PRAVILNIKO PROGRAMU OGLEDA ZA GIMNAZIJE("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/2003) |
Ovim pravilnikom uređuje se program ogleda za gimnazije koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Program ogleda iz člana 1 ovog pravilnika ostvaruje se u skladu sa Pravilnikom o nastavnom planu i programu za gimnazije ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 5/90 i "Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/2002 i 5/2003), i to:
1) nastavnim planom za gimnazije;
2) nastavnim programima: srpskog jezika kao nematernjeg jezika, jezika nacionalnih manjina, matematike za drugi, treći i četvrti razred, računarstva i informatike za prvi i drugi razred i muzičke kulture.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
PROGRAM OGLEDA ZA GIMNAZIJE
Cilj ogleda: |
|
|
Unapređenje kvaliteta i osavremenjivanje obrazovno-vaspitnog rada kroz: |
|
- uvođenje u svakodnevnu nastavnu praksu savremenih i efikasnih metoda rada sa učenicima |
|
- reorganizaciju nastavnog programa kroz horizontalno i vertikalno povezivanje nastavnih tema i sadržaja u cilju ostvarivanja ishoda obrazovanja (predlog reorganizovanog nastavnog programa dat je u prilogu ovog predloga, njegov je sastavni deo i predstavlja polaznu osnovu za kontinuirani rad na poboljšanju njegovog kvaliteta) |
|
- izradu kriterijuma ocenjivanja i građenje standarda ocenjivanja učenika. |
|
Uvođenje organizacionih novina: |
|
- prilagođavanje unutrašnje strukture nastavnog plana i časova u okviru godišnjeg fonda časova u skladu sa postavljenim ishodima obrazovanja i uslovima rada u školi (reorganizacija nastavnog plana u okviru godišnjeg fonda časova) |
Očekivani ishodi ogleda |
|
|
Unapređen i kvalitetan obrazovno-vaspitni rad: |
|
- efikasni i podsticajni metodi rada sa učenicima primenjeni u svakodnevnoj obrazovnoj praksi |
|
- nastavne teme i sadržaji reorganizovani na način koji omogućava usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih znanja koja su relevantna za naučnu disciplinu i koja predstavljaju osnovu za usvajanje pojmova i znanja u narednim fazama školovanja |
|
- vertikalno i horizontalno povezani nastavni planovi i programi |
|
- objektivno ocenjivanje učenika prema postavljenim kriterijumima |
Trajanje ogleda
Predviđeno je da ogled traje od septembra 2003. do juna 2007. godine
Način ostvarivanja ogleda
Ogled će biti realizovan putem obuke nastavnika gimnazije, primene novih metoda rada sa učenicima, primene reorganizovanog nastavnog programa i objektivnog ocenjivanja u svakodnevnoj obrazovnoj praksi.
Obuka za profesore gimnazija biće organizovana u sledećim oblastima koje su bitne za unapređenje kvaliteta obrazovnog rada:
- nova koncepcija obrazovanja (usmerenost na ciljeve i ishode obrazovanja) trodnevna obuka
- ocenjivanje učenika - trodnevna obuka
- stručno usavršavanje nastavnika kroz obuku za akreditovane programe
Nastavnici gimnazije će u okviru obrazovnog rada primenjivati metode rada i ocenjivanja za koje su obučavani na seminarima.
U okviru stručnih aktiva biće izdvojene ključne teme u okviru kojih je moguće postizanje obrazovnih ishoda.
Predmetni i oblasni timovi će sarađivati na horizontalnom i vertikalnom povezivanju nastavnih tema i sadržaja.
Planirana je izrada kontrolnih zadataka sa zajedničkim sadržajima i zajednički postavljenim kriterijumima.
Uslovi ostvarivanja programa ogleda
Ogled će se realizovati u uslovima svakodnevnog obrazovnog rada u gimnazijama.
Njegova realizacija podrazumeva uključenost i saradnju nastavnika u okviru stručnih timova i stručnih organa u gimnazijama.
Ministarstvo prosvete i sporta će pružiti kadrovsku i materijalnu podršku za realizaciju obuke profesora, materijal za rad, praćenje i evaluaciju ogleda.
Praćenje i vrednovanje ogleda
Praćenje i vrednovanje ogleda obavljaće Centar za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Odeljenje za razvoj obrazovanja i Odeljenje za osiguranje kvaliteta obrazovanja.
Primena ogleda će biti praćena najmanje tri puta u toku školske godine.
Na kraju školske godine, metodom paralelnih grupa biće ispitani ishodi obrazovno vaspitnog rada, adekvatnost ocenjivanja, mišljenja učenika i nastavnika.
SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
(oba tipa gimnazije)
CILJ I ZADACI NASTAVE SRPSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI:
- |
estetski i humanistički principi izučavanja književnosti na odabranim delima domaće i svetske kulturne bašine; |
- |
usavršavanje literarne recepcije, razvijanje književnog ukusa i negovanje čitalačkih navika; |
- |
upućivanje na istraživački i kritički odnos prema književnosti uz korišćenje odgovarajuće stručne literature i ostalih sekundarnih izvora; |
- |
negovanje veštine govorništva, kulture dijaloga; |
- |
sticanje funkcionalnih i primenljivih znanja iz oblasti jezika i književnosti; |
- |
izučavanje jezika kao sistema, uvođenje u lingvistička znanja i pojmove; |
- |
negovanje veštine pismenog i usmenog izražavanja, uspešno primenjivanje u praksi; |
- |
uočavanje varijantnih osobenosti srpskog jezika i razvijanje jezičke tolerancije; |
- |
selektivno i kritičko praćenje, preispitivanje i vrednovanje medijskih tekstova različitih vrsta. |
SADRŽAJI PROGRAMA
I razred
(4 časa nedeljno, 140 časa godišnje)
A. KNJIŽEVNOST
I UVOD U PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA
Priroda i smisao književnosti
Pojam i naziv književnosti; književnost kao umetnost; književnost i druge umetnosti.
(Oblasti kao što su: tema, motivi, fabula, siže, lik, misli i ideje u književnom delu, kompozicija, usmena i pisana književnost, uloga književne umetnosti u društvu, nauke o književnosti, jezik književnoumetničkog dela, kao i tehnika istraživanja književnoumetničkog dela obraditi u sklopu interpretacija određenih dela).
Dela za obradu:
Laza Lazarević: Prvi put s ocem na jutrenje
Anton P. Čehov: Tuga
D. Cesarić: Slap
Ivo Andrić: Beseda prilikom primanja Nobelove nagrade:
O priči i pričanju
II KNJIŽEVNOST STAROG VEKA
Dela za obradu:
Ep o Gilgamešu
Sofokle: Antigona
Homer: Ilijada (odlomci)
Biblija - iz Starog zaveta - Legenda o potopu; iz Novog zaveta - Beseda na Gori; Stradanje i vaskrsenje Hristovo (Jevanđelje po Mateju)
III SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST
Dela za obradu:
Sveti Sava: Žitije svetog Simeona (odlomak)
Teodosije: Žitije Svetog Save (odlomak)
Jefimija: Pohvala knezu Lazaru
Despot Stefan Lazarević: Slovo ljubve
IV NARODNA (USMENA) KNJIŽEVNOST
Dela za obradu:
Sunce se devojkom ženi
Srpska djevojka (i nekoliko narodnih lirskih pesama i po izboru profesora)
Hasanaginica
Banović Strahinja
(profesor po svojoj želji treba da izabere nekoliko epskih narodnih pesama iz različitih ciklusa, kako se ne bi ponavljale one obrađene u osnovnoj školi)
Devojka brža od konja
Zlatna jabuka i devet paunica
Dela narodne književnosti o Svetom Savi
V HUMANIZAM I RENESANSA
Dela za obradu:
D. Aligijeri: Pakao
F. Petrarka: Kanconijer (izbor soneta)
Đ. Bokačo: Dekameron (izbor novela)
M. Držić: Dundo Maroje (odlomci)
VI BAROK
Delo za obradu:
I. Gundulić: Osman (odlomak)
VII LEKTIRA
Dela za obradu:
V. Šekspir: Romeo i Julija (ili delo po izboru)
Servantes: Don Kihot (odlomci)
D. Kiš: Rani jadi
B. JEZIK (32 časa)
I OPŠTI POJMOVI O JEZIKU
Mesto jezika u ljudskom životu. Bitna svojstva jezika. Jezik i komunikacija. Evolucija jezika Razvoj jezika u ljudskoj vrsti, u društvu i kod pojedinca. Nastanak i razvoj pisma. Jezik, kultura i društvo: jezik i druge društvene kategorije. Višejezičnost. Stavovi prema jeziku. Tipovi jezika. Jezici u svetu. Jezička srodnost. Jezički tipovi i univerzalije
Raslojavanje jezika. Nauke o jeziku. Jezik kao sistem znakova.
II KNJIŽEVNI JEZIK
Počeci slovenske pismenosti (rad Ćirila i Metodija). Najstarija slovenska pisma. Staroslovenski jezik i recenzije. Najstariji spomenici južnoslovenske književnosti.
III FONETIKA
Glasovni sistem srpskog književnog jezika. Fonološki sistem srpskog književnog jezika. Alternacije. Akcenatski sistem.
IV PRAVOPIS
Pisanje malog i velikog slova (vežba). Glasovne promene - izuzeci (vežba).
V KULTURA IZRAŽAVANJA
I USMENO IZRAŽAVANJE
Govorne vežbe. Izražajno kazivanje proznih i dijaloških tekstova. Recitovanje stihova.
II PISMENO IZRAŽAVANJE
Pravopisne vežbe. Domaći pismeni zadaci. Četiri pismena zadatka godišnje.
II razred
(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje / 3 časa nedeljno, 108 časova godišnje)
I KLASICIZAM I PSEUDOKLASICIZAM
Molijer: Tvrdica
J. S. Popović: Tvrdica
II PROSVETITELJSTVO
Gavril Stefanović Venclović: Pesme, legende, besede
Dositej Obradović: Život i priključenija
Pismo Haralampiju
III ROMANTIZAM
Viktor Igo: Predgovor "Kromvelu"
Dž. G. Bajron: Putovanje Čajlda Harolda (odlomak)
A. S. Puškin: Evgenije Onjegin
Hajnrih Hajne: Lorelaj
Romantičarski pesnik svetske književnosti po izboru (E. A. Po)
V. S. Karadžić: |
Srpski rječnik (izbor) |
|
Žitije Hajduk Veljka Petrovića |
P. P. Njegoš: |
Gorski vijenac |
B. Radičević: |
Kad mlidija umreti (ili pesma po izboru) |
Đ. Jakšić: |
Veče |
|
Ponoć |
|
Orao |
J. J. Zmaj: |
Đulići uveoci (IV) |
|
Satirična pesma po izboru |
L. Kostić: |
Među javom i med snom |
|
"Santa Maria della salute" |
IV REALIZAM
Onore de Balzak: |
Predgovor ljudskoj komediji |
A. V. Gogolj: Revizor (ili Šinjel)
Gi de Mopasan: Dva prijatelja
L. N. Tolstoj: Ana Karenjina
J. Ignjatović: Večiti mladoženja (odlomci)
M. Glišić: Glava šećera
L. Lazarević: Vetar
R. Domanović: Danga (Vođa - po izboru)
S. Sremac: Zona Zamfirova
S. Matavulj: Povareta
B. Nušić: Narodni poslanik (književnost-pozorište-film)
V LEKTIRA
(dela koja su određena kao lektira su već navedena u širim tematskim jedinicama)
L. N. Tolstoj: Ana Karenjina
S. Sremac: Zona Zamfirova
B. Nušić: Narodni poslanik
VI KNJIŽEVNI JEZIK
Književni jezik Srba u prvoj polovini XIX veka
Književni jezik Srba u XIX veku
VII JEZIK
Morfologija u užem smislu reči
Imenice
Pridevi
Zamenice
Brojevi
Glagoli
Prilozi
Nepromenljive vrste reči (predlozi, veznici, uzvici, rečce)
VIII PRAVOPIS
Veliko-malo slovo
Skraćenice
Sastavljeno-rastavljeno pisanje reči obraditi na času "Lični-nelični glagolski oblici"
Pisanje brojeva rečima, ciframa, pisanje datuma obraditi na času "Brojevi"
IX USMENO IZRAŽAVANJE
Govorne vežbe (po izboru i rasporedu profesora)
X PISMENO IZRAŽAVANJE
Domaći pismeni zadaci (po izboru i rasporedu profesora)
Pismeni zadaci |
4 |
(2+2) (društvenojezički) |
|
4 |
(2+1) (prirodnomatematički smer) |
III razred
(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje / 3 časa nedeljno, 108 časova godišnje)
I MODERNA
Vojislav Ilić: Zapušteni istočnik (parnasosimbolizam)
Š. Bodler: |
Veze |
|
Albatros |
|
Cveće zla* (društvenojezički smer) |
A. Rembo: Ofelija
S. Malarme: Labud
P. Verlen: Mesečina
A. P. Čehov: Ujka Vanja
B. Popović: Predgovor - Antologija novije srpske lirike
A. Šantić: |
Pretprazničko veče |
|
Veče na školju |
J. Dučić: |
Zalazak sunca |
|
Jablanovi |
|
Suncokreti (društvenojezički smer) |
M. Rakić: |
Dolap |
|
Iskrena pesma |
|
Jasika (društvenojezički smer) |
S. Pandurović: |
Svetkovina |
Rodna gruda (ili izbor iz lirike srpskih pesnika moderne) |
|
V. P. Dis: |
Tamnica |
|
Možda spava |
|
Nirvana |
B. Stanković: |
Koštana |
|
U noći |
|
Nečista krv |
J. Skerlić: O Koštani
P. Kočić: Mračajski proto
II MEĐURATNA I RATNA KNJIŽEVNOST
V. Majakovski: Oblak u pantalonama
F. G. Lorka: Romansa mesečarke
R. Tagore: Gradinar
M. Bojić: Plava grobnica
D. Vasiljev: Čovek peva posle rata
M. Crnjanski: |
Sumatra |
|
Stražilovo (društvenojezički smer) |
|
Seobe |
D. Maksimović: Izbor iz rane poezije
M. Nastasijević: Tuga u kamenu
I. Andrić: Ex Ponto
R. Petrović: Ljudi govore
Isidora Sekulić: Gospa Nola
M. Krleža: Gospoda Glembajevi
O. Davičo: Hana
III LEKTIRA
Apoliner, Rilke, Blok (izbor)
Dedinac, Drainac, Vinaver (izbor)
F. Kafka: Proces
E. Hemingvej: Starac i more
D. Ćosić: Koreni ili
Dostojevski: Zločin i kazna
I. Andrić: |
Most na Žepi |
|
Put Alije Đerzeleza (društvenojezički smer) |
|
Mustafa Madžar (društvenojezički smer) |
|
Na Drini ćuprija |
IV JEZIK
Tvorba reči
Leksikologija
Sintaksa
V PRAVOPIS
Transakcija reči iz stranih jezika
Interpunkcija
VI USMENO IZRAŽAVANJE
Govorne vežbe posle obrađenih tematskih celina
VII PISMENO IZRAŽAVANJE
Pismeni zadaci |
4 |
(2+2) (društvenojezički) |
|
4 |
(2+1) (prirodnomatematički smer) |
Domaći zadaci
IV razred
(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje / 4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)
A. KNJIŽEVNOST
I PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA
Umetnik i njegovo delo. Nastanak književnoumetničkog dela.
Dela za obradu:
M. Pavlović: Naučite pjesan (sinteza pesničkih dela sa motivom nastanka umetničkog dela)
D. Maksimović: Šta li te spreči
S. Raičković: Septembar
I. Andrić: Razgovor sa Gojom (veza sa likovnom umetnošću); Kosa
V. Popa: Kalenić, Manasija
I. Sekulić: O kulturi
Branko Miljković: Vatra i ništa (izbor)
Lirske narodne pesme: Lijepi Ive; Jelenak i košutica
II SAVREMENA KNJIŽEVNOST
Dela za obradu:
A. Kami: Stranac
S. Beket: Čekajući Godoa
L. Borhes: Čekanje
S. Raičković: Kamena uspavanka (izbor)
M. Pavlović: Rekvijem
V. Popa: Kora (Spisak)
I. Andrić: Prokleta avlija
M. Selimović: Derviš i smrt
D. Ćosić: Vreme smrti (prva knjiga),
Koreni (prebaciti ih u treći razred)
D. Kiš: Enciklopedija mrtvih
D. Kovačević: Balkanski Špijun (književnost, pozorište, film)
III LEKTIRA
Dela za obradu:
V. Šekspir: Hamlet
V. Gete: Faust
F. M. Dostojevski: Zločin i kazna (prebaciti u treći razred), Braća Karamazovi
M. Bulgakov: Majstor i Margarita
M. Pavić: Hazarski rečnik
D. Albahari: Šetnje pored reke
B. Pekić: Čovek koji je jeo smrt
Izbor iz svetske lirike 20. veka: (Odn, Sezar, Prever, Pasternak, Ahmatova, Cvetajeva, Brodski, Sengor, Sajfers)
Izbor književnih kritika i eseja (I. Sekulić, B. Mihajlović. P. Džadžić, M. Pavlović, N. Milošević, S. Lukić)
B JEZIK
I SINTAKSA
Padežni sistem. Kongruencija. Sistem zavisnih rečenica. Sistem nezavisnih rečenica. Naporedne konstrukcije
V KULTURA IZRAŽAVANJA
I USMENO IZRAŽAVANJE
Retorika (pojam i vrste): istorijat i podela: razgovor, govor. Vežbe javnog govorenja pred auditorijom.
II PISMENO IZRAŽAVANJE
Oblici pismenog izražavanja: prikaz, osvrt, rasprava, književne paralele, esej.
Domaći pismeni zadaci. Četiri pismena zadatka godišnje.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Opšta obrazloženja
Korigovani programski sadržaji treba da: |
|
- |
poboljšaju opšti kvalitet nastave predmeta; |
- |
pomognu učenicima da lakše steknu funkcionalna i primenljiva znanja i veštine; |
- |
usavrše vertikalnu povezanost nastavnih sadržaja iz oblasti jezika i književnosti (dijahrono); |
- |
prate književnost i jezik u saodnosu sa drugim umetnostima i naučnim i humanističkim disciplinama čime se postiže horizontalna povezanost (sinhrono); |
- |
omoguće profesoru da samostalno rasporedi časove obrade, utvrđivanja, sistematizacije gradiva u pojedinim oblastima; |
- |
oslobode prostor za usavršavanje jezičke i govorne kulture, savladavanje tehnike pisanog izražavanja na primerima različitih tipova tekstova; |
- |
omoguće istovremeno praćenje filmova, pozorišnih predstava i ostalih umetničkih manifestacija; |
- |
pruže učeniku mogućnost da neguje kreativni, samostalni i kritički pristup literarnim i jezičkim sadržajima; |
- |
razvije sposobnost učenika za dalje usavršavanje u profesionalnoj, društvenoj i javnoj oblasti. |
Časove koji su ostali slobodni zbog rasterećenja gradiva profesor može u samoj nastavi da određuje za govorne vežbe, domaće zadatke i utvrđivanje gradiva ili za dužu obradu pojedinih nastavnih jedinica kod kojih se javi potreba za tim.
Pojedinačna obrazloženja
I razred
- U okviru oblasti Uvod u proučavanje književnog dela, teorijske pojmove (tema književnog dela, motivi, fabula, siže...) obraditi na časovima interpretacija određenih književnih tekstova.
- Profesor po svojoj želji treba da izabere nekoliko epskih narodnih pesama iz različitih ciklusa kako se ne bi ponavljale one koje su obrađene u osnovnoj školi.
- Predlog je da se Molijerov Tvrdica obrađuje na početku II razreda kako bi se učenicima približilo klasicističko stvaralaštvo i Sterijino delo. Tako bi učenicima komparativni pristup bio jednostavniji.
- Rane jade D. Kiša treba ponovo uvrstiti u program zbog ekspresivnosti pesničkog jezika, uzrasne identifikacije, povezivanja sa oblašću Uvod u proučavanje književnog dela.
- Opšte pojmove o jeziku obraditi u I razredu umesto u IV razredu zbog tematike povezanosti i rasterećenja programa IV razreda.
II razred
- Mopasanovu priču Dva prijatelja treba ponovo uvrstiti u program zbog univerzalne teme rata (dehumanizacija čoveka, otuđenost) i zbog stilskih osobenosti kratke priče.
III razred
- Stvaralaštvo V. Ilića obraditi na početku III razreda jer se konkretno sagledavaju osnovni elementi moderne (larpurlatizam, parnasizam, simbolizam).
- Pripovetke I. Andrića obraditi pre romana Na Drini ćuprija kako bi se lakše stekao uvid u specifičnost Andrićevog stila i tematske srodnosti dela.
- Predlog je da se umesto romana M. Šolohova Tihi Don obradi delo iz dosadašnjeg programa IV razreda (D. Ćosić Koreni, Dostojevski Zločin i kazna).
Krležinu dramu Gospoda Glembajevi obrađivati zbog kontinuiteta u praćenju scenskog izraza (od antike do XX veka).
IV razred
- Roman Majstor i Margarita M. Bulgakova ponovo uvrstiti u program zbog povezivanja sa oblašću Proučavanje književnog dela (umetničko delo u nastajanju). Delo je sinteza misaonih i umetničkih tokova evropske književnosti od Biblije do danas.
ENGLESKI JEZIK
PRVI STRANI JEZIK
CILJ I ZADACI NASTAVE ENGLESKOG JEZIKA
Cilj nastave prvog stranog jezika je:
- |
sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umeća u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje. |
Zadaci nastave prvog stranog jezika su da učenici: |
|
- |
usvoje govorni jezik u okviru novih 1.200 reči i izraza što u toku 8 godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2.600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više; |
- |
neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje posebne pažnje na one ritmičke i prozodijske šeme koje su bitne pri usmenom izražavanju; |
- |
razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka; |
- |
ovladaju tehnikom informativnog čitanja i razumeju složenije jezičko-stilske strukture u tekstu, kao i upoznaju osobenosti jezika čitanjem odlomaka iz poznatih književnih i naučno-popularnih dela; |
- |
razvijaju sposobnost pravilnog pismenog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije; |
- |
stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji se jezik uči, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture tog naroda; |
- |
upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno tehnička dostignuća zemalja čiji se jezik uči, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji s drugim obrazovno-vaspitnim područjima; |
- |
osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama; |
- |
stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, kao i intelektualne sposobnosti, maštu i kreativnost; |
- |
osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature. |
Komunikativne funkcije: Obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih jedinica sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje sviđanja i nesviđanja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.
DRUGI STRANI JEZIK
Cilj nastave drugog stranog jezika je: |
|
- |
sticanje novih znanja i ovladavanje novim jezičkim sistemom što doprinosi proširivanju i bogaćenju opštih izražajnih i intelektualnih mogućnosti učenika, upoznavanje kulture, običaja i načina života naroda čiji se jezik uči kao i razvijanje estetskih i moralnih vrednosti. |
Zadaci nastave drugog stranog jezika su da učenici: |
|
- |
upoznaju osnovne karakteristike sistema jezika i jezičkih struktura i usvoje oko 1.400 najfrekventnijih reči i izraza; |
- |
usvoje pravilan izgovor i intonaciju; |
- |
razumeju sagovornika i usmeno izlaganje o temama iz svakodnevnog života; |
- |
ovladaju tehnikom glasnog čitanja i čitanja u sebi i razumeju jednostavne tekstove s temama iz svakodnevnog života, tekstove sa naučno-popularnim sadržajima i sl.; |
- |
savladaju osnove oftografije radi korektnog pismenog izražavanja u okvirima usvojene leksike i jezičkih struktura; |
- |
osposobe za davanje informacija o sebi, o svom domu, o našoj zemlji, njenim prirodnim lepotama i kulturno-istorijskim tekovinama; |
- |
upoznaju sa načinom života naroda čiji jezik uče i tekovinama njihove kulture i civilizacije; |
- |
razviju intelektualne sposobnosti i podignu opšti obrazovni i kulturni nivo; |
- |
izgrade svest o potrebi saradnje i tolerancije među narodima; |
- |
ovladaju metodama za dalji samostalni rad na bogaćenju i usavršavanju stečenog jezičkog znanja. |
Komunikativne funkcije: Govorne modele koji se upotrebljavaju u komunikaciji i realnim životnim situacijama u zavisnosti od konteksta i znanja jezika proširivati, obogaćivati i nijansirati iz razreda u razred: privlačenje pažnje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; predstavljanje sebe i trećeg lica; iskazivanje sviđanja i nesviđanja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; izražavanje mogućnosti, nemogućnosti, obaveze nepostojanja obaveza da se nešto uradi; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje i neodobravanje nečijih postupaka, prigovora; izražavanje zadovoljstva i nezadovoljstva; izricanje zabrane, naredbe; izražavanje iznenađenja, čuđenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja i neraspoloženja, radosti, zabrinutosti; iskazivanje simpatije; davanje prednosti, saveta.
SADRŽAJI PROGRAMA
I razred
(2 časa nedeljno, 74 godišnje)
I REČENICA
Obnoviti rečenične modele obuhvaćene programom za osnovnu školu (uključujući "Wh" i Yes/No Questions). Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.
Pitanja
a) Alternativna pitanja (Did you take a bus or did you walk?)
b) Učtiva pitanja (Would you opet the window, please?)
v) Pitanja s predlogom na kraju (What are you looking for?)
II IMENIČKA GRUPA
1. Član |
|
- |
istorijsko poreklo određenog i neodređenog člana (the - demonstrativni pridev that, a/an - numerički pridev one) |
- |
Značenje člana u odnosu na slušaoca/čitaoca (da li na osnovu konteksta može da identifikuje osobu/stvar ili ne) |
- |
Generičko (klasifikacija) i numeričko (jedan, neki) značenje neodređenog člana |
- |
Nulti član uz brojive imenice u množini, gradivne imenice, vlastita imena, imena dana, meseci, praznika; uz obroke, školske predmete, nauke, sportove) |
2. Imenice |
|
Obnoviti brojive i nebrojive imenice, množinu imenica - pravilni i nepravilni oblici, saksonski genitiv. |
|
- |
Slaganje imenica s glagolom u jednini (news, information i dr.) |
- |
Zbirne imenice s glagolom u množini (people, police i dr.) |
3. Zamenički oblici |
|
a) Zamenice |
|
Obnoviti lične, pokazne, prisvojne, relativne, neodređene i odrične zamenice predviđene programom za osnovnu školu. |
|
- |
Bezlična upotreba it uz vezivne glagole (It is raining. It is getting cold.) |
- |
Neodređena zamenica one da bi se izbeglo ponavljanje imenice (Which pen do you want, the red one or the blue one? She needs a cap. She'll get one tomorrow.) |
- |
Odrična zamenica none (How many of us speak Italian? None.) |
b) Determinatori |
|
Obnoviti neodređene determinatore - come, andž i odrični determinator no. |
|
4. Pridevi |
|
Obnoviti komparaciju prideva. |
|
5. Brojevi |
|
- |
Decimalni, razlomci, četiri računske radnje |
6. Kvantifikatori |
|
|
- Obnoviti much/many, little/few |
|
- a lot of/lots ofa little, a few, quite a few |
|
- Partitivni kvantifikatori (a loaf of bread i dr.) |
III GLAGOLSKA GRUPA |
|
1. Glagoli |
|
Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu. |
|
- |
Objasniti suštinu upotrebe glagolskih vremena (netrajnih i trajnih) bez krutog vezivanja za priloške odredbe. |
- |
The Present Tenses - proširiti upotrebu (za izražavanje buduće radnje: The train leaves at 7. I'm leaving tonight.) |
- |
The Present Perfect Tenses - proširiti upotrebu (I haven't seen him recently. He has beenworking there for two years now.) |
- |
The Past Perfect Tense |
- |
Modalni glagoli (osnovne zajedničke osobine) |
|
a) can (be able to, be allowed to), could |
|
b) must (have to, be obliged to) - simple present/past |
|
v) may (be allowed to, be permitted to) |
- |
Glagoli have, be i do - kao pomoćni, punoznačni i u izrazima - obnoviti i sistematizovati |
- |
Pasivne konstrukcije - za isticanje bezličnosti i za navođenje naučnih činjenica (The new road has been opened to traffic. Oxygen is found in the air.) |
2. Prilozi
Poređenje priloga
IV GRAĐENJE REČI
Najčešći prefiksi i sufiksi za građenje prideva (il-, un-; -able, -less, i dr.)
V ORTOGRAFIJA
Osnovna pravila interpunkcije. Pisanje velikih slova.
VI LEKSIKOLOGIJA
Najčešći idiomi i fraze, višečlani glagoli - frazalni i predloški
VII LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i korišćenje dvojezičkih rečnika
II razred
Opšti tip
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
I REČENICA
1. Red reči u rečenici. Mesto direktnog i indirektnog objekta
2. Pitanja
a) Upitno-odrična pitanja (Why hasn't she come?)
b) Tag Questions (She is pretty, isn't she?)
3. Pogodbene rečenice
a) Realne (I'll do it if you want.)
b) Potencijalne (I would do it if I knew how.)
v) Irealne (I would have done it if I have known how.)
4. Slaganje vremena
5. Neupravni govor (uvodni glagol u sadašnjem ili prošlom vremenu)
a) Naredbe
b) Izjave - bez promene glagolskih vremena i sa slaganjem vremena
v) Pitanja (Yes/No Questions i "Wh" Questions) sa i bez promene glagolskih vremena
II IMENIČKA GRUPA
1. Član
- Fokus na određenom članu - za klasifikaciju (the British, the Simpsons) i specifikaciju (the life of Napoleon, the books on the shelf); u geografiji
- Novi primeri upotrebe neodređenog i nultog člana (u frazama)
2. Imenice
a) Rod imenica
- Skrenuti pažnju na sufiksalno i supletivno obeležen rod (actress, uncle/aunt)
b) Adjektivalna upotreba imenica (car race, a five pound note)
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Povratne zamenice - refleksivna i emfatična upotreba (I'll do it myself. Don't cut yuorself.)
- Uzajamno-povratne zamenice
b) Determinatori
v) Zamenički oblici u funkciji zamenica i determinatora (each, either, both, all)
4. Pridevi
- Pridevi u funkciji imenice (the blind, the rich i dr.)
5. Brojevi
a) Prosti brojevi u funkciji rednih brojeva (page three, act one i dr.)
III GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
a) used to i would za izražavanje prošle navike
b) Pasivne konstrukcije - s direktnim i indirektnim objektom (The book was given to her. She was given a book.)
v) Savezni način (konjunktiv) (I wish I were you.)
g) Nepotpuni/modalni glagoli - s infinitivom prezenta (must, may, might, should, would, ought to)
2. Prilozi
a) Mesto priloga u rečenici
b) Prilozi za učestalost (occasionally, sometimes, seldom i dr.)
3. Veznici
EitherV or, neitherV nor
IV GRAĐENJE REČI
Najčešći prefiksi i sufiksi za građenje glagola: dis-, re-, un-; -en, -ize, -fy
V FONOLOGIJA
Inovacija oblika koji imaju funkciju izjava i oblika koji imaju funkciju pitanja
VI LEKSIKOLOGIJA
Najčešći idiomi i fraze, višečlani glagoli - frazalni i predloški
VII LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i korišćenje jednojezičkih rečnika
III razred
(4 časa nedeljno, 144 časa godišnje)
I REČENICA
1. |
Složena rečenica |
|
|
a) |
Imeničke (nominalne) klauze u funkciji objekta i subjekta (I know what you mean. What he did was right.) |
|
b) |
Odnosne (relativne) klauze |
|
|
- Restriktivne (obratiti pažnju na kontaktne klauze) (I've read the book (which/that) I bought the other day.) |
|
|
- Nerestriktivne (My brother Bob, whom you met yesterday, is coming with us.) |
|
v) |
Adverbijalne klauze |
|
|
- za način i poređenje (He treat me as if I were a child. He runs faster than I do.) |
|
|
- za mesto (Tell me where it is good to go.) |
|
|
- za vreme (Come as soon as you can.) |
|
g) |
Pogodbene rečenice |
|
|
- Obnavljanje i utvrđivanje tri tipa pogodbenih rečenica |
|
|
- Pogodbene rečenice sa unless u sporednoj rečenici (You won't learn French well unless you study hard.) |
II IMENIČKA GRUPA |
||
1. Član |
||
2. Imenice |
||
|
a) |
Množina imenica |
|
|
- Pluralia tantum (scissors, trousers) |
|
|
- Relativni pluralia tantum oblici (arms, goods) |
|
|
- Sinkretizam jednine i množine (species, means) |
|
|
- Nebrojive imenice u funkciji brojivih (a work, two coffees) |
|
b) |
Zbirne imenice |
|
|
- s glagolom u množini i u jednini i množini - obnoviti i proširiti novim primerima (crew, government, audience i dr.) |
|
v) |
Konverzija imenice i glagola (face, stay i dr.) |
|
g) |
Saksonski genitiv u imenima koja završavaju na -s i genitiv mere (a mile's distance, a day's work) |
3. |
Zamenički oblici |
|
Obnoviti neodređene zamenice i njihove složenice. |
||
|
a) |
Zamenice |
|
|
- Bezlična upotreba ličnih zamenica množine (we, you, they) |
|
|
- Opšta lična zamenica one (One never can tell.) |
|
b) |
So kao objekat glagola hope, believe, think, suppose i dr. (I think so.) |
4. Pridevi / adjektivali
a) Komparativ jednakosti i komparativ nejednakosti (as... as, not so... as)
b) Participi
- kao adjektivali (the accused person, an interesting story)
5. Brojevi
- Označavanje nule u različitim kontekstima:
- u aritmetici: nought/(naught); zero
- u sportu: nil/nothing; love (tenis)
- u brojevima telefona, soba i dr.: O
III GLAGOLSKA GRUPA
1. |
Glagoli |
|
|
a) |
The Present Perfect Tense sa značenjem budućnosti (I'll join you as soon as my guests have left.) |
|
b) |
The Future Perfect Tense |
|
v) |
Hepotpuni (modalni) glagoli |
|
|
- sa infinitivom perfekta (He should have come earlier.) |
|
|
- should - idiomatske upotrebe (P) (I'm sorry this should have happened.) |
|
g) |
Gerund |
|
|
- subjekat i objekat, u izrazima i posle predloga - proširiti novim primerima |
|
|
- sa prisvojnim oblicima (Excuse my being late.) |
|
|
- posle glagola continue, go on, prefer, avoid ... |
|
d) |
Objekat s infinitivom - sa i bez to (They want him to be a lawyer. They let him become a singer.) |
|
đ) |
Uzročno i iskustveno have/get (He must have his bike repaired. They had all their money stolen.) |
2. |
Prilozi |
|
|
a) |
Konverzija priloga i prideva (easy, fast, pretty i dr.) |
|
b) |
Prilozi izvedeni sa -ly, uz promenu značenja (lately, hardly, highly) |
IV GRAĐENJE REČI
Prefiksi i sufiksi za građenje imenica. (dis-, in-, mis-, under-, over-, -dom, -hood, -ness, -ful, -ment, -tion...)
V FONOLOGIJA
Pomeranje akcenta pri promeni vrste reči.
VI LEKIKOLOGIJA
Idiomi i fraze, višečlani glagoli - značajnije širenje fonda
VII LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i korišćenje rečnika sinonima, rečnika izgovora
KNJIŽEVNOST
Opšta informacija o najznačajnijim piscima engleskog govornog područja čiji su tekstovi uključeni u udžbenik.
Predlog lektire (nastavnik je slobodan da izabere druge tekstove vodeći računa o njihovoj književnoj vrednosti i potrebama i interesovanjima učenika):
R. Frost, The Road Not Taken
G. Greene, The Third Man - odlomak
I. Shaw, The Young Lions - odlomak
W. Saroyan, The Whole Vojald and Heaven Itself - odlomak
E. Hemingway, Cat In The Rain
J. Joyce, The Dead (Dubliners) - odlomak
II razred
Društveno-jezički smer)
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)
Primenjuje se program za gimnazije opšteg tipa, uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:
I REČENICA
3. Pogodbene rečenice
- Irealna s inverzijom (Had I seen him, I would have told him to come.)
6. Inverzija
- Iza odredbi za vreme (There stood the bridge.)
- Iza neither, nor, so (She can't ride a bicycle. Neither can I.)
II IMENIČKA GRUPA
2. Imenice
a) Rod imenica
- Sufiksalno obeležen actress, usherette
- Supletivno obeležen husband/wife, uncle/aunt
3. Zamenički oblici
a) Zamenice
- Pokazne zamenice - the former, the latter
- Opšte zamenice (everybody, everyone, everything, each, all)
v) Zamenički oblici u funkciji zamenica i determinatora (each, either, both, all)
III GLAGOLSKA GRUPA
1. Glagoli
v) Savezni način (konjunktiv) (It's high time he came.)
d) The Present Continuous Tense (uy always) za radnju koja se ponavlja i prema kojoj imamo negativan stav (She's always making the same mistake.)
KNJIŽEVNOST
Predlog lektire (nastavnik je slobodan da izabere druge tekstove vodeći računa o njihovoj književnoj vrednosti i potrebama i interesovanjima učenika):
C. Sandburg, Happiness
E. Dickinson, I'm Nobody, Who Are You?
H. G. Wells, The War of the Worlds - odlomak
W. Golding, The Lord of the Flies - odlomak
III razred
(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)
Primenjuje se program za gimnazije opšteg tipa uz sledeće dodatne nastavne sadržaje:
II IMENIČKA GRUPA
2. |
Imenice |
|
a) Množina imenica |
|
- Množina gradivnih imenica (There were cheeses of all kinds.) |
|
g) Saksonski genitiv |
|
- Kvalitativni i klasifikativni genitiv (girl's story, man's hat) |
|
d) Emotivni rod imenica (Zamenica she za ship, sag i dr.) |
4. |
Pridevi / adjektivali |
|
a) Komparativ jednakosti u izrazima (as thin as a rail, as dry as a bone...) |
|
v) Apsolutni superlativ (She is a most beautiful girl.) |
III GLAGOLSKA GRUPA |
|
1. |
Glagoli |
|
c) Infinitiv bez to posle had better i would rather |
II razred
Prirodno-matematički smer
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Primenjuje se program za gimnaziju opšteg tipa.
III razred
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
I REČENICA
Složena rečenica
Obnoviti i utvrditi tri tipa pogodbenih rečenica.
a) |
|
Odnosne (relativne) klauze |
|
- |
Restriktivne (obratiti pažnju na kontaktne klauze) (I've read the book (which/that) I bought the other day.) |
|
- |
Nerestriktivne (P) (Bob, whom you met yesterday, is coming with us.) |
b) |
|
Adverbijalne klauze |
|
- |
za način i poređenje (P) (He treats me as if I were a child. He runs faster than I do.) |
|
- |
za mesto (Tell me where it is good to go.) |
|
- |
za vreme (Come as soon as you can.) |
v) |
|
Pogodbene rečenice |
|
- |
Obnavljanje i utvrđivanje tri tipa pogodbenih rečenica |
II IMENIČKA GRUPA
1. Član
Obnavljanje, sistematizovanje i širenje upotrebe člana (u gramatici, geografiji, uz apstraktne i gradivne imenice, imena)
2. Imenice |
|||
Obnoviti zbirne imenice s glagolom u jednini i množini |
|||
|
a) |
Množina imenica |
|
|
|
- |
Pluralia tantum (scissors, trousers) |
|
|
- |
Relativni pluralia tantum oblici (arms, goods) |
|
|
- |
Sinkretizam jednine i množine (species, means) |
|
|
- |
Nebrojive imenice u funkciji brojivih (P) (a work, two coffees) |
3. Zamenički oblici |
|||
|
a) |
Zamenice |
|
Obnoviti neodređene zamenice i njihove složenice |
|||
|
|
- Bezlična upotreba ličnih zamenica množine (we, you, they) |
|
|
|
- |
Opšta lična zamenica one (One never can tell.) |
4. Pridevi / adjektivali |
|||
|
a) Obnoviti poređenje prideva |
||
|
b) Participi |
||
|
- |
kao adjektivali (the accused person, running water) |
|
5. Brojevi |
|||
Označavanje nule u različitim kontekstima: |
|||
|
- |
u aritmetici: nought/(naught); zero |
|
|
- |
u sportu: nil/nothing; love (tenis |
|
|
- |
u brojevima telefona, soba i dr.: 0 |
|
III GLAGOLSKA GRUPA |
|||
1. Glagoli |
|||
|
a) |
The Present Perfect Tense sa značenjem budućnosti (P) |
|
|
b) |
The Future Perfect Tense (P) |
|
|
v) |
Nepotpuni/modalni glagoli |
|
|
|
- |
sa infinitivom perfekta (He should have come earlier.) |
|
g) |
Would/used to za izražavanje radnje koja se ponavljala u prošlosti |
|
|
Gerund |
||
|
|
- |
kao subjekat i objekat |
|
|
- |
sa prisvojnim oblicima (P) (Excuse my being late.) |
|
|
- |
posle izraza (It's no use crying.) |
|
|
- |
posle glagola continue, go on, prefer, avoid... |
|
d) |
Objekat s infinitivom (P) (They want him to be a lawyer.) |
|
2. Prilozi |
|||
|
a) |
Konverzija priloga i prideva (easy fast, pretty...) |
|
|
b) |
Prilozi izvedeni sa -ly, uz promenu značenja (lately, highly, hardly) |
IV GRAĐENJE REČI
Prefiksi i sufiksi za građenje imenica - dis-, in-, mis-, under-; -dom, -ness, -th, -ment, -tion, i dr.
V FONOLOGIJA
Pomeranje akcenta pri promeni vrste reči
VI LEKSIKOLOGIJA
Idiomi i fraze, višečlani glagoli (frazalni i predloški)
VII LEKSIKOGRAFIJA
Struktura i korišćenje rečnika sinonima i stručnih rečnika
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Udžbenik je osnovno sredstvo za realizaciju programa, ali ga ne treba shvatiti kao jedini izvor materijala niti smatrati obaveznim da se sav ponuđeni materijal obradi. Preporučuje se da se obradi početni - uvodni tekst svake tematske celine (Unit/Module), odnosno onaj za koji nastavnik smatra da je "noseći" za datu temu i predviđenu gramatičku materiju, a zatim da nastavnik odabere i drugi tekst ili tekstove iz iste tematske celine u zavisnosti od vremena kojim raspolaže, nivoa znanja učenika i njihovih potreba. Svaki odabrani tekst ne mora se detaljno obraditi. On može da posluži samo kao povod za razgovor ili ilustracija za gramatičku strukturu. Neke lekcije se mogu zadati i kao lektira, tj. da ih učenici samostalno obrade kod kuće i budu pripremljeni za razgovor o toj temi i sumiranje na narednom času.
Neke gramatičke partije se mogu izostaviti kao teme frontalnih predavanja i obraditi postepeno, "u hodu" kroz insistiranje da učenici shvate suštinu njihove upotrebe i značenja, a ne isključivo pravila:
ČLAN:
Frontalno predavanje i insistiranje na pravilima za upotrebu člana ostaju na nivou školske "lekcije" koja se uči, možda nauči, ali, sasvim verovatno, i zaboravi. Praksa nalaže da se učini sve da se učenicima objasni razlog postojanja ovog dragocenog jezičkog elementa, uloga koju njegova upotreba ili izostavljanje igraju u engleskom jeziku. Pošto u maternjem jeziku učenika takva pojava ne postoji, oni često nikada i ne steknu pravi "osećaj"za član, već znaju pravila ali se ne sete da ih primene. Od samog početka gimnazijskog rada u svakoj situaciji treba proveravati i utvrđivati sposobnost da se objasni zbog čega je određeni/neodređeni član upotrebljen ili izostavljen i kako to utiče na značenje konteksta. Što se tiče neprestanog obnavljanja upotrebe, treba ga sprovoditi uz pomoć što većeg broja primera, kao što se i svaka nova upotreba usvaja kroz skretanje paženje na primere u praksi (npr. određeni član kod pokaznih zamenika - the former/the latter; ispred prideva - koji onda upravo zahvaljujući prisustvu člana dobijaju imenički funkciju - the rich, the poor; ispred brojeva, oznaka vremenskog perioda - the forties, the sixties, itd.)
VREMENA:
Učenje svakog novog glagolskog vremena kod učenika može da izazove otpor ako se doživi kao još jedna nova lekcija koja će ubuduće "morati da se zna (za ocenu!)". Treba učiniti sve da se učenicima razjasni generalna funkcija, suština postojanja trajnog vida svakog glagolskog vremena ("action in progress")
Prilikom obnavljanja glagolskih oblika iz programa za osnovnu školu, treba se truditi da se upotrebe glagolskih vremena odvoje od vremenskih odredbi (koje otežavaju kasnije učenje novih upotreba). Učenicima moramo da pomognemo da shvate razliku između time (vremenski period) i tense (gramatičko vreme kojim se opisuje radnja u definisanom vremenskom periodu, bila ona "obična" ili trajna, aktivna ili pasivna).
Ima mnogo gramatičkih partija za čije obnavljanje ili obradu će biti potrebno manje časova ukoliko se insistira na univerzalnoj zakonitosti (npr. trojaki izgovor -(e)s kod pravilne množine imenica, 3. lica jednine prostog sadašnjeg vremena, saksonskog genitiva; položaj i značenje apostrofa i dr.).
Znatna ušteda u vremenu se postiže na kasnijim nivoima ukoliko se u prvom razredu razjasne i razgraniče neke stvari koje se i na višim stadijumima učenja jezika često provlače kao nesigurnosti i greške (oblici prisvojnih zamenica i prideva, zajedničke osobine nepotpunih/modalnih glagola i dr.).
Uštede u vremenu koje se postignu smanjivanjem broja tekstova za obradu, kao i broja jedinica koje se predaju i obnavljaju frontalnim pristupom treba posvetiti uvežbavanju komunikativnih govornih modela, transformisanju i integraciji jezičkog materijala. Takođe, češće sprovođenje objektivnih tekstova i zajednička analiza grešaka efikasan su način za konačno usvajanje gradiva.
DRUGI STRANI JEZIK
I razred
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
I REČENICA |
|
- |
Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. |
- |
Red reči u rečenici; mesto priloga i priloških odredbi |
II IMENIČKA GRUPA |
|
1. Član |
|
- |
Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana |
- |
Određeni član uz redne brojeve, superlativ, nazive reka, mora i okeana |
- |
Nulti član uz vlastite i gradivne imenice, nazive obeda, dana u nedelji, meseci i godišnjih doba. |
2. Imenice |
|
- |
Brojive i nebrojive imenice dis-, in-, mis-, under-; -dom, -ness, -th, -ment, -tion,...) |
- |
Pravilna množina imenica (book, box, baby, shelf...) |
- |
Najčešći primeri nepravilne množine (man, woman, child, foot...) |
- |
Saksonski genitiv (P) |
3. Zamenički oblici |
|
a) |
Zamenice |
- |
Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta (I met him.) |
- |
Pokazne zamenice - this/these, that/those |
- |
Upitne zamenice - who, what |
b) |
Determinatori |
- |
Neodređeni determinatori - some, any |
4. Pridevi |
|
- |
Najčešći opisni pridevi |
- |
Sintetički komparativ i superlativ |
5. Brojevi |
|
|
- Prosti i redni brojevi |
6. Kvantifikatori |
|
|
- much, many; little, few, a lot of, lots of |
III GLAGOLSKA GRUPA |
|
1. Glagoli |
|
- |
The Simple Present Tense za izražavanje uobičajene radnje |
- |
The Present Continuous Tense za izražavanje radnje koja je u toku i radnje koja će se dogoditi u bliskoj budućnosti |
- |
Imperativ - 2. lice jednine i 1. i 2. lice množine (Come here! Let's go!) |
- |
The Simple Past Tense (pravilni glagoli i glagoli be, have) |
- |
be going to za izražavanje namere u budućnosti |
- |
Nepotpuni glagoli can i must (Simple Present) |
2. Prilozi
Vrste priloga (za način, mesto i vreme)
IV GRAĐENJE REČI
Građenje imenica sufiksima -ep/op, -ess
V LEKSIKOLOGIJA
Najjednostavniji idiomi i fraze, najčešći dvočlani glagoli
VI LEKSIKOGRAFIJA
Korišćenje dvojezičkih rečnika (uputiti učenika na fonetsku transkripciju)
II razred
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
I REČENICA
1. Nezavisno složena rečenica - and, but, or
2. Pitanja
a) "Wh" Questions (Where are you going?)
b) Kratka pitanja (When? Where? Who with? i dr.)
v) Tag Questions (P) (She is pretty, isn't she?)
3. Neupravni govor s uvodnim glagolom u sadašnjem vremenu
a) Naredbe, molbe, zahtevi
b) Izjave
v) Pitanja Tag Questions (P) (She is pretty, isn't she?)
II IMENIČKA GRUPA
1. |
Član |
|
|
a) |
Određeni član uz nazive planinskih venaca, punih naziva zemalja (the Alps, the State Union of Serbia and Montenegro) |
|
b) |
Određeni član uz imenice koje označavaju stvari/pojave jedine u svojoj vrsti (the sun) |
|
v) |
Neodređeni član u izrazima za meru, količinu i vreme |
|
g) |
Nulti član uz nazive kontinenata, zemalja, jezera, planina i ostrva |
2. |
Imenice |
|
|
a) |
Množina najčešćih složenica (armchairs, postmen) |
|
b) |
Imenice s glagolom u jednini (news, information) |
|
v) |
Imenice s glagolom u množini (people, cattle) |
|
g) |
Drugi nominali - gerund (u funkciji subjekta i objekta) (P) |
|
d) |
Saksonski genitiv |
3. Zamenički oblici |
||
a) |
Zamenice |
|
|
|
- Povratne zamenice (John has hurt himself.) |
|
|
- Prisvojne zamenice (The book l found was hers.) |
|
|
- Upitne zamenice whose (P), which, |
|
|
- Neodređene zamenice (some, any) i njihove složenice (somebody, anyone i dr.) |
b) |
|
Determinatori |
|
|
- Upitni determinatori (What books do you read?) |
|
|
- Odrični determinatori no (There is no butter on the table.) |
4. Pridevi |
||
a) |
Analitički komparativ i superlativ |
|
b) |
Nepravilno poređenje (good, bad, little) |
|
5. Partitivni kvantifikatori |
||
(a loaf of bread, a bottle of water, i dr.). |
||
III GLAGOLSKA GRUPA |
||
a) |
The Simple Past Tense nepravilnih glagola |
|
b) |
The Present Perfect Tense |
|
|
- |
za radnju koja se upravo završila |
|
- |
u rezultativnom značenju |
v) |
The Past Continuous Tense |
|
|
- za isticanje trajanja jedne prošle radnje u odnosu na drugu (trenutnu) |
|
|
- za isticanje trajnosti prošle radnje |
|
g) |
The Simple Future Tense |
|
d) |
Imperativ - 1 i 3 lice jednine i 3 lice množine (P) (Let them go!) |
|
đ) |
Nepotpuni/modalni glagoli (Simple Present/Past) |
|
|
- |
can (be able to) - could |
|
- |
must (have to) |
|
- |
may (značenje dozvole) |
2. Prilozi |
||
a) |
Izvođenje priloga (-ly) |
|
b) |
Prilog well |
3. Veznici
and, but, or
IV GRAĐENJE REČI
Najčešći prefiksi i sufiksi za građenje prideva: il-, ir-, un-, -able, -ful, -less, -y i dr.
V LEKSIKOLOGIJA
Najčešći idiomi i fraze, najčešći dvočlani glagoli (frazalni i predloški)
III razred
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
I REČENICA
1. Složena rečenica
a) |
Odnosne (relativne) klauze (obratiti pažnju na kontaktne klauze) |
2. Slaganje vremena
3. Neupravni govor s primenom slaganja vremena (uvodni glagol u prošlom vremenu)
- potvrdne rečenice
- upitne rečenice
("Wh" Questions i Yes/No Questions)
4. Pitanja |
|
a) |
Učtiva pitanja (Would you give me the book, please?) |
II IMENIČKA GRUPA |
|
1. Član |
|
a) |
Određeni član ispred prezimena u množini, ispred naziva muzičkih instrumenata, u predloškim frazama |
b) |
Nulti član uz nazive sportova i igara |
2. Imenice
- Adjektivalna upotreba imenica (love story)
- Pluralia tantum (scissors, trousers)
3. Zamenički oblici |
|
a) |
Uzajamno-povratne zamenice (each other, one another) |
b) |
Relativne zamenice (who, which, whose, what, that) |
v) |
Odrične zamenice no, none i složenice sa no- (nothing) |
4. Pridevi |
|
a) |
Obnoviti poređenje prideva |
b) |
Pridevi u nominalnoj funkciji (the rich) |
5. Brojevi |
|
Četiri računske radnje |
|
III GLAGOLSKA GRUPA |
|
1. Glagoli |
|
Obnavljanje vremena i aspekta glagola. |
|
a) |
The Present Perfect Tense - širenje upotrebe |
b) |
The Past Perfect Tense |
v) |
The Passive Voice (Simple Present/Past) |
g) |
Nepotpuni/modalni glagoli should, would, ought to, might |
d) |
Gerund |
|
- kao subjekat i objekat |
|
- posle predloga |
|
- posle nekih glagola (ewoy, keep, prefer i dr.) |
2. Prilozi |
|
a) |
Poređenje priloga |
3. Veznici
either... or, neither... nor
IV GRAĐENJE REČI
Najčešći prefiksi i sufiksi za građenje glagola (dis-, mis-, re-, un-, en, -ize, fy)
V LEKSIKOLOGIJA
Idiomi i fraze, višečlani glagoli (frazalni i predloški)
VI LEKSIKOGRAFIJA
Korišćenje jednojezičkih rečnika
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Pokušali smo da što više olakšamo program za 1 i 2 razred jer učenici često dolaze s minimalnim predznanjem iz osnovne škole. Dobro je posvetiti veću pažnju obnavljanju i učvršćivanju tog gradiva, naročito s obzirom na činjenicu da će se pred gimnazijskim profesorima u jesen 2003. godine uglavnom naći đaci sa znatno manjim brojem poena postignutih na prijemnom ispitu nego ranijih godina. Bitno je da učenici do trećeg razreda usvoje i sistematizuju osnovna znanja, a onda će biti spremniji da u 3 i 4 razredu (kada je i fond časova veći) savladaju više novog i težeg materijala. Smatramo da program gramatike za treću godinu opšteg i društveno-jezičkog smera ne treba smanjivati. Smanjivanje programa koje predlažemo za prirodno-matematički smer praćeno je preporukom da se ti učenici ne opredeljuju za engleski jezik kao izborni predmet na maturi jer ih ovako redukovan program ne osposobljava za taj zahtev.
I REČENICA
Neke rečeničke modele koji su predviđeni za obradu prebacili smo u "obnavljanje" jer se obrađuju u osnovnoj školi, a neke smo sasvim isključili iz programa s manjim fondom časova (idiomatska pitanja, kratka pitanja, nominalne krauze) jer ih učenici usvajaju i bez analitičkog znanja o njima.
Indirektni govor bez promene glagolskog vremena smo iz I prebacili u II razred, kad se obrađuje indirektni govor sa slaganjem vremena. (Za to će biti dovoljno pripremljeni jer se u I razredu sreću s primerima takvog indirektnog govora, a on je i obuhvaćen programom za osnovnu školu).
II IMENIČKA GRUPA
Član: Objašnjenje generičkog i numeričkog neodređenog člana predviđa se za 1 razred jer se povezuje sa množinom imenica (prebacivanje celih rečenica u množinu). Šire obrazloženje za predložene promene dato je u Preporukama.
Imenice: Uključeno je obnavljanje brojivih i nebrojivih imenica jer olakšava savladavanje drugih delova programa (determinatora, kvantifikatora, člana), a (iz nekih programa u 1 i 2 razredu) izostavili smo sufiksalno i supletivno obeležavanje roda i genitiv mere (to učenici savladaju na nivou leksike).
Zamenice/Determinatori/Kvantifikatori - izvršena su izvesna pomeranja-grupisanja radi lakšeg savladavanja i sistematizacije.
Izostavljen je gerund kao posebna gramatička partija u 1 i 2 razredu, a ostavljeno je da se u celini obrađuje u 3 razredu. Do tada ga učenici prepoznaju i usvajaju kao leksiku (u izrazima).
III GLAGOLSKA GRUPA
Smanjili smo broj glagolskih vremena koja se na raznim nivoima obrađuju kao posebne metodske jedinice. Šire objašnjenje je dato u Preporukama.
Kod modalnih glagola smo u prvom razredu dodali "osnovne zajedničke osobine" da bi se, na ovom nivou, izbeglo upuštanje u zbunjujuće gradacije verovatnoće i obaveze. Za to su učenici mnogo spremniji u 3 razredu kad se modali sistematičnije obrađuju.
Dodali smo obnavljanje i sistematizaciju glagola have, be i do u 1 razredu jer to olakšava globalniji pristup glagolskim vremenima (s trajnim vidom i u pasivu).
U svim programima smo partiju Višečlani glagoli (frazalni i predloški) prebacili iz Glagolske grupe u Leksikologiju.
NEMAČKI JEZIK
CILJEVI I ZADACI NASTAVE NEMAČKOG JEZIKA:
Funkcionalni ciljevi:
- Usvajanje jazičkih znanja i veština radi jednostavnog sporazumevanja, koje treba steći do kraja gimnazijskog školovanja.
Razvojno-vaspitni ciljevi:
- razvijanje intelektualnih i opštih sposobnosti učenika;
- obogaćivanje izražajnih mogućnosti;
- razvijanje moralnih i estetskih vrednosti;
- navikavanje na otvorenost u komunikaciji;
- poštovanje drugih i uvažavanje različitosti, razvijanje duha tolerancije;
- upoznavanje sa istorijom i kulturom, načinom života, običajima, sistemom vrednosti, načinom mišljenja... izvornih govornika stranog jezika.
Saznajno-metodološki ciljevi:
- sticanje svesti o funkcionisanju jezika, stranog i maternjeg;
- upoznavanje sa novim tehnologijama (audio-vizuelnim, kompjuterskim, CD-romovima, televizijskim...);
- istraživanje i osamostaljivanje u radu.
Ishodi:
Nivo znanja jezika po završetku gimnazije b/1 po zajedničkom evropskom okviru;
Jezičke aktivnosti.
JEZIČKA RECEPCIJA:
Slušanje:
- Učenik razume sadržaj dužih iskaza koji sadrže visokofrekventne reči i strukture o poznatim temama
- Razume u opštim crtama sadržaj kraćih narativnih odlomaka predstavljenih u usmenoj formi
Čitanje:
- Razume u opštim crtama duže tekstove pisane standardnim jezikom koji sadrže visokofrekventne reči i strukture
- Prepoznaje i razume ključne informacije u različitim vrstama tekstova
- Ume da otkrije značenje nepoznate reči na osnovu konteksta i/ili pomoću rečnika
- Efikasno koristi različite izvore na stranom jeziku radi pribavljanja željene informacije (rečnici, knjige, internet...)
SADRŽAJI PROGRAMA
I razred
Prirodno-matematički smer
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Sadržaji programa određeni u osnovnoj školi integrišu se s novim elementima u sistematizovane šire celine na višem nivou.
I POSTAVLJANJE PITANJA
Novi modeli
- Disjunktivna pitanja
Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?
- Negativno pitanje
Hast du dieses Buch noch nicht gelesen?
Doch, ich habe es gelesen.
- Izrična rečenica kao pitanje
Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?
- Pitanje u neupravnom govoru
Ich frage dich, ob er kommt.
Er fragte mich (warum, wo, wann, wie, wohin, was usw.)
Odgovori puni ili eliptični (uvek u dijalogu)
II KAZIVANJE RADNJE I STANJA U SADAŠNJOSTI, PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI
- radnja zavisne rečenice dešava se istovremeno sa radnjom glavne rečenice
Veznici: während, solange, seit(dem)
Während ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater.
Solange ich ihn kenne, sammelt er Briefmarken.
- radnja zavisne rečenice dešava se pre radnje glavne rečenice
Veznik: als
Sie kam zum Bahnhof, als der Zug schon abgefahren war.
- radnja zavisne rečenice dešava se posle radnje glavne rečenice
Veznici: bis, bevor, als (isto vreme u obe rečenice)
Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war.
Ich komme zu dir bevor (ehe) ich ins Kino gehe.
III KAZIVANJE ZAPOVESTI
Er soll lesen!
Du kommst nicht mit!
Zurück!
Du wirst jetzt gehen!
Rauchen verboten!
IV ODREDBE KVALITETA I KVANTITETA
Izražavanje jednakosti - nejednakosti
Er ist genau so alt wie du.
Er ist älter als ich.
V SISTEMATIZACIJA KATEGORIJA KOJIH U MATERNJEM JEZIKU NEMA ILI SU BITNO RAZLIČITE
Član
Određeni, neodređeni
Određeni član uz geografske pojmove: nazive planina, mora, reka, zemalja muškog i ženskog roda, a zatim uz imena dana u nedelji, meseca u godini, godišnjih doba.
Das ist ein Haus.
Das Haus ist neu.
Ich habe die Alpen gesehen.
Die Save möndet in die Donau.
Die Türkei ist ein schönes Land.
Der Balkan ist eine Halbinsel.
Der Montag ist der erste Arbeitstag in der Woche.
Der Frühling ist die schönste Jahreszeit.
Bez člana
- lična imena, imena zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata; predikativno upotrebljeni nazivi poziva; gradivne imenice, uzvici i izrazi
Hans ist Student.
Deutschland ist ein grosses Land.
Berlin ist die Hauptstadt der Bundersrepublik Deutschland.
Kaufst du Brot?
Hilfe!
Feuer!
Tag um Tag; weder Mensch noch Tier; zu Bett gehen; zu Wort kommen.
Infinitiv sa ''zu'' uz neke glagole i izraze
Du brauchst nicht zu kommen.
Ich habe viel zu tun.
Sie hat keine Zeit (Lust, keinen Wunsch) tanzen zu gehen.
Orijentacija u vremenu i prostoru
Proširiti moguće odgovore na ranije obrađena pitanja u vezi sa orijentacijom u vremenu i prostoru.
Wann...?
Heute abend, morgen früh, voriges Jahr, um acht Uhr, in zehn Minuten, diesen Sommer,
Am 1. September 1976, den 1. Juni 1976
Wie lange...?
Seit wann...?
Eine Woche, einen Monat, eine Zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr, seit zwei Wochen, seit unserer Begegnung.
Wo...?
drausen, drinnen, berall, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nirgends
Wohin...?
dorthin, aufwärts, heimwärts fort, bergauf, bergab, berallhin, nirgendwohin
Woher...?
Propozicije koje u sintagmi sa imenicom daju oznake za mesto
hierher, daher, dorther; aus der Schule, bis zur Ecke, auf dem Lande, am Fenster, vor der Tür usw.
VI TVORBA REČI
Složenica (imenica i pridev), prefiksiranje glagola, izvedene imenice i pridevi
Schule, Schulzimmer, Schulhof; Hochhaus; aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Mannschaft, medizinisch, europäisch, chemisch.
Sinonimi, homonimi, antonimi, fraze
leib, warm, kalt, frisch, auf Schritt und Tritt, in Anspruch nehmen; in Bewegung setzen.
VII IZGOVOR
Odnos glasova i slova.
Podela glasova. Dužina i kvalitet vokala. Diftonzi.
Akcenat reči. Melodija osnovnih tipova rečenica.
VIII ORTOGRAFIJA
Interpunkcija - osnovna pravila.
Podela reči na slogove.
Pisanje velikog slova.
IX LEKSIKOGRAFIJA
Upoznavanje sa vrstama rečnika i njihovim korišćenjem - dvojezički rečnici, jednojezički rečnici; rečnici - sinonima, antonima, homonima; frazeološki rečnik; enciklopedijski rečnik: stručni rečnici.
Izrada projekata na temu:
Deutsch in Europa; Orte; Familie; Tägliches Leben; Freizeit; Natur und Umwelt.
II razred
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
I NEGACIJA
Proširenje liste odričnih reči:
nirgends, nirgendwo, niemals, gar nicht
nirgendwohin
Er läuft niemals (nirgends, nirgenwo, nirgendwohin).
Das habe ich niemals gehört. Das ist gar nicht schwer.
keinsefalls, keineswegs
Das war keinesfalls die richtige Antwort.
Er wird keineswegs heute ankommen.
II PASIV RADNJE I PASIV STANJA
- u funkciji isticanja nekog procesa i rezultata ili cilja neke radnje, dok se vršilac ili uzročnik radnje može i ne mora navesti:
Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert.
Das Auto wurde sehr billig verkauft.
III ODREDBE KVANTITETA
- Osnovni, redni, decimalni brojevi. Osnovne mere.
Računske radnje. Monete.
Tausend, Million, eine Hälfte, ein Viertel, eine halbe Stunde, zwei Liter Milch, 2,40 m - zwei Meter vierzig, 2,40 EUR - zwei Euro vierzig.
IV SISTEMATIZACIJA KATEGORIJA KOJIH U MATERNJEM JEZIKU NEMA ILI SE BITNO RAZLIKUJU
Infinitivne konstrukcije
sa zu, um.....zu, ohne....zu, statt....zu
Er beschloss gleich nach Hause zu gehen.
Ich kam früher, um mit dir zu reden.
Sie verliessen das Zimmer, ohne uns zu begrüssen.
Statt zu regnen, begann es zu schneien.
V KAZIVANJE PRETPOSTAVKI, NAČINA, ŽELJE, POREĐENJA
Konjuktiv u prostoj rečenici za izražavanje želje, mogućnosti, sumnje, pretpostavki, nestvarnosti
Ewig lebe unsere Freiheit! Möge er kommen!
Beinahe wärest du zu spät gekommen. Hätte er das gewusst!
VI KONDICIONALNE REČENICE
Potencijalne/Irealne u sadašnjosti - receptivno
Er väre zufrieden, wenn du kämest.
Ich würde dich besuchen, wenn ich Zeit hätte.
Er wäre gekommen, wenn er die Einladung bekommen hätte.
VII NAMERNE REČENICE
Veznici: damit, dass
Wir gehen so früh in die Schule, damit wir alles vorbereiten.
Gib acht, dass du nicht zu spät kommst.
VIII NAČINSKE REČENICE
Veznici: indem, ohne, dass, statt dass
Er betrat den Saal, indem er alle herzlichst begr sste.
Sie ging an mir vorbei, ohne dass sie mich bemerkte.
Statt dass ich auf den Bus warte, gehe ich lieber zu Fuss.
IX TVORBA REČI
Zamenički prilozi - građenje i upotreba
(Wozu, womit, woran...; dazu, damit, daran...)
Woran denkst du? Ich denke immer daran.
X GRAĐENJE SLOŽENICA
Imenica + imenica; pridev + imenica; prefiksacija
Atomphysik, Wandtafel,
Hochschule, Schnellzug,
beantworten, begrüssen, unmöglich
Izvedene imenice
Wohnung, Besichtigung, Heizung...
Izrada projekata na temu:
Essen und Trinken in der Schweizund und im Serbien und Montenegro; Autos der Welt; Markenmode oder nicht; Gesellschaf; Reise und Verkehr; Umwelt - und Naturschutz.
III razred
(2 nedeljno, 72 časa godišnje)
I ODREDBE KVALITETA I KVANTITETA
Opisna komparacija pomoću partikula:
ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (apsolutni infinitiv)
Sie ist eine sehr fleissige Studentin.
Das war eine besonders (höchst) angenehme Reise.
Potenciranje superlativa
Seine Arbeit war bei weiten die beste.
Sie ist das allerschönste Mädchen in der Schule.
II NEUPRAVNI GOVOR/UPOTREBA KONJUKTIVA (RECEPTIVNO)
Za istovremenost konjuktiv prezenta ili preterita Sie sagt: "Ich schreibe einen Brief an meinen Freund."
Sie sagt, sie schreibe (schriebe) einen Brief an ihren Frund.
III POREDBENE/KOMPARATIVNE REČENICE (RECEPTIVNO)
Veznici: wie, als, als ob
Sie ist so schön wie man mir erzählte.
Alles endete viel besser, als ich erwarten konnte.
Er sieht aus, als ob er krank sei.
IV INFINITIVNE KONSTRUKCIJE
Izražavanje modaliteta
- sein + zu + infinitiv
Deises Problem ist zu lösen.
- lassen + sich + infinitiv
Das lässt sich leicht erklären.
V PASIV RADNJE I PASIV STANJA
- u funkciji isticanja nekog procesa i rezultata ili cilja neke radnje, dok se vršilac ili uzročnik radnje može i ne mora navesti:
Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert.
Das Auto wurde sehr billig verkauft.
VI MODALNI GLAGOLI + INFINITIV PREZENTA PASIVA
Dabei muss die Temperatur der Luft beachtet werden.
Dabei sollte die Meinung der Gegner in Betracht gonemmen werden.
VII LEKSIKOLOGIJA
- složenice, prefiksacija i sufiksacija
- strane reči i internacionalizmi, termini i terminologizirane reči iz opšteg jezika.
Izrada projekata na temu:
Berühmte Person; Beziehung zu anderen Menschen; Menschlicher Körper;
Gesundheit; Tiere; Religion;
IV razred
(2 časa, 64 časa godišnje)
I PARTICIP I I II U:
- atributivnoj upotrebi
das spielende Kind; die streikende Arbeiter;
der ausgefüllte Antrag; die gestellten Fragen;
- adverbijalnoj upotrebi
Sie gingen erzählend durch den Garten.
Sie sass lesend am Tisch.
Sie kam gut informiert an.
Herzlich lächelnd begrüsste er seine Gäste.
- predikativnoj upotrebi
Die Reise war anstrengend.
Die Fragen sind vorbereitet.
- prepoznavanje ekvivalentnih atributivnih rečenica
Ein weinendes Mädchen. Ein Mädchen das weint.
Der sich nähernde Zug. Der Zug, der sich nähert.
Die gestern gedruckte Zeitung. Die Zeitung, die gestern gedruckt ist.
II PARTICIP I SA ZU (GERUNDIV)
Die zu lernenden Vokabeln. Die Vokabeln, die zu lernen sind/die gelernt werden müssen.
III INFINITIV
ca zu, ohne zu, um zu, anstatt zu u funkciji ekvivalentnih zavisnih rečenica-receptivno
Es ist wichting pünktlich zu sein. Es ist wichtig, dass man pünktlich ist.
Er braucht nur einige Minuten um die Aufgabe zu lösen. Er braucht nur einige Minuten, damit er die Aufgabe löst.
IV NOMINALNE GRUPE REČI SA GLAGOLSKOM IMENICOM KAO JEZGROM
Der Roman wurde übersetzt. Die Übersetzung des Romans.
Das Medikament wird regelmässig eingenommen. Das regelmässige Einnehmen des Medikamentes.
V RED REČI U REČENICI SA TEŽIŠTEM NA POLOŽAJU GLAGOLA
- sistematizacija
VI LEKSIKOLOGIJA
Idiomi, frazeologizmi, tuđice (deklinacija)
Izrada projekata na temu:
Ausbildung und Beruf; Geschäfte/Konsum; Medien und moderne Informationstechniken;
Mehrsprachigkeit; Probleme der Jugendlichen; Humanität und Toleranz.
I razred
društveno-jezički smer
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
Sadržaji programa obrađeni u osnovnoj školi integrišu se s novim elementima u sistematizovane šire celine na višem nivou.
I POSTAVLJANJE PITANJA
Novi modeli
- Disjunktivna pitanja
Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?
- Negativno pitanje
Hast du dieses Buch noch nicht gelesen?
Doch, ich habe es gelesen.
- Izrična rečenica kao pitanje
Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?
- Pitanje u neupravnom govoru
Ich frage dich, ob er kommt.
Er fragte mich (warum, wo, wann, wie, wer, wohin, was...)
Odgovori puni ili eliptični (uvek u dijalogu)
II KAZIVANJE RADNJE I STANJA U SADAŠNJOSTI, PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI
- radnja zavisne rečenice dešava se istovremeno sa radnjom glavne rečenice
Veznici: während, solange, seit(dem)
Während ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater.
Solange ich ihn kenne, sammelt er Briefmarken.
- radnja zavisne rečenice dešava se pre radnje glavne rečenice
Veznik: als
Sie kam zum Bahnhof, als der Zug schon abgefahren war.
- radnja zavisne rečenice dešava se posle radnje glavne rečenice
Veznici: bis, bevor, als (isto vreme u obe rečenice)
Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war.
Ich komme zu dir bevor (ehe) ich ins Kino gehe.
III KAZIVANJE ZAPOVESTI
Er soll lesen!
Du kommst nicht mit!
Zurück!
Du wirst jetzt gehen!
Rauchen verboten!
IV ODREDBE KVALITETA I KVANTITETA
Izražavanje jednakosti - nejednakosti
Er ist genau so alt wie du.
Er ist älter als ich.
V SISTEMATIZACIJA KATEGORIJA KOJIH U MATERNJEM JEZIKU NEMA ILI SU BITNO RAZLIČITE
Član
Određeni, neodređeni
Određeni član uz geografske pojmove: nazive planina, mora, reka, zemalja muškog i ženskog roda, a zatim uz imena dana u nedelji, meseca u godini, godišnjih doba.
Das ist ein Haus.
Das Haus ist neu.
Ich habe die alpen gesehen.
Die Save mündet in die Donau.
Die Türkei ist ein schönes Land.
Der Balkan ist eine Halbinsel.
Der Montag ist der erste Arbeitstag in der Woche.
Der Frühling ist die schönste Jahreszeit.
Bez člana
- lična imena, imena zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata; predikativno upotrebljeni nazivi poziva; gradivne imenice, uzvici i izrazi
Hans ist Student.
Deutschland ist ein grosses Land.
Berlin ist die Hauptstadt der Bundesrepublik Deutschland.
Kaufst du Brot?
Hilfe!
Feuer!
Tag um Tag; weder Mensch noch Tier; zu Bett gehen; zu Wort kommen.
Infinitiv sa "zu" uz neke glagole i izraze
Du brauchst nicht zu kommen.
lch habe viel zu tun.
Sie hat keine Zeit (Lust, keinen Wunsch) tanzen zu gehen.
VI ORIJENTACIJA U VREMENU I PROSTORU
Proširiti moguće odgovore na ranije obrađena pitanja u vezi sa orijentacijom u vremenu i prostoru.
Wann...?
Heute abend, morgen früh, voriges Jahr, um acht Uhr, in zehn Minuten, diesen Sommer,
am 1. September 1976, den 1. Juni 1976
Wie lange...?
Seit wann...?
Eine Woche, einen Monat, eine Zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr, seit zwei Wochen,
seit unserer Begegnung.
Wo...?
draussen, drinnen, überall, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nirgends
Wohin...?
dorthin, aufwärts, heimwärts fort, bergauf, bergab, überallhin, nirgendwohin
Woher...?
Prepozicije koje u sintagmi sa imenicom daju oznake za mesto hierher, daher, dorther; aus der Schule, bis zur Ecke, auf dem Lande, am Fenster, vor der Tür usw.
VII TVORBA REČI
Složenica (imenica i pridev), prefiksiranje glagola, izvedene imenice i pridevi
Schule, Schulzimmer, Schulhof; Hochhaus; aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Mannschaft, medizinisch, europäisch, chemisch.
VIII SINONIMI, HOMONIMI, ANTONIMI, FRAZE
lieb, warm, kalt, frisch, auf Schritt und Tritt, in Anspruch nehmen; in Bewegung setzen.
IX IZGOVOR
Odnos glasova i slova.
Podela glasova. Dužina i kvalitet vokala. Diftonzi.
Akcenat reči. Melodija osnovnih tipova rečenica.
X ORTOGRAFIJA
Interpunkcija - osnovna pravila.
Podela reči na slogove.
Pisanje velikog slova.
XI LEKSIKOGRAFIJA
Upoznavanje sa vrstama rečnika i njihovim korišćenjem - dvojezički rečnici, jednojezički rečnici; rečnici - sinonima, antonima, homonima; frazeološki rečnik; enciklopedijski rečnik; stručni rečnici.
XII KNJIŽEVNOST
Literatura za mlade po izboru.
Izrada projekata na temu:
Deutsch in Europa; Orte; Familie; Tägliches Leben; Freizeit; Natur und Umwelt.
II razred
(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)
I NEGACIJA
Proširenje liste odričnih reči:
nirgends, nirgendwo, niemals, gar nicht
nirgendwohin
Er läuft niemals (nirgends, nirgenwo, nirgendwohin).
Das habe ich niemals gehört. Das ist gar nicht schwer.
keinsefalls, keineswegs
Das war keinesfalls die richtige Antwort.
Er wird keineswegs heute ankommen.
II PASIV RADNJE I PASIV STANJA
- u funkciji isticanja nekog procesa i rezultata ili cilja neke radnje, dok se vršilac ili uzročnik radnje može i ne mora navesti:
Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert.
Das Auto wurde sehr billig verkauft.
III KAZIVANJE RADNJI U PROŠLOSTI
- Perfekt modalnih glagola
Er hat das sagen müssen. Du hast das Buch lesen sollen.
Gestern habe ich nach Zagreb reisen sollen, habe aber nicht gekonnt.
IV ODREDBE KVANTITETA
- Osnovni, redni, decimalni brojevi. Osnovne mere.
Računske radnje. Monete.
Tausend, Million, eine Hälfte, ein Viertel, eine halbe Stunde, zwei Liter Milch, 2,40 m - zwei Meter vierzig, 2,40 EUR - zwei Euro vierzig.
V SISTEMATIZACIJA KATEGORIJA KOJIH U MATERNJEM JEZIKU NEMA ILI SE BITNO RAZLIKUJU
Infinitivne konstrukcije
sa zu, um....zu, ohne....zu, statt....zu
Er beschloss gleich nach Hause zu gehen.
Ich kam früher, um mit dir zu reden.
Sie verliessen das Zimmer, ohne uns zu begrüssen.
Statt zu regnen, begann es zu schneien.
VI KAZIVANJE PRETPOSTAVKI, NAČINA, ŽELJE, POREĐENJA
Konjuktiv u prostoj rečenici za izražavanje želje, mogućnosti, sumnje, pretpostavki, nestvarnosti
Ewig lebe unsere Freiheit! Möge er kommen!
Beinahe wärest du zu spät gekommen. Hätte er das gewusst!
VII SINTAKSA
Valentnost glagola i formiranje osnovnih rečničkih modela, uz ukazivanje na broj i oblik neophodnih dopuna glagolu koje rečenice čine gramatičnim (subjekat + objekat; subjekat + dopuna za mesto; subjekat + objekat u dativu + objekat u akuzativu; subjekat + predložni objekat)
Ieh besuche meine Tante. Wir wohnen in Belgrad. Er schenkte der Mutter Blumen.
Sie fahren nach Italien. Sie warten auf den Bus.
VIII KONDICIONALNE REČENICE
Potencijalne/Irealne u sadašnjosti - receptivno
Er wäre zufrieden, wenn du kämest.
Ich würde dich besuchen, wenn ich Zeit hätte.
Er wäre gekommen, wenn er die Einladung bekommen hätte.
IX NAMERNE REČENICE
Veznici: damit, dass
Wir gehen so früh in die Schule, damit wir alles vorbereiten.
Gib acht, dass du nicht zu spät kommst.
X NAČINSKE REČENICE
Veznici: indem, ohne dass, statt dass
Er betrat den Saal, indem er alle herzlichst begrüsste.
Sie ging an mir vorbei, ohne dass sie mich bemerkte.
Statt dass ich auf den Bus warte, gehe ich lieber zu Fuss.
XI TVORBA REČI
Zamenički prilozi - građenje i upotreba
(Wozu, womit, woran...; dazu, damit, daran...)
Woran denkst du? Ich denke immer daran.
XII GRAĐENJE SLOŽENICA
Imenica + imenica; pridev + imenica; prefiksacija
Atomphysik, Wandtafel,
Hochschule, Schnellzug,
beantworten, begrüssen, unmöglich
Izvedene imenice
Wohnung, Besichtigung, Heizung...
XIII KNJIŽEVNOST
Literatura za mlade po izboru
Izrada projekata na temu:
Essen und Trinken in der Schweizund und in Serbien und Montenegro;
Autos der Welt; Markenmode oder nicht; Gesellschaft; Reise und Verkehr; Umwelt- und Naturschutz.
III razred
(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)
I PASIV RADNJE I PASIV STANJA
- u funkciji isticanja nekog procesa i rezultata ili cilja neke radnje, dok se vršilac ili uzročnik radnje može i ne mora navesti:
Im Wasser wird verschiedenes Material abgelagert.
Das Auto wurde sehr billig verkauft.
II ODREDBE KVALITETA I KVANTITETA
Opisna komparacija pomoću partikula:
ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (apsolutni superlativ)
Sie ist eine sehr fleissige Studentin.
Das war eine besonders (höchst) angenehme Reise.
Potenciranje superlativa
Seine Arbeit war bei weiten de beste.
Sie ist das allerschönste Mädchen in der Schule.
III NEUPRAVNI GOVOR/UPOTREBA KONJUNKTIVA (RECEPTIVNO)
Za istovremenost konjunktiv prezenta ili preterita
Sie sagt: "Ich schreibe einen Brief an meinen Freund."
Sie sagt, sie schreibe (schriebe) einen Brief an ihren Frund.
Za radnju koja se desila pre momenta govora:
perfekat ili pluskvamperfekat konjunktiva
Sie sagt: "Ich habe einen Roman von T.Mann gelesen."
Sie sagt, sie habe/hätte/einen Roman von T.Mann gelesen.
Za radnju koja se dešava posle momenta govora:
Futur konjunktiva ili oblik "würde"
Sie sagt: "Ich werde einen Roman von T.Mann lesen."
Sie sagt, sie werde/würde/ enen Roman von T.Mann lesen.
IV POREDBENE/KOMPARATIVNE REČENICE (RECEPTIVNO)
Veznici: wie, als, als ob
Sie ist so schön wie man mir erzählte.
Alles endete viel besser, als ich erwarten konnte.
Er sieht aus, als ob er krank sei.
V INFINITIVNE KONSTRUKCIJE
Izražavanje modaliteta
- sein + zu + infinitiv
Dieses Problem ist zu lösen.
- lassen + sich + infinitiv
Das lässt sich leicht erklären.
VI MODALNI GLAGOLI + INFINITIV PREZENTA PASIVA
Dabei muss die Temperatur der Luft beachtet werden.
Dabei sollte die Meinung der Gegner in Betracht genommen werden.
Nominalne fraze sa imenicom kao jezgrom i zavisnim elementima
Meine zwei älteren Brüder; Der Besuch bei den Eltern; Das Zimmer meiner Schwester.
Zameničke fraze sa zamenicom kao jezgrom (lične zamenice: jamand, niemand, nichts, etwas): Du als Ordner; Jemand von uns; Nichts Gutes; Er, in der letzten Bank.
VII LEKSIKOLOGIJA
- složenice, prefiksacija i sufiksacija
- strane reči i internacionalizmi, termini i terminologizirane reči iz opšteg jezika.
VIII KNJIŽEVNOST
Literatura za mlade po izboru
Izrada projekata na temu:
Berühmte Person; Beziehung zu anderen Menschen; Menschlicher Körper; Gesundheit; Tiere; Religion;
IV razred
(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)
I PARTICIP I i II U:
- atributivnoj upotrebi
das spielende Kind; die streikenden Arbeiter;
der ausgefüllte Antrag; die gestellten Fragen;
- adverbijalnoj upotrebi
Sie gingen erzählend durch den Garten.
Sie sass lesend am Tisch.
Sie kam gut informiert an.
Herzlich lächelnd begrüsste er seine Gäste.
- predikativnoj upotrebi
Die Reise war anstrengend.
Die Fragen sind vorbereitet.
- prepoznavanje ekvivalentnih atributivnih rečenica
Ein weinendes Mädchen. Ein Mädchen das weint.
Der sich nähernde Zug. Der Zug, der sich nähert.
Die gestern gedruckte Zeitung. Die Zeitung, die gestern gedruckt ist.
II PARTICIP I SA ZU (GERUNDIV)
Die zu lernenden Vokabeln. Die Vokabeln, die zu lernen sind/ die gelernt werden müssen.
III INFINITIV
ca zu, ohne zu, um zu, anstatt zu u funkciji ekvivalentnih zavisnih rečenica.
Es ist wichtig pünktlich zu sein. Es ist wichtig, dass man pünktlich ist.
Er braucht nur einige Minuten um die Aufgabe zu lösen. Er braucht nur einige Minuten, damit er die Aufgabe löst.
IV NOMINALNE GRUPE REČI SA GLAGOLSKOM IMENICOM KAO JEZGROM
Der Roman wurde übersetzt. die Übersetzung des Romans.
Das Medikament wird regelmässig engenommen. Das regelmässige Einnehmen des Medikamentes.
V SINTAKSA
Sistematizacija valentnosti glagola;
Sistematizovanje rečeničnih modela;
Valentnost najfrekventnijih imenica i prideva uz ukazivanje na razlike u maternjem jeziku.
VI LEKSIKOLOGIJA
Idiomi, frazeologizmi, strane reči (deklinacija)
VII KNJIŽEVNOST
Literatura za mlade po izboru
Izrada projekata na temu:
Ausbildung und Beruf; Geschäfte/Konsum; Medien und moderne Informationstechniken;
Mehrsprachigkeit; Probleme der Jugendlichen; Humanität und Toleranz;
DRUGI STRANI JEZIK
I razred
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
I PROSTA, PROŠIRENA I NEZAVISNO SLOŽENA REČENICA
Das ist (mein, sein, dein, unser) Haus. Es regnete. Helene lernt (spielt, singt). Mein Vater ist Mechaniker. Er (sie) schreibt einen Brief. Inge zeigt ihm (uns, den
Gästen) ihren Garten. Das ist kein Fehler. Niemand wird kommen. Es gibt nichts Neues.
Ish bin müde, aber ich komme doch mit. Er kam zu spät, denn seine Uhr ging nicht richtig.
II POSTAVLJANJE PITANJA I DAVANJE POZITIVNIH I NEGATIVNIH ODGOVORA
Was ist das? Ist das ein (eine...?) Nein, das ist kein (keine...).
Kommst du mit? Nein, ich komme nicht mit.
Brauchst du einen Bleistift? Ja ich brauche... Nein, ich brauche keinen Bleistift.
Kommt jemand? Nein, niemand kommt. Schneit es? Nein, es schneit nicht...
III IZRAŽAVANJE SADAŠNJOSTI, PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI
Die Gäste besichtigen unsere Stadt. Wir sehen uns heute abend.
Wir gingen jeden Tag spazieren. Er hat sein auto verkauft. Das Kind ist eingeschlafen.
IV IZRAŽAVANJE ZAPOVESTI
Seid ruhig! Hört zu! Antworte auf die Fragen! Mach das Fenster zu! Aufstehen!
Du bleibst hier! Er soll lesen!
V IZRAŽAVANJE ŽELJE, MOLBE
Ich möchte ins Theater gehen. Möchten sie mir helfen, bitte!
VI IZRAŽAVANJE KVALITETA I KVANTITETA
Das Wetter war schön. Klaras Bluse ist sehr teuer. Er ist nicht so fleissig wie sein Bruder.
Der Baum ist eben so hoch wie das Haus. Sie schenkte mir viele Bücher.
Dort waren nur einige Besucher. Wie war das Watter? Wieviel Geld hast du? Hundert Euro.
Wie alt ist er (sie)? Er ist zehn Jahre alt.
VII IZRAŽAVANJE VREMENSKIH, PROSTORNIH I NAČINSKIH ODNOSA
Wie spät ist es? Wieviel Uhr ist es? Es ist acht Uhr. Es ist halb neun.
Wann kommt er? Er kommt um zehn Uhr (heute, morgen, früh). Um wieviel Uhr...?
Heute ist der 12. September 1996. Der wievielte ist heute? Ich war gestern im Kino. Maria wohnt in der Steinstrasse 19. Wo wohnt sie? Wo wohnst du? Wohin gehen wir? Wir gehen ins Theater. Dein Buch liegt dort auf dem Tisch. Sie spricht gut Deutsch. Er fäht zu schnell.
Wie spricht er Deutsch? Wie spielte eure Manschaft?
Da bi se ostvarili postavljeni zahtevi, potrebno je da učenici savladaju sledeće gradivo:
Imenice
Usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć člana, nastavaka i determinativa. Nominativ, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez predloga. Saksonski genitiv.
Član
Usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima.
Sažimanje člana sa predlogom im, ins, zum, ans...
Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenice u navedenim padežima. Jemand, niemand, etwas, nichts.
Pridevi
Pridevi u sastavu imenskog predikata, a u atributivnoj funkciji samo receptivno.
Opisna komparacija sa ebenso... wie, nicht so...wie.
Osnovni i redni brojevi
Predlozi
Predlozi sa dativom, akuzativom i predlozi sa oba padeža.
Glagoli
Prezent jakih slabih i pomoćnih glagola. Modalni glagoli, složeni i refleksivni glagoli.
Bezlični glagoli. Futur i perfekat najfrekventnijih glagola; preterit samo pomoćnih i slabih glagola.
Veznici
U nezavisno složenoj rečenici und, aber, oder i denn...
VIII FONETIKA I ORTOGRAFIJA
Izgovor glasova i intonacije. Abeceda, čitanje i pisanje svih glasova sa težištem na karakteristikama nemačke ortografije: ei, eu, äu, ü, ö, ie (h kao znak za dužinu vokala), h, sch, tsch, s (na početku reči između dva vokala), sp, st, ss, z, tz, udvojni vokali, udvojeni konsonanti. Veliko početno slovo svih imenica. Rastavljanje reči na slogove.
IX LEKSIKOGRAFIJA
Upoznavanje sa vrstama rečnika i njihovim korišćenjem - dvojezički rečnici, jednojezički rečnici; rečnici sinonima, antonima, homonima; frazeološki rečnik; enciklopedijski rečnik; stručni rečnici.
Izrada projekata na temu: Familie; Orte; Tägliches Leben; Freizeit; Natur und Umwelt;
Deutsch in Europa.
II razred
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
I PASIVNE KONSTRUKCIJE
- Pasiv radnje (prezent, preterit)
dieses Buch wird viel gelesen.
Darüber wird oft gesprochen.
In unserer Schule wurde viel Sport getrieben.
Ihre Leistungen wurden viel gelobt.
- Pasiv stanja (prezent, preterit)
Dieser Roman ist schon übersetzt.
Sind die Aufgaben noch nicht gelöst?
Die ausstellung war gut vorbereitet.
Nein, sie waren nicht eingeladen.
II NEUPRAVNI GOVOR
- pitanje u upravnom i neupravnom govoru
Er fragt mich: "Kommst du mit?"
Er fragt mich, ob ich mitkomme.
III NEGATIVNO PITANJE
Du kennst ihn nicht? Doch, ich kenne ihn gut.
Hat er das noch nicht gesehen? Doch!
IV INFINITIV SA "ZU" UZ NEKE GLAGOLE I IZRAZE
Hast du noch viel zu lernen?
Sie hat keine Lust (Zeit, keinen Wunsch) mit ihm darüber zu sprechen.
V ZAVISNO SLOŽENE REČENICE (POLOŽAJ GLAGOLA)
- vremenske rečenice (wenn, als, bis, vährend)
Als die Stunde endete, gingen wir in den Park.
Wenn er Zeit hat, spielen wir Schah.
Ich werde warten, bis du kommst.
Während wir Fussball spielen, kannst du ins Kino gehen.
VI UZROČNE REČENICE
(weil, denn, da)
Er kann nicht kommen, weil er dem Vater helfen muss.
Er kann nicht kommen, denn er muss dem Vater helfen.
Da er dem Vater helfen muss, kann er nicht mitkommen.
VII ODNOSNE REČENICE
Hier ist das Buch, das du lesen sollst.
Das war der Bus, den wir nehmen sollten.
VIII OGODBENE REČENICE. REALNE (WENN)
Wenn du Lust hast, komm mit ins Kino!
Wenn sein Freund wünscht, gehen wir heute ins Konzert.
IX ČLAN
- Određeni i neodređeni u svim padežima.
- Određeni član uz geografske pojmove: nazive zemalja muškog i ženskog roda, reka, planina, mora, zatim uz imena godišnjih doba, meseci i dana u nedelji.
Sie waren am Schwarzen Meer.
Er lebt in der Türkei.
Der Montag ist der erste Tag in der Woche.
Der Sonntag ist heute.
Der Sommer ist die heisseste Jahreszeit.
- Nulti član. Lična imena, naziv zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata, predikativno upotrebljeni nazivi zanimanja, gradivne imenice, uzvici i izrazi.
Italien ist ein schönes Land. Berlin ist die Hauptstadt Deutschlands.
Sein Vater ist Taxifahrer. Ich soll Milch, Brot und Butter kaufen. Hilfe!
Zu Bett gehen; Zu Wort kommen.
X ZAMENICE
- Lične, pokazne, prisvojne i relativne zamenice u svim padežima
Hast du meinen Bruder gesehen? Gib mir dein Heft, bitte!
Hast du diese Schallplatte gehört?
Das ist die Schallplatte, die ich gestern gekauft habe.
Das darf man nicht tun.
XI PRIDEVI
- Pridevska deklinacija
- Komparacija prideva
Das war eine interessante Ausstellung. Ich habe einen guten Film gesehen.
Ich habe eine bessere Lösung. Wir fahren mit dem letzten Bus.
Er war immer der beste Schüler in unserer Klasse.
XII REDNI BROJEVI
Heute ist der 15. Oktober. Wir lernen die 19. Lektion
XIII GLAGOLI
- Prezent i preterit konjunktiva; pluskvamperfekat indikativa
XIV LEKSIKOLOGIJA
- Složenice, prefiksacija, glagola, izvedene imenice i pridevi, sufiksacija
Hochschule, Schulzimmer, Schulhof, aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Fröhlichkeit, zeitig, fahrbar, herzlich.
XV LEKSIKOGRAFIJA
Upoznavanje sa vrstama rečnika i njihovim korišćenjem - dvojezički rečnici; jednojezički rečnici; rečnici - sinonima, antonima, homonima; frazeološki rečnik; enciklopedijski rečnik; stručni rečnici.
Izrada projekata na temu:
Essen und Trinken in der Schweiz und in Serbien und Montenegro; Autos der Welt; Markenmode oder nicht; Gesellschaft; Reise und Verkehr; Umwelt - und Naturschutz.
III razred
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
SINTAKSA
I VALENTNOST GLAGOLA I OSNOVNI REČENIČKI MODELI
Sie verkäuft Obst. Du hilfst mir. Ich habe dir die Schlüssel gegeben.
Wir denken an die Zukunft.
II NOMINALNE I PRIDEVSKE FRAZE
Dieses dicke langweilige Buch. Der alte Wagen unseres Lehrers.
Sehr schnell; höchst interessant; reich an Kupfer; stolz auf mich.
III NEUPRAVNI GOVOR
Za radnju koja se dešava istovremeno sa momentom govora - receptivno
- konjunktiv prezenta ili preterita
Sie sagt: "Ich gehe jetzt ins Theater".
Sie sagt, dass sie ins Theater ginge.
Sie sagt, sie ginge jetzt ins Theater.
IV KONJUNKTIV U SAMOSTALNOJ REČENICI (ŽELJA, PRETPOSTAVKA)
Hätte ich nur Zeit! Du könntest recht haben!
Zamenica "es" (kao subjekat i objekat)
Es ist nicht leicht mit dir zu leben.
Er schaffte rechtzeitig die Fahrkarten zu lösen.
Infinitivne konstrukcije sa "zu", "ohne...zu", "statt...zu"
Sie hat keine Lust mitzukommen. Er hörte mir zu, ohne etwas zu sagen.
V ZAVISNO SLOŽENE REČENICE
- Vremenske (nachdem, bis)
Nachdem sie das gehört hatte, begann sie zu weinen.
Sie wartete auf ihn, bis die Vorstellung zu Ende war.
VI POTENCIJALNE REČENICE - RECEPTIVNO
(wenn, kowunktiv preterita ili "würde" + infinitiv)
Wenn er frei wäre, käme er bestimmt,
Wenn es Zeit gäbe, würde ich gern die Stadt besichtigen.
VII IREALNE REČENICE
(SA WENN ILI BEZ NJEGA) - RECEPTIVNO
Wenn er das gehört hätte.
Hätte er das gehört, wäre er glücklich gewesen.
VIII NAMERNE REČENICE (DAMIT)
Ich sage es, damit du es begreifst.
IX NAČINSKE REČENICE
(INDEM, OHNE DASS, STATT DASS)
Er redete, indem er das Bild betrachtete.
Er ging aus dem Zimmer, ohne dass er jemand bemerkte.
X MORFOLOGIJA
- Zamenički prilozi
- Predlozi sa genitivom
- Predlozi za vreme, mesto, uzrok i način
XI LEKSIKOLOGIJA
Osnovni obrasci tvorbe reči. Osnovno i preneseno značenje reči.
Izrada projekata na temu:
Berühmte Person; Beziehung zu anderen Menschen; Menschlicher Körper;
Gesundheit; Tiere; Religion; Städte on österreich:
IV razred
(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)
I SINTAKSA
Valentnost glagola, prideva i imenica sa težištem na razlikama u srpskom i nemačkom jeziku
Er ähnelt seinem Vater. Sie ist zu allem fähig.
Hoffnung auf bessere Zukunft. Mangel an Kohle.
II NEUPRAVNI GOVOR-RADNJA KOJA SE DEŠAVA PRE ILI POSLE TRENUTKA GOVORA-RECEPTIVNO
Sie sagt, sie habe (hätte) ihn gesehen.
III ZAVISNO SLOŽENE REČENICE
- Posledične rečenice (so... dass; nicht so... als dass - glagol u konjunktivu preterita)
Er ist so taub, dass er nichts gehört hat. Er ist nicht so taub, dass er nichts hören könnte.
- Porebene rečenice (wie, als, als ob, als wenn - glagol u konjunktivu) - receptivno
Es war so leicht, wie wir es erwartet hatten.
Es war leichter, als wir es erwartet hatten.
Sie sieht aus, als ob sie die ganze Nacht nicht geschlafen habe/hätte.
Er redete, als ob er alles wüsste.
- Dopusne rečenice (obwohl, obschon)
Obwohl schon spät war, wollte er nicht nach Hause gehen.
IV ZAMENIČKE FRAZE
Du in der letzten Bank; er als Direktor;
V MODALNI GLAGOLI
- Perfekat modalnih glagola
- za izražavanje želje, pretpostavki...
Er hat nicht kommen wollen. Sie will in Wien gelebt haben.
Sein Vater soll sehr alt sein. Das dürfte nicht lange deuern.
VI PARTICIP PREZENTA I PERFEKTA (ATRIBUTIVNA I PREDIKATIVNA UPOTREBA)
Das schlafende Kind; der verlorene Ring. Er hörte schweigend zu.
Von der Reise zurückgekehrt, traf er niemanden zu Hause an.
VII MOFOLOGIJA
Negacija sa: keineswegs, nirgendwo, nirgendwohin, niemand, niemals, weder... noch
Er wird uns niemals verlassen.
Sie ist weder faul noch dumm.
Izrada projekata na temu:
Studium und Beruf, Medien und moderne Informationstechniken;
Geschäfte / Konsum; Probleme der Jugendlichen;
Humanität, Kazeptanz und Toleranz; Zusammen in Europa.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Ovaj program nastave nemačkog jezika je realizovan na osnovu iskustva, stručnog znanja i predloga nastavnika gimnazija i srednjih stručnih škola.
Uočeno je da u gimnazije i srednje stručne škole dolaze učenici sa različitim nivoom znanja nemačkog jezika, te je neophodno redukovati program, prilagoditi plan nastave i uvesti nove metode i medije u nastavu.
Prostorno organizovanje nastave:
Nastavu bi idealno bilo organizovati u kabinetu za strane jezike opremljenom audiovizuelnim sredstvima (kasetofon, video, TV, kompjuter, CD-ovi...) sa, po mogućstvu, i drugačijim rasporedom sedenja (u krug) u učionici, radi svrsishodnije primene komunikativne metode.
Udžbenik je osnovno sredstvo za realizaciju nastavnog programa, ali nije i jedini izvor tema i tekstova za obradu. Uz udžbenik je dozvoljeno koristiti savremene tekstove, audio i video zapise iz stranih udžbenika, časopisa, stručnih časopisa, novina, sa interneta, naučnih emisija i TV serija. Udžbenik treba koristiti kao orijentaciju i tematsku polaznu osnovu, pri čemu se svi tekstovi iz udžbenika ne moraju obraditi.
Teme bi trebalo izabrati po dogovoru sa učenicima, vodeći računa o njihovom uzrastu, sposobnostima, nivou znanja i interesovanju.
Usvajanje novog gradiva treba da se nadovezuje na već usvojeno, tako što će se naučno obnavljati, utvrđivati, automatizovati i proširivati novim sadržajima.
Gramatika ne sme biti osnovni cilj nastave nemačkog jezika, već samo baza za ostvarivanje postepene komunikativne kompetencije. Kod učenika ne treba insistirati na pukom učenju gramatičkih pravila napamet, već uz dovoljan broj adekvatnih vežbi insistirati na primeni gramatičkih modela u govornom i pisanom jeziku.
Metode.
Savremeni način izvođenja nastave nemačkog jezika podrazumeva uvođenje komunikativne metode, koja pruža i nove tehnike učenja kroz izučavanje istorije, geografije, kulture, običaja, svakodnevnog života zemlje izvornog govornika, stvaranjem situacija za komunikaciju, gde je moguće primeniti tehnike, simulacije, igra, improvizacije, "Rollenspiele" (izvođenje uloga), neverbalne izraze poput gestikulacije i mimike.
Komunikativnom metodom se podstiče pravilan izgovor, ritam i intonacija govora kao i njihova nenametljiva kontrola i korekcija.
Učenje se sprovodi kao individualan rad, rad u parovima, rad u manjim grupama i rad u plenumu.
Naročito je značajan rad u grupama u kojima se dinamika postiže izmenom i razmenom različitog sadržaja, a sama aktivnost učenika podstiče njihovu kreativnost, maštovitost, razvoj brzine reagovanja, individualnost, ravnopravnost, prevazilaženje nesigurnosti, samokontrolu, sposobnost prilagođavanja ostalim članovima grupe, pružanje pomoći drugima, zadovoljstvo postignutim, takmičarski duh i samostalno korišćenje kako literature, tako i ostalih ivora informacija.
Izrada projekata.
Odabir, pripreme, i scenarija projekata učenici rade u grupama, na za to predviđenim časovima (4 časa u jednom polugodištu), a ostale pripreme za realizaciju projekata, kod kuće. Rezultati i prezentacija projekata mogu biti predstavljeni na javnom času.
Portfolio.
Učenika treba podsticati da razvijaju selektivnost, samokritičnost i kritičnost u svom učenju kao i sposobnost samoocenjivanja prikupljanjem, selekcijom i odlaganjem, za njih značajnih radova, kontrolnih vežbi u fasciklu i pisanjem ličnog rezimea.
Kontrolne vežbe.
Predvideti dovoljan broj kontrolnih vežbi radi praćenja napredovanja u učenju.
Pismeni zadaci.
Broj pismenih zadataka određen je brojem nedeljnog fonda časova nemačkog jezika, tj. po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu, za fond od dva časa nedeljno i po dva pismena zadatka u polugodištu, za fond od tri i više časova nedeljno.
FRANCUSKI JEZIK
CILJ I ZADACI NASTAVE FRANCUSKOG JEZIKA
Cilj nastave je:
- Osposobiti učenika da komunicira u usmenom i pismenom obliku o većini tema koje se sreću u kontekstu škole, porodice, svakodnevnih aktivnosti, hobija, itd.
- Nastava je usmerena na kraće komunikativne razmene u učionici i van nje koja uključuje i izvorne govornike, kao i na razumevanje i stvaranje kraćih tekstova koje učenik poznaje i koje ga zanimaju. Razvija se sposobnost učenika da znanja i iskustva drugih kultura i civilizacija uključi u sistem znanja i vrednosti.
Ishodi:
Slušanje: Razume sadržaj dužih iskaza prenesenih standardnim jezikom koje sadrže visokofrekventne reči i strukture o poznatim temama
- Razume u opštim crtama sadržaj kraćih narativnih odlomaka predstavljenih u usmenoj formi
Čitanje: Razume u opštim crtama duže tekstove pisane standardnim jezikom koji sadrže visokofrekventne reči i strukture.
- Prepoznaje i razume ključne informacije u različitim vrstama tekstova
- Ume da otkrije značenje nepoznate reči na osnovu konteksta ili pomoću rečnika
- Efikasno koristi različite izvore na strnaom jeziku radi pribavljanja željenih informacija (rečnik, knjige, internet)
Jezička produkcija-Govor
- Učenik kreira jednostavan diskurs u kome opisuje svoja iskustva ili događaje, misli ili želje, planove itd.
- Nudi kraća objašnjenja ili argumente u vezi sa svojim ili mišljenjima, stavovima ili planovima drugih
Pisanje
- Učenik piše kraći tekst o temama iz svakodnevnog života, piše kraći tekst koji sadrži jednostavna objašnjenja ili argumente u vezi sa svojim ili mišljenjima, stavovima i planovima drugih.
Interakcija
- Učenik efikasno komunicira u većini situacija ukoliko se nađe u području gde se govori taj jezik
- Stupa bez prethodnih priprema u razgovor o poznatim temama i temama koje ga interesuju
- U usmenom obliku traži i daje informacije u direktnoj komunikaciji ili putem telefona
- U pisanom obliku traži i daje informacije (pismo, poruka, E mail)
- Učestvuje u diskusijama o poznatim temama iznoseći svoje mišljenje, komentarišući mišljenje drugih
- Pita za objašnjenja reči i struktura
Medijacija
- Prevodi iskaze u usmenoj i pisanoj formi u komunikativnim kontekstima koji uključuju učenje i maternjeg i stranog jezika
- Rezimira za sagovornika sadržaj teksta ili dotadašnje interakcije
- Nudi dodatna objašnjenja radi unapređenja interakcije
Interpretacija
- Učenik razume u opštim crtama uz pomoć rečnika sadržaj odlomaka književnih tekstova
- Čita književne tekstove, prati izvođenje tekstova, opera i recitala na jeziku koji uči
- Učestvuje u javnom izvođenju književnih tekstova, opera i recitala na jeziku koji uči
Znanje o jeziku
- Prepoznaje sistematsku prirodu jezika i u stanju je da poredi L2 sa L1
- Poznaje osnovne jezičke i komunikativne priručnike i zna da se služi njima
- Zna na koji način da održava i razvija stečena znanja i veštine
Medijska pismenost
- Učenik poznaje ključne medijske proizvodnje i institucije na L2
- Razume jednostavne medijske poruke na L2
- Prepoznaje osnove estetike medija (sterotipi, stilizacija i sl.)
- Efikasno koristi medijsku tehniku na L2 za proširenje znanja, razonodu i sl.)
- Koristi sadržaje medijske produkcije namenjene učenju stranog jezika (štampa, medije, audio vizuelni zapisi, CD, internet).
SADRŽAJI PROGRAMA
PRVI STRANI JEZIK
I razred
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
I IMENIČKA GRUPA
Obnavljanje determinanata naučenih u osnovnoj školi
Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju
Razlikovanje nastavaka imenica
Upitni, uzvični, relativni, neodređeni determinativi
Zamenice: obnavljanje (lične zamenice: naglašene, nenaglašene, funkcija direktnog i indirektnog objekta, neodređene zamenice)
II GLAGOLSKA GRUPA
Obnoviti glagolske načine i vremena naučena u osnovnoj školi
Razlika između složenog perfekta i imperfekta (izražavanje svršene i nesvršene radnje)
Obnoviti slaganje participa perfekta sa subjektom
Prezent subjunktiva (građenje, primena uz rečeničke modele je veux que, il faut que, poru que/ ukazati na oblik sa infinitivom
Interogacija
Obnavljanje: totalna, parcijalna, inverzija
Indirektno pitanje, obnavljanje
Negacija
Pas du tout, non plus, personne, nulle part itd
Pasivna konstrukcija
Glagol etre u svim naučenim vremenima + particip perfekta
Sa agensom i bez agensa
Infinitivne rečenice sa glagolima percepcije (Je le vois venir)
Izražavanje cilja, finalne rečenice pomoću pour + inf.
Izražavanje vremena pomoću avant de + inf.
Vremenska rečenica sa quand, pendant que, lors que
Hipoteza (obnavljanje si + present)
Obrada si + imparfait
Slaganje vremena kad je u glavnoj rečenici prezent (odnos istovremenosti, anteriornosti i posteriornosti)
Je dis quil vient.
Je dis quil est venu.
Je dis qu'il viendra.
Poređenje - obnavljanje
Odredba za vreme (dani u nedelji, prochain, dernier, il y a, dans, depuis, a partir de, jusqu'a, pedant)
Odredba za način - obnavljanje i nove konstrukcije (prudemment, avec prudence)
Leksikologija (prefiksi, sufiksi, derivacija)
Leksikografija (Struktura dvojezičkih rečnika i služenje njima)
Ortografija (interpunkcija, veliko slovo, deljenje reči na slogove)
II razred
(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)
I IMENIČKA GRUPA
Obnavljanje određenog, neodređenog, sažetog, deonog člana
Neodređene zamenice i pridevi, neodređena zamenica On
Prisvojni pridevi i zamenice
Lične zamenice (funkcija direktnog, indirektnog objekta, mesto zamenica)
Množina složenih imenica (carte - postale, tire - bouchon, haut - parleur)
II GLAGOLSKA GRUPA
Passé simple (prosti perfekat, građenje, upotreba, identifikacija u tekstu)
Le subjonctif present, obnavljanje i novi vidovi upotrebe
Le subjonctif passé (građenje, upotreba)
III SLOŽENA REČENICA
a) Zavisna rečenica u indikativu
Vous pensez (croyez, dites, etes sur) que vous passerez l' examen?
Izražena pomoću infinitava: Vous pensez réussir?
J' espére partir de main./J' espére que je partirai demain.
b) Zavisna rečenica u subjunktivu
Upotreba subjunktiva prezenta (nastavak)
Subjunktiv perfekta (oblični i upotreba)
Izražavanje straha:
Il craint que l' avion n' atterrisse.
Želje:
Je souhaite qu' elle vienne.
Zapovesti, volje:
Je veux que tu dises la vérité. Il faut que vous appreniez ces vers.
Ukazati na mogućnosti izražavanja pomoću infinitiva
Il faut apprendre ces vers.
Objasniti ostale mogućnosti upotrebe subjunktiva prezenta.
Hipotetičke rečenice (pregled sve tri mogućnosti)
Prve dve mogućnosti ove godine obnoviti i povezati sa trećom. Razlikovati značenja. Prethodno obraditi le conditionnel passé i le plus - que parfait.
Upravni i neupravni govor (obnavljanje)
Imperativ/ infinitiv Michel, venez chez nous demain!
Dites a Michel de venir chez nous demain!
Slaganje vremena
Uz sadržaje usvojene u prethodnoj godini obraditi i primere za istovremenu, prethodnu i buduću radnju u prošlosti.
Slaganje participa perfekta sa objektom
Le lettre que j' ai recue m' a fait un grand plasir.
Leksikologija
Građenje reči (obnavljanje)
Značenje reči, osnovno i prenešeno
Leksikografija
Struktura jednojezičkih rečnika i služenje njima
III razred
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
I GLAGOLSKA GRUPA
Pasivne konstrukcije
Pasivne konstrukcije (par+arens, de+agens, bez agensa)
Obnavljanje konstrukcija
Interogacija (inverzija, obnavljanje i nove konstrukcije)
Složena inverzija sa - lequel de
Lequel de ces peintries préférez - Vous?
Kombinacije sa Quel (dans quel, avec quel, pour quel)
Dans quelle rue habitez - Vous?
Upitna reč + inf.
Pourqoui répondre?
Comment réagir?
Infinitiv
Obraditi infinitiv u funkciji objekta
Je pense partir aux Etats - Unis
Obnoviti infinitiv iza glagola percepcije.
Konstrukcije infinitiva sa predlogom à i de
Infinitiv u funkciji subjekta
Partir c'est mourir un peu.
Konstrukcije i značenja faire + infinitiv
laisser + infinitiv
Particip prezenta i gerundiv (obnavljanje, upotreba)
Particip perfekta (apsolutni particip)
Složeni particip (ayant parlé, étant sorti, s' étant arreté)
Unipersonalne konstrukcije, unipersonalni glagoli
(il faut, il peleut, il fait, il est... de/que)
Subjunktiv - obnavljanje prethodno stečenih znanja
Korišćenje u bezličnim konstrukcijama
*u relativnim rečenicama posle superlativa
Iza veznika Bien que ili Que
Venez que je vous donne mon livre.
Bien qu' il parle haut, je ne l' entends pas.
Hipotetične rečenice (obnavljanje)
II BROJEVI (glavni, redni, razlomci)
Leksikografija
Jednojezički rečnici, stručni i njihovo korišćenje
IV razred
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
I SINTAKSA REČENICE
Zavisna rečenica (subordinacija)
Vezničke rečenice
Poredbene: aussi...que
Autant ... que
Aussi bien ..........que
Vremenske: tant que, avant que, depuis que, jusqu' à ce que
Finalne: obnavljanje pour que + subj.
Obraditi: afin que, de sorte que, de maniere que
Uzročna rečenica: Comme, c' est que, non que, car, parce que, puisque
Opozitivna rečenica: tandis que, alors que, au lieu de + inf., sans que
Posledična rečenica: si que, tant...que, au point que, tellement.... que, de telle facon... que, done, par conséquent,, alors
Hipotetička rečenica: a moins que, pourvu..que
Alternativna hipoteza sa que..ou que/ou non
Qu' il fasse beau ou qu' il pleuve, j' irai me baigner
Qu' il pleuve ou non, nous sortirons cet aprés midi.
Dopusna rečenica: bien que, quoique, (et) pourtant, malgré (que)
DRUGI STRANI JEZIK
III razred
I ZAVISNE REČENICE
Pogodbene sa Si (Si j' avais eu)
Finalne sa Pour que, Afin que
Deklarativne sa Que
* najčešći glagoli koji zahtevaju, indikativ odnosno subjunktiv
Relativne rečenice sa Dont, Ou, (osnovna pravila)
Upotreba infinitiva (konstrukcije Avant de + inf., Sans + inf., Aprés + inf, passé)
II IMENIČKA GRUPA
Sistematizacija: rod, broj imenica, slaganje sa determinativom
a) Član: glavni slučajevi odsustva člana
b) Pokazne zamenice, pojačavanje sa ci i la
v) Prisvojne zamenice
g) Pridevi, mesto prideva
d) Prilozi, sistematizacija
III GLAGOLSKA GRUPA
Vremena indikativa:
Prosti perfekat u pisanom jeziku
Složeni kondicional
Particip prezenta - građenje, upotreba
Gerundiv - građenje, upotreba
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program prvog stranog jezika namenjen je četvorogodišnjem obrazovanju i čini zaokruženu celinu sa programom stranih jezika za osnovnu školu, obezbeđujući tako kontinuitet učenja stranog jezika započetog u osnovnoj školi.
Teme su date okvirno što omogućuje nastavniku slobodu u izboru i načinu realizacije.
Za obradu pojedinih tema potrebno je, pored teksta u udžbeniku naći i druge izvore informacija, kao što su zvučni snimci na stranom jeziku (zvučne i video kasete, CD), televizijske serije, inserti iz filmova i internet.
U izboru materijala učestvuju i nastavnik u učenici.
Inače, tematiku programa ne treba poistovećivati sa tekstovima u udžbeniku i zato nastavnik bira one tekstove i sadržaje koji najviše odgovaraju interesovanjima učenika što olakšava realizaciju ciljeva i zadataka nastave stranog jezika.
Usvajanje novog gradiva treba da se nadovezuje na već usvojeno tako što će se povremeno obnavljati i proširivati u različitim i novim situacijama.
Naglasak treba staviti na komunikativni pristup i implicitnoj gramatici. Komunikativne funkcije treba da zauzmu prvo mesto što podrazumeva nove tehnike rada: učenje jezika usvajanjem elemenata civilizacije (uočavanje relacije između osoba koje govore, ponašanje i ophođenje), razlikovanje jezičkih registara, animacijske tehnike: jeu de roles avec canevas, simulacija, improvizacija, igre.
Insistirati na što pravilnijem izgovoru učenika vodeći računa o ritmu, intonaciji i glasovima. Uključiti i neverbalne elemente koji su sastavni deo komunikacije.
Raditi na stvaranju situacija za komunikaciju tako što će se podsticati rad u parovima, rad u manjim grupama kroz različite aktivnosti koje uključuju maštovitost, osećajnost i kreativnost učenika. Pomagati učenicima da u procesu učenja budu što samostalniji i da koriste druge izvore informacija kao što su priručnici, štampa, radio, TV, internet.
Broj školskih pismenih zadataka određen je zavisno od utvrđenog nedeljnog fonda časova: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno, a po dva pismena zadatka u svakom polugodištu za fond od tri ili više časova nedeljno.
Pored pismenih zadataka treba predvideti veći broj kraćih kontrolnih vežbi koji će pomoći i nastavniku i učeniku da prate napredovanje i da nađu odgovarajuće metode za dalje učenje. Razvijati kod učenika naviku o samoocenjivanju postignutih rezultata i svest o tome da imaju glavnu ulogu u procesu učenja.
Treba imati u vidu da ovakav način rada zahteva adekvatnu opremljenost učionice i povremenu reorganizaciju tog prostora.
Nastava drugog stranog jezika zahteva u početnoj fazi primenu direktne metode (uz korišćenje audio vizuelnih sredstava) koja omogućuje lakši pristup novom stranom jeziku. Ovaj period prilagođavanja traje u zavisnosti od mogućnosti učenika.
Teme su date okvirno što omogućuje nastavniku slobodu u izboru i načinu realizacije.
Za obradu pojedinih tema potrebno je, pored teksta u udžbeniku naći i druge izvore informacija, kao što su zvučni snimci na stranom jeziku (zvučne i video kasete, CD), televizijske serije, inserti iz filmova i internet.
U izboru materijala učestvuju i nastavnik i učenici.
Inače, tematiku programa ne treba poistovećivati sa tekstovima u udžbeniku i zato nastavnik bira tekstove i sadržaje koji najviše odgovaraju interesovanjima učenika što olakšava realizaciju ciljeva i zadataka nastave stranog jezika.
Usvajanje novog gradiva treba da se nadovezuje na već usvojeno tako što će se povremeno obnavljati i proširivati u različitim ili novim situacijama.
Naglasak treba staviti na komunikativni pristup i implicitnoj gramatici. Komunikativna funkcija treba da zauzme prvo mesto što podrazumeva nove tehnike rada: učenje jezika usvajanjem elemenata civilizacije (uočavanje realizacije između osoba koje govore, ponašanje i ophođenje), razlikovanje jezičkih registara, animacijske tehnike: jeu de roles avec canevas, simulacija, improvizacija, igre...)
Insistirati na što pravilnijem izgovoru učenika vodeći računa o ritmu, intonaciji i glasovima. Uključiti i neverbalne elemente koji su sastavni deo komunikacije.
Raditi na stvaranju situacija za komunikaciju tako što će se podsticati rad u parovima, rad u manjim grupama kroz različite aktivnosti koje uključuju maštovitost, osećajnost i kreativnost učenika. Pomagati učenicima da u procesu učenja budu što samostalniji i da koriste druge izvore informacija kao što su priručnici, štampa, radio, TV, internet.
Broj školskih pismenih zadataka određen je zavisno od utvrđenog nedeljnog fonda časova: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu za fond od dva časa nedeljno, a po dva pismena zadatka u svakom polugodištu za fond od tri ili više časova nedeljno.
Pored pismenih zadataka treba predvideti veći broj kraćih kontrolnih vežbi koja će pomoći i nastavniku i učeniku da prate napredovanje i da nađu odgovarajuće metode za dalje učenje. Razvijati kod učenika naviku o samoocenjivanju postignutih rezultata i svest o tome da imaju glavnu ulogu u procesu učenja.
Treba imati u vidu da ovakav način rada zahteva adekvatnu opremljenost učionice i povremenu reorganizaciju tog prostora.
RUSKI JEZIK
CILJ I ZADACI NASTAVE RUSKOG JEZIKA
Cilj nastave ruskog jezika je da osposobi učenika da komunicira u usmenom i pisanom obliku o većini tema koje se redovno sreću u kontekstu škole, porodica, svakodnevnih obaveza, sporta, umetnosti itd. Na taj način razvijaju se sposobnosti učenika da upozna tekovine kulture i civilizacije, običaje i način života naroda čiji se jezik uči. Na taj način vrši se produbljivanje opštih nivoa znanja.
Zadaci nastave stranog jezika su jezičke aktivnosti:
Jezička recepcija:
- slušanje (razumevanje kraćih i dužih tekstova),
- čitanje (razumevanje teksta sa rečnikom ili bez rečnika, korišćenje druge literature, interneta itd., čitanje teksta na glas ili u sebi).
Jezička produkcija:
- govor (kreira sam svoj govor na datu temu, kreira objašnjenja ili argumentacije u vezi sa svojim stavovima, mišljenjem).
Pisanje:
- piše tekst na određenu temu pri proveri osnovne ortografije, radi korektnog pismenog izražavanja u okviru usvojene leksike i jezičke strukture.
Interakcija:
- efikasno komuniciranje na jeziku koji uči,
- u usmenom i pisanom obliku spreman da da informaciju,
- učestvuje u diskusiji,
- traži objašnjenje reči koje ne razume.
Medijacija:
- prevodi iskaze (pisano ili usmeno sa rečnikom ili bez njega),
- rezimira za sagovornika sadržaj tekstova,
- vrši unapređenje interakcija.
Interpretacija teksta:
- razumevanje u opštim crtama tekstova, jednostavnijih književnih tekstova, filmova, pozorišnih predstava, recitala i sl. na jeziku koji uči,
- učestvuje u javnom čitanju tekstova, izvođenju pozorišnih predstava, recitala itd.
Znanja o jeziku:
- prepoznavanje sistemske prirode jezika, prepoznavanje osnovnih jezičkih i komunikacijskih priručnika, ume da se služi njima, održavanje i usavršavanje stečenih znanja i veština jezika koji uči.
Medijska pismenost:
- služenje medijima masovne komunikacije radi sticanja i produbljivanja znanja jezika koji uči.
SADRŽAJI PROGRAMA
I razred
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
* Redakcija Paragraf Lex-a nije bila u mogućnosti da sadržaje
programa za ruski jezik za I, II i III razred obradi u elektronskom obliku. |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Ovaj redukovani program je izgrađen na osnovu predloga nastavnika iz različitih gimnazija i iskustva autora.
Uočena je pojava da u gimnaziji dolaze učenici sa neujednačenim stepenom vladanja svim jezičkim segmentima. Ova činjenica nameće nastavniku potrebu da prilikom planiranja više prostora ostavi za obnavljanje gramatičkih sadržaja predviđenih za obradu u osnovnoj školi.
Bez obzira što udžbenik nije ekvivalent programu i što nastavnik ima slobodu izbora leksičkog materijala iz udžbenika u skladu sa znanjem, interesovanjem, sposobnostima i drugim osobenostima odeljenja, jedinstveno je mišljenje da tekstove treba izmeniti savremenijim, koji sadrže leksiku savremene stvarnosti.
Odeljak "Davaite pogovorim" pruža mogućnost za intenzivniju primenu komunikativne metode, kojom je moguće istovremeno utvrđivanje gramatičkih pravila i tematske leksike.
LATINSKI JEZIK
CILJ I ZADACI NASTAVE LATINSKOG JEZIKA
- Osposobljavanje učenika za samostalno prevođenje sa latinskog na srpski jezik i obratno
- Ukazivanje na povezanost latinskog sa savremenim jezicima
- Upoznavanje učenika sa rimskom, odnosno antičkom kulturom
Savlađivanjem nastavnih programa koji vode ovim ciljevima učenici će napredovati u razumevanju gramatičkih modela u srpskom jeziku i stranim jezicima koje izučavaju ili će izučavati; izgradiće predstavu o korenima zapadne kulture i modernim evropskim jezicima koji su povezani sa rimskom kulturom i latinskim jezikom.
I razred
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
I Uvod
Latinski jezik - jezik Rimske imperije i jezik nauke i administracije sve do XVIII veka; pismo; podela glasova i izgovor; naglasak.
II Prva deklinacija (imenice); prezent glagola (esse)
Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti tome da učenici već na samom početku uvide usku povezanost između latinskog i srpskog jezika, kako u samoj promeni imenica, tj. promeni po padežima, tako i u funkciji padeža. Nakon gramatičkih objašnjenja može se početi sa obradom kratkih rečenica (subjekat, predikat, objekat). Poželjno je odmah vežbati prevođenje u oba smera, sa latinskog na srpski i obratno, čime bi učenici osvežili i učvrstili svoja sintaksička znanja iz maternjeg jezika. Potrebno je poučiti učenike kako da traže reči u rečniku; mogu ime se dati i lake vežbe (na primer učenici mogu da se podele u grupe, pa da se takmičenje koja grupa će u rečniku pronaći više reči koje počinju na slovo "n", a pripadaju prvoj deklinaciji).
III Prezent glagola sve četiri konjugacije
Potrebno je učenicima naglasiti specifičnosti u navođenju latinskih glagola, tj. navođenje glagola u njihova četiri osnovna oblika, kao i podelu na konjugacije. Pošto će se sa učenicima relativno dugo obrađivati samo glagolska vremena, a način i stanje učiće se kasnije, predlažemo da se u radu koriste samo nazivi vremena, a da se termini indikativ i aktiv ostave za kasnije.
IV Druga deklinacija (imenice i pridevi); prisvojne zamenice
Učenicima treba razjasniti šta znači broj 3 koji u rečniku stoji iza prideva prve i druge deklinacije. Ovde bi trebalo obraditi i prisvojne zamenice koje su morfološki iste kao pridevi prve i druge deklinacija.
V Treća deklinacija (imenice) - suglasničke osnove; imperfekat glagola ecce
Obrađuju se sva tri roda imenica treće deklinacije suglasničkih osnova istovremeno. Trebalo bi ukazati na zajedničke karakteristike imenica srednjeg roda svih deklinacija i njihovu sličnost u njihovoj promeni imenica srednjeg roda u srpskom jeziku. Učenicima treba naglasiti da u latinskom jeziku, kao i u srpskom, imperfekat označava trajnu (nesvršenu) prošlu radnju. Takođe, treba napomenuti da se prezent i imperfekat glagola esse (i srpskog glagola jesam/biti) grade od različitih osnova.
VI Treća deklinacija (imenice) - i osnove; futur I glagola (esse)
Kao i kod prethodne teme, potrebno je obraditi imenice sva tri roda istovremeno. Da bi učenici shvatili razliku između imenica suglasničkih i imenica i osnove, može im se dati određeni broj reči za koje će sami određivati kojoj grupi imenica pripadaju. Učenicima treba napomenuti da futur I u latinskom jeziku, kao i u srpskom, označava buduću radnju. Takođe, potrebno je ukazati da se prezent i futur I glagola esse (i srpskog glagola jesam/biti i engleskog glagola to be) grade od različitih osnova (npr. uporediti sr. jesam - biću ili eng. I am - I will).
VII Treća deklinacija (pridevi); imperativ prezenta
Učenicima treba naglasiti da se pridevi treće deklinacije menjaju kao imenice treće deklinacije i osnove, s tim što se ablativ jednine u sva tri roda završava na vokal i. Potrebno je ukazati da je u latinskom jeziku, kao i u srpskom, imperativ glagolski način kojim se izriče zapovest.
VIII Četvrta deklinacija; imperfekat glagola sve četiri konjugacije
Pri obradi imenica četvrte deklinacije treba ukazati na nastavke koji su slični nastavcima iz drugih deklinacija (npr. treće deklinacije). Obrađujući imperfekat učenicima je potrebno objasniti svršeni i nesvršeni karakter vremena u latinskom jeziku i to uporediti sa svršenim i nesvršenim vidom glagola u srpskom jeziku.
IX Peta deklinacija; futur I glagola sve četiri konjugacije
Pri obradi imenica pete deklinacije potrebno je ukazati na nastavke koji su slični nastavcima iz drugih deklinacija (npr. treće i četvrte deklinacije).
X Perfekat; lične zamenica i lična povratna zamenica
Potrebno je objasniti da se perfekatska osnova svih glagola, uključujući i glagol esse, dobija na isti način - od trećeg navedenog oblika glagola, tj. prvog lica jednina perfekta (koji su učenici ranije već naučili, pošto im je pri učenju prezenta rečeno da je u latinskom jeziku neophodno pamtiti sva četiri navedena oblika glagola). Treba ukazati da u latinskom jeziku ne postoje posebni oblici za lične zamenice trećeg lica jednine i množine, a da se u tu svrhu koriste pokazne zamenice. Takođe, učenicima treba pokazati razliku u upotrebi lične povratne zamenice u latinskom i srpskom jeziku.
XI Pokazne zamenice; odnosno - upitne zamenice (qii, quae, quod)
Potrebno je ukazati na razliku u upotrebi zamenica hic, ille i iste.
XII Brojevi (osnovni i redni)
Dovoljno je da učenici nauče obe vrste brojeva do 10, broj 20, broj 100 i broj 1000, uključujući i njihovu promenu (kod promenljivih brojeva). Ostale brojeve mogu da nađu u rečniku ili nekom drugom nastavnom pomagalu (npr. u udžbeniku).
XIII Komparacija prideva; zamenica (idem)
Treba obraditi: pravilnu komparaciju (kao i superlativ prideva na -rimus i -limus), supletivnu ili nepravilnu komparaciju i opisnu komparaciju prideva. Potrebno je pokazati da je promena zamenice idem gotovo jednaka promeni već naučene zamenice is, ea, id.
XIV Prezent glagola possum; upitne zamenice (quis, quid)
Zbog česte upotrebe glagola possum, koji je jedan od najvažnijih modalnih glagola i najfrekventija složenica glagola esse, predlažemo da se prezent ovog glagola obradi znatno ranije nego što je to predviđeno po važećem planu i programu.
XV Pluskvamperfekat
Potrebno je ponoviti perfekatsku osnovu i naglasiti da se pluskvamperfekat svih glagola, uključujući i glagol esse, gradi na isti način. Upotreba pluskvamperfekta u latinskom jeziku slična je kao u srpskom jeziku.
XVI Futur II
Pri obradi futura II treba primeniti isti postupak kao pri obradi pluskvamperfekta.
XVII Pasivni prezent
Potrebno je najpre ukazati na razlike između aktivnog i pasivnog glagolskog stanja u latinskom i srpskom jeziku (eventualno koristeći i primere iz nekog drugog, npr. engleskog, jezika) i objasniti specifičnosti upotrebe pasiva sa vršiocem radnje ili bez njega. Neophodno je vežbati prebacivanje rečenica iz aktiva u pasiv i obratno.
XVIII Pasivni imperfekat
Potrebno je podsetiti učenike da imperfekat izražava nesvršenu prošlu radnju.
XIX Pasivni futur I
Ponovivši aktivni futur I ovde treba ukazati na razliku između gradnje futura I glagola prve i druge konjugacije i glagola treće i četvrte konjugacije.
XX Pasivni perfekat, pluskvamperfekat i futur II
Treba najpre obraditi particip perfekta pasiva i ukazati na njegovu sličnost sa trpnim glagolskim pridevom u srpskom jeziku i Past Participle u engleskom jeziku. Zatim je potrebno naglasiti da se pomoću participa perfekta pasiva, kojem se pridružuju različiti oblici glagola esse, grade tri složena pasivna vremena: perfekat, pluskvamperfekat i futur II.
II razred
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
I (Prvo vežbanje) nezavisni konjunktiv: konjunktiv prezenta i imperfekta
II (Drugo vežbanje) nezavisni konjunktiv: konjunktiv perfekta i pluskvamperfekta
III (Treće vežbanje) složenice glagola esse> posse, abesse, adesse
- Ostale složenice pomenuti samo informativno
IV (Četvrto vežbanje) particip prezenta aktiva
V (Peto vežbanje) particip futura aktiva i perifrastična konjugacija aktivna
VI (Šesto vežbanje) gerund; gerundiv i perifrastična konjugacija pasivna
VII (Sedmo vežbanje) deponentni i semideponentni glagoli
VIII (Osmo vežbanje) konstrukcija ablativa apsolutnog sa participom i bez participa
- Treba posebno obraditi upotrebu participa prezenta aktiva i participa perfekta pasiva u konstrukciji ablativa apsolutnog
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavnici koji predaju latinski jezik znaju da je u pripremi novi udžbenik za prvi razred gimnazije. Teme i njihov redosled, koji su predloženi za prvi razred, oslonjeni su na koncepciju tog udžbenika (mada se u velikoj meri poklapaju sa postojećim udžbenikom); značajno je napomenuti da se oni u najvećoj meri poklapaju i sa predlozima za skraćenje gradiva koje su dostavili nastavnici. Predlog programa nastave latinskog jezika za drugi razred gimnazije u ovom trenutku moguć je samo u okviru skraćenja postojećeg udžbenika, uz obavezno pridržavanje predviđenog redosleda lekcija (ideja je da se ovaj redosled izučavanja gramatike izmeni kada se bude radio novi udžbenik za drugi razred).
Sadržaj predloženih nastavnih tema odnosi se na društveno-jezički, prirodno-matematički i opšti smer. Zamišljeno je da se gramatičke partije, koje su do sada bile raspoređene u 30/29 lekcija, prestrukturiraju i sažmu (neki delovi dosadašnjeg programa, koji nisu neophodni na datom nivou učenja, izbačeni su), tako da bi se uz isti fond časova ostvarila mogućnost za obrađivanje drugih sadržaja, npr. radionice, samostalna istraživanja učenika, kao i prezentacije tih istraživanja na časovima.
Pri obradi svake predložene teme iz gramatike podrazumeva se prevođenje sa latinskog na srpski jezik i obratno; pri čemu treba koristiti tekstove prilagođene nivou znanja koji učenici trenutno poseduju; takođe treba koristiti i posebne rečenice za vežbanje. Nastavnik pri radu ne mora da se drži isključivo primera i tekstova iz udžbenika, već je poželjno da u nastavi koristi i druge izvore. Pri tome se preporučuje da se učenici aktivno uključe u osmišljavanje dodatnih sadržaja, naravno uz pomoć nastavnika. Pojedini časovi mogli bi da budu posvećeni upoređivanju određenih svojstava latinskog i srpskog jezika, kao i drugih evropskih jezika, pre svega na leksičkom planu. Na primer, može se uzeti rečnik latinskog i srpskog, ili nekog drugog, jezika iz koga bi učenici mogli da pronalaze reči koje su morfološki srodne i da o tim rečima diskutuju (da li im je promenjeno značenje, koje su se transformacije dogodile itd.). Time bi trebalo da učenici postanu svesni prisustva velikog broja reči latinskog porekla u srpskom i drugim evropskim jezicima. Na ovaj način učenici obogaćuju svoj rečnik i unapređuju poznavanje internacionalnih termina. Takav način rada dao bi još bolje rezultate ukoliko bi nastavnici latinskog jezika tešnje sarađivali sa kolegama koji predaju druge predmete (na primer, srpski jezik i književnost, istoriju, biologiju, hemiju, fiziku itd.) i sa njima koordinirali nastavne sadržaje. Teme iz kulturne istorije, kojima do sada nije bilo moguće posvetiti dovoljno pažnje, trebalo bi da zauzmu značajnije mesto u nastavi latinskog jezika. Učenicima će svakako biti zanimljivija nastava koja se ne bazira isključivo na učenju gramatike. Svojim aktivnim učešćem u pripremanju raznovrsnih tema i diskusijama, koje bi vodili na časovima, oni će produbiti poznavanje ne samo latinskog jezika, već i celokupne antičke civilizacije. Svaki nastavnik ima slobodu da napravi svoj plan rada, pri čemu se preporučuje da sarađuje sa kolegama iz aktiva, kao i drugim nastavnicima. Nastavnik bi trebalo da se drži predloženih tema iz gramatike, pri čemu mu je ostavljena sloboda da preostale časove koristi prema potrebama i interesovanjima učenika. Neophodno je da nastavnik najmanje deset preostalih časova odvoji za obradu tema iz kulturne istorije. Učenicima bi trebalo omogućiti što više samostalnog istraživačkog rada, pre svega timskog, a nastavnik bi pri tome trebalo da ima ulogu koordinatora.
LIKOVNA KULTURA
CILJ I ZADACI NASTAVE LIKOVNE KULTURE
Cilj predmeta likovna kultura je upoznavanje učenika sa razvojem umetnosti u svetu i kod nas i shvatanjem umetničkog dela u okviru društveno - istorijskih uslova, kao i podsticanje:
- samostalnog likovnog izražavanja
- stvaralačkog mišljenja
- sposobnosti estetskog procenjivanja
Zadaci nastave likovne kulture:
upoznavanje učenika sa:
- najvažnijim dostignućima svetske i nacionalne umetnosti
- odlikama stilova i pravaca u likovnoj umetnosti
- najvećim majstorima i njihovim delima
- različitim formama umetničkog izražavanja
- likovnim zakonitostima kroz samostalni ili grupni rad kao i:
- uvođenje učenika u svet opažanja i doživljavanja likovnih dela
- razvijanje kritičkog odnosa prema vlastitim i tuđim likovnim delima
- izgrađivanje odgovornog odnosa prema kulturnom nasleđu
- razvijanje navika posećivanja i korišćenja usluga muzeja, galerija, legata i drugih institucija kulture
- prihvatanje univerzalnosti jezika likovne umetnosti
- osposobljavanje učenika da stečena praktična i teorijska znanja primene u budućim zanimanjima
SADRŽAJI PROGRAMA
I razred
Društveno-jezički smer
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
I Tematska celina
1. OPŠTI DEO
Pojam umetnosti. Umetnost i društvo. Grane likovne umetnosti. Likovna i primenjena umetnost.
2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE
Linija i oblik: slobodno komponovanje ili crtanje po modelu.
3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE
Pojava umetničkog stvaranja. Epohe u umetnosti praistorije. Karakter praistorijske umetnosti. Tipična ostvarenja arhitekture, skulpture, slikarstva i primenjene umetnosti. Praistorijski spomenici u našoj zemlji.
Civilizacija starog Egipta. Karakter umetnosti. Arhitektura: mastabe, piramide, hramovi. Osobenosti skulpture i slikarstva. Primenjena umetnost.
Civilizacija u predelu Tigra i Eufrata. Umetnost Sumera, Vavilonaca, Asiraca i Persijanaca - najznačajnija ostvarenja.
II Tematska celina
1. OPŠTI DEO
Arhitektura. Skulptura i skulptorske tehnike.
2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE
Trodimenzionalno oblikovanje. Vajanje ili slobodno komponovanje od različitih predmeta, oblika i materijala.
3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE
Idejne osnove grčke civilizacije i umetnosti, Krit i Mikena: odlike arhitekture, slikarstva i skulpture; uticaj na grčku umetnost i kulturu.
Razvoj umetnosti u Grčkoj: arhajski, klasični i helenistički period u skulpturi i arhitekturi (stilovi). Najznačajnija ostvarenja i vodeći umetnici. Slikarstvo vaza. Počeci urbanizma. Istorijski značaj grčke umetnosti.
Umetnost starog Rima. Urbanizam. Nove pojave u arhitekturi i skulpturi. Slikarstvo (freske i mozaici) i narativni reljef. Značaj rimske civilizacije za kasniju umetnost Zapada. Pojava hrišćanske umetnosti.
Antički spomenici na našem tlu. Rimske urbane celine. Slikarska i skulptoralna dela.
II razred
Društveno-jezički smer
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
I Tematska celina
1. OPŠTI DEO
Boja i površina.
2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE
Ispitivanje bojenih odnosa.
Komponovanje površinama u raznim bojama (kolaž, vitraž, slikanje)
3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE
Karakter starohrišćanske umetnosti. Umetnost pre i posle Milanskog edikta.
Romanički stil u umetnosti. Novine u arhitekturi i glavni spomenici. Skulptura i njena vezanost za arhitekturu.
Umetnost gotike. Odlike arhitekture i skulpture i glavni spomenici. Vitraži i minijature.
Vizantijska umetnost. Zlatna razdoblja u razvoju vizantijske kulture. Glavni spomenici arhitekture i slikarstva. Vizantijski uticaj na umetnost drugih zemalja (Srbija, Rusija, Bugarska).
Srpska srednjovekovna umetnost. Stilske grupe u srednjovekovnoj umetnosti: raški, srpsko vizantijski i moravski spomenici. Odlike arhitekture, skulpture i slikarstva. Utvrđeni gradovi u Srbiji. Slikarstvo ikona i minijatura.
II Tematska celina
1. OPŠTI DEO
Prostor u likovnoj umetnosti. Inverzna, linearna i vazdušna perspektiva.
Grafika, glavne tehnike i vrste štampe.
2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE
a) Predstavljanje dela unutrašnjeg ili spoljašnjeg prostora.
Predstavljanje objekta u prostoru.
b) grafika - izrada skice i priprema za štampu
3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE
Istorijske prilike i idejne osnove nastanka renesansne umetnosti.
Preteče renesanse. Novine u umetnosti. Rana i visoka renesansa u Italiji. Vodeći predstavnici i njihova dela. Uticaj renesanse na evropsku umetnost. Renesansa u Holandiji i Nemačkoj. Manirizam i njegove odlike. Glavni predstavnici.
III razred
Društveno-jezički smer
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
I Tematska celina
1. OPŠTI DEO
Pojam teme i motiva u likovnoj umetnosti. Istorijska, religiozna, mitološka, alegorijska tematika. Žanr motiv.
2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE
Svetlost i senka kao element likovnog izražavanja. Svetlosni odnosi. Predstavljanje odnosa svetla i senke na posmatranom motivu. Crtanje ili slikanje po prirodi.
3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE
Društvene i kulturne prilike u Evropi značajne za pojavu barokne umetnosti. Pojava i karakter barokne umetnosti. Stilske odlike u arhitekturi, skulpturi slikarstvu. Središta procvata barokne umetnosti: Italija, Španija, Holandija, Flandrija. Vodeći umetnici.
Barok i rokoko u Francuskoj. Rokoko kao završna faza baroka: Italija, Engleska.
Barok u Srbiji: pojava barokne arhitekture: manastiri Fruške gore.
Slikarstvo: ikonostasi i portreti. Bakrorez.
II Tematska celina
1. OPŠTI DEO
Kompozicija u delima likovne umetnosti.
2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE
Odnos elemenata u kompoziciji: ritam, harmonija i kontrast.
3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE
Istorijski uslovi nastanka neoklasicizma. Stilske odlike. Najznačajnija dela arhitekture, skulpture i slikarstva. Vodeći predstavnici. Bidermajer kao osoben vid neoklasicizma i predstavnici u Srbiji.
Društveni okviri epohe romantizma. Preteče romantizma. Osnovne karakteristike pravca. Odlike slikarstva, arhitekture i skulpture. Najznačajniji umetnici i njihova dela.
Romantizam u Srbiji.
Realizam: prilike u Evropi sredinom 19 veka. Realizam u Francuskoj. Širenje pravca u ostalim evropskim zemljama. Socijalna tematika. Glavni predstavnici.
Realizam u srpskom slikarstvu. Bečki i minhenski đaci.
I razred
Opšti i prirodno-matematički smer
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
I Tematska celina
1. OPŠTI DEO
Pojam umetnosti. Umetnost i društvo. Grane likovne umetnosti. Likovna primenjena umetnost.
2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE
a) Linija i oblik: slobodno komponovanje ili crtanje po modelu
ili
b) Trodimenzionalno oblikovanje. Vajanje ili slobodno komponovanje od različitih predmeta, oblika i materijala.
3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE
Pojava umetničkog stvaranja. Epohe u umetnosti praistorije. Karakter praistorijske umetnosti. Tipična ostvarenja arhitekture, skulpture, slikarstva i primenjene umetnosti. Praistorijski spomenici u našoj zemlji.
Civilizacija starog Egipta. Karakter umetnosti. Arhitektura: mastabe, piramide, hramovi. Osobenosti skulpture i slikarstva.
Civilizacije u predelu Tigra i Eufrata.
Idejne osnove grčke civilizacije i umetnosti. Krit i Mikena: odlike arhitekture, slikarstva i skulpture; uticaj na grčku umetnost i kulturu.
Razvoj umetnosti u Grčkoj: arhajski, klasični i helenistički period u skulpturi i arhitekturi (stilovi). Najznačajnija ostvarenja i vodeći umetnici. Počeci urbanizma. Istorijski značaj grčke umetnosti.
Umetnost starog Rima. Urbanizam. Nove pojave u arhitekturi i skulpturi. Slikarstvo (freske i mozaici) i narativni reljef. Značaj rimske civilizacije za kasniju umetnost Zapada. Pojava hrišćanske umetnosti.
Antički spomenici na našem tlu.
II Tematska celina
1. OPŠTI DEO
Boja i površina.
2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE
Komponovanje površinama u raznim bojama (kolaž, vitraž, slikanje)
3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE
Srednjovekovna umetnost Zapadne Evrope. Romanički i gotički stil. Značajna ostvarenja arhitekture, skulpture i slikarstva.
Vizantijska umetnost. Zlatna razdoblja u razvoju vizantijske kulture. Glavni spomenici arhitekture i slikarstva. Vizantijski uticaj na umetnost drugih zemalja.
Srpska srednjovekovna umetnost. Stilske grupe u srednjovekovnoj umetnosti: raški, srpsko vizantijski i moravski spomenici. Odlike arhitekture, skulpture i slikarstva. Slikarstvo ikona i minijatura.
II razred
Opšti i prirodno-matematički smer
(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)
I Tematska celina
1. OPŠTI DEO
Prostor u likovnoj umetnosti. Inverzna, linearna i vazdušna perspektiva.
2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE
a) Predstavljanje dela unutrašnjeg ili spoljašnjeg prostora
ili
b) Predstavljanje objekata u prostoru.
3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE
Istorijske prilike i idejne osnove nastanka renesansne umetnosti.
Novine u umetnosti. Rana i visoka renesansa u Italiji. Vodeći predstavnici i njihova dela. Uticaj renesanse na evropsku umetnost. Manirizam i njegove odlike.
Društvene i kulturne prilike u Evropi značajne za pojavu barokne umetnosti. Pojava i karakter barokne umetnosti. Stilske odlike u arhitekturi, skulpturi slikarstvu. Središta procvata barokne umetnosti: Italija, Španija, Holandija, Flandrija. Vodeći umetnici.
Barok i rokoko u Francuskoj. Barok u Srbiji: pojava barokne arhitekture: manastiri Fruške gore.
II Tematska celina
1. OPŠTI DEO
Kompozicija u delima likovne umetnosti.
2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE
Slobodno likovno komponovanje (isti ili različiti materijali - kombinovane tehnike).
3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE
Umetnost XIX veka. Društvene i istorijske prilike u Evropi. Odlike, teme i motivi umetničkih pravaca: neoklasicizma, romantizma i realizma. Vodeći predstavnici i njihova dela. Srpska umetnost XIX veka.
Uvod u modernu umetnost: impresionizam i postimpresionizam.
Moderna umetnost. Umetnički pravci prve polovine XX veka: ekspresionizam, fovizam, kubizam, futurizam, dada i nadrealizam, bespredmetna umetnost... Vodeći predstavnici u svetu i kod nas.
Umetnost druge polovine XX veka: enformel, optička umetnost, pop-art, bodi-art, konceptualna umetnost, hepening, hiperrealizam.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Nastavnicima se ostavlja sloboda da prema svojim potrebama, sposobnostima učenika i uslovima u kojima izvode nastavu, odrede otpimalan broj časova za navedene tematske celine.
Takođe, ostavljena je sloboda nastavnicima u izboru ilustrativnog materijala, uz preporuku da on bude usaglašen sa primerima datim u udžbeniku.
Priroda predmeta upućuje na to da izlaganja stalno prati ilustrovani materijal: reprodukcije dela, slajdovi, video kasete, kompakt disk... pa se zato preporučuje da se nastava izvodi u kabinetu opremljenom za korišćenje ilustrativnog materijala i primenu raznih likovnih tehnika na časovima samostalnog likovnog izražavanja. Neke od metodskih jedinica mogu se izvoditi i izvan učionice, u prirodi, a naročito one koje se odnose na samostalno likovno izražavanje (na primer: svetlost i senka, prostor i perspektiva...)
Nastavnik treba da podstiče uključivanje učenika u samostalnu analizu umetničkih dela, da daje zadatke koji podrazumevaju timski rad i, kad god je to moguće, učestvuje u njemu. Učenike bi trebalo postepeno uvoditi u samostalno korišćenje stručne literature čime bi se pripremali za naučno istraživački rad.
Bilo bi korisno da nastavnik, ako to uslovi dozvoljavaju, organizuje posete odgovarajućim muzejima i galerijama, u skladu sa sadržajima programa. Time bi se deo programa mogao realizovati pred originalnim delima istorije umetnosti, posebno nacionalne.
PSIHOLOGIJA
CILJ I ZADACI NASTAVE PSIHOLOGIJE
Cilj nastave psihologije je upoznavanje i razumevanje teorijskih osnova psihološke nauke; upoznavanje realnosti sa aspekta psihologije, uviđanje međusobnog odnosa pojedinca i njegovog prirodnog i društvenog okruženja i podsticanje razvoja svih aspekata ličnosti učenika koje će omogućiti upoznavanje i razvijanje sopstvene ličnosti, odgovoran odnos prema sebi i okruženju i aktivno uključivanje u savremeno društvo.
Zadaci:
- Poznavanje i razumevanje osnovnih psihičkih procesa, osobina i stanja i uvid u opšta pitanja strukture, dinamike i razvoja ličnosti;
- Upoznavanje psiholoških mogućnosti podsticanja razvoja ličnosti, sposobnosti, umenja i veština
- Poznavanje i razumevanje dejstva bioloških, društvenih i kulturnih činilaca na razvoj i ponašanje pojedinaca i grupa;
- Upoznavanje i razumevanje psiholoških osnova međuljudskih odnosa i komunikacije u društvenim grupama;
- Upoznavanje osnovnih karakteristika i mogućnost prevazilaženja problema vezanih za određene razvojne periode u čovekovom životu;
- Uspostavljanje odgovornog odnosa učenika prema sebi, svom ličnom i profesionalnom razvoju;
- Prihvatanje drugih pojedinaca i grupa bez obzira na polne, rasne, nacionalne i kulturne razlike;
- Razvijanje logičkog i kritičkog mišljenja i kreativnosti učenika;
SADRŽAJI PROGRAMA
II razred
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
I UVODNI DEO - PSIHOLOGIJA KAO NAUČNA DISCIPLINA
Predmet, grane i metode psihologije
Predmet psihologije, teorijski i praktični zadaci; Metode i tehnike psihološkog istraživanja;
Organske osnove i društveni činioci psihičkog života
Uloga nervnog sistema, put nervnog impulsa, moždana kora, lokalizacije psihičkih funkcija; endokrine žlezde;
Razvoj psihičkog života - Tri bitna momenta filogenetskog razvoja; Ontogenetski razvoj; Shvatanja o činiocima psihičkog razvoja (nativizam, empirizam, interakcionizam).
II OSNOVNE PSIHIČKE POJAVE - PSIHIČKI PROCESI, OSOBINE I STANJA
Opažanje
Osnovni pojmovi: opažanje, draži i čula, osećaj, opažaj. Organizacija opažaja; Uticaj iskustva, motivacije i ličnosti na opažanje.
Opažanje osoba
Karakteristike procesa opažanja osoba; opažanje emocija, procenjivanje osobina ličnosti, proces atribucije; Prva impresija, sistematske greške u opažanju osoba i značaj pravilnog procenjivanja drugih osoba.
Pažnja
Pojam, karakteristike i činioci pažnje.
Učenje, pamćenje i zaboravljanje
Učenje
Pojam i vrste učenja; Senzitizacija, habituacija, klasično i emocionalno uslovljavanje, instrumentalno i učenje uviđanjem; učenje po modelu.
Transfer učenja. - pojam, vrste i značaj.
Pamćenje
Pojam pamćenja, kratkoročno i dugoročno pamćenje, reprodukcija i prepoznavanje; kvalitativne promene u pamćenju;
Zaboravljanje
Pojam zaboravljanja, uzroci.
Psihološki uslovi uspešnog učenja
Sposobnost i motivacija za učenje; metode uspešnog učenja;
Mišljenje
Pojam mišljenja, uloga znanja i iskustva u mišljenju; vrste mišljenja (imaginativno i realističko, divergentno i konvergentno). Razvoj mišljenja.
Intelektualne sposobnosti i stvaralačko mišljenje
Pojam, merenje, individualne razlike u sposobnostima; Teorije o strukturi sposobnosti. Stvaralačko mišljenje, pojam i faze.
Emocije
Pojam emocija i emocionalnog reagovanja; vrste emocionalnih doživljaja; Organske promene pri emocijama; Shvatanja o prirodi emocija; Emocionalni život u adolescenciji; značaj emocija za mentalno zdravlje i psihosomatska oboljenja - pojam i vrste strahova, anksioznost, stres i psihička trauma.
Motivacija
Pojam motiva, homeostazni i nehomeostazni motivi; lični i društveni motivi. Funkcionalna autonomija i hijerarhija motiva, frustracije, konflikti, reakcije i posledice frustracija i konflikata.
III LIČNOST
Pojam i struktura ličnosti
Pojam ličnosti i karakteristike ljudskog ponašanja; struktura ličnosti, pojam i vrste crta - temperament, karakter (individualni i socijalni), sposobnosti, telesne osobine. Svest o sebi, lični i socijalni identitet.
Prikazivanje ličnosti u psihologiji.
Dinamika ličnosti
Stavovi, interesovanja i vrednosti kao dinamičke dispozicije; pojam volje, voljne radnje, odluke; proces odlučivanja.
Razvoj ličnosti
Razvoj i socijalizacija ličnosti; činioci socijalizacije; dinamičko razvojni pojam zrelosti.
Teorije ličnosti
Pregled grupa opštih teorija ličnosti;
Promene i poremećaji duševnog života i ponašanja
Izmenjena stanja svesti; san, hipnoza, parapsihološki fenomeni.
Poremećaji ponašanja; Poremećaji mentalnog zdravlja, prevencija i lečenje.
IV OSOBA U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI
Komunikacija
Pojam komunikacije, vrste komunikacija i komunikacionih znakova. Verbalna i neverbalna komunikacija; Komunikacioni proces, socijalni činioci i jezik, izvori nesporazuma pri komunikaciji.
Život u grupi
Pojam grupe, vrste grupa: velike, male, primarne, referentne, formalne, neformalne. Dinamika grupe: formiranje, odnosi u grupi, rukovođenje, takmičenje, saradnja, grupno rešavanje problema, grupna diskusija. Nenasilna komunikacija.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Osnovna ideja oglednog rasterećenja nastavnog programa je u aktivnoj participaciji nastavnika u kreiranju nastavnog procesa u smislu restruktuiranja postojećeg programa kroz sažimanje tema i odbacivanje suvišnih informacija, sa ciljem što kvalitetnijeg postizanja definisanih ishoda opšteg srednjeg obrazovanja (Opšte osnove školskog programa), kao i aktivnom učešću učenika u nastavnom procesu.
Prilikom procenjivanja relevantnosti određenih sadržaja neophodno je rukovoditi se sledećim kriterijumima:
- |
planiranim ciljevima i ishodima obrazovanja |
- |
značajem koji sadržaj ima za razumevanje bazičnog sistema psiholoških saznanja |
- |
povezanošću sa ostalim nastavnim i vannastavnim aktivnostima |
- |
korelacijom sa razvojnim mogućnostima učenika, potrebama i interesovanjima učenika. |
U izboru sadržaja potrebnih za ostvarivanje planiranih ishoda obrazovanja neophodno je proceniti validnost svakog sadržaja sa sledećih aspekata:
- Da li ponuđeni sadržaji omogućavaju sticanje i dalju izgradnju znanja (generativna znanja)?
- Da li se mogu primeniti u kontekstima i uslovima koji su različiti od onih u kojima su stečeni (transferna znanja)?
- Da li motivaciono deluju i doprinose razvoju saznajnih i drugih sposobnosti i ličnih osobina učenika (formativna znanja)?
- Da li nam izabrani sadržaj omogućava funkcionalizaciju znanja, odnosno jasno sagledavanje učenika na koji način i u kom kontekstu mogu da upotrebe stečene veštine i usvojena znanja?
- Da li omogućavaju razvijanje stavova i vrednosti definisanih planiranim ishodima obrazovanja?
U planiranju sadržaja neophodno je jasno odrediti kvotu ključnih tema i pojmova koje učenik treba da usvoji i razume kao ishod nastavnog procesa.
Prilikom planiranja i realizacije nastavnog procesa važno je konstantno povezivati nastavni sadržaj sa prethodnim znanjem i iskustvom učenika. Time se ostvaruje pozitivan uticaj na motivaciju učenika, povećava njihova participacija u nastavnom procesu i razvija veština transfera znanja.
U kreiranju nastavnog procesa potrebna je fleksibilnost u izboru metoda i oblika rada čime se postiže individualizovan pristup učenicima i povećanje efikasnosti nastavnog procesa.
Broj časova nije fiksiran već zavisi od karakteristika učenika, tempa napredovanja, interesovanja, itd.
Takođe, moguće je planirati integrativni pristup obradi pojedinih tema, odnosno obradu tema sa aspekata različitih predmeta. Lista integrativnih tema nalaziće se u kompletiranoj verziji Opšte osnove školskog programa.
Promene u programu onemogućavaju striktno pridržavanje koncepcije sadašnjeg udžbenika. U planiranju sadržaja nastave potrebno je planirati širu literaturu, osavremeniti primere iz udžbenika i povezati nastavni sadržaj sa aktuelnim iskustvom učenika.
Objašnjenja programskih promena
Sadržaji iz programa se mogu svrstati u dve kategorije:
1. Sadržaji za koje je neophodno da ih učenici usvoje i razumeju i
2. Sadržaji koji se obrađuju samo informativno da bi učenici ostvarili uvid u sistem psiholoških znanja bez suvišnih informacija koje nisu primerene njihovom nivou razvoja ili predznanju i zahtevaju mehaničko učenje.
I UVODNI DEO
- U nastavnoj jedinici Predmet psihologije izložiti samo informativno psihološke discipline u sklopu predstavljanja psihologije kao nauke. U toku obrade pojedinih tema istaći kojoj psihološkoj disciplini pripadaju.
- U obradi metoda naglasiti značaj metodologije u psihološkim, naučnim istraživanjima
- (osnova za proučavanje metodologije u filozofiji);
- U okviru prikaza organskih osnova psihičkog života ne obrađivati glavne delove nervnog sistema i neurone. Sadržaje o čulima, neurotransmiterima i endokrinim žlezdama redukovati i staviti potpuno u funkciju objašnjenja puta nervnog impulsa.
- U okviru obrade svakog psihičkog procesa naglasiti njegovu organsku osnovu da bi učenici razumeli povezanost psihičkog i fiziološkog funkcionisanja čoveka.
- Razvoj psihičkog života čoveka - redukovati izlaganje o filogenetskom razvoju na tri bitna momenta i detaljnije razraditi samo značaj nastanka i razvoja govora.
- U delu shvatanja o činiocima razvoja ne obrađivati teorije konvergencije, strukturalizam i bihejviorizam.
II PSIHIČKI PROCESI, OSOBINE I STANJA
- Opažanje - redukovati sadržaj o dražima i čulima, povezati sa organskim osnovama.
- Opažanje osoba - sadržaj o procenjivanju osobina ličnosti se preklapa sa tipovima temperamenta. Ovaj sadržaj obraditi prošireno, a zatim u kontekstu temperamenta proveriti da li su učenici usvojili informacije.
- Pažnja - ne obrađivati Teoriju kognitivne obrade informacija.
- Učenje - obraditi samo savremenu definiciju učenja.
- Senzitizaciju i habituaciju obraditi samo informativno.
- Ne obrađivati verbalno učenje i sticanje motornih veština.
- Sažeti klasično uslovljavanje.
- Transfer učenja - prestrukturirati, dopuniti primerima kako bi učenici jasnije uočili značaj i mogućnost primene.
- Psihološki uslovi uspešnog učenja - maksimalno redukovati na sadržaje vezane za sposobnosti i motivaciju za učenje (motive intelektualnog rada). Ne obrađivati fizičke i fiziološke uslove učenja.
- Metode uspešnog učenja - prestrukturirati i obraditi kroz radionicu. Alternativa - funkcionalnije je da ovaj sadržaj obradi školski psiholog u prvom razredu na časovima odeljenske zajednice.
- Pamćenje - ne obrađivati problem svedočenja.
- Mišljenje - zameniti Majerov eksperiment nekim drugim primerom.
- Akcentirati povezanost govora i mišljenja.
- Intelektualne sposobnosti - ne obrađivati zastarelu klasifikaciju retardiranosti, zameniti je klasifikacijom Svetske zdravstvene organizacije.
- Teorije o strukturi sposobnosti informativno obraditi u sažetom obliku, sa ciljem razumevanja složenosti strukture sposobnosti.
- Stvaralačko mišljenje - sažeti kriterijume stvaralaštva.
- Emocije - precizirati definiciju emocionalnih reagovanja;
- Prestrukturirati vrste emocija (osnovne i složene), sažeti.
- U obradi sentimenata uzeti za primer ljubav, sažeto je obraditi i kasnije je ne predavati odvojeno.
- Redukovati sadržaj o organskim osnovama na meru koja je potrebna za razumevanje uloge fizioloških promena u emocionalnom reagovanju.
- Teorije o prirodi emocija - fiziološku teoriju emocija izložiti samo informativno, obraditi kognitivnu i povezati je sa složenim emocijama.
- Emocionalni život u adolescenciji - redukovati i prestruktuirati sadržaj iz udžbenika, koristiti širu literaturu i primere iz aktuelnog iskustva učenika. Sugestija - obraditi u obliku radionice.
- Ne obrađivati estetska i moralna osećanja. U sklopu obrade karaktera detaljnije obraditi moralnu stranu ličnosti.
- Ne obrađivati međuličnu naklonost i nenaklonost.
- Značaj emocija za mentalno zdravlje - prestrukturirati sadržaj iz udžbenika u cilju jasnog sagledavanja distinkcije između uzroka i posledica štetnog delovanja emocija na mentalno i fizičko zdravlje. Objasniti pojam i vrste strahova. Pojasniti pojmove anksioznosti i fobija (u udžbeniku nejasno); Akcentirati mogućnosti prevazilaženja štetnog dejstva emocija. Obraditi pojam emocionalne inteligencije.
- Motivacija - pojasniti definiciju motivacije;
- Seksualni i roditeljski motiv informativno obraditi u sažetoj formi u funkciji shvatanja socijalizacije fizioloških potreba;
- Nehomeostazni motivi - prestrukturirati ovaj sadržaj, izložiti preglednije, koristeći širu literaturu.
- Hedonizam obraditi samo informativno;
- Moralnu svest ne obrađivati (izložiti najbitnije informacije u okviru karaktera);
NAPOMENA:
Sadašnji sadržaj teme motivacija je razuđen i učenicima često izmiče uvid u opšti smisao. Potrebno je celu temu prestruktuirati, i čvršće povezati u funkciji uvida u različitost dinamičkih dispozicija čoveka.
III LIČNOST
- Temperament - tipovi su obrađeni u okviru opažanja soba. U ovom kontekstu proveriti da li su učenici usvojili gradivo kroz veštinu primene, na primer dramski prikaz tipova temperamenta.
- U obradi strukture ličnosti uvesti pojam bazične strukture. U okviru socijalizacije je ne obrađivati detaljnije).
- Karakter - detaljnije obraditi moralnu stranu ličnosti.
Uvesti pojmove individualnog i socijalnog karaktera.
- identitet - uvesti pojmove ličnog i socijalnog, kasnije to samo obnoviti u kontekstu socijalizacije.
- Informativno obraditi prikazivanje ličnosti u psihologiji.
- Dinamika ličnosti - u okviru obnavljanja dinamičkih dispozicija, obrađenih u motivaciji sažeto obraditi stavove, interesovanja i vrednosti.
- Razvoj ličnosti - maksimalno redukovati i prestruktuirati, sažeti agense socijalizacije, ne obrađivati izvore socijalizacije.
- Ne obrađivati integraciju u društvenu zajednicu.
- Pojmove bazične strukture ličnosti, socijalnog identiteta i karaktera samo obnoviti u kontekstu socijalizacije.
- Teorije ličnosti - ne obrađivati detaljno sve teorije ličnosti. Sažeto obraditi konceptualno kroz komparaciju grupa opštih teorija ličnosti; istaći predstavnike grupa.
- Poremećaji mentalnog zdravlja - informativno obraditi vrste neuroza i psihoza.
- Akcentirati značaj mentalne higijene;
IV OSOBA U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI
- Komunikacija - Prestruktuirati ceo sadržaj, detaljnije obraditi neverbalnu komunikaciju.
- Masovne komunikacije ne obrađivati (osnovne informacije prebaciti u izlaganje o agensima socijalizacije);
- Život u grupi - Ne obrađivati formalne, neformalne, pripadničke, nepripadničke grupe.
- Ne obrađivati tri važne male grupe, proveriti da li su učenici to gradivo usvojili u okviru činilaca socijalizacije.
- Sažeti sadržaje o grupi kao dinamičkom sistemu, takmičenju i saradnji grupnom rešavanju problema. Uvesti pojam nenasilne komunikacije.
- Ne obrađivati temu ljudi u masi.
FILOZOFIJA
CILJ I ZADACI NASTAVE FILOZOFIJE
Cilj nastave filozofije je unapređivanje opšteg obrazovanja, upoznavanja glavnih sadržaja i razvojno-istorijskih tokova filozofskog mišljenja.
Zadaci nastave su da učenici:
- upoznaju osnovne elemente i principe mišljenja,
- shvate odnos ispravnog i istinitog mišljenja, jezika i mišljenja i drugih problema saznanja kao i uslova uspešne komunikacije,
- osposobe se za primenu metodologije istraživanja i razviju sposobnosti za sistematsko, samostalno i kritičko mišljenje,
- razumeju filozofske probleme i njihova rešenja na primerima najvećih dostignuća filozofske misli kao i da steknu sposobnosti pozitivnim transferom za razumevanje drugih teorijskih i praktičnih problema,
- stiču uvid u opšte teorijske i humanističke tokove mišljenja koji su uobličavali određene istorijske epohe i čine osnovu savremenih humanističkih i kritičkih orijentacija i time unapređuju obrazovanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
III razred
(Svi smerovi)
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Prvi deo
I PREDMET LOGIKE
1. |
Postanak logike i poreklo njenog imena |
2. |
Predmet logike: forma i sadržaj, istinitost i ispravnost mišljenja |
II PROBLEMI SAZNANJA |
|
1. |
Kriterijumi, izvori i mogućnosti saznanja |
2. |
Vrste saznanja |
3. |
Odnos mišljenja i jezika; funkcije jezika |
III POJAM |
|
1. |
Pojam i termin; obim i sadržaj pojma (denotacija i konotacija); obrazovanje i razvoj pojma |
2. |
Vrste pojmova |
3. |
Odnosi među pojmovima |
IV DEFINICIJA I KLASIFIKACIJA |
|
1. |
Pojam i vrste definicije |
2. |
Metode i pravila definisanja |
3. |
Deoba i klasifikacija; pravila deobe |
V SUD |
|
1. |
Sud i rečenica; tvrđenje i poricanje |
2. |
Podela sudova |
3. |
Odnosi među sudovima |
4. |
Račun iskaza |
VI ZAKLJUČAK |
|
1. |
Zaključivanje; vrste zaključaka |
2. |
Oblici neposrednog zaključivanja - po opoziciji, konverziji, obverziji, kontrapoziciji, inverziji |
3. |
Posredno zaključivanje; opšte karakteristike dedukcije i indukcije |
4. |
Vrste indukcije; logički problem indukcije; indukcija i logička verovatnoća |
5. |
Silogizam; vrste silogističkog zaključka |
6. |
Kategorički silogizam, figure i modusi; pravila kategoričkog silogizma |
7. |
Složeni silogizmi |
8. |
Mešoviti silogizmi: vrste i pravila |
9. |
Dokazivanje i opovrgavanje; vrste dokaza |
10. |
Logičke greške |
Drugi deo |
|
I NAUKA I ZNANJE |
|
1. |
Naučno i druge vrste znanja (naučno i zdravorazumsko saznanje) |
2. |
Različite metode sticanja znanja; kritičko-racionalna osnova naučnog znanja |
3. |
(Teorije istine) |
4. |
Specifičnosti jezika nauke |
II TEORIJSKA PRIPREMA ISTRAŽIVANJA |
|
1. |
Teorija i iskustvo; teorija i praksa |
2. |
Faze i struktura naučnog istraživanja |
3. |
Priroda naučnog problema |
4. |
Pojam naučne hipoteze (vrste hipoteze) |
III UTVRĐIVANJE NAUČNIH ČINJENICA |
|
1. |
Pojam i vrste naučnih činjenica; svedočanstvo i očiglednost |
2. |
Metode empirijskog utvrđivanja činjenica: posmatranje i eksperiment |
3. |
Merenje i statistička obrada podataka |
IV NAUČNO OBJAŠNJENJE |
|
1. |
Pojam i struktura naučnog objašnjenja |
2. |
Vrste objašnjenja u nauci |
3. |
Uloga hipoteza u naučnom objašnjenju - postavljanje i proveravanje hipoteza |
4. |
Pojam naučnog zakona; vrste zakona |
5. |
Uzročnost i uzročni zakoni |
6. |
(Milove metode za ispitivanje/dokazivanje uzročnih veza) |
7. |
(Induktivna i deduktivna metoda u nauci) |
8. |
Naučne teorije i sistemi |
9. |
(Klasifikacija nauka) |
10. |
(Revolucije u nauci i rast naučnog znanja) |
V LOGIKA KAO FILOZOFSKA DISCIPLINA |
|
1. |
Istorijski razvoj i podela logike |
2. |
Odnos logike, filozofije i nauke |
3. |
Značaj logike |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Upoznavanje sa istorijskim razvojem i podelom logike, sa odnosom logike, filozofije i nauke, a pogotovo njenim značajem, premešteni su iz prve teme na sam kraj. Učenike može opteretiti velika količina podataka i novih pojmova kojima su u stanju da ovladaju samo prividno i na spoljašnji način, dok bi se njihovo razumevanje, povezivanje i usvajanje moglo očekivati tek kada steknu određena znanja iz logike i opšte metodologije. Ova celina ima više efekta kao uvođenje u nastavu filozofije u narednom razredu, nego kao uvod u izučavanje same logike.
Neki epistemološki sadržaji iz druge teme (vrste svedočanstva, evidencija, kritičko-racionalna osnova za prihvatanje istine i različita shvatanja istine) vezuju se za oblast metodologije, jer ih je tu moguće osmišljenije izložiti.
Sadržaji u okviru nastavnih tema nisu detaljno razrađeni kako bi se nastavnicima ostavila sloboda da ih koncipiraju na različite načine i da konsultuju druge udžbenike i priručnike za logiku. U tom smislu, iako ne "pokriva" celokupan program (uostalom, to važi i za udžbenik M. Markovića), Logika Gaje Petrovića je mnogo primerenija učenikovim predznanjima i uzrasnim sposobnostima, kao što je i Uvod u logiku i naučni metod Koena i Nejgela za svaku preporuku nastavnicima kada je u pitanju način izlaganja relevantnih sadržaja.
Umesto puke analize istinosnih funkcija pomoću tablica treba u korelaciji sa nastavom matematike produbiti razumevanje implikacije, značaja i upotrebe logičkog računa, a posebno tehnike svođenja na apsurd (ne samo kod dokazivanja tautologija, već i pravila silogističkih figura) na koju se često oslanjaju i filozofski dokazi. Zadatak ne samo ovog dela programa je da se pruži jasan logički okvir i interpretacija onim procedurama koje učenici savlađuju u nastavi prirodnih, društvenih nauka i posebno matematike (gde predlog promena u trećem razredu sledi ovu intenciju i stavlja akcenat na aksiomatiku, matematičku indukciju, dokaz iz hipoteze itd.)
Savlađivanje i povezivanje neposrednog zaključivanja i silogizma preporučuje se na način na koji je to urađeno u priručniku Koena i Nejgela
Isto važi i za upoznavanje sa opštim karakteristikama naučnog i drugih vrsta (sa)znanja, koje iz neobjašnjivih razloga nedostaje važećem programu, i čemu su u ovom predlogu posvećene dve uvodne teme iz metodologije naučnog istraživanja. Ovde su, prema sugestijama samih nastavnika, zadržane samo one jedinice programa koje mogu da posluže takvoj zamisli.
Za upoznavanje sa osnovnim filozofskim metodama (poslednja nastavna tema) nema dovoljno pretpostavki u učenikovom predznanju, a i inače je to zadatak nastave filozofije za četvrti razred, tako da je ova tematska celina potpuno isključena iz programa.
Uvežbavanju učenika u primeni pravila zaključivanja treba posvetiti više pažnje i tome prilagoditi planirani fond časova.
Preporučuje se da vežbanja u dedukciji obuhvate i rešavanje zanimljivih logičkih problema.
Broj časova naveden u zagradi uz svaku tematsku celinu (u ovom predlogu) ima isključivo orijentacionu funkciju i ne obavezuje nastavnika da mu podređuje svoj nastavni plan.
Sadržaji navedeni u zagradama (u drugom delu) ponuđeni su kao fakultativni, uz mogućnost da ih nastavnici zamene nekim drugim koji bi bili bliži njihovom interesovanju i interesovanju učenika.
IV razred
Prirodno-matematički smer
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
Opšti i društveno-jezički smer
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)
I ODREĐIVANJE FILOZOFIJE |
|
1. |
Ime i pojam filozofije; pobude za filozofsko istraživanje |
2. |
Osnovna filozofska pitanja i discipline (metafizika, gnoseologija, etika) |
3. |
Odnos filozofije i mita (religije, nauke i umetnosti) |
II ANTIČKA FILOZOFIJA |
|
1. |
Prikaz problema antičke filozofije |
2. |
Pitanje prapočetka |
3. |
Problem bića, mnoštva i kretanja |
4. |
Značaj suprotnosti za tumačenje prirode |
5. |
Problem istine i privida |
6. |
Dijalektika i retorika |
7. |
Metafizičko određenje stvarnosti |
8. |
Vrlina i dobro |
9. |
Pitanje individualne sreće |
III SREDNJOVEKOVNA FILOZOFIJA |
|
1. |
Prikaz problema srednjovekovne filozofije |
2. |
Odnos vere i razuma |
3. |
Uloga filozofije u formiranju hrišćanskog učenja |
4. |
Problem univerzalija |
IV FILOZOFIJA NOVOG DOBA |
|
1. |
Prikaz problema novovekovne filozofije |
2. |
Problem metode (Novo shvatanje nauke) |
3. |
Problem supstancije |
4. |
Problem saznanja |
5. |
Načela razuma u pravu i politici |
6. |
Problem subjekta: od transcendentalnog ka apsolutnom subjektu |
7. |
Problem umne sinteze stvarnosti; priroda kao sistem uma |
8. |
Dijalektika |
9. |
Um i sloboda |
V SAVREMENA FILOZOFIJA |
|
1. |
Prikaz problema savremene filozofije |
2. |
Odnos prema nasleđu evropske racionalnosti |
3. |
Mesto logičke i jezičke analize u savremenoj filozofiji |
4. |
Problem egzistencije |
5. |
Specifičnost filozofskih metoda: hermeneutika i fenomenologija |
6. |
Odnos filozofskih i naučnih metoda |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Uvođenje učenika u filozofiju preko istorije filozofije ne može teći linearno i jednoznačno, jer bi robovalo hronologiji na uštrb traženja smisaonih veza u izlaganju i razumevanju filozofske problematike. Otuda je većina sadržaja predviđenih važećim programom grupisana u teme koje odgovaraju problemskim celinama, što ujedno može da pogoduje i zahtevu za elementarnim upućivanjem učenika u razvoj filozofskih pojmova. Još jedan razlog, ali ne manje važan, jeste ono što čini srž nastave filozofije: obezbeđivanje kreativnog, individualnog i fleksibilnog pristupa ovim problemima u živoj razmeni između nastavnika i učenika.
Potrebno je predvideti srazmerno veći broj časova za savlađivanje karakterističnih problema antičke filozofije, jer se tu ujedno odvija i postepeno uvođenje učenika u filozofska pitanja terminologiju i način mišljenja. Odnos filozofije prema mitu, religiji, nauci i umetnosti umesnije je obrađivati u konkretnom epohalnom kontekstu (kada je ta tematika posebno akcentovana i nezaobilazna).
S obzirom na ezoteričnost problematike i jezika pojedinih pravaca u savremenoj filozofiji, dakle, računajući sa gotovo izvesnim teškoćama koje učenici mogu imati u njihovom razumevanju, preporučuje se da njihovo upoznavanje bude stvar izbora i dogovora sa nastavnikom, a da se kao obavezni uzmu u obzir pravci: pozitivizam i analitička filozofija preko relevantnih predstavnika, voluntarizam (Niče i Šopenhauer), linija fenomenologija (Huserl) - Filozofija egzistencije (Kjerkegor, Jaspers, Hajdeger, Sartr) i filozofska hermeneutika.
Rasterećenje programa treba da se ogleda i u selekciji sadržaja koje nude udžbenici i osposobljavanju učenika da ih čitaju prateći problemske veze. Ovde su nastavnici takođe pozvani da koriste tekst-analizu i različite aktivne metode obučavanja u veštini artikulisanja filozofskih problema i načina njihovog rešavanja.
SOCIOLOGIJA
CILJ I ZADACI NASTAVE SOCIOLOGIJE
1. |
Sagledavanje društvenih pojava u širem kontekstu i iz različitih perspektiva. |
2. |
Razumevanje načina na koji su povezani pojedinac, društvo i kultura. |
3. |
Razumevanje značaja društvenih vrednosti i normi i izgrađivanje tolerantnog odnosa prema vrednostima drugih kultura. |
4. |
Razumevanje razvojnosti i promenljivosti društvenih pojava. |
5. |
Razvijanje sposobnosti istraživanja i kritičkog mišljenja. |
SADRŽAJI PROGRAMA
IV razred
Opšti i prirodno-matematički smer
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
I SPECIFIČNOSTI SOCIOLOŠKOG PROUČAVANJA DRUŠTVA
1. |
Predmet sociologije i njen razvoj |
2. |
Odnos sociologije i drugih društvenih nauka (istorija i psihologija) |
3. |
Metod sociologije (faze socioloških istraživanja; osnovne tehnike: posmatranje, anketa; klasifikacija; uporedni metod) |
4. |
Sociološke teorije (funkcionalizam, konfliktne teorije, interpretativna sociologija) |
II STRUKTURA DRUŠTVA |
|
1. |
Pojam i elementi strukture društva (definisanje elemenata društvene strukture, društvene grupe, institucije...) |
2. |
Porodica |
3. |
Etničke zajednice |
4. |
Raslojavanje društva (uloga, položaj, moć, klase i drugi oblici slojevitosti, pokretljivost) |
5. |
Rad i ekonomske ustanove (rad i podela rada, svojina, tržište) |
6. |
Politika i političke ustanove (država i poredak: politika i pravo; političke partije; ideologija; politički pokreti: antiglobalistički, feministički, ekološki) |
7. |
Društvene organizacije (birokratija; organizacije i savremeni život) |
III KULTURA |
|
1. |
Pojam kulture i civilizacije (vrednosti i norme; etnocentrizam; tradicija; kultura kao polje simboličke interakcije) |
2. |
Elementarna kultura, potkultura i kontrakultura |
3. |
Elitna i masovna kultura |
4. |
Mediji i savremena komunikacija (društvena moć i mediji; dejstvo televizije; internet) |
5. |
Religija (poja; nastanak i funkcije religije) |
6. |
Raznovrsnost religija (monoteizam - društveni uslovi nastanka, sličnosti i razlike) |
7. |
Religijske ustanove (crkva; sekte; kultovi) |
8. |
Moral i običaji (univerzalne vrednosti i sličnosti i razlike među pojedinim društvima) |
9. |
Socijalizacija |
IV DRUŠTVENE PROMENE |
|
1. |
Pojam i uzroci društvene promene |
2. |
Tipovi društva kroz istoriju (najranija društva; agrarna i tradicionalna društva; industrijska društva) |
3. |
Savremeno društvo (tranzicija i globalizacija) |
(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje) |
|
I SPECIFIČNOSTI SOCIOLOŠKOG PROUČAVANJA DRUŠTVA |
|
1. |
Predmet sociologije |
2. |
Razvoj sociologije kao nauke (Kont, Dirkem, Veber, Marks) |
3. |
Odnos sociologije i drugih društvenih nauka (istorija i psihologija) |
4. |
Metod sociologije (faza socioloških istraživanja; osnovne tehnike: posmatranje, anketa, analiza sadržaja; klasifikacija; uporedni metod) |
5. |
Sociološke teorije (funkcionalizam, konfliktne teorije, interpretativna sociologija) |
II STRUKTURA DRUŠTVA |
|
1. |
Pojam i elementi strukture društva (definisanje elemenata društvene strukture, društvene grupe, institucije...) |
2. |
Porodica |
3. |
Etničke zajednice |
4. |
Raslojavanje društva (uloga, položaj, moć; klase i drugi oblici slojevitosti; pokretljivost, osnovni teorijski pristupi) |
5. |
Rad i ekonomske ustanove (rad i podela rada, svojina, tržište) |
6. |
Politika i političke ustanove (država i poredak: politika i pravo; političke partije, ideologija) |
7. |
Civilno društvo i ustanove civilnog društva (politički pokreti: antiglobalistički, feministički, ekološki) |
8. |
Društvene organizacije (birokratija; organizacije i savremeni život) |
III KULTURA |
|
1. |
Pojam kulture i civilizacije (vrednosti i norme; etnocentrizam; tradicija; kultura kao polje simboličke interakcije) |
2. |
Elementarna kultura, potkultura i kontrakultura |
3. |
Elitna i masovna kultura (kič i šund kao odlike masovne kulture) |
4. |
Mediji i savremena komunikacija (društvena moć i mediji; dejstvo televizije; internet) |
5. |
Religija (pojam; nastanak i funkcije religije) |
6. |
Raznovrsnost religija (elementarni oblici; politeizam i monoteizam - društveni uslovi nastanka, sličnosti i razlike) |
7. |
Religijske ustanove (crkva; sekte; kultovi) |
8. |
Moral i običaj (univerzalne vrednosti i sličnosti i razlike među pojedinim društvima) |
9. |
Socijalizacija |
IV DRUŠTVENE PROMENE |
|
1. |
Pojam i uzroci društvene promene |
2. |
Teorije o društvenim promenama |
3. |
Tipovi društva kroz istoriju (najranija društva; agrarna i racionalna društva; industrijsko i postindustrijsko društvo) |
4. |
Demografske i ekološke promene |
5. |
Savremeno društvo (tranzicija i globalizacija) |
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
1. Uvodne napomene o predloženim promenama
Pri izboru sadržaja programa vođeno je računa o činjenici da će se program realizovati uz korišćenje postojećeg udžbenika, tako da u tom pogledu nisu predložene značajnije izmene sem što su sadržaji jedne tematske celine raspoređeni u okviru drugih celina.
Predložene su značajnije izmene u fondu časova za pojedine tematske celine, pri čemu se krenulo od iskustava nastavnika u realizaciji dosadašnjeg programa, ali kolege će svakako fond časova prilagoditi potrebama i interesovanjima svojih učenika.
Najznačajnije predložene promene tiču se ciljeva koji su postavljeni pred nastavu sociologije. Uvažavajući jedno od najvažnijih polazišta strategije reforme obrazovanja, da nije važno samo šta radimo, već zašto i kako nešto radimo, predloženi su najvažniji ciljevi za svaku temu, kao i aktivnosti koje bi pomogle u realizaciji postavljenih ciljeva.
Sadržaji su raspoređeni na način koji omogućava da se koriste različite metode u nastavi, da se postepeno povećavaju aktivnosti učenika i da se više povezuju sa njihovim primarnim iskustvom.
Na kraju je preporučena literatura. Nastojalo se da se preporuče, sem nekoliko udžbeničkih dela, uglavnom novije istraživačke studije domaćih autora, koje bi mogle pomoći učenicima da svoje primarno iskustvo i teorijska znanja povezuju i primenjuju na razumevanje društvenog okruženja i sopstvenog mesta u njemu.
2. Sadržaj, ciljevi i aktivnosti
Za ostvarivanje ciljeva koji su postavljeni pred nastavu sociologije, predviđeni su sadržaji grupisani u 4 tematske celine:
1. |
Specifičnosti sociološkog proučavanja društva |
2. |
Struktura društva |
3. |
Kultura |
4. |
Društvene promene |
1. Specifičnosti sociološkog proučavanja društva
Uvodno upoznavanje učenika sa predmetom sociologije i njenim odnosom prema drugim društvenim naukama ima za cilj da učenici razumeju specifičnosti sociološkog pristupa. Potrebno je da učenici uoče da je reč o globalnom pristupu društvu i društvenim pojavama, ali da takav pristup ne znači zanemarivanje pojedinca kao aktera društvenih procesa i, takođe, da je reč o teorijskom pristupu, ali i istorijskom, jer društvene strukture, pojave i procese nastoji da razume i objasni u istorijskom kontekstu. Upravo zbog toga je važno bavljenje odnosom sociologije i psihologije, sociologije i istorije, prvenstveno kroz aktivnosti učenika. Na pr. na najrazličitijim društvenim pojavama učenici uočavaju povezanosti psihološkog, sociološkog i istorijskog pristupa. (Naravno, mogu se uključiti i drugi pristupi, na pr. antropološki, naročito na društvenom smeru.)
Uvođenje učenika u sam predmet sociologije teče paralelno sa upoznavanjem sa njenim nastankom i razvojem. Cilj je da učenici razumeju povezanost napora da se konstituiše sociologija kao posebna nauka i da se njen predmet odvoji od predmeta drugih društvenih nauka.
Upoznavanje sa metodom sociologije ima dva osnovna cilja:
- |
da učenici steknu predstavu o metodološkim specifičnostima sociologije kao društvene nauke, kroz upoznavanje sa različitim metodološkim pristupima (više se odnosi na društveni smer) i kroz sopstvene aktivnosti. Na pr. učenici mogu da, polazeći od razlika između prirodnih i društvenih pojava, samostalno uočavaju razlike u mogućnosti utvrđivanja nužnih odnosa između ovih pojava i sl. |
- |
da učenici razumeju osnovne metode koje se koriste u istraživanju društvenih pojava (posmatranje, anketa, klasifikacija, analiza sadržaja, uporedni metod) i da su u stanju da ih primene pri najjednostavnijim zadacima. Na pr. da, u malim grupama, izaberu predmet istraživanja, postave hipotezu, skiciraju upitnik sa nekoliko relevantnih pitanja. (Prave istraživačke aktivnosti se mogu vršiti kasnije kada se dođe do posebnih društvenih pojava koje su učenicima interesantne) |
Druga vrsta aktivnosti bi mogla podrazumevati čitanje rezultata socioloških istraživanja koji su prikazani grafički ili tabelarno.
Upoznavanje sa najuticajnijim sociološkim teorijama (funkcionalizam, konfliktne teorije i interpretativna sociologija / teorije društvene interakcije) ima za cilj da učenici razumeju da se društvo i društvene pojave mogu posmatrati iz različitih perspektiva i da se iza različitih vizija društva mogu nalaziti različiti interesi i na njima zasnovane ideologije.
Aktivnosti učenika ovde mogu biti usmerene na razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja: uočavanje bitnih pitanja/problema, sličnosti i razlika između pojedinih stanovišta, analiza argumenata i kontraargumenata i sl. Kasnije, kada se učenici detaljnije upoznaju sa ovim teorijama na primerima objašnjenja pojedinih društvenih pojava, kao što je stratifikacija, moguće je očekivati od njih da zauzmu i sopstvene stavove u odnosu na osnovne postavke ovih teorija.
2. Struktura društva
Iako je struktura društva izdvojena kao posebna tematska celina, izuzetno je važan jedan sveobuhvatan i koherentan pristup, da se struktura i njeni elementi ne bi proučavali izolovano, nezavisno od pojedinca i kulture, a pogotovo od primarnog iskustva učenika. Zbog toga je kao početni cilj postavljeno razumevanje načina na koji su povezani pojedinac, društvo i kultura, a pojam koji omogućava realizaciju ovog cilja je pojam socijalizacije.
Drugi važan cilj je razumevanje načina na koji su povezani: najvažniji podsistemi (privreda, politika i kultura), najvažnije ustanove unutar ovih sistema (tržište, država, crkva) i različiti društveni delatnici (na primer, pripadnici društvene elite). Razumevanje ovih povezanosti bi doprinelo tome da učenici kritički promišljaju društvo u kome žive, procenjuju inicijative i dejstva u oblasti ekonomije, politike i kulture i aktivno se zalažu za sopstvene interese i interese drugih.
Pored razumevanja uzajamnih veza elemenata društvene strukture, važno je da učenici razumeju razvojnost i promenljivost svakog od tih elemenata i da mogu da to objasne uzimajući u obzir najrazličitije činioce i različite sklopove odnosa između njih u različitim istorijskim periodima.
Posebnu pažnju u ovoj oblasti treba posvetiti klasno-slojnoj strukturi našeg društva u tranziciji i pri tome se rukovoditi podacima novijih socioloških istraživanja (na pr. podaci objavljeni u knjizi Racji hod, grupe autora.)
Aktivnosti u ovoj oblasti imaju za cilj da se učenici suoče sa složenom problematikom života u savremenom društvu, sa izazovima i promenama koje se dešavaju u porodici, ekonomiji, politici itd. S obzirom da su teme bliske primarnom iskustvu učenika, ovde postoje velike mogućnosti za aktivnosti kao što su diskusija, debata, pisanje eseja i sl.
Teme ovakvih aktivnosti mogu biti na pr.:
- Savremena porodica - za i protiv
- Homoseksualni brak - za i protiv
- Stereotipi o polnim ulogama
- Društveni slojevi i stil života
- Stereotipi i predrasude na nacionalnoj osnovi
- Diskriminacija pojedinih grupa (na pr. bolesnih od side) itd.
Kao tema diskusije može poslužiti i svaki aktuelni događaj, tj. novinska vest ili komentar nekog, sociološki relevantnog, događaja.
Učenike bi trebalo podsticati da sami dolaze do podataka o pojedinim pojavama pretraživanjem po internetu, i na druge načine. Ako su učenici zainteresovani za istraživački rad u malim grupama, mogu im se dati teme kao na pr.
- Život u izbegličkom kampu; ili: Život u romskom naselju; ili: Život mladih u mom kraju.
Prezentacije rezultata takvih i sličnih grupnih istraživanja bi mogle da sadrže opise uslova života... sa fotografijama, zabeležene razgovore ili rezultate ankete, pokušaje objašnjenja i predloge sopstvenih akcija koje bi mogle makar malo nešto promeniti. (Ako se javi kao problem kako oceniti grupni rad, možda je rešenje da učenici sami ocene sopstveni doprinos).
3. Kultura
Osnovni cilj u ovoj tematskoj oblasti je razumevanje da je kultura svojstvena ljudskom društvu, ali da se kulture različitih društva međusobno razlikuju, i da te razlike treba uvažavati. Ostvarivanju ovog cilja može doprineti upoznavanje sa sličnostima i razlikama dominantnih svetskih religija (judaizam, hrišćanstvo, budizam i islam), ali i drugih sličnosti i razlika na pr. u pogledu običaja u vezi sa sklapanjem braka, kulture ishrane, odevanja, stanovanja i sl. Time se otvara veliko polje mogućnosti za istraživačke aktivnosti učenika, s tim što sami mogu birati način na koji će doći do saznanja o drugim kulturama (izvor informisanja može biti televizijska emisija, internet, literatura, ali i razgovor sa susedom).
Cilj je, takođe, i razumevanje kontinuiteta i promenljivosti vrednosti koje su sadržane u religijskim, običajnim i moralnim normama. Potrebno je da učenici shvate da je tradicija vrlo važan deo kulture svakog naroda, da je ona osnova svih društvenih vrednosti i normi, ali da je i tradicija podložna promenama.
Na temu značaja i zloupotrebe medija u savremenom društvu mogu se organizovati različite aktivnosti. Na pr. učenici mogu sakupljati, odnosno beležiti, primere manipulacije putem medija, mogu sami komentarisati jedan događaj sa aspekta različitih interesa koji su zastupljeni u različitim medijima itd.
4. Društvene promene
U vezi sa društvenim promenama, osnovni cilj je razumevanje složenosti i protivurečnosti društvenih promena i svih činilaca koji do njih dovode. Naročito je važno posvetiti pažnju aktuelnim promenama u našem društvu i u svetu (tranzicija i globalizacija) i njihovim različitim aspektima.
Za diskusiju ili debatu na ove teme (tranzicija i globalizacija) učenici se mogu unapred pripremiti na osnovu preporučene literature (dole!), tako što će izdvajati argumente i kontraargumente, prepoznavati njihovo vrednosno polazište, ojačavati argumentaciju za sopstvene stavove i pripremiti statističke podatke.
Učenici mogu i istraživati blisku prošlost našeg društva analizom sadržaja štampe iz tog perioda i na taj način vežbati sposobnosti razlikovanja činjenica od interpretacija, prepoznavanje tehnika manipulacije i propagande i naravno, dolaziti do saznanja o toj prošlosti u onoj meri u kojoj su sami zainteresovani.
Kao izvor saznanja o bliskoj prošlosti i podloga za diskusiju mogu se koristiti i dokumentarni i igrani filmovi, pozorišne predstave itd.
3. Literatura
Literatura za nastavnike:
Entoni Gidens: |
Sociologija, CID, Podgorica, 1998. |
Entoni Gidens: |
Sociologija, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2003. |
Mihael Haralambos: |
Uvod u sociologiju, Globus, Zagreb, 1989. |
Ivana Spasić, (ur.) |
Interpretativna sociologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998. |
Literatura za učenike (za posebne teme):
1. |
Mediji i društvo |
|
- Javno mnjenje u Srbiji (zbornik, priredila Ljiljana Baćević) IDN. Bgd. 1994. |
|
- Ljiljana Baćević: Mediji i izbori, časopis "Gledišta" br. 1, Bgd. 1994. |
|
- Kin: Mediji i demokratija, Libertas, Bgd. 1995. |
|
- Mediji i rat (grupa autora), Agencija Argument i Centar za proučavanje tranzicije i civilnog društva, Bgd. 1999. |
2. |
Globalizacija |
|
- Miroslav Pečujlić, Globalizacija - dva lika sveta, Gutenbergova Galaksija 2002. |
|
- Globalizacija i tranzicija (grupa autora), IDN, Bgd. 2001. |
|
- Na ivici - živeti sa globalnim kapitalizmom, priredili Vil Haton i Entoni Gidens, Plato, Bgd. 2003. |
3. |
Društveno raslojavanje |
|
- Lazić, (grupa autora): Racji hod, Filip Višnjić, Bgd. 2001. |
|
- Slobodan Vuković: Pokretljivost i struktura društva, IKSI, Bgd. 1994. |
4. |
Civilno društvo |
|
- Potisnuto civilno društvo, priredio Vukašin Pavlović, Eko centar, Bgd. 1995. |
|
- Ljubinko Pušić: Održivi razvoj - ka jednoj sociologiji okruženja, Slobodan Mašić, Bgd. 2001. |
5. |
Kultura |
|
- Kultura, časopis, br. 101 i 102, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Bgd. 2002. |
|
- Milena Dragičević Šešić: Neofolk kultura, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci - Novi Sad, 1994. |
USTAV I PRAVA GRAĐANA
CILJ I ZADACI NASTAVE USTAV I PRAVA GRAĐANA
Shvatanje značenja ustava, u modernom smislu reči, i razumevanje pojma i principa organizacije pravne države
Razumevanje demokratije kao procesa, upoznavanje sa demokratskim institucijama i prihvatanje vrednosti demokratske kulture
Razumevanje političkog života i učešća građana u njemu
Razlikovanje formalnog i stvarnog u političkom životu
Razumevanje modernih tendencija u teritorijalnom organizovanju države
Sticanje predstave o specifičnostima poretka Jugoslavije
SADRŽAJI PROGRAMA
IV razred
(1 čas nedeljno, 32 časa godišnje)
I USTAV I PRAVNA DRŽAVA
Pojam i značenje ustava (principi ustavnosti i zakonitosti)
Pravna država (opšti principi, legaliteta i legitimiteta)
II DEMOKRATIJA
Pojam i razvoj demokratije (klasična i moderna demokratija, suverenost, vrste demokratije)
Višepartijski sistem i izbori
Organi i organizacija vlasti (funkcije organa vlasti, parlamentarni, predsednički, skupštinski i mešoviti sistemi vlasti)
III SLOBODE I PRAVA GRAĐANA
Razvoj sloboda i prava građana i osnovne deklaracije o ljudskim pravima
Lične slobode i prava
Političke slobode i prava
Ekonomsko-socijalne slobode i prava
Kulturne slobode i prava
Dužnosti građana
Način ostvarivanja i zaštita sloboda i prava
IV TERITORIJALNA ORGANIZACIJA VLASTI
Unitarna država, federacija, konfederacija i unija
Autonomija i lokalna samouprava
V OSOBENOSTI JUGOSLOVENSKOG POLITIČKOG SISTEMA
Nastanak, razvoj i raspad jugoslovenskog društva (Kraljevina Jugoslavija, socijalističko iskustvo, raspad Jugoslavije, trenutno stanje)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Uvodne napomene
Imajući u vidu da je postojeća koncepcija iz predmeta ustav i prava građana sveobuhvatna i primenjiva u nastavnoj praksi, nisu napravljene značajnije sadržinske izmene. Izostavljeni su oni delovi gradiva koji su obrađeni u drugim predmetima, a predstavljaju osnovu za izgradnju sistema znanja koja će im pružiti nastavni predmet ustava i prava građana.
Na pojedinim mestima izvršeno je sažimanje gradiva ali se vodilo računa da se ne remeti logička celina.
Napravljena je izmena u raspodeli fonda časova na nastavne teme, pri čemu je važeno nastavničko iskustvo i aktuelnost i važnost teme koja se obrađuje.
Ciljevi su izmenjeni utoliko ukoliko se insistiralo na praktičnim delatnostima učenika i primeni znanja iz svakodnevnog života na normativne modele sa kojima se učenici susreću u proučavanju ovog predmeta, aktivizmu i razvoju građanske svesti kod učenika.
Sadržaj, ciljevi i aktivnosti
USTAV I PRAVNA DRŽAVA
U ovom delu gradiva značajno je težiti tome da učenici saznaju nešto više o principima, zahtevima i praksi ustava i pravne države kako u svetu tako i kod nas. Učenici treba da steknu saznanje o postulatima na kojima se zasniva pravna država, da razumeju značaj podvedenosti svih pod zakon, uoče važnosti pridržavanja zakona, značaj podele vlasti i političkog pluralizma.
DEMOKRATIJA
Noviji događaji u velikom broju zemalja širom sveta, potvrdili su naša uverenja o značaju demokratije i njenih osnovnih postulata, što postavlja zadatak da se o ovoj temi prošire postojeća i steknu nova znanja. Namera je da se afirmiše ne samo demokratska kultura i njeni standardi, već i da se ukaže na protivrečnosti, granice i otvorena pitanja iz ove sfere. Treba insistirati na razumevanju demokratije kao nedovršenog procesa, na razumevanju toga da se demokratija ne svodi samo na sistem vlasti, već da se ona može odnositi na sve sfere života. Značajna je i komparativna analiza između klasične i moderne demokratije u okviru koje posebno treba staviti akcenat na problem kao što je klasična i moderna diskriminacija
Nastavnik treba da bude otvoren za sve vrste diskusija na temu demokratije kao što su: odnos demokratije i pojedinca, odnos demokratije, nacionalizma i religije, značaj demokratije za tržišnu privredu, značaj javnosti za demokratiju, budućnost demokratije, da li je većina uvek u pravu? i sl.
Imajući u vidu da učenici paralelno sa slušanjem ovog predmeta dobijaju i neka značajna politička prava, kao što je pravo glasa, posebnu pažnju treba posvetiti delu koji se bavi izborima i tom prilikom treba rasvetliti najvažnije aspekte izbora, napraviti razliku između legaliteta i legitimiteta, i treba im ukazati na formalne uslove za ostvarivanje izbornih prava.
Težište treba da bude prebačeno na onu funkciju nastave koja podstiče povezivanje iskustva i koja navodi na aktivizam i doprinosi saznanju da smo svi odgovorni za vrstu političkog poretka u kome živimo.
Aktivnosti učenika:
Razgovor na temu: Značaj i neophodnost postojanja opozicije za demokratiju.
Razgovor na temu: Za i protiv poslaničkog imuniteta.
Cilj aktivnosti: Vežbanje argumentovanog iznošenja stavova i kulture dijaloga.
Razgovor o problemu koji učenici izaberu u formi parlamenta pri čemu se razred deli na nekoliko grupa koje treba da predstavljaju relevantne političke stranke.
Cilj aktivnosti: argumentovanje stavova i odgovornost za izbor koji su načinili.
SLOBODE I PRAVA GRAĐANA
Deo u kome se diskutuje o slobodama i pravima građana posebno je pogodan za ostvarenje jednog od ciljeva ovog predmeta a to je razlika između formalnog i stvarnog. Problematiku čini još aktuelnijom rasprava o usklađivanju naših propisa sa međunarodnim standardima imajući u vidu činjenicu da jugoslovensko pravo još uvek ne garantuje dovoljnu zaštitu ljudskih prava. Treba se podsetiti i na oblasti koje su obrađene u prethodnim poglavljima, a koje tiču načela vladavine prava i nezavisnog sudstva, i treba ih primeniti na naše društvo.
Takođe treba da se teži saznanjima koja podstiču učenika na shvatanje odnosa
slobode i prava - dužnosti, jer su u praksi pitanja dužnosti često zanemarena.
Kao posebna aktivnost, koja povezuje prethodno obrađene sadržaje, mogla bi se primeniti debata na temu: "Da li je zabrinutost međunarodne zajednice za stanje ljudskih prava u nekoj zemlji legitimna?" Tom prilikom bi se napravila kratka sistematizacija gradiva ali bi se i stekao utisak o shvatanju značaja ljudskih prava u životu građana, ali i o značaju za globalnu zajednicu.
Učenici mogu da iznose primere, iz svog i svakidašnjeg života, o kršenju ljudskih prava, sa ciljem da ih razgovor o tom problemu navede na razmišljanje o načinima zaštite prava i sloboda.
TERITORIJALNA ORGANIZACIJA VLASTI
U ovom poglavlju učenici se upoznaju sa osnovnim principima i najčešćim oblicima teritorijalne organizacije vlasti. Za naše društvo su posebno značajne ove teme jer mladi ljudi npr. pojam autonomije posmatraju kroz sopstveno iskustvo i često ga vezuju sa separatizmom što nije uvek tačno. Još nisu stekli svest o važnosti organizovanja na lokalnom nivou i mogućnostima koje im pruža ovakva organizacija vlasti za neposredno ostvarivanje interesa. Znanja o pojmovima o prostoj i složenoj državi imaju praktičnu notu koja omogućava uvid u oblike države kroz koje je prošla i naša zajednica.
Vežba za razred:
Postavite pitanje: a) odborniku, b) poslaniku republičke skupštine, c) poslaniku savezne skupštine, d) predsedniku vlade.
Cilj aktivnosti je precizno postavljanje pitanja, povezivanje problema sa odgovarajućom institucijom vlasti i razumevanje smisla i značaja podele nadležnosti po teritorijalnom principu.
Smislenost teritorijalne podele nadležnosti učenici mogu da razumeju i posredstvom ankete čiji je cilj da odrede koliki je uticaj građana (mali, nikakav, veliki) na rešavanje problema kao što su zagađivanje životne sredine, nelegalna gradnja, bolji gradski prevoz, kvalitetnije obrazovanje, lečenje, briga o socijalno ugroženim licima itd. Na ovaj način učimo ne samo svoja prava već i odgovornost koje kao građani imamo.
OSOBENOSTI JUGOSLOVENSKOG POLITIČKOG SISTEMA
Osobenosti jugoslovenskog političkog sistema je deo gradiva kroz koji se prate faze razvoja jugoslovenskog društva i tom prilikom treba ukazati na specifičnosti društveno-političkog sistema Kraljevine Jugoslavije, socijalističko iskustvo, raspad Jugoslavije i aktuelno vreme. Ovu nastavnu temu ne treba obrađivati isključivo kroz istorijski i pravni aspekt, već naprotiv treba težiti sveobuhvatnom posmatranju jugoslovenskog društva što uključuje i ekonomski, društveni i geo-politički aspekt. Kroz obradu ove nastavne teme ukazuje se prilika da učenici steknu ili usavrše neke veštine kao što su prepoznavanje i razlikovanje činjenica od interpretacije, uočavanje povezanosti između ekonomije i politike, uticaja svetskih kretanja na pojedinačne države, veze između interesa i ideologije i sl.
Učenicima možemo da ponudimo tekst Istorijsko nasleđe Srbije koji se nalazi u knjizi Bukvar demokratije, sa naglaskom na Uvođenje totalitarne vlasti. Cilj je da izdvoje bitne ideje i da izvedu bitne karakteristike totalitarnog modela vlasti prikazujući ga kroz nekoliko ključnih reči. Učenici se osposobljavaju da koriste širu literaturu, razlikuju bitno od nebitnog i prave rezime.
Nezaobilazni deo političkog života su mediji. Učenicima možemo da damo zadatak da prate određeno vreme novine različite orijentacije (Danas, Politika, Kurir itd.) sa zadatkom da odaberu važne teme po svom nahođenju i da uporede svoj izbor sa značajem koji im daju određene novine. Na određenim primerima treba da uče da prave razliku između informacije i interpretacije.
Prilikom izrade koncepcije ovog predmeta smatrale smo da neke važne teme ne bi trebalo izostaviti ali i da one zahtevaju posebno angažovanje i učenika i nastavnika. Zato je nastavnicima ostavljeno da samostalno procene da li će ih obraditi u toku redovne nastave ili će im ovi predlozi poslužiti kao koncept za dodatnu nastavu ili sekciju.
Participacija mladih
Ovo je jedna od najvažnijih tema i najneposrednije utiče na mlade tako što im promoviše važnost uključivanja u život zajednice, podstiče se razvoj svesti o građanskim temama i podstiče se aktivizam u najširem obliku.
Omladinska politika
Učenici bi trebalo da se podstiču da naprave sopstveni okvir omladinske politike, koji bi obuhvatao i njihovu viziju načina rešavanja osnovnih problema mladih u našoj zemlji. Treba težiti tome da učenici shvate koliko i na koji način mogu da se angažuju u borbi za svoja prava i treba ih podsticati da sprovode istraživanja o potrebama i mišljenjima njihovih vršnjaka.
Politički bonton
Demokratski politički život bi trebalo da sa sobom nosi i određeni način ponašanja. Mlade ljude upućivati na vrednosti političke kulture koja podrazumeva načela parlamentarizma, argumentovanu diskusiju, prihvatanje potreba drugih i sl. To se najefikasnije može učiniti tako što se učenici neposredno ili posredno upućuju da sarađuju sa školskim parlamentom. Takođe se mogu organizovati debate na neku važnu temu gde bi učenici imali zadatak da predstavljaju poslanike u parlamentu.
Šta rade naši vršnjaci u svetu?
Mladi ljudi sve više imaju potrebu da se upoznaju sa načinima ostvarivanja omladinske politike u svetu i da se upute u živote i probleme vršnjaka koji žive u drugačijim društvima. Internet može poslužiti kao dobro sredstvo komunikacije, a podaci koje učenici steknu nakon istraživanja, doprinose saznanjima da uprkos razlikama u naciji, rasi ili državi neki problemi su zajednički (npr. narkomanija, AIDS, nedostatak radnih mesta, školski sistem) za celu svetsku omladinsku populaciju i da su najlakše rešivi zajedničkim naporom i saradnjom.
Dečija prava
Učenici se mogu uputiti na saradnju sa UNICEF-om i treba im omogućiti uključivanje u programe neformalnog obrazovanja iz ove teme.
Za sve koji žele da saznaju više:
Human Rights Education Associates: http:/www.hrea.org/index.html (Biblioteka sadrži preko 1000 tekstova, vodiča i drugih dokumenata)
European Commision ageinst Rasism and Intoleranc: www.ecri.coe.int (Sadrži mnogo materijala iz oblasti rasizma i netolerancije i uključuje politiku sprečavanja ovih pojava.)
United Nations Peace education site:
http:/www.unn.org/cuberschoolbus/peace/frame.htm
Training - Youth: http:/www.training-youth.net/index.htm
Literatura za Ustav i prava građana:
Vojin Dimitrijević i Milan Paunović "Ljudska prava", Beogradski centar za ljudska prava, Bgd. 1997. god.
Dejvid Bitem i Kevin Bojl: "Uvod u demokratiju", Kreativni centar, Bgd. 1997. god.
Čedomir Čupić, Slobodan G. Marković, Zoran Skopljak i Lazar Marićević, "Bukvar demokratije" Centar za razvoj Srbije, Bgd. 2002. god.
Grupa autora: "Korpucija u Srbiji", Centar za liberalno demokratske studije, Bgd. 2002. god.
Zbornik radova sa naučnog skupa: "Revolucija i poredak", Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Bgd. 2001. god.
Grupa autora: "Civilno društvo i nevladin sektor", Magna agenda, Bgd. 2002. E-mail: agenda@eunet.yu
Nova srpska POLITIČKA MISAO - Tematski broj / Etnički stereotipi / HP Vreme d. o. o. Beograd. 1999. god.
Nova srpska POLITIČKA MISAO - Tematski broj / Odgovornost / IIC Nova srpska politička misao, Bgd. 2001. god. E-mail: nspm@eunet.yu