PRAVILNIK
O OPŠTIM I POSEBNIM OSNOVAMA ŠKOLSKOG PROGRAMA ZA PRVI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 4/2003)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se Opšte i posebne osnove školskog programa za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja za školsku 2003/2004. godinu.

Član 2

Opšte i posebne osnove školskog programa za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

OPŠTE I POSEBNE OSNOVE ŠKOLSKOG PROGRAMA
ZA PRVI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I
VASPITANJA ZA ŠKOLSKU 2003/2004. GODINU

I OPŠTE OSNOVE

Obrazovanje se odvija na osnovu školskog programa koji donosi škola u skladu sa Zakonom.

Opšte osnove školskog programa su osnova za utvrđivanje osnova programa po ciklusima u osnovnom obrazovanju i vaspitanju; donošenje školskog programa; donošenje programa završnog ispita i utvrđivanje kriterijuma vrednovanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Opšte osnove školskog programa sadrže osnove obrazovnog i vaspitnog programa, obrazovnog i vaspitnog procesa, kao i elemente njihove regulacije u obrazovanju i vaspitanju.

Opšte osnove školskog programa sadrže principe koji oblikuju, usmeravaju i regulišu obrazovne i vaspitne procese - učenje i podučavanje, kao i elemente ličnog (uključujući i saznajni, intelektualni) i socijalnog razvoja učenika.

Opšte osnove školskog programa, zajedno sa posebnim osnovama školskog programa osnova su za izradu školskog programa, odnosno za utvrđivanje: svih sadržaja, procesa i aktivnosti usmerenih na ostvarivanje ciljeva i ishoda obrazovanja, koji su propisani i regulisani kako na republičkom (centralnom tako i na školskom (lokalnom) nivou u skladu sa Zakonom.

Rešenja predviđena opštim osnovama školskog programa mogu da se menjaju saglasno stečenim iskustvima, objektivnim pokazateljima uspešnosti i kvaliteta, stvarnim ili projektovanim potrebama društva i obrazovnog sistema.

U daljem razvoju školskog programa, obrazovni sistem će raspolagati razvijenim i obuhvatnim opštim osnovama školskog programa i posebnim osnovama školskog programa za svaki ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja, kao i za svaku obrazovnu oblast.

Opšte osnove školskog programa predstavljaju osnovu za izradu posebnih osnova školskog programa, u svakoj godini primene.

Posebne osnove školskog programa za I razred, objavljuju se istovremeno sa opštim osnovama školskog programa.

Opštim osnovama školskog programa obezbeđuje se:

- određivanje i opis profesionalnih obaveza i poslova prosvetnih radnika u izradi novog školskog programa;

- određivanje ključnih elemenata za izradu školskog programa svake škole;

- obezbeđivanje oslonca za profesionalne odluke i rešenja prosvetnim radnicima u planiranju, pripremi i primeni školskog programa.

Opštim osnovama školskog programa definišu se:

- principi na kojima se zasniva školski program;

- principi same obrazovne prakse;

- opšti ciljevi i ishodi obrazovanja i vaspitanja;

- obrazovne oblasti u kojima se odvija obrazovni proces;

- ciljevi i ishodi obrazovnih oblasti za cikluse i nivoe obrazovanja i vaspitanja;

- osnovni predmeti u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

Posebnim osnovama školskog programa za svaki razred određuju se:

- obavezni fond časova na godišnjem nivou;

- lista obaveznih i izbornih predmeta;

- obavezni broj izbornih predmeta za školu i učenika;

- elementi organizacije i izrade posebnog dela školskog programa, specifičnog za pojedinačnu školu.

Opštim osnovama školskog programa, zbog značaja koji imaju i u koncepciji i u realizaciji školskog programa, posebno je naglašeno:

- zasnivanje obrazovnog, vaspitnog i nastavnog rada na obrazovnim oblastima;

- usmeravanje obrazovnog, vaspitnog i nastavnog rada na ostvarivanje definisanih ciljeva i ishoda obrazovanja i vaspitanja;

- realizovanje obrazovnog, vaspitnog i nastavnog rada raznovrsnim metodama, tehnikama, aktivnostima i didaktičkim sredstvima i pomagalima;

- podsticanje stručnog konsultativnog procesa i ugrađivanje njegovih rezultata u školski program, čime se doprinosi njegovom poboljšavanju, usavršavanju i razvoju.

ŠKOLSKI PROGRAM U OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU

Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje devet godina, odvija se u tri trogodišnja ciklusa i ostvaruje u osnovnoj školi.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje se odvija po školskom programu koji donosi škola.

Školski program škole ima opšti i poseban deo.

Opšti deo programa svake škole se odnosi na nastavu:

- osnovnih, obaveznih i izbornih predmeta (u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja);

- osnovnih, obaveznih i dela izbornih predmeta (u drugom i trećem ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja).

Poseban deo školskog programa škole odnosi se na:

- fakultativne predmete, sadržaje i aktivnosti kroz koje škola, u skladu sa svojim mogućnostima, odgovara na specifične potrebe, interese i interesovanja svojih učenika, njihovih roditelja i lokalne sredine (u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja);

- deo izbornih predmeta i fakultativne predmete, sadržaje i aktivnosti kroz koje škola, u skladu sa svojim mogućnostima, odgovara na specifične potrebe, interese i interesovanja svojih učenika, njihovih roditelja i lokalne sredine (u drugom i trećem ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja).

Školski program škola donosi u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, opštim i posebnim osnovama školskog programa.

Pri izradi svog programa škola uzima u obzir i uslove u kojima radi, raspoložive mogućnosti i postojeće potrebe.

Opšte i posebne osnove školskog programa definišu okvir u kome škola izrađuje svoj program.

Predmetna nastava u školskom programu odvija se kroz:

- osnovne predmete;

- obavezne predmete;

- izborne predmete;

- fakultativne predmete.

Ove grupe predmeta se razlikuju po stepenu obaveznosti i načinu ocenjivanja:

- osnovni predmeti su obavezni za svakog učenika u svim ciklusima osnovnog obrazovanja i vaspitanja;

- obavezni predmeti su obavezni za sve učenike na određenom nivou i ciklusu obrazovanja i vaspitanja;

- izborni predmeti su obavezni za sve učenike koji se za njih opredele na određenom nivou, ciklusu i razredu;

- fakultativni predmeti su oni koje škola nudi u posebnom delu školskog programa.

Osnovni predmeti su:

- srpski jezik;

- matematika;

- strani jezik;

- maternji jezik pripadnika nacionalnih manjina.

Maternji jezik pripadnika nacionalnih manjina u školskom programu škole ima status osnovnog predmeta. U školama u kojima se nastava ne izvodi na jeziku nacionalnih manjina, maternji jezik pripadnika nacionalnih manjina može da se izvodi kao izborni ili fakultativni predmet.

Lista obaveznih i izbornih predmeta za 2003/2004. godinu nalazi se u posebnim osnovama školskog programa, za svaki razred. Lista fakultativnih predmeta sastavni je deo školskog programa škole.

Osnovni, obavezni, izborni i fakultativni predmeti se prikazuju kroz predmetne ciljeve i ishode, usaglašene sa opštim ciljevima i ishodima obrazovanja, opštim ciljevima i ishodima obrazovne oblasti iz koje proističu i ciljevima i ishodima obrazovne oblasti specifikovanim za određeni nivo obrazovanja, ciklus i razred.

Fakultativni predmeti, sadržaji i aktivnosti u posebnom delu školskog programa takođe se prikazuju kroz ciljeve i ishode, usaglašene sa opštim ciljevima i ishodima obrazovanja, opštim ciljevima i ishodima obrazovne oblasti sa kojom su povezane, kao i ciljevima i ishodima te obrazovne oblasti za nivo, ciklus i razred u kome se pojavljuju.

Učenik se ocenjuje u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, posebnim osnovama školskog programa i Zakonom o osnovnoj školi kad je u pitanju vladanje učenika.

Osim kroz predmete, nastava se može ostvarivati i kroz integrativne teme. Integrativnim temama se povezuju nastavni sadržaji više obrazovnih oblasti (integrativne međuoblasne), jedne obrazovne oblasti (inegrativne oblasne), više nastavnih predmeta (integrativne međupredmetne) ili jednog nastavnog predmeta (integrativne predmetne).

Škola može da bira da li će nastavu izvoditi predmetnim ili tematskim pristupom. Škola ove pristupe može i da kombinuje.

Obavezni i preporučeni sadržaji predmeta i tema sastavni su deo posebnih osnova školskog programa za odgovarajući razred.

Predmetna i tematska nastava se zasniva na obrazovnim oblastima. Obrazovne oblasti su:

- društvene nauke i filozofija;

- jezik, književnost, komunikacija;

- prirodne nauke, matematika i tehnologija;

- umetnosti;

- fizičko i zdravstveno vaspitanje.

Škola je obavezna da u svoj školski program uključi poseban deo kojim izražava i zadovoljava one interese i potrebe koje su za nju karakteristične, na način predviđen opštim osnovama školskog programa i posebnim osnovama školskog programa za pojedine razrede u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.

Posebnim delom škola može da pojača i dodatno podrži nastavu osnovnih, obaveznih i izbornih predmeta.

Struktura, način izrade i sadržaj školskog programa, kao i elementi odnosa između njegovog opšteg i posebnog dela, regulisani su Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, opštim i posebnim osnovama školskog programa.

Školski program predstavlja jedinstvenu celinu u kojoj su opšti i poseban deo međusobno funkcionalno usklađeni.

U procesu izrade školskog programa učestvuju nastavnici i stručni saradnici, organizovani u stručne aktive za razvoj školskog programa.

Stručni aktivi za razvoj školskog programa srodnih ili bliskih škola mogu da se organizuju u lokalne timove, ako to unapređuje proces izrade školskog programa i doprinosi kvalitetu školskog programa ovako povezanih škola.

Škole imaju punu autonomiju i inicijativu u pogledu organizacije i regulacije procesa izrade školskog programa.

Škola snosi punu odgovornost za svoj školski program.

Školski program donosi školski odbor po pribavljenom mišljenju prosvetnog savetnika u skladu sa članom 157 stav 2 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i pribavljenoj saglasnosti osnivača.

U izradi školskog programa, škola može da traži i dobije profesionalnu pomoć i podršku od Centra za razvoj programa obrazovanja i vaspitanja i udžbenika ili drugih institucija.

Na nivou osnovnog obrazovanja i vaspitanja obavezna je nastava:

- u propisanom fondu časova na godišnjem nivou;

- osnovnih predmeta;

- obaveznih i izbornih predmeta;

- svih (pet) obrazovnih oblasti (društvene nauke i filozofija; jezik, književnost i komunikacija; matematika, prirodne nauke i tehnologija; umetnosti; fizičko i zdravstveno vaspitanje).

Obavezni broj časova na godišnjem nivou se propisuje posebnim osnovama školskog programa.

Ako postoji potreba, škola može da poveća broj časova u okviru posebnog dela svog programa, pod uslovom da za to postoji neophodna materijalna podrška osnivača ili donatora.

Sa liste izbornih predmeta škola bira i u svom programu nudi one koje može adekvatno da realizuje i za koje postoji interesovanje među učenicima i roditeljima.

Broj ponuđenih izbornih predmeta u školskom programu svake škole mora biti bar dvostruko veći od broja koji je učenik obavezan da izabere.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje izvodi se u tri trogodišnja ciklusa. Podela na cikluse u osnovnom obrazovanju i vaspitanju zasnovana je na uzrasnim i razvojnim svojstvima učenika.

Prvi ciklus obuhvata prvi, drugi i treći razred i ostvaruje se kroz razrednu nastavu (sa mogućim izuzetkom stranog jezika i izbornih predmeta).

U prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja nastava osnovnih, obaveznih i izbornih predmeta ostvaruje se u 90% propisanog godišnjeg fonda časova.

Preostalih 10% predviđeno je za realizaciju posebnog dela programa škole, koja je takođe obavezna.

Drugi ciklus obuhvata četvrti, peti i šesti razred.

U ovom ciklusu nastava je predmetna i razredno-predmetna.

U drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja nastava osnovnih, obaveznih i dela izbornih predmeta ostvaruje se u 80% propisanog fonda časova. Preostalih 20% predviđeno je za nastavu dela izbornih predmeta i realizaciju posebnog programa škole, koja je takođe obavezna.

Treći ciklus obuhvata sedmi, osmi i deveti razred.

U trećem ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja nastava osnovnih, obaveznih i dela izbornih predmeta ostvaruje se u 70% propisanog fonda časova. Preostalih 30% predviđeno je za nastavu dela izbornih predmeta i realizaciju posebnog programa škole, koja je takođe obavezna.

U ovom ciklusu nastava je predmetna.

ŠKOLSKI PROGRAM: OPŠTI PRINCIPI

Osnovne vrednosti na kojima se zasniva školski program su:

- Uvažavanje i poštovanje svih učesnika u obrazovnom procesu;

- Uvažavanje i poštovanje ličnosti i ličnih svojstava, uzrasnih i razvojnih karakteristika učenika;

- Poštovanje i negovanje osnovnih ljudskih, individualnih i dečjih prava i sloboda;

- Bezuslovno poštovanje nepovredivosti ljudskog života i individualne vrednosti i integriteta svakog ljudskog bića;

- Jednaka vrednost svakog i jednakopravnost svih;

- Solidarnost, pravednost i pravičnost;

- Poštovanje, negovanje i odgovornost za održavanje i unapređenje prirodne i socijalne sredine;

- Izgradnja i negovanje obrazovno i razvojno podsticajnog okruženja.

Izrada, usavršavanje i ostvarivanje školskog programa, zasniva se na sledećim principima:

- Decentralizacije, demokratizacije i depolitizacije (profesionalizacije) u obrazovanju;

- Obrazovanje za potrebe informacionog, tehnološkog, globalnog društva;

- Obrazovanje je doživotni proces;

- Jednake obrazovne mogućnosti za sve.

ŠKOLSKI PROGRAM: PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA OBRAZOVNI PROCES

Obrazovanje treba da bude: usmereno na procese i ishode učenja, više nego na predstavljanje sadržaja pojedinih akademskih disciplina; zasnovano na standardima uz sistematsko praćenje i procenjivanje njegovog kvaliteta i zasnovano na integrisanom nastavnom programu u kojem postoji horizontalna i vertikalna povezanost između različitih nastavnih predmeta koji su povezani u šire obrazovne oblasti.

Za kvalitet obrazovanja odgovornost ne snose samo nastavnici i škole, već i svi ostali zainteresovani akteri (roditelji i lokalna zajednica).

Obrazovanje treba da: poštuje individualne razlike među učenicima u pogledu načina učenja i brzine napredovanja; zasniva na participativnim, kooperativnim, aktivnim i iskustvenim metodama nastave i učenja; uvažava svakodnevno iskustvo učenika i znanja koja oni stiču van škole i da ih povezuje sa sadržajima nastave; razvija kod učenika pozitivan odnos prema školi i obrazovanju i podstiče učenikovo interesovanje za učenje i kontinuirano obrazovanje, kao i da budi proces razvoja znanja, veština, stavova i vrednosti kod učenika.

ŠKOLSKI PROGRAM: OBRAZOVNE OBLASTI

Uvođenjem obrazovnih oblasti sistemski se uspostavlja horizontalna i vertikalna povezanost unutar školskog programa, čime se:

- izbegava nepotrebno ponavljanje i preklapanje nastavnih sadržaja;

- omogućava da se srodni sadržaji iz više različitih predmeta obrađuju zajednički, odnosno vremenski usklađeno;

- uspostavljaju suštinske, sadržinske i druge veze među predmetima iz iste obrazovne oblasti (što ne isključuje mogućnost uspostavljanja veza između sadržaja iz različitih obrazovnih oblasti);

- omogućava i podržava tematsko i problemsko koncipiranje nastavnih sadržaja;

- omogućava upoznavanje i sagledavanje fenomena iz perspektive različitih naučnih, odnosno umetničkih disciplina;

- omogućava da složenost gradiva bude prilagođena uzrasnim karakteristikama i razvojnim potrebama učenika;

- omogućava da učenik postepeno razvija i gradi sisteme pojmova;

- omogućava da učenici znanja i umenja, razvijena unutar jednih predmeta, primenjuju u kontekstima drugih, da razumeju njihovu međusobnu povezanost i sagledavaju mnogostranost i međusobnu povezanost oblika i vrsta znanja.

ŠKOLSKI PROGRAM: CILJEVI I ISHODI

CILJEVI OBRAZOVANJA

Opšti cilj obrazovanja jeste osposobljavanje učenika da:

- aktivno i odgovorno učestvuju u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinose demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva;

- uspešno zadovoljavaju sopstvene potrebe i interese, razvijaju sopstvenu ličnost i potencijale uz poštovanje drugih osoba, njihovog identiteta, potreba i interesa.

Specifični ciljevi:

Obrazovanje će doprineti dobrobiti i razvoju svakog učenika tako što će da:

- omogući razvoj svih aspekata ličnosti učenika u skladu sa njegovim razvojnim potrebama, potencijalima i interesovanjima;

- omogući učenicima da upoznaju sebe i da samostalno, promišljeno i odgovorno donose odluke koje se tiču njihovog razvoja i budućeg života;

- osposobi učenike za kontinuirano obrazovanje u skladu sa njihovim potrebama, interesima, potencijalima i interesovanjima;

- omogući poznavanje i razumevanje prirodnog i društvenog okruženja, njihove međusobne povezanosti i sopstvenog mesta u njima;

- osposobi učenike da se uspešno suočavaju sa izazovima savremenog sveta i života i izazovima koji ih očekuju u budućnosti;

- omogući učenicima da se opredele i osposobe za određenu profesiju (u skladu sa individualnim sposobnostima i interesovanjima i uzimajući u obzir ekonomsko okruženje), da osiguraju zaposlenje i ostvaruju sopstvene prihode;

- osposobi učenike za usvajanje i izgradnju vrednosnih stavova;

- osposobi učenike za kreativno korišćenje slobodnog vremena;

- osposobi učenike za buduće partnerske odnose, bračni i porodični život.

Obrazovanje će doprineti dobrobiti i razvoju društva i kulture tako što će da:

- omogući razvoj osećanja pripadnosti socijalnim grupama i društvu u celini, kao i osećanje pripadnosti širem evropskom prostoru;

- osposobi učenike da aktivno doprinose očuvanju i negovanju tradicije i kulture;

- osposobi učenike da aktivno doprinose ekonomskom, demokratskom i kulturnom razvoju društva;

- osposobi učenike da zaštite sopstvene potrebe i interese i da izgrade i očuvaju ličnu autonomiju i integritet bez narušavanja autonomije i integriteta drugih osoba;

- razvija međusobno uvažavanje, saradnju i solidarnost između pripadnika različitih socijalnih, etničkih i kulturnih grupa i da aktivno doprinosi društvenoj koheziji;

- podržava procese međunarodne integracije zemlje;

- razvija svest o značaju zaštite i očuvanja prirode i prirodnih resursa.

ISHODI OBRAZOVANJA:

Opšti ishodi obrazovanja:

Nakon završetka osnovnog obrazovanja i vaspitanja učenik će:

- biti sposoban da efikasno komunicira na maternjem jeziku, srpskom jeziku (u slučaju kada to nije maternji jezik) i na bar jednom stranom jeziku;

- posedovati matematičku pismenost;

- biti sposoban da uočava, analizira i rešava probleme;

- biti sposoban da postavlja realne i ostvarljive ciljeve i da planski i odgovorno radi na njihovoj realizaciji;

- biti sposoban da učestvuje u timskom radu;

- biti informatički pismen i sposoban da informacione tehnologije koristi na svrsishodan, efikasan i odgovoran način;

- posedovati sistem bazičnog znanja o prirodnom i društvenom okruženju i svom mestu u njima;

- poznavati svoje sposobnosti i osobine, poštovati sebe i biti sposoban da upravlja sopstvenim životom i razvojem;

- posedovati ličnu autonomiju i integritet;

- posedovati osećanje socijalne pripadnosti i privrženosti sopstvenoj porodici, naciji i kulturi, poznavati tradiciju i učestvovati u njenom očuvanju;

- poznavati i poštovati tradiciju, identitet i kulturu drugih socijalnih grupa i zajednica, i biti sposoban i zainteresovan da komunicira i sarađuje sa njihovim pripadnicima;

- biti sposoban da jezikom umetnosti izrazi sopstvena osećanja, vrednosti i pogled na svet;

- biti sposoban da razume različite forme i medije umetničkog izražavanja i komunikacije;

- biti odgovoran prema sopstvenom zdravlju i njegovom unapređenju;

- biti odgovoran prema očuvanju i unapređenju kvaliteta životne sredine;

- uvažavati i poštovati druge osobe;

- poznavati i uvažavati ljudska i dečja prava i biti sposoban da aktivno učestvuje u njihovom ostvarivanju.

CILJEVI I ISHODI PO OBRAZOVNIM OBLASTIMA
OBRAZOVNA OBLAST DRUŠTVENE NAUKE I FILOZOFIJA

 

CILJEVI

ISHODI

Po završetku prvog ciklusa učenik će:

1.

Razumevanje pojava i situacija vezanih za neposredno društveno i prirodno okruženje

- poznavati osnovne karakteritistike neposrednog prirodnog i društvenog okruženja i njihovu povezanost (reljef, vremenske prilike, prirodna bogatstva, naselja)1
- razumeti šta je to što povezuje pojedince u porodici, domu, dvorištu - zgradi, školi, naselju i zavičaju2
- razumeti uloge, prava i obaveze unutar grupa kojima pripada
- razumeti značaj postojanja pravila u grupi i učestvovati u njihovom donošenju
- primenjivati pravila ponašanja u grupi3

2.

Razumevanje i uvažavanje sličnosti i razlika među pojedincima i grupama

- uvažavati razlike među pojedincima po izgledu, uzrastu, interesovanjima, polu, boji kože (rasi), jeziku, veri
- prepoznavati i poštovati tradiciju društvenih grupa u neposrednom okruženju
- umeti da opiše zanimanja ljudi u svom okruženju i poslove koje obavljaju
- biti upoznat sa dečjim pravima i načinima njihovog ostvarivanja

3.

Korišćenje različitih socijalnih veština u neposrednom društvenom okruženju

- razumeti svoja osećanja i potrebe i osećanja i potrebe drugih

- primenjivati pravila pristojnog ponašanja u komunikaciji sa vršnjacima i odraslima

- sarađivati u grupi i učestvovati u rešavanju zajedničkih zadataka i problema

- biti sposoban da u odeljenju izrazi svoje mišljenje

- biti sposoban da javno istupa u odeljenju, razredu, školi, itd.

- pomagati i prihvatati pomoć vršnjaka i odraslih

- poštovati i primenjivati saobraćajna pravila, signalizaciju (pravila kretanja ulicom i otvorenim drumom, pravila prelaženja preko ulice: semafor i pešački prelaz) i koristiti prevozna sredstva

4.

Osposobljavanje za snalaženje u prostoru i vremenu

- imenovati i odrediti glavne strane sveta prema Suncu
- umeti da prikaže slikom i modelom objekte iz prirode i prepozna ih na geografskoj karti (boje za reljef, vode, granice, oznaka za naselje)

- biti sposoban da se snalazi u toku dana, sedmice, meseca i godine i imenovati deceniju

- vremenski organizovati svoje aktivnosti, samostalno i uz pomoć odraslih

- razumeti socijalnu potrebu za merenjem vremena (organizovanje rada i slobodnog vremena)

- znati da opiše različite aktivnosti ljudi u različitim godišnjim dobima

5.

Osposobljavanje za samostalno učenje i dolaženje do informacij

- koristiti izvore informisanja kao što su: slike, fotografije, knjige, časopisi, TV, radio, CD, internet i informacije od osoba iz neposrednog okruženja

- prepoznati sopstvene teškoće u učenju i tražiti pomoć od učitelja, vršnjaka, roditelja - staratelja

- postavljati pitanja i tražiti odgovore

- izvoditi jednostavna istraživanja (lična prošlost, prošlost roditelja - staratelja, prošlost i sadašnjost prostora u kome živi i uči, sezonske promene - godišnja doba u mestu u kome živi)

- izabrati način na koji će učiti i koristiti slobodno vreme

6.

Razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i okruženju

- ostvariti svoje potrebe na način koji ne ugrožava druge
- izvršavati svoje obaveze u školi
- i porodici

- prepoznavati načine na koje čovek utiče na svoje okruženje (izgradnja naselja, puteva, brana, mostova, uticaj na vegetaciju, itd.) i okruženje na njega (uticaj vremenskih prilika, kvaliteta vazduha, vode, hrane)

- znati da čuva i uređuje prostor u kom živi i uči

- razvijati odgovoran odnos prema kulturnom nasleđu

1 Ishodi u dve i više obrazovnih oblasti
2 Ishodi karakteristični za obrazovnu oblast
3 Ishodi koji se javljaju u svim obrazovnim oblastima
Ovo objašnjenje odnosi se na sve obrazovne oblasti

OBRAZOVNA OBLAST DRUŠTVENE NAUKE I FILOZOFIJA

 

CILJEVI

ISHODI

Po završetku drugog ciklusa učenik će:

1.

Razumevanje povezanosti prirodnog okruženja sa društvenim i kulturnim pojavama na određenoj teritorijalnoj celini

- razumeti osnovne prirodne (reljef, klima, vode, zemljište, biljni i životinjski svet) i društvene (stanovništvo, naselja, privredne delatnosti) karakteristike teritorijalne celine uz korišćenje karte
- poznavati i razumeti prirodne i društvene karakteristike geografske regije u kojoj živi
- razumeti prirodne i društvene karakteristike regija Srbije i Crne Gore, Balkana i Sredozemlja
- znati uticaj prirodnog okruženja na način života i rada ljudi
- umeti da objasni kako ljudske aktivnosti utiču na promene u prirodnom i društvenom okruženju
- imenovati i razlikovati kulture i civilizacije koje su postojale u njegovoj regiji, Srbiji, Balkanu i Sredozemlju
- umeti da objasni značaj zaštite, očuvanja i unapređivanja prirodne sredine

2.

Razumevanje
karakteristika društvenih grupa i određivanje svoje pripadnosti različitim društvenim grupama

- poznavati i razlikovati etničke grupe u svojoj regiji, Srbiji, Balkanu i Sredozemlju
- umeti da opiše osnovne karakteristike etničkih grupa kojima pripada (prostor na kome grupa živi, jezik, običaji, tradicija, konfesija, itd.)

- biti u stanju da odredi svoju nacionalnu pripadnost i imenuje druge nacije u svom okruženju

- umeti da opiše osnovne karakteristike drugih društvenih grupa kojima pripada (po srodstvu, aktivnostima, interesovanjima, mestu stanovanja, itd.)

- uvažavati sebe, druge ljude i kulturno će se ophoditi prema njima

3.

Razumevanje i primena prostornih i vremenskih odrednica

- razumeti i primenjivati vremenske odrednice - datum, godina i decenija
- umeti da definiše vek i milenijum

- koristiti kalendarsko računanje vremena (decenija)

- imenovati, razlikovati i koristiti istorijske izvore (pisane, materijalne i usmena predanja)

- koristiti geografske i istorijske karte

4.

Osposobljavanje za samostalno učenje i istraživanje

- pronalaziti i koristiti različite izvore informacija - štampane, elektronske, vizuelne, zvučne, itd.

- samostalno i u grupi rešavati zadatke i istraživati, prikupljajući različite podatke (o promenama u prostoru na kome živi, u društvenim grupama kojima pripada, itd.)

- razvijati vlastite strategije uspešnog učenja (razlikovanje bitnog od nebitnog, analiziranje podataka, samostalno zaključivanje, itd.)

- biti u stanju da postavlja pitanja, pronalazi odgovore i identifikuje teškoće na koje nailazi pri rešavanju problema

- umeti da proceni uloženi trud i postignuće

5.

Aktivno učestvovanje u životu grupa lokalne zajednice u skladu sa svojim interesovanjima i sposobnostima

- prepoznati svoje sposobnosti, prema njima usmeriti svoja interesovanja i ostvarivati ih na način koji ne ugrožava druge

- sarađivati sa drugima (rad u grupi, rad u timu, itd.)

- biti u stanju da saoseća i pomaže vršnjacima i drugim ljudima

- moći da rešava vršnjačke sukobe na nenasilan način

- biti u stanju da izrazi svoja osećanja i ovlada načinima za prevazilaženje neprijatnih emocionalnih stanja

- poštovati različita zanimanja

- znati da postoje dečja prava i preuzimaće odgovarajuće obaveze u skladu sa svojim uzrastom

- biti u stanju da se stara o životinjama tako što će ih hraniti, čuvati i neće ih povređivati

- učestvovati u akcijama očuvanja, unapređivanja i zaštiti životne sredine (negovanje biljaka, učestvovanje u akcijama pošumljavanja, sakupljanja sekundarnih sirovina, čišćenja okoline i racionalno korišćenje vode i električne energije, itd.)

OBRAZOVNA OBLAST DRUŠTVENE NAUKE I FILOZOFIJA

 

CILJEVI

ISHODI

Po završetku trećeg ciklusa učenik će:

1.

Razumevanje i snalaženje u sadašnjosti na osnovu poznavanja sličnosti, specifičnosti i povezanosti društvenih pojava i procesa u prostoru i vremenu (Srbija i Crna Gora, Evropa, svet)

- usvojiti osnovne pojmove društvenih nauka (kultura, društvo, narod, država, stanovništvo, privreda, razvojnost, revolucija, vek, milenijum)
- znati osnovne činioce društvenih pojava i procesa (prirodna i geografska sredina, nauka, tehnologija, kultura, politika, ličnosti)
- znati događaje i ličnosti koji su obeležili istorijske periode u opštoj i nacionalnoj istoriji (stari vek, srednji vek, novi vek, savremeno društvo)

- znati da smesti ličnosti, pojave i procese u istorijske periode

- biti u stanju da uoči povezanost pojava i procesa na svetskom i nacionalnom nivou u prošlosti i sadašnjosti

- znati da poveže pojave i procese na lokalnom i nacionalnom nivou

- biti sposoban da uoči da su pojave i procesi na lokalnom i nacionalnom nivou povezani sa pojavama i procesima na regionalnom i svetskom nivou

- znati da uočava vezu društvenih i kulturnih vrednosti u prošlosti i sadašnjosti

- prepoznavati fizičke karakteristike uslovljene geografskom sredinom

- poštovati posebnosti svojih i drugih društvenih i kulturnih zajednica

2.

Razumevanje međuzavisnosti pojedinca, društva i kulture

- poznavati načine na koje društvo i kultura utiču na formiranje ličnosti i ponašanja pojedinca
- shvatiti ulogu pojedinca u formiranju društva
- prihvati i uvažavati drugog i druge bez obzira na rasne, nacionalne, verske, rodne (polne) i ostale razlike
- odabrati načine svog učestvovanja u životu zajednice

3.

Razumevanje povezanosti različitih naučnih disciplina

- biti sposoban da analizira istorijske izvore, istorijske i geografske karte
- biti u stanju da razlikuje naučnu istorijsku i geografsku literaturu od naučno-popularne i umetničke literature
- uočiti povezanost između društvenih i kulturnih promena i razvoja nauke
- povezivati i koristiti znanja iz različitih naučnih oblasti u razumevanju društvenih pojava i procesa

4.

Snalaženje u institucijama posredstvom kojih ljudi zadovoljavaju lične i zajedničke potrebe

- poznavati društvene ustanove kojima se zadovoljavaju lične i zajedničke potrebe (škola, bolnica, opština, sud, pošta, banka, pozorište, muzej, biblioteka, bioskop, itd.)

- poznavati načine na koje društvene i institucije kulture služe zadovoljenju ličnih i zajedničkih potreba

- koristiti društveno i kulturno prihvatljive načine zadovoljavanja ličnih i zajedničkih potreba

- ostvarivati dečja prava, poznavati osnovna ljudska prava i zalagati se za njihovo poštovanje

- poznavati značaj i ulogu međunarodnih organizacija (Crveni krst, Crveni polumesec, OUN, Unesko, Unicef, itd.)

5.

Osposobljavanje za samostalno učenje i istraživanje

- biti u stanju da razlikuje predrasude od naučnih znanja o društvenim i kulturnim pojavama i procesima

- biti u stanju da razlikuje mitsku od naučne interpretacije društvenih i kulturnih pojava i procesa

- umeti da iskaže svoje stavove i argumentovano vodi dijalog

- pratiti i usmeravati procese sopstvenog učenja

- učestvovati u grupnom radu i istraživačkim projektima

- umeti da koristi i prikaže podatke tabelarno, grafički i shematski

- kritički koristiti informacije (razlikuje bitno od nebitnog, povezuje, organizuje, procenjuje sa stanovišta verodostojnosti)

6.

Odgovorno ophođenje prema sebi i aktivan odnos prema prirodnom i društvenom okruženju

- biti u stanju da doživi sebe kao ličnost, sa svim svojim osobenostima i u različitim društvenim ulogama

- razviti samopoštovanje i odgovorno se odnositi prema sebi

- razlikovati korisne od štetnih pojava po sopstvenu ličnost i svoje okruženje

- konstruktivno rešavati sukobe sa vršnjacima i odraslima

- poznavati važnost racionalnog korišćenja prirodnih i kulturnih resursa i ponašati se u skladu s tim

- razviti odgovorno ophođenje prema kulturnom nasleđu

- uspostaviti odgovoran odnos prema životinjama i biljkama kao jedinkama i kao vrstama

7.

Identifikovanje sopstvenih sposobnosti, veština, talenata i interesovanja u svrhe profesionalne orijentacije

- razumeti važnost profesionalnog opredeljenja

- prepoznati sopstvene sposobnosti, veštine, talente i interesovanja

- postaviti realne ciljeve u izboru budućeg zanimanja

 

OBRAZOVNA OBLAST JEZIK, KNJIŽEVNOST I KOMUNIKACIJA

Cilj nastave maternjeg jezika za prvi ciklus
Cilj nastave maternjeg jezika u prvom ciklusu jeste da učenik koristi osnovne tehnike čitanja i pisanja na pismu (pismima) maternjeg jezika, kao i druge jezičke kompentencije radi uspešnog komuniciranja, čitanja i razumevanja različitih vrsta tekstova, proširivanja sopstvenih znanja i razmene iskustava.
Ishodi nastave maternjeg jezika za prvi ciklus

Jezičke aktivnosti

Po završetku prvog ciklusa učenik:

Jezička recepcija

Slušanje

- prati i razume kratke tekstove različitih vrsta (izlaganja, saopštenja, didaktička uputstva, književne tekstove) na standardnom jeziku, prikupljajući informacije i bogateći znanja i rečnik

- uočava da se u građenju poruka povezuju govor i drugi oblici izražavanja (pokret, slika, muzika, itd.)

Čitanje

- tečno čita pismo (pisma) maternjeg jezika

- primenjuje osnovne veštine i strategije čitanja

- čita kratke tekstove različitih vrsta, prikupljajući informacije, bogateći znanja i rečnik, razvijajući iskustvo i maštu

- čita i razume nelinearne elemente teksta (ilustracije, legende, tabele, jednostavne dijagrame)

- koristi sadržaj knjige da bi pronašao traženi deo

- uočava delove teksta (naslovi, podnaslovi, ime autora, odeljci, pasusi)

- koristi slikovni rečnik ili rečnik na kraju knjige da bi otkrio značenje nepoznate reči

Jezička produkcija

Govor

- pravilno izgovara glasove, reči i izraze, i pravilno intonira rečenicu

- govori tečno, odgovarajućim tempom

- koristi plan da bi pripremio kraće saopštenje o poznatoj temi

- jasno formuliše iskaze, primereno govornoj situaciji

- izražava misli, ideje, osećanja i stavove o raznim temama iz svog neposrednog okruženja, na osnovu iskustva i mašte

- napamet govori kratke tekstove (recituje, govori po ulogama)

Pisanje

- koristi pismo (pisma) maternjeg jezika poštujući pravopis

- vlada osnovnim veštinama i strategijama pisanja

- piše kraće tekstove različitih formi i namena izražavajući misli, ideje, osećanja i stavove o raznim temama iz neposrednog okruženja, na osnovu iskustva ili mašte

Interakcija

- tolerantno i bez ustručavanja učestvuje u razgovoru držeći se teme i koristeći jezička sredstva primerena uzrastu i komunikativnoj situaciji

- ume da saopšti i obrazloži svoj stav o nekom spornom pitanju (npr. prilikom igre sa vršnjacima)

- ume da obavi telefonski razgovor

- postavlja pitanja i daje odgovore, i u usmenom i u pisanom obliku, pridržavajući se konverzacijskih uzusa

- koristi osnovne forme pisane komunikacije, tj. ume da napiše: pismo, poruku, spisak, obaveštenje, oglas, razglednicu, pozivnicu

Medijacija

- formira i preoblikuje iskaze i kraće tekstove uz pomoć verbalnih i neverbalnih sredstava radi prenošenja osnovnih značenja

- izdvaja ključne reči iz kratkog teksta

- daje naslov tekstu, slici, stripu; daje podnaslove delovima teksta

Interpretacija/interakcija sa tekstom

- koristi sopstveno znanje i iskustvo, kao i druge tekstove/materijale da bi razumeo ono što čita

- razlikuje stvarno od imaginarnog

- prepoznaje i izdvaja osnovne ideje u tekstu

- izdvaja i opisuje: zaplet, mesto i vreme događaja, sled događaja, glavne aktere i njihove osobine

- prepoznaje figurativni jezik u književnom i neknjiževnom tekstu

- izražava sopstveni utisak/mišljenje/stav o pročitanom potkrepljujući ga tekstom

Znanja o jeziku

- prepoznaje glasove/slova, reči i rečenice

- prepoznaje i razlikuje vrste reči (zajedničke i vlastite imenice, glagole, opisne prideve i lične zamenice)

- razlikuje obaveštajnu, upitnu i uzvičnu rečenicu

- ume da podeli reč na slogove (jednostavniji slučajevi)

- razlikuje osnovne glagolske oblike za iskazivanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

- identifikuje osnovne oblike promenljivih reči (npr. nominativ imeničkih reči, odn. infinitiv glagola) kako bi mogao da upotrebljava rečnik

- razlikuje reči istog i suprotnog značenja; reči koje označavaju nešto umanjeno/uvećano

- razlikuje doslovno od prenesenog značenja

- zna napamet alfabet (alfabete) maternjeg jezika

- poseduje aktivan i pasivan rečnik koji odgovara njegovom uzrastu

Znanja o književnosti

- razlikuje književni tekst od ostalih vrsta tekstova
- razlikuje osnovne vrste književnog izražavanja (stih i prozu, pesmu i priču)

- poznaje jednostavne književnojezičke forme (bajka, basna, mit, anegdota, šaljiva priča, priča o životinjama, vic ili dosetka, poslovica, zagonetka, razbrajalica)

Medijska pismenost

- poznaje i koristi različite medije (npr. novine i časopise, filmove, TV emisije, kompakt-diskove, i sl. namenjene deci) radi informisanja, obrazovanja, zabave

- na elementarnom nivou tumači značenje medijskih poruka (saopštava šta je uočio, šta je naučio; šta mu se dopada i zašto, i sl.)

- izražava ideje, iskustva, stavove i maštu kroz grupno i samostalno oblikovanje jednostavnih medijskih tekstova (strip, novine, scenario, plakat, karikatura, itd.)

 

OBRAZOVNA OBLAST JEZIK, KNJIŽEVNOST I KOMUNIKACIJA

Cilj i ishodi nastave maternjeg jezika za drugi ciklus

Cilj nastave maternjeg jezika u drugom ciklusu jeste dalji razvoj jezičkih i komunikativnih kompetencija proširivanjem znanja o jeziku, književnosti i kulturi, kao i podsticanje upotrebe stečenih znanja i umenja za razvijanje individualnih potencijala, ličnog izraza i socijalnih sposobnosti.

Ishodi nastave maternjeg jezika za drugi ciklus

Jezičke aktivnosti

Po završetku drugog ciklusa učenik:

Jezička recepcija

Slušanje

- prati i razume tekstove različitih vrsta (izlaganja, saopštenja, obaveštenja, književne tekstove) na standardnom jeziku, prikupljajući informacije i bogateći znanja i rečnik

 

 

- razlikuje standardni jezik od nestandardnih varijeteta

 

 

- prepoznaje i razume implicitno u govoru
 

 

Čitanje

- čita različite vrste tekstova u različite svrhe (prikupljanje informacija, bogaćenje znanja i rečnika, razvijanje iskustva i mašte), koristeći odgovarajuće strategije čitanja

 

 

- koristi podatke iz teksta u procesu zaključivanja

 

 

- čita i razume nelinearne elemente teksta (ilustracija, legenda, tabela, dijagram, fusnota)

 

 

- ume da otkrije značenje nepoznatih reči i izraza na osnovu konteksta i/ili pomoću rečnika

Jezička produkcija

Govor

- jasno izražava misli, ideje, osećanja, stavove i maštu, koristeći strategije za organizaciju govora i prilagođavajući jezički izraz temi i komunikativnoj situaciji

 

 

- koristi različite forme usmenog diskursa - deskripcija, naracija

 

 

- napamet govori kraće tekstove (recituje, govori po ulogama)
 

 

Pisanje

- ume jasno i koherentno da izrazi misli, ideje, osećanja, stavove i maštu, koristeći različite strategije pisanja

 

 

- piše tekstove različitih formi i namena, poštujući pravopis

 

 

- oslanja se na različite izvore informacija, kao i na sopstvena znanja i iskustva prilikom pisanja

 

 

- navodi/citira izvore informacija

 

 

- pregleda i rediguje sopstveni tekst

 

 

- koristi nelinearne elemente teksta (npr. ilustracija, tabela, jednostavan dijagram) da bi tekst učinio jasnijim za čitaoca

Interakcija

- ume da započne, podrži, vodi i okonča razgovor držeći se teme i koristeći jezička sredstva primerena komunikativnoj situaciji

 

- uvažava sagovornika, prepoznaje, razume i poštuje specifičnosti drugog i drugih

 

- daje svoj doprinos u diskusiji iznoseći relevantne argumente

 

- koristi različite forme pisane komunikacije

Medijacija

- prepričava, sažima i rezimira sadržaj interakcije/teksta

 

- izdvaja ključne reči iz teksta

Interpretacija/interakcija sa tekstom

- razume i može da objasni kako se razvijaju radnja, kompozicija i motivi

- razume figurativnu upotrebu jezika u književnom i neknjiževnom tekstu

- razume i može da objasni razliku između autora i lika, pesnika i lirskog subjekta

 

- prepoznaje različite uglove gledanja, mišljenja i stavove u tekstu

 

- zauzima stav o tekstu i obrazlaže ga pozivajući se na sam tekst, kao i na druga iskustva i znanja

Znanja o jeziku

- prepoznaje i razlikuje vrste reči

- prepoznaje i razlikuje tipične rečenične konstituente

 

- poznaje tipične morfološke paradigme (flektivne i derivacione)

 

- poseduje aktivan i pasivan rečnik koji odgovara njegovom uzrastu

Znanja o književnosti

- razlikuje tri osnovna književna roda (lirika, epika, drama)

- razlikuje književni rod od književne vrste

 

- razlikuje osnovne epske vrste (roman, pripovetka, basna, bajka, epska pesma), lirske vrste (opisna, misaona, ljubavna, rodoljubiva pesma, itd.), neke dramske vrste (komedija, drama za decu, radio-drama, itd.)

 

- razlikuje narodnu (usmenu) i autorsku književnost

 

- prepoznaje najčešća stilska sredstva

Medijska pismenost

- selektivno koristi medije za informisanje, obrazovanje i zabavu

- izražava i obrazlaže stav o medijskim sadržajima iz domena svog interesovanja

 

- izražava stavove, ideje, sopstvena iskustva i maštu kroz grupno i samostalno oblikovanje jednostavnijih medijskih tekstova

 

OBRAZOVNA OBLAST JEZIK, KNJIŽEVNOST I KOMUNIKACIJA

Cilj i ishodi nastave maternjeg jezika za treći ciklus

Cilj nastave maternjeg jezika u trećem ciklusu jeste da: 1. učenik dosegne nivo jezičkih i komunikativnih znanja i sposobnosti koji će mu omogućiti da, koristeći standardni oblik maternjeg jezika, efikasno komunicira u usmenom i pisanom obliku u različitim situacijama i u različite svrhe; 2. stekne znanja o jeziku, književnosti i medijima relevantna za njegovo buduće obrazovanje i profesionalni razvoj.

Ishodi nastave maternjeg jezika za treći ciklus

Jezičke aktivnosti

Po završetku trećeg ciklusa učenik:

Jezička recepcija

Slušanje

- prati i razume duže i složenije tekstove različitih vrsta (izlaganja, saopštenja, obaveštenja, književne tekstove) na standardnom jeziku, prikupljajući informacije i bogateći znanja i rečnik

 

 

- prepoznaje i razume implicitno i višeznačno u govoru

 

 

- razume upotrebu različitih govornih stilova i registara

 

 

- ima razvijenu kulturu slušanja u različitim komunikativnim situacijama (npr. predavanje, razgovor, diskusija)
 

 

Čitanje

- čita različite vrste dužih i složenijih tekstova u različite svrhe (prikupljanje informacija, bogaćenje znanja i rečnika, razvijanje iskustva i mašte), prilagođavajući strategiju čitanja cilju čitanja i vrsti teksta

 

 

- povezuje informacije unutar teksta i između više različitih tekstova

 

 

- samostalno izvodi zaključke na osnovu teksta

 

 

- čita i razume nelinearne elemente teksta (ilustracija, legenda, tabela, dijagram, grafikon, shematski prikaz, fusnota, itd.)

 

 

- koristi različite mogućnosti da otkrije značenje nepoznatih reči i izraza (kontekst, analogija; izdvajanje delova reči; pronalaženje informacije u rečniku, enciklopediji, priručniku, bazi podataka i na internetu)

Jezička produkcija

Govor

- jasno i precizno izražava misli, ideje, osećanja, stavove i maštu, koristeći odgovarajuće strategije za organizaciju govora i prilagođavajući jezički izraz temi i komunikativnoj situaciji

 

 

- ume da opisuje, priča, objašnjava, argumentuje, ubeđuje, zabavlja govoreći o različitim temama u različitim komunikativnim situacijama

 

 

- napamet govori različite tekstove (recituje, govori po ulogama)
 

 

Pisanje

- piše jasan i logički strukturiran tekst o različitim temama u različite svrhe, poštujući pravopis

 

 

- koristi različite strategije pripremanja i redigovanja teksta

 

 

- koristi i pravilno navodi različite izvore

 

 

- prilagođava grafičku formu teksta njegovoj logičkoj strukturi i nameni

 

 

- koristi nelinearne elemente teksta (npr. tabela, dijagram, grafikon, fusnota) da bi tekst učinio jasnijim za čitaoca

Interakcija

 

- uspešno učestvuje u formalnim i neformalnim razgovorima, diskusijama i debatama prilagođavajući jezički izraz komunikativnoj situaciji

 

 

- uvažava sagovornika, prepoznaje, razume i poštuje individualne i kulturne specifičnosti drugog i drugih

 

 

- prepoznaje probleme u komunikaciji i daje svoj doprinos u njihovom razrešavanju

 

 

- vlada konvencijama obraćanja u pisanoj formi: ume da napiše različite vrste poruka, pisama, zahteva, molbi, itd.

Medijacija

 

- prepričava, sažima i rezimira sadržaj interakcije, odnosno teksta u skladu sa potrebama/namenom

 

 

- izdvaja ključne reči iz teksta u skladu sa različitim potrebama/namenama

Interpretacija/interakcija sa tekstom

- ima svest o značaju čitanja i izgrađenu potrebu da čita književna dela iz nacionalne i svetske baštine

 

 

- uočava strukturu teksta i načine uspostavljanja njegove semantičke celovitosti

 

 

- razume različite uglove gledanja, mišljenja i stavove u tekstu, kao i eksplicitno i implicitno u tekstu

 

 

- zauzima kritički stav o tekstu i obrazlaže ga pozivajući se na sam tekst, kao i na druga iskustva i znanja

Znanja o jeziku

- poseduje osnovna sociolingvistička znanja o maternjem jeziku i njegovom okruženju

 

 

- ima izgrađenu svest o mestu i značaju nacionalnog standardnog jezika

 

 

- poseduje funkcionalna znanja o strukturi maternjeg jezika, jezičkim funkcijama i normi

 

 

- poseduje odgovarajući leksičko-terminološki fond

 

 

- poznaje osnovne jezičke i komunikacijske priručnike i zna da se služi njima

 

 

- ume da (pro)ceni sopstveno znanje i zna na koji način da održava i dalje razvija stečena znanja i veštine

Znanja o književnosti

- razume pojam i funkciju književnosti
- poseduje osnovna književnoteorijska znanja i ume da ih primenjuje

 

 

 

- ima razvijenu svest o potrebi negovanja sopstvene književne kulture

 

 

- razume pojam književnog roda i vrste i poznaje njihovu klasifikaciju

 

 

- zna za osnovne književne stilove i epohe (npr. klasicizam, romantizam, realizam)

 

 

- poznaje neke osnovne književno-naučne (nefikcionalne) vrste (npr. biografija, autobiografija, dnevnik, letopis, hronika)

Medijska pismenost

- poznaje funkcije, upotrebu, uticaj i značaj medija

 

 

- selektivno i kritički prati sadržaje iz različitih oblasti medijske produkcije

 

 

- identifikuje različita gledišta o istoj temi u okviru istog medijskog teksta; poredi različite prikaze istog događaja u različitim medijima

 

 

- izražava stavove, ideje, sopstvena iskustva i maštu kroz grupno i samostalno oblikovanje medijskih tekstova

 

OBRAZOVNA OBLAST JEZIK, KNJIŽEVNOST I KOMUNIKACIJA

Cilj nastave stranog jezika (L2) za prvi ciklus

Cilj nastave stranog jezika kao osnovnog predmeta u prvom ciklusu je da osposobi učenika da na stranom jeziku komunicira na osnovnom nivou u usmenom i pisanom obliku o temama iz njegovog neposrednog okruženja. U isto vreme, nastava stranih jezika treba da: 1. podstakne razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju radi jačanja motivacije za učenje jezika; 2. olakša razumevanje drugih i različitih kultura i tradicija; 3. stimuliše maštu, kreativnost i radoznalost; 4. podstiče upotrebu stranog jezika u lične svrhe i iz zadovoljstva

Ishodi nastave stranog jezika za prvi ciklus

Jezičke aktivnosti

Po završetku prvog ciklusa učenik:

Jezička recepcija

Slušanje

- prepoznaje glasove, naglasak, ritam i intonaciju u jeziku koji uči

 

 

- razume kratke priče, pesme i dijaloge o poznatim temama, koje čuje uživo, ili sa audio-vizuelnih zapisa

 

 

- razume i reaguje na odgovarajući način na kratke usmene poruke u vezi sa ličnim iskustvom i sa aktivnostima na času (poziv na igru, zapovest, uputstvo itd.)
 

 

Čitanje

- prepoznaje slova, napisane reči i rečenice i poštuje pravopisne znake prilikom čitanja

 

 

- razume osnovna značenja kratkih pisanih i ilustrovanih tekstova

Jezička produkcija

Govor

- pravilno artikuliše glasove, akcentuje reči, poštuje ritam i pravilno intonira rečenicu

 

 

- daje osnovne informacije o sebi i svom okruženju

 

 

- opisuje u nekoliko rečenica poznatu radnju ili situaciju
 

 

Pisanje

- prepisuje, dopunjava i samostalno piše reči i kraće rečenice poštujući pravopis

 

 

- piše pojedinačne reči i kratke rečenice o sebi i svom okruženju

Interakcija

 

- sa sagovornicima razmenjuje nekoliko osnovnih iskaza u vezi sa konkretnom situacijom (pozdravljanje, predstavljanje, traženje i davanje informacija ili usluge, izražavanje osećanja, dopadanja ili nedopadanja)

 

 

- daje aktivan doprinos u komunikaciji (u paru, u grupi, itd.)

 

 

- prepoznaje kad nešto ne razume, postavlja pitanja i traži razjašnjenja

Medijacija

 

Na ovom uzrastu nisu predviđeni ishodi za ovu kategoriju.

Interpretacija/interakcija sa tekstom

Na ovom uzrastu nisu predviđeni ishodi za ovu kategoriju.

Znanja o jeziku

- prepoznaje i pravilno upotrebljava osnovne jezičke elemente

 

 

- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr., forme učtivosti)

 

 

- procenjuje kvalitet ličnog postignuća u jezičkim aktivnostima (razume vezu između sopstvenog angažmana i postignuća)

Medijska pismenost

- koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika na elementarnom nivou (štampane medije, audio/video zapis, kompakt-disk, itd.)

 

OBRAZOVNA OBLAST JEZIK, KNJIŽEVNOST I KOMUNIKACIJA

Cilj nastave stranog jezika (L2) za drugi ciklus

Nastava stranog jezika u drugom ciklusu ima za cilj da osposobi učenika da u svakodnevnim situacijama komunicira u usmenom i pisanom obliku koristeći frekventne reči i jednostavne izraze. Usmerena je na jednostavne oblike interakcije sa sagovornicima spremnim da govore razgovetno i pomažu učeniku da ih razume.

Ishodi nastave stranog jezika za drugi ciklus

Jezičke aktivnosti

Po završetku drugog ciklusa učenik:

Jezička recepcija

Slušanje (A1)

- razume rečenice svakodnevnog govora, npr. kratka jednostavna uputstva, ako se govori razgovetno i sporo

 

 

- razume opšti sadržaj kratkih prilagođenih tekstova posle nekoliko slušanja
 

 

Čitanje (A1)

- u novom tekstu prepoznaje poznate reči i izraze

 

 

- razume opšti sadržaj i smisao kraćih tekstova

Jezička produkcija

Govor (A1)

- upotrebljava jednostavne izraze i rečenice da bi predstavio svakodnevne, sebi bliske aktivnosti, situacije i događaje
 

 

Pisanje (A1)

- sastavlja kratak tekst o odgovarajućoj temi

Interakcija

 

- na jednostavan način sporazumeva se sa sagovornicima koji su spremni da govore razgovetno i pomažu učeniku da ih razume

 

 

- postavlja jednostavna pitanja o bliskim temama i odgovara na njih, u usmenom i pisanom obliku

 

 

- ume da napiše: kratko lično pismo, kratku jednostavnu poruku, razglednicu, čestitku, i sl.

Medijacija

 

Na ovom uzrastu nisu predviđeni ishodi za ovu kategoriju.

Interpretacija/interakcija sa tekstom (A1)

- izražava utiske i osećanja o kratkom književnom tekstu (npr.: priča, pesma, kratak dramski komad), koristeći verbalna i neverbalna sredstva izražavanja

 

 

- identifikuje specifične kulturne elemente u kratkom tekstu (imena, odeća, navike, tradicija, životni stil)

Znanja o jeziku

- prepoznaje i pravilno koristi osnovne fonološke (intonacija, prozodija, ritam) i morfosintaksičke kategorije L2 (imenički i glagolski nastavci, bazični red reči u rečenici)

Medijska pismenost (A1)

- saopštava što ga najviše privlači u određenom medijskom tekstu

 

 

- koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt-disk, Internet, itd.)

 

OBRAZOVNA OBLAST JEZIK, KNJIŽEVNOST I KOMUNIKACIJA

Cilj nastave stranog jezika (L2) za treći ciklus

Nastava stranog jezika u trećem ciklusu ima za cilj da osposobi učenika da komunicira u usmenom i pisanom obliku o temama iz svakodnevnog života. Razvija se svest o značaju višejezičnosti u savremenoj višekulturnoj zajednici, odnosno svest da uspešno ovladavanje jezičkim kompetencijama doprinosi afirmaciji ličnosti i optimalnom profesionalnom razvoju.

Ishodi nastave stranog jezika za treći ciklus

Jezičke aktivnosti

Po završetku osnovnog obrazovanja učenik:

Jezička recepcija

Slušanje (A2)

- razume kraće iskaze koji sadrže visokofrekventne reči i strukture (informacije o ličnostima, porodici, kupovini, poslu, bližem okruženju, itd.)

 

 

- razume opšti sadržaj kratkih tekstova posle nekoliko slušanja

 

 

- razume ono što je najbitnije u kratkim, jasnim i jednostavnim obaveštenjima, čak i uz auditivni šum (npr. preko razglasa, na ulici, uz muziku, itd.)
 

 

Čitanje (A2)

- čita i razume različite vrste kratkih tekstova (prilagođenih, ali i autentičnih) prepoznajući osnovna značenja teksta, kao i relevantne detalje

 

 

- otkriva značenje nepoznate reči na osnovu konteksta i/ili pomoću rečnika

Jezička produkcija

Govor (A2)

- opisuje situacije, priča o događajima i argumentuje stavove koristeći jednostavne izraze i rečenice
 

 

Pisanje (A2)

- piše kratak tekst u različite svrhe

Interakcija

 

- komunicira u svakodnevnim situacijama, u kojima se radi o direktnoj razmeni informacija, o bliskim temama i delatnostima

 

 

- komunicira u pisanom obliku o temama koje ga se neposredno tiču i/ili ga interesuju (kraće lično pismo, poruka preko elektronske pošte, "chat" na internetu, itd.)

Medijacija

 

- u komunikativnim kontekstima koji uključuju govornike učenikovog prvog jezika (L1) i L2 prevodi kratke poruke (u usmenoj i pisanoj formi) u skladu sa potrebama komunikacije

 

 

- sažima sadržaj teksta, filma, i sl., ili sadržaj dotadašnje interakcije na L2

 

 

- prepričava sadržaj pročitanog teksta, filma, i sl.

Interpretacija/interakcija sa tekstom (A2)

- izražava stav o pročitanom tekstu, povezujući ga sa sopstvenim znanjem i iskustvom

Znanja o jeziku

- prepoznaje osnovne gramatičke kategorije i može da poredi, na elementarnom nivou, L2 sa svojim prvim jezikom

 

 

- poznaje osnovne jezičke i komunikacijske priručnike i zna da se služi njima

Medijska pismenost (A2)

- argumentuje svoj stav o medijskom tekstu
- identifikuje različita gledišta o istoj temi u okviru istog medijskog teksta; poredi različite prikaze istog događaja u različitim medijima

 

 

 

- koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika (štampani mediji, audio/video zapisi, kompakt-disk, Internet, itd.)

 

OBRAZOVNA OBLAST MATEMATIKA, PRIRODNE NAUKE I TEHNOLOGIJA

 

CILJEVI

ISHODI

Po završetku prvog ciklusa učenik će:

1.

Razvijanje osnovnih pojmova matematike i prirodnih nauka i njihovo povezivanje

- znati jedinice za dužinu (milimetar, centimetar, decimetar, metar, kilometar) i vreme (sekund, minut, sat, dan, sedmica, mesec, godina, decenija, vek, milenijum)

- razlikovati i imenovati jednostavne geometrijske figure i njihove elemente (tačka, duž, kvadrat, pravougaonik, trougao, krug, prava, poluprava, linija i ugao) i umeti da ih nacrta; umeti da se služi priborom za crtanje

- prepoznati osno simetrične figure i podudarnost u svakodnevnim situacijama

- razlikovati i imenovati jednostavna geometrijska tela (lopta, kocka, kvadar, piramida, valjak, kupa), praviti modele (na primer, od plastelina) i razlikovati i imenovati njihove elemente

- imenovati biljke i životinje iz svoje okoline i njihove glavne odlike

- znati pojmove vezane za orijentaciju u prostoru i vremenu

- znati svojstva vode, vazduha i zemljišta i njihov značaj za živi svet i ljudske delatnosti

- znati osnovne karakteristike gasova, tečnosti i čvrstih tela

- koristiti naučni rečnik, primeren uzrastu, za opisivanje osobina i ponašanje bića, materijala, pojava i procesa

2.

Razvijanje sposobnosti uočavanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti

- znati da sva živa bića opstaju zato što ostavljaju potomstvo

- grupisati živa bića na osnovu njihovih razlika i sličnosti

- uočavati razlike između žive i nežive prirode i proizvoda ljudskog rada

- prepoznavati i imenovati različite materijale (metal, plastika, drvo, papir, stena) i uočiti njihova specifična svojstva

- grupisati materijale i objekte na osnovu njihovih svojstava (mehaničkih, toplotnih, magnetnih, električnih)

- uočiti kako svojstva materijala određuju njihovu upotrebu

- uočiti kako se materijali i objekti mogu menjati pod toplotnim i mehaničkim uticajima

- prepoznavati da su neke promene povratne (kondenzovanje, isparavanje, elastičnost), a neke nepovratne (sagorevanje, rđanje)

- prepoznavati različite oblike kretanja, njihove osnovne karakteristike i uočavati uzroke nekih oblika kretanja

- razumeti da mehaničko dejstvo može promeniti oblik predmeta, njegov položaj i brzinu

- uočavati kada i kako tela padaju, klizanju se i kotrljaju naniže

- uviđati vezu između oblika živih bića, njihovog načina života i staništa

3.

Razvijanje osnovnih znanja o količini i broju

- čitati, pisati i upoređivati brojeve od 0 do 1000

- prikazivati brojeve pomoću tačaka na pravoj i upotrebljavati znake jednakosti i nejednakosti

- čitati i pisati rimske brojeve

- znati da sabira i oduzima do 1000

- znati da množi i deli sa ostatkom do 1000 (trocifreni broj deli jednocifrenim ili sa deset)

- znati osobine računskih operacija, prioritet operacija i upotrebu zagrada

- umeti da slikovito prikaže, uporedi i zapiše razlomak kao deo celine, i da izračuna jedan njen deo

- razumeti pojam cene i na primerima manipulacije sa novcem da pokaže stečena aritmetička znanja

- porediti, procenjivati i meriti dužine u okruženju; porediti i procenjivati brojnost objekata

- znati jedinice za dužinu i vreme i da računa sa njima (poredi, sabira i oduzima)

- znati da izračuna dužinu izlomljene linije i obim pravougaonika i trougla

4.

Razvijanje osnovnih elemenata logičkog mišljenja

- uočavati uzročno-posledične veze u okruženju i u izvedenim ogledima (na primer, da li pređeni put zavisi od oblika predmeta i jačine delovanja, kada će se materijal brže rastvoriti...)

- rešavati jednostavne problem-situacije u matematici i prirodnim naukama

- rešavati jednostavne logičko-kombinatorne probleme koji se odnose na prebrojavanje objekata, otkrivanje pravilnosti u nizovima brojeva ili objekata, rešavanje jednostavnih rebusa i sl.

- razumeti i znati da rešava tekstualne zadatke koji se svode na osnovne računske radnje i pri tome umeti da koristi slova za zapis nepoznatog broja

- pravilno koristiti reči "uvek", "nikad", "nekad", "neki", "svaki", "i", "ili", "ne"

5.

Razvijanje radoznalosti i sposobnosti za aktivno upoznavanje i čuvanje životnog okruženja

- steći navike odgovornog odnosa prema živim bićima

- posmatrati i istraživati promene u okruženju kroz jednostavne oglede i iskazivati svoja zapažanja (na primer, kako oblik tela i sredina utiču na kretanje)

- uočavati i opisivati pojave, promene i procese u prirodi, formulisati pitanja, slobodno iskazivati svoja predviđanja, interesovanja i davati predloge

- predlagati i organizovati sopstvene aktivnosti

- ispitivati i opisivati pojave i promene svojstava nekih materijala iz svakodnevnog života

- umeti da izmeri vreme, dužinu i temperaturu

6.

Upoznavanje osnovnih informatičkih i komunikacionih sredstava i njihova upotreba

- poznavati osnovna pravila u saobraćaju i pridržavati ih se

- koristiti računar za učenje kroz igru

- poznavati osnovna komunikaciona sredstva

7.

Razvijanje tolerancije, samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi

- samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjivati znanja i iskustva

- uvažavati različitost među ljudima u fizičkom, mentalnom, emotivnom i drugom smislu

 

OBRAZOVNA OBLAST MATEMATIKA, PRIRODNE NAUKE I TEHNOLOGIJA

 

CILJEVI

ISHODI

Po završetku drugog ciklusa učenik će:

1.

Razvijanje funkcionalne pismenosti (matematika, prirodne nauke, informatika)

- umeti da se jasno izrazi rečima, slikom, tabelom i grafikom i da se koristi jezikom matematike i prirodnih nauka

- umeti da koristi različite izvore informacija (udžbenik, priručnik, popularna naučna literatura, Internet...)

- rešavati realne probleme (npr. novac, vreme, ...) korišćenjem računskih operacija (usmeno, pismeno, pomoću kalkulatora ili računara)

- umeti da u pravouglom koordinatnom sistemu odredi položaj tačke date koordinatama i obrnuto

- usvojiti pojmove fizičko telo, mirovanje, kretanje, brzina, putanja i put

- razumeti pojam mase, gustine i temperature

- razlikovati čvrsto, tečno i gasovito stanje na osnovu njihovih karakteristika

- usvojiti pojmove čista supstanca (elementi, jedinjenja), smeša, rastvor, koncentracija rastvora

- znati da ljudi imenuju živa bića koristeći maternji jezik, a naučnici i latinski jezik

- usvojiti osnovne informatičke pojmove

2.

Razumevanje nekih fenomena u prirodi i razvijanje pojmova prirodnih nauka

- razumeti osnovne pojmove o Zemlji kao nebeskom telu

- razumeti osnovne pojmove o atmosferi i njen značaj za život na Zemlji
- razumeti osnovne odlike hidrosfere

- znati građu Zemlje, promene njene površine, postanak i svojstva zemljišta

- poznavati osnovne nivoe strukture i organizacije u živom svetu

- znati da sva živa bića, uključujući i čoveka, karakterišu isti životni procesi

- znati da su živa bića grupisana u više carstava na osnovu njihovih sličnosti i razlika

- znati da se biljke i životinje menjaju u toku životnog ciklusa

- znati da je različitost među živim bićima uslov opstanka

- znati da živa bića zadovoljavaju svoje potrebe u spoljašnjoj sredini i poseduju osobine koje im pomažu da opstanu u različitim uslovima

- razumeti i opisivati pravolinijsko kretanje tela i pojavu inercije

- razumeti pojam sile kao meru uzajamnog delovanja tela (elastično, gravitaciono, električno, magnetno) i pojam pritiska (čvrstih tela i tečnosti)

- znati da razmenom toplote između tela i okoline mogu nastati različiti efekti (promena temperature tela, širenje, promena agregatnog stanja...)

- razumeti da se elementi i jedinjenja razlikuju po složenosti kao i njihov međusobni odnos

- razlikovati i klasifikovati supstance na osnovu karakterističnih fizičkih i hemijskih svojstava (gustina, električna i toplotna provodljivost, providnost, rastvorljivost, reaktivnost)

- poznavati i formirati jednostavna električna kola

- znati kao nastaje zvuk i poznavati njegove osnovne osobine

- znati da se svetlost prostire pravolinijski, odbija od glatkih površina i prolazi kroz prozračne sredine

- znati da veličina senke zavisi od položaja predmeta, izvora i zaklona

- razumeti razlike između fizičkih i hemijskih promena supstanci

- razumeti da se čiste supstance mogu izdvojiti iz smeša na osnovu njihovih svojstava

- znati šta su smeše, rastvori, rastvorena supstanca i rastvarač i kako se koriste u svakodnevnom životu

- steći predstavu o Suncu i planetama u Sunčevom sistemu i pomračenju Sunca i Meseca

3.

Pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja i veština

- umeti da: čita i piše prirodne brojeve do milion, zapisuje ih i kao zbir cifara pomnoženih odgovarajućim stepenom broja 10 i zaokrugli na datu dekadnu jedinicu

- izvoditi osnovne računske operacije sa brojevima do milion (deljenje sa i bez ostatka); umeti usmeno da računa sa manjim brojevima i da oceni rezultat pri računanju sa velikim brojevima

- znati osnove teorije brojeva: umeti da koristi jednostavnija pravila deljivosti, da ispita da li je broj prost ili složen, da rastavi broj na proste činioce, da odredi najveći zajednički delilac i najmanji zajednički sadržalac

- umeti da zapiše u obliku stepena proizvod jednakih činilaca i obratno; umeti da izračuna vrednost stepena

- znati šta su pozitivni i negativni brojevi, šta je suprotan broj i apsolutna vrednost broja, razumeti poredak u skupu celih brojeva; koristiti brojevnu pravu za poređenje celih brojeva; razumeti pojam beskonačnosti skupa prirodnih i celih brojeva

- znati razlomke i decimalne brojeve, izvoditi osnovne računske operacije s njima, koristiti njihovo predstavljanje slikom, modelom i sl.

- razumeti ekvivalentnost predstavljanja broja u obliku razlomka, decimalnog broja i procenta i umeti da izvede odgovarajuća pretvaranja; umeti da izračuna delove celog kada su oni predstavljeni na bilo koji od ovih načina

- umeti da zapiše i izračuna brojevni izraz: znati prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada; umeti da izračuna vrednost brojevnog izraza za izabranu vrednost slova koje učestvuje u izrazu (npr. 2 (a+5) za a=3)

- razumeti šta je razmera i umeti da je primeni

- znati osnovne operacije i relacije sa skupovima i umeti da ih primeni na skupovima brojeva

- razumeti geometrijske figure kao skupove tačaka (poluprava, oblast ugla...) i umeti da na slici označi rezultat skupovnih operacija (ugao kao presek dve poluravni, presek dva kruga...) ili uoči relaciju (tačka u oblasti ugla, prava u ravni...)

- znati međusobne položaje pravih u ravni i umeti da pomoću lenjira i trougla nacrta paralelne i normalne prave

- imati osnovna znanja o uglu: umeti da prepozna ugao u realnom okruženju i na slici, da nacrta i obleži ugao, znati šta su komplementni i suplementni uglovi, razlikovati vrste uglova znati odnose uglova sa paralelnim kracima

- imati osnovna znanja o trouglu: zbir uglova, stavovi o podudarnosti, odnos stranica i uglova, vrste trouglova, značajne tačke i njihove osobine

- znati šta su kružnica, krug, tangenta, sečica, kružni odsečak, isečak, prsten i luk, centralni ugao, tetiva i umeti da ih nacrta

- prepoznavati osnu simetriju i osnosimetrične figure u okruženju (kod bića, na slikama...), razumeti da se simetrični likovi "preklapanjem" preko ose simetrije poklapaju, a razumeti i koristiti i druga kretanja koja čuvaju podudarnost (na pr. centralna simetrija), znati šta su simetrala duži i ugla

- znati šta su romb, paralelogram, trapez, deltoid i njihove osnovne osobine

- razumeti podudarnost kao "mogućnost poklapanja" i umeti da konstruiše podudaran ugao ("prenošenjem luka"), neke specijalne uglove, zbir i razliku uglova, grafički poredi dva ugla, vrši rotaciju tačke za dati ugao u datom smeru; konstruiše simetralu ugla, simetralu duži; umeti da konstruiše trougao, paralelogram, trapez, deltoid na osnovu datih elemenata; vrši simetriju tačke, duži i trougla

- umeti da na osnovu nekih geometrijskih tvrđenja dokazuje složenija (npr. karakteristike centra opisanog i upisanog kruga na osnovu karakteristika simetrala)

4.

Razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o prirodnim pojavama kroz istraživanje

- umeti da prikuplja podatke posmatranjem, merenjem, terenskim radom i dr.

- koristiti usmena i pismena uputstva za izvođenje ogleda

- izvoditi jednostavne eksperimente (na primer, ogledi sa polugom i na strmoj ravni, izdvajanje čistih supstanci iz smeša)

- znati da opiše rečima i slikom postupke i korake u istraživanju

- umeti da opiše i prikaže (tabelarno, grafički) dobijene podatke

- umeti da se orijentiše na terenu prema objektima i pomoću instrumenata

5.

Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja

- koristiti različite pristupe u razumevanju i predstavljanju problem-situacija i razlikovati bitne od nebitnih informacija

- razumeti i koristiti logičke veznike "i", "ili", "ne", i "ako"; razumeti šta je dovoljan uslov;

- razumeti upotrebu termina "nemoguće", "moguće" i "sigurno"

- razumeti da numeričke vrednosti veličina sa jedinicom mere predstavljaju poseban oblik informacija o pojavama i procesima realnog sveta

- znati da koristi promenljivu (slovo) za zapisivanje problema matematičkim jezikom, da reši problem i proveri rešenje

- razumeti da ista pravilnost može biti predstavljena na različite načine (npr. pravilnost niza brojeva 7, 14, 21, 28, ... može biti predstavljena izrazom 7 · n)

- povezivati pojam zbira brojeva sa obimom ili pravilom zbira u kombinatorici; povezivati pojam proizvoda brojeva sa površinom pravougaonika ili pravilom proizvoda u kombinatorici

- planirati i realizovati jednostavna istraživanja, formulisati pitanja, tražiti odgovore i izvoditi logičke zaključke (na primer, ogledi sa klatnom...)

- umeti da rešava jednostavne logičko-kombinatorne probleme (problemi presipanja, merenja, prebrojavanja elemenata skupa sa određenim svojstvima...)

- umeti da izvodi logičke posledice nekih matematičkih tvrđenja i da razlikuje primer i kontraprimer

- razumeti da na Zemlji postoje živa bića koje nije moguće videti golim okom, a koja su značajna za život čoveka

6.

Upoznavanje osnovnih informatičkih i komunikacionih sredstava i njihova upotreba

- poznavati osnovne principe funkcionisanja i primene računara i upoznati se sa njihovom ulogom u savremenom društvu

- poznavati strukturu računara, način korišćenja i moguće probleme u hardveru (tastatura, miš, monitor, štampač, diskovi) i softveru (programske greške)

- imati osnovne predstave o računarskim mrežama i Internetu i koristiti ih

- znati neke osnovne funkcije operativnih sistema (rad sa fajlovima i folderima), znati da ih kreira, sačuva i kasnije pronađe primenom jednostavnih tehnika sortiranja ili pretraživanja

- umeti da koristi osnovne funkcije programa za obradu teksta

7.

Sticanje znanja i razvijanje sposobnosti merenja različitih veličina

- razumeti vezu između merenja i brojanja (npr. dužine platna krojačkim metrom, vremena brojanjem dana, zapremine suda litarskom flašom...)

- razumeti pojmove obim, površina, zapremina; (na pr. umeti da izmeri obim i površinu pravougaonika i kvadrata brojanjem duži i kvadrata u kvadratnoj mreži; da odredi zapreminu kvadra sastavljenoj od jednakih kocki)

- umeti da izračuna površinu i zapreminu kocke i kvadra

- razumeti razloživu i dopunsku jednakost likova i na osnovu toga dobijene formule za površinu trougla, paralelograma, trapeza i četvorougla sa normalnim dijagonalama

- znati šta su merna jedinica i merni broj

- razumeti da je kvadratni metar površina kvadrata, a kubni metar zapremina kocke, čija je ivica dužine jedan metar

- umeti da izabere i koristi odgovarajuće merne jedinice zavisno od vrste i veličine objekta merenja i da odabere i koristi odgovarajući pribor za merenje

- znati da korišćenjem odgovarajućih mernih instrumenata izmeri fizičke veličine: dužinu, zapreminu, masu, silu, vreme i temperaturu; da ih izrazi u jedinicama SI sistema i da koristi prefikse kilo, deci, centi i mili

- umeti da oceni rezultat nezavisno od merenja i računanja

- znati da odredi srednju vrednost neke neposredno merene veličine i da odredi srednju brzinu, gustinu i pritisak

- procenjivati i proveravati smislenost rezultata merenja i računanja

- praviti rastvore različitih koncentracija

- umeti da osmatra, meri i prikazuje pomoću tabela i dijagrama meteorološke veličine i da interpretira podatke

8.

Sticanje saznanja o čovekovom delovanju na prirodu i potrebi racionalnog korišćenja prirodnih resursa

- znati načine na koje ljudi menjaju prirodu i shvati da neke od promena mogu biti nepovratne i negativne za živi svet i zdravlje ljudi

- znati da čovek koristi različite prirodne resurse koji su ograničeni

- razvijati odgovoran odnos prema biljkama i životinjama, kao jedinkama i vrstama

9.

Sticanje osnovnih saznanja o procesima i proizvodima različitih tehnologija (proizvodi čovekovog rada)

- znati da postoje različite tehnologije i tehnološki procesi

- znati u kojim oblastima su nauka, tehnika i tehnologija unapredile ljudski život (transport, komunikacije, ishrana, zdravstvo)

- znati prednosti i štetne uticaje nekih tehnologija

- znati da neka naučna dostignuća uslovljavaju nove tehnike i tehnologije

10.

Razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz matematike i prirodnih nauka

- primenjivati stečena znanja iz matematike i prirodnih nauka u različitim situacijama (igra, učenje, životne situacije, prepoznavanje opasnosti)

- rešavati realne probleme korišćenjem računskih operacija (na primer, novac, vreme...);

- razumeti kako skale na mapama i crtežima prikazuju relativnu veličinu i rastojanje

- birati i primenjivati odgovarajuće postupke za razdvajanje sastojaka smeša

- pravilno rukovati različitim alatima, oruđima i uređajima

- koristiti računar za prikupljanje informacija i za rešavanje problema u različitim oblastima

- prepoznati opasnost i rizik u kontaktu sa različitim materijalima, alatima i uređajima i slediti jednostavna uputstva kao mere zaštite

11.

Razvijanje tolerancije, samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi

- uvažavati različitost među ljudima u fizičkom, mentalnom, emotivnom i drugom smislu

- saslušati druge, samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjivati znanja i iskustva

- svoje stavove braniti činjenicama i primerima

12.

Razvijanje svesti o važnosti higijene za psihofizičko zdravlje

- naučiti da se ponaša u situacijama koje mogu ugroziti njegovo zdravlje i zdravlje drugih i upoznati načine zaštite i smanjenja rizika od bolesti i nemoći

- znati važnost pravilne ishrane (raznovrsnost, redovnost)

- razumeti štetan uticaj alkohola, duvana i drugih droga

 

OBRAZOVNA OBLAST MATEMATIKA, PRIRODNE NAUKE I TEHNOLOGIJA

 

CILJEVI

ISHODI

Po završetku trećeg ciklusa učenik će:

1.

Razvijanje funkcionalne pismenosti (matematička, prirodno-naučna, informatička, tehnička)

- izražavati precizno, koncizno i jasno svoja razmišljanja

- prikazivati relacije jednostavnim formulama, grafikom, dijagramom, šemom i predstavljati modelom i eksperimentom

- koristiti različite izvore informacija

- razumeti i znati osnovne zakone održanja (mase, impulsa, energije, naelektrisanja...) i njihov značaj

- razumeti nastajanje, proveru, vrednovanje naučnih otkrića, njihov značaj i doprinos nekih naučnika

- razumeti ulogu eksperimenata, dokaza i kreativne misli u razvoju naučnih ideja

- znati da primenjuje stečena znanja i sposobnosti iz matematike i prirodnih nauka u različitim situacijama

2.

Razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja fizičkih, hemijskih i bioloških zakona, modela i teorija

- razumeti da je interakcija uzrok svih promena i pojava u prirodi i da uočava koja interakcija je uzrok konkretne promene ili pojave

- objašnjavati promene, pojave i procese u prirodi koristeći naučne pojmove

- razumeti da su makroskopske pojave uslovljene različitim nivoima strukture na mikronivou (atom, jon, molekul, ćelija)

- znati da je ćelija osnovna gradivna i funkcionalna jedinica svih živih bića

- razumeti osnove strukture i funkcije biljne i životinjske ćelije, tkiva, organa i sistema organa

- znati osnovne principe razmnožavanja i mehanizme nasleđivanja, rasta i razvića

- razumeti strukturu i funkciju svih sistema organa čoveka

- razumeti sličnosti i razlike između procesa u različitim živim organizmima

- znati kriterijume klasifikacije živih bića

- razumeti evolutivni razvoj živog sveta

- da razlikuje živu od nežive prirode i shvata njihovu međusobnu uslovljenost i promenljivost u vremenu i prostoru

- razumeti značaj kruženja supstance i prenosa energije u prirodi

- znati odlike i funkcionisanje osnovnih prirodnih sistema na Zemlji (ekosistemi i geosistemi)

- razumeti različite vrste kretanja (translacija, rotacija, oscilovanje...)

- razumeti gravitaciju i njen uticaj na kretanje tela, pojave i procese na Zemlji i u Sunčevom sistemu

- razumeti povezanost kretanja sa silom i energijom

- poznavati princip rada i primenu prostih mašina (poluga, strma ravan, kotur, ...)

- znati osnove statike i dinamike fluida (pritisak, potisak, uslovi plivanja, protok i njihova primena) i gasne zakone (rad, količina toplote, toplotni kapacitet, toplotna razmena)

- razumeti svojstva statičkog naelektrisanja i jednosmerne električne struje

- razumeti da se magnetna svojstva ispoljavaju kroz interakciju magneta i nekih drugih objekata posredstvom magnetnog polja (tela od gvožđa, provodnik sa strujom i magnetno polje Zemlje)

- znati osobine vidljive svetlosti, kao i osobine drugih vrsta elektromagnetnog zračenja (UV i X-zračenje, radio talasi,...) i njihov značaj za živi svet

- znati osobine svetlosti, toplote i zvuka

- upoznati radioaktivnost kao prirodnu pojavu

- razumeti kvalitativno i kvantitativno značenje hemijskih simbola, formula i jednačina

- razumeti vezu između strukture atoma elementa i njegovog položaja u prirodnom sistemu elemenata

- objašnjavati svojstva elemenata na osnovu njihovog položaja u periodnom sistemu elemenata i predviđati njihovu reaktivnost

- razumeti kako su svojstva supstance određena njenom strukturom

- razumeti da tokom hemijskih promena ukupna masa supstanci ostaje nepromenjena i da se elementi jedine u stalnim masenim odnosima

- razumeti zašto su fizičke i hemijske promene supstanci praćene promenama energije

- uočavati i objašnjavati sličnosti i razlike različitih hemijskih reakcija

- razlikovati nepovratne i povratne hemijske reakcije

- razumeti uticaj i značaj hemijskih promena u svakodnevnom životu

- znati osnovne klase neorganskih i organskih jedinjenja, razumeti njihova svojstva, praktičnu primenu i ulogu i značaj u životnim procesima i svakodnevnom životu

- razumeti uticaj unutrašnjih sila Zemlje na formiranje reljefa (nabiranje, rasedanje, vulkani i zemljotresi)

- razumeti uticaje spoljašnjih sila u stvaranju i menjanju Zemljine površine (erozija i akumulacija)

- znati strukturu i tipove zemljišta

- znati meteorološke i klimatske parametre i značaj klime za živi svet i delatnost ljudi

- znati osnovna svojstva hidrosfere (svetsko more, površinske i podzemne vode) i dinamiku voda

- znati da je voda tehnološki i energetski resurs, stanište i rastvarač

- znati osnovne karakteristike prirodnih predela i njihovo funkcionisanje u sklopu razvoja

3.

Pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja i veština

- umeti da računa u skupu realnih brojeva: znati da zaokrugli i oceni rezultat; znati vrste intervala na realnoj pravoj i umeti da određuje njihove unije i preseke

- znati šta je uređeni par, Dekartov proizvod i preslikavanje (na primerima)

- znati linearnu funkciju i umeti da nacrta njen grafik; znati da rešava linearne jednačine i nejednačine sa jednom nepoznatom kao i sisteme, koristeći saglasnost tih formula sa aritmetičkim operacijama

- prepoznati direktnu i obrnutu proporcionalnost i rešavati zadatke u vezi sa tim, posebno sa procentnim računom

- znati kvadratnu funkciju, umeti da nacrta njen grafik pomoću karakterističnih tačaka i umeti da rešava kvadratnu jednačinu u skupu realnih brojeva

- znati analitičku geometriju prave i kruga

- znati definiciju stepena an, n Î 3, i osnovne osobine

- umeti da računa sa polinomima i umeti da sredi racionalan algebarski izraz

- poznavati geometriju trougla, četvorougla, mnogougla, kruga, kružnice i s tim povezane pojmove i postupke: podudarnost, homotetija, sličnost, konstrukcije, merenje

- znati šta su vektori, umeti da ih sabira, množi brojem i primenjuje

- znati Pitagorinu teoremu i umeti da je primeni

- znati osnovne elemente trigonometrije pravouglog trougla i umeti da ih koristi

- znati međusobne položaje pravih i ravni u prostoru, pojam ortogonalne projekcije na ravan i teoreme o paralelnosti i ortogonalnosti pravih i ravni

- poznavati geometriju prizme, valjka, piramide, kupe, lopte i s tim povezane pojmove i postupke: podudarnost, sličnost, merenje

4.

Sticanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema

- umeti da razdvoji bitno od nebitnog i daje jasna obrazloženja

- umeti da dokazuje jednostavnija tvrđenja

- razlikovati naučni od iskustvenog nivoa u rešavanju problema

- procenjivati tok rešavanja problema i dobijena rešenja

- analizirati problem iz različitih uglova (biologija, hemija, fizika, matematika, geografija)

5.

Razvijanje sposobnosti za izvođenje jednostavnih istraživanja

- umeti da osmisli i postavi jednostavan eksperiment, program terenskog rada, ...

- umeti da prikupi podatke posmatranjem, merenjem, terenskim radom

- umeti da koriste geografsku kartu za orijentaciju i kretanje na terenu

- biti osposobljen za korišćenje računara u fazi prikupljanja informacija, njihove obrade i prezentacije

- imati razvijene manuelne veštine u rukovanju laboratorijskim priborom, posuđem, mernim instrumentima, geometrijskim priborom

- izražavati fizičke veličine u jedinicama Međunarodnog sistema jedinica

- imati kritički stav prema izvorima informacija i njihovoj upotrebi

- odlučivati o izboru opreme, materijala i tehnike rada

- koristiti različitu opremu i supstance, pridržavajući se mera zaštite na radu i mera zaštite okoline

- objašnjavati podatke prikupljene posmatranjima i merenjima, izvoditi zaključke i procenjivati njihovu saglasnost sa predviđanjima

- procenjivati greške u posmatranjima i merenjima, procenjivati vrednost dokaza

- znati da izvede jednostavan statistički eksperiment i razumeti šta utiče na njegovu veću valjanost

- umeti da matematički opiše (modelira) jednostavniji problem ili fenomen

6.

Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja i kritičkog stava u mišljenju

- uočavati uzročno-posledične veze i odnose

- poznavati logičke procedure i vladati njima

- umeti da uopštava i specifikuje na bar dva nivoa

- razlikovati činjenice i teoriju od njihovih interpretacija i ličnog iskustva

- rezimirati i izvoditi zaključke

- koristiti različite pristupe u razumevanju problem-situacije

- znati osnovne elemente iskaznog računa i relacije i operacije sa skupovima

- razumeti da postoje statističke pravilnosti (npr. kako se prave dugoročne vremenske prognoze)

- umeti da rešava logičko-kombinatorne probleme (na primer koristeći princip uključivanja i isključivanja)

7.

Ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama

- znati strukturu i način funkcionisanja računarskog sistema

- ovladati raznim tehnikama komuniciranja i uz pomoć računara

- znati šta su računarski virusi, poznavati preventive i zaštitu od njih; razumeti značaj pravljenja rezervnih kopija podataka i programa

- znati pojam algoritma

- poznavati elemente programiranja

- koristiti konkretan tekst procesor i poznavati principe obrade teksta

- koristiti konkretne multimedijske aplikacije u procesu učenja

- poznavati Internet i koristiti osnovne usluge Interneta

- biti svestan mogućih zloupotreba Interneta

- koristiti računar kao podršku, pomoćno sredstvo u procesu učenja, izučavanja ili rešavanja problema

- postići određenu spretnost u korišćenju tastature

- umeti da pravi jednostavne računarske prezentacije

8.

Sticanje znanja o prirodnim resursima, njihovoj ograničenosti i održivom korišćenju

- steći saznanja o vrstama i karakteristikama prirodnih resursa i načinima njihovog korišćenja (različite tehnologije)
- razumeti ograničenost prirodnih resursa na Zemlji i razliku između obnovljivih i neobnovljivih

- razlikovati pozitivne i negativne uticaje kao i globalne i lokalne posledice čovekovog delovanja u prirodi

- razumeti suštinu i značaj održivog korišćenja prirodnih resursa

- na osnovu znanja o važnosti prirodnih resursa moći da sagleda uzroke i posledice društvenih promena kroz istoriju

9.

Sticanje znanja o potrebi zaštite, obnove i unapređivanja životne sredine

- razumeti značaj postojanja raznovrsnosti života i životnih staništa, za očuvanje ekološke ravnoteže i opstanak čoveka
- razumeti značaj, potrebu i oblike zaštite jedinki, vrsta, životnih zajednica i ekosistema u celini

- razumeti važnost i mogućnost ličnog učešća u zaštiti, obnovi i unapređivanju prirodnih i veštačkih ekosistema

- znati zagađivače vazduha, vode i zemljišta

- znati uzroke globalnog zagrevanja atmosfere, uništavanja ozonskog omotača i pojave kiselih kiša

- razumeti važnost pravilnog skladištenja otpada i mogućnost njegovog recikliranja

10.

Sticanje osnovnih saznanja o procesima i proizvodima različitih tehnologija (proizvodi čovekovog rada)

- upoznati različite delatnosti kojima se čovek bavi

- razumeti međuzavisnost prirodne sredine i ljudskog rada

- razumeti različite tehnologije i svojstva proizvoda tih tehnologija u svom okruženju, kao i da prati razvoj nekih tehnologija kroz istoriju (hrana, odeća, stanovanje, saobraćaj i komunikacije)

- shvatiti da je tehnološki napredak uslovljen naučnim dostignućima i da je on uzrok društvenih promena u svetu

- povezati izgled i funkcionalnost proizvoda ljudskog rada sa potrebama sredine u kojoj se koriste

11.

Razvijanje radoznalosti i samostalnosti

- postavljati pitanja sebi i drugima i pokazivati inicijativu u traženju odgovora

- tražiti informacije iz različitih oblasti i različitih izvora

- aktivno učestvovati u procesu učenja

- odgovorno preuzimati obaveze i biti spreman da ih ispuni

12.

Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji

- sticanje novog znanja zasnivati na svojim prethodno stečenim znanjima i iskustvima
- razvijati pravilne radne navike i preuzimati odgovornost za sopstveno učenje i rad

- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja i znanja odabrati svoju buduću profesiju

- razvijati svest o potrebi doživotnog učenja i različitim vidovima učenja
- formalnim i neformalnim

13.

Razvijanje svesti o važnosti higijene za psihofizičko zdravlje

- formirati higijenske navike radi očuvanja sopstvenog zdravlja i zdravlja drugih ljudi
- znati principe pravilne ishrane
- steći saznanja o uzročnicima zaraznih bolesti, načinima prenošenja i zaštite

- steći saznanja o bolestima zavisnosti

- steći saznanja o sidi i polnim bolestima i načinima prevencije

 

OBRAZOVNA OBLAST UMETNOSTI

Na kraju I, II i III ciklusa u oblasti UMETNOSTI učenici će biti sposobni da:

 

I CIKLUS

II CIKLUS

III CIKLUS

OSNOVNA ZNANJA

• Razlikuju osnovne elemente izraza u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu (folklorna, klasična, savremena...)

• Uoče da u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu, više elemenata funkcioniše zajedno da bi se stvorila smislena celina

• Analiziraju umetničko delo i odrede kako određeni aspekti doprinose njegovom opštem dejstvu

• Koriste jednostavnu terminologiju u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu

• Uoče različite načine, tehnike i medije u umetničkom stvaralaštvu

• Analiziraju kako izbor različitih medija, tehnika i načina izražavanja utiče na njihov rad i rad drugih

• Prepoznaju umetnička svojstva u objektima i pojavama u svetu koji ih okružuje

• Prepoznaju i daju primere estetskih kvaliteta predmeta i pojava koji ih okružuju

• Primene znanja koja su stekli kroz iskustvo u umetnostima i u drugim oblastima učenja

• Navedu mesta na kojima mogu da nauče nešto o umetnosti
• Prepoznaju ko su stvaraoci u njihovom okruženju
• Bezbedno i primereno koriste alatke i materijale za umetničke aktivnosti
• Prepoznaju da su i savremeni mediji (fotografija, video, strip, reklamna poruka...) sredstvo izraza u umetnostima

• Opišu značaj mesta na kojima mogu da nauče nešto o umetnosti
• Opišu zanimanja u oblasti umetnosti
• Tokom umetničkih aktivnosti primereno koriste i čuvaju alatke i materijal za rad i izvođenje

• Koriste informacije i znanja koja su stekli da bi doprineli kvalitetu svog i kulturnog života zajednice

• Procene sopstvene mogućnosti za rad u umetnostima, da bi planirali svoje buduće usavršavanje

• Samostalno održavaju alatke i materijal za rad i izvođenje

STVARALAČKE I IZVOĐAČKE SPOSOBNOSTI

• Saopšte jednu istu ideju ili sadržaj kroz različite umetničke medije, samostalno i u grupi

• Izaberu sadržaj da bi izrazili neku ideju ili koncept, samostalno ili u grupi

• Stvore i izvedu umetničke celine koje su osmislili samostalno ili u grupi

• Koriste različite materijale i sredstva u stvaranju i izvođenju u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu
• Izaberu jednostavne elemente izraza u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu da bi izrazili sebe i razmenili svoja osećanja i iskustva sa drugima

• Odaberu odgovarajuće materijale i sredstva (uključujući i nove medije) za stvaranje i izvođenje u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu

• Upotrebe one materijale i sredstva za stvaranje i izvođenje u umetnostima pomoću kojih će na najbolji način izraziti izabrane ideje i sadržaje

• Na osnovu stečenog iskustva izaberu jednostavne umetničke sadržaje i razmene ih s drugima

• Izborom sadržaja i ideja iskažu svoje stavove, i razmene svoja osećanja sa drugima

• Adekvatno učestvuju u umetničkim aktivnostima u školi

• Aktivno učestvuju u umetničkim aktivnostima u školi

• Učestvuju u planiranju, organizovanju i izvođenju umetničkih aktivnosti u školi

KRITIČKO MIŠLJENJE

• Iskažu mišljenje o svojim i radovima druge dece

• Kroz razgovor iskažu i obrazlože mišljenje o svojim i radovima drugih

• Kroz razgovor iskažu, obrazlože i brane stav o svom i radovima drugih

• Opišu razlike koje su prepoznali u umetničkim radovima iz različitih zemalja i kultura

• Uoče sličnosti i razlike u umetničkim radovima iz različitih zemalja i kultura

• Uoče i opišu one elemente u umetničkim radovima iz različitih zemalja koje jezik umetnosti čine univerzalnim

• Navedu primere poruka koje su prepoznali u komercijalnim i drugim vidovima umetničkog izraza

• Objasne kako različiti umetnički materijali i mediji prenose poruku u različitim oblicima komercijalne umetnosti

• Objasne kako različiti umetnički materijali i mediji određuju značenje u različitim oblicima komercijalne umetnosti

 

OBRAZOVNA OBLAST FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE

CILJEVI

OPŠTI ISHODI

ISHODI

Po završetku prvog ciklusa učenik:

Po završetku drugog ciklusa učenik:

Po završetku trećeg ciklusa učenik:

1

2

3

4

5

OČUVANJE I UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA

1. USVOJITI PRAVILNO DRŽANJE TELA

- razlikuje pravilno od nepravilnog držanja tela
- razume značaj pravilnog držanja tela za zdravlje
- pravilno drži telo

- pravilno podiže, nosi i spušta teret (torba, paket...)

- poznaje uzroke nastajanja loših držanja (dispozicije, način života, asimetrična opterećenja, nagli rast...)
 

 

2. POSEDOVATI I PRIMENJIVATI ZNANJA, NAVIKE I ŽIVOTNE VEŠTINE ZNAČAJNE ZA OČUVANJE I UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA

- poseduje znanja o značaju zdravlja
- poseduje znanja o značaju fizičke aktivnosti za očuvanje i unapređivanje zdravlja
- poseduje znanja o značaju prirodnih faktora (vazduh, sunce, voda) i fizičke aktivnosti u prirodi
- porodično koristi zdravstvene usluge
- ima usklađen dnevni ritam odmora, spavanja, učenja i igre, primeren uzrastu, uz asistenciju odraslih
- izbegava situacije u kojima može da se povredi i ume da traži pomoć
- poznaje principe, pravilne i redovne ishrane, ima izgrađenu kulturu obedovanja
- razvijene osnovne navike lične i kolektivne higijene
- poznaje rodne (polne) karakteristike, uvažava suprotan pol
- zna da su psihoaktivne supstance štetne
- tražiće pomoć ukoliko je zlostavljano (fizički, emocionalno ili seksualno) i(ili) zanemareno, ili zna za takav slučaj

- zna osnovne principe zdravog načina života
- identifikuje štetne uticaje savremenog načina života (nedovoljno kretanje, nepravilna ishrana, stres, zagađena životna sredina...)
- samostalno koristi pojedine zdravstvene usluge
- isto (s tim što je pomoć predviđena samo za dete koje je traži, ili je odrasli prepoznaju kao neophodnu)
- prepoznaje i izbegava situacije u kojima može da se povredi, ume da pruži pomoć kod najlakših povreda
- izgrađene navike pravilne i redovne ishrane, u skladu s mogućnostima
- razvijene osnovne navike lične i kolektivne higijene
- prepoznaje i prihvata svoju seksualnost, poštuje i uvažava suprotan pol, poseduje znanja o seksualno prenosivim bolestima
- informisan je o efektima psihoaktivnih supstanci i ima razvijene veštine da se odupre pritiscima da ih koristi
- isto

- zna i primenjuje osnovne principe zdravog načina života
- isto
- isto
- ima usklađen dnevni ritam odmora, spavanja, učenja i igre, primeren uzrastu
- izbegava situacije u kojima može da povredi sebe i druge, ume da pruži prvu pomoć
- poseduje znanja o posledicama suficitarnog i deficitarnog načina ishrane
- održava ličnu i kolektivnu higijenu, poseduje znanja o prevenciji zaraznih (respiratornih, kapljičnih, hidričnih, parazitarnih, vektorskih, transmisivnih) i nezaraznih bolesti
- poseduje znanje o reproduktivnom zdravlju, seksualno prenosivim bolestima, zna načine zaštite od seksualno prenosivih bolesti i side, razvija veštinu pregovaranja
- prepoznaje prirodu zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i razvijene veštine da se odupre pritiscima da ih koristi
- isto
 

 

3. FORMIRATI POZITIVAN STAV PREMA FIZIČKOJ AKTIVNOSTI KAO OSNOVI ZA BAVLJENJE FIZIČKOM AKTIVNOŠĆU TOKOM CELOG ŽIVOTA

- pozitivno doživljava i vrednuje nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja

- bavi se fizičkom aktivnošću u slobodno vreme (u školi ili van škole, samostalno ili organizovano)

- profiliše sopstvene potrebe za fizičkom aktivnošću i sistematski se bavi fizičkom aktivnošću u slobodno vreme

RAZVIJANJE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI, UMENJA I NAVIKA U SKLADU SA UZRASNIM I INDIVIDUALNIM KARAKTERISTIKAMA

1. UMETI DA SE ORIJENTIŠE U PROSTORU U ODNOSU NA SEBE, DRUGE OSOBE I PREDMETE

- izvodi pokret/kretanje u zadatom smeru i po zadatoj putanji
- usklađuje svoje kretanje sa kretanjem rekvizita
- usklađuje svoje kretanje sa kretanjem para (partnera) u jednostavnijim kretnim zadacima

 

 

 

 

2. UNAPREDITI MOTORIČKE SPOSOBNOSTI

- unapređuje motoričke sposobnosti (brzinu, koordinaciju, snagu, gipkost, izdržljivost, ravnotežu i preciznost)

- isto

- isto
 

 

3. POSEDOVATI RAZNOVRSNA MOTORIČKA UMENJA I NAVIKE

- je sposoban da prepliva 25 m slobodnom tehnikom
- vešto izvodi raznovrsne forme prirodnih oblika kretanja (hodanje, skakanje, trčanje...)
- povezuje prirodne oblike kretanja (npr. trčanje + skakanje...)
- primenjuje prirodne oblike kretanja i njihove kombinacije u igrama i poligonima (sa i bez rekvizita)
- pravilno izvodi jednostavnije vežbe oblikovanja, sa i bez rekvizita
- samostalno izvodi jednostavne plesne korake
- vlada izabranim umenjima iz vežbi na spravama, tlu i sportskih igara
- poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. vožnja bicikla, smučanje, sankanje, klizanje, pešačenje u prirodi, stoni tenis, sportski ples itd.)

- vlada bazičnim umenjima iz atletike (osnove tehnike hodanja, trčanja i starta, skoka udalj i uvis, bacanja)
- vlada bazičnim umenjima iz gimnastike (vežbi na tlu i spravama)
- vlada bazičnim umenjima iz sportskih igara (fudbal, rukomet, košarka, odbojka)
- individualno i u paru izvodi složenije vežbe oblikovanja, sa i bez rekvizita
- individualno izvodi dva plesa po svom izboru (društveni, narodni, moderni)
- poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. vožnja bicikla, smučanje, sankanje, klizanje, pešačenje u prirodi, stoni tenis, sportski ples itd.)

- vlada složenijim umenjima iz atletike (usavršavanje tehnike hodanja, trčanja i starta složenije tehnike skokova i bacanja)
- vlada složenijim umenjima iz gimnastike (vežbi na tlu i spravama i povezuje ih u jednostavne sastave
- usavršava stečena umenja i stiče nova, primenjuje ih u izabranim sportskim igrama
- rešava jednostavnije taktičke zadatke u sportskoj igri
- poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. vožnja bicikla, smučanje, sankanje, klizanje, pešačenje u prirodi, stoni tenis, sportski ples itd.)

OSPOSOBLJAVANJE ZA SAMOSTALNO VEŽBANJE U SLOBODNO VREME

1. POZNAVATI OSNOVNU TERMINOLOGIJU FIZIČKE AKTIVNOSTI

- poznaje termine za označavanje osnovnih položaja, stavova, pokreta i kretanja

- poznaje termine za označavanje složenijih pokreta i kretanja

- poznaje sportske tehničko-taktičke termine
 

 

2. POSEDOVATI ZNANJA U VEZI SA FUNKCIONISANJEM ORGANIZMA I POJEDINIH ORGANSKIH SISTEMA TOKOM VEŽBANJA I U OPORAVKU (U SKLADU SA STEČENIM ZNANJIMA IZ DRUGIH OBRAZOVNIH OBLASTI)

- zna ulogu delova tela prilikom vežbanja

- zna ulogu pojedinih organskih sistema prilikom vežbanja i u oporavku

- produbljuje znanja o funkcionisanju pojedinih organskih sistema prilikom vežbanja i u oporavku
 

 

3. POSEDOVATI ZNANJA U VEZI SA KARAKTERISTIKAMA POJEDINIH TIPOVA FIZIČKE AKTIVNOSTI

- prepoznaje osnovne vrste vežbi oblikovanja (vežbe jačanja, vežbe istezanja, vežbe labavljenja)

- poseduje znanja o nameni i značaju pojedinih vežbi oblikovanja

- zna osnovne pojmove vezane za karakter fizičke aktivnosti: obim, intenzitet, odmor (pauza), broj ponavljanja i sl.
 

 

4. BITI SPOSOBAN DA SAMOSTALNO PRATI REAKCIJE ORGANIZMA NA FIZIČKI NAPOR

- prepoznaje fiziološke znake umerenog opterećenja i zamora (npr. brži rad srca, znojenje, nesvestica itd.) i ume da traži pomoć ako se loše oseća

- poseduje informacije o načinima praćenja fizioloških reakcija organizma na fizički napor

- zna kako da prati reakcije organizma na opterećenje (merenje pulsa, praćenje disanja i sl.)
 

 

5. POZNAVATI I PRIMENJIVATI MERE BEZBEDNOSTI PRILIKOM VEŽBANJA

- poznaje osnovna načela bezbednosti u sali, na igralištu i bazenu

- poznaje i primenjuje asistenciju i pomaganje prilikom vežbanja

- poseduje znanja o najčešćim sportskim povredama i njihovoj prevenciji
 

 

6. BITI SPOSOBAN DA SAMOSTALNO UPRAŽNJAVA FIZIČKU AKTIVNOST U SLOBODNO VREME

- samostalno primenjuje naučene modele fizičke aktivnosti (igre, jutarnja gimnastika, zagrevanje i smirivanje organizma)

- samostalno upražnjava odabrane fizičke aktivnosti (sportske igre, plesovi i dr.)

- samostalno kreira jednostavnije programe fizičke aktivnosti (jutarnja gimnastika, vežbe istezanja, džoging i sl.)

PROMOVISANJE POZITIVNIH SOCIJALNIH INTERAKCIJA

1. PRIHVATITI I POŠTOVATI RAZLIČITOST DRUGIH OSOBA (POL, RASA, VERA, FIZIČKI IZGLED I DR.)

- prihvata one koji se od njega razlikuju

- uvažava ljude bez obzira na pol, rasu, veru, fizički izgled, sposobnosti
- rešava probleme uz saradnju, poštovanje i uvažavanje drugih osoba uz dijalog i bez agresije

- poseduje informacije o osobenostima različitih kultura u sredini u kojoj živi i uvažava ih
- rešava probleme uz poštovanje svog okruženja, komunikaciju i toleranciju
 

 

2. BITI SPOSOBAN DA USPOSTAVLJA SARADNIČKE ODNOSE I DA UČESTVUJE U TIMSKOM RADU

- ophodi se sa pažnjom prema vršnjacima i pokazuje spremnost da im pomogne
- igra se i vežba u grupi uspostavljajući saradničke odnose

- učestvuje u timskom radu

- isto
 

 

3. NAUČITI DA POŠTUJE POSTAVLJENA PRAVILA I POSEDOVATI SPORTSKU KULTURU (FER-PLEJ, KULTURA NAVIJANJA)

- poštuje postavljena pravila uz podsticanje i nadzor učitelja
- pozitivno vrednuje uspešne poteze i uloženi trud svih učesnika u igri
- prepoznaje nesportsko ponašanje (gruba igra, kršenje pravila, nepristojno ponašanje...)

- poštuje postavljena pravila igre i pridržava se fer-pleja nezavisno od kontrole nastavnika
- poseduje kulturu navijanja

- korektno se odnosi prema svim akterima sportskog događaja (igrači, treneri/nastavnici, sudije, navijači i dr.)

RAZVOJ POZITIVNE SLIKE O SEBI

1. RAZVIJANJE SAMOPOŠTOVANJA I SAMOPOUZDANJA KROZ SAVLADAVANJE SVE SLOŽENIJIH KRETNIH ZADATAKA

- upoznaje i prihvata svoje sposobnosti, osobine i ograničenja značajne za učešće u fizičkoj aktivnosti
- poseduje pozitivno iskustvo uspešnosti kroz savladavanje sve složenijim kretnim zadacima

- isto

- objektivno vrednuje i prihvata svoje postignuće i postignuće drugih u fizičkoj aktivnosti
 

 

2. RAZVIJANJE SAMOPOŠTOVANJA I SAMOPOUZDANJA KROZ  ZDRAVSTVENO VASPITANJE

- upoznaje i prihvata sebe
- upoznaje svoje sposobnosti

- prepoznaje i prihvata svoju seksualnost, uvažava i poštuje suprotan pol
- dokazuje svoje sposobnosti i stiče samopouzdanje

- prihvata sopstveni fizički izgled i sposobnosti, svestan je razvojnih promena
- potvrđuje svoje sposobnosti i stiče samopouzdanje

RAZVIJANJE KREATIVNOSTI KROZ POKRET

1. BITI SPOSOBAN  DA POKRETOM IZRAZI SVOJE  EMOCIJE, ISKUSTVA, OSEĆAJ ZA LEPO I KREATIVNOST

- pokretom izražava svoje emocije i iskustva, pokret usklađuje sa muzikom
- pantomimom i pokretom prikazuje različite životne situacije

- samostalno kreira kraći sastav uz muziku
- pantomimom i pokretom prikazuje događaj (priču)
- kreativno rešava različite motoričke zadatke

- prepoznaje estetske kvalitete pokreta (sliven, graciozan, energičan...)

II POSEBNE OSNOVE

UVODNE NAPOMENE

Posebne osnove školskog programa za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja utvrđuju se na osnovu Opštih osnova i zajedno sa njima služe za izradu školskog programa.

U pripremi ovog akta pošlo se od Opštih osnova školskog programa, a njegovo tumačenje i primena podrazumevaju poznavanje svih elemenata koji su sadržani u opštim osnovama.

Ovde su data osnovna polazišta i osnovni elementi za izradu školskog programa za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Ovaj akt definiše polazne osnove za izradu školskog programa za prvi razred, odnosno određuje njegove ključne elemente i obezbeđuje prosvetnim radnicima bazične oslonce za donošenje profesionalnih odluka i rešenja u planiranju i primeni školskog programa.

Uz puno uvažavanje samostalnosti i profesionalne kompetencije učitelja (nastavnika) u kreiranju i realizaciji školskog programa, u delu posebnih osnova prikazani su elementi za izradu programa pojedinih predmeta, bez namere da se nude gotova rešenja, date su određene sugestije i ponuđeni neki primeri povezivanja ciljeva i ishoda obrazovanja preko sadržaja, aktivnosti učenika i metodskih aktivnosti nastavnika. Smatramo da to može biti u funkciji ilustrovanja specifičnosti oblasti i predmeta, a koje treba obavezno uzeti u obzir pri koncipiranju školskog programa.

Radi što potpunije i kvalitetnije pripreme za osmišljavanje i realizaciju nove koncepcije obrazovanja, prosvetnim radnicima, uz sopstveno bogato iskustvo i već oprobana uspešna rešenja biće na raspolaganju i više pratećih priručnika za pripremu za rad i uključivanje u novu nastavnu praksu.

 

ŠKOLSKI PROGRAM ZA PRVI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

OSNOVNA POLAZIŠTA I ELEMENTI ZA IZRADU PROGRAMA

Školski program za prvi razred obaveznog obrazovanja čine opšti - zajednički deo koji se realizuje kroz nastavu osnovnih, obaveznih i izbornih predmeta i deo koji je poseban - specifičan za svaku pojedinu školu. Oba dela programa treba da budu međusobno funkcionalno usklađena. Školski program, u celini, treba da bude izrađen prema principima na kojima se zasniva obrazovni, vaspitni i nastavni proces, pri čemu se uzimaju u obzir uslovi u kojima se radi, raspoložive mogućnosti i postojeće potrebe. Šire o elementima programa i osloncima za izradu videti u dokumentu Opšte osnove školskog programa.

Za pripremu školskog programa za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja neposredni širi okvir jeste prvi ciklus, tog obrazovanja, zbog toga je nužno podsetiti na njegove osnovne odrednice, kao i na opšte principe obrazovnog procesa.

PRVI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

obuhvata prvi, drugi i treći razred. Ostvaruje se kroz razrednu nastavu (sa mogućim izuzetkom stranog jezika i izbornih predmeta). Tokom ovog ciklusa težište je na razvoju bazičnih sposobnosti, znanja i umenja. U ovom ciklusu proces sistematskog obrazovanja oslanja se na iskustva, znanja i umenja koja je dete steklo i izgradilo u drugim kontekstima i u uslovima svakodnevnog predškolskog i vanškolskog života.
Većina dece ovog uzrasta sposobna je da izvodi osnovne racionalne operacije i umne radnje, ali kako njihov puni razvoj u ovom periodu započinje, a potpuna strukturacija, konsolidacija i integracija tek predstoje, obrazovanje pre treba da ga podstiče i stimuliše, nego da se na njega oslanja.
U prvom ciklusu obaveznog osnovnog obrazovanja nastava osnovnih, obaveznih i izbornih predmeta ostvaruje se u 90% propisanog godišnjeg fonda časova.
Preostalih 10% predviđeno je za realizaciju posebnog dela programa škole, koji je takođe obavezan.

 

PRINCIPI NA KOJIMA SE ZASNIVA OBRAZOVNI PROCES

-Obrazovanje treba da bude usmereno na procese i ishode učenja, više nego na predstavljanje sadržaja pojedinih akademskih disciplina.
- Obrazovanje treba da bude zasnovano na standardima, uz sistematsko praćenje i procenjivanje njegovog kvaliteta.
- Obrazovanje treba da bude zasnovano na integrisanom nastavnom programu u kojem postoji horizontalna i vertikalna povezanost između različitih nastavnih predmeta koji su povezani u šire obrazovne oblasti.
- Za kvalitet obrazovanja odgovornost ne snose samo nastavnici i škole, već i svi ostali zainteresovani akteri (roditelji i lokalna zajednica).
- Obrazovanje treba da poštuje individualne razlike među učenicima u pogledu načina učenja i brzine napredovanja.
- Obrazovanje treba da se zasniva na participativnim, kooperativnim, aktivnim i iskustvenim metodama nastave i učenja.
- Obrazovanje treba da uvažava svakodnevno iskustvo učenika i znanja koja oni stiču van škole i da ih povezuje sa sadržajima nastave.
- Obrazovanje treba da razvija kod učenika pozitivan odnos prema školi i obrazovanju i podstiče učenikovo interesovanje za učenje i kontinuirano obrazovanje.
- Obrazovanje treba da bude proces razvoja znanja, veština, stavova i vrednosti kod učenika.

 

PREDMETI/TEME U PRVOM RAZREDU OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

U koncipiranju predmeta za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja neposredni okvir predstavljaju predložene obrazovne oblasti čime se omogućava smisleno povezivanje svih komponenti različitih oblika znanja, odnosno smisleno povezivanje i prožimanje nastavnih predmeta. To su sledeće obrazovne oblasti:

- Društvene nauke i filozofija;

- Jezik, književnost i komunikacija;

- Matematika, prirodne nauke i tehnologija;

- Umetnosti;

- Fizičko i zdravstveno vaspitanje.

Koncipiranje predmeta za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u kontekstu navedenih obrazovnih oblasti i njihove uzajamne povezanosti, omogućava pored horizontalne i vertikalnu povezanost unutar školskog programa (u prvom i narednim ciklusima osnovnog obrazovanja i vaspitanja), uz uvažavanje uzrasnih karakteristika i razvojnih potreba učenika.

LISTA PREDMETA U PRVOM RAZREDU
OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Osnovni predmeti

Obrazovne oblasti

- Srpski jezik

Jezik, književnost i komunikacija

- Maternji jezik pripadnika nacionalnih manjina

Jezik, književnost i komunikacija

- Srpski kao nematernji jezik

Jezik, književnost i komunikacija

- Strani jezik

Jezik, književnost i komunikacija

- Matematika

Matematika, prirodne nauke i tehnologija

Obavezni predmeti

 

- Svet oko nas

Društvene nauke i filozofija

 

Matematika, prirodne nauke i tehnologija

- Umetnosti

Umetnosti

- Fizičko i zdravstveno

Fizičko i zdravstveno vaspitanje vaspitanje

Izborni predmeti

 

- Obrazovanje za životnu sredinu

Društvene nauke i filozofija

- Matematička radionica

Matematika, prirodne nauke i tehnologija

- Ruka u testu
- Otkrivanje sveta

Matematika, prirodne nauke i tehnologija

- Životne veštine

Matematika, prirodne nauke i tehnologija

- Od igračke do računara

Matematika, prirodne nauke i tehnologija

- Narodna tradicija

Umetnosti

- Vežbanjem do zdravlja

Fizičko i zdravstveno vaspitanje

- Građansko vaspitanje

Društvene nauke i filozofija

- Verska nastava

 

- Jezička radionica

Jezik, književnost i komunikacija

- Negovanje mađarskog jezika sa elementima nacionalne kulture

- Negovanje rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture

- Negovanje rusinskog jezika sa elementima nacionalne kulture

- Negovanje slovačkog jezika sa elementima nacionalne kulture

- Negovanje hrvatskog jezika sa elementima nacionalne kulture

S liste izbornih predmeta škola bira i u svom programu nudi one koje može adekvatno da realizuje, a za koje postoji interesovanje učenika i roditelja. U okviru programa za prvi razred škola je obavezna da ponudi najmanje četiri izborna predmeta, a učenik je obavezan da od njih izabere dva predmeta.

 

INTEGRATIVNE TEME

Ovim dokumentom učiteljima (nastavnicima) se omogućuje da u realizaciji programa prvog razreda, kao organizacioni model, koriste i integrativne teme različitog stepena opštosti u zavisnosti od postavljenih ciljeva i očekivanih ishoda obrazovanja.

Teme/tematske celine - srodni sadržaji grupisani u smisaonu celinu. Teme povezuju različite sadržaje jednog ili više predmeta ili obrazovnih oblasti, čime integrišu, na prvi pogled, različita i raznorodna znanja i sadržaje. Teme mogu biti različite po opštosti i mogu poticati iz različitih domena. Teme se obrazuju prema definisanim ciljevima i ishodima i predstavljaju osnov modela integrisanog učenja u kome se jedna ideja ili problem proučava i sagledava kroz sadržaje pojedinačnog predmeta i obrazovnih oblasti. Teme mogu biti: integrisane predmetne, integrisane međupredmetne, integrisane oblasne i integrisane međuoblasne.

Šta je tematski pristup i šta on omogućava?

Tematski ili integrisan pristup nastavi podrazumeva da se pored predmetnog, sadržaji koncipiraju, planiraju i izvode i tematski. Ono se zasniva na organizaciji tema i pojmova unutar opsega dečjeg znanja i strukturiranju sadržaja oko širokih saznajnih celina i relevantnih pojmova, što omogućava učitelju da sadržaje iz raznih predmeta kombinuje u smisleno i svrhovito znanje. Organizovanje i osmišljavanje nastave oko bazičnih pojmova, istovremeno doprinosi razvoju dečije svesti i razumevanja, omogućava deci da uče kroz smislene aktivnosti i svoje lično angažovanje i da tako stiču direktna znanja o svetu u kome žive.

Vremenski opseg tema i dinamika njihove realizacije može biti dnevna, nedeljna, višenedeljna, mesečna, kao i godišnja ako se realizuju tokom cele školske godine.

Tematski pristup omogućava:

- povezivanje nastavnih sadržaja u veće smisaone celine;

- međusobnu povezanost sadržaja iz različitih naučnih i umetničkih disciplina;

- istovremenu obradu smisaono povezanih sadržaja;

- sagledavanje fenomena iz perspektive različitih naučnih i umetničkih disciplina;

- integrisanu izgradnju slike sveta i sticanje i razvoj sistema znanja i pojmova;

- smisaono, aktivno i iskustveno učenje;

- timski rad nastavnika i stručnih saradnika u procesu planiranja, realizacije i evaluacije nastave.

U ovoj prvoj fazi primene novog koncepta, školama i nastavnicima daje se lista predloženih tema kroz koje je moguće povezati nastavne sadržaje u okviru i između nastavnih predmeta kao mogućnost, ali se zadržava i tradicionalna organizacija nastavnih sadržaja u okviru nastavnih predmeta. Škola i nastavnici imaju mogućnost izbora u organizaciji i realizaciji nastavnih sadržaja kroz predmete i preko integrativnih tema.

Nastavnicima se time olakšava prelazak na autonomni oblik rada, kada će oni potpuno samostalno i odgovorno birati sadržaje, aktivnosti, teme ili tematske celine nastavnog i obrazovnog rada, na temelju datih ciljeva i ishoda.

 

POSEBAN DEO ŠKOLSKOG PROGRAMA

Ovim delom programa škola izražava i zadovoljava one interese i potrebe koji su za nju karakteristični.

Stoga, ovaj deo programa mogu da čine raznovrsni fakultativni sadržaji i aktivnosti, koji mogu biti koncipirani predmetno ili ne. Škola može u okviru ovog dela programa i da pojača i dodatno podrži nastavu osnovnih, obaveznih i izbornih predmeta. Takođe, u posebnom delu školskog programa škola može da ponudi nastavu iz dodatnih izbornih predmeta sa liste izbornih predmeta navedenih u ovom dokumentu.

Bez obzira na način na koji je poseban deo školskog programa koncipiran, on mora da bude usklađen sa ciljevima obrazovanja, sa principima na kojima se zasniva obrazovni proces, sa opštim ciljevima i opštim ishodima obaveznog osnovnog obrazovanja (opisanim u Opštim osnovama školskog programa).

U cilju omogućavanja valjanog izbora sadržaja i aktivnosti u posebnom delu školskog programa koji se zasniva na dobrom poznavanju dece i roditelja, kao i zbog omogućavanja njihove kompletne informisanosti i učešću u izboru aktivnosti, nastava predviđena posebnim delom školskog programa u prvom razredu treba da počne najranije 1. oktobra, a najkasnije 1. novembra.

 

GODIŠNJI FOND ČASOVA

Činjenica da se u prvom razredu (tj. u prvom ciklusu) ostvaruje razredna nastava i da učitelj realizuje celovitost programa (osim nastave stranog jezika i eventualno nekog od fakultativnih predmeta ili tema) dozvoljava da se fleksibilno planiraju predmetne aktivnosti, kako u sadržinskom smislu tako i u okviru raspoloživog godišnjeg fonda školskih časova.

Fleksibilni raspored predmetnih aktivnosti u okviru godišnjeg fonda od 756 školskih časova izraženo procentima:

OPŠTI - ZAJEDNIČKI DEO
ŠKOLSKOG PROGRAMA 90%

PREDMETI

OSNOVNI PREDMETI

srpski jezik (ili maternji jezik)

18%

 

strani jezik

9%

 

matematika

18%

 

(srpski kao nematernji jezik)

14%

OBAVEZNI PREDMETI

svet oko nas

9%

 

umetnosti

13%

 

fizičko i zdravstveno vaspitanje

14%

IZBORNI PREDMETI

svaki predmet po

4,5%

POSEBAN DEO ŠKOLSKOG
PROGRAMA

raspoređeno po uvedenim sadržajima i aktivnostima

10%

NEDELJNI FOND ČASOVA ZA UČENIKE

Planirani nedeljni broj časova mora uvažiti usmerenost nastave na učenike, i potrebu da se učenici postupno uvode u celovitost nastavnog procesa, odnosno u nastavu svih predviđenih predmeta/tema.

Stoga, u septembru, kao prvom mesecu školske godine, nedeljni fond časova treba da iznosi 18 časova, u oktobru 20 časova, a od novembra do kraja školske godine 22 časa u toku nedelje. Do povećanja broja časova u toku nastavne nedelje, od septembra do novembra, doći će zbog postepenog uvođenja izbornih predmeta i posebnog dela školskog programa. U zavisnosti od potreba i interesovanja dece, predviđena je i mogućnost, da se nedeljni fond časova proširi do 25 časova, što predstavlja mogući maksimum nedeljnog angažovanja deteta u školi.

NEDELJNA NORMA ČASOVA ZA NASTAVNIKE

Strukturu i raspored obaveza nastavnika u okviru radne nedelje utvrđuje škola godišnjim programom.

Na osnovu školskog programa i godišnjeg programa rada škole rešenjem direktora utvrđuje se struktura i raspored obaveza nastavnika koji može biti različit u okviru svake četrdesetočasovne radne nedelje.

Normom neposrednog rada sa učenicima prvog razreda obuhvaćene su aktivnosti planirane školskim programom, i to:

- osnovni predmeti;

- obavezni predmeti;

- izborni predmeti;

- fakultativni predmeti i druge aktivnosti;

- stimulativni programi (rad sa decom sa smetnjama u razvoju i stimulacija talentovane dece);

- časovi odeljenskog starešine i odeljenske zajednice;

- nastava u prirodi i ekskurzije;

- kulturne i druge obrazovno-vaspitne aktivnosti u skladu sa potrebama učenika, škole i lokalne zajednice;

Ostale obaveze nastavnika u okviru četrdesetočasovne radne nedelje raspoređuju se u skladu sa školskim programom i godišnjim programom rada škole i obuhvataju:

- planiranje, programiranje, priprema za rad i učešće u radu Stručnog aktiva za razvoj školskog programa:

- planiranje aktivnosti realizacije i razvoja školskog programa; aktivnosti učenika, aktivnosti nastavnika, planiranje saradnje sa porodicom i lokalnom zajednicom;

- saradnja sa stručnim saradnicima;

- aktivno učešće u radu ostalih stručnih organa;

- praćenje razvoja i napredovanja učenika u ostvarivanju ishoda obrazovanja i vođenje evidencije;

- saradnja sa roditeljima;

- stručno usavršavanje *)

________________________
*) Na osnovu člana 120 stav 4 i člana 164 Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od 3 radna dana godišnje radi pohađanja akreditovanog programa stručnog usavršavanja i do 12 dana u postupku obuke za školski program koji ne ulaze u strukturu i raspored obaveza nastavnika u okviru četrdesetočasovne radne nedelje.

 

POLAZIŠTA I POSTUPCI IZRADE PROGRAMA ZA PREDMETE/TEME U PRVOM RAZREDU I NJIHOVO POVEZIVANJE

Pretpostavka za izradu programa na nivou predmeta/teme ili razreda jeste kvalitetno osmišljavanje i povezivanje svih njegovih relevantnih komponenti, dakle svih sadržaja, procesa i aktivnosti (različitih aktera) usmerenih na ostvarivanje ciljeva i ishoda obrazovanja u definisanom domenu.

U ovom delu dokumenta učiteljima (nastavnicima) su dati oslonci za izradu i primenu konkretnih programa za predmete/teme u prvom razredu obaveznog obrazovanja, koji treba da kreiraju celovit školski program za prvi razred. Navedene su samo one komponente i usmerenja na procese koji su ključni za izradu ovih programa i njihovu primenu u školskoj praksi, a učitelj (nastavnik) je samostalan u njihovom povezivanju i obogaćivanju, oslanjajući se na sopstvena dobra iskustva i kompetencije stečene tokom inicijalnog obrazovanja i stručnog usavršavanja.

Na slici koja sledi, šematski je prikazan "put" od ciljeva ka ishodima i pravac veza među ključnim komponentama na tom "putu". Učitelj, upravo na putu od ciljeva ka ishodima, ima značajan prostor za slobodu izbora i povezivanje sadržaja, metoda nastave i učenja i aktivnosti učenika.

Slika 1: Od ciljeva ka ishodima: elementi za izradu programa i njihova povezanost

O CILJEVIMA I ISHODIMA OBRAZOVANJA

Ciljevi i ishodi za prvi razred obaveznog obrazovanja postavljeni su u skladu sa opštim ciljevima i ishodima obrazovanja, sa ciljevima i ishodima za prvi ciklus obrazovanja i nose specifičnosti koje proizlaze iz zahteva uzrasta dece koja polaze u školu.

U koncepciji obrazovanja koje polazi od postavljenih ciljeva i usmereno je na određene ishode, polazna tačka učitelju (nastavniku) u izradi programa i planiranju njegove realizacije jeste upoznavanje i logičko povezivanje postavljenih ciljeva i očekivanih ishoda koji se odnose na znanja, umenja, stavove i vrednosti koje učenici treba da razviju uključivanjem u određeni segment obrazovne prakse (određen predmetom, oblašću, razredom...) Dalji korak podrazumeva povezivanje ciljeva i ishoda sa odgovarajućim sadržajima i metodama nastave i učenja primereno mogućnostima i potrebama dece uključene u nastavni proces, kao i karakteristikama njihovog razvoja u tom i neposrednom narednom periodu.

U tabelarnom prikazu ciljeva i ishoda za pojedine obrazovne oblasti, odnosno predmete za prvi ciklus i prvi razred, ukazano je na povezanosti među ishodima u postojećim obrazovnim oblastima, odnosno predmetima. Ishodi koji se ostvaruju kroz sve obrazovne oblasti, odnosno predmete kucani su regularnim slovima, oni koji se ostvaruju kroz bar dva predmeta, odnosno oblasti kucani su italikom, a oni koji su specifični za predmet, odnosno oblast kucani su u boldu. Učitelji (nastavnici) u ovome mogu da imaju polazište za tematsko koncipiranje i tematsku realizaciju programa (integrativni pristup), i omogućava im fleksibilnost u planiranju nastave.

O SADRŽAJIMA I NJIHOVOJ VEZI SA ISHODIMA

U novoj koncepciji obrazovanja sadržaji imaju drugačiju funkciju i značaj. Oni više nisu cilj po sebi, već su u funkciji ostvarivanja planiranih ishoda. Međutim, važno je koji se sadržaji biraju da budu osnova za ostvarivanje ishoda obrazovanja, odnosno, da vode razvoju očekivanih znanja, veština, stavova i vrednosti kod učenika.

Oslonci za izbor sadržaja su njihova važnost sa aspekta predmeta (nauke, umetničke discipline) u sklopu koga se prenose deci, kao i sa aspekta njihove primerenosti karakteristikama dece i njihove važnosti za dečji razvoj.

U ovom dokumentu su dati predlozi sadržaja za predmete u prvom razredu obaveznog obrazovanja, izabrani prema napred navedenim kriterijumima. Na nastavniku je da, rukovodeći se svim zahtevima obrazovnog procesa, napravi adekvatan izbor sadržaja i funkcionalno ih uvede u nastavu, povezujući ih sa ostalim komponentama u ovom procesu.

Obogaćivanja dodatnim sadržajima nastavnik će, takođe, da planira prema ukupnim uslovima u nastavi.

Kada se imaju u vidu počeci školovanja, odnosno obrazovanja u kontekstu škole, značajno je poći od onoga što dete zna, ume i za šta je zainteresovano. Ono ima znanja koja je steklo u svakodnevnim životnim situacijama, u kontaktu sa fizičkim i socijalnim okruženjem, ono ume da izvede razne aktivnosti, da nešto napravi, ono može i želi da postavlja pitanja, da saopšti ono što zna, šta je iskusilo i doživelo. Ovo može i treba da bude uvedeno u nastavu školskih predmeta. Deci se tako daje podrška da svoja spontana iskustvena znanja povežu i organizuju na nov način, da ih bolje razumeju i razvijaju svest o njima.

Ova dečja saznanja je potrebno, na odgovarajući način, povezati sa naučnim znanjima koja se sadržajima školskih predmeta uvode u nastavu. Takođe, u tom povezivanju, moguće je i potrebno birati sadržaje kojima se stvaraju situacije koje su pogodne da se dete vodi kroz zonu narednog razvitka u različitim oblastima znanja i funkcionisanja.

Sadržaji koje nastavnik uvodi u nastavu, a pripadaju znanjima odgovarajuće nauke ili drugim sistemima ljudskog znanja, treba da budu takvi da:

- predstavljaju osnovu za razvoj organizovanih pojmovnih i drugih relevantnih znanja, a ne izolovanih i prvenstveno činjeničkih znanja,

- da predstavljaju dobar oslonac za proširivanje postojećih znanja i kontinuirani razvoj novih znanja,

- da budu u funkciji pripreme dece da u novim situacijama učenja primene ono što su već naučila, ili da ta znanja primene u novim životnim situacijama.

O UVAŽAVANJU UZRASNIH, RAZVOJNIH I INDIVIDUALNIH KARAKTERISTIKA DECE

Neophodna osnova za izradu i realizaciju školskog programa u celini i u pojedinim predmetima jeste da učitelj (nastavnik) poznaje i uvažava uzrasne, razvojne i individualne karakteristike svojih učenika i da primereno njima planira i ostvaruje obrazovni proces.

Polazak u školu i prvi razred jesu vreme izrazitih razvojnih promena, pre svega, u saznajnom i socijalnom razvoju, ali i u emocionalnom, moralnom razvoju deteta, u razvoju njegovih interesovanja i svih ostalih aspekata njegove ličnosti. Zbog toga je potrebno u obrazovnom procesu podržavati i podsticati ukupni razvoj deteta izborom odgovarajućih sadržaja, metoda nastave i učenja i ukupnom obrazovnom situacijom.

Nova koncepcija obrazovanja posebno ističe da je za razvoj deteta u obrazovnom procesu značajno da ono bude aktivno na adekvatne i različite načine. Veoma je važno osmišljeno povezivanje onih dečjih aktivnosti u kojima se dete najadekvatnije ukupno izražava, što su na početnom školskom uzrastu, pre svega, igrovne aktivnosti i igra kao kontekst izražavanja, sa oblicima učenja i aktivnostima koje su posebno značajne za ostvarivanje ishoda u određenim oblastima školskog programa, vezano za prirodu određene nauke, umetnosti i drugih oblasti ljudskog znanja.

U poglavlju ovog dokumenta u kome su dati elementi za kreiranje programa za nastavne predmete u prvom razredu, predložene su aktivnosti deteta koje su značajne za ostvarivanje postavljenih ishoda. Posebno je naglašena uloga misaone aktivnosti deteta koja je pokrenuta zadatkom u okviru nastavne situacije. Priroda misaone aktivnosti određena je nastavnim sadržajem, zadatkom i stepenom saznajnog razvoja učenika.

Nastavnik treba da poseduje i znanja o individualnim razlikama u razvoju dece i da stvara uslove za njihovo uvažavanje. Jedan od principa na kojima se zasniva obrazovni proces, a od koga je važno polaziti u koncipiranju nastave uopšte, pa i u prvom razredu, jeste, upravo, da obrazovanje treba da poštuje individualne razlike među učenicima u pogledu načina učenja i brzine napredovanja. Ove razlike proizlaze iz različitosti dece u pogledu njihovih osobenosti u fizičkim karakteristikama, razvijenosti opšte i posebnih intelektualnih, kao i drugih sposobnosti, u pogledu emocionalnog doživljavanja, karakteristika i razvijenosti njihove motivacije, interesovanja, osobenog tempa razvoja i specifičnosti uslova života i školovanja.

Da bi se ove razlike poštovale neophodno je da se nastava i obrazovanje prilagode individualnim karakteristikama, potrebama i interesovanjima učenika, odnosno da se individualizuje. To znači da se stepen složenosti i obim sadržaja nastavnog rada, metode nastavnog rada i oblici organizacije procesa podučavanja i učenja prilagođavaju individualnim mogućnostima, potrebama i interesovanjima, kako bi se svakom učeniku omogućilo da razvije znanja i veštine definisane ishodima obrazovanja.

Saznanja o individualnim karakteristikama dece (karakteristike fizičkog, kognitivnog, socijalnog i emocionalnog razvoja, mogućnostima i ograničenjima, tempu razvoja, temperamentu, stilu učenja, stilu komunikacije, obimu i vrstama znanja, veština i iskustva sa kojim deca ulaze u obrazovni proces, dečijim interesovanjima) o porodičnoj klimi i sistemu vrednosti, kulturnom miljeu, društvenom okviru u kome dete odrasta pružaju značajne informacije za kreiranje efikasne obrazovne prakse usmerene na učenike.

Primena principa individualizacije podrazumeva spremnost učitelja/nastavnika da prilagođava ono što predaje i način na koji predaje, osmišljava različite situacije učenja, različite vrste interakcija, osmišljava i planira aktivnosti u skladu sa zapaženim karakteristikama dece u svom odeljenju.

Mogući nivoi individualizacije u nastavi su različiti: od one spontano nastale u svakodnevnim situacijama rada sa učenicima do planirane prema potrebama pojedine dece ili podgrupa dece.

Svrsishodnost individualizacije u nastavi/učenju povezana je sa prethodnim pažljivim posmatranjem dece, uočavanjem njihovih potreba i interesovanja, i izborom takvih aktivnosti koje su po težini i složenosti između onoga šta dete može samo da uradi i onoga za šta mu je potrebna pomoć drugog, bilo deteta bilo odraslog.

Postupci individualizacije mogu biti vremenski kratki ili trajati više meseci, započinju se posmatranjem, pa se nakon analiziranja dobijenih zapažanja, pravi plan za individualizovani program koji se primenjuje i na kraju procenjuju dobijeni rezultati.

Način i kojim se može postići individualizacija u obrazovnom radu su mnogobrojni i moraju se odigrati kako u toku nastave osnovnih, obaveznih i izbornih predmeta, tako i kroz organizaciju posebnog dela školskog programa. To su raznovrsni oblici i metode rada, variranje i upotreba raznih materijala, fleksibilnost u planiranju, mnoštvo situacija za razgovor, izbor, postavljanje pitanja, donošenja odluka, podsticanje, veliki broj mogućnosti za učenje u različitim okruženjima i od različitih ljudi. Važno je razviti osetljivost i imati svest o dome da i individualnost učitelja/nastavnika utiče na način kreiranja obrazovnog procesa kao i njihovo opažanje mogućnosti dece ali i da je profesionalna obaveza obezbediti kvalitetno obrazovanje za svu decu, jer se i sličnosti i razlike koje se opažaju mogu iskoristiti za kreiranje obrazovnih situacija.

Dobiti od individualizovanog pristupa nastavi/učenju, pored efikasnijeg postizanja predviđenih ciljeva i ishoda, su ti da se kod dece javlja osećanje zadovoljstva samim sobom, formira pozitivna slika prema sebi i drugima, jača samopoštovanje, razvija potreba da se uči i istražuje, proces učenja sa doživljava kao smisaona aktivnost u kome su deca aktivna i angažovana, efikasnije se ispoljavaju, kultivišu i integrišu autentične sposobnosti deteta, uspostavlja se bolja ravnoteža između potreba pojedinca i grupe, razvija se princip tolerancije, prihvatanja različitosti i saradnje u grupi, razvija se doživljaj i kod učitelja i kod učenika da su zajednički graditelji znanja, sam proces nastave/učenja pruža više zadovoljstva.

Veoma je važno takođe da se na opštem, sistemskom nivou, obezbede adekvatni uslovi školovanja dece sa posebnim potrebama, čime se, u najširem smislu, poštuje princip individualizacije u obrazovnom procesu i nužnost stvaranja uslova za kvalitetno obrazovanje svih. (U sklopu reforme obrazovanja u Srbiji u toku su reformski postupci koji se odnose na rešavanje problema obrazovanja dece kojima je potrebna posebna društvena podrška i bez koje ova deca, najverovatnije, ne bi dosegla ili održala očekivani nivo fizičkog, intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja.).

Važan segment rešavanja problema obrazovanja dece sa posebnim potrebama jeste i upotpunjavanje obrazovanja nastavnika i svih prosvetnih radnika kako bi se školovanje ove dece odvijalo u uslovima koji su adekvatno primereni njihovim potrebama. Ovde se pre svega misli na inkluzivno obrazovanje, odnosno obrazovanje sa uključivanjem.

Darovita deca predstavljaju specifičnu kategoriju dece sa posebnim potrebama, čiji razvoj zahteva adekvatne uslove kako bi se sposobnosti, nadarenost i talenti ove dece razvili i ispoljili u skladu sa njihovim postojećim potencijalima. Zbog toga je potrebno, od početka školovanja, na odgovarajući način i kontinuirano podržavati razvoj ove dece.

- Da bi se u nastavi stvorili uslovi za razvoj nadarenosti učenika početnog školskog uzrasta preporučuje se uvođenje stimulativnih programa organizovanih za svu decu. Ove programe treba realizovati u toku redovne nastave i u okviru dodatnih programa, a koji su fleksibilni i kojima se proširuje i produbljuje sticanje određenih znanja, veština i sposobnosti. U stvaranju tih programa/situacija, učitelj treba da pođe od onoga što dete ume, što može i hoće, kao i da prati i podstiče ispoljavanje dečjih sposobnosti. Specifikovano delovanje i posebne programe kod mlađe dece treba planirati izuzetno retko, odnosno onda kada je reč o specifičnim i/ili veoma izraženim sklonostima i sposobnostima.

- U radu na podsticanju nadarenosti i razvoja dece potrebno je tolerisanje i podržavanje atmosfere u nastavi u kojoj se iznose neobična, nova rešenja, u kojoj se uvažava drugačije mišljenje, posebno interesovanje i u kojoj se neguje istrajnost.

- Na mlađim uzrastima takođe je veoma značajno uključivati decu u kulturni život i aktivnosti sredine i stvarati situacije da deca koriste različite produkte kulture primerene uzrastu (igračke, knjige ... i drugo).

- Procene dečjih sposobnosti, interesovanja, znanja i naročito napredovanja jesu dragoceni putokazi za dalje aktivnosti u radu sa decom, a ne deo (element) identifikacije nadarene dece. Ranim uzrastima neprimereni su svi jednokratni postupci, uobičajena selekciona procedura i preovlađujući načini identifikacije koji naglašavaju postignuća i produkte.

- Najcelishodnije, na ranom školskom uzrastu, jeste osmišljavati stimulativne situacije u uobičajenim školskim aktivnostima kao i u okviru procesne dijagnostike pratiti i podsticati razvoj dece.

O METODAMA NASTAVE/UČENJA I AKTIVNOSTIMA UČITELJA (NASTAVNIKA)1 I UČENIKA

U izboru metoda nastave/učenja potrebno je imati u vidu:

- raznovrsnost ishoda obrazovanja,

- vrstu/e sadržaja koje je potrebno funkcionalno vezati za određene ishode,

- osobenosti dečje aktivnosti i uloge određenog tipa aktivnosti u razvoju dece koja se uključuju u obrazovni proces, posmatrane kao opšti kontekst za uvođenje određenih nastavnih aktivnosti (npr. igra, praktična delatnost, saznajno angažovanje saglasno strukturi saznavanja koja se razvija i sl.),

- vrstu i obim znanja koja deca već poseduju,

- zahteve određene nauke ili drugih relevantnih disciplina,

- postojeće uslove u školi,

- i sve drugo što nastavnik kao profesionalac u svom poslu treba da uzme u obzir.

Sve navedeno ukazuje na to da je dobro i potrebno koristiti razne metode i osmišljeno ih birati, a pre svega one koje omogućavaju participativnost učenika, njegovu aktivnost i saradnju svih učesnika u obrazovnom procesu.

Nastavniku su na raspolaganju mnoge i raznovrsne metode nastave/učenja koje integrišu različite oblike, metode rada u nastavi i načine saznajnog angažovanja/učestvovanja učenika u nastavi i učenju. To su na primer:

- razni oblici interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja - kooperativno učenje nastavnik-učenik, kooperativno učenje u grupama učenika,

- razne forme učenja putem otkrića i rešavanja problema, osmišljene tako da učenik prvak može kroz njih da se adekvatno angažuje (mali ogledi/eksperimenti, samostalno induktivno formiranje pojmova o fenomenima bliskim detetu, traganje za odgovorima na pitanja koja se samim učenicima postavljaju...),

- kombinovanje ovih oblika učenja/nastave smislenim receptivnim učenjem;

- praktično smisaono učenje i iskustveno učenje značajno za ovladavanje praktičnim radnjama/veštinama i razumevanjem njihovog smisla (korišćenje aparata/instrumenta kao što su televizor, kompjuter i dr., učenje tehnika slikanja, crtanja, sviranja na muzičkim instrumentima, i dr.).

Ako se metode nastave/učenja razmatraju na nivou šireg metodološkog pristupa i okvira, a primereno učenicima prvog razreda, onda ima smisla posebno navesti edukativnu radionicu koja sadrži elemente dečje igre.

Radionice omogućavaju celovitost organizacije prostora i vremena i raznovrsnost detetovog angažovanja kojim ono učestvuje u stvaranju sopstvenog znanja. Uvođenje igrovnosti u edukativnu radionicu stvara okvir za angažovanje deteta na način koji je njemu blizak i koji je bio vodeći oblik aktivnosti za njegov razvoj u predškolskom periodu. Prirodno i postepeno, dete se kroz igrovne aktivnosti, uključuje u aktivnosti voljnog učenja.

Igra nosi slobodu, spontanost, zadovoljstvo, orijentaciju na istraživanje, može da unosi imaginaciju, da vodi dete da kreira i prihvata pravila i da razmenjuje sa drugima. Na nastavniku je da osmišljeno poveže dečju igru i školsko učenje, i to ne samo ugrađivanjem elemenata igre u edukativne radionice već i šire u nastavni proces, kadgod je to odgovarajuće.

Učenje koje se odvija u različitim ambijentima, osim učionice, kao što su park i drugi prostori u gradskom ili ambijentu prirode, razne institucije i mesta okupljanja ljudi (muzeji, pošta, banka, prodavnica pijaca, sajmovi, zoološki vrt...), takođe, treba da nađe svoje adekvatno mesto u ukupnosti obrazovnog procesa na školskom uzrastu o kome je reč.

U delu dokumenta koji sledi, u kome su izloženi elementi za izradu programa za pojedine predmete u prvom razredu, dati su predlozi metoda nastave/učenja koji su odgovarajući ili specifični za ostvarivanje ciljeva i ishoda kroz sadržaje ovih predmeta.

Aktivnosti učitelja (nastavnika)

Aktivnosti učitelja (nastavnika) su mnoge i raznovrsne jer proizlaze iz njegove složene uloge u obrazovnom procesu. Učitelj (nastavnik):

- organizuje nastavni proces (usklađuje ciljeve i ishode, planira sadržaje, sredstva, metode rada i drugo što će uvesti u nastavni proces u određenom segmentu vremena);

- realizuje nastavni proces u svim njegovim segmentima (stvara prilike za učenje, prezentira sadržaje, vodi ciljani razgovor, omogućuje primenu stečenih veština, daje povratne informacije...);

- partner je u pedagoškoj komunikaciji (odgovara na učenička pitanja, postavlja pitanja, pomaže učeniku da organizuje svoja razmišljanja i da precizira svoje iskaze,...);

- partner je u afektivnoj komunikaciji sa decom (pomaže im da upoznaju i prihvate svoje i emocije drugih, razgovara sa decom kada im je potrebna pomoć, sarađuje sa roditeljima, psihologom i drugim relevantnim osobama kada je to u interesu deteta...);

- motiviše učenike i podržava i razvija njihova interesovanja;

- prati napredovanje svakog učenika i ocenjuje njihovo postignuće;

- učestvuje u regulisanju socijalnih odnosa u razredu;

- prati efekte sopstvenog rada, istražuje nove mogućnosti unapređivanja sopstvenog rada

- ima i druge uloge i aktivnosti.

Pri definisanju aktivnosti učitelja (nastavnika) u obrazovnom procesu nije bitno nabrajanje svih njegovih aktivnosti, već isticanje važnosti do adekvatno osmišljava i realizuje različite aktivnosti saglasno zahtevima nastavne prakse i zahtevima njegove složene profesionalne uloge/uloga/ koju ima.

Oslonci za te aktivnosti su:

- učiteljeva (nastavnikova) stručnost u domenima na koje se odnosi nastavni rad,

- stručnost u pedagoškom i psihološkom domenu nastavničkog poziva,

- sopstvena dobra iskustva iz nastavne prakse,

- spremnost da se angažuje,

- da bude samostalan, ali i spreman da sarađuje,

- da bude kreativan u radu,

- da kontinuirano procenjuje svoj rad,

- da preuzima odgovornost za svoj rad,

- i dalje se profesionalno razvija.

Aktivnosti učenika

Obrazovni proces u kome učenik nije pasivni primalac unapred pripremljenog nastavnog sadržaja i gotove obrazovne i vaspitne poruke, već aktivni i srazmerni učesnik u procesu njene konstrukcije, stavlja učenika u različite položaje i raznovrsne uloge koje se međusobno prepliću, dopunjavaju, smenjuju. To je jedan od načina da se obrazovni proces prilagodi potrebama dece i da njihova aktivnost dođe do izražaja.

Raznovrsnost uloga učenika, njihova zastupljenost i učestalost javljanja zavisiće u velikoj meri i od toga na koji način učitelji/nastavnici organizuju svoj rad. Neophodno je da učitelji/nastavnici sve uloge tretiraju s jednakim poštovanjem i da svakodnevno, od samog početka školovanja, kreiraju raznovrsne situacije učenja i rada sa učenicima da bi se oni isprobali u što više uloga.

U obrazovnom procesu učenici treba da budu:

- Mislioci (razmišljaju o svojim postupcima, povezuju prethodno stečena znanja sa novim)

- Rešavaoci problema (iznalaze alternativna rešenja za prepreke na koje nailaze, na probleme gledaju kao na istraživački izazov)

- Aktivni posmatrači (razvijaju sposobnosti i veštine da opažaju i jasno saopštavaju i prenose svoja opažanja i ideje)

- Aktivni slušaoci (znaju da usmere svoju pažnju, da budu aktivni, simpatični slušaoci)

- Aktivni učesnici u komunikaciji (formulišu i razmenjuju svoje ideje i mišljenja sa drugima i izražavaju ih kroz različite medije)

- Organizatori (organizuju svoj rad i rad u učionici, organizuju i prostor i vreme i preuzimaju odgovornost za odluke koje donose)

- Planeri (planiraju svoje učenje i preuzimaju odgovornost za odluke koje donose)

- Samoprocenjivači (prate svoj rad i napredak, procenjuju čime su zadovoljni, čime ne i donose odluke šta bi voleli da promene)

- Partneri (znaju da sarađuju i sa odraslima i sa vršnjacima, uzimaju u obzir i tuđe mišljenje)

- Prijatelji (veruju jedni drugima, vode računa jedni o drugima, svesni su povezanosti sa svojim vršnjacima i učiteljima/nastavnicima).

_________________
1 Ovaj deo teksta delom se zasniva na: Ivić, I., Pešikan, A. Antić, S. (2001): Aktivno učenje 2. Beograd, Institut za psihologiju, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Ministarstvo za prosvjetu i nauku Crne Gore.

O INTEGRISANOM/TEMATSKOM PRISTUPU NASTAVI/UČENJU2

Integrisani/tematski pristup nastavi/učenju zasniva se na organizaciji tema i pojmova/koncepata unutar opsega dečjeg znanja i strukturiranju sadržaja oko širokih saznajnih celina (pojmova/koncepata).

Deca, dakle, imaju priliku da promišljaju, formiraju predstave i redefinišu stečena znanja kroz diskusije, pisanje, računanje, crtanje, muziku, pokret, izradu grafikona, karti, građenje i dramsko izražavanje. Ona aktivno učestvuju u izboru, razradi i realizaciji teme, istovremeno koristeći postojeće i razvijajući nove veštine i sposobnosti potrebne za iskustveno učenje, kao što su: čulna osetljivost, kretanje, razmišljanje, rešavanje problema, komuniciranja, igra, saradnja sa drugima... Ako se pravilno koristi, integrisano podučavanje pomaže deci da shvate na koji način je učenje povezano sa životom.

U nastojanju da razume svet oko sebe, dete traži vezu između onoga što zna i onoga što uči; kada istražuje problem koji ga interesuje, njegova pitanja i znatiželja se ne ograničavaju na pojedinačne predmete, već se šire i obuhvataju različite oblasti.

Tematski pristup nastavi/učenju omogućuje šire integrisano povezivanje sadržaja i aktivnosti iz različitih naučnih disciplina (predmeta) u okviru željene teme. Time se omogućuje kompleksno izgrađivanje pojmova obuhvaćenih temom jer se pruža mogućnost njihovog sagledavanja sa više aspekata.

Integrisani program ne isključuje mogućnost bavljenja i proučavanja određenih pojmova i obrazovnih sadržaja kroz nastavne predmete. Svaki predmet ili obrazovna oblast treba da zadrži svoj integritet, jasnoću i jedinstvenost. Naročito u vreme početnog sticanja osnovnih veština važno je da deca proučavaju matematičke pojmove ili procese (kao i jezik ili pismenost) odvojeno od integrisanog programa. To deci omogućava da pravilno shvate osnovne pojmove matematike ili primenu svojih jezičkih veština i kasnije ih uspešno upotrebe unutar integrisane nastave/učenja.

Tema kao predmet proučavanja:

- Tema je skup saznanja čije je usvajanje osmišljeno i organizovano tako da pomaže deci da integrišu ono što uče u pojmove/koncepte

- Tema omogućava smisleno, razvojno prilagođeno i direktno iskustvo učenja kako u autentičnim životnim situacijama, tako i u posebno osmišljenim i planiranim obrazovnim situacijama.

- Bavljenje određenom temom omogućava da deca razvijaju različite pristupe razmišljanju i rešavanju problema, kao što su skupljanje podataka, osmišljavanje pitanja, poređenje, analiziranje i objedinjavanje podataka i sl.

- Tema traži od dece da razvijaju i koriste veštine koje već poseduju ali i da iste usavršavaju i razvijaju nove u svim oblastima obrazovanja (u matematici, čitanju i pisanju, umetnosti i drugim oblastima)

- Način na koji se jedna tema proučava i fokus u okviru teme menjaju se sa uzrastom i razvojnim karakteristikama pojedine dece i odeljenja u celini

Šta mogu biti izvori teme:

- Interesovanja, veštine, sposobnosti i prethodna znanja i iskustva dece i odraslih (npr. veština komunikacije i druge socijalne veštine, strategije za rešavanje problema, kritičko mišljenje, kreativnost, itd.)

- "Akademska znanja" u okviru pojedinih obrazovnih oblasti i predmeta koja su predviđena programom škole i uzrasta

- Aktuelna dešavanja na nivou pojedinca, grupe, šire zajednice

Šta treba uzimati u obzir prilikom izbora teme:

- Obrazovne ciljeve i ishode predviđene programom

- Zašto je odabrana tema važna i kako doprinosi učenju i razvoju dece

- Koja predznanja su potrebna za proučavanje teme

- Kako tema doprinosi razvoju i bogaćenju rečnika, koje pojmove razvija, koje činjenice će deca usvojiti

- Koje intelektualne izazove tema postavlja pred decu

- Da li tema pruža mogućnost smislenog učenja

- Koliko vremena zahteva realizacija teme-kojom dinamikom će se realizovati

- Da li tema podstiče raznovrsne načine interakcije sa drugima, predmetima i okruženjem

- Da li bavljenje temom uvažava individualne stilove učenja, raznolike načine podučavanja i prezentovanja naučenog

- Da li tema podržava autentične reakcije dece

- Da li tema omogućava aktivno učešće dece u aktivnostima

- Da li tema pruža mogućnosti rada u manjim i većim (fleksibilnim) grupama

- Da li postoje potrebni resursi za realizaciju teme (veliki izbor knjiga, dovoljno vremena da ih pročitate...)

- Da li tema pruža mogućnost učenja izvan učionice

- Da li realizacija teme uključuje komunikaciju sa roditeljima

- Da li tema uključuje druge ljude, koji mogu biti deci zanimljivi (članovi porodica, predstavnike lokalne zajednice, volonteri...)

- Sistemske vrednosti, sklonosti i kulturne/etničke osobine dece, njihovih porodica i nastavnog osoblja

- Da li tema motiviše decu

- Da li su predviđene završne aktivnosti koje deci daje priliku da u drugim okolnostima pokažu šta su naučila

Vremenska artikulacija teme zavisi od:

- Složenosti same teme

- Strategije podučavanja u realizaciji teme

- Iskustva i predznanja učenika

- Razvojnih predispozicija učenika

- Interesovanja i motivacije učenika

- Tempa napredovanja učenika u postizanju planiranih ishoda

- Raspoloživih resursa u školi i izvan nje

U ovom dokumentu za svaki predmet koji se realizuje u prvom razredu predloženi su načini povezivanja sa drugim predmetima preko opštih integrativnih tema, ili njihovih specifikacija u formi užih tema, tako da se određeni ciljevi i ishodi unutar samih predmeta ostvaruju osmišljenim povezivanjem relevantnih sadržaja i aktivnosti u tematske celine. Takođe, ovaj dokument predlaže i tri opšte, uzajamno povezane, integrativne teme, u kojima se na smislen način mogu povezati ciljevi, ishodi, predloženi sadržaji i razvojne potrebe dece u prvom razredu obaveznog obrazovanja: JA, DRUGI, OKRUŽENJE.

_______________________________________
2 Ovaj deo teksta urađen je na osnovu projekta Korak po korak/program za decu i porodicu - stvaranje učionice i obrazovne prakse u kojoj dete ima centralnu ulogu, koji je pripremio stručni tim CIP Centra za interaktivnu pedagogiju, Beograd

 

O SREDINI ZA UČENJE

Sredinu za učenje možemo posmatrati i kao neposredno fizičko okruženje u kome se za dete odvijaju procesi učenja (učionica, škola), ali i kao resurs obrazovanja, i šire okruženje škole (lokalna zajednica sa svim njenim potencijalima) koje se može iskoristiti za kreiranje odgovarajućih situacija nastave/učenja. Način na koji kreiramo ili koristimo sredinu za učenje govori o našem shvatanju procesa učenja i sticanja znanja, načinima na koji želimo da utičemo na rast i razvoj dece, postignemo predviđene ciljeve i ishode.

Neposredno fizičko okruženje dece u procesu obrazovanja je školski prostor (učionice, hodnici, kancelarija, higijenski prostor, školsko dvorište...) koji svojom organizacijom i materijalima, ali i atmosferom, psihološkom sredinom, treba da odražava školu usmerenu na učenike i u kojoj se podstiču procesi otkrivanja i istraživanja nepoznatog, neguje pozitivna socijalna klima, formira zajednica koja uči.

Kreiranje takve sredine za učenje je još jedan način pomaganja deci da nauče nešto o sebi i svetu koji ih okružuje. To se može postići:

- stvaranjem dinamične i promenljive sredine za učenje, sa osmišljeno organizovanim materijalom, koja odgovara dečijim individualnim interesovanjima, razvojnom nivou, programskim sadržajima

- organizacijom prostora tako da se deca mogu slobodno, bezbedno kretati, i učiti socijalne veštine neposredno stupajući u interakciju sa drugima

- uključivanjem različitih tipova materijala koji je struktuiran i polustruktuiran, tako da omogućuje deci da proširuju sopstvena iskustva

- planiranjem i obezbeđivanjem prostora, koji je prilagođen različitim oblicima i metodama rada kao i individualizovano orijentisanim aktivnostima

- integracijom onog što se dešava u lokalnoj sredini, porodici i kulturi sa onim što se dešava u učinioci

- stavljanjem svih elemenata učionice i školskog prostora u funkciju podržavanja i praćenja procesa nastave/učenja, i maksimalnim korišćenjem resursa lokalne zajednice i šireg okruženja škole.

Uloga učitelja u stvaranju i korišćenju ovako osmišljene sredine za učenje je odlučujuća, ali se odgovornost za to koliko će sredina biti bogata, podsticajna i usklađena sa aktuelnim vremenom u kome dete živi i obrazuje se, deli između svih aktera obrazovnog procesa.

O PRAĆENJU NAPREDOVANJA I OCENJIVANJU POSTIGNUĆA UČENIKA PRVOG RAZREDA

U prvom razredu obaveznog obrazovanja ocenjivanje i zaključna ocena su opisni.

Takvo ocenjivanje, koje je kvalitativno i formativno, doprinosi obezbeđenju uslova za ostvarivanje planiranih ishoda obrazovanja, odnosno uslova za razvoj učenika kroz vaspitno-obrazovni proces u školi.

- Tokom prvog razreda, kao početnog u institucionalizovanom procesu obrazovanja, ocena i ocenjivanje, pre svega su, u funkciji praćenja napredovanja učenika (šta je usvojio, šta mu teže ide, šta treba dodatno podržati itd.), a na osnovu čega se, dalje, pravi plan narednih aktivnosti u radu sa učenikom.

- Definisani ishodi obrazovanja za prvi razred, a posmatrani i kao korak do ostvarivanja ishoda za prvi ciklus, predstavljaju učiteljima (nastavnicima) ključni oslonac da osmišljavaju svoju praksu ocenjivanja u kontekstu celovitosti nastavnog procesa, koja je, kao što je napred rečeno, u funkciji praćenja napredovanja učenika i planiranja narednih nastavnih aktivnosti. Pri tome je nužno uvažavati osobenosti individualnog toka razvoja i napretka pojedinog učenika u savlađivanju školskog programa.

- Potrebno je takođe da učitelj (nastavnik) učeniku, kontinuirano i na adekvatan način (primereno učenikovoj sposobnosti da razume i prihvati), ukazuje na kvalitet njegovog postignuća u različitim domenima aktivnosti i znanja. Ovim se učenicima omogućava da razvijaju sposobnost da samostalno prate i ocenjuju kvalitet svog rada i sopstveno ponašanje u odnosu na standarde i kriterijume i da samostalno sebe procenjuje (ocenjuje) na relativno objektivan način. Postavljanjem osnova za razvoj sposobnosti samoevaluacije već u prvom razredu, učenici počinju da se osposobljavaju da i aktivno učestvuju u svom razvoju i obrazovanju.

- Formativna uloga ocenjivanja zahteva da ono ima ulogu podsticajne povratne informacije, što znači da se mora voditi računa o sledećem:

- povratna informacija je efikasna kada je dobro uvremenjena, tj. data neposredno nakon aktivnosti na koju se odnosi, ili tokom obavljanja aktivnosti

- ona mora da bude konkretna, tj. ona mora da se odnosi na aktivnosti i produkte deteta a ne na ličnost ili trajne karakteristike osobe

- ona mora biti pozitivno intonirana, tj. prvo sadržati isticanje onih elemenata koji su za pohvalu, a tek potom onih elemenata u odnosu na koje bi dete trebalo ili moglo da uloži dodatne napore.

Ovako postavljeno i realizovano praćenje napretka učenika i ocenjivanje (kvalitativno, kontinuirano, uvremenjeno, konkretno, pozitivno i adekvatno obrazloženo), doprinosi i njihovom razvoju pojma o sebi, formiranju realne slike o sebi, o onome što znaju, umeju, o svojim sposobnostima, što je značajno za razvoj samopoštovanja učenika, i zdravog odnosa prema sebi.

Za praćenje napredovanja i ocenjivanje učenika pripremljeni su priručnici: Ocenjivanje - priručnik za nastavnike i Ocenjivanje orijentisano na ishode - priručnik za nastavnike prvog razreda obaveznog obrazovanja.

O UKLJUČIVANJU PORODICE U OBRAZOVANJE DECE

Učestvovanje članova porodice u školskom programu, od velike je važnosti za unapređenje i bogaćenje procesa učenja koji se odvija u učionici i nadograđuje se na interesovanja i učenje koje se odvija u kući (porodici). Ovaj reciprocitet između dve sredine za učenje - kuće i škole - odražava poštovanje i zajedništvo.

Učitelji i roditelji snose zajedničku odgovornost za razvijanje saradničkih odnosa. Komunikacija, poštovanje, prihvatanje razlika i najbolji interesi za dete formiraju bazu za dobre odnose. Profesionalci i roditelji treba da koriste postojeće veštine i postupke da bi uspostavili kvalitetnu interakciju, ali i da razvijaju nove.

Što je dete mlađe to je važnije da učitelji o detetovim potrebama, interesovanjima, sposobnostima, prethodnim znanjima, sklonostima, talentima, navikama... prikupljaju informacije u interakciji sa detetom i sa članovima njegove porodice. Ovakav pristup pomaže učitelju da upozna individualnost deteta i njegove porodice i da prema tim saznanjima planira prikladne nastavne sadržaje.

Važno je da učitelji kontinuirano informišu porodicu o sadržajima rada, da pružaju sve neophodne informacije i objašnjenja vezana za ciljeve i očekivane ishode učenja i podučavanja, o metodama koje koriste u nastavi i radu sa decom i pojedinim detetom, o svemu što se događa u životu škole i deteta u školi, jer roditelji mogu biti važna podrška procesu učenja ukoliko znaju šta škola očekuje od njih i njihovog deteta.

Roditelj i učitelj su model detetu i važno je da njihovo vaspitno delovanje i obrazovni uticaji budu usklađeni ali i da nude različitost kako bi dete, čineći sopstvene izbore, steklo sigurnost i naučilo da preuzima odgovornost.

Porodica je takođe i izvor/resurs za nastavni program: na primer roditelji (i šira porodica) mogu donositi materijale za potrebno učenje ili povesti odeljenje u posetu svom radnom mestu, mogu se dobrovoljno uključiti u rad u učionici i pomoći kako u organizovanju sredine za učenje tako i u realizaciji nastave u dogovoru sa učiteljem.

Ukoliko se roditelj i drugi članovi porodice opredele da se lično angažuju u školskim nastavnim aktivnostima njihovo učešće može biti osmišljeno kroz sledeće uloge:

- volonteri: tako što prate, slušaju ili se igraju sa decom, uređuju pano sa njima, kreiraju radne materijale;

- izvori znanja: tako što npr. prikazivanjem filmova, slajdova, fotografija, čine deci dostupnim nove informacije o njihovim specifičnim interesovanjima vezanim za živi i neživi svet, spontano se ponašajući u različitim situacijama u kojima su zajedno sa decom pomažu njihovoj bržoj i adekvatnoj socijalizaciji, usvajanju pravila, tako što prenose svoja iskustva sa radnog mesta, iz života, prikazuju deci svoje hobije, zanate, aktivnosti u kojima uživaju i slično;

- instruktori: tako što daju uputstva za rad većoj ili manjoj grupi dece, nadgledaju rad u grupi i individualno

- inovatori: tako što kreiraju nov materijal za igru, oglasnu tablu, uređuju učionicu, kreiraju pozorišne predstave, prikazuju filmove, organizuju izložbe, sakupljaju sa decom i prave razne zbirke, albume, herbarijume

- posmatrači: prate aktivnosti, posmatraju i nadgledaju aktivnosti u učionici, dvorištu i u dogovoru sa učiteljem beleže određene podatke, sistematizuju ih i posle zajedno analiziraju proces učenja, napredak dece u pojedinim znanjima, veštinama i sl.

- koordinatori za uključivanje drugih roditelja: tako što kreiraju raspored dolaska roditelja, organizuju transport za okupljanje roditelja i dece i sl.

- organizatori poseta radnom mestu roditelja, izleta, školi, pošti, domu zdravlja i drugim izvorima iz dečje neposredne okoline koji će stimulativno delovati na dečje razumevanje sveta i neposrednog okruženja.

 

PROGRAMI ZA POJEDINE PREDMETE

OSNOVNI PREDMETI

SRPSKI JEZIK

Uvodne napomene

- Za intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj učenika maternji jezik ima suštinski značaj. U svim situacijama i u svakoj životnoj dobi komunikacija bez jezika je teško zamisliva. Od kvaliteta komunikacije u velikoj meri zavisi prosperitet pojedinca, pa i društva u celini.

- Maternji jezik omogućava učeniku da stekne svest o sebi, drugima i okruženju, istovremeno razvijajući samopoštovanje i samopouzdanje,

- Mišljenje i jezik su suštinski povezani. Razvijanje jezičkih kompetencija u direktnoj je vezi s razvojem saznajnih sposobnosti uopšte, kao i s razvojem mišljenja u najširem smislu reči. Učenje jezika, jezičkih struktura i funkcija značajno je efikasnije kada se jezik predstavi kao prirodno funkcionalno sredstvo komunikacije, nego kada se jezičke konvencije uče izolovano i van konteksta.

- Istovremeno, u svakom trenutku mora se imati na umu da znanja stečena u nastavi maternjeg jezika predstavljaju neophodnu osnovu za nastavu i učenje u svim drugim oblastima i predmetima. Različiti vidovi upotrebe jezika takođe se unapređuju nastavom ostalih predmeta.

- U ovom dokumentu, ciljevi i ishodi za srpski jezik definisani su u skladu sa Opštim osnovama školskog programa. Oni su predstavljeni u osam kategorija: (1) jezička recepcija, koja uključuje slušanje i čitanje, (2) jezička produkcija, koja uključuje govor i pisanje, (3) interakcija, (4) medijacija, (5) interpretacija/interakcija sa tekstom, (6) znanja o jeziku, (7) znanja o književnosti i (8) medijska pismenost.

- Nastava srpskog jezika za učenika treba da predstavlja izvor zadovoljstva. Iako se stepen zadovoljstva i uživanja ne može jednostavno izmeriti, on se može uočiti, a samim tim i podsticati kroz nove, naučno i metodološki utemeljene i dobro usaglašene pristupe nastavi.

Cilj i ishodi nastave srpskog jezika na kraju prvog razreda

Cilj nastave Srpskog jezika u prvom razredu jeste da učenik savlada tehniku čitanja i pisanja na elementarnom nivou, kao i da podstakne korišćenje jezičkih kompetencija za organizovanje i proširivanje sopstvenih znanja i izražavanje iskustava.

ISHODI NASTAVE SRPSKOG JEZIKA NA KRAJU PRVOG RAZREDA3

Jezičke aktivnosti

Po završetku prvog ciklusa učenik:

Jezička recepcija

Slušanje

- identifikuje rečenice, reči, slogove i glasove u srpskom jeziku

 

 

- razume jednostavna uputstva (npr. didaktička) i reaguje na njih na odgovarajući način

 

 

- sluša kratke tekstove različitih vrsta primerene uzrastu, prikupljajući informacije, bogateći znanja i rečnik

 

 

- uočava vezu govora sa neverbalnim oblicima komunikacije3
 

 

Čitanje

- vlada tehnikom početnog čitanja:

 

 

  - vezuje glasove za slova

 

 

  - vezuje slova u reč

 

 

  - čita rečenicu kao celinu

 

 

  - poštuje tačku, zarez, upitnik, uzvičnik, dve tačke

 

 

  - uočava celinu i delove teksta (naslov i pasuse)

 

 

  - razume pročitano

 

 

- čita kratke tekstove različitih vrsta primerene uzrastu, prikupljajući informacije, bogateći znanja, maštu i rečnik

Jezička produkcija

Govor

- pravilno izgovara glasove, reči i izraze, i pravilno intonira rečenicu

 

 

- jednostavno i jasno formuliše iskaz

 

 

- saopštava informacije, daje jednostavna objašnjenja i uputstva, priča o događaju iz ličnog iskustva

 

 

- izražava misli, ideje, osećanja i stavove o raznim temama iz neposrednog okruženja i sveta mašte

 

 

- recituje, govori po ulogama
 

 

Pisanje

- piše štampanim i pisanim slovima na pismu srpskog jezika

 

 

- pravilno oblikuje slova i povezuje ih u reči

 

 

- odvaja reči prilikom pisanja

 

 

- piše jednostavnim, potpunim rečenicama

 

 

- pravilno upotrebljava tačku, upitnik, uzvičnik, zarez (pri nabrajanju), dve tačke (pri nabrajanju)

 

 

- upotrebljava veliko slovo na početku rečenice i u pisanju ličnih imena i imena naselja

 

 

- izdvaja naslov i pasuse

 

 

- pravilno se potpisuje

 

 

- piše kratke tekstove sa različitim namenama zasnovane na sopstvenom iskustvu i svetu mašte

Interakcija

- ume da traži reč i oslovljava sagovornika, ne upadajući u reč

 

- s pažnjom sluša sagovornika, ne upadajući mu u reč

 

- učestvuje u razgovoru držeći se teme

 

- vodi računa o stavu tela, gestikulaciji i mimici

 

- postavlja pitanja i daje odgovore pridržavajući se konverzacijskih uzusa4

 

- traži objašnjenje/pojašnjenje onoga što ne zna, ili mu nije jasno

 

- ume da obavi telefonski razgovor (da pozove nekoga i da odgovori na poziv)

 

- ume da napiše: poruku, pismo, razglednicu, pozivnicu

Medijacija

- ume da preoblikuje i prenese sadržaj kraćih tekstova uz pomoć verbalnih i neverbalnih sredstava

 

- daje naslov tekstu, slici, stripu

Interpretacija/interakcija sa tekstom

- koristi sopstveno znanje i iskustvo da bi razumeo ono što čita

 

 

- izdvaja glavne aktere, vreme i mesto radnje i sled događaja

 

 

- razlikuje pozitivne od negativnih junaka

 

 

- izražava sopstveni utisak/mišljenje/stav o pročitanom

 

 

- razlikuje stvarno od imaginarnog

Znanja o jeziku

- shvata značaj jezika, shvata da postoje različiti jezici i da oni imaju istu vrednost

 

 

- prepoznaje glasove srpskog jezika i slova (prvog pisma)

 

 

- uočava reči kao posebne celine, uočava rečenicu kao celinu

 

 

- razlikuje obaveštajnu, upitnu i uzvičnu rečenicu

 

 

- razlikuje potvrdnu i odričnu rečenicu

 

 

- uočava da neke reči imaju isto značenje; uočava reči suprotnog značenja

 

 

- poseduje aktivan i pasivan rečnik koji odgovara njegovom uzrastu

Znanja o književnosti

- razlikuje osnovne vrste književnog izražavanja (stih i proza, pesma i priča)

 

 

- prepoznaje doživljajni aspekt književnog dela

Medijska pismenost

- poznaje i koristi različite medije (npr. novine i časopise, filmove, TV emisije, kompakt-diskove, i sl. namenjene deci) radi informisanja, obrazovanja, zabave

 

 

- obrazlaže na elementarnom nivou svoj stav u odabiru medijskih sadržaja/poruka (npr. dopada mi se/ne dopada mi se, i zašto)

Regularnim slovima označeni su ishodi na čijoj realizaciji se može (i mora) raditi u okviru svake obrazovne oblasti/predmeta.

Italikom su označeni ishodi zajednički za bar dve obrazovne oblasti/predmeta.

Boldom su napisani ishodi koji se realizuju u obrazovnoj oblasti/predmetu u kojoj su formulisani.

 

Tematske celine i sadržaji

Kroz tri velike tematske celine (zajedničke za sve oblasti/predmete u prvom razredu) - JA, DRUGI, OKRUŽENJE - realizuju se sledeći nastavni sadržaji:

1. Početno čitanje i pisanje - usvajanje štampanih i pisanih slova ćirilice; savladavanje tehnike početnog čitanja i pisanja;

2. Usmena komunikacija (slušanje; govorenje; interakcija; medijacija);

3. Pisana komunikacija (čitanje; pisanje; interakcija; medijacija);

4. Interpretacija/interakcija sa tekstom;

5. Znanja o jeziku;

6. Znanja o književnosti;

7. Medijska pismenost.

 

Literatura za učenike:

Svi nastavni sadržaji realizuju se na kratkim tekstovima različitih vrsta i formi, prilagođenim uzrastu učenika. Tekstovi mogu da budu originalni ili prevedeni; književni ili neknjiževni; iz autorske ili iz narodne (usmene) književnosti. Književne tekstove treba odabrati iz korpusa poznatih i priznatih pisaca za decu (npr: Jovan Jovanović Zmaj, Branko Ćopić, Duško Radović, Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović...), vodeći računa da poruke odabranih tekstova budu u skladu sa ciljevima obrazovanja (navedenim u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja), principima obrazovnog procesa, opštim ciljevima i opštim ishodima obaveznog obrazovanja (navedenim u Opštim osnovama školskog programa) i ciljevima i ishodima nastave srpskog jezika (navedenim u ovom dokumentu).

Aktivnosti učenika5

1. Igre slovima, rečima i slikama. Igre slovnih kombinacija.

Sluša, posmatra, upoređuje, i manipuliše slovima i slikama. Imenuje i čita slova. Pravi reči od slova, ređa slagalice od slova i slika, pravi rečenice od reči isečenih iz štampe, izmišlja priču na osnovu slike, rešava rebuse, zagonetke, pitalice, ukrštene reči (prilagođene uzrastu). Secka, savija, lepi, docrtava, ukrašava, modeluje.

2. Rimovanje reči i grupa reči.

Samostalno osmišljava stihove uz pomoć ponuđenih rimovanih reči (npr. sneg/breg, svuda/tuda i sl.).

3. Osmišljavanje priče.

Osmišljava sopstvenu priču u čijem je sadržaju globalna shema bajke, priča koja je obrađena na času.

4. Govorne igre inspirisane doživljajem pročitanog/odslušanog teksta.

Može da da drugačiji naslov, izmisli drugačiji početak ili kraj ponuđenog teksta.

5. Slikovno dočaravanje; pogađanje opisanog.

Opisuje, na osnovu onoga što je video, doživeo, osetio, čega se seća, ili šta želi, bića, predmete, situacije, prostore... Na osnovu odslušanog opisa prepoznaje bića, predmete, situacije, prostore...

6. Ulančavanje reči,

Aktivno učestvuje u lancu pričanja poznate ili izmišljene priče.

7. Dramske igre.

Uz instrukcije, realizuje jednostavnije govorne uloge učesnika dramske radnje u grupnoj scensko-izvođačkoj aktivnosti. Igre pokretom, pantomima, igre uloga...

8. Recitovanje.

Recituje kraću pesmu primerenu uzrastu.

9. Lutkarske igre.

Učestvuje u realizaciji jednostavnih kraćih scena lutkarskog pozorišta, sa poznatim ili izmišljenim likovima ili sadržajima, sinhronizujući pokrete ruku i modulacije glasa u oživljavanju lutke.

10. Grafičko oblikovanje teksta.

Samostalno ili u grupi pravi kolažne novine na teme iz nastave, školskog života i slobodnih aktivnosti.

11. Igre asocijacije.

Odgovara jednostavnim asocijacijama u vidu jedne ili nekoliko reči na ponuđeni pojam, uz pokušaj objašnjenja takvog asocijativnog razmišljanja.

12. Pravljenje rečnika.

Pravi rečnik svojih omiljenih reči, ili rečnik reči koje najčešće čuje.

13. Naracija.

Izmišlja priče.

14. Korišćenje informacija i organizovanje informacija.

Formira i vodi adresar i telefonski podsetnik; pravi katalog knjiga koje ima (ili ih je pročitao). Pravi odeljensku biblioteku, igroteku, cedeteku i sl.

15. Metajezičke igre.

Osmišljava vlastiti jezik/pismo i predstavlja ih drugima.

16. Igre zamene mesta.

Igra ulogu učitelja, prodavca, lekara...

17. Bogaćenje aktivnog rečnika.

Učestvuje u održavanju govornog niza započinjući reč glasom/slogom kojim je završena prethodna. Traži reči suprotnog značenja, reči koje znače umanjeno, reči istog oblika, a različitog značenja, itd.

18. Glasovne igre.

Podražava zvukove iz prirode i "govor" životinja. Prepoznaje drugara samo po boji glasa (Znaš li ko govori?)

Napomena:

Uz ove specifične aktivnosti, na časovima srpskog jezika mogu se koristiti i aktivnosti koje su pobrojane u drugim predmetima.

 

Aktivnosti nastavnika

Sposobnost i privilegija učitelja da predaje više predmeta u prvom ciklusu i prvom razredu ima poseban značaj. Ta višepredmetna osposobljenost omogućava interdisciplinarni način rada u formiranju, učvršćivanju i povezivanju znanja. Učitelj sam odabira postupak koji će primeniti u nastavi početnog čitanja i pisanja (monografski, grupnu obradu slova ili kompleksni postupak). Pri odabiru postupka učitelj ima u vidu potrebe dece sa kojom radi, njihova predznanja kao i sopstvena iskustva u primeni pojedinih postupaka.

Jednako je slobodan u odabiru ponuđenih tema i sadržaja i njihovom povezivanju sa temama i sadržajima drugih predmeta.

U savremenoj školi uloga nastavnika se menja i usložnjava. Njegova nastavnička uloga ostaje, ali pored toga što prenosi informacije, izlaže gradivo i prezentira sadržaj, on i vodi nastavni proces i organizuje nastavne aktivnosti, pa samim tim postaje jedan od partnera u pedagoškoj komunikaciji.

____________________________________________
3 Pojedinačno nabrajanje/izdvajanje ishoda predstavljenih u tabeli ne znači da se oni i realizuju izolovano, svaki za sebe. Naprotiv, tokom svake nastavne aktivnosti istovremeno se radi na realizaciji nekoliko ishoda, odn. grupa ishoda.
4 Npr., zna kako da formuliše pitanje kako bi dobio traženu informaciju; pruža potpun odgovor, primeren komunikativnoj situaciji i sl.
5 Ovde su pobrojane samo neke aktivnosti kojima je moguće ostvariti predviđene ishode za prvi razred. Aktivnosti su poređane slučajnim redosledom i moguće ih je preoblikovati i prilagoditi specifičnim potrebama učenika.

 

MATERNJI JEZICI PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA*

HRVATSKI JEZIK

(Program objavljen u "Službenom listu AP Vojvodine", broj 11)

Uvodne napomene

- Za intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj učenika, materinski jezik ima bitni značaj. U svim situacijama i u svakoj životnoj dobi, komunikacija bez jezika je teško zamisliva. Od kvalitetne komunikacije u velikoj mjeri ovisi prosperitet pojedinca, pa i društva u cjelini.

- Materinjski jezik omogućuje učeniku stvaranje svijesti o sebi, drugima i okruženju, istodobno razvijajući samopoštovanje i samopouzdanje.

- Mišljenje i jezik su bitno povezani. Razvijanje jezičnih kompetencija u izravnoj je vezi s razvojem saznanih sposobnosti uopće, kao i s razvojem mišljenja u najširem smislu riječi. Učenje jezika, jezičnih struktura i funkcija značajno je efikasnije kada jezične konvencije uče izoliran izvan konteksta.

- Istodobno u svakom trenutku mora se mati na umu da znanja stečena u nastavi materinskog jezika predstavljaju neophodnu osnovu za nastavu i učenje u svim drugim oblastima i predmetima. Različiti vidovi uporabe jezika također se unapređuju nastavom ostalih predmeta.

- U ovom dokumentu ciljevi ishodi za hrvatski jezik definisani su u suglasju s Općim osnovama školskog programa. Oni su predstavljeni u osam kategorija: 1. jezična recepcija, koja uključuje slušanje i čitanje, 2. jezična produkcija, koja uključuje govor i pisanje, 3. interakcija, 4. medijacija, 5. interpretacija (interakcija sa tekstom), 6. znanja o jeziku, 7, znanja o književnosti i 8. medijska pismenost.

- Nastava hrvatskog jezika za učenike treba predstavljati izvor zadovoljstva. Iako se stupanj zadovoljstva i uživanja ne može jednostavno izmjeriti, može se uočiti, a samim tim i poticati kroz nove, znanstvene i metodološki utemeljene i dobro usuglašene pristupe nastavi.

CILJ I ISHOD NASTAVE HRVATSKOG JEZIKA NA KONCU PRVOG RAZREDA

Cilj nastave hrvatskog jezika u prvom razredu jeste da učenik savlada tehniku čitanja i pisanja elementarnoj razini, kao i da potiče korišćenje jezičnih kompetencija za organiziranje i proširivanje vlastitih znanja i izražavanja iskustava.

Jezičke aktivnosti

Po završetku prvog razreda učenik:

Jezička recepcija

Slušanje

- identificira rečenice, riječi, slogove i glasove u hrvatskom jeziku

 

 

- razumije jednostavne upute i reagira na njih na odgovarajući način

 

 

- sluša kratke tekstove različitih vrsta primjerene uzrastu, prikupljajući informacije, bogateći znanja i rječnik

 

 

- uočava vezu govora s neverbalnim oblicima komunikacije
 

 

Čitanje

- vlada tehnikom početnog čitanja:

 

 

  - vezuje glasove za slova

 

 

  - vezuje slova u riječ

 

 

  - čita rečenicu kao cjelinu

 

 

  - poštuje točku, zarez, upitnik, uzvičnik, dvije točke

 

 

  - uočava cjelinu i dijelove teksta (naslov i pasuse)

 

 

  - razumije pročitano

 

 

- čita kratke tekstove različitih vrsta primjerene uzrastu, prikupljajući informacije, bogateći znanja, maštu i riječnik

Jezička produkcija

Govor

- pravilno izgovara glasove, riječi i izraze i pravilno intonira rečenicu

 

 

- jednostavno i jasno formulira iskaz

 

 

- saopćava informacije, daje jednostavna objašnjenja i upute, priča o događaju iz osobnog iskustva

 

 

- izražava misli, ideje, osjećanja i stavove o raznim temama iz neposrednog okruženja i svijeta mašte

 

 

- recitira, govori po ulogama
 

 

Pisanje

- piše štampanim i pisanim slovima na pismu hrvatskog jezika

 

 

- pravilno oblikuje slova i povezuje ih u riječi

 

 

- odvaja riječi prilikom pisanja

 

 

- piše jednostavnim, potpunim rečenicama

 

 

- pravilno uporabljuje točku, upitnik, uzvičnik, zarez (pri nabrajanju)

 

 

- rabi veliko slovo na početku rečenice i u pisanju vlastitih imena i imena naselja

 

 

- izdvaja naslov i pasuse

 

 

- pravilno se potpisuje

 

 

- piše kratke tekstove sa različitim namenama zasnovane na vlastitom iskustvu i svijetu mašte

Interakcija

- zna tražiti riječ i oslovljava sugovornika na odgovarajući način

 

- sudjeluje u razgovoru držeći se teme

 

- vodi računa o stavu tijela, gestikulaciji i mimici

 

- postavlja pitanja i daje odgovore pridržavajući se konverzacijskih uzusa (2)

 

- traži objašnjenje/ponašanje onoga što ne zna, ili mu nije jasno

 

- umije obaviti telefonski razgovor (pozvati nekoga i odgovoriti na poziv)

 

- zna napisati poruku, pismo, razglednicu, pozivnicu

Medijacija

- umije preoblikovati i prenositi sadržaje kraćih tekstova uz pomoć verbalnih i neverbalnih sredstava

 

- daje naslov tekstu, slici, stripu

Interpretacija/interakcija sa tekstom

- koristi vlastito znanje i iskustvo da bi razumio ono što čita

- izdvaja glavne aktere, vrijeme i mjesto radnje i slijed događaja

- razlikuje pozitivne od negativnih junaka

 

- izražava vlastiti utisak/mišljenje/stav o pročitanom

 

- razlikuje stvarno od imaginarnog

Znanja o jeziku

- shvaća značaj jezika, shvaća da postoje različiti jezici i da oni imaju istu vrijednost

 

- prepoznaje glasove hrvatskog jezika i slovo

 

- uočava riječi kao posebne cjeline uočava rečenicu kao cjelinu

 

- razlikuje obavještajnu, upitnu i uzvičnu rečenicu

 

- razlikuje jesnu i niječnu rečenicu

 

- uočava skupove ije i je

 

- uočava da neke riječi imaju isto značenje:

 

- uočava riječi suprotnog značenja

 

- poseduje aktivan i pasivan rječnik koji odgovara njegovoj dobi

Znanja o književnosti

- razlikuje osnovne vrste književnog izražavanja (stih i proza, pjesma i priča)

Medijska pismenost

- poznaje i koristi različite medije (npr. novine i časopise, filmove, TV emisije, kompakt-diskove i sl. namjenjeno djeci) radi informiranja, obrazovanja i zabave

 

- obrazlaže na elementarnoj razini svoj stav u obranu medijskih sadržaja/poruka (npr. dopada mi se/ne dopada mi se i zašto)

(1) Pojedinačno nabrajanje/izdvajanje ishoda predstavljenih u tablici ne znači da se oni realiziraju izolirano, svaki za sebe, naprotiv tijekom svake nastavne aktivnosti istodobno se radi na realizaciji nekoliko ishoda, odnosno grupa ishoda.

Tematske cjeline i sadržaji

Kroz tri velike tematske cjeline (zajedničke za sve oblasti/predmete u prvom razredu) - JA, DRUGI, OKRUŽENJE - realiziraju se sljedeći nastavni sadržaji:

1. Početno čitanje i pisanje - usvajanje štampanih i pisanih slova latinice; Savladavanje tehnike početnog čitanja i pisanja;

2. Usmjena komunikacija (govorenje; slušanje; interakcija; medijacija)

3. Interpretacija - interakcija sa tekstom;

4. Znanja o jeziku;

5. Znanja o književnosti;

6. Medijska pismenost;

Važna napomena:

Svi nastavni sadržaji realiziraju se na kratkim tekstovima različitih vrsta i formi, prilagođenim dobu učenika. Tekstovi mogu biti originalni ili prevedeni; književni ili neknjiževni; iz autorske ili iz narodne (usmene) književnosti. Književne tekstove treba odabrati iz korpusa poznatih i priznatih pisaca za djecu. (npr. Vesna Parun, Sunčana Škrinjarić, Zvonimir Balog, Nada Zidar Bogadi...)

Aktivnosti učenika

1. Igre slovima, riječima i slikama. Igre slovnih kombinacija

Sluša, promatra, uspoređuje i manipulira slovima i slikama. Imenuje i čita slova. Pravi riječi od slova, rjeđa slagalice od slova i slika, pravi rečenice od riječi isječenih iz tiska, izmišlja priču na osnovu slike, rješava rebuse, zagonetke, pitalice, križaljke (prilagođene dobu učenika). Sjecka, savija, lijepi, docrtava, ukrašava, modelira.

2. Rimovanje riječi i grupa riječi

Samostalno osmišljava stihove uz pomoć ponuđenih rimovanih riječi (npr. snijeg/brijeg, svukuda/tuda i slično).

3. Osmišljavanje priče

Osmišljava vlastitu priču u čijem je sadržaju globalna shema bajke, priča koja je obrađena na satu.

4. Govorne igre inspirirane doživljajem pročitanog/odslušanog teksta

Može dati drugačiji naslov, izmisli drugačiji početak ili konac ponuđenog teksta.

5. Slikovno dočaravanje; pogađanje opisanog

Opisuje, na osnovu onoga što je vidjelo, doživjelo, osjetio, čega se sjeća ili što želi, bića, predmete, situacije, prostore... Na osnovu odslušanog opisa prepoznaje bića, predmete, situacije, prostore...

6. Ulančavanje riječi

Aktivno sudjeluje u lancu pričanja poznate i izmišljene priče.

7. Dramske igre

Uz instrukcije, realizira jednostavnije govorne uloge sudionika dramske radnje u grupnoj scensko-izvođačkoj aktivnosti. Igre pokretom, pantomima, igre uloga...

8. Recitiranje

Recitira kraću pjesmu primjerenu uzrastu.

9. Lutkarske igre

Sudjeluje u realizaciji jednostavnih kraćih scena lutkarskog kazališta, s poznatim ili izmišljenim likovima ili sadržajima, sinhronizirajući pokrete ruku i modulacije glasa u oživljavanju lutke.

10. Grafičko oblikovanje teksta

Samostalno ili u grupi pravi kolaže novine na teme iz nastave, školskog života i slobodnih aktivnosti.

11. Igre asocijacije

Odgovara jednostavnim asocijacijama u vidu jedne ili nekoliko riječi na ponuđeni pojam, uz pokušaj objašnjenja takvog asocijativnog razmišljanja.

12. Pravljenje riječnika

Pravi riječnik svojih omiljenih riječi ili riječnik riječi koje najčešće čuje.

13. Naracija

Izmišlja priče.

14. Korišćenje informacija i organiziranje informacija

Formira i vodi adresar i telefonski podsjetnik; prvi katalog knjiga koje ima (ili ih je pročitao). Pravi biblioteku odjela, igroteku, cedeteku i sl.

15. Metajezičke igre

Osmišljava vlastiti jezik/pismo i predstavlja ih drugima.

16. Igre zamjene mjesta

Igra ulogu učitelja, trgovaca, lječnika...

17. Bogaćenje aktivnog riječnika

Sudjeluje u održavanju govornog niza započinjući riječ glasom/slogom kojim je završena prethodna. Traži riječi suprotnog značenja, riječi koje znače umanjeno, riječi istog oblika, a različitog značenja, itd.

18. Glasovne igre

Podražava zvukove iz prirode i "govor" životinja. Prepoznaje drugara samo po boji glasa. (Znaš li tko govori?)

NAPOMENA:

Uz ove specifične aktivnosti, na satovima hrvatskog jezika mogu se koristiti i aktivnosti koje su pobrojane u drugim predmetima.

Aktivnosti nastavnika

Sposobnost i privilegija učitelja da predaje više predmeta u prvom ciklusu u prvom razredu ima poseban značaj. Ta višepredmetna osposobljenost omogućuje interdisciplinarni način rada u formiranju, učvršćivanju i povezivanju znanja. Učitelj sam odabira postupak koji će primenjivati u nastavi početnog čitanja i pisanja (monografski, grupnu obradu slova ili kompleksni postupak). Pri odabiru postupka učitelj ima u vidu potrebe djece s kojima radi, njihova predznanja, kao i vlastita iskustva u primeni pojedinih postupaka.

Jednako je slobodan u odabiru ponuđenih tema i sadržaja i njihovom povezivanju s temama i sadržajima drugih predmeta.

U suvremenoj školi uloga nastavnika se mijenja i usložava. Njegova nastavnička uloga ostaje, ali pored toga što prenosi informacije, izlaže gradivo i prezentira sadržaj, on i vodi nastavni proces i organizira nastavne aktivnosti, pa samim tim postaje jedan od partnera u pedagoškoj komunikaciji.

Preporučena literatura:

Učitelj sam odabira neophodan materijal i nastavna sredstva za realizaciju nastavnih ishoda pri tome je dopušteno vršiti odabir materijala iz postojećih početnica, čitanki, vježbenica, nastavnih listića časopisa za djecu (npr... Smib, Cvitak i slično.) Treba voditi računa da poruke odabranih tekstova budu usklađeni sa ciljevima obrazovanja (navedenim u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i odgoja), principima obrazovnog procesa, opštim ciljevima i opštim ishodima obaveznog obrazovanja (navedenim u Opštim osnovama školskog programa) i ciljevima i ishodima hrvatskog jezika (navedenim u ovom dokumentu).

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

Uvodne napomene

Srpski kao nematernji jezik je osnovni predmet u školama gde se nastava odvija na jeziku nacionalnih manjina.

- Srpski kao nematernji jezik omogućava učeniku da stekne svest o drugima i okruženju, istovremeno razvijajući samopoštovanje i samopouzdanje. U svim situacijama i u svakoj životnoj dobi komunikacija bez jezika je teško zamisliva. Od kvaliteta komunikacije u velikoj meri zavisi prosperitet pojedinca, pa i društva u celini.

- Učenje jezika, jezičkih struktura i funkcija, naročito u slučaju nastave Srpskog kao nematernjeg jezika značajno je efikasnije kada se jezik predstavi kao prirodno funkcionalno sredstvo komunikacije, nego kada se jezičke konvencije uče izolovano i van konteksta.

- Nastava Srpskog kao nematernjeg jezika za učenika treba da predstavlja izvor zadovoljstva. Iako se stepen zadovoljstva i uživanja ne može jednostavno izmeriti, on se može uočiti, a samim tim i podsticati kroz nove, naučno i metodološki utemeljene i dobro usaglašene pristupe nastavi.

- Učenje Srpskog kao nematernjeg jezika nemoguće je koncipirati i izvoditi uniformno bez uzimanja u obzir stepena i vrste razlike između srpskog jezika i maternjeg jezika dece, jezičkog miljea i karakteristika neposredne okoline u kojem dete živi, i individualnih razlika u savladanosti jezičkih kompetencija u pogledu srpskog jezika u predškolskom periodu.

- Otud, u ovom dokumentu, ciljevi i ishodi za Srpski kao nematernji jezik nisu definisani detaljno. Umesto toga, preporučuje se da, uzimajući u obzir Opšte osnove školskog programa, i ciljeve i ishode nastave Srpskog jezika (kao maternjeg jezika) s jedne strane, i ciljeve i ishode nastave Stranog jezika s druge strane, tokom izrade školskog programa škola nađe onu meru između ova dva modela koja najviše odgovara specifičnim potrebama dece u datoj školi.

- Tokom početka implementacije školskog programa, programi za Srpski kao nematernji jezik će se posebno recenzirati, i u slučaju potrebe, dopuniti daljim stručnim uputstvima.

STRANI JEZICI

Uvodna napomena

Nastava Stranih jezika u 1. razredu i u 1. ciklusu specifična je utoliko što je u najvećem broju slučajeva ne realizuju učitelji, već nastavnici stranog jezika. U tom smislu postoji priručnik za nastavu stranih jezika koji pruža detaljna didaktička uputstva, objašnjava načine implementacije ciljeva nastave i postizanje predviđenih ishoda u skladu sa kognitivnim i ukupnim psihičkim razvojem učenika, metode, tehnike i evaluaciju koje se primenjuju u nastavi stranih jezika. Zainteresovani učitelji upućuju se na ovaj priručnik koji im može pružiti dodatne i korisne informacije o sprovođenju nastave kako u predmetima iz drugih obrazovnih oblasti, tako i u predmetima koji su, kao i strani jezici, deo obrazovne oblasti Jezik, književnost i komunikacija (npr., srpski jezik i književnost).

S obzirom na uzrast i nivo kognitivnog kao i ukupnog psihičkog razvoja učenika, u 1. razredu i 1. ciklusu osnovne škole, očekivani ishodi u učenju stranih jezika su krajnje ograničenog dometa, i definisani su u skladu sa pretpostavljenim uslovima nastave. U 1. razredu i u 1. ciklusu, nastava stranog jezika pre svega ima za cilj da učenicima približi ideju o postojanju drugih jezika kao sredstava komunikacije i da u njima razvije pozitivna osećanja prema jeziku koji uče (tzv. senzitivizacija na strane jezike), uz razvoj osnova komunikativne kompetencije na tom jeziku. To se postiže primenom metoda i tehnika u nastavi koje smo u najširim crtama definisali kao komunikativnu nastavu stranih jezika.

Neophodno je takođe istaći da su ishodi za određeni razred i ciklus (kako unutar jedne obrazovne oblasti tako i "interoblasno") horizontalno koordinirani, odnosno komplementarni. Drugim rečima, ishodi za strane jezike po jezičkim aktivnostima se međusobno dopunjavaju i rad na postizanju jednog ishoda nesumnjivo pomaže ili predstavlja neophodan uslov za postizanje nekog drugog ishoda. Na primer, jezička recepcija svakako predstavlja uslov za jezičku produkciju, a interakcija uključuje adekvatnu primenu znanja i veština sadržanih kako u aktivnostima recepcije tako i produkcije. Isto tako, nastava stranih jezika u 1. razredu obuhvata jasno profilisane interoblasne, odnosno integrativne teme koje se u najširem smislu mogu svesti pod naziv JA, DRUGI, OKRUŽENJE, a sprovodi se kroz aktivnosti koje su prepoznate i predložene i za predmete iz drugih obrazovnih oblasti (pokret, odnosno fizička aktivnost, rad u malim i velikim grupama, igra uloga, igra, itd.).

ISHODI NASTAVE STRANOG JEZIKA NA KRAJU PRVOG RAZREDA

Jezičke aktivnosti

Po završetku prvog razreda učenik:

Jezička recepcija

Slušanje

- razlikuje jezik koji uči od drugih jezika
- razlikuje glasove jezika koji uči i rečeničnu intonaciju

- razume govor nastavnika, audio-vizuelni zapis, pesme, brojalice, kratke dijaloge i sl; prikuplja informacije, razume instrukcije i adekvatno reaguje na njih, bogati rečnik

- uočava vezu govora sa neverbalnim oblicima komunikacije
 

 

Čitanje

Na ovom uzrastu nisu predviđeni ishodi za ovu kategoriju.

Jezička produkcija

Govor

- pravilno izgovara glasove, naučene reči i izraze i pravilno intonira rečenicu

 

 

- koristi formalne i neformalne pozdrave

 

 

- upotrebljava najjednostavnije jezičke strukture da govori o sebi i drugima, o stvarima iz neposrednog okruženja koristeći odgovarajući rečnik
 

 

Pisanje

Na ovom uzrastu nisu predviđeni ishodi za ovu kategoriju.

Interakcija

 

- izražava svoje potrebe uvažavajući potrebe drugih

 

 

- traži i daje informaciju, i reaguje na postavljena pitanja o poznatim temama

 

 

- učestvuje u igri i drugim grupnim aktivnostima dajući kratke naredbe i reagujući na njih

Medijacija

 

Na ovom uzrastu nisu predviđeni ishodi za ovu kategoriju.

Interpretacija/interakcija sa tekstom

Na ovom uzrastu nisu predviđeni ishodi za ovu kategoriju.

Znanja o jeziku8

- prepoznaje, na elementarnom nivou glasovnu strukturu jezika koji uči i uočava razliku u odnosu na maternji jezik, koristi rečenicu kao celinu

 

 

- uočava značaj jezika i shvata da različiti jezici imaju istu vrednost

Medijska pismenost

- prepoznaje u kontekstu učionice sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranih jezika na krajnje elementarnom nivou (štampane medije, audio/video zapis, kompakt-disk, itd.)

______________________________________________
8 Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost učenika da jezičke strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji

Regularnim slovima označeni su ishodi na čijoj realizaciji se može (i mora) raditi u okviru svake obrazovne oblasti/predmeta.

Italikom su označeni ishodi zajednički za bar dve obrazovne oblasti/predmeta.

Boldom su napisani ishodi koji se realizuju u obrazovnoj oblasti/predmetu u kojoj su formulisani.

 

Materijal u nastavi:

- slikovnica (na ovom nivou nije predviđeno razvijanje jezičkih veština čitanja i pisanja na stranom jeziku)

- radna sveska (sa aktivnostima prepoznavanja i povezivanja pojmova, kao i sa raznim manualnih aktivnosti: crtanje, bojenje, seckanje, itd.),

- audio materijali (npr., kaseta sa prilagođenim tekstovima za razvijanje jezičke veštine slušanja, kao i za senzitivizaciju na strani jezik: pesmice, brojalice, itd.),

- posteri (didaktički: ponavljaju motive iz slikovnice; kao i posteri koje učenici prave u saradnji sa nastavnikom na času ili kod kuće, ili autentični posteri iz stvarnog života),

- karte sa ilustracijama predmeta i aktivnosti koje se pojavljuju u sadržajima slikovnice i radne sveske; mogu biti sadržani u udžbeničkom paketu, ili se mogu praviti po potrebi na času i kod kuće,

- objekti iz svakodnevnog okruženja koji se pojavljuju u sadržajima slikovnice i radne sveske.

Put ka ishodima u nastvi stranih jezika je proces koji se realizuje kroz integrisan rad na temama i situacijama, kroz aktiviranje različitih komunikativnih funkcija, i uz pomoć različitih tehnika i aktivnosti. Drugim rečima, nemoguće je bilo koji ishod realizovati kroz samo jednu aktivnost ili temu, odn. situaciju. Tako će se, na primer ishod "koristi formalne i neformalne pozdrave" postizati u svim predviđenim temama, u svim predviđenim situacijama, uz niz metoda i ponuđenih tehnika (videti tabelu u materijalu sa prilozima).

Sledeći

Napomene

*Redakcija Paragraf Lex-a nije bila u mogućnosti da delove teksta ovog pravilnika na mađarskom, rumunskom, rusinskom i slovačkom jeziku obradi u elektronskom obliku.
Molimo korisnike da se obrate Redakciji koja će vam na vaš zahtev, istog dana (faksom ili poštom), poslati kopiju teksta koji vam je potreban.