CILJEVI

ISHODI

Učenik će:

1. Razvijanje osnovnih pojmova matematike i prirodnih nauka i njihovo povezivanje

1.1.

znati jedinice za dužinu (milimetar, centimetar, decimetar, metar, kilometar) i vreme (sekund, minut, sat, dan, sedmica, mesec, godina, decenija, vek, milenijum);

1.2.

razlikovati i imenovati jednostavne geometrijske figure i njihove elemente (tačka, duž, kvadrat, pravougaonik, trougao, krug, prava, poluprava, linija i ugao) i umeti da ih nacrta; umeti da se služi priborom za crtanje;

1.3.

prepoznati osno simetrične figure i podudarnost u svakodnevnim situacijama;

1.4.

razlikovati i imenovati jednostavna geometrijska tela (lopta, kocka, kvadar, piramida, valjak, kupa), praviti modele (na primer, od plastelina) i razlikovati i imenovati njihove elemente;

1.5.

imenovati biljke i životinje iz svoje okoline i njihove glavne odlike;

1.6.

znati pojmove vezane za orijentaciju u prostoru i vremenu;

1.7.

znati svojstva vode, vazduha i zemljišta i njihov značaj za živi svet i ljudske delatnosti;

1.8.

znati osnovne karakteristike gasova, tečnosti i čvrstih tela;

1.9.

koristiti naučni rečnik, primeren uzrastu, za opisivanje osobina i ponašanje živih bića, materijala, pojava i procesa.

2. Razvijanje sposobnosti uočavanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti

2.1.

znati da sva živa bića opstaju zato što ostavljaju potomstvo;

2.2.

grupisati živa bića na osnovu njihovih razlika i sličnosti;

2.3.

uočavati razlike između žive i nežive prirode i proizvoda ljudskog rada;

2.4.

prepoznavati i imenovati različite materijale (metal, plastika, drvo, papir, stena) i uočiti njihova specifična svojstva;

2.5.

grupisati materijale i objekte na osnovu njihovih svojstava (mehaničkih, toplotnih, magnetnih, električnih);

2.6.

uočiti kako svojstva materijala određuju njihovu upotrebu;

2.7.

uočiti kako se materijali i objekti mogu menjati pod toplotnim i mehaničkim uticajima;

2.8.

prepoznavati da su neke promene povratne (kondenzovanje, isparavanje, elastičnost), a neke nepovratne (sagorevanje, rđanje);

2.9.

prepoznavati različite oblike kretanja, njihove osnovne karakteristike i uočavati uzroke nekih oblika kretanja;

2.10.

razumeti da mehaničko dejstvo može promeniti oblik predmeta, njegov položaj i brzinu;

2.11.

uočavati kada i kako tela padaju, klizaju se i kotrljaju naniže;

2.12.

uviđati vezu između oblika živih bića, njihovog načina života i staništa.

3. Razvijanje osnovnih znanja o količini i broju

3.1.

čitati, pisati i upoređivati brojeve od 0 do 1000;

3.2.

prikazivati brojeve pomoću tačaka na pravoj i upotrebljavati znake jednakosti i nejednakosti;

3.3.

čitati i pisati rimske brojeve;

3.4.

znati da sabira i oduzima do 1000;

3.5.

znati da množi i deli sa ostatkom do 1000 (trocifreni broj deli jednocifrenim ili sa deset);

3.6.

znati osobine računskih operacija, prioritet operacija i upotrebu zagrada;

3.7.

umeti da slikovito prikaže, uporedi i zapiše razlomak kao deo celine, i da izračuna jedan njen deo;

3.8.

razumeti pojam cene i na primerima manipulacije sa novcem pokaže stečena aritmetička znanja;

3.9.

porediti, procenjivati i meriti dužine u okruženju; porediti i procenjivati brojnost objekata;

3.10.

znati jedinice za dužinu i vreme i da računa sa njima (poredi, sabira i oduzima);

3.11.

znati da izmeri i izračuna dužinu izlomljene linije i obim pravougaonika i trougla.

4. Razvijanje osnovnih elemenata logičkog mišljenja

4.1.

uočavati uzročno-posledične veze u okruženju i u izvedenim ogledima (na primer, da li pređeni put zavisi od oblika predmeta i jačine delovanja, kada će se materijal brže rastvoriti...);

4.2.

rešavati jednostavne problem-situacije u matematici i prirodnim naukama;

4.3.

rešavati jednostavne logičko-kombitorne probleme koji se odnose na prebrojavanje objekata, otkrivanje pravilnosti u nizovima brojeva ili objekata, rešavanje jednostavnih rebusa i sl;

4.4.

razumeti i znati da rešava tekstualne zadatke koji se svode na osnovne računske radnje i pri tome umeti da koristi slova za zapis nepoznatog broja;

4.5.

pravilno koristiti reči "uvek", "nikad", "nekad", "neki", "svaki", "i", "ili", "ne".

5. Razvijanje radoznalosti i sposobnosti za aktivno upoznavanje i čuvanje životnog okruženja

5.1.

steći navike odgovornog odnosa prema živim bićima;

5.2.

posmatrati i istraživati promene u okruženju kroz jednostavne oglede i iskazivati svoja zapažanja (na primer, kako oblik tela i sredina utiču na kretanje);

5.3.

uočavati i opisivati pojave, promene i procese u prirodi, formulisati pitanja, slobodno iskazivati svoja predviđanja, interesovanja i davati predloge;

5.4.

predlagati i organizovati sopstvene aktivnosti;

5.5.

ispitivati i opisivati pojave i promene svojstava nekih materijala iz svakodnevnog života;

5.6.

umeti da izmeri vreme, dužinu i temperaturu.

6. Upoznavanje osnovnih informatičkih i komunikacionih sredstava i njihova upotreba

6.1.

poznavati osnovna pravila u saobraćaju i pridržavati ih se;

6.2.

koristiti računar za učenje kroz igru;

6.3.

poznavati osnovna komunikaciona sredstva (npr. telefon);

7. Razvijanje tolerancije, samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi

7.1.

samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjivati znanja i iskustva;

7.2.

uvažavati različitost među ljudima u fizičkom, mentalnom, emotivnom i drugom smislu.

Matematika, prirodne nauke i tehnologija
Drugi ciklus

CILJEVI

ISHODI

Učenik će:

1. Razvijanje funkcionalne pismenosti (matematika, prirodne nauke, informatika)

1.1.

umeti da se jasno izrazi rečima, slikom, tabelom i grafikom i da se koristi jezikom matematike i prirodnih nauka;

1.2.

umeti da koristi različite izvore informacija (udžbenik, priručnik, popularna naučna literatura, Internet...);

1.3.

rešavati realne probleme (npr. novac, vreme,...) korišćenjem računskih operacija (usmeno, pismeno, pomoću kalkulatora ili računara);

1.4.

umeti da u pravouglom koordinatnom sistemu odredi položaj tačke date koordinatama i obrnuto;

1.5.

usvojiti pojmove fizičko telo, mirovanje, kretanje, brzina, putanja i put;

1.6.

razumeti pojam mase, gustine i temperature,

1.7.

razlikovati čvrsto, tečno i gasovito stanje na osnovu njihovih karakteristika

1.8.

usvojiti pojmove čista supstanca (elementi, jedinjenja), smeša, rastvor, koncentracija rastvora;

1.9.

znati da ljudi imenuju živa bića koristeći maternji jezik, a naučnici i latinski jezik;

1.10.

usvojiti osnovne informatičke pojmove;

2. Razumevanje nekih fenomena u prirodi i razvijanje pojmova prirodnih nauka

2.1.

razumeti osnovne pojmove o Zemlji kao nebeskom telu;

2.2.

razumeti osnovne pojmove o atmosferi i njen značaj za život na Zemlji;

2.3.

razumeti osnovne odlike hidrosfere;

2.4.

znati građu Zemlje, promene njene površine, postanak i svojstva zemljišta;

2.5.

poznavati osnovne nivoe strukture i organizacije u živom svetu;

2.6.

znati da sva živa bića karakterišu isti životni procesi;

2.7.

znati da se živa bića grupišu na osnovu sličnosti i srodstva;

2.8.

znati da se biljke i životinje menjaju u toku životnog ciklusa;

2.9.

znati da je različitost među živim bićima uslov opstanka;

2.10.

znati da su živa bića neodvojiva od svoje sredine;

2.11.

razumeti i opisivati pravolinijsko kretanje tela i pojavu inercije;

2.12.

razumeti pojam sile kao meru uzajamnog delovanja tela (elastično, gravitaciono, električno, magnetno) i pojam pritiska (čvrstih tela i tečnosti);

2.13.

znati da razmenom toplote između tela i okoline mogu nastati različiti efekti (promena temperature tela, širenje, promena agregatnog stanja...);

2.14.

razumeti da se elementi i jedinjenja razlikuju po složenosti kao i njihov međusobni odnos;

2.15.

razlikovati i klasifikovati supstance na osnovu karakterističnih fizičkih i hemijskih svojstava (gustina, električna i toplotna provodljivost, providnost, rastvorljivost, reaktivnost);

2.16.

poznavati i formirati jednostavna električna kola;

2.17.

znati kako nastaje zvuk i poznavati njegove osnovne osobine;

2.18.

znati da se svetlost prostire pravolinijski, odbija od glatkih površina i prolazi kroz prozračne sredine;

2.19.

znati da veličina senke zavisi od položaja predmeta, izvora i zaklona;

2.20.

razumeti razlike između fizičkih i hemijskih promena supstanci;

2.21.

razumeti da se čiste supstance mogu izdvojiti iz smeša na osnovu njihovih svojstava;

2.22.

znati šta su smeše, rastvori, rastvorena supstanca i rastvarač i kako se koriste u svakodnevnom životu;

2.23.

steći predstavu o Suncu i planetama u Sunčevom sistemu i pomračenju Sunca i Meseca;

3. Pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja i veština

3.1.

umeti da: čita i piše prirodne brojeve do milion, zapisuje ih i kao zbir cifara pomnoženih odgovarajućim stepenom broja 10 i zaokrugli na datu dekadnu jedinicu;

3.2.

izvoditi osnovne računske operacije sa brojevima do milion (deljenje sa i bez ostatka); umeti usmeno da računa sa manjim brojevima i da oceni rezultat pri računanju sa velikim brojevima;

3.3.

znati osnove teorije brojeva: umeti da koristi jednostavnija pravila deljivosti, da ispita da li je broj prost ili složen, da rastavi broj na proste činioce, da odredi najveći zajednički delilac i najmanji zajednički sadržalac;

3.4.

umeti da zapiše u obliku stepena proizvod jednakih činilaca i obratno; umeti da izračuna vrednost stepena;

3.5.

znati šta su pozitivni i negativni brojevi, šta je suprotan broj i apsolutna vrednost broja, razumeti poredak u skupu celih brojeva; koristiti brojevnu pravu za poređenje celih brojeva; razumeti pojam beskonačnosti skupa prirodnih i celih brojeva;

3.6.

znati razlomke i decimalne brojeve, izvoditi osnovne računske operacije s njima, koristiti njihovo predstavljanje slikom, modelom i sl.

3.7.

razumeti ekvivalentnost predstavljanja broja u obliku razlomka, decimalnog broja i procenta i umeti da izvede odgovarajuća pretvaranja; umeti da izračuna delove celog kada su oni predstavljeni na bilo koji od ovih načina;

3.8.

umeti da zapiše i izračuna brojevni izraz: znati prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada; umeti da izračuna vrednost brojevnog izraza za izabranu vrednost slova koje učestvuje u izrazu (npr. 2(a+5) za a = 3);

3.9.

razumeti šta je razmera i umeti da je primeni;

3.10.

znati osnovne operacije i relacije sa skupovima i umeti da ih primeni na skupovima brojeva;

3.11.

razumeti geometrijske figure kao skupove tačaka (poluprava, oblast ugla...) i umeti da na slici označi rezultat skupovnih operacija (ugao kao presek dve poluravni, presek dva kruga...) ili uoči relaciju (tačka u oblasti ugla, prava u ravni...);

3.12.

znati međusobne položaje pravih u ravni i umeti da pomoću lenjira i trougla nacrta paralelne i normalne prave;

3.13.

imati osnovna znanja o uglu: umeti da prepozna ugao u realnom okruženju i na slici, da nacrta i obeleži ugao, znati šta su komplementni i suplementni uglovi, razlikovati vrste uglova; znati odnose uglova sa paralelnim kracima;

3.14.

imati osnovna znanja o trouglu: zbir uglova, stavovi o podudarnosti, odnos stranica i uglova, vrste trouglova, značajne tačke i njihove osobine;

3.15.

znati šta su kružnica, krug, tangenta, sečica, kružni odsečak, isečak, prsten i luk, centralni ugao, tetiva i umeti da ih nacrta;

3.16.

prepoznavati osnu simetriju i osnosimetrične figure u okruženju (kod bića, na slikama...), razumeti da se simetrični likovi "preklapanjem" preko ose simetrije poklapaju, a razumeti i koristiti i druga kretanja koja čuvaju podudarnost (npr. centralna simetrija), znati šta su simetrala duži i ugla;

3.17.

znati šta su romb, paralelogram, trapez, deltoid i njihove osnovne osobine;

3.18.

razumeti podudarnost kao "mogućnost poklapanja" i umeti da konstruiše podudaran ugao ("prenošenjem luka"), neke specijalne uglove, zbir i razliku uglova, grafički poredi dva ugla, vrši rotaciju tačke za dati ugao u datom smeru; konstruiše simetralu ugla, simetralu duži; umeti da konstruiše trougao, paralelogram, trapez, deltoid na osnovu datih elemenata; vrši simetriju tačke, duži i trougla;

3.19.

umeti da na osnovu nekih geometrijskih tvrđenja dokazuje složenija (npr. karakteristike centra opisanog i upisanog kruga na osnovu karakteristika simetrala);

4. Razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o prirodnim pojavama kroz istraživanje

4.1.

umeti da prikuplja podatke posmatranjem, merenjem, terenskim radom i dr.;

4.2.

koristiti smena i pismena uputstva za izvođenje ogleda;

4.3.

izvoditi jednostavne eksperimente (na primer, ogledi sa polugom i na strmoj ravni, izdvajanje čistih supstanci iz smeša);

4.4.

znati da opiše rečima i slikom postupke i korake u istraživanju;

4.5.

umeti da opiše i prikaže (tabelarno, grafički) dobijene podatke;

4.6.

umeti da se orijentiše na terenu prema objektima i pomoću instrumenata;

5. Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja

5.1.

koristiti različite pristupe u razumevanju i predstavljanju problem-situacija i razlikovati bitne od nebitnih informacija;

5.2.

razumeti i koristiti logičke veznike "i", "ili", "ne", i "ako"; razumeti šta je dovoljan uslov;

5.3.

razumeti upotrebu termina "nemoguće", "moguće", i "sigurno";

5.4.

razumeti da numeričke vrednosti veličina sa jedinicom mere predstavljaju poseban oblik informacija o pojavama i procesima realnog sveta;

5.5.

znati da koristi promenljivu (slovo) za zapisivanje problema matematičkim jezikom, da reši problem i proveri rešenje;

5.6.

razumeti da ista pravilnost može biti predstavljena na različite načine (npr. pravilnost niza brojeva 7, 14, 21, 28,... može biti predstavljena izrazom 7.n);

5.7.

povezivati pojam zbira brojeva sa obimom ili pravilom zbira u kombinatorici; povezivati pojam proizvoda brojeva sa površinom pravougaonika ili pravilom proizvoda u kombinatorici;

5.8.

planirati i realizovati jednostavna istraživanja, formulisati pitanja, tražiti odgovore i izvoditi logičke zaključke (na primer, ogledi sa klatnom...);

5.9.

umeti da rešava jednostavne logičko-kombinatorne probleme (problemi presipanja, merenja, prebrojavanja elemenata skupa sa određenim svojstvima...);

5.10.

umeti da izvodi logičke posledice nekih matematičkih tvrđenja i da razlikuje primer i kontraprimer;

5.11.

razumeti da na Zemlji postoje bića koje nije moguće videti golim okom, a koja su značajna za život čoveka;

6. Upoznavanje osnovnih informatičkih i komunikacionih sredstava i njihova upotreba

6.1.

poznavati osnovne principe funkcionisanja i primene računara i upoznati se sa njihovom ulogom u savremenom društvu;

6.2.

poznavati struktura računara, način korišćenja i moguće probleme u hardveru (tastatura, miš, monitor štampač, diskovi) i softveru (programske greške);

6.3.

imati osnovne predstave o računarskim mrežama i Internetu i koristiti ih;

6.4.

znati neke osnovne funkcije operativnih sistema (rad sa fajlovima i folderima), znati da ih kreira, sačuva i kasnije pronađe primenom jednostavnih tehnika sortiranja ili pretraživanja;

6.5.

umeti da koristi osnovne funkcije programa za obradu teksta;

7. Sticanje znanja i razvijanje sposobnosti merenja razlličitih veličina

7.1.

razumeti vezu između merenja i brojanja (npr. dužine platna krojačkim metrom, vremena brojanjem dana, zapremine suda litarskom flašom ...);

7.2.

razumeti pojmove obim, površina, zapremina; (npr. umeti da izmeri obim i površinu pravougaonika i kvadrata brojanjem duži i kvadrata u kvadratnoj mreži; da odredi zapreminu kvadra sastavljenog od jednakih kocki);

7.3.

umeti da izračuna površinu i zapreminu kocke i kvadra;

7.4.

razumeti razloživu i dopunsku jednakost likova i na osnovu toga dobijene formule za površinu trougla, paralelograma, trapeza i četvorougla sa normalnim dijagonalama;

7.5.

znati šta su merna jedinica i merni broj;

7.6.

razumeti da je kvadratni metar površina kvadrata, a kubni metar zapremina kocke, čija je ivica dužine jedan metar;

7.7.

umeti da izabere i koristi odgovarajuće merne jedinice zavisno od vrste i veličine objekta merenja i da odabere i koristi odgovarajući pribor za merenje;

7.8.

znati da korišćenjem odgovarajućih mernih instrumenata izmeri fizičke veličine: dužinu, zapreminu, masu, silu, vreme i temperaturu; da ih izrazi u jedinicama SI sistema i da koristi prefikse kilo, deci, centi i mili;

7.9.

umeti da oceni rezultat nezavisno od merenja i računanja;

7.10.

znati da odredi srednju vrednost neke neposredno merne veličine i da odredi srednju brzinu, gustinu i pritisak;

7.11.

procenjivati i proveravati smislenost rezultata merenja i računanja;

7.12.

praviti rastvore različitih koncentracija;

7.13.

umeti da osmatra, meri i prikazuje pomoću tabela i dijagrama meteorološke veličine i da interpretira podatke;

8. Sticanje saznanja o čovekovom delovanju na prirodu i potrebi racionalnog korišćenja prirodnih resursa

8.1.

znati načine na koje ljudi menjaju prirodu i shvati da neke od promena mogu biti nepovratne i negativne za živi svet i zdravlje ljudi;

8.2.

znati da čovek koristi različite prirodne resurse koji su ograničeni;

8.3.

razvijati odgovoran odnos prema biljkama i životinjama, kao jedinkama i vrstama;

9. Sticanje osnovnih saznanja o procesima i proizvodima različitih tehnologija (proizvodi čovekovog rada)

9.1.

znati da postoje različite tehnologije i tehnološki procesi;

9.2.

znati u kojim oblastima su nauka, tehnika i tehnologija unapredile ljudski život (transport, komunikacije, ishrana, zdravstvo);

9.3.

znati prednosti i štetne uticaje nekih tehnologija;

9.4.

znati da neka naučna dostignuća uslovljavaju nove tehnike i tehnologije;

10. Razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz matematike i prirodnih nauka

10.1.

primenjivati stečena znanja iz matematike i prirodnih nauka u različitim situacijama (igra, učenje, životne situacije, prepoznavanje opasnosti);

10.2.

rešavati realne probleme korišćenjem računskih operacija (na primer, novac, vreme...);

10.3.

razumeti kako skale na mapama i crtežima prikazuju relativnu veličinu i rastojanje;

10.4.

birati i primenjivati odgovarajuće postupke za razdvajanje sastojaka smeša;

10.5.

pravilno rukovati različitim alatima, oruđima i uređajima;

10.6.

koristiti računar za prikupljanje informacija i za rešavanje problema u različitim oblastima;

10.7.

prepoznati opasnost i rizik u kontaktu sa različitim materijalima, alatima i uređajima i slediti jednostavna uputstva kao mere zaštite;

11.

Razvijanje tolerancije, samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi

11.1

uvažavati različitost među ljudima u fizičkom, mentalnom, emotivnom i drugom smislu;

11.2.

saslušati druge, samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjivati znanja i iskustva;

11.3.

svoje stavove braniti činjenicama i primerima;

12.

Razvijanje svesti o važnosti higijene za psihofizičko zdravlje

12.1.

naučiti da se ponaša u situacijama koje mogu ugroziti njegovo zdravlje i zdravlje drugih i upoznati načine zaštite i smanjenja rizika od bolesti i nemoći;

12.2.

znati važnost pravilne ishrane (raznovrsnost, redovnost);

12.3.

razumeti štetan uticaj alkohola, duvana i drugih droga.

Matematika, prirodne nauke i tehnologija
Treći ciklus

CILJEVI

ISHODI

Učenik će:

1.

Razvijanje funkcionalne pismenosti (matematička, prirodno-naučna, informatička, tehnička)

1.1.

izražavati precizno, koncizno i jasno svoja razmišljanja;

1.2.

prikazivati relacije jednostavnim formulama, grafikom, dijagramom, šemom i predstavljati modelom i eksperimentom;

1.3.

koristiti različite izvore informacija;

1.4.

razumeti i znati osnovne zakone održanja (mase, impulsa, energije, naelektrisanja...) i njihov značaj;

1.5.

razumeti nastajanje, proveru, vrednovanje naučnih otkrića, njihov značaj i doprinos nekih naučnika;

1.6.

razumeti ulogu eksperimenata, dokaza i kreativne misli u razvoju naučnih ideja;

1.7.

znati da primenjuje stečena znanja i sposobnosti iz matematike i prirodnih nauka u različitim situacijama

2.

Razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja fizičkih, hemijskih i bioloških zakona, modela i teorija

2.1.

razumeti da je interakcija uzrok svih promena i pojava u prirodi i da uočava koja interakcija je uzrok konkretne promene ili pojave;

2.2.

objašnjavati promene, pojave i procese u prirodi koristeći naučne pojmove;

2.3.

razumeti da su makroskopske pojave uslovljene različitim nivoima strukture na mikronivou (atom, jon, molekul, ćelija);

2.4.

znati da je ćelija osnovna gradivna i funkcionalna jedinica svih živih bića;

2.5.

razumeti osnove strukture i funkcije biljne i životinjske ćelije, tkiva, organa i sistema organa;

2.6.

znati osnovne principe razmnožavanja i mehanizme nasleđivanja, rasta i razvića;

2.7.

razumeti strukturu i funkciju svih sistema organa čoveka;

2.8.

razumeti sličnosti i razlike između procesa u različitim živim organizmima;

2.9.

znati kriterijume klasifikacije živih bića;

2.10.

razumeti evoluciju živog sveta;

2.11.

razlikovati živu od nežive prirode i shvatati njihovu međusobnu uslovljenost i promenljivost u vremenu i prostoru;

2.12.

razumeti značaj kruženja supstance i prenosa energije u prirodi,

2.13.

znati odlike i funkcionisanje osnovnih prirodnih sistema na Zemlji (ekosistemi i geosistemi);

2.14.

razumeti različite vrste kretanja (translacija, rotacija, oscilovanje...);

2.15.

razumeti gravitaciju i njen uticaj na kretanje tela, pojave i procese na Zemlji i u Sunčevom sistemu;

2.16.

razumeti povezanost kretanja sa silom i energijom;

2.17.

poznavati princip rada i primenu prostih mašina (poluga, strma ravan, kotur, ...);

2.18.

znati osnove statike i dinamike fluida (pritisak, potisak, uslovi plivanja, protok i njihova primena) i gasne zakone (rad, količina toplote, toplotni kapacitet, toplotna razmena);

2.19.

razumeti svojstva statičkog naelektrisanja i jednosmerne električne struje;

2.20.

razumeti da se magnetna svojstva ispoljavaju kroz interakciju magneta i nekih drugih objekata posredstvom magnetnog polja (tela od gvožđa, provodnik sa strujom i magnetno polje Zemlje);

2.21.

znati osobine vidljive svetlosti, kao i osobine drugih vrsta elektromagnetnog zračenja (UV i X-zračenje, radio talasi, ...) i njihov značaj za živi svet;

2.22.

znati osobine svetlosti, toplote i zvuka;

2.23.

upoznati radioaktivnost kao prirodnu pojavu;

2.24.

razumeti kvalitativno i kvantitativno značenje hemijskih simbola, formula i jednačina;

2.25.

razumeti vezu između strukture atoma elemenata i njegovog položaja u periodnom sistemu elemenata;

2.26.

objašnjavati svojstva elemenata na osnovu njihovog položaja u periodnom sistemu elemenata i predviđati njihovu reaktivnost;

2.27.

razumeti kako su svojstva supstance određena njenom strukturom;

2.28.

razumeti da tokom hemijskih promena ukupna masa supstanci ostaje nepromenjena i da se elementi jedine u stalnim masenim odnosima;

2.29.

razumeti zašto su fizičke i hemijske promene supstanci praćene promenama energije;

2.30.

uočavati i objašnjavati sličnosti i razlike različitih hemijskih reakcija;

2.31.

razlikovati nepovratne i povratne hemijske reakcije;

2.32.

razumeti uticaj i značaj hemijskih promena u svakodnevnom životu;

2.33.

znati osnovne klase neorganskih i organskih jedinjenja, razumeti njihova svojstva, praktičnu primenu i ulogu i značaj u životnim procesima i svakodnevnom životu;

2.34.

razumeti uticaj unutrašnjih sila Zemlje na formiranje reljefa (nabiranje, rasedanje, vulkani i zemljotresi);

2.35.

razumeti uticaje spoljašnjih sila u stvaranju i menjanju Zemljine površine (erozija i akumulacija);

2.36.

znati strukturu i tipove zemljišta;

2.37.

znati meteorološke i klimatske parametre i značaj klime za živi svet i delatnost ljudi;

2.38.

znati osnovna svojstva hidrosfere (svetsko more, površinske i podzemne vode) i dinamiku voda;

2.39.

znati da je voda tehnološki i energetski resurs, stanište i rastvarač;

2.40.

znati osnovne karakteristike prirodnih predela i njihovo funkcionisanje u sklopu razvoja.

3.

Pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja i veština

3.1.

umeti da računa u skupu realnih brojeva; znati da zaokrugli i oceni rezultat; znati vrste intervala na realnoj pravoj i umeti da određuje njihove unije i preseke;

3.2.

znati šta je uređeni par, Dekartov proizvod i preslikavanje (na primerima);

3.3.

znati linarnu funkciju i umeti da nacrta njen grafik; znati da rešava linearne jednačine i nejednačine sa jednom nepoznatom kao i sisteme, koristeći saglasnost tih formula sa aritmetičkim operacijama;

3.4.

prepoznati direktnu i obrnutu proporcionalnost i rešavati zadatke u vezi sa tim, posebno sa procentnim računom;

3.5.

znati kvadratnu funkciju, umeti da nacrta njen grafik pomoću karakterističnih tačaka i umeti da rešava kvadratnu jednačinu u skupu realnih brojeva;

3.6.

znati analitičku geometriju prave;

3.7.

znati definiciju stepena an, nÎZ, i osnovne osobine;

3.8.

umeti da računa sa polinomima i umeti da sredi racionalan algebarski izraz;

3.9.

poznavati geometriju trougla, četvorougla, mnogougla, kruga, kružnice i s tim povezane pojmove i postupke: podudarnost, homotetija, sličnost, konstrukcije, merenje;

3.10.

znati šta su vektori, umeti da ih sabira, množi brojem i primenjuje;

3.11.

znati Pitagorinu teoremu i umeti da je primeni;

3.12.

znati osnovne elemente trigonometrije pravouglog trougla i umeti da ih koristi;

3.13.

znati međusobne položaje pravih i ravni u prostoru, pojam ortogonalne projekcije na ravan i teoreme o paralelnosti i ortogonalnosti pravih i ravni;

3.14.

poznavati geometriju prizme, valjka, piramide, kupe, lopte i s tim povezane pojmove i postupke: podudarnost, sličnost, merenje;

4.

Sticanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema

4.1.

umeti da razdvoji bitno od nebitnog i daje jasna obrazloženja;

4.2.

umeti da dokazuje jednostavnija tvrđenja;

4.3.

4.4.

razlikovati naučni od iskustvenog nivoa u rešavanju problema;

procenjivati tok rešavanja problema i dobijena rešenja;

4.5.

analizirati problem iz različitih uglova (biologija, hemija, fizika, matematika, geografija);

5.

Razvijanje sposobnosti za izvođenje jednostavnih istraživanja

5.1.

umeti da osmisli i postavi jednostavan eksperiment, program terenskog rada, ...;

5.2.

5.3.

umeti da prikupi podatke posmatranjem, merenjem, terenskim radom;

umeti da koriste geografsku kartu za orijentaciju i kretanje na terenu;

5.4.

biti osposobljen za korišćenje računara u fazi prikupljanja informacija, njihove obrade i prezentacije;

5.5.

imati razvijene manuelne veštine u rukovanju laboratorijskim priborom, posuđem, mernim instrumentima, geometrijskim priborom;

5.6.

izražavati fizičke veličine u jedinicama Međunarodnog sistema jedinica;

5.7.

imati kritički stav prema izvorima informacija i njihovoj upotrebi;

5.8.

odlučivati o izboru opreme, materijala i tehnike rada;

5.9.

koristiti različitu opremu i supstance, pridržavajući se mera zaštite na radu i mera zaštite okoline;

5.10.

objašnjavati podatke prikupljene posmatranjima i merenjima, izvoditi zaključke i procenjivati njihovu saglasnost sa predviđanjima;

5.11.

procenjivati greške u posmatranjima i merenjima, procenjivati vrednost dokaza;

5.12.

znati da izvede jednostavan statistički eksperiment i razumeti šta utiče na njegovu veću valjanost;

5.13.

umeti da matematički opiše (modelira) jednostavniji problem ili fenomen.

6.

Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja i kritičkog stava u mišljenju

6.1.

uočavati uzročno-posledične veze i odnose;

6.2.

poznavati logičke procedure i vladati njima;

6.3.

umeti da uopštava i specifikuje na bar dva nivoa;

6.4.

razlikovati činjenice i teoriju od njihovih interpretacija i ličnog iskustva;

6.5.

rezimirati i izvoditi zaključke;

6.6.

koristiti različite pristupe u razumevanju problem-situacije;

6.7.

znati osnovne elemente iskaznog računa i relacije i operacije sa skupovima;

6.8.

razumeti da postoje statističke pravilnosti (npr. kako se prave dugoročne vremenske prognoze);

6.9.

umeti da rešava logičko-kombinatorne probleme (na primer koristeći princip uključivanja i isključivanja).

7.

Ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama

7.1.

znati strukturu i način funkcionisanja računarskog sistema;

7.2.

ovladati raznim tehnikama komuniciranja i uz pomoć računara;

7.3.

znati šta su računarski virusi, poznavati preventive i zaštitu od njih; razumeti značaj pravljenja rezervnih kopija podataka i programa;

7.4.

znati pojam algoritma;

7.5.

poznavati elemente programiranja;

7.6.

koristiti konkretan tekst procesor i poznavati principe obrade teksta;

7.7.

koristiti konkretne multimedijske aplikacije u procesu učenja;

7.8.

poznavati Internet i koristiti osnovne usluge Interneta;

7.9.

biti svestan mogućih zloupotreba Interneta;

7.10.

koristiti računar kao podršku, pomoćno sredstvo u procesu učenja, izučavanja ili rešavanja problema;

7.11.

postići određenu spretnost u korišćenju tastature;

7.12.

umeti da pravi jednostavne računarske prezentacije;

7.13.

umeti da koristi aplikaciju za obradu podataka.

8.

Sticanje znanja o prirodnim resursima, njihovoj ograničenosti i održivom korišćenju

8.1.

steći saznanja o vrstama i karakteristikama prirodnih resursa i načinima njihovog korišćenja (različite tehnologije);

8.2.

razumeti ograničenost prirodnih resursa na Zemlji i razliku između obnovljivih i neobnovljivih;

8.3.

razlikovati pozitivne i negativne uticaje kao i globalne i lokalne posledice čovekovog delovanja u prirodi;

8.4.

razumeti suštinu i značaj održivog korišćenja prirodnih resursa;

8.5.

na osnovu znanja o važnosti prirodnih resursa moći da sagleda uzroke i posledice društvenih promena kroz istoriju.

9.

Sticanje znanja o potrebi zaštite, obnove i unapređivanja životne sredine

9.1.

razumeti značaj postojanja raznovrsnosti života i životnih staništa, za očuvanje ekološke ravnoteže i opstanak čoveka;

9.2.

razumeti značaj, potrebu i oblike zaštite jedinki, vrsta, životnih zajednica i ekosistema u celini;

9.3.

razumeti važnost i mogućnost ličnog učešća u zaštiti, obnovi i unapređivanju prirodnih i veštačkih ekosistema;

9.4.

znati zagađivače vazduha, vode i zemljišta;

9.5.

znati uzroke globalnog zagrevanja atmosfere, uništavanja ozonskog omotača i pojave kiselih kiša;

9.6.

razumeti važnost pravilnog skladištenja otpada i mogućnost njegovog recikliranja.

10.

Sticanje osnovnih saznanja o procesima i proizvodima različitih tehnologija (proizvodi čovekovog rada)

10.1.

upoznati različite delatnosti kojima se čovek bavi;

10.2.

razumeti međuzavisnost prirodne sredine i ljudskog rada;

10.3.

razumeti različite tehnologije i svojstva proizvoda tih tehnologija u svom okruženju, kao i da prati razvoj nekih tehnologija kroz istoriju (hrana, odeća, stanovanje, saobraćaj i komunikacije);

10.4.

shvatiti da je tehnološki napredak uslovljen naučnim dostignućima i da je on uzrok društvenih promena u svetu;

10.5.

povezati izgled i funkcionalnost proizvoda ljudskog rada sa potrebama sredine u kojoj se koriste.

11.

Razvijanje radoznalosti i samostalnosti

11.1.

postavljati pitanja sebi i drugima i pokazivati inicijativu u traženju odgovora;

11.2.

tražiti informacije iz različitih oblasti i različitih izvora;

11.3.

aktivno učestvovati u procesu učenja;

11.4.

odgovorno preuzimati obaveze i biti spreman da ih ispuni.

12.

Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji

12.1.

sticanje novog znanja zasnivati na svojim prethodno stečenim znanjima i iskustvima;

12.2.

razvijati pravilne radne navike i preuzimati odgovornost za sopstveno učenje i rad;

12.3.

na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja i znanja odabrati svoju buduću profesiju;

12.4.

razvijati svest o potrebi doživotnog učenja i različitim vidovima učenja - formalnim i neformalnim.

13.

Razvijanje svesti o važnosti higijene za psihofizičko zdravlje

13.1.

formirati higijenske navike radi očuvanja sopstvenog zdravlja i zdravlja drugih ljudi;

13.2.

znati principe pravilne ishrane;

13.3.

steći saznanja o uzročnicima zaraznih bolesti, načinima prenošenja i zaštite;

13.4.

steći saznanja o bolestima zavisnosti;

13.5.

steći saznanja o sidi i polnim bolestima i načinima prevencije.

Matematika, prirodne nauke i tehnologija
Opšte srednje obrazovanje i vaspitanje

CILJEVI

ISHODI

Učenik će:

1.

Razvijanje osnova naučne pismenosti

1.1.

poznavati i koristiti naučnu terminologiju;

1.2.

razumeti ulogu eksperimenta, dokaza i kreativne misli u razvoju naučnih ideja;

1.3.

razumeti razliku između hipoteza, modela i teorija;

1.4.

znati šta karakteriše naučnu teoriju;

1.5.

razumeti i koristiti formule, interpretirati grafike i dijagrame;

1.6.

umeti da prikaže grafikom analitički zadatu funkciju;

1.7.

da zna da se neki poznati sistemi i procesi ne mogu opisati formulom;

1.8.

umeti da predloži jednostavne modele za pojave koje nas okružuju;

1.9.

znati da operiše vektorskim veličinama;

1.10.

razumeti principe binomne nomenklature i načine korišćenja latinskog jezika u imenovanju organskih vrsta i viših sistematskih kategorija;

1.11.

umeti da se služi ključevima za identifikaciju živog sveta;

1.12.

znati da koristi koordinatni sistem pri određivanju tačaka i mesta na Zemljinoj površini (karta, globus).

2.

Razumevanje pojava, promena, procesa i odnosa na osnovu znanja zakona, modela i teorija prirodnih nauka

2.1.

razumeti da pojave na mikronivou utiču na pojave na makro-nivou;

2.2.

znati zakone mehaničkog kretanja tela (kinematika i dinamika translatornog i rotacionog kretanja, statika, oscilacije, talasi...);

2.3.

razumeti i opisivati elemente statike i dinamike fluida, znati da primeni i interpretira molekulsko-kinetičke i termodinamičke metode pri opisivanju gasova;

2.4.

razumeti pojmove i zakone kojima se opisuju elektromagnetne pojave (jednosmerne i naizmenične struje, struje u fluidima...);

2.5.

znati osnovne električne osobine dielektrika, metala i poluprovodnika;

2.6.

razumeti pojam fizičkih polja i opisivati ih odgovarajućim parametrima;

2.7.

znati osnovne zakone geometrijske i talasne optike i kako se isti primenjuju;

2.8.

znati domen primenljivosti klasične fizike i poznavati osnove kvantne fizike i teorije relativnosti;

2.9.

znati kako nastaju elektromagnetni talasi, njihovu prirodu, karakteristike i primenu;

2.10.

razumeti osnove atomske i nuklearne fizike, prirodnu radioaktivnost, nuklearne reakcije i njihovu primenu;

2.11.

znati oblike i izvore energije, postupke za njen prenos i transformaciju;

2.12.

znati da su ravnotežna stanja sistema posledica njihove težnje da postignu minimum potencijalne energije;

2.13.

povezivati strukturu atoma, položaj u periodičnom sistemu elemenata, tip hemijske veze i svojstva elemenata i jedinjenja;

2.14.

razumeti da je težnja ka minimumu potencijalne energije uzrok hemijske reakcije;

2.15.

znati tipove hemijskih reakcija;

2.16.

povezivati strukturu supstance i tip hemijske reakcije;

2.17.

razumeti uticaj strukture supstanci i spoljašnjih faktora na brzinu hemijske reakcije;

2.18.

razumeti zašto je hemijska ravnoteža dinamički proces i primenjivati znanja o hemijskoj ravnoteži;

2.19.

primenjivati hemijske zakone za kvalitativno i kvantitativno proučavanje hemijskih reakcija;

2.20.

razvijati znanja o klasama neorganskih i organskih jedinjenja;

2.21.

povezivati strukturu, funkciju i primenu supstanci;

2.22.

znati osnovne astronomske karakteristike planeta, malih tela, zvezda i galaksija, i poznavati objekte zvezdanog neba;

2.23.

razumeti položaj Zemlje u Sunčevom sistemu u našoj galaksiji;

2.24.

imati predstave o razmerama i dimenzijama objekata i rastojanja u kosmosu;

2.25.

shvatiti vezu između astronomskih pojava i načina na koji merimo vreme (npr. kalendar);

2.26.

razumeti principe astronomskih posmatranja, instrumenata i merenja;

2.27.

znati efekte drugih objekata u kosmosu na objekte i pojave na Zemlji i imati predstavu o intenzitetu tih efekata;

2.28.

razumeti osnove evolucije kosmičkih objekata;

2.29.

znati ulogu astronomskih otkrića u razvoju naučne misli (npr. geocentrični sistem sveta);

2.30.

znati da osnovni životni procesi kod biljaka i životinja zavise od hemijskih reakcija koje se odvijaju u specijalizovanim delovima ćelija;

2.31.

znati osnovne nivoe organizacije bića (jedinka, populacija, biocenoza, ekosistem, biom, biosfera) na Zemlji i razumeti njihovu strukturu i međusobnu povezanost;

2.32.

znati šta je reproduktivni materijal i koje su funkcije gena;

2.33.

znati da mutacije, polno razmnožavanje i kombinovanje genetičkog materijala čine osnovu različitosti u populacijama;

2.34.

razumeti da je frekvencija gena u populaciji promenljiva i da zavisi od različitih faktora;

2.35.

razumeti značaj varijabilnosti, prirodne selekcije i prilagođavanja (adaptacije) za opstanak i evoluciju života na Zemlji;

2.36.

znati da većina organizama poseduje sposobnost održavanja stabilnosti svoje unutrašnje sredine uprkos promenama u spoljašnjoj sredini;

2.37.

znati da biljke poseduju sposobnost da od neorganskih supstanci stvaraju organske;

2.38.

znati da postoje materijalni dokazi evolucije živog sveta na Zemlji;

2.39.

znati matematičku osnovu geografske karte i kartografska izražajna sredstva, podelu karata prema razmeri i sadržini i značaj karata;

2.40.

razumeti geografske posledice Zemljinog oblika i kretanja (lokalno i zonsko vreme, različita dužina obdanice i noći i toplotni pojas);

2.41.

znati geološke pojave i procese stvaranja i razaranja (tektonski pokreti, seizmizam i vulkanizam);

2.42.

znati oblike reljefa koji nastaju radom spoljašnjih sila (razaranje i raspadanje i denudacija);

2.43.

znati unutrašnju strukturu i geološki razvoj Zemljine kore (ere, periode i epohe);

2.44.

znati strukturu atmosfere i pojave i procese u atmosferi (vazdušne mase i frontovi, klimatske pojaseve i tipove klime);

2.45.

znati horizontalnu podelu svetskog mora, svojstva i kretanja morske vode, vode na kopnu i njihove hidrološke karakteristike;

2.46.

razumeti fizičko-geografske zakonitosti u geografskom omotaču;

2.47.

znati mineralnu građu zemljine kore, vrste i postanak stena, rude i mineralne resurse.

3.

Formiranje matematičke kulture koja podrazumeva svest o univerzalnosti i primeni matematike i matematičkog načina mišljenja

3.1.

znati elemente matematičke logike (elementi teorije skupova, opšti pojam funkcije, vrste funkcija, iskazni račun, elementi Bulove algebre, matematička indukcija);

3.2.

znati elemente algebre (operacija, relacija, neke algebarske strukture, polinomi, jednačine i nejednačine i sistemi jednačina i nejednačina);

3.3.

znati elemente matematičke analize (pojam kompleksnog broja i operacije sa njim, elementarne funkcije, neke transcedentne jednačine i nejednačine, aritmetički i geometrijski niz, nizovi realnih brojeva, redovi, granična vrednost, elementi diferencijalnog računa i primena);

3.4.

znati elemente geometrije (deduktivni pristup Euklidskoj geometriji, transformacije);

3.5.

znati elemente trigonometrije i njene primene, na primer, u planimetriji, stereometriji, fizici...;

3.6.

znati analitičku geometriju u ravni;

3.7.

znati elemente numeričke matematike (apsolutna i relativna greška, približno rešavanje jednačina, interpolacija);

3.8.

znati elemente kombinatorike (formula zbira i proizvoda, binomna formula, tipski načini kombinovanja);

3.9.

znati elemente teorije verovatnoće i matematičke statistike.

4.

Razvijanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema

4.1.

analizirati problem i uočiti zajedničke elemente sa drugim problemima;

4.2.

umeti da raščlani problem na jednostavnije;

4.3.

formulisati hipoteze o rešenju problema;

4.4.

osmisliti načine za proveravanje hipoteza;

4.5.

proveravati ispravnost etapa u rešavanju problema, kao i rešenja problema u celini;

4.6.

uočiti i formulisati nove probleme u vezi sa rešenim;

4.7.

znati da problemi (generalno) ne moraju imati jedinstveno rešenje.

5.

Razvijanje sposobnosti za izvođenje istraživanja

5.1.

biti u stanju da do informacija dođe eksperimentom;

5.2.

koristiti računar za obradu podataka;

5.3.

donositi odluke o potrebnim informacijama, relevantnosti njihovog izvora, o izboru opreme, materijala i tehnike rada;

5.4.

samostalno izvoditi ogled i eksperimentalno odrediti neku veličinu;

5.5.

koristiti različitu opremu i supstance, pridržavajući se mera zaštite na radu i mera zaštite okoline;

5.6.

prikazivati rezultate istraživanja na strukturiran način: tabelarno, grafički, pomoću šema, u zavisnosti od cilja eksperimentalnog rada;

5.7.

koristiti naučno znanje za objašnjavanje podataka prikupljenih posmatranjima i merenjima, za izvođenje zaključaka i procenjivanje njihove saglasnosti sa predviđanjima;

5.8.

procenjivati greške u posmatranjima i merenjima, procenjivati vrednost dokaza i sugerisati unapređivanje metode;

5.9.

umeti da u nekim slučajevima ustanovi postojanje rešenja, posebno kada ne može eksplicitno da ga odredi.

6.

Razvijeno logičko, apstraktno, kreativno mišljenje i kritički stav u mišljenju

6.1.

razumeti strukturu, njene sastavne delove i način njihove organizacije (odnos delova prema celini);

6.2.

razumeti da se promenom načina povezivanja ili načina organizacije delova menjaju karakteristike celine;

6.3.

preurediti delove ili način njihove organizacije da bi se dobila nova celina;

6.4.

umeti da uopštava i specifikuje u više nivoa;

6.5.

vrednovati izvore informacija, hipoteze, prikupljene podatke, objašnjenja, zaključke i primenjene metode na osnovu naučne argumentacije;

6.6.

umeti da izvede direktan dokaz i dokaz svođenjem na protivrečnost;

6.7.

umeti da izvodi moguće zaključke na osnovu nepotpunog skupa podataka;

6.8.

razlikovati dokazano, pretpostavljeno i moguće;

6.9.

umeti da primeni princip matematičke indukcije u dokazu.

7.

Ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama

7.1.

koristiti neki od programa za rad sa tabelama i unakrsna izračunavanja kao i početnim elementima programiranja: formule, sekvenca i grananje (if... then ... else);

7.2

umeti da smisli i zapiše jednostavne algoritme;

7.3.

poznavati jedan programski jezik sa vizuelnim okruženjem, zasnovan na objektima;

7.4.

poznavati osnove baza podataka i umeti da ih koristi.

8.

Sticanje znanja o prirodnim resursima i značaju očuvanja ekološke ravnoteže

8.1.

razumeti da su živa bića na Zemlji povezana i lancima ishrane i da ekološka ravnoteža svakog ekosistema zavisi od usklađenog odnosa između proizvođača, potrošača i razlagača;

8.2

razumeti osnove i značaj kruženja supstance i prenosa energije u prirodi;

8.3.

znati lokalne i globalne posledice čovekovih intervencija u prirodi;

8.4.

razumeti važnost usklađenosti društveno-ekonomskog razvoja sa raspoloživim resursima (održivi razvoj);

8.5.

znati načine zaštite, obnove i unapređivanja prirodnih i veštačkih ekosistema i učestvovati u njihovoj primeni;

8.6.

znati načine zaštite zemljišta od erozije, zagađivanja, raščlanjivanja i uništavanja;

8.7.

znati zagađivače vazduha, vode i zemljišta;

8.8.

znati uzroke globalnog zagrevanja atmosfere, uništavanja ozonskog omotača i pojave kiselih kiša;

8.9.

razumeti važnost pravilnog skladištenja otpada i mogućnost njegovog recikliranja;

8.10.

imati odgovoran odnos prema očuvanju prirodnih resursa i ekološke ravnoteže.

9.

Razumevanje interakcije prirodnih nauka i tehnologije

9.1.

razumeti uticaj nauke na razvoj tehnologije i obrnuto;

9.2.

razumeti razliku između rezultata dobijenih posmatranjem, eksperimentom ili anketom i rezultata dobijenih deduktivnim zaključivanjem;

9.3.

shvatiti analogije u načinu razmišljanja između prirodnih nauka i drugih disciplina kao što su istorija, ekonomija, sociologija ili političke nauke (npr. formiranje koncepata, testiranje hipoteza, razlikovanje "sirovih" rezultata i interpretacija, konstruisanje modela, deduktivno zaključivanje);

9.4.

shvatiti da naučna otkrića mogu imati različite etičke, religijske i političke interpretacije;

9.5.

prepoznaje situaciju kada zbog nedostatka podataka nije moguće donositi relevantne sudove ili racionalne odluke;

9.6.

znati da kratkoročna i dugoročna rešenja jednog te istog problema ne moraju nužno biti ista;

9.7.

razumeti mogućnost i značaj razvoja biotehnologije za život čoveka i očuvanje životne sredine.

10.

Razvijanje samostalnosti i istrajnosti pri rešavanju problema

10.1.

odgovorno preuzimati obaveze i samostalno ih ispunjavati;

10.2.

inicirati aktivnosti vezane za rešavanje problema;

11.

Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji

11.1.

preuzeti odgovornost za sopstveno učenje i rad;

11.2.

izabrati načine svog ličnog usavršavanja koji su u skladu sa sopstvenim interesovanjima i proceni sopstvenih sposobnosti;

11.3.

razviti svest o potrebi doživotnog učenja i različitim načinima ličnog usavršavanja - formalnim i neformalnim.

Matematika, prirodne nauke i tehnologija
Srednje stručno i umetničko obrazovanje i vaspitanje

CILJEVI

ISHODI

Učenik će:

1.

Razvijanje osnova naučne pismenosti

1.1.

poznavati i koristiti naučnu terminologiju;

1.2.

razumeti ulogu eksperimenta, dokaza i kreativne misli u razvoju naučnih ideja;

1.3.

razumeti i koristiti formule, interpretirati grafike i dijagrame;

1.4.

umeti da predloži jednostavne modele za pojave koje nas okružuju;

2.

Razumevanje pojava, promena, procesa i odnosa na osnovu znanja zakona, modela i teorija prirodnih nauka

2.1.

razumeti da pojave na mikronivou utiču na pojave na makro-nivou;

2.2.

znati osnovne zakone mehanike;

2.3.

razumeti pojam fizičkih polja;

2.4.

razumeti pojmove i zakone kojima se opisuju električne struje;

2.5.

znati osnovne električne i magnetne osobine supstance;

2.6.

znati osnovne zakone geometrijske i talasne optike;

2.7.

znati kako nastaju elektromagnetni talasi, njihovu prirodu, karakteristike i primenu;

2.8.

znati osnove atomske i nuklearne fizike, radioaktivnost i njihovu primenu;

2.9.

znati oblike i izvore energije, načine za njen prenos i transformaciju;

2.10.

znati da su ravnotežna stanja sistema posledica njihove težnje da postignu minimum potencijalne energije;

2.11.

razumeti položaj Zemlje u Sunčevom sistemu i Galaksiji;

2.12.

shvatiti vezu između astronomskih pojava i načina na koji merimo vreme (npr. kalendar);

2.13.

znati uticaj Meseca i Sunca na pojave na Zemlji;

2.14.

razumeti svojstva elemenata i njihovih jedinjenja na osnovu razumevanja strukture atoma, položaja elementa u periodnom sistemu elemenata i tipa hemijske veze kojom se elementi međusobno povezuju;

2.15.

razumeti da je težnja ka minimumu potencijalne energije uzrok hemijske reakcije;

2.16.

znati tipove hemijskih reakcija i povezivati strukturu supstance i tip hemijske reakcije;

2.17.

razumeti da su hemijske promene praćene energetskim promenama i mogućnost primene u različitim delatnostima;

2.18.

razumeti uticaj strukture supstanci i spoljašnjih faktora na brzinu hemijske reakcije;

2.19.

razumeti zašto je hemijska ravnoteža dinamički proces i primenjivati znanja o hemijskoj ravnoteži;

2.20.

primenjivati hemijske zakone za kvalitativno i kvantitativno proučavanje hemijskih reakcija;

2.21.

imati proširena i produbljena znanja o klasama neorganskih i organskih jedinjenja;

2.22.

povezivati strukturu, funkciju i primenu supstanci;

2.23.

znati zakone održanja i razumeti njihovu univerzalnost;

2.24.

znati osnovne životne procese živih bića i njihove biohemijske, fiziološke i morfoanatomske osnove;

2.25.

znati osnovne nivoe organizacije živih bića (jedinka, populacija, biocenoza, ekosistem, biom, biosfera) na Zemlji, razumeti njihovu strukturu i funkciju, kao i međusobnu povezanost;

2.26.

znati osnovne karakteristike primarne i sekundarne produkcije u prirodi;

2.27.

znati građu i funkciju sistema organa čoveka;

2.28.

znati šta je reproduktivni materijal i koje su funkcije gena, mehanizme formiranja genetičke varijabilnosti, kao i osnovne faktore narušavanja genetičke strukture populacije;

2.29.

razumeti značaj varijabilnosti, prirodne selekcije i prilagođavanja (adaptacije) za opstanak i evoluciju života na Zemlji, kao i osnovne podatke o evoluciji živog sveta na Zemlji;

2.30.

znati geološke pojave i procese stvaranja i razaranja zemljine kore;

2.31.

znati pojave i procese u atmosferi i klimatske razlike na Zemlji;

2.32.

znati svojstva, kretanja i značaj morske vode i kopnenih voda;

2.33.

razumeti fizičko-geografske zakonitosti u geografskom omotaču.

3.

Formiranje matematičke kulture koja podrazumeva svest o univerzalnosti i promeni matematike i matematičkog načina mišljenja

3.1.

znati elemente matematičke logike (elementi teorije skupova, opšti pojam funkcije, vrste funkcija, iskazni račun);

3.2.

znati elemente algebre (operacija, relacija, polinomi, jednačine i nejednačine i sistemi jednačina i nejednačina);

3.3.

znati elemente matematičke analize (elementarne funkcije, jednačine i nejednačine, aritmetički i geometrijski niz);

3.4.

znati elemente geometrije;

3.5.

znati elemente trigonometrije i njene primene u planimetriji, stereometriji, fizici...;

3.6.

znati elemente analitičke geometrije tačke i prave;

3.7.

znati elemente kombinatorike (formula zbira i proizvoda).

4.

Razvijanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema

4.1.

analizirati problem i uočiti zajedničke elemente sa drugim problemima;

4.2.

umeti da raščlani problem na jednostavnije;

4.3.

pretpostaviti rešenja problema i umeti da proveri rušenja;

4.4.

uočiti i formulisati nove probleme u vezi sa rešenim;

4.5.

znati da problemi (generalno) ne moraju imati jedinstveno rešenje.

5.

Razvijanje logičkog, apstraktnog i kreativnog mišljenja i razvijanje kritičkog stava u mišljenju

5.1.

razumeti strukturu, njene sastavne delove i način njihove organizacije (odnos delova prema celini);

5.2.

razumeti da se promenom načina povezivanja ili načina organizacije delova menjaju karakteristike celine;

5.3.

preurediti delove ili način njihove organizacije da bi se dobila nova celina;

5.4.

umeti da uopštava i specifikuje u više nivoa;

5.5.

izvore informacija, hipoteze, prikupljene podatke, objašnjenja i zaključke;

5.6.

razlikovati dokazano, pretpostavljeno i moguće.

6.

Sticanje znanja o prirodnim resursima i značaju očuvanja ekološke ravnoteže

6.1.

razumeti da su živa bića na zemlji povezana u eko sisteme čija ravnoteža zavisi od usklađenog odnosa proizvođača, potrošača i razlagača;

6.2.

razumeti osnove i značaj kruženja supstance i prenose energije u prirodi;

6.3.

znati lokalne i globalne posledice čovekovih intervencija u prirodi;

6.4.

razumeti važnost usklađenosti društveno-ekonomskog razvoja sa raspoloživim resursima (održivi razvoj);

6.5.

znati načine zaštite, obnove i unapređivanja prirodnih i veštačkih ekosistema i učestvovati u njihovoj primeni;

6.6.

znati zagađivače vazduha, vode i zemljišta;

6.7.

znati načine zaštite zemljišta od erozije, zagađivanja i uništavanja;

6.8.

znati uzroke globalnog zagrevanja atmosfere, uništavanja ozonskog omotača i pojave kiselih kiša;

6.9.

razumeti važnost pravilnog skladištenja otpada i mogućnost njegovog recikliranja;

6.10.

imati odgovoran odnos prema očuvanju prirodnih resursa i ekološke ravnoteže.

7.

Razumevanje interakcije prirodnih nauka i tehnologije

7.1.

razumeti uticaj nauke na razvoj tehnologije i obrnuto;

7.2.

razumeti mogućnost i značaj razvoja biotehnologije za život čoveka i očuvanje životne sredine.

8.

Razvijanje samostalnosti i istrajnosti pri rešavanju problema

8.1.

odgovorno preuzimati obaveze i samostalno ih ispunjavati;

8.2.

inicirati aktivnosti vezane za rešavanje problema.

9.

Razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji

9.1.

preuzeti odgovornost za sopstveno učenje i rad;

9.2.

izabrati načine svog ličnog usavršavanja koji su u skladu sa sopstvenim interesovanjima i proceni sopstvenih sposobnosti;

9.3.

razviti svest o potrebi doživotnog učenja i različitim načinima ličnog usavršavanja - formalnim i neformalnim.

OPŠTI CILJEVI

PRVI CIKLUS

DRUGI CIKLUS

TREĆI CIKLUS

OPŠTE SREDNJE OBRAZOVANJE

Prepoznavanje i korišćenje različitih formi umetničkog izražavanja i razmenjivanje sopstvenih osećanja i ideja u različitim umetničkim medijima

upoznavanje i istraživanje različitih formi umetničkog izražavanja

razvijanje veština i tehnika, razvijanje ideja, istraživanje elemenata i procesa umetničkog izražavanja

proširivanje ideja, istraživanje procesa i razvijanje veština i tehnika umetničkog izražavanja

proširivanje ideja, istraživanje procesa i razvijanje veština i tehnika umetničkog izražavanja

Razumevanje jezika i mogućnosti različitih medija umetničkog izražavanja u tradicionalnom i savremenom kontekstu

upoznavanje jednostavne terminologije umetničkih disciplina i savremenih medija

prepoznavanje različitih tehnika, stilova umetničkog izražavanja i savremenih medija

poznavanje različitih tehnika, stilova, i medija umetničkog izražavanja (tradicionalnih i savremenih)

poznavanje različitih aspekata umetničkog izražavanja, kako tradicionalnog tako i savremenog

Sticanje osećaja i svesti o različitim umetničkim vrednostima kroz upoznavanje umetničke tradicije i kulture svog i drugih naroda

upoznavanje izabranih primera iz kulturnog života i tradicije

negovanje osećaja za različite vrednosti u sopstvenoj i drugim kulturama

poznavanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama

razumevanje vrednosti sopstvenog kulturnog nasleđa i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama

PRVI CIKLUS

DRUGI CIKLUS

TREĆI CIKLUS

OSNOVNA ZNANJA

1.

Razlikuje osnovne elemente izraza u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu (folklorna, klasična, savremena...)

1.

Uoči da u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu, više elemenata funkcioniše zajedno da bi se stvorila smislena celina

1.

Analizira umetničko delo i odredi kako određeni aspekti doprinose njegovom opštem dejstvu

2.

Koristi jednostavnu terminologiju u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu

2.

Uoči različite načine, tehnike i medije u umetničkom stvaralaštvu

2.

Analizira kako izbor različitih medija, tehnika i načina izražavanja utiče na njegov rad i rad drugih

3.

Prepozna umetnička svojstva u objektima i pojavama u svetu koji ga okružuje

3.

Prepoznaje i daje primere estetskih kvaliteta predmeta i pojava

3.

Primeni znanja stečena kroz iskustvo u umetnostima i u drugim oblastima učenja

4.

Navede mesta na kojima može da nauči nešto o umetnosti

4.

Opiše značaj mesta na kojima može da nauči nešto o umetnosti

4.

Koristi informacije i stečena znanja da bi doprineo kvalitetu svog i kulturnog života zajednice

5.

Prepozna ko su stvaraoci u okruženju

5.

Opiše zanimanja u oblasti umetnosti

5.

Proceni sopstvene mogućnosti za rad u umetnostima, svoje buduće usavršavanje

6.

Bezbedno i primereno koristi alatke i materijale za umetničke aktivnosti

6.

Tokom umetničkih aktivnosti primereno koristi i čuva da bi planirao alatke i materijal za rad i izvođenje

6.

Samostalno održava alatke i materijal za rad i izvođenje

7.

Prepoznaje da su i savremeni mediji (fotografija, video, strip, reklamna poruka...) sredstvo izraza u umetnostima

STVARALAČKE I IZVOĐAČKE SPOSOBNOSTI

1.

Saopšti jednu istu ideju ili sadržaj kroz različite umetničke medije, samostalno i u grupi

1.

Samostalno izabere sadržaj da bi izrazio neku ideju ili koncept, samostalno ili u grupi

1.

Stvori i izvede umetničke celine koje je osmislio samostalno ili u grupi

2.

Koristi različite materijale i sredstva u stvaranju i izvođenju u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu

2.

Odabere odgovarajuće materijale i sredstva (uključujući i nove medije) za stvaranje i izvođenje u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu

2.

Upotrebi one materijale i sredstva za stvaranje i izvođenje u umetnostima pomoću kojih će na najbolji način izraziti izabrane ideje i sadržaje

3.

Izabere jednostavne elemente izraza u vizuelnim umetnostima, muzici, drami i pokretu da bi izrazio sebe i razmenio svoja osećanja i iskustva sa drugima

3.

Na osnovu stečenog iskustva izabere jednostavne umetničke sadržaje i razmeni ih sa drugima

3.

Izborom sadržaja i ideja iskaže svoje stavove, i razmeni svoja osećanja sa drugima

4.

Adekvatno učestvuje u umetničkim aktivnostima u školi

4.

Aktivno učestvuje u umetničkim aktivnostima u školi

4.

Učestvuje u planiranju, organizovanju i izvođenju umetničkih aktivnosti u školi

KRITIČKO MIŠLJENJE

1.

Iskaže mišljenje o svojim i radovima druge dece

1.

Kroz razgovor iskaže i obrazloži mišljenje o svojim i radovima drugih

1.

Kroz razgovor iskaže, obrazloži i brani stav o svom i radovima drugih

2.

Opiše razlike koje je prepoznao u umetničkim radovima iz različitih zemalja i kultura

2.

Uoči sličnosti i razlike u umetničkim radovima iz različitih zemalja i kultura

2.

Uoči i opiše one elemente u umetničkim radovima iz različitih zemalja koje jezik umetnosti čine univerzalnim

3.

Navede primere poruka koje je prepoznao u komercijalnim i drugim vidovima umetničkog izraza

3.

Objasni kako različiti umetnički materijali i mediji prenose poruku u različitim oblicima komercijalne umetnosti

3.

Objasni kako različiti umetnički materijali i mediji određuju značenje u različitim oblicima komercijalne umetnosti

OSNOVNA ZNANJA

1.

Poznavati sopstvenu tradiciju i razumeti ulogu umetnosti u sopstvenoj i drugim kulturama

2.

Posedovati znanja o umetnosti u prošlosti i sadašnjosti i imati svest o umetnosti kao integralnom delu života

3.

Primenjivati stečena znanja u oblasti umetnosti i u drugim životnim situacijama

STVARALAČKE I IZVOĐAČKE SPOSOBNOSTI

1.

Kroz različite umetničke forme i procese, samostalno i sa drugima, moći da istražuje, razvija i razmenjuje ideje da bi izrazio sebe i svoje potencijale

2.

U skladu sa svojim sposobnostima učestvovati u umetničkim aktivnostima zajednice

KRITIČKO MIŠLJENJE

1.

Razumeti i vrednovati različite aspekte umetničkog delovanja

2.

Prepoznavati univerzalni jezik umetnosti i imati stav u odnosu na njegovu upotrebu u različitim oblicima umetničkog i medijskog predstavljanja

Umetnosti
Ishodi za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje

Učenik će:

OSNOVNA ZNANJA

Poznavati sopstvenu tradiciju i razumeti ulogu umetnosti u sopstvenoj i drugim kulturama

STVARALAČKE I IZVOĐAČKE SPOSOBNOSTI

1.

Kroz različite umetničke forme i procese, samostalno i sa drugima, moći da istražuje, razvija i razmenjuje ideje da bi izrazio sebe i svoje potencijale

2.

U skladu sa svojim sposobnostima učestvovati u umetničkim aktivnostima zajednice

KRITIČKO MIŠLJENJE

1.

Prepoznavati kako različiti umetnički materijali i mediji određuju značenje u različitim oblicima komercijalne umetnosti

2.

Posedovati svest o umetnosti kao integralnom delu života

OPŠTI CILJEVI

OPŠTI ISHODI
Učenik će:

Na kraju prvog ciklusa učenik:

OČUVANJE I UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA

1.

Formirati pozitivan stav prema fizičkoj aktivnosti kao osnovi za bavljenje fizičkom aktivnošću tokom celog života

-

pozitivno doživljava i vrednuje nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja

2.

Posedovati i primenjivati znanja, navike i životne veštine značajne za očuvanje i unapređivanje zdravlja poseduje znanja o značaju zdravlja

-

poseduje znanja o značaju fizičke aktivnosti za očuvanje i unapređivanje zdravlja

-

poseduje znanja o značaju prirodnih faktora (vazduh, sunce, voda) i fizičke aktivnosti u prirodi

-

porodično koristi zdravstvene usluge

-

ima usklađen dnevni ritam odmora, spavanja, učenja i igre, primeren uzrastu, uz asistenciju odraslih

-

izbegava situacije u kojima može da se povredi i ume da traži pomoć

-

poznaje principe pravilne i redovne ishrane, ima izgrađenu kulturu obedovanja

-

ima razvijene osnovne navike lične i kolektivne higijene

-

poznaje rodne (polne) karakteristike, uvažava suprotan pol

-

zna da su psihoaktivne supstance štetne

-

tražiće pomoć ukoliko je zlostavljano (fizički, emocionalno ili seksualno) i(ili) zanemareno, ili zna za takav slučaj

3.

Unaprediti držanje tela

-

razlikuje pravilno od nepravilnog držanja tela

-

razume značaj pravilnog držanja tela za zdravlje

-

unapređuje držanje tela

RAZVIJANJE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI, UMENJA I NAVIKA U SKLADU SA UZRASNIM I INDIVIDUALNIM KARAKTERISTIKAMA

1.

Umeti da se orijentiše u prostoru (u odnosu na sebe, druge osobe i predmete) i vremenu

-

-

-

ume da locira položaj predmeta ili drugih osoba u odnosu na sebe
ume da locira međusobni položaj predmeta i/ili drugih osoba
prepoznaje prostorna i vremenska obeležja vežbe (položaj, pravac, smer, putanja, tempo, brzina)

2.

Unaprediti motoričke sposobnosti

-

unapređuje motoričke sposobnosti brzinu, koordinaciju, snagu, gipkost, izdržljivost, ravnotežu i preciznost)

3.

Posedovati raznovrsna motorička umenja i navike

-

-

je sposoban da prepliva 25 m izabranom tehnikom
vešto izvodi raznovrsne forme prirodnih oblika kretanja (hodanje, skakanje, trčanje...)

-

povezuje prirodne oblike kretanja (npr. trčanje + skakanje...)

-

primenjuje prirodne oblike kretanja i njihove kombinacije u igrama i poligonima

-

pravilno izvodi jednostavnije vežbe oblikovanja, sa i bez rekvizita

-

pravilno izvodi jednostavne plesne korake (narodni, društveni, moderni ples)

-

vlada izabranim umenjima iz gimnastike i sportskih igara

-

poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. plivanje, vožnja bicikla, smučanje, sankanje, klizanje, pešačenje u prirodi itd.)

OSPOSOBLJAVANJE ZA SAMOSTALNO VEŽBANJE U SLOBODNO VREME

1.

Poznavati osnovnu terminologiju fizičke aktivnosti

-

poznaje termine za označavanje osnovnih položaja, stavova, pokreta i kretanja

2.

Posedovati znanja u vezi sa funkcionisanjem organizma i pojedinih organskih sistema tokom vežbanja i u oporavku (u skladu sa stečenim znanjima iz drugih obrazovnih oblasti)

-

zna ulogu delova tela prilikom vežbanja

3.

Posedovati znanja u vezi sa karakteristikama pojedinih vidova fizičke aktivnosti

-

-

poseduje znanja o ključnim elementima prirodnih oblika kretanja (šta je važno kod pravilnog hodanja, trčanja...)
prepoznaje osnovne vrste vežbi oblikovanja (vežbe jačanja, vežbe istezanja, vežbe labavljenja)

4.

Biti sposoban da samostalno prati reakcije organizma na fizički napor

-

prepoznaje fiziološke znake umerenog opterećenja i zamora (npr. brži rad srca, znojenje, nesvestica itd.) i ume da traži pomoć ako se loše oseća

5.

Poznavati i primenjivati mere bezbednosti prilikom vežbanja

-

poznaje osnovna načela bezbednosti u sali, na igralištu i bazenu

6.

Biti sposoban da samostalno upražnjava fizičku aktivnost u slobodno vreme

-

samostalno primenjuje naučene modele fizičke aktivnosti (igre, jutarnja gimnastika)

PROMOVISANJE POZITIVNIH SOCIJALNIH INTERAKCIJA

1.

Prihvatiti i poštovati različitost drugih osoba (pol, rasa, vera, fizički izgled i dr.)

-

prihvata one koji se od njega razlikuju

2.

Biti sposoban da uspostavlja saradničke odnose i da učestvuje u timskom radu

-

ophodi se sa pažnjom prema vršnjacima i pokazuje spremnost da im pomogne

-

igra se i vežba u grupi uspostavljajući saradničke odnose

3.

Naučiti da poštuje postavljena pravila i posedovati sportsku kulturu (fer-plej, kultura navijanja)

-

poštuje postavljena pravila uz podsticanje i nadzor učitelja

-

pozitivno vrednuje uspešne poteze i uloženi trud svih učesnika u igri

-

prepoznaje nesportsko ponašanje (gruba igra, kršenje pravila, nepristojno ponašanje...)

RAZVIJANJE POZITIVNE SLIKE O SEBI

1.

Razvijanje samopoštovanja i samopuzdanja kroz savladavanje sve složenijih kretnih zadataka

-

upoznaje i prihvata svoje sposobnosti, osobine i ograničenja od značaja za učešće u fizičkoj aktivnosti

-

poseduje pozitivno iskustvo uspešnosti savladavanja sve složenijih kretnih zadataka

2.

Razvijanje samopoštovanja kroz zdravstveno vaspitanje

-

upoznaje i prihvata sebe

-

upoznaje svoje sposobnosti

RAZVIJANJE KREATIVNOSTI KROZ POKRET

1.

Biti sposoban da kroz pokret izrazi svoje emocije, iskustva, osećaj za lepo i kreativnost

-

pokretom izražava svoje emocije i iskustva, pokret usklađuje sa muzikom

-

pantomimom i pokretom prikazuje različite životne situacije

* Obuka neplivača organizuje se tokom prvog ciklusa osnovnog obrazovanja (u prvom, drugom ili trećem razredu) u saradnji sa lokalnom zajednicom i stručno osposobljenim licima

Fizičko i zdravstveno vaspitanje
Drugi ciklus

OPŠTI CILJEVI

OPŠTI ISHODI
Učenik će:

Na kraju drugog ciklusa učenik ispunjava sve što se zahtevalo u prethodnom ciklusu i:

OČUVANJE I UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA

1.

formirati pozitivan stav prema fizičkoj aktivnosti kao osnovi za bavljenje fizičkom aktivnošću tokom celog života

-

bavi se fizičkom aktivnošću u slobodno vreme (u školi ili van škole, samostalno ili organizovano)

2.

posedovati i primenjivati znanja, navike i životne veštine značajne za očuvanje i unapređivanje zdravlja

-

zna osnovne principe zdravog načina života

-

identifikuje štetne uticaje savremenog načina života (nedovoljno kretanje, nepravilna ishrana, stres, zagađena životna sredina ...)

-

samostalno koristi pojedine zdravstvene usluge

-

ima usklađen dnevni ritam odmora, spavanja, učenja i igre, primeren uzrastu (pomoć odraslih je predviđena samo za dete koje je traži, ili je odrasli prepoznaju kao neophodnu)

-

prepoznaje i izbegava situacije u kojima može da se povredi, ume da pruži pomoć kod najlakših povreda

-

ima izgrađene navike pravilne i redovne ishrane, u skladu sa mogućnostima

-

ima razvijene osnovne navike lične i kolektivne higijene

-

prepoznaje i prihvata svoju seksualnost, poštuje i uvažava suprotan pol, poseduje znanja o seksualno prenosivim bolestima

-

informisan je o efektima psihoaktivnih supstanci i ima razvijene veštine da se odupre pritiscima da ih koristi

-

tražiće pomoć ukoliko je zlostavljano (fizički, emocionalno ili seksualno) i(ili) zanemareno, ili zna za takav slučaj

3.

unaprediti držanje tela

-

pravilno podiže, nosi i spušta teret (torba, paket...)

RAZVIJANJE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI, UMENJA I NAVIKA U SKLADU SA UZRASNIM I INDIVIDUALNIM KARAKTERISTIKAMA

1.

umeti da se orijentiše u prostoru (u odnosu na sebe, druge osobe i predmete) i vremenu

2.

unaprediti motoričke sposobnosti

-

unapređuje motoričke sposobnosti brzinu, koordinaciju, snagu, gipkost, izdržljivost, ravnotežu i preciznost)

3.

posedovati raznovrsna motorička umenja i navike

-

vlada bazičnim umenjima iz atletike (osnove tehnike hodanja, trčanja i starta, skoka udalj i uvis, bacanja)

-

vlada bazičnim umenjima iz gimnastike

-

vlada bazičnim umenjima iz sportskih igara (fudbal, rukomet, košarka, odbojka)

-

individualno i u paru izvodi složenije vežbe oblikovanja, sa i bez rekvizita

-

pravilno izvodi dva plesa po svom izboru (narodni, društveni, moderni)

-

poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. plivanje, vožnja bicikla, smučanje, sankanje, klizanje, pešačenje u prirodi, stoni tenis, sportski ples itd.)

OSPOSOBLJAVANJE ZA SAMOSTALNO VEŽBANJE U SLOBODNO VREME

1.

poznavati osnovu terminologiju fizičke aktivnosti

-

poznaje termine za označavanje složenijih pokreta i kretanja

2.

posedovati znanja u vezi sa funkcionisanjem organizma i pojedinih organskih sistema tokom vežbanja i u oporavku (u skladu sa stečenim znanjima iz drugih obrazovnih oblasti

-

zna ulogu pojedinih organskih sistema prilikom vežbanja i u oporavku

3.

posedovati znanja u vezi sa karakteristikama pojedinih vidova fizičke aktivnosti

-

razume značaj zagrevanja (uvođenja u rad) i smirivanja organizma prilikom vežbanja

-

poseduje znanja o nameni i značaju pojedinih vežbi oblikovanja

-

poseduje osnovna znanja u vezi sa tehnikom složenijih oblika kretanja (u atletici, gimnastici, sportskim igrama, plesu)

-

zna osnovna pravila sportskih igara i razume osnovnu logiku igre

4.

biti sposoban da samostalno prati reakcije organizma na fizički napor

-

poseduje informacije o načinima praćenja fizioloških reakcija organizma na fizički napor

5.

poznavati i primenjivati mere bezbednosti prilikom vežbanja

-

poznaje i primenjuje čuvanje i pomaganje prilikom vežbanja

6.

biti sposoban da samostalno upražnjava fizičku aktivnost u slobodno vreme

-

samostalno upražnjava odabrane fizičke aktivnosti (sportske igre, plesovi i dr.)

-

primenjuje zagrevanje i smirivanje organizma prilikom vežbanja

PROMOVISANJE POZITIVNIH SOCIJALNIH INTERAKCIJA

1.

prihvatiti i poštovati različitost drugih osoba (pol, rasa, vera, fizički izgled i dr.)

-

uvažava ljude bez obzira na pol, rasu, veru, fizički izgled, sposobnost

-

rešava probleme uz saradnju, poštovanje i uvažavanje drugih osoba uz dijalog i bez agresije

2.

biti sposoban da uspostavlja saradničke odnose i da učestvuje u timskom radu

-

učestvuje u timskom radu

3.

naučiti da poštuje postavljena pravila i posedovati sportsku kulturu (fer-plej, kultura navijanja)

-

poštuje postavljena pravila igre i pridržava se fer-pleja nezavisno od kontrole nastavnika

-

poseduje kulturu navijanja

RAZVIJANJE POZITIVNE SLIKE O SEBI

1.

razvijanje samopoštovanja i samopouzdanja kroz savladavanje sve složenijih kretnih zadataka

-

upoznaje i prihvata svoje sposobnosti, osobine i ograničenja od značaja za učešće u fizičkoj aktivnosti

-

poseduje pozitivno iskustvo uspešnosti savladavanja sve složenijih kretnih zadataka

2.

razvijanje samopoštovanja i samopouzdanja kroz zdravstveno vaspitanje

-

prepoznaje i prihvata svoju seksualnost, uvažava i poštuje suprotan pol

-

dokazuje svoje sposobnosti i stiče samopouzdanje

RAZVIJANJE KREATIVNOSTI KROZ POKRET

1.

biti sposoban da kroz pokret izrazi svoje emocije, iskustva, osećaj za lepo i kreativnost

-

samostalno kreira kraći sastav uz muziku

-

pantomimom i pokretom prikazuje događaj (priču)

-

kreativno rešava različite motoričke zadatke

Fizičko i zdravstveno vaspitanje
Treći ciklus

OPŠTI CILJEVI

OPŠTI ISHODI
Učenik će:

Na kraju trećeg ciklusa učenik ispunjava sve što se zahtevalo u prethodnom ciklusu i:

OČUVANJE I UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA

1.

formirati pozitivan stav prema fizičkoj aktivnosti kao osnovi za bavljenje fizičkom aktivnošću tokom celog života

-

profiliše sopstvene potrebe za fizičkom aktivnošću i sistematski se bavi fizičkom aktivnošću u slobodno vreme

2.

posedovati i primenjivati znanja, navike i životne veštine značajne za očuvanje i unapređivanje zdravlja

-

zna i primenjuje osnovne principe zdravog načina života

-

identifikuje štetne uticaje savremenog načina života (nedovoljno kretanje, nepravilna ishrana, stres, zagađena životna sredina...)

-

samostalno koristi pojedine zdravstvene usluge

-

ima usklađen dnevni ritam odmora, spavanja, učenja i igre, primeren uzrastu

-

izbegava situacije u kojima može da povredi sebe i druge, ume da pruži prvu pomoć

-

poseduje znanja o posledicama suficitarnog i deficitarnog načina ishrane

-

održava ličnu i kolektivnu higijenu, poseduje znanja o prevenciji zaraznih (respiratornih, kapljičnih, hidričnih, parazitarnih, vektorskih, transmisivnih) i nezaraznih bolesti

-

poseduje znanja o reproduktivnom zdravlju, seksualno prenosivim bolestima, zna načine zaštite od seksualno prenosivih bolesti i side,

-

razvija veštinu pregovaranja

-

poznaje prirodu zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i ima razvijene veštine da se odupre pritiscima da ih koristi

-

tražiće pomoć ukoliko je zlostavljano (fizički, emocionalno ili seksualno) i(ili) zanemareno, ili zna za takav slučaj

3.

unaprediti držanje tela

-

poznaje uzroke nastajanja loših držanja (dispozicije, način života, asimetrična opterećenja, nagli rast...)

RAZVIJANJE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI, UMENJA I NAVIKA U SKLADU SA UZRASNIM I INDIVIDUALNIM KARAKTERISTIKAMA

1.

umeti da se orijentiše u prostoru (u odnosu na sebe, druge osobe i predmete i vremenu)

2.

unaprediti motoričke sposobnosti

-

unapređuje motoričke sposobnosti brzinu, koordinaciju, snagu, gipkost, izdržljivost, ravnotežu i preciznost)

3.

posedovati raznovrsna motorička umenja i navike

-

vlada složenijim umenjima iz atletike (usavršavanje tehnike hodanja, trčanja i starta, složenije tehnike skokova i bacanja)

-

vlada složenijim umenjima iz gimnastike i povezuje ih u jednostavne sastave

-

usavršava stečena umenja i stiče nova, primenjuje ih u izabranim sportskim igrama

-

rešava jednostavnije taktičke zadatke u sportskoj igri

-

pravilno izvodi dva nova plesa po sopstvenom izboru (narodni, društveni, moderni)

-

poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. plivanje, vožnja bicikla, veslanje, smučanje, klizanje, planinarenje, stoni tenis, sportski ples itd.)

OSPOSOBLJAVANJE ZA SAMOSTALNO VEŽBANJE U SLOBODNO VREME

1.

poznavati osnovnu terminologiju fizičke aktivnosti

-

poznaje sportske tehničko-taktičke termine

2.

posedovati znanja u vezi sa funkcionisanjem organizma i pojedinih organskih sistema tokom vežbanja i u oporavku (u skladu sa stečenim znanjima iz drugih obrazovnih oblasti

-

produbljuje znanja o funkcionisanju pojedinih organskih sistema prilikom vežbanja i u oporavku

3.

posedovati znanja u vezi sa karakteristikama pojedinih vidova fizičke aktivnosti

-

zna osnovne pojmove vezane za karakter fizičke aktivnosti: obim, intenzitet, odmor (pauza), broj ponavljanja i sl.

-

razume značaj taktike i poznaje osnovne elemente taktike izabrane sportske igre

OSPOSOBLJAVANJE ZA SAMOSTALNO VEŽBANJE U SLOBODNO VREME

4.

biti sposoban da samostalno prati reakcije organizma na fizički napor

-

zna kako da prati reakcije organizma na opterećenje (merenje pulsa, praćenje disanja i sl.)

5.

poznavati i primenjivati mere bezbednosti prilikom vežbanja

-

poseduje znanja o najčešćim sportskim povredama i njihovoj prevenciji

6.

biti sposoban da samostalno upražnjava fizičku aktivnost u slobodno vreme

-

samostalno kreira jednostavnije programe fizičke aktivnosti (jutarnja gimnastika, vežbe istezanja, džoging i sl.)

PROMOVISANJE POZITIVNIH SOCIJALNIH INTERAKCIJA

1.

prihvatiti i poštovati različitost drugih osoba (pol, rasa, vera, fizički izgled i dr.)

-

poseduje informacije o osobenostima različitih kultura u sredini u kojoj živi i uvažava ih

-

rešava probleme uz poštovanje svog okruženja, komunikaciju i toleranciju

2.

biti sposoban da uspostavlja saradničke odnose i da učestvuje u timskom radu

-

učestvuje u timskom radu

3.

naučiti da poštuje postavljena pravila i posedovati sportsku kulturu (fer-plej, kultura navijanja)

-

korektno se odnosi prema svim akterima sportskog događaja (igrači, treneri/nastavnici, sudije, navijači i dr.)

RAZVIJANJE POZITIVNE SLIKE O SEBI

1.

razvijanje samopoštovanja i samopouzdanja kroz savladavanje sve složenijih kretnih zadataka

-

objektivno vrednuje i prihvata svoje postignuće i postignuće drugih u fizičkoj aktivnosti

2.

razvijanje samopoštovanja i samopouzdanja kroz zdravstveno vaspitanje

-

prihvata sopstveni fizički izgled i sposobnosti, svestan je razvojnih promena

-

potvrđuje svoje sposobnosti i stiče samopouzdanje

RAZVIJANJE KREATIVNOSTI KROZ POKRET

1.

Biti sposoban da kroz pokret izrazi svoje emocije, iskustva, osećaj za lepo i kreativnost

-

prepoznaje estetske kvalitete pokreta (sliven, graciozan, energičan...)

Fizičko i zdravstveno vaspitanje
Opšte srednje obrazovanje i vaspitanje

OPŠTI CILJEVI

OPŠTI ISHODI
Učenik će:

Na kraju opšteg srednjeg obrazovanja i vaspitanja učenik ispunjava sve što se zahtevalo u osnovnom i:

OČUVANJE I UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA

1.

formirati pozitivan stav prema fizičkoj aktivnosti kao osnovi za bavljenje fizičkom aktivnošću tokom celog života

-

sistematski se bavi fizičkom aktivnošću u slobodno vreme, promoviše zdrav (aktivan) način života

2.

posedovati i primenjivati znanja, navike i životne veštine značajne za očuvanje i unapređivanje zdravlja

-

primenjuje principe zdravog načina života

-

samostalno koristi zdravstvene usluge

-

ima usklađen dnevni ritam rada i odmora

-

ume da pruži prvu pomoć

-

promoviše dobrovoljno davanje krvi

-

zna važnost pravilne ishrane za zdravlje i primenjuje stečena znanja u skladu sa mogućnostima

-

održava ličnu i kolektivnu higijenu, poseduje znanja o prevenciji zaraznih i nezaraznih bolesti

-

poseduje znanja i veštine koji su preduslov za zdravstveno prihvatljivo seksualno ponašanje i odgovorno planiranje potomstva

-

poseduje životne veštine kojima ume da zadovolji svoje potrebe bez korišćenja psihoaktivnih supstanci

-

tražiće pomoć ukoliko je zlostavljano (fizički, emocionalno ili seksualno) i/ili zanemareno, ili zna za takav slučaj

3.

unaprediti držanje tela

-

poznaje uzroke nastajanja loših držanja (dispozicije, način života, asimetrična opterećenja, nagli rast ...)

-

unapređuje držanje tela, pravilno barata teretom

RAZVIJANJE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI, UMENJA I NAVIKA U SKLADU SA UZRASNIM I INDIVIDUALNIM KARAKTERISTIKAMA

1.

unaprediti motoričke sposobnosti

-

unapređuje i održava motoričke sposobnosti (brzinu, koordinaciju, snagu, gipkost, izdržljivost, ravnotežu i preciznost)

2.

posedovati raznovrsna motorička umenja i navike

-

usavršava atletska umenja stečena u osnovnom obrazovanju

-

poznaje tehniku štafetnog trčanja

-

usavršava gimnastička umenja stečena u osnovnom obrazovanju

-

usavršava umenja iz sportskih igara stečena u osnovnom obrazovanju,

-

rešava složenije taktičke zadatke u sportskoj igri

-

usavršava umenja iz plesova stečena u osnovnom obrazovanju

-

poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. plivanje, vožnja bicikla, smučanje, klizanje, planinarenje, stoni tenis, sportski ples itd.)

OSPOSOBLJAVANJE ZA SAMOSTALNO VEŽBANJE U SLOBODNO VREME

1.

poznavati osnovnu terminologiju fizičke aktivnosti

-

poznaje sportske tehničko-taktičke termine

2.

posedovati znanja u vezi sa funkcionisanjem organizma i pojedinih organskih sistema tokom vežbanja i u oporavku (u skladu sa stečenim znanjima iz drugih obrazovnih oblasti)

-

zna fiziološke mehanizme rada i oporavka u fizičkom vežbanju

3.

posedovati znanja u vezi sa karakteristikama pojedinih vidova fizičke aktivnosti

-

poseduje osnovna znanja o energetici fizičke aktivnosti (aerobni rad, anaerobni rad, rad različitog nivoa opterećenja)

-

razume značaj taktike i poznaje osnovne elemente taktike izabrane sportske igre

-

analizira različite vrste fizičke aktivnosti

4.

biti sposoban da samostalno prati reakcije organizma na fizički napor

-

poseduje informacije o individualnom doziranju opterećenja na osnovu praćenja pulsa i drugih pokazatelja

5.

poznavati i primenjivati mere bezbednosti prilikom vežbanja

-

primenjuje načela bezbednosti na otvorenim i zatvorenim sportskim terenima

-

primenjuje čuvanje i pomaganje prilikom vežbanja

-

poseduje znanja o najčešćim sportskim povredama i njihovoj prevenciji

6.

biti sposoban da samostalno upražnjava fizičku aktivnost u slobodno vreme

-

samostalno kreira jednostavne programe fizičke aktivnosti

PROMOVISANJE POZITIVNIH SOCIJALNIH INTERAKCIJA

1.

prihvatiti i poštovati različitost drugih osoba (pol, rasa, vera, fizički izgled i dr.)

-

uvažava različitost pojedinaca i kultura, promoviše demokratska načela i toleranciju

2.

biti sposoban da uspostavlja saradničke odnose i da učestvuje u timskom radu

-

uspostavlja saradničke odnose, učestvuje u timskom radu

-

unapređuje kvalitet života u zajednici

3.

naučiti da poštuje postavljena pravila i posedovati sportsku kulturu (fer-plej, kultura navijanja)

-

promoviše sportski fer-plej

-

prepoznaje negativnosti u sportu i kritički se odnosi prema njima (doping, gruba igra, navijački izgredi i sl.)

RAZVIJANJE POZITIVNE SLIKE O SEBI

1.

razvijanje samopoštovanja i samopouzdanja kroz savladavanje sve složenijih kretnih zadataka

-

objektivno vrednuje i prihvata svoje postignuće i postignuće drugih u fizičkoj aktivnosti

2.

razvijanje samopoštovanja i samopouzdanja kroz zdravstveno vaspitanje

-

ima formiran pojam o sebi, promoviše tolerantnost i poštovanje ljudskih prava

-

stiče samopouzdanje i samopoštovanje

RAZVIJANJE KREATIVNOSTI KROZ POKRET

1.

biti sposoban da kroz pokret izrazi svoje emocije, iskustva, osećaj za lepo i kreativnost

-

samostalno ili u grupi, na sinkretički način obrađuje određenu temu, koristeći pokret, muziku, reč, sliku

-

analizira estetsku dimenziju fizičke aktivnosti

Fizičko i zdravstveno obrazovanje
Srednje stručno i umetničko obrazovanje i vaspitanje

OPŠTI CILJEVI

OPŠTI ISHODI
Učenik će:

Na kraju srednjeg stručnog i umetničkog obrazovanja i vaspitanja učenik ispunjava sve što se zahtevalo u osnovnom i:

OČUVANJE I UNAPREĐIVANJE ZDRAVLJA

1.

formirati pozitivan stav prema fizičkoj aktivnosti kao osnovi za bavljenje fizičkom aktivnošću tokom celog života

-

sistematski se bavi fizičkom aktivnošću u slobodno vreme

2.

posedovati i primenjivati znanja, navike i životne veštine značajne za očuvanje i unapređivanje zdravlja

-

primenjuje i promoviše osnovne principe zdravog načina života

-

poseduje znanja i veštine koji su preduslov za odgovorno, zdravstveno prihvatljivo seksualno ponašanje

-

poznaje i ume da koristi kontraceptivna sredstva

-

poseduje znanja i veštine kojima će izbeći seksualno prenosive infekcije, posebno hiv infekciju

-

poseduje i primenjuje znanja o neophodnosti balansa pojedinih nutritivnih elemenata

-

poznaje posledice suficitarnog i deficitarnog načina ishrane i zna da je izbalansirana ishrana protektivni faktor za najveći broj hroničnih bolesti

-

ume da izbegne, reši i kontroliše situacije u kojima će biti potrebno da se odupre pritiscima za konzumiranje psihoaktivnih supstanci

-

izbegava situacije u kojima može da povredi sebe i druge

-

poznaje prirodu profesionalnog opterećenja i rizike po zdravlje u izabranoj struci

-

ume da pruži prvu pomoć

-

promoviše dobrovoljno davanje krvi

3.

unaprediti držanje tela

-

unapređuje držanje tela, pravilno barata teretom

RAZVIJANJE MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI, UMENJA I NAVIKA U SKLADU SA UZRASNIM I INDIVIDUALNIM KARAKTERISTIKAMA

1.

unaprediti motoričke sposobnosti

-

unapređuje i održava motoričke sposobnosti (brzinu, koordinaciju, snagu, gipkost, izdržljivost, ravnotežu i preciznost)

2.

posedovati raznovrsna motorička umenja i navike

-

usavršava umenja iz atletike

-

usavršava umenja iz gimnastike

-

usavršava umenja iz sportskih igara

-

rešava složenije taktičke zadatke u sportskoj igri

-

usavršava umenja iz plesa

-

poseduje i druga motorička iskustva u zavisnosti od ličnih interesovanja i mogućnosti sredine (npr. plivanje, vožnja bicikla, smučanje, klizanje, planinarenje, stoni tenis, sportski ples itd.)

OSPOSOBLJAVANJE ZA SAMOSTALNO VEŽBANJE U SLOBODNO VREME

1.

posedovati znanja u vezi sa karakteristikama pojedinih tipova fizičkih aktivnosti

-

zna fiziološke mehanizme rada i oporavka u fizičkom vežbanju

-

poseduje osnovna znanja o energetici fizičke aktivnosti (aerobni rad, anaerobni rad, rad različitog nivoa opterećenja)

-

analizira različite vrste fizičke aktivnosti

-

poseduje informacije o individualnom doziranju opterećenja na osnovu praćenja pulsa i drugih pokazatelja

2.

biti sposoban da samostalno upražnjava fizičku aktivnost u slobodno vreme

-

samostalno kreira jednostavne programe fizičke aktivnosti u skladu sa specifičnostima struke

-

primenjuje načela bezbednosti na otvorenim i zatvorenim sportskim terenima

-

primenjuje čuvanje i pomaganje prilikom vežbanja

-

poseduje znanja o najčešćim sportskim povredama i njihovoj prevenciji

PROMOVISANJE POZITIVNIH SOCIJALNIH INTERAKCIJA

1.

prihvatiti i poštovati različitost drugih osoba (pol, rasa, vera, fizički izgled i dr.)

-

uvažava različitost pojedinaca i kultura, promoviše demokratska načela i toleranciju

2.

biti sposoban da uspostavlja saradničke odnose i da učestvuje u timskom radu

-

uspostavlja saradničke odnose, učestvuje u timskom radu

-

unapređuje kvalitet života u zajednici

3.

naučiti da poštuje postavljena pravila i posedovati sportsku kulturu (fer-plej, kultura navijanja)

-

promoviše sportski fer-plej

-

prepoznaje negativnosti u sportu i kritički se odnosi prema njima (doping, gruba igra, navijački izgredi i sl.)

RAZVIJANJE POZITIVNE SLIKE O SEBI

1.

razvijati samopoštovanje i samopouzdanje kroz savladavanje sve složenijih kretnih zadataka

-

objektivno vrednuje i prihvata svoje postignuće i postignuće drugih u fizičkoj aktivnosti

RAZVIJANJE KREATIVNOSTI KROZ POKRET

1.

biti sposoban da kroz pokret izrazi svoje emocije, iskustva, osećaj za lepo i kreativnost

-

kreativno oblikuje pokret i rešava različite motoričke zadatke

-

analizira estetsku dimenziju fizičke aktivnosti