PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OGLEDA ZA GIMNAZIJU ZA UČENIKE SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA ZA FIZIKU ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 8/2004)

Član 1

Onim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program ogleda za gimnaziju za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 2

Nastavni program ogleda iz člana 1 ovog pravilnika ostvaruje se u skladu sa:

1) Pravilnikom o nastavnom planu i programu za gimnaziju ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 5/90 i "Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/2002, 5/2003 i 10/2003), i to nastavnim programima: srpskog jezika i književnosti, engleskog jezika, drugog stranog jezika, muzičke kulture, likovne kulture, nacrtne geometrije i građanskog vaspitanja;

2) Pravilnikom o nastavnom planu i programu za obdarene učenike u matematičkoj gimnaziji ("Prosvetni glasnik", br. 7/95 i 23/97), i to nastavnim programima: filozofije, psihologije, istorije, geografije, latinskog jezika i fizičkog vaspitanja;

3) Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", broj 6/2003).

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

NASTAVNI PLAN I PROGRAM OGLEDA

CILJ OGLEDA

Unapređenje kvaliteta i osavremenjivanje obrazovno-vaspitnog rada kroz:

- uvođenje nastavnih planova i programa pojačanog i inoviranog obrazovanja iz oblasti fizičkih nauka, matematičkog i informatičkog obrazovanja, kao i oblasti hemijskih i bioloških nauka,

- doprinos podizanju nivoa i povećanju širine obrazovanja u oblasti prirodnih nauka,

- podsticanje i ispoljavanje interesovanja za navedene i srodne oblasti,

- uvođenje u svakodnevnu nastavnu praksu savremenih i efikasnih metoda rada sa učenicima,

- uvođenje novog nastavnog plana i programa kroz horizontalno i vertikalno povezivanje nastavnih tema i sadržaja,

- sticanje potpunijih teorijskih i praktičnih saznanja iz ovih oblasti, potrebnih za nastavak školovanja.

- utvrđivanje doprinosa ovakvih programa razvijanju stvaralačkih sposobnosti učenika (tematski pristup u nastavi, odnosno u učenju samostalnost u radu, korišćenje izvora informacija, razvijanje logičkog razmišljanja i rešavanja problema itd),

- sagledavanje mogućnosti uključivanja učenika ovog uzrasta u pojedine oblike istraživačkog rada i njihovog pripremanja za kasniji rad (na projektima) u oblasti prirodnih nauka,

- visok nivo fleksibilnosti pri konačnom izboru profesionalne orijentacije,

- temeljno i stručno praćenje rezultata koje učenici postižu na takmičenjima, kao i rezultata u savladavanju svih ostalih programskih zadataka.

 

Uvođenje organizacionih novina:

- prilagođavanje unutrašnje strukture nastavnog plana i časova u okviru godišnjeg fonda časova u skladu sa postavljenim ishodima obrazovanja i uslovima rada u školi,

- intenzivna saradnja sa Istraživačkom stanicom u Petnici, kao i drugim institucijama sličnog profila,

- povećanje fonda časova praktične nastave radi uspešnijeg ostvarivanja opštih i posebnih ciljeva obrazovanja u ovom obrazovnom profilu,

- uvođenje fakultativne nastave kao mogućnosti za učenike da aktivno učestvuju u individualnom i grupnom profilisanju (podešavanju) obrazovnog procesa prema svojim sklonostima,

- zajednički rad srednjoškolskih i univerzitetskih profesora u obrazovno-vaspitnom radu,

- uvođenje multidisciplinarnog obrazovanja i timskog rada,

- razvijanje sposobnosti razumevanja celine konkretnog problema u svim njegovim aspektima,

- viši nivo specijalizacije u datoj naučno-obrazovnoj oblasti,

- uvođenje mentora, pre svega Odseka za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta, koji će pratiti rad i pomagati razvoj učenika.

NAČIN OSTVARIVANJA OGLEDA

Ogled će biti realizovan kroz nastavni proces u čijoj bi realizaciji aktivno učestvovali:

- nastavnici i saradnici odseka za fiziku PMF-a,

- nastavnici i saradnici Odseka za matematiku PMF-a,

- po potrebi, stručni kadrovi sa drugih fakulteta Univerziteta,

- saradnici Društva fizičara,

- stručni kadrovi iz drugih obrazovnih institucija.

Deo nastave i praktičnih vežbi izvodiće se u odgovarajućim laboratorijama na fakultetima i institutima.

Stručni timovi će sa predstavnicima škole, univerziteta i lokalne zajednice, sarađivati na povezivanju nastavnih tema i sadržaja.

 

USLOVI OSTVARIVANJA OGLEDA

Ogled će se realizovati u uslovima svakodnevnog obrazovnog rada u gimnaziji. Njegova realizacija podrazumeva uključenost i saradnju nastavnika u okviru stručnih timova i stručnih organa škole i fakulteta.

Ministarstvo prosvete i sporta će pružiti kadrovsku i materijalnu podršku za realizaciju obuke profesora, materijal za rad, praćenje i evaluaciju ogleda. Dodatna podrška se očekuje kroz započetu saradnju sa institutima, fakultetima i gimnazijama u inostranstvu.

Preduslovi za ostvarivanje programa su i kvalitetan odabir učenika, nastavnog kadra fakulteta i škole, opremljenost školskih i fakultetskih laboratorija i podrška lokalne zajednice.

 

PRAĆENJE I VREDNOVANJE OGLEDA

Praćenje i vrednovanje ogleda obavljaće Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Odeljenje za razvoj obrazovanja, Odeljenje za osiguranje kvaliteta obrazovanja i zajednička komisija Gimnazije i Odseka za fiziku PMF-a.

Primena ogleda će biti praćena najmanje dva puta u toku školske godine.

Na kraju školske godine, metodom paralelnih grupa. biće ispitani ishodi obrazovno-vaspitnog rada, adekvatnost ocenjivanja mišljenja učenika i nastavnika.

 

OČEKIVANI ISHODI OGLEDA

Unapređen i kvalitetan obrazovno-vaspitni rad:

- savremeni nastavni planovi i programi,

- uspostavljanje ranije specijalizacije u sticanju savremenih znanja i veština, i pojačani rad sa obdarenim učenicima,

- uspostavljanje korelacije među srodnim planovima i programima, odnosno predmetima,

- pojačan rad sa učenicima sa posebnim sposobnostima,

- širenje perspektive razvoja fizičkih nauka u okviru ostalih prirodnih nauka i pripremanje za multidisciplinarno obrazovanje i timski rad, neophodan u budućem usvajanju i razvoju novih tehnologija,

- efikasni i podsticajni metodi rada sa učenicima primenjeni u svakodnevnoj obrazovnoj praksi,

- razvijanje osnova naučne pismenosti,

- razumevanje pojava, promena, procesa i odnosa na osnovu znanja zakona, modela i teorija prirodnih nauka,

- formiranje matematičke kulture koja podrazumeva svest o univerzalnosti i primeni matematike i matematičkog načina mišljenja,

- razvijanje sposobnosti za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema,

- razvijanje sposobnosti za izvođenje istraživanja,

- razvijeno logičko, apstraktno, kreativno mišljenje i kritički stav u mišljenju,

- ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama,

- razvijanje znanja o prirodnim resursima i značaju očuvanja ekološke ravnoteže,

- razumevanje interakcije prirodnih nauka i tehnologije,

- razvijanje samostalnosti i istrajnosti pri rešavanju problema,

- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.

 

TRAJANJE OGLEDA

Predviđeno je da ogled traje od septembra 2003. do juna 2007. godine.

 

NASTAVNI PLAN

Redni br.	I OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI	PRVI RAZRED		nast. u bloku god.	DRUGI RAZRED		nast. u bloku god.	TREĆI RAZRED		nast. u bloku god.	ČETVRTI RAZRED		nast. u bloku god.	UKUPNO
		raz. čas. nast.			raz. čas. nast.			raz. čas. nast.			raz. čas. nast.			raz. čas. nast.		nast. u bloku god.
		nedeljno	godišnje		nedeljno	godišnje		nedeljno	godišnje		nedeljno	godišnje		nedeljno	godišnje
1.	Srpski jezik i književnost	4	140		3	105		3	105		4	124		14	474
2.	Engleski jezik	2	70		3	105		3	105		2	62		10	342
3.	Filozofija										2	62		2	62
4.	Sociologija i ustav i prava građana							2	70					2	70
5.	Psihologija							2	70					2	70
6.	Istorija	2	70		2	70								4	140
7.	Geografija	2	70		2	70								4	140
8.	Latinski jezik										2	62		2	62
9.	Astronomija										2	62		2	62
10.	Hemija	3	105		3	105		2	70		2	62		10	342
11.	Biologija	2	70		2	70		3	105		2	62		9	307
12.	Fizičko vaspitanje	2	70		2	70		2	70		2	62		8	272
13.	Matematika	5	175		5	175		5	175		5	155		20	680
14.	Osnove informatike i računarstva	3	105		3	105		2	70	30	2	62	30	10	342	60
15.	Osnove mehanike i termodinamike	3	105											3	105
16.	Računski praktikum 1	2	70											2	70
17.	Laboratorijski praktikum 1		60	60											60	60
18.	Elektromagnetizam i optika				3	105								3	105
19.	Računski praktikum II				2	70								2	70
20.	Laboratorijski praktikum II					60	60								60	60
21.	Mehanika sa teorijom relativnosti							2	70					2	70
22.	Atomska i molekularna fizika							2	70					2	70
23.	Fizička elektronika							2	70	30				2	70	30
24.	Modeliranje u fizici										2	62	30	2	62	30
25.	Fizika mikrosveta										3	93		3	93
	UKUPNO	30	1110	60	30	1110	60	30	1050	60	30	930	60	120	4200	240

 

Redni br.	II FAKULTATIVNI I IZBORNI NASTAVNI PREDMETI	PRVI RAZRED		nast. u bloku god.	DRUGI RAZRED		nast. u bloku god.	TREĆI RAZRED		nast. u bloku god.	ČETVRTI RAZRED		nast. u bloku bod.	UKUPNO
		raz. čas. nast.			raz. čas. nast.			raz. čas. nast.			raz. čas. nast.			raz. čas. nast.		nast. u bloku god.
		nedeljno	godišnje		nedeljno	godišnje		nedeljno	godišnje		nedeljno	godišnje		nedeljno	godišnje
FAKULTATIVNI PREDMETI
1.	Drugi strani jezik	2	70		2	70		2	70		2	62		8	272
2.	Muzička kultura	1	35		1	35								2	70
3.	Likovna kultura	1	35		1	35								2	70
4.	Nacrtna geometrija										2	62		2	62
	UKUPNO	4	140		4	140		2	70		4	124		14	474
IZBORNI PREDMETI
1.	Verska nastava	1	35		1	35		1	35		1	31		4	136
2.	Građansko vaspitanje	1	35		1	35		1	35		1	31		4	136
	UKUPNO	2	70		2	70		2	70		2	62		8	272

* Učenici u I, II i III razredu imaju po 37 nastavnih nedelja, u IV razredu 33 nedelje. Broj časova po predmetima manji je zbog nastave u bloku - 60 časova godišnje u svim razredima, što iznosi 2 nastavne nedelje.

** Lista fakultativnih predmeta nije konačna i može se dopuniti na predlog škole koja sprovodi ogled, programom koji je prethodno odobrilo Ministarstvo prosvete i sporta. Ostvaruje se iz onih predmeta za koji se izjasni najmanje 30% učenika oglednog odeljenja.

 

NASTAVNI PROGRAM

I OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI

1. SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

2. ENGLESKI JEZIK

Primenjuje se nastavni program iz Pravilnika o nastavnom planu i programu za gimnaziju ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 5/90 i "Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/2002, 5/2003 i 10/2003) za prirodno-matematički smer.

3. FILOZOFIJA

4. PSIHOLOGIJA

5. ISTORIJA

6. GEOGRAFIJA

7. LATINSKI JEZIK

8. FIZIČKO VASPITANJE

Primenjuje se nastavni program iz Pravilnika o nastavnom planu i programu za obdarene učenike u matematičkoj gimnaziji ("Prosvetni glasnik", br. 7/95 i 23/97).

9. SOCIOLOGIJA I USTAV I PRAVA GRAĐANA

Cilj i zadaci

Zadaci nastave predmeta sociologija i ustav i prava građana su:

- upoznavanje osnovnih sadržaja sociologije i njenih metoda izučavanja,

- sagledavanje društvenih pojava u širem kontekstu i iz različitih perspektiva,

- razumevanje načina na koji su povezani pojedinac, društvo i kultura,

- upoznavanje strukture i organizacije društva, društvene grupe i zajednice, društvenog raslojavanja i principa populacione politike,

- shvatanje značaja rada i podele rada kao ekonomske kategorije osnove stvaranja i razvoja čoveka i društva,

- razumevanje značaja društvenih vrednosti i normi i izgrađivanje tolerantnog odnosa prema vrednostima drugih kultura,

- upoznavanje pojmova ustava, zakona, političkih institucija i ustavnih principa,

- razumevanje demokratije kao procesa, upoznavanje sa demokratskim institucijama i prihvatanje vrednosti demokratske kulture,

- upoznavanje sa ustavnim pravima i zakonom predviđenim instrumentima za učešće građana u političkom životu,

- razlikovanje formalnog i stvarnog u političkom životu,

- razumevanje modernih tendencija u teritorijalnom organizovanju države,

- sticanje predstave o uređenju državne zajednice Srbija i Crna Gora i specifičnostima njenog poretka,

- razvijanje sposobnosti istraživanja i kritičkog mišljenja.

 

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Sadržaji programa

1.	Predmet sociologije (3)
	1.1.	Određenje predmeta sociologije. Sociologija i druge društvene nauke.
	1.2.	Metod sociologije.
	1.3.	Razvoj sociologije kao naučne discipline. Sociološke teorije.
2.	Priroda, čovek i društvo (11)
	2.1.	Rad i podela rada kao osnova stvaranja i razvoja čoveka i društva.
	2.2.	Društvena proizvodnja. Proizvodnja i njeni osnovni činioci. Proizvodne snage i proizvodni odnosi. Društvena reprodukcija i njene osnovne zakonitosti.
	2.3.	Robni oblik društvene proizvodnje. Osnovna obeležja robne proizvodnje. Roba i njena osnovna svojstva. Razvoj oblika vrednosti, suština i osnovne funkcije novca. Osnovno značenje zakona vrednosti.
	2.4.	Prirodna i društvena sredina.
	2.5.	Društvo i stanovništvo.
	2.6.	Priroda i čovek u tehnološkom društvu.
	2.7.	Ekološki problemi.
3.	Struktura i organizacija društva (13)
	3.1.	Elementi društvene strukture.
	3.2.	Društvene grupe (profesionalne, teritorijalne, religijske i druge društvene grupe).
	3.3.	Brak i porodica (populaciona politika).
	3.4.	Društvene zajednice (narod, nacija).
	3.5.	Društveno raslojavanje (klase i slojevi).
	3.6.	Društvene institucije i organizacije.
	3.7.	Političke partije i pokreti.
	3.8.	Država, pravo i politika.
	3.9.	Društvena svest i njeni oblici.
4.	Kultura i društvo (15)
	4.1.	Pojam kulture i civilizacije.
	4.2.	Vrste kulturnih značenja (kultura i potkultura).
	4.3.	Religija (pojam, nastanak i tipovi).
	4.4.	Religija, magija, mit i mitologija.
	4.5.	Monoteističke religije (jevrejska religija, budizam, hrišćanstvo, islam).
	4.6.	Običaji i moral.
	4.7.	Filozofija i nauka.
	4.8.	Umetnost (vrste umetničkog stvaralaštva).
	4.9.	Masovna kultura, potkultura i protivkultura.
	4.10.	Kultura i ličnost (socijalizacija ličnosti).
5.	Promene i razvoj društva (3)
	5.1.	Vrste društvenih promena, društvena pokretljivost.
	5.2.	Društveni razvoj i njegovi činioci. Perspektive savremenog društva.
6.	Ustav i pravna država u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i Republici Srbiji (4)
	6.1.	Značenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crne Gora i Ustava Republike Srbije i njihova sadržina.
	6.2.	Principi ustavnosti i zakonitosti.
	6.3.	Ustavni sudovi i redovni sudovi.
7.	Demokratija i mehanizmi vlasti u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i Republici Srbiji (6)
	6.4.	Suverenost naroda i građana.
	6.5.	Oblici neposredne demokratije.
	6.6.	Višepartijski sistem i izbori.
	6.7.	Skupština i drugi organi vlasti.
8.	Građanin i njegova prava i slobode u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i Republici Srbiji (6)
	6.8.	Političke slobode i prava građana.
	6.9.	Ekonomske slobode i prava građana.
	6.10.	Lične slobode i prava građana.
	6.11.	Ostale slobode i prava građana.
	6.12.	Zaštita ustavom garantovanih prava i slobode.
9.	Srbija kao država, autonomija i lokalna samouprava (5)
	6.13.	Srbija, njena državnost i ustavotvorna vlast (tradicija i sadašnje stanje).
	6.14.	Oblici autonomije.
	6.15.	Demokratska lokalna samouprava.
10.	Uređenje državne zajednice Srbija i Crna Gora (4)
	6.16.	Federalizam kao oblik organizovanja višenacionalne zajednice.
	6.17.	Unitarna država i konfederacija.

 

Način ostvarivanja programa (uputstvo)

Sociologija i ustav i prava građana objedinjuju sadržaje koji se u gimnazijama ostalih smerova izučavaju u okviru dva predmeta i sa tri časa nedeljno.

U nužnom sažimanju gradiva vodilo se računa da učenici steknu osnovna znanja iz sociologije, upoznaju se sa pojmovima ustava, prava i pravne države, mehanizmima vlasti, ali i pravima i slobodama građana.

Sadržaji su raspoređeni u deset tematskih celina i vodilo se računa da se u okviru njih ostvari sledeće:

Potrebno je da učenici uoče da je reč o globalnom pristupu društvu i društvenim pojavama, ali da takav pristup ne znači zanemarivanje pojedinca kao aktera društvenih procesa i, takođe, da je reč o teorijskom pristupu, ali i istorijskom, jer društvene strukture, pojave i procese nastoji da razume i objasni u istorijskom kontekstu.

Iako je struktura društva izdvojena kao posebna tematska celina, izuzetno je važan jedan sveobuhvatan i koherentan pristup, da se struktura i njeni elementi ne bi proučavali izolovano, nezavisno od pojedinca i kulture, a pogotovo od primarnog iskustva učenika. Zbog toga je kao početni cilj postavljeno razumevanje načina na koji su povezani pojedinac, društvo i kultura, a pojam koji omogućava realizaciju ovog cilja je pojam socijalizacije.

Osnovni cilj u tematskoj oblasti kultura je razumevanje da je kultura svojstvena ljudskom društvu, ali da se kulture različitih društava međusobno razlikuju, i da te razlike treba uvažavati. Ostvarivanju ovog cilja može doprineti upoznavanje sa sličnostima i razlikama dominantnih svetskih religija (judaizam, hrišćanstvo, budizam i islam), ali i drugih sličnosti i razlika, npr. u pogledu običaja u vezi sa sklapanjem braka, kulture ishrane, odevanja, stanovanja i sl.

U vezi sa društvenim promenama, osnovni cilj je razumevanje složenosti i protivurečnosti društvenih promena i svih činilaca koji do njih dovode. Naročito je važno posvetiti pažnju aktuelnim promenama u našem društvu i u svetu (tranzicija i globalizacija) i njihovim različitim aspektima.

U delu gradiva koji se odnosi na ustav i prava građana učenici treba da steknu saznanje o postulatima na kojima se zasniva pravna država, da razumeju značaj podvedenosti svih pod zakon, uoče važnosti pridržavanja zakona, značaj podele vlasti i političkog pluralizma.

Noviji događaji u velikom broju zemalja širom sveta, potvrdili su naša uverenja o značaju demokratije i njenih osnovnih postulata, što postavlja zadatak da se o ovoj temi prošire postojeća i steknu novu znanja. Namera je da se afirmiše ne samo demokratska kultura i njeni standardi, već i da se ukaže na protivrečnosti, granice i otvorena pitanja iz ove sfere.

Deo u kome se diskutuje o slobodama i pravima građana posebno je pogodan za ostvarenje jednog od ciljeva ovog predmeta, a to je razlika između formalnog i stvarnog. Kad je reč o usklađivanju naših propisa sa međunarodnim standardima, treba imati u vidu činjenicu da naše pravo još uvek ne garantuje dovoljnu zaštitu ljudskih prava.

Osobenosti našeg političkog sistema su deo gradiva kroz koji se prate faze razvoja našeg društva i tom prilikom treba ukazati na specifičnosti društveno-političkog sistema Kraljevine Srbije, Jugoslavije, socijalističko iskustvo, raspad Jugoslavije i aktuelno vreme.

Učenici bi trebalo da se podstiču da naprave sopstveni okvir omladinske politike, koji bi obuhvatao i njihovu viziju načina rešavanja osnovnih problema mladih u našoj zemlji. Treba težiti tome da učenici shvate koliko i na koji način mogu da se angažuju u borbi za svoja prava i treba ih podsticati da sprovode istraživanja o potrebama i mišljenjima njihovih vršnjaka.

Demokratski i politički život bi trebalo da sa sobom nosi i određeni način ponašanja. Mlade ljude treba upućivati na vrednosti političke kulture koja podrazumeva načela parlamentarizma, argumentovanu diskusiju, prihvatanje potreba drugih i sl.

 

10. ASTRONOMIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave astronomije je da učenici upoznaju nebeska tela i pojave u Vasioni.

Zadaci nastave astronomije su da učenici:

- stiču znanja o kosmosu i osnovnim zakonima makrosveta;

- uoče, shvate i primenjuju univerzalnost zakona prirodnih nauka;

- stiču savremena znanja o Vasioni i metodama koje su omogućile sticanje tog znanja;

- razviju radoznalost i interesovanje za svet koji ih okružuje;

- razviju kritički duh i smisao za egzaktno mišljenje;

- navikavaju se da primenjuju znanje stečeno u drugim naukama;

- navikavaju se da samostalno zaključuju na osnovu stečenog znanja i osposobe se za što apstraktniji način razmišljanja u datom uzrastu;

- razviju smisao za orijentaciju u prostoru i vremenu;

- upoznaju se sa izvorima energije i mogućnostima njihovog korišćenja;

- osposobe se za kvalitativno i kvantitativno rešavanje astronomskih problema i zadataka.

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 62 časa godišnje)

Sadržaji programa

1.	Uvod (1)
	1.1.	Predmet proučavanja i specifičnosti astronomije. Interdisciplinarnost. Kratak pregled istorijskog razvoja. Mogućnost izučavanja sa Zemlje. Uloga kosmičkih letova u današnjoj astronomiji.
2.	Nebo, prostor i vreme (6)
	2.1.	Orijentacija na nebu. Sazvežđa. Osnovni elementi astrognozije.
	2.2.	Nebeska sfera. Njeno prividno obrtanje i Zemljina rotacija. Horizontski i ekvatorski sferni koordinatni sistemi.
	2.3.	Prividno godišnje kretanje Sunca i njegove posledice (ekliptika i ekliptički sferni koordinatni sistem, zodijak).
	2.4.	Dokazi Zemljine rotacije i revolucije.
	2.5.	Vreme (jedinica, zvezdano, srednje, građansko, svetsko, ukazno). Kalendari.
3.	Gravitaciona dejstva (4)
	3.1.	Prividno kretanje planeta. Heliocentrični sistem. Keplerovi zakoni.
	3.2.	Njutnov zakon gravitacije. Prva, druga i treća kosmička brzina.
	3.3.	Plimsko dejstvo.
4.	Daljine i veličine nebeskih tela (3)
	4.1.	Paralaksa (dnevna i godišnja). Astronomske jedinice za daljinu.
	4.2.	Osnovne metode za određivanje veličine nebeskih tela.
5.	Zračenje nebeskih tela (9)
	5.1.	Spektar zračenja nebeskih tela. Kontinualni i linijski spektri.
	5.2.	Uticaj hemijskog sastava i fizičkih uslova na izgled spektara.
	5.3.	Toplotni i netoplotni mehanizmi zračenja.
	5.4.	Doplerov efekat (nerelativistički i relativistički). Izračunavanje radijalnih brzina nebeskih tela.
	5.4.	Astronomske fotometrijske jedinice.
	5.6.	Pogsonov zakon. Prividne i apsolutne zvezdane veličine.
	5.7.	Uticaj Zemljine atmosfere na primanje zračenja nebeskih tela.
6.	Astronomski instrumenti (4)
	6.1.	Refraktori i reflektori.
	6.2.	Prijemnici zračenja.
	6.3.	Osnovne karakteristike teleskopa. Razdvojna i sabirna moć. Uvećanje. Postavljanje teleskopa.
	6.4.	Radioteleskop i radiointerferometar.
7.	Zvezde (13)
	7.1.	Fizičke karakteristike i klasifikacija zvezda. Hercšprung-Raselov dijagram.
	7.2.	Kretanje zvezda.
	7.3.	Određivanje zvezdanih masa, prečnika i temperatura.
	7.4.	Unutrašnja građa zvezda. Atmosfere zvezda.
	7.5.	Izvori energije zvezda (gravitaciona kontrakcija i termonuklearna fuzija).
	7.6.	Dvojne i višestruke zvezde. Zvezdana jata.
	7.7.	Promenljive zvezde. Nove i supernove zvezde. Pulsari i neutronske zvezde.
	7.8.	Međuzvezdana materija.
	7.9.	Evolucija zvezda.
8.	Galaksije (4)
	8.1.	Mlečni put. Struktura i rotacija. Galaksije.
	8.2.	Vrste galaksija. Metode određivanja udaljenosti galaksija. Skupovi galaksija.
	8.3.	Hablov zakon. Kvazari. Sajfertove galaksije. Razvoj galaksija.
9.	Kosmološke hipoteze (4)
	9.1.	Reliktno zračenje. Širenje Vasione. Zatvoreni, ravanski i otvoreni model Vasione.
	9.2.	Standardni i inflatorni model Vasione.
10.	Sunce (4)
	10.1.	Karakteristike mirnog Sunca i njegova građa.
	10.2.	Sunčeva aktivnost (pege, fakule, protuberance, erupcije). Sunčev vetar. Geofizičke posledice.
11.	Sunčev sistem (7)
	11.1.	Osnovne karakteristike Sunčevog sistema. Planete Zemljinog tipa. Planete Jupiterovog tipa. Pluton.
	11.2.	Asteroidi. Sateliti. Mesec. Pomračenja Sunca i Meseca.
	11.3.	Komete, meteori i meteoriti. Međuplanetna materija. Zodijačka svetlost.
12.	Evolucija sunčevog sistema (3)
	12.1.	Opšte karakteristike planeta i postavke o njihovom zajedničkom poreklu.
	12.2.	Osnovne kosmogonijske hipoteze. Hipoteze hladne i vruće magline. Sudarne hipoteze.

 

Način ostvarivanja programa (uputstvo)

Koncept nastavnog programa astronomije, izbor sadržaja predmeta i njegove podele je određen sledećim postavkama:

- astronomija se u ovom razredu javlja prvi put kao nastavna oblast;

- učeniku se daje savremena slika Vasione;

- posvećuje se posebna pažnja stvaranju naučne slike sveta osnovnim pedagoško-idaktičkim zahtevima;

- program sadrži 12 nastavnih celina, a svaka od njih sadrži neophodan broj tema;

- za svaku celinu je dat orijentacioni broj časova teorijske nastave i časova utvrđivanja gradiva. U taj broj su uključeni praktična i demonstraciona nastava, izrada računskih zadataka;

- za praktičnu i demonstracionu vežbu potrebna su sledeća nastavna sredstva: karta zvezdanog neba, astronomski durbin, mesečeva karta i dijapozitivi;

- preporučuje se organizovanje posete Planetarijumu i prikazivanje filmova iz astronomije. Korisno je imati i fotografski aparat sa adicionim prstenom za durbin, da bi se mogla snimati nebeska tela;

- preporučuje se korišćenje edukativnih kompakt diskova drugog dostupnog softvera u kompjuterizovanoj učionici;

- za uputstva u vezi praktičnih posmatranja u okviru dodatnog rada, konsultovati "Službeni glasnik - Prosvetni glasnik" broj 5/90.

 

11. HEMIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave hemije je da učenici steknu produbljena znanja iz hemije (opšte, neorganske, organske, biohemije i primenjene hemije), neophodne za naučno tumačenje i razumevanje pojava i pro mena u prirodi i na taj način steknu osnovna znanja za nastava obrazovanja na višim školama i fakultetima.

Zadaci nastave hemije su da učenici:

- steknu šira i produbljena znanja o strukturi supstance, hemijskim elementima, neorganskim i organskim jedinjenjima;

- usvoje osnovna znanja o principima hemijske tehnologije i značaju proizvoda hemijske industrije;

- ovladaju osnovnim znanjima neophodnim za razumevanje i primenu proizvoda hemijske industrije u svakodnevnom životu;

- postupno upoznaju metode hemijskih istraživanja;

- razvijaju kritičku i stvaralačku maštu putem eksperimentalne nastave i formiraju pravilan odnos prema radu;

- razvijaju pozitivne osobine ličnosti kao što su: tačnost, preciznost, sistematičnost, urednost, upornost, odgovornost, smisao za samostalni rad i kritičnost;

- razvijaju sposobnost za naučnu aktivnost i umeće da samostalno uče (posmatraju, eksperimentišu i razmišljaju o tekstu udžbenika i stručne literature);

- razvijaju sposobnost za uspešno nastavljanje obrazovanja izučavanja drugih oblasti u kojima se hemija pojavljuje.

 

I razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje - 70 teorija, 35 vežbe)

Sadržaji programa

1.	Materija (2)
	1.1.	Vrste materije.
	1.2.	Smeše i čiste supstance. Odvajanje čistih supstanci.
	1.3.	Elementi i jedinjenja.
2.	Osnovni hemijski zakoni (3)
	2.1.	Zakon o održanju mase.
	2.2.	Zakoni stalnosti sastava hemijskih jedinjenja.
		- Zakon stalnih masenih odnosa.
		- Zakon višestrukih masenih odnosa.
	2.3.	Zakon prostih zapreminskih odnosa.
	2.4.	Avogadrov zakon.
3.	Hemijski simboli, formule i jednačine (8)
	3.1.	Kvantitativno značenje simbola i formula.
	3.2.	Relativna atomska i molekulska masa, mol, molarna masa i molarna zapremina.
	3.3.	Osnovi stehiometrijskog izračunavanja.
		- Izračunavanje sastava jedinjenja u procentima.
		- Empirijska formula.
		- Izračunavanje na osnovu hemijskih jednačina.
4.	Atomska struktura materije (11)
	4.1.	Atomska masa i atomski broj. Struktura atoma. Izotopi.
	4.2.	Teorije o strukturi atoma.
	4.3.	Energetski nivoi elektrona, podnivoi i atomske orbitale.
	4.4.	Izgradnja elektronskog omotača atoma.
		- Princip težnje ka minimumu energije.
		- Paulijev princip isključenja.
		- Hundovo pravilo.
	4.5.	Izgradnja periodnog sistema elemenata.
		- Periodičnost fizičkih svojstava atoma (poluprečnik atoma i jona, energija jonizacije, afinitet prema elektronu).
		- Periodičnost hemijskih svojstava atoma (Mendeljejev zakon).
Demonstracioni ogledi:
- Reaktivnost elemenata Ia grupe.
- Reaktivnost elemenata VIIa grupe.
- Promenljivost svojstava elemenata druge periode.
5.	Hemijska veza, molekuli i kristali (10)
	5.1.	Tipovi hemijskih veza.
	5.2.	Kovalentna veza. Priroda kovalentne veze.
		- Elektronegativnost.
		- Polarnost hemijske veze.
		- Polarnost molekula.
	5.3.	Koordinativno kovalentna veza.
	5.4.	Jonska veza.
	5.5.	Vodonična veza.
	5.6.	Metalna veza.
	5.7.	Kristalni sistemi.
		- Atomski sistemi.
		- Molekulski sistemi.
		- Jonski sistemi.
		- Metalni sistemi.
6.	Hemijske reakcije (16)
	6.1.	Oksidaciono-redukcione reakcije.
		- Osnovni pojmovi redoks reakcija.
		- Redoks potencijali i oksidacioni broj.
		- Sastavljanje redoks jednačina.
		- Naponski niz metala i njegova primena.
	6.2.	Energetske promene u hemijskim reakcijama.
		- Egzotermne i endotermne reakcije.
		- Reakciona toplota.
		- Hesov zakon.
		- Entropija i slobodna energija.
		- Spontanost hemijskih reakcija.
	6.3.	Brzina hemijske reakcije.
		- Uticaj prirode reaktanata, koncentracije (zakon o dejstvu masa), temperature i katalizatora na brzinu hemijske reakcije.
		- Povratne i nepovratne reakcije.
		- Hemijska ravnoteža, konstanta ravnoteže.
		- Činioci koji utiču na hemijsku ravnotežu - Le Šateljeov princip.
		- Primena hemijske ravnoteže u hemijskoj tehnologiji.
Demonstraiioni ogledi:
- Merenje toplotnog efekta rastvaranja soli Na2SO4 i Ma2SO4 . 10H2O.
- Uticaj koncentracije (reaktanata) Na2S2O3 u reakciji sa H2SO4 na brzinu reakcije.
7.	Rastvori (10)
	7.1.	Disperzni sistemi; pravi i koloidni rastvori.
	7.2.	Rastvorljivost.
	7.3.	Sastav rastvora.
		- Maseni udeo.
		- Količinska koncentracija.
		- Masena koncentracija.
		- Molalnost.
	7.4.	Rastvori elektrolita.
		- Elektrolitička disocijacija.
		- Stepen disocijacije.
		- Jaki i slabi elektroliti.
		- Konstanta disocijacije.
	7.5.	Koligativne osobine rastvora.
		- Osmotski pritisak.
		- Sniženje temperature mržnjenja.
		- Povećanje temperature ključanja.
Demonstracioni ogledi:
- Rastvaranje NaCl, H2SO4, šećera, skroba, peska i ulja u vodi.
- Određivanje električne provodljivosti vodenih rastvora amonijaka, aluminijum-hlorida, glacijalne etanske kiseline, razblaženost rastvora etanske kiseline i natrijum hlorida.
8.	Kiseline i baze (10)
	8.1.	Arenijusova teorija kiselina i baza.
	8.2.	Protolitička teorija kiselina i baza.
	8.3.	Protolitička ravnoteža u vodi, pH vrednost.
		- Jačina kiselina i baza.
	8.4.	Neutralizacija.
	8.5.	Indikatori.

Demonstracioni ogledi:

- Promena boje indikatora: lakmus hartije, metil oranža i fenolftaleina u kiseloj i baznoj sredini.

 

Laboratorijske vežbe:

1.	Uvod u laboratorijsku tehniku (14)
	1.1.	Pravila za bezbedan rad u hemijskoj laboratoriji.
	1.2.	Mere predostrožnosti.
	1.3.	Mere prve pomoći.
	1.4.	Vođenje laboratorijskog dnevnika.
	1.5.	Hemikalije i rad sa njima.
	1.6.	Podela laboratorijskog pribora:
		- posuđe od stakla,
		- posuđe od metala,
		- posuđe od porculana.
	1.7.	Montiranje aparatura.
	1.8.	Izvori toplote.
	1.9.	Obrada laboratorijskog stakla.
	1.10.	Bušenje zapušača.
2.	Osnovne laboratorijske operacije (11)
	2.1.	Postupci za odvajanje i prečišćavanje supstanci:
		- ceđenje,
		- centrifugiranje,
		- sublimacija,
		- kristalizacija,
		- prekristalizacija,
		- destilacija (destilacija na atmosferskom pritisku, destilacija vodenom parom, frakciona destilacija).
3.	Uticaj faktora na brzinu hemijske reakcije (2)
	-	Reakcije između HCl različite koncentracije i Sn, Zn i Mg.
	-	Uticaj temperature na brzinu hemijske reakcije Na2S2O3 i H2SO4.
	-	Uticaj prirode reaktanata (CH3COOH, HCl) na brzinu hemijske reakcije sa Zn.
	-	Razlaganje vodonik peroksida sa i bez katalizatora.
4.	Pravljenje rastvora određene koncentracije (4)
	-	Pravljenje rastvora NaOH određenog masenog udela i količinske koncentracije.
	-	Pravljenje rastvora HCl određene količinske koncentracije.
	-	Pravljenje rastvora CuSO4 određenog masenog udela i količinske koncentracije polazeći od raspoložive količine CuSO4 . 5H2O.
5.		Merenje pH vrednosti (2)
	-	Određivanje pH vrednosti (pehametrom) vodenih rastvora: natrijum-hidroksida, amonijaka, sumporne kiseline, etanske kiseline različitih koncentracija.
II razred
(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje - 70 teorija, 35 vežbe)
Sadržaji programa
1.	Klase neorganskih jedinjenja (10)
	1.1.	Oksidi:
		- Podela.
		- Nomenklatura.
		- Osobine.
	1.2.	Kiseline:
		- Podela.
		- Nomenklatura.
		- Osobine.
		- Baze:
		- Podela.
		- Nomenklatura.
		- Osobine.
	1.3.	Soli:
		- Podela.
		- Nomenklatura.
		- Osobine.
		- Hidroliza soli.
2.		Vodonik (3)
	2.1.	Izotopi vodonika.
	2.2.	Jedinjenja vodonika.
	2.3.	Voda.
Demonstracioni ogled:
- Dobijanje vodonika dejstvom HCl, H2SO4 na cink.
3.	Elementi Ia grupe periodnog sistema (4)
	3.1.	Opšta svojstva elemenata u grupi.
	3.2.	Natrijum i njegova važnija jedinjenja: natrijum-hlorid, natrijum-hidroksid, natrijum-karbonat.
	3.3.	Kalijum i njegova važnija jedinjenja: KNO3 i K2CO3.
Demonstracioni ogledi:
- Reakcije Na i K sa vodom.
4.	Elementi IIa grupe periodnog sistema (4)
	4.1.	Opšta svojstva elemenata u grupi, poređenje sa alkalnim metalima, odstupanje kod berilijuma.
	4.2.	Magnezijum i njegova jedinjenja. Magnezijum-oksid i magnezijum-karbonat.
	4.3.	Kalcijum i njegova jedinjenja. Kalcijum-oksid, kalcijum-hidroksid, kalcijum-sulfat.
Demonstracioni ogledi:
- Sagorevanje magnezijuma i ispitivanje rastvorljivosti dobijenog oksida.
- Gašenje kreča i pravljenje maltera.
5.	Elementi IIIa grupe periodnog sistema (2)
	5.1.	Opšta svojstva elemenata u grupi.
	5.2.	Aluminijum:
		- Proizvodnja aluminijuma.
		- Legure.
		- Jedinjenja: oksid, hidroksid, aluminati, dvogube soli.
Demonstracioni ogled:
- Reakcija aluminijuma sa hlorovodoničnom kiselinom i natrijum-hidroksidom.
6.	Elementi IVa grupe periodnog sistema (8)
	6.1.	Opšta svojstva elemenata u grupi.
	6.2.	Ugljenik:
		- Alotropske modifikacije.
		- Jedinjenja ugljenika: oksidi, karbonati, karbidi i cijanidi.
	6.3.	Silicijum i njegova jedinjenja. Silikati.
	6.4.	Kalaj i njegova važnija jedinjenja.
	6.5.	Olovo i njegova važnija jedinjenja.
Demonstracioni ogledi:
- Dobijanje i ispitivanje svojstava ugljenik (IV)-oksida
- Dobijanje stakla.
- Pravljenje silika gela.
- Primena kalaja pri procesu lemljenja.
- Termičko razlaganje olovo-karbonata.
7.	Elementi Va grupe periodnog sistema (6)
	7.1.	Opšta svojstva elemenata u grupi.
	7.2.	Azot:
		- Jedinjenja azota: hidridi, oksidi, kiseline i njihove soli.
		- Proizvodnja amonijaka i nitratne kiseline.
	7.3.	Fosfor:
		- Jedinjenja fosfora: hidridi, oksidi, kiseline i njihove soli.
Demonstracioni ogled:
- Dobijanje i ispitivanje svojstva azota, amonijaka i nitratne kiseline.
8.	Elementi VIa grupe periodnog sistema (6)
	8.1.	Opšta svojstva elemenata u grupi.
	8.2.	Kiseonik. Ozon.
	8.3.	Sumpor:
		- Jedinjenja sumpora: hidridi, oksidi, kiseline i njihove soli.
		- Proizvodnja sulfatne kiseline.
Demonstracioni ogledi:
- Dobijanje i ispitivanje svojstava sumpor (IV)-oksida.
- Dejstvo razblažene H2SO4 na cink, gvožđe, bakar i olovo.
9.	Elementi VIIa grupe periodnog sistema (5)
	9.1.	Opšta svojstva elemenata u grupi.
	9.2.	Fluor. Hlor. Brom. Jod.
	9.3.	Halogenovodonične i kiseonične kiseline i njihove soli.
	9.4.	Proizvodnja hloridne kiseline.
Demonstracioni ogledi:
- Reakcija hloridne kiseline sa kalcijum-karbonatom i natrijum-acetatom.
- Beljenje hlornim krečom.
10.	Elementi VIIIa (nulte) grupe periodnog sistema (2)
	10.1.	Opšta svojstva elemenata u grupi.
11.	Prelazni metali (18)
	11.1.	Opšta svojstva prelaznih metala.
		- Struktura i osobine metala.
		- Građenje kompleksa.
		- Priprema sirovina i princip proizvodnje metala.
		- Legure.
	11.2.	Elemetni VIII grupe.
		- Gvožđe, važnija jedinjenja. Proizvodnja gvožđa i čelika.
		- Kobalt i nikal i njihova važnija jedinjenja.
	11.3.	Hrom i mangan i njihova važnija jedinjenja u pregledu.
	11.4.	Bakar i srebro i njihova važnija jedinjenja u pregledu.
	11.5.	Cink i živa i važnija jedinjenja.
Demonstracioni ogledi:
- Ispitivanje svojstava anhidrovanog i hidratisanog Co hlorida.
- Oksidaciona sposobnost kalijum permanganata.
- Ponašanje kalijum hromata i dihromata u kiseloj i baznoj sredini.
- Anhidrovanje plavog kamena.
12.	Lantanoidi i aktinoidi (2)
	12.1.	Opšta svojstva i jedinjenja.
Laboratorijske vežbe:
1.	Uvod u laboratorijsku tehniku (2)
2.	Hidroliza soli (2)
	-	Određivanje pH vrednosti rastvora soli (različite koncentracije) natrijum hlorida, natrijum acetata, amonijum hlorida, natrijum karbonata, natrijum hidrogen karbonata i amonijum acetata pomoći pehametra.
3.	Jonske reakcije (3)
	-	Nastanak teško rastvorljivih jedinjenja AgCL i PbC2O4.
	-	Nastanak lako isparljivih jedinjenja CO2 i NH3.
	-	Nastanak slabo disosovanih jedinjenja H2O i CH3COOH.
	-	Nastanak kompleksnih soli Fe4 [Fe(CN)6]3 i [Cu(NH3)4](OH)2.
4.	Reakcije i svojstva neorganskih supstanci
	4.1.	Metode analitičke hemije. Makro, semimikro i mikro analiza. Kvalitativna hemijska analiza. (2)
	4.2.	Dokazivanje katjona Na+, K+, Mg2+, Ca2+ i Ba2+. (2)
	4.3.	Dokazivanje katjona Al3+, Pb2+ i Sn2+. (2)
	4.4.	Dokazivanje anjona CO2-3, NO-3, PO3-4, Cl- i SO2-4. (2)
	4.5.	Dokazivanje katjona Fe3+, Cu2+, Ag+, Zn2+ i Hg2+. (2)
	4.6.	Kvantitativna hemijska analiza. (4)
		- Metode, uzorak.
		- Princip volumetrijskih određivanja (standardni rastvori, završna tačka titracije).
		- Izražavanje rezultata.
	4.7.	Neutralizacione metode. (2)
		- Acidimetrijsko određivanje HCl.
		- Alkalimetrijsko određivanje NaOH.
	4.8.	Taložne metode. (2)
		- Argentometrijsko određivanje hlorida u vodi za piće.
	4.9.	Kompleksometrijske metode. (2)
		- Određivanje tvrdoće vode za piće.
5.	Instrumentalne metode hemijske analize - spektroskopija
	5.1.	Emisija i apsorpcija svetlosti. (2)
		- Apsorpciona spektroskopija. Aparati i princip rada.
	5.2.	Ultraljubičasta i vidljiva spektroskopija. (2)
		- Aparati i princip rada.
		- UV spektri i primena.
	5.3.	Infracrvena spektroskopija. (2)
		- Aparati i princip rada.
	5.4.	Nuklearna magnetna rezonancija. (1)
		- Aparati i princip rada.
		- NMR spektri i primena.
	5.5.	Masena spektrometrija. (1)
		- Aparati i princip rada.
		- Maseni spektri i primena.

 

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje - 35 teorija, 35 vežbe)

Sadržaji programa

1.	Struktura i reakcije organskih molekula (6)
	1.1.	Osobine ugljenikovog atoma. Hibridizacija.
	1.2.	Struktura organskih molekula.
	1.3.	Molekulska geometrija.
	1.4.	Funkcionalne grupe.
	1.5.	Klasifikacija organskih jedinjenja.
	1.6.	Homolitičko i heterolitičko raskidanje hemijske veze.
	1.7.	Reagensi u organskim reakcijama.
	1.8.	Tipovi hemijskih reakcija.
	1.9.	Izomerija.
2.	Ugljovodonici (11)
	2.1.	Alkani.
		- Homologni niz, nomenklatura. Fizičke i hemijske osobine. Značajniji predstavnici.
	2.2.	Cikloalkani.
		- Osobine i važniji predstavnici.
	2.3.	Alkeni.
		- Homologi niz, nomenklatura. Fizičke i hemijske osobine. Značajniji predstavnici.
	2.4.	Dieni.
		- Polimerizacioni proizvodi na bazi diena.
	2.5.	Aromatični ugljovodonici.
		- Aromatičnost.
		- Fizička i hemijska svojstva.
	2.6.	Halogeni derivati ugljovodonika.
		- Značajniji predstavnici.
3.	Kiseonična organska jedinjenja (14)
	3.1.	Alkoholi.
		- Priroda hidroksilne grupe.
		- Monohidroksilni alkoholi.
		- Polihidroksilni alkoholi.
	3.2.	Etri.
	3.2.	Aldehidi i ketoni.
		- Priroda karbonilne grupe.
		- Karakteristične reakcije karbonilne grupe.
		- Značajniji predstavnici.
	3.4.	Karboksilne kiseline i derivati.
		- Priroda karboksilne grupe.
		- Monokarboksilne kiseline.
		- Polikarboksilne kiseline.
		- Supstituisane kiseline.
		- Funkcionalni derivati kiselina.
Demonstracioni ogledi:
- Dobijanje alkoholata.
- Oksidacija alkohola.
- Dokazivanje fenola pomoću gvožđe (III)-oksida.
- Reakcija cinka sa sirćetnom i sumpornom kiselinom.
4.	Organska jedinjenja sa azotom (2)
	4.1.	Amini.
5.	Heterociklična jedinjenja (2)
Laboratorijske vežbe:
1.	Metode izolovanja i prečišćavanja organskih jedinjenja. (2)
	1.1.	Ekstrakcija. (4)
		- Ekstrakcija joda iz vodenog rastvora pomoću etra i ugljen tetra hlorida.
		- Ekstrakcija masnih sastojaka iz kukuruznog brašna na povišenoj temperaturi.
	1.2.	Hromatografija. (6)
		- Odvajanje metil oranža i metilenskog plavog hromatografijom u koloni.
		- Hromatografija mastila na hartiji.
		- Određivanje ukupne tvrdoće vode pre i posle omekšavanja jonskim izmenjivačem.
2.	Reakcije i svojstva organskih jedinjenja
	2.1.	Kvalitativna elementarna analiza. (2)
		- Dokazivanje ugljenika, vodonika, azota i sumpora u organskoj supstanci.
	2.2.	Aromatični ugljovodonici. (2)
		- Dobijanje benzena iz natrijum benzoata.
		- Sagorevanje benzena.
		- Rastvorljivost aromatičnih jedinjenja.
		- Oksidacija derivata benzena pomoću kalijum permanganata.
	2.3.	Alkoholi. (2)
		- Fizičke osobine alkohola (rastvorljivost i zapaljivost).
		- Oksidacija metanola do aldehida.
		- Oksidacija etanola pomoću kalijum permanganata i kalijum dihromata u kiseloj sredini do sirćetne kiseline.
		- Akroleinska reakcija.
		- Reakcija alkohola sa Lukasovim reagensom.
	2.4.	Fenoli. (2)
		- Fizičke osobine fenola.
		- Stvaranje fenolata.
		- Bromovanje fenola.
		- Građenje fenol-formaldehidne smole.
	2.5.	Aldehidi i ketoni. (2)
		- Dobijanje acetona.
		- Fizičke osobine aldehida i ketona.
		- Oksidacija pomoću kalijum dihromata i kalijum permanganata u kiseloj sredini.
		- Reakcija aldehida sa Tolensovim i Felingovim reagensom.
	2.6.	Organske kiseline. (2)
		- Fizičke osobine karboksilnih kiselina.
		- Oksidacija metanske kiseline pomoću kalijum permanganata, kalijum dihromata i Tolensovog reagensa.
		- Reakcija sirćetne kiseline sa natrijumom i NaOH.
		- Hidroliza natrijum acetata.
		- Reakcija sirćetne kiseline i natrijum karbonata.
		- Reakcija natrijum acetata i hlorovodonične kiseline.
	2.7.	Amini. (2)
		- Rastvorljivost anilina.
		- Građenje soli anilina.
		- Dobijanje azo boje.
3.	Preparativna organska hemija (9)
	3.1.	Sinteza etil acetata.
	3.2.	Sinteza aspirina.
	3.3.	Dobijanje indigoidne boje bojenjem tekstila pomoću indiga.
	3.4.	Dobijanje najlona i polistirena.
IV razred
(2 časa nedeljno, 62 časa godišnje)
Sadržaji programa
1.	Saharidi (6)
	1.1.	Struktura i nomenklatura.
		- Podela.
	1.2.	Monosaharidi.
		- Poluacetalni i acetalni oblici saharida.
		- Dijastereoizomeri.
		- Važniji predstavnici.
	1.3.	Disaharidi.
		- Građenje glikozidne veze.
		- Redukujući i neredukujući disaharidi.
	1.4.	Polisaharidi.
		- Skrob i celuloza.
2.	Lipidi. Struktura i podela (6)
	2.1.	Neutralne masti.
		- Više masne kiseline.
		- Građenje triglicerida.
		- Hidroliza masti.
		- Sapuni i detergenti.
	2.2.	Fosfogliceridi.
	2.3.	Steroidi.
		- Holesterol i kalciferol.
		- Žučne kiseline.
		- Steroidni hormoni.
3.	Proteini (7)
	3.1.	Aminokiseline kao gradivne jedinice proteina.
		- Reakcije aminokiselina.
		- Osobine bočnih nizova.
		- Esencijalne amino kiseline.
	3.2.	Struktura proteina.
		- Osobina peptidne veze.
		- Oligopeptidi i polipeptidi.
		- Fibrilarni i globuralni proteini.
		- Fizičko - hemijska svojstva proteina.
		- Podela proteina.
	3.3.	Enzimi. Glavna svojstva i mehanizam delovanja. Uticaj različitih faktora na aktivnost enzima.
4.	Nukleinske kiseline (4)
	4.1.	Nukleinske kiseline i njihove osnovne strukturne jedinice.
	4.2.	Struktura i funkcija DNA.
	4.3.	Struktura i funkcija RNA.
5.		Alkaloidi i antibiotici (2)
6.		Vitamini i hormoni (2)
	6.1.	Vitamini rastvorni u vodi i mastima.
	6.2.	Hormoni.
7.		Biotehnologija i njene mogućnosti (2)
		- Tradicionalna biotehnologija.
		- Savremene biotehnologije.
		- Biotehnologija budućnosti.
8.		Zaštita životne sredine (2)
Laboratorijske vežbe:
1.	Saharidi.
	1.1.	Polarimetrijsko određivanje koncentracije šećera. (2)
	1.2.	Ispitivanje rastvorljivosti glukoze i fruktoze. (2)
	1.3.	Ispitivanje redukujućih sposobnosti glukoze i fruktoze. (2)
		- Reakcija "srebrnog ogledala".
		- Reakcija sa Felingovim rastvorom.
		- Nilanderova reakcija.
		- Molišova reakcija.
	1.4.	Hidroliza saharoze. (2)
		- Ispitivanje redukujućih osobina saharoze.
		- Ispitivanje osobina meda.
2.	Lipidi.
	2.1.	Ispitivanje rastvorljivosti ulja i masti. Hidroliza masti. (2)
	2.2.	Određivanje saponifikacionog i jodnog broja masti. (2)
	2.3.	Određivanje vode u sapunu. (2)
3.	Proteini.
	3.1.	Ispitivanje rastvorljivosti amino kiselina u vodi i alkoholu. (2)
		- Ispitivanje rastvorljivosti tirozina pri različitim pH vrednostima.
		- Hemijske osobine amino kiselina. Ninhidrinska reakcija. Ksantoproteinska reakcija.
	3.2.	Taložne reakcije proteina: (2)
		- toplotom,
		- koncentrovanim mineralnim kiselinama,
		- solima teških metala,
		- fenolom i formaldehidom,
		- alkoholom,
		- amonijum sulfatom,
		- biuretska reakcija.
	3.3.	Određivanje izoelektrične tačke proteina želatina. (2)
	3.4.	Faktori koji utiču na aktivnost enzima amilaze. (1)
		- Temperatura.
		- pH vrednost.
		- Aktivatori i inhibitori.
4.	Analiza mleka.
	4.1.	Određivanje kiselosti mleka. Izolovanje masti iz mleka. (2)
	4.2.	Izolovanje kazeina iz mleka. (2)
	4.3.	Dokazivanje laktoze u mleku. (2)
5.	Vitamini.
	6.1.	Određivanje sadržaja vitamina C. (2)
6.		Alkaloidi.
	7.1.	Izolovanje kofeina iz čaja. (2)
7.		Zaštita životne sredine. (2)
	8.1.	Određivanje hemijske potrošnje kiseonika u otpadnim vodama.

 

Način ostvarivanja programa (uputstvo)

U strukturi programa hemije poseban značaj imaju sadržaji programa predviđeni za prvi razred. Oni predstavljaju solidnu teorijsku osnovu za izučavanje organske, neorganske i biohemije, kao i razumevanje hemijskih procesa.

Izbor tema iz pojedinih oblasti izvršen je tako da predstavljaju logičnu celinu i obezbeđuju postupno i sistematsko usvajanje neophodnih znanja potrebnih učenicima gimnazije.

Na osnovu odabranih naučnih sadržaja učenici stiču znanja o strukturi materije i zavisnosti njenih osobina. Učenici se upoznaju sa savremenom hemijskom tehnologijom, osposobljavaju za praktičnu primenu znanja, zaštitu životne sredine i stiču osnove za dalje obrazovanje.

Uz svaku tematsku celinu dat je i orijentacioni broj časova, koji ima za cilj da nastavniku sugeriše dubinu, obim i način interpretacije pojedinih celina. Ovaj fond časova je okvirnog karaktera i treba ga usklađivati sa konkretnom situacijom. U realizaciji programa treba se pridržavati navedenog redosleda tema.

Sadržaji ovog programa nadovezuju se na program hemije za osnovno obrazovanje i vaspitanje. Zbog toga se pri izradi programa pošlo od ove činjenice, odnosno od važnijih činjenica i zakona koje su učenici usvojili. Pristup ostvarivanja sadržaja je međutim različit. U osnovnom obrazovanju i vaspitanju pojedine teme su redigovane induktivnom metodom, generalizacije su se izvodile na osnovu saznanja do kojih su učenici došli samostalnim ili grupnim eksperimentalnim radom, dok se u gimnaziji, u skladu sa razvojem apstraktnog mišljenja učenika, sve više koristi deduktivni metod.

Na ovom stupnju razvoja daju se tumačenja na bazi talasno-mehaničkog modela atoma. Tip veze se određuje polazeći od vrednosti za elektronegativnost, dok je merilo aktivnosti energija jonizacije i afinitet prema elektronu. Ponašanje kiselina i baza tumačiti uz primenu protolitičke teorije. Proširen je pojam oksidoredukcije. Pri objašnjenju pojmova kiselina i baza - oksidaciona i redukciona sredstva, učenicima ukazati na činjenicu da su ti pojmovi relativni, odnosno da kiselina može da bude i baza, da oksidaciono sredstvo može da bude i redukciono sredstvo, zavisno od reakcije u kojoj učestvuje. Pri obradi hemijskih reakcija istaći da je njihovo poznavanje uslov za usvajanje osnova hemijske tehnologije, kao i da su značajne ne samo za hemijsku proizvodnju - primenjenu hemiju, već i za promet materija u živim organizmima. Posebnu pažnju posvetiti strukturi organskih jedinjenja.

Pri izlaganju naučnih činjenica nastavnici treba da vode računa o jedinstvenosti i interdisciplinarnosti nastavnih principa u prirodnim naukama. kako bi učenici shvatili povezanost pojava i procesa u prirodi (njihovu međusobnu zavisnost i uslovljenost). Zakonitosti hemije treba objašnjavati u sklopu prirodnih zakonitosti. Redosled sadržaja programa omogućuje postepeno izgrađivanje učenikovog shvatanja, kao i formiranje uverenja o materijalnosti sveta, hemijskom kretanju materije, povezanosti materije, prostora i vremena.

U toku ostvarivanja programa, treba ukazati na evoluciju pojmova (pojam atoma, pojam elemenata, pojam oksidacije i redukcije, pojam kiseline i baze) i na to da naša znanja nisu konačna i da će nauka davati nove definicije pojmova i nova tumačenja.

Periodni sistem elemenata i zakon periodičnosti, periodičnost građe elektronskih omotača i periodičnost promene hemijskih svojstava elemenata koristiti za prikazivanje kvalitativnih osobina. Ukazati na jedinstvo suprotnosti u atomu, jedinstvo materije u prirodi.

Pri realizaciji programa za drugi razred treba obrađivati opšte osobine elemenata u grupi, najvažnija jedinjenja i njihovu primenu. Pri tome ne treba insistirati na pamćenju velikog broja podataka i reakcija. Učenicima treba omogućiti da pored obavezne literature koriste i razne resurse sa interneta.

Program u trećem razredu treba realizovati polazeći od osobina ugljenikovog atoma i prirode hemijskih veza koje ostvaruje u organskim jedinjenjima. Sve promene tumačiti polazeći od osnovnih reakcija supstitucije, adicije i eliminacije. Profesoru se ostavlja mogućnost da sam izabere najkarakterističnije reakcije za datu klasu organskih jedinjenja.

Program četvrtog razreda je nastavak gradiva trećeg razreda. U njemu se obrađuju struktura i funkcija najznačajnijih prirodnih proizvoda (ugljeni hidrati, lipidi i proteini), kao i osnovni procesi koji se odigravaju u živim organizmima. Složene strukture i složene reakcione šeme prikazati samo radi bolje informisanosti učenika, a ne insistirati na njihovom pamćenju i reprodukovanju.

Osnovno polazište pri ostvarivanju programa predstavljaju zadaci predmeta i opredeljenje da učenici pretežno dolaze do saznanja na osnovu podataka dobijenih eksperimentalnim putem, zbog toga treba izvoditi navedene oglede, naročito pri izlaganju novih nastavnih sadržaja. Ukoliko ne postoje predviđene hemikalije i pribor za izvođenje ogleda, nastavnik može da izvrši izmenu ili čak da simulira ogled pomoću odgovarajućeg kompjuterskog programa. Oglede demonstrira nastavnik ili grupa učenika (grupni rad), ukoliko postoje odgovarajući uslovi.

Organizovanje vežbi u školskoj laboratoriji je obavezno. Učenici ih izvode individualno ili grupno, pod kontrolom nastavnika, jer učenike treba osposobiti da rukuju priborom i mernim instrumentima i postupno ih uvoditi u metode ispitivanja prirodnih pojmova. Radi uspešnije realizacije programa i vežbi treba uspostaviti saradnju sa fabrikama i institutima.

Prilikom izvođenja eksperimenata, učenici se osposobljavaju da posmatraju, da usmeravaju pažnju na objekat, pojavu ili proces, pribavljajući pri tom kvalitativne i kvantitativne podatke. Tokom izvođenja ogleda treba nastojati da se razvija intenzivna misaona aktivnost učenika - komparacija, identifikacija, diferencijacija, analiza, sinteza, generalizacija i klasifikacija, što uslovljava izvođenje zaključaka i uočavanje zakonitosti u hemijskim pojavama i reakcijama i osamostaljivanje učenika. Misaonom aktiviranju doprinose i problemski koncipirani ogledi, računski zadaci, kao i usmeno ili pismeno precizno interpretiranje rezultata ogleda.

Učenici treba da vode dnevnik rada u kome razrađuju sadržaje koje su obrađivali na vežbama. Posle realizacije određene nastavne celine treba testirati učenike radi proveravanja i vrednovanja uspešnosti odabrane i primenjene metode, radi samokontrole nastavnika i provere znanja učenika.

Za realizaciju programa nije dovoljno samo korišćenje predviđenog udžbenika za gimnaziju prirodno-matematičkog usmerenja. On je, svakako, osnovna literatura, ali se nastavniku prepušta da sam interpretira udžbenik, dopuni i osveži drugom literaturom ili resursima sa interneta, kako bi zadovoljio interesovanja učenika i zahteve savremene nastave.

Za uspešnu realizaciju nastavnog plana i programa neophodna je stručna pripremljenost profesora, odnosno potrebno je lično usavršavanje kroz seminare, savremenu stručnu literaturu i resurse sa interneta koje škola treba obavezno da obezbeđuje.

Organizovanje nastave u hemijskoj laboratoriji (kabinetu) uz korišćenje nastavnih sredstava navedenih u Normativu opreme, neophodan je uslov za efikasno izvođenje obrazovno-vaspitnog rada i ostvarivanje programskih zadataka.

Pri određivanju minimuma znanja, veština i navika, moraju se uzeti u obzir oni sadržaji programa (teorijski sadržaji) i veštine i navike bez kojih učenik nije u stanju da prati program narednog razreda.

 

12. BIOLOGIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave biologije je da u sklopu opštih ciljeva nastave doprinese razvoju kompletne ličnosti učenika, kako u obrazovnom tako i u vaspitnom smislu. To podrazumeva usvajanje nastavnih sadržaja biologije sa naučnog aspekta uz istovremeno razvijanje psihofizičkih sposobnosti učenika na saznajnom i psihomotornom planu.

Zadaci nastave biologije jesu:

- upoznavanje biologije ćelije, njenog hemijskog sastava, građe i funkcije ćelijskih organela;

- upoznavanje razlike između ćelija jednoćelijskih i višećelijskih organizama, i razlike između biljne i životinjske ćelije;

- upoznavanje ćelijske reprodukcije;

- upoznavanje virusa (građa i značaj);

- upoznavanje opštih osobina bakterija, građe i značaja;

- upoznavanje dinamike ćelije;

- upoznavanje diferencijacije ćelija u višećelijskom organizmu;

- upoznavanje sa fotosintezom i sintezom organskih materija;

- upoznavanje evolutivnog razvoja organa i sistema organa, kao i fiziologije organa biljaka i životinja;

- upoznavanje sistema koji regulišu funkcionisanje multicelularnih organizama;

- upoznavanje reproduktivnog sistema, tipova reprodukcije, reprodukcije kod čoveka, trudnoće, kontracepcije, polnih bolesti;

- upoznavanje opštih karakteristika biljaka, njihova klasifikacija i značaj;

- upoznavanje sa upotrebom lekovitog bilja;

- sticanje opštih naučnih znanja iz oblasti biološke nauke i prakse;

- razumevanje opštih zakonitosti koje vladaju u živoj prirodi i njihovo prihvatanje kao osnove za formiranje sopstvenih i opštih normi ponašanja prema okolini u kojoj žive;

- prihvatanje činjenice da je očuvanje, unapređivanje i zaštita životne sredine njihov prioritetni zadatak;

- upoznavanje sa novim tehnologijama zasnovanim na biološkim mehanizmima i sistemima, njihovim mogućnostima za rešavanje aktuelnih civilizacijskih problema i rizicima njihove primene za današnjeg čoveka;

- upoznavanje činjenica i generalizacija i njihovo usvojanje kao novih informacija koje su osnova za dalje sticanje znanja;

- razvijanje perceptivnog saznavanja objektivne stvarnosti;

- sticanje sposobnosti perceptivnog uopštavanja saznanja u obliku pojmova, pravila, principa, zakonitosti, definicija, zaključaka, dokaza, hipoteza, teorija, sistema vrednosti, itd;

- razvijanje misaonih i izražajnih sposobnosti;

- razvijanje sposobnosti za samoinicijativno i samostalno istraživanje;

- osposobljavanje za samoobrazovanje i samostalan izbor zanimanja u toku daljeg školovanja;

sticanje znanja o osnovama molekularne biologije, genetskog inžinjeringa, mogućnosti primene u primenjenim biološkim disciplinama (medicini, veterini, poljoprivredi, šumarstvu, farmaciji);

- sticanje znanja iz genetike čoveka, naslednim bolestima, genetskom savetovalištu;

- upoznavanje sa osnovama biologije razvića multicelularnih organizama;

- sticanje znanja o osnovama evolucije živog sveta;

- sticanje i produbljivanje znanja o osnovnim pojmovima iz ekologije i zaštite životne sredine;

- razvijanje ekološke svesti i ekološke kulture;

- sticanje znanja o racionalnom i razumnom korišćenju prirodnih dobara.

 

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Sadržaji programa

1. Uvod u predmet, osnovne odlike živih organizama (5)

Predmet proučavanja biologije; biološke discipline i značaj. Osobine živog sveta. Hemijski sastav živih organizama: voda, minerali, ugljeni hidrati, lipidi, proteini, nukleinske kiseline: hemijske karakteristike, zastupljenost i biološki značaj.

2. Biologija ćelije (17)

Ćelijska teorija. Tipovi ćelijske organizacije - prokariotska i eukariotska ćelija. Glavne razlike prokariota i eukariota. Veličina i oblik ćelije.

Građa eukariotske ćelije

Fosfolipidna građa bioloških membrana. Ćelijska membrana i njene funkcije. Transportne funkcije membrane. Pasivan i aktivan transport. Transport pomoću vezikula. Receptori. Modifikacije membrane.

Jedro. Broj, oblik, veličina, građa i uloga jedra. Jedrova ovojnica. Hromozomi. Hemijska građa i organizacija hromatina. Barovo telo.

Citoplazma. Ćelijske organele. Ribozomi, polizomi. Endomembranski sistem ćelije. Endoplazmatični retikulum, Goldži kompleks, lizozomi, specifične granule, peroksizomi. Citoskelet. Centrozom. Plastidi. Mitohondrije.

Razlike između ćelija jednoćelijskih i višećelijskih organizama. Razlike između biljnih i životinjskih ćelija.

Glavni organizacioni stupnjevi života (jednoćelijski, višećelijski, kolonije, tkiva, organ, sistemi organa, organizam).

Reprodukcija ćelije. Binarna deoba bakterija. Ćelijski ciklus. Mitoza. Mejoza.

Virusi. Građa, poreklo i značaj.

Razdeo bakterija. Opšte odlike. Oblici. Filogenija, ekologija i rasprostranjenost. Izazivači bolesti biljaka, životinja i ljudi. Modrozelene bakterije (alge). Opšte odlike. Značaj.

Vežbe (2):

- Metode izučavanja ćelije pomoću svetlosnog i elektronskog mikroskopa (svetlosna i elektronska mikroskopija - posmatranje ćelija epidermisa crnog luka i mahovine, posmatranje krvnih ćelija).

- Posmatranje mitoze u korenčiću crnog luka

3. Morfologija, sistematika i filogenija nižih biljaka (7)

Morfologija i sistematika - zadaci i njihov značaj. Taksonomske kategorije. Botanička nomenklatura. Principi filogenetske sistematike. Pregled viših taksona.

Razdeli alga: silikatne, mrke, crvene, euglenoidne, zelene i hare - opšte odlike, sistematika, ekologija, filogenija, rasprostranjenost, značaj.

Razdeo lišaja: opšte odlike, filogenija, ekologija, rasprostranjenost i značaj.

4. Morfologija, sistematika i filogenija viših biljaka (25)

Biljna tkiva: tvorna, pokorična, mehanička, apsorpciona, fotosintetička, provodna, tkiva za izlučivanje, magaciniranje, provetravanje.

Morfologija vegetativnih organa: koren, izdanak, pupoljak, stablo, list (oblici, građa, metamorfoza).

Razdeo riniofita: opšte odlike, značaj. Razdeo mahovina: opšte odlike, sistematika, filogenija, ekologija, značaj u prirodi.

Razdeli prečica (fosilne i recentne), rastavića i paprati: opšte odlike, sistematika, filogenija, ekologija, rasprostranjenost i značaj.

Razdeo golosemenica. Klase cikasa i gingkoa. Klasa četinara: opšte odlike, sistematika, filogenija, značaj.

Razdeo skrivenosemenica: opšte odlike. Odlike dikotila i monokotila. Sistematika. Klasa dikotila. Familije ljutića, bukava, ruža, boba, usnatica i glavočika: odlike, ekologija, rasprostranjenost i značaj. Klasa monokotila. Familije ljiljana, narcisa i trava: odlike, ekologija, rasprostranjenost i značaj.

Lekovite biljke: Odlike, sakupljanje, sušenje i upotreba na primeru nane, kantariona, kamilice, hajdučke trave i crnog i belog sleza.

Vežbe (6):

- Biljna tkiva (mikroskopiranje).

- Determinacija četinara.

- Determinacija rodova dikotila iz familija koje su izučavane.

5. Fiziologija biljaka (18)

Vodni režim biljaka. Značaj vode za život biljaka. Primanje vode preko korena, kretanje vode kroz biljku, transpiracija.

Fotosinteza. Autotrofni i heterotrofni organizmi. Značaj fotosinteze za održavanje života na Zemlji. Građa hloroplasta i pigmenti. Mehanizmi fotosinteze. Faktori koji utiču na fotosintezu.

Disanje. Razlaganje ugljenih hidrata i lipida. Uticaj spoljašnjih faktora na disanje.

Primanje i funkcija mineralnih elemenata. Neophodni elementi. Primanje mineralnih soli i jona (aktivni transport).

Razviće biljaka. Životni ciklus biljaka. Biljni hormoni. Deoba i rastenje ćelija. Klijanje i dormancija semena. Rastenje i razviće vegetativnih organa. Vernalizacija i fotoperiodizam. Oplođenje. Razviće ploda i semena. Starenje biljke. Pokreti biljaka.

Vežba (6):

- Ekstrakcija pigmenata, fluorescencija hlorofila u rastvoru i razdvajanje pigmenata.

- Oslobađanje kiseonika pri fotosintezi vodenih biljaka.

- Plazmoliza i deplazmoliza

 

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Sadržaji programa

1. Zoologija (62)

Zoologija i njene glavne discipline.

Organizacija tela životinja. Tkiva - vrste i njihove karakteristike. Organi, organski sistemi i organizam kao celina. Simetrija životinja.

Principi naučnog klasifikovanja životinja, sistematske kategorije.

Zoologija beskičmenjaka (32)

Eukariota. Protozoa, građa i funkcija jednoćelijskih organizama, klasifikacija, filogenija, značaj protozoa.

Metazoa. Poreklo - Hekelova i Hadžijeva teorija.

Parazoa. Plakozoa i sunđeri. Organizacija, klasifikacija.

Eumetazoa. Dupljari, odlike. Smena generacija kod knidarija, klasifikacija i značaj.

Pljosnati crvi. Odlike telesne organizacije, klasifikacija i značaj. Turbelarija. Adaptacije na parazitski način života. Metilji. Pantljičare.

Telesna organizacija nemertina i filogenetski značaj pljosnatih crva.

Pojava telesnih duplji i njihov značaj.

Pseudocelomata. Valjkaste gliste - odlike, rasprostranjenje i značaj. Značajne parazitske vrste.

Celomata. Pojava i značaj celoma. Pravci razvoja celomata.

Mekušci. Odlike, klasifikacija, rasprostranjenje i značaj.

Člankoviti crvi. Odlike, klasifikacija, rasprostranjenje i značaj.

Zglavkari. Odlike glavnih grupa, klasifikacija i rasprostranjenje.

Paukolike životinje. Odlike, klasifikacija. Otrovne vrste. Vrste značajne kao paraziti i vektori zaraznih oboljenja.

Rakovi. Odlike, klasifikacija i značaj.

Insekti. Odlike, rasprostranjenje, klasifikacija. Uloga insekata u humanoj i veterinarskoj medicini i ekonomiji prirode.

Bodljokošci. Odlike, rasprostranjenje i klasifikacija.

Vežbe (10):

- Životinjska tkiva (mikroskopiranje).

- Protozoa (mikroskopiranje).

- Parazitski crvi-čovečija glista, dečja glista, pantljičara, metilji (mikroskopiranje i posmatranje trajnih preparata).

- Disekcija vinogradskog puža.

- Disekcija rečne ili barske školjke.

- Metode sakupljanja i preparacija zglavkara.

- Insekti (determinacija redova insekata pomoću ključa).

Zoologija kičmenjaka (24)

Tip Hordata. Organizacija, poreklo, pravci evolucije i klasifikacija.

Tunikata i cefalohordata. Odlike, način života, klasifikacija i rasprostranjenje.

Kičmenjaci. Uporedni pregled građe organa.

Poreklo i razvoj riba. Adaptacija na život u vodi, klasifikacija, rasprostranjenje i značaj.

Poreklo i razvoj vodozemaca. Adaptacija na kopneni način života, klasifikacija i značaj.

Poreklo i razvoj gmizavaca. Adaptacija na suvozemni način života, klasifikacija i značaj.

Poreklo i razvoj ptica. Adaptacija na specifične načine života, klasifikacija i značaj.

Poreklo i razvoj sisara. Adaptivna radijacija sisara, klasifikacija, rasprostranjenje i značaj.

Vežbe (6):

- Disekcija žabe.

- Determinacija guštera i kornjača pomoću ključa.

- Disekcija goluba.

- Determinacija familije ptica pomoću ključa.

2. Biologija razvića životinja (10)

Opšte karakteristike razvića životinja. Organizam kao celina.

Gametogeneza. Spermatogeneza, oogeneza. Ovojnice jajeta.

Oplođenje. Ponašanje spermatozoida i jajeta u oplođenju.

Polarnost ćelije. Tipovi jajnih ćelija.

Razviće amfioksusa. Brazdanje i blastulacija. Gastrulacija. Neurulacija i primarna indukcija.

Morfogeneza. Organogeneza. Postneurulacija, segmentacija i izduavanje embriona, aksijalni gradijenti. Ekstraembrionalne strukture.

Postembrionalno razviće. Metamorfoza i regeneracija.

Ontogenetsko razviće. Prenatalni period. Preembrionalni, embrionalni i fetalni period. Rađanje. Neonatalni period. Juvenilni period. Prepubertalni i pubertalni period. Adultni period.

Starenje. Trajanje života biljaka i životinja.

Vežbe (2):

- Inkubacija kokošijih jaja 9 dana.

 

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

Sadržaji programa

1. Fiziologija životinja (47)

Uvod

Predmet izučavanja fiziologije životinja i njene veze sa drugim naukama. Anatomska, biohemijska i biofizička baza fiziologije. Nivoi organizacije živih sistema.

Dinamička organizacija ćelije

Dinamička organizacija ćelije. Ćelija-osnovna funkcionalna jedinica živih organizama. Funkcija ćelijskih organela. Hemijska organizacija ćelije. Neorganske materije i njihova uloga u funkcionisanju ćelije. Funkcija organskih materija koje ulaze u sastav ćelije: ugljeni hidrati, lipidi, proteini, nukleinske kiseline, ATP. Intracelularna i ekstracelularna sredina. Enzimi i njihovo dejstvo.

Promet materije i transformacija energije u ćeliji. Anabolički i katabolički procesi. Promet belančevina. Promet masti. Promet ugljenih hidrata (anaerobni i aerobni metabolizam).

Funkcija ćelijske membrane i transport molekula kroz membranu: difuzija, osmoza, filtracija, transport pomoću nosača molekula, pumpa za Na+ i K+ endocitoza i egzocitoza.

Osnovni principi funkcionisanja i regulacije živih sistema. Adaptivni karakter biološke organizacije. Odnos između organizma i životne sredine (regulatori i konformisti). Biološke adaptacije: aklimatizacija i aklimacija. Princip homeostazisa. Negativna i pozitavna povratna sprega. Ritmičnost funkcija. Nervna i humoralna regulacija fizioloških funkcija.

Pregled i kategorizacija organskih sistema

Funkcijske odlike nervnog sistema. Receptorno-efektorni sistem. Receptori. Nervna ćelija i nervni impuls. Sinapsa. Efektori: poprečnoprugasti mišići. Inervacija poprečno-prugastih mišića. Mehanizam mišićne kontrakcije. Rad: statički i dinamički. Zamor i umor. Prilagođavanje na rad i odmor. Glatki mišići i srčani mišić. Žlezdani efektori (egzokrine i endokrine žlezde).

Evolucija nervnog sistema: difuzni, ganglijski i cevasti nervni sistem.

Funkcija centralnog nervnog sistema. Pojam nervnog centra. Centralna sinapsa. Prenošenje nervnih impulsa u centralnim sinapsama. Funkcijska organizacija centralnog nervnog sistema. Refleksni luk. Divergencija i konvergencija. Recipročna inervacija. Lančane veze i reverberacija. Centralna inhibicija. Vegetativni nervni sistem. Funkcija kičmene moždine. Produžena moždina i njeni centri. Uloga srednjeg mozga u regulaciji poze i pokreta. Mali mozak i regulacija ravnotežnog položaja tela u prostoru. Funkcija međumozga. Funkcija prednjeg mozga i lokalizacija funkcija u kori prednjeg mozga. Limbički sistem i ponašanje. Viša nervna delatnost. Uslovni i bezuslovni refleksi. Učenje i pamćenje i njihovi fiziološki mehanizmi. Fiziologija i mehanizam sna. Fiziologija čulnih organa.

Fiziologija telesnih tečnosti. Hidrolimfa, hemolimfa krvi i limfa. Funkcija krvi. Svojstva i sastav krvi. Koagulacija krvi. Krvne grupe. Zaštitna funkcija krvi: ćelijski i humoralni imunitet.

Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti. Evolucija sistema za cirkulaciju telesnih tečnosti: otvoreni i zatvoreni sistem za cirkulaciju. Funkcijske karakteristike srca kičmenjaka. Srčani automatizam. Srčani ciklus i njegove faze. Zakoni kretanja krvi u krvnim sudovima. Krvni pritisak. Arterijski puls. Krvotok u kapilarima i venama. Neurohumoralna regulacija kardiovaskularnog sistema. Limfa i limfotok.

Sistem za disanje. Značaj disanja za organizam. Evolucija i načini razmene gasova između organizma i životne sredine. Ventilacija pluća i plućni volumeni kod čoveka. Mehanizam udisanja i izdisanja - respiratorni ciklus. Transport gasova krvlju. Neurohumoralna regulacija disanja.

Sistem organa za varenje i apsorpciju hrane. Tipovi varenja hrane u životinjskom svetu: unutarćelijsko, membransko i ekstraćelijsko varenje. Varenje hrane u digestivnom traktu: varenje hrane u usnoj duplji, želucu i tankom crevu. Sastav i značaj pankreasnog soka u procesu varenja hrane. Sastav, svojstva i značaj žuči u varenju i apsorpciji hranljivih molekula. Mehanizam reapsorpcije svarenih hranljivih molekula: monosaharida, aminokiselina i masnih kiselina.

Ishrana: vitamini i njihov značaj za organizam.

Promet energije i termoregulacija. Bazalni metabolizam. Metode za merenje energijskog prometa: direktna i indirektna kalorimetrija. Telesna temperatura i termogeneza. Poikilotermi i homeotermi. Temperaturne granice života. Termoregulacija. Evolucija termoregulacije.

Sistem za izlučivanje - osmoregulacija. Osnovni principi osmoregulacije. Osmoregulacija kod beskičmenjaka i kičmenjaka. Funkcija bubrega u osmoregulaciji i izlučivanju konačnih produkata metabolizma. Nefron - osnovna funkcijska jedinica bubrega. Mehanizam obrazovanja mokraće: glomerularna filtracija, koncentrovanje mokraće (funkcija Henlejeve petlje). Humoralna regulacija izlučivanja mokraće.

Endokrini sistem. Hormoni i njihova specifična dejstva. Hormoni hipofize. Hormoni tiroidee i njihova funkcija. Funkcija paratiroidee. Hormoni endokrinog pankreasa. Hormoni kore i srži nadbubrežne žlezde. Funkcija polnih žlezda. Muški polni hormoni - hormoni semenika. Hormoni jajnika. Mesečni polni ciklus žene. Polni ciklus sisara. Regulacija bremenitosti. Neuroendokrina regulacija funkcije polnih žlezda.

Vežbe (16):

- Anesteziranje životinja; refleksi dekapitovane žabe; efekat razaranja kičmene moždine.

- Izolovanje nervno-mišićnog preparata žabe.

- Galvanijevi ogledi.

- Mateučijev ogled.

- Registrovanje izometrijske kontrakcije skeletnih mišića.

- Merenje pulsa kod ljudi (uticaj fizičkog napora - trčanje); merenje krvnog pritiska.

- Merenje kapaciteta pluća pomoću spirometra (razlike u polu, fizičkom razvoju, uzrastu, istreniranosti organizma - bavljenje sportom); merenje frekvencije disanja čoveka (uticaj fizičkog napora - trčanja).

- Određivanje broja eritrocita.

- Određivanje broja leukocita.

- Ispitivanje praga čujnosti kod čoveka.

- Osetljivost kišne gliste na svetlost.

2. Osnove molekularne biologije (16)

Predmet i značaj izučavanja molekularne biologije. Molekulska osnova bioloških procesa. Interdisciplinarnost molekularne biologije.

Molekulske osnove nasleđivanja. Nukleinske kiseline i njihova osnovna struktura. Struktura i funkcija DNK, molekula za čuvanje i prenošenje genetskih informacija. Replikacija DNK. Transkripcija. Obrada primarne RNK. Vrste i funkcije RNK.

Genetički kod. Translacija genetičkog koda - biosinteza proteina. Uloga ribozoma u biosintezi proteina.

Geni. Definicije gena. Odnos gen - protein - osobina. Regulacija ekspresije gena. Operon bakterija. Regulacija aktivnosti gena eukariota. Genetska osnova razvića i diferencijacije ćelija višećelijskih organizama.

Genetičko inženjerstvo. Mogućnost veštačkog intervenisanja i menjanja naslednog materijala. Terapija genima. Biotehnologije. Veštačko kloniranje organizama.

Vežbe (4):

- Replikacija, transkripcija, genetički kod, operon (zadaci).

- Metode u molekularnoj biologiji, gel elektroforeza, molekularna separacija.

3. Mehanizmi nasleđivanja (29)

Organizacija genoma. Hromatin i hromozomi. Kariotap, homologni hromozomi. Deoba genetičkog materijala u mitozi i mejozi.

Osnovna pravila nasleđivanja - Mendelovi zakoni. Tipovi ukrštanja. Gen i alel. Tipovi nasleđivanja. Interakcija gena.

Izvori genetičke varijabilnosti. Kombinovanje gena i hromozoma. Genetičke rekombinacije bakterija.

Promene genetičkog materijala. Genske mutacije - mehanizmi nastanka, učestalost i efekat.

Mutageni faktori. Jonizujuća zračenja kao izazivači naslednih promena.

Hemijski mutageni. Reper mehanizam.

Hromozomske aberacije. Poliploidije. Aneuploidije. Strukturne hromozomske aberacije.

Tipovi i primeri nasleđivanja osobina kod biljaka i životinja.

Uticaj sredine na izazivanje naslednih promena.

Genetička kontrola razvića. Nasleđivanje pola života. Polni hromozomi.

Varijabilnost i nasleđivanje kvantitativnih osobina.

Genetička struktura populacije. Uslovi za održavanje genetičke ravnoteže populacije. Evolucioni faktori.

Dinamička održavanja genetičke polimorfnosti populacije.

Veštačka selekcija i oplemenjivanje biljaka.

Selekcija i oplemenjivanje životinja.

Nasledne osobine i genetički polimorfizam čoveka. Nasleđivanje krvnih grupa. HLA sistem.

Genetička osnova varijabilnosti antitela.

Genetička kontrola ćelijske deobe. Kancer.

Nasledne bolesti čoveka. Nasledni sindromi. Metode istraživanja u humanoj genetici. Prenatalna dijagnostika. Genetsko savetovalište.

Genetička uslovljenost čovekovog ponašanja.

Vežbe (8):

- Mono i dihibridno ukrštanje dominantno-recesivnog tipa (zadaci).

- Kodominantno, vezano, intermedijarno i poligensko nasleđivanje (zadaci).

- Nasleđivanje osobina kod ljudi, nasledne bolesti čoveka (zadaci).

- Izrade rodoslova učenika i njihovih porodica i definisanje genotipa (zadaci).

- Slaganje kariograma čoveka.

- Preparacija hromozoma iz pljuvačnih žlezda vinske mušice.

4. Osnovni principi evolucione biologije (13)

Poreklo života na Zemlji. Postanak prvobitnih organizama. Evolucija i filogenija.

Teorije evolucije. Dokazi evolucije.

Darvinizam i savremena objašnjenja evolucionih procesa.

Prirodna selekcija i adaptacije.

Postanak vrsta i teorija specijacije.

Postanak evolucionih novina.

Poreklo čoveka. Biološka i kulturna evolucija. Sociobiologija. Uticaj čoveka na pravac i brzinu evolucionih procesa.

 

IV razred

(2 časa nedeljno, 62 časa godišnje)

Sadržaji programa

1. Mikroorganizmi kao izazivači bolesti (6)

Virusna oboljenja organa za disanje (male boginje, crvenka, difterija, zauške, grip, zarazna kijavica).

Virusna oboljenja organa za varenje i druga oboljenja koje izazivaju virusi (zarazna žutica, dečja paraliza, hemoragične virusne groznice, serozni meningitisi, SIDA).

Bakterije kao izazivači oboljenja (tuberkuloza, trbušni tifus i paratifus, dizenterija, salmoneloze, tetanus, kuga, gonoreja, sifilis).

2. Ekologija, zaštita i unapređivanje životne sredine (26)

Osnovni pojmovi i principi ekologije (12)

Definicija, predmet ispitivanja i značaj ekologije.

Uslovi života i pojam ekoloških faktora. Odnos organizama i životne sredine.

Dejstvo i značaj ekoloških faktora. Ekološka valenca.

Klasifikacija ekoloških faktora. Klimatski faktori (toplota, svetlost, voda i vlažnost, vazdušni pokreti), edafski faktori, hemizam sredine, biotički faktori. Limitirajući faktori.

Adaptacija na različite uslove života. Životna forma - pojam, primeri i klasifikacija.

Ekološka niša - pojam, primeri i savremena shvatanja.

Životno stanište i pojam biotopa.

Pojam populacije i njene osnovne odlike. Gustina populacije. Prostorni odnosi. Rađanje i smrtnost. Uzrasna i polna struktura populacije. Rastenje i promena brojnosti populacije. Socijalni sistemi životinja. Prostorni raspored, areal aktivnosti. Teritorijalnost.

Životna zajednica kao sistem populacije. Struktura i klasifikacija biocenoza. Suvozemne i vodene biocenoze. Fotosinteza i odnosi ishrane. Tipovi i specijalizacija ishrane. Lanci i mreže lanaca ishrane. Ekološke piramide.

Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze. Kruženje materije i proticanje energije kroz ekosistem. Organski produktivitet ekosistema. Preobražaj ekosistema. Grupisanje i klasifikacija ekosistema.

Biosfera - jedinstveni ekološki sistem Zemlje. Biogeohemijski ciklusi u biosferi. Procesi kruženja ugljenika, kiseonika, azota i vode. Biotički sistemi biosfere. Ekološki sistemi.

Terenske vežbe (2):

- Lokalne životne zajednice i ekosistemi (spomen park Bubanj, Nišava ili Jelašnička klisura).

Zaštita i unapređenje životne sredine (8)

Čovek i njegov odnos prema prirodi.

Ekološke promene u prirodi pod dejstvom čoveka. Promene fizičkih uslova sredine. Promene u pogledu sastava živog sveta. Unošenje organizama u krajeve u kojima ih ranije nije bilo. Ekološke promene kao posledica unošenja novih vrsta. Proces domestifikacije. Domestifikacija zemljišta, biljaka i životinja. Proces urbanizacije i urbana životna sredina. Proces industrijalizacije. Genetičke posledice narušavanja ekoloških sistema.

Zdravstveni efekti narušene i zagađene životne sredine.

Pojam, izvori i vrste zagađivanja i narušavanja životne sredine i mogućnosti zaštite. Izvori zagađivanja vode, vazduha, zemljišta i hrane. Sistemi praćenja stanja životne sredine.

Buka. Delovanje buke na organizam čoveka i zaštitne mere protiv buke. Vibracije.

Principi i metode planiranja i uređivanja prostora. Ekološke osnove prostornog planiranja i uređenja prostora. Ekologija predela.

Vežba (4):

- Uticaj teških metala na populacije protozoa.

- Merenje buke. Zagađivači i bioindikatori.

Zaštita prirode (4)

Biodiverzitet. Pojam i značaj. Ugroženosti i zaštita prirode. Savremeni pristup i mogućnosti zaštite ugrožene flore, faune i životnih zajednica. Mogućnosti rekultivacije i revitalizacije ekosistema i predela.

Terenske vežbe (2):

- Zaštićena prirodna dobra (Sićevačka klisura).

3. Primenjena biologija (32)

Biologija i tehnika (6)

Kibernetika bioloških sistema.

Bionika.

Bioarhitektura.

Veštački biosistemi.

Kosmička biologija.

Kvantitativna biologija (3)

Biomatematika i biostatistika. Utvrđivanje zakonitosti u variranju kvalitativnih i kvantitativnih osobina.

Primenjena mikrobiologija (6)

Uloga i značaj mikroorganizama u biosferi.

Primena mikroorganizama u biotehnologiji, u prehrambenoj, hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Uloga i korišćenje bakterija u rudarstvu i biodegradaciji.

Biološke metode u farmakologiji, veterini, poljoprivredi i šumarstvu (8)

Genetičko inženjerstvo.

Selekcija i oplemenjivanje mikroorganizama, biljaka i životinja.

Genetski modifikovani organizmi.

Banke gena i očuvanje biološke raznovrsnosti.

Značaj održavanja biološke raznovrsnosti u prirodi.

Biološke metode utvrđivanja zagađenosti sredine (4)

Bioindikatori.

Testovi za utvrđivanje toksičnih teratogenih, kancerogenih i mutagenih efekata.

Ekologija radijacije.

Primena nuklearne energije u biologiji (5)

Radioizotopi i njihova primena.

Primena nuklearne energije u poljoprivredi.

Primena nuklearne energije u medicini.

 

Način ostvarivanja programa (uputstvo)

Program nastave biologije je tako koncipiran da čini jedinstvenu celinu. Sadržaji programa imaju opšteobrazovni karakter i time su u funkciji formiranja opšte kulture učenika; struktura programa je specifična zato što je u funkciji profila škole (ostvarena je komplementarnost i korelacija sa drugim prirodnim naukama). Ovaj program daje dobru osnovu za izučavanje prirodnih nauka u okviru visokog obrazovanja učenika.

Program iz biologije je koncipiran tako da obuhvata sve značajne biološke discipline. Nastavne teme predstavljaju logičke celine.

Za realizaciju programa važno je dobro planiranje i programiranje gradiva. Prilikom izrade plana rada (globalnog i operativnog) treba predvideti oko 60% časova za obradu novog gradiva, a oko 40% za vežbe, ponavljanje, utvrđivanje i proveru znanja. U toku realizacije programa potrebno je voditi računa o psihofizičkom uzrastu učenika i njihovom prethodno stečenom znanju. Realizacija obrazovno-vaspitnih zadataka u biologiji zavisi od primene odgovarajućih oblika i metoda rada, kao i korišćenja odgovarajućih nastavnih sredstava.

Prilikom izvođenja vežbi odeljenje treba deliti na grupe. Škola je obavezna da obezbedi kabinet za realizaciju nastave biologije, kao i nastavna sredstva predviđena normativom opreme. Prilikom realizacije vežbi treba uspostaviti saradnju sa institutima i stručnjacima radi uspešnije realizacije. Obradu nekih nastavnih sadržaja ili vežbi mogu realizovati i odgovarajući istaknuti stručnjaci za određene oblasti.

Za uspešnu realizaciju nastavnog plana i programa neophodna je velika angažovanost i stručna pripremljenost profesora realizatora, odnosno potrebno je lično usavršavanje kroz seminare, savremenu stručnu literaturu, resurse sa interneta koje škola treba obavezno da obezbeđuje.

Kako i koliko će učenici uspešno savladati nastavni plan i program zavisi od pravilnog dimenzioniranja vaspitno-obrazovnih zahteva na nivou obaveštenosti, razumevanja i primene stečenog znanja. Obaveštenost podrazumeva da učenik prepozna pojedine značajne činjenice, pojmove i procese, da ume da ih opiše, ispriča ili navede, što znači da ih reprodukuje u bitno neizmenjenom obliku. Na ovom nivou uglavnom treba dati činjenice koje su neophodne za razumevanje pojmova, procesa i zakonitosti uz imperativ da se učenici ne preopterete ovim obimom.

Razumevanje kao viši nivo znanja uključuje i prethodni nivo. Odlikuje se sposobnošću učenika da stečena znanja reorganizuju tako da određene činjenice, pojmove i zakonitosti umeju objasniti, analizirati i dovesti u nove veze i odnose, kao i da umeju da interpretiraju gradivo u izmenjenom obliku. Primena kao najviši nivo vaspitno-obrazovnih zahteva, pretpostavlja da učenik bude osposobljen za određena uopštavanja.

I razred

U prvom razredu se izučava biologija ćelije, morfologija, sistematika i filogenija nižih i viših biljaka i fiziologija biljaka. Na nivou obaveštenosti učenici treba da znaju opšte odlike živih bića, hemijski sastav ćelija sa posebnim osvrtom na građu i ulogu proteina i nukleinskih kiselina; tipove ćelijske organizacije; građu prokariotske i eukariotske ćelije i razlike među njima; osnovne funkcije ćelijskih organela; ćelijski ciklus i deobu ćelija. Treba da znaju opšte karakteristike virusa i bakterija i njihov značaj u prirodi; pojam i tipove metabolizma, osnovne mehanizme transporta kroz membranu. U okviru morfologije, sistematike i filogenije nižih biljaka treba da znaju osnovne karakteristike, filogeniju, ekologiju, rasprostranjenost i značaj. U okviru morfologije. sistematike i filogenije viših biljaka treba da znaju osnovne karakteristike biljnih tkiva, filogeniju, ekologiju. rasprostranjenost i značaj (lekovito bilje: sakupljanje, sušenje, upotreba). U okviru fiziologije biljaka treba da shvate značaj vode za život biljaka (vodni režim), značaj fotosinteze za održavanje života na Zemlji; biljne hormone i njihov uticaj; pojam fotoperiodizma i faze u životu biljaka i biljne pokrete.

U okviru vežbi učenici treba da nauče da raspoznaju prokariotsku i eukariotsku ćeliju, karakteristike pojedinih faza ćelijske deobe; treba da ovladaju osnovnim veštinama prepoznavanja biljaka, prikupljanja lekovitog bilja i pripremanja lekovitih čajeva; značaj procesa fotosinteze u oslobađanju kiseonika u atmosferi. Učenici treba samostalno da izvode vežbe.

II razred

U drugom razredu izučava se zoologija (zoologija beskičmenjaka, kičmenjaka i biologija razvića životinja). U okviru zoologije treba da razlikuju specifičnosti organizacije jedno i višećelijskih životinja, odlike praživotinja, filogeniju i značaj; poreklo, organizaciju, klasifikaciju, rasprostranjenost i značaj metazoa; u okviru zoologije beskičmenjaka potrebno je da znaju osnovne odlike pojedinih grupa beskičmenjaka, njihov značaj, parazitske vrste; adaptaciju na parazitski način života; beskičmenjake kao vektore različitih zaraznih oboljenja; mesto i ulogu beskičmenjaka u biosferi. U okviru zoologije kičmenjaka treba da razlikuju specifičnost organizacije, poreklo, pravce evolucije i klasifikaciju hordata; uporedni pregled građe organa kičmenjaka kao i poreklo i razvoj svih grupa kičmenjaka. U okviru biologije razvića životinja potrebno je da znaju opšte karakteristike životinja, gametogenezu, morfogenezu, organogenezu, ekstraembrionalne strukture, postembrionalno razviće, metamorfozu i regeneraciju, ontogenetsko razviće; starenje i smrt.

U okviru vežbi učenici treba da raspoznaju različita životinjska tkiva; prepoznaju određene rodove i vrste insekata; vrše determinaciju guštera, kornjača i ptica pomoću ključa.

III razred

U trećem razredu izučava se fiziologija životinja, osnovi molekularne biologije, mehanizmi nasleđivanja i osnovni principi evolucije. Na nivou razumevanja učenici treba da poznaju elementarne informacije o građi i funkcionisanju organskih sistema. Učenici treba suštinski da poznaju funkciju proteina i nukleinskih kiselina, njihovu međuuslovljenost u ćeliji; uz deobu ćelije treba da shvate suštinu prenošenja nasledne informacije u vremenu kao i koordinaciju rada organela i protok informacija kroz ćeliju. Takođe moraju razumeti međusobnu povezanost katabolitičkih i anabolitičkih procesa; da razumeju važnost samoregulacije biosistema (shvatanje analogije sa informatičkim predmetima da veštački i prirodni sistemi rade na principu povratne sprege); da ostvare korelaciju fenomena centralnog nervnog sistema sa fenomenom neuronske mreže; da prihvate da je u osnovi svih procesa tela neurohumoralna regulacija.

Na nivou primene učenici treba da razumeju suštinu evolutivnih promena, počev od molekularnog nivoa organizacije do ćelije, organskih sistema i organizma kao celine i da umeju logički i samostalno da objašnjavaju fiziološke i biohemijske procese. Učenici treba da znaju osnovne mehanizme nasleđivanja, suštinu procesa nasleđivanja i varijabilnosti osobina kod organizama; takođe treba da razumeju da je način života organizama rezultat evolutivnih i ekoloških adaptacija.

U okviru vežbi učenici treba da se upoznaju sa funkcionisanjem nervnog sistema (ispitivanje refleksa; uticaj fizičkih napora na promene krvnog pritiska, frekvencije disanja; razlike u kapacitetu pluća između polova, uzrasta, istreniranosti organizma). Takođe učenici treba da se upoznaju sa osnovnim metodama u molekularnoj biologiji, principom nasleđivanja određenih osobina i naslednih bolesti.

IV razred

U četvrtom razredu izučava se ekologija i zaštita životne sredine i primena različitih bioloških disciplina. Učenici treba da sagledaju značaj mikroorganizama kao izazivače različitih bolesti, takođe treba da se upoznaju sa osnovnim pojmovima o ekologiji, zaštiti i unapređenju životne sredine, da shvate pojam populacije i njenih osnovnih odlika; lanaca ishrane. Učenici treba da razumeju međusobnu povezanost organizama i njihove životne sredine; uticaj određenih izvora i vrste zagađivača (zagađivanje vode, vazduha, zemljišta i hrane) koji narušavaju životnu sredinu i mogućnost zaštite (sistemi praćenja stanja životne sredine). Takođe treba da se upoznaju sa osnovnim principima i metodama ekološkog prostornog planiranja i uređenja prostora. Kroz primenjenu biologiju učenici treba da ovladaju osnovnim znanjima o povezanosti biologije sa tehničkim disciplinama i primenom različitih tehnika, metoda i organizama u biotehnologiji, farmakologiji, veterini, poljoprivredi, šumarstvu.

U okviru vežbi učenici treba da se upoznaju sa endemskim i reliktnim vrstama biljnog i životinjskog sveta na našem prostoru; korišćenjem bioloških sistema u otkrivanju, praćenju i uticaju na zdravlje ljudi različitih zagađivača.

Sledeći