Prethodni

235	-	ZAŠTITA OD PROVALA I NEŽELJENIH POGLEDA
235.1	-	Stan i stambena zgrada obezbeđuju se od provala i neželjenih pogleda primenom građevinskih materijala otpornih na fizički udar, ugrađivanjem, potrebne opreme i odgovarajućim arhitektonskim rešenjem stana i zgrade.
235.2	-	Kod stambenih zgrada, gde se poklapaju ili približno poklapaju regulaciona i građevinska linija, najmanje odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od terena, u prizemnim stanovima koji se nalaze u neposrednoj blizini javne komunikacije, iznosi h = 1,80 m.
235.21	-	Kod stambenih zgrada čija se regulaciona i građevinska linija ne poklapaju, kao i kod stanova čiji prozori izlaze na zajedničke otvorene komunikacije u zgradi (galerije, zajedničke terase), najmanje odstojanje gornje ivice prozorskog parapeta od terena ili poda površine zajedničkih komunikacija iznosi h = 1,60 m.
		Kod stanova u prizemlju sa predbaštama i javnim zelenim površinama najmanje odstojanje gornje ivice parapeta od terena može da bude i manje od zahteva u prethodnom stavu, pod uslovom da se u ovom slučaju na prozorske otvore ugrađuju metalne ili drvene zaštite (rešetke, kapci i sl.).
235.22	-	Na prozorskim otvorima u stanovima u prizemlju i stanovima koji se nalaze u neposrednom kontaktu sa zajedničkim komunikacijama u zgradi (galerije, zajednička terasa) ugrađuju se: roletne, sklapajuće žaluzine, zaštitni kapci (od drveta, plastike ili metala).
235.23	-	Pregrade na lođama, koje dele dva stana, ugrađuju se po celoj spratnoj visini. Pregrada se izrađuje od materijala koji ne dozvoljava sagledljivost unutrašnjosti drugog stana.
235.24	-	Na stanovima koji su u građevinskom smislu, istureni ispred drugih stanova ne dozvoljava se postavljanje prozora prema susednim stanovima.
235.25	-	Ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora na zidovima jednog stana koji izlaze na lođu ili balkon drugog stana.
235.26	-	U "dvotraktnim" stambenim zgradama (paralelno postavljene građevinske lamele koje su povezane zajedničkim vertikalnim komunikacijama) ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora prema "unutrašnjem dvorištu" na sobama za spavanje i dnevni boravak.
235.27	-	Na ulaznim vratima u stanove, zgradu, prostorije za zajednički boravak stanara, službenu prostoriju i prostoriju u kojoj se nalazi grupa standardnih ostava ugrađuje se ukopavajuća cilinder brava sa ključem.
		Na ulaznim vratima u stanove ugrađuje se i sigurnosni lanac.
235.28	-	Na ulaznim vratima u tehničke prostorije u zgradi ugrađuje se brava sa ključem.
236	-	ZAŠTITA OD POŽARA
236.1	-	Osnovne mere protivpožarne zaštite stambenih zgrada:
236.11	-	Noseći konstruktivni građevinski elementi u zgradama izrađuju se od negorivog građevinskog materijala, odnosno od materijala koji obezbeđuje najmanju vatro-otpornost od 90 minuta.
236.12	-	Stan, kao građevinska celina u odnosu na susedne stanove, poslovne ili druge prostorije, odvaja se zidovima čija vatro-otpornost iznosi najmanje 90 minuta.
236.13	-	Zidovi i tavanice vetrobrana, stepenišnog prostora, hodnika, prostora za smeštaj stanarskih ostava, prostorija za deponiju i bacanje smeća, zidovi liftovskih okana, prostorija za uređaj za povećanje pritiska vode, prema stambenim i ostalim prostorijama u zgradi izrađuju se od materijala čija vatrootpornost iznosi najmanje 90 minuta.
236.14	-	Nosivi i ojačani zidovi moraju biti negorivi i imati otpornost prema vatri najmanje 90 minuta.
		Izolacioni materijal na spoljnoj strani zidova iz člana 236.11 može biti od gorivog materijala pod uslovom da je nalepljen na zid i ankerovan tako da ne otpada u slučaju požara i da je sa spoljne strane obložen negorivim materijalom čija je otpornost prema požaru najmanje 60 minuta.
		Izolacioni materijal u zidovima iz člana 236.11 može biti od gorivog materijala ako je obloga s unutrašnje strane tih zidova otporna prema požaru najmanje 90 minuta, a ako je postavljen sa unutrašnje strane tih zidova izolacioni materijal mora biti negoriv.
236.15	-	Međuspratne i tavanske konstrukcije kod stambenih zgrada moraju imati vatro-otpornost najmanje 90 minuta.
236.16	-	Fasade se izvode tako da ne prenose vatru s jednog sprata na drugi.
		Rastojanje između otvora dva susedna sprata mora iznositi najmanje 1 m (ovo se ne odnosi na stepenišni prostor).
		Preporučuje se da svi fasadni otvori na stambenim zgradama, kroz koje je moguće spasavanje stanara, budu pristupačni za vatrogasna vozila sa PP lestvama.
236.17	-	Vrata koja odvajaju prostor za stanarske ostave, prostoriju za uređaj za povećanje pritiska vode, deponiju smeća i druge slične prostorije od ostalih prostora u zgradi imaju najmanju vatro-otpornost od 90 minuta.
236.18	-	Zidovi, tavanice i vrata prostorije za transformatorsku stanicu i agregat moraju biti vatro-otporni najmanje 3 časa.
236.19	-	Zidovi, vrata i tavanica kotlarnice u zgradi moraju biti vatrootporni 90 minuta.
		Kod kotlarnica na čvrsto gorivo predviđaju se posebne prostorije za smeštaj čvrstog goriva i šljake čiji su zidovi, tavanice i vrata vatro-otporni 90 minuta.
236.1(10)	-	Ako se prostorije u podrumu koriste kao garaže sprovode se dodatne mere bezbednosti prema važećim propisima za projektovanje i izgradnju garaža tačka 222.8.
		Ukoliko se stanarske ostave nalaze u tehničkoj etaži, iste se odvajaju od ostalog prostora tehničke etaže zidovima, tavanicom i vratima, koji su vatro-otporni 90 minuta.
236.1(11)	-	Ventilacioni kanali ili njihove obloge izvode se od nezapaljivog materijala.
		Požarni zidovi se izvode od materijala koji je otporan prema požaru najmanje 90 minuta i na najvećem međusobnom rastojanju 40 m.
		Požarna vrata koja povezuju pojedine prostorije sa putevima za evakuaciju moraju imati otpornost prema požaru najmanje 60 minuta.
		Smer otvaranja vrata na putevima za evakuaciju mora biti uvek u pravcu izlaza iz zgrade ili prostorije.
		Sve stambene zgrade moraju imati vodovodne instalacije i odgovarajući broj hidranata ili PP aparata.
236.2	-	Visoke zgrade
		Pod visokim stambenim zgradama, za potrebe protivpožarne zaštite, podrazumevaju se zgrade u kojima je nivo poda u stambenim prostorijama na poslednjoj etaži udaljen najviše 22,0 m od terena na koji je omogućen pristup i intervencija uz korišćenje automatskih lestava.
		Zahtevi za visoke stambene zgrade sa stanovišta zaštite od požara su sledeći:
		- U visokim stambenim zgradama se predviđa najmanje jedno protivpožarno stepenište.
		- Prostor požarnog stepeništa zaštićuje se od dima koji bi mogao da prodre iz bilo koje etaže u zgradi.
		- Najmanje jedan liftovski prostor u zgradi izgrađuje se od požarnih obimnih zidova.
		Spoljno požarno stepenište zadovoljava sledeće uslove:
		- Spoljne stepenice moraju biti pristupačne iz hodnika ili najmanje iz dve prostorije zgrade na svakom spratu.
		- Stepenice se ne smeju postavljati pored otvora na fasadi zgrade bliže od 1,5 m ukoliko nisu ozidane prema tim otvorima.
		- Širina kraka požarnih stepenica ne sme biti manja od 80 cm a nagib ne veći od 45o.
		- Za spoljne požarne stepenice ne smeju se koristiti spiralno stepenište i penjalice.
		- Zaštitna ograda spoljnih otvorenih stepenica ne sme biti niža od 1,20 m.
		- Građevinski materijal za izgradnju spoljnih požarnih stepenica mora biti negoriv (može se koristiti i nezaštićeni čelik).
		- Mora biti omogućeno korišćenje stepenica bez obzira na vremenske prilike u svim uslovima.
236.6	-	Eksperimentalna ispitivanja iz oblasti protivpožarne zaštite može vršiti samo organizacija registrovana za ove vrste delatnosti.
236.4	-	Prilikom projektovanja koriste se simboli za tehničke šeme prema JUS U.J1.220, a za određivanje stepena vatro-otpornosti pregrada oznake prema JUS U.J1.240.
237	-	DNEVNO OSVETLJENJE I OSUNČANJE STANA I ZGRADA
237.1	-	Dnevno osvetljenje
237.11	-	Sve stambene prostorije u stanu osvetljavaju se dnevnom svetlošću neposredno kroz prozorske otvore. Prostor za pripremanje hrane može da se osvetljava dnevnom svetlošću posredno samo preko prostora za ručavanje, a u stanovima tipa garsonjere i preko prostora za dnevni boravak i spavanje.
237.12	-	Sve zajedničke prostorije u zgradi koje su namenjene boravku stanara, osvetljavaju se dnevnom svetlošću neposredno kroz prozorske otvore. Uslovi za osvetljavanje stepenišnog prostora su izloženi u tačci 221.4.
237.13	-	Stambene prostorije sa čistom visinom od h = 2,50 m ne bi trebalo da imaju dubinu koja prelazi 6,0 m.
237.14	-	Površina prozorskih otvora jedne prostorije iznosi približno 1/7 podne površine sa tolerancijom 10% pri čemu se ne računa zastakljena površina iznad poda do visine 90 cm. Prozori većih dimenzija mogu se ugrađivati uz uslov da se obezbedi pojačana toplotna zaštita predmetnog zida sa prozorom, pri čemu se poštuju, zahtevi za toplotnu zaštitu zgrada koji su izloženi u JUS U.J5.600.
237.2	-	Osunčanje
237.21	-	Sve stambene prostorije se orijentišu tako da se u konkretnim uslovima postiže najmanja osunčanost od 1 č. na dan u zimskim mesecima.
237.22	-	Ne dozvoljava se projektovanje i građenje stanova sa jednostranom orijentacijom prema severu.
237.23	-	Prozorski otvori na prostorijama za dnevni boravak ne mogu se orijentisati isključivo prema severu.
237.24	-	Zahtevi iz tačaka 237.22 i 237.23 u izuzetnim slučajevima ne moraju da budu ispunjeni u stanovima tipa garsonjere.
237.25	-	Na prozorskim otvorima na stambenim prostorijama koje su orijentisane delimično ili potpuno prema zapadu, po pravilu se predviđa pojačana zaštita od sunca (lođe, balkoni, pokretne nadstrešnice i sl.).
24.	-	INSTALACIJE U ZGRADI
241.	-	ELEKTRIČNE INSTALACIJE U STANU I STAMBENOJ ZGRADI
241.1	-	Opšte odredbe
241.11	-	Sve stambene zgrade i stanovi opremaju se električnim instalacijama slabe i jake struje koje omogućavaju normalan boravak bez dnevne svetlosti, vezu sa telefonom, radiom i televizijom, kao i korišćenje trošila električne energije koja se primenjuje u stanovima i stambenim zgradama.
241.12	-	Pre početka projektovanja pribavlja se elektroenergetska saglasnost za priključak zgrade na elektroenergetsku mrežu od ERO "Elektrodistribucije Beograd".
241.13	-	Mesto ugradnje priključne kutije na zgradi određuje se uz saglasnost ERO "Elektrodistribucije Beograd".
241.14	-	Mesto ugradnje ormana sa brojilima u zgradi određuje se uz saglasnost ERO "Elektrodistribucije Beograd".
241.15	-	Pre početka projektovanja pribavlja se saglasnost sa uslovima priključka zgrade na spoljnu telefonsku mrežu od RO PTT saobraćaja - Beograd.
241.16	-	Električne instalacije projektuju se i izvode prema važećim tehničkim propisima, propisima i preporukama ERO "Elektrodistribucije - Beograd" i JUS-vima.
		Preporuke i propisi ERO "Elektrodistribucije - Beograd" koriste se pri definisanju spoljne elektroenergetske mreže transformatorskih stanica 10/0,4 KV spoljnjeg i unutrašnjeg priključka, razvodnih ormana sa brojilima, načina merenja potrošnje električne energije i električnog kablovskog razvoda za povezivanje ormana sa brojilima (u slučaju većeg broja ormana).
241.16a	-	Pre početka projektovanja pribavlja se saglasnost sa uslovima priključka zgrade na spoljnu mrežu kablovske distribucije televizijskog i radio programa (kablovska televizija) od Radio televizije Beograd.
241.17	-	Pri projektovanju i izgradnji stambenih zgrada, predviđaju se sledeće električne instalacije:

		-	instalacija osvetljenja
		-	instalacija nužnog osvetljenja sa odgovarajućim izvorom
		-	instalacija izvoda za priključak električnih trošila i priključnica
		-	instalacija telefona
		-	instalacija kablovske distribucije radio i televizijskog programa ili zajednički antenski sistem
		-	instalacija signalizacije požara
		-	instalacija pozivne - zvučne signalizacije ulaza u stan i stambenu zgradu
		-	instalacija zajedničke ventilacije kupatila, WC-a i kuhinja
		-	instalacija temeljnog uzemljivača
		-	instalacija gromobrana
		-	instalacija komandovanja sa termičkim potrošačima i signalizacije tarife
		-	instalacija motornog pogona toplotne predajne stanice ili kotlarnice
		-	instalacija motornog pogona uređaja za povećanje pritiska u vodovodnoj instalaciji
		-	instalacija motornog pogona lifta
241.2	-	Priključak zgrade na elektroenergetsku telefonsku električnu mrežu i mrežu kablovske distribucije radio i televizijskog programa
241.21	-	Priključak od niskonaponske, distributivne električne mreže do priključne kutije zgrade (spoljašnji priključak) izvodi se četvorožilnim kablom izolovanim čvrstim dialektrikom, četvorožilnim samonosivim kablovskim snopom ili četvorožilnim samonosivim kablom. Od priključne kutije do ormana sa brojilima (unutrašnji priključak izvodi se petožilnim kablom sa PVC izolacijom.
		Presek spoljašnjeg kućnog priključka određuje se na bazi podataka ERO "Elektrodistribucija - Beograd". Presek voda unutrašnjeg kućnog priključka određuje se na bazi jednovremenog vršnog opterećenja zgrade (vidi tačke 241. 22; 241. 23; i 241. 24). Projektanti spoljašnjeg i unutrašnjeg kućnog priključka dužni su da usaglase rešenja.
		Peta žila voda unutrašnjeg kućnog priključka koristi se kao zaštitni vod, a može se položiti i kao poseban izolovani vod.
241.22	-	U stanovima koji se ne greju električnim termoakumulacionim pećima jednovremeno vršeno opterećenje stambene zgrade određuje se prema maksimalnom opterećenju stanova, broju stanova i koeficijentu jednovremenosti zgrade. Maksimalno opterećenje stana iznosi 70% od instalisane snage stana. Pod instalisanom snagom stana podrazumeva se zbir nazivnih snaga svih električnih trošila u stanu. Pri izračunavanju jednovremenog vršnog opterećenja zgrade zbir maksimalnih opterećenja stanova množi se koeficijentom istovremenosti zgrade (Ki), koji se izračunava prema obrascu
		0,75 Ki = 0,25 + ---------- Ön


		gde je "n" broj stanova u zgradi.
241.23	-	Maksimalno opterećenje opšte potrošnje zgrade jednako je instalisanoj snazi.
241.24	-	Za stambene zgrade sa termoakumulacionim grejanjem istovremeno opterećenje zgrade sračunava se tako što se sračunatom opterećenju po tačci 241.22 doda zbir instalisanih snaga termoakumulacionih peći. Zbir instalisanih snaga termoakumulacionih peći u zgradi određuje se kad se broj svih soba (u stanovima) pomnoži sa 3 kW.
241.25	-	Najveći presek unutrašnjeg kućnog priključka može biti 3 x 95 + 50 + 50 mm2 bakarni ili odgovarajući aluminijumski.
241.26	-	Od priključne kutije EDB do ormana sa brojilima u zgradi polažu se najviše tri kablovska voda. U slučaju većeg broja kablovskih vodova predviđa se ugradnja priključnog ormana EDB ili direktno iz trafostanice 10/0,4 kV.
241.27	-	Ako se trafostanica 10/0,4 kV nalazi u zgradi i napaja isključivo tu zgradu, ormani sa brojilima priključuju se direktno na niskonaponsku tablu trafostanice. U tom slučaju vodovi od niskonaponske table trafostanice do ormana sa brojilima predstavljaju unutrašnji kućni priključak i čine sastavni deo instalacije zgrade.
241.28	-	Električni kablovski vodovi kroz stambenu zgradu od priključne kutije (ormana EDB), ili niskonaponske table transformatorske stanice, u istoj zgradi do ormana sa brojilima polažu se u kanal, zaštićen regal ili u zid.
241.29	-	Za stambene zgrade koje imaju lift i uređaje za povećanje pritiska u vodovodnoj instalaciji, a ne poseduju dizel-električni agregat, predviđa se poseban unutrašnji priključak za napajanje lifta i hidrofora.
		Posebni unutrašnji priključak priključuje se na posebnu priključnu kutiju. Ovaj priključak napaja isključivo odvojen orman sa brojilima jednog lifta i uređaja za povećanje pritiska u vodovodnoj instalaciji.
241. 2(10)	-	Priključak na spoljnu telefonsku mrežu zgrade izvodi se pomoću telefonskog kabla minimalnog kapaciteta koji obezbeđuje za svaki stan po jedan direktni telefonski priključak. Priključak se izvodi od najbližeg šahta spoljne telefonske mreže. Tip i kapacitet kabla određuje RO PTT saobraćaja Beograda.
241. 2(11)	-	Sve stambene zgrade sa više od dva stana imaju donju telefonsku koncentraciju. Orman telefonske koncentracije smešta se na pogodnom mestu u prizemlju zgrade.
241. 2(12)	-	Telefonski priključni kabl od šahta do zgrade polaže se u privodnoj kanalizaciji. Telefonski kabl od privodne kanalizacije do ormana telefonske koncentracije polaže se u plastičnu cev 100 mm ili u zaštićeni regal.
241. 2(13)	-	Telefonski priključni kabl od priključnog šahta do ormana koncentracije predstavlja deo spoljne telefonske mreže. Privodnu telefonsku kanalizaciju i prolaz (regal ili plastičnu PVC cev) kroz zgradu izvodi se u okviru građevinskih radova na zgradi.
241. 2(14)	-	Nadzemni telefonski priključak od najbližeg telefonskog stuba do zgrade predstavlja deo spoljne telefonske mreže, a izvodi se samonosivim telefonskim kablom.
241. 3	-	Merenje potrošnje električne energije:
241. 31	-	Potrošnja električne energije za svaki stan meri se pomoću trofaznog dvotarifnog brojila. Svaki stan ima trofaznu električnu instalaciju.
		U slučaju termoakumulacionog grejanja za svaki stan predviđa se posebno trofazno dvotarifno brojilo koje će meriti samo potrošnju termoakumulacionih peći.
241. 32	-	Koncentracija brojila za stambenu zgradu sa više stanova izvodi se u razvodnim ormanima.
241. 33	-	Višespratne zgrade mogu imati jedan ili više razvodnih ormana. Ako na spratu ima više od šest stanova razvodni orman se postavlja na svakom spratu. U slučaju šest i manje stanova po spratu razvodni orman se postavlja na svakom drugom spratu.
241. 34	-	Orman za brojila izrađuje se od dva puta dekapiranog lima ili plastične mase. Dimenzije ormana, raspored opreme i način povezivanja izvodi se prema "Propisima i preporukama ERO "Elektrodistribucije - Beograd".
241. 35	-	Svaki orman sa brojilima u šinskom razvodu ima ugrađenu teretnu sklopku za isključivanje energetskog dela ormana.
241. 36	-	Prebacivanje tarife i upravljanje kontrolisanom potrošnjom u svakoj stambenoj zgradi vrši se pomoću prijemnika mrežne tonfrekventne komande (MTK). Prijemnik MTK smešta se u orman sa brojilima u prizemlju, bez obzira koliko ormana ima u stepeništnom prostoru stambene zgrade. MTK prijemnik ostaje pod naponom i posle isključenja teretne sklopke u ormanu sa brojilima u prizemlju zgrade (u slučaju većeg broja ormana u stepenišnom prostoru).
241. 37	-	Minimalni presek zaštitne sabirnice u ormanu sa brojilima iznosi 3 x 20 mm.
241. 38	-	U ormanu sa brojilima predviđaju se dve (zgrade sa centralnim grejanjem), odnosno tri (zgrade bez centralnog grejanja) sabirnice ili stezaljke najmanje širine 15 mm i to:
		-	sabirnica za signalizaciju više tarife
		-	sabirnica za komandovanu potrošnju
		-	sabirnica za upravljanje termoakumulacionih peći (za zgrade bez centralnog grejanja).
			Upravljana potrošnja obuhvata bojler u kupatilu, mašinu za pranje veša i mašinu za pranje posuđa.
241. 39	-	U ormanu sa brojilima predviđa se bakarna sabirnica najmanje širine 15 mm, odnosno odgovarajući niz stezaljki za upravljanje dvotarifnim brojilima.
241. 3(10)	-	U slučaju primene specijalnih odvojnih stezaljki na unutrašnjem priključku ne predviđa se teretna sklopka za isključivanje energetskog dela ormana.
241. 3(11)	-	Razvodni orman sa brojilima postavlja se u stepenišnom prostoru ili ulaznom holu zgrade. Preporučuje se da se razvodni ormani sa brojilima ugrade u posebne niše ili posebnu prostoriju vertikalnog kanala. Mesto ugradnje razvodnog ormana određuje se u arhitektonskom delu projekta.
241. 3(12)	-	Razmeštaj brojila u ormanu predviđa se tako da po visini obrazuju najviše tri reda brojila.
241. 3(13)	-	Za jedan kućni priključak (ulaz, stepenište, lamela) potreban je jedan prijemnik mrežne tonfrekventne komande (MTK).
241. 3(14)	-	Za upravljanje brojilima i trošilima kao i za signalizaciju tarife od prijemnika MTK do razvodne table u stanu polaže se petožilni kabl 5 x 1,5 mm2 Cu.
241. 3(15)	-	Dimenzije tabli za smeštaj brojila iznose najmanje 220 x 400 mm. Tabla za smeštaj MTK prijemnika istih je dimenzija kao i tabla za smeštaj brojila. U svakom ormanu u prizemlju zgrade predviđa se po jedna rezervna tabla. U zgradama sa jednim stanom ne predviđa se rezervna tabla.
241. 3(16)	-	Orman sa brojilima ne ugrađuje se u podrumski prostor.
241. 3(17)	-	Potrošnja električne energije lokala smeštenih u stambenoj zgradi meri se pomoću posebnih mernih grupa ili jednotarifnog brojila smeštenog u posebnom ormanu.
241. 3(18)	-	Opšta potrošnja osvetljenja, liftova, toplotne predajne stanice i sušionice meri se preko posebnih dvotarifnih brojila smeštenih u razvodni orman sa ostalim brojilima.
241. 3(19)	-	Potrošnja električne energije kotlarnice meri se pomoću merne grupe ili dvotarifnog trofaznog električnog brojila smeštenog u odvojenom (pregrađenom) delu ormana sa brojilima.
241. 3(20)	-	Potrošnja električne energije jednog lifta (putničko-teretnog) i postrojenja za povećanje pritiska u vodovodnoj instalaciji meri se pomoću posebnih dvotarifnih brojila, smeštenih u poseban razvodni orman izgrađen od dva put dekapiranog lima.
241. 3(21)	-	Potrošnja električne energije zajedničke ventilacije kupatila, WC-a i kuhinje meri se pomoću brojila opšte potrošnje.
241. 4	-	Napojni vodovi
241. 41	-	Za razvodne table u stanovima predviđa se po jedan napojni vod po stanu. U stanovima koji se greju termoakumulacionim pećima za napajanje se predviđa poseban napojni vod.
241. 42	-	Napojni vodovi polažu se u šlic ili kanal naročito ostavljen pri projektovanju i građenju zgrade.
241. 43	-	Napojni vodovi moraju biti tipa PP ili PPOO sa pet žila. Peta žila se koristi za zaštitni vod (zaštita od previsokog napona dodira).
241. 44	-	Napojni vod ne sme da bude duži od šest nadzemnih etaža za stanove.
241. 45	-	Napojni vodovi zaključno sa trosobnim stanom izvode se kablovima preseka 5 x 4 mm2 Cu.
241. 46	-	Napojni vodovi za stanove veće od trosobnog, izvode se kablovima preseka 5 x 4 mm2 Cu.
241. 47	-	Razvodne table instalacija liftova, hidrofora, toplotno predajnih stanica, kotlarnica, sušionica, garaža i lokala, napajaju se posebnim vodovima (za svaku razvodnu tablu poseban vod). Preseci napojnih vodova određuju se na bazi istovremenog opterećenja.
241. 48	-	Razvodne table smeštene u podrumu ili suterenu izrađuju se od dekapiranog lima u zaštiti P43. Za svaku razvodnu tablu vuče se poseban vod za napajanje tipa: GO PO ili PP. Vodovi se postavljaju u jednom komadu - bez nastavka.
241. 49	-	Od razvodnog ormana sa brojilima do razvodnih tabli u stanovima položiti po jedan kabl PP 5 x 1,5 mm2 Cu za signalizaciju tarife i uključenje-isključenje blokiranih potrošača pomoću MTK prijemnika.
241. 5	-	Razvodne table u stanovima
241. 51	-	Razvodna tabla u stanu postavlja se u predsoblju na pogodnom mestu. Preporučuje se da se razvodna tabla postavi iznad ili pored ulaznih vrata.
241. 52	-	Razvodne table izrađuju se od dvaput dekapiranog lima plastificiranog ili od plastične mase.
241. 53	-	U jednoj zgradi postavljaju se sve razvodne table istog tipa, dimenzija, šema, veza i proizvodnje.
241. 54	-	Razvodne table izrađuju se za trofaznu električnu instalaciju.
241. 55	-	Sabirnice razvodne table u stanu imaju deo slobodne potrošnje, deo upravljane potrošnje (bojler, mašina za pranje veša i mašina za pranje posuđa), a u slučaju termoakumulacionog grejanja, i deo termoakumulacionog grejanja.
241. 56	-	Na razvodnoj tabli svi osigurači predviđaju se topljivi tipa EZ.
241.57	-	Na razvodnoj tabli u stanu kod zgrada sa centralnim ili klasičnim grejanjem, predviđa se mesto za smeštaj jednog uklopnog kontaktora, a kod stanova sa termoakumulacionim grejanjem, mesto za smeštaj dva uklopna kontaktora.
241.58	-	Na razvodnoj tabli u stanu ugraditi električno zvonce i signalnu lampu za signalizaciju tarife.
241.59	-	Na razvodnoj tabli pored faznih sabirnica predviđa se sabirnica za neutralne i sabirnica za zaštitne provodnike.
241. 5(10)	-	Na razvodnoj tabli grupišu se osigurači za osiguranje strujnih kola slobodnih i posebno upravljanih potrošača, a u slučaju termoakumulacionog grejanja, posebno termoakumulacionih peći.
241. 5(11)	-	Trofazna priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko") vezuje se na poseban strujni krug.
241. 5(12)	-	Svako strujno kolo u stanu ima svoj neutralni provodnik.
241. 5(13)	-	Dimenzije razvodne table uslovljene su opremom (brojem osigurača) i veličinom električne instalacije.
241. 6	-	Razvodni ormani za ostale potrošače u stambenoj zgradi.
241. 61	-	Razvodni orman kotlarnice izrađuje se od dekapiranog lima zaštićen od korozije u izvedbi P43. Na razvodnom ormanu mora biti data kompletna svetlosna signalizacija kao i natpisi za sve prekidače.
241. 62	-	Na razvodnoj tabli kotlarnice smešta se kompletna zaštita od kratkog spoja i preopterećenja.
241. 63	-	Svi motorni potrošači u kotlarnici povezuju se preko prekidača ili kontaktora na posebne strujne krugove.
241. 64	-	Na razvodnom ormanu sa unutrašnje strane vrata postavlja se jednopolna šema.
241. 65	-	Automatika kotlova postavlja se u posebnom ormanu isporučenom sa opremom kotlarnice. Projekat automatske regulacije i merenja daje se u sklopu glavnog projekta elektroinstalacija kotlarnice.
241. 66	-	U razvodnom ormanu kotlarnice ili na ostalim mestima u instalaciji ne ugrađuju se kondenzatorske baterije za popravku faktora snage.
241. 67	-	Razvodni orman toplotne predajne stanice izrađuje se od dekapiranog lima zaštićenog od korozije u izradi P43.
		Na ormanu izvodi se svetlosna signalizacija rada motora kao i zaštita od kratkog spoja i preopterećenja.
241. 68	-	Na razvodnoj tabli toplotne predajne stanice predviđa se uklopni sat za uključenje motora pumpi.
241. 69	-	Motore pumpi u toplotno predajnoj stanici treba uključivati preko odgovarajućih kontaktora koji se uključuju pomoću "GS" prekidača.
241. 6(10)	-	Razvodni orman hidrofora ili hidrocila izrađuje se od dekapiranog lima P43, dimenzija prema vrsti i obimu opreme. Orman ima ugrađenu svetlosnu signalizaciju kao i zaštitu od kratkog spoja i preopterećenja.
241. 6(11)	-	Puštanje motora hidrofora u rad ostvaruje se preko odgovarajućih kontaktora koji se uključuje preko GS prekidača ili prebacivača (zvezda - trougao) u zavisnosti od snage motora.
241. 6(12)	-	Kod ulaza u prostoriju kotlarnice predviđa se taster za isključenje glavnog prekidača na razvodnom ormanu kotlarnice.
241. 6(13)	-	Sa razvodne table postrojenja hidrofora povezuju se samo motorni potrošači u postrojenju. Osvetljenje prostorije hidrofora povezuje se na tablu opšte potrošnje.
241. 6(14)	-	U postrojenju hidrofora predviđa se priključak kompresora za vazduh.
		Ostvaruje ravnomeran rad pumpi hidroforskog postrojenja.
241. 6(15)	-	Kod stambenih zgrada napojni vodovi za hidrofor i jedan lift polažu se odvojeno od ostalih vodova u posebnom kanalu.
241. 6(16)	-	Na zadnjoj etaži stambene zgrade postavlja se razvodni orman na koji se vezuje:
		-	zajednički antenski TV uređaj
		-	ventilator na krovu (ukoliko postoji)
		-	osvetljenje i utičnice lift kućice
		-	potrošači zajedničke potrošnje na najvišoj etaži.
241. 7	-	Električne instalacije u stanu:
241. 71	-	Električna instalacija osvetljenja i priključaka za ostala trošila u stanu izvodi se provodnicima tipa PP/P i PP položenim ispod maltera. U slučaju da su zidovi i tavanice od betona, električna instalacija izvodi se provodnicima tipa PP ili P u plastičnim cevima postavljenim u zidovima i tavanici prilikom njihove izrade.
		Izuzetno električnu instalaciju u stanovima polagati po zidovima, ali ne vidno.
241. 72	-	Električna instalacija osvetljenja izvodi se provodnicima preseka 1,5 mm2
241. 73	-	Električna instalacija osvetljenja u garsonjeri, jednosobnom i jednoiposobnom stanu izvodi se sa jednim strujnim krugom.
241. 74	-	U stanovima od dvosobnog do petosobnog električna instalacija osvetljenja izvodi se sa dva strujna kruga. U petosobnim stanovima električna instalacija osvetljenja izvodi se sa tri strujna kruga.
241. 75	-	U svim sobama postavljaju se izvodi i prekidači za serijsko sijalično mesto.
241. 76	-	U svim polusobama (manjim sobama) postavlja se izvod i prekidač za obično sijalično mesto.
241. 77	-	U svim prostorijama, osim kupatila, postavlja se plafonsko osvetljenje sa prekidačem kod ulaznih vrata.
241. 78	-	U kuhinji postavlja se jedno ili dva sijalična mesta u zavisnosti od arhitektonskog rešenja. Sijalična mesta predviđaju se sa svetiljkom sijalicom i prekidačem.
241. 79	-	U kupatilu iznad ogledala i kuhinji iznad radne površine može da se postavi fluorescentna svetiljka.
241. 7(10)	-	U ostavi, predsoblju, degažmanu, prostoru za ručavanje, prostoru za domaćinstvo, kupatilu, WC-u i većim lođama postavlja se po jedno sijalično mesto sa odgovarajućom svetiljkom sijalicom i prekidačem.
241. 7 (11)	-	Za zidne svetiljke sa metalnim telom predviđa se žila u kablu za uzemljenje mase svetiljke.
241. 7 (12)	-	U kupatilima stanova kod lavaboa postavlja se priključnica za aparat za brijanje preko transformatora 220/220 V.
241. 7 (13)	-	Sve svetiljke moraju biti domaće proizvodnje.
241. 7 (14)	-	Električna instalacija priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko") i svih izvoda za termičke potrošače izvodi se provodnicima preseka 2,5 mm2.
241. 7 (15)	-	Sve utičnice u stanu postavljaju se tipa priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko").
241. 7 (16)	-	U kuhinjama predviđa se izvod iznad šporeta za priključak usisnog ventilatora.
241. 7 (17)	-	U kupatilima, WC-ima bez prirodne ventilacije, (nema prozora) obezbeđuje se prinudna ventilacija. Uključenje krovnih ventilatora vrši se automatski.
241. 7 (18)	-	U svim sobama predviđaju se po tri monofazne priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko").
241. 7 (19)	-	U svim polu-sobama predviđaju se dve monofazne priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko").
241. 7 (20)	-	U dnevnim sobama kod mesta postavljanja televizora predviđa se da jedna od utičnica bude priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko").
241. 7 (21)	-	U kuhinjama se predviđa jedna trofazna priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko"), tri monofazne priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko") i izvod za protočni bojler.
		Predvideti iznad mesta za štednjak izvod za priključak aparata za prinudnu ventilaciju.
241. 7 (22)	-	U prostoru za ručavanje i predsoblju predviđa se po jedna monofazna priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko").
241. 7 (23)	-	U kupatilima predviđa se izvod za bojler, grejalicu i monofazna priključnica sa zaštitnim kontaktom ("šuko") za priključak mašine za pranje veša (ukoliko mašina za pranje veša nije predviđena na drugom mestu).
241. 7 (24)	-	Ispred kupatila postavljaju se dvopolni prekidači za osvetljenje, bojler, grejalicu i mašinu za pranje veša (ukoliko mašina za pranje veša nije predviđena na drugom mestu) sa signalnim sijalicama.
241. 7 (25)	-	Izvodi za bojler, grejalicu i mašinu za pranje veša vezuju se na posebne strujne krugove. Svi upravljani potrošači imaju fiksni priključak.
241. 7 (26)	-	Na jedan strujni krug vezuju se najviše četiri monofazne priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko").
241. 7 (27)	-	Izvod za mašinu za pranje veša u kupatilu ili posebnom prostoru za domaćinstvo predviđa se na visini od 1,6 m od poda, a isti mora biti u nepromočivoj izradi i udaljen najmanje 60 cm od aktivnog točećeg mesta.
		U stanovima koji nemaju centralno grejanje u dnevnoj sobi predviđa se trofazna fiksna priključnica za priključak za električno grejanje, a u sobama predviđa se po jedna dodatna monofazna fiksna priključnica na posebnom strujnom kolu. (Svaka priključnica koja služi za priključak termoakumulacionih peći nalazi se sama na strujnom kolu).
		U stanovima koji nemaju centralno grejanje u dnevnoj sobi predviđa se trofazni fiksni priključak za električno grejanje a u sobama se predviđa po jedan dodatni monofazni priključak na posebnom strujnom kolu. (Svaki priključak za termoakumulacione peći nalazi se na strujnom kolu).
241. 7 (28)	-	Od ormana koncentracije do pojedinih stanova, kao i u stanu, instalacija telefona polaže se u cevi.
241. 7 (29)	-	U svakom stanu predviđa se po jedan priključak za direktnu telefonsku liniju.
241. 7 (30)	-	U stanovima većim od trosobnog predviđaju se dva priključka za telefon paralelno vezana na istu liniju, i to u predsoblju i jednoj od spavaćih soba ili degažmanu.
241. 7 (31)	-	Priključak za telefon predviđa se obavezno u predsoblju stana.
241. 7 (32)	-	Privodni priključni kabl predviđa se takvog kapaciteta da obezbeđuje priključak telefona u svakom stanu.
241. 7 (33)	-	Telefonske instalacije uzemljuju se na sabirnu stanicu za ujednačavanje potencijala zgrade.
241. 7 (34)	-	Svaki stan ima instalaciju kablovske distribucije radio i televizijskog programa ili zajedničkog antenskog sistema.
241. 7 (35)	-	Svaki stan veličine do dvoiposobnog mora da ima najmanje jednu priključnicu za radio i televizijski program.
		Stan veći od dvoipisobnog mora imati najmanje dve priključnice za radio i televizijski program.
241. 7 (36)	-	Na priključnici u stanu mora postojati mogućnost prijema radio i televizijskog programa Radio-televizije Beograd.
241. 7 (37	-	Za distribuciju radio i televizijskog programa izvodi se instalacija sa koaksijalnim kablom uvučenim u plastičnu cev u zidu.
241. 7 (38)	-	Projekat električne instalacije distribucije radio i televizijskog programa mora da je izgrađen prema Pravilniku o tehničkim normativima za kablovske distribucione sisteme i zajedničke antenske sisteme ("Službeni list SFRJ", broj 66/87) i da se na isti pribavi saglasnost Radio-televizije Beograd.
241. 7 (39)	-	Svaki stan ima električnu instalaciju zvučne signalizacije ulaza u stan. Električna instalacija se sastoji od tastera postavljenog ispred ulaza u stan i električnog zvonca. Električno zvonce treba da ima mogućnost uključenja i preko tastera postavljenog ispred ulaza u zgradu.
		U stanu može da se predvidi i kombinacija kućnog telefona "kapija-stan" i taster za deblokiranje električne brave na ulaznim vratima u stambenu zgradu.
241. 8	-	Električne instalacije opšte potrošnje
241. 81	-	Stepenište, podesti, hodnici i ulazni hol osvetljavaju se svetiljkama sa sijalicama sa užarenim vlaknom.
241. 82	-	Stepenišno osvetljenje uključuje se pomoću tastera i stepenišnog automata.
241. 83	-	Na tabli opšte potrošnje predviđa se prekidač preko koga je moguće premostiti stepenišni automat.
241. 84	-	Električna instalacija osvetljenja stepeništa izvodi se pomoću kablova preseka 1,5 mm2.
241. 85	-	Kod zgrade sa više spratova, u zavisnosti od broja svetiljki, predviđa se jedan ili više stepenišnih automata za uključenje osvetljenja a može se izvesti preko jednog automata i kontaktora.
241. 86	-	Srednja jačina osvetljenja na stepeništu iznosi najmanje E = 50 lx.
241. 87	-	U stepeništima (zgrade bez dizel-agregata) gde se predviđa nužno svetlo, predviđaju se odvojene svetiljke za nužno svetlo i posebno se obeležavaju.
241. 88	-	Tasteri za stepenišno osvetljenje predviđaju se sa fluorescentnim pločicama.
241. 89	-	Kod ulaza u stambenu zgradu predviđa se prvo sijalično mesto sa posebnim prekidačem za trajno uključenje.
241. 8 (10)	-	Kod stambenih zgrada gde nije obezbeđeno dnevno prirodno osvetljenje stepeništa, za slučaj nestanka napona iz gradske mreže predviđa se sigurnosno osvetljenje iz čeličnih AKU baterija.
241. 8 (11)	-	Kod stambenih zgrada sa preko pet nadzemnih etaža gde je obezbeđeno dnevno osvetljenje stepeništa u slučaju nestanka napona predviđa se nužno osvetljenje iz čeličnih AKU baterija.
241. 8 (12)	-	Kod stambenih zgrada čija je visina preko deset nadzemnih etaža, osvetljenje stepeništa u slučaju nestanka napona iz mreže predviđa se pomoću dizel električnog agregata.
241. 8 (13)	-	AKU baterija za napajanje sigurnosnog osvetljenja stepeništa obezbeđuje najmanje šestočasovno napajanje osvetljenja, a mora da ima uređaj za automatsku regulaciju napona.
241. 8 (14)	-	Merenje potrošnje električne energije osvetljenja stepeništa registruje se preko brojila opšte potrošnje.
241. 8 (15)	-	Čelična AKU baterija za napajanje sigurnosnog osvetljenja smešta se u orman od dekapiranog lima ili posebnu prostoriju.
241. 8 (16)	-	Osvetljenje zajedničkih prostorija u podrumu (ostave, deponije smeća, sušionica, garaže) predviđa se sa jačinom osvetljenja od 50 lx i svetiljkama u OG izradi.
241. 8 (17)	-	Prostorija kotlarnice, hidrofora, toplotno predajnih stanica i mašinskih kućica za lift, osvetljavaju se jačinom osvetljenja od 150 lx. Obavezno se predviđa svetiljka za osvetljaj instrumenata.
214. 8 (18)	-	U svim zajedničkim prostorijama predviđa se plafonsko osvetljenje sa odgovarajućim prekidačima pored ulaznih vrata.
241. 8 (19)	-	U prostorijama za okupljanje stanara predviđa se priključak za dodatno osvetljenje (broj se usklađuje sa namenom i kapacitetom).
241. 8 (20)	-	U prostorijama za okupljanje stanara predviđa se priključak za električne aparate (TV, radio, razne mašine).
241. 8 (21)	-	U prostoriji za okupljanje stanara koju koristi više od 20 domaćinstava predviđa se priključak za telefon.
241. 8 (22)	-	U lokalima koji se nalaze u stambenoj zgradi predviđa se električna instalacija osvetljenja, monofazne priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko"), izvod za svetleću reklamu, priključak za telefon i priključnu kutiju za TV i radio antenu.
241. 9	-	Električna instalacija prinudne ventilacije:
241. 91	-	Predviđa se priključak i ugradnja ventilatora na vrhu sabirnih ventilacionih kanala.
241. 92	-	Uključivanje se vrši automatski. Regulisanje rada ventilatora vrši se pomoću satnog mehanizma.
241. 93	-	Ventilacioni kanali sa jednim priključkom mogu imati instalaciju za prinudnu ventilaciju u samoj prostoriji.
241. 94	-	Izbor ventilatora se vrši po usvajanju sistema provetravanja i izradi preciznog proračuna o potrebnim kapacitetima i performansama uređaja.
241. 95	-	Prinudna ventilacija ugrađuje se u kuhinji ako se nalazi u središtu stana, WC-u i kupatilu ako se ventiliraju preko ventilacionih kanala.
241. (10)	-	Električna instalacija zvučne signalizacije ulaza u stambenu zgradu i stan:
241. (10) 1	-	Predviđa se električna instalacija zvučne signalizacije ulaza u stan. Električna instalacija obuhvata tastere u stepenišnom prostoru pored ulaznih vrata u stan, ispred (pored) ulaznih vrata u stambenu zgradu, kao i električno zvonce smešteno na razvodnoj tabli u stanu. Tasteri se paralelno vezuju.
241. (10) 2	-	Preporučuje se ugradnja električnih brava na ulaznim vratima u zgradu sa komandom iz svih stanova, kao i izgradnja kućnog telefona za sporazumevanje posetioca i stanara.
241. (11)	-	Električna instalacija zajedničke radio i TV antene:
241. (11) 1	-	Svaka stambena zgrada ima zajedničku radio i TV antenu sa pojačivačkim uređajem.
241. (11) 2	-	Antenski uređaji i instalacija predviđaju se za prijem I, II i III programa TV kao i programa svih radio talasnih dužina.
241. (11) 3	-	Poseban antenski uređaj ugrađuje se za svako stepenište ili lamelu iste stambene zgrade.
241. (11) 4	-	U stambenim naseljima ili stambenim blokovima preporučuje se zajednička kablovska televizija sa jednim centralnim prijemnim pojačivačkim uređajem koji omogućava prijem TV programa i drugih centara van Beograda. Svi stanovi u naselju-bloku spajaju se kablovski sa uređajem.
241. (11) 5	-	Antenski pojačivački uređaj postavlja se u stepenišnom prostoru zadnje etaže stambene zgrade.
241. (11) 6	-	Radio-TV antena se uzemljuje na temeljni uzemljivač.
241. (12)	-	Električna instalacija signalizacije požara:
241. (12) 1	-	Sve stambene zgrade sa preko četiri nadzemne etaže imaju električnu instalaciju zvučnog javljanja požara.
241. (12) 2	-	Zvučna instalacija požara obuhvata sirene i tastere za uključivanje sirena.
		Na svake četiri etaže predviđa se po jedna sirena. Tasteri za uključivanje sirena, smeštaju se u kutiju sa staklenim poklopcem i postavljaju na svakoj etaži.
241. (12) 3	-	Električna instalacija i oprema signalizacije požara predviđa se za napon 24 V.
241. (13)	-	Električna instalacija kotlarnice:
241. (13) 1	-	Električna instalacija osvetljenja projektuje se sa fluorescentnom rasvetom i instalacijom u OG izradi.
241. (13) 2	-	Jačina osvetljenja u kotlarnici iznosi Ecp = 150 lx.
241. (13) 3	-	Električna instalacija motornog razvoda projektuje se po zidu na obujmicama i čeličnim cevima prema tehnologiji rada kotlarnice i podacima i zahtevima iz mašinskog dela projekta kotlarnice.
241. (13) 4	-	Razvodna tabla sa osiguračima, prekidačima, kontaktorima, signalizacijom uključenja, isključenja, kvara i dr. izrađuje se od dekapiranog lima u vodonepropustivoj izradi a ugrađuje se na pristupačnom mestu u samoj kotlarnici. Ispred razvodnog ormana ostavlja se slobodan manipulativni prostor širine 1,2 m.
241. (14)	-	Električna instalacija toplotne predajne stanice.
241. (14) 1	-	Električna instalacija motornog razvoda toplotne predajne stanice projektuje se prema tehnološkoj šemi mašinskog dela.
241. (14) 2	-	U razvodnoj električnoj tabli pored zaštite od kratkog spoja i preopterećenja, ugrađuju se odgovarajući kontaktori za regulisanje rada električnog motora pumpi.
241. (14) 3	-	Ugrađuje se uklopni časovnik preko koga se automatski u određenim vremenskim intervalima vrši uključivanje postrojenja.
241. (14) 4	-	Toplotna predajna stanica ima svoju odvojenu razvodnu tablu smeštenu u prostoriji sa mašinskom opremom.
241. (15)	-	Električna instalacija uređaja za povećanje pritiska u vodovodnoj instalaciji:
241. (15) 1	-	Električna instalacija motornog razvoda uređaja za povećanje pritiska vode projektuje se prema snazi, vrsti i dispoziciji potrošača i tehnologiji rada uređaja.
241. (15) 2	-	Kompletna zaštita od kratkog spoja, preopterećenja i signalizacija smešta se u poseban limeni razvodni orman u vodonepropustivoj izradi.
241. (15) 3	-	U prostoriji se predviđaju dve monofazne priključnice sa zaštitnim kontaktom ("šuko") i osvetljenje jačine osvetljenja Esr = 150 lx.
241. (15) 4	-	Celokupna električna instalacija izvodi se u P43 izradi.
241. (15) 5	-	U slučaju nestanka napona u gradskoj električnoj mreži predviđa se napajanje uređaja električnom energijom iz dizel-električnih agregata.
241. (15) 6	-	Električna instalacija izvodi se u OG izradi po zidu u vodonepropustivoj izradi.
241. (16)	-	Električna instalacija dizel-električnog agregata:
241. (16) 1	-	Sve stambene zgrade sa više od 10 nadzemnih etaža imaju dizel-električni agregat, hlađen vazduhom.
241. (16) 2	-	Dizel-električni agregat raspolaže sa električnom snagom za pokriće potreba opšteg osvetljenja u stepenišnom prostoru, jednog putničkog lifta, uređaja hidrocila ili hidrofora i toplotne podstanice.
241. (16) 3	-	Prostorija za smeštaj dizel-električnog agregata zvučno se izoluje od stanova zbog buke.
241. (16) 4	-	Dizel agregat koji se smešta u stambenu zgradu kapsluje se protiv buke, tako da buka ne prelazi vrednost od 70 dB na 1 m od agregata.
241. (16) 5	-	Dimenzije prostorije za smeštaj dizel-električnog agregata usklađuju se sa tipom i veličinom agregata, pri čemu se obezbeđuje manipulativni prostor širine 1,2 m između kapsule i zida prostorije.
241. (16) 6	-	Prostorija za smeštaj dizel-električnog agregata ima propisnu prinudnu ventilaciju (dovod i odvod) vazduha.
241. (16) 7	-	U prostoriji za smeštaj dizel-električnog agregata predviđa se mesto za ugradnju dnevnog rezervoara goriva, a u blizini zgrade mesto i sezonski rezervoar za smeštaj goriva.
241. (16) 8	-	Temelj za smeštaj dizel-električnog agregata konstruktivno se izoluje od konstrukcije zgrade radi onemogućavanja prenosa buke.
241. (16) 9	-	Vrata na prostoriji agregata ugrađuju se metalna i otporna protiv požara za vreme od 3 h.
241. (16) (10)	-	U okviru projekta električnih instalacija dizelelektričnog agregata predviđa se veza razvodnog ormana agregata sa šemom razvodnog ormana napajanim iz distributivne električne mreže a preko koga se napajaju nužni potrošači (polje nužne potrošnje). Takođe se projektuje uređaj za automatsko isključivanje i uključivanje napajanja nužne potrošnje iz distributivne mreže.
	-	Transformatorska stanica 10/04 kV:
241. (17) 1	-	Elektromontažni i građevinski deo transformatorske stanice projektuje se i izvodi prema važećim tehničkim propisima, "Propisima i preporukama EDB", važećim JUS-evima za opremu, odnosno u nedostatku JUS-a odgovarajućim IEC ili VDE propisima.
241. (17) 2	-	Transformatorska stanica ugrađuje se u sklopu pratećih objekata, kao odvojeni građevinski objekat, ili u sklopu stambene zgrade.
241. (17) 3	-	U slučaju smeštaja transformatorske stanice u stambenu zgradu projektant električnih instalacija sa projektantom spoljne električne mreže usaglašava mesto priključka u transformatorskoj stanici.
241. (17) 4	-	Transformatorska stanica ima normalan kolski prilaz radi omogućavanja brze i efikasne zamene i remonta opreme.
241. (17) 5	-	Transformatorska stanica ima tri elektromontažna dela: transformator 10/04 kV; postrojenje niskog napona 0,4 kV; i postrojenje visokog napona 10 kV.
241. (17) 6	-	Postrojenja visokog i niskog napona mogu se smestiti u istu prostoriju.
241. (17) 7	-	Transformatori mogu da se smeste u posebnu prostoriju.
241. (17) 8	-	Transformatorska stanica ima efikasnu prirodnu ventilaciju koja omogućava normalan rad transformatora i uređaja.
241. (17) 9	-	Kroz transformatorsku stanicu ne dozvoljava se prolaz drugih instalacija kao što su: vodovod, kanalizacija, grejanje, telefon i dr.
241. (17) (10)	-	Transformatorska stanica koja se smešta u sklopu građevinskog objekta zvučno se izoluje od ostalog dela zgrade (temelj transformatora se odvaja od konstrukcije zgrade, a zidovi izoluju odgovarajućim materijalom koji prigušuje buku).
241. (17) (11)	-	Snaga transformatora 10/04, kV za potrebe stanovanja tipizirana je na 630 kVA i 1000 kVA.
241. (17) (12)	-	Sve transformatorske stanice su na 10 kV strani prolaznog tipa, radi mogućnosti dvostranog napajanja. Prostor trafostanice obuhvata:
		a) Prostor za smeštaj transformatora širine 190 cm, dubine 250 cm, visine 280 cm sa dvokrilnim vratima dimenzija 160/250 cm.
		b) Prostor za smeštaj postrojenja niskog napona širine 250 cm, dubine 200 cm visine 280 cm sa jednokrilnim vratima dimenzija 110/250 cm.
		c) Prostor za smeštaj postrojenja visokog napona širine 360 cm, dubine 200 cm, visine 280 cm sa vratima dimenzija 110/250 cm.
		Varijanta: ako je postrojenje niskog i visokog napona u istoj prostoriji onda su dimenzije: širina 400 cm, dubina 250 cm, visina 280 cm sa vratima dimenzija 110/250 cm.
241. (18)		Gromobranska instalacija:
241. (18) 1	-	Sve stambene zgrade sa više od tri nadzemne etaže imaju zaštitu od atmosferskih pražnjenja.
241. (18) 2	-	Zaštita od atmosferskog pražnjenja na stambenim zgradama izvodi se klasičnom gromobranskom instalacijom.
241. (18) 3	-	Gromobranska instalacija izvodi se po odredbama "Pravilnika o tehničkim propisima o gromobranima ("Sl. list SFRJ", br. 13/1968).
241. (18) 4	-	Gromobranska instalacija uzemljuje se na temeljni uzemljivač zgrade.
241. (18) 5	-	Pri projektovanju gromobranske instalacije uzemljuju se svi metalni delovi na krovu zgrade. Za vertikalne vodove koristi se gvozdena armatura u stubovima zgrada ili drugi gvozdeni delovi noseće i fasadne konstrukcije.
241. (18) 6	-	Kod eventualnog korišćenja gvozdene pocinkovane (FeZn) trake za spustove, ista se obavezno ubetonira u stubove konstrukcije zgrade, da bi se izbeglo vidno vođenje po fasadi.
241. (19)	-	Instalacija uzemljenja:
241. (19) 1	-	Kao zaštitna mera od previsokog napona dodira stambenih i drugih pratećih zgrada primenjuje se nulovanje ako su ispunjeni uslovi predviđeni Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica ("Sl. list SFRJ", br. 13/78). Sve nove električne instalacije ili one koje se rekonstruišu izvode se tako da se omogući prelaz na nulovanje i tamo gde uslovi za primenu nulovanja nisu ispunjeni. To se postiže na taj način što se kao sistem zaštite privremeno primenjuje zaštitno uzemljenje koje se preko sabirnice za izjednačavanje potencijala vezuje za temeljni ili zajednički uzemljivač.
241. (19) 2	-	U slučaju nulovanja u razvodnim ormanima i priključnim kutijama u zgradama stavlja se vidno upozorenje da je kao zaštita primenjeno nulovanje.
241. (19) 3	-	Temeljni uzemljivač je osnovni uzemljivač zgrade. Na njega se preko sabirnice za izjednačavanje potencijala, vezuju zaštitni vodovi svih instalacija zgrade.
241. (19) 4	-	Svaka novoprojektovana zgrada ima temeljni uzemljivač izveden prema "Propisima i preporukama" EDB.
241. (19) 5	-	Sabirnica za izjednačavanje potencijala smešta se u posebnu metalnu kutiju koja se postavlja na pristupačno mesto u podrumu ili suterenu zgrade.
		Na sabirnicu za izjednačavanje potencijala vezuje se sa mogućnošću razvezivanja:
		-	zemljovod od temeljnog uzemljivača,
		-	veza sa zaštitnom sabirnicom priključne kutije EDB,
		-	veza sa sabirnicom zaštitnog voda ormana za brojila (ako je zgrada bez priključne kutije),
		-	veza sa vodovodnom instalacijom,
		-	veza sa instalacijom centralnog grejanja,
		-	veza sa metalnom kanalizacijom,
		-	veza sa uzemljenjem lifta,
		-	veza sa gromobranskom instalacijom,
		-	veza za uzemljenje zajedničke radio i TV antene,
		-	veza za uzemljenje instalacije telefona,
		-	veza sa ostalim metalnim delovima zgrade.
241. (19) 6	-	Na zaštitnu sabirnicu u priključnoj kutiji EDB spaja se stezaljkama sa mogućnošću razvezivanja:

		a)	Zaštitni provodnik električne instalacije zgrade.
		b)	Izolovani provodnik - veza sa sabirnicom za izjednačavanje potencijala.
		v)	Veza metalnim omotačem i mehaničkom zaštitom kablova (u slučaju primene pomenutih kablova).
		g)	Uzemljenje priključne kutije odnosno zemljovodnog voda (u slučaju primene kabla bez metalnog omotača i mehaničke zaštite kao i u slučaju da nisu ispunjeni uslovi nulovanja).
		Na sabirnicu nultog provodnika u priključnoj kutiji EDB spaja se:
		a)	Nulti provodnik električne mreže EDB.
		b)	Neutralni provodnik električnih instalacija zgrade.
		U sistemu nulovanja spaja se sabirnica zaštitnog i sabirnica neutralnog odnosno nultog provodnika. Posle ovog spajanja zaštitni i nulti provodnik ne spajaju se više u zgradi.
241. (19) 7	-	Provodnik za izjednačavanje potencijala izoluje se i ima presek koji je jednak ili veći od preseka nultog ili neutralnog provodnika napojnog voda zgrade.
241. (19) 8	-	Zaštitni provodnik između priključne kutije EDB i ormana za brojila polaže se u sklopu napojnog voda ili kao poseban provodnik. Zaštitni provodnik je istog preseka kao i neutralni provodnik napojnog voda zgrade.
241. (19) 9	-	Zaštitni provodnik u ormanu sa brojilima vezuje se za posebnu sabirnicu, "sabirnicu zaštitnog voda". Ako se zaštitni provodnik polaže za više ormana sa brojilima on se putem otcepa kruto vezuje za sabirnice.
		U slučaju da je orman sa brojilima direktno spojen sa kućnim priključkom (bez priključne kutije EDB) odnosno sa niskonaponskom razvodnom tablom TS, zaštitne sabirnice ormana sa brojilima spajaju se direktno sa sabirnicama za izjednačavanje potencijala preko provodnika za izjednačavanje potencijala. Provodnik se izoluje i ima presek jednak ili veći od preseka neutralnog provodnika napojnog voda zgrade.
241. (19) (10)	-	Razvodne table u stanu, razvodni ormani: Zaštitni provodnik između ormana sa brojilima i razvodnih tabli odnosno ormana, polaže se kao izolovani provodnik u sklopu napojnog voda ("peta žila") ili kao poseban provodnik. Zaštitni provodnik je istog preseka kao i neutralni provodnik napojnog voda.
		U razvodnoj tabli, odnosno ormanu, postavljaju se posebne sabirnice za priključenje zaštitnih provodnika strujnih kola.
241. (19) (11)	-	Na zaštitnu sabirnicu razvodne table priključuje se:
		a)	Metalna kućišta svih električnih aparata
		b)	Svi metalni delovi koji se po propisu štite od napona dodira.
241. (19) (12)	-	Za vezu između zaštitne sabirnice i priključnice postavlja se poseban provodnik, zajedno sa nultim i faznim provodnikom.
241. (19) (13)	-	U kupatilu se postavlja kutija za uzemljenje, preko koje se uzemljuju kada i drugi metalni delovi koji ne pripadaju električnoj instalaciji, a mogu doći pod napon.
242	-	GREJANJE STANA I ZGRADE
242. 1	-	Opšte odredbe
242. 11	-	U svim stambenim jedinicama i u zajedničkim prostorijama koje su namenjene boravku stanara predviđa se instalacija centralnog grejanja.
242. 12	-	Postoji više sistema instalacije, centralnog grejanja. U stambenim zgradama za kolektivno stanovanje, po pravilu, primenjuje se dvocevni sistem sa prinudnom cirkulacijom i sa temperaturom vode:
		-	u odvodnom vodu 90oC,
		-	u povratnom vodu 70oC,
		pri spoljnoj projektnoj temperaturi od -15oC. Mogu se primeniti i drugi sistemi centralnog grejanja, ukoliko su takvi sistemi:
		-	uslovljeni potrebama investitora i krajnjeg korisnika,
		-	tehnički prilagođeni sistemu daljinskog grejanja,
		-	ekonomski opravdani,
		-	pouzdani sa sanitarno-higijenskog gledišta,
		-	osvojeni od strane domaćih proizvođača,
		-	autonomni i bez negativnih posledica na ostale sisteme kako u samoj zgradi, tako i u sistemu daljinskog snabdevanja toplotnom energijom.
242. 13	-	Instalacija centralnog grejanja zgrade priključuje se preko predajno-prijemne stanice na sistem daljinskog grejanja. Pre početka projektovanja instalacije centralnog grejanja pribavlja se energetska saglasnost i uslovi priključka od nadležne organizacije, koja vrši isporuku toplotne energije.
242. 14	-	U svakoj predajno-prijemnoj stanici postavlja se odgovarajući atestirani merač utroška toplotne energije (kalorimetar), kako za grejanje zgrade, tako i za centralnu pripremu sanitarne tople potrošne vode (ukoliko je ima).
242. 15	-	Zbog etapnosti izgradnje sistema daljinskog grejanja (etapno obezbeđenje toplotnog konzuma), mogu se graditi privremene toplane potrebnog kapaciteta za odgovarajuću etapu, shodno čl. 4 i 5 Odluke o snabdevanju grada toplotnom energijom, Sl. list grada Beograda, br. 19/78 i 16/69.
242. 16	-	U usamljenim stambenim zgradama za kolektivno stanovanje i porodičnim stambenim zgradama, koje u momentu završetka izgradnje nemaju uslova da se priključe na sistem daljinskog grejanja, ili će se priključiti u roku dužem od 24 meseca mogu se graditi sopstveni (lokalni) toplotni izvori (kotlarnice) o čemu odlučuje nadležna Skupština opštine.
242. 17	-	Skupština opštine u roku od 30 dana od primljenog zahteva izdaje uslove (opšte i tehničke) za izgradnju lokalnog toplotnog izvora (kotlarnice), vodeći pri tome računa o svim važećim propisima za ovu vrstu gradnje.
242. 18	-	Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu, u zavisnosti od namene, postižu se vrednosti od 20 do 24o C, sa izuzetkom WC kabine gde se postižu niže vrednosti. Spoljna projektna temperatura za područje Beograda iznosi +15o C.
242. 19	-	Proračun gubitaka toplote, u prostorijama koje se greju, vrši se prema normama DIN 4701 od 1983. godine, uključujući i gubitke toplote od prodiranja spoljnjeg-svežeg vazduha usled podpritiska ostvarenog prinudnom ventilacijom delova stana (ako ovoga ima).
242. 1(10)	-	Gubici toplote, usled prinudne ventilacije delova stana, ne sabiraju se sa gubicima toplote usled dejstva vetra. Ukoliko su gubici toplote usled prinudne ventilacije delova stana veći od gubitaka toplote usled dejstva vetra, razlika se nadoknađuje povećanjem površine grejnog tela.
242. 1(11)	-	Vrednost koeficijenta prolaza toplote "k" izračunava se u građevinskom projektu i kopija proračuna prilaže u projektu centralnog grejanja.
242. 1(12)	-	Nivo toplotne zaštite zgrade usklađuje se sa merama o racionalnom korišćenju toplotne energije (JUS U. J. 5.600).
242. 1(13)	-	U svakoj stambenoj jedinici, koja ima instalaciju centralnog grejanja, obezbeđuje se najmanje jedan priključak na dimnjački kanal za jedno ložeće meste za čvrsto gorivo i to u prostorijama stana koja je pristupačna svim članovima domaćinstva (dnevna soba, prostorija za ručavanje).
242. 1(14)	-	Dimenzionisanje horizontalnih i vertikalnih cevovoda vrši se detaljno, kako bi se dobila uravnotežena cevna mreža. Višak pritiska prigušava se duploregulirajućim navijcima, ventilima sa prethodnom regulacijom na usponskim vodovima (odvodni i povratni) i prigušnim blendama na glavnim horizontalnim granama. Numerički podaci za regulaciju iz proračuna upisuju se u šemu usponskih vodova
	-	Za zgrade više od 35 m, računajući od najniže etaže, predviđa se tehnička etaža, radi podele zgrade na dve hidraulične zone po visini. Najmanja visina tehničke etaže iznosi 1,50 m.
242. 1(16)	-	Predviđa se zoniranje zgrade i zonska automatska regulacija instalacije centralnog grejanja prema stranama sveta i prema visini zgrade.
		Davači impulsa, koji treba da funkcionišu na osnovu spoljne temperature, vetra i sunčevog zračenja postavljaju se na odgovarajućim mestima na fasadi zgrade tako da se omogući kvalitetna automatska regulacija.
242. 1(17)	-	Zaštita instalacije centralnog grejanja izvodi se u skladu sa odredbama JUS M. E7.200, JUS M. E7.201 i JUS M. E7 203 kao i Pravilnika o parnim kotlovima i sudovima pod pritiskom, "Sl. list SFRJ" br. 1/1957 i 7/1972.
242. 1(18)	-	Za urađene projekte instalacija centralnog grejanja stambenih zgrada pribavljaju se saglasnosti i od nadležnih organizacija a u skladu sa Zakonom o investicionoj izgradnji.
242. 2	-	Posebne odredbe

242. 21	-	Zagrevanjem prostora i prostorija u stanu i zgradi obezbeđuju se sledeće vrednosti:
		a)	Prostorije u stanu:
		-	prostorije za dnevni boravak, spavanje, pripremanje hrane, ručavanje, komuniciranje u stanu.
		-	domaćinstvo	+ 20oC
		-	WC kabina	+ 15oC
		-	WC kupatilo sa i bez WC šolje	+ 22oC do + 24oC
		-	ostava u stanu se ne greje
		b)	Prostorije u zgradi:
		-	prostorija kućnog saveta	+ 18oC
		-	sušionica veša sa provetravanjem	+ 16oC
		-	sušionica veša bez provetravanja	+ 20oC
		-	hidrofor postrojenja	+ 10oC
		-	soba ložača	+ 20oC
		-	priručne radionice	+ 18oC
		-	poslovne prostorije	+ 20oC
		-	kancelarije	+ 20oC
		-	lokali	+ 20oC
		-	magacinske prostorije u sklopu lokala (ukoliko ne postoje posebni zahtevi)	+ 10oC
		-	garaže	+ 5oC
		-	ateljei	+ 20 oC
		-	stepeništa, toplotne predajne stanice i ostave se ne greju

242. 22	-	Toplotna predajna stanica
242. 221	-	Za potrebe daljinskog grejanja u stambenoj zgradi predviđa se posebna prostorija, koja se, po pravilu, nalazi u najnižoj etaži u zgradi.
242. 222	-	Predaja i prijem toplote u zgradi zahteva dva prostora, koji se nalaze u direktnom kontaktu. Prijem toplote zahteva direktan kontakt sa eksterijerom, a predaja toplote sa unutrašnjim prostorom u zgradi.
242. 223	-	Preporučene dimenzije prostora za instalacije toplotnih predajnih stanica (koje mogu da obezbede najširi izbor opreme) su sledeći:
		a)	Direktno priključenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovske kotlarnice:
		-	predajna stanica (primarna) = 4,5 x 2,0 x 2,5 m
		-	prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 4,5 x 2,0 x 2,5 m
		b)	Indirektno priključenje na postrojenja daljinskog grejanja ili blokovska kotlarnica:
		-	predajna stanica (primarna) = 5,0 x 2,0 x 2,5 m
		-	prijemna (sekundarna) bez pripreme tople vode = 5,0 x 3,5 x 2,5 m
		-	prijemna (sekundarna) sa pripremom tople vode = 5,0 x 5,0 x 2,5 m
242. 23	-	Lokalne kotlarnice
242. 231	-	Lokalne kotlarnice sa potrebnim pratećim prostorom projektuju se i grade u skladu sa propisom DIN 4755.
242.232	-	Proračun svetlog preseka dimnjaka radi se u skladu sa propisom DIN 4705.
242. 24	-	Cevna mreža
242. 241	-	Polaganje horizontalnog cevovoda kod instalacija centralnog grejanja može biti slobodno ili u kanalima.
242. 242	-	Horizontalni cevovod polaže se tako da omogućava podužna i poprečna pomeranja, koja nastaju usled toplotnih istezanja cevi. Nagib horizontalnog cevovoda se predviđa od 3-5‰.
242. 243	-	Za noseće elemente cevovoda, koji služe kao klizni oslonac međusobno rastojanje se određuje u zavisnosti od prečnika cevovoda.
242. 244	-	Horizontalni cevovod, kroz negrejane prostorije, izoluje se odgovarajućom izolacijom.
242. 245	-	Usponski vodovi (odvodni i povratni) i priključci za grejna tela vode se vidno. Pri određivanju mesta za usponske vodove nastojati da se na svaki usponski vod mogu vezani po dva grejna tela na jednom spratu.
242.246	-	Usponski vodovi i priključci za grejna tela, koji su zbog nemogućnosti drugog načina polaganja, postavljeni u žljebovima ili zidu, posle uspešno izvršene probe na pritisak, čiste se od površinske korozije i nečistoće, premazuju odgovarajućim zaštitnim sredstvom, a zatim obavljaju talasastom hartijom, koja se za cev pričvršćuje žicom.
242.247	-	Usponski vodovi i priključci za grejna tela fiksiraju se odgovarajućim brojem cevnih obujmica.
242.248	-	Usponski odvodni vod postavlja se sa leve strane.
242.249	-	Na mestu prelaza (ukrštanja) priključka za grejno telo sa usponskim vodom, isti se izvodi sa lukom.
242.24(10)	-	Na mestima prolaza usponskih vodova kroz međuspratnu konstrukciju, cevi se obavljaju talasastom hartijom, izuzev u kupatilima i WC kabinama, gde se na prolazu postavljaju čaure većeg prečnika radi slobodnog kretanja cevi.
		Dužina čaure određuje se tako da posle izrade poda viri 2 cm iznad istog.
242.24(11)	-	Priključci za grejna tela ne izvode se kraći od 300 mm.
242.24(12)	-	Na mestima prolaza priključaka, za grejna tela kroz pregradne zidove, cevi se obavljaju talasastom hartijom, a na izlaznim mestima postavljaju rozetne.
242.12(13)	-	Ukoliko se horizontalni cevovod polaže u kanale onda su dimenzije kanala takve, da omogućavaju postavljanje cevovoda, izolacije i armature sa potrebnim nagibom (usponom) i mogućnošću odgovarajućeg istezanja. Iznad kanala predviđa se montažna ploča.
242.24(14)	-	Za sve cevi horizontalnog i vertikalnog cevovoda pribavlja se atest koji odgovara JUS C.B5.221, JUS C.B5.225, JUS C.B5.240, odnosno DIN-u 2440 i 2441, odnosno 2448.
242.24(15)	-	Ako je u građevinskom projektu predviđen neki materijal, koji štetno deluje na cevi pri dodiru sa njim, onda se cevi štite na odgovarajući način.
242.24(16)	-	Za pravilno odvođenje vazduha iz instalacija centralnog grejanja, svi cevovodi kod donjeg razvoda vode se, po pravilu, sa usponom u pravcu kretanja fluida.
242.24(17)	-	Za toplovodno grejanje i donji razvodni sistem, odvođenje vazduha iz instalacije izvodi se preko cevne mreže na najvišem spratu zgrade, a ispuštanje vazduha vrši se preko vazdušnih sudova ili preko sudova za širenje vode. Sudovi za ispuštanje vazduha i sudovi za širenje vode postavljaju se izvan stambenih prostorija.
242.24(18)	-	U izuzetnim slučajevima dozvoljava se ispuštanje vazduha preko automatskih vazdušnih ventila, postavljenih na zadnjem radijatorskom članku poslednjeg sprata.
242.24(19)	-	Cevi se spajaju zavarivanjem, prirubnicama ili fazonskim delovima. Zavarena mesta cevovoda ne smeju biti u međuspratnoj konstrukciji ili u prolazu kroz zid.
242.24(20)	-	Za zgrade više od 8 spratova kompenzacija toplotnih istezanja usponskih vodova rešava se ugradnjom aksijalnih kompenzatora. Kompenzatori se postavljaju na sredini svakog usponskog voda (odvodni i povratni) između dve čvrste tačke, čije međusobno rastojanje ne sme preći dužinu od 18,0 m.
242.25	-	Grejna tela
242.251	-	Kao grejna tela mogu se primenjivati radijatori, registar od glatkih cevi i ostala grejna tela, kod kojih se promena kapaciteta u funkciji promene temperature vode menja slično kao kod člankastih radijatora.
242.252	-	Za sva grejna tela koja se ugrađuju obavezan je prospekt sa podacima o odavanju toplote za toplovodno grejanje, dimenzijama grejnog tela, težini, sadržaju vode i dozvoljenom najvećem radnom pritisku.
242.253	-	Za sva grejna tela obavezan je atest jedne od nadležnih organizacija za ispitivanje termičkih i tehnoloških kvaliteta.
242.254	-	Sva grejna tela postavljaju se u vertikalnoj ravni sa nagibom za odvođenje vazduha.
242.255	-	U jednom sistemu grejanja, ugrađuju se grejna tela istog tipa.
242.256	-	Kod ugradnje radijatora ispunjavaju se sledeći uslovi:
		-	odstojanje od zida do zadnjeg dela radijatora iznosi najmanje 50 mm,
		-	odstojanje donje površine radijatora od poda iznosi 70-120 mm, zavisno od visine parapeta,
		-	veličina prostora iznad radijatora zavisi od načina njegove ugradnje, tj. da li je slobodan ili je nad njim postavljena daska, ili se nalazi u niši.
242.257	-	Ako se radijator ugrađuje u nišu ili se iznad radijatora postavlja daska, onda najmanje odstojanje od gornje površine radijatora do svoda naše odnosno od donje ivice daske iznosi 70-120 mm, tj. iste je veličine kao prostor od poda do radijatora.
242.258	-	Kod odstupanja od normalne ugradnje radijatora, vrši se preračunavanje grejne površine primenom korekcionog faktora za način ugradnje (maska niša).
242.259	-	Kod ugradnje radijatora na konzole, iste se postavljaju tako da se radijator oslanja a ne da visi na konzoli.
242.25(10)	-	Broj konzola i držača određuje se prema veličini i tipu grejnog tela.
242.25(11)	-	Kod ugradnje radijatora u niše vodi se računa da dužina niše bude dovoljna za smeštaj radijatora i njegovog ventila i da ima dovoljan zazor za slepu stranu a da je pri svemu položaj radijatora simetričan.
242.25(12)	-	Svi radijatori se isporučuju od proizvođača, zaštićeni osnovnim premazom (grundirani), radi sprečavanja korozije.
242.25(13)	-	Cevni registri od glatkih cevi ugrađuju se samo u pomoćnim prostorijama stana (kupatilo, WC, degažman, predsoblje).
242.25(14)	-	Cevni registri mogu biti jednocevni, dvocevni a najviše trocevni. Dvocevni registri, do prečnika cevi Ø57 x 2,9, izvode se u vidu usponskih vodova.
242.25(15)	-	Pri određivanju toplotnog učinka cevnog registra vodi se računa o njegovom obimu, položaju, načinu ugradnje, zagrevnom medijumu i temperaturi prostorije.
242.26	-	Armatura
242.261	-	Montaža zasuna, slavina, i ventila izvodi se tako, da se vreteno sa točkom postavlja vertikalno na horizontalnim cevovodima.
242.262	-	Obezbeđuje se prilaz armaturi, radi intervencija.
242.263	-	Celokupna armatura odgovara zahtevanom pritisku i montira se na visini na kojoj je omogućeno lako očitavanje parametara, kontrole i eventualne intervencije.
242.264	-	Armatura se ugrađuje prema projektu, kako bi instalacija normalno funkcionisala.
242.265	-	Sva grejna tela spajaju se sa cevovodom preko odgovarajuće armature.
242.266	-	Za ugrađenu armaturu obavezan je prospekt proizvođača sa svim potrebnim podacima i atestima o kvalitetu armature, a kod jednocevnog sistema i atest o usaglašenosti armature sa predviđenim grejnim telom.
242.27	-	Kod projektovanja cirkulacionih pumpi za centralno grejanje predviđa se ugrađivanje rezervnih pumpi. Uključivanje rezervnih pumpi je automatsko. Kod cirkulacionih pumpi sa šumom postavljaju se odgovarajuće elastične veze.
242.28	-	Ispitivanje instalacija
242.281	-	Po završenoj montaži instalacije, pre zatvaranja šliceva i pre postavljanja izolacije, vrši se proba na nepropustljivost. Ova proba vrši se vodom iz vodovoda, ukoliko je pritisak dovoljan ili ako nije onda pomoću pumpe.
242.282	-	Probni pritisak iznosi 2 bar-a više od najvećeg hidrostatičkog pritiska uvećanog za pritisak cirkulacione pumpe
242.283	-	Proba se smatra uspelom ako pritisak ne padne u roku od 30 minuta.
242.284	-	Posle završetka svih radova na instalaciji centralnog grejanja, a pre probe na toplo, obavezno se ispira cela instalacija. Izolacija
242.29	-
242.291	-	Cevovodi koji se toplotno izoluju prethodno se očiste od površinske korozije i nečistoće svih vrsta, zatim premazuju antikorozionim premazom u dva sloja, a potom postavlja toplotna izolacija.
242.292	-	Za toplotnu izolaciju primenjuju se savremeni izolacioni materijali odgovarajuće debljine, s obzirom na temperaturu fluida, prečnik cevi i okolinu.
242.293	-	Vidna toplotna izolacija, pored izolacionih, ima sledeća svojstva:
		-	da se lako i brzo postavlja,
		-	da je otporna na mehaničke udare,
		-	da estetski zadovoljava,
		-	da vremenski ne utiče štetno na cevi,
		-	da je cena što niža po jedinici mere.
242.294	-	Kod izolacije staklenom vunom ili sličnim izolacionim materijalom, ukoliko se obavlja ter papirom i učvršćuje žicom, završeci izolacije se obezbeđuju od osipanja.
242.295	-	Obloga izolacije sa ter-papirom primenjuje se samo u kanalima i duplim plafonima, odnosno tamo gde se ne vidi.
242.296	-	U toplotnim predajnim stanicama izolacija se oblaže limom.
242 2(10)	-	Bojenje
242. 2(10) 1	-	Svi cevovodi, vidno položeni, koji se ne izoluju, armatura, grejna tela, konzole, držači i obujmice čiste se od površinske korozije i nečistoće svih vrsta, dva puta premazuju zaštitnim sredstvom protiv korozije, a zatim boje lak bojom postojanom na radnoj temperaturi u tonu po izboru investitora.
242. 2(10) 2	-	Lak boja se ravnomerno nanosi tako da dobro pokriva celokupnu površinu koja se boji.
242. 2(11)	-	Jednocevni sistem
242. 2(11) 1	-	Kod jednocevnog sistema, svaka stambena jedinica mora biti u hidrauličkom pogledu posebna celina sa jednim ili više hidrauličkih prstenova.
242. 2(11) 2	-	Hidraulički prsten čini horizontalni cevni razvod sa priključnim grejnim telima.
242. 2(11) 3	-	Spoj jednog ili više hidrauličkih prstenova na usponski vod-vertikalu izvodi se preko odgovarajućih sabirnika i razdelnika sa odgovarajućom armaturom za priključenje hidrauličkih prstenova.
242.2(11) 4	-	Sabirnik i razdelnik spajaju se na usponski vod preko zaporne armature koja ima mogućnost kontrole regulacije protoka odnosno, prigušenja viška napora i trajnog fiksiranja regulisane vrednosti.
242. 2(11) 5	-	Za priključenje više stambenih jedinica po etaži na jedan usponski vod (vertikalu) predviđa se priključni orman odgovarajućih dimenzija.
242. 2(11) 6	-	Priključni orman je, po pravilu, od dekapiranog lima, antikoroziono zaštićen, obojen i sa bravom za zaključavanje. Zavisno od položaja ugradnje isti se zvučno i toplotno izoluje.
242. 2(11) 7	-	Horizontalni razvod cevne mreže jednocevnog sistema grejanja izvodi se:
		a)	kroz konstrukciju poda,
		b)	vidno iznad poda po obodnim zidovima,
		c)	ispod, za tu svrhu podešene parket lajsne duž obodnih zidova.
242. 2(11) 8	-	Za horizontalni razvod jednocevnog sistema grejanja ugrađuju se čelične, bakarne ili plastične cevi atestirane za takvu namenu.
242. 2(11) 9	-	Čelične ili bakarne cevi položene u konstrukciju poda fabrički se presvlače odgovarajućom zaštitom u cilju zvučne, toplotne i antikorozione zaštite. Spoljni zaštitni omotač cevi se izrađuje od materijala otpornog za sve bazne i kisele reakcije, koje se mogu javiti u konstrukciji poda, o čemu se pribavlja odgovarajući atest.
242. 2(11) 10	-	Kada se horizontalni cevni razvod polaže u konstrukciju poda onda se konstrukcija poda prilagođava ovom sistemu tako da:
		-	spreči nepovoljan uticaj visoke temperature u cevnom razvodu na završnu obradu poda, hidroizolaciju ili parnu branu podne konstrukcije,
		-	spreči širenje i prenošenje buke,
		-	omogući slobodnu dilataciju položenog cevovoda.
242. 2(11) 11	-	Horizontalni cevni razvod položen u konstrukciju poda ne sme imati nastavke bilo da se radi o varenju, tvrdom lemljenju ili specijalnim kompresionim spojevima.
242. 2(11) 12	-	Odzračivanje horizontalnog hidrauličnog prstena vrši se na svakom grejnom telu preko odzračnog ventila.
242. 2(11) 13	-	Pražnjenje hidrauličkog prstena obezbeđuje se u najnižoj tačci prstena:
		-	na spoju sa usponskim vodom (vertikalom) ako postoje uslovi za to,
		-	na grejnom telu prostorije u kojoj postoje uslovi za prihvatanje vode (kupatilo, WC). Takvo grejno telo se postavlja radi efikasnosti pražnjenja; najmanje 5 cm niže od ostalih grejnih tela.
242. 2(11) 14	-	Zoniranje zgrade u odnosu na strane sveta predviđa se preko usponskih vodova (vertikala) i odgovarajućeg centralnog horizontalnog razvoda i regulacione opreme.
242. 2(11) 15	-	Svaki usponski vod, priključen na centralni horizontalni razvod, ima:
		-	armaturu za ispuštanje, odnosno upuštanje vazduha,
		-	armaturu za regulisanje protoka, odnosno, prigušenje viška napora.
242. 2(11) 16	-	Za svaku zonu se obezbeđuje posebna radna i rezervna cirkulaciona pumpa i poseban krug automatske regulacije.
242. 2(11) 17	-	Zgrade sa jednocevnim sistemom grejanja indirektno se priključuju na daljinski sistem grejanja preko toplotne predajne stanice.
242. 2(11) 18	-	Za svaku stambenu jedinicu, kao i za zajedničke prostorije u zgradi (kućni savet, sušionica i sl.) ugrađuje se odgovarajući atestirani merač utroška toplotne energije (kalorimetar).
242. 2(11) 19	-	Merač, odnosno, merači utroška toplotne energije, smeštaju se u priključni orman ispred sabirka-razdelnika odgovarajuće stambene jedinice, odnosno, potrošača.
242. 2(11) 20	-	U zavisnosti od načina očitavanja utroška toplotne energije ugrađuje se merač utroška toplotne energije sa lokalnim ili daljinskim očitavanjem. Kod daljinskog (centralnog) očitavanja radi se poseban projekat delektričnog razvoda.
242. 2(12)	-	Ventilacija
		Uslovi za projektovanje sistema ventilacije u zgradi su izloženi u tačci 243 - Provetravanje stana i zgrade.
242.22	-	U prostorijama u stanu koje nemaju mogućnost direktnog prirodnog provetravanja (kroz prozore ili posebne otvore-rešetke) i to: kuhinja, kupatilo, WC, ostave predviđa se veštačko provetravanje.
243	-	PROVETRAVANJE STANA I ZGRADE
243.1	-	Uslovi za provetravanje
		Osnovni uslovi, koji regulišu način provetravanja stana i zgrade, obrađeni su u "Pravilniku o tehničkim merama i uslovima za provetravanje u stambenim zgradama" - Sl. list SFRJ, br. 35/70.
		Sledeće odredbe dopunjuju i detaljnije određuju tehničke uslove za veštačko provetravanje stana, tehničkih, poslovnih i drugih prostorija, koje se nalaze u stambenoj zgradi.
243.2	-	Provetravanje stana
243.21	-	Da bi se obezbedilo stalno provetravanje prostorija u stanu u projektu se predviđaju sledeći tehnički postupci:
243.22	-	U prostorijama u stanu koje nemaju mogućnost direktnog prirodnog provetravanja (kroz prozore ili posebne otvore-rešetke) i to: kuhinja, kupatilo, WC, ostave predviđa se veštačko provetravanje.


	Namena prostorija:		Postupak provetravanja:

-	sobe za rad, boravak	-	provetravanje kroz prozore,

-	sobe za spavanje	-	provetravanje kroz prozore,

-	kuhinja	-	provetravanje kroz prozore,
		-	provetravanje kroz prozore-zid (tranzene),
		-	veštačko provetravanje kroz kanale

-	kupatilo	-	provetravanje kroz prozore,
		-	provetravanje kroz prozore i zid (tranzene),
		-	veštačko provetravanje kroz kanale za provetravanje

-	ostava	-	provetravanje kroz prozore,
		-	provetravanje kroz prozore i zid (tranzene),
		-	veštačko provetravanje kroz kanale za provetravanje,
		-	provetravanje kroz posebne otvore - rešetke

-	hodnik	-	provetravanje kroz prozore,
		-	posredno-preko drugih prostorija

243.23	-	Vrata veštački, provetravanih prostorija moraju imati prostrujne rešetke ili otvore površine 10 cm2 po m3 zapremine te prostorije, pri čemu se može računati sa nezaptivenošću vrata na ovim prostorijama od najviše 25 cm2.
243.24	-	Kod primene sistema za veštačko provetravanje pojedinih prostorija u stanu, radi pokrića toplotnih gubitaka, koji nastaju zbog prinudne izmene vazduha, povećava se toplotni učinak grejnih tela.
243.3	-	Provetravanje tehničkih, poslovnih i drugih prostorija u stambenim zgradama.
243.31	-	Da bi se obezbedilo stalno provetravanje tehničkih, poslovnih i drugih prostorija u stambenim zgradama, u projektnoj dokumentaciji obrađuje se jedan od sledećih tehničkih postupaka radi obezbeđenja provetravanja:


	Namena prostorija:		Postupak provetravanja:

-	prostor za smeštaj elektro-mašinske opreme za lift
	a) jedna dizalica	-	prirodno provetravanje kroz posebne otvore-rešetke, na suprotnim stranama spoljnih zidova prostorije
	b) dve i više dizalica	-	veštačko provetravanje - prinudno izvlačenje vazduha a ubacivanje kroz poseban otvor prirodnim putem. Veštački sistem treba da se uključuje automatski u zavisnosti od temperature vazduha i prostorije.

-	prostorija za centralno sabiranje smeća	-	veštačko provetravanje sa posebnim kanalom za izvlačenje zagađenog vazduha na krov zgrade

-	toplotno predajna stanica	-	provetravanje kroz prozore, posebne otvore-rešetke
		-	veštačko provetravanje, ako prostorija nema prozore i spoljne zidove

-	sušionica	-	prirodno provetravanje kroz prozore ili posebne otvore-rešetke na spoljnim zidovima

-	prostorija za agregat za proizvodnju električne energije	-	obezbeđenje vazduha za normalan rad agregata radi sagorevanja goriva i hlađenje (predviđa se u dogovoru sa proizvođačem generatora)
		-	predviđa se poseban cevni sistem za izvlačenje gasnih produkata pri radu motora agregata. Izbacivanje izduvnih gasova pored zgrade u zonu gde ne borave ljudi ili na krov zgrade.

-	individualna garaža	-	provetravanje kroz vrata, prozore, procepe ili posebne otvore-rešetke pod uslovom da nisu ugroženi stanovi koji se nalaze u neposrednoj blizini
-	centralna garaža za manji broj vozila	-	prirodno provetravanje kroz vrata, prozore i posebne otvore-rešetke na spoljnim zidovima
		-	veštačko provetravanje
		-	provetravanjem se sprečava povećana koncentracija zagađenosti vazduha iznad dozvoljenih količina
-	centralna garaža sa većim brojem vozila u zatvorenom prostoru	-	veštačko provetravanje kao glavni sistem za provetravanje
		-	prirodno provetravanje kao pomoćni sistem za provetravanje
		-	veštačko postrojenje za provetravanje u svako doba treba da obezbedi da ne dođe do povećanja zagađenosti vazduha iznad dozvoljenih količina zagađenosti
		-	otvori-rešetke na sabirnim kanalima za izvlačenje zagađenog vazduha predviđaju se u zoni poda i zoni tavanice garažnog prostora
		-	obezbeđuje se oprema radi kontrole koncentracije zagađenosti vazduha u garažnom prostoru, kao i oprema za automatsko uključivanje sistema za provetravanje u zavisnosti od povećanja zagađenosti vazduha iznad dozvoljenih koncentracija
		-	izvođenje zagađenog vazduha iz garažnog prostora na krov stambene zgrade ili u slobodne površine van zone gde borave ljudi, kao i prostora za rekreaciju.

-	kotlarnica sa pratećom opremom	-	radi zaštite okoline detaljno se obrađuje količina izlaznih dimnih gasova iz dimnjaka, određuje visina dimnjaka, položaj dimnjaka i dr.
		-	projektom se predviđa sistem provetravanja prostorije gde su smešteni kotlovi i prateća elektro-mašinska oprema,
		-	predviđa se sistem za provetravanje prostora za smeštaj goriva i šljake,
		-	izvlači se zagađeni vazduh iz prostorija kotlarnice, prostora za šljaku i dr. na krov stambene zgrade ili na dovoljnu udaljenost od stambene zgrade u slobodnim površinama gde ne borave ljudi

-	hodnici, stepenišni prostor, liftovska okna	-	provetravanje prirodnim putem kroz prozore, procepe, posebne otvore-rešetke na spoljnim zidovima.

-	prostorija za smeštaj akumulatora	-	prirodno provetravanje, kroz posebne otvore-rešetke, prozore i sl.
		-	veštačko provetravanje

-	razne prodavnice, kancelarije, manji restorani, bifei, skladišta, boravak za decu	-	prirodno provetravanje kroz prozore, vrata, procepe, otvore-rešetke na spoljnim zidovima i to za manje prostorije
		-	veštačko provetravanje u zavisnosti od namene prostorije, a na način kako se predviđa u tehničkim propisima ili preporukama sanitarnih organa.

243.4	-	Osnovni tehnički uslovi za instalacije veštačkog provetravanja u stambenim zgradama
243.41	-	Radnim kapacitetom veštačke instalacije za provetravanje zadovoljavaju se potrebe tehničke izmene vazduha nezavisno od spoljnih klimatskih uslova. Dnevni program rada veštačkih instalacija provetravanja povezuje se preko programiranog električnog sistema puštanja u pogon, kao i prekida rada.
243.42	-	Pogonska oprema za provetravanje izvodi se tako da se njome može jednostavno rukovati, da ne stvara nedozvoljenu buku pri radu, kao i nedozvoljene vibracije, koje bi se prenosile na građevinske elemente stambene zgrade.
		Oprema za veštačko provetravanje montira se i obezbeđuje za trajan rad, bez opasnosti od spoljnih oštećenja, a pod uslovom da ne predstavlja opasnost za stanare.
		Položaj pogonske opreme, kao i njeni zaštitni elementi, pregrade, posebni i izgrađeni zatvoreni prostori, izvode se i postavljaju tako da se mogu lako vršiti opravke i zamene pojedinih pogonskih elemenata.
		Predviđeni elektro sistem za komandovanje instalacijama za veštačko provetravanje je jednostavan, obezbeđen i vidno obeležen.
243.43	-	Pri projektovanju i izgradnji kanala za protok vazduha u sistemima veštačkog provetravanja zadovoljavaju se svi tehnički i bezbedni zahtevi za ovu namenu. Unutrašnja površina se predviđa trajno ravna i glatka.
		Kanali se spajaju na svojim sastavcima i povezuju sa pogonskom opremom i regulacionim elementima-rešetkama i ventilima da ne može da dođe do nekontrolisanog protoka vazduha.
		Kanali mogu biti od: opeke, betona, azbest-cementnih cevi, pocinkovanog lima, aluminijuma, kao i drugih materijala i da zadovoljavaju tehničke zahteve, kao i potrebnu vatrootpornost, a takođe i da ne stvaraju otrovne gasove pri sagorevanju.
243.44	-	Pogonski deo sa ventilatorima može biti centralni za stambenu zgradu. Takođe može biti iz više pogonskih jedinica i većeg broja ventilatora. Izvor zavisi od zadovoljavanja tehno-ekonomskih kriterijuma izgradnje svake stambene zgrade.
		Kanali za protok vazduha u sistemima veštačkog provetravanja mogu biti centralni i sabirni sa potrebnim brojem priključnih mesta.
243.45	-	Ravnomerna raspodela količina vazduha iz prostorija, koje su obuhvaćene veštačkim sistemom provetravanja ostvaruje se ugradnjom kvalitetnih regulacionih elemenata - vazdušnih ventila ili rešetki.
		Regulacioni ventili ili rešetke predviđaju se od trajnog materijala. Obezbeđuje se regulisanje protoka vazduha, da stanari ne mogu vršiti nestručna pomeranja.
243.46	-	Oprema, metalni kanali, regulacioni elementi, zaštitni metalni elementi i dr. štite se od korozije.
		Na zgradama gde ima više posebnih veštačkih sistema za provetravanje vrši se stručno obeležavanje, vodeći računa o komandama električnih elemenata i mašinskih pogonskih sistema.
243.47	-	Izvođač radova se obavezuje, nakon završetka radova na montaži opreme, kanala, regulacionih elemenata, elektro razvoda i elektro komandi, da obavi probni pogon instalacija veštačkog provetravanja i da proveri njihovu ispravnost pri radu.
		U toku probnog pogona obavlja se regulisanje rada instalacija veštačkog provetravanja i obezbeđuje protok vazduha u svakoj prostoriji, u svemu kako je projektom za izvođenje instalacija veštačkog provetravanja to i predviđeno.
243.48	-	Izvođač radova se obavezuje, nakon uspešno obavljenog probnog pogona, da sprovede tehnička merenja instalacija veštačkog provetravanja. Ova merenja obavlja radna organizacija koja je registrovana za te poslove.
		Rezultati tehničkog merenja se obrađuju u pismenom izveštaju. Isti izveštaj sadrži podatke pojedinačno za svaku prostoriju, učinke izmena vazduha, kao i brzine strujanja na otvorima za prolaz vazduha. Podaci se proširuju i na pojedine sisteme veštačkog provetravanja i sve to prikazuje uporedno - izmereno stanje sa parametrima koji su u projektima instalacije veštačkog provetravanja predviđeni.

Sledeći