244

-

PRIPREMA POTROŠNE SANITARNE TOPLE VODE

244. 1

-

Pri projektovanju instalacija za pripremu potrošne tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama koriste se sledeći tehnički postupci:

a)

Centralna priprema potrošne tople vode.

b)

Pojedinačna priprema potrošne tople vode.

244. 2

-

Za stambene zgrade preko 20 stanova koje se povezuju radi zagrevanja, preko sistema daljinskog grejanja iz gradskih blokovskih i individualnih kotlarnica, predviđaju se postrojenja za centralnu pripremu tople vode za sanitarne potrebe.

244. 21

-

Potreba količine potrošne tople vode određuju se primenom tehničkih normativa za stambene prostorije kao i za poslovne i druge prostorije u stambenim zgradama.

Kod proračuna količine potrošne tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama voditi računa da potrošnja vode za te namene stalno raste. Tabelarni pregled potrošnje tople vode za sanitarne potrebe prema nameni prostorija u stambenim zgradama:

Namena prostorija

Topla voda 1/dan
po osobi
ttv=60oC

- Stan - kupatilo sa kadom

30-60

- Stan - kupatilo sa tušem

20-40

- Kancelarije

10

- Prodavnice

10-15

- Radionice

10-15

- Pranje rublja - kg. rublja

15-20

- Restorani - po mestu

15-30

244.22

-

Temperature potrošne tople vode za sanitarne potrebe u stambenim zgradama:

-

temperatura tople vode (ttv) pri izlasku iz izmenjivača toplote za sanitarne potrebe iznosi ttv=60oC

-

temperatura tople vode na potrošnom mestu tm (mešana hladna i topla voda) iznosi:

-

kupanje, umivanje

tm = 35o do 40oC

-

kuhinjske potrebe

tm = 50o do 55oC

-

temperatura hladne vode iznosi:

th = 10oC

244. 23

-

U stambenim zgradama - u prostoru za kotlarnice, toplotno predajne stanice smešta se oprema za pripremu sanitarne tople vode, kao i za njenu akumulaciju.

Količina vode za akumuliranje određuje se prema najvećoj potrošnji sanitarne tople vode za jedan čas. Razvod sanitarne tople vode do potrošnih mesta izvodi se od čeličnih ili bakarnih cevi, a cirkulacija vode ostvaruje prinudnim putem. U sistemu razvoda tople vode predviđa se stalna cirkulacija vode do svih potrošnih mesta, tako da se omogući isticanje vode bez čekanja.

244.24

-

Tehnička rešenja instalacija za pripremu potrošne tople vode, cevni razvod, oprema za merenje, predviđaju se prema zahtevu isporučioca toplote tehničkih službi, gradskih i blokovskih toplana. Za slučaj gde postoji individualna kotlarnica, oprema za pripremu potrošne vode određuje se u saradnji sa projektantom kotlovskog postrojenja.

244.25

-

Pri projektovanju dela instalacije za napajanje postrojenja za pripremu tople vode, kao i razvoda do potrošnih mesta obezbeđuje se tehnička saradnja između stručnjaka za termo-tehniku i instalaciju vodovoda.

244.26

-

Kod izrade projekta postrojenja za pripremu potrošne tople vode, predviđa se kvalitetna oprema za tačno merenje potrošnje tople vode za sanitarne potrebe za svaki stan.

244.3

-

U stambenim zgradama, gde se prostorije zagrevaju pojedinačnim aparatima predviđaju se električni akumulacioni bojleri radi pripreme potrošne tople vode.

Bojleri se dimenzionišu prema normativima za stambene i druge prostorije. Snabdevaju se potrebnom mernom i regulacionom opremom za trajan i bezbedan rad.

245

-

UNUTRAŠNJE INSTALACIJE VODOVODA

245.1

-

Instalacije vodovoda

245.11

-

Opšti deo

Snabdevanje stana i zgrade hladnom vodom obezbeđuje se sistemom instalacije vodovoda hladne vode, koji se sastoji od:

-

vodovodnog priključka za gradsku javnu vodovodnu mrežu,

-

uređaja za merenje utroška vode - vodomera,

-

glavnog odvodnog voda izvan zgrade,

-

glavnih razvodnih vodova u zgradi,

-

usponskih vodova-vertikala,

-

dovodnih vodova do pojedinih izliva,

-

raznih izliva vode,

-

potrebnih elemenata i uređaja za sigurno funkcionisanje i održavanje sistema vodovoda.

245.12

-

Hidraulički proračun instalacije vodovodne mreže hladne vode vrši se prema izlivnim-potrošnim mestima, odnosno prema sanitarnim uređajima, pri čemu posebno treba voditi računa da sistem bude funkcionalan i racionalan.

Na funkcionalno i racionalno dimenzionisanje instalacije vodovodne mreže utiče više faktora, od kojih su najznačajniji:

-

količina vode na izlivnom mestu,

-

pritisak vode na mreži

-

brzina kretanja vode u cevovodima,

-

jednovremenost rada izlivnih mesta

Kao približno tačan i zadovoljavajući proračun može se smatrati proračun prema broju jedinica opterećenja (J. O.) i korišćenje tabele o gubicima pritiska i brzinama kretanja vode po proračunu dr. inž. Jozefa Briksa prema građevinskom priručniku "Tehničar 5", izdanje Građevinska knjiga, Beograd, 1979.

Za tačnije proračune preporučuje se stručna literatura "Vodovod i kanalizacija u zgradama" izdanje "Građevinska knjiga", Beograd, 1980. godina.

245.13

-

Potrebna količina vode određuje se prema broju i vrsti izlivnih mesta, odnosno prema broju jedinica opterećenja (J. O.) i to za:

-

česma, sudoper u kuhinji

priključak Ø 12 mm 1.00 J.O.

-

česma obična, umivaonik

priključak Ø 12 mm 0.50 J.O.

-

bide, pisoar, klozet sa visoko ili nisko postavljenim rezervoarom i vodo kotlićem na plovak

priključak Ø 12 mm 0.25 J.O.

-

klozet sa ispiračem na pritisak

priključak Ø 12 mm 6.00 J.O.

-

perionik-trokadero

priključak Ø 12 mm 1.00 J.O.

-

slavina za priključak mašine za pranje rublja

priključak Ø 12 mm 0.50 J.O.

-

slavina za priključak mašine za pranje posuđa

priključak Ø 12 mm 0.50 J.O.

-

baterija za mešanje hladne i tople vode za kadu

priključak Ø 12 mm 1.00 J.O.

-

baterija za mešanje hladne i tople vode za tuš

priključak Ø 12 mm 0.50 J.O.

-

peć u kupatilu sa kadom

priključak Ø 12 mm 1.00 J.O.

-

baštenski-vrtni hidrant

priključak Ø 12 mm 1.50 J.O.

priključak Ø 12 mm 8.00 J.O.

priključak Ø 12 mm 23.00 J.O.

-

požarni hidrant

priključak Ø 50 mm 100.000 J.O.

-

izlivni ventil sa punim mlazom

priključak Ø 12 mm 2.50 J.O.

priključak Ø 12 mm 16.00 J.O.

priključak Ø 12 mm 36.00 J.O.

priključak Ø 12 mm 45.00 J.O.

priključak Ø 12 mm 65.00 J.O.

priključak Ø 12 mm 100.00 J.O.

-

električni grejači-bojleri zapremine (5-10) l

         0,25 J.O.

-

električni grejači-bojleri zapremine (30-100) l

         0,50 J.O.

245.14

-

Brzina proticanja vode u instalaciji vodovodne mreže stana i zgrade, je u granicama 1,0 - 2,0 m/sec.

245.15

-

U instalaciji vodovodne mreže ne dozvoljava se veći pritisak od 8 bar-a. Regulisanje pritiska u cilju povećanja, ili smanjenja istog vrši se posebnim uređajima.

245.2

-

Cevni materijal i armatura

245.21

-

Za unutrašnje instalacije vodovoda upotrebljavaju se cevi od bakra, livenog gvožđa i čelika. Olovne cevi se mogu koristiti samo kao veza između dovodnih cevi i izliva i to samo ako pritisak kod veze ne prelazi 6 bar-a. Bakarne i čelične pocinkovane cevi se koriste do unutrašnjeg prečnika od 75 mm za sve pritiske u mreži.

Čelične asvaltne cevi - izolovane od spoljne i unutrašnje korozije - koriste se za sve prečnike iznad 75 mm i za sve pritiske u mreži. Cevi od livenog gvožđa koriste se za sve pritiske i, po pravilu, izvan zgrade. Fazonski komadi od livenog gvožđa upotrebljavaju se i kod primene čeličnih cevi.

Cevi od plastične mase upotrebljavaju se samo ako su standardne - po JUS-u i po izričitom zahtevu investitora.

245.22

-

Za normalno funkcionisanje i održavanje instalacije vodovodne mreže hladne vode, na istoj se ugrađuje armatura za prigušenje i regulisanje toka vode, za zaustavljanje, za regulisanje pritiska, za ispuštanje vode i vazduha, za merenje protoka i dr.

Osnovne grupe ovih armatura su:

-

zatvarači,

-

ispusne armature,

-

regulacione armature.

Materijali za izradu armatura su: liveno gvožđe, kovano gvožđe, mesing, bronza i druge legure, plastika.

245.23

-

Za ispiranje klozetskih šolja upotrebljavaju se ispirači sa rezervoarom i plovkom visoko ili nisko ugrađeni iznad klozetske šolje, čiji rad u principu treba da bude bezšuman. Ispirači na pritisak se ne preporučuju.

245.24

-

Za visoke stambene zgrade, koje se sa stanovišta zaštite od požara posebno tretiraju Pravilnikom o tehničkim normativima za projektovanje, izvođenje i održavanje visokih zgrada od strane nadležnog organa za protivpožarnu zaštitu, obezbeđuju se instalacije vodovodne mreže hladne vode u svemu prema zahtevima nadležnog organa, pri čemu se u zgradi obezbeđuje vodovodna instalacija sa odgovarajućim brojem zidnih požarnih hidranata prečnika najmanje 50 mm tako da najviši odnosno najudaljeniji zidni požarni hidrant ima kapacitet gašenja najmanje 2,5 l/sec sa minimalnim radnim pritiskom najmanje 2 bar-a; a oko zgrade spoljna vodovodna mreža sa podzemnim hidrantima Ø 80.

245.3

-

Zaštita od zagađenja vode i instalacija

245.31

-

Zabranjeno je neposredno spajanje instalacije sa pijaćom vodom iz gradskog vodovoda sa individualnom vodovodnom instalacijom i vodovodom industrijske vode. U ovim slučajevima uzimanje vode iz gradskog vodovoda može se vršiti preko posebnih objekata.

Zabranjeno je neposredno spajanje klozetske šolje sa vodovodnom instalacijom.

245.32

-

Kod uređaja za grejanje vode, parnih uređaja i raznih fabričkih i tehničkih naprava na mestu spoja sa dovodom cevi instalacije ugrađuje se takva armatura koja potpuno i sigurno sprečava vraćanje i usisavanje vode iz ovih uređaja u mrežu instalacije.

245.33

-

Zabranjeno je provođenje vodovodnih cevi kroz reviziona i druga okna kanalizacije.

245.34

-

Usponski vodovi hladne vode ne smeju se postavljati u žljebove kroz koje se vodi instalacija centralnog grejanja, kao ni pored dimnjaka.

245.35

-

Ako se kanalizacione i vodovodne cevi postavljaju u istom žljebu, razdvajaju se tako da razmak između spoljnih ivica spojeva (muf, spojnica) bude najmanje 5 cm.

245.36

-

Ukrštanje horizontalnih razvoda vodovodnih i kanalizacionih cevi izvodi se tako da vodovodne cevi prolaze iznad kanalizacionih cevi.

245.37

-

Donja ivica izliva je najmanje 2 cm iznad gornje ivice preliva (npr.: kod kade za kupanje i sl.). Izlivi koji su spojeni sa otvorenim sudovima pomoću gumene ili sličnih cevi, imaju protivpovratni zatvarač koji automatski sprečava vraćanje vode iz suda u instalaciju.

245.38

-

Rezervoari koji se pune preko automatskih uređaja za zatvaranje, imaju takve prelive da mogu odvoditi svu vodu koju daje potpuno otvoreni izliv.

245.39

-

Zabranjeno je neposredno spajanje parnih kotlova, kotlova i strojeva za pranje, kuvanje, čišćenje i bojadisanje kao i hidrauličnih uređaja inžektora i sl., sa instalacijom spojenom na gradsku vodovodnu mrežu.

245.3 (10)

-

Uređaji za ispitivanje instalacije na vodeni pritisak imaju pored iznetih mera sigurnosti, i posebnu armaturu za zatvaranje.

245.3 (11)

-

Armature za pražnjenje raznih vodova instalacije postavljene su tako da već ispuštenu vodu ne mogu nikako usisivati u mrežnu instalaciju.

245.3 (12)

-

Svi uređaji za zaštitu instalacija vodovoda od zagađenja, postavljaju se na pristupačnim mestima i ugrađuju tako da se mogu lako i brzo pregledati.

245.4

-

Uređaji za povećanje pritiska

245.41

-

Uređaji za povećanje pritiska ugrađuju se kod unutrašnjih instalacija vodovoda kada normalni pritisak u gradskoj vodovodnoj mreži nije dovoljan (zbog visine zgrade, velike potrošnje vode nekog većeg kompleksa ili zbog povremenog pada pritiska usled preopterećenja uličnog dovoda), da osiguraju uredno snabdevanje vodom.

Ugrađivanje uređaja za povećanje pritiska može se dozvoliti samo ako ni jedno jeftinije ili jednostavnije rešenje ne zadovoljava (povećanje prečnika svih vodova, izbegavanje pribora koji izazivaju velike gubitke pritiska i t. sl.).

245.42

-

Uređaji za povećanje pritiska kod visokih zgrada po pravilu, projektuju se tako da se pomoću njih snabdevaju vodom oni spratovi za koje nije dovoljan pritisak iz gradske vodovodne mreže; niži spratovi se snabdevaju neposredno iz gradske mreže.

245.43

-

Kod svakog uređaja za povećanje pritiska predviđa se obilazni vod preko koga se vrši neposredno snabdevanje instalacije vodom, bilo u slučaju kvara na uređaju, bilo kod poboljšanja pritiska u gradskoj mreži.

245.44

-

Priključak uređaja za povećanje pritiska ne može se izvesti bez prethodne saglasnosti nadležnog preduzeća "Gradski vodovod i kanalizacija". Priključak može biti direktno na ulični cevovod, sa rezervoarom bez pritiska i rezervoarom - usisni vazdušni kotao pod pritiskom.

245.45

-

Rezervoar bez pritiska je neophodan kod svih potrošača koji rade sa bakteorološki opasnim otrovnim materijama i imaju svoje individualne vodovode za proizvodne svrhe, a vodu iz gradskog vodovoda troše ne samo za piće već povremeno i za tehnološki postupak. Isto tako, rezervoar bez pritiska se primenjuje kada se uređaj za povećanje pritiska koristi samo u vreme nestašice vode (npr. u letnjim mesecima).

245.46

-

Usisni vazdušni kotao može biti:

-

sa priključkom na kompresor za dovod vazduha pod pritiskom, i

-

sa dovodom i odvodom vazduha preko vazdušnog ventila.

245.47

-

Uređaji za povećanje pritiska postavljaju se u posebne prostorije u podrumu zgrade ili u prizemlju ako je zgrada bez podruma. Prostoriju urediti kao vodovodnu crpnu stanicu. Veličina prostorije zavisna je od kapaciteta uređaja, od načina njegovog priključivanja na gradsku mrežu, kao i od mogućnosti njegovog smeštaja u zgradi.

245.48

-

Za uređaje za povećanje pritiska daje se poseban elektromašinski projekat po važećim tehničkim propisima.

245.5

-

Izrada instalacije

245.51

-

Cevi se polažu po pravoj liniji u horizontalnom i vertikalnom pravcu na pristupačnim mestima bez oštrih krivina. Svi vodovi se raspoređuju pregledno i polažu u usponu prema izlivu.

Radi smanjenja hidrauličnog udara svi uzlazni vodovi-vertikale, naročito kod dužih vodova i većih pritisaka, po pravilu, na najvišem mestu imaju izlivno mesto - točeću slavinu.

245.52

-

Glavni razvodni i vertikalni vodovi imaju armaturu za zatvaranje sa ispustom za pražnjenje, a dovodni vodovi imaju armaturu za zatvaranje ispred svakog izliva.

Ako je više izliva u jednoj prostoriji bez klozeta spojeno na isti dovodni vod, može se predvideti samo jedna zajednička armatura za zatvaranje.

245.53

-

Armatura za zatvaranje ugrađuje se na pristupačnim i zaštićenim mestima. Kad god je to moguće, odvojci razdelnih glavnih vodova za pojedine vertikale grupišu se na jednom mestu gde se ugrađuju i armature za zatvaranje sa ispustom. Svaki odvojak razdelnog glavnog voda kod svoje armature nosi broj vertikale koju snabdeva vodom. Ovi razdelnici, po pravilu, postavljaju se u blizini vodomera i u posebnoj prostoriji.

245.54

-

Vodovodne cevi u zgradama polažu se po zidovima neposredno ili u posebnim udubljenjima dovoljno prostranim da se cevi mogu lako ugraditi, zaštititi i popraviti. U podrumskim - suterenskim prostorijama vodovodne cevi postavljaju se vidno po zidovima ili ispod plafona na pogodnom odstojanju, zaštićene od termičkih uticaja. Usponski vodovi - vertikale i razvodna mreža po spratovima, po pravilu su nevidljivi, odnosno iznad poda.

Radi zaštite od zamrzavanja cevi se, po pravilu, polažu po unutrašnjim zidovima prostorije. Polaganje u podu dozvoljava se samo ako nema druge mogućnosti.

245.55

-

Cevi položene u zemlji van zgrade ukopavaju se najmanje 1 m, u zgradama bez podruma 0,80 m, a u podrumu 0,30 m ispod poda.

Ukopane cevi zaštićuju se od mehaničkog kvara. Čelično pocinkovane cevi spolja se zaštićuju sa dva sloja bitumena i jednim omotom jute i polažu u sloju peska od najmanje 5 cm.

245.56

-

Čelično pocinkovane i bakarne cevi pričvršćuju se uz zidove sa kukama ili ogrlicama najmanje na svakih 2 m, vodeći računa da se cevi ne oštete ili ulube. Za bakarne cevi upotrebljavaju se bakarne kuke ili ogrlice. Između cevi i kuke - ogrlice postavlja se elastična podloga.

245.57

-

Na prolazima cevi kroz zidove ostavlja se slobodan prostor oko cevi najmanje 2 cm i na takvim mestima se cev ne sme nastavljati.

245.58

-

Uzidane cevi zaštićuju se od korozivnog dejstva maltera.

245.6

-

Uzemljenje instalacije vodovoda

245.61

-

Instalacija vodovoda vezuje se - uzemljuje na sabirnicu za izjednačavanje potencijala shodno Uslovima za projektovanje električnih instalacija u stanu i zgradi, tačka 241.

Vodomer premostiti odgovarajućim provodnikom. Vrednost električnog otpora metalne instalacije između dve najudaljenije tačke mora biti u granicama preporuka i propisa ERO "Elektrodistribucija - Beograd"

245.62

-

Vodovodne cevi i izlive na krovovima i terasama spojiti sa gromobranskim vodovima za uzemljenje.

245.7

-

Priključak za gradski vodovod

245.71

-

Vodovodni priključak prečnika do 50 mm/50 mm, po pravilu se sastoji od priključne garniture, dovodne cevi i vodomera sa odgovarajućim ventilima i izvodi se prema propisima nadležnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija".

Vodovodni priključak od liveno gvozdenih cevi i drugih cevi prečnika iznad 50 mm/50 mm, priključuje se na gradsku vodovodnu mrežu preko posebnog fazonskog komada sa zatvaračem u sporazumu sa nadležnim preduzećem "Vodovod i kanalizacija". Kod svih zatvarača predvideti zaštitna okna. Materijal za priključak određuje nadležno preduzeće "Vodovod i kanalizacija".

245.72

-

Za svaki ulaz-posebno stepenište, predviđa se poseban vodovodni priključak sa vodomerom.

245.73

-

Zabranjeno je polaganje vodovodnog priključka na mestima gde se može oštetiti materijal s obzirom na trajnost ili higijenske zahteve. Takva su mesta: nužničke jame, đubrišta, smetlišta, javna i individualna kanalizacija, tresetišta, stovarišta drva, kanali za grejanje "dimnjaci", peći i t.sl.

Priključak se izvodi tek pošto se takvo mesto uredi i nedostaci otklone, odnosno pošto se promeni trasa priključka.

245.74

-

Vodomeri po kojima se određuje utrošak vode postavljaju se u posebna okna - skloništa za vodomer. Sklonište za vodomer može biti u zgradi ili izvan nje.

245.75

-

Ako u nekoj zgradi ima korisnika-potrošača sa različitim uslovima plaćanja utroška vode, onda se na istom priključku postavljaju posebni vodomeri za te potrošače. Ovi se posebni vodomeri postavljaju sa glavnim vodomerom zgrade u istom ili odvojenom skloništu.

Sklonište za smeštaj vodomera mora biti čisto i suvo, vodomer dobro zaštićen od mraza i toplote kao i od podzemne i površinske vode. Obezbeđuje se u svako doba slobodan pristup do vodomera kako bi se bez teškoća radilo i čitao utrošak vode. Prostorija gde je smešteno sklonište za vodomer ne može se koristiti za skladište ili ma kakvu drugu svrhu.

245.76

-

Odluka o postavljanju pojedinačnih aparata za merenje potrošnje vode po stanu donosi se za svaki konkretan slučaj.

245.8

-

Ispitivanje instalacije vodovoda

245.81

-

Izvođač instalacije prijavljuje nadležnom organu dovršenje nove ili prepravku postojeće instalacije radi ispitivanja i prijema. Ispitivanje vrše radnici nadležnog organa najkasnije 3 dana od dana podnošenja prijave.

Dozvoljava se ispitivanje i pojedinih delova instalacije prema rasporedu koji odredi nadležni organ. U ovom slučaju se cela instalacija po završenoj izgradnji ponovo ispituje radi kontrole spojnih mesta.

Ispitivanje se vrši u prisustvu izvođača radova koji daje sva potrebna sredstva i pomoćnu radnu snagu. Jedan baždareni manometar daje nadležni organ i on je merodavan.

245.82

-

Na instalaciji se ispituje nepropustljivost svih delova, kvalitet upotrebljenog materijala i izvođenja radova, kao i električni otpor shodno tački 245.61.

245.83

-

Ispitivanje nepropustljivosti vrši se pod hidrauličkim pritiskom koji je dva puta veći od redovnog radnog pritiska na mestu priključka i iznosi najmanje 12 bar-a.

Instalacija se ostavlja pod pritiskom sve dok se ne pregledaju svi delovi instalacija, a najmanje 10 minuta. Pritisak se meri na najnižem mestu instalacije.

246

-

UNUTRAŠNJE INSTALACIJE KANALIZACIJE

246. 1

-

Instalacije kanalizacije

246. 11

-

Opšti deo

246. 111

-

Eliminacija otpadnih i fekalnih voda iz stana zgrade, kao i eliminacija atmosferskih voda sa krovnih površina, terasa, lođa, balkona zgrade i dvorišnih površina neposredno oko zgrade, obezbeđuje se sistemom instalacije kanalizacije koja se sastoji od:

-

sanitarnih objekata i slivnika sa izlivima za odvod otpadnih i fekalnih voda i slivnika za prihvatanje atmosferskih voda,

-

odvodnih kanala kod pojedinih izliva,

-

odvodnih kanala za više izliva,

-

vertikalnih kanala - vertikala za otpadne i atmosferske vode i olučnih vertikala,

-

sabirnih odvodnih kanala za jedan i više vertikalnih kanala,

-

glavnog odvodnog kanala,

-

revizionih fazonskih delova na kanalima i revizionih okana,

-

kanalizacionog priključka, koji je veza sistema unutrašnje instalacije kanalizacije sa sistemom gradske kanalizacije.

246. 112

-

Hidraulički proračun instalacije kanalizacije vrši se prema količinama izliva pojedinih sanitarnih objekata i uređaja i jednovremenosti korišćenja istih, za otpadne i fekalne vode, a prema intenzitetu padavina - kiše i vremenu trajanja za odnosnu slivnu površinu, za atmosferske vode.

Hidraulički proračun kanalizacije za otpadne i fekalne vode vrši se prema uputstvima iznetim u građevinskom priručniku "Tehničar 5" izdanje "Građevinska knjiga", Beograd 1979. pri čemu se preporučuje i korišćenje stručne literature: "Vodovod i kanalizacija u zgradama", izdanje "Građevinska knjiga", Beograd 1980.

Hidraulički proračun kanalizacije za atmosfersku vodu vrši se prema uputstvima iznetim u priručniku "Tehničar 5" 1979. godine, i stručnoj literaturi "Vodovod i kanalizacija u zgradama".

246. 113

-

Svako imanje-zgrada kanališe se tako da se sve upotrebljene i atmosferske vode prihvate i preko unutrašnje instalacije provedu neposredno u gradsku kanalizacionu mrežu.

U slučaju da se zbog konfiguracije terena i položaja gradskog kanala ne može sva kanalisana voda odvesti neposredno i gradski kanal pored zgrade-imanja, može se kanalisanje izvršiti i preko susednih parcela u niži gradski kanal.

246. 114

-

Preko kanalizacione instalacije mogu se odvesti u gradsku kanalizacionu mrežu:

-

sve upotrebljene vode,

-

fekalije razblažene vodom da mogu oticati,

-

sve atmosferske-površinske vode, i

-

podzemne vode prema posebnom odobrenju. Zabranjeno je u kanale odvoditi, bez prethodnog kondicioniranja, sve agresivne tečnosti štetne po zdravlje čoveka i trajnost kanala.

Zabranjeno je uvoditi u kanal zapaljive i eksplozivne tečnosti kao i tečnosti čije je isparenje opasno po zdravlje čoveka.

Preduzeće "Vodovod i kanalizacija" svojim uslovima propisuje koje se tečnosti upuštaju u gradsku kanalizaciju.

246. 12

-

Cevni materijal

246. 121

-

Za unutrašnje instalacije kanalizacije upotrebljavaju se cevi kružnog preseka iznutra glatke, od materijala koji je trajan i postojan, i to:

a)

Kod odvođenja upotrebljenih voda:

-

Za sve kanale ukopane u teren po pravilu, se upotrebljavaju keramičke cevi i delovi. Mogu se upotrebiti i liveno gvozdene cevi tipa vodovodnih cevi za pritisak od 2,5 bar-a ako to specijalni uslovi zahtevaju. Izuzetno i na zahtev investitora mogu se upotrebiti i azbest - cementne cevi ili od plastične mase.

-

Za sve kanale iznad terena u zgradi, a naročito za vertikale - po pravilu se upotrebljavaju liveno-gvozdene cevi i delovi. Izuzetno i na zahtev investitora, mogu se upotrebiti keramičke, olovne i azbest-cementne cevi i delovi ili cevi od plastične mase.

b)

Kod odvođenja atmosferskih i podzemnih voda:

-

Za sve kanale ukopane u teren mogu se upotrebiti keramičke cevi, azbest-cementne, betonske cevi i delovi kao i cevi od plastične mase.

-

Za sve kanale ukopane u teren modi, po pravilu, se upotrebljavaju liveno gvozdene cevi. Izuzetno i na zahtev investitora, mogu se upotrebiti keramičke i azbest-cementne cevi od plastične mase.

246. 13

-

Izgradnja instalacije

246.131

-

Delovi instalacije kanalizacije zgrade koji su pod stalnim ili povremenim uticajem uspora uličnog kanala, priključuju se uz preduzimanje posebnih mera.

246.132

-

U cilju zaštite mreže instalacije od zamrzavanja, kanali izvan zgrade postavljaju se najmanje 1 m ispod površine terena. U zgradi gde kanali prolaze kroz hladne prostorije predviđa se posebna termička zaštita. Isto tako, izbegava se postavljanje kanala na spoljne zidove ili u stepeništu koje se ne zagreva.

246.133

-

Preporučuje se postavljanje kanalske mreže za upotrebljene i atmosferske vode van zgrade i unutar zgrade, tako da bude relativno lako pristupačna za kontrolu i održavanje, kao i intervenciju u slučaju opravke.

246.134

-

Na kanal za odvod upotrebljene vode koja sadrži veće količine masne i lake tečnosti, postavlja se poseban separator za zadržavanje masnih i lakih materijala.

246.135

-

Na slivnicima u dvorištima i garažama postavljaju se propisani taložnici za hvatanje mulja i peska. U garažama gde se vrši pranje vozila, predviđa se poseban taložnik za zadržavanje mulja sa obaveznim separatorom masnoće i lakih tečnosti.

Nivo vode u slivnicima i taložnicima mora biti dovoljno ispod terena kao obezbeđenje zaštite od mržnjenja.

246.136

-

Prelivi iz rezervoara za vodu, prelivi od česmi, vodoskoka i sl. kao i svi prelivi i odvodi kod kojih se ne obnavlja voda u vodenom zatvaraču, a nalaze se u zgradi ne smeju se neposredno spojiti sa kanalom instalacije, već se ti prelivi izvode izvan zgrade ili se preko posebnih cevi slobodno izlivaju nad slivnikom u zgradi.

Prelivi koji služe za obezbeđenje izlivanja vode iz umivaonika, pisoara i sl., uvode se u vodeni zatvarač, ali iznad nivoa vode u zatvaraču.

246.137

-

Za odvođenje podzemne - drenažne vode, sprovodnici te vode obezbeđuju se protiv uspora vode iz kanala.

Spajanje sa uličnim kanalom vrši se samo preko posebnog revizionog okna, taložnika uz posebnu saglasnost preduzeća "Vodovod i kanalizacija".

246.138

-

Polaganje kanalizacionih cevi izvan zgrade, bez obzira na vrstu materijala vrši se na sloju peska debljine najmanje 10 cm. Po izvršenom polaganju, kanalske cevi se prepokrivaju peskom debljine 10 cm.

Na stenovitom terenu ili na mestima gde kanalska cev prolazi kroz zid, dno rova odnosno otvor zida, postavlja se najmanje za 10 cm niže od spoljne površine naglavka cevi.

Uziđivanje horizontalne mreže kanala nije dozvoljeno.

Zatrpavanje kanalskog rova, posle prepokrivanja cevi peskom, vrši se sitnom zemljom u slojevima debljine najviše 30 cm i ručnim nabijanjem.

246.139

-

Minimalne dimenzije cevnih kanala kod instalacije kanalizacije su:

-

glavni odvodni kanal i priključak: Ø150 mm,

-

kanal za vodu jednog olučnjaka i olučne vertikale Ø125 mm,

-

kanal za dvorišni slivnik: Ø100 mm,

-

vertikale za klozet: Ø100 mm,

-

vertikale za kuhinje, kupatila, česme i sl. Ø70 mm,

-

dvorišna česma: Ø75 mm,

-

odvod jedne klozetske šolje: Ø100 mm,

-

odvod jednog umivaonika: Ø50 mm,

-

odvod perionice: Ø100 mm,

-

odvod od kade i tuša: Ø70 mm, i

-

odvod od sudopera: Ø70 mm.

Ne dozvoljavaju se manji prečnici od 50 mm. Veće dimenzije treba obrazložiti hidrauličkim proračunom.

246.13(10)

-

U pravcu kanalske vode ne dozvoljava se prelaz iz većeg u manji prečnik kanala, niti se kanal sme račvati u više ogranaka.

246.13(11)

-

Dozvoljeni padovi kod horizontalnih kanala kreću se od 2% do 10% zavisno od cevnog materijala. Izuzetno, u pojedinim slučajevima može se dozvoliti minimalni pad od 1% uz predviđanje posebnog ispiranja i više revizionih okana.

Kanal treba po celoj dužini da ima jedan pad bez preloma, a ni u kom slučaju ne dozvoljava se prelom iz većeg kanala ka manjem padu bez kaskade. Kaskade se primenjuju ako je pad veći od 10%. Kaskada se postavlja u posebno okno, snabdevena je otvorima za reviziju - revizionim komadima - u gornjem i donjem kanalu. Ako se etapno izgrađuje samo jedan deo zgrade onda se kod projektovanja kanališe cela parcela - zgrade i prema tome određuje pad kanala.

246.13(12)

-

U svakoj zgradi - parceli predviđa se jedan glavni odvodni kanal. Ako zgrada ima dugačak front prema uličnom kanalu (kada prelazi dužinu od 30 m) postavljaju se dva i više glavnih odvodnih kanala sa posebnim spajanjem na ulični kanal.

246.13(13)

-

Glavni odvodni kanal se najkraćom linijom priključuje na gradski kanal.

Svi kanali unutrašnjih instalacija koji se polažu van zgrade paralelno sa spoljnim zidovima zgrade udaljeni su od zida najmanje 1,50 m.

246.13(14)

-

Svi prelomni kanali kojima se odvode otpadne vode iz klozetskih šolja, bilo u vertikalnom ili horizontalnom smeru, rešavaju se samo pomoću lukova a nikako pomoću kolena.

Spajanje svih kanala u horizontalnoj mreži među sobom može se vršiti samo pomoću lučnih ili kosih račvi pod uglom od 45o i lukom od 45o. Izuzetno za kanale manjih dimenzija dozvoljeno je spajanje sa račvom pod uglom od 90o.

246.13(15)

-

Kišni odluci i olučne vertikale služe jedino za odvođenje atmosferskih voda. Kišni oluci se postavljaju vertikalno i najkraćim putem spajaju sa kanalom instalacije ili gradskim kanalom.

Ne dozvoljava se spajanje više kišnih oluka u jedan iznad površine terena sa strane fasade. Svi oluci sa strane ulice vezuju se - ako ima uslova - za kanalsku mrežu.

Kod kanalisanja po separacionom sistemu, zabranjeno je uvođenje atmosferskih voda u kanal za upotrebljene vode.

Zabranjeno je uvoditi nečistu vodu u olučne vertikale i oluke.

246.13(16)

-

Slivnici umivaonika, sudopera, česmi i sl., imaju stalnu nepokretnu rešetku kroz koju jedino voda odlazi u kanal. Otvori na rešetki ne smeju imati veći prečnik od 10 mm, odnosno kako je standardima JUS-a propisano.

Ispod rešetke se nalazi vodeni zatvarač.

246.13(17)

-

Klozetske šolje postavljaju se tako da budu slobodne sa svih strana i da se mogu ispirati vodom. Ispiranje vodom vrši se preko rezervoara sa plovkom.

Prečnik dovodne cevi od rezervoara sa plovkom do šolje iznosi najmanje 32 mm i po mogućstvu spaja rezervoar sa šoljom bez preloma. Uziđivanje ove cevi se izbegava, a ukoliko se uzida zaštićuje se od korozivnog dejstva maltera.

246.13(18)

-

U cilju provetravanja instalacija kanalizacije, spaja se glavni odvodni kanal na uzvodnom kraju sa odlučnom vertikalom, gde to nije moguće postavlja se radi provetravanja posebna vertikala.

Glavne kanalizacione vertikale radi provetravanja, bez sužavanja i prelamanja produžuje se iznad krova - terase - najmanje 1 m. U slučaju da se izlaz vertikale nalazi kod prozora ili ma kakvog otvora iz prostora za stanovanje, vertikala se produžuje najmanje 1 m iznad prozora odnosno otvora.

Više sprovodnika za provetravanje - krajevi vertikale iznad najviših od voda spajaju se u jedan zajednički uz srazmerno njegovo proširenje i detaljno obrazloženje. Ako se sprovodnik za provetravanje ne može sprovesti potpuno vertikalno, može se postaviti u nagibu koji ne sme biti manji od 1:5.

Svaki sprovodnik za provetravanje mora biti širi od vertikale za 50 mm, počevši od 0,50 m ispod površina krova ili terase. Sprovodnik se završava ventilacionom pokrivenom glavom na kojoj je zbir otvora dva puta veći od površine preseka sprovodnika.

246.13(19)

-

Zabranjeno je spajanje sprovodnika za provetravanje sa dimnjacima ili drugim kanalima za provetravanje u zgradi.

246.13(20)

-

Provetravanje kratkih sprovodnika - vertikala - preko kojih se kanališu slivnici, umivaonici i sl., može se izostaviti ako je onemogućeno pražnjenje vodenog zatvarača usled isisavanja.

246.13(21)

-

Kišni oluci koji se izlivaju neposredno u kanalsku mrežu ne smeju imati vodeni zatvarač, već se spajaju sa kanalom preko olučnjaka sa koficom za hvatanje lišća i drugih čvrstih predmeta.

Ako takav oluk počinje u blizini prozora, onda se predviđa vodeni zatvarač koji se obezbeđuje od smrzavanja. Sličan je slučaj i kod slivnika na prohodnim terasama, koji su zbog zaštite od mržnjenja bez vodenog zatvarača. I na njihovim vertikalama se na pogodnom mestu predviđa vodeni zatvarač.

246.13(22)

-

Na svakoj zgradi predviđa se najmanje jedna olučna vertikala koja se bez vodenog zatvarača vezuje za kanalsku mrežu instalacije.

246.13(23)

-

Sprovodnici za provetravanje instalacije kanalizacije su od liveno-gvozdenih cevi spojenih olovom, azbest - cementnih cevi, keramičkih bakarnih, olovnih i cevi od jače pocinkovanog lima.

Mogu se primeniti i cevi od plastične mase ako su standardizovane za upotrebu.

246.13(24)

-

U cilju sprečavanja izlaženja gasova iz kanala kroz sanitarne objekte preko kojih se odvodi upotrebljena voda, isti se zaštićuju vodenim zatvaračima - sifonima. Vodeni zatvarači, po pravilu imaju oblik "V" ili "S" tako da je zatvor vodom siguran. Mogu se graditi i u obliku pregrada i kolena. Ne dozvoljava se zatvaranje pomoću pokretnog zvona, kugle, kapka, i sl. Materijal za vodene zatvarače je isti kao i za kanalizacioni materijal i sanitarne objekte.

Zabranjena je upotreba cinka.

246.13(25)

-

Prečnik - otvor vodenog zatvarača ne može biti veći od otvora kroz koji se voda izliva, tako da prečnik mora biti:

-

ispod umivaonika i sl.: 32-44 mm,

-

ispod sudopere i kuhinjskih česama: 50 mm,

-

ispod slivnika u podu: 50,70 do 100 mm,

-

ispod klozetske šolje 80-100 mm,

-

ispod slivnika u kupatilu: 70 mm,

-

ispod slivnika u dvorištu: 100 - 125 mm.

246.13(26)

-

Rešetke na slivnicima umivaonika i sl. imaju toliko rupa - otvora - da zbir površina tih otvora ne bude manji od polovine slobodne površine otvora vodenog zatvarača.

246.13(27)

-

Stub vode u vodenom zatvaraču ima najmanju visinu: kod klozetske šolje 55 mm, kod kišnih slivnika 100 mm, a kod ostalih objekata 70 mm.

246.13(28)

-

Svaki vodeni zatvarač ima otvor radi čišćenja, koji se hermetički zatvara. Ovaj otvor mora biti pristupačan.

246.13(29)

-

Gde postoji mogućnost pražnjenja vodenog zatvarača - isisavanje, predviđaju se posebne mere za onemogućavanje ovog pražnjenja.

246.13(30)

-

Svaki glavni odvodni kanal na instalaciji ima revizono okno za čišćenje kanala.

Prvo - glavno reviziono okno postavlja se, po pravilu, najmanje 2 mm iza regulacione linije, odnosno iza građevinske linije, ukoliko se ista poklapa sa regulacionom linijom. Izuzeci se obrazlažu.

Okna su okrugla ili pravougaona, zidana i betonska, malterisana cementiranim malterom ili fugovana, i opremljena su tipskim penjalicama i poklopcem koji dobro zatvara silaz u okno bez otvora za izlaz gasova.

Ako je okno okruglog preseka, najmanji prečnik na dnu je 90 cm. Kod pravougaonog okna strana u pravcu kanala najmanje je 100 cm, a druga 80 cm. Otvor silaza u okno je najmanje prečnika 60 cm.

Ukoliko je okno plitko da radnik ne može u isto da siđe, onda je najmanja dimenzija 60 cm.

246.13(31)

-

Reviziono okno se postavlja na svakom spoju horizontalnih odvodnika ako je vertikala udaljena od spoja više od 1 m. Isto tako, reviziono okno se postavlja kod preloma pada - kaskade i na mestima gde odvodnici menjaju pravac ili su pravci duži od 24 m. Po pravilu, razmak revizionih okna u pravoj liniji nije veći od dužine jednake 160 prečnika odvodnika.

246.13(32)

-

Kod kanala koji odvode upotrebljene, naročito fekalne vode, radi sprečavanja izlaza gasova iz kanalske mreže u revizionim oknima ugrađuju se na kanalu rezervni komadi sa poklopcem, koji se mogu specijalnim zategama pričvrstiti.

Kod kanala koji odvode samo atmosferske vode može se mesto revizionog komada sa poklopcem, na podu revizionog okna izraditi kineta malterisana gletovanim cementnim malterom.

246.13(33)

-

Marka betona kod betonskih revizionih okana ne može biti manja od MB15.

246.13(34)

-

Prema propisima civilne zaštite kanalizacione instalacije ne prolaze kroz skloništa od napada iz vazduha. Ukoliko se sprovođenje odvodnog kanala ne može izbeći, on se posebno obezbeđuje ali se u tom slučaju u prostorijama skloništa ne dozvoljava izgradnja revizionog okna.

246.13(35)

-

U slučaju da ne postoji mogućnost priključenja zgrade na gradsku kanalizacionu mrežu, uslove za kanalisanje daje gradski organ nadležan za poslove sanitarne inspekcije.

U ovom slučaju kanališu se samo upotrebljene - fekalne vode, dok se atmosferske vode slobodno izlivaju na okolnu površinu terena ili odvode posebnom mrežom - operacioni sistem.

246.13(36)

-

Zabranjeno je, bez prečišćavanja i dezinfikovanja, ispuštanje upotrebljenih voda u obližnje rečne tokove ili upijajuće bunare.

246.13(37)

-

Posle izgradnje gradske kanalizacije pored zgrade koja je dotle imala individualno kanalisanje, ista se u najkraćem roku spaja sa gradskim kanalom.

246.14

-

Ispitivanje i prijem instalacija

246.141

-

Izvođač instalacije prijavljuje nadležnom organu dovršenje nove i prepravke postojeće instalacije radi ispitivanja i prijema. Ispitivanje vrše radnici nadležnog organa najkasnije 3 dana posle podnošenja prijave.

Dozvoljava se i ispitivanje pojedinih delova instalacije ako se sa tim saglasi nadležni organ koji određuje i raspored ispitivanja.

Ispitivanje se vrši u prisustvu izvođača radova koji daje sva potrebna sredstva i pomoćnu radnu snagu.

246.142

-

Instalacija se ispituje na nepropustljivost, kvalitet upotrebljenog materijala i izvođenja radova, kao i električni otpor shodno Uslovima za projektovanje električnih instalacija u stanu u zgradi, tačka 241.

247

-

LIFTOVI

247.1.

Polazne osnove za rešenje vertikalnog saobraćaja putnika i roba u stambenim zgradama Beograda:

a)

Vertikalni saobraćaj putnika i roba obavlja se liftovima na električni pogon domaće proizvodnje. Ovaj saobraćaj mora biti bezbedan, pouzdan, kvalitetan i komforan.

b)

Najmanje jedan od ugrađenih liftova mora imati dimenzije kabine koje dozvoljavaju prevoz zdravih i hendikepiranih putnika i robe, uključujući protivpožarnu opremu, bicikle i kabasti nameštaj.

c)

Liftovi se obavezno ugrađuju u svaku stambenu zgradu koja ima prizemlje i četiri ili više nadzemnih etaža, računajući od najnižeg ulaza (za putnike) u zgradu. U ovaj broj se ne računa gornja etaža najvišeg stana.

d)

Svaki lift ima stanicu na svakoj etaži na kojoj su ulazi u stanove ili druge prostorije, koje stanari koriste.

e)

Za svaki lift radi se poseban projekt. Projekat liftovskog postrojenja radi se na osnovu svih važećih propisa i projektnog zadatka. Projekat mora biti usaglašen sa arhitektonsko-građevinskim projektom i svim drugim projektima zgrade. Projekat lifta je sastavni deo projekta zgrade.

f)

Svaki ulaz u zgradi, u kome se na bazi propisa ugrađuju liftovi, mora imati liftove koji obezbeđuju dovoljan kapacitet vertikalnog saobraćaja.

g)

Pri bilo kojim aktivnostima oko liftova pri projektovanju, montaži i održavanju poštuju se odredbe "Pravilnika o tehničkim merama i uslovima za liftove" ("Sl. list SFRJ", br. 51/70), kao i svi drugi važeći propisi i standardi za liftove i sve odgovarajuće odredbe iz drugih propisa koje utiču na projektovanje liftova, osim kada su blaži od propisa u ovom materijalu. Kada Savezni zavod za standardizaciju objavi novi Pravilnik i nove standarde za liftove, oni se obavezno moraju primenjivati, kao i svi drugi novi propisi, koji zamenjuju ili dopunjuju postojeće.

h)

U hodnicima zgrade male spratnosti, koje nemaju lift niti imaju mogućnost ugradnje lifta, a potrebno je da se prevozi hendikepirano lice, može se ugraditi pokretna stolica. Ona se može projektovati pod uslovom da za pokretnu stolicu ima prostora i da se ovaj saobraćaj može obavljati bezbedno, kvalitetno, pouzdano i komforno. Za ugradnju pokretne stolice radi se odgovarajući projekat, na osnovu svih važećih propisa.

i)

U slučaju nadziđivanja zgrade ili pretvaranja potkrovlja u stambeni, odnosno radni prostor, ne predviđa se obaveza naknade ugradnje lifta.

247.2.

Mašinska prostorija

a)

Mašinska prostorija je zatvoreni građevinski prostor liftovskog postrojenja, koja služi za smeštaj pogonskih i upravljačkih uređaja liftovskih postrojenja. U mašinskoj prostoriji se ugrađuju uređaji, instalacije i oprema koji služe isključivo samo liftovskom postrojenju.

Mašinska prostorija mora biti zidana, betonirana ili industrijski proizvedena od odgovarajućeg građevinskog materijala. Mašinska prostorija mora biti iznad voznog okna.

b)

Zadnji deo mašinske prostorije mora se vertikalno nastaviti na odgovarajući zid voznog okna (ili najdužeg voznog okna). Jedan od bočnih zidova mašinske prostorije mora se vertikalno nastaviti u pravcu zida voznog okna. Povećanje dužine mašinske prostorije, u odnosu na vozno okno, mora biti na prilaznoj strani lifta.

g)

Krov i zidovi mašinske prostorije obezbeđuju i sledeće uslove za rad liftovskog postrojenja:

-

unutrašnju temperaturu od + 4 do + 40oC,

-

prostorija mora biti suva,

-

prostorija mora biti bez prašine i drugih štetnih primesa.

d)

Provetravanje mašinske prostorije u kojoj se nalazi elektromotorno postrojenje jednog lifta, vrši se prirodnim putem. U tu svrhu se na spoljnjem zidu postavlja otvor sa rešetkama. Provetravanje mašinske prostorije u kojoj se nalaze elektromotorna postrojenja za dva ili tri lifta, vrši se prinudnim putem. Uključenje ove ventilacije vrši se automatski, kada temperatura vazduha u mašinskoj prostoriji dostigne kritičnu vrednost. Kritičnu vrednost određuje projektant liftovskog postrojenja. Ovaj sistem veštačkog provetravanja mora da obezbedi izvlačenje toplog i ubacivanje i protok svežeg vazduha.

e)

Kada su u jednom stepeništu dva ili tri lifta, mašinska prostorija je zajednička za sve liftove. Njene najmanje dimenzije su:

-

kada liftovi imaju jednaku nazivnu nosivost: najmanja površina poda zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka zbiru najmanjih površina koje su utvrđene za pojedinačne liftove,

-

kada su dva lifta sa različitim nazivnim nosivostima:

najmanja površina poda zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka zbiru najmanjih površina, koje su utvrđene za pojedinačne liftove, uvećana za razliku između površina voznih okana,

-

kada je više od dva lifta sa različitim nazivnim nosivostima:

najmanja površina poda zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka zbiru najmanjih površina, koje su utvrđene za pojedinačne liftove, uvećana za zbir razlika između površina voznog okna najvećeg lifta i površine voznih okana svih ostalih liftova,

-

najmanja širina zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka ukupnoj širini zajedničkog voznog okna uvećanoj za bočno proširenje koje odgovara proširenju pojedinačnog lifta,

-

najmanja dužina zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka najvećoj dužini pojedinačnog voznog okna uvećanoj za 2.100 m,

-

najmanja visina zajedničke mašinske prostorije mora biti jednaka visini mašinske prostorije lifta najveće nosivosti,

-

bočno proširenje mašinske prostorije nalazi se na strani lifta veće nosivosti (a ako su liftovi jednakih nosivosti, bočno proširenje se nalazi ili sa jedne ili sa druge strane).

f)

Mašinska prostorija se nalazi iznad zadnjeg stambenog nivoa i iznad nivoa na kome se nalaze zajedničke prostorije u zgradi.

g)

Mašinska prostorija se projektuje i izvodi tako da može da podnese sva statička i dinamička naprezanja liftovskog postrojenja,

h)

Otvori na podu mašinske prostorije zaštićuju se tako da kroz njih u vozno okno ne može da padne alat ili slično.

i)

Mašina u mašinskoj prostoriji postavlja se na sopstveno metalno postolje, a ovo preko odgovarajućih amortizera na pod mašinske prostorije. Isto se odnosi i na sve delove postrojenja, koji se rotiraju.

j)

U mašinsku prostoriju ulazi se sa horizontalnog podesta kroz vrata, koja su na jednom od tri zida mašinske prostorije. Ulaz u mašinsku prostoriju mora biti lako pristupačan i pod krovom ograde. Prilaz u mašinsku prostoriju kroz pod mašinske prostorije nije dozvoljen.

Vrata za ulaz u mašinsku prostoriju imaju bravu sa specijalnim ključem.

k)

Mašinska prostorija ima otvor za unošenje opreme. Ovaj otvor se nalazi na podu mašinske prostorije iznad podesta zadnje gornje stanice lifta. Otvor ima poklopac koji je u ravni sa podom. Poklopac otvora, kada je zatvoren, ima nosivost najmanje tri osobe, ili 300 kg. Ovaj poklopac ugrađuje izvođač građevinskih radova.

l)

U tavanici mašinske prostorije postavlja se šina za transport opreme. Ona se proračunava prema podatku proizvođača liftovske opreme.

m)

Mašinska prostorija se projektuje i izvodi tako da je otporna na prenošenje buke i vibracije nastalih od liftovskog postrojenja. Buka u stanovima od svih uređaja liftovskog postrojenja ne sme biti veća od 30 dB, što se potvrđuje i proračunom i atestom.

n)

Najmanje dimenzije mašinske prostorije date su na slici 247.1 i tabeli 247.1.

Standardni električni liftovi i vrste - Funkcionalne mere (JUS M.D1.510)

Opšta napomena

Stambene zgrade

Nazivna nosivost

(masa)        (kg.)

4001)

630

1000

Kabina

Širina A (mm)

1 100

Dužina B (mm)

950

1 400

2 100

Visina K (mm)

2 200

Vrata kabine i vrata voznog

Širina E (mm)

800

Visina F (mm)

2 000

Vrsta

Centralno otvaranje

Vozno okno

Širina C (mm)

1 800

Dužina D (mm)

1 600

2 100

2 600

Jama voznog okna

Dubina P (mm)

Vn Ł 1,00 m/s

1 500

Vn Ł 1,60 m/s

1 700

Vrh voznog okna

Visina Q (mm)

Vn Ł1,00 m/s

3 800

Vn Ł1,60 m/s

4 000

Mašinska prostorija
Vn Ł 1,00 m/s

Površina S (m2)

7,5

10

12

2)

Širina R (mm)

2 200

2 400

2)

Dužina T (mm)

3 200

3 700

4 200

Visina H (mm)

2 000

Vn Ł 1,60 m/s

Površina S (m2)

10

12

14

2)

Širina R (mm)

2 200

2 400

2)

Dužina T (mm)

3 200

3 700

4 200

Visina H (mm)

2 200

1)

Male kabine ovog lifta ne omogućuju pristup invalidskim kolicima

2)

Utvrđene vrednosti za R i T su najmanje vrednosti.

Stvarne mere moraju da daju površinu najmanje jednaku S.

247.3.

Vozno okno

a)

Vozno okno je građevinski prostor liftovskog postrojenja, potpuno ili delimično ograđen, u kome se vertikalno (po sopstvenim šinama) kreću kabina lifta i protivteg, te se na taj način vrši saobraćaj putnika i roba.

b)

Vozno okno se, u principu, smešta u centralni deo zgrade.

c)

Vozno okno se projektuje i izvodi tako da u celini odgovara svojoj nameni i da podnese sva statična i dinamička naprezanja liftovskog postrojenja. Podatke o ovim naprezanjima daje proizvođač liftovske opreme.

d)

Na svakoj stambenoj etaži i na nivou zajedničkih prostorija (sklonište, podrum, garaža, sušinica, prostorije kućnog saveta i dr.) na voznom oknu postavljaju se vrata voznog okna i postoji liftovska stanica.

Vrata voznog okna su metalna, automatska, sa centralnim otvaranjem (odredba JUS M.D1.510).

e)

Vrata voznog okna moraju biti otporna na požar, u skladu sa važećim propisima.

g)

Zidovi voznog okna ne smeju biti uz stambene prostorije, sem ako je okno uspešno izolovano.

h)

Mere preseka voznog okna su najmanje čiste mere, dobijene pomoću viska. Odgovarajuće tolerancije dodaju se merama u projektu zgrade tako da mere dobijene viskom budu ostvarene na izgrađenom voznom oknu.

i)

Vozna okna liftova su obavezno jedno uz drugo (videti sliku 247.1 i 247.2). Kada je vozno okno zajedničko, unutrašnje mere moraju biti određene na sledeći način:

-

širina zajedničkog voznog okna mora biti jednaka zbiru širina voznih okana svakog lifta, uvećana za međuprostor između voznih okana, pri čemu svaki međuprostor mora biti najmanje 200 mm,

-

dužine voznih okana pojedinih liftova u zajedničkom voznom oknu moraju da odgovaraju onima koje su utvrđene za svaki pojedinačni lift,

-

dubina donjeg dela (jame) voznog okna mora da bude jednaka dubini za lift sa najvećom nazivnom brzinom,

-

najmanja visina gornjeg dela (vrha) voznog okna mora da bude jednaka visini za lift sa najvećom nazivnom brzinom.

j)

Širina i dužina prilaza voznom oknu (pojedinačnom ili zajedničkom) moraju da se prostiru najmanje po celoj širini voznog okna.

Širina prilaza voznom oknu najmanje je jednaka širini voznog okna (pojedinačnog ili zajedničkog).

Najmanja dužina prilaza voznom oknu, (pojedinačnom ili zajedničkom) mora biti jednaka dužini najduže kabine.

Dužina prilaza voznom oknu pojedinačnog lifta, koji se koristi za prevoz hendikepiranih lica sa kolicima, ne sme biti manja od 1500 mm.

k)

Prilaz voznom oknu je takav da osoba sa bolesničkim kolicima može ući u lift iz stana i sa ulice.

l)

Vozno okno se projektuje i izvodi tako da je otporno na prenošenje buke i vibracije, koje nastaju kretanjem kabine i protivtega kroz vozno okno.

Buka koja se stvara u stanovima, od svih uređaja liftovskog postrojenja u voznom oknu i mašinskom prostoru, ne sme biti veća od 30 dB, što se potvrđuje i proračunom i atestom.

m)

Šine po kojima se kreće kabina i protivteg spajaju se sa zidovima voznog okna pomoću konzola, čiji izbor zavisi od nosivosti i brzine lifta i vrste zida voznog okna.

247.4.

Kabina lifta

a)

Kabina lifta je deo liftovskog postrojenja kojom se kroz vozno okno obavlja bezbedan, kvalitetan, pouzdan i komforan vertikalni saobraćaj ljudi i roba.

b)

Saobraćaj ljudi i roba u stambenim zgradama obavlja se sa tri vrste kabina:

-

kabinom nosivosti 400 kg. ili

-

kabinom nosivosti 630 kg. ili 5 putnika ("mala kabina")

8 putnika ("srednja kabina")

-

kabinom nosivosti 1000 kg. ili 13 putnika ("velika kabina").

c)

Nosivost i namena kabine liftova je sledeća:

-

"mala kabina" nazivne nosivosti 400 kg. omogućuje samo prevoz putnika,

-

"srednja kabina" nazivne nosivosti 630 kg. omogućuje pored prevoza putnika i prevoz invalidskih i dečijih kolica, bicikla i protivpožarne opreme.

-

"velika kabina" nazivne nosivosti 1000 kg. omogućuje, pored prevoza putnika, invalidskih i dečijih kolica, protivpožarne opreme i bicikla, i prevoz nosila sa preklopnim ručicama i prevoz nameštaja.

d)

Vrata voznog okna i kabine su metalna, automatska i centralno otvarajuća. Svetla širina otvora vrata je do 800 mm a visina 2000 mm.

e)

(Brisana)

f)

Svetlosna tela u kabini postavljaju se u ravni tavanice kabine, i dostupna su samo serviseru.

g)

(Brisana)

h)

Kabina je metalna. Zidovi kabine su puni i imaju samo otvor za ventilaciju kabine.

i)

Dimenzije kabina date su u tabeli 247.1. a preseci na sl. 247.1. i 247.2.

247.5.

Upravljanje liftovskim postrojenjem

a)

U ulazu zgrade sa dva lifta, kabine se nalaze u zajedničkom voznom oknu i imaju zajedničku komandu odnosno upravljanje ("Dupleks").

b)

U ulazu zgrade sa tri lifta, sve tri kabine se nalaze u zajedničkom voznom oknu i imaju zajedničku komandu, odnosno upravljanje ("Tripleks").

c)

Upravljanje liftom je uvek sa memorijom. Upravljanje mora biti za zgrade do P+10 spratnosti sa memorijom u smeru dole. Za zgrade P+11 i veće spratnosti, upravljanje je sa memorijom u oba smera.

d)

Ako je kabina opterećena do dozvoljenog nominalnog opterećenja, onda se ne može odazvati pozivu da stane na usputnu stanicu, ali na tu stanicu mora doći druga kabina ukoliko su dva ili tri lifta na ulazu.

e)

Ako je kabina preopterećena, ona to mora da signalizira i zvučno i svetlosno, i ne sme se pokrenuti dok putnik, koji predstavlja preopterećenje, ne napusti kabinu, odnosno dok se ne smanji teret, koji se prevozi.

f)

Sve komande iz kabine moraju biti ostvarene prvo u jednom, a zatim u drugom smeru kretanja kabine.

247.6.

Pogon liftovskog postrojenja na agregat

a)

Svi liftovi u stambenim zgradama pokreću se na elektro-motorni pogon, naponom električne mreže, gradske distribucije.

b)

Za slučaj nestanka napona u gradskoj električnoj mreži predvideti da se napajanje bar jednog (većeg) lifta na svakom ulazu zgrade automatski prebacuje na napajanje preko agregata. Prednje se odnosi na zgrade gde se po važećim propisima ugrađuju agregati.

c)

I prilikom pogona na agregat, obezbeđuje se saobraćaj lifta na svim stanicama tog ulaza zgrade.

247.7.

Elektromotorni pogon liftovskog postrojenja

Pokretanje liftovskog postrojenja ostvaruje se sledećim elektromotornim postrojenjima (EMP), (videti tabelu 247.2):

-

elektromotorni pogon sa trofaznim asinhronim, dvobrzinskim kratkospojenim elektromotorom bez dodatne regulacije, za brzinu kretanja kabine 1,0 m/s (EMP "A")

-

elektromotorni pogon sa trofaznim asinhronim, dvobrzinskim, kratkospojenim elektromotorom, sa dodatnom regulacijom, za brzinu kretanja kabine od 1,6 m/s (EMP "B").

Naziv brzine kretanja za sve tri vrste kabina su sledeće:

-

1,0 m/s za zgrade spratnosti do P+10, i

-

1,6 m/s za zgrade spratnosti iznad P+10.

247.9.

Električne instalacije liftovskog postrojenja

a)

Električni vod za napajanje liftovskog elektromotornog postrojenja, dovodi se u mašinsku prostoriju postavljanjem razvodne table pored ulaza u mašinsku prostoriju na unutrašnjem zidu mašinske prostorije. Dovodni vodovi se završavaju u izvodima u mašinskoj prostoriji, pored ulaznih vrata mašinske prostorije kod mesta gde se postavlja razvodna tabla.

b)

Napajanje elektromotornog pogona lifta vrši se iz glavnog razvodnog ormana, ili posebnog ormana za lift i hidrocil, smeštenog u prizemlju zgrade. Ovaj vod treba da je petožilni, odgovarajućeg preseka.

c)

Mašinska prostorija, vozno okno i prilazi voznom oknu, moraju biti dobro osvetljeni.

d)

Osvetljenje mašinske prostorije, prilaza mašinskoj prostoriji i prilaza voznom oknu vrši se iz instalacije opšteg osvetljenja stambene zgrade.

e)

Projektom električne instalacije liftovskog postrojenja posebno se obuhvata i sledeće:

e1

-

instalacija osvetljenja voznog okna, napaja se iz razvodne table lifta, koja se nalazi u mašinskoj prostoriji,

e2

-

instalacije signalizacije uređaja za poziv iz kabine lifta: za glavnu stanicu, za kabinu lifta i za prostoriju u kojoj boravi lice koje održava odnosno, poslužuje lift. Ukoliko u zgradi nema ovog lica, instalaciju dovesti do razvodne kutije koja se postavlja pored glavne stanice lifta.

e3

-

ukoliko su se stekli uslovi da se bar jedan lift (to je uvek veći lift, ukoliko na ulazu ima dva ili tri lifta) napaja preko dizel agregata, predviđa se posebna razvodna tabla za isti.

e4 i e5 (brisane)

f)

Projektom liftovskog postrojenja obuhvatiti kompletnu komandu-upravljanje, signalnu i zaštitnu instalaciju i opremu, shodno važećim propisima za liftovska postrojenja, propisima za instalacije i JUS-u.

g)

Napojni vod za strujomer liftova (hidrofor i sl.), izvodi se iz kablovske priključne kutije zgrade, kao paralelni vod napojnom vodu svih ostalih potrošača zgrade.

Potrošnja električne energije meri se pomoću jednotarifnih brojila.

247.10.

Specijalizacija liftova

a)

Za sve liftove na glavnoj stanici predviđa se signalizacija položaja kabine i smena kretanja kabine.

b)

Na svim ostalim stanicama se predviđa signal kretanja kabine i signal potvrde prijema poziva, kao i najava pristajanja lifta u stanicu.

c)

Poziv za pomoć iz kabine ima tri zvona: jedno u glavnoj stanici lifta, drugo na kabini i treće u stanu lica koje održava, odnosno poslužuje lift, ili na drugom odgovarajućem mestu. Ukoliko u zgradi nema ovog lica, instalacija se dovodi do razvodne kutije, koja se postavlja pored glavne stanice lifta.

d)

Ukoliko u zgradi postoji dizel agregat, instalacija uređaja za poziv iz kabine napaja se naponom 220 V iz gradske električne mreže, uz automatsko prebacivanje na dizel agregat, zajedno sa liftom. Ukoliko dizel agregat ne postoji, uređaj za poziv iz kabine napaja se posebnim izvorom energije.

e)

U stanu domara postavlja se odgovarajući uređaj koji registruje sa kog lifta je poziv upućen.

f)

Uređaj za poziv iz kabine aktivira se posebnim prekidačem koji se nalazi u kabini svakog lifta.

247.11.

Gromobranska instalacija

a)

Svako liftovsko elektromotorno postrojenje povezuje se sa gromobranskom instalacijom zgrade, a na bazi važećih propisa.

b)

Kod zgrada zaštićenih gromobranskom instalacijom, izrađenom na principu "Faradejevog kaveza" predvideti:

- svi metalni delovi električnih aparata i mašina u mašinskoj prostoriji koji su povezani na zaštitno uzemljenje, kao i metalne mase na koje su ovi aparati i mašine učvršćeni, spajaju se na gromobransku instalaciju preko katodnih odvodnika ili iskrišta, povezivanjem na odvodne gromobranske vodove.

- šine liftova u gornjem delu prstenuju se odgovarajućom trakom i zavrtnjima, i najkraćim putem preko katodnih odvodnika prenapona ili iskrišta, priključuju na gromobransku instalaciju, odnosno na odvodne vodove.

c)

Šine liftova u donjem delu prstenuju se odgovarajućom trakom i zavrtnjima i najkraćim putem spajaju se gromobranskim uzemljenjem, bez obzira na vrstu gromobranske zaštite.

247.12.

Mašinska prostorija

a)

Dimenzije mašinske prostorije date su u tabeli 247.1.

b)

Vertikalni i horizontalni presek mašinske prostorije dati su na sl. 247.1.

243.13.

Vozno okno

a)

Dimenzije voznog okna date su na tabeli 247.1.

b)

Vertikalni i horizontalni presek voznog okna dati su na slici 247.1.

Položaji voznih okana dati su na sl. 247.2.

247.14.

Spratnost stambene zgrade, lokacija, broj, nosivost i brzina lifta.

a)

Lift se postavlja po pravilu u centralnom delu zgrade.

b)

Svaki ulaz stambene zgrade mora imati lift, ako ima prizemlje i četiri, odnosno više spratova.

c)

Glavna stanica lifta je na nivou glavnog ulaza stanara u stambenu zgradu i mora biti na nivou okolnog tla (prilaz bez stepeništa, ili sa paralelnom stazom za kretanje bolesničkih kolica). Ona nosi oznaku "PR", odnosno "O".

d)

Ako u zgradi postoje ulazi iz dva ili više nivoa, oni imaju svoje posebne stanice i nose odgovarajuće oznake, na pr. "PR1", "PR2".

e)

Sve stanice iznad glavne stanice nose oznaku 1, 2, 3...10. što označava i nivo sprata.

f)

Sve stanice ispod glavne stanice nose odgovarajuće oznake, koje označavaju funkciju nivoa zgrade: (podrum, "PO", garaža "G", sklonište "SKL" i odgovarajuću oznaku "-1", "-2", itd.).

g)

Garažni ulaz ili neki drugi sporedni ulaz u stambenu zgradu ne smatra se glavnim ulazom.

h)

Liftovska stanica nalazi se na svakom stambenom nivou i na svakom nivou gde su zajedničke i druge prostorije (sklonište, podrumi, sušionice, garaže, prostorije kućnog saveta i dr.).

i)

(brisana)

Vrata voznog okna i kabine su sa užih strana voznih okana (videti sl. 247.1 i 247.2).

247.15.

Broj liftova

a)

Pri određivanju broja liftova, vrste elektromotornog postrojenja lifta, nosivosti lifta, brzine kretanja kabine, u obir se uzima spratnost i broj stanara na jednom stepeništu, odnosno ulazu.

b)

Broj liftova, nosivost kabina i karakteristike liftovskog postrojenja dati su u tabeli 247.2.

c)

Kod zgrada spratnosti do P+10 brzina kretanja kabine je 1,0 m/s. Kod zgrada spratnosti većih od P+10, brzina kretanja kabine je 1,6 m/s.

d)

Ukoliko se grade zgrade koje po spratu imaju više od 32 stanara, odnosno zgrade vrlo visoke spratnosti (iznad 20 spratova), broj liftova se određuje posebnim proračunom tako da svi bitni parametri vertikalnog saobraćaja ispunjavaju uslove međunarodnog standarda, koji nosi oznaku "standard 100", i odredbe ovih propisa.