Prethodni

MATEMATIKA

Nastava matematike:

- razvija osnovnu numeričku pismenost (računanje, kao civilizacijska tekovina, u istom je rangu sa čitanjem i pisanjem),

- podstiče radoznalost, kreativnost i razvoj logičkog mišljenja - sa prvim matematičkim sadržajima otpočinje put ka apstraktnom i logički uređenom mišljenju i formiranju znanja koja nisu iskustvene prirode,

- razvija sposobnost imaginacije i smisao za harmoniju, baveći se brojevima, veličinama i geometrijskim oblicima

- ima značajan moralni i socijalni aspekt - ona treba da vodi do jasnih pojmova i otkrića i zahteva precizno izražavanje; različita mišljenja se sučeljavaju i vrednuju što doprinosi razvijanju kulture kritičkog mišljenja; saradnji u timu pripada posebno značajna uloga, naročito kada je u pitanju rešavanje problema ili demonstracija rešenja,

- razvija znanja i veštine povezane sa različitim oblastima učenja,

- predstavlja osnov za nastavak obrazovanja jer matematika je i jezik mnogih naučnih i drugih disciplina.

Matematika u prvom razredu je u dobroj meri vezana za sferu doživljaja i proširivanje iskustva deteta. Ona se, pre svega, oslanja na njegovu prirodnu sposobnost da uočava sličnosti i razlike u oblicima i odnosima; dobrom ponudom materijala i situacija za učenje ova sposobnost se dalje postepeno razvija.

CILJEVI I ISHODI ZA MATEMATIKU U PRVOM RAZREDU

Tematske celine i sadržaji:

Osnovna iskustva i geometrija (orijentacija, oblici, relacije)

- Oblici kvadra, kocke, lopte i valjka među predmetima u okruženju. Relacije: manje, veće, šire, uže, niže, više u skupu dve ili više kocki ili valjaka. Upoređivanje predmeta prema dvema osobinama (oblik, boja...).

- Položaj u prostoru: gore, dole, iznad, ispod, ispred, iza, u, van, levo, desno,... kao i smer kretanja: napred, nazad, uz, niz, nagore, nadole, nalevo, nadesno...

- Kriva i prava, izlomljena, otvorena i zatvorena linija (npr. puna ili isprekidana linija na kolovozu, linije na svom dlanu, linije u svesci "na linije"...), tačka, duž, kvadrat (npr. na kocki, mali kvadrati u svesci na "kvadratiće",...) pravougaonik, (npr. ram prozora), trougao, krug (npr. na saobraćajnim znacima); relacije u, na, van (tačka na liniji ili van nje, tačka u oblasti ili van nje).

Osnovna iskustva i aritmetika (brojevi do 100, sabiranje i oduzimanje do 20 i u nekim jednostavnim oblicima do 100)

- Grupisanje objekata u skupove, na osnovu nekih karakterističnih svojstava. Primeri skupova između kojih postoji uzajamno jednoznačno pridruživanje - skupovi sa jednim, dva tri,... deset elemenata.

- Brojanje unapred i unazad. Čitanje, pisanje i poređenje brojeva prve desetice i njihovo slikovito prikazivanje (npr. na brojevnoj pravoj), razlikovanje parnih i neparnih brojeva. Brojanje u skupu parnih (neparnih) brojeva od 0 do 10, unapred i unazad. Sabiranje i oduzimanje u okviru prve desetice; veze između sabiranja i oduzimanja - pored jedne jednakosti za tri broja npr. 4+3=7 koriste se još tri jednakosti 3+4=7, 7-3=4, 7-4=3. Primena osobina operacija (zamene mesta, združivanje sabiraka, "ponašanje" nule pri sabiranju i oduzimanju).

- Čitanje, pisanje i poređenje brojeva druge desetice i slikovito prikazivanje (npr. na brojevnoj pravoj), upotreba znakova <, =, >.

- Sabiranje i oduzimanje u okviru prve dve desetice na velikom broju primera, uz mogućnost korišćenja osobina sabiranja i oduzimanja. Brojanje po 2, 3, 4 ili 5, od 0 do 20, unapred i unazad. Sabiranje i oduzimanje u realnim situacijama (npr. kroz plaćanje neke robe ili usluge i vraćanje kusura). Izračunavanje brojevnih izraza. Predstavljanje tekstualnih zadataka brojevnim izrazima, i obrnuto.

- Čitanje, pisanje i poređenje brojeva do 100. Operacije sabiranja i oduzimanja višestrukih desetica do 100, odnosno dvocifrenog i jednocifrenog broja bez prelaska desetice do 100.

Mere i merenje:

- Poređenje dužina, merenje neke dužine jednom jedinicom, standardnom ili ne (stopom, korakom, centimetrom, decimetrom, metrom, određenom jedinicom mere u kvadratnoj mreži). Procena dužine "odoka" i proveravanje tačnosti procene - merenjem.

- Poređenje, procenjivanje brojnosti objekata i utvrđivanje tačnog broja prebrojavanjem, na konkretnim primerima. Izražavanje datog broja u deseticama i jedinicama i poređenje bilo koja dva broja od 0 do 100.

- Poređenje vrednosti novčanica, zamena - rasitnjavanje...

Rešavanje problema:

(Prepoznavanje matematičkih odnosa u raznim problem-situacijama iz svakodnevnog života, igara ili opita, njihovo matematičko izražavanje - modeliranje i rešavanje primenom matematičkih znanja)

- Razumevanje i rešavanje jednostavnih i kratkih tekstualnih problema koji se svode na sabiranje i oduzimanje (najviše dve operacije).

- Prebrojavanje duži, trouglova, kvadrata... na jednostavnim slikama.

- Sabiranje duži

- Zajedničko rešavanje nekih logičko-kombinatornih problema (primeri sa štapićima; otkrivanje jednostavnih pravilnosti u nizovima brojeva ili geometrijskih oblika...).

Jezik matematike:

- Osnovni simboli (0, 1, 2, ..., 100, +, -, =, <, >, ...) i termini (skup, element, zbir, sabirak, ...).

- Simbol: slovo, crtež (cvetić, zvezdica i slično) ili "držač mesta", kao oznaka za skriveni broj u tabelama i jednakostima.

- Sastavljanje tekstualnih zadataka na osnovu datih izraza.

- Grafički prikaz redosleda računskih operacija - drvo izraza.

- Jednostavne poruke predstavljene slikom (npr. strelica kao znak smera u konkretnim situacijama).

- Razumevanje i upotreba reči: tačno, netačno, uvek, nikad, nekad, neki i svaki, u konkretnim situacijama. Uvežbavanje jasnog, jednostavnog i što preciznijeg izražavanja na uzrastu primeren način, bez upotrebe stručne terminologije izuzev navedenog.

Teme i sadržaji za posebno zainteresovane učenike

Rešavanje tekstualnih problema

Npr. zadatak: Zamislio sam neki broj. Kada sam mu dodao 7, oduzeo 4 i na kraju dodao 5, dobio sam broj 17. Koji sam broj zamislio?

(Uz eventualno uputstvo učitelja da u rešenju treba računati suprotnim redom, učenik će zaključiti da prvo od 17 treba oduzeti 5, ...; moguća grafička podrška je drvo izraza sa praznim mestom ili neka druga skica - vidi primer 1).

Rešavanje logičko-kombinatornih problema

(malo složeniji primeri prebrojavanja duži, trouglova tačaka, primeri sa štapićima, nastavljanje niza prema uočenoj pravilnosti,...)

Npr. zadatak: Prikaži broj 11 kao zbir četiri različita broja.

(Učenik će naći rešenje, a uz određene sugestije učitelja, pri razmatranju mogućnosti pokazaće da nema drugih rešenja.)

Sklapanje dvodimenzionalnih ornamenata

(Pazle, tangrami, slagalice...)

Aktivnosti učenika

Pored aktivnosti koje su značajne za više oblasti: posmatranje, uočavanje, imenovanje, prepoznavanje, komuniciranje, reprodukcija, memorisanje; povezivanje, pridruživanje, razmenjivanje, razlikovanje, grupisanje, klasifikovanje, pregrupisavanje (razvrstavanje i menjanje okvira); pisanje, čitanje; crtanje slobodnom rukom ili pomoću lenjira; pravljenje modela npr. od plastelina, igrovne aktivnosti... mogu se izdvojiti i specifične matematičke i matematičko-logičke aktivnosti:

- brojanje, sređivanje po redosledu (numerisanje), brojanje unazad, brojanje sa preskocima,

- sabiranje i oduzimanje,

- računanje napamet,

- orijentisanje,

- upoređivanje, procenjivanje, merenje,

- otkrivanje relacija i njihovo matematičko izražavanje

- rešavanje problema u grupi ili samostalno; kombinovanje mogućnosti, uzimanje i provera pretpostavke, primena stečenih znanja, eksperimentisanje,

- rad sa tabelama ili nepotpunim jednakostima, crtanje skica kao pomoć pri rešavanju zadataka, demonstracija rešenja,

- uopštavanje, specifikovanje, analiza, sinteza.

Metode i pristup

Škola treba da sačuva prirodnu zainteresovanost dece za matematiku i postupno je razvija.

- Nastava matematike, posebno u početnim razredima, ne sme biti apstraktna i verbalna, jer matematika i inače operiše apstraktnim pojmovima i relacijama. Treba je približiti, što više kroz igru, posmatranje, eksperimentisanje i realne situacije iz svakodnevice.

- Postupci i strukture matematike ne mogu se u celini i odjednom shvatiti, potreban je stalan i postupan razvoj i produbljivanje. Poželjno je da se stalno povezuje i umrežava veći broj manjih celina i da se, uz uvođenje novog, na razne načine utvrđuje staro - da je uvek u opticaju više sadržaja istovremeno, kako bi se stvorila trajna i aktivna, upotrebljiva, primenljiva znanja.

- Motivacija je ključna u učenju matematike - otud je i veština nastavnika u motivisanju učenika da stalno i sistematski rade od velikog značaja. Važno je birati sadržaje za vežbanje koji podstiču razmišljanje, gde se postupno pojavljuju uvek nova pitanja. Takvo produktivno vežbanje inicira učenje koje je usmereno na istraživanje problema. Matematika se od samog početka aktivno istraživački uči.

- Individualne razlike su velike među decom u pogledu matematičkih sposobnosti: takođe su u prvoj godini školovanja moguće i znatne razvojne razlike (npr. u poimanju broja) - otud je pojačan zadatak učitelja da nađe načina da sva deca napreduju (i ne gube interesovanje) kroz individualizovanu nastavu, rad u malim grupama i oslanjanje na raznovrsne kanale obrade sadržaja (vizuelni, auditivni).

- Treba dozvoliti i stimulisati da učenici rešavaju zadatke i na "neki svoj način" za koji se, na ovom uzrastu, i ne moraju davati posebna obrazloženja. U slučaju složenijih postupaka (npr. kod sabiranja ili oduzimanja sa prelaskom preko desetice) trebalo bi ponuditi više varijanti rešavanja zadataka.

- Eventualne greške i njihovo ispravljanje su sastavni deo učenja. Ako je osnovni princip "nepogrešivost"(?), blokiran je proces učenja; učenici postaju skloni da izbegavaju svaku kreaciju.

- Osnovni cilj učenja matematike nije sticanje slepe rutine, pukog poznavanja činjenica ili postupaka, već svesno vladanje materijom. Fond osnovnih znanja i veština mora biti usvojen tako da stoji učeniku uvek na raspolaganju.

- Matematika ni u početnom razredu ne sme se izvoditi u vidu deklamovanja šablona bez prepoznatljivog matematičkog rezonovanja. Treba razvijati intuiciju i dovitljivost, a nedostatak formalnog aparata zameniti uvežbavanjem na raznovrsnim primerima koji uvek vode "pola koraka dalje".

OBAVEZNI PREDMETI

SVET OKO NAS

Uvod

Svet oko nas, je integrisan predmet koji proističe iz oblasti Društvene nauke i filozofija i oblasti Matematika, prirodne nauke i tehnologija.

- Cilj predmeta Svet oko nas u prvom razredu jeste da deca upoznaju svoje okruženje i razvijaju sposobnosti za odgovoran život u njemu.

- Otkrivanjem sveta deca razvijaju svoje saznajne sposobnosti i usvajaju znanja i veštine koje im omogućuju dalje učenje. Aktivnim upoznavanjem prirodnih i društvenih pojava podstiče se prirodna radoznalost dece. Najbolji rezultati se postižu ukoliko deca samostalno istražuju i kroz oglede dolaze do saznanja.

- Usvajanjem znanja, umenja i veština deca razvijaju i svoje fizičke, socijalne i kreativne sposobnosti, a istovremeno spoznaju i grade stavove i vrednosti sredine u kojoj odrastaju i šire društvene sredine.

- Restruktuiranjem, dopunjavanjem i sistematizovanjem iskustvenih znanja učenika i dovođenjem u vezu sa elementarnim naučnim saznanjima, njihova znanja se nadograđuju, proveravaju i primenjuju u praksi.

- Kroz socijalne aktivnosti upoznaju sebe, ispoljavaju svoju individualnost uvažavajući prava drugih uče se kako treba živeti zajedno.

- Usvajanje elemenata funkcionalne pismenosti, sticanje i razmenjivanje informacija, komuniciranje u različitim životnim situacijama i primena naučenog je u službi stvaranja odgovornog odnosa učenika prema sebi i svetu koji ga okružuje.

CILJEVI I ISHODI ZA PREDMET SVET OKO NAS U PRVOM RAZREDU

Regularnim slovima označeni su ishodi na čijoj realizaciji se može (i mora) raditi u okviru svake obrazovne oblasti/predmeta.

Italikom su označeni ishodi zajednički za bar dve obrazovne oblasti/predmeta.

Boldom su napisani ishodi koji se realizuju u obrazovnoj oblasti/predmetu u kojoj su formulisani.

Sadržaji

U predmetu Svet oko nas obuhvaćeni su integrisani sadržaji iz obrazovnih oblasti Društvene nauke i filozofija i Matematika, prirodne nauke i tehnologija koje pružaju bazična znanja o prirodi, društvu i kulturi. Lista sadržaja je u funkciji realizacije ciljeva i ishoda iz navedenih oblasti.

Lista sadržaja:

- Živa priroda (živa bića iz neposrednog okruženja, izgled i njihova staništa)

- Neživa priroda:

- voda, osnovna svojstva i agregatna stanja

- vazduh, osnovna svojstva i strujanje vazduha

- zemljište, osnovna svojstva

- Značaj vode, vazduha i zemljišta za živi svet i ljudske delatnosti

- Geografski objekti lokalne sredine (brdo, ravnica, reka...)

- Gde žive i borave ljudi (kuća, škola, deo naselja, selo, grad,...)

- Grupe ljudi (porodica, vršnjaci, sugrađani...) i pripadnost grupama

- Ja i drugi (izgled, osećanja, želje, interesovanja...)

- Komunikacija (usmena, pisana, slikovna)

- Pravila ponašanja u grupi

- Potrebe, prava i odgovornosti dece, kroz konkretna iskustva

- Običaji i praznici porodice i neposredne društvene sredine

- Kultura življenja - higijena, ishrana, zdravlje

- Ponašanje u opasnim situacijama po život, zdravlje i okolinu, mere predostrožnosti

- Proizvodi ljudskog rada u neposrednoj okolini

- Zanimanja ljudi u neposrednom okruženju

- Učesnici u saobraćaju i saobraćajna pravila

- Vremenske odrednice (dan, sedmica, mesec; pre, sada, posle; juče, danas, sutra)

- Promene u živoj i neživoj prirodi u različito doba godine

- Prostorne odrednice (gore, dole, iznad, ispod, napred, nazad, ispred, iza, levo, desno)

- Materijali, njihova svojstva i upotreba

- Ponašanje materijala pod mehaničkim i toplotnim uticajima

- Pokretanje i zaustavljanje predmeta: gura, vuče, podiže

- Kretanje u različitim sredinama i po različitim podlogama (brzina i pravac kretanja)

- Uticaj oblika predmeta na njegovo kretanje - klizanje i kotrljanje

- Svetlost i senka

Ponuđena lista sadržaja ne implicira i redosled obrade. Sadržaji predmeta Svet oko nas mogu se različito povezati: u okviru predmeta, pojmovno, tematski, problemski i fenomenološki.

Predmet Svet oko nas je posebno pogodan za integrisan pristup učenju. Pre svega, sam je sačinjen iz dveju obrazovnih oblasti, a istovremeno, teme, sadržaji i aktivnosti u okviru ovog predmeta, mogu da budu osnova za integrisanje sa drugim predmetima i oblastima. Time se omogućuje kompleksno izgrađivanje pojmova obuhvaćenih temom tako što će se ostvariti njihovo sagledavanje sa više aspekata, kao i njihovo proveravanje u različitim životnim okolnostima i situacijama (primer teme "Ja i drugi" dat je u materijalu sa prilozima).

Predlog tema iz ove oblasti je sledeći:

- Šta, kako i zašto - prirodne pojave kroz eksperimentisanje i igru;

- Istražujemo, otkrivamo, eksperimentišemo;

- Šta nam kaže ogled;

- Voda;

- Proleće, leto, jesen, zima;

- Ko sam ja; Ja i drugi;

- Menjam se, rastem; Ja ovde i sada;

- Sporazumevanje;

- Čovek stvara;

- Kultura življenja;

- Od kuće do škole, od škole do kuće;

- Moj životni prostor;

- Istražujem svoju okolinu;

- Pratim, merim i beležim vreme; Kako koristim vreme;

- Snalazim se u vremenu i prostoru; Kroz prostor i vreme;

- Šta sve može moja igračka.

Za izučavanje prirodnih pojava vrlo je značajno problemsko struktuiranje sadržaja, kao podsticaj radoznalosti i intelektualne aktivnosti dece. To posebno treba imati u vidu pri realizaciji sledećih ciljeva i ishoda:

- Razvijanje osnovnih elemenata logičkog mišljenja (sva tri ishoda);

- Razvijanje radoznalosti, interesovanja i sposobnosti za aktivno upoznavanje prirodnog okruženja (oba ishoda).

Za ovakav način razumevanja prirodnih pojava, pored iskustvenih saznanja, posebno su pogodni ogledi u vezi sa: Promenama stanja vode pri hlađenju i zagrevanju/Toplotnom provodljivošću materijala/Rastvaranjem u toploj i hladnoj vodi/Promenom brzine i pravca kretanja predmeta/Klizanjem i kotrljanje/Svetlošću i senkom/Rastom biljaka pod različitim uticajima.

Sadržaj se može razmatrati sa više aspekata (iz različitih predmeta) i na taj način se ostvaruju različiti obrazovni ishodi. Istovremeno, isti ishodi se mogu ostvariti kroz različite sadržaje, što zavisi od izbora i načina struktuiranja sadržaja i aktivnosti unutar teme (primer teme "Voda" dat je u materijalu sa prilozima).

Aktivnosti učenika

Pri ostvarivanju ciljeva i ishoda predmeta Svet oko nas, mora se imati u vidu da su sadržaji i aktivnosti neodvojivi u nastavnom procesu.

Značajne aktivnosti učenika u okviru predmeta Svet oko nas u prvom razredu jesu:

- Posmatranje sa usmerenom i koncentrisanom pažnjom radi jasnog zapažanja i uočavanja sveta u okruženju (uočavanje vidnih karakteristika);

- Opisivanje - verbalno ili likovno izražavanje spoljašnjih i unutrašnjih zapažanja;

- Procenjivanje - samostalno odmeravanje;

- Grupisanje - uočavanje sličnosti i različitosti radi klasifikovanja;

- Praćenje - kontinuirano posmatranje radi zapažanja promena;

- Beleženje - zapisivanje grafičko, simboličko, elektronsko beleženje opažanja;

- Praktikovanje - u svakodnevnom životu i spontanoj igri i radu;

- Eksperimentisanje - namerno modifikovane aktivnosti, ogledi koje izvodi sam učenik;

- Istraživanje - ispitivanje svojstava i osobina, veza i odnosa;

- Sakupljanje - pravljenje kolekcija, zbirki, albuma iz prirodnog i društvenog okruženja;

- Stvaranje - kreativna produkcija;

- Igranje - spontane, edukativne i didaktičke igre;

- Aktivnosti u okviru mini-projekta - osmišljavanje i realizacija.

Važno je odabrati aktivnosti koje angažuju kako pojedina čula tako i više čula paralelno. Sinhronizacija čulnih utisaka daje celovitu sliku objekata, procesa, pojava i njihovu integraciju u kompleksnu sliku sveta, i uvažava različitosti dece u pogledu preferiranog kanala obrade informacija. Dobra integracija čulnih utisaka je uslov za pravilno iskustveno saznanje i otvoren put za transformaciju predstava i opažajno-praktičnog mišljenja u pojmovno.

Kad god je to moguće treba obezbediti učenicima izbor različitih aktivnosti i sadržaja, shodno njihovim subjektivnim sklonostima, radi postizanja željenih ishoda. Aktivnosti treba osmisliti tako da (uz oprez) dete isprobava svoje mogućnosti. Neophodno je pružiti mu priliku da kroz aktivnosti pokaže svoju osposobljenost u praktičnoj primeni usvojenih znanja.

U prvom razredu prednost imaju istraživačke aktivnosti zasnovane na čulnom saznanju, stečene praktikovanjem kroz oglede, u spontanoj igri, svakodnevnom životu ili/i osmišljenoj obrazovnoj aktivnosti.

Poželjne su i aktivnosti koje omogućuju interakciju sa socijalnom i fizičkom sredinom jer doprinose saznanju sveta oko nas tako što se otkrivaju odnosi i upoznaju svojstva i karakteristike predmeta, bića, pojava i procesa.

Metode učenja/nastave

Najefikasnije metode učenja za postizanje predviđenih ishoda u predmetu svet oko nas jesu one metode koje učenika stavljaju u adekvatnu aktivnu poziciju u procesu sticanja znanja. Potrebno je stvaranje situacija učenja u kojima će doći do izražaja različite aktivnosti učenika koje omogućuju različite načine učenja. Pogodne su sledeće metode aktivnog učenja. Najprimerenije su:

Ambijentalno učenje omogućuje najadekvatniji prostor za spoznavanje sveta oko nas. Promenljivost ambijenta obezbeđuje sagledavanje iste stvari sa različitih aspekata u različitim okolnostima i različitim pojavnim formama.

Participativne metode učenja pored sticanja znanja omogućuju razvoj sposobnosti i veština a posebno doprinose razvoju kognitivnih procesa zahvaljujući delanju - praktikovanju određenih radnji.

Rešavanje problema i svih onih situacija koje dovode do kognitivnog konflikta, pogoduju razvoju misaonih sposobnosti.

Interaktivne metode od rada u paru do timskog rada omogućuju razne oblike socijalne participacije i obogaćivanje sopstvenog iskustva kroz razmenu sa drugima.

Kooperativne metode učenja omogućuju socijalne aktivnosti na zajedničkim zadacima, veliki stepen ličnog angažmana, i snalaženje u prirodnom ljudskom kontekstu.

Igra kao najživotnija situacija i deci na ovom uzrastu najprimerenija aktivnost je izuzetno pogodna, nenametljiva forma učenja.

Lista igara i metoda za Svet oko nas

UMETNOSTI

Oblast Umetnosti čine vizuelne umetnosti, muzika, drama i pokret. Iako svaka poseduje sopstveno polje saznanja, sopstveni način izražavanja, sopstveni doprinos društvu i potrebu da se pojedinačno uključi u školski program, postoje fundamentalni principi koji se odnose na umetnosti u celini. U svakoj od umetnosti učenik je u situaciji da bude kreator, izvođač, kritičar i korisnik. Tokom školovanja, usklađeni program obrazovanja i umetnostima obogatiće i produbiti odnos učenika prema izražavanju i intuitivnom reagovanju. U završnim razredima učenici će moći da koriste i razumeju, da kreiraju i s razumevanjem kritikuju proizvode misli, glasa, ruke i tela.

Regularnim slovima označeni su ishodi na čijoj realizaciji se može (i mora) raditi u okviru svake obrazovne oblasti/predmeta.

Italikom su označeni ishodi zajednički za bar dve obrazovne oblasti/predmeta.

Boldom su napisani ishodi koji se realizuju u obrazovnoj oblasti/predmetu u kojoj su formulisani.

POLAZNE OSNOVE ZA PLANIRANJE NASTAVE U UMETNOSTIMA ZA PRVI RAZRED

Sprega između deteta koje se sobom nosi svoje iskustvo, elemenata umetnosti i procesa kroz koje se uči u umetnostima polazne su osnove za planiranje nastave.

Dete

U periodu pre polaska u školu, zajednički imenitelj dečjeg iskustva je izjednačavanje stvaralačkog (umetničkog) izražavanja sa igrom. Kroz umetnosti dete delotvorno istražuje i suprotstavlja različite realnosti. Rad u umetnostima ima značajnu ulogu u emocionalnom razvoju deteta, jer umetnosti kao prirodno sredstvo izražavanja i komunikacije imaju integrativnu funkciju u odnosu na dečje iskustvo i izraz. Istražujući i stvarajući, deca porede, prerađuju i na novi način uobličavaju elemente svog iskustva. Kroz proces reagovanja i stvaranja, deca definišu sopstveni odnos prema svetu koji ih okružuje, prema drugim ljudima i prema sebi samima.

Spontanost i oslanjanje na unutrašnje potrebe i motive pokretači su dečjeg izražavanja i komunikacije, a autentičnost i svežina, odlike izraza. Stoga je važno naročito u mlađem školskom uzrastu, očuvati, podržavati i negovati upravo ove aspekte umetnosti.

Proces učenja u umetnostima

Proces učenja u umetnostima odvija se kroz sledeće aktivnosti:

- Uočavanje,

- Komunikacija,

- Izražavanje.

Pod uočavanjem podrazumevamo one aktivnosti čula koje su neraskidivi deo u procesu stvaranja ali i konzumiranja umetnosti. Informacije koje se nalaze u okruženju, od prizora, boja, linija, zvukova, situacija, objekata i samih likovnih, muzičkih, ili dramskih dela, ujedno, sve što čula primaju, izvor su i baza u procesu učenja. Iako su ove aktivnosti značajni deo procesa u profesionalnom obrazovanju za umetnost, ne treba zanemariti njihov značaj ni u opštem obrazovanju, jer su podjednako važne za izgrađivanje stavova i razumevanje pravih vrednosti iz umetnosti i kulture. Deci treba dati šansu da posmatraju, slušaju, razmišljaju i reaguju u odnosu na radove koje su sami napravili ili izveli, kao i na umetnička dela u muzeju, galeriji, zanatskoj radionici, pozorištu ili koncertnoj dvorani.

Komunikacija i izražavanje odnose se na ekspresiju ili umetnički izraz (slika, skulptura, pesma, muzička kompozicija ili dramska igra...) i razmenu o značenjima koje nosi, sa drugima.

Uočavanje je objektivna aktivnost, dok su komunikacija i izražavanje subjektivne. Mada ih kod dece u mlađem uzrastu nije lako izdiferencirati, za dobro planiranje potrebno je da postoji balans između izraza na osnovu posmatranja i slobodnog izraza; sprega objektivnog i subjektivnog.

Elementi umetnosti

Elementi umetnosti predstavljaju one sadržaje, izvore ili aktivnosti koji su odlika posebnosti svake umetničke discipline (vizuelnih umetnosti, muzike, drame i pokreta) koji je karakterišu i predstavljaju polje saznanja u samoj disciplini. Elementi su ujedno i baza za učenje u datoj disciplini, koja se tokom školovanja dalje nadgrađuje.

Naročito u prvom ciklusu za izbalansirano i celovito učenje predviđeno školskim programom treba iskoristiti prednosti učenja kroz umetničke aktivnosti.

Učenje kroz umetnosti deci omogućava da:

- slobodno istražuju i eksperimentišu bez straha od greške;

- imaju dovoljno prostora za originalne zamisli i inicijativu;

- neguju pre produktivne nego reproduktivne sposobnosti.

VIZUELNE UMETNOSTI

Vizuelne umetnosti podrazumevaju tradicionalne medije likovnih i primenjenih umetnosti (crtanje, slikanje, vajanje, grafiku, keramiku, kostimografiju...), savremene medije (televiziju, film, sve oblike dizajna i digitalne umetnosti...), arhitekturu, folklornu umetnost, umetničke zanate (tkanje, grnčariju, nakit, radove u drvetu, papiru i drugim materijalima).

Već ovakvom definicijom vizuelnih umetnosti upućuje se na širok spektar u izboru mogućih medija, tehnika, postupaka, materijala ili izvora za učenje. Odluka i izbor pri koncipiranju programa zavisiće od nastavnika, njegovih sklonosti, znanja, ali i sredine u kojoj se škola nalazi.

Sadržaj/elementi vizuelnih umetnosti

Sadržaj obrazovanja u vizuelnim umetnostima čine tri uzajamno povezana elementa:

1. Iskustvo deteta - predstavlja ideje, osećanja ili impulse koji motivišu kreativni proces. Ono što dete već i samo poseduje, ali može biti i rezultat odgovarajuće stimulacije od strane učitelja (pojam o sebi, o biljkama, o životinjama, o drugima, okruženju...)

2. Tehnički elementi - predstavljaju medije, materijale i tehnike koji će dati oblik idejama, impulsima ili osećanjima (slikanje, vajanje, štampanje, dvodimenzionalni i trodimenzionalni dizajn, kolaž, glina, papir, pastel...).

3. Vizuelni elementi - predstavljaju sve podsticaje iz vizuelnog okruženja koji se istražuju kroz upotrebu i iskustvo sa materijalima (prizori, objekti, boje, oblici, šare, teksture, linije...).

Za izbalansirano učenje u vizuelnim umetnostima potrebno je imati u vidu sadržaje sva tri elementa.

Aktivnosti učenika

- posmatranje

- uočavanje

- prikupljanje različitih materijala

- slikanje

- crtanje

- štampanje

- kolažiranje

- građenje

- otiskivanje

- prošivanje...

Metodi i oblici rada u vizuelnim umetnostima

Kako je nastava u vizuelnim umetnostima po svojoj prirodi radioničarskog tipa, deci treba omogućiti slobodno kretanje i promenu u organizaciji radnog prostora prema tipu aktivnosti. Svi oblici rada, od individualnog do rada u manjim ili većim grupama, na istom ili različitim zadacima, jednostavno se izvode i na najmlađem uzrastu a decu socijalizuju, uče toleranciju i kooperativnosti.

MUZIKA

Muzika kao sastavni deo modula umetnosti ima zadatak da podstiče i unapređuje različite vidove muzičkog razvoja (opažajnog, pojmovnog, psihomotornog, vokalnog), a posredno da doprinese opštem razvoju učenika.

Očekivani ishodi, realizuju se u okviru odgovarajućih aktivnosti, a preko sadržaja za koje se nastavnik samostalno opredeljuje na osnovu predloženih usmerenja, u zavisnosti od uslova sredine u kojoj radi. Istovremeno, na odabranim sadržajima prate se i evaluiraju ostvareni rezultati.

Predložene aktivnosti kroz muzičke sadržaje i teme bliske deci omogućavaju izbalansirani proces rada u kome se podstiču i razvijaju različiti vidovi muzičkog razvoja učenika mlađeg školskog uzrasta.

Sadržaji/elementi muzike

Obrazovanje u muzici odvija se kroz proces doživljavanja muzičkih sadržaja i zvučnih predstava koje nastaju u aktivnostima slušanja, izvođenja (pevanja, sviranja...) i stvaralaštva.

Aktivnosti

Pevanje

- pesama: melodijski jednostavne, tematski različite, različitog tempa i raspoloženja primerene dečjem uzrastu,

- modela i namenskih pesama, brojalica, brzalica i muzičkih igara različitih po sadržaju i nameni, koje su baza za nadgradnju u muzičkom opismenjavanju.

Slušanje

- vokalno-instrumentalne kompozicije za decu različitog sadržaja i raspoloženja,

- muzika iz filmova, kratke instrumentalne kompozicije različitog sadržaja raspoloženja,

- muzičke priče,

- narodne pesme i igre.

Sviranje

- izvođenje ritmičkih kombinacija pokretima tela i na ritmičkim udaraljkama (doboš, daire, štapići, zvečke, triangl) u okviru razrednog muziciranja,

- sviranje na metalofonima ili frulicama za učenike sa većim sposobnostima.

Stvaranje zvuka

- otkrivanje načina korišćenja glasa,

- predstavljanje zvuka pokretom,

- otkrivanje načina korišćenja izvora zvuka,

- kreiranje izvora zvuka i zvučnih obrazaca i efekata u svrhu oživljavanja priča i u muzičkim dramatizacijama.

DRAMA I POKRET

Drama i pokret u školi uvode učenike u svet umetnosti kroz igru i delovanje na način, "kao da", otvarajući procese koji stvaraju uslove za učenje kroz zamišljeno iskustvo i izražavanje svojstveno pozorištu, odnosno scenskim umetnostima. U prvom razredu, u okviru drame i pokreta, polazne osnove za planiranje nastave odnose se na strukturiranje postojećih dečjih iskustava, znanja i veština kroz izabrane dramske ili plesne elemente. Preobražavajući svoje iskustvo u simboličke forme kroz dramski izraz i pokret, učenici mogu da istražuju i različite sadržaje iz drugih nastavnih oblasti s ciljem da ih iskažu iz zamišljenih uloga ili kroz pokret i tako daju svoju interpretaciju izabranih pojava ili događaja.

Sadržaji/elementi drame i pokreta

Sadržaji u prvom razredu u okviru drame i pokreta su:

- Dečije iskustvo, znanja i veštine

Realan dečji svet osnovni je element za građenje srodnih dramskih i plesnih sadržaja koji se preko tema povezuju međusobno, u okviru oblasti umetnosti kao i sa drugim predmetima/oblastima. Sadržaji koji polaze od dece i postaju relevantni dramski i plesni sadržaji su: dečje predstave o sebi, slike o drugima, viđenje okruženja i situacije i pojave koje oni vide kao deo svog svakodnevnog okruženja i života, svet njihovih igara i njihove mašte.

- Osnovni dramski elementi i elementi pokreta

U prvom razredu, jednostavne forme dramskog i plesnog izraza osnova su za aktivno uvođenje učenika u proces izražavanja telom i glasom.

U drami se učenici izražavaju kroz razne uloge i njihovo delovanje u različitim situacijama, vremenu i prostorima, koristeći govor, ali i druga sredstva izražavanja, kao što su mimika, gesta, pokret, glas...

Telo, prostor, vreme, dinamika i odnosi sačinjavaju jezik plesa. Različiti načini kombinovanja i upotrebe ovih elemenata određuju izraz i njegovo značenje.

Uz ove osnovne elemente mogu da se koriste različiti predmeti, rekvizite, lutke, maske, muzika, a u razvijenijim formama kostimi, jednostavna scenografija i svetlosni efekti.

- Procesi učenja kroz dramu i pokret

Primarni cilj drame i pokreta u školi je kreiranje situacija za učenje kroz zamišljeno iskustvo. Procesi učenja se grade i razvijaju podstičući, s jedne strane, izražavanje kroz spoljašnju akciju (dramske veštine), a s druge strane, negujući unutrašnje saznavanje, osećanje i razumevanja stvari (fenomena).

Proces učenja u drami i pokretu odvija se kroz sledeće aktivnosti:

Igre i vežbe: označavaju uvod u dramu ili ples ili otkrivanje prvih znakova dramskog i plesnog izraza. Koriste se celovito ili u elementima, mogu da se kombinuju, variraju, menjaju... To su:

- poznate i preuređene tradicionalne i narodne dečje igre sa dramskim ili plesnim elementima,

- vežbe i igre kao posebne uvodne dramske ili plesne aktivnosti (igre zagrevanja ili opuštanja, upoznavanja ili predstavljanja, igre pokretom, igre za neverbalno izražavanje i pantomimu, za govorno izražavanje i jednostavne igre uloga).

Igranje i improvizacije: označavaju osmišljeno podsticanje spontanog dramskog i plesnog izraza. Težište ovih aktivnosti je na doživljavanju, proživljavanju i uživljavanju. Obično se izvode kao vođeno igranje situacija ili pokreta, priče ili događanja sa zadatim elementima ili sa varijantama izvođenja i alternativnim rešenjima... Za igranje i improvizacije obično se uzimaju i istražuju:

- životne situacije

- svet mašte

Dramska radionica: Strukturirane aktivnosti drame u obliku radionica obično počinju izabranim igrama i vežbama sa dramskim elementima, sledi rad u paru ili manjim grupama gde se kroz različite situacije i dramske strukture (igra uloga, zaleđene slike, forum...) grade epizode i razvija tema u kojoj mogu da se nađu svi elementi drame: radnja, početak, sredina i kraj, zapleti i raspleti, sukobi i razrešenja. Na kraju dolaze prezentacije grupa ili zajednička dramska akcija. Moguće je posebno raditi na govornom izrazu uz razne vežbe, igre i tekstove, od brzalica do dramskih dijaloga.

Radionica kreativnog pokreta: Strukturirane aktivnosti koje se zasnivaju na pokretu obično počinju zagrevanjem, sledi istraživanje i razvoj elemenata pokreta, rad na plesnim frazama i sekvencama, i na kraju dolazi opuštanje. Kao motivacija ili podloga za igru i pokret mogu da se koriste udaraljke i muzika, a posebno mogu da se uče dečje igre s pevanjem i kretanjem, kao i jednostavne narodne tradicionalne igre i plesovi različitih kultura.

Aktivnosti učenika

Aktivnosti učenika u oblasti drame i pokreta baziraju se na punoj participaciji i interakciji s drugim učenicima i učiteljem u svim igrovnim aktivnostima i procesima. Kroz igru svaki učenik aktivno koristi telo i glas kao sredstva izražavanja i podstaknut je da:

- misli, uči i komunicira,

- zamišlja i vizualizuje,

- izražava i predstavlja svoje ideje, misli, osećanja...

- igra iz uloga i sagledava stvari iz različitih uglova,

- inicira, interpretira, reaguje na podsticaje i stvara nove dramske i plesne elemente,

- prati svoj rad i rad drugih, kao učesnik i kao gledalac.

Aktivnosti učitelja (metode)

Aktivnosti učitelja u drami i pokretu u školi, pre svega, treba da budu fokusirane na stvaranje uslova za učenje kroz zamišljeno iskustvo u kojima svi učenici aktivno učestvuju. Učitelj kreira i vodi procese koji podstiču i motivišu sve učenike da otkrivaju i istražuju različite načine izražavanja svojih iskustava, osećanja i doživljaja. Učitelj u drami i pokretu istovremeno je inicijator, animator i gledalac. Svaka od ovih uloga uključuje određene aktivnosti koje imaju specifičnu funkciju i učitelj treba da ih koristi kao celovit proces.

Inicijator: Kao inicijator, učitelj podstiče učenike da otkrivaju. On ih vodi da istražuju razne sadržaje, teme i događaje, i da izražavaju svoje stavove, ideje i osećanja u vezi sa njima kroz igru uloga ili pokret.

Animator: Kao animator, učitelj oživljava svoju ulogu ekspresivnim i interpretativnim elementima i uvodi učenike u komunikaciju kroz igru uloga i pokret u kojoj je i on aktivan učesnik (učitelj u ulozi).

Gledalac: Kao gledalac, učitelj u razredu ima ulogu da zajedno s učenicima gleda i interpretira ono što je izraženo kroz dramu i pokret otkrivajući kako pozorište komunicira i kakvo ono ima značenje za sve učesnike, kao i za izvođače i za gledaoce.

Metode rada u drami i pokretu baziraju se na punoj participaciji i interakciji grupe (organizovanje rada cele grupe, rada u parovima ili manjim grupama, rada kroz individualne ili grupne prezentacije u okviru grupe ili za drugu "publiku") i na kreativnom procesu kroz sredstva izražavanja karakteristična za pozorište i scenske umetnosti.

Integrativni aspekt drame

Kada se drama i pokret postave kao pokretači aktivnosti u procesu učenja, postižu se raznovrsne kurikularne veze:

Jezik

- igre, pesme, priče učenika

- raznovrsni iskazi i mišljenja učenika u vidu grupnih izveštaja,

- raznovrsni dramski tekstovi čiji su kreatori učenici, mali scenski prikazi

- elementi za priredbe koje su smislili učenici

Vizuelne umetnosti

- crteži, slike učenika

- scenografije

- rekviziti za dramske igre

- kostimi

- maske

- lutke za lutka igre

Fizičko i zdravstveno vaspitanje

- male koreografije koje su kreirali učenici,

Multidisciplinarni projekti

Veza kompletnog školskog programa može se ostvariti kroz različite prezentacije, priredbe, predstave, performanse... koji su osmišljeni sadržajima iz bilo koje oblasti i u kojima učestvuju učenici.

FIZIČKO I ZDRAVSTVENO VASPITANJE

Uvod

Predviđeni koncept Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja omogućuje slobodu i kreativnost učitelja (nastavnika) u osmišljavanju nastave. U okviru teme za koju se opredelio, učitelj sam bira sadržaje. Na osnovu poznavanja učenika, uslovi koji su mu na raspolaganju, te sopstvene stručne procene, on ugrađuje izabrane sadržaje u temu. Trajanje rada na odabranoj temi, sadržaji i struktura pojedinačnih časova, variraju u zavisnosti od reakcije učenika (kako prate nastavu, napreduju u učenju...).

Novi koncept fizičkog i zdravstvenog vaspitanja podrazumeva, pored dosadašnje nastave fizičkog vaspitanja, uvođenje zdravstvenog vaspitanja u Opšte osnove školskog programa kroz sadržaje koji promovišu svrsishodnu fizičku aktivnost i usvajanje ponašanja koje vodi zdravlju.

U okviru predmeta Fizičko i zdravstveno vaspitanje u prvom razredu teme će se realizovati kroz:

- časove fizičkog vaspitanja,

- radionice i edukativne igre koje promovišu najvažniji atribut ljudskog života - zdravlje.

Pritom je izbor i redosled tema veoma fleksibilan, takođe i izbor metoda i sredstava kojima će izabrane teme biti realizovane, koliko će vremena biti obrađivane pojedine teme itd., ali je veoma važno da svi učenici zadovolje postavljene ishode.

Cilj oblasti Fizičko i zdravstveno vaspitanje je da učenici shvate smisao, vrednost i principe fizičkog vežbanja, da čuvaju i unapređuju svoje zdravlje i da stečeno znanje i veštine praktično primenjuju u najširim sferama života.

Priručnik za predmet Fizičko i zdravstveno vaspitanje obuhvata sve teme predviđene za realizaciju, uključujući i radionice i edukativne igre koje su predviđene za pojedine teme.

Regularnim slovima označeni su ishodi na čijoj realizaciji se može (i mora) raditi u okviru svake obrazovne oblasti/predmeta.

Italikom su označeni ishodi zajednički za bar dve obrazovne oblasti/predmeta.

Boldom su napisani ishodi koji se realizuju u obrazovnoj oblasti/predmetu u kojoj su formulisani.

Preporučene teme:

- Ovo sam ja

- Umem, mogu, hoću!

- Brzo, snažno, spretno

- Moje telo i ja

- Jedan moj dan

- Zdrav sam kada...

- Pokaži mi kako...

- Put do pravilne ishrane

- To hoću, to neću

- Korisno - štetno

- Hajde da se igramo

- Moja osećanja

- Lepo je što smo različiti

Carstvo - drugarstvo

Bezbedno je srećno detinjstvo

- Kraj u kome živim

- U prirodi

- Čistoća je pola zdravlja

Sadržaji i uputstva za njihovu realizaciju:

FIZIČKO VASPITANJE

PRIRODNI OBLICI KRETANJA

HODANJE

- Lagano prirodno hodanje (pravilno držanje glave i tela, usklađen rad ruku i nogu, pravilno postavljanje stopala, relaksirano kretanje).

- Hodanje uz različite položaje ruku (na boku, leđima, u odručenju...); koracima različite dužine, na prstima/petama; prednoženjima (pogrčeno, opruženo); u stranu privlačećim i ukrštenim koracima (pretkorak, zakorak, kombinacija); unazad, u čučnju, četvoronoške grudima/leđima prema tlu u raznim pravcima, u različitom zadatom ritmu; uz muzičku pratnju; sa pljeskanjem, uz pesmu, po švedskoj klupi, gredi*, u zadatom pravcu (napred, nazad, levo desno) i promenom smera (okret za 180o), usklađeno u paru, trojkama, koloni vrsti (sa i bez držanja za ruke, ramena), sa obilaženjem i prekoračivanjem prepreka, sa zaustavljanjem, kombinovano sa trčanjem, poskocima, skokovima i dr.

- Kombinacija hodanja, trčanja, skakanja, preskakanja i dr.

- Primena hodanja u različitim kretnim zadacima (igre, poligoni i dr.).

_________
* Različita širina, visina, nagib; različite vrste hodanja (obično, četvoronoške, bočno); napred, nazad (uz, niz)

TRČANJE

- Lagano, prirodno trčanje (pravilno držanje tela, pravilan i usklađen rad ruku i nogu, relaksiran gornji deo tela i ruke, trčanje na prednjem delu stopala).

- Trčanje koracima različite dužine, tempa u stranu ukrštenim korakom, unazad, zadatim ritmom; uz muzičku pratnju, u zadatom pravcu (napred, nazad, levo, desno), sa različitim zadacima (sa zaustavljanjem, čučnjem, sedom, skokom, okretom i drugim zadacima na zvučni signal), oko prepreka i primena trčanja u različitim kretnim zadacima (igre, poligoni), uz i niz kosinu (šv. klupa, prirodni nagib i sl.), usklađeno u paru, koloni, vrsti.

- Kombinacija trčanja, hodanja, skakanja, preskakanja i dr.

- Brzo trčanje (sprint) - deonice do 30 m.

- Istrajno trčanje - u trajanju od 6 minuta*

- Primena trčanja u različitim kretnim zadacima (igre, poligoni i dr.).

__________
* Početi sa brzim hodanjem, zatim kombinacija hodanja i trčanja, konačno, istrčati bez prekida predviđeni vremenski period; obavezno poštovati individualne mogućnosti

SKAKANJE

- Sunožni poskoci u mestu i kretanju (napred, nazad, u stranu, sunožni odskok u raskoračni stav, odskok u stav spetni, skokovi u mestu iz ispada levom u ispad desnom i obrnuto, sunožni skok - doskok na jednu nogu; odskok sa jedne noge - sunožni doskok poskoci na jednoj nozi (leva, desna) - odskok sa jedne noge, doskok na istu nogu; u mestu i u kretanju, skokovi sa noge na nogu, skokovi uvis iz čučnja, u mestu i kretanju.

- "Zečji" poskoci (iz upora čučećeg skok u upor čučeći, u jednom trenutku noge nisu u kontaktu sa podlogom), "Kan-kan" poskoci (poskok na jednoj nozi, sa visokim prednoženjem drugom), "Kik" poskoci (poskoci na jednoj nozi, sa opružanjem potkolenice slobodne noge); makazice, galop napred i strance, dečji poskoci, sunožni poskoci sa okretom od 90o stepeni (u jednu i drugu stranu), preskakanje kratke vijače (individualno), "školica, igra lastiša, izvođenje poskoka i skokova uz različite pokrete rukama (uzručenje, odručenje, pljesak i sl.).

- Sunožni naskok iz mesta na povišenje, doskok sa povišenja (do visine švedske klupe), preskakanje iz obeleženog prostora u prostor i preko prepreka (linije, obručni, vijače i sl.).

- Kretanje poskocima i skokovima u zadatom pravcu (napred, nazad, levo, desno), izvođenje poskoka i skokova u zadatom ritmu; uz muzičku pratnju, kombinacija različitih poskoka i skokova u mestu i/li kretanju u formi aerobnog rada.

- Kombinacije skokova i poskoka sa hodanjem, trčanjem i dr. (obavezno: iz malog zaleta jednonožni odraz i skok uvis da bi se dohvatio viseći predmet, doskok sunožno; iz malog zaleta skok udalj zgrčno, sa sunožnim doskokom na strunjaču).

- Primena skokova i poskoka u različitim kretnim zadacima (igre, poligoni i dr.).

- Pravilno držanje tela, pravilan zamah rukama kod skoka, mekan doskok

PUZANJE I PROVLAČENJE

- Puzanje četvoronoške (kontakt sa podlogom šakama i potkolenicama), potrbuške/na leđima (napred/nazad) uz pomoć ruku i nogu potrbuške samo uz pomoć ruku; puzanje na leđima samo uz pomoć nogu.

- Provlačenje kroz obruč, okvir od švedskog sanduka ili sandučića, između nogu para, kroz upor klečeći itd, puzanje ispod grede, švedske klupe, razapete vijače itd, puzanje po švedskoj klupi; puzanje uz/niz kosu švedsku klupu.

- Kombinacija puzanja i provlačenja i hodanja, trčanja itd.

- Primena puzanja i provlačenja u različitim kretnim zadacima (igre, poligoni i dr.)

PENJANJE

- Penjanje uz stepenice, penjanje na švedsku klupu, švedski sandučić, uz kosinu (švedska klupa, švedski sanduk, prirodni uspon itd.), uz ripstol, preći na drugi ripstol, uz mornarske lestve do 2 m visine.

- Kombinacija penjanja sa hodanjem, trčanjem, puzanjem, provlačenjem itd.

- Primena penjanja u različitim kretnim zadacima (igre, poligoni i dr.).

BACANJE I HVATANJE

- Bacanje različitih lopti kotrljanjem, različitih lopti u daljinu i visinu, desnom i levom rukom i suručno, dodavanje u paru, prvo sa male udaljenosti, a zatim sa veće udaljenosti (suručno, jednom rukom), gađanje u metu (korpa, lopta, označeni prostor i sl.) na različite načine (pogađanje, ubacivanje, rušenje i sl.).

- Primena bacanja i gađanja u različitim kretnim zadacima (igre, poligoni i dr.)

- Korektan početni položaj za bacanje: suprotna noga napred, prenos težine sa zadnjeg na prednje stopalo, "ispratiti" pokret rukom koja baca

- Hvatanje: pratiti pogledom loptu, iću u susret lopti, amortizovati prijem lopte

VIŠENJE

- Aktivan vis na ripstolu (dohvatno vratilo, američki krugovi, razboj).

DIZANJE I NOŠENJE

- Dizanje i nošenje jednog ili više različitih rekvizita odgovarajuće veličine i mase, samostalno, u paru, grupno.

- Primena dizanja i nošenja u različitim kretnim zadacima (igre, poligoni i dr.).

VEŽBE OBLIKOVANJA

Izabrani kompleks vežbi oblikovanja treba da "pokrije" sve velike mišićne grupe (trbušni i leđni mišići, mišići ruku i ramenog pojasa, mišići nogu). U svakom kompleksu vežbi oblikovanja treba balansirano koristiti vežbe istezanja, jačanja i relaksacije. Kod demonstracije i objašnjenja postepeno uvoditi terminologiju vežbi oblikovanja. Kod doziranja vežbi oblikovanja maksimalno uvažavati individualne mogućnosti učenika, tako da se ne preporučuje isti broj ponavljanja za sve učenike. Trebalo bi uvek dati izvestan raspon ako se radi o broju ponavljanja (npr. 10-20 puta) ili ići na vremenski interval rada (npr. 20 sek.). Umesto pasivnih pauza (odmora) između vežbi jačanja, planirati vežbe za antagonističke mišiće (npr. trbuh-leđa), ili vežbe istezanja i relaksacije. Kod izbora vežbi oblikovanja izbegavati šablon i ponavljanja, birati vežbe koje će učenicima biti zanimljive i podsticajne. Vežbe oblikovanja mogu se učiniti zanimljivijim korišćenjem različitih formacija, rekvizita, muzičke pratnje itd. Vežbe oblikovanja postepeno koordinacijski usložnjavati, a opterećenje bi trebalo da progresivno raste (veći broj ponavljanja u istoj vremenskoj jedinici, rad u serijama, otežavanje same vežbe, produžavanje vremena rada, dodavanje novih vežbi). Posebnu pažnju posvetiti vežbama za pravilno držanje tela i jačanje mišića stopala i potkolenice. Preporučljivo je da u sali postoji ogledalo kako bi učenici mogli da uz vizuelnu kontrolu koriguju svoje držanje tela i uoče razlike između lošeg i dobrog držanja tela, što je osnova za razvoj finog kinestetičkog osećaja. Naučiti učenike jednostavnim kompleksima jutarnje gimnastike (realizuju se kod kuće uz pomoć roditelja), a prema potrebi sprovoditi i aktivne pauze između časova ili na času (realizuje ih učitelj u školi).

PLES I PANTOMIMA

- Prikazivanje različitih pojava i situacija iz svakodnevnog iskustva pantomimom; usklađivanje pokreta pojedinih delova tela i kretanja celog tela sa karakterom muzike i ličnim doživljajem.

- Izabrati 2-4 plesa (narodna, društvena, moderna) u skladu sa mogućnostima i interesovanjima učenika i učitelja i naučiti osnovne korake.

GIMNASTIKA

- Gimnastičko hodanje. Ritmički skokovi: dečji poskoci, makazice napred-nazad, mačji skok, galop napred i strance (samo devojčice). Ritmički okreti: sunožni u usponu i čučnju za 180o (samo devojčice). "Sveća", "vaga" u uporu klečećem zanoženjem jednom nogom, povaljka na leđima, "mali most", kolut napred, kolut nazad.

- Sunožni preskoci preko šv. klupe uz upiranje rukama o klupu; "makazice" preko šv. klupe upiranjem rukama o klupu; "makazice" u stavu u uporu ("stoju na rukama"). Sunožni skokovi sa odskočne daske ili male trambuline u mestu (uz pomoć učitelja); iz malog zaleta naskok na odskočnu dasku ili malu trambulinu (sa jedne noge sunožno na dasku) i odskok uvis sa mekim doskokom; sunožnim odskokom iz mesta naskok u upor klečeći na švedski sanduk, odnosno u upor čučeći na švedsku klupu.

- Pomeranje u stranu i napred u visu (razboj, nisko vratilo, ripstol); upor prednji na razboju ili vratilu; klimanje na razboju, vratilu ili krugovima; njihanje na razboju ili vratilu.

- Različite vrste hodanja po liniji, obrnutoj švedskoj klupi ili niskoj gredi; sunožni okret u čučnju i usponu za 180o; saskok: skok uvis sunožnim odrazom, mek doskok.

- Jednostavni poligoni sastavljeni tako da zahtevaju primenu naučenih gimnastičkih elemenata.

IGRE LOPTOM

Različite elementarne igre loptom koje podrazumevaju kretne zadatke poput: vođenja lopte desnom i levom rukom, u mestu i kretanju; šutiranje lopte desnom i levom nogom, iz mesta i iz malog zaleta; gađanje loptom u metu bacanjem i šutiranjem (niski koševi, gol, obeleženi prostor na zidu i sl.) i sl. Važno je planirati saradničke igre, zbog njihovog vaspitnog potencijala i pripreme za timski rad u sportskim igrama; takođe, insistirati na pridržavanju pravila igre i drugarskoj podršci svim učesnicima igre.

DRUGA MOTORIČKA ISKUSTVA

U zavisnosti od interesovanja učenika, nastavnika i roditelja, kao i mogućnosti sredine (škole, lokalne zajednice), realizuju se i drugi sadržaji: plivanje, vožnja bicikla, koturaljki (rolera), klizanje, sankanje, smučanje, pešačenje u prirodi, sportski ples i dr.

Specifičnosti sredine, konkretne potrebe i interesovanja učenika, te posebne kompetencije učitelja (nastavnika) do izražaja dolaze upravo u ovom segmentu rada i trebalo bi ih posebno promovisati.

Kroz kvalitetnu realizaciju predviđenih sadržaja obezbeđuje se kontinuirani rad na razvoju motoričkih sposobnosti tokom cele školske godine. Izabranim sredstvima, tj. kretnim sadržajima unapređuje se koordinacija, snaga, brzina, gipkost, izdržljivost, ravnoteža i preciznost. Kvalitetna realizacija svih predviđenih sadržaja, koja podrazumeva i sistematsko praćenje učenika primenom izabrane baterije motoričkih testova i na druge načine, doprineće realizaciji postavljenog cilja, tj. unapređivanju motoričkih sposobnosti učenika. Ključ je u individualizaciji nastave, što znači da sadržaje i intenzitet rada treba prilagoditi konkretnim potrebama svakog učenika. Bez dobre motivacije učenika ne može biti uspeha u razvoju motoričkih sposobnosti, a to je uz pomenutu individualizaciju, moguće postići korišćenjem raznovrsnih sadržaja i metoda rada, dominacijom igre, stalnim informisanjem o napredovanju učenika, zatim "osvešćivanjem" vežbanja (čemu koja vežba služi, zašto je važna, kako se pravilno izvodi itd.). Pored planiranja i realizacije raznovrsnih unapred definisanih kretnih zadataka (gde se učenik provlači, šta preskače i kako, koje prepreke zaobilazi i sl.), važno je predvideti i samostalno rešavanje datog motoričkog problema. U radu sa učenicima uvek promovisati nadmetanje sa samim sobom, a hodanje i trčanje kad god je moguće realizovati u prirodi.

OSPOSOBLJAVANJE ZA SAMOSTALNO VEŽBANJE U SLOBODNO VREME*

Informacije o značaju fizičke aktivnosti i boravka u prirodi za pravilan rast, razvoj i otpornost organizma;

Upoznavanje sa delovima tela (glava, vrat, ruke, noge, ramena, laktovi, šake, prsti, stopala, kukovi, kolena, stomak, leđa, grudi, ručni zglob, skočni zglob, mišići, kosti, zglobovi);

Termini za označavanje osnovnih položaja i stavova: stav spetni, stav u usponu, raskoračni stav, čučanj, klek, sed sunožno, sed raznožno, ležanje (na leđima, na grudima/trbuhu, na boku);

Termini od značaja za orijentaciju u prostoru: levo, desno, gore, dole, napred, nazad, unutra, napolje, pravo, krivo, blizu, daleko, kratko, dugo;

Termini od značaja za orijentaciju u vremenu: brzo, sporo;

Upoznavanje sa ključnim elementima pravilnog izvođenja prirodnih oblika kretanja (npr. kod hodanja: pravilan i usklađen rad ruku i nogu, pravilno držanje tela, pravilno postavljanje stopala itd.);

Kako izgledaju znaci umerenog opterećenja i(li) zamora; kako učenik treba da postupi u slučaju da se loše oseća u toku vežbanja;

Kakva odeća i obuća se koristi za vežbanje, higijena vežbanja, potencijalne opasnosti od nošenja neadekvatne odeće i obuće, nakita, ručnog sata i sl.;

Kako treba da se ponašamo pri dolasku u salu (na igralište), pri vežbanju i pri odlasku iz sale (sa igrališta).

__________
* Ne realizuje se kroz posebne teorijske časove, već informacije i znanja tog tipa prožimaju celokupni nastavni proces.

PROMOVISANJE POZITIVNIH INTERAKCIJA I RAZVOJ POZITIVNE SLIKE O SEBI

ZDRAVSTVENO VASPITANJE

Zdravstveno vaspitanje ili vaspitanje za zdravlje podrazumeva kombinaciju znanja, ideja i iskustava preko kojih se planiranim, zanimljivo dizajniranim akcijama (radionicama i edukativnim igrama) utiče na dobrovoljno prihvatanje ponašanja koje vodi zdravlju, a redukuje ponašanje koje ga narušava.

Osnovni sadržaji zdravstvenog vaspitanja za decu ovog uzrasta su: sagledavanje važnosti i značaja zdravlja; usklađivanje i, uz asistenciju roditelja, balansiranje vremena za igru, rad i odmor; međusobno upoznavanje, zbližavanje i druženje; važnost i dobrobit vežbanja i boravka u prirodi, uz mere opreza; dobijanje predstave o sebi i svom telu; sticanje samopouzdanja i samopoštovanja; prepoznavanje zamora, opterećenja i umora; upoznavanje sa osnovnim principima pravilne ishrane; sticanje znanja i veština u oblasti održavanja lične i kolektivne higijene; građenje poverenja i dobijanje informacija o svojim pravima, kritičko razmišljanje i analiziranje da li su pojedine materije korisne ili štetne, sa akcentom na štetne efekte duvana i alkohola; sagledavanje situacija u kojima dete može da se povredi i analiziranje načina da se one izbegnu.

Svi pobrojani sadržaji se ostvaruju kroz radionice i edukativne igre.

Kao i svaka intervencija i zdravstveno-vaspitna intervencija podrazumeva da osoba koja je sprovodi ima znanja i veštine za to. Te veštine ne pripadaju automatski nekome ko je nastavnik, učitelj, lekar ili psiholog, pa je zato potrebno da se za određen broj tema odn. sadržaja predloži model po kom će se dalje kreirati slične radionice. Ovo se naglašava, jer ukoliko se određeni sadržaji obrada na "neprikladan" način, ne samo da nećemo postići željene ishode, već se mogu dogoditi i štetni efekti.

Predložene teme sa elementarnim sadržajima i aktivnostima (širi opis je dat u materijalu sa prilozima):

- ZDRAV SAM KADA... Za razumevanje pojma "zdravlje" i sagledavanje važnosti i značaja zdravlja, deca razgovaraju o tome:

1. kada se osećaju "zdravo",

2. šta sve utiče na njihovo zdravlje, i

3. kako i uz čiju pomoć mogu da sačuvaju svoje zdravlje.

Učitelj (na panou ili tabli) upisuje njihove odgovore "u koncentrične krugove" koji su iscrtani oko pojma "zdravlje" i to tako da su odgovori pod 1 u krugu sa najmanjim prečnikom, prvom do pojma "Zdravlje"; odgovori pod brojem 2 u srednjem i pod brojem 3 u spoljnom (najvećem) krugu. Donosi se zaključak da zdravlje nije samo odsustvo bolesti.

- JEDAN MOJ DAN - sadržaji vezani za ovu temu treba da podstaknu đake da prepoznaju potrebu usklađivanja dnevnog ritma aktivnosti (igre, odmora i rada) uz tesnu saradnja sa roditeljima (roditeljski sastanci).

- CARSTVO - DRUGARSTVO - za realizaciju ove teme potrebno je da što veći broj časova sadrži komponente upoznavanja, zbližavanja, rada na razumevanju, nediskriminaciji i prevazilaženju eventualnih nesuglasica.

Potrebno je afirmisati prihvatanje sebe i drugih, onakvih kakvi jesu, uz poruku da prihvatanje ili neprihvatanje različitosti može u velikoj meri da bude povezano sa zdravljem. Bitno je da se deca upoznaju, svako sa svakim, da ostvare kontakt - verbalni i/ili fizički, da se dodirnu i razmene makar po nekad neka od iskustava. Dete treba da nauči da traži pomoć kada je ugroženo ali i da vrednuje odnose sa drugima - da se izvini i da kaže hvala. Solidarnost je još jedna od osobina kojom treba vladati.

- U PRIRODI - sadržaji za ovu temu se ostvaruju kroz aktivnosti koje promovišu boravak u prirodi, kroz igru na otvorenom prostoru (kada je to izvodljivo) kroz građenje navike da se u prirodi boravi kada god za to postoje uslovi. Pritom poštovati preporuke o potencijalnim opasnostima (dugo izlaganje sunčevim zracima, krpelji, nenošenju zaštitne odeće, obuće, kapa...) kao i preporuke za očuvanje životne sredine.

- OVO SAM JA - ova tema ima više aspekata i može se realizovati kroz:

- stvaranje predstave o sopstvenom telu, sa svojim osobenostima i razlikama u odnosu na druge;

- podsticanje i razvoj samopouzdanja i samopoštovanja;

- prepoznavanje i "alarmiranje" znakova umerenog opterećenja i zamora;

(uz najčešću formulaciju kojom nam se dete obraća: muka mi je) sa sledećim, najčešćim simptomima: pospanost, znojenje, bledilo, drhtanje, smetnje sa vidom, vrtoglavica, glavobolja, promene u ponašanju itd. Takođe je važno da nauče da traže pomoć tj. ako primete da se ne osećaju dobro treba da traže pomoć od: učitelja, pomoćnog osoblja u školi, druga ili drugarice.

- PUT DO PRAVILNE ISHRANE - u okviru ove teme deca dobijaju predstavu o osnovnim principima pravilne ishrane. Postoji niz aktivnosti koje se mogu dopunjavati, a najdelotvornije su: aktivnosti kroz koje se đaci upoznaju sa osnovnim principima pravilne ishrane; naglašavanje i korišćenje uticaja uprave škole za neposredni izbor hrane koja se deci nudi u školskim kuhinjama i saradnja sa roditeljima.

- ČISTOĆA JE POLA ZDRAVLJA - aktivnosti za ovu temu predstavljaju niz situacija pomoću kojih se stiču znanja i veštine u oblasti održavanja lične i higijene životnog prostora.

- TO HOĆU, TO NEĆU - tema kroz koju dete uči da saopšti svoje potrebe i svoje tajne, da razdvoji "dobre" i "loše tajne" i da stekne poverenje i da dobije informacije o svojim pravima. Zbog velike osetljivosti ove teme predlog je da se ona realizuje uz pomoć psihologa (ili pedagoga) škole.

- KORISNO-ŠTETNO - osnovni sadržaji za ovu temu su analiziranje najrazličitijih stvari, predmeta, materija... da li su korisne ili štetne, sa važnim naglaskom - na štetne efekte duvana i alkohola.

- BEZBEDNO JE SREĆNO DETINJSTVO - u okviru ove teme dete uči da izbegne situacije u kojima može da se povredi i uči da traži pomoć. Predlog je da se više puta godišnje odvoji po 15 do 25 minuta da se neka tema prodiskutuje. Može se povezati i sa određenim događajima (rođendan, Nova godina itd.) i/ili sa godišnjim dobima (zima-klizavica, leto - plivanje) itd.

Aktivnosti učenika

- Vežbanje (reprodukcija, rešavanje problema)

- Razgovor, diskusija (analiziranje poređenje, objašnjavanje, klasifikacija)

- Samostalan i interaktivan rad (parovi, trojke, grupa, tim i dr.)

Metode nastave

- praktična aktivnost (vežbanje),

- demonstracija (pokazivanje),

- verbalni metod.

- Uključiti i nedirektivne nastavne metode kojima se stimuliše kritičko mišljenje

Organizaciono-metodski oblici rada

Igra, poligoni, stanice, korišćenje sportskih sprava i rekvizita, radionica i dr.

IZBORNI PREDMETI

Lista izbornih predmeta:

- Obrazovanje za životnu sredinu

- Matematička radionica

- Ruka u testu - otkrivanje sveta

- Životne veštine

- Od igračke do računara

- Narodna tradicija

- Vežbanjem do zdravlja

- Građansko vaspitanje

- Verska nastava

- Jezička radionica

- Negovanje mađarskog jezika sa elementima nacionalne kulture

- Negovanje rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture

- Negovanje rusinskog jezika sa elementima nacionalne kulture

- Negovanje slovačkog jezika sa elementima nacionalne kulture

- Negovanje hrvatskog jezika sa elementima nacionalne kulture

U ponudi škole moraju se obavezno naći izborni predmeti: Građansko vaspitanje i Verska nastava, a preostala dva predmeta unose se u Program škole u skladu sa interesovanjima učenika i mogućnostima škole.

Učenik/roditelj je u obavezi da iz postojeće ponude škole od četiri izborna predmeta odabere dva.

OBRAZOVANJE ZA ŽIVOTNU SREDINU

Uvod

Obrazovanje i vaspitanje za životnu sredinu neophodno je za sve žitelje Planete i to kao dugoročno i plansko razvijanje interdisciplinarnog znanja o životnoj sredini u toku čitavog životnog veka svakog čoveka. Zato se pored multidisciplinarnog pristupa i uvođenja ekološkog principa kroskurikularno predlaže i poseban izborni predmet Obrazovanje za životnu sredinu, jer je ono po svojoj suštini i obrazovanje za opstanak, mir, demokratiju i toleranciju.

Cilj ovako široko postavljene edukacije jeste razvijanje svesti o osnovnim karakteristikama životne sredine, odnosima njoj i prema njoj, kao preduslova čovekove težnje za njenim očuvanjem i unapređivanjem, za sadašnje i buduće generacije. Nužno da se kroz vaspitno-obrazovni proces obezbedi interdisciplinarnost i multidisciplinarnost radi spoznaje suštine odnosa: društvo - čovek - tehnika - priroda, odnosno izrazi složena međuzavisnost ekoloških, ekonomskih, socijalnih, tehnoloških, kulturnih i estetskih odnosa. Zadatak ovog obrazovanja je da stvori opštu sliku ovih međuodnosa i naglasi zavisnost čoveka od životne sredine i njegovu odgovornost prema njoj.

Osnovni cilj predmeta jeste razvijanje ekološke svesti i savesti, buđenje ljubavi prema prirodi i životnom okruženju i formiranje ekološki poželjnog ponašanja svakog pojedinca radi njegovog aktivnog učešća u očuvanju i unapređivanju životne sredine i prirodnih bogatstava za sadašnje i buduće generacije. Ovim obrazovanjem i vaspitanjem stiču se znanja, umenja, stavovi i vrednosti neophodni za odgovorno učešće u donošenju odluka primereno uzrastu i sopstvenom okruženju. Na taj način učenici se osposobljavaju da daju svoj doprinos u realizaciji koncepcije održivog razvoja, nove filozofije življenja i ekološke etike.

Uloga škole u ovom obrazovanju i vaspitanju je višestruka. Uvažavajući razvojnu predispoziciju dece da na ovom uzrastu najlakše uče i prihvataju modele ponašanja uvođenjem ovog izbornog predmeta omogućuje učenicima kompleksnije obrazovanje. Škola istovremeno ima i mogućnost da preko dece, posredno, obrazuje i njihove roditelje.

Uvođenje obrazovanja za životnu sredinu od najranijeg uzrasta nije trend, već naprotiv naša obaveza prihvaćena potpisivanjem međunarodnih dokumenata (Rio dokumenta, Brazil 1992. g. i Međunarodni program obrazovanja i vaspitanja za zaštitu životne sredine UNESCO I UNEP, 1993. g.) da kao i druge zemlje potpisnice međunarodnih dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine i razvoja u školski sistem, od vrtića do univerziteta, implementiramo ovo obrazovanje.

CILJEVI I ISHODI ZA PREDMET OBRAZOVANJE ZA ŽIVOTNU SREDINU

Sadržaji - teme:

- Posmatram, beležim, pravim

- Životna sredina - šta je to?

- Da li vode ima dovoljno za sve?

- Možemo li bez vazduha?

- Šta je kompost?

- Brinem o biljkama i životinjama

- Može li se od starog napraviti novo?

- Kako izbeći opasnost oko nas?

- Ko su zagađivači moje životne sredine?

- Opasne materije u domaćinstvu

- Ja živim zdravo. A ti?

- Pomozimo roditeljima da prestanu da puše

- Šta mogu da učinim za svoju životnu sredinu?

Aktivnosti učenika

- Posmatranje, pronalaženje, prepoznavanje, evidentiranje, pokazivanje, praćenje, imenovanje određenih promena i pojava u okruženju

- Uočavanje sličnosti i razlika, grupisanje, klasifikovanje i sistematizovanje istih

- Opisivanje, čitanje, crtanje, scensko prikazivanje

- Sakupljanje materijala i izrada upotrebnih vrednosti

- Pravljenje jednostavnih modela (hranilice, pojilice, kućice za ptice, herbarijum, zbirke, kolekcije...)

- Saradnja, postavljanje pitanja, traženje odgovora, diskutovanje

- Igra

- Situaciona metoda

- Eksperimentalna metoda

- Interaktivna i kooperativna metoda

- Konstruktorska i manipulativna metoda

- Kreativna i istraživačka metoda

- Radioničarska metoda

- Ambijentalna metoda

Aktivnosti nastavnika

Načini prezentacije i metode rada moraju da imaju za cilj formiranje pojedinaca sposobnih da učestvuju u donošenju odluka usklađenih sa principima održivog razvoja. Sadržaji i aktivnosti treba da budu uzrastno usklađeni i primereni interesovanju i sklonostima učenika. Što je učenik mlađi ovo obrazovanje treba da bude konkretnije, sa navođenjem primera iz ličnog iskustva i neposrednog okruženja.

Pored učionice, sadržaje i aktivnosti ovog predmeta poželjno je organizovati i u drugim ambijentima koji omogućuju realizaciju predviđenih ishoda. Postupnim uvođenjem ekoloških sadržaja nastavnici omogućavaju deci da izgrađuju pravilan stav i odnos ka okruženju. Ovaj proces podrazumeva i aktivnu ulogu učenika što se može postići terenskim radom, na ekološki osmišljenim izletima, ekskurzijama i kampovima.

MATEMATIČKA RADIONICA

Raznovrsne aktivnosti u okviru Matematičke radionice izvodiće se kao podrška osnovnom predmetu Matematika i trebalo bi da doprinesu realizaciji ciljeva i ishoda datih u osnovnom predmetu. Ove dodatne aktivnosti neophodne su kao podrška s obzirom na postojanje razlika u predznanju dece, njihovoj zrelosti pri polasku u školu, količini podrške koju imaju u neposrednom okruženju, motivaciji i drugim relevantnim činiocima uspešnosti i razvoja. Deci kojoj je neophodna podrška, na ovaj način bi se pružile mogućnost da što više u školi, kroz različite aktivnosti, uče Matematiku (npr. što više rada sa konkretnim materijalima, jednostavnim modelima, kroz igru, matematičke priče, rešavanje zagonetki, rebusa...). Smisao nije u proširivanju znanja koja se stiču u osnovnom predmetu Matematika, već u njihovom utvrđivanju i produbljivanju, primenom dodatnih aktivnosti i metoda u učenju matematike.

- U okviru Matematičke radionice moguća je veća individualizacija nastave kao i mogućnost primene različitih sadržaja i oblika aktivnosti.

- Treba potencirati teme koje neki učenici teže savlađuju, a to su u prvom razredu, najčešće, sabiranje i oduzimanje, posebno sa prelaskom preko desetice.

- U svim aktivnostima bitan aspekt treba da bude rešavanje problema (primerenih uzrastu) koje će decu stavljati u situacije da vežbaju i razvijaju mišljenje.

PRIMERI MOGUĆIH AKTIVNOSTI

1) U cilju razvijanja orijentacije u prostoru:

- davanje praktičnog zadatka (npr. "Dodaj gumicu drugu desno od sebe",...)

- igra "Brodovi u magli" - jedan učenik je brod i ima povez preko očiju, a drugi upravlja njime: "Idi pravo, skreni desno, vrati se malo nazad,..." sa ciljem da ga dovede do nekog predmeta u učionici, npr. sunđera postavljenog na jednoj klupi, zaobilazeći neke jednostavnije prepreke,

- učitelj na velikom kartonu nacrta raskrsnicu ili više raskrsnica na kojoj deca igrajući se autićima, uvežbavaju relacije: desno, levo, napred, nazad...

- itd.

2) U cilju aktivnog korišćenja i pravljenja modela različitih oblika geometrijskih figura i tela:

- sastavljanje modela nekog oblika (npr. učenik dobije "crveni" kvadrat i iseče ga na tri trougla, onda proba da ga ponovo spoji, a posle toga daje svoje razdvojene "crvene" trouglove i dobija od nekog drugog tri "plava" trougla od kojih treba da sastavi kvadrat)

- na datim crtežima ("Robot", "Ribica",...) sastavljenim od više figura poznatih oblika (pravougaonik, kvadrat, trougao, krug) treba da prebroje koliko puta se pojavljuje svaki od njih (kod sebe u svesci nacrtaju pravougaonik, kvadrat, trougao, krug) i pri prebrojavanju beleže.

- itd.

3) U cilju produbljivanja i vežbanja sabiranja i oduzimanja ili otkrivanja nepoznatog broja:

- korišćenje jednoobraznog didaktičkog materijala koji deca donesu od kuće, po izboru (pasulj, štapiće, itd); učitelj postavlja razne zahteve i pitanja prema individualnim sposobnostima dece: "Stavi ispred sebe 5" "Koliko treba da dodaš na ovu gomilu da bi bilo 11?", "Ako dodaš 4, imaćeš 12. Koliko si imao?"... Moguće je aktivnosti organizovati i tako da učesnici u parovima jedan drugom zadaju zadatke i rešavaju ih samostalno ili u paru;

- korišćenje domina ili njihovih uveličanih modela (učenik izvuče neku dominu i treba brzo da sabere ili oduzme dva broja sa te domine);

- koverte sa tačnim rezultatima - na nekoliko koverti su napisani određeni brojevi, npr. 12, 15, 10,...; učenici dobijaju papiriće sa izrazima, npr. 7+8, 10+2,... koje treba da ih izračunaju i papiriće stave u odgovarajući koverat;

- učenici su raspoređeni u nekoliko kolona od kojih svaka ima svoj broj; zadatak učenika iz jedne kolone je da svi jedan za drugim napišu npr. sabirke čiji je zbir jednak broju kolone, ali ne smeju ponavljati ista rešenja;

- i druge slične aktivnosti.

Matematičku radionicu škola može da ponudi učenicima i u okviru posebnog dela školskog programa u zavisnosti od potreba i interesovanja učenika.

RUKA U TESTU - OTKRIVANJE SVETA

Uvod

Naziv predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta upućuje na neposrednu aktivnost dece pri otkrivanju sveta. Osnovna ideja uvođenja ovog izbornog predmeta je negovanje, podsticanje i razvijanje prirodne dečje radoznalosti i traženje odgovora na pitanja ŠTA, KAKO, ZAŠTO.

Razmatranje pitanja o prirodi na ranom školskom uzrastu pomaže detetu u njegovom razvoju i uspostavljanju odnosa sa materijalnim svetom u okruženju. Dete otkriva da je materijalni svet pogodan za istraživanje i postavljanje brojnih pitanja. Ono razvija svoju ličnost, inteligenciju, kritički duh i formira stav prema realnom svetu. Na taj način menja se njegova uloga, od pasivnog posmatrača ono postaje istraživač.

Kroz ovaj predmet učenici će:

- promišljati i razvijati veštine u procesu upoznavanja i razumevanja pojava u prirodi

- imati priliku da zadovolje svoju radoznalost na različite načine: posmatranjem, istraživanjem, kroz samostalnu aktivnost i dobro osmišljen postupak, razmišljanjem, unošenjem malih promena i proveravanjem njihovih efekata.

Ovaj pristup karakteriše:

- partnerski odnos nastavnik - učenik koji podrazumeva zajedničko formulisanje problema i pitanja

- vođenje akcija od strane učenika i predviđanje njihovog ishoda, tj. postavljanje hipoteza

- objašnjavanje i kontinuirano beleženje zapažanja na sebi svojstven način u eksperimentalnu svesku

Opisani pristup predstavlja karakteristične korake naučnog metoda, a nastavnik vodi i usmerava učenike u radu.

U okviru ovog izbornog predmeta predloženi su eksperimenti koji ne zahtevaju složenu i skupu opremu: dovoljni su predmeti i materijali iz svakodnevnog života. Eksperimenti su jednostavni i ne zahtevaju posebno tehničko znanje.

Neki ciljevi i ishodi predmeta Ruka u testu - otkrivanje sveta oslanjaju se na ciljeve i ishode predmeta Svet oko nas čime se omogućuje kompleksnije dodatno razumevanje pojava u prirodi i razvijanje aktivnog istraživačkog odnosa prema okruženju. Polazeći od saznanja stečenih u okviru predmeta Svet oko nas, učenik će razvijati veštine u kontekstu prirodnih nauka.

CILJEVI I ISHODI ZA PREDMET RUKA U TESTU

Sadržaji - teme:

 1. Koliko nas čula varaju

 2. Da li u korpi punoj jabuka ima još mesta

 3. U svetu merenja

 4. Sve što stoji - htelo bi da stoji, sve što ide - htelo bi da ide

 5. Kotrljanje i klizanje

 6. Sveća koja gori u vodi

 7. Vodeni peščani sat

 8. Slatki model vulkana

 9. U svetu elektriciteta

10. Možeš li stići svoju senku

11. Baloni visoko lete, "pokreću" brodove i rakete

12. Klati se, ljulja, talasa

13. Vidim da rastem

14. Šare koje život znače

15. Svetlost i senka

16. Pravim oblak, kišu i led

17. Tragom svojih stopa

18. Boje duge

Aktivnosti učenika

Za ostvarivanje ciljeva ovog predmeta važno je da se omoguće nastavne situacije u kojima će aktivnosti učenika biti raznovrsne: posmatranje, sakupljanje, upoređivanje, klasifikovanje, označavanje, zamišljanje i postavljanje eksperimenata, objašnjavanje, korišćenje podataka, predstavljanje onog što je viđeno i urađeno, postavljanje jednostavnih modela, diskutovanje rezultata i davanje predloga novih eksperimenata, samostalno i grupno istraživanje.

Aktivnosti nastavnika

Nastavnik vodi i usmerava učenike u svim etapama "istraživačkog" rada: prilikom postavljanja pitanja i hipoteza, predlaganja ogleda, njihovog izvođenja i predstavljanja rezultata rada. Priprema nastavnika za ovakve časove obuhvata razmatranje važnih pitanja o temi časa, izboru sadržaja, aktivnosti, ambijentu za realizaciju, korišćenjem različitih izvora informacija (udžbenici, popularna i stručna literatura, Internet...). Pored toga, na časove se mogu pozvati razni gosti - stručnjaci (nastavnici predmeta prirodnih nauka, naučnici-istraživači,...) koji mogu preneti svoja iskustva deci i dati im uputstva kako da unaprede svoj način rada.

Treba posebno imati u vidu da se ciljevi i ishodi ovog predmeta postižu kroz neposrednu istraživačku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podršku nastavnika.

ŽIVOTNE VEŠTINE

Uvod

Kroz ovaj izborni predmet učenici će razvijati veštine primereno karakteristikama njihovog uzrasta, i to one koje su im neophodne u svakodnevnim životnim situacijama. Neki ciljevi i ishodi ovog predmeta oslanjaju se na ciljeve i ishode predmeta Svet oko nas čime se omogućava dodatno unapređivanje određenih veština i osposobljavanje učenika za njihovu primenu. Polazeći od saznanja stečenih u okviru predmeta Svet oko nas učenik će razvijati veštine u kontekstu realnih životnih situacija. Istovremeno on će se osposobljavati da procenjuje valjanost svojih postupaka.

U okviru ovog predmeta biće podsticana radoznalost učenika i oni će imati priliku da je zadovolje na različite načine, posmatranjem, istraživanjem, pokušajima da sami nešto naprave ili u saradnji sa drugim učenicima.

Specifičnog ovog predmeta ogleda se u naglašenom razvoju veština, ovladavanju njihovim pravilnim izvođenjem i shvatanju njihove važnosti u uobičajenim situacijama kod kuće, u školi, na ulici, u igri itd. Takođe, razvojem tih veština razvijaju se i saznajne sposobnosti učenika, bitne za sve ostale predmete.

Razvoj veština u okviru ovog predmeta oslanja se i dopunjava znanja stečena u predmetu Svet oko nas, Matematika, Fizičko i zdravstveno vaspitanje, Umetnosti.

CILJEVI I ISHODI ZA PREDMET ŽIVOTNE VEŠTINE

Sadržaji - teme:

 1. Udobno i lep

 2. Za trpezom

 3. Kućni ljubimci

 4. Ja vozim...

 5. Kuća i ja

 6. Ja "istražujem"

 7. Opasnosti oko mene

 8. Život je lep

 9. Ja kupac - ja prodavac

10. Kasica prasica

11. Pravim sam

Aktivnosti učenika

Za ostvarivanje ciljeva ovog predmeta važno je da se osmisle nastavne situacije u kojima će aktivnosti učenika biti raznovrsne: posmatranje, manipulisanje predmetima, izrada predmeta, uvežbavanje uobičajenih radnji (telefoniranje, bezbedno kretanje i ponašanje na ulici, u prirodi, korišćenje pribora za jelo, korišćenje sredstava za higijenu,...), samostalno i grupno istraživanje i uvežbavanje u preduzimanju bezbednosnih mera (zaključavanje prostorija kada je to potrebno, pozivanje službi pomoći,...).

Aktivnosti nastavnika

Nastavnik će omogućiti razvijanje veštine obezbeđivanjem neposrednog pristupa učenika u realnim životnim situacijama ili će osmisliti situacije analogne uobičajenim situacijama. Pored toga, na časove se mogu pozvati razni gosti - stručnjaci (lekar, veterinar, zanatlija) koji mogu preneti svoja iskustva deci i dati im uputstva kako da unaprede svoj način rada.

Nastavnik će omogućavati da se veštine razvijaju i kroz odgovarajuće igre.

Važno je obezbediti što više raznovrsnih mogućnosti za praktikovanje i uvežbavanje veština.

OD IGRAČKE DO RAČUNARA

Uvod

U savremenom društvu sve značajniju ulogu ima informatičko obrazovanje. S druge strane, savremeni tehnološki proizvodi, tehnika i tehničko obrazovanje su veoma bitni za svakodnevni život. Stoga je za savremeno društvo veoma važno što ranije otpočeti sa obrazovanjem iz ovih oblasti.

Predmet Od igračke do računara koncipiran je tako da omogući učenicima prvog razreda osnovne škole upoznavanje sa elementima tehnologije, tehnike i informatike. Ciljevi i ishodi predmeta, navedeni u ovom dokumentu, prilagođeni su uzrastu učenika. Jasno se mogu uočiti ciljevi i ishodi vezani za tehnološko, tehničko i informatičko obrazovanje.

Glavni cilj predmeta je da se kroz igru uvode elementi tehničkog i tehnološkog obrazovanja. Samostalno oblikujući delove za buduću konstrukciju učenik se susreće sa elementima tehnologije. Igrajući se gotovim konstruktorskim elementima stiče i određeno tehničko iskustvo. Slaganjem slike i teksta stiče prvo informatičko obrazovanje. Najpogodniji način sticanja ma koje od ovih umenja je igra (slobodna spontana ili stilizovana).

CILJEVI I ISHODI ZA PREDMETE OD IGRAČKE DO RAČUNARA

Sadržaji

Predmet Od igračke do računara koncipiran je tako da obuhvata tehničko-tehnološke elemente, kao i informatičke sadržaje primerene uzrastu dece. Obuhvata sadržaje i aktivnosti iz neposrednog dečjeg okruženja, orijentisane ka primeni u praksi. Jedan od glavnih globalnih ciljeva ovog predmeta je priprema dece za lako snalaženje u svetu tehnike, tehnologije i informatike u svakodnevnom životu. Sadržaji ovog predmeta su vrlo pogodan i za ostvarivanje opštih ciljeva kao što su formiranje stvaralačkog mišljenja kod učenika, stimulisanje pronalazačkih ideja, pronalaženje i korišćenje potrebnih informacija, razvijanje konstruktorskih veština...

Teme

1. Savijam, seckam, lepim i igračke pravim.

(Ovde se mogu praviti razni predmeti od hartije, tekstila, stiropora ... pri tom se za sklapanje predmeta može koristiti lepak).

2. Kako ću spakovati poklon?

(Pored savijanja hartije i pakovanja predmeta, ovde učenik može da iskoristi lepljivu traku za lepljenje, kao i kanap ili ukrasnu traku za vezivanje).

3. Biram, postavljam i od delova slike stvaram.

(Korišćenje slagalica za pravljenje raznih vrsta slika.)

4. Moje figure

(Korišćenje kockica ili njima sličnih elemenata za sastavljanje objekata iz svakodnevnog života i iz sveta dečje mašte.)

5. Kako se igračke kreću same?

(Prikazati igračke koje se pokreću pomoću opruga navijanjem ključem, one koje rade na baterije, kao i one sa daljinskim upravljanjem.)

6. Struja je korisna, ali može biti i opasna!

(Oprezno korišćenje kućnih aparata i ukazivanje na moguće opasnosti.)

7. Računar - više od igračke

(Prikazati mogućnosti računara preko jednostavnih programa za igru, učenje i crtanje.)

Aktivnosti

Najveći broj aktivnosti odvijao bi se kroz osmišljenu igru. Na taj način učenici upoznaju pojedine elemente i stiču veštinu korišćenja računara.

- Savijanje (na primer, hartije), vezivanje, lepljenje, ...

- Uočavanje i predviđanje (izdvajanje komponenti slagalica, pojedinih delova igračaka, kockica itd. i njihovo postavljanje na pravo mesto)

- Klasifikacija (razvrstavanje elemenata iz konstruktorskih kompleta)

- Aktiviranje i isključivanje jednostavnih kućnih aparata

- Postupanje u skladu sa uputstvima za sklapanje i korišćenje igračaka

- Rukovanje računarom uz pomoć miša i/ili tastaturom

- Korišćenje edukativnih programa

- Korišćenje perifernih jedinica (na primer, CD-ROM-a) za učitavanje programa i podataka (muzika, slike, ...)

Metode

- Metode isprobavanja

- Konstruktorske metode

- Kreativne metode

- Metoda uvežbavanja

- Interaktivne metode

NARODNA TRADICIJA

Uvod

Jedan od presudnih razloga za formiranje predmeta Narodna tradicija jesu alarmantni izveštaji istraživača (etnolingvista, etnologa, folklorista, etnomuzikologa) koji upozoravaju na ubrzano odumiranje mnogih važnih elemenata tradicijske kulture i njihov nestanak iz prakse, opticaja i - najzad - iz života samog.

Direktno uvođenje najmlađih naraštaja kroz odgovarajuću nastavu usmerenu na revitalizaciju tradicije, jedan je od načina da se to spreči ili makar odloži. Pravilnim, odmerenim i pravovremenim plasiranjem informacija o narodnoj tradiciji postižu se i mnoga druga dobra, kao što su sticanje svesti o sebi samom i svom mestu u svetu sličnih i različitih, formiranje predstave o kontinuitetu i ukorenjenosti i sl.

Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta poseban akcenat stavlja na lokalnu narodnu tradiciju, čime se u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini, kakva preteže u Srbiji, čuvaju prava i osobenosti manjina i njihov identitet.

CILJEVI I ISHODI ZA PREDMET NARODNA TRADICIJA

Narodna tradicija kao izborni predmet koncipirana po ciklusima. Namera je da se učeniku ponudi ovaj predmet na početku školovanja (od 1. razreda - početak obrazovnog ciklusa), ali se otvara mogućnost i za opredeljenje početkom svakog narednog ciklusa sve do kraja opšteg obrazovanja. U okviru svakog ciklusa nastava je prilagođena uzrastu i mogućnostima učenika i predviđa prenošenje uvek istog znanja na različitim nivoima apstrakcije, ozbiljnosti i upotrebljivosti.

OPŠTI CILJ: učenik upoznaje materijalnu i duhovnu tradicijsku kulturu svog naroda i naroda u užem i širem okruženju.

OPŠTI ISHODI: od učenika se očekuje da zna:

- šta je tradicijska kultura,

- iz čega se ona sastoji (kakva joj je struktura), i

- koji sistem vrednosti ona podržava.

ISHODI ZA PRVI CIKLUS: na kraju prvog ciklusa učenici treba da imaju elementarna znanja o

- razlici između folklornog i aktuelnog okruženja, i to kroz:

1. upoznavanje sa osnovnim folklornim tekstovima (bajke, legende, priče; pesme; poslovice)

2. upoznavanje sa dečjim folklorom (igre i kratke tekstualne forme kao što su zagonetke, uspavanke, razbrajalice itd.)

3. usvajanje elementarnih znanja o nosećim nastavnim motivima (različiti za svaki razred u prvom ciklusu)

- godišnjem ciklusu, i to kroz poznavanje;

1. osnovnih razlika između gradskog i seoskog načina života

2. osnovnih sezonskih radova

3. osnovnih običajno-obrednih radnji vezanih za te radove

4. osnovnih i opštih praznika

5. običajno-obrednih radnji vezanih za te praznike

ISHODI ZA PRVI RAZRED: na kraju 1. razreda učenici treba da:

1. poznaju osnovne elemente dečjeg folklora (igre i kratke tekstualne forme);

2. savladaju i usvoje dekorativne elemente glavnih (najopštijih) folklornih praznika (verskih i sezonskih) vezanih za godišnji ciklus;

3. steknu elementarna znanja o nosećim nastavnim motivima (hleb i biljke).

Sadržaji, teme i aktivnosti

Izbor sadržaja u prvom razredu u najvećoj meri se prepušta učitelju, a preporučuju se postojeći opisi folklornih igara i štampane zbirke tekstova dečjeg folklora. Kroz savladavanje dekorativnih elemenata običaja i obreda vezanih za verske i sezonske folklorne praznike, preporučuje se pristup iz oblasti umetnosti koja već ima razrađenu metodologiju za takav rad.

Neki od mogućnosti sadržaja mogli bi se naći u sledećim temama:

Tema: Pitaj svoju baku...

Ova tema može podstaći aktivnosti od kapitalnog značaja u svakom ambijentu. Kako terenski rad pokazuje da su stare žene najbolji informatori i glavni nosioci narodne tradicije, ono što bi bake mogle da kažu deci samo po sebi bi obezbedilo komparativni materijal za ceo niz nastavnih aktivnosti. Deca mogu da istražuju i saznaju šta bake kažu o:

- igrama kojih su se igrale kad su bile male

- pesmama koje su se pevale u to vreme

- pričama koje su njima njihove bake pričale

- običajima u kojima su učestvovale (slava, povorke, badnjak, Božić, nova godina, Bogojavljenje, Đurđevdan, biljoberi...)

- ručnim radovima koje su radile kao devojčice

- odeći, obući, frizurama i ukrasima iz njihove mladosti itd.

Tako skupljena obaveštenja mogu da budu dragocena i kao podaci nezavisno od nastave pa bi škola mogla da formira sopstvenu datoteku od prikupljenog materijala i kontinuirano je dopunjava i obogaćuje. Pored toga, negovanje prakse Pitaj svoju baku... može pozitivno da utiče na revalorizaciju i poboljšanje položaja starih u porodici (o kojem sociološka istraživanja takođe pružaju obeshrabrujuće podatke).

Tema: Radovi i praznici

U okviru praktične nastave, za prvi razred se predviđa razvijanje motoričkih veština kroz izradu predmeta prema postojećem modelu među materijalnim spomenicima tradicijske kulture. To praktično znači da je poželjno iskoristiti svaku priliku da se nešto pravi rukama, a da pri tom bude vezano za neku zanimljivu priču ili događaj. Na primer, u jesen (kad škola počinje) završavaju se poslednje žetve i berbe, što može biti odličan povod da se prave:

- "bogu brada" (od poslednjeg snopa bilo kojeg žita, a u septembru se žanju još samo stočna žita), ili da se insceniraju:

- "muke blaženog Grozdija" (put koji grožđe pređe dok ne postane vino) zavisno od toga gde se škola nalazi.

Oboje se, naravno, može raditi u svakoj školi, ali se nastava znatno obogaćuje mogućnošću direktnog uvida u proces (vinogradarski kraj) ili u originalni predmet (poljoprivredni kraj sa "božjim bradama" na njivama posle žetve). Podrazumeva se da konopljarski i lanarski krajevi umesto "Grozdija" mogu prikazivati konopljine/lanove muke i slično. Folklorni tekstovi koji obrađuju ove "muke" postoje i lako su dostupni.

Ovde dolaze i prateće (uglavnom dekorativne) radnje uz velike, opšte praznike kao što su Božić i Uskrs. Tu se naročito misli na:

- zasejavanje žita na sv. Varvaru (uoči Božića),

- vertep (tamo gde postoji kao tradicija, a tamo gde ga nema, može se svejedno praviti mesto Hristovog rođenja, ne kao deo tradicije nego kao prigodna aktivnost),

- farbanje uskršnjih jaja.

Kao prateće objašnjenje uz sve ove aktivnosti najbolje mogu poslužiti odgovarajuće legende i folklorne priče ili predanja, koji na ovom uzrastu vrlo dobro zamenjuju teoriju. Uz svaku od navedenih aktivnosti može se pronaći adekvatna igra, prateća pesma ili ples (kostimiran ili ne). Poželjno je kombinovati ih sve zajedno, kako se najčešće i odvijaju u originalnom okruženju.

Tema: Zimski hlebovi i prolećno bilje (noseći motiv za prvi razred)

Radnje i predmeti uz radove i praznike imaju prigodni karakter, ali neki motivi mogu da posluže kao izvor stalnog interesovanja i obrade. Za zimski period (prvo polugodište) to može biti:

- hleb: od savlađivanja samog procesa mešanja hleba, pa do njegove mnogostruke namene, svaki segment može biti podjednako zanimljiv i poučan na ovom uzrastu. Tu dolaze i posebni hlebovi koji se mese za zdravlje stoke (okrugli sa rupom, kao đevreci), za pčele, za zdravlje ukućana i slični, sve do slavskog kolača koji je priča za sebe. Posebno može da se obrađuje šaranje slavskog kolača kakvo jeste i kakvo bi moglo biti kada se deci objasni da se preko figura na kolaču ostvaruju želje tokom sledećih godinu dana. (o folklornim hlebovima postoji i bogata stručna literatura). Zavisno od ambijenta, može se otići u pekaru da se vidi kako to stvarno izgleda, ili kod domaćice koja ima naćve - prema mogućnostima. Neki elementi obreda koji prate mešanje hleba dostupni su i na ovom uzrastu, na primer kratki tekstovi ("Kisni, ne misli, stiglo me do vrata") koji se, u pravoj upotrebi, govore kao deo basme za dizanje testa, ali se u pripovednom kontekstu mogu naći kao anegdote, ritmizovanja proza i sl. U proleće, sve do Uskrsa, glavna okosnica nastave u ovom predmetu morale bi biti;

- biljke: od đurđevdanskih do ivanjskih venčića, svaki je prilika da se izađe na otvoreno, da se beru biljke i uči o njihovim lekovitim i drugim svojstvima, da se čuju priče ili pesme o njima, i da se deci prenese neophodnost poštovanja i čuvanja živog sveta. Upoznavanje sa biljkama, drugačije ovde nego u botanici i nastavi iz oblasti umetnosti, mora početi u ovom ranom uzrastu da bi se stvorila osnova za kasniju nadgradnju. Biljke u narodnoj tradiciji imaju neobično značajnu ulogu, od verovanja u njihove magične moći (koje se mogu i zloupotrebiti), pa sve do konkretne recepture za lečenje mnogih bolesti. Za to postoje mnogi gotovi priručnici, kao i - čak tri - rečnika narodne religije o biljkama.

Metode i tehnike

Kako god da se osmisli nastava predmeta narodna tradicija, komparativni metod ostaje nezaobilazan zbog stalne potrebe da se tradicija sopstvenog naroda stavlja u uži ili širi kontekst. U prvom razredu ta potreba još nije aktualizovana, ali je poređenje u rudimentarnoj formi prisutno već u tom uzrastu (grad - selo, iz radnje - iz bašte, leto - zima ...) da bi se kasnije već potpuno artikulisalo i kao takvo ostalo nezamenljivo u starijim razredima kada počne teorijska nastava o tipovima kulture i njihovim glavnim osobinama.

Kako je ovaj predmet novina u našem školstvu, vrlo je važno držati se (bar u početku) preporuka i uputstava predstavljenih u ovom dokumentu.

- Prvo i najvažnije takvo uputstvo je izostanak teorijske nastave na mlađem uzrastu, u šta spadaju i svi pokušaji potpune ili delimične rekonstrukcije lokalnih ili opštih običaja i obreda. Takvi zahvati se predviđaju tek u starijim razredima.

- Druga važna preporuka tiče se sistema nastave u ovom predmetu. Upravo zato što je predmet nov i dosad neisproban, očekuje se od predavača (učitelja i predmetnih nastavnika) da se i sami usavršavaju tokom rada. Tako učenje postaje dvosmerno budući da i nastavnika angažuje na istraživačkom radu sa koncepcijom koja podrazumeva i treću komponentu - aktivno uključivanje i stalnu povratnu informaciju od strane porodice, odnosno njihovu reakciju na gradivo i način njegovog usvajanja.

Osnovni parametri

Da bi se obezbedila kvalitetna nastava u okviru predmeta Narodna tradicija, neophodno je voditi računa o tri grupe osnovnih parametara, od kojih su prvi vezani za predmet, drugi za nastavu, a treći za nastavni ambijent.

VEŽBANJEM DO ZDRAVLJA

Uvod

Izborni predmet Vežbanjem do zdravlja obezbeđuje još jedan čas fizičkog vežbanja i doprinosi balansu životnih aktivnosti dece u školi.

Ovaj uzrasni period predstavlja kritičnu fazu za nastajanje lošeg držanja tela i u tom smislu je dobro dizajnirana fizička aktivnost u funkciji prevencije i korekcije posturalnih poremećaja.

Učestvujući u nastavi izbornog predmeta Vežbanjem do zdravlja učenici stiču pozitivno iskustvo bavljenja fizičkom aktivnošću, kroz igru i pokret, isprobavaju i istražuju sebe i svoje sposobnosti, komuniciraju sa vršnjacima i učiteljem, uče se međusobnom pomaganju i saradnji.

Predmet je koncipiran tako da učenicima nudi široku paletu razvojno (uzrasno i individualno) prikladnih sadržaja, uključujući i raznovrsne aktivnosti u prirodi.

Učešće učenika u nastavi izbornog predmeta doprinosi njihovom uključivanju u samostalno ili organizovano bavljenje fizičkom aktivnošću u slobodno vreme i usvajanju zdravog načina života.

Jedan od važnih ciljeva ovog predmeta jeste uključivanje porodice u edukativnu intervenciju škole na planu promovisanja zdravog načina života. To znači da učitelj uspostavlja sistematsku saradnju sa porodicom, uključuje roditelje u neposrednu pripremu i realizaciju nastave, intenzivno komunicira i razmenjuje iskustva.

CILJEVI I ISHODI ZA PREDMET VEŽBANJEM DO ZDRAVLJA

Preporučeni sadržaji i aktivnosti:

- prirodni oblici kretanja (hodanje, trčanje, puzanje, skakanje, bacanje...) kroz igre, poligone, stanični rad;

- vežbe oblikovanja (bez rekvizita, sa rekvizitima, na švedskoj klupi), u različitim formacijama;

- elementarne igre loptom;

- gimnastika: vežbe na tlu i spravama, ritmika;

- plesovi (narodni, društveni, moderni);

- kretne improvizacije, uz ritmičku i muzičku pratnju;

- pantomima;

- aktivnosti u prirodi: pešačenje, sankanje, smučanje, grudvanje, aktivnosti u vodi (na vodi, pored vode), izleti;

- vožnja trotineta, bicikla, rolera;

- aktivnosti na dečjem igralištu;

- plivanje (tamo gde postoje uslovi);

- posete i učešće na sportskim manifestacijama i takmičenjima;

- posebno: vežbe za korekciju stava (usvajanje pravilnog posturalnog stereotipa), vežbe za prevenciju/korekciju loših držanja tela, vežbe za prevenciju/korekciju ravnih stopala);

- svi drugi razvojno prikladni sadržaji za koje postoji afinitet učenika i učitelja, odnosno, uslovi za realizaciju.

Ostale aktivnosti:

- javni časovi,

- neposredno uključivanje roditelja u pripremu i realizaciju nastave izbornog predmeta (npr. nabavka/izrada rekvizita, pomaže učitelju u realizaciji časa, vežba i igra se zajedno sa decom na času i dr.)

- promotivne akcije u saradnji sa lokalnom zajednicom, sportskim klubovima, školskim dispanzerom i dr.

- izrada zidnih novina, biltena, grafikona i dr.

- gostovanje sportista, lekara, psihologa, roditelja radi razmene iskustava,

- poseta sportskim klubovima, sokolskim i sportsko-rekreativnim društvima i dr.

NAPOMENA:

Koristiti literaturu koja je navedena u Posebnim osnovama za prvi razred i Priručniku - vodiču za učitelje za predmet Fizičko i zdravstveno vaspitanje.

GRAĐANSKO VASPITANJE

Opšti cilj predmeta Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima je podsticanje razvoja ličnosti i socijalnog saznanja kod učenika osnovne škole. Ovaj predmet treba da pruži mogućnost učenicima da postanu aktivni učesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne ličnosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja poštuje i sebe i druge.

CILJEVI I ISHODI PREDMETA GRAĐANSKO VASPITANJE ZA PRVI RAZRED OBAVEZNOG OBRAZOVANJA

PROSTOR, OPREMA I NASTAVNA SREDSTVA

Prostor i oprema koji dozvoljavaju raspored sedenja u krug.

Materijal potreban za realizaciju predmeta u prvom razredu: 30 listova papira A4 formata po učeniku, 2 komada kartončića u boji (veličine vizit karte) po učeniku, flomasteri i bojice za svakog učenika, selotejp, makaze.

Izrađeni su priručnici za nastavnike sa detaljno razrađenim načelima pristupa, predmetom i metodskim uputstvima za svaku jedinicu, koja je navedena u prilogu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Teorijski, predmet Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima je utemeljen na interakcionističkoj teoriji psihičkog razvoja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni činilac razvoja učenika.

Metodsku okosnicu predmeta čine interaktivne radionice sa fokusom na simboličkom izražavanju i razmeni u krug jer daju mogućnost učenicima da postanu svesni svojih unutrašnjih doživljaja. Bitne odrednice obrazovno-vaspitnog rada su:

- Iskustveno učenje, tj. uobličavanje i poimanje ličnih, autentičnih doživljaja učenika kroz razmenu u grupi, a ne prenošenje gotovih znanja, tuđih uvida. Nastavnik treba da naglasi da nema poželjnih, očekivanih ili tačnih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu.

- Igrovni kontekst koji pomaže učenicima da se opuste i oslobode da probaju različite vidove izražavanja i simbolizacije unutrašnjih iskustava, i da kroz igru istražuju raznovrsna, divergentna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju

Pri pravljenju pripreme za realizaciju vaspitnog rada sa grupom važno je voditi računa o nekoliko činioca koji su od suštinskog značaja za kvalitetnu i razvojno podsticajnu razmenu:

1. Jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se pridržavaju svi učesnici razmene. Budući da se radi o učenju kroz razmenu, ključan činilac uspešnosti razmene je kvalitet uzajamnog slušanja. Svaki učenik saopštavanjem drugima stiče više uvida u svoj unutrašnji doživljaj, ali zapravo, slušanjem tuđih iskustava ima priliku da sagleda svoj doživljaj u novom svetlu, da ga dogradi i obogati.

2. Raspored sedenja (po mogućstvu krug) koji omogućuje svim učesnicima razmene da vide jedni druge, okrenuti licem u lice.

3. Sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstiče i održava interesovanje i saznajnu motivaciju učenika. To se postiže dinamičnom smenom različitih vidova ekspresije (igre uloga, crtanje, pantomima, verbalni iskaz, igre pokreta itd.) i smenom igrovnih aktivnosti i razmene.

4. Optimalan broj učenika je od 10 do 15. Može se raditi i sa grupom do dvadesetoro učenika ali onda dolazi do slabljenja pažnje i motivisanosti za razmenu.

5. Nastava se izvodi po redosledu nastavnih jedinica (radionica) onako kako su date u priručnicima SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA 1.

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama niti porede. Problem može biti to što učenici žele da znaju koliko su dobri u određenoj aktivnosti, pokušavajući da pogode šta odrasli očekuju od njih. Zadatak nastavnika je da im jasno stavi na znanje da je svaka lična ekspresija podjednako dragocena, da istakne pozitivne potencijale u svakom od učesnika, dajući lični, konkretni podsticaj svakom učeniku. Najvažniji zadatak odraslog u procesu vaspitanja je da pomogne učenicima da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopouzdanje, i da osete da kroz proces razmene sa drugima obogaćuju svoju ličnost.

S tim u vezi, ovaj predmet traži da nastavnik bude spreman da podrži učenike kada im je teško da se izraze ili slušaju i otvoren da čuje i ono što nije u skladu sa njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Preduslov za rad na ovom predmetu je sposobnost nepristrasnog slušanja i uživljavanja (empatije) u ono što učenik oseća i želi bez uplitanja sopstvenih sudova, dijagnoza, analiza i saveta. Izražavanje empatije učeniku u upitnoj formi "Da li ti sad osećaš to i to zato što želiš to i to?" ima razvojni efekat jer pomaže učeniku da i sam postane svestan svojih osećanja i potreba, i čini ga otvorenijim za kontakt sa nastavnikom pa time i za vrednosti koje on želi da prenese učenicima.

Pošto je učenje po modelu važan oblik učenja socijalnog ponašanja, bitno je da nastavnik svojim ponašanjem, načinom rada i odnosom prema deci demonstrira vrednosti koje želi da njegovi učenici usvoje.

VERSKA NASTAVA

OPŠTI CILJEVI I ISHODI VERSKE NASTAVE

CILJEVI verske nastave jesu da se njome posvedoče sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i religijskih zajednica koje žive i deluju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti Crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Upoznavanje učenika sa verom i duhovnim iskustvima sopstvene, istorijski date Crkve ili verske zajednice treba da se ostvaruje u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.

ISHODI

Verska nastava će kod učenika:

- razviti otvorenost i odnos prema Bogu, drugačijem i savršenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugim ličnostima, prema ljudima kao bližnjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;

- razviti sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konačnom smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, o životu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu Božju i za sebe;

- razviti težnju ka odgovornom oblikovanju zajedničkog života sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i sopstvene Crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama drugačijim od sopstvene, ka iznalaženju ravnoteže između zajednice i vlastite ličnosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom i pre i posle svega sa Bogom;

- izgraditi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj žive, istorije čovečanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;

- izgraditi svest i uverenje da svet i život imaju večni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.

PRAVOSLAVNI KATIHIZIS (VERONAUKA)

CILJ nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u osovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži celovit pravoslavni pogled na svet i život, uvažavajući dve dimenzije: istorijski hrišćanski život (istorijsku realnost crkve) i eshatološki (budući) život (dimenziju idealnog). To znači da učenici sistemski upoznaju pravoslavnu veru u njenoj doktriniranoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri čemu se izlaganje hrišćanskog viđenja života i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom, tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama o svetu, kojim se nastoji pokazati da hrišćansko viđenje (liturgijsko, kao i podvižničko iskustvo Pravoslavne Crkve) obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Sve ovo sprovodi se kako na informativno-saznajnom tako i na doživljajnom i na delatnom planu, uz nastojanje da se doktrinirane postavke sprovedu u svim segmentima života (odnos sa Bogom, sa svetom, sa drugim ljudima i sa sobom).

ISHODI

Nastava pravoslavnog katihizisa (veronauke) kod učenika će:

- razviti otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugačijoj ličnosti u odnosu na nas, kao otvorenost i odnos prema drugom čoveku kao ikoni Božijoj, ličnosti, takođe, drugačijoj u odnosu na nas, te da se između ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (svest o zajednici);

- razviti sposobnost za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja čoveka i sveta, ljudskoj slobodi, životu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje i drugo, kao i odgovaranje na ova pitanja u svetlu pravoslavne hrišćanske vere i iskustva Crkve;

- izgraditi sposobnost dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovečanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva (pri čemu se ostvaruje komplementarnost sa drugim naukama);

- razviti sposobnost za odgovorno oblikovanje zajedničkog života sa drugima, za iznalaženje ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, za ostvarenje susreta sa svetom (sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svet, sa društvom, sa prirodom) i sa Bogom; najzad

- izgraditi uverenje da je svet i sve što je u njemu stvoreno za večnost, da su svi stvoreni da budu pričasnici večnog života, te da iz te perspektive kod učenika razvije sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja sopstvenog odnosa prema drugom čoveku kao neponovljivom biću i prema tvorevini Božijoj i izgradi spremnost na pokajanje.

Sadržaji nastave pravoslavnog katihizisa raspoređeni su po linearno-koncentričnom (simbiotičkom, spiralnom) principu. To znači da se u svakom razredu izabiraju određeni ranije uvedeni sadržaji, a zatim se u okviru svake teme, koje će se tokom date godine školovanja nizati u sukcesivnom sledu, vršiti aktivizacija prethodno stečenih znanja i formiranih umenja. Naravno, u svakom razredu uvode se i potpuno nove teme, koje će poslužiti kao oslonac za nadograđivanje znanja u narednim razredima. Sled tema je u nižim razredima silazni (descendentni), odnosno bazira se na izlaganju materije prema psihološkoj pristupačnosti, dok je u višim razredima osnovne škole ulazni (ascendentni), dakle temelji se na načelima teološke naučne sistematike.

CILJEVI I ISHODI PRAVOSLAVNOG KATIHIZISA (VERONAUKE) U PRVOM RAZREDU OSNOVNE ŠKOLE

CILJ

- Prihvatanje da je postojanje izraz zajedništva ličnosti, a da ličnost postoji samo u zajednici slobode sa drugom ličnošću.

ISHODI

Učenik će:

- uočiti da se kroz slobodni odnos ljubavi prema nekome ili nečemu taj neko ili nešto konkretizuje, odnosno da postaje za nas jedinstveno i neponovljivo;

- uočiti da ljubav čoveka prema drugim ljudima i prirodi njima daje neponovljivu vrednost i postojanje;

- uočiti da od onoga koga zavolimo zavisi i naše postojanje;

- prepoznati da je čovek ikona Božija upravo zbog toga što može da druga bića čini neponovljivim.

SADRŽAJI PROGRAMA

- Čovek je ikona Božija (čovek ima svojstvo da ljubavlju čini nešto da postoji, slično kao što to može Bog);

- Bog je zajednica ličnosti Oca i Sina i Svetog Duha (biće kao zajednica, kao ljubav);

- Čovek kao biće zajednice;

- Bog je iz ljubavi stvorio svet zajedno sa Sinom i Duhom;

- Isus Hristos je posrednik između Boga i stvorene prirode;

- Crkva je zajednica svih ljudi i cele prirode kroz Hrista sa Bogom;

- Pravoslavna ikonografija pokazuje svet i čoveka u zajednici s Bogom.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava pravoslavnog katihizisa u 1. i 2. razredu osnovne škole treba da bude priprema učenika da prihvate da je postojanje izraz zajednice, odnosno da je ličnost zajednica sa drugom ličnošću. Zato u nastavi treba koristiti ona dečja iskustva koja na ovo ukazuju. To se može ostvariti kroz priče, crteže koje će deca sama crtati i na kojima će uvek biti predstavljena bića u odnosu, tj. celina onoga što se crta (npr. roditelji, braća, sestre, kuća, dvorište sve zajedno; more i lađe na moru sa pticama i suncem itd. preko druženja i organizovanja takvih vrsta igara koje će ukazivati na zajednicu sa drugim kao osnovu postojanja). Da bi pri tom bila izbegnuta opasnost od shvatanja da svaka vrsta zajednice može biti osnov istinskog postojanja, treba uvek imati na umu i isticati liturgijsko iskustvo zajednice i liturgijsku strukturu koja je utemeljena na slobodi a ne na prirodnim nagonima.

Pojmove kao što su: Bog, ličnost, sloboda, ljubav, treba takođe, uvek tumačiti na osnovu iskustva zajedništva sa drugim čovekom, odnosno liturgijskog iskustva zajedništva. Kad govorimo o Bogu, sve treba tumačiti u okviru Liturgije, njene strukture i radnji koje se tamo odvijaju. Na taj način će se izbeći apstraktnost koja je strana deci ovog uzrasta i postići to da se Bog susreće i vidi kroz žive i konkretne članove Liturgije u jednom događaju, što je suština hrišćanskog učenja o ovaploćenju Boga Sina, o tome da je ličnost zajednica sa Bogom kao sa drugom ličnošću i da je sloboda ljubav prema drugoj ličnosti.

Konkretno u 1. razredu treba naglašavati:

- iskustvo ljubavi koje čini da svet koji nas okružuje ne bude masa, već da ga čine konkretna i neponovljiva bića. Primer za ovo dat je u priči Ljubav u udžbeniku: Episkop Ignjatije, Crkveni slovar, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2002. Slični primeri mogu se naći u knjizi Mali princ, Egziperija i u drugim sličnim knjigama, kao i u okviru neposrednih ljudskih iskustava;

- da biće sa kojim smo u zajednici ljubavi postaje izvor i našeg postojanja kao konkretne ličnosti. Primer za ovo dat je u priči Izvor našeg života u navedenom udžbeniku.

Teme: Čovek je ikona Božija i Bog je stvorio svet iz ljubavi treba objasniti na navedenom primeru iz priče Ljubav u navedenom udžbeniku. Učenicima treba pokazati da kad čovek nekog zavoli, odnosno kad ostvari zajednicu sa nekim, tada on za njega stvarno i postoji, odnosno kao da ga čovek svojom ljubavlju stvara i to kao konkretno i neponovljivo biće. Tu moć jedino imaju Bog i ljudi, s tom razlikom da jedino Bog može da stvara nešto iz nebića.

Teme: Hristos je posrednik između Boga i sveta i Crkva je zajednica prirode i ljudi kroz Hrista s Bogom treba, takođe, objasniti na osnovu iskustva ljubavi prema drugom biću. Kad čovek voli jedno biće, onda u njemu gleda i sva ostala. Bog Otac najviše voli svoga Sina, Isusa Hrista, i u njemu vidi sve ljude kao svoje sinove. Sve što bude postalo deo ove zajednice Boga Oca i Sina, Isusa Hrista, postaće drago i Bogu i postojaće večno. (Videti primer iz priče Darovanje u udžbeniku. To treba povezati sa događajem krštenja kojim ulazimo u Crkvu kao zajednicu Hrista sa Bogom Ocem, odnosno da se krštenjem konstituiše Crkva, zajednica sa Hristom, u kojoj postajemo sinovi Božiji i zato braća među sobom).

ISLAMSKA VJERONAUKA (ILMUDIN)

CILJ nastave islamske vjeronauke u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da pruži učeniku osnovni vernički pogled na svet, sa posebnim naglaskom na vernički praktični život, a takođe i budući večni život. To znači, da deca na primeren način njihovom uzrastu, upoznaju vlastitu veru u njenoj duhovnoj, moralnoj, socijalnoj, misionarskoj i drugim dimenzijama. Izlaganje verskog viđenja i postojanja sveta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama. Način pristupa je islamsko viđenje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativno - saznajno i doživljajno - delatno, s nastojanjem da se osnovne postavke sprovedu u svim segmentima života: odnos prema Bogu, prema svetu, prema drugim ljudima i odnos prema samom sebi.

ISHODI

Nastava islamskog vjeronauka kod učenika će:

- razviti svest o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavršenijim božijim stvorenjima;

- razviti sposobnost (na primeren način uzrastu učenika) za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i za razmišljanja o tim pitanjima u svetlu vere islama;

- razviti i izgraditi sposobnost dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovečanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima naučnog delovanja;

- razviti sposobnost za odgovorno oblikovanje zajedničkog života s drugim, za iznalaženje ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, za ostvarivanje susreta sa svetom (sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svet, s društvom, s prirodom) i s Bogom;

- izgraditi uverenje da je njegov život na ovom svetu samo priprema za večnost, da su svi stvoreni da budu sudionici večnog života, da se iz te perspektive kod učenika razvija sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja vlastitog odnosa prema drugom čoveku kao Božijem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.

CILJEVI I ISHODI ISLAMSKE VJERONAUKE-ILMUDIN U PRVOM RAZREDU OSNOVNE ŠKOLE

1. Osposobljavanje učenika da otpočne svaki svoj posao, onako kako propisi vjere nalažu i sa uspjehom ga okonča

Učenik će:

- naučiti kratku dovu za uspješan početak (rabbi jessir)

- upoznati se sa prvim riječima objave (Kur'ana)

2. Osposobljavanje učenika da prepozna osnovna načela svoje vjere i da zna cijeniti svoju vjeru i poštovati drugačije od sebe

Učenik će:

- naučiti naziv i značenje svoje vjere

- se upoznati sa simbolima vjere i njihovim izgledom

- se upoznati sa islamskim pozdravom i njegovim značenjem

- se upoznati sa načinom ophođenja prema pripadnicima drugih religija

- se upoznati sa mjestom koje islam daje porodici

- se upoznati sa značajem škole i njenom odgojno-obrazovnom ulogom

3. Upoznavanje učenika sa datumima rođenja i smrti Božijeg Poslanika, Njegovim životom i Njegovim odnosom prema djeci.

Učenik će:

- naučiti kad je rođen i u kakvoj sredini je živio Božiji Poslanik

- naučiti vrijednosti koje je Muhamed a.s. posebno isticao u toku svog života

- se upoznati kakav je bio odnos Božijeg Poslanika prema djeci (Njegovim unucima)

- se upoznati sa stavovima Božijeg Poslanika prema životu na ovome svijetu i njegovim odnosom prema smrti i vječnom životu (ahiretu)

4. Upoznavanje učenika sa najznačajnijim datumima koji se kod muslimana praznično obilježavaju.

Učenik će:

- naučiti koji su to najznačajniji praznici

- naučiti značenje ramazanskog i kurban bajrama

- se upoznati sa značajem hidžretske nove godine (muslimanske nove godine) i njenim osnovnim porukama

- naučiti nekoliko pobožnih pjesmica upovodu značajnih islamskih praznika

- se upoznati sa tradicionalnim porodičnim načinom obilježavanja islamskih praznika

5. Upoznavanje sa činjenicom da je Allah dž.š., Uzvišeni Gospodar svim narodima slao Poslanike koji su ih opominjali i podsticali na činjenje dobra.

Učenik će:

- saznati ko je bio Ibrahim a.s.

- saznati ko je bio Junus a.s.

- se upoznati sa imenima drugih poslanika

- se upoznati sa vrijednostima koje su svi Poslanici isticali

6. Upoznavanje učenika sa brojem Kur'anskog sura i važnošću svakodnevnog učenja Kur'ana.

Učenik će:

- se upoznati sa sadržajem i značenjem sure el-fatiha

- se upoznati sa sadržajem i značenjem sure ihlas

- se upoznati sa sadržajem i značenjem Kur'anskog poglavlja el-felek

- se upoznati sa sadržajem i značenjem poglavlja en-nas

SADRŽAJI:

UVOD (međusobno upoznavanje učenika i veroučitelja, upoznavanje sa sadržajima programa Islamske vjeronauke - Ilmudin)

RABBI JESIR, IKRE, SELAM

- učenje kratke dove (molitve) Rabbi jesir za uspešan početak;

- upoznavanje učenika sa prvim rečima objavljenim u Kur'anu (Ikre-uči);

- islamski pozdrav - selam

KO SAM - ŠTA SAM I MOJI PRIJATELJI

- naziv naše vere;

- izgled barjaka;

- aktivnost drugova.

JELO I PIĆE

- šta je muslimanu dozvoljeno a šta zabranjeno od hrane i pića

PORODICA

- članovi porodice, njihove aktivnosti i dužnosti jednih prema drugima

ŠKOLA I DECA

- obraditi kroz obradu pesmica "Azra ide u školu" i "Ajša i ptice"

BISMILA

- učenje bismile i osnovnih postulata vere islama kroz pitanja "zapamti" i "pronađi"

POZDRAV MIRA

- učenje islamskog pozdrava - selama i njegovo značenje

KELIME - I - ŠEHADET

- upoznavanje sa prvim stubom islama kojim se svedoči i očituje jednoća Stvoritelja i potvrđuje poslanstvo Muhameda a.s.

DESNA STRANA

- kroz pesmicu "Meho ljevatan" ukazati na prednost desne strane u životu vernika

MUSLIMANI I KNJIGA

- kroz priču "Knjiga pod jastukom" naglasiti poruku obaveznosti druženja sa knjigom

MUSLIMANSKI MUBAREK DANI

- prikazati Bajram kroz pesmicu i Bajramska ilahija

NA ULICI

- kroz ilustraciju prikazati lepu ulicu kao ogledalo njenih stanovnika i uz obradu pesme "Uljudno se ponašaj"

EZAN

- upoznavanje učenika sa istorijatom ezana (poziv na molitvu) i njegovim tekstom

EL-FATIHA

- učenje prve sure u Kur'anu i njenog značenja

ROĐENJE VEROVESNIKA MUHAMEDA A.S.

- upoznavanje učenika sa domovinom, porodicom i vremenom rođenja poslednjeg Božijeg poslanika Muhameda a.s.

SALAVATI I DOVA

- učenje salavata i dove za spas na ovom i budućem svetu

SURA EN-NAS

- učenje poslednje sure u Kur'anu i njeno značenje

BOŽIJI POSLANIK A.S. I UNUCI

- upoznavanje učenika sa odnosom Muhameda a.s. prema deci

KRAĐA I LAŽ

- ukazivanje na poroke kojih se vernik mora čuvati, kroz obradu priče "Ne uzimaj tuđe" i "Laž"

ALAH - SVEMOGUĆI STVORITELJ

- objasniti učenicima kroz priču "Sve je stvorio Alah" da je on Stvoritelj svega postojećeg, vidljivog i nevidljivog

SUBHANEKE

- učenje kratke dove sa kojom započinje svaki namaz (molitva)

SURA EL - IHLAS

- učenje kratke sure koja potvrđuje jedinstvo Stvoritelja

IBRAHIM A.S.

- upoznavanje učenika sa kratkim istorijatom jednog od odabranih Božjih poslanika

SURA EL - FELEK

- učenje sure u kojoj se od Alaha dž.š. traži zaštita i utočište od šejtana i njegovih sledbenika

JUNUS A.S.

- obrada priče o jednom od Božjih poslanika koja ukazuje na potrebu strpljivosti u teškim momentima

BUDUĆNOST ZNA SAMO ALAH DŽ.Š.

- upoznavanje učenika kroz priču "Ako Bog da" da svaki ishod posla, pored uloženog truda, zavisi od volje Božje

ZDRAVLJE JE BOGATSTVO

- kroz priču "Šta je najvažnije" i pesmicu "Zdrava djeca" ukazati na važnost zdravlja i njegovog čuvanja

ABDEST

- higijena kao sastavni deo vere i način obavljanja obdesta (verskog pranja) pre namaza

SURA LEHEĐ

- učenje jedne od poslednjih kur'anskih sura i njeno značenje

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Verska nastava je zajedničko djelo veroučitelja i učenika. Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav način saznanja ima svoj red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primjena i provjeravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makro struktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikro strukturu. Tako, na primjer: način saznanja poseduje sledeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje. Treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinca, a takođe u okviru časa na kojem se obrađuju novi sadržaji, vrši se primena i ponavljanje obrađenog gradiva.

Imajući na umu gore istaknuto, čas veronauke bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa i posebno osvetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja, prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja, gde se zapravo objašnjava učeniku šta to znači da smo "Božija stvorenja", ističući kada se to i kako dogodilo. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o namazu - molitvi (zašto i kako). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dečije iskustvo se oslanjaju na slovo Kur'ana i na učenički vlastiti doživljaj.

KATOLIČKI VJERONAUK

CILJ nastave katoličkog vjeronauka u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži cjeloviti vjernički pogled na svijet i život s posebnim naglaskom na dvije dimenzije: istorijska realnost crkve - vjernički praktični život i eshatološka dimenzija, odnosno vječni život. To znači da djeca, na primjeren način njihovom uzrastu, upoznavaju vlastitu vjeru u doktrinarnoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji pri čemu se izlaganje vjerskoga viđenja i postojanja svijeta obavlja u veoma otvorenom i tolerantnom dijalogu s ostalim naukama i teorijama. Način pristupa je kršćansko viđenje (liturgijsko kao osobito doživljavanje vere) koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativno-saznajno i doživljajno-djelatno s nastojanjem da se doktrinarne postavke sprovedu u svim segmentima života: odnos s Bogom, sa svijetom, s drugim ljudima i sa sobom. Znači cilj je vjeronauka informativno-formativni pristup vjeri i izgradnja pogleda na svijet kroz prizmu vlastitog verovanja maksimalno poštujući sve navedene datosti.

ISHODI

Nastava katoličkog vjeronauka kod učenika će:

- razviti otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugačijoj Osobi u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom čovjeku kao slici Božjoj, osobi takođe drugačijoj u odnosu na nas, kao i da se između ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (saznavanje zajednice);

- razviti sposobnost (na uzrastu učenika primeren način) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem smislu postojanja čovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje i dr., kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svjetlu vjere a na temelju iskustva Crkve;

- izgraditi i razviti sposobnost dubljeg razumijevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovječanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva (pri čemu se ostvaruje komplementarnost s drugim naukama);

- razviti sposobnost za odgovorno oblikovanje zajedničkog života s drugim, u iznalaženju ravnoteže između vlastite osobe i zajednice, u ostvarivanju susreta sa svijetom (sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svijet, s društvom, s prirodom) i s Bogom;

- izgraditi uvjerenje da je svijet i sve što je u njemu, stvoren za vječnost, da su svi stvoreni da budu sudionici vječnog života, te da se iz te perspektive kod učenika razvije sposobnost razumijevanja, preispitivanja i vrednovanja vlastitog odnosa prema drugom čovjeku kao neponovljivom biću prema stvorenju Božjem i izgradi spremnost za pokajanje.

CILJEVI I ISHODI KATOLIČKOG VJERONAUKA U PRVOM RAZREDU OSNOVNE ŠKOLE

1. Upoznavanje Boga Oca, njegove ljubavi, da sebe, roditelje i ovaj divni svijet shvati kao Božji dar.

2. Upoznavanje Isusa Krista, onoga koga nam je Otac poslao kao znak svoje najveće ljubavi.

Učenik će:

- razumjeti i prihvatiti stav da smo djeca Božja i da nas Otac nebeski voli;

- razumjeti i prihvatiti stav da nas Bog tako ljubi da je Isus Krist postao naš brat;

- razumjeti i prihvatiti potrebe i želje da bismo bili Isusova braća, da se moramo međusobno voljeti i tako slijediti Njegovu nauku;

- razumjeti i prakticiranje uzajamne ljubavi koja zahtjeva da se naučimo i odricati i činiti dobro drugima;

- razviti osjećaje da su molitve i bogoslužje načini susretanja s onim što smo učili o Bogu i da bude izgrađena potreba za tim;

- spoznati da su njegovi drugovi i pripadnici drugih crkava, vjera, da ima i onih koji ne vjeruju, ali je važno da je naučio živjeti, poštivati i voljeti sve svoje drugove kao braću.

SADRŽAJI:

UVOD

- Međusobno upoznavanje učenika i veroučitelja i upoznavanje sa sadržajima programa katoličkog vjeronauka

MI SMO DJECA BOŽIJA I OTAC NEBESKI NAS VOLI

- Dar smo nebeskog Oca (hvala za roditelje, braću i prijatelje);

- Nebeski nas Otac voli (hvala što me voli);

- Nebeski Otac je dobar (razvijanje ljubavi prema Ocu Nebeskom jer je prema meni dobar);

- Nebeski Otac sve zna (razvijanje osećanja divljenja jer Otac Nebeski sve zna);

- Nebeski Otac sve može (razvijanje osećanja radosti jer Nebeski Otac sve može);

- Nebeski Otac je stvorio i nevidljivi svet (negovanje osećanja kako nam je dobro što je nebeski Otac najbogatiji);

- Nebeski Otac se brine za svijet (razvijanje zahvalnosti prema Bogu što se brine za nas);

- Svi su ljudi djeca Božija i zato su braća (upoznati decu sa činjenicom da su svi ljudi djeca Božja i zato su braća, razvijati svest o važnosti suživota i tolerancije).

BOG NAS TAKO LJUBI DA JE ISUS KRIST POSTAO NAŠ BRAT

- Nebeski otac nam je poslao svoga sina (razvijanje radosti što mi je Isus brat);

- Iščekivani Božji Sin (razvijanje ljubavi prema Mariji jer je Isusova majka);

- Isusovo rođenje - slavimo zajedno svi kršćani (razvijanje zahvalnosti Bogu za tu ljubav, što je postao nama sličan);

- Isusovi prvi gosti (razvijanje osećanja svesti da ću i ja biti Isusov gost pohod pastira i mudraca);

- Svetkujemo Božić (upoznati vlastiti način slavljenja kao načine drugih, Bog nas je darivao i mi ćemo jedni druge).

DA BISMO BILI ISUSOVA BRAĆA MORAMO SE VOLETI MEĐUSOBNO I SLIJEDITI NJEGOVU NAUKU

- Isus nas uči: ljubimo jedni druge u kući (navikavanje na pomaganje roditeljima);

- Isus nas uči: ljubimo svoje bližnje (pomagaću drugovima u školi);

- Isus nas uči: ljubimo jedni druge (pomoći ću svojim sudrugovima);

- Upoznati Isusa onako kako ga prihvataju i svi ostali ljudi (Isus je osoba značajna za čovječanstvo, šta Kuran časni govori o Isusu);

- Isus nas uči da se u ljubavi nalazimo (razvijanje navike pjevanja u crkvi).

UZAJAMNA LJUBAV ZAHTEVA DA SE NAUČIMO I ODRICATI I ČINITI DOBRO DRUGIMA - ISUS JE OTKUPITELJ

- Isus je ljubav trpio (razvijanje čvrstine - ako me nešto boli, neću se odmah tužiti);

- Isus prikazuje svoje trpljenje Ocu (razvijanje čvrstine - svoje trpljenje ću sjediniti s Isusovim);

- Otac je uskrisio Isusa (razvijanje vere da Otac daje život i smrt);

- Isus je živ (razvijanje vere u živoga Isusa);

- Proslavljeni Isus (razvijanje vere u Božje pravoslavljeno kraljevstvo);

- Među nama je Duh Sveti (razvijanje osećanja radosti što mi Duh pomaže doći k Ocu);

- Isus među nama živi (razvijanje pouzdanja u Isusa, Isus i djeca.

MOLITVA I BOGOSLUŽJE JE NAČIN SUSRETANJA S ONIM ŠTO SMO UČILI O BOGU

- S Isusom zajedno razgovaram s Ocem (razvijanje osećanja zadovoljstva što mogu razgovarati s Nebeskim Ocem);

- U gostima kod Isusa (razvijanje navike redovnog pohađanja svete mise);

- Molitva kod drugih crkava i vjera (razvijanje svijesti da svaki čovjek moli po svojoj savesti pravilno, zajednička molitva Oče naš, molitva Islama).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavni sadržaj slijedi liturgijsku - crkvenu godinu. Kroz pripremu i slavlje velikih crkvenih blagdana upoznaje se i njihov sadržaj i njihova poruka. Tako se na najlakši i djeci pristupačan način prenosi i sadržaj i život jedne krišćanske zajednice čiji član postaje učenik.

Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka prvog razreda osnovne škole su one vjerske istine koje se kroz jednu liturgijsku godinu i slave i događaju.

Vjerska nastava je zajedničko djelo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primena i provjeravanje, sređivanje (sistematizacija). To je makro struktura ovakvog načina saznanja. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju strukturu. Tako na primjer: način saznanja posjeduje slijedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, tačni i netačni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... Ili, sadržaj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanja cilja, rješavanje problema, zadataka, upoznavanje prilika i uvježbavanje. Kod saznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru časa na kome se obrađuju novi nastavni sadržaji vrši se primjena, ponavljanje i vrednovanje obrađenog gradiva.

Imajući na umu gore istaknuto, čas vjeronauka bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja prethodnog časa, i posebno osvetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja (šta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. prvi razred, prvi čas), gde se objašnjava učeniku, šta to znači da "smo darovi Nebeskoga Oca", ističući kada se to dogodilo i kako. Zaključci se mogu istaći na tabli. Posle ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o krštenju (šta?, kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dječje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i tekst Svetog Pisma.

EVANGELIČKO-LUTERANSKI VJERONAUK SLOVAČKE EVANGELIČKE CRKVE A.V.

CILJ nastave vjeronauka u osnovnom vaspitanju i obrazovanju jeste da pruži celovit vernički pogled na svet i život s posebnim naglaskom na dve dimenzije: istorijska realnost crkve - vernički praktični život i eshatološka dimenzija, odnosno večni život. To znači da deca, na primeren način njihovom uzrastu, upoznavaju vlastitu veru u doktrinarnoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji pri čemu se izlaganje verskog viđenja i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom i tolerantnom dijalogu s ostalim naukama i teorijama. Način pristupa je hrišćansko viđenje (liturgijsko kao posebno doživljavanje vere) koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativno-saznajno i doživljajno-delatno s nastojanjem da se doktrinarne postavke sprovedu u svim segmentima života: odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom. Znači cilj je vjeronauka informativno-formativni pristup veri i izgradnja pogleda na svet kroz prizmu vlastitog verovanja maksimalno poštujući sve navedene datosti.

ISHODI

Nastava evangeličko-luteranskog vjeronauka, slovačke evangeličke crkve a.v. kod učenika će:

- razviti otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugačijoj Osobi u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom čoveku kao slici Božjoj, osobi takođe drugačijoj u odnosu na nas, kao i da se između ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (saznavanje zajednice),

- razviti sposobnost (na uzrastu učenika primeren način) za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje i dr., kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svetlu vere a na temelju iskustva Crkve;

- izgraditi i razviti sposobnost dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovečanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva (pri čemu se ostvaruje komplementarnost s drugim naukama);

- razviti sposobnost za odgovorno oblikovanje zajedničkog života s drugim, u iznalaženju ravnoteže između vlastite osobe i zajednice, u ostvarivanju susreta sa svetom (sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svet, s društvom, s prirodom) i s Bogom;

- izgraditi uverenje da je svet i sve što je u njemu, stvoren za večnost, da su svi stvoreni da budu sudionici večnog života, te da se iz te perspektive kod učenika razvije sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja vlastitog odnosa prema drugom čoveku kao neponovljivom biću prema stvorenju Božjem i izgradi spremnost za pokajanje.

CILJEVI I ISHODI VERSKE NASTAVE EVANGELIČKO-LUTERANSKOG VJERONAUKA SLOVAČKO EVANGELISTIČKE CRKVE A.V. U PRVOM RAZREDU OSNOVNE ŠKOLE

1. Približavanje deci radosne vesti Božije reči i Božije istine. Shvatanje Božije ljubavi u smislu Božije reči i usmeravanje ka poštovanju i uvažavanju Božijeg autoriteta.

Učenik će saznati:

- da je Bog veliki i svemoćan;

- da je na početku svega bio Bog;

- da sve što je Bog stvorio je dobro;

- da je naš život poklon od Boga;

- da nam je Bog poverio da brinemo o našoj planeti;

- da greh koda odnos Bog-čovek i čovek-čovek;

- da se greh rađa u ljudskom srcu i ima tendenciju da raste;

- da greh ne predstavljaju samo naši postupci, već i misli;

- da Bog voli ljude, ali kažnjava greh;

- da Bog ispunjava svoja obećanja;

- da je Bogu svaki čovek značajan;

- da je Isus došao za svakoga;

- da je Isus i njegov prijatelj;

- da Isus zove svakog da ga sledimo;

- da može imati poverenja u Isusa;

- da Isus ima moć nad prirodom, nad bolešću i nad smrću;

- da može izraziti zahvalnost Bogu;

- da istinski simbol Uskrsa je Isusov krst;

- da vera u Isusa spaja ljude.

SADRŽAJI:

UVOD

- Međusobno upoznavanje učenika i veroučitelja, upoznavanje sa sadržajima programa ovog razreda

KO JE BOG? GOSPOD KOJI JE SVE STVORIO

- Bog je stvorio ceo svet

- Bog je stvorio i nas

PORODICA JE BOŽJI POKLON

- Moji roditelji

- Moja porodica

BIBLIJA

- Biblija - susret sa Bogom

- Biblija - Sveto pismo

- Božja reč - Biblija nas vodi

MOLITVA

- Šta je to molitva, kako se molimo

- Kada i gde se molimo

- Za šta i za koga se molimo

KO JE ISUS KRIST

- Božić - praznik Božje ljubavi

- Božje javljanje Mariji, rođenje Isusovo

- Tri kralja

- Isusa donose roditelji u hram.

ISUS MOJ PRIJATELJ

- Isus - prijatelj dece

- Isus - gospodar prirode na moru

- Isus - brine o nama, Isus štiti narod

- Isus i gospodar nad bolešću, Isus gospodar nad smrću

ISUS JE SPASITELJ

- Zašto slavimo Uskrs

- Isus se rastaje od učenika

- Raspeće

- Isus živi - odlazak kod svog Oca

ISUS ŠALJE POMOĆNIKA

- Duh Sveti - naš Učitelj i Pomoćnik

- Prvi hrišćani - i ja sam hrišćanin

BOG TVORAC

- Greh dolazi na svet - Adam i Eva u raju

- Smrt dolazi na svet - Kajin i Avelj

BOG SUDI NOVI POČETAK

- Potop - poslušnost Naja

- Duga - znak novog početka

- Vavilonski toranj - Bog kažnjava

POSLUŠNOST - PREVARA - POKAJANJE

- Bog zove Avrama - Avramova poslušnost

- Bog ispunjava svoje obećanje - rođenje Izava

- Avramova vera

- Jakov prevari oca Izava

- Jakov odlazi od kuće - težak život, bogatstvo, pokajanje

- Povratak i pomirenje sa bratom

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Verska nastava je zajedničko delo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primena i proveravanje, sređivanje. To je makro struktura ovakvog načina saznavanja. Međutim, i ovi delovi imaju svoju mikro strukturu. Tako na primer: način saznanja poseduje sledeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, izravni i neispravni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... Ili, sadržaj primene ima ove delove: problem, postavljanje cilja, rešavanje problema, zadatak, upoznavanje prilika i uvežbavanje. Kod saznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru časa na kome se obrađuju novi nastavni sadržaji vrši se primena, ponavljanje i vrednovanje obrađenog gradiva.

Imajući na umu gore istaknuto, svaki čas vjeronauka trebalo bi da izgleda ovako: kratko ponavljanje sadržaja prethodnog časa, i posebno osvetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja (šta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. "smo darovi Nebeskoga Oca", ističući kada se to dogodilo i kako. Zaključci se mogu istaći na tabli. Posle ovoga poznati sadržaji se produbljuju, uče, tj. razgovara se o krštenju (šta?, kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dečje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i tekst Svetog Pisma.

VERSKO VASPITANJE REFORMATSKE HRIŠĆANSKE CRKVE

CILJ nastave vjeronauka u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži celoviti vernički pogled na svet i život s posebnim naglaskom na dve dimenzije: istorijska realnost crkve - vernički praktični život i eshatološka dimenzija, odnosno večni život. To znači da deca primereno njihovom uzrastu, upoznaju vlastitu veru u doktrinarnoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji pri čemu se izlaganje verskog viđenja i postojanja sveta obavlja u veoma otvorenom i tolerantnom dijalogu s ostalim naukama i teorijama. Način pristupa je hrišćansko viđenje (liturgijsko kao posebno doživljavanje vere) koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Upoznavanje je istovremeno informativno-saznajno i doživljajno-delatno s nastojanjem da se doktrinarne postavke sprovedu u svim segmentima života: odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom. Znači cilj je vjeronauka informativno-formativni pristup vjeri i izgradnja pogleda na svet kroz prizmu vlastitog verovanja maksimalno poštujući sve navedene datosti.

ISHODI

Nastava verskog vaspitanja reformatske hrišćanske crkve kod učenika će:

- razviti otvorenost i odnos prema Bogu kao drugoj i drugačijoj Osobi u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugom čoveku kao slici Božjoj, osobi takođe drugačijoj u odnosu na nas, kao i da se između ove dve relacije ostvari uzajamno zavisna veza (saznavanje zajednice),

- razviti sposobnost (na uzrastu učenika primeren način) za postavljanje pitanja o celini i najdubljem smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, fenomenu smrti, odnosu sa prirodom koja nas okružuje i dr., kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svetlu vere a na temelju iskustva Crkve;

- izgraditi i razviti sposobnost dubljeg razumevanja i vrednovanja kulture i civilizacije u kojoj žive, uspona i padova u istoriji čovečanstva, kao i dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva (pri čemu se ostvaruje komplementarnost s drugim naukama);

- razviti sposobnost za odgovorno oblikovanje zajedničkog života s drugim, u iznalaženju ravnoteže između vlastite osobe i zajednice, u ostvarivanju susreta sa svetom (sa ljudima različitih kultura, religija i pogleda na svet, s društvom, s prirodom) i s Bogom;

- izgraditi uverenje da je svet i sve što je u njemu, stvoren za večnost, da su svi stvoreni da budu sudionici večnoga života, te da se iz te perspektive kod učenika razvije sposobnost razumevanja, preispitivanja i vrednovanja vlastitog odnosa prema drugom čoveku kao neponovljivom biću prema stvorenju Božjem i izgradi spremnost za pokajanje.

CILJEVI I ISHODI VERSKOG VASPITANJA REFORMATSKE HRIŠĆANSKE CRKVE U SRBIJI - CRNOJ GORI - VOJVODINI U PRVOM RAZREDU OSNOVNE ŠKOLE

1. Sticanje osnovnog znanja o Bogu, grehu, milosti, Božjoj kazni.

Učenik će:

- steći predstavu o Bogu na osnovu Biblijskog teksta;

- prepoznati Božje delo u svemu što je stvoreno;

- prepoznati Božju brigu i ljubav prema svakom stvorenju, čoveku;

- shvatiti da postoje vrednosti koje su dostupne ne samo preko intelekta, nego i preko verovanja.

2. Sticanje osnovnih pojmova o značenju Biblije i prihvatanje Biblije kao osnove vere.

Učenik će:

- shvatiti da je Biblija najvažnija knjiga za sve hrišćane i da je najvažniji izvor odgovora za sva životna pitanja.

3. Sticanje znanja o grehu i veru putem biblijskih priča i prepoznavanje Božjeg puta izbavljenja i spasenja.

Učenik će:

- obogatiti svoja znanja o odnosu: grešnik-vera-spasenje;

- prepoznati istinu kroz veru u Boga: živeće pod Njegovom večnom zaštitom.

4. Saznavanje ko je Isus Hrist i razumevanje da je slanje Izbavitelja od strane Boga potvrda Njegove ljubavi prema čoveku.

Učenik će:

- prepoznati ljubav Božiju prema njemu lično u liku Isusa Hrista.

SADRŽAJI:

UVOD

- Međusobno upoznavanje učenika i veroučitelja, upoznavanje sa sadržajima programa ovog razreda

KO JE BOG? GOSPOD KOJI JE SVE STVORIO

- Bog je stvorio ceo svet

- Bog je stvorio i nas

PORODICA JE BOŽJI POKLON

- Moji roditelji

- Moja porodica

BIBLIJA

- Biblija - susret sa Bogom

- Biblija - sveto pismo

- Božja reč - Biblija nas vodi

MOLITVA

- Šta je to molitva, kako se molimo

- Kada i gde se molimo

- Za šta i za koga se molimo

KO JE ISUS KRIST

- Božić - praznik Božje ljubavi

- Božje javljanje Mariji, rođenje Isusovo

- Tri kralja

- Isusa donose roditelji u hram.

ISUS MOJ PRIJATELJ

- Isus - prijatelj dece

- Isus - gospodar prirode na moru

- Isus - brine o nama, Isus štiti narod

- Isus gospodar nad bolešću, Isus gospodar nad smrću

ISUS JE SPASITELJ

- Zašto slavimo Uskrs

- Isus se rastaje od učenika

- Raspeće

- Isus živi - odlazak kod svog Oca

ISUS ŠALJE POMOĆNIKA

- Duh Sveti - naš Učitelj i Pomoćnik

- Prvi hrišćanin - i ja sam hrišćanin

BOG TVORAC

- Greh dolazi na svet - Adam i Eva u raju

- Smrt dolazi na svet - Kajin i Avelj

BOG SUDI NOVI POČETAK

- Potop - poslušnost Naja

- Duga - znak novog početka

- Vavilonski toranj - Bog kažnjava

POSLUŠNOST - PREVARA - POKAJANJE

- Bog zove Avrama - Avramova poslušnost

- Bog ispunjava svoje obećanje - rođenje Izava

- Avramova vera

- Jakov prevari oca Izava

- Jakov odlazi od kuće - težak život, bogatstvo, pokajanje

- Povratak i pomirenje sa bratom

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Verska nastava je zajedničko delo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primenu. Ovakav način saznanja ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja, ponavljanje, primena i proveravanje, sređivanje. To je makro struktura ovakvog načina saznavanja. Međutim, i ovi delovi imaju svoju mikro strukturu. Tako na primer: način saznanja poseduje sledeće stupnjeve: postavljanje cilja, motivisanje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, tačni i netačni dokazi, formulisanje zapamćenih činjenica... Ili, sadržaj primene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja, rešavanje problema, zadatak, upoznavanje prilika i uvežbavanje. Kod saznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru časa pod kojim se obrađuju novi nastavni sadržaji vrši se primena, ponavljanje i vrednovanje obrađenog gradiva.

Imajući na umu gore istaknuto, svaki čas vjeronauka bi trebalo izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja prethodnog časa, i posebno osvetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktuelni čas. Nakon postavljanja cilja (šta? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. "smo darovi Nebeskoga Oca", ističući kada se to dogodilo i kako. Zaključci se mogu istaći na tabli. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o krštenju (šta?, kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa vaspitnim ciljem, mora naći svoju primenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva saznanja i dečje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i tekst Svetog Pisma.

HRIŠĆANSKA ETIKA EVANGELISTIČKE HRIŠĆANSKE CRKVE A.V.

CILJ veronauke je upoznati decu sa Bogom čija je suština ljubav. Naučiti ih da na osnovu vere uvide svoj položaj u svetu, u svojoj sredini, u crkvi u porodici; da nalaze odgovore na svoja pitanja koja se tiču postojanja. Odakle smo, kuda idemo? Naučiti ih kako da se ponašaju sa drugim ljudima, da prihvataju raznolikosti i da daruju svoju unutrašnju vrednost kroz ljubav.

ISHODI

Nastava veronauka evangeličke hrišćanske crkve A.V. će:

- kod učenika razviti veru i ljubav prema svim ljudima;

- kod učenika razviti brigu za bližnje, druga i bolesne;

- kod učenika razviti potrebu da postanu vredni ljudi našeg društva koji nose unutrašnje blago u svojoj veri i ljubavi prema svim ljudima;

- upoznati učenike sa osnovama hrišćanskog učenja;

- upoznati učenike da je u duhu reformacije crkvi stalno potrebna reforma.

CILJEVI I ISHODI VERSKE NASTAVE EVANGELIČKE HRIŠĆANSKE CRKVE A.V. U SRBIJI-VOJVODINI U PRVOM RAZREDU OSNOVNE ŠKOLE

1. Upoznavanje dece sa Bogom-Stvoriteljem, razumevanje i sposobnost prihvatanja Božje ljubavi kroz novostečeno znanje iz veronauke, kroz svakodnevne situacije i sopstvena iskustva.

Učenik će:

- steći osnovna znanja o Bogu, kao Tvorcu sveta čija je suština - ljubav;

- prepoznati Božje delo u prirodi i ljudima tj. u njima samima;

- prepoznati časove veronauke kao mogućnost da na njima zajedno i bolje upoznaju nebeskog Oca;

- uočiti vezu sa Bogom svakodnevnim situacijama i primerima iz života (mogućnost da dete iskaže zahvalnost za roditeljsku ljubav, za ljubav majke na nekoj crkvenoj priredbi, npr. za Dan majki);

- prepoznati Božju brigu za čoveka;

- uočiti potrebu da i on o nekome brine;

- uvideti na osnovu naučenog svoj položaj u svetu, crkvi, porodici;

- se izgrađivati u veri kroz odnos greha i kazne;

2. Upoznavanje sa Biblijom (Svetim pismom)

Učenik će:

- steći osnovne pojmove o poreklu i značenju Biblije i njenim najosnovnijim delovima;

- razumeti da je Biblija najvažnija knjiga za učitelja, njih same i svakog vernika;

- steći naviku da koristi Bibliju kao nepresušan izvor odgovora na sva njihova životna pitanja;

3. Prepoznavanje vere kao jedinog puta u spasenje

Učenik će:

- upoznati priču o Noju i Potopu iz Biblije i bogatiće svoje znanje;

- uočiti osobine Noja koje ga poistovećuju sa ostalima i osobine koje ga od ostalih odvajaju (odnos: grešnik-vera-spasenje);

- prepoznati put za izbavljenje svakoga;

- prepoznati zlatno pravilo: "Ko veruje, živeće!"

4. Prepoznavanje Isusa Hrista kao Izbavitelja

Učenik će:

- znati ko je Isus Hrist;

- prepoznati Božju ljubav u liku i ulozi Izbavitelja;

- razviti stavove o potrebi pokajanja na osnovu životnih situacija i ličnih primera;

- razviti stav o mogućnosti i potrebi opraštanja;

- uočiti da je rođenje Izbavitelja Isusa Hrista najveći poklon koji čovek može da dobije;

- razviti osećaj potrebe humanosti, saosećanja i pažnje prema starima i bolesnima;

- razviti muzičke i manuelne sposobnosti učenjem božićnih pesmica i izradom božićnih poklona

5. Korišćenje molitve kao razgovora s Bogom.

Učenik će:

- prepoznati potrebu molitve i njene svrhe;

- prepoznati molitvu kao put opštenja sa Bogom;

- naučiti da je molitva sveprisutni deo njegovog života;

- znati određene molitvene sadržaje prihvaćene unutar crkvene zajednice kao putokaz za razumevanje i upotrebu molitve u svome životu;

- koristiti molitvu kojoj nas je naučio Isus Hrist - "Oče naš".

6. Razumevanje posta - telesnog i duhovnog.

Učenik će:

- upoznati prikaz biblijskog značaja posta (primeri iz Starog zaveta - četrdesetodnevni post Mojsijev na Sinaju i primeri iz Novog zaveta - četrdesetodnevni post Isusa Hrista);

- razumeti važnost posta;

- uočiti prednost duhovnog nad telesnim postom.

7. Razumevanje Uskrsa

Učenik će:

- se upoznati sa biblijskom temom Uskrsa;

- razumeti razloge Isusove smrti, u krstu će videti simbol kraja, ali i početka nade;

- prepoznati ulogu Izbavitelja - na sebe je uzeo grehove sveta;

- prepoznati bezgraničnu Božju ljubav prema ljudima i njegovu moć;

- uočiti ljudske osobine: nevernost, pohlepu za novcem, zavist s jedne strane i sposobnost opraštanja s druge strane;

- potvrditi ranije stečeni stav da je vera jedini put u spasenje i večni život;

- prepoznati Isusovu žrtvu i u odnosu prema njima samima;

- shvatiti značaj i važnost Uskrsa - "Ja sam uskrsenje i život, koji veruje mene, ako i umre živeće".

8. Prihvatanje crkve kao Božje kuće

Učenik će:

- prihvatiti crkvu kao Božju kuću čiji su oni neizostavni deo;

- se upoznati sa crkvenim predmetima i njihovim značenjem, svrhom;

- učiti da se ponaša u crkvi u skladu sa crkvenim običajima;

- aktivno učestvovati na božjim službama i crkvenim svečanostima primenjujući stečeno znanje (npr. pesme, prepoznavati razne parabole iz Biblije...);

- se osećati ravnopravnim i važnim članom njegove crkvene zajednice.

9. Osposobljavanje za bolje razumevanje verske tematike, za samostalno snalaženje u ovoj oblasti i za iskazivanje stečenog znanja.

Učenik će:

- koristiti osnovne izvore informisanja: udžbenik, Bibliju (za decu), razne knjige, TV, video...;

- tražiti pomoć pri teškoćama u učenju;

- pokušati da sam formuliše svoje stavove;

- izvoditi istraživačke zadatke kako bi primere iz ličnog života ili neposrednog okruženja primenili na novostečeno znanje;

- razviti poverenje u sebe i svoje sposobnosti igrajući se kvizova i zabavno-poučnih igara sa verskom tematikom.

10. Razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i okruženju.

Učenik će:

- upražnjavati svoje obaveze - potrebe kojima ga uči Biblija (molitve, pomoć drugima, nesebičnost...);

- se truditi da neguje sve pozitivne osobine i bude uvek bolji član zajednice kojoj pripada i društva u celini.

SADRŽAJI:

UVOD

- Međusobno upoznavanje učenika i veroučitelja, upoznavanje sa sadržajima rada u ovoj školskoj godini.

O BOGU

- O Bogu (prikazati Boga kao Stvoritelja. Čovek i lepa priroda su njegovi)

- Bog je Stvoritelj (stvorio je mene, voli me, brine se o meni)

- Kako možemo upoznati Boga (iz Njegovih reči - Sveto Pismo, iz raznih događaja, iz savesti, primeri iz života)

- Prvi greh (šta je greh? ko je grešan? šta o tome kaže Bog)

- Kazna (za ženu, čoveka, za sve ljude)

- Noje i potop (vera je put za spasenje)

IZBAVITELJ ISUS HRISTOS

- Ko je Ivan Krstitelj (Bog je poslao Izbavitelja za sve nas)

- Pokajanje (šta je pokajanje)

- Način pokajanja (reći i tražiti oproštaj - od Boga - od ljudi)

- Rođenje Isusa (gde, kada, zašto?)

- Prvi učesnici Božićne radosti (ko su bili)

- Mudraci od Istoka (dolazak, pokloni, zašto baš takvi pokloni)

MOLITVA

- šta je molitva;

- kako i kad se molimo;

- jutarnja molitva;

- večernja molitva

VERA

- Abram (šta je vera)

- Bog iskušava veru (prava vera se poznaje iskušavanjem)

- Poverenje u Boga (ko veruje živeće)

POST

- šta je post?

- šta je post u jelu i piću?

- šta je post u smislu duhovnom?

USKRS

- Isus dolazi u Jerusalim i umire (zašto je umro)

- Vaskrsenje Isusa Hrista (šta je vaskrsenje)

MAJKA

- Majka - ljubav - Bog (na primeru majke pokazati na Božju ljubav)

CRKVA

- šta je crkva, izgled, zašto ima toranj, oltar?

- kad idemo u crkvu i zašto?

- kako se ponašati u crkvi?

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Veronauka ima tri segmenta i kroz njih deci treba prikazati ovaj predmet.

1. Poruka o Bogu Ocu - slika roditelja

2. Isus naš prijatelj i pomoćnik - dete zavisi od pomoći i ljubavi

3. Vera u stvorenje - okolina je Božja

- Dete kao Božje stvorenje treba poštovati i prihvatiti njegove sposobnosti, mogućnosti i nemogućnosti. Na času treba poštovati ličnost deteta.

- Šta čas treba da sadrži:

- Na početku časa napraviti most između svakodnevnice deteta i sveta biblijskih pripovedaka;

- Cilj časa mora da bude jasan, teološki i pedagoški ispravan i istinit;

- Biblijske pripovetke prikazati na jednostavan način, primenjujući princip očiglednosti;

- Jezik mora da bude jednostavan i prilagođen uzrastu učenika.

- Čas treba završiti pesmicom, kao odgovor za ono šo se na času radilo.

VERONAUKA - JUDIZAM

CILJ nastave veronauka - judizam je da Jevrejska zajednica u Srbiji i Crnoj Gori očuva i ostvari kontinuitet bogatog, tri hiljade godina starog istorijskog, kulturološkog, tradicionalnog i verskog nasleđa. U cilju ostvarivanja kontinuiteta, buđenja i jačanja jevrejskog identiteta, pored saznanja o osnovnim principima Judaizma, deci treba preneti i saznanje o bogatoj ali i tragičnoj istoriji naroda kome pripadaju.

ISHODI

Nastav veronauka - judizam učenike će:

- upoznati sa osnovnim principima i zakonima Tore, verskim ritualnim, etičkim i socijalnim propisima judaizma i njihovom primenom u svakodnevnom životu;

- upoznati sa osnovnim elementima judaizma, nasleđa i tradicije i uputiti ih kako najvažnije postavke judaizma treba sprovesti u svim segmentima života, u odnosu sa Bogom, sa svetom, sa drugim ljudima i sa sobom;

- vaspitavati na principima tolerancije i uvažavanja drugih religija;

- upoznati sa liturgijskim elementima Judaizma.

CILJEVI I ISHODI VERONAUKE - JUDAIZAM JEVREJSKE ZAJEDNICE U SRBIJI I CRNOJ GORI U PRVOM RAZREDU OSNOVNE ŠKOLE

1. Sticanje osnovnih znanja o jevrejskoj kalendarskoj godini.

2. Upoznavanje sa najvažnijim jevrejskim praznicima u kalendarskoj godini

3. Upoznavanje sa najosnovnijim razlozima: Božija zapovest, istorijski događaj prirodna zakonitost koja je uslovila nastanak praznika

4. Saznavanje kroz priču, pesmu, igru o osnovnim običajima i propisima za svaki pojedinačni praznik

5. Upoznavanje sa rečima Tvorca kao vrednostima koje su deo njihove svakodnevice (ljubav, poštenje, pomoć, hrabrost, požrtvovanje), princip nagrade, a i greha, tj. pogrešaka koje ljudi (deca) čine, kao i sa principom kazne

6. Sticanje osnovnih pojmova o poreklu kalendara i praznika kod drugih naroda i verskih zajednica

Učenici će:

- steći predstavu o Stvoritelju

- prepoznati Boga i njegovo delo u prirodi i ljudima, tj. u njima samima

- razumeti vremenski pojam o danu, mesecu i godini

- prepoznati lepotu i vrednost pojedinačnog praznika i Božjeg blagoslova

- saznati o prisustvu Boga u svakodnevnim situacijama i primerima iz života

- prepoznati Božiju brigu za čoveka

- uočiti potrebu da i oni o nekome brinu

- uočiti na osnovu naučenog i svoj položaj u svetu, u zajednici, porodici

- se izgraditi u veri kroz odnos dobrih dela i blagoslova,

- se izgraditi u veri kroz greh i kaznu

- se upoznati sa osnovnim vrednostima tradicije u obeležavanju praznika svojim aktivnim učenjem

- upoznati praznične običaje svojih vršnjaka.

SADRŽAJI:

UVOD

- Upoznavanje učenika i veroučitelja; upoznavanje sa sadržajima rada u ovom razredu.

JEVREJSTVO

(temu obraditi kroz pojmove i prve reči na hebrejskom)

- Učitelj - Rabin

- Čovek (Adam), porodica (mišpaha), (otac-Aba, majka-ima, brat-ah, sestra-ahot, deda-saba, baka-safta)

- Šira zajednica - jevrejska opština (kehila)

- Narod jevrejski - am jehudi, zemlja Izrael - Erec Izrael

JEVREJSTVO

(temu obraditi kroz priču o simbolima u kući i oko nas)

- Davidova zvezda - Magen David

- Menora - sedmokraki svećnjak

- Hanukija - devetokraki svećnjak

- Kipa - kapica

JEVREJSTVO

(temu obraditi kroz priču o dobroti duše)

- Kibud Av Em - poštovanje roditelja

- Šalom bait - harmonija u kući

- Pomoć bližnjem

- Briga o starima i bolesnima

- Cedaka - pomoć siromašnima

JEVREJSTVO

(temu obraditi kroz priču o radu i odmoru)

- Nastanak sveta od Tvorca do današnjeg dana

- Pojam učenja - rada, rezultata, uspeha i nagrade

- Dan odmora - Šabat

JEVREJSTVO

(temu obraditi kroz priču o sinagogi)

- Beit ha kneset - kuća učenja / dom okupljanja

- Sidur - molitvenik

- Sefer Tora - Svici petoknjižja

- Mezuza

- Talit - molitveni šal

- Tfilin - molitveni kaiševi

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaje programa treba realizovati kroz formu razgovora između učenika i veroučitelja. Veroučitelj svoj način izlaganja treba da prilagodi uzrastu učenika.

Časove organizovati kao časove obrade sadržaja, časove utvrđivanja, časove primene stečenog znanja i časove sistematizacije. Radi boljeg usvajanja sadržaja poželjno je primenjivanje principa očiglednosti.

MATERNJI JEZIK KAO IZBORNI PREDMET

SRPSKI JEZIK - JEZIČKA RADIONICA

Cilj nastave izbornog predmeta Jezička radionica jeste da doprinese realizaciji ciljeva i ishoda osnovnog predmeta srpskog jezika i da dodatno doprinese razvoju jezičkih kompentencija učenika, usmenog izražavanja i savladavanja tehnike čitanja i pisanja.

Ovaj izborni predmet je neophodan u školi u koji postoje velike razlike u predznanju dece, u motoričkoj spretnosti ruke, kvalitetu artikulacije glasova, u nivou aktivnog rečnika, stepenu podrške u porodici, ili deca žive u regionima u kojima u govornom jeziku dominira lokalni dijalekt, ili im srpski jezik nije maternji jezik i drugo.

Škola se može opredeliti za ovaj izborni predmet, ako u populaciji prvaka postoje neujednačena polazna predznanja. Izborni predmet bi tako učenicima bio pomoć i podstrek za dalji rad u redovnoj nastavi.

Nastavu ovog predmeta je potrebno organizovati prema individualnom tempu i načinu učenja učenika, sa više insistiranja na praktičnim zadacima za razvijanje onih znanja, veština i sposobnosti (ishodi koji su definisani za prvi razred) koje treba da postigne.

Poželjno je rad organizovati u manjim (homogenim ili heterogenim) grupama, u paru i individualno. Aktivnosti deteta treba da budu usmerene i usklađene sa onim jezičkim aktivnostima koje dete treba da razvije da bi se razlike u postizanju ishoda uskladile sa dinamikom redovne nastave.

Smisao nije u proširivanju gradiva već u njegovom produbljavanju, uvežbavanju, utvrđivanju primenom dodatnih aktivnosti navedenim u ovom dokumentu uz osnovni predmet srpski jezik.

Teme i sadržaje za ovaj predmet učitelj odabira sam pri tom vodeći računa da pružaju veću angažovanost samih učenika; da pričaju o svojim iskustvima, doživljajima ili po slici; da izrezuju, sastavljaju reči i rečenice od slova isecanih iz novina, da crtaju na datu temu, da objašnjavaju, opisuju ...

Predlog mogućih tema i sadržaja:

- Kad sam se ja rodio

- Sećam se priče, pričao/ la mi..

- Moje prve reči

- Na slovo na slovo

- Volim da se igram...

- Ne volim / volim kad...

- Životinja koja je... opasna (velika, mala, moj ljubimac...)

- U svetu bajki; U bajci se ne sme/ sme

- Priče iz davnina (narodna književnost)

- Lovačke priče - šta je tu čudno?

- Likovi u stripu govore

- Tekstovi iz časopisa za decu, enciklopedije za decu, slikovni rečnik koji deca prave, slike: predmeta, bića, događaja

- Kviz

- Medijski sadržaji

- Svet filma

- Junaci crtanih filmova

- Igranje uloga

- Jezik u životnim situacijama: kod lekara, u prodavnici, telefonski razgovor...

- Pisanje spomenara, vođenje adresara

- Moj svet

- Kad bi bio...

- Reči imaju koren

- Knjiga (slikovnica, priča...) koju sam čitao

- Zagonetke, brzalice...

Jezičku radionicu škole mogu ponuditi i u okviru fakultativnih predmeta i time obezbediti individualno napredovanje dece.

Svi nastavni sadržaji realizuju se na kratkim tekstovima različitih vrsta i formi, prilagođenim uzrastu učenika. Tekstovi mogu da budu originalni ili prevedeni; književni ili neknjiževni; iz autorske ili iz narodne (usmene) književnosti. Književne tekstove treba odabrati iz korpusa poznatih i priznatih pisaca za decu (npr: Jovan Jovanović Zmaj, Branko Ćopić, Duško Radović, Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović...), vodeći računa da poruke odabranih tekstova budu u skladu sa ciljevima obrazovanja (navedenim u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja), principima obrazovnog procesa, opštim ciljevima i ishodima obaveznog obrazovanja (navedenim u Opštim osnovama školskog programa) i ciljevima i ishodima nastave srpskog jezika navedenim u ovom dokumentu.

PROGRAM ZA HRVATSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

(Program objavljen u "Službenom listu AP Vojvodine", broj 11)

Uvodne napomene

- Nastava hrvatskog jezika za učenike treba predstavljati izvor zadovoljstva. Iako se stupanj zadovoljstva i uživanja ne može jednostavno izmjeriti, može se uočiti, a samim tim i poticati kroz nove, znanstvene i metodološki utemeljene i dobro usuglašene pristupe nastavi.

- Nastava hrvatskog jezika jeste i razvijanje pozitivnih osjećanja prema hrvatskom jeziku uz razvoj komunikativne kompetencije na hrvatskom jeziku. To se postiže kroz komunikativnu nastavu.

- Upoznavanje sa hrvatskom književnošću mogu se učenici upoznavati na ćiriličnom pismu.

CILJ I ISHODI NASTAVE HRVATSKOG JEZIKA NA KONCU PRVOG RAZREDA

Cilj nastave hrvatskog jezika u prvom razredu jeste da učenik potiče korištenje jezičnih kompetencija za organiziranje i proširivanje vlastitih znanja i izražavanja iskustava.

ISHODI NASTAVE HRVATSKOG JEZIKA NA KONCU PRVOG RAZREDA (1)

(1) Pojedinačno nabrajanje/izdvajanje ishoda predstavljenih u tablici ne znači da se oni realiziraju izolirano, svaki za sebe, naprotiv tijekom svake nastavne aktivnosti istodobno se radi na realizaciji nekoliko ishoda, odnosno grupa ishoda.

Aktivnosti učenika

1. Igre riječima i slikama.

Sluša, promatra, uspoređuje i manipulira slikama, izmišlja priču na osnovu slike, (prilagođene dobu učenika). Sijecka, savija, lijepi, docrtava, ukrašava i modelira.

2. Rimovanje riječi i grupa riječi

Samostalno osmišljava stihove uz pomoć ponuđenih rimovanih riječi (npr. snijeg/brijeg, svukuda/tuda i sl.)

3. Osmišljavanje priče

Osmišljava vlastitu priču u čijem je sadržaju globalna shema bajke, priča koja je odrađena na satu.

4. Govorne igre inspirirane doživljajem odslušanog teksta

Može dati drugačiji naslov, izmisli drugačiji početak i konac ponuđenog teksta.

5. Slikovno dočaravanje; pogađanje opisanog

Opisuje, na osnovu onoga što je vidjelo, doživjelo, osjetio, čega se sjeća, ili što želi, bića, predmete, situacije, prostore... Na osnovu odslušanog opisa prepoznaje bića, predmete, situacije, prostore...

6. Ulančavanje riječi

Aktivno sudjeluje u lancu pričanja poznate i izmišljene priče.

7. Dramske igre

Uz instrukcije, realizira jednostavnije govorne uloge sudionika dramske radnje u grupnoj scensko-izvođačkoj aktivnosti. Igre pokretom, pantomima, igre uloga...

8. Recitiranje

Recitira kraću pjesmu primjerenu dobu učenika

9. Lutkarske igre

Sudjeluje u realizaciji jednostavnih kraćih scena lutkarskog kazališta, s poznatim ili izmišljenim likovima ili sadržajima, sinkronizirajući pokrete ruku i modulacije glasa u oživljavanje lutke.

10. Grafičko oblikovanje teksta

Samostalno ili u grupi pravi kolaže novine na teme iz nastave, školskog života i slobodnih aktivnosti.

11. Igre asocijacije

Odgovara jednostavnim asocijacijama u vidu jedne ili nekoliko riječi na ponuđeni pojam, uz pokušaj objašnjavanja takvog asocijativnog razmišljanja

12. Pravljenje rječnika

Pravi rječnik svojih omiljenih riječi, ili rječnik riječi koje najčešće čuje

13. Naracija

Izmišlja priče

14. Metajezične igre

Osmišljava vlastiti jezik i predstavlja ih drugima

15. Igre zamjene mjesta

Igra ulogu učitelja, trgovaca, liječnika...

16. Bogaćenje aktivnog rječnika

Sudjeluje u održavanju govornog niza započinjući riječ glasom /slogom kojim je završena prethodna. Traži riječi suprotnog značenja, riječi koji znače umanjeno, riječi istog oblika, a različitog značenja, itd.

18. Glasovne igre

Podražava zvukove iz prirode i "govor" životinja. Prepoznaje drugara samo po boji glasa. (Znaš li tko govori?)

NAPOMENA:

Uz ove specifične aktivnosti, na satovima hrvatskog jezika mogu se koristiti i aktivnosti koje su pobrojane u drugim predmetima.

Aktivnosti nastavnika

Sposobnost i privilegija učitelja da predaje više predmeta u prvom ciklusu u prvom razredu ima poseban značaj. Ta višepredmetna osposobljenost omogućuje interdisciplinarni način rada u formiranju, učvršćivanju i povezivanju znanja. Pri odabiru postupka učitelj ima u vidu potrebe djece s kojima radi, njihova predznanja, kao i vlastita iskustva u primjeni pojedinih postupaka.

Jednako je slobodan u odabiru ponuđenih tema i sadržaja i njihovom povezivanju s temama i sadržajima drugih predmeta.

U suvremenoj školi uloga nastavnika se mijenja i usložava. Njegova nastavnička uloga ostaje, ali pored toga što prenosi informacije, izlaže gradivo i prezentira sadržaj, on i vodi nastavni proces i organizira nastavne aktivnosti, pa samim tim postaje jedan od partnera u pedagoškoj komunikaciji.

Preporučena literatura:

Učitelj sam odabira neophodan materijal i nastavna sredstva za realizaciju nastavnih ishoda. Pri tome je dopušteno vršiti odabir materijala iz postojećih početnica, čitanki, vježbenica, nastavnih listića časopisa za djecu (npr. Smib, Cvitak i slično), vodeći računa da poruke odabranih tekstova budu u skladu s ciljevima obrazovanja (navedenim u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja), principima obrazovnog procesa, općim ciljevima i općim ishodima obvezatnog obrazovanja (navedenim u Opštim osnovama školskog programa) i ciljevima i ishodima nastave materinskog jezika (navedenim u ovom dokumentu)

NAPOMENA:

Preporučena dodatna literatura odgovara literaturi navedenoj uz hrvatski kao maternji jezik.