CILJEVI

ISHODI
Po završetku prvog razreda učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
PROGRAMA

• Učenik treba da formira sliku o mestu i značaju fizike za razvoj društva, o njenim vezama sa matematikom i ostalim prirodnim i tehničkim naukama
• Primena stečenog znanja pri rešavanju problema i zadataka
• Razvijanje radoznalosti i sposobnosti za nalaženje primera u prirodi i životu
• Sticanje znanja o vektorskim fizičkim veličinama i njihova primena u praksi
• Prepoznavanje vrsta kretanja u okruženju i prirodi
• Shvatanje značaja sile u svakodnevnom životu, praksi i prirodi
• Razvijanje sposobnosti uočavanja osnovnih svojstava tela pojava i procesa u okruženju i njihove povezanosti
• Koristeći jezik fizike i matematike učenik treba da nauči da se jasno izražava
• Sticanje znanja o nekim novim fenomenima u prirodi (inercijalni i neinercijalni sistemi)
• Usvajanje zakona održanja kao opšte važećih koji postaju principi
• Prihvatanje da su promene u prirodi uvek strogo kontrolisane zakonima održanja
• Sticanje odgovornog odnosa prema prirodi

• razlikovati prirodne od društvenih nauka, fundamentalne od primenjenih i njihovu povezanost
• znati koje su osnovne metode u fizici, osnovne fizičke veličine i njihove jedinice
• naučiti koja je uloga eksperimenta, dokaza i kreativne misli u razvoju naučnih ideja
• razumeti razliku između hipoteza, modela i teorije
• znati koje su osnovne fizičke veličine i njihove jedinice
• znati razliku između skalarnih i vektorskih fizičkih veličina
• usvojiti osnovne predstave o mehaničkom kretanju kao i razliku između translatornog i rotacionog kretanja
• znati da opiše jednostavne oblike mehaničkog kretanja uz pomoć fizičkih veličina
• znati da izračunava i meri brzinu i ubrzanje
• znati da je svako kretanje i mirovanje relativno
• znati pojmove vezane za orijentaciju u prostoru i vremenu
• znati rečima, matematičkim izrazom i grafikom da opiše posmatrano kretanje
• znati razliku između translatornog i rotacionog kretanja
• znati šta su sile i koja je jedinica mere
• znati da sila može da promeni stanje, brzinu i oblik tela
• znati da je fizičko polje jedan od dva oblika materije
• znati da se gravitaciono polje javlja oko svakog tela jer je njegov izazivač masa
• umeti da razlikuje masu od težine i objasni slobodno padanje i hitac naviše
• znati da smo okruženi pojavama koje su potvrda zakona održanja

Fizika i njene metode

• Fizika kao prirodna, fundamenta, egzaktna, eksperimentalna i teorijska nauka
• Fizičke veličine, merenje u fizici. Fizički zakoni i principi
• Osnovne fizičke veličine i njihove jedinice - Međunarodni sistem jedinica
• Skalarne i vektorske fizičke veličine i osnovne operacije sa vektorima (sabiranje, oduzimanje, razlaganje, množenje vektora konstantom...)
  Kinematika translatornog i rotacionog kretanja
• Prostor, vreme, kretanje. Referentni sistem, vektor položaja, pomeraj
• Srednja putna i pomerajna brzina
• Srednje i trenutno ubrzanje
• Ravnomerno pravolinijsko kretanje
• Ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje
• Ravnomerno kružno kretanje
• Galilejev princip relativnosti i klasični zakon sabiranja brzina
• Rotaciono kretanje, ugaoni pomeraj, ugaona brzina, ugaono ubrzanje, ravnomerno i ravnomerno promenljivo rotaciono kretanje
  Dinamika translatornog i rotacionog kretanja
• Masa, impuls, Prvi Njutnov zakon
• Osnovni zakon dinamike translatornog kretanja
• Zakon akcije i reakcije
• Trenje. Sila trenja na horizontalnoj podlozi i strmoj ravni
• Inercijalni i neinercijalni sistemi
• Skalarni proizvod vektora
• Vektorski proizvod vektora
• Dinamika rotacionog kretanja: moment inercije, moment sile, moment impulsa i osnovna jednačina dinamike rotacionog kretanja
• Dinamika kružnog kretanja
  Rad, energija, snaga
• Rad u mehanici (preko skalarnog proizvoda)
• Energija položaja i energija kretanja
• Ukupna energija u mehanici
• Snaga i koeficijent korisnog dejstva
  Gravitacija
• Fizička polja, podela i vrste
• Njutnov zakon gravitacije. Jačina gravitacionog polja
• Gravitaciona sila zemlje i njeno ubrzanje. Težina tela i bestežinsko stanje
• Kretanje u gravitacionom polju, slobodan pad, vertikalan hitac
  Zakoni održanja
• Opšti karakter zakona održanja. Zakon održanja impulsa
• Zakon održanja momenta impulsa (Pirueta, prvi i drugi Keplerov zakon)
• Druga kosmička brzina
• Opisivanje kretanja zakonima održanja: elastični i neelastični sudari

• Predstaviti fiziku kao prirodnu, fundamentalnu, egzaktnu, eksperimentalnu i teorijsku nauku
• Definisati pojam materije
• Uvesti pojam fizičke veličine
• Objasniti šta su fizički zakoni i principi
• Insistirati na znanju i značaju osnovnih fizičkih veličina i njihovih jedinica
• Reći šta su prefiksi i pokazati njihov značaj na primerima
• Pri spominjanju fizičke veličine uvek tražiti njenu jedinicu
• Uvesti pojam vektora i istaći razliku u odnosu na skalare
• Pokazati operacije sa vektorima
• Uvesti pojam mehaničkog kretanja uz pomoć referentnog sistema, vektora položaja i vektora pomeraja
• Definisati srednju i trenutnu brzinu i izvesti osnovnu jedinicu
• Definisati srednje i trenutno ubrzanje i izvesti jedinicu
• Matematički izvesti zakone za jednoliko i ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje
• Objasniti kružno kretanje
• Uvesti rotacione fizičke veličine na osnovu analogije sa translatornim
• Uz pomoć nastavnika učenici će doći do zakona za ravnomerno i ravnomerno promenljivo rotaciono kretanje
• Pokazati pravila skalarnog i vektorskog množenja
• Definisati pojmove mase, impulsa i sile
• Ukazati na eksperimentalno zasnivanje Drugog Njutnovog zakona
• Izvesti jedinicu za silu
• Definisati zakon inercije i zakon akcije i reakcije
• Obraditi silu trenja
• Definisati moment sile, moment inercije i moment impulsa
• Uvesti pojam centripetalne sile i pomoću nje odrediti prvu kosmičku brzinu
• Definisati rad preko skalarnog proizvoda i izvesti jedinicu
• Reći čemu je jednaka ukupna mehanička energija i od čega zavise potencijalna i kinetička energija tela. Zakon održanja energije u mehanici
• Uvesti pojam mehaničkog rada kao skalarnog proizvoda, snagu i stepen iskorišćenja
• Uvesti pojam fizičkog polja i obraditi gravitaciono.
• Objasniti opšti karakter zakona održanja
• Kroz primere koji će zainteresovati učenike, uz prethodnu matematičku obradu objasniti zakone održanja impulsa, momenta impulsa, energije...

CILJEVI

ISHODI
Po završetku drugog razreda učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

• Shvatanje da agregatno stanje, u kome se nalazi telo zavisi od međumolekulskih sila
• Shvatanje da su pojave sa kojima se svakodnevno srećemo lako objašnjive sa gledišta međumolekularnih sila
• Sticanje sposobnosti opisivanja promena i procesa u prirodi iskazivanjem predviđanja i formiranjem pitanja
• Sticanje znanja da su pojave u prirodi uvek strogo kontrolisane zakonima održanja
• Shvatanje da je poznavanje elektrostatičkog polja baza elektrotehnike i elektronike
• Sticanje sposobnosti zapažanja, analize i logičkog zaključivanja
• Steći osnovu za razumevanje rada električnih mernih instrumenata
• Samostalno snalaženje i korišćenje literature i drugih izvora znanja
• Sposobnost učenika da dolaze do saznanja uz pomoć analogije

• znati da su najsitnije čestice svakog tela atomi odnosno molekuli i da se između njih javljaju međumolekularne sile
• znati da od međumolekularnih sila zavisi da li će telo biti u čvrstom, tečnom ili gasovitom agregatnom stanju
• znati da se pri objašnjenju gasova mora pristupiti idealizacijama ali da su odstupanja od realnog u praksi u granicama dozvoljenog
• znati da je fluid materijalna, korpuskularna sredina čiji su delići vrlo pokretljivi. Pokretljivost fluida se smanjuje zbog pojave viskoznih sila
• znati da Bernulijeva jednačina predstavlja zakon održanja energije idealnih tečnosti kada stacionarno struje
• znati šta izaziva elektrostatičko polje, koje su njegove karakteristike i značaj
• znati da sem elektrostatičkim silama naelektrisane čestice koje se kreću uzajamno deluju silama koje zavise od brzina čestica i naelektrisanja koje nose kao i od međusobnog rastojanja
• znati da je uzrok pojave indukovane struje ili EMS promena magnetnog fluksa
• znati da je električna struja usmereno kretanje naelektrisanja
• znati uslove nastanka električne struje u kolu
• znati da je električna energija jedan od mnogobrojnih oblika energije
• znati da uoči periodično i oscilatorno kretanje kao i njihov značaj
• znati da je talas posledica oscilatornog kretanja

Fizika velikog broja molekula

• Makroskopska tela kao skupovi velikog broja molekula. Veličina molekula. Uzajamno delovanje molekula (međumolekularne sile)
• Čvrsta tela. Elastičnost. Hukov zakon.
• Tečnosti. Površinski napon.
• Gasovi. Osnovna jednačina kinetičke teorije. Veza između srednje kinetičke energije i apsolutne temperature.
• Jednačina idealnog gasnog stanja. Bojl-Mariotov. Gej-Lisakov zakon. Šarlov zakon. Avogadrov zakon. Jednačina realnih gasova.
  Pojam o termodinamici
• Prvi princip termodinamike.
• Drugi princip termodinamike.
  Osnovi dinamike fluida
• Stacionarno kretanje fluida. Jednačina kontinuiteta.
• Bernulijeva jednačina
• Viskoznost.
  Elektrostatika
• Elektrostatičko polje. Kulonov zakon.
• Jačina elektrostatičkog polja. Fluks elektrostatičkog polja. Potencijal polja.
• Električni kapacitet. Energija elektrostatičkog polja u ravnom kondenzatoru.
  Magnetno polje.
• Magnetno polje. Magnetna indukcija.
• Magnetni fluks.
• Delovanje magnetnog polja na naelektrisanu česticu koja se kreće. Lorencova sila.
• Delovanje magnetnog polja na provodnik sa strujom. Amperov zakon.
  Elektromagnetna indukcija.
• Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon elektromagnetna indukcija
• Lencovo pravilo. Samoindukcija.
• Uzajamna indukcija.
• Energija magnetnog polja.
  Stalna jednosmerna električna struja
• Električna struja. Jačina el. struje.
• EMS. Snaga električnog izvora.
• Otpornost. Vezivanje otpornika.
• Omov zakon.
• Rad, snaga i toplotno dejstvo električne struje. Julov zakon.
• Prvo Kirhofovo pravilo
• Drugo Kirhofovo pravilo
  Oscilacije
• Harmonijske oscilacije i parametri harmonijskog kretanja.
• Jednačina harmonijskog oscilovanja, brzina, ubrzanje i period kod linearnog harmonijskog oscilatora
• Matematičko klatno
• Slobodne, prigušene, prinudne oscilacije i rezonancija.
• Zatvoreno električno oscilatorno kolo.
  Mehanički talasi
• Nastanak i kretanje talasa u raznim sredinama. Vrste talasa - poprečni i uzdužni
• Karakteristike talasa. Jednačina talasa.
• Princip superpozicije talasa
• Pokretni i stojeći talasi. Elementi akustike. Zvuk.
• Izvori zvuka. Ultrazvuk.
• Doplerov efekat u akustici.

• Makroskopska tela predstaviti kao skupove velikog broja molekula
• Uvesti pojam mola
• Definisati međumolekularne sile i grafički ih predstaviti
• Objasniti elastičnost čvrstih tela pomoću Hukovog zakona
• Površinski napon (sa primerima) objasniti kao posledicu postojanja međumolekularnih sila
• Uvesti pojam idealnog gasa i napisati jednačinu idealnog gasnog stanja
• Diskusijom navedene jednačine izvesti Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov, Šarlov i Avogadrov zakon
• Uvesti pojam termodinamike kao oblasti fizike koja izučava termička svojstva makrosistema ne ulazeći u mikro strukturu čestica koje ovaj sistem grade
• Objasniti da se tečnosti i gasovi jednim imenom nazivaju fluidima. Da su međusobno različiti, ali da imaju zajedničku osobinu - pokretljivost
• Ponoviti pojam fizičkog polja, reći vrste, podele fizičkih polja i pokazati grafičko predstavljanje uz pomoć linija sila
• Uzajamno delovanje između tačkastih naelektrisanja objasniti uz pomoć Kulonovog zakona
• Ukazati na vektorske i skalarne karakteristike polja. Uvesti fizičke veličine: jačinu polja, fluks polja i potencijal polja
• Objasniti od čega zavisi energija elektrostatičnog polja
• Uvesti pojam magnetnog polja i veličina koje su njegove kvantitativne karakteristike
• Objasniti njegovo delovanje na magnete i strujne provodnike koje se uglavnom sastoji u pojavi mehaničkih sila čije dejstvo je privlačno ili odbojno
• Upoznati učenike sa pojavom elektromagnetne indukcije pri kretanju provodnika u magnetnom polju i u slučaju kada se provodnik nalazi u promenljivom magnetnom polju
• Objasniti da električna struja predstavlja posledicu uspostavljanja električnog polja u datoj sredini tj. razlike potencijala na krajevima datog provodnika
• Izvesti Omov zakon za jednosmernu električnu struju i pokazati vezu između napona, jačine struje i električnog otpora
• Uvesti Džulov zakon koji daje vezu između proizvedene količine toplotne energije i odgovarajućih električnih veličina
• Istaći značaj i zakonitosti periodičnog i oscilatornog kretanja u prirodi i njihovu praktičnu primenu u tehnici i svakodnevnom životu
• Uvesti pojmove parametara (amplitude, elongacije, perioda, frekvencije i faze) i jednačine kojima se ovo kretanje opisuje
• Na osnovu analogije između ravnomernog kružnog kretanja materijalne tačke i harmonijskog kretanja njene projekcije izvesti formule za brzinu i ubrzanje kod harmonijskog oscilovanja
• Na primeru opadanja energije kod prigušenih oscilacija podsetiti na univerzalnost zakona održanja i pretvaranja energije
• Upoznati učenike sa pojavama koje se dešavaju u zatvorenom električnom oscilatornom kolu
• Pokazati analogiju između električnih i mehaničkih oscilacija
• Upoznati učenike sa pojmom talasa, značajem talasnog kretanja, vrstama, osnovnim karakteristikama i jednačinom talasnog kretanja
• Zvuk predstaviti kao mehanički, longitudinalni talas. Reći o pozitivnom i negativnom delovanju akustičnih pojava na čoveka (muzika, šumovi, buka)
• Objasniti Doplerov efekat u akustici na nivou razumevanja, sposobnosti uočavanja i objašnjenja

CILJEVI

ISHODI
Po završetku trećeg razreda učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

• Razviti sposobnost naučnog načina mišljenja kod učenika
• Upoznavanje učenika sa njegovom ulogom u zaštiti čovekove okoline
• Primena stečenih teorijskih znanja u struci
• Sticanje znanja o povezanosti fizičkih zakona sa principom rada mernih instrumenata koje koriste na vežbama
• Zainteresovati učenika da sam dođe do saznanja iz oblasti koje izlaze iz okvira školskog programa
• Shvatanje da je svaki pojedinac karika društva čija čvrstina znači opštu čvrstinu
• Shvatanje svog mesta i njegovog značaja u prirodi

• znati da je svetlost elektromagnetni talas
• znati da je optika oblast fizike koja proučava svetlost i da u zavisnosti od aspekta posmatranja postoji: talasna, geometrijska i kvantna optika
• znati da instrumenti kojima se služe funkcionišu na fizičkim zakonima
• znati da su merni instrumenti koji se koriste u geodeziji sklop elemenata: ogledala, sočiva, prizmi, planparalelnih ploča ...
• znati od kakvog značaja za čoveka je naizmenična struja
• znati da se uz pomoć Teslinog generatora dobijaju struje koje se koriste kako u industriji tako i u svakodnevnom životu
• znati da se neiscrpni izvor energije nalazi u atomu odnosno u jezgru
• znati da neka znanja, ma koliko korisna, u rukama >pogrešnih ljudi < mogu da se okrenu protiv čovečanstva

Elektromagnetni talasi

• Nastanak, vrste i svojstva elektromagnetnih talasa. Spektar elektromagnetnih talasa i njihova primena. Radari.
  Talasna optika
• Interferencija svetlosti.
• Difrakcija svetlosti.
• Polarizacija svetlosti.
• Disperzija i rasejanje svetlosti.
  Geometrijska optika
  
• Zakon odbijanja svetlosti.
  Ogledala (ravna sverna)
  Geometrijska konstrukcija likova kod ogledala. Jednačina izdubljenog ogledala.
• Zakon prelamanja svetlosti.
• Pojava potpunog unutrašnjeg odbijanja svetlosti.
• Prelamanje svetlosti kroz prizmu i planparalelnu ploču.
• Sočiva-elementi. Konstrukcija lika kod sočiva. Geometrijska jednačina sočiva. Optička jednačina sočiva.
• Nedostaci sočiva. Složena sočiva.
• Optički instrumenti. Oko kao optički instrument. Lupa, Mikroskop, Durbin.
  Fotometrija
• Fotometrijske veličine i jedinice.
• Fotometri.
  Naizmenična struja
• Osnovni pojmovi.
• Princip rada generatora naizmenične struje
• Efektivne vrednosti naizmenične struje
• Otpor u kolu naizmenične struje
• Snaga naizmenične struje
• Generatori i motori naizmenične struje
  Fizika mikrosveta-kvantna svojstva elektromagnetnog zračenja
• Pojam kvanta. Foton.
• Fotoelektrični efekat.
• De Broljeva relacija.
  Fizika mikrosveta, struktura atoma
• Raderfordov model atoma. Borov model atoma.
• Stacionarna stanja i nivoi energije u atomu.
• Pobuđivanje i zračenje atoma.
• Spektar atoma vodonika.
• Pojam o rendgenskom zračenju.
• Spontano i stimulisano zračenje. Laser.
  Struktura atomskog jezgra
• Sastav jezgra, masa jezgra, naelektrisanje, energetski nivoi i nuklearne sile.
• Defekt mase i stabilnost atomskog jezgra.
• Radioaktivni raspadi jezgra. Zakon radioaktivnog raspada.
• Fisija i fuzija jezgra.
• Detektori radioaktivnog zračenja i zaštita.

• Upoznati učenike sa načinom nastanka elektromagnetnog talasa i idejom postojanja elektromagnetnog polja, jedino u obliku talasa
• Uvesti pojam spektra elektromagnetnih talasa
• Ukazati na princip rada radara koji je direktno preuzet iz prirode (orijentacija slepog miša) kao i na široku primenu u odbrani i civilnom životu (navigacija, meteorologija, astronomija...)
• Reći šta je optika i njene oblasti
• Učenici treba da usvoje interferenciju na nivou primene
• Uvesti pojam difrakcije i navesti učenike na zaključak da se dve potpuno različite fizičke pojave pokoravaju analognim zakonima
• Objasniti polarizaciju i transverzalnost talasa na nivou primene
• Reći zakone na kojima se bazira geometrijska optika i pokazati na ogledalima, sočivima, prizmi i planparalelnoj ploči njihovu primenu
• Obraditi optičke instrumente
• Uvesti pojam fotometrije kao dela optike koji se odnosi na merenje elektromagnetnog zračenja u okviru optičkog spektra
• Obraditi fotometrijske veličine: svetlosni fluks, jačinu svetlosnog izvora i osvetljenost
• Merni instrumenti - fotometri u zavisnosti od konstrukcije i namene razlikuju se međusobno
• Objasniti da pored jednosmerne električne struje postoji i naizmenična
• Uvesti osnovne veličine naizmenične struje preko periodičnih odnosno sinusnih funkcija vremena
• Uvesti efektivne vrednosti naizmenične struje
• Objasniti princip rada trofaznih generatora i istaći ulogu Nikole Tesle u nauci
• Uz pomoć pojma kvanta odnosno fotona učenici stiču znanje o dualnoj prirodi elektromagnetnog zračenja i novom aspektu posmatranja nekih fizičkih pojava
• Učenici treba da razlikuju pojam kontinuiteta i diskontinuiteta
• Objasniti fotoelektrični efekat pomoću Ajnštajnove jednačine
• Ukazati na pojavu dualnosti kod mikročestica uz pomoć De Broljeve hipoteze koja sem što se oslanja na apstraktno mišljenje ističe značaj eksperimenta kao kritrijuma za dolaženje do istine u fizici. Ova apstraktna ideja ima praktičnu primenu kod elektronskog mikroskopa koji je od ogromne važnosti za čovekov život (virusi)
• Prikazati Raderfordov model atoma kao prvi značajniji sa svim njegovim prednostima i nedostacima
• Uvesti pojam Borovog modela atoma
• Stacionarna stanja elektrona u atomu predstaviti kao diskretan niz
• Pobuđivanje i zračenje objasniti uz pomoć atoma kao kvantnog sistema
• Učenik treba da razume karakter linijskog atomskog spektra i zna značaj spektrometrije u nauci, tehnici i kriminalistici
• Objasniti spontano i stimulisano zračenje sa laserom kao uređajem koji ima ogromnu primenu u nauci i životu
• Upoznati učenike sa modelom strukture atomskog jezgra, njegovim karakteristikama i nuklearnim silama
• Pojava defekta mase i energije veze jezgra pomaže nam pri shvatanju transformacije energije pri nuklearnim reakcijama
• Objasniti da poznavanje zakona radioaktivnog raspada omogućava sposobnost zaštite životne sredine
• Objasniti procese fisije i fuzije pri kojima se nuklearna energija može da pretvori u toplotnu ali da su pratioci ovih pojava radioaktivni produkti pa su potrebne posebne zaštitne mere
• Objasniti da se mikročestice mogu detektovati instrumentima koji nam otvaraju mogućnost naučnog istraživanja i upravljanja njihovim kretanjem

CILJEVI

ISHODI
Po završetku prvog razreda učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
PROGRAMA

• Kartografsko opismenjavanje za samostalno korišćenje i izradu geografskih karata različitih po tematici, sadržaju i razmeru

• umeti da u geografskom koordinatnom sistemu odredi položaj mesta i tačaka na Zemlji i da se služi geografskom kartom i planom grada kao izvorom geografskih znanja i informacija
• znati šta je razmer i primenjuje ga za određivanje rastojanja na kartama
• umeti da primeni različite kartografske metode u samostalnoj izradi kartografskog materijala
• poznavati pojmove vezane za aerofotogrametriju i GPS

Kartografija

• Uvod u kartografiju (pojam, svojstva i elementi sadržaja karte)
• Predstavljanje geografskog sadržaja na kartama i vrste karata
• Tematska kartografija i planovi
• Tehnička sredstva u digitalnoj kartografiji i GPS

• Korišćenje savremenih elektronskih pomagala i digitalnih mapa uz postojeće analogne geografske karte i planove
• Primena kartografskih tehnika za samostalno prezentovanje rezultata istraživanja
• Temu realizovati kroz 13 teorijskih časova

• Razumevanje pojava, promena, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja, zakona, modela i teorija prirodnih nauka

• znati da je Zemljina kora raščlanjena na više geotektonskih ploča;
• znati sastav i građu Zemljine kore
• razumeti uticaj unutrašnjih sila Zemlje i znati kojim tektonskim pokretima dolazi do formiranja osnovnih oblika reljefa (kontinenti, okeanski baseni, planine, kotline, nizije...);
• razumeti kako spoljašnje sile utiču na oblikovanje reljefa i prepoznati oblike reljefa nastale njihovim delovanjem;
• moći da objasni faktore koji utiču na vreme i klimu
• znati šta su vremenske nepogode i uočiti njihove posledice
• znati tipove klime i njihove odlike
• znati uticaj čoveka na klimu
• znati oblike pojavljivanja kopnenih voda i njihovu rasprostranjenost i način korišćenja;
• razlikovati osnovne tipove zemljišta i znati njihovu rasprostranjenost;
• znati procese degradacije tla, načine očuvanja, zaštite i unapređenja
• razumeti kako prirodni faktori utiču na horizontalnu i vertikalnu rasprostranjenost biljnog sveta;
• razumeti uticaje i posledice čovekovog delovanja u geografskoj sredini

Prirodna i geografska sredina

• Geotektonske ploče
• Geološki razvoj Zemljine kore, stene i minerali
• Unutrašnje sile i tektonski pokreti
• Spoljašnje sile i oblici reljefa nastali njihovim delovanjem (erozivni i akumulativni oblici)
• Vreme i klima, elementi i faktori
• Tipovi klime
• Vremenske nepogode
• Čovek i klima (globalno zagrevanje, kisele kiše, fenomen staklene bašte ...)
• Kopnene vode: pojavljivanje i odlike
• Vodni resursi (hidroenergetski potencijal, vodosnabdevanje, melioracija, saobraćaj...)
• Tipove zemljišta i njihova rasprostranjenost;
• Degradacija tla, problem erozije, zaštita i unapređenje zemljišta
• Horizontalna i vertikalna rasprostranjenost biljnog sveta
• Pozitivni i negativni uticaji čovekovog delovanja u geografskoj sredini-globalne i lokalne posledice
• Zaštita i unapređenje geografske sredine

• Korišćenje osnovne literature
• Korišćenje informacija sa Interneta
• Korišćenje geografskih karata
• Korišćenje interaktivnih metoda rada
• Temu realizovati kroz 25 teorijskih časova

• Poznavanje činioca razvoja prostornog plana i planiranja
• Razumevanje značaja prostornog plana i planiranja za uravnotežen razvoj date teritorije

• znati pojam prostornog plana i principe prostornog i urbanističkog planiranja
• znati vrste prostornih planova (urbanistički, regionalni, prostorni plan Srbije)
• znati ciljeve i zadatke i zakonske osnove u prostornom planiranju
• znati osnovne geografske pretpostavke u izradi prostornih planova i zaštiti životne sredine;
• razumeti imovinsko-pravnu osnovu u postupku prostornog planiranja;
• razumeti ekološka i privredna načela izrade opštinskih prostornih planova;
• razumeti urbanističko planiranje novih gradova i gradskih četvrti - tipovi gradova
• razumeti urbanističko planiranje i obnova starih gradova i gradskih četvrti i njihova uloga u očuvanju ambijentalnih vrednosti;
• razumeti prostorno planiranje industrijskih područja (ekološki, tehnološki i privredni zahtevi);
• razumeti plan namenskih površina (stambenih, sportsko-rekreativnih, saobraćajnih...) i osnovne zahteve za zaštitu i očuvanje čovekove okoline;
• razumeti prostorno planiranje ruralnih područja (kategorije površina, uzroci i posledice promena namene obradivih površina, iseljavanje i depopulacija);
• znati osnovne karakteristike prostornog razvoja regije ili države sa posebnim osvrtom na monocentrični i policentrični razvoj i ekološke posledice;
• razumeti urbanu mrežu regije i države - uticaj istorijskog i političkog razvoja i hijerarhiju naselja
• razumeti razvojna kretanja i njihov uticaj na demografske i socijalne tokove (depopulacija, iseljavanje, koncentracija, dnevna kretanja...);
• razumeti ulogu saobraćaja u ostvarivanju planerskih ciljeva, u funkcionisanju privrede i prometu putnika (gradski saobraćaj, tranzitni saobraćaj, saobraćajna sredstva, saobraćajnice, struktura...).

Prostorno planiranje
Prostorno planiranje:

• pojam, vrste, ciljevi i zadaci prostornog plana i planiranja
• zakonske osnove izrade prostornih planova
  Opšti faktori prostornog plana i planiranja:
• geografska sredina kao faktor urbanističkog planiranja;
• fizičko-geografski i društveno-geografski činioci razvoja prostornog planiranja
• Značaj prostornog planiranja u procesu izbora lokacije i zaštite životne sredine
• Urbanističko planiranja novih i obnova starih gradova u svrhu očuvanja ambijentalnih vrednosti
• Prostorno planiranje industrijskih područja (ekološki, tehnološki i privredni zahtevi) i namenskih površina (stambene, sportsko-rekreativne, saobraćajne...) i osnovni zahtevi za zaštitu i očuvanje čovekove okoline;
• Prostorno planiranje ruralnih područja (kategorije površina, uzroci i posledice promena namene obradivih površina, iseljavanje i depopulacija);
  Regionalno prostorno planiranje (lokalna sredina):
• Prirodnogeografske i demografske razvojne smernice i osnovne karakteristike prostornog razvoja regije (lokalne sredine) i države

• Korišćenje postojeće literature uz upotrebu savremenih tehnologija za prezentovanje, analizu i manipulaciju prostornim planovima
• Primena znanja iz prostornog planiranja kada je reč o urbanim prostorima i lokaciji delatnosti
• Temu realizovati kroz 14 teorijskih časova

• Poznavanje geografskog informacionog sistema i načina njegovog korišćenja

• znati vrste i osobine geografskih informacija
• znati vrste geografskih informacionih tehnologija
• znati pojam GIS-a
• znati strukturu i primenu GIS-a
• umeti da selektuje informacije sa Interneta
• razumeti značaj i primenu informacija sa Interneta u lokalnoj sredini

Geografski informacioni sistemi

• Pojam i karakteristike geografskih informacija
• Geografske informacione tehnologije: sistem za globalno pozicioniranje (GPS), daljinska detekcija, geografski informacioni sistem (GIS)
• Geografski informacioni sistem (GIS) - pojam, struktura i primena
• Korišćenje informacija sa Interneta iz oblasti geodezije

• Korišćenje računara i drugih elektronskih pomagala, kao i digitalnih karata
• Korišćenje klasičnih i savremenih izvora geografskih informacija
• Temu realizovati kroz 7 teorijskih časova

• Razumevanje pojmova grada i sela, strukture, odlika o razvoja gradova
• Razumevanje značaja očuvanja ekološke ravnoteže

• znati da objasni pojam grada i sela
• znati faktore razvoja naselja
• znati da navede faktore oblikovanja prostorne strukture grada (pojam poslovnog centra grada City-ja, pojam geta)
• poznavati funkcionalnu strukturu grada
• poznavati socijalno-geografske odlike grada (kulturne funkcije grada; grad kao zajednica različitih grupacija ljudi; devijantne pojave u gradu)
• poznavati uzroke posledice rasta gradova - proces urbanizacije
• znati odnos grada i ruralnog okruženja
• znati buduće trendove urbanizacije
• razumeti važnost usklađenosti društveno-ekonomskog razvoja sa raspoloživim resursima (održivi razvoj)
• znati lokalne i globalne posledice čovekovih intervencija u prirodi

Urbanizacija

• Pojam grada i sela i faktori razvoja naselja
• Prostorna struktura grada
• Saobraćaj i turizam u gradu
• Funkcionalni tipovi gradova
• Socijalno-geografske odlike grada
• Uzroci, trendovi i posledice rasta gradova
• Gradska periferija i ruralni prostori
• Perspektive procesa urbanizacije
• Zagađivanje i zaštita ruralnih i urbanih prostora

• Preporučujemo terenski rad
• Korišćenje interaktivnih metoda rada i elektronskih pomagala
• Korišćenje klasičnih oblika i izvora literature
• Temu realizovati kroz 8 teorijskih časova

• Razumevanje pojma lokacije i njene uloge u oblikovanju prostorne strukture delatnosti u gradu

• znati pojam lokacije
• razumeti značaj planskog korišćenja zemljišta u gradu za potrebe lokacije delatnosti
• razumeti značaj fizičko-geografskih elemenata sredine za lokaciju delatnosti u gradu
• razumeti značaj saobraćaja kao faktora lokacije delatnosti u gradu
• razumeti značaj stanovništva grada kao faktora lokacije delatnosti
• znati prostornu raspodelu industrije u gradu
• znati prostornu raspodelu trgovine i drugih uslužnih delatnosti u gradu
• znati pojam biznis geografije
• razumeti značaj berzi u savremenim privrednim tokovima zemlje i sveta

Lokacija i biznis geografija
Pojam lokacije i korišćenje zemljišta u gradu
Odnos lokacije i delatnosti u gradu (industrija, trgovina, finansije i bankarstvo, druge usluge,...)
Faktori izbora lokacije:

• fizičko-geografski elementi
• saobraćaj kao faktor lokacije
• demografski razvoj i uticaj na biznis
  Pojam značaj biznis geografija
• Berze u urbanim prostorima

• Stečena znanja moraju da budu praktično primenljiva -primeri iz neposrednog urbanog okruženja
• Preko adekvatnih nastavnih sadržaja neophodno je zainteresovati i angažovati učenike u terenskim istraživanjima, pri čemu će učenici koristiti stečena geografska znanja, umenja i veštine.
• Temu realizovati kroz 7 teorijskih časova

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

37

37

74

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

Vrste projekcija, ortogonalna projekcija na jednu, dve i tri ravni

28

Transformacija - rotacija

8

Kotirana projekcija

14

Rešavanje putnog pojasa - plato - i - put -

24

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti
• Sticanje znanja o vrstama projekcija
• sticanje znanja o ortogonalnom projektovanju tačke, prave, i duži na jednu, dve i tri ravni
• Razvijanje sposobnosti kod učenika da stvori prostornu sliku na osnovu crteža i obrnuto
• Sticanje znanja o orijentisanoj ravni i prostoru
• Sticanje znanja o određivanju dimenzija projekcija na osnovu dimenzija tela koja se projektuju

• znati da prepozna vrste projekcija
• znati da ortogonalno projektuje geometrijske likove na jednu, dve i tri ravni
• znati da ortogonalno projektuje geometrijska tela na jednu, dve i tri ravni (prizma, valjak, kupa ..)
• moći da identifikuje orijentisanu ravan i orijentisani prostor
• umeti da odredi dimenzije projektovanog tela i dimenzije projekcija

• Pojam i vrste projekcija
• Ortogonalna projekcija tačke, prave i duži na jednu ravan; prava veličina duži i nagibnog ugla
• Ortogonalna projekcija tačke na dve ravni
• Koordinatni triedar
• Tačka u oktantima i njene projekcije
• Ortogonalna projekcija prave i duži; prodori prave, vidljivost
• Ortogonalna projekcija geometrijskih likova
• Ortogonalna projekcija geometrijskih tela
• Ravan u ortogonalnoj projekciji
• Tačka, karakteristične prave, geometrijski lik na zadatoj ravni
• Dvočasovna provera znanja putem testa

• Obrazložiti cilj modula, način i kriterijum ocenjivanja
• U izlaganju materije o vrstama projekcije definisati pojam ortogonalne projekcije (primer sa senkom objekta na ravni stola)
• Definisati pojam koordinatnog sistema u ravni i prostoru i naglasiti povezanost sa matematikom i geodezijom
• Definisati projekcije tačke, prave i duži u oktantima
• Demonstrirati na grafoskopu projekcije geometrijskih tela u oktantima
• Demonstrirati model oktanta i na njemu pokazati kako izgledaju ortogonalne projekcije tačke, prave, duži i tela
• Sa učenicima obraditi elementarne primere
• Prezentirati formu testa i kriterijum ocenjivanja

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Sticanje znanja o vrstama transformacija
• Sticanje znanja o nagibnom uglu duži prema projekcijskoj ravni
• Sticanje znanja o rotaciji

• znati da prepozna transformacije i da ih primeni u zadacima
• umeti da odredi nagibni ugao prema ravni projektovanja
• znati da definiše rotaciju i ugao za koji se ona vrši
• umeti da uradi zadatke iz ove oblasti

• Pojam transformacije
• Određivanje prave veličine i nagibnog ugla duži prema projekcijskoj ravni
• Pojam rotacije
• Rotacija ravni
• Jednočasovni test

• Obrazložiti cilj modula, način i kriterijum ocenjivanja
• Definisati vrste transformacija
• Definisati nagibni ugao duži prema projekcijskoj ravni
• Definisati pojam rotacije i ugla za koji se vrši rotacija
• Sa učenicima obraditi elementarne primere
• Prezentirati formu testa i kriterijum ocenjivanja

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Sticanje znanja o pojmu kotirane projekcije
• Sticanje znanja o graduiranju prave i određivanju pada i intervala prave
• Sticanje znanja o međusobnom položaju dve prave u kotiranoj projekciji
• Sticanje znanja o ravni u kotiranoj projekciji
• Sticanje znanja o preseku dve ravni u kotiranoj projekciji

• shvatiti pojam kotirane projekcije
• umeti da graduira pravu, odredi pad prave i interval
• umeti da definiše međusobni položaj dve prave
• umeti da predstavi presek dve ravni u kotiranoj projekciji

• Kotirana projekcija, pojam
• Graduiranje prave, pad prave i interval
• Međusobni položaj dve prave
• Ravan u kotiranoj projekciji
• Međusobni položaj dve ravni, presek ravni
• Topografska površina, izohipse terena, linija najvećeg pada na terenu
• Presek ravni i terena
• Jednočasovni test provere znanja

• Obrazložiti cilj modula, način i kriterijum ocenjivanja
• Definisati pojam kotirane projekcije
• Definisati kako se graduira prava i određuje pad prave (povezati sa merenjem dužina na terenu)
• Definisati međusobni položaj dve prave i povezati sa matematikom
• Definisati pojam ravni u kotiranoj projekciji
• Definisati pojam preseka dve ravni
• Sa učenicima obraditi elementarne primere
• Prezentirati formu testa i kriterijum ocenjivanja

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Osposobljavanje za dalje učenje i primenu stečenih znanja u struci
• Razvijanje sistematičnosti, urednosti, preciznosti u radu i veštine grafičkog izražavanja
• Rešavanje platoa
• Rešavanje puta u nagibu i krivini na pravilnom i nepravilnom terenu

• znati da definiše pojam plato i da ga kroz zadatke reši
• znati da definiše pojam put i da ga kroz zadatke reši

• Pojam platoa, plato na pravilnom i nepravilnom terenu, njegovo rešavanje
• Provera znanja putem testa u trajanju od dva časa
• Horizontalni put u pravcu i krivini, njegovo rešavanje
• Put u padu, pravcu i krivini, njegovo rešavanje
• Provera znanja putem testa u trajanju od dva časa

• Obrazložiti cilj modula, način i kriterijum ocenjivanja
• Definisati pojam platoa i šta znači rešiti plato putem grafičke vežbe
• Definisati pojam put i šta znači rešiti put putem grafičkih vežbi
• Povezati sa primerima iz Primenjene geodezije
• Prezentirati formu testova i kriterijum ocenjivanja

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

74

74

II

74

74

NAZIV MODULA

Trajanje modula
(časovi)

Izvlačenje pravih i kružnih linija 0,1 - 0,8

14

"Redis" pismo i brojevi

20

Pisanje kaligrafije

10

Pisanje teksta pomoću šablona

10

Topografski znaci objekata i graničnih linija

20

NAZIV MODULA

Trajanje modula
(časovi)

Ispisivanje teksta i brojeva šablonima

20

Iscrtavanje dela skice detalja snimljenog ortogonalnom i polarnom metodom

20

Iscrtavanje dela plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena

24

Iscrtavanje dela skice snimljenih podzemnih instalacija

10

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Razvijanje osećaja za tačnost, preciznost i pedantnost neophodne geometru
• Upoznavanje sa priborom za crtanje
• Ovladavanje veštinom izvlačenja pravih i krivih linija u olovci i u tušu

• umeti da crta tačno, precizno i pedantno
• umeti da koristi pribor za pisanje i crtanje

• Upoznavanje sa priborom za crtanje i načinom njegove upotrebe
• Iscrtavanje pravih i izlomljenih linija različitih debljina i odstojanja
• Tuširanje pravih i izlomljenih linija različitih debljina i odstojanja
• Crtanje koncentričnih krugova nultim i običnim šestarom
• Izrada prvog radnog lista - test 1

• Prikazati sav pribor i definisati tačne nazive
• Objasniti potrebu da se radi u olovci i u tušu
• Proveriti svakog učenika koliko je u stanju da rukuje priborom
• Objasniti sadržaj prvog radnog lista i način izrade kao i kriterijume za ocenjivanje testa

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Upoznavanje sa karakteristikama i potrebom korišćenja "redis" pisma i brojeva
• Stvaranje navike da u skladu sa važećim normama u geodeziji koristi "redis" pismo
• Ovladavanje veštinom slobodoručnog ispisivanja cifara u olovci i u tušu prema normama koje važe u geodeziji

• znati da koristi "redis" kao i kada treba slobodoručno da ispisuje cifre
• umeti da piše "edis" pismom slova i brojeva u olovci i u tušu
• umeti da piše slobodnom rukom cifre u olovci

• Upoznavanje sa karakteristikama "redis" pisma
• "redis" pismo, vežbanje u olovci
• "redis" pismo, vežbanje u tušu
• Ispisivanje cifara slobodnom rukom u olovci
• Brojevi: prav i kosi "redis" u olovci
• Brojevi: prav i kosi "redis" u tušu
• Izrada četvrtog radnog lista u tušu - test 4

• Prikazati ugledni primer slova i brojeva ispisanih "redis" pismom
• Proveriti svakog učenika da li je shvatio izgled i formu ispisivanja "redis" pisma u olovci i u tušu
• Zadatu rečenicu ispisati slovima pravog i kosog "redisa" u određenom vremenskom roku
• Zadati da samostalno ispišu geodetskim ciframa deo telefonskog imenika
• Obratiti pažnju na izgled slobodoručno ispisanih cifara kao i ispisanih "redisom"
• Objasniti sadržaj četvrtog radnog lista i način izrade kao i kriterijum ocenjivanja testa

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Sticanje navike učenika da vodi računa o estetskom izgledu teksta pisanog kaligrafijom
• Sticanje veštine pisanja ćiriličnom i latiničnom kaligrafijom

• umeti da grafički prikaže tekst pisan kaligrafijom
• znati da razlikuje sve vrste pisma koje se koriste kod geodetskih crteža
• znati da piše ćiriličnim i latiničnim kaligrafskim pismom u olovci i u tušu

• Upoznavanje sa kaligrafijom kao pismom
• Pisanje kaligrafijom ćirilice i latinice u olovci
• Pisanje kaligrafijom ćirilice i latinice u tušu
• Izrada trećeg radnog lista u tušu - test 3

• Prikazati ugledni primer kaligrafije
• Proveriti svakog učenika da li je shvatio izgled i formu ispisivanja kaligrafije u olovci i u tušu
• Objasniti sadržaj trećeg radnog lista i način izrade kao i kriterijum ocenjivanja testa
• Zadati da na času oblikuju naslovnu stranu knjige sa zadatim tekstom na osnovu uglednog primerka starih i savremenih knjiga

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Sticanje veštine korišćenja svih vrsta šablona za ispisivanje teksta u olovci i u tušu
• Sticanje navike da sam odredi debljinu linije za svaki šablon

• znati da koristi sve vrste šablona za ispisivanje slova i brojeva u tušu
• znati da odredi odgovarajuću debljinu linije tuširanja za svaki šablon

• Upotreba šablona
• Ispisivanje teksta šablonom u olovci
• Ispisivanje teksta šablonom u tušu
• Izrada drugog radnog lista - test 2

• Pokazati različite vrste šablona i demonstrirati pisanje pomoću olovke
• Proveriti svakog učenika da li pravilno koristi šablon prilikom ispisivanja u olovci i u tušu
• Objasniti sadržaj drugog radnog lista i način izrade kao i kriterijum ocenjivanja testa

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Sticanje znanja o topografskim znacima geodetskih tačaka, repera objekata i graničnih linija
• Sticanje veštine crtanja topografskih znakova svih elemenata u geodeziji

• znati da primeni topografske znake geodetskih tačaka, repera objekata i graničnih linija
• moći da čita sve topografske znake
• umeti da samostalno crta sve topografske znake

• Vrste topografskih znakova
• Topografski znaci geodetskih tačaka i repera u olovci
• Topografski znaci geodetskih tačaka i repera u tušu
• Topografski znaci objekata u olovci
• Topografski znaci objekata u tušu
• Topografski znaci graničnih linija u olovci
• Topografski znaci graničnih linija u tušu
• Izrada petog radnog lista u tušu - test 5

• Prikazati ugledni primer topografskih znakova
• Prikazati ugledni primer topografskih znakova geodetskih tačaka, repera i graničnih linija
• Proveriti svakog učenika da li je shvatio izgled i formu topografskih znakova u olovci i u tušu
• Objasniti sadržaj petog radnog lista i način izrade kao i kriterijum ocenjivanja testa

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Razvijanje tačnosti i preciznosti neophodnih geometru
• Sticanje veštine pisanja šablonima koji imaju primenu u geodeziji
• Razvijanje svih aspekata ličnosti učenika u skladu sa njegovim razvojnim potrebama, potencijalima i interesovanjima

• umeti da ispisuje brojeve i slova uz pomoć šablona
• znati da samostalno primeni i koristi šablone koji se koriste u geodetskoj struci

• Ispisivanje teksta i brojeva šablonom veličine 2 i 3 mm na osnovu uglednog primera
• Ispisivanje teksta i brojeva šablonom veličine 4 i 5 mm na osnovu uglednog primera
• Izrada radnog lista

• Definisati upotrebu tehničkog crtanja u izradi geodetskih planova
• Demonstrirati korišćenje rapidografa i šablona
• Pokazati sadržaj prvog i drugog lista i način izrade lista koji će učenik samostalno da iscrta.
• Zadati da na času učenici ispišu svoje indikacije u zadatom roku

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Sticanje znanja o sadržaju skice detalja
• Sticanje veštine crtanja topografskih znakova svih elemenata sa skice detalja
• Razvijanje veštine slobodoručnog ispisivanja cifara i teksta prema pravilima koje važe u geodeziji za ispisivanje podataka snimanja ortogonalnom i polarnom metodom na skici detalja

• znati da opiše skicu detalja
• znati da pravilno nacrta sve topografske znake koji predstavljaju sadržaj skice detalja
• znati da napiše na skici detalja snimanja ortogonalnom metodom sve potrebne podatke
• znati da napiše na skici detalja snimanja polarnom metodom sve potrebne podatke

• Precrtavanje dela skice detalja snimanja ortogonalnom metodom sa izradom opisa skice, iscrtavanje topografskih znakova, ispisivanje podataka snimanja apscisa, ordinata, kontrolnih merenja i indikacija vlasnika
• Precrtavanje dela skice detalja snimanja polarnom metodom
• Izrada radnog lista
• Izrada grafičkog rada

• Prikazati ugledni primer dela skice detalja
• Objasniti način crtanja neophodnih topografskih znakova i pokazati gde se oni nalaze u topografskom ključu
• Objasniti sadržaj lista i način izrade i kriterijum ocenjivanja
• Zadati da na času učenici samostalno iscrtaju deo skice detalja u zadatom vremenskom roku

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Sticanje znanja o sadržaju katastarskog plana
• Sticanje znanja o izgledu i sadržaju geodetskog plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena
• Sticanje znanja i veština crtanja topografskih znakova koji se koriste za prikaz horizontalne i vertikalne predstave terena na geodetskim planovima

• znati da interpretira geodetski plan sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena
• znati da pravilno nacrta sve topografske znake koji čine sadržaj geodetskog plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena (poligonske tačke, granične tačke i linije parcela, zgrade, izohipse, kote tačaka i dr.)

• Precrtavanje dela katastarskog plana sa izradom opisa lista
• Iscrtavanje graničnih tačaka i linija katastarskih parcela
• Numerisanje katastarskih parcela
• Iscrtavanje dela plana sa horizontalnom predstavom terena i objekata
• Iscrtavanje dela plana sa vertikalnom predstavom terena (kote tačaka i izohipse)
• Izrada grafičkog rada u trajanju od 2 časa
• Izrada radnog lista

• Prikazati ugledni primer dela plana sa horizontalnom i vertikalnom predstavom terena
• Proveriti svakog učenika u primeni topografskih znakova
• Objasniti sadržaj lista, način izrade i kriterijum ocenjivanja

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Sticanje znanja o sadržaju skice snimljenih podzemnih instalacija
• Sticanje znanja iscrtavanja topografskih znakova podzemnih instalacija

• znati da pravilno iscrta topografske znake koji se koriste na skici snimljenih podzemnih instalacija

• Iscrtavanje dela lista na kojem su predstavljeni topografski znaci podzemnih instalacija
• Izrada grafičkog rada
• Izrada radnog lista

• Prikazati ugledni primer dela skice snimljenih podzemnih instalacija
• Objasniti sadržaj lista i način izrade i kriterijum ocenjivanja
• Zadati da na času samostalno prikažu nekoliko topografskih znakova podzemnih instalacija u zadatom roku

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*

RAZRED

NASTAVA

PRAKSA

UKUPNO

Teorijska nastava

Vežbe

Praktična nastava

Nastava u bloku

I

111

111

II

148

148

III

111

111

IV

68

68

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

Opšti pojmovi u geodeziji

15

Priprema instrumenata za merenje horizontalnih uglova, metode merenja

36

Priprema instrumenata za merenje vertikalnih uglova, metode merenja

20

Priprema za merenje dužine pantljikom i obrada podataka merenih dužina

19

Terenski radovi u poligonskoj mreži

21

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

Računanja u poligonskoj mreži

80

Teorija grešaka

15

Linijska mreža

20

Elektronsko merenje dužina - elektronske merne stanice

33

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

Snimanje detalja

22

Ortogonalna metoda snimanja detalja

15

Nivelmanska mreža

28

Detaljni nivelman

15

Geodetska osnova - trigonometrijska mreža i referentna mreža

31

NAZIV MODULA

Trajanje modula (časovi)

Polarna metoda snimanja detalja

36

Trigonometrijski nivelman

12

Globalni pozicioni sistemi - GPS

20

CILJEVI MODULA

ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će:

PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA

PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE
MODULA

• Sticanje osnovnih znanja o geodeziji, čime se bavi i koje se metode koriste
• Sticanje znanja o geodetskim mrežama i njihovoj nameni
• Shvatanje pojmova u vezi vertikalne predstave terena
• Sticanje osnovnih znanja o planu, karti i razmeri.
• Osposobljavanje za dalje učenje
• Sticanje sistema pojmova

• umeti da definiše geodeziju, da kaže čime se bavi i šta je njen zadatak
• znati da definiše geodetske mreže i objasni čemu služe
• znati da definiše metode koje se koriste za snimanje detalja
• moći da nabroji prednosti i nedostatke numeričkih metoda
• znati da definiše koordinatni sistem i koordinate
• znati da definiše razmeru, plan i karta.
• umeti da sračuna dužinu na planu ili u prirodi za odgovarajuću razmeru

• Pojam, zadatak i značaj geodezije
• Oblik i dimenzije Zemlje
• Nivoska površ, normala, vertikala, visina, visinska razlika
• Geodetske mreže
• Jedinice za merenje uglova, dužina i površina, pretvaranje jednih u druge
• Koordinatni sistem
• Metode snimanja
• Plan, karta, razmera
• Jednočasovni test provere znanja

• Definisati pojam i značaj geodezije i insistirati na tome da svaki učenik to ponovi.
• Obnoviti osnovne jedinice mere za dužine i uglove.
• Na ravanskom i prostornom modelu definisati koordinatni sistem.
• Prikazati plan i kartu i na njima definisati pojam razmere.
• Izložiti formu testa usvojenih znanja i upoznati učenike sa kriterijumom ocenjivanja

usmeno
izlaganje

test

esej

domaći
zadatak

pismeni
zadatak

aktivnost
na času

praćenje praktičnog rada

dnevnik rada

test praktičnih veština

samostalni praktični rad

grafički rad

*

*

*