I

-

OPŠTE ODREDBE

11

-

OVIM USLOVIMA I TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENIH ZGRADA I STANOVA (U DALJEM TEKSTU: USLOVI) UTVRĐENI SU ZAHTEVI KOJI SE ODNOSE NA KVALITET STANOVA I STAMBENIH ZGRADA, EKONOMSKE PARAMETRE STANOVA I STAMBENIH ZGRADA, KAO I NUŽNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH STANOVA ZA HENDIKEPIRANE OSOBE U KOLEKTIVNIM STAMBENIM ZGRADAMA.

12

-

NUŽNI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE POSEBNIH STANOVA ZA HENDIKEPIRANE OSOBE U KOLEKTIVNIM ZGRADAMA PROŠIRUJU SE NA OSNOVU SAZNANJA O POTREBAMA I SADAŠNJIM MOGUĆNOSTIMA ZAŠTITE HENDIKEPIRANIH OSOBA.

13

-

STAMBENA ZGRADA I STAN

131

-

Stambena zgrada

131.1

-

Stambena zgrada ili deo zgrade koji je namenjen stanovanju sadrži sledeće grupe prostorija:

a -

Zajedničke komunikacije:

vetrobran, stepenišni prostor sa stepeništem, liftovski prostor sa liftovima, hodnici, galerije i dr.

b -

Zajedničke prostorije:

sušionice, deponije smeća u zgradi, prostorije za kućni savet zajedničke terase, garaže namenjene isključivom korišćenju stanara i druge nestambene prostorije predviđene urbanističkim uslovima.

c - Tehničke prostorije:

prostori i prostorije namenjene za potrebe funkcionisanja instalacija centralnog grejanja vodovoda i kanalizacije, jake i slabe struje, liftova, održavanje zgrade i sl.

d - Skloništa (u zgradi ili neposrednoj blizini)

e - Stambene prostorije:

sve stambene jedinice u zgradi.

131.2

-

Izbor i organizacija zajedničkih prostora i prostorija u zgradi zavisi od prostorne koncepcije zgrade kao i od prostorne koncepcije šire celine: grupe stambenih zgrada, naselja i grada.

131.3

-

Stambena zgrada može da sadrži i prostore i prostorije javne namene ali pod uslovom da njihovo korišćenje u sadržaj ne umanjuje kvalitet stanovanja u zgradi.

131.4

-

Za izračunavanje površina prostora i prostorija u zgradi za potrebe planiranja, projektovanja i izgradnje, koriste se odredbe JUS - U.C2.100.

131.5

-

Visina zgrade iskazuje se prema broju spratova koji se broje od prve etaže iznad prizemlja pa naviše. Kao spratovi ne računaju se prizemlje, podrum, suturen i potkrovlje.

131.6

-

Broj spratova zgrade čiji su pojedini delovi različite spratnosti iskazuje se brojem spratova najvišeg dela zgrade.

131.7

-

Broj spratova u zgradi na nagnutom terenu iskazuje se prema onom delu zgrade koji ima najveći broj spratova.

131.8

-

Definicije pojedinih nivoa u zgradi:

a)

Podrum je nivo u zgradi čiji se pod nalazi ispod površine terena i to na dubini većoj od jednog metra.

b)

Suturen je nivo u zgradi čiji se pod nalazi ispod površine terena, ili na dubini od jednog metra i manje.

c)

Prizemlje je prva etaža u zgradi iznad podruma i suterena, ili iznad nivoa terena (ako zgrada nema podruma).

d)

Sprat je nivo u zgradi koji se nalazi iznad prizemlja a ispod krovne konstrukcije ili potkrovlja.

e)

Potkrovlje - mansarda je nivo u zgradi koji je u celini ili delimično izgrađen unutar krovne konstrukcije zgrade i podešen za stanovanje ili druge potrebe.

f)

Međusprat je nivo u zgradi koji se nalazi između prizemlja i prvog sprata i projektuje se obično u slučajevima kada su u delu prizemlja smeštene poslovne prostorije. Međusprat čini konstruktivnu celinu sa prizemljem.

g)

Polusprat se javlja u slučajevima kada zgrada ima jedan ili više spratova a horizontalna podela na spratove nije sprovedena u jednoj ravni kroz celu zgradu. Obično je podela izvršena po polovini zgrade, a razlika u visini pola jednog i drugog dela je pola visine sprata. Tada se dva polusprata, koje spaja donji stepenišni krak, smatraju jednim spratom.

131.9

-

Prilikom projektovanja zgrade koja će se naslanjati na svetlarnik veš izgrađene zgrade obavezno se na mestu postojećeg svetlarnika obezbeđuje odgovarajući prostor na novoj zgradi sa minimalnim dimenzijama već izgrađenog svetlarnika.

132

-

Stan

132.1

-

Svaku stambenu jedinicu sačinjavaju sledeće grupe prostorija:

a - Stambene prostorije:

prostorije prvenstveno predviđene za dnevni boravak ručavanje, spavanje, rad, dvokrevetna, jednokrevetna, dnevna soba, kombinovana soba),

prostor za ručavanje (posebna prostorija ili prostor u okviru druge prostorije),

deo kuhinje sa ručavanjem (bez prostora za rad i smeštaj opreme za pripremanje hrane),

deo ulaznog prostora (predsoblja), koji je predviđen za ručavanje i dnevni boravak i sl.

b - Pomoćne prostorije:

prostorije predviđene za pripremanje hrane, održavanje lične nege i higijene, održavanje stana (kuhinja, radna ili deo kuhinje sa ručavanjem, ostava za hranu, garderoba, WC, kupatilo, prostor ili prostorija za domaćinstvo).

c - Prostorije prvenstveno predviđene za komuniciranje između drugih prostorija u stanu:

ulazni prostor, degažman - hodnik.

d - Otvoreni prostori:

lođe, balkoni, terase.

132.2

-

Uslovi se odnose na projektovanje sledećih stambenih jedinica:

10D - Garsonjere

10K, 10P - Jednosobni stanovi

11K, 11P - Jednoiposobni stanovi

20K, 20P - Dvosobni stanovi

21K, 21P - Dvoiposobni stanovi

30K, 30P - Trosobni stanovi

31K, 31P - Troiposobni stanovi

40K, 40P - Četvorosobni stanovi

Stanovi veći od četvorosobnih nisu predmet ovih Uslova.

132.3

-

Kada se obezbedi širina prve dvokrevetne sobe za spavanje tako da je moguća podela iste na dve jednokrevetne sobe (tačka 213.21), omogućuju se sledeće transformacije stambenih jedinica.

od 20K na 12K i od 20P na 12P,

od 21K na 13K i od 21P na 13P,

od 30K na 22K i od 30P na 22P,

od 31K na 23K i od 31P na 23P,

od 40K na 32K i od 40P na 32P

Legenda šifri stanova:

X.. - Broj dvokrevetnih, dnevnih i kombinovanih soba

.X. - Broj jednokrevetnih soba

"D - Ručavanje u sobi

"K - Kuhinja sa ručavanjem

"P - Poseban prostor za ručavanje

132.4

-

Svi tipovi stambenih jedinica sadrže najmanje sledeće prostore ili prostorije (sem garsonjera):

-

ulazni prostor,

-

sobe (prema strukturi stana: dvokrevetne i jednokrevetne sobe za spavanje, dnevnu ili kombinovanu sobu),

-

prostor za smeštaj odeće i rublja (u okviru posebne prostorije ili u nekoj od prostorija sa drugom osnovnom namenom),

-

prostor za pripremanje hrane (posebna prostorija ili zajedno sa prostorom za ručavanje),

-

prostor za ručavanje (posebna prostorija, ili u sklopu drugih prostorija sa kombinovanom namenom, dnevna soba, kuhinja sa ručavanjem, proširene komunikacije i dr.),

-

ostavu za hranu (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom),

-

kupatilo (sa ili bez WC-a),

-

WC (posebna prostorija ili u okviru kupatila),

-

prostor za domaćinstvo (posebna prostorija ili u okviru prostorije sa drugom namenom),

-

prostor za smeštaj pribora za održavanje stana.

132.5

-

Otvoreni prostori: lođe, balkoni, terase predviđaju se po pravilu u svim stanovima u potkrovlju. Odstupanja se dozvoljavaju kod stanova tipa garsonjere.

132.6

-

Garsonjere sadrže sledeće prostorije:

-

ulazni predprostor,

-

sobu (kombinovanu),

-

čajnu kuhinju ili nišu za kuvanje,

-

kupatilo sa WC-šoljom i prostorom za mašinu za pranje veša.

132.7

-

Stambene jedinice se predviđaju u prizemlju, na spratovima i u potkrovlju.

132.8

-

Posebni stanovi za hendikepirane osobe se, po pravilu, predviđaju u prizemlju.

Stanovi za hendikepirane osobe se mogu predvideti na spratovima u stambenim zgradama koje imaju liftove, čije dimenzije omogućavaju pristup invalidskim kolicima.

Kriterijum A:

Kriterijum B:

Kriterijum C:

Broj čl.
porodice

Struktura stana

Broj čl.
porodice

Struktura stana

Broj čl.
porodice

Struktura stana

1

Jednoiposobni

1

Jednosobni

1

Garsonjera

(11K, 11P)

(10K, 10P)

(10D)

2

Dvosobni

2

Jednoiposobni

2

Jednosobni

(20K, 20P)

(11K, 11P)

(10P)

3

Dvoiposobni

3

Dvosobni

3

Jednoiposobni

(21K, 21P)

(20K, 20P)

(11P)

4

Trosobni

4

Dvoiposobni

4

Dvosobni

(30K, 30P)

(21K, 21P)

(20P)

5

Troiposobni

5

Trosobni

5

Dvoiposobni

(31K, 31P)

(30K, 30P)

(21P)

6

Četvorosobni

6

Troiposobni

6

Trosobni

(40K, 40P)

(31K, 31P)

(30P)

LEGENDA:

Napomena:

Priloženi kriterijumi su izloženi isključivo u nameri da posluže kao pomoć radnim organizacijama pri planiranju stambenih potreba, pri čemu se iste slobodno odlučuju, u skladu sa svojim mogućnostima, za jedan od kriterijuma, a cilj im je ujednačavanje uslova raspodele stanova.

2. KVALITET STANOVA I STAMBENIH ZGRADA

21. PROSTORIJE U STANU

211. Opšti zahtevi

211.1

Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu iznosi h = 2,50 m.

211.11.

Najmanja svetla visina u svim prostorijama u stanu i potkrovlju zgrade sa kosim krovovima iznosi h = 1,60 m, pri čemu se vodi računa da ostvarene svetle visine u prostorijama sa kosom tavanicom omogućavaju njihovo neometano korišćenje.

211.12.

Kada je plafon prostorije u stanu, van potkrovlja deniveliran, svetla visina najnižeg dela takve prostorije iznosi najmanje h = 2,20 m.

211.13.

Posebni zahtevi koji se odnose na stanove za hendikepirane osobe:

-

najmanja svetla širina vrata u svim prostorijama u stanu za hendikepirane osobe iznosi 0,81 m,

-

najmanja širina prolaza u stanu (hodnik i sl.) bez mogućnosti za mimoilaženje sa drugom osobom iznosi 1,30 mm,

-

najmanja širina slobodnog prostora u stanu sa mogućnošću okretanja kolica iznosi:

- za 90o 1,20/1,20 m,

- za 180o 1,30/1,30 m,

- za 360o 1,50/1,50 m.

Maksimalne površine stanova za hendikepirane osobe povećavaju se u odnosu na zahteve iz ovih Uslova, najviše za 10%.

211.14.

Svi zahtevi koji se odnose na linearne dimenzije označavaju svetle mere, odnosno mere između finalno obrađenih zidova.

212.15.

Odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od finalno obrađenog poda u prostorijama u stanu i prostorijama u zgradi u kojima borave stanari, iznosi najmanje 0,90 m.

U zgradama sa 7 i više spratova, iznad prozorskih parapeta postavlja se "zaštita" (metalna ili druga). Odstojanje gornje ivice ove "zaštite" od finalno završenog poda iznosi najmanje 1,20 m.

212.

Posebni zahtevi

212.1

Prostor za pripremanje hrane

212.11.

Prostorija u kojoj se priprema hrana provetrava se i osvetljava dnevnom svetlošću preko prozorskih otvora, ili posredno samo preko prostora za ručavanje; oprema se instalacijama elektrike, grejanja, vodovoda i kanalizacije i instalacijama za provetravanje kroz kanale (kod neposrednog provetravanja i osvetljavanja kroz prozore ostavlja se samo mogućnost za naknadno ugrađivanje prinudnog provetravanja).

212.12.

Prostor za pripremanje hrane predviđa se u sledećim prostorijama:

-

čajna kuhinja (niša za kuvanje ili posebna prostorija),

-

radna kuhinja (posebna prostorija, vizuelno izdvojen prostor),

-

kuhinja sa ručavanjem (prostor za pripremanje hrane i prostor za ručavanje se nalaze u istoj prostoriji).

212.13.

Zahtevi za dimenzionisanje prostora za pripremanje hrane

a) Čajna kuhinja:

U čajnoj kuhinji se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme:

-

1 štednjak dim. 60/60 cm, sudopera dimenzija 60/60 cm i frižider dim. 60/60 cm, 1 radna površina sa donjim ormanom dim. 60/60 cm, 1 gornji orman dim. 60/120 cm.

b) Radna kuhinja:

U radnoj kuhinji se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme:

-

za 2 - 3 člana domaćinstva:

1 štednjak dim. 60/60 cm, 1 frižider dim. 60/60 cm, 1 sudoper dvodelni dim. 80/60 cm, mašina za pranje sudova dim. 60/60 cm, radna površina sa donjim ormanom dim. 80/60 cm, viseći orman dim. 120 cm, grejno telo približne širine 20 cm.

-

za 4-6 članova domaćinstva:

isto kao u zahtevu za 2-3 člana domaćinstva s tim što je radna površina dim. 120/60 cm, viseći orman 180 cm1.

-

preko 6 članova domaćinstva

kao u zahtevu za 2-3 člana domaćinstva s tim što je radna površina dimenzija 180/60 cm, viseći orman 240 cm.

c) Kuhinja sa ručavanjem:

U kuhinji sa ručavanjem se predviđa smeštaj i korišćenje opreme u skladu sa zahtevima iz tačke 122.13-b) i tačke 212.24.

212.14.

Najmanja svetla širina vrata iznosi 0,71 m, najmanja širina slobodnog prolaza iznosi 0,91 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloženi u Tabeli 212-2.

212.2.

Prostor za ručavanje

212.21.

Prostorija u kojoj se predviđa ručavanje provetrava se i osvetljava dnevnom svetlošću preko prozorskih otvora; oprema se instalacijama elektrike i grejanja.

212.22.

Prostor za ručavanje se predviđa u sledećim prostorijama:

-

posebna prostorija za ručavanje (izdvojena prostorija),

-

kuhinja sa ručavanjem,

-

ručavanje u dnevnoj sobi,

-

ručavanje u proširenom prostoru za komuniciranje (ulazni prostor, degažman-hodnik)

212.23.

Kada se prostor za ručavanje predviđa u proširenom prostoru za komuniciranje u stanu, prostor se osvetljava i provetrava neposredno kroz prozorske otvore.

212.24.

Zahtevi za dimenzioniranje prostora za ručavanje.

U prostoru za ručavanje se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme:

-

za 2-3 člana domaćinstva:

1 sto dim. 80/120 cm, 4-5 sedišta dim. 45/55 cm, grejno telo približne širine 20 cm.

-

za 4-6 članova domaćinstva:

kao u zahtevu za 2-3 člana domaćinstva, s tim što je sto dim. 80/200 cm, 6-8 sedišta dim. 45/55 cm.

-

preko 6 članova domaćinstva:

kao u zahtevu za 2-3 člana domaćinstva s tim što je sto dim. 80/240 cm, sedišta dim. 45/55 cm.

212.25.

Najmanja svetla širine vrata iznosi 0,71 m, najmanje širina prostora za ručavanje iznosi 2,30 m, s tim što se kod manjih stanova (jednosobni i jednoiposobni) dozvoljava širina od 2,00 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloženi u Tabeli br. 212-2.

212.3.

Prostor za spavanje

212.31.

Prostorija u kojoj se predviđa spavanje provetrava se i osvetljava dnevnom svetlošću preko prozorskih otvora; oprema se instalacijom elektrike i grejanja.

212.31.

Prostor za spavanje se predviđa u sledećim prostorijama:

-

jednokrevetna soba za spavanje,

-

dvokrevetna soba za spavanje (deljiva),

-

dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva),

-

kombinovana soba (samo u garsonjerama).

212.33.

Zahtevi za dimenzionisanje prostora za spavanje

U prostoru za spavanje se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme:

a)

soba za spavanje za 1 osobu:

1 ležaj dim. 90/200 cm, plakar (orman) dim. 60/80 cm, radna površina dim. 90/60 cm, 1 sedište dim. 60/60 cm, grejno telo približne širine 20 cm;

b)

Soba za spavanje za 2 osobe (deljiva):

2 ležaja dim. 90/200 cm, 2 noćna stočića dim. 50/40 cm, ili 2 radne površine dim. 90/60 cm, 2 sedišta dim. 60/60 cm, plakar (orman) dim. 60/240 cm, grejno telo približne širine 20 cm.

c)

Soba za spavanje za 2 osobe (nedeljiva):

2 ležaja dim. 90/200 cm, ili dvostruki ležaj dim. 180/200 cm, 2 radne površine dim. 90/60 cm, ili 2 noćna stočića dim. 50/40 cm, 2 sedišta dim. 60/60 cm, plakar (orman) dim. 60/180 cm, grejno telo približne širine 20 cm.

212.34.

Kada se smeštaj rublja i odeće predviđa u posebnom prostoru - garderobi, u prostoru za spavanje se ne mora predvideti prostor za plakar (orman).

212.35.

Najmanja svetla širina vrata iznosi 0,71 m, najmanja širina prostora za spavanje za 1 osobu iznosu 2,00 a za 2 osobe 2,60 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloženi u Tabeli br. 212-2.

212.4.

Prostor za dnevni boravak

212.41.

Prostorija u kojoj se predviđa dnevni boravak provetrava se i osvetljava dnevnom svetlošću kroz prozorske otvore; oprema se instalacijama elektrike i grejanja.

212.42.

Prostor za dnevni boravak se predviđa u sledećim prostorijama:

- dnevna soba,

- kombinovana soba.

212.43.

Uslovi za dimenzionisanje prostora za dnevni boravak

U prostoriji za dnevni boravak se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme:

a) Dnevna soba:

-

za 2-3 člana domaćinstva:

4-5 sedišta dim. 90/90 cm, 1 čajni sto dim. 60/120 cm, regal dim. 60/180 cm, grejno telo približne širine 20 cm.

-

za 4-6 članova domaćinstva:

6-8 sedišta dimenzije 90/90 cm, čajni sto dimenzija 60/120 cm, regal dimenzija 60/240 cm, grejno telo približne širine 20 cm.

-

preko 6 članova domaćinstva

8 i više sedišta dimenzije 90/90 cm, jedan čajni sto dimenzija 60/120 cm, regal 60/300 cm, grejno telo približne širine 20 cm.

b)

Kombinovana soba:

Isto kao u tačci 212.43 - a, b, s tim što se obezbeđuje prostor za smeštaj 1-2 ležaja, pri čemu se broj sedišta smanjuje za 3.

212.44

Kada se u prostoru za dnevni boravak predviđa smeštaj i porodičnog stola sa stolicama, zahtevi iz tačke 212.43 se dopunjavaju zahtevima iz tačke 212.24.

212.45

Najmanja svetla širina vrata iznosi 0,81 m, najmanja širina prostorije iznosi 3,60 m. Ostali dimenzionalni zahtevi su izloženi u Tabeli br. 212-2.

212.5.

Prostor za ličnu negu i higijenu.

212.51.

Prostorija u kojoj se obavlja lična nega i higijena provetrava se i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko kanala za provetravanje (sa obezbeđenim dovodom i odvodom vazduha); oprema se instalacijama elektrike, vodovoda, kanalizacije, grejanja i po potrebi instalacijama za prinudno provetravanje.

212.52.

Prostor za ličnu negu i higijenu se predviđa u sledećim prostorijama:

-

kupatilo (sa i bez WC šolje),

-

WC (izdvojena prostorija).

212.53.

Zahtevi za dimenzionisanje prostora za ličnu negu i higijenu.

U prostoru za ličnu negu i higijenu se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje sledeće opreme:

a)

Kupatilo

1 kada dim. 70/160 cm, umivaonik dim. 45/60 cm, WC šolja, dim. 40/60 cm, mašina za pranje veša dim. 60/60 cm (ukoliko nije predviđena na drugom mestu u stanu), grejno telo.

Napomena:

Tuš-kada se dozvoljava samo u stanovima tipa garsonjere.

b)

WC (izdvojena prostorija):

- WC šolja dim. 40/60 cm, umivaonik dim. 50/30 cm, ili 35/25 cm, grejno telo.

212.54.

Najmanje dimenzije prostorija:

a)

Kupatilo:

P = 3,20 m2 (P = 2,40 m2 bez WC šolje), širina prostorije iznosi 1,60, svetla širina vrata iznosi 0,71 m.

b)

WC (izdvojena prostorija):

P = 1,20 m2, širina prostorije iznosi 0,90 m, svetla širina vrata iznosi 0,71 m.

212.55.

Zahtevi za sanitarnom opremom u pojedinim stambenim jedinicima

Tabela 212.1

Tip stana

K

U1

W1

W2

U2

10D, 10K, 10P

1

1

1

-

-

11K, 11P

1

1

1

-

-

20K, 20P

1

1

1

-

-

21K, 21P

1

1

-

1

1

30K, 30P

1

1

1

1

1

31K, 31P

1

1

1

1

1

40K, 40P

1

1

1

1

1

K

kada

U1

umivaonik

U2

umivaonik

W1

šolja u kupatilu

W2

šolja u odvojenom prostoru

Napomena:

U stambenim jedinicima gde se predviđa WC šolja u odvojenom prostoru i u kupatilu, u jednoj od dve prostorije je moguće predvideti samo priključke za WC šolju.

212.6.

Prostor za čuvanje hrane i pića

212.61.

Prostor ili prostorija u kojoj se čuva hrana i piće provetrava se i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko kanala za provetravanje; oprema se instalacijama elektrike i, po potrebi, instalacijama za prinudno provetravanje.

212.62.

Prostor za čuvanje hrane i pića se previđa u sledećim prostorijama:

-

ostava (posebna prostorija)

-

plakar-ostava (u okviru druge prostorije)

-

ostava izvan stana (izdvojena prostorija).

212.63.

Površine prostora za plakar-ostavu i površine izdvojene prostorije se kreću u granicama P = 0,80 - 2,20 m2. U stanovima tipa garsonjere dozvoljava se najmanja dimenzija plakara za čuvanje hrane P = 0,40 m2.

212.7.

Prostor za potrebe domaćinstva

212.71.

Prostor ili prostorija za domaćinstvo se provetrava i osvetljava neposredno preko prozorskih otvora ili posredno preko kanala za provetravanje; oprema se instalacijama elektrike, grejanja, a kada se u ovom prostoru predviđa smeštaj mašine za pranje veša i instalacijama vodovoda i kanalizacije a po potrebi instalacijama za prinudno provetravanje.

212.72.

Prostor za potrebe domaćinstva se predviđa u sledećim prostorijama:

-

domaćinstvo (izdvojena ili delimično izdvojena prostorija),

-

plakar-ostava (u okviru druge prostorije),

-

ekonomska lođa.

212.73.

Dimenzije prostora za potrebe domaćinstva se određuju u skladu sa predviđenom namenom i opremom, pri čemu se poštuju ukupna ograničenja površine stana u celini.

212.8.

Prostor za komuniciranje

212.81.

Prostori za komuniciranje u stanu se osvetljavaju i provetravaju neposredno ili posredno (preko drugih prostorija). Prostori se opremaju instalacijama elektrike i grejanja.

212.82.

Prostorije za komuniciranje u stanu su:

-

ulaz u stan,

-

degažman (hodnik),

-

proširena komunikacija (komunikacije se kombinuju sa drugim aktivnostima, na pr. ručavanjem).

212.83.

Ulaz u stan

Najmanja širina i dubina ulaznog prostora u stan iznosi 1,20 m, najmanja svetla širina ulaznih vrata iznosi 0,81 m.

212.24.

Degažman (hodnik)

Najmanja širina degažmana (bez prostora za plakar) iznosi 0,90 m, najmanja svetla širina vrata iznosi 0,81 m.

212.9.

Otvoreni prostori: lođe, balkoni, terase

Najmanja dubina iznosi 1,3 m (u slučajevima kada su ovi prostori namenjeni za boravak stanara).

Visina zaštitne ograde na otvorenim prostorima u stanu i zgradi (lođama; balkonima, terasama) iznosi: u zgradama do 7 spratova 1,10 m, a u zgradama preko 7 spratova 1,50 m, mereno od finalno obrađenog poda.

212.91.

Najveće neredukovane površine lođa, balkona i terasa, sem u izuzetnim slučajevima iznose:

garsonjere

10 m2

jednosobni stanovi

10 m2

jednoiposobni stanovi

10 m2

dvosobni stanovi

14 m2

dvoiposobni stanovi

14 m2

trosobni stanovi

14 m2

troiposobni stanovi

18 m2

četvorosobni stanovi

18 m2

U slučaju primene industrijalizovanih metoda građenja, dozvoljavaju se pojedinačna odstupanja, s tim da ukupna površina svih otvorenih prostora u zgradi ne sme biti veća od zbira najvećih dozvoljenih površina otvorenih prostora svih stanova.

Legenda:

10. = jednosobni

DS = dnevni boravak

11. = jednoiposobni

S.21 = dvokrevetna soba za spavanje (deljiva na dve jednokrevetne sobe)

20. = dvosobni

S.22 = dvokrevetna soba za spavanje (nedeljiva na dve jednokrevetne sobe)

21. = dvoiposobni

S.1 = jednokrevetna soba za spavanje

30. = trosobni

OB = prostor za ručavanje

31. = troiposobni

KH = prostor za pripremanje hrane

40. = četvorosobni

OS = ostava

..D = garsonjera

KP = kupatilo

..K = kuhinja sa ručavanjem

..P = poseban prostor za ručavanje

-

Sve površine prostorija su minimalne.

-

Tabelom nisu obuhvaćene površine lođa, balkona i terasa.

-

Ograničenja za lođe, balkone i terase su izložena u tačci 212.91.

-

Površina stana izuzetno može biti i veća od 99 m2, u slučaju izgradnje stanova za raseljavanje kao i kada se radi o stanovima koji se grade ličnim sredstvima građana.

213

-

ORGANIZACIJA STAMBENOG PROSTORA I FLEKSIBILNOST

213.1

-

Organizacija stambenog prostora

213.11

-

Uslovi za foirmiranje veza između prostorija u stanu su sledeći:

a)

preporučuje se direktna veza između sledećih prostorija:

-

komunikacije - sve prostorije u stanu

-

dnevna soba - ručavanje

-

ručavanje - kuhinja

b)

ne dozvoljava se direktna veza između sledećih prostorija:

-

sanitarne prostorije - dnevna soba, ručavanje,

-

kuhinja - spavaće sobe,

c)

vrata se ugrađuju između sledećih prostorija:

-

sanitarne prostorije - komunikacije

-

dnevna soba - kuhinja, spavaće sobe

-

komunikacije - sanitarne prostorije, spavaće sobe, kuhinja

-

ručavanje - sobe za spavanje,

d)

ostale veze između prostorija određuje projektant.

Grafički prikaz zahteva iz tačke 213.11
Legenda:
+ direktna veza
- ne dozvoljava se direktna veza
o ugrađuju se vrata

213.2

-

Fleksibilnost stambenog prostora

213.21

Po pravilu najmanja širina jedne sobe za spavanje (deljive) za dve osobe iznosi 4,20 m, što omogućava podelu iste na dve jednokrevetne osobe. U tom smislu se prilagođava i raspored pojedinih otvora, vrata, grejnih tela, električnih instalacija i sl.

213.22

Po pravilu se u svakoj stambenoj jedinici u okviru projektantskog rešenja stana predviđa mogućnost za ostvarivanje nekih od sledećih zahteva:

-

prilagoditi unutrašnju organizaciju i dimenzije prostora i prostorija u stanu tako da mogu, bez bitnih građevinskih intervencija, da se koriste na najmanje dva projektom utvrđena načina;

-

Uskladiti instalacionu mrežu (vodovod, kanalizaciju, grejanje, elektrika i sl.) sa zahtevom za neometano postavljanje i pomeranje montažno-demontažnih pregrada u stanu;

-

Projektnim programom predvideti ponudu više od jednog rešenja unutrašnje organizacije stana, kako bi budući korisnici mogli, ako žele, da se opredele za rešenja koja će biti predmet rada u investiciono-tehničkoj dokumentaciji;

-

Rasporediti noseće konstruktivne zidove i fasadne otvore tako da ne utiču bitno na izmene organizacione šeme stana u toku eksploatacije;

-

Kod koncentracije manjih stanova na etaži izbegavati da se konstruktivni zidovi (noseći ili zidovi za statičko ukrućenje zgrade) postavljaju po celoj graničnoj ravni dva stana;

-

Kod većih stanova nastojati da se u toku projektovanja predvidi mogućnost za ostvarivanje dopunske veze stana za zajedničkim komunikacijama u zgradi.

22

-

PROSTORIJE U ZGRADI

221

-

VERTIKALNE I HORIZONTALNE PEŠAČKE KOMUNIKACIJE U ZGRADI

221.1

-

Trotoari

Po celoj dužini obimnih zidova zgrade izgrađuju se trotoari. Najmanja širina trotoara iznosi:

- 80 cm (isključivo kao zaštita od vode), - 120 cm (kada se koristi kao komunikacija).

221.2

-

Vetrobran

221.21

-

Na ulazu u svaku stambenu zgradu predviđa se vetrobran.

221.22

-

U vetrobranu čije su dimenzije minimalne, ne predviđa se denivelisan pod, ulaz u druge prostorije i ne postavljaju se sandučići za pisma i sl.

221.23

-

U vetrobranu se ugrađuju spoljašna vrata sa bravom i ključem i unutrašnja - "špiltir" vrata zastakljena sigurnosnim staklom i markirana u visini glave dece i odraslih. Na vratima se ugrađuje automatski zadržač sa mogućnošću da se vrata fiksiraju u otvorenoj poziciji.

221.24

-

Na podu u vetrobranu se ugrađuje brisač za obuću (u nivou poda).

221.25

-

Vetrobran većih dimenzija može da se koristi i za smeštaj poštanskih sandučića i sl.

221.26

-

Dimenzije vetrobrana se određuju prema broju stanara koji ga koriste i prema opremi. Najmanja dubina vetrobrana iznosi 2.0 m, najmanja širina iznosi:

- do 30 stanova = 1,80 m,

- do 40 stanova = 2,40 m,

- do 60 stanova = 3,60 m.

Najmanja svetla visina prostorije - vetrobrana iznosi 2,40 m.

221.27

-

Najmanja visina poda u odnosu na pristupnu spoljnu ravan iznosi 15 cm. Izuzetno ukoliko se denivelacija iz objektivnih razloga ne može postići, pod vetrobrana se može predvideti u istoj ravni sa prilaznom površinom pri čemu se, po celoj širini odvaja slivnikom sa rešetkom i odvodom u kanalizaciju. Ne dozvoljava se spuštanje poda vetrobrana ispod nivoa prilazne površine.

221.28

-

Ne dozvoljava se ulaz u poslovne prostorije iz vetrobrana koji je namenjen stanarima.

221.29

-

Na sporednom ulazu u zgradu najmanja dubina vetrobrana iznosi 1,80 m.

221.3

-

Pri projektovanju ulaznog prostora u stambene zgrade u kojima se nalaze stanovi za hendikepirane osobe, pored zahteva iz tačke 221 ispunjavaju se i sledeći zahtevi:

-

prilazna staza do ulaza u zgradu i pod, ili deo poda u vetrobranu i stepenišnom prostoru do ulaza u stan ili liftovsku kabinu izrađuje se vodoravno ili u najvećem nagibu do 5%. Najveća dužina poda u nagibu iznosi 6,0 m. Kada je potrebno da dužina poda u nagibu bude veća od dozvoljene, predviđaju se ravna odmorišta najmanje dužine 1,50 m.

-

deo ivičnjaka na trotoaru u neposrednoj blizini ulaza u zgradu izrađuje se za zakošenjem i od materijala koji se po boji lako uočava.

221.31

-

Zahtevi iz tačke 221.3 se po pravilu ispunjavaju pri projektovanju svih stambenih zgrada. Odstupanja se iz posebnih razloga urbanističkih ili drugih dozvoljavaju u celini ili delimično (na pr. veći nagib pristupne ravni i sl.).

221.4

-

Stepenišni prostor

221.41

-

Stepenišni prostor sadrži vertikalne komunikacije: stepenice, liftove a može da sadrži i prostor za horizontalne komunikacije (hol).

221.42

-

Stepenišni prostor se neposredno prirodno provetrava i osvetljava kroz prozorske otvore.

221.43

-

O zgradama do 4 nadzemne etaže stepenišni prostor je moguće zenitalno osvetljavati i provetravati (zenitalno osveljavanje treba da omogući dovoljnu vidljivost i provetravanje).

221.44

-

U zgradama višim od 4 nadzemne etaže stepenišni prostor se neposredno prirodno bočno osvetljava i provetrava.

221.45

-

Na slobodnoj strani stepenica postavlja se zaštitna ograda visine h = 1,10 m (mereno od početne ivice gazišta). Na ogradi se ne postavljaju horizontalne podele koje bi omogućile penjanje dece. Za stepenišnu ogradu koriste se materijali koji obezbeđuju sigurnost, posebno od horizontalnog udara što se posebno proračunava i proračun prilaže u projektu.

221.46

-

Najmanje dimenzije stepenišnog prostora su:

-

svetla širina kraka iznosi 1,15 m,

-

svetla širina stepenišnog podesta ili dela hola iznosi 1,20 m,

-

svetla širina podesta ili dela hola na kome se nalaze vrata koja se otvaraju iz stepeništa u drugu prostoriju, iznosi 1,30 m,

-

svetla širina stepenišnog podesta ili dela hola u kome se nalaze vrata, koja se otvaraju prema stepenišnom prostoru iznosi 1,50 m,

-

svetla širina prostora ispred ulaza u lift iznosi 1,50 m kada je pristup ograničen stepenišnom ogradom.

-

Svetla širina prostora ispred ulaza u lift iznosi 1,80 m kada je pristup ograničen zidom, ili kada se u pravcu vrata ukrštaju stepenišni krak i podest.

-

svetla visina ispred stepenišnog kraka iznosi 2,20 m,

-

dimenzije stepenika (sem podrumskih, tavanskih, požarnih) određuju se prema sledećem obrascu 2h + b = 60-65 cm (h-visina iznosi najviše 18 cm, b-širina gazišta iznosi najmanje 28 cm),

-

svetla širina stepenišnog kraka za nenastanjen tavan i podrum iznosi 0,90 m,

-

nagib podrumskih stepenica iznosi najviše 45o.

221.47

-

Ne projektuje se manji broj stepenika od 3.

221.48

-

Udaljenost ulaza u stan do vertikalne komunikacije u zgradi iznosi najviše 30,0 m.

221.5

-

Kružno stepenište

221.51

-

Kada se kružno stepenište predviđa kao glavna vertikalna komunikacija u zgradi, ispunjavaju se dimenzionalni zahtevi koji su definisani za pravo stepenište (posebno između spoljne i unutrašnje linije hoda).

221.6

-

Hodnici

221.61

-

Hodnici su zatvoreni prostori koji horizontalno povezuju pojedine funkcionalne punktove u zgradi.

221.62

-

Hodnici mogu da budu: glavna zajednička komunikacija, koja povezuje stambene jedinice sa vertikalnim komunikacijama, sporedna ili tehnička komunikacija, koja povezuje servisne ili tehničke prostorije.

221.63

-

Dimenzije hodnika kao glavne komunikacije su:

-

najmanja svetla širina iznosi 1,50 m,

-

najmanja svetla visina iznosi 2,40 m,

-

najveća dužina hodnika sa bočnim prirodnim osvetljavanjem iznosi 20,0 m,

-

najveća dužina hodnika sa indirektnim osvetljavanjem iznosi 10,0 m.

221.64

-

Dimenzije hodnika kao sporedne ili tehničke komunikacije su:

-

najmanja svetla širina iznosi 1,20 m,

-

najmanja svetla visina iznosi 2,20 m.

221.65

-

Kada hodnici povezuju pojedine tehničke prostorije u zgradi i kada oprema tehničkih prostorija zahteva veće dimenzije, predložene dimenzije iz tačke 221.64 se koriguju prema konkretnim zahtevima.

221.7

-

Galerija

221.71

-

Galerije su otvoreni horizontalni prostori u zgradi koji povezuju stambene jedinice sa vertikalnim komunikacijama.

221.72

-

Dimenzije prostora su:

-

najmanja svetla širina iznosi 1,50 m,

-

najmanja svetla visina iznosi 2,40 m.

221.73

-

Na slobodnoj strani galerije postavlja se sigurnosna ograda najmanje visine h = 1,10 m, ostali zahtevi su izloženi u tačci 221.45.

221.74

-

pod galerije je najmanje 5 cm niži od poda ulaznog prostora u stanove i ostale zatvorene prostore.

221.75

-

Galerijski prostor se odvaja od stepenišnog prostora vetrobranom.

221.76

-

Podne površine u galerijskom prostoru izrađuju se u nagibu da bi se obezbedilo oticanje atmosferske vode.

222

-

ZAJEDNIČKE PROSTORIJE U ZGRADI

222.1

-

Kućni savet

-

Prostorija za kućni savet se predviđa u okviru stambene zgrade ili u njenoj blizini.

-

Prostorija za kućni savet se može predvideti i u skloništu.

-

Prostorija za kućni savet se neposredno ventiliše i osvetljava dnevnom svetlošću preko prozorskih otvora, odnosno prinudno se provetrava i veštački osvetljava kada se nalazi u skloništu.

-

U prostoriji se predviđa sopstveno grejno telo sa regulatorom toplote, odnosno električna grejna tela kada se za kućni savet koristi prostorija u skloništu,

-

prostorija može da bude jedinstvena ili da se, po potrebi, deli pokretnim pregradama,

-

u prostoriji se predviđa smeštaj i korišćenje najmanje 1 radnog stola i stolice i više stolica - sedišta i to za svako domaćinstvo po jedna, kao i plakar dimenzija 60/120 cm.

-

u blizini prostorije predviđa se poseban WC (WC šolja + umivaonik) sa predprostorom,

-

posebna prostorija se predviđa za sve stambene zgrade sa 30 i više stanova. Jedna prostorija se predviđa za najviše 200 stanova.

-

pri dimenzionisanju prostorije predviđa se 0,50 m2 po svakom domaćinstvu,

-

najmanja površina prostorije za kućni savet iznosi 15,0 m2,

-

najmanja svetla visina prostorije iznosi 2,50 m, odnosno 2,30 m, kada se za kućni savet koristi prostorija u skloništu,

-

najmanja svetla širina ulaznih vrata iznosi 0,81 m.

222.2

-

Službeni stanovi

Službeni stanovi grade se fakultativno, a ukoliko se investitor odluči za gradnju službenih stanova moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

Službeni stan i službena prostorija grade se u onoj stambenoj zgradi, iz koje je omogućeno najpovoljnije održavanje grupe stambenih zgrada.

Službeni stan se posebno obeležava u projektu i u zgradi i, po pravilu, izgrađuje kao jednoiposoban stan.

Službeni stan se, po pravilu, gradi u prizemlju.

U stambenoj zgradi, gde su poslovne prostorije u prizemlju, službeni stan se gradi na prvom spratu i pozivnim zvonom se povezuje sa ulazom u stambenu zgradu.

Službena prostorija se koristi kao priručna radionica sa namenom da bude u funkciji održavanja stambenih zgrada i stanova.

Službena prostorija ima najmanju površinu od 15,0 m2, najmanju svetlu visinu h = 2,50 m. Predviđa se poseban WC (WC šolja + umivaonik i priključak za protočni bojler od 10 litara) kao i telefonska instalacija, trofazna električna instalacija sa brojilom i instalacija grejanja.

Službena prostorija se gradi u suterenu ili prizemlju zgrade sa direktnim ulazom iz stepenišnog prostora, koji se posebno obeležava.

Posebni zahtevi za projektovanje:

-

1 službeni stan i 1 službena prostorija na 300 stanova u zgradama bez liftova

-

1 službeni stan i 1 službena prostorija na 250 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajedničkim uređajima i instalacijama sa najviše 7 etaža

-

1 službeni stan i 1 službena prostorija na 200 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajedničkim uređajima i instalacijama spratnosti od 8-12 etaža.

-

1 službeni stan i 1 službena prostorija na 125 stanova u stambenim zgradama sa liftovima i drugim zajedničkim uređajima i instalacijama spratnosti od 13-24 etaže.

-

1 službeni stan i 1 službena prostorija na pojedinačnim građevinskim parcelama u izgrađenom gradskom tkivu, ako stambena zgrada ima 50 i više stanova.

222.3

-

Sušionica rublja

U stambenoj zgradi predviđa se posebna prostorija za sušenje rublja i to po jedna na svakih 14 stanova.

Površina sušionice se predviđa od 16,0 do 22,0 m2.

U sušionici se obezbeđuje dobro prirodno provetravanje.

U stambenoj zgradi mogu se predvideti sušionice na svim etažama i to u okviru stepenišnog čvora. U tom slučaju površina sušionice iznosi približno 6,0 do 10,0 m2, ako poslužuje manje od 8 stanova. U svim sušionicama obezbeđuje se prirodno provetravanje.

Najmanja visina sušionice iznosi 2,20 m, a najmanja horizontalna mera iznosi 2,0 m.

U slučaju pretvaranja sušionice za rublje u stambeni ili radni prostor obezbeđuje se druga odgovarajuća prostorija za te namene.

222.4

-

Stanarske ostave

Pod stanarskim ostavama podrazumevaju se ostave za potrebe stanara, koje se po pravilu predviđaju izvan stanova. Svakom stanu pripada po jedna stanarska ostava. Stanarske ostave se grupišu u podrumu zgrade a izuzetno se predviđaju u prizemnoj, krovnoj ili tehničkoj etaži.

Površina jedne stanarske ostave iznosi najmanje 2,00 m2, najmanja visina iznosi 2,20 m.

Izuzetno, ako se stanarske ostave ne mogu iz objektivnih razloga graditi izvan stana, predviđaju se u okviru stana. U tom slučaju najveća dozvoljena površina stana se povećava za 1,50 m2. Prilaz ostavi se ne dozvoljava iz stambenih prostorija stana.

Kod stambenih zgrada, koje nemaju instalacije centralnog grejanja i koje se ne greju na električnu energiju stanarske ostave se ne predviđaju u stanu ili krovnoj etaži. Najmanja površina stanarske ostave iznosi za stanove sa:

- 1 ložećim mestom P = 3,0 m2

- za svako sledeće ložeće mesto u stanu ova površina se povećava za 2,0 m2.

222.5

-

Prostorija za smeštaj pribora za čišćenje zgrade

Najmanja površina prostorije za smeštaj pribora za čišćenje zgrade iznosi P = 1,80 m2.

Najmanja širina prostorije iznosi 0,90 m2.

U prostoriji se predviđa 1 točeće mesto sa slivnikom u podu.

Prostor za smeštaj pribora za čišćenje se može predvideti i u okviru drugih prostora (kućni savet, sklonište i sl.).

222.6

-

Prostor za potrebe ONO

Prostor služi za smeštaj nosila, lopata, pijuka i drugog pribora i opreme.

Po pravilu, ovaj prostor se predviđa u okviru drugih prostorija (sklonište, kućni savet).

222.7

-

Tavanski prostor u zgradama sa kosim krovovima

Prostor se ne greje. Predviđaju se posebni otvori za dovod i odvod vazduha. Otvori za dovod vazduha se postavljaju u donjem delu krovne konstrukcije najmanje površine od 10 cm2/1 m2 podne tavanske površine. Otvori za odvod vazduha se postavljaju u gornjem delu krovne konstrukcije najmanje površine 15 cm2/1 m2 podne tavanske površine. Otvori se posebno štite od atmosferskih padavina. U tavanskom prostoru se ne mogu završavati ventilacioni ili dimnjački kanali. Na ulazu u tavanski prostor se postavljaju vrata ili kapak sa bravom za zaključavanje.

222.8

-

Garaže

Pod garažom u stambenoj zgradi podrazumeva se garaža koja se svojim većim delom nalazi u okviru gabarita predmetne zgrade a namenjena je stanarima iste zgrade.

U stambenim zgradama mogu se predvideti zajedničke garaže za više vozila, ili pojedinačni garažni boksovi.

Najmanje dimenzije garažnog mesta su: 240 x 500 cm, a garažnog boksa 260 x 540 cm. Najveća površina garažnog boksa iznosi P = 23,0 m2.

Ukupna površina zajedničke garaže za više vozila iznosi najviše 28,0 m2 po jednom vozilu.

Najmanja visina garaže iznosi 2,20 m.

Najveći nagib prilazne rampe za garažu iznosi 12% odnosno 14% ako je rampa pokrivena, odnosno 10% ako je rampa zavojna.

U garažama se ne postavljaju:

- propusni ventili,

- vodovodni šahtovi,

- vertikalne ili horizontalne revizije kanalizacije.

U garažama se obezbeđuje snabdevanje vodom i ugrađuje se poseban vodomer.

U garažama sa korisnom površinom većom od 1500 m2 predviđa se sopstveni prilaz sa ulazom i odgovarajućim brojem rezervnih izlaza za vozila, osoblje i korisnike garaže. Rezervni izlazi se ne mogu nalaziti pored ulaza.

U garažama sa korisnom površinom većom od 500,0 m2, predviđa se odvojen sopstveni prilaz za vozila, kao i rezervni izlaz za vozila, osoblje i korisnike garaže.

U garažama sa korisnom površinom većom od 500,0 m2, a u podzemnim garažama i sa manjom površinom, predviđa se sistem prinudne ventilacije, merači za kontrolu koncentracije ugljen-monoksida, sistem za odimljavanje u slučaju požara i instalacija sigurnosnog osvetljenja.

U garažama sa korisnom površinom većom od 200,0 m2 ugrađuje se odgovarajući broj zidnih požarnih hidranata.

U zatvorenim garažama sa korisnom površinom većom od 1500 m2 ugrađuje se instalacija za automatsku objavu požara.

U podzemnim garažama sa više podzemnih etaža i površinom većom od 200,0 m2, pored hidrantske mreže, ugrađuje se i odgovarajuća stabilna instalacija za automatsko gašenje požara.

Kod podzemnih garaža sa dve i više etaže za potrebe pumpnog postrojenja stabilne instalacije za gašenje požara, hidroforskog postrojenja, ventilacije i nužnog svetla, obezbeđuje se rezervni izvor napajanja.

Najveća površina požarnog sektora zatvorene garaže iznosi 5000 m2.

Svi otvori između garaže i stambenog dela zgrade zatvaraju se vatro-otpornim preprekama (vrata, protivpožarne klapne i sl.).

Na vratima između garaže i stambenog dela zgrade ugrađuje se mehanizam za automatsko zatvaranje.

U zgradama, gde su predviđeni posebni stanovi za hendikepirane osobe obezbeđuje se samostalno kretanje osobama u pokretnim kolicima od garaže do ulaza u ove stanove (rampe, liftovi), kao i povećana površina za parkiranje njihovih vozila. Najmanja širina slobodnog prostora potrebnog za ulaženje i izlaženje iz parkiranog automobila, u ovom slučaju iznosi 1,50 m2.

222.9

-

Prostorije javne namene

Kada se u stambenoj zgradi predviđaju prostorije javne namene, pre određivanja konačne namene ovih prostorija, pribavlja se saglasnost Sanitarne inspekcije grada

U stambenim zgradama se ne dozvoljava izgradnja proizvodnih pogona

223

-

TEHNIČKE PROSTORIJE

223.1

-

Kanali za ugrađivanje unutrašnjih instalacija

Poželjno je da se unutrašnje instalacije u zgradi tako projektuju da budu grupisane i ugrađene u posebne građevinski izdvojene kanale, pri čemu se vodi računa o neometanom funkcionisanju i sigurnosti pojedinih grupa instalacija (vodovod, elektrika i sl.). Kontrola rada instalacija i njihovo obnavljanje se vrši preko posebnih otvora, koji su preko predprostora povezani sa stepenišnim prostorom u zgradi. Ovi otvori na kanalima se predviđaju na svakoj etaži u zgradi.

223.2

-

Prostorija za uređaj za povećanje pritiska vode i vodomer

Za smeštaj uređaja za povećanje pritiska vode predviđa se posebna prostorija. Veličinu prostorije određuje projektant instalacije vodovoda i to u zavisnosti od veličine i tipa predviđenog uređaja, a najmanje se može predvideti P = 10,0 m2. Prostorija u kojoj je smešten uređaj za povećanje pritiska vode zvučno se izoluje od susednih prostorija, ako iste služe za boravak stanara. Vodomer može da bude ugrađen u istoj prostoriji u kojoj se nalazi uređaj za povećanje pritiska vode uz određeno povećanje površine osnovne prostorije. Kada se vodomer nalazi u posebnoj prostoriji najmanja površina je P = 2,0 m2. Prag na ulaznim vratima u prostoriju se ugrađuje sa povećanom visinom.

U prostoriji za uređaj za povećanje pritiska vode ugrađuje se i rezervna pumpa.

223.3

-

Prostorija za transformatorsku stanicu

U stambenoj zgradi se može predvideti prostorija za smeštaj transformatorske stanice, a u zavisnosti od urbanističkih uslova i propisa Elektrodistribucije Grada.

Prostor trafostanice obuhvata:

a) Prostor za smeštaj transformatora širine 190 cm, dubine 250 cm, visine 280 cm, sa jednokrilnim vratima dimenzije 110/250 cm.

b) Prostor za smeštaj postrojenja niskog napona širine 250 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm.

c) Prostor za smeštaj postrojenja visokog napona širine 360 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm.

Varijanta: ako je postrojenje niskog i visokog napona u istoj prostoriji onda su dimenzije: širina 400 cm, dubina 250 cm, visina 280 cm, sa vratima dimenzija 110/250 cm.

223.4

-

Prostorija za agregat za rezervno napajanje elektroenergijom

Prostorija za smeštaj agregata se, po pravilu, predviđa u najnižoj etaži u zgradi. Prilaz prostoriji se obezbeđuje iz zajedničkih prostorija, koje su namenjene isključivo komuniciranju. Površina prostorije se određuje u zavisnosti od opreme i ne može da bude manja od 20,0 m2. Prostorija se obezbeđuje od podzemnih voda. Ostali uslovi za projektovanje prostorije za agregat su izloženi u tačci 241. (16).

223.5

-

Prostorija za AKU baterije

Prostorija za AKU baterije se predviđa u okviru stepenišnog prostora i ne može da bude smeštena ispod stepenišnog kraka. Vrata prostorije se otvaraju prema stepenišnom prostoru.

U prostoriji za AKU baterije se obezbeđuje dobro prirodno provetravanje.

Ostali uslovi za projektovanje su izloženi u tačci 241.8.

223.6

-

Toplotna predajna stanica

Za smeštaj instalacija toplotne predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja predviđa se posebna prostorija, po pravilu - u najnižoj etaži zgrade.

Preferencijalne dimenzije prostora za instalacije toplotnih predajnih stanica (koje mogu da obezbede najširi izbor opreme) su sledeće:

a) Direktno priključenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovske kotlarnice:

-

predajna stanica (primarna) 4,5 x 2,0 x 2,5 m,

-

prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 4,5 x 2,5 m,

b) indirektno priključenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovska kotlarnica:

-

predajna stanica (primarna) = 5,0 x 2,0 x 2,5 m,

-

prijemna (sekundarna) bez pripreme vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m,

-

prijemna (sekundarna) sa pripremom tople vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m.

Posebni uslovi za projektovanje prostorije za smeštaj toplotne predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja su:

-

lokacija prostorije u sklopu zgrade određuje se tako da se omogući što povoljniji priključak daljinskog grejanja,

-

ulaz u prostoriju se postavlja direktno spolja. Ukoliko je to nemoguće, onda se sve komunikacije u zgradi, do predajne stanice projektuju što kraće i tako dimenzionišu da se potrebna oprema može unositi bez teškoća, a pristup ovlašćenom licu obezbeđuje u svako doba,

-

ulazna vrata prostorije su najmanjih dimenzija 1,0/2,0 m, izgrađuju se od lima, a otvaraju u pravcu izlaza i u zatvorenom položaju dobro dihtuju;

-

razlika u nivou poda predajne stanice i prilaznog hodnika se ne dozvoljava,

-

obezbeđuje se, po pravilu, prirodna ventilacija prostorije. Ukoliko to nije moguće, predviđa se prinudna ventilacija,

-

obezbeđuje se dobro prirodno ili veštačko osvetljenje prostorije, tako da je moguće očitavanje instrumenata i vizuelna kontrola stanja i rada instalacije,

-

zidovi prostorije ne treba da budu i zidovi stambenih prostorija. Ako je to nemoguće izbeći, obezbeđuje se odgovarajuća zvučna izolacija,

-

u prostoriji se predviđa točeće mesto i slivnik u podu,

-

u prostoriji se utvrđuje i rezervna pumpa.

Prostorija u kojoj se nalazi instalacija toplotne predajne stanice i kućnog razvodnog postrojenja koristi se samo namenski.

223.7

-

Kotlarnica

Kada se projektuju lokalne kotlarnice postupa se prema uputstvima projektanta instalacija centralnog grejanja nadležne organizacije koja vrši isporuku toplotne energije i prema sledećim zahtevima:

-

dimnjak se postavlja što bliže kotlarnici, po mogućstvu uz unutrašnji zid,

-

dužina horizontalnog dimnog kanala može da iznosi 1/4 visine dimnjaka, a najviše 7,0 m,

-

- rastojanje od čeone strane kotla do zida iznosi L + 1,0 m, gde je L dužina kotla,

-

rastojanje od zadnje strane kotla do zida iznosi najmanje 1,0 m, i zavisi od veličine i broja kotlova, odnosno od veličine horizontalnog dimnog kanala (dimnjače),

-

širina kotlarnice određuje se na osnovu širine usvojenog kotla, broja kotlova, najmanjih bočnih rastojanja između kotlova i zidova i potrebnog prostora za smeštaj opreme (sud za širenje vode, aparat za omekšanje vode, izmenjivač toplote, bojleri, pumpe, razdeljivači, sabirači, dogrejači mazuta i dr.),

-

dužina kotlarnice iznosi 2L + 2,5 m, gde je L dužina kotla,

-

najmanja visina kotlarnice iznosi 4,0 m, pri čemu rastojanje od plašta kotla do najnižih konstruktivnih elemenata tavanice iznosi najmanje 1,8 m,

-

pod kotlarnice, dimnjača i temelji opreme, po pravilu, se postavljaju iznad nivoa podzemnih voda,

-

u kotlarnicama kapaciteta do 200 kW ugrađuje se najmanje jedan prozor koji se može u svakom trenutku koristiti kao nužni izlaz,

-

kotlarnice čiji kapacitet prelazi preko 250 kW projektuju se sa dva izlaza, pri čemu jedan od njih mora da omogući poseban izlazak izvan zgrade,

-

u sklopu kotlarnice kapaciteta preko 250 kW predviđa se prostorija za boravak ložača i sanitarni čvor sa tušem,

-

sva vrata kotlarnice se otvaraju u pravcu izlaza, izuzimaju se samo vrata prema skladištu goriva, koja se otvaraju prema kotlarnici,

-

veličinu vrata, prolaza i hodnika određuje najveći gabarit ugrađene opreme (kotao, bojler itd.), ukoliko za te svrhe nije predviđen poseban otvor,

-

za kotlarnice se obezbeđuje dovođenje svežeg vazduha i odvođenje gasova,

-

dovođenje svežeg vazduha vrši se kroz kanal čija površina preseka iznosi najmanje 50% od površine preseka dimnjaka, izlazni otvor kanala postavlja se iza kotlova na visini od 0,50 m do poda, radi zagrevanja vazduha,

-

površina preseka kanala za odvođenje zagađenog vazduha iznosi najmanje 25% od površine preseka dimnjaka, ali ne manje od 2,0 m,

-

kanal za odvođenje zagađenog vazduha iz kotlarnice postavlja se pored dimnjaka i izvodi iznad krova, a usisni otvor se postavlja ispod same tavanice sa ugrađenom rešetkom odgovarajuće veličine,

-

poželjno je da se kotlarnica neposredno osvetljava dnevnom svetlošću,

-

dimnjak kotlarnice mora biti viši za 0,50 m od najviše tačke krova - slemena, odnosno za 2,0 m, od najviše ravni zgrade - kod ravnih krovova,

-

dimnjak čija je površina preseka veća od 500 cm2, odvaja se od ostalih zidova zgrade najmanje 5 cm,

-

za kotlarnice na čvrsto gorivo predviđaju se posebne prostorije za smeštaj šljake i čvrstog goriva,

-

iz prostorije za šljaku obezbeđuje se odvođenje toplote nezavisnim sistemom provetravanja,

-

sve instalacije: kanalizacione, vodovodne ventilacione i druge koje prolaze kroz ugljaru ili šljaku (prostoriju za ugalj i prostoriju za šljaku) propisno se obziđuju,

-

u prostoriji kotlarnice ugrađuje se šaht za hlađenje vode u koji se dovodi voda iz slivnika. Posle hlađenja u šahtu voda se odvodi u kanalizacioni sistem,

-

u prostoriji kotlarnice se predviđa 1 točeće mesto - česma za napajanje kotlova sa slavinom sa holenderom nazivne mere 12 - 20 mm,

-

lokalne kotlarnice se projektuju prema DIN-u 4755 do objavljivanja odgovarajućeg JUS-a.

23

-

SPOLJNI UTICAJI

231

-

TOPLOTNA ZAŠTITA ZGRADA

231.1

-

Toplotna zaštita zgrade postiže se termičkom izolacijom spoljašnjeg omotača zgrade i zaštitom fasadnih otvora od sunca i produvavanja.

231.2

-

Toplotna zaštita

231.21

-

Spoljašnji volumen ovih prostorija i prostora u stanu obezbeđuje potrebnu toplotnu zaštitu u skladu sa postojećim uputstvom o racionalnom korišćenju toplotne energije.

231.22

-

Za primenjene građevinske materijale u spoljašnjem volumenu stana (fasadno platno, međuspratne konstrukcije), izračunava se koeficijent prelaza toplote, prikazuju mesta rošenja i daju konstruktivna rešenja, kako bi se izbeglo stvaranje kondezata i vlažnosti.

231.23

-

Uslovi za primenjenu toplotnu zaštitu zgrade, kao i definicije veličina koje ulaze u proračune, način proračuna toplotne zaštite, difuzije i kondenzacije vodene pare, faktori prirušenja oscilacija temperature i pomeranja faza spoljnih pregrada u letnjem periodu, kao i ulazni podaci za proračune i uslovi koje treba zadovoljiti rezultatima proračuna, definisani su odredbama: JUS U.J5.500, JUS U.J5.510, JUS U.J5.520, JUS U.J5.530, JUS U.J5.600.

U pripremi (ili štampi) su i sledeći novi ili revidovani JUS-evi koji se posredno ili neposredno odnose na toplotnu zaštitu. Njihova će primena posle objavljivanja takođe biti obavezna. To su: JUS U.A2.020, JUS U. J5.023, JUS U.J5.024, JUS U.J5.060, JUS U.J5.062, JUS U.J5.150.

231.24

-

Dosledno sprovođenje toplotne zaštite stambenih zgrada u projektovanju obezbeđuje se kroz kontrolu projektne dokumentacije kontrolu proizvodnje građevinskih materijala, kontrolu projekata građevinskih elemenata i detalja njihovih spojeva u projektima kao i kontrolu projekata u celini.

Kada se postojećim računskim metodama ne može sa dovoljnom sigurnošću izvršiti proračun iz oblasti toplotne zaštite (naročito kod spojeva građevinskih elemenata i tzv. toplotnih mostova, obavezno je ispitivanje na modelu ili na gotovoj zgradi. Dokazi o obavljenoj kontroli i ispravnosti projektantskog rereša toplotne zaštite su sastavni deo projektnog elaborata.

Kontrolu projektne dokumentacije i ispitivanje iz oblasti toplotne zaštite vrše samo organizacije registrovane za ovu vrstu delatnosti. Kod serijskih zgrada istog tipa toplotna zaštita se može ispitati samo na jednoj zgradi.

231.25

-

Štednja energije ostvaruje se i poboljšanom toplotnom zaštitom u odnosu na minimalnu (koja je navedena u pomenutim JUS-evima).

231.26

-

Minimalni uslovi za toplotnu zaštitu stambenih zgrada su definisani odredbama standarda (tačka 231.23) i primenjuju se, kako kod zgrada u kojima se predviđa centralno grejanje, tako i kod zgrada bez centralnog grejanja.

231.27

-

Preporučuje se izvođenje dopunskih radova u zgradama postojećeg stambenog fonda u kojima ne postoje uslovi minimalne toplotne zaštite a u skladu sa zahtevima pomenutih JUS-eva.

232

-

ZAŠTITA OD ATMOSFERSKIH UTICAJA

232.1

-

Sve površine i spojevi spoljašnjeg omotača zgrade trajno se štite u horizontalnom i vertikalnom pravcu od prodora atmosferskih voda i uticaja vetrova, primenom i ugrađivanjem proverenih građevinskih materijala i pravilnim projektantskim rešenjem.

232.2

-

Kod projektovanja i izvođenja završnih radova na zgradi postupa se prema zahtevima iz "Pravilnika o tehničkim merama i uslovima za završne radove u zgradarstvu" Sl. list SFRJ, br. 49/1970".

232.2

-

Kod projektovanja i izgradnje kosih i pravih krovova postupa se prema zahtevima iz "Pravilnika o tehničkim merama za nagib krovnih ravni", Sl. list SFRJ, br. 26/69, "Pravilnika o tehničkim merama i uslovima za ugljovodonične hidroizolacije krovova i terasa", Sl. list SFRJ, br. 26/69, i odredbi JUS U.F2.024.

232.4

-

Zaštita neposredne okoline zgrade od atmosferskih voda obezbeđuje se:

-

pravilnim izborom uže lokacije zgrade (u zavisnosti od konfiguracije terena i sl.),

-

kontrolom oticanja površinskih voda (drenaža, zaseci i sl.),

235.5

-

Preporučuje se primena kosih krovova za sve stambene zgrade

233

-

ZAŠTITA OD PODZEMNIH VODA

233.1

-

Zgrada i svi prostori i prostorije u zgradi, koji mogu da budu izloženi dejstvu podzemnih voda, u horizontalnom i vertikalnom pravcu zaštićuju se od prodora vode i vlage postavljanjem hidroizolacionog sloja od proverenih građevinskih materijala.

233.2

-

Pre projektovanja zaštite od podzemnih voda pregledaju se hidrološke podloge za odgovarajuće područje, uočavaju pojave katastrofalnih voda, veličina podzemnih voda, kao i najmanji nivo.

233.3

-

Sleganje zgrade posmatra se u celini, ne razdvaja se na primarno i sekundarno.

233.4

-

Drenaža se rešava za zgradu u celini.

233.5

-

Zaštita od podzemnih voda određuje se u zavisnosti od:

-

nivoa podzemnih voda,

-

agresivnosti podzemnih voda,

-

predviđenog sistema odbrane neposredne okoline zgrade od atmosferskih voda i sl.

233.51

-

Razlika kote poda najnižih stambenih prostorija u zgradi i kote terena iznosi najmanje 0,90 m.

233.52

-

Po pravilu se nagib obližnjeg terena prema zgradi štiti potpornim zidom.

233.53

-

Kod projektovanja zaštite od podzemnih voda - koje nisu pod aktivnim pritiskom većim od 105 Pa, mogu se predvideti hidroizolacije koje nisu posebno otporne na pritisak i koje se po pravilu, postavljaju neposredno na konstrukciju prema pravcu prodiranja vode. To su npr. hidroizolacije:

-

na bazi bitumena (kada nisu u "sendviču")

-

na bazi cementa (SIKA izolacije) i sl.).

233.54

-

Kod projektovanja zaštite od podzemnih voda koje su pod aktivnim pritiskom većim od 105 Pa, primenjuju se hidroizolacije posebno otporne na pritisak vode, termička i konstruktivna pomeranja zgrade ili dela zgrade u kome se nalaze. To su npr. hidroizolacije:

-

na bazi bitumena (kada se nalaze u "sendviču"),

-

epoksidnih smola (u sendviču ili posebne vrste epoksidnih smola - lepkova)

-

specijalne izolacije na bazi cementa i sl.

234

-

ZAŠTITA OD BUKE

234.1

-

Osnovni propisani uslovi

Osnovni zahtevi za dozvoljeni nivo buke u stambenim prostorijama:

a)

Ekvivalentni nivo ukupne buke od svih nestacionarnih izvora izvan posmatrane zgrade ne sme prelaziti 35 dBA noću (22 do 6 časova) i 40 dBA danju (6 do 22 časa).

b)

Ukupni nivo buke iz svih izvora, u zgradi, ali izvan posmatranog stana, koji rade jednovremeno, i svih stacionarnih izvora izvan zgrade, ne sme prelaziti 30 dBA noću (22 do 6 časova) i 40 dBA danju (6 do 22 časa)

Navedene vrednosti važe za sve boravišne prostorije u stanu, bez obzira na njihovu užu namenu.

234.2

-

Mere zaštite od buke

234.21

-

Prostorno planiranje

234.211

-

Osnovni princip

Kod projektovanja naselja vodi se računa da se pomoću reljefa zemljišta smanji buka saobraćajnica koje prolaze kroz naselja. Fasade se orijentišu tako da postoji što manji broj štetnih refleksija koje potiču od saobraćaja ili drugih izvora komunalne buke (dečja igrališta).

Izbegava se projektovanje naselja blizu postojećih ili budućih magistralnih puteva, železničkih pruga, vazdušnih koridora, međugradskih i prigradskih autobuskih terminala, železničkih stanica (naročito ranžirnih), aerodroma, ili sličnih jakih izvora buke.

Najmanja udaljenost naselja od navedenih izvora dobija se iz postojećih ili projektovanih karata buke, na liniji koja pokazuje vrednost buke propisane za odgovarajuću stambenu ili mešovito stambenu zonu. Ako karta buke ne postoji vrši se proračun buke na osnovu podataka o postojećim i predviđenim izvorima buke.

234.212

-

Zaštita od aerodromske buke

Prvenstvena odbrana je što veća udaljenost, za čije se određivanje mora poznavati: planirano proširenje aerodroma; sadašnja i buduća lokacija za isprobavanje motora; broj, vrsta i učestanost sadašnjih i planiranih vazduhoplova; glavna osa i udaljenost poletno sletne staze. Za zaštitu se koriste i zvučne prepreke, postojeće ili posebno projektovane.

234.213

-

Zaštita od buke železničkih pruga

Duž pruge i oko stanice planira se zaštitna zona koja može biti industrijska ili sasvim nenaseljena. U sledećoj zoni prema zaštitnoj, planira se što manja gustina stanovanja. Udaljenost naselja od pruge na nasipu, odnosno od čeličnih mostova predviđa se veća nego od pruge u useku, odnosno od betonskih mostova.

234.214

-

Zaštita od buke magistralnih puteva

Duž puteva se planiraju zaštitne zone kao za pruge. Lokalni put i ulice projektovanog naselja ne smeju predstavljati prečicu između dva magistralna puta. Za korišćenje zelenog pojasa videti tačku 234.216.

234.215

-

Optimizacija položaja

Kada je određena površina u kojoj postoji mogućnost smeštaja zgrade na različitim mestima u toj površini, zgrada se locira tako da se ne nalazi u glavnoj osi ozračenja buke najbližeg zvučnog izvora. Ako u blizini postoje više zvučnih izvora, konačna lokacija se određuje tako da se zgrada nalazi u minimumu zvučnog polja u toj površini. Pri tome je potrebno poznavati koordinate, jačinu, usmerenost i dimenzije relevantnih zvučnih izvora.

234.216

-

Korišćenje prepreka

Koriste se sve prirodne prepreke između izvora buke i projektovane zgrade. Ako nema prirodnih postavljaju se veštačke. Dobro dimenzionisane pregrade prepreke smanjuju buku najviše za 8 do 12 dBA. Zeleni pojas od drveća, žbunja i trave, malo doprinosi smanjenju buke, ako je uži od 30 m mada menja spektar buke. Sastav zelenog pojasa predviđa se od listopadnog drveća velikog lista (hrast, lipa, platan; topola nije pogodna jer joj je šum lišća visok) četinara i zimzeleni, a između stabala žbunje i lišće. U principu zeleni pojas se smatra samo kao dodatna mera za smanjenje buke. Travnati pojas doprinosi smanjenju buke (oko 5 do 10 dB) tek ako je širi od 100 m i to samo na malim visinama (do 20 m); drveće smanjuje buku oko 2 do 8 dB/100.

234.22

-

Raspored prostorija u zgradi

234.221

-

Osnovni princip

U zgradi i u stanu se posebno grupišu bučne a posebno tihe prostorije.

234.222

-

Smeštaj bučnih mašina i postrojenja

Sva bučna postrojenja, kao što su dizel-agregati kotlarnice, hidroforske stanice, toplotne predajne stanice, perionice sa mašinama za pranje rublja, trafostanice i slično, ako već moraju biti u zgradi, smeštaju se u najniži nivo i izoluju od konstrukcije zgrade. Lift kućice i krovni ventilatori stavljaju se iznad najvišeg stambenog nivoa.

234.223

-

Pogonske bučne prostorije

Pogonske bučne prostorije tj. prostorije u kojima su smešteni pogon ili postrojenja zgrade, kao što su kotlarnice, toplotne predajne stanice, klima komore, hidroforske i hidrocelske stanice, mašinske kućice za lift transformatorske stanice i slične prostorije po pravilu se ne smeju graničiti (bilo površinom, linijom ili tačkom) sa stambenim prostorijama. Posebno, lift okno se ne sme graničiti, po pravilu sa stambenim prostorijama. Odstupanjem od ovih pravila dolazi se u situaciju da se posebno projektuje zvučna zaštita ovih prostorija da bi se zadovoljili osnovni propisani uslovi.

234.224

-

Bučne prostorije u stanu

Bučne prostorije jednog stana (antre, kuhinja, kupatilo i sl.) ne smeju imati zajedničku pregradu (zid i tavanicu) sa tihim prostorijama (radna ili spavaća soba) drugog stana.

234.225

-

Zaštita od spoljne buke

Bučne prostorije u stanu (antre, kuhinja, kupatilo i sl.), prostorije za zajedničke potrebe stanara, prostorije i prostori u kojima je uticaj buke od manjeg značaja, raspoređuju se tako da čine zaštitni pojas prema spoljnim izvorima buke.

234.226

-

U ulicama u kojima je nivo buke približan najvišem dozvoljenom nivou (35 dBA noću i 40 dBA danju) predvideti najmanje jednu prostoriju za spavanje orijentisanu prema mirnijem delu bloka, odnosno prema dvorištu.

234.23

-

Pregrade: zidovi i međuspratne konstrukcije

234.231

-

Propisani uslovi zvučne zaštite pregrada

Za zidove i međuspratne konstrukcije, koji imaju određenu funkciju, propisuju se najmanje vrednosti zvučne izolacione moći R', a za međuspratne konstrukcije još i najveće vrednosti zvučne propustljivosti Ln (zvuk udara).

Za stambene zgrade to su:

A. Zidovi:

(a) zid između dva stana, zid bez vrata između stana i stepeništa i zid između stana i lift okna: R' = 52 dB;

(b) zid zgrade prema kolskom prolazu, zid između stana i prostorije druge namene (poslovne prostorije, kućnog saveta, zajedničke prostorije za smeće), i zid između dva stana u dve zgrade: R' = 55 dB;

(c) zid između stana i bučnih pogonskih postrojenja: R' = 57 dB.

B. Međuspratne konstrukcije:

(a) između dva stana, između stana i podruma (spremišta stanara, ulaznih prostorija i slično): R' = 52 dB, Ln - 68 dB (vertikalno između boravišnih prostorija ili koso između kuhinje ili kupatila prema boravišnoj prostoriji);

(b) između stana i prostorije druge namene ako su iznad stana: R' = 55 dB, Ln = 63 dB, ako su ispod stana R' = 55 dB, Ln = 68 dB;

(c) između stana i kolskog prolaza: R' = 55 dB (za Ln nema zahteva);

(d) između lođe i donjeg stana: Ln = 68 dB (za R' nema zahteva);

(e) između zajedničke terase i donjeg stana: Ln = 63 dB (za R' nema zahteva);

(f) između stana i bučne pogonske prostorije: R' = 57 dB (za Ln nema zahteva).

234.232

-

Ispunjenje propisanih uslova za pregrade

Kod svih zidova i međuspratnih konstrukcija, navedenih u prethodnoj tačci, zadovoljavaju se propisani uslovi zvučne zaštite pregrada, ne samo kao pojedinačni elementi, već i u međusobnom sklopu sa ostalim graničnim pregradama, uzimajući u obzir prodore instalacija, oslabljena mesta zbog postavljanja instalacija, ventilacione kanale i slično. Kada međusobni sklop, prodor instalacija, kanali i sl. umanjuju zvučnu zaštitu same pregrade i kada je gubitak mali, gubitak zvučne izolacije nadoknađuje se povećanom izolacijom same pregrade; kod većih gubitaka iznova se projektuje sklop, instalacija ili kanali.

234.233

-

Uticaj prodora instalacija

U projektu se izrađuje detalj prolaska instalacija kroz zid i posebno kroz međuspratnu konstrukciju. Obrada otvora se daje u detalju i opisu radova. U principu posle postavljanja instalacija, otvori se pažljivo i u potpunosti ispunjavaju sličnim materijalom od koga je pregrada (malter, beton, gips), ali same instalacije ne smeju imati kruti dodir sa ispunom, već se one obavijaju, na primer, mineralnom vunom ne debljom od 1,0 do 1,5 m i zalivaju plastičnim kitom. Kod dvostrukih zidova i plivajućih podova ispuna (malter, beton, gips), ne sme stvoriti zvučni most između obloga zida, odnosno, između ploče i estriha. To se naglašava u opisu radova.

234.234

-

Uticaj ventilacionih kanala

Ventilacioni kanali za kuhinje, kupatila, i sl. predstavljaju obilazno provođenje zvuka. Oni moraju imati dovoljno veliko prigušenje zvuka, kako ne bi, zajedno sa međuspratnom konstrukcijom, zvučna izolacija između tih prostorija u dva susedna stana, pala ispod propisane vrednosti. Ukoliko su ventilacioni kanali prefabrikovani elementi, za njih se prilaže atest o prigušenju zvuka; ako se grade na licu mesta u projektu se daje proračun o dovoljnom zvučnom prigušenju.

234.235

-

Uticaj termoizolacionih slojeva

Zaštitni sloj koji se stavlja ispred termoizolacionog sloja ne sme sa ovim da čini rezonantni sistem sa rezonansom između 100 i 3150 Hz. Posebna pažnja se obraća na zid između stana i stepeništa, na tavanicu prema kolskom prolazu i na tavanice ispod lođa i prohodnih terasa.

234.24

-

Vrata i prozori

Po izolacionoj moći vrata su razvrstana u tri klase: I klasa 30-34 dB, II klasa 25-29 dB; i III klasa 20-24 dB.

Ulazna vrata stana se predviđaju sa propisanom izolacionom moći, i to između 30 i 34 dB (I klasa). Izuzetno, ako u zgradi postoji lift, i ako se na jednom spratu nalazi najviše 4 stana, dozvoljava se da na prvom spratu i na ostalim spratovima ulazna vrata od stana imaju 25 do 29 dB (II klasa).

Vrata unutar stana pripadaju onoj klasi izolacione moći kojom se postiže da zvučna izolovanost između stepeništa (hodnika i svih boravišnih prostorija stana iznosi najmanje 52 dB).

Po izolacionoj moći prozori su razvrstani u 4 klase: I klasa 35-39 dB; II klasa 30-34 dB; III klasa 25-29 dB i IV klasa 20-24 dB.

Izolaciona moć tj. klasa prozora određuje se prema ekvivalentnom nivou spoljne buke tako da buka u stanu ne prelazi 35 dBA noću, odnosno 45 dBA danju. Pri proračunu se uzima celokupna fasadna površina (prozor + parapet) a za ukupnu zvučnu apsorpciju posmatrane sobe 10 m2. Radi orijentacije približno se može smatrati da će za uobičajene fasadne površine od oko 10 do 15 m2 i za spoljnu buku Leq = 60 do 65 dBA zadovoljavajuću zvučnu zaštitu pružiti prozor koji spada u I klasu izolacione moći (R = 35 do 39 dB). U projektu se sprovodi tačnija računica, uzimajući u obzir i frekvencijske zavisnosti.

234.25

-

Kućna postrojenja i instalacije

234.251

-

Osnovni princip zaštite

Cilj je sprečiti prenos vibracija od izvora vibracija (mašine ili postrojenja) na zgradu i u instalacionu mrežu, i od instalacione mreže na zgradu.

234.252

-

Meko oslanjanje

Svi izvori buke i vibracija koji pripadaju kućnim postrojenjima, kao što su dizel-agregat, gorionici i kotlovi, cirkulacione pumpe, kompresori, zajedničke mašine za pranje rublja, i slično, ne smeju imati kruti, direktni kontakt sa konstrukcijom zgrade. Veza između navedenih izvora i zgrade se posebno projektuje i daje u opisu. Kod izvora koji se oslanja na temelje, temelji izvora dovoljno se odvajaju od konstrukcije zgrade tako da prenete vibracije preko amortizujućeg sloja ispod temelja na zgradu, ne proizvode buku u stanovima veću od dozvoljene. Pri ovome se uzima u obzir koeficijent prostiranja strukture buke, kao i nivo vibracija postolja mašine.

234.253

-

Veze mašina i postrojenja sa instalacionom mrežom

Sve veze u kojima su izvori buke i vibracije navedeni u prethodnoj tačci spojeni sa ostalom mrežom, instalacijama ili cevovodima u zgradi, izvode se "meko", tako da vibracije prenesene na zgradu u stanovima ne proizvode buku veću od dozvoljene.

Posebna pažnja obraća se na izvore buke koji ne stvaraju veliku vazdušnu buku, ali su jaki izvori strukture buke (tj. vibracija), koja se prostire kroz instalacionu mrežu (kao na primer, cirkulacione pumpe). Kod takvih izvora projektuje se detalj "mekog priključka" kojim se mašina (pumpa) vezuje za instalaciju.

Električno uzemljenje svih mašina izvodi se pomoću pletenice, a ne krutim kablom.

234.254

-

Veze instalacione mreže sa zgradom

Ako postoji bojazan da se vibracije prenose kroz instalacionu mrežu, ova se ne vezuje kruto za zidove zgrade; između obujmice i cevi (odnosno kanala) postavlja se meka podloška.

234.26

-

Unutrašnja obrada pogonskih bučnih prostorija

Sve pogonske bučne prostorije (234.223) akustički se obrađuju u smislu povećanja zvučne apsorpcije. Teži se da najmanje 2/3 od ukupne površine zidova, poda i plafona bude prekriveno apsorpcionim materijalom. Bolja efikasnost se postiže: (a) uopšte kada apsorpcione površine nisu koncentrisane, i (b) posebno, kada je apsorpcija materijala veća na onim frekvencijama koje su dominantne u spektru buke u toj prostoriji.

Kao prostor sa izvorima buke može se smatrati i stepenište, pa je poželjno da se i u njega postave apsorpcione površine. Vodi se računa o eventualnoj zapaljivosti apsorpcionih materijala.

234.3

-

Obaveze projektanta

234.31

-

Sadržaj tehničke dokumentacije za zvučnu zaštitu

Projektna dokumentacija koja se odnosi na zvučnu zaštitu sadrži:

(a) Analizu projektovane zgrade u smislu zaštite od buke. U analizi se daju nivoi spoljne i unutrašnje buke (buke pojedinih mašina ili celog postrojenja, i sl.), kao i mere koje se preduzimaju da bi se buka svela na propisani nivo, a prema tačkama 234-21-26. Nemogućnost primene ili odstupanje od navedenih mera obrazlažu se i dokazuje se da će se primenom ostalih mera postići osnovni propisani uslovi za dozvoljeni nivo buke u stanovima.

(b) Osnovne proračune zvučne zaštite koji obuhvataju:

- proračune sa dijagramima nivelacione moći svih različitih (po sastavu) zidova i međuspratnih konstrukcija, kao i zvučne propustljivosti svih različitih tipova međuspratnih konstrukcija (različit tip međuspratne konstrukcije podrazumeva i istu tavanicu sa različitih podovima), čija je funkcija navedena u JUS U.J6.201 (videti tačku 234.231); ako postoji odgovarajući izveštaj o ispitivanju pregrade, takav izveštaj (ili kopija) može se priložiti umesto proračuna,

- proračun potrebne izolacione moći prozora ukoliko ova nije određena posebnim zahtevima investitora ili korisnika.

- proračun potrebnog prigušenja vibracija za temelje mašina, ukoliko takve mašine postoje,

- proračun potrebnog prigušenja vibracija za mašine za koje nije potrebno temeljenje, ukoliko se mašine ne isporučuju sa sopstvenim amortizerima i ukoliko isporučilac ne garantuje da prenete vibracije neće proizvesti buku u stanovima veću od dozvoljene,

- proračun smanjenja reverberacione buke korišćenjem apsorpcionih materijala u bučnim pogonskim prostorijama.

Ostale proračune zvučne zaštite, odnosno zaštite od buke, koji obuhvataju uglavnom proračune zaštite od spoljne buke optimizacijom položaja, korišćenjem prepreka i korišćenjem udaljenosti, kao i specijalne proračune ako takvih ima.

(c) Ocenu o projektovanoj zvučnoj zaštiti. Ocena se daje za svaki elemenat za koji postoji propisani zahtev. Za zidove i međuspratne konstrukcije ocena se daje prema propisanom postupku za ocenjivanje, a prema kriterijumima iz JUS U.J6.201. Za poreze i ostale elemente, za koje je izvršen proračun, ocena se daje prema izračunatom nivou buke u stambenim prostorijama, koji mora biti zadovoljavajući.

(d) u arhitektonsko-građevinskom projektu prilaže se:

-

u šemama stolarije navode se vrednosti izolacione moći za vrata i prozore,

-

postavljaju se uslovi za nivo buke koju stvaraju bučne mašine ili oprema u pogonskim prostorijama ili uslovi da svaka mašina ima podatak o nivou zračne zvučne snage čija je vrednost manja od uslovljene.

-

Utvrđuje se maksimalni nivo prenetih vibracija sa mašine na konstrukciju zgrade u svemu prema projektnom rešenju i detaljima datim u projektu,

-

postavljaju se uslovi izvođaču da kod izbora opreme (sanitarne, vodovodske i sl.), i mašina, prvenstvo imaju one koje su tiše i koje stvaraju manje vibracija.