PROJEKATA U REPUBLIČKOM BUDŽETU - IZDACI ZA NEFINANSIJSKU IMOVINU (IZNAD 20 MILIONA EVRA)