v

PR + n

do 20

Broj stanara po spratu 21-26

27-32

Vrsta elektromotornog postrojenja

1,0 m/s

n = 4 - 7

1 x 630

1 x 400
1 x 630

1 x 400
1 x 1000

EMP "A"

n = 2 - 10

1 x 400
1 x 1000

1 x 630
1 x 1000

2 x 1000

1,6 m/s

n = 11 - 16

1 x 400
1 x 1000

1 x 630
1 x 1000

2 x 1000

EMP "B"

n = 17 - 20

1 x 630
1 x 1000

2 x 1000

2 x 630
1 x 1000

n = broj spratova

v = brzina kretanja kabine

brojevi 400, 630 i 1000 označavaju nosivost kabine u kg.

-

EMP "A"

Elektromotorno postrojenje tip "A" (EMP - "A") ima sledeće karakteristike:

-

vrsta pogona: trofazni, asinhroni, dvobrzinski elektromotorni pogon bez dodatne regulacije

-

brzina kretanja kabine: 1,0 m/sec

-

br. uključenja na čas: 120 U/h

-

intermitencija: 50%

-

upravljanje: sa memorijom, sabirno u smeru dole

-

EMP "B"

Elektromotorno postrojenje tip "B" (EMP - "B") ima sledeće karakteristike:

-

vrsta pogona: trofazni, ashinroni, dvobrzinski elektromotorni pogon sa dodatnom regulacijom

-

brzina kretanja kabine: v = 1,6 m/sec

-

broj uključenja na čas: 180 U/h

-

inrtermitencija: 60%

-

upravljanje: sa memorijom, sabirno u oba smera.

248

-

EVAKUACIJA SMEĆA IZ STANA I ZGRADE

248.1

-

Iz stana i zgrade obezbeđuju se uslovi za odnošenje:

-

neorganskih materija koje nisu podložne fermentaciji,

-

organskih materija koje su podložne fermentaciji,

-

otpadaka posle opravki (osim ostataka od građevinskih i završnih zanatskih radova u zgradi).

248.2

-

Način odnošenja smeća iz stana do deponija i deponovanje smeća određuje se urbanističkim projektom i usklađuje se sa propisima gradskih komunalnih službi (Gradska čistoća, Sanitarni inspektorat).

248.3

-

Uslovi za evakuaciju smeća iz stana i zgrade se odnose na:

-

privremenu deponiju i evakuaciju smeća iz stana

-

privremenu deponiju i evakuaciju smeća iz zgrade.

248.31

-

Privremena deponija i evakuacija smeća iz stana

248.311

-

U stanu se obezbeđuju uslovi za privremenu deponiju dnevnih količina smeća i to za stanove veće od jednosobnih na lođi koja je neposredno povezana sa: prostorom za pripremanje hrane, za ručavanje, domaćinstvo, komunikacije. Za manje stanove ukoliko se ne predviđa ekonomska lođa, obezbeđuje se u sastavu radne površine u kuhinji, prostor od 60/40 cm za privremenu deponiju smeća.

248.312

-

Odnošenje smeća iz stana do deponije u zgradi predviđa se ručno (u najlon kesama).

248.32

-

Privremena deponija i evakuacija smeća iz zgrade

248.321

-

U svakoj stambenoj zgradi predviđa se na pogodnom mestu prostor, odnosno prostorija za smeštaj sudova za prikupljanje otpadnih materija.

248.322

-

Sudovi za prikupljanje otpadnih materija postavljaju se:

a)

na otvorenom prostoru (u daljem tekstu: smetlište),

b)

u zgradi (u daljem tekstu: prostorija za smeće).

248.323

-

Prostor za smeće se gradi kao zasebna, zatvorena prostorija bez provetravanja kroz prozore. U prostoriji se smeštaju sudovi za prikupljanje otpadnih materija. Veličina prostorije određuje se prema vrsti, broju i veličini sudova za prikupljanje otpadnih materija.

Površina osnovne prostorije za smeće proračunava se na osnovu standardnih mera sudova za prikupljanje otpadnih materija, zavisno od broja stanova i korisne površine zgrade. Za smeštaj jednog suda u proračun se uzima najmanje površina od 0,75 m2, za kontejnere zapremine 1.100 litara (1,1 m2) ta površina iznosi 4,0 m2.

Najveći uspon prolaza za kontejnere se dozvoljava od 3%, a najmanja čista širina prolaza se dozvoljava 1,50 m. Na dozvoljava se postavljanje nijednog stepenika na putu od prostora za smeštaj kontejnera do utovara u vozilo. Ivičnjak obližnjeg trotoara se izrađuje sa zakošenjem.

248.324

-

Broj sudova za prikupljanje otpadnih materija određuje se prema obrascu:

          Qd . D . K2
N = -----------------------
              V . K1

ili:

          Qs . S . K2
N = ----------------------
              V . K1

gde je:

D = broj domaćinstva u zgradi

S = broj stanara

Qd = dnevna količina otpadnih materija po jednom domaćinstvu izražena u m3/dan

Qs = dnevna količina otpadnih materija koja iznosi najmanje 7 litara po jednom stanaru na dan

V = zapremina suda u m3

K1 = koeficijent punjenja sudova, koji iznosi oko 0,60

K2 = učestalost odvoza, odnosno broj dana za koji se otpadne materije skupe do ponovnog odvoza. U proračun se uzima broj 3 za učestalost odvoza.

Veličina od 7 litara otpadaka dnevno po stanovniku obuhvata i priliv otpadaka iz svih zajedničkih prostorija zgrade, otvorenih prostora oko zgrade, jer se svi otpaci deponuju u sudove za smeće koji pripadaju zgradi.

K1 se množi sa 0,60 zbog promene strukture i smanjenja težine smeća kao i zbog povećanja volumena zbog porasta kabastih predmeta - ambalaže. Kod proračuna broja sudova kao prosek za broj članova domaćinstva uzima se 5 članova. Za poslovni prostor u zgradi i stambeni deo zgrade uzima se 1 kontejner od 1,10 m3 na 800 m2 korisne površine zgrade. Broj i vrstu sudova za prikupljanje otpadnih materija određuje organizacija za održavanje čistoće, na osnovu uvida u veličinu i namenu zgrade. Broj i vrsta sudova može se promeniti ukoliko se promeni namena zgrade.

248.325

-

Pri projektovanju i izgradnji prostorije za smeće poštuju se propisi higijensko-tehničke zaštite i propisi za zaštitu od požara.

248.326

-

Do prostorije za smeće izgrađuje se pogodan prilaz za kolovoz, kao i direktan ulaz spolja. Udaljenost prostorije od kolovoza iznosi najviše 15,0 m.

Ukoliko se sudovi ne mogu smestiti na ovoj udaljenosti obezbeđuje se kolski prilaz dimenzionisan prema dimenzijama vozila za odvoz smeća. Ovaj prilaz se predviđa za jednosmerni ili dvosmerni saobraćaj. Za jednosmerni saobraćaj obezbeđuje se veza: saobraćajnica - smetlište - saobraćajnica, gde je širina prolaza najmanje 3,50 m.

Za dvosmerni saobraćaj izgrađuje se okretnica.

Prečnik okretanja vozila iznosi D = 22,0 m, pri čemu se ne predviđa vožnja unazad. Najveći dozvoljeni uspon prilaza za vozilo iznosi 7%. Osovinski pritisak vozila za utovar smeća iznosi 10 tona. Dimenzije vozila su sledeće:

- širina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2.500 mm

- dužina - - - - - - - - - - - - - - - - - - 8.600 mm

- visina - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3.500 mm

- predni prepust - - - - - - - - - - - - - - 1.300 mm

- zadnji prepust - - - - - - - - - - - - - - 2.200 mm

- razmak osovina - - - - - - - - - - - - - 4.500 mm

248.327

-

Dopunska veza prostorije za smeće sa unutrašnjim prostorom u zgradi se ne preporučuje, ako se predviđa, ostvaruje se samo preko posebno provetrenog prostora. Prostorija za smeće se provetrava preko vertikalnih kanala za provetravanje.

248.328

-

U prostoriji za smeće ugrađuje se električno osvetljenje, priključak na kanalizacionu mrežu sa Gajger-slivnikom i rešetkom u podu kao i jedno točeće mesto sa slavinom i holenderom.

248.329

-

Pod prostorije za smeće izgrađuje se u padu od najmanje 2% prema slivniku. Pod se izrađuje od materijala otpornih na udar i habanje i izdržljivih na naprezanja usled transporta sudova za prikupljanje otpadnih materija. Odvod vode sa poda se obezbeđuje od zapušavanja otpadnim materijama. Zidovi, plafoni, pod i vrata prostorije za smeće izrađuju se od vatrostalnih materijala. Zidovi do visine 1,80 cm od poda, kao i pod oblažu se materijalom koji se može lako prati i povremeno dezinfikovati.

Kada se predviđa dopunska veza prostorije za smeće sa unutrašnjim prostorom u zgradi, vrata se izrađuju od vatrostalnog materijala sa dihtunzima.

248.3 (10)

-

Pored i iznad prostorije za smeće na fasadi ne dozvoljava se postavljanje prozorskih otvora na prostorijama stana ili zajedničkim prostorijama u zgradi u kojima borave stanari, na manjem odstojanju od 5,0 m.

248.32 (11)

-

Kroz prostoriju za smeće ne dozvoljava se prolaz instalacija centralnog grejanja niti se u toj prostoriji postavljaju priključci za gas i električnu mrežu, strujomeri gasomeri i slično.

248.3 (12)

-

Smetlište se predviđa kao potpuno odvojeno od zgrade ili priključeno uz zgradu i gradi se kao:

a)

zasebna prostorija, ili

b)

slobodno postavljeno smetlište u vidu nadstrešnice, niše, ormana ili zidnih boksova, zaštićenih od sunca, mraza, atmosferskih padavina i vetra.

248.3 (13)

-

Kada se smetlište gradi kao zasebna prostorija, poštuju se isti uslovi kao za izgradnju smetlišta u zgradi.

Udaljenost smetlišta u slobodnom prostoru od stambene zgrade iznosi najviše 25,0 m za najmanje 5,0 m. Pristup do smetlišta se popločava, obezbeđuje od klizanja gradi bez stepenica i osvetljava električnim osvetljenjem.

25.

-

OPREMA I OBRADA STANA I ZGRADE

251.

-

Opšti deo:

251.1

-

Pod obradom i opremom stana i zgrade, u ovim Uslovima se podrazumeva:

a)

Površinska obrada prostora i prostorija stana i zgrade (podne, plafonske, zidne obloge, električni priključci, termo-oprema, zastori i sl.).

b)

Ugrađena oprema koja omogućava obavljanje aktivnosti u određenoj prostoriji (kuhinjska oprema, oprema kupatila i sl.).

251.2

-

Umanjen nivo obrade je moguće predvideti u slučaju kada se postigne poseban dogovor između investitora i ostalih učesnika u izgradnji. Umanjen nivo obrade se posebno definiše u okviru projektnog programa.

251.3

-

Umanjen nivo obrade se dozvoljava samo u prostorijama u stanu i odnosi se na površinsku obradu: podova, zidova i plafona, na opremu u kuhinji i kupatilu.

251.4

-

Odgovarajući materijali u ovom tekstu označavaju materijale, koji po opštim zahtevima i ceni odgovaraju materijalima datim kao primeri za obradu pojedinih prostora i prostorija u zgradi.

252.

-

Obrada i oprema stana

252.1

-

Površinska obrada podova

252.11

-

Opšti zahtevi:

Svi podovi u stanu dovode se u vodoravan položaj sa izuzetkom poda u kupatilu, lođama, balkonima i terasama, gde se obezbeđuje pad prema slivniku. Na spoju podne i zidne obloge ugrađuje se završna lajsna. Sve podne obloge u stanu izgrađuju se od materijala koji: su trajni, pogodni za održavanje, povoljno utiču na zvučnu izolaciju, imaju povoljnu cenu i zadovoljavajući estetski izgled. Za podne obloge u pomoćnim prostorijama u stanu koriste se materijali koji zadovoljavaju opšte zahteve a koji su negorivi, otporni na vodu vlagu na mehanički udar. Sve podne površine u stanu u kojima se nalazi sanitarna oprema i sve podne površine koje su izložene atmosferskim uticajima izgrađuju se na podlozi koja sadrži hidroizolacioni sloj. U posebnim stanovima za hendikepirane osobe poštuju se opšti zahtevi dopunjeni sledećim: primenjeni materijali za podne obloge, imaju neklizajuću gornju površinu, ne ugrađuju se pragovi. Kada je ugrađivanje podnih pragova neophodno, kao kod ulaznih ili balkonskih vrata, isti se predviđaju od elastičnih materijala (gume i sl.).

252.12

-

Primeri površinske obrade podova:

a)

Stambene prostorije:

dnevna soba, sobe za spavanje, soba za rad, prostor za ručavanje, kuhinja sa ručavanjem (bez prostora za pripremanje hrane) i deo pomoćnih prostorija (ulaz, degažman):

-

lakirani hrastov ili bukov parket II klase, lamelirani parket,

-

tekstilne obloge,

-

PVC podne obloge,

-

ili odgovarajući drugi materijali.

b)

Pomoćne prostorije:

radna kuhinja, deo za pripremanje hrane u kuhinji sa ručavanjem, domaćinstvo (sa mašinom za veš:)

-

keramičke pločice II klase,

-

plastični pod (vinil-azbestne ploče, PVC podne obloge),

-

ili drugi odgovarajući materijali.

c)

Prostorije za komuniciranje u stanu: isto kao stambene prostorije,

d)

Otvoreni prostori:

lođa, balkoni, terase:

-

keramičke pločice II klase,

-

teraco, teraco ploče,

-

ili drugi odgovarajući materijali.

252.2

-

Površinska obrada zidova:

252.21

-

Opšti zahtevi

Svi zidovi u stanu dovode se u vertikalni položaj i tako obrađuju da odgovaraju malterisanim površinama molerski gletovanim i finalno obrađuju materijalima, koji omogućavaju lako održavanje, trajnost ili lako obnavljanje, zadovoljavajuću cenu i estetski izgled.

Zidovi u prostorijama u kojima dolazi do stvaranja vodene pare, delimično ili u celini se obrađuju materijalima koji akumuliraju i kasnije isparavaju vlagu u te prostorije.

252.22

-

Primeri površinske obrade zidova:

a)

Stambene prostorije:

dnevna soba, sobe za spavanje, soba za rad, prostor za ručavanje, kuhinja sa ručavanjem (bez prostora za pripremanje hrane);

-

malanje posnom bojom, zidni tapeti, ili drugi odgovarajući materijali.

b)

Pomoćne prostorije:

Kuhinja:

-

zidne keramičke pločice II klase (do visine 1,50 m ili 4 reda iznad radnih površina) i malanje posnom bojom.

Kupatilo:

-

zidne keramičke pločice II klase (do visine 1,50 m) i malanje posnom bojom.

WC:

-

zidne keramičke pločice II klase (do visine 1,50 m) i malanje posnom bojom.

Domaćinstvo:

-

isto kao stambene prostorije u stanu.

Kada je u domaćinstvu smeštena mašina za pranje veša, zid u predelu mašine se oblaže zidnim keramičkim pločicama II klase do visine 1,50 m.

Ostave:

-

dva puta krečene.

c)

Prostorija za komuniciranje u stanu:

isto kao stambene prostorije.

d)

Otvoreni prostori:

lođa, balkoni, terase:

-

materijali koji odgovaraju predviđenoj obradi fasadnih površina.

252.23

-

Plafoni:

Plafoni se u svim prostorijama u stanu, izuzev ostava, dovode u vodoravno i glatko stanje tako da odgovaraju malterisanim površinama molersko gletovanim. Sve plafonske površine boje se posnom bojom ili oblažu plafonskim pločama, ukoliko to odgovara konstruktivnom rešenju međuspratne tavanice.

Plafoni u prostorijama u kojima dolazi do stvaranja vodene pare delimično ili u celini se obrađuju materijalima koji akumuliraju i kasnije isparavaju vlagu u te prostorije.

252.24

-

Prozori i vrata

Prozori i vrata u stanu se izrađuju po pravili od drveta i odgovaraju zahtevima JUS-a. U slučajevima kada se vrata i prozori u celini izrađuju od metala ili plastike, takođe se poštuju odgovarajući zahtevi JUS-a. Prozori i vrata, posebno kada su izloženi dejstvu atmosferskih uticaja, zadovoljavaju sledeće funkcije: termičku zaštitu, zvučnu zaštitu, zaštitu od prodora vode, zaštitu od direktnog delovanja sunca, omogućavaju provetravanje u dovoljnoj meri prema nameni prostorije, kao i njihovo osvetljavanje dnevnom svetlošću. Dimenzije prozora i balkonskih vrata odgovaraju modularnim merama u skladu sa JUS D.E1.100, a unutrašnja vrata u stanu prema JUS D.E1.020.

U stambenim zgradama ugrađuju se: jednostruki prozori, prozori krilo na krilo i prozori sa razmaknutim krilima.

U pogledu kvaliteta materijala prozori i vrata koji se izrađuju od drveta ispunjavaju zahteve iz JUS D.E1.011.

U pogledu propustljivosti vazduha i vode, prozori i vrata odgovaraju odredbama JUS D.E8.193, s tim da se mogu koristiti kategorije zaptivenosti C a u izuzetnim slučajevima kategorije D.

Prozori i vrata obezbeđuju toplotnu zaštitu u skladu sa JUS U.J5.600.

U pogledu protivpožarne zaštite ugrađeni prozori i vrata odgovaraju JUS U.J1.600.

Prozori i vrata zastakljuju se jednostrukim ili dvostrukim (termoizolacionim) staklom u skladu sa odgovarajućim odredbama JUS U.F2.025.

Okov u potpunosti obezbeđuje dobro zaptivanje i lako rukovanje. Zaštita drvenih prozora izvodi se impregnirajućim sredstvima protiv dejstva vode, kao i insekticidima i fungicidnim sredstvima protiv insekata i gljiva.

Zaštita metalnih prozora i vrata izvodi se odgovarajućim zaštitnim sredstvima protiv korozije.

Bojenje i zaštita prozora i vrata usklađuju se sa zahtevima JUS U.F2.012.

Kada su ulazna vrata u stanu izložena dejstvu atmosferskih uticaja (na galerijama) obezbeđuje se pojačana termička zaštita od vode, vlage i vetra.

U posebnim stanovima za hendikepirane osobe za unutrašnja vrata u stanu preporučuju se "klizna" i "titrajuća" vrata uvek kada je to moguće. Rukohvati na vratima u ovim stanovima treba da budu takvi da obezbede lako rukovanje osobama koje se kreću u pokretnim kućnim kolicima. Rukohvati se postavljaju na najvećoj visini od 0,80 m (mereno od završenog poda).

Dovratnici na vratima u posebnim stanovima za hendikepirane osobe se izrađuju od materijala posebno otpornih na udar i grebanje ili imaju zaštitnu lajsnu od tvrdog materijala (npr. lim).

252.25

-

Zastori

Svi prozorski otvori štite se od sunca, vetra i pogleda spolja zastorima od drveta, metala ili plastike, pri čemu se poštuju zahtevi JUS U.F2.022, a za kvalitet plastičnih profila za zastore JUS G.E5.050. Otvori na lođama i otvori prema "unutrašnjem dvorištu" mogu biti zaštićeni samo tekstilnim zastorima.

252.26

-

Elektro-oprema

U svim prostorijama u stanu obezbeđuje se elektro oprema u skladu sa Uslovima za projektovanje električnih instalacija (videti tačku 241) i u skladu sa tačkom 21 - Prostorije u stanu.

252.27

-

Termo-oprema

U svim prostorijama u stanu (izuzev ostave) obezbeđuju se grejna tela sa sopstvenim regulatorom toplote a u skladu sa Uslovima za projektovanje instalacija grejanja u stanu (videti tačku 242) ili se obezbeđuju potrebni priključci za grejanje električnim aparatima (termo-akumulacione peći).

U svakoj stambenoj jedinici, pored opreme za centralno grejanje predviđa se najmanje jedno ložeće mesto na tvrdo gorivo sa odgovarajućim priključkom.

252.3

-

Ugrađena oprema

252.31

-

Plakari

Ugrađivanje plakara se u stanu predviđa samo u slučajevima kada su namenjeni čuvanju hrane. Plakar - ostave se izrađuju od drveta sa obezbeđenom ventilacijom (neposredno ili preko ventilacionih kanala). U plakar - ostavi se ugrađuju drvene perforirane police radi obezbeđenja prodora vazduha. Spoljna površina plakara štiti se poliester bojama ili materijalom koji odgovara poliester bojama. Kada se u stanu predviđa posebna prostorija-ostava, u nju se ugrađuju police od rendisane čamovine bez posebne obrade.

252.32

-

Oprema kupatila i WC-a

Kupatilo:

-

uzidana kada domaće proizvodnje, standardnog kvaliteta sa baterijom za toplu i hladnu vodu, ručnim tušem i dodatnom šipkom za fiksiranje

-

komplet umivaonik od keramike domaće proizvodnje standardnog kvaliteta sa baterijom za toplu i hladnu vodu držačem za peškire, galerijom za toaletni pribor i biljurnim ogledalom.

-

bojler (ukoliko nije predviđena centralna priprema sanitarne potrošne tople vode).

WC:

-

U izdvojenom WC-u ili u kupatilu ugrađuje se komplet WC šolja od keramike domaće proizvodnje standardnog kvaliteta. U izdvojenom WC-u ugrađuje se i manji umivaonik sa držačem za peškir i toalet papir.

252.33

-

Oprema kupatila i WC-a u posebnim stanovima za hendikepirane osobe

Standardna oprema za kupatilo i WC se dopunjuje posebnim zahtevima koji se definišu u konkretnim slučajevima.

252.34

-

Oprema kuhinje

U svim prostorima za pripremanje hrane ugrađuje se sudopera domaće proizvodnje standardnog kvaliteta (veličina u skladu sa uputstvima iz tačke 212.2).

253

-

Obrada i oprema zgrade

253.1

-

Površinska obrada podova

253.11

-

Opšti zahtevi:

Otpornost na habanje, lako održavanje, negorivost, povoljna cena i zadovoljavajući estetski izgled. Na spoju podnih i zidnih površina ugrađuje se sokl od materijala odgovarajućih osobina.

253.12

-

Primeri obrade podova

Zajedničke prostorije za komuniciranje

Vetrobran:

-

podne keramičke pločice I klase, teraco, teraco ploče, kamene ploče ili odgovarajući materijal.

Stepenište i stepenišni prostor:

-

materijali koji odgovaraju izboru materijala za pod u vetrobranu.

Galerije, zajedničke terase:

-

teraco ploče, teraco, betonske ploče, asfalt, podne keramičke pločice I klase ili drugi odgovarajući materijali.

Zajedničke prostorije:

Sušionica:

-

cementna košuljica, ili drugi odgovarajući materijali.

Deponija smeća:

-

keramičke pločice II klase, cementna košuljica ili drugi odgovarajući materijali.

Stanarske ostave:

-

perdašen beton, ili drugi odgovarajući materijali.

Kada se ostava koristi za smeštaj ogreva nije potrebna posebna obrada.

Kućni savet:

-

PVC podne obloge, ili drugi odgovarajući materijali.

Tehničke prostorije:

Podna obloga odgovara obradi koja se predlaže za sušionicu rublja ili se koriste drugi materijali u skladu sa posebnom namenom odgovarajućih prostorija.

253.2

-

Površinska obrada zidova

253.21

-

Opšti zahtevi:

Svi zidovi u zajedničkim prostorijama za komuniciranje i zajedničkim prostorijama za boravak stanara dovode se u vertikalno stanje tako da odgovaraju malterisanim površinama molerski gletovanim. Primenjeni materijali su: trajni, laki za održavanje, imaju povoljnu cenu, odgovaraju zahtevima protivpožarne zaštite i pružaju zadovoljavajući estetski izgled. Zidovi u ostalim prostorijama u zgradi (tehničkim i drugim) obrađuju se materijalima u skladu sa posebnom namenom i uputstvima za projektovanje odgovarajućih instalacija.

253.22

-

Primeri obrade zidova

Zajedničke prostorije za komuniciranje

Vetrobran:

-

materijali u skladu sa obradom fasadnih površina, materijali na bazi sintetičkih smola, fasadna opeka natur beton ili drugi odgovarajući materijali

Stepenišni prostor, hodnici:

-

materijali na bazi sintetskih smola.

Galerije, zajedničke terase:

-

materijali koji odgovaraju obradi fasadnih površina.

Liftovski prostor:

-

dva puta krečenje

Sušionica:

-

dva puta krečenje.

Deponija smeća:

-

važe odredbe Uslova za projektovanje evakuacije smeća iz zgrade (videti tačku 248).

Stanarske ostave:

-

posebna obrada nije potrebna, pregradni zidovi i vrata mogu se izrađivati od drvenih letava sa ispunom od drveta. Na vratima se postavlja uređaj za katanac.

Kućni savet:

-

isto kao stambene prostorije u stanu.

Tehničke prostorije:

-

dva puta krečenje ili prema posebnim uslovima za projektovanje odgovarajućih instalacija.

Spoljna obrada zgrade:

-

trajni materijali, otporni na atmosferske uticaje, koji daju povoljne investicione i eksploatacione efekte i zadovoljavajući estetski izgled.

Primeri:

-

fasadna opeka, natur beton, keramičke fasadne pločice ili drugi odgovarajući materijali. Prirodni kamen i slični materijali se dozvoljavaju samo u posebnim slučajevima (rekonstrukcija, čuvanje postojećih ambijentalnih vrednosti). Oblaganje krovnih ravni bakarnim limom se dozvoljava samo u posebnim slučajevima.

253.23

-

Instalaciona oprema: elektro, termo i druga oprema se ugrađuje u skladu sa odgovarajućim uslovima za projektovanje instalacija. Za celokupnu ugrađenu instalacionu opremu, koja zahteva redovno održavanje i koju ugrađuju isporučioci ili montažeri opreme (liftovi, AKU baterije, dizel agregati, regulatori pritiska, toplotne predajne stanice, pojedinačni i skupni ventilacioni uređaji, kanali i deponije za smeće, dimovodi, signalizacija dojave i upozorenja i sl.) obavezan je skup uputstava za održavanje i remont celokupne opreme.

253.3

-

Ugrađena oprema

253.31

-

Ugrađena oprema u zajedničkim prostorijama za komuniciranje

Stepenišni prostor:

-

oglasna tabla za kućni savet, tipski poštanski sandučići sa bravom za svaki stan i kućni savet, oznake za spratove i brojeve stanova, ram za vizit kartu na vratima u stan.

Hodnici, galerije:

-

oznake za spratove i brojeve stanova.

253.32

-

Ugrađena oprema u zajedničkim prostorijama

Sušionice:

-

kuke za konopac za veš na visini od 2,10 m.

253.33

-

U neposrednoj blizini zgrade postavlja se ram za trešenje tepiha.

3

-

EKONOMSKI PARAMETRI STANOVA I STAMBENIH ZGRADA

30

-

Odredbe o ekonomskim parametrima u stanovima i stambenim zgradama odnose se na maksimalne linearne dimenzije prostorija u stanovima, maksimalne čiste i spratne visine prostorija, maksimalne površine stanova, odnose neto i bruto površina na tipskim etažama, horizontalnu i ukupnu raščlanjenost zgrada, spratnost, štednju energije, kao i troškove eksploatacije.

31

-

MAKSIMALNE LINEARNE DIMENZIJE PROSTORIJA U STANOVIMA

Maksimalne dozvoljene širine pojedinih prostorija u stanovima su sledeće:

-

dnevna soba - - - - - - - - - - - - - 4,80 m

-

soba za spavanje (2 postelje) - - - - 4,20 m

-

soba za spavanje (1 postelja) - - - - 3,00 m

-

ručavanje + radna kuhinja - - - - - - 4,80 m

-

kuhinja sa ručavanjem - - - - - - - - 4,20 m

32

-

MAKSIMALNE ČISTE VISINE PROSTORIJA I SPRATNE VISINE

Maksimalna dozvoljena čista visina prostorija je 2,70 m, a maksimalna spratna visina 3,00 m.

33

-

MAKSIMALNE POVRŠINE STANOVA

Maksimalne površine pojedinih tipova stambenih jedinica su definisane i izložene u Tabeli 212 - 2 "Tabelarni pregled struktura i okvirnih površina stanova i prostorija u stanu"

34

-

ODNOSI POVRŠINA

341

-

Odnosi stambene (ps) i razvijene građevinske površine tipske etaže

Najnepovoljniji dozvoljeni odnosi između stambene (ps) i razvijene građevinske površine na tipskoj staži (K1) su sledeći:

a - Betonski zidovi i skelet

-

polukoridorska i koridorska rešenja - - - 1:1,36

-

rešenja sa spoljnim stepeništem - - - - - 1:1,36

-

rešenja sa unutrašnjim stepeništem - - -  1:1,34

b - Zidovi od opeke

-

polukoridorska i koridorska rešenja - - - 1:1,42

-

rešenja sa spoljnim stepeništem - - - - - 1:1,42

-

rešenja sa unutrašnjim stepeništem - - - 1:1,40

U slučaju kada su stambene etaže različite, odnos K1 se izračunava tako što se zbir razvijenih građevinskih površina svih etaža deli sa zbirom stambenih površina svih etaža (bez prizemlja i podkrovlja).

342

-

Odnosi stambene (ps) i razvijene građevinske površine zgrade

Najnepovoljniji dozvoljeni odnosi između stambene i razvijene građevinske površine zgrade se izračunavaju po formuli:

                  n + 1
K2 = K1 --------------- 1,05, gde je
                      n

K2

-

najnepovoljniji dozvoljeni odnos između stambene i razvijene građevinske površine zgrade

K1

=

najnepovoljniji dozvoljeni odnos između stambene i razvijene građevinske površine tipske etaže

n

=

broj stambenih etaža, pri čemu su dobijene vrednosti koeficijenta K2 sređene na sledećoj tabeli:

K1

1,34

1,36

1,40

1,42

Spratnost

K2

P + 2

1,88

1,90

1,96

1,98

P + 3

1,75

1,78

1,84

1,86

P + 4

1,69

1,71

1,76

1,78

P + 5

1,64

1,67

1,71

1,74

P + 6

1,61

1,63

1,68

1,70

P + 7

1,58

1,61

1,65

1,68

P + 8

1,56

1,58

1,63

1,66

P + 9

1,54

1,57

1,62

1,64

P + 10

1,53

1,55

1,61

1,63

P + 11

1,52

1,54

1,60

1,62

Za spratnost manju od P + 2 primenjuju se koeficijenti važeći za P + 2, a za veće od P + 11 primenjuju se koeficijenti važeći za P + 11.

35

-

HORIZONTALNA I UKUPNA RAŠČLANJENOST STAMBENIH ZGRADA

Horizontalna raščlanjenost stambenih zgrada se reguliše preko najnepovoljnijeg dozvoljenog odnosa između obima i razvijene građevinske površine tipske etaže i to preko sledeće formule:

                       Pe
(1) max Oe = ------ + 30
                         4

gde je:

max Oe = maksimalni dozvoljeni obim tipske etaže Pe = razvijena građevinska površina tipske etaže. U slučaju kada su stambene etaže različite, odnos se izračunava prema formuli:

                         n
                                       S Pe
                                       ------ + 30 n
                                           4
(2) max Oep =          ----------------
                                           n

gde je:

max Oep = maksimalni dozvoljeni prosečni obim etaže

n = broj etaže

n

S Pe = zbir razvijenih građevinskih površina svih etaža.

Ukupna raščlanjenost zgrade reguliše se preko maksimalnog dozvoljenog omota zgrade koji se definiše prema formuli:

                 n

(3) max Po = 3 S Oe + max Pe

gde je:

max Po = maksimalni dozvoljeni omot zgrade

n

S max Oe = zbir maksimalnih dozvoljenih obima svih etaža

max Pe = razvijena građevinska površina najveće etaže

36

-

SPRATNOST STAMBENIH ZGRADA

Kod stambenih zgrada bez liftova, preporučuje se spratnost P + 3. Ukoliko se na poslednje dve etaže projektuju "dupleksi" dozvoljava se spratnost P + 4 s tim što se najviši ulazi u stanove moraju nalaziti na trećem spratu.

Kod stambenih zgrada sa jednim liftom, preporučuje se spratnost P + 6. Ukoliko se na poslednje dve etaže projektuju "dupleksi", dozvoljava se spratnost P + 7 s tim što se najviši ulazi u stanove moraju nalaziti na šestom spratu.

Kod stambenih zgrada sa dva lifta preporučuje se spratnost P + 10. Ukoliko se na poslednje dve etaže projektuju "dupleksi" dozvoljava se spratnost P + 11, s tim što se najviši ulazi u stanove moraju nalaziti na desetom spratu.

Kod terena sa velikim nagibima, dozvoljava se van gornjih odredbi projektovanje dve stambene etaže ispod nivoa na kome se nalazi ulaz u zgradu.

37

-

ŠTEDNJA ENERGIJE

Uslovi za štednju energije u stambenim zgradama odnose na:

-

štednju toplotne energije,

-

štednju električne energije,

-

štednju sekundarnih sirovina.

371

-

Štednja toplotne energije

Neophodne mere koje treba preduzeti prilikom projektovanja radi uštede toplotne energije odnose se na:

-

lociranje i orijentaciju stambene zgrade u prostoru,

-

oblike stambene zgrade,

-

otvore na fasadama,

-

mogućnost naknadnog kaptiranja solarne energije,

-

mogućnost primene alternativnih toplotnih izvora,

-

organizaciju unutrašnjeg prostora,

-

izolaciju i zaptivanje.

371.1

-

Lociranje i orijentacija stambene zgrade u prostoru.

Prilikom lociranja zgrada u prostoru potrebno je u maksimalnoj meri izbegavati mesta izložena dominantnim zimskim vetrovima, koja izazivaju preterano hlađenje omotača zgrade, kao i mesta izložena preteranoj buci i zagađenju.

Potrebno je izbegavati orijentaciju glavnih fasada prema dominantnim zimskim vetrovima. Težiti da jedna od glavnih fasada bude orijentisana prema jugu, kao i da se većini stanova bar delimično obezbedi južna orijentacija.

U slučaju primene kosih krovova težiti da veći deo krovne površine bude orijentisan prema jugu i osposobljen za naknadno postavljanje solarnih kolektora (kontinualne površine, nosivost krovne konstrukcije, itd.).

Kod nižih zgrada visokim zelenilom u neposrednoj blizini zgrade ublažiti delovanje dominantnih zimskih vetrova.

371.2

-

Oblik zgrade

Prilikom projektovanja težiti što jednostavnijim nerazuđenim gabaritima, uz minimizaciju površine fasadnog omotača.

371.3

-

Otvori na fasadama

Na svim fasadama (sem južne) projektovati prozorske otvore u skladu sa odredbama JUS U. J5. 600. Na južnim fasadama ne postavljaju se ograničenja u pogledu veličine otvora, s tim što najmanje 50% fasadnih otvora treba da izlazi na balkone ili lođe. Ovim balkonima i lođama orijentisanim prema jugu omogućiti naknadno zastakljenje koje se preko leta može ukloniti.

371.4

-

Mogućnost naknadnog kaptiranja solarne energije

Prilikom projektovanja krovova težiti da se dobiju kontinualne (horizontalne, ili prema jugu orijentisane kose) površine, koje omogućuju naknadno postavljanje solarnih kolektora. Potrebno je, takođe, u zgradi obezbediti dovoljno rezervnog prostora za naknadni smeštaj potrebnih dopunskih uređaja.

371.5

-

Mogućnost primene alternativnih toplotnih izvora

Osim instalacija centralnog grejanja u svim prostorijama za dnevni boravak stanara projektuju se dimnjački kanali za priključak peći na tečna i čvrsta goriva.

371.6

-

Organizacija unutrašnjeg prostora

U kolektivnim stambenim zgradama ne dozvoljavaju se četvorostrane orijentacije pojedinih stanova. Trostrana orijentacija se dozvoljava samo kod trosobnih i većih stanova i to samo na krajevima lamele.

U pojedinim prostorijama u stanu, sem u izuzetnim slučajevima samo dva zida mogu biti fasadna. Kod celovitih prostora većih do 30 m2 (na pr. dnevna soba i obedovanje) potrebno je pokretnim pregradama ili vratima obezbediti mogućnost podele na dve prostorije, radi efikasnije kontrole i regulacije grejanja u toku grejnog perioda.

371.7

-

Izolacije i zaptivanje

Termičku izolaciju spoljnih zidova izvesti u svemu prema odredbama tačke 231. Svi spojevi između prozora (ili balkonskih vrata) i zida moraju biti posebno dihtovani. Na svim prozorima, balkonskim vratima i ulaznim vratima u stanove postaviti između krila i štokova gumene i plastične trake za dihtovanje.

Sve cevi za toplu vodu koje prolaze kroz negrejane prostorije zaštititi termičkom izolacijom.

372

-

Štednja električne energije

U svim stanovima obavezna je primena dvotarifnih brojila, radi racionalnijeg rasporeda korišćenja električne energije.

Gde postoji mogućnost obezbediti da se iz jednog električnog bojlera snabdeva više prostorija u stanu (na pr. kuhinja i kupatilo).

373

-

Štednja sekundarnih sirovina

U prostoriji za prihvatanje kućnog smeća potrebno je osim prostora za kontejnere ili kante predvideti i posebne boksove za odlaganje neobojenog stakla, obojenog stakla i hartije.

38

-

TROŠKOVI EKSPLOATACIJE

Prilikom izbora krovnog pokrivača, obrade fasada, prozora i balkonskih vrata, obrade zidova, plafona i podova, instalacija i zajedničke opreme i dr., odnosno u svim slučajevima kada su u pitanju zajednički interesi svih stanara u zgradi, težiti materijalima i komponentama, koje će u toku eksploatacionog veka zgrade zahtevati što manje izmena.

Na Pregledu 1 prikazan je prosečan vek trajanja i teorijski broj

                100 - n
izmena (-------------)
                     n

u slučajevima kada se projektantima pruža mogućnost izbora između više alternativa.

Elemenat

Prosečan vek trajanja u god.

Teoretski br. izmena elemenata

1

-

TEMELJI

100

-

2

-

KONSTRUKCIJA

2.1

-

Liveni beton, monolitni arm. beton, masivna gradnja

100

-

2.2

-

Arm. betonska montaža

80

   0,25

2.3

-

Laka montaža

60

   0,67

3

-

KROVOVI

3.1

-

Krovne konstrukcije

311

-

Arm. betonske ploče

100

-

312

-

Drvene konstrukcije

80

   0,25

313

-

Vidljivi drveni delovi

20

4

314

-

Letve

40

   1,50

3.2

-

Krovni pokrivači

321

-

Bitumenski i sl. premazi kombinovani sa izolacionim slojevima

20

4

322

-

Opekarski proizvodi

30

   2,33

323

-

Azbestno cementni proizvodi

40

   1,50

324

-

Pocinkovani lim

20

4

4

-

FASADE

4.1

-

Plemeniti malteri, salonitne ploče

40

   1,50

4.2

-

Keramičke pločice i mozaik

50

1

4.3

-

Veštački kamen, mont. bet. ploče

60

   0,67

4.4

-

Fugovana opeka, vidni beton

80

   0,25

4.5

-

Prirodni kamen

100

-

4.6

-

Plastične mase i premazi

15

   5,67

5

-

SPOLJNA STOLARIJA

5.1

-

Meko drvo

45

   1,22

5.2

-

Tvrdo drvo

50

1

5.3

-

Aluminijumski profili

80

   0,25

6

-

ZAŠTITA SPOLJNE STOLARIJE

6.1

-

Platnene roletne

8

  11,5

6.2

-

Eslinger roletne, spoljne žaluzine

30

   2,3

6.3

-

Unutrašnje žaluzine

40

   1,5

7

-

OBRADA ZIDOVA I TAVANICA

7.1

-

Keramika, fugovana opeka, kamen, mozaik

60

   0,67

7.2

-

Lamperije drvene, teraco pločice, malter

50

1

7.3

-

Tapete neperive

6

  15,70

7.4

-

Tapete perive, plastificirane

10

 9

7.5

-

Uljane boje, polikolor

5

19

7.6

-

Posno bojenje

3

  32,4

8

-

PODOVI

8.1

-

Kamen, mermer, mozaik, glazirane keramičke pločice, venecijanski pod

100

-

8.2

-

Hrastov parket

50

1

8.3

-

Bukov parket

40

  1,5

8.4

-

Keramičke neglazirane pločice, monolitni teraco

40

  1,5

8.5

-

Opeka, beton, cem. estrih

40

  1,5

8.6

-

Brodski pod (izolirani), hrastov lamel parket

30

   2,33

8.7

-

Bukov lamel parket, plastične mase, tekstilni podovi, linoleum

20

4

8.8

-

Guma, ksilolit

10

9

9

-

BOJENJA I PREMAZI

9.1

-

Spoljna stolarija

4

24

9.2

-

Spoljna bravarija

5

19

9.3

-

Fasadni premazi

10

 9

9.4

-

Unutrašnja stolarija

8

11,5

9.5

-

Unutrašnja bravarija

10

9

10

-

KANALIZACIJA

10.1

-

Keramičke i betonske cevi

50

1

10.2

-

Livene cevi

70

   0,43

10.3

-

Azbestno-cementne cevi

20

4

10.4

-

Plastične cevi

30

   2,33

11

-

VODOVOD

11.1

-

Kompletna instalacija

50

1

11.2

-

Baterije

10

9

11.3

-

Ker. umivaonici

30

   2,33

11.4

-

WC šolja (keramika)

40

   1,50

11.5

-

Kada od čeličnog lima

30

   2,33

11.6

-

Kada od livenog gvožđa

40

   1,50

11.7

-

Sudoper emajlirani

15

   5,67

11.8

-

Sudoper nerđajući

30

   2,33

12

-

ELEKTRIČNE INSTALACIJE

12.1

-

Kompletna električna instalacija

40

   1,50

13

-

GREJANJE

13.1

-

Liveni radijatori

40

   1,50

13.2

-

Čelični radijatori

20

4

13.3

-

Aluminijumski radijatori

30

   2,33

Napomena: Podaci u pregledu su preuzeti iz "Normativa vzdrževanja elementov stanovanjskih hiš za dobo trajanja zgradbe 100 let" (Uradni list SRS, št. 25 od 24. 08. 1981), s tim što je pažnja usmerena na one podatke kod kojih postoji više alternativa za donošenje projektantskih odluka.

Prilikom izbora sekundarnih komponenti potrebno je voditi računa, da se njihov broj izmena u što većoj meri poklopi bez ostataka sa prosečnim vekom trajanja zgrade odnosno noseće konstrukcije. Ovde se ne radi samo o uštedi na eksploatacionim troškovima, već i o potpunoj amortizaciji sekundarnih komponenti, a samim tim i o štednji sekundarnih sirovina.

41.

PRIPREMA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

411.

Pod pripremom tehničke dokumentacije podrazumeva se utvrđivanje činilaca u organizaciji procesa projektovanja i opštih uslova pod kojima se odvija proces projektovanja

411.1

U pripremi tehničke dokumentacije, uloga projektovanja se javlja u ispunjenju zadataka koje uzajamno postavljaju učesnici

411.11.

Organi vlasti, kroz tehničko-pravne norme, i to:

a)

Prostornu regulativu, i

b)

Građevinsku regulativu, u vidu:

-

građevinskih zakona;

-

opštih propisa u zgradarstvu; i

-

standarda;

411.12.

Investitor, i

411.13.

Realizatori, i to:

a)

Projektant, i

b)

Graditelj (izvođač i proizvođač).

412.

U organizaciji pripreme tehničke dokumentacije, projektovanje se odvija na način koji unapred utvrđuje:

412.1.

Tačan obim investicionog postupka,

412.2.

Jasno definisana prava i obaveze učesnika u investicionom postupku, i

412.3.

Jasno i realno definisan dinamički plan realizacije investicionog postupka.

413.

Tokom celog postupka projektovanje se odvija u skladu sa:

413.1.

Postojećom saveznom i republičkom regulativom o izgradnji investicionih objekata;

413.2.

Postojećom saveznom i republičkom regulativom o izradi tehničke dokumentacije u zgradarstvu;

413.3.

Važećim standardima, tehničkim propisima, pravilnicima, odlukama i normativima koji regulišu materiju projektovanja;

413.4.

Važećim samoupravnim sporazumima o međusobnim odnosima i zadacima organizacija udruženog rada, učesnica u društveno usmerenoj stambenoj izgradnji u Beogradu.

413.5.

Važećim društvenim dogovorima o postupku ustupanja izgradnje stambenih zgrada i naselja, kao i obrazovanja cene stana u društveno usmerenoj stambenoj izgradnji u Beogradu.

414.

U zavisnosti od složenosti zgrade, specifičnosti zgrade, načina građenja i drugih uslova koji karakterišu zgradu, određuje se broj pojedinih delova (faza) projekta.

Osnovna podela može se izvršiti na predprojekte i tehničku dokumentaciju.

414.1.

Predprojekti

414.11.

Pod izradom predprojekata podrazumeva se:

a)

Izrada studija,

b)

Izrada planskih dokumenata (urbanističkih planova na raznim nivoima razrade u zavisnosti od složenosti zgrade), i

c)

Izrada investicionog programa, sa ciljem da se utvrde podobnosti lokacije i drugih uslova za donošenje odluke o pokretanju investicionog postupka.

414.12.

Pod izradom investicionog programa, podrazumeva se elaborat koji se sastoji iz:

a)

Predhodno izvršenih provera potreba,

b)

Opšte ocene moguće i potrebne izmene postojećeg i zatečenog stanja,

c)

Utvrđivanja uslova za realizaciju zgrade (urbanističkih privrednih geoloških, geomehaničkih, hidroloških, klimatoloških, seizmoloških, itd.).

d)

Neophodne tehničke dokumentacije razrađene do potrebnog tehničko-tehnološkog i kalkulativnog nivoa.

e)

Dinamičkog plana realizacije investicionog postupka,

f)

Ekonomskog obrazloženja sa pokazateljima o izvorima sredstava i projektom finansiranja investicionog postupka u celini.

414.13.

Pod neophodnom tehničkom dokumentacijom podrazumevati razradu projekata pojedinih delova zgrade do nivoa, na kome je pouzdano moguće utvrditi obim investicionog ulaganja, u pogledu potrebnog vremena i mase sredstava za realizaciju zgrade u celini.

414.14.

Sadržinu i sastav pojedinih delova investicionog programa određuje investitor.

415.

IZRADA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

415.1.

Pod izradom tehničke dokumentacije podrazumeva se elaborat u kome se razrađuje tehnološko-proizvodna, odnosno eksploataciona koncepcija stambene zgrade i njene neposredne okoline (u daljem tekstu: zgrada) i daju tehnička rešenja za njenu izgradnju.

415.2.

Pod tehničkom dokumentacijom (u daljem tekstu: projekat) podrazumevaju se:

415.21.

Projektni zadatak,

415.22.

Projekat za odobrenje (Glavni projekat),

415.23.

Projekat za izvođenje (detaljni projekt), i ako je potrebno:

415.24.

Projekat izvedenih radova.

415.3.

Tehnička rešenja u projektima moraju da budu u skladu sa namenom i tehnološkom, odnosno eksploatacionom i ekonomskom koncepcijom zgrade; sa urbanističkim planovima, odnosno uslovima; sa vodoprivrednim, saobraćajnim, energetskim i drugim uslovima; sa propisima, tehničkim normativima i obaveznim standardima, kao i sa rezultatima istraživačkih radova, ispitivanja i drugih studija.

42.

SADRŽAJ TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

Sadržinu i sastav pojedinih delova projekta određuje investitor u skladu sa specifičnostima koje karakterišu zgradu. Projekat se razrađuje za celu zgradu ili za deo zgrade, ako taj deo čini ekonomsko-tehničku celinu koja se može samostalno koristiti.

421.

PROJEKTNI ZADATAK

421.1.

Pod projektnim zadatkom podrazumeva se deo projekta koji služi kao osnova za izradu tehničke dokumentacije.

421.2.

Projektni zadatak se izgrađuje na osnovu urađenih predprojekata i podloga iz tačke 414.12/c što znači da mora sadržati sve podatke na osnovu kojih se u potpunosti mogu razrađivati pojedini projekti koji čine delove jedinstvene tehničke dokumentacije.

Projektni zadatak sadrži opšte i tehničke podatke.

421.21.

Kao opšti podaci podrazumevaju se:

a)

Podaci o investitoru,

b)

Podaci o zgradi,

c)

Potvrda o registraciji organizacije koja je izradila projektni zadatak,

d)

Mesto građenja zgrade,

e)

Podaci o građenju objekata kao celine ili u etapama,

f)

Podaci o opštim karakteristikama objekata.

421.22.

Kao tehnički podaci podrazumevaju se:

a)

Tehničke podloge utvrđene za lokaciju na kojoj se zgrada gradi,

b)

Rezultati iz projekata istraživačkih radova,

c)

Podaci o zgradi, instalacijama, opremi, uređenju zemljišta, unutrašnjem uređenju, akustičkoj i termičkoj obradi, i drugo,

d)

Delovi tehničke dokumentacije urađeni u okviru predprojekta, odnosno kompletan investicioni program, ako je isti urađen.

421.23.

Tehničke predloge iz tačke 421.22/a obuhvataju:

a)

Urbanističko tehničke uslove;

b)

Kopiju katastarskog plana;

c)

Preliminarni protokol regulacije;

d)

Geodetski snimak terena;

e)

Meteorološke podatke;

f)

Postojeći izgrađeni građevinski fond na lokaciji;

g)

Podatke o uslovima priključaka na primarne mreže instalacija;

h)

Vodoprivredne, elektroprivredne, saobraćajne i druge uslove, kao i mere zaštite.

421.24.

Projekat istraživačkih radova iz tačke 421.22/b, obuhvata:

a)

Podatke o karakteristikama i osobinama tla;

b)

Seizmološke podatke.

Urađene na način i pod uslovima koji su predviđeni u važećim propisima.

Ako pojedini istraživački radovi nisu izvođeni, u projektnom zadatku mora da bude obrazložena necelishodnost izvođenja takvih radova.

421.25.

Podaci o zgradi iz tačke 421.22.c, odnose se na podatke utvrđene u okviru predprojekata i uz ponovnu analizu, obuhvataju podatke o:

a)

Funkciji i kapacitetu zgrade;

b)

Unutrašnjoj i spoljašnjoj obradi zgrade;

c)

Unutrašnjim instalacijama vodovoda, kanalizacije, elektrike, grejanja i provetravanja sa pregledom uređaja, postrojenja i opreme;

d)

Uređenju slobodnih površina u pogledu namene, komuniciranja, arhitektonske obrade i spoljnih instalacija;

e)

Specifičnim zahtevima u pogledu unutrašnjeg uređenja zgrade, termičke i akustičke zaštite i sl.

421.26.

Delovi tehničke dokumentacije iz tačke 421.22/d odnose se na delove dokumentacije urađene u fazi predprojekta i služe kao obrazloženje i grafički dokaz o realnosti zahteva iskazanih kroz projektni zadatak. Ako predprojekti nisu rađeni (kod jednostavnih i manje složenih zgrada), onda se uz projektni zadatak mora priložiti idejno rešenje zgrade koje predstavlja celovito funkcionalno-tehničko i arhitektonsko rešenje zgrade izraženo grafički i tekstualno, a urađeno je na bazi projektnog programa za idejno rešenje.

422.

PROJEKAT ZA ODOBRENJE

421.1.

Projekat za odobrenje je deo tehničke dokumentacije kojim se dokazuje stabilnost i sigurnost zgrade, kao i uticaj zgrade na bezbednost ljudi, saobraćaja, susednih zgrada i okoline.

422.11.

Projekat za odobrenje se izrađuje na osnovu projektnog zadatka i služi kao prilog uz zahtev za dobijanje odobrenja za građenje zgrade i kao osnova za građenje zgrade.

422.12.

Kod složenih i vrlo složenih zgrada, projekat za odobrenje se može izgrađivati, ako to zahteva investitor, u dve faze:

a)

Idejni projekat - kojim se definitivno preciziraju funkcija, veličina, oblik obrada i oprema zgrade pa njegovim usvajanjem investitor konačno usvaja projektni zadatak, i

b)

Glavni projekat - kojim se sprovodi definitivni dokaz predviđenih rešenja u idejnom projektu čiji je cilj da se investitoru i svim nadležnim organima i organizacijama pruži dodatak o ispravnosti ranije donetih odluka u pogledu stabilnosti, zaštićenosti, spoljne i unutrašnje obrade, klasične eneterijerske, tehnološke i instalacione opreme, i ukupne količine svih radova.

422.13.

Po pravilu, glavni projekat mora biti samo dalja razrada - dorada idejnog projekta što znači da su idejni i glavni projekat po sadržaju isti, a razlikuju se po stepenu obrade.

422.14.

Sadržaj i sastav idejnog projekta, odnosno glavnog projekta, određuje investitor za svaki konkretan slučaj.

422.2.

Projekat za odobrenje čine sledeći delovi:

422.21.

Opšta dokumentacija;

422.22.

Tehnički prilozi;

422.23.

Projekat arhitektonsko-građevinskog dela zgrade;

422.24.

Projekti pojedinih instalacija (unutrašnjih i spoljnih);

422.25.

Projekat uređenja terena, saobraćaja i dr.

422.26.

Ostali potrebni projekti.

Svi delovi projekta za odobrenje moraju da budu međusobno usklađeni i da predstavljaju delove jedinstvene tehničke dokumentacije.

422.3.

Idejni projekat, ukoliko se isti izrađuje, sadrži:

422.31.

Opštu dokumentaciju;

422.32.

Tekstualna obrazloženja;

422.33.

Aproksimativne proračune racionalnosti, stabilnosti, zaštićenosti, osvetljenosti i snabdevenosti zgrade;

422.34.

Aproksimativne proračune za postrojenja instalacija i elemente spoljnog uređenja zemljišta, uključivo i spoljne instalacije;

422.35.

Potrebne specifikacije elemenata, materijala, obrade i opreme;

422.36

Aproksimativni predmeti i predračun radova;

422.37.

Situaciju sa ucrtanim rešenjem namenskih površina, priključcima i rešenjima saobraćaja i spoljnih instalacija; sve međusobno usklađeno i potvrđeno crtežom preliminarnog sinhron plana;

422.38.

Crteže osnova, preseka, izgleda, šema i drugo, sa ucrtanim položajem glavnih trasa instalacija i elemenata, sve međusobno usklađeno;

422.39.

Detaljne crteže prostorija sa specifičnom opremom (postrojenja instalacija kuhinje, sanitarne prostorije i sl.) i crteže pojedinih ključnih detalja zgrade u odgovarajućoj razmeri.

422.4.

Sadržaj projekta za odobrenje

422.41.

Opšta dokumentacija iz tačke 422.21. sadrži:

a)

Naslovni list sa opštim sadržajem celokupnog elaborata koji sadrži tehničku dokumentaciju;

b)

List sadržaja svake sveske u pojedinim delovima tehničke dokumentacije;

c)

Podatke o projektnoj organizaciji;

d)

Podatke o projektantima i vršiocima unutrašnje kontrole;

e)

Podatke o investitoru.

422.42.

Tehnički prilozi iz tačke 422.22. sadrže:

a)

Uslove lokacije, odnosno ažurirane tehničke podloge iz tačke 421.23.;

b)

Projekat istraživačkih radova iz tačke 421.24, ili izvod iz istog;

c)

Podatke o zgradi iz tačke 421.25.

d)

Idejno rešenje zgrade iz tačke 421.26 ukoliko je isto urađeno u okviru projektnog zadatka;

e)

Saglasnosti, propisane zakonom ili na osnovu zakona, pribavljene na osnovu ugrađenog projekta za odobrenje;

f)

Zbirnu rekapitulaciju predračunske cene koštanja svih radova na zgradi.

422.43.

Projekat arhitektonsko građevinskog dela zgrade iz tačke 422.23., sadrži:

a)

Definitivno obrazloženje funkcije, oblika, obrade, opreme, stabilnosti i zaštićenosti zgrade sa definitivnim pregledima odnosa površina i zapremina u smislu dokaza racionalnosti;

b)

Posebni elaborat fizičke zaštićenosti zgrade;

c)

Spisak svih primenjenih konkretnih tehničkih propisa, normativa i standarda za materijale, obradu i opremu zgrade;

d)

Statički proračun za prijem vertikalnih i horizontalnih opterećenja, kao i za fundiranje zgrade;

e)

Sve potrebne crteže situacija, osnova, preseka i izgleda, neophodne za izradu konačnih specifikacija i kalkulacija i davanje načelnih uputstava za izvođenje zgrade;

f)

Sve potrebne crteže detalja neophodne za izradu specifikacija i davanje uputstava za izvođenje konstrukcije, pregrada, obrade, zaštite, evakuacije i drugih elemenata zgrade;

g)

Sve potrebne crteže šema (statičkih pozicija) i specifikacija (montažnih elemenata, stolarskih, bravarskih i limarskih elemenata, ostale galanterije i sl.);

h)

Predmet i predračun građevinskih i građevinsko zanatskih radova sa skupnom rekapitulacijom svih radova i opštim i posebnim opisima za izvođenje radova.

j)

Analizu usklađenosti veka trajanja pojedinih građevinskih materijala i komponentni sa ukupnim vekom trajanja zgrade kao i analizu mogućnosti njihovog održavanja i zamenljivosti.

422.44.

Projekti unutrašnjih i spoljnih instalacija sadrže pojedine instalacije: vodovoda i kanalizacije, jake i slabe struje, grejanja i provetravanja, i postrojenja koja opslužuju ove instalacije.

Projekti instalacija sadrže:

a)

Obrazloženje primenjenih instalacija, načina njihovog vođenja, i usvojenih elemenata instalacione opreme;

b)

Spisak svih primenjenih, konkretnih, tehničkih propisa, normativa i standarda za materijale i opremu;

c)

Sve potrebne proračune koji dokazuju ranije doneta rešenja i odluke;

d)

Sve potrebne crteže situacija osnova, preseka, aksonometrija i sl., neophodne za izradu definitivnih specifikacija i kalkulacija, i davanje uputstava za izvođenje zgrade;

Sve trase instalacija definitivno usklađene međusobno, i u odnosu na građevinski deo projekta;

e)

Sve potrebne crteže detalja, neophodnih za izradu specifikacija i davanje uputstava za izvođenje instalacija;

f)

Predmer i predračun radova, po vrstama instalacija, sa pojedinim i skupnim rekapitulacijama cene koštanja radova, i konačnim (opštim i posebnim) opisima za izvođenje radova.

422.45.

Projekat uređenja terena, saobraćaja i dr., sadrži pojedinačne projekte arhitektonsko-građevinskog uređenja slobodnog zemljišta oko zgrade, saobraćajnica i sadnica. Projekat uređenja terena sadrži:

a)

Definitivno obrazloženje primenjenih elemenata pejzažne i saobraćajne strukture sa definitivnim pregledom ostvarenih odnosa površina, u smislu upoređenja s prethodno uslovljenim urbanističkim parametrima;

b)

Sve potrebne proračune koji dokazuju ranije data rešenja i donete odluke;

c)

Sve potrebne crteže situacija i njihovih detaljno razrađenih delova, neophodne za izradu definitivnih specifikacija i kalkulacija, kao i davanje načelnih uputstava za izvođenje zgrade;

d)

Sve delove projekta uređenja terena usklađene međusobno i sa spoljnim instalacijama, što se dokazuje posebnim crtežom sinhron plana (sintezni plan) sa svim neophodnim detaljima položaja i načina ukrštanja elemenata ispod terena, na terenu i iznad terena;

e)

Sve potrebne crteže detalja, neophodne za izradu specifikacija i davanje uputstva za izvođenje radova;

f)

Predmer i predračun radova, sa pojedinačnim i skupnim rekapitulacijama cene koštanja radova, i konačnim opisom za izvođenje radova;

422.46.

Pod ostalim potrebnim projektima, podrazumevaju se svi oni projekti koje zahteva specifičnost zgrade ili lokacije, a oni mogu biti:

a)

Razne studije (hidrološke studije, studije klizišta, studije posebnih fundiranja, rešenja vodotokova i dr.);

b)

Posebni izvodi za skloništa (za slučaj da se sklonište nalazi u zgradi);

c)

Projekti liftova;

d)

Ostali specijalni projekti, po potrebi.

422.5.

Projekat za izvođenje

422.51.

Pod projektom za izvođenje, podrazumeva se projekat kojim se razrađuju pojedini delovi projekta za odobrenje i koji zajedno sa projektom za odobrenje čine tehničku dokumentaciju za građenje zgrade.

422.52.

Projekat za izvođenje sadrži definitivna uputstva za izvođenje zgrade, a sastoji se iz:

a)

Projekta za izvođenje arhitektonsko-građevinskog dela projekta;

b)

Projekta za izvođenje instalacionih delova projekta;

c)

Projekta za izvođenje uređenja terena i saobraćajnog dela projekta;

422.53.

Projekat za izvođenje arhitektonsko-građevinskog dela zgrade, sa projektom za odobrenje tog dela projekta, služi za građenje zgrade, za obračunavanje izvršenih građevinskih i završnih radova, kao i za njihovo usklađivanje sa instalacionim i drugim radovima na zgradi.

Projekat sadrži:

a)

Detaljne crteže pojedinih delova zgrade ili zgrade u celini;

Detaljnim crtežima moraju da budu naznačene sve konstrukcije i konstruktivni elementi sa obeleženim podacima iz statičkog proračuna, kao i njihovo uklapanje međusobno, i sa ostalim delovima zgrade;

b)

Crteže detalja, kojima se razrađuju detaljni planovi urađeni u okviru projekta za odobrenje i projekta za izvođenje radi jasnije i potpunije određenosti konstrukcije i pojedinih delova projektovane zgrade;

c)

Crteže detalja, u kojima specifični zahtevi instalacija određuju i građevinske detalje zgrade kao što su: dovodni i odvodni kanali, razni šlicevi, razni otvori za prolaz instalacija, ankeri za ugrađivanje postolja, razne platforme i sl.;

d)

Crteže detalja kojima se određuju potrebe u vezi sa uređenjem i opremom prostorija u zgradi namenjenih za smeštaj uređaja i pojedinih instalacija;

e)

Crteže detalja koji se odnose na specijalne građevinske objekte koji pripadaju instalacijama.

422.54.

Projekat za izvođenje pojedinih instalacija, zajedno sa projektom za odobrenje služi za izvođenje instalacija i za obračunavanje izvršenih instalacionih radova na zgradi.

Projekat sadrži:

a)

Crteže detalja usklađene sa crtežima planova i detalja iz arhitektonsko-građevinskog dela projekta sa davanjem uputstva u pogledu: definitivno utvrđenog položaja i dimenzije svakog elementa, materijala od koga se izvodi, oblika, kao i sadržaja elemenata;

b)

Crteže planova i detalja, odnosno definitivno dorađene crteže iz projekta za odobrenje sa konačnim podacima za izvođenje instalacija.

422.55.

Projekat za izvođenje uređenja terena izrađuje se na način i u obimu koji su predviđeni projektom za izvođenje arhitektonsko-građevinskog dela zgrade.

422.6.

PROJEKAT IZVEDENIH RADOVA

422.61.

Projekat izvedenih radova je deo tehničke dokumentacije koji se radi samo u slučaju ako su na zgradi u toku izgradnje vršene izmene.

U zavisnosti od obima vršenih izmena određuje se sadržaj i obim projekta izvedenih radova.

422.62.

Ukoliko na zgradi u toku građenja, nisu vršene izmene, organu nadležnom za tehnički pregled izgrađene zgrade uz zahtev za tehnički pregled dostavlja se izveštaj da je zgrada u potpunosti izgrađena prema projektu za odobrenje na osnovu koga je izdato odobrenje za građenje.

422.63.

Ukoliko su na zgradi, u toku građenja, vršene manje izmene dozvoljeno je ucrtavanje istih u priloge projekta za odobrenje i projekta za izvođenje uz obavezu da ucrtane izmene budu overene od predstavnika investitora (nadzora) i izvođača radova.

422.64.

Kod većih izmena obavezna je izrada projekta izvedenih radova.

Projekat izvedenih radova mora predstavljati stvarno izvedene radove na zgradi u konstruktivnom i funkcionalnom smislu, kao i u pogledu položaja ugrađenih instalacija, a naročito instalacija u konstrukcijama.

422.65.

Projekat izvedenih radova čine opisi, crteži i proračuni izvršenih izmena i dopuna projekta za odobrenje u toku građenja zgrade.

Projekat sadrži:

a)

Opštu dokumentaciju;

b)

Zbir dokumenata o izmenama, i

c)

Tehničku dokumentaciju projekta izvedenih radova.

422.66.

Opšta dokumentacija sadrži:

a)

Podatke o Investitoru i korisnicima zgrade;

b)

Podatke o izvođačima radova na zgradi;

c)

Dokumentaciju o nadzoru nad izgradnjom zgrade;

d)

Izvod iz dokumentacije odobrenja za izgradnju zgrade i eventualnih izmena ove dokumentacije za vreme izgradnje;

e)

Kratak opis toka radova za vreme izgradnje zgrade;

422.67.

Zbir dokumenata o izmenama sadrži:

a)

Zbir dokumenata o izmenama koje su nastupile u toku izgradnje zgrade sporazumno ili na zahtev investitora;

b)

Zbir dokumenata o izmenama koje su nastupile u toku izgradnje zgrade na zahtev inspekcijskih službi, organizacija od posebnog društvenog interesa ili ostalih ovlašćenih organa i organizacija kao dopunski zahtevi koji nisu bili poznati prilikom izrade projekta za odobrenje.

422.68.

Tehnička dokumentacija projekta izvedenih radova, izrađuje se po metodologiji koja je primenjena prilikom izrade projekta za odobrenje i sadrži:

a)

Dokumentaciju o organizaciji koja je izradila projekat izvedenih radova, kao i podatke o izvršiocima projekata;

b)

Obrazloženja i proračune postojećih, dopunjenih ili ponovo urađenih delova projekta za odobrenje;

c)

Spisak atesta, standarda i primenjenih normativa; za sve izvršene izmene materijala, elemenata obrade, opreme i dr., u odnosu na ranije urađeni i odobreni projekat za odobrenje;

d)

Postojeće, dopunjene ili ponovo urađene grafičke priloge, urađene po delovima zgrade za arhitektonsko-građevinski deo, instalacioni deo, uređenje terena i dr.

422.69.

Bez obzira da li se projekat izvedenih radova radi, ili ne radi, tehnička dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za tehnički pregled zgrade sadrži i separat uputstava za redovno i povremeno održavanje i remont celokupne ugrađene instalacione i druge opreme.

43.

USVAJANJE PROJEKTA

431.

Postupak usvajanja projekta, regulisan je važećom zakonskom regulativom, a vrši se potpuno, po fazama projekta na način koji je predviđen procesom projektovanja za konkretnu zgradu.

432.

Usvajanje projekta obavlja se kontrolom datih rešenja, a kontrola je obavezna za sve učesnike u procesu projektovanja i to:

432.1.

Investitora;

432.2.

Organa vlasti

432.3.

Graditelja, i

432.4.

Projektanata.

433.

Saglasnost investitora sastoji se u izdavanju saglasnosti na:

433.1.

Projektni program predprojekta;

433.2.

Funkcionalno i oblikovno-prostorno idejno rešenje u okviru elaborata investicionog programa (ili u okviru idejnog rešenja);

433.3.

Investicioni program u celini;

433.4.

Projektni zadatak u celini;

433.5.

Idejni projekat u celini;

433.6.

Tehničku ispravnost i ekonomičnost (putem revizije, odnosno računsko-tehničke kontrole) na projekat za odobrenje;

433.7.

Projekat za odobrenje u celini;

433.8.

Sve izmene projekta nastale u fazi izgradnje zgrade;

434.

Saglasnost organa vlasti, u zavisnosti od složenosti i specifičnosti zgrade, sastoji se u izdavanju saglasnosti na:

434.1.

Urbanističku razradu projekta;

434.2.

Ažurirane podloge o lokaciji u smislu:

434.21.

Geodetskih podloga;

434.22.

Postojećih podzemnih instalacija;

434.23.

Protokola regulacije;

434.3.

Poštovanje uslova komunalnih organa i organizacija u smislu:

434.31.

Priključka jake struje;

434.32.

Priključka slabe struje;

434.33.

Priključka na mreže pitke i protivpožarne vode;

434.34.

Priključka na mreže fekalne i kišne kanalizacije;

434.35.

Priključka na mreže toplotne energije ili samostalni izvor energije;

434.36.

Priključka na mreže saobraćaja;

434.37.

Ispunjenja uslova evakuacije smeća;

434.38.

Ispunjenja uslova sadnje zelenila i njegovog održavanja;

434.39.

Ispunjenja uslova Gradskog saobraćaja;

434.4.

Poštovanje uslova ustanova od posebnog značaja u smislu:

434.41.

Civilne zaštite stanovništva;

434.42.

Uslova sanitarne zaštite;

434.43.

Uslova protivpožarne zaštite;

434.44.

Uslova mikrolokacije;

434.5.

Poštovanje specifičnih uslova lokacije u smislu:

434.51.

Ispunjenja uslova železnice;

434.52.

Ispunjenja uslova vazduhoplovstva;

434.53.

Ispunjenja uslova zaštite spomenika kulture;

434.54.

Ispunjenja uslova zaštite na radu;

434.55.

Ispunjenja uslova JNA;

434.56.

Poštovanje uslova koje postavljaju odgovarajući organi Skupštine opštine prilikom podnošenja zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju u smislu Pravilnika o minimumu tehničke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju investicionih objekata visokogradnje.

434.6.

Kontrola graditelja (izvođača radova i proizvođača elemenata), odnosi se na:

434.61.

Kontrolu ispunjenja uslova koje je graditelj postavio kao zadatak projektantu u okviru projektnog zadatka (ako je te uslove uopšte postavio), i

434.62.

Zakonom regulisanu obavezu graditelja o pregledu tehničke ispravnosti dokumentacije koju je dobio za potrebe izgradnje zgrade.

434.7.

Saglasnost projektanta, odnosi se na obavezu projektantske organizacije da izvrši unutrašnju računsku i tehničku kontrolu svakog dela tehničke dokumentacije koji izrađuje, a isti služi kao dokaz investicionog dela dokumentacije.

434.71.

Saglasnost projektanta daje se posebnom izjavom Inokosnog organa o tome da je unutrašnja kontrola stvarno i izvršena.

44.

USLOVI PROJEKTOVANJA U INDUSTRIJALIZOVANOJ GRADNJI

441.

Odredbama ovog poglavlja preporučuje se sadržaj tehničke dokumentacije za izgradnju stambenih zgrada u industrijalizovanoj gradnji.

442.

Tehnička dokumentacija za izgradnju zgrada u industrijalizovanoj izgradnji sastoji se iz dva dela, i to:

442.1.

Obaveznog dela tehničke dokumentacije, i

442.2.

Dopunskog dela tehničke dokumentacije.

443.

Obavezni deo tehničke dokumentacije, sastoji se iz:

443.1.

Dokazne dokumentacije,

443.2.

Direktivne dokumentacije, i

443.3.

Informativne dokumentacije.

444.

Pod dokaznom dokumentacijom, podrazumeva se:

444.1.

Dokaz da su primljeni materijali, elementi i sklopovi zgrade usaglašeni sa zahtevima građevinske regulative i uslovima konkretne lokacije na kojoj se zgrada gradi a dokaz se izvodi u vidu atesta i drugih propisima odobrenih dokaznih postupaka;

444.2.

Dokaz da su primenjeni materijali, elementi i sklopovi, primenjivani u odgovarajućim delovima zgrade, što se dokazuje potrebnim analizama uticaja, proračunima i crtežima u skladu sa važećim propisima za izvođenje ovih dokaza, i

444.3.

Dokaz o količinama upotrebljenih materijala i elemenata u vidu šema, specifikacija i radova obračunatih po knjizi prostorija (unapred urađenoj građevinskoj knjizi) kao podloge za izradu predračuna;

445.

Pod direktivnom dokumentacijom iz tačke 443.2. ovih uslova, podrazumevaju se:

445.1.

Crteži u kojima je utvrđen položaj svakog primljenog elementa povezan odgovarajućom oznakom (šifrom) za šeme, specifikacije i knjigu prostorija;

445.2.

Crteži svake prostorije u zgradi (knjiga prostorija) u kojima su utvrđeni položaji i dimenzije svih radova u prostoriji i odgovarajućom oznakom (šifrom) povezani za kataloge (detalje) radova.

445.3.

Katalog elemenata, odnosno katalog radova, kojim su detaljno utvrđena sva svojstva elemenata ili radova (sastav, osobine, dimenzije, i slično) u meri, koja potpuno definiše elemente ili radove.

446.

Pod informativnom dokumentacijom, podrazumevaju se:

446.1.

Obrazloženja tehnološko-funkcionalnih, oblikovanih, konstruktivnih i drugih svojstava projektovane zgrade;

446.2.

Predračun radova sa pozivom na kataloge elemenata ili radova i dokaznu dokumentaciju o količinama upotrebljenih materijala;

446.3.

Obrazloženja funkcionalnosti i ekonomičnosti projektovane zgrade, znači specifikacije površina i zapremina, sa analizom, odnosno specifikacijama naturalnih pokazatelja ili troškova sa analizom.

447.

Dopunski deo tehničke dokumentacije, za izgradnju zgrada u industrijalizovanoj izgradnji, izvodi se u skladu sa posebnim interesom projektanta i graditelja, odnosno u okviru mogućnosti i specifičnosti graditelja, a sadrži:

447.1.

Planove montaže elemenata;

447.2.

Sintezni plan zgrade ("MEDNADŽER" - projekat) sa svim informacijama potrebnim za vođenje izgradnje i vršenje nadzora nad izgradnjom;

447.3.

Planove organizacije gradilišta;

447.4.

Dinamičke planove realizacije izvođenja zgrade;

447.5.

Planove troškova i slično, koji su u neposrednoj vezi sa ukupno projektovanim rezultatima zgrade za koju se izrađuje tehnička dokumentacija.

448.

Zgrade projektovane za industrijalizovani način izgradnje, pod čime se podrazumeva zgrada i uređenje terena oko zgrade, moraju se tretirati u smislu tačke 4 ovih Uslova, što znači da moraju zadovoljiti propisane uslove i tehničke normative za pripremu i izradu tehničke dokumentacije u svim onim delovima koji nisu specifični za industrijalizovanu izgradnju.

449.

Projekat zgrade, koji je predviđen za izgradnju u industrijalizovanom postupku građenja, mora se izrađivati u skladu sa:

449.1.

Tehničkim saznanjima koja važe za urbanističko projektovanje u industrijalizovanim sistemima izgradnje;

449.2.

Prethodnim saznanjima u pogledu neutralizacije dosledno sprovedene tipizacije u cilju stvaranja prihvatljivih ambijentalnih vrednosti;

449.3.

Tehničkim rešenjima koja omogućavaju potpunu funkcionalnost i zaštićenost zgrade, i

449.4.

Principima primene modulatorne koordinacije mera koji omogućavaju racionalan broj upotrebljenih različitih elemenata i materijala.

45.

MODULARNA KOORDINACIJA

451.

Pod pojmom modularne koordinacije podrazumeva se dogovor (konvencija) o određivanju najmanje zajedničke dimenzije komponenti, elemenata i sklopova u sastavu stambene zgrade.

452.

Principi i obavezni elementi modularne koordinacije definisani su pozitivnim zakonskim propisima, pravilnicima i naredbama čija je primena na teritoriji Beograda obavezna. Moraju se primenjivati sledeći propisi:

452.1.

Zakon o Jugoslovenskim standardima, Sl. list SFRJ, br. 16/60;

452.2.

Naredba o privremenim tehničkim propisima o projektovanju i građenju u stambenoj izgradnji i po sistemu modularne koordinacije, Sl. list SFRJ, br. 4/60;

452.3.

Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za izgradnju stambenih objekata po sistemu modularne koordinacije mera, Sl. list SFRJ, br. 26/69;

452.4.

Zakon o standardizaciji, Sl. list SFRJ, br. 38/77;

452.5.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji Sl. list SFRJ, br. 11/80;

452.6.

Naredba o određivanju modularne veličine za konstruktivne visine spratova stambenih objekata na teritoriji SR Srbije, Sl. glasnik SRS, br. 15/60;

453.

U okviru pomenutih zakonskih akata, obavezna je primena svih standarda koji regulišu materiju modularne koordinacije, i to:

453.1.

JUS U.A9.001 koji određuje dimenzionisanje građevinskih komponenti u komponibilnim modularnim merama u smislu:

-

Principa i pravila;

-

Komponibilne modularne mere, km, dm, cm, mm i mere u SI sistemu;

-

Multiplikativnu i aditivnu kompoziciju;

-

Modularne mere i proizvodne mere građevinskih komponenti;

-

Izbor preporučljivih mera za građevinske komponente.

453.2.

JUS U.A9.004 koji određuje spratne visine stambenih zgrada (komponente i mere);

454.

Pri projektovanju stambenih zgrada, obavezna je primena pomoćne modularne mreže.

454.1.

Pod pomoćnom modularnom mrežom se podrazumeva pravougaoni odnosno kvadratni sistem modularnih linija, odnosno modularnih ravni, to jest linija (odnosno ravni) čija su rastojanja u celim modulima;

454.2.

Pomoćna projektantska modularna mreža je multimodularna i bazira se na projektnom modulu od 6 M., odnosno na šestostrukom multiplikatu osnovnog modula (osnovni modul, M = 10 cm);