ZAKON
O SARADNJI SRBIJE I CRNE GORE SA MEĐUNARODNIM
TRIBUNALOM ZA KRIVIČNO GONJENJE LICA ODGOVORNIH ZA TEŠKA KRŠENJA MEĐUNARODNOG
HUMANITARNOG PRAVA POČINJENA NA TERITORIJI BIVŠE JUGOSLAVIJE OD 1991.
GODINE
("Sl. list SRJ", br. 18/2002 i "Sl.
list SCG", br. 16/2003)
|
I OPŠTE ODREDBE
Član 1
(1) Ovim zakonom uređuje se saradnja Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim
tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog
humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine
(u daljem tekstu: Međunarodni krivični tribunal) i izvršenje obaveza koje za
Srbiju i Crnu Goru proizlaze iz Rezolucije Saveta bezbednosti br. 827 (1993)
i Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala, na osnovu kojeg će nadležni organi
republika članica odlučivati o ustupanju krivičnog postupka i predaji optuženih
ovom tribunalu.
(2) Srbija i Crna Gora će poštovati i sprovoditi sudske odluke
Međunarodnog krivičnog tribunala i ukazivati pravnu pomoć njegovim istražnim
i sudskim organima.
Član 2
(1) Međunarodni krivični tribunal je sud obrazovan od strane
Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija, te se u saradnji Savezne
Republike Jugoslavije sa tim tribunalom ne primenjuju opšta pravila i propisi
koji regulišu saradnju sa stranim državama u oblasti pravosuđa.
(2) Odredbe Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala su opšteprihvaćena
pravila međunarodnog prava.
Član 3
(1) Zahtevi za saradnju ili izvršenje pojedinih odluka Međunarodnog
krivičnog tribunala dostavljaju se Ministarstvu spoljnih poslova.
(2) Nakon što utvrdi formalnu valjanost zahteva, Ministarstvo
spoljnih poslova će ga dostaviti nadležnom organu radi postupanja predviđenog
ovim zakonom.
(3) Saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom odvija se
na srpskom jeziku ili na jednom od jezika Međunarodnog krivičnog tribunala,
uz prevod na srpski jezik.
Član 4
(1) Zahtev za saradnju ili izvršenje odluka Međunarodnog krivičnog
tribunala usvojiće se ako je zasnovan na odredbama Statuta i Pravila o postupku
i dokazima Međunarodnog krivičnog suda.
(2) Ako nadležni organ proceni da bi određeni postupak saradnje
mogao da ugrozi suverenitet ili interes bezbednosti državne zajednice, o tome
će obavestiti Savet ministara, odnosno vladu države članice.
(3) Ako Savet ministara ili vlada države članice oceni da bi
ispunjenje zahteva ugrozilo suverenitet ili interese bezbednosti državne zajednice,
naložiće Ministarstvu spoljnih poslova, odnosno ministarstvu nadležnom za poslove
pravde države članice da o tome obavesti Međunarodni krivični tribunal i uloži
prigovor prema Pravilima o postupku i dokazima.
Član 5
(1) Mesna nadležnost sudova u postupku saradnje sa Međunarodnim
krivičnim tribunalom je delegirana nadležnost Okružnog suda u Beogradu za teritoriju
države članice države Srbije, odnosno Višeg suda u Podgorici za teritoriju države
članice države Crne Gore (u daljem tekstu: nadležni sud).
(2) Mesna nadležnost drugih državnih organa koji postupaju po
zahtevu za saradnju Međunarodnog krivičnog tribunala određuje se prema pravilima
koja važe za određivanje nadležnosti u postupku u kojem se obavlja radnja kojom
se ostvaruje saradnja.
Član 6
(1) Postupak po ovom zakonu je hitan.
(2) Sudovi, tužilaštva i drugi državni organi izvestiće Ministarstvo
spoljnih poslova o preduzetim radnjama ili izvršenju zahteva Međunarodnog krivičnog
tribunala, kao i o smetnjama nastalim u toku postupanja, odmah, a najkasnije
u roku od tri dana.
Član 7
(1) Odlukom Saveta ministara i vlada država članica obrazovaće
se Nacionalni savet Savezne Republike Jugoslavije za saradnju sa Međunarodnim
tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog
humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine
(u daljem tekstu: Nacionalni savet).
(2) U odluci o osnivanju Nacionalnog saveta odrediće se: sastav,
zadaci i ovlašćenja, u skladu sa Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti i Statutom
Međunarodnog krivičnog tribunala, a naročito u pogledu statusa okrivljenih,
pružanja pomoći njihovim porodicama, položaju svedoka, pristupa arhivskoj građi
i drugim pitanjima od značaja za ostvarivanje saradnje.
(3) Savet ministara može imenovati posmatrača Srbije i Crne
Gore pri Međunarodnom krivičnom tribunalu.
Član 8
(1) Međunarodni krivični tribunal može imati kancelariju na
teritoriji Srbije i Crne Gore.
(2) Pravni status Kancelarije Međunarodnog krivičnog tribunala
uređuje se posebnim sporazumom.
II OVLAŠĆENJA MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA ZA
PREDUZIMANJE ISTRAŽNIH RADNJI U SRBIJI I CRNOJ GORI
Član 9
(1) Istražni organi i tužilac Međunarodnog krivičnog tribunala
mogu na teritoriji Srbije i Crne Gore, radi otkrivanja krivičnog dela iz svoje
nadležnosti, preduzimati sledeće radnje:
1) prikupljanje obaveštenja od građana;
2) saslušanje osumnjičenih, optuženih, oštećenih, svedoka
i veštaka, uključujući obdukcije i ekshumacije leševa;
3) prikupljanje materijalnih dokaza;
4) razgledanje i prepisivanje isprava, uključujući i
one koje sačine ili prikupe pravosudni organi Srbije i Crne Gore o povredama
međunarodnog humanitarnog prava.
Član 10
(1) U vršenju radnji iz prethodnog člana, predstavnici Među-
narodnog krivičnog tribunala ne mogu primenjivati prinudne mere kojima se ograničavaju
prava i slobode građana Srbije i Crne Gore i drugih lica na njenoj teritoriji,
niti postupati suprotno standardima međunarodnog prava.
(2) Ako se javi potreba za primenom mera kojima se ograničavaju
prava i slobode građana, istražni organi Međunarodnog krivičnog tribunala će
se sa zahtevom za njihovu primenu obratiti nadležnom organu Srbije i Crne Gore.
(3) Organi Međunarodnog krivičnog tribunala u vršenju radnji
iz člana 9. ne mogu postupati suprotno propisima Srbije i Crne Gore, niti na
način koji bi mogao da šteti njenom suverenitetu ili interesu nacionalne bezbednosti.
Član 11
O oslobađanju svedoka i osumnjičenih dužnosti čuvanja državne,
vojne ili službene tajne i o dostavljanju i razgledanju spisa koji se odnose
na državnu, vojnu ili službenu tajnu, odlučuje Savet ministara, odnosno vlada
države članice.
III USTUPANJE KRIVIČNOG POSTUPKA KOJI SE VODI PRED
DOMAĆIM SUDOM
Član 12
(1) Odredbama ovog odeljka utvrđuje se postupak ustupanja krivičnog
postupka Međunarodnom krivičnom tribunalu.
(2) Nadležni organi republika donose odluku o ustupanju krivičnog
postupka Međunarodnom krivičnom tribunalu.
Član 13
(1) Zahtev Međunarodnog krivičnog tribunala da mu se ustupi
krivično gonjenje lica protiv kojeg se pred nadležnim sudom u Srbiji i Crnoj
Gori vodi krivični postupak mora biti obrazložen i uz njega dostavljena potvrđena
optužnica.
(2) Rešenje o ustupanju krivičnog postupka donosi veće nadležnog
okružnog, odnosno višeg suda, u sastavu od troje sudija. Veće će odbiti zahtev
za ustupanje krivičnog postupka ako se zahtev ne odnosi na isto lice i isto
krivično delo, ako krivično delo nije u nadležnosti Međunarodnog krivičnog tribunala
ili ako je okrivljeni za to krivično delo već osuđen pravnosnažnom presudom
nadležnog suda u Srbiji i Crnoj Gori.
(3) Izuzetno, krivični postupak dovršen pravnosnažnom presudom
ustupiće se Međunarodnom krivičnom tribunalu ako se zahtev odnosi na ponavljanje
postupka pred Međunarodnim krivičnim tribunalom, prema odredbama člana 10. stav
2. Statuta Međunarodnog krivičnog tribunala.
(4) Na sednicu veća iz stava 2. ovog člana pozivaju se nadležni
javni odnosno državni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, koji mogu izneti
svoje razloge i predloge povodom zahteva Međunarodnog krivičnog tribunala za
ustupanje krivičnog postupka. Sednica veća održaće se i ako pozvane strane nisu
prisutne, kao i u slučaju ako je okrivljeni u bekstvu ili je nedostupan sudu.
Član 14
(1) Na rešenje o ustupanju krivičnog postupka Međunarodnom krivičnom
tribunalu nadležni javni odnosno državni tužilac, okrivljeni i njegov branilac
mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana. Žalba zadržava izvršenje rešenja.
(2) O žalbi iz stava 1. ovog člana odlučuje vrhovni sud države
članice, u veću sastavljenom od pet sudija, u roku od petnaest dana od dana
prijema spisa.
(3) Veće vrhovnog suda može odbiti žalbu kao neosnovanu ili
je uvažiti i prvostepeno rešenje ukinuti ili preinačiti.
(4) Po pravnosnažnosti rešenja o ustupanju krivičnog postupka,
rešenje se, zajedno sa spisima predmeta, dostavlja ministarstvu države članice
nadležnom za poslove pravde.
(5) Ako nema smetnji iz člana 3. st. 1. i 2. ovog zakona, ministarstvo
države članice nadležno za poslove pravde će spise predmeta dostaviti Međunarodnom
krivičnom tribunalu.
Član 15
(1) Krivični postupak pred domaćim sudom, za koji je dozvoljeno
ustupanje Međunarodnom krivičnom tribunalu, obustaviće se.
(2) Ako je dozvoljeno ustupanje Međunarodnom krivičnom tribunalu,
a predmet postupka pred domaćim sudom je krivično delo koje nije u nadležnosti
Međunarodnog krivičnog tribunala, postupak pred domaćim sudom će se prekinuti
do okončanja postupka pred Međunarodnim krivičnim tribunalom.
(3) Kada je presuda suda u Srbiji i Crnoj Gori za krivično delo
za koje je ustupljeno gonjenje postala pravnosnažna, neće se izvršiti, a ako
je izvršenje u toku, biće prekinuto danom predaje okrivljenog Međunarodnom krivičnom
tribunalu.
Član 16
(1) Optuženom o čijoj je krivici odlučio Međunarodni krivični
tribunal ne može se za isto krivično delo suditi u Srbiji i Crnoj Gori.
Član 17
(1) Pravnosnažno i izvršno rešenje kojim je utvrđeno da su ispunjene
pretpostavke za ustupanje krivičnog postupka Međunarodnom krivičnom tribunalu
dostavlja se Ministarstvu spoljnih poslova.
(2) Rešenje o ustupanju krivičnog postupka Međunarodnom krivičnom
tribunalu donosi Ministarstvo spoljnih poslova.
IV POSTUPAK ZA PREDAJU OKRIVLJENIH
Član 18
(1) Odredbama ovog odeljka utvrđuje se postupak za predaju okrivljenih
Međunarodnom krivičnom tribunalu i odnosi se na sva lica optužena pred Međunarodnim
krivičnim tribunalom koja se zateknu na teritoriji Srbije i Crne Gore, bez obzira
na prava i privilegije koje proističu iz njihove državne, političke, javne ili
službene dužnosti.
(2) Nadležni organi država članica donose odluku o predaji okrivljenih
Međunarodnom krivičnom tribunalu.
Član 19
(1) Zahtev za predaju, zajedno sa potvrđenom optužnicom i naredbom
za lišenje slobode, podnosi se Ministarstvu spoljnih poslova, koje ih dostavlja
na postupak nadležnom sudu.
Član 20
(1) U postupku za predaju, okrivljeni mora imati branioca.
(2) Ako okrivljeni sam ne izabere branioca, sud će mu postaviti
branioca po službenoj dužnosti.
Član 21
(1) Istražni sudija nadležnog suda određuje pritvor okrivljenom
čija se predaja traži, odnosno preduzima druge mere za obezbeđenje njegovog
prisustva.
(2) Naredbu istražnog sudije o lišenju slobode okrivljenog izvršavaju
organi unutrašnjih poslova.
Član 22
(1) U hitnim slučajevima, kad postoji opasnost da će okrivljeni
pobeći ili da će se sakriti, istražni sudija nadležnog suda može odrediti pritvor
i pre dostavljanja zahteva za predaju.
(2) Ako zahtev, zajedno sa potvrđenom optužnicom, ne bude podnet
u roku od 48 sati, pritvoreni će se pustiti na slobodu.
Član 23
(1) Organi unutrašnjih poslova lišiće slobode okrivljenog i
bez naredbe istražnog sudije, ako je za okrivljenim raspisana poternica nadležnog
domaćeg organa ili Međunarodnog krivičnog suda. Organ unutrašnjih poslova je
dužan da okrivljenog odmah sprovede nadležnom istražnom sudiji, koji će odrediti
pritvor ili lice lišeno slobode pustiti na slobodu.
Član 24
(1) Pritvor može narediti i veće nadležnog suda u toku postupka
koji se vodi po zahtevu Međunarodnog krivičnog tribunala za ustupanje krivičnog
gonjenja (član 12. stav 2).
Član 25
(1) Pre donošenja rešenja o pritvoru, sud će saslušati okrivljenog.
Član 26
(1) Pritvor određen po čl. 18. i 21. ovog zakona može trajati
do predaje optuženog Međunarodnom krivičnom tribunalu, odnosno do pravnosnažnosti
odluke kojom je zahtev za predaju odbijen.
Član 27
(1) Protiv rešenja o određivanju pritvora okrivljeni i njegov
branilac mogu uložiti žalbu veću nadležnog suda, u roku od tri dana od dana
prijema rešenja. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
Član 28
(1) U postupku po zahtevu za predaju okrivljenog, istražni sudija
nadležnog suda će okrivljenog upoznati sa zahtevom i optužbama koje mu se stavljaju
na teret i saslušati ga o svim okolnostima važnim za odlučivanje o zahtevu Međunarodnog
krivičnog tribunala.
Član 29
(1) Ako istražni sudija nadležnog suda nađe da su ispunjene
pretpostavke za predaju okrivljenog, utvrdiće to rešenjem, u roku od tri dana
od dana privođenja okrivljenog.
(2) Pretpostavke za predaju su ispunjene ako se utvrdi da se
zahtev odnosi na lice protiv kojeg se vodi postupak, da je protiv lica čija
se predaja traži potvrđena optužnica u skladu sa članom 19. Statuta Međunarodnog
krivičnog tribunala, da se radi o delu kažnjivom i po domaćem zakonu i da se
radi o krivičnom delu iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog tribunala (čl. 2,
3, 4. i 5. Statuta).
(3) Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana okrivljeni, njegov
branilac i nadležni javni, odnosno državni tužilac imaju pravo žalbe veću sastavljenom
od trojice sudija nadležnog suda, u roku od tri dana od dana prijema rešenja.
(4) Veće nadležnog suda iz stava 3. ovog člana je dužno da odluku
po žalbi donese u roku od tri dana od dana prijema spisa.
Član 30
(1) Ako istražni sudija nadležnog suda rešenjem utvrdi da nisu
ispunjene pretpostavke za predaju okrivljenog, po službenoj dužnosti dostaviće
veću trojice sudija nadležnog suda rešenje, zajedno sa spisima predmeta.
(2) Veće sastavljeno od troje sudija nadležnog suda razmatra
prvostepeno rešenje i svojim rešenjem potvrđuje, ukida ili preinačuje rešenje
istražnog sudije nadležnog suda u roku do tri dana.
(3) Rešenje veća nadležnog suda je pravnosnažno i izvršno, te
se protiv istog ne mogu ulagati vanredna pravna sredstva i ne može se tražiti
odlaganje izvršenja.
Član 31
(1) Pravosnažno i izvršno rešenje kojim je utvrđeno da su ispunjene
pretpostavke za predaju okrivljenog lica Međunarodnom krivičnom tribunalu, dostavlja
se Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
(2) Rešenje o predaji okrivljenog Međunarodnom krivičnom tribunalu
donosi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, koje izvršava ministarstvo
unutrašnjih poslova države članice.
(3) Protiv rešenja iz prethodnog stava ovog člana ne može se
voditi upravni spor.
V UKAZIVANJE PRAVNE POMOĆI MEĐUNARODNOM KRIVIČNOM
TRIBUNALU
Član 32
(1) Na zahtev Međunarodnog krivičnog tribunala, nadležni državni
organi Srbije i Crne Gore obaviće pojedine istražne radnje, prikupiti potrebne
podatke o krivičnom delu i učiniocu i druge činjenice važne za krivični postupak,
raspisati poternicu, preduzeti mere za zaštitu svedoka, dostaviti poziv i druga
pismena koja licima sa boravištem u Srbiji i Crnoj Gori upućuje Međunarodni
krivični tribunal i obaviti druge radnje važne za postupak pred Međunarodnim
krivičnim tribunalom.
(2) Predstavnicima Međunarodnog krivičnog tribunala omogućiće
se prisustvo pri obavljanju radnji iz stava 1. ovog člana, kao i da pri tome
postavljaju pitanja, daju predloge i obavljaju druge radnje vezane za postupak.
Član 33
(1) Na zahtev Međunarodnog krivičnog tribunala, Ministarstvo
spoljnih poslova odobriće tranzit okrivljenog, svedoka i drugih lica preko teritorije
Srbije i Crne Gore.
(2) Nadležni državni organi Srbije i Crne Gore preduzeće radnje
potrebne za bezbedan tranzit lica iz stava 1. ovog člana, uključujući i mere
ograničenja slobode lica čiji se tranzit vrši.
VI IZVRŠENJE PRESUDA MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA
NA TERITORIJI SRBIJE I CRNE GORE
Član 34
(1) Pravosnažna presuda Međunarodnog krivičnog tribunala može
se izvršiti u Srbiji i Crnoj Gori. Ministarstvo spoljnih poslova obavestiće
Međunarodni krivični tribunal o spremnosti Srbije i Crne Gore da prihvati osuđenike
na izdržavanje zatvorske kazne.
(2) Zatvorska kazna izvršava se prema propisima Srbije i Crne
Gore.
(3) Međunarodnom krivičnom tribunalu omogućiće se nadzor nad
izvršenjem kazne.
Član 35
(1) Kada se prema propisima Srbije i Crne Gore, steknu uslovi
za pomilovanje, ublažavanje kazne ili uslovni otpust, o tome će se obavestiti
Međunarodni krivični tribunal, radi donošenja odgovarajuće odluke.
VII OSTALE ODREDBE
Član 36
(1) Za lice koje se dobrovoljno preda Međunarodnom krivičnom
tribunalu, Savet ministara i vlada države članice čiji je okrivljeni državljanin,
daće neophodne garancije Međunarodnom krivičnom tribunalu da se to lice brani
sa slobode.
Član 37
(1) Ministarstvo spoljnih poslova može od Međunarodnog krivičnog
tribunala zatražiti naknadu troškova nastalih za Srbiju i Crnu Goru u vezi sa
saradnjom sa Međunarodnim krivičnim tribunalom, obavljenom na njegov zahtev.
Član 38
(1) Sudije, tužilac i registrator Međunarodnog krivičnog tribunala
uživaju u Srbiji i Crnoj Gori imunitet i povlastice predviđene za diplomatske
predstavnike.
(2) Službenici Kancelarije i drugi predstavnici Međunarodnog
krivičnog tribunala uživaju imunitete i povlastice koje se priznaju prema međunarodnom
pravu.
Član 39
(Brisan)
Član 40
(1) Na pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom (npr. o pozivanju,
dovođenju, obećanju okrivljenog da neće napustiti boravište, jemstvu, izdavanju
poternice, postupku izvršenja pritvora i dr.), shodno će se primenjivati odredbe
Zakonika o krivičnom postupku.
Član 41
(1) Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja
u "Službenom listu SRJ".
Samostalni član Zakona o izmenama
Zakona o saradnji Savezne Republike Jugoslavije sa Međunarodnim tribunalom za
krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog
prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine
("Sl. list SCG", br. 16/2003)
Član 28
(1) Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja
u "Službenom listu Srbije i Crne Gore".