Prethodni

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: MEDICINSKI TEHNIČAR ZA RAD U TRANSFUZIJI KRVI

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Transfuziologija

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije; 12 časova nedeljno, 240 časova godišnje - vežbi; 8 nedelja, 240 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz oblasti transfuziologije i osposobljavanje kandidata da ih uspešno primenjuje u svakodnevnom profesionalnom radu.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje osnovnih zadataka službe transfuzije krvi;

- usvajanje znanja iz oblasti uzimanja i konzervacije krvi u miru i vanrednim stanjima;

- upoznavanje zakonskih i etičkih propisa koji regulišu rad službe transfuzije krvi;

- osposobljavanje za poslove zdravstvenog vaspitanja i prosvećivanja za davalaca krvi;

- osposobljavanje za sprovođenje delimične potpune propagande davalaca krvi;

- osposobljavanje za prijem i pripremu davalaca za uzimanje krvi, vođenje odgovarajuće dokumentacije i dostavljanje izveštaja;

- usvajanje znanja, veština i tehnika određivanja kvantitativnih vrednosti hemoglobina;

- usvajanje znanja, veština i navika za pripremu pribora za uzimanje krvi (boca, kesa, sistema i dr.), montiranje boce i obezbeđivanje uslova za aseptičan rad;

- usvajanje znanja i veština za sprovođenje opštih mera sprečavanja nastanka komplikacija u toku i posle uzimanja krvi;

- upoznavanje izdvajanja pojedinih ćelijskih elemenata i plazme od davalaca na specijalnim mašinama, "Cell-separatorima" za primanje i primenu komponente terapije;

- upoznavanje tehnika uzimanja plazme od davalaca (dopunske i terapeutske plazmaforeze), imunizacije davalaca i dobijanja plazme za proizvodnju specifičnih imunoglobulina, test seruma za rad službe transfuzije krvi; itd.;

- usvajanje znanja, veština i sprovođenje opštih mera pakovanja, transporta, čuvanja i distribucije krvi;

- usvajanje znanja o mogućim promenama krvi, makroskopskoj kontroli konzervisane krvi, biohemijskim promenama u konzervisanoj krvi i izboru krvi za transfuziju;

- osposobljavanje za sprovođenje lične higijene, sterilan i aseptičan rad u svim uslovima uzimanja i čuvanja krvi;

- upoznavanje osnovnih zadataka organizacije odvajanja komponenata od krvi i plazme;

- usvajanje znanja o prijemu, razvrstavanju, centrifugiranju i odvajanju komponenata od krvi i plazme u miru i vanrednim stanjima;

- upoznavanje zakonskih i etičkih propisa koji regulišu rad službe obrade i izdvajanja komponenata od krvi i stabilnih preparata iz plazme;

- usvajanje znanja, veština i navika za pripremanje pribora za dekantiranje krvi (boce, kese plastični sistemi, montiranje boca i obezbeđivanje uslova za aseptičan rad puliranja plazme);

- usvajanje znanja i veština za sprovođenje opštih mera sprečavanja nastanka komplikacija i kontaminacija u toku i posle separisanja krvi;

- upoznavanje izdvajanja pojedinih ćelijskih elemenata i plazme od davalaca, rada s centrifugama sa dubokim hlađenjem;

- usvajanje znanja, veština sprovođenja opštih mera etiketiranja, pakovanja, čuvanja kod odabiranja i distribucije krvi;

- usvajanje znanja o promenama krvi i plazme, makroskopskoj kontroli konzervisane krvi i krvnih komponenata i stabilnih preparata iz plazme;

- osposobljavanje za sprovođenje lične higijene, sterilan i aseptičan rad u svim uslovima prerade i čuvanja krvi;

- upoznavanje načina izdavanja frakcionisani imunoglobulinskih i albuminskih preparata i načina njihovog čuvanja;

- upoznavanje osnovnih principa liofilizacije bioloških preparata;

- upoznavanje osnovnih principa ultrafiltracije kao nove tehnike za oslobađanje alkohola i elektrolita iz frakcija plazme;

- savladavanje teorijskih i praktičnih znanja iz oblasti imunohematologije; imunogenetike i aerodijagnostike, neophodnih za rad u transfuzijskim ustanovama;

- upoznavanje transmisivnih bolesti i mera prevencije i zaštite.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

ORGANIZACIJA OKUPLJANJA DAVALACA KRVI

UZIMANJE I KONZERVACIJA KRVI

OPŠTI DEO (10)

Zakonski propisi koji regulišu rad službe transfuzije krvi u Jugoslaviji (posebno u Srbiji) higijensko-tehničke mere koje moraju preduzimati ustanove koje se bave proizvodnjom krvi i krvnih produkata.

Organizacija službe transfuzije krvi u Republici Srbiji

Uslovi za organizovanje laboratorija, kabineta, stanica i zavoda za transfuziju krvi, zadaci i delatnost, kadrovi, oprema i minimum uslova za organizovanje.

Organizacija i rad službe transfuzije krvi u vanrednim uslovima

Organizacija i rad službe MMN; doktrina uzimanja i transfera krvi, organizacija i rad na uzimanju krvi; zadaci službe u ratnim uslovima; organizacija rada Me, saradnja sa organizacijom Crvenog krsta, sa ostalim službama na regionu i šire.

Vrste i metode propagandnih sredstava

Direktni kontakti, predavanja, vizuelna i audio vizuelna propaganda, plakati, afiši, leci, brošure i dr. propagandni materijal.

Faktori motivacije za davanje krvi

Šta je to motiv? Čime se najviše motiviše čovek za davanje krvi? Šta je pokazala anketa Zavoda za transfuziju krvi Republike Srbije o motivaciji za davanje krvi. Zdravstveno-vaspitni rad. Pripremanje stanovništva za davanje krvi.

Društvena i državna priznanja dobrovoljnim davaocima krvi

Mesto i uloga Crvenog krsta

Organizacija zdravstvene službe, Srpsko lekarsko društvo i službe transfuzije krvi, u organizovanju davalaca krvi i sprovođenju plana prikupljanja krvi.

Kontraindikacije za davanje krvi

Samo zdrava osoba od 18 do 65 godina može biti davalac. Nabrojati i objasniti ko se trajno odbija od davanja krvi, a ko privremeno. Dobro uzeta anamneza po sistemima omogućiće da se stekne saznanje o preležanim bolestima, stanju zdravlja i eventualnim vakcinacijama.

SPECIJALNI DEO (30)

Prijem i priprema davalaca krvi za davanje krvi

Popunjavanje zdravstvenog kartona davalaca, upisivanje u registar, vođenje odgovarajuće dokumentacije i kartoteke davalaca krvi. Značaj prvog kontakta za dalje unapređenje i negovanje davanja krvi.

Kliničko laboratorijski pregled davalaca krvi

Ispitivanje kvantitativnih vrednosti hemoglobina pomoću bakar-sulfata (hematokrit - gde je to moguće), upoznavanje sa tehnikom rada, čitanje rezultata i provera lažno pozitivnih, odnosno lažno negativnih rezultata.

Tehnika uzimanja krvi od davalaca

Makroskopski pregled boce - kese i sistema za uzimanje krvi. Montiranje boce, priprema davaoca, punkcija vene, stavljanje zavoja i druge procedure vezane za uzimanje krvi.

Moguće reakcije i komplikacije

Reakcije pre, u toku i posle uzimanja krvi (hematom, apsces i flegmona, tromboflebitis, dermatitis, sinkopa, vazdušna embolija, tetanija, poremećaj hemostaze).

Uslovi za čuvanje, konzervisanje i transport krvi

Termostabilni sanduci. Vrste transportnih sredstava. Transport krvi u letnjim i zimskim uslovima, prateća dokumentacija. Čuvanje krvi u frižideru, odgovarajući kvalitet frižidera, standardna struja i evidentiranje tamo gde nema zvučnih, svetlosnih i signalnih uređaja.

Sporedni izvori krvi

Krv hipotoničara, telesnih šupljina, placentarna krv i leševska. Količine krvi koje se mogu dobiti, značaj i korišćenje ovako dobijene krvi.

Morfološke promene u konzervisanoj krvi

Masna-hilozna krv, bakteriološki zagađena i hemolizirana krv. Izbor krvi za transfuziju i drugi stručni postupci.

Određivanje krvne grupe na pločici

Šta je to krvna grupa? Test serum, čuvanje i upotreba. Upisivanje rezultata na kartonu davalaca, potreban materijal za rad. Klinički pregled lekara, upisivanje u karton količine krvi koja je uzeta i potpis lekara.

Hemoforeza (citoforeza)

Upoznavanje izbora, obaveznih kliničkih i laboratorijskih pregleda davalaca za izdvajanje i pripremu ćelijskih elemenata na CeU separatoru (trombociti, leukociti, neociti i dr.) citofareze. Obavezne tehnike i procedure. Koliko puta jedan davalac u toku godine može dati krv i na separatoru i dr.

Hemoforeza - plazmaforeza

Upoznavanje tehnike izdvajanja plazme (manuelna i na aparatu) od davalaca za pripremanje test seruma ABO i Rh (D), krioprecipitata "albuminskog programa" i dr.

Koje sve kontrole moraju da se prethodno urade kod davalaca, koliko se može uzeti plazme za jednu plazmaforezu? Koliko puta godišnje?

Imunizacija davalaca za dobijanje hiperimune plazme radi proizvodnje specifičnih imunoglobulina. Tehnika i postupci terapijske plazmaforeze.

PRIPREMANJE LABILNIH PREPARATA IZ KRVI I PLAZME (5)

Organizacija službe separisanja komponenata od krvi

Zadaci i delatnost, kadrovi i oprema, prostor i minimum uslova za organizovanje službe.

Prijem krvi

Popunjavanje kontrolnog lista, razvrstavanje konusnih epruveta, vođenje odgovarajuće dokumentacije od ME kabineta Zavoda

Tehnika čuvanja i mržnjenja produkata od krvi

Tehnika rada u sterilnom boksu

Makroskopski pregled boce, kese i sistema za dekantiranje. Montiranje boce, punkcija boce stavljanje vazdušne i povezivanje sa vakum pumpom. Uzimanje uzorka za titrat, RK kontrolu, E-VIII.

Sortiranje krvi

Prema izgledu, krvnoj grupi. Pravilno tumačenje rezultata laboratorijskih analiza WAR, HBs, ABO, Rh (D).

Plastične kese za uzimanje krvi

Optimalne aditivne solucije za konzervisanje spec. komp. krvi

Principi lečenja anemija

Tehnike pripremanja deplazmatisane krvi.

Principi filtriranja i pripremanja resuspendovanih, deleukocitarnih eritrocita.

Principi "pranja" eritrocita.

Principi dekantiranja plazme i razlivanja u puliranju Cry-a i plazme

Pripremanja plazme bogate trombocitima, koncentrovanih trombocita za čuvanja za 3 dana (vikend trombociti), trombocita za čuvanje za 5-7 dana za dane praznika i odmora.

Pripremanje "Nacionalnog Cry-a" iz kesa i boca.

Pripremanje izogrupne sveže zamrznute plazme i njeno otapanje.

Pripremanje leukomase za produkciju interferona.

Principi etiketiranja, odabiranja, pakovanja, izdavanja produkata od krvi.

Principi kontrole kvaliteta specifičnih komponenti od krvi (labilnih).

IMUNOHEMATOLOGIJA (35)

Imunoserologija ABO sistema.

Osnovi imunohematologije.

Tipizacija tkiva.

Transmisivne bolesti.

ABO sistem krvnih grupa

Značaj izučavanja transfuziologije.

Istorijat ABO sistema.

Opšti genetski principi u serologiji.

Antigeni.

Antitela.

Reakcija aglutinacije.

Test serumi za određivanje krvnih grupa.

Određivanje krvnih grupa na pločici.

Određivanje krvnih grupa u 7 epruveta.

Tumačenje rezultata.

Razvoj antigena i antitela u vremenu.

Filogenetski razvoj ABO antigena.

Krvne grupe.

Značaj određivanja krvnih podgrupa.

Dopunski testovi za određivanje krvnih podgrupa.

Genetski principi nasleđivanja u ABO sistemu.

"O" krvna grupa titar izoaglutinina.

Hemolizni.

Nespecifični i specifični hladni aglutinini.

Izbor krvi za transfuziju.

Smetnje - greške koje stvaraju eritrociti pri određivanju krvnih grupa.

Smetnje - greške koje stvaraju serumi pri određivanju krvnih grupa antigena.

Rh sistem krvnih grupa

Istorijat, pojam i razvoj Rh antigena. Značaj za transfuziju i senzibilizaciju u graviditetu.

Antigeni Rh sistema, nomenklatura po Winet i Fišeru.

Varijante antigena Rh sistema (Du, ostale varijante).

Nasleđe antigena Rh sistema - osnovni pojmovi iz imunogenetike, hromozomi, pojam feno i geno tipova.

Senzibilizacija antigenima Rh sistema u trudnoći pod uticajem transfuzije krvi, prevencija Rh senzibilizacije.

Antitela Rh sistema - nastanak i karakteristike.

Serumi za određivanje Rh antigena, izbor seruma.

MHN izazvana antigenima Rh sistema (klinička slika, prenatalna i perinatalna laboratorijska dijagnostika, lečenja transfuzijom krvi).

MHN izazvana antigenima ABO i ostalih krvno-grupnih sistema (klinička slika, prenatalna i perinatalna laboratorijska dijagnostika, lečenje transfuzijom krvi).

Pojam i izvor AHG (Coombs-ov) seruma.

Direktan AHG (Coombs-ov) test - opšti pojmovi.

Indirektan AHG (Coombs-ov) test - opšti pojmovi.

Krvno-grupni sistem MNSs, Lewis, P, Lutheran.

Krvno-grupni sistemi Kell-Gellano, Duffy, Kidd, Auberger.

Opšti i individualne (porodične) krvne grupe.

Retke krvne grupe i njihov značaj za transfuziju i graviditet.

Autoimuni procesi (etiologija, patogeneza, dijagnostika i značaj za transfuziju krvi).

Autoimuni procesi (etiologija, patogeneza, dijagnostika).

Odabiranje krvi za transfuziju prema krvnim grupama, pojam i vrste testova kompatibilnosti.

Odabiranje krvi za transfuziju kod aloimunizacije i autoimunih oboljenja.

Odabiranje krvi za - transfuziju kod MHN.

Imunologija i serodijagnostika transfuzijskih reakcija.

Antigeni tkivne podudarnosti

HLA sistem (genetika, biohemija, funkcija i značaj).

Metode za određivanje HLA antigena (tehnike izdvajanja T i B limfocita i mikrolimfocitotoksični test.

Funkcionalni testovi humoralnog imuniteta.

Bolesti koje se prenose krvlju, uvod: (bakterijske, parazitarne, virusne).

Hepatitis i transfuzija - vrste hepatitisa. Hepatitis B - serološki i klinički znaci: epidemiologija B hepatitisa (putevi prenošenja).

Hepatitis A. Klinika i epidemiologija. Serološka oboljenja. Značaj A hepatitisa za transfuziju.

Zaraženost naše populacije i zdravstvenih radnika sa A i B hepatitisom. Efekat testiranja HBs Ag na posttransfuzioni hepatitis.

Postupak sa inficiranim materijalom i HBs Ag pozitivnim davaocima.

Imunoprofilaksa virusnog hepatitisa. Značaj i vrednost pasivne i aktivne imunizacije.

SIDA i transfuzija (istorijat, klinika i epidemiologija, serološki testovi).

Produkti kojima se može preneti HIV, mere zaštite za zdravstveno osoblje i postupak sa inficiranim materijalom.

VEŽBE

I vežba

Tehnika uzimanja krvi od davalaca. Makroskopski pregled boca-kesa i sistema za uzimanje krvi. Montiranje boce, priprema davaoca, punkcija vena i stavljanje zavoja i druge procedure vezane za uzimanje krvi, uzoraka krvi za imunoserološke analize itd.

II - III vežba

Uslovi za čuvanje, konzervisanje i transport krvi. Termostabilni sanduci. Vrste transportnih sredstava. Transport krvi u letnjim i zimskim uslovima, prateća dokumentacija. Čuvanje krvi u frižideru, odgovarajući kvalitet frižidera, kontrole i evidentiranje u toku čuvanja krvi tamo gde frižideri nemaju zvučnih, svetlosnih i drugih signalnih uređaja.

IV vežba

Morfološke promene u konzervisanoj krvi: masna-hilozna krv, bakteriološki zagađena i hemolizirana krv. Izbor krvi za transfuziju i drugi stručni postupci.

V vežba

Hemoforeza (citoforeza). Upoznavanje izbora obaveznih kliničkih i laboratorijskih pregleda davalaca za izdvajanje i pripremu ćelijskih elemenata na Cell separatoru (trombociti, leukociti, neociti i dr.); obavezne tehnike i procedure.

VI vežba

Hemoforeza - plazmoforeza. Upoznavanje tehnika izdvajanja plazme (manuelno i na aparatu) od davalaca za pripremanje test seruma ABO i Rh (D), krioprecipitata, "albuminski program" i dr.

Mere kontrole koje se rade kod davaoca, koliko se može uzeti kod jedne plazmoforeze? Koliko puta godišnje?

Imunizacija za dobijanje hiper imune plazme za proizvodnju specifičnih imunoglobulina. Tehnika i postupci. Terapijske plazmaforeze.

VII - XVII vežba

Reakcija aglutinacije - određivanje krvnih grupa na pločici.

Određivanje krvnih grupa metodom u 7 epruveta.

Određivanje podgrupa u ABO sistemu.

Podgrupe ABO sistema dopunski testovi.

"0" grupa: titar izoaglutinina i hemolizni.

Nespecifični i specifični hladni aglutinini.

Smetnje i greške pri određivanju krvnih grupa ABO sistema.

XVIII - XXV vežba

Dokazivanje Rh antigena sa slanim (kompletnim) anti-D serumom.

Dokazivanje Rh-D antigena sa albuminskim (inkompletnim) anti-D serumom.

Određivanje D antigena.

Određivanje Rh fenotipa i najverovatnijeg genotipa.

XXVI- XXX vežba

Određivanje krvno-grupnih sistema P1, MNSs, Lowis, Kell, Gollano, Duffy, Kidd.

Direktan AHG (Coombus-ov test); princip, primena u laboratorijskoj dijagnostici i tumačenje rezultata.

XXXI - XXXIII vežba

Screening test (principi, metode, primena pri obradi krvi davalaca kod prenatalnih ispitivanja trudnica, tehnika rada).

XXXIV - XL vežba

Otkrivanje ABO imunih antitela - test Witebsky.

Otkrivanje Rh antitela i antitela ostalih krvno-grupnih sistema u slanoj i albuminskoj sredini kao i indirektni AHG test.

Identifikacija antitela sa panel eritrocitima poznatih fenotipova.

Određivanje titra antitela u serumu - slana i albuminska sredina uz upotrebu indirektnog AHG testa.

Elucija antitela.

Interreakcija major-klasična.

Interreakcija major uz upotrebu eritrocita suspendovanih u rastvoru male jonske jačine - LISS.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

I i II nedelja

Određivanje krvnih grupa na pločici.

Određivanje krvnih grupa u 7 epruveta.

Dokazivanje Rh D antigena sa alubiminskim anti-D serumom.

Određivanje Rh - Du antigena.

Određivanje Rh fenotipa.

III i IV nedelja

Određivanje krvnih podgrupa.

Dopunski testovi - apsorpcija i olucija.

Direktan AHG (Coombus-ov test).

Indirektan AHG (Coombus-ov test).

Screening test.

V i VI nedelja

Titar izohem-aglutinina i hemolizni.

Titar nespecifičnih hladnih algutinina.

Otkrivanje anti tela u serumu (slana, albuminska sredina), indirektan AHG test).

Određivanje filtra antitela (slana, albuminska sredina, indirektan AHG test).

VII nedelja

Identifikacija iregularnog anti- A1 aglutinina.

Utvrđivanje ABO krvne grupe pri pojavi smetnji.

Interreakcija major (klasična interreakcija).

Interreakcija major uz upotrebu Liss-a.

VIII nedelja

Savladati rad na testovima za sifilis, hepatitis i SIDU.

Hematologija

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje - teorije; 4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - vežbi; 4 nedelje, 120 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih stručnih znanja u oblasti hematologije i osposobljavanje kandidata da ih uspešno primenjuju u svakodnevnom profesionalnom radu.

Zadaci nastave su:

- usvajanje osnovnih teorijskih znanja iz hematologije;

- praktično osposobljavanje za izvođenje analiza u hematološkoj laboratoriji;

- savladavanje tehnika izvođenja testova koagulacije krvi.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

Osnovni principi ljudske genetike

Nenormalnosti hromozoma, mutacija gena.

Hematopoeza i hematopoezni organi

Eritrocitna loza (eritrocitopoeza, činioci eritrocitopoeze)

Eritrociti (veličina, oblik, građa, broj, uloga u organizmu).

Bolesti eritrocitne loze

Anemije i policitemije - podela.

Anemije pretežno zbog smanjenog stvaranja eritrocita.

Anemije pretežno zbog povećanja razgradnje eritrocita.

Leukociti (stvaranja leukocita, kinetika leukocita).

Morfologija, biohemija i fiziologija granulocita, limfocita i monocita.

Poremećaji leukocitne loze (beningni poremećaji).

Maligne bolesti leukocitne loze.

Akutne leukemije.

Hronične leukemije.

Fiziologija hemostaze i koagulacije.

Trombociti

Veličina, oblik, gradnja, uloga, kinetika.

Fibrinolitički sistem.

Poremećaji hemostaze i koagulacije (nasledni i stečeni).

Trombocitopenije i trombocitopatije.

Hemofilija.

Hemofilija B i hemofilija C.

Diseminovana instravaskularna koagulacija (DIK)

Laboratorijska dijagnostika hemoragijskih sindroma.

Lečenje komponentama krvi bolesti, eritrocitne, leukocitne i trombocitne loze.

VEŽBE

I-III vežba

Obrađivanje broja eritrocita.

IV-VI vežba

Određivanje broja leukocita.

VII-VIII vežba

Određivanje broja trombocita.

IX-X vežba

Određivanje hematokrita.

IX-X-XI vežba

Diferencijalna dijagnostika leukocitarne formule.

XII vežba

Uzimanje krvi za ispitivanje orijentacionih SCREENING testova u koagulaciji.

XIII vežba

Određivanje broja trombocita.

XIV vežba

Vreme krvarenja i koagulacije.

XV vežba

Protrombinsko vreme.

XVI vežba

Parcijalno tromboplastinsko vreme.

XVII vežba

Trombinsko vreme.

XVIII vežba

Parakoagulacioni test.

XIX vežba

Test za određivanje fibrinolitičke aktivnosti.

XX vežba

Kvantitativno određivanje vrednosti fibrinogena.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Uzimanje krvi za ispitivanje orijentacioni screenin test u koagulaciji.

Broj trombocita.

Vreme krvarenja i koagulacije.

Protrombinsko vreme.

Parcijalno tromboplastinsko vreme.

Trombinsko vreme.

Parakoagulacioni test.

Test za određivanje fibrinolitičke aktivnosti.

Proizvodnja i kontrola kvaliteta proizvoda u transfuziologiji

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje - teorije; 3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - vežbi)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja o zahtevima proizvodnje i kontrole kvaliteta proizvoda u transfuziji krvi i osposobljavanje kandidata da stečena znanja primenjuju u praktičnom profesionalnom radu.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje savremenih stručnih propisa koji regulišu proizvodnju krvnih derivata;

- upoznavanje savremenih metoda kontrole kvaliteta krvi i krvnih derivata;

- praktično osposobljavanje za izvođenje laboratorijskih analiza kvaliteta krvi i krvnih derivata.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

OPŠTI DEO

Pribori i konzervansi za krv. Zadaci i uslovi za proizvodnju pribora za uzimanje krvi i rastvora za infuziju.

Podela materijala po vrstama. Kvalitet i standardi za staklene boce, gumene čepove, pribor od plastične mase. Kvalitet i upotreba plastičnih kesa.

Sredstva za konzervaciju krvi. Vrste stabilizatora za krv.

Biohemijske promene u konzervisanoj krvi tokom čuvanja.

Zakonski propisi. Farmakopeja. HTM, standardi i drugi normativi za ispitivanje i kontrolu lekova i pomoćnih lekovitih sredstava.

Podela preparata iz krvi i plazme

Plazma; sastav i funkcije.

Konzervacija krvi

Način izdavanja, kvalitet i prethodne kontrole.

Hemostatski preparati.

Liofilizacija.

Frakcionisanje plazme.

Imunoglobulinski preparati.

Albuminski preparati.

Ultrafiltracija.

Vrste ispitivanja i kontrola

Fizičko-hemijska ispitivanja, mikrobiološka ispitivanja, biološka ispitivanja. Makroskopski pregled preparata. Dokumentacija, oprema laboratorijskih prostorija i kadrova. Registracija lekova, posebne kontrole. Rekontrole.

Hemijska ispitivanja

Kontrole kvaliteta konzervansa za krv, rastvora za infuziju, za peritonealnu dijalizu vode za injekcije i dr.

Biohemijska ispitivanja

Kontrole kvaliteta konzervirane krvi, proteinskih preparata, albumini, gamaglobulini, fibrinogen, plazma i ostali.

Fizičko hemijska ispitivanja

Ispitivanje funkcionalnosti pomoćnih lekovitih sredstava (pribora od plastične mase za uzimanje krvi, pribora za davanje transfuzije i infuzije, pribora za pripremu frakcija plazme i komponenata krvi itd). Kontrola kvaliteta repromaterijala-hemijske supstance, PVC cevi itd., zatim ambalaže - staklene boce, gumeni čepovi, plastične kese svih vrsta itd.

Mikrobiološka ispitivanja

Kontrole sterilnosti konzervisane krvi, plazme, derivata krvi, konzervansa za krv, rastvora za infuziju, plastičnog pribora za transfuziju, repromaterijala i ambalaže.

Biološka ispitivanja

Pirogeni test i test toksičnosti na eksperimentalnim životinjama za navedene preparate i plastični pribor.

Prostorije za proizvodnju lekova

Prostorije za aseptičan rad, "Laminar Flow". Rutinske kontrole mikrobiološke čistoće vazduha, prostorije za aseptičan rad (zidovi, podovi, oprema, mašine i osoblje).

VEŽBE

I - IV vežba

Proizvodnja rastvora za infuziju i pribora za transfuziju.

V - VIII vežba

Proizvodnja stabilnih produkata od krvi.

X - XII vežba

Metode i postupci za ispitivanje i kontrolu u laboratorijama za fizičko-hemijska i biohemijska ispitivanja.

XIII - XVI vežba

Metode i postupci u laboratoriji za mikrobiološka ispitivanja.

XVII - XX vežba

Metode i postupci za biološka ispitivanja na eksperimentalnim životinjama.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka medicinskog tehničara za rad u transfuziji krvi.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične obuke u bloku utvrđenom u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, vežbi i praktične obuke u bloku.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno - tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove-nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbeđivati širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primene već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i realizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju ovih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno - časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.

8. Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD U OFTALMOLOGIJI

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana.

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:

- medicinska sestra - tehničar,

- pedijatrijska sestra - tehničar,

- ginekološko-akušerska sestra,

- medicinska sestra vaspitač,

uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u oftalmologiji.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se i ocene iz predmeta:

- anatomija i fiziologija,

- mikrobiologija,

- interna medicina (pedijatrija) i

- zdravstvena nega (deteta) odnosno nega bolesnika.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD U OFTALMOLOGIJI

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Oftalmologija sa ortoptikom i pleoptikom

(8 časova nedeljno, 160 časova godišnje - teorije; 7 časova nedeljno, 140 časova godišnje - vežbi; 6 nedelja, 180 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja iz oftalmologije, ortoptike i pleoptike i praktično osposobljavanje kandidata za izvođenje savremenih metoda medicinsko-terapijskih procedura.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje najnovijih dostignuća u oftalmologiji;

- upoznavanje osnovnih karakteristika oboljenja i stanja oka i očnih adneksa;

- sticanje znanja iz anatomije i fiziologije oka i očnih adneksa;

- sticanje znanja o patoanatomskim i patofiziološkim promenama na oku i očnim adneksima karakterističnim za patologiju u nas;

- sticanje znanja o etiologiji, pojavnim oblicima i lečenju oboljenja oka i očnih adneksa;

- osposobljavanje za stručno sprovođenje preventivnih dijagnostičkih i terapijskih tehnika u oftalmologiji;

- osposobljavanje za praktično izvođenje dijagnostičkih i terapijskih procedura kod poremećaja vida i oboljenja oka i očnih adneksa.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

OFTALMOLOGIJA (2)

Nauka i predmet proučavanja.

Značaj promena na oku za opštu dijagnostiku.

RAZVOJ (EMBRIOLOGIJA) OKA (5)

ANATOMIJA I HISTOLOGIJA ORGANA VIDA (10)

Orbita i njen značaj.

Pomoćni organi oka.

Očna jabučica.

Očna vodica, staklasto telo, prednja očna komora, sočivo.

Optički put.

Optička kora, mezencefalična jedra, putevi i refleksi.

OBOLJENJA KAPAKA (4)

Oboljenja kože kapaka.

Oboljenja ivica kapaka.

Poremećaj oblika i položaja kapaka.

Poremećaji pokretljivosti.

Tumori kapaka.

OBOLJENJE SUZNOG APARATA (5)

Zapaljenje suzne žlezde.

Zapaljenje odvodnih suznih puteva.

Sindrom suvog i vlažnog oka.

OBOLJENJA VEŽNJAČE (8)

Bakterijski konjuktivitisi.

Virusni konjuktivitisi.

Konjuktivitisi izazvani klamidijama.

Tumori konjuktiva.

Degenerativna oboljenja konjuktiva.

OBOLJENJA ROŽNJAČE (6)

Bakterijski keratitisi.

Mikotički keratitisi.

Virusni keratitisi.

Alergijski keratitisi.

Trofični keratitisi.

Distrofije i degeneracije rožnjače.

OBOLJENJE SKLERE (5)

Skleritisi i episkleritisi.

Stafilomi sklere.

OBOLJENJA UVEE (10)

Semilogije oboljenja uvee

Prednji uveitisi

Iritis seroza.

Iritis fibrinoza.

Iritis purulenta.

Iritis hemoragika.

Iridociklitisi

Zadnji uveitisi

Horioretinitis centralis.

Horioretinitis juksta papilaris.

Horioretinitis diseminata.

Endoftalmitis

Panoftalmitis

OBOLJENJA SOČIVA (10)

Embrionalni razvoj kongenitalne anomalije sočiva

Zamućenja sočiva (katarakte)

Kongenitalna katarakta

Senilna katarakta.

Patološke katarakte

Dijabetičke katarakte.

Tetanična katarakta.

Iradijacione katarakte.

Katarakta elektrina.

Komplikovane katarakte.

Sekundarne katarakte.

Luksacije i subluksacije sočiva.

Hirurške intervencije na sočivu.

STAKLASTO TELO I NJEGOVA OBOLJENJA (6)

Zamućenja staklastog tela.

Krvarenja u staklastom telu.

Paraziti u staklastom telu.

Intraokularna strana tela lokalizovana.

OBOLJENJA RETINE (6)

Vaskularna oboljenja retine.

Degenerativna oboljenja retine.

Ablacije retine.

Tumori retine.

OBOLJENJA VIDNOG ŽIVCA (5)

Papilitis i retrobulbarni neuritis.

Staza papile vidnog živca.

Tumori vidnog živca.

GLAUKOM (5)

Definicije i klinička suština glaukoma.

Podela glaukoma.

Kongenitalni glaukom.

Simpleks glaukom.

Angularni glaukom.

Sekundarni glaukom.

Medikamentozno i hirurško lečenje glaukoma.

OBOLJENJA OČNE DUPLJE (5)

Zapaljenje očne duplje.

Povrede očne duplje.

Strana tela u očnoj duplji.

Klinička slika egzoftalmusa i endoftalmusa.

POVREDE OKA (12)

Kontuzija.

Perforativne povrede.

Kaustične povrede oka (kauzome).

Povrede oka zračenjem.

Strano telo vežnjače i rožnjače, erozija kornee.

RATNE POVREDE OKA (3)

PREVENCIJA U OFTALMOLOGIJI (5)

NASLEĐE U OFTALMOLOGIJI, GENETSKO SAVETOVALIŠTE (2)

Kvalitativne i kvantitativne perimetrije.

Adaptometrije i kolorimetrije.

Subjektivne i objektivne metode ispitivanja vida.

Biomikroskopija.

Oftalmoskopija.

Fluorescentna angiografija i ultrasonografija u oftalmologiji.

OPTIKA I REFRAKCIJA OKA (6)

Metode subjektivnog i objektivnog istraživanja refrakcije oka.

Korektura anomalija refrakcije optičkim pomagalima.

Operativna korektura refrakcije oka.

Tvrda i meka kontaktna sočiva.

Elektronski refraktori.

KONGRAKTOLOGIJA (10)

Indikacije za primenu kontaktnih sočiva.

Vrste kontaktnih sočiva.

Uloga medicinske sestre u pripremi pacijenta za pregled

Vođenje medicinske dokumentacije.

Keratometrija.

Uzimanje vizusa.

Fokometrija.

Probno postavljanje sočiva.

Obuka pacijenta za rukovanje kontaktnim sočivima, način održavanja i sterilizacija.

Kontrolni pregledi, naručivanje rezervnih sočiva i komplikacije.

ORTOPTIKA, PLEOPTIKA I STRABIZAM (6)

Binokularni vid i poremećaji binokularnog vida.

Strabizam, heteroforije.

Konzervativno i hirurško lečenje strabizma.

SISTEMSKE TERAPIJE I REHABILITACIJE VIDA (6)

Sistematske strabiloške kontrole.

Pleoptičke i ortoptičke metode (rehabilitacija vida).

Vidna sposobnost u školi i na radnom mestu.

REHABILITACIJA SLEPIH I SLABOVIDIH (10)

Tiflopedagogija.

Rehabilitacije slepih i visokoslabovidih.

Defektologija i oftalmologija.

Teškološke, optičke i elektronske rehabilitacije vida.

Društvene organizacije i briga.

VEŽBE

I vežba:

Anamneza

II vežba:

Jednostavne metode pregleda: položaj bulbusa (exophthalmus)

- položaj vidnih osovina (test pokrivanja), ispitivanje konvergence, ektroponiranje kapaka, pregled sluzne žlezde i suzne kese,

- pregled vežnjače i rožnjače (fokalno osvetljenje, pregled lupom), senzibilitet rožnjače (vata), prednja komora, dužica, papilarni refleks, pregled očnog dna oftalmoskopom, vidno polje metodom konfrontacije, digitalna procena intraokularnog pritiska.

III vežba:

- asistiranje pri ispitivanju koje primenjuje oftalmolog:

- suzni putevi: Širmer-test, ispiranje, sondiranje PO suznih puteva,

- rožnjača: bojenje fluorescinom, keratometrija (javal), kertoscopia (Placido), biomikroskopski pregled, određivanje senzibiliteta.

IV vežba:

- prednja komora: određivanje dubine, sadržaja, gonioskopija, fotografija prednjeg segmenta,

- pregled irisa, dijafanoskopija (prosvetljavanje),

- pregled pupile.

V vežba:

- pregled sočiva: položaj, zamućenja,

- pregled staklastog tela: biomikroskopija i kontaktna sočiva,

VI vežba:

- pregled očnog dna: kontaktno sočivo na biomikroskopu, direktna oftalmološka, indirektna binokularna oftalmoskopija,

- fluorescinska angiografija.

VIII vežba:

- pregled orbite: egzoftalmometrija (Hertel).

VIII vežba:

- rendgen pregledi, kompjuterizovana tomografija (CT), Comberg,

- ultrazvuk.

IX vežba:

- motilitet i binokularni vid: diplopije svećom, Lanker-stertest, ocena heteroforije, motilitet bulbusa, Madox-krst, fiksacija.

X vežba:

- pregled na sinoptoforu (SP, fuzija, stereo vid), pa-slike,

- donometrije: impresiona, aplanaciona, ostale, provokacione probe, tonografija.

XI vežba:

- određivanje oštrine vida: subjektivno (optotip) objektivno,

- određivanje refrakcije: subjektivno, objektivno (skijaskopija, refraktometri),

- prepisivanje naočara za daljinu i za blizinu.

XII vežba:

- perimetrija; Anslerova rešetka, Bjerumov ekran, perimetrija: statička, kinetička, kompjuterizovana, Fiedmanov analizator.

XIII vežba:

- kolorni vid: pseudoizohromatske tablice, Nagleov anomaloskop, Farrnsworth-ov test, lantern test.

XIV vežba:

- elektrofiziološka ispitivanja: FRG, EOG, ENG, VEP,

- oftalmodinamometrija,

- radioaktivni fosfor.

XV vežba:

- uzimanje materijala za bakteriološki i citološki pregled vežnjače.

XVI vežba:

- asistiranje i instrumentiranje pri oftalmološkim intervencijama:

- hirurški zahvat,

- odstranjenje stranog tela,

- lekarske intervencije.

XVII vežba:

- aplikovanje lekova u oko,

- sterilna obrada oka sa zavojem.

XVIII vežba:

- priprema pacijenata za pregled:

- priprema instrumenata i asistiranje,

- priprema slabovide i razroke dece.

XIX vežba:

- održavanje aparata, instrumenata i tehničkih pomagala,

- briga o lekovima i potrošnom materijalu.

XX vežba:

- poslovi u kabinetu za glaukom,

- poslovi vođenja medicinske dokumentacije, evidencije i izveštaja.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

I i II nedelja:

Priprema pacijenata za pregled.

Asistiranje i instrumentiranje pri oftalmološkim intervencijama.

III i IV nedelja:

Održavanje i rukovanje aparatima, instrumentima i tehničkim pomagalima.

V i VI nedelja:

Poslovi u kabinetu za glaukom.

Uzimanje materijala za laboratorijska ispitivanja.

Specijalna nega u oftalmologiji

(6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - teorije; 6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - vežbi; 6 nedelja, 180 časova godišnje - praktične obuke u bloku).

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja iz oblasti specijalne zdravstvene nege oftalmoloških pacijenata i osposobljavanje kandidata za praktično izvođenje savremenih specijalnih medicinsko-terapijskih procedura.

Zadaci nastave su:

- usvajanje moralnih vrednosti i razvijanje osećanja humanosti, ljubavi prema pozivu, savesnog i odgovornog odnosa prema radu;

- sticanje medicinskih znanja iz oblasti intenzivne nege oftalmoloških bolesnika;

- razvijanje navika i sposobnosti posmatranja i praćenja promena na bolesniku;

- shvatanje značaja povezanosti intenzivne nege sa drugim medicinskim disciplinama;

- upoznavanje organizacije rada na oftalmologiji sa posebnim osvrtom na intenzivnu negu i metode profilakse;

- sticanje znanja (teorijska i praktična) iz oblasti intenzivne nege i medikamentoznih tehnika u oftalmologiji;

- upoznavanje osnovnih znanja iz fizikalne medicine i rehabilitacije.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

POSMATRANJE BOLESNIKA (4)

Tip konstitucije. Rast. Uhranjenost.

Hod i pokreti.

Govor i izraz lica.

Glava i usta.

Subjektivni sistemi.

LIČNA HIGIJENA (4)

Higijena kod oftalmoloških bolesnika.

Nega kože i adneksa kože.

Sprečavanje infekcija.

ISHRANA (10)

Prirodna i veštačka ishrana.

Ishrana obolelih i operisanih.

Dijetne liste.

OKUPACIONA TERAPIJA (10)

Umni i fizički rad.

Društvene igre.

Zdravstveno-vaspitni rad.

NEGA DECE, HRONIČNO OBOLELIH I STARIH LJUDI (12)

Nega dece obolele od očnih bolesti.

Nega odojčadi i nedonoščadi.

Nega starih, obolelih od drugih hroničnih bolesti.

SPECIJALNA NEGA HIRURŠKIH OFTALMOLOŠKIH BOLESNIKA (20)

Karakteristike organizacije oftalmološke hirurške službe.

Antisepsa, asepsa, sterilizacija.

Postupak sa bolesnikom u teškom stanju.

Osnovi preoperativne pripreme.

Osnovi postoperativne nege.

Nega posle buđenja. Pomoć kod postoperativnih teškoća - komplikacije.

SPECIJALNA NEGA OFTALMOLOŠKIH BOLESNIKA OBOLELIH OD DRUGIH BOLESTI (20)

Nega obolelih od oboljenja respiratornog sistema.

Nega obolelih od KBC.

Nega obolelih na organima digestivnog sistema.

Nega obolelih od zaraznih bolesti.

Nega oftalmoloških bolesnika obolelih od drugih bolesti koje mogu uticati na oftalmološke komplikacije.

PRIPREMA BOLESNIKA ZA PREGLED, DIJAGNOSTIKU I TERAPIJU (20)

Priprema bolesnika za pregled. Asistiranje.

Dijagnostika u oftalmologiji. Učešće medicinske sestre.

Terapija. Uloga sestre.

MEDICINSKA TEHNIKA U OFTALMOLOGIJI (16)

Čuvanje lekova i signature.

Priprema materijala i instrumenata.

Rukovanje i kontrola aparatima.

ORGANIZACIJA OFTALMOLOŠKE SLUŽBE I NEGE OFTALMOLOŠKIH BOLESNIKA (4)

Prijemno odeljenje.

Septično i aseptično odeljenje. Previjalište.

Operaciona sala.

Prostorija za intenzivnu negu.

Medicinska dokumentacija i evidencija. Izveštaji.

Sanitarni uređaji. Dnevni boravak. Lekarska i sestrinska soba.

VEŽBE

I vežba

Organizacija oftalmološkog odeljenja.

Prijemno odeljenje, septično i aseptično odeljenje previjalište, operaciona sala, sanitarni uređaji, lekarska soba, sestrinska soba.

II vežba

Prostorija za intenzivnu negu, šok-lista (klasična i nova), mogućnosti da se u postoperativnim sobama vrše hitne intervencije.

III vežba

Intenzivna nega.

Prijem bolesnika na intenzivnu negu. Položaj bolesnika i smeštaj u postelju zavisno od stanja bolesnika, formiranje šok-liste.

IV vežba

Postoperativna intenzivna nega bolesnika, kontrola vitalnih znakova, značaj registrovanja vrednosti vitalnih funkcija, kontrola acidobaznog i hidroelektrolitskog stanja.

Razne postoperativne komplikacije.

V vežba

Postupak sa ranama u ranom postoperativnom periodu.

Previjanje operativnih rana.

VI vežba

Stavljanje lekova u oko.

VII vežba

Medicinsko-tehničke radnje u intenzivnoj nezi:

- održavanje disajnih puteva,

- rukovanje i kontrola aspiracionih aparata.

VIII vežba

Priprema bolesnika, pribora i materijala za izvođenje i asistiranje pri izvođenju dijagnostičkih i terapeutskih procedura:

- priprema instrumenata.

IX vežba

Asistiranje pri intervencijama.

X vežba

Opšta nega bolesnika u jedinici intenzivne nege:

- nameštanje specijalne postelje, nameštanje zauzete postelje, promena posteljnog i ličnog rublja nepokretnom bolesniku više puta u toku dana,

- prinudni položaj bolesnika u postelji.

XI vežba

Sprovođenje profilakse i lečenje dekubitusa (masaža, masažni hvatovi: glađenje, trljanje, gnječenje, lupkanje i vibracioni talasi, promena položaja, postavljanje antidekubitarnog jastuka, dušeka i koturova i druge).

XII vežba

Priprema bolesnika za transport i transport (kolicima, krevetom, nosilima).

XIII vežba

Lična higijena bolesnika u jedinici intenzivne nege. Asistiranje delimično pokretnom bolesniku u održavanju telesne čistoće, umivanje pasivnog bolesnika, obrada usne duplje, pranje pojedinih delova tela i organa. Kupanje nepokretnog bolesnika, pranje kose.

XIV vežba

Laboratorijsko dijagnostički materijal.

Uzimanje ispljuvka, mokraće, stolice, krvi, briseva iz organskih šupljina i rana, sekreta, drenova i kanila i njihovo održavanje.

XV vežba

Skupljanje urina i drugih sekreta i ekskreta prema predviđenom postupku uz evidenciju količine i tačnog vremena, vrste klizmi i način izvođenja.

XVI vežba

Ishrana bolesnika na odeljenju intenzivne nege: - veštačka ishrana. Ishrana preko sonde, gastrostom i parenteralna ishrana. Početak prirodne ishrane posle oftalmoloških operacija.

XVII vežba

Terapija na odeljenju intenzivne nege. Peroralno i parenteralno unošenje leka, unošenje leka u adneks. Evidentiranje vremena davanja terapije. Transfuzija krvi.

XVIII vežba

Posmatranje bolesnika, uočavanje simptoma i referisanje lekaru. Kontrola vitalnih funkcija, (T°, R, D i TA). Zapažanja patoloških promena i evidentiranje.

XIX vežba

Specijalna nega neurohiruških bolesnika:

- evidentiranje neurološkog stanja (pareze i paralize pojedinih organa i delova tela);

- praćenje stanja svesti (somnolecija, sopor, razna stanja kome).

XX vežba

Suština i karakter savremene rehabilitacije.

Specifičnosti rane rehabilitacije očnih bolesnika. Rehabilitacija slepih i slabovidih.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

I nedelja

Organizacija rada u operacionom bloku

Preoperativne pripreme i postoperativna nega.

II nedelja

Medicinska tehnika i aparati.

Sterilizacija.

III nedelja

Organizacija intenzivne nege.

Medicinska dokumentacija i evidencija

IV nedelja

Specijalna nega oftalmoloških bolesnika.

V i VI nedelja

Nega starijih i hronično obolelih.

Nega obolelih od drugih bolesti.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. izvršenje praktičnog zadatka

2. usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnog zadatka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka medicinske sestre - tehničara u području oftalmologije.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične obuke u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa oftalmologije sa ortoptikom i pleoptikom i specijalna nega u oftalmologiji.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da se konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im dalje obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata) može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljenom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored umnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruju iz rada ili uz rad itd.

9. Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD U OTORINOLARINGOLOGIJI

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana.

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:

- medicinska sestra - tehničar,

- pedijatrijska sestra - tehničar,

uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u otorinolaringologiji.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se i ocene iz predmeta:

- anatomija i fiziologija,

- interna medicina (pedijatrija),

- zdravstvena nega (nega bolesnika), i

- mikrobiologija.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD U OTORINOLARINGOLOGIJI

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Otorinolaringologija

(8 časova nedeljno, 160 časova godišnje - teorije; 7 časova nedeljno, 140 časova godišnje - vežbe; 6 nedelja, 180 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz oblasti otorinolaringologije i praktično osposobljavanje kandidata da u praktičnom radu stečena znanja primenjuju pri obavljanju odgovarajućih medicinsko-terapijskih procedura - preventivnih, dijagnostičkih i terapijskih.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje najnovijih dostignuća iz oblasti ORL;

- sticanje znanja iz anatomije, fiziologije, slušnog aparata, uha, nosa, paranazalnih šupljina, ždrela, grkljana, dušnika, dušnica i jednjaka;

- osposobljavanje za asistiranje pri dijagnostičkim i terapijskim intervencijama u ORL;

- pripremanje mesta za vršenje pregleda;

- pripremanje bolesnika i pozicije bolesnika;

- pripremanje instrumentarijuma;

- osposobljavanje za asistiranje u rino-alergološkom, fonijatrijskom i audiološko-vestibuloškom opsegu;

- upoznavanje operativnih zahvata u ORL i primene lasera u operativne svrhe.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

OBOLJENJA UVA (50)

Anatomija uva i fiziologija sluha.

Kongenitalne malformacije.

Povrede spoljnjeg uva (posekotine, othaematoma, perichondritis, promrzline, opekotine, povrede spoljnjeg slušnog hodnika, strana tela).

Povrede srednjeg uva (perforacija bubne opne, povrede strukture srednjeg uva, barotrauma, frakture temporalne kosti).

Povrede unutrašnjeg uva (commotio labyrinthi, akustička trauma).

Zapaljenje spoljnjeg uva (otitis externa - circumscripta, diffusa, eczematosa, mycotica, herpes zoster, haemorrhahgica bullosa, erysipelas).

Zapaljenja srednjeg uva (otitis media - serosa acuta, catarrhalis acuta, suppurativa acuta, chronica suppurativa).

Zapaljenja unutrašnjeg uva (labyrithitis - acuta, chronica).

Specifična zapaljenja uva (tuberkuloza, lues).

Komplikacija zapaljenja uva (egzokranijalne - otoantritis, mastoiditis, petrositis, paralysis nervi facialis);

Endokranijalne - (abscessus subduralis, meningitis, abscessus cerebri, abscessus cerebelli, trombophlebitis sinus sygmoidei).

Tumori uva (benigni i maligni tumori spoljnjeg uva, benigni i maligni tumori srednjeg uva, neurinoma nervi akustici).

Druga oboljenja uva (otosclerosis, M. Meniere, toksičko oštećenje sluha, neurnitis nervi akustici i vestibularis, vertebrobazilarni sindrom, morska bolest, apoplexio labyrinthi, presbyacusis, gluvonemost).

OBOLJENJA NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA (20)

Anatomija i fiziologija nosa i paranazalnih šupljina.

Kongenitalne malformacije (rascepi lica).

Povrede nosa i paranazalnih šupljina (prelom nosnih kostiju, hematom septuma, apsces septuma, frakture viličnih sinusa, frakture frontoetmoidne regije, strana tela, promrzline, opekotine).

Zapaljenjska oboljenja (furunculus vestibuli nasi, erysipelas, rinitis acuta, rhinitis shronica, ozaena, rhinitis allergica, rhinitis vasomotorica, specifična hronična zapaljenja nosa, sinusitis maxillaris - acuta, chronica, sinusitis frontalis, sinusitis aethmoidalis).

Ciste, tumori i druga oboljenja (mukokele frontalnog i maksilarnog sinusa, retencione ciste, paradentalne ciste, nosta polipoza, benigni tumori-angiomi, hemangiomi, papilomi, osteomi, maligni tumori-karcinomi, maligni granulom).

Krvarenje iz nosa.

OBOLJENJA FARINKSA (20)

Anatomija i fiziologija farinksa.

Kongenitalne anomalije.

Povrede farinksa.

Strana tela, postupak ukazivanja prve pomoći i zbrinjavanja pacijenta.

Zapaljenjska oboljenja (pharyngitis - acuta, chronica, specifična zapaljenja).

Zapaljenjska oboljenja limfnog prstena ždrela (adenoiditis, tonsilitis, angina, specifična zapaljenja).

Komplikacije zapaljenja limfnog prstena ždrela (abscessus peritonsillaris, retropharyngealis, parapharyngealis).

Tumori farinksa (benigni tumori-juvenilni fibrom, maligni tumori - epifarinksa, mezofatinksa, hipofarinksa, parafarinksni tumori).

CISTE I FISTULE VRATA (10)

Medijalne i lateralne ciste i fistule vrata.

OBOLJENJA LARINKSA (20)

Anatomija i fiziologija larinksa.

Kongenitalne malformacije.

Povrede (strana tela, opekotine, frakture, radiolarinks, povrede larinksa posle intubacije, prva pomoć i zbrinjavanje).

Zapaljenjska oboljenja (laryngitis - acuta, chronica, specifica).

Tumori (benigni i maligni), klinička slika, lečenje, nega.

Nervni poremećaji funkcije larinksa (paralize larinksa).

Osnovni pojmovi iz fonijatrije (dysphonia, aphonia, dyslalia, rhinolalia, tachylalia i bradilaalia, poremećaji artikulacije, mucanje).

OBOLJENJA TRAHEJE I BRONHA (20)

Anatomija i fizilogija bronha.

Kongeritalne anomalije.

Povrede-vrste, prva pomoć, terapija, nega.

Strana tela, prva pomoć, zbrinjavanje pacijenta.

Zapaljenjska oboljenja bronha.

Tumori bronha, vrste, klinička slika, lečenje, nega.

Traheotomija - indikacije, postupak, nega.

OBOLJENJA JEDNJAKA (20)

Anatomija i fiziologija jednjaka.

Kongenitalne malformacije.

Povrede jednjaka - vrste, tretman i nega.

Strana tela, prva pomoć i zbrinjavanje pacijenta.

Zapaljenska oboljenja jednjaka.

Tumori jednjaka.

Druga oboljenja jednjaka (divertikulumi, stenoze, stečene ezofagotrahealne fistule, variksi).

Neurološki poremećaji funkcije jednjaka, zadaci sestre u lečenju i nezi pacijenta.

VEŽBE

I vežba

Anamneza ORL bolesnika: porodična prošlost, lična prošlost, sadašnja bolest.

II vežba

Asistiranje pri ORL pregledima:

- pripremanje mesta za vršenje pregleda,

- priprema bolesnika i pozicije bolesnika,

- priprema instrumentarijuma.

III vežba

Asistiranje pri pregledima i intervencijama na uvu:

- inspekcija i palpacija uva,

- otoskopija.

IV vežba

Ispiranje uva kod cerumena i stranih tela u spoljašnjem ušnom hodniku.

V vežba

Paracenteza kod dece i odraslih.

VI vežba

Incizije othematoma.

VII vežba

Asistiranje pri pregledu i intervencijama na nosu:

- inspekcije i palpacije nosa,

- rinoskopije - prednja i zadnja,

- prednja tamponada nosa,

- zadnja tamponada nosa.

VIII vežba

Asistiranje pri pregledu i intervencijama na usnoj šupljini i ždrelu:

- inspekcija i papilacija,

- odstranjenje stranih tela iz usne šupljine i ždrela.

IX vežba

Incizije peritonzilarnih apscesa.

X vežba

Asistiranje pri pregledu i intervencijama na grkljanu i vratu:

- indirektna laringoskopija.

XI, XII i XIII vežba

Upoznavanje sa operativnim zahvatima u ORL-ogiji i primenom lasera u operativne svrhe.

XIV vežba

Asistiranje pri pregledu i intervenciji u rinoalergološkom odseku:

- priprema alergena za izvođenje kožnih testova,

- očitavanje alergoloških reakcija.

XV vežba

Priprema bolesnika za rinomanometrijski pregled.

Priprema bolesnika za kompjuterizovanu rinomanometriju.

XVI vežba

Asistiranje pri pregledu i intervencijama u fonijatrijskom odseku:

- indirektna laringoskopija.

XVII vežba

Stroboskopija.

Videostroboskopija.

XVIII vežba

Asistiranje pri pregledu i intervencijama u audiološko-vestibuloškom odseku:

- ispitivanje sluha testom sa zvučnim viljuškama,

- tonalna, liminarna audiometrija,

- tonalna, supraliminarna audiometrija.

XIX vežba

Bera-timpanometrija

XX vežba

Funkcionalno ispitivanje vestibularnog aparata:

- ortostatski testovi,

- dinamostatski testovi,

- kalorijski testovi,

- ENG testovi (kupolometrija).

Asistiranje pri pregledu i intervencijama u bronho-ezofageološkom odseku;

- direktoskopija,

- laringomikroskopija.

Traheobronhoskopija i ezofagoskopija radi odstranjivanja stranih tela iz donjih respiracijskih puteva i jednjaka.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

I i II nedelja

Asistiranje pri pregledu i intervencijama na uvu, nosu, usnoj šupljini, ždrelu, grkljanu i vratu.

III i IV nedelja

Asistiranje pri pregledu i intervenciji u fonijatrijskom i audiološko-vestibuloškom odseku.

V i VI nedelja

Asistiranje pri pregledu i intervencijama u rinoalergološkom i bronho-ezofageološkom odseku.

Specijalna nega u otorinolaringologiji

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije; 8 časova nedeljno, 160 časova godišnje - vežbe; 6 nedelja, 180 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja iz specijalne nege i rehabilitacije otorinolaringoloških bolesnika i savladavanje tehnike izvođenja specijalnih medicinsko-tehničkih, preventivnih dijagnostičkih i terapijskih procedura.

Zadaci nastave su:

- usvajanje moralnih vrednosti i razvijanje osećanja humanosti, ljubavi prema pozivu, savesnog i odgovornog odnosa prema radu;

- sticanje savremenih stručnih znanja iz savremene interne nege otorinolaringoloških bolesnika;

- razvijanje navike i sposobnosti posmatranja i praćenja promena na bolesniku;

- savladavanje tehnika izvođenja medicinsko-terapijskih procedura i specijalne nege bolesnika sa različitim otorinolaringološkim oboljenjima;

- da polaznici shvate da su tačnost, odgovornost i samoinicijativa osobine koje garantuju sticanje ugleda u sredini u kojoj žive i rade;

- da shvate značaj povezanosti intenzivne nege sa drugim medicinskim disciplinama;

- da steknu znanja iz oblasti intenzivne nege i medikamentozne tehnike;

- da upoznaju osnove fizikalne medicine i rehabilitacije.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

SPECIJALNA NEGA ORL BOLESNIKA SA OBOLJENJEM UVA (15)

Hod i pokreti

Govor i izraz lica.

Glava i usta.

Subjektivni simptomi.

Lična higijena - nega kože.

Sprečavanje infekcije.

Prirodna i veštačka ishrana - dijeta.

Priprema materijala i instrumenata za pregled.

Priprema bolesnika za pregled. Asistiranje.

Dijagnostika u otologiji. Učešće medicinske sestre.

Terapija. Uloga sestre.

Osnovne preoperativne pripreme.

Nega posle buđenja. Pomoć kod postoperativnih teškoća.

Komplikacije.

Osnovi postoperativne nege.

SPECIJALNA NEGA BOLESNIKA SA OBOLJENJEM NOSA I PARANAZALNIH ŠUPLJINA (5)

SPECIJALNA NEGA BOLESNIKA SA OBOLJENJEM FARINKSA (5)

SPECIJALNA NEGA BOLESNIKA SA OBOLJENJEM LARINKSA (5)

SPECIJALNA NEGA BOLESNIKA S OBOLELIM TRAHEJOM I BRONHIJAMA (5)

SPECIJALNA NEGA BOLESNIKA S OBOLELIM JEDNJAKOM (5)

SPECIJALNA NEGA ORL BOLESNIKA OBOLELIH I OD DRUGIH BOLESTI (15)

Nega obolelih od oboljenja respiratornog sistema.

Nega obolelih od oboljenja kardiovaskularnog sistema.

Nega ORL bolesnika, obolelih od drugih bolesti koje mogu uticati na otorinolaringološke komplikacije,

SPECIJALNA NEGA DECE (7)

Nega dece kod oboljenja ORL regije.

Nega operisane dece.

MEDICINSKA TEHNIKA U OTORINOLARINGOLOGIJI (10)

Priprema materijala i instrumenata.

Antisepsa, asepsa i sterilizacija.

Održavanje i čuvanje aparata i instrumenata.

Rukovanje aparatima i uređajima.

ORGANIZACIJA OTORINOLARINGOLOŠKE SLUŽBE (4)

Prijemno odeljenje.

Specijalizovane ambulante - odseci.

Operaciona sala.

Intenzivna nega.

Poluintenzivna nega.

Dečje odeljenje.

Previjalište.

Vođenje medicinske dokumentacije, evidencije i izveštaja.

OKUPACIONA TERAPIJA (4)

Umni i fizički rad.

Društvene igre.

Zdravstveno-vaspitni rad.

VEŽBE

I vežba

Prostorije koje ulaze u sastav prijemnog odeljenja.

II vežba

Organizacija rada otorinolaringološkog odeljenja:

- previjalište.

III vežba

Operaciona sala gde se ukazuje prva pomoć i rade hitne intervencije.

IV vežba

Organizacija i principi rada u operacionom bloku - soba za prijem bolesnika.

V vežba

Operacione sale:

- septične i aseptične.

VI vežba

Prostorija za pranje ruku hirurga i instrumentara.

VII vežba

Prostorija za pripremu materijala i instrumenata.

VIII vežba

Prostorija za sterilizaciju instrumenata i materijala.

IX vežba

Prostorija za čuvanje lekova, instrumenata i materijala. Prostorija za odmor. Čišćenje, pranje i održavanje prostorija operacionog bloka.

X vežba

Intenzivna nega.

Prostorija za intenzivnu negu, šok-lista (klasična i nova), mogućnost da se u postoperativnim sobama vrše hitne intervencije.

XI vežba

Prijem bolesnika na intenzivnu negu. Položaj bolesnika i smeštaj u postelju zavisno od stanja bolesnika.

XII vežba

Formiranje šok-liste i liste reanimacije i vođenje. Stanje svesti, boja kože i da li je disanje ugroženo.

XIII vežba

Specijalna nega hirurških ORL bolesnika.

Preoperativne pripreme bolesnika: psihofizičke pripreme, premedikacije.

XIV vežba

Postoperativna intenzivna nega bolesnika. Kontrola vitalnih znakova. Kontrola acidobaznog i hidroelektrolitskog stanja.

XV vežba

Rane postoperativne komplikacije.

XVI

Održavanje i nega traheostome.

XVII vežba

Previjanje operativnih rana.

XVIII vežba

Oksigeno terapija.

XIX vežba

Održavanje disajnih puteva.

XX vežba

Rukovanje i kontrola aspiracionih aparata.

XXI vežba

Opšta nega bolesnika u jedinici intenzivne nege.

Nameštanje specijalne postelje.

XXII vežba

Prinudni položaj bolesnika u postelji.

XXIII vežba

Sprovođenje profilakse i lečenje dekubitusa.

XXIV vežba

Pripreme bolesnika za transport i transport kolicima, krevetom ili nosilima.

XXV vežba

Lična higijena bolesnika u jedinici intenzivne nege:

- asistiranje delimično pokretnom bolesniku u održavanju telesne čistoće.

XXVI vežba

Umivanje pasivnog bolesnika.

Obrada usne duplje.

XXVII vežba

Aspiracija traheotomiranog bolesnika.

Nega kože okolo traheostome.

XXVIII vežba

Laboratorijsko-dijagnostički materijal:

- uzimanje krvi, ispljuvka, mokraće i stolice.

XXIX vežba

Brisevi iz organskih šupljina i rana, sekreta iz drenova i kanile.

XXX vežba

Skupljanje urina i drugih sekreta prema predviđenom postupku uz evidenciju količine i tačnog vremena.

XXXI vežba

Vrste klizmi i način izvođenja.

XXXII vežba

Ishrana bolesnika na odeljenju intenzivne nege.

Veštačka ishrana: ishrana preko sonde, gastrostome i parenteralna ishrana.

XXXIII vežba

Početak prirodne ishrane posle otorinolaringoloških operacija.

Dijete.

XXXIV vežba

Terapija na odeljenju intenzivne nege.

Peroralno i parenteralno unošenje leka.

XXXV

Unošenje leka preko gastrične sonde.

XXXVI vežba

Unošenje leka u uho i nos.

XXXVII vežba

Inhalacije.

XXXVIII, XXXIX i XL vežba

Evidentiranje vremena davanja terapije.

Transfuzija krvi i komplikacije prilikom primanja krvi.

XLI i XLII vežba

Audiološka rehabilitacija u otorinolaringologiji.

XLIII i XLIV vežba

Fonijatrijska rehabilitacija u otorinolaringologiji.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

I nedelja

Organizacija rada u operacionom bloku.

Primene asepse i antisepse u operacionom bloku.

Preoperativne pripreme bolesnika.

II nedelja

Organizacija i rad u intenzivnoj nezi.

III nedelja

Specijalna nega ORL bolesnika.

IV nedelja

Specijalna nega hirurških ORL bolesnika.

V i VI nedelja

Medicinska dokumentacija i evidencija.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka

2. Usmenu proveru znanja

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka medicinske sestre-tehničara u području otorinolaringologije.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa osnovi otorinolaringologije i specijalne nege u ORL.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.

10. Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA KARDIOVASKULARNU DIJAGNOSTIKU

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana.

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:

- medicinska sestra - tehničar,

- pedijatrijska sestra - tehničar,

uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u kardiovaskularnoj medicini.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se ocene iz predmeta:

- anatomija i fiziologija,

- interna medicina (pedijatrija),

- zdravstvena nega (nega bolesnika), i

- patologija.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA KARDIOVASKULARNU DIJAGNOSTIKU

II NASTAVNI PROGRAM

A. ZAJEDNIČKI PREDMETI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Osnovi kardiologije

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja iz oblasti kardiologije potrebnih za stručno sprovođenje specijalnih medicinsko-terapijskih procedura kod bolesnika sa oboljenjima srca i krvnih sudova.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje anatomije i fiziologije kardiovaskularnog sistema;

- upoznavanje etiologije, patogeneze, kliničke slike, dijagnostike, terapije i specifične ishrane bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjima;

- upoznavanje principa specijalne i intenzivne nege kardiovaskularnih bolesnika;

- upoznavanje etiologije, patogeneze, kliničke slike akutnog zastoja srca i tehnika kardio-pulmonalne reanimacije.

SADRŽAJI PROGRAMA

ANATOMIJA SRCA I KRVNIH SUDOVA (8)

Građa srca: srčane šupljine, valvularni i vaskularni aparat srca.

Sprovodni sistem srca (anatomija i fiziologija).

Sistemski i plućni krvotok (arterijski i venski).

FIZIOLOGIJA SRCA I KRVNIH SUD0VA (10)

Srce kao pumpa, srčani ciklus, uloga valvularnog aparata.

Automatizam srca i regulacija rada srca.

Mehaničke, zvučne i elektronske pojave koje prate rad srca.

Kretanje krvi u sistemu krvnih sudova.

Krvni pritisak.

Puls.

Regulacija cirkulacije.

UROĐENE SRČANE MANE (10)

ASD, VSD, Tetralogija Fallot.

Stenoza pulmonalis (klinička slika, dijagnoza, terapija).

STEČENE SRČANE MANE (10)

Stenoza aortnih i mitralnih zalistaka: etiologija, patogeneza, klinička slika, dijagnoza, terapija.

PRIMARNE I SEKUNDARNE KARDIOMIOPATIJE (6)

Etiologija, patogeneza, klinička slika, dijagnoza, terapija.

KORONARNA BOLEST (6)

Etiologija, faktori rizika, patoanatomija, lokalizacija, promene, klinička slika, dijagnoza, terapija, nega i ishrana bolesnika.

OBOLJENJA VELIKIH KRVNIH SUDOVA (8)

Stenoza, aneurizma, disekcija etiologija, patogeneza, klinička slika, dijagnoza, terapija i nega bolesnika.

OBOLJENJA PERIFERNIH I VISCERALNIH KRVNIH SUDOVA (6)

Stenoze i okluzije, aneurizme (etiologija, patogeneza, klinička slika, dijagnoza, terapija).

EMBOLIJA PLUĆNE I SISTEMSKE CIRKULACIJE (4)

Poreklo embolusa, klinička slika, dijagnoza, terapija.

PREVENCIJA I TERAPIJSKI POSTUPCI MOGUĆIH KOMPLIKACIJA U DIJAGNOSTIČKOJ LABORATORIJI (4)

Prevencija embolizacije.

Prevencija i terapija poremećaja ritma povrede zida krvnog suda pri intervenciji, dekompenzacija itd.

TEHNIKE SPECIJALNE I INTENZIVNE NEGE KARDIOLOŠKIH BOLESNIKA (4)

Prijem bolesnika, ukazivanje prve pomoći, ishrana bolesnika, održavanje lične higijene bolesnika kao i intenzivna nega bolesnih.

AKUTNI ZASTOJ SRCA I KARDIO-PULMONALNA REANIMACIJA (4)

Akutni zastoj srca (uvod, definicija, učestalost, etiologija i patogeneza, dijagnoza).

Terapija akutnog zastoja srca KPR (kardio-pulmonalna reanimacija).

Artificijalna respiracija.

Artificijalna cirkulacija.

Električna defibrilacija.

Medikamentozna terapija akutnog zastoja srca.

Procene efikasnosti VRP.

Komplikacije KPR.

Kardiovaskularna dijagnostika

(9 časova nedeljno, 180 časova godišnje-teorije; 14 časova nedeljno, 280 časova godišnje - vežbi; 12 nedelja, 360 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje potrebnih teorijskih znanja i praktično osposobljavanje kandidata za obavljanje specijalističkih medicinsko-terapijskih procedura u oblasti kardiovaskularne dijagnostike.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje teorijskih i praktičnih dostignuća u kardiovaskularnoj dijagnostici;

- upoznavanje organizacije laboratorija za kardiovaskularnu dijagnostiku i interventne kardiološke postupke;

- osposobljavanje za asistiranje pri složenim testovima i procedurama;

- osposobljavanje za stručno sprovođenje intenzivne i specijalne nege bolesnika sa kardiovaskularnim poremećajima;

- osposobljavanje za efikasno pružanje prve pomoći i sprovođenje kardiopulmonalne reanimacije kod akutnog zastoja srca.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

NEINVAZIVNA DIJAGNOSTIKA KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA (60)

Elektrokardiografija

Fizički principi.

Osnovi EKG.

Testovi opterećenja

Fizičkim opterećenjem - dinamički test.

- izotonički test.

Cold-pressor test.

Farmakološki testovi (dipiridamol, dopamin i dr.).

Pejsing-testovi.

Hiperventilacioni test.

Ehokardiografija

Fizika ultrazvuka.

M-Mode.

2-D.

Doppler-pulsni i kontinuirani.

Colour flow mapping.

Transesofagealni eho.

Intravaskularni eho i Doppler.

Opšta rendgenologija

Principi rendgenologije.

Nuklearna kardiologija

Fizički principi nuklearne kardiologije.

Scintigrafija miokarda.

Radioizotopska antografija.

Positron emition tomografija (PET).

Kompjuterizovana tomografija srca i krvnih sudova (skener)

Osnovni principi.

Nuklearne magnetne rezonance

Osnovni principi.

INVAZIVNA DIJAGNOSTIKA KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA (60)

Merenje pritiska

Kateterizacija desnog srca.

Kateterizacija levog srca sa selektivnom koronarografijom.

Oksimetrije.

Merenje minutnog volumena srca.

Angiografija srčanih šupljina.

Angiografije krvnih sudova

Endomiokardne biopsije

Elektrofiziološka ispitivanja

INTERNE KARDIOLOŠKE I RADIOLOŠKE METODE (60)

Uvod: primena balon katetera.

Embolizacijskih materijala.

Dilatacija arterija:

perifernih,

koronarnih,

visceralnih.

Dilatacija srčanih zalizaka.

Zatvaranje šantova

Terapijske embolizacije

Implantacije pacemakera i implantabilnih defibrilatora

VEŽBE

I, II i III vežba:

Indikacije za primenu neinvazivnih i invazivnih dijagnostičkih metoda.

Anamneza, klinička slika, dijagnoza, terapija, nega i rehabilitacija obolelih.

IV, V i VI vežba:

Prevencija i terapijski postupci mogućih komplikacija u dijagnostičkoj laboratoriji (kabinetu).

VII, VIII, IX vežba:

Kardiopulmonalna reanimacija.

X, XI, XII vežba:

Elektrokardiografija.

XIII, XIV, XV vežba:

Testovi opterećenja:

fizičko opterećenje - dinamički test,

- izotonički test.

XVI, XVII, XVIII vežba:

Ehokardiografija. Snimanje i interpretacija rezultata

M-Mode.

XIX, XX vežba

Doppler: pulsni i kontinuirani.

XXI-XXV vežba

Rendgenologija opšta: kvalitativna i kvantitativna.

Upoznavanje principa rada u rendgenologiji.

Mere zaštite u uslovima zračenja.

XXVI i XXVII vežba

Nuklearne radiologije:

- upoznavanje principa rada,

- scintigrafija miokarda.

XXVIII vežba

Positron emition tomografija (PET).

XXIX vežba

Kompjuterizovane tomografije srca i krvnih sudova (skener).

Upoznavanje principa rada.

XXX vežba

Nuklearna magnetna rezonanca.

Upoznavanje principa rada.

XXXI - XXXIII vežba

Merenje pritiska:

- kateterizacije desnog srca,

- kateterizacija levog srca,

- oksimetrija,

- merenje minutnog volumena srca,

- angiografija srčanih šupljina,

- angiografija velikih krvnih sudova,

- angiografija visceralnih i perifernih krvnih sudova,

- suptrakciona digitalna angiografija,

- selektivna koronarografija.

XXXIV, XXXV vežba

Interventne kardiološke i radiološke metode.

Dilatacija arterija: koronarnih, bisceralnih i perifernih.

XXXVI vežba

Dilatacija srčanih valvula.

XXXVII vežba

Zatvaranje šantova.

XXXVIII vežba

Terapijske embolizacije.

XXXIX, XL vežba

Implatacija pacemakera.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

I i II nedelja

Kardiološko odeljenje: specijalna nega bolesnika sa kardiovaskularnim poremećajima.

III i IV nedelja

Koronarna jedinica za intenzivnu negu:

KPR bolesnika.

V i VI nedelja

Kabinet za neinvazivnu dijagnostiku.

VII, VIII i IX nedelja

Kabine za invazivnu dijagnostiku.

X, XI i XII nedelja

Kabinet za interventne kardiološke i radiološke metode.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost.

Specijalistički ispit se sastoji iz:

1. Izvršenja praktičnog zadatka

2. Usmene provere znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa praktičnih vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim ustanovama u kojima je ostvarivan program praktičnih vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja se ocenjuje uspešnost ostvarenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenost kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta osnovi kardiologije, kardiovaskularna dijagnostika.

Usmena provera znanja obavlja se u zdravstvenoj ustanovi - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije, metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.

11. Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA PULMOLOŠKU DIJAGNOSTIKU

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:

- medicinska sestra - tehničar,

- pedijatrijska sestra - tehničar,

uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u pulmologiji.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se ocene iz predmeta:

- anatomija i fiziologija,

- interna medicina (pedijatrija),

- fizika, i

- patologija.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA PULMOLOŠKU DIJAGNOSTIKU

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Osnovi pulmologije

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz pulmološke dijagnostike i osposobljavanje kandidata da ih u praktičnom radu primenjuju.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja iz anatomije i fiziologije disajnog sistema;

- sticanje znanja iz oblasti patofiziologije disajnog sistema;

- upoznavanje etiologije, kliničke slike, terapije i rehabilitacije bolesnika sa oboljenjima pulmonalnog sistema;

- osposobljavanje kandidata za sprovođenje zdravstveno vaspitnog rada i drugih oblika rada u sprovođenju primarne prevencije od profesionalnih i drugih oboljenja pulmonalnog sistema.

SADRŽAJI PROGRAMA

ANATOMIJA DISAJNOG SISTEMA (3)

FIZIOLOGIJA DISAJNOG SISTEMA (3)

Ventilacija pluća.

Difuzija gasova.

Perfuzija.

Respiracijski gasovi.

AKUTNE BOLESTI BRONHNOG STABLA I PLUĆA (10)

Virusna zapaljenja pulmonalnog sistema.

Bakterijska zapaljenja.

TUBERKULOZA PLUĆA (4)

PARAZITSKE BOLESTI U PLUĆIMA (2)

GLJIVIČNA OBOLJENJA U PLUĆIMA (2)

OPSTRUKCIJSKE BOLESTI PLUĆA (4)

Hronični opstrukcijski bronhitis.

Plućni emfizem.

Bronhijalna astma.

Bronhiektazijska bolest pluća.

PROMENE U PLUĆIMA U TOKU SISTEMSKIH OBOLJENJA PLUĆA (4)

Sarkoidoza i druge granulomske bolesti.

Druge sistemske bolesti.

MALIGNE BOLESTI DISAJNOG SISTEMA (6)

Karcinom bronha.

Druga maligna oboljenja.

OBOLJENJA PLEURE (4)

Pleuralni izlivi.

Pneumotoraks.

PROFESIONALNA OBOLJENJA PLUĆA (5)

OBOLJENJE MEDIJASTINUMA (3)

OBOLJENJA USNE ŠUPLJINE I LARINKSA KOJA MOGU DA UTIČU NA PROHODNOST DISAJNIH PUTEVA (3)

AKUTNA HRONIČNA RESPIRACIJSKA INSUFICIJENCIJA (2)

AKUTNO I HRONIČNO PLUĆNO SRCE (2)

PRINCIPI REHABILITACIJE PLUĆNIH BOLESNIKA (3)

Pulmološka dijagnostika

(10 časova nedeljno, 200 časova godišnje - teorije; 14 časova, 280 časova godišnje - vežbi; 12 nedelja, 360 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz dijagnostike pulmoloških bolesnika i osposobljavanje kandidata da stečena znanja primenjuju u praktičnom radu.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje neinvazionih metoda pulmološke dijagnostike;

- sticanje znanja o indikacijama i kontraindikacijama za primenu pojedinih neinvazionih dijagnostičkih metoda u pulmologiji;

- praktično osposobljavanje kandidata za izvođenje dijagnostičkih procedura koje su u njihovom domenu rada;

- praktično osposobljavanje kandidata za pripremu pacijenata, instrumenata i materijala i asistiranje pri izvođenju dijagnostičkih procedura iz domena rada lekara - eksperata za pulmološku dijagnostiku;

- osposobljavanje kandidata za zbrinjavanje bolesnika posle intervencije;

- osposobljavanje kandidata za ukazivanje medicinsko - terapijske pomoći pacijentima u slučaju pojave komplikacija u toku izvođenja dijagnostičkih postupaka;

- upoznavanje aparata koji se primenjuju u pulmološkoj dijagnostici i savladavanje tehnika rukovanja i čuvanja aparata;

- osposobljavanje kandidata za pravilno i uredno vođenje medicinske evidencije i dokumentacije;

- osposobljavanje kandidata za sprovođenje osnovnih rehabilitacionih tehnika pulmoloških bolesnika.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

NEINVAZIVNA DIJAGNOSTIKA DISAJNIH FUNKCIJA (110)

Cilj i značaj ispitivanja funkcije pluća

Uvodne napomene: gasovi, atmosferski pritisak, temperatura, vlažnost, volumen, protok, otpori.

Spirometrija

Osnovni principi, vrste spirometara.

Test sporog i forsiranog vitalnog kapaciteta.

Klasična spirometrija (krivulja, parametri).

Krivulja - protok - volumen (oblik, izračunavanje parametara).

Merenje plućnog volumena dilucijskim procesima

Osnovni principi.

Merenje volumena pluća dilucijom helijuma.

Merenje teraksnog gasnog volumena i otpora.

Strujanje vazduha telesnom peltismografijom.

Osnovni principi, vrste aparata.

Metodologija izvođenja testa, izračunavanje parametara.

Bronhodilatacijski test

Osnovni principi, značaj i način testiranja.

Davanje bronhodilatacijskih sredstava (inhalacija, per os, parenteralno).

Ponovno testiranje ventilacije pluća.

Difuzija

Osnovni principi difuzije gasova iz alveola u krv.

Postupci određivanja transfer faktora pluća za ugljen monoksid (jednim udahom, postizanjem stabilnog stanja).

Metodologija izvođenja testa, parametri.

Određivanje respiracijskih gasova i acidobaznog stanja u krvi

Respiracijski gasovi.

Uzimanje arterijske i arterijalizovane krvi.

Čuvanje uzoraka.

Vrste aparata.

Određivanje respiracijskih gasova preko kože ispitanika

Osnovni principi, vrste aparata.

Merenje.

Pulsna oksimetrija

Osnovni principi, vrste aparata.

Merenje.

Određivanje gasova u izdahnutom vazduhu

Kapnografija, oksigrafija, nitrografija.

Osnovni principi, vrste aparata.

Merenje.

Bronhoprovokacijski testovi

Osnovni principi, vrste aparata i sredstava.

Merenje.

Egrometrijsko ispitivanje ventilacije

Osnovni principi, vrste aparata i sredstava.

Merenje.

Mikrokateterizacija srca

Osnovni principi, vrste aparata, merenje.

Elektrokardiografija

Osnovni principi, registrovanje EKG-a.

Kutane probe na inhalacijske i nutritivne alergene

Osnovni principi, pripreme materijala, metodologija izvođenja testa.

INVAZIVNA DIJAGNOSTIKA DISAJNIH FUNKCIJA (60)

Značaj invazivne dijagnostike disajnih organa

Vrste invazivnih dijagnostičkih ispitivanja.

Bronhoskopsko ispitivanje pluća

Istorijski razvoj, indikacije, vrste bronholoških ispitivanja.

Osnovni bioptički postupci.

Bronhološka ispitivanja pod kontrolom rendgena.

Endoskopski aspekt različitih plućnih oboljenja.

Obrada materijala dobijenih bronhoskopijom.

Komplikacije tokom izvođenja bronholoških ispitivanja.

Perkutana, spiraciona biopsija pluća

Osnovni principi, indikacije.

Metodologija izvođenja, obrada materijala.

Komplikacije.

Pleuroskopija

Osnovni principi, indikacije.

Metodologija izvođenja testa, komplikacije.

Postoperativni tretman.

Medijastinoskopija

Indikacije.

Vrste postupaka.

Anestezija.

Postoperativni tretman.

Angiološka ispitivanja grudnog koša

Značaj i istorijat.

Osnovni principi, indikacije, metodologija izvođenja, komplikacije i tretman posle intervencije.

Kavografija.

Kardioangiografija.

Pneumoangiografija.

Aortografija.

Digitalna suptrakciona angiografija.

Hemodinamsko ispitivanje sa i bez opterećenja.

RENDGENOLOŠKA ISPITIVANJA TORAKSA (30)

Osnovni principi fizike u pulmološkoj dijagnostici

Rendgenska fizika.

Ultrazvuk.

Magnetna rezonanca.

Radioaktivni izotopi.

Standardna dubinska i tomografska snimanja pluća pleure, medijastinuma, dijagragme

Kontrasno snimanje krvnih sudova pluća

Medicinska slikanja

Kompjuterizovana tomografija grudnog koša

Magnetna rezonanca grudnog koša

Perfuziona scintigrafija pluća

Ultrasonografija grudnog koša

VEŽBE

INDIKACIJE ZA PRIMENU NEINVAZIVNIH, INVAZIVNIH I RENDGENOLOŠKIH ISPITIVANJA

I, II, III vežba:

- anamneza,

- klinička slika,

- dijagnoza,

- terapija,

- nega bolesnika,

- rehabilitacija obolelih.

NEINVAZIVNA DIJAGNOSTIKA DISAJNE FUNKCIJE

IV vežba:

- test sporog i forsiranog vitalnog kapaciteta.

V vežba:

- klasična spirometrija.

VI vežba:

- krivulja, protok-volumen.

VII vežba:

- merenje volumena pluća dilucijom helijuma.

VIII vežba:

- telesna pletismografija.

IX vežba:

- bronhodilatacijski test.

X vežba:

- postupci određivanja transfer faktora pluća za ugljen monoksid (jednim udahom, postizanjem stabilnog stanja).

XI vežba:

- određivanje respiracijskih gasova u krvi,

- uzimanje arterijske i arterijalizovane krvi,

- čuvanje uzorka.

XII vežba:

- određivanje respiracijskih gasova preko kože ispitanika.

XIII vežba:

- pulsna oksimetrija.

XIV i XV vežba:

- određivanje gasova u izdahnutom vazduhu,

- kapnografija,

- oksigrafija,

- nitrografija.

XVI vežba:

- bronho-provokacijski testovi.

XVII vežba:

- ergometrijsko ispitivanje ventilacije.

XVIII vežba:

- mikrokateterizacija srca.

XIX i XX vežba:

- elektrokardiografija.

XXI vežba:

- kutane probe na inhalacijske i nutritivne alergene.

INVAZIVNA DIJAGNOSTIKA PLUĆA

XXII i XXIII vežba:

- bronhološko ispitivanje pluća.

XXIV i XXV vežba:

- perkutana aspiraciona biopsija pluća.

XXVI vežba:

- perkutana biopsija pleure.

XXVII vežba:

- pleuroskopija.

XXVIII vežba:

- medijastinoskopija.

XXIX vežba:

- kavografija.

XXX vežba:

- kardioangiografija.

XXXI i XXXII vežba:

- pneumoangiografija.

XXXIII vežba:

- aortografija.

XXXIV vežba:

- digitalna supstrakciona angiografija.

XXXV vežba:

- hemodinamsko ispitivanje sa i bez opterećenja.

RENDGENOLOŠKA ISPITIVANJA TORAKSA

Priprema bolesnika i zaštitne mere u uslovima ozračenosti, pridržavanje teških bolesnika pri snimanjima i tehnika snimanja u bolesničkoj postelji.

XXXVI i XXXVII vežba

- standardna snimanja.

XXXVIII vežba

- tomografska snimanja.

XXXIX vežba

- pleurografija.

XL vežba

- kontrasna snimanja krvnih sudova pluća.

XLI vežba

- kompjuterizovana tomografija.

XLII vežba

- magnetna rezonanca

XLIII vežba

- perfuziona scintigrafija.

XLIV vežba

- ultrasonografija.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

I i II nedelja

Odeljenje za lečenje pulmoloških bolesnika (nega, terapija, ishrana).

III - VI nedelje

Kabinet za neinvezivnu pulmološku dijagonostiku.

VII - X nedelje

Kabinet za invazivnu pulmološku dijagnostiku.

XI - XII nedelje

Rendgen kabinet za ispitivanje toraksa.

SPECIJALISTIČKI ISPITI

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata. Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

1. Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka medicinske sestre - tehničara u području pulmološke dijagnostike.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta osnovi pulmologije i pulmološke dijagnostike.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja su koncipirani kao otvoreni problemi koji u praktičnoj realizaciji treba da omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, teorijom utemeljenih stručnih stavova i praktično proverenih postupaka i metoda rada. Otuda, programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako:

- škola koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti-raznovrsnosti rada, opremljenosti-materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim, na osnovu uvida utvrđenim, zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja, koje će biti usklađeni sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;,

- angažuje najistaknutije eksperte - stručnjake za pojedine oblasti (utvrđene programom obrazovanja) iz zdravstvene ustanove koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa a koji će biti realizatori programa (predavači i mentori);

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove-nastavne baze za realizaciju programa, škola zajedno sa stručnjacima izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da ovladaju tehnikama izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im dalje, obezbediti širi-stručno praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa u svim uslovima kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da se upoznaju sa programima stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa predviđene su 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita. Pri tome, planom je utvrđeno, kao optimalna, nedeljna norma od 30 časova. Planom obrazovanja utvrđeno je da u toku obrazovnog ciklusa, 20 nedelja bude organizovana teorijska i praktična nastava, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična nastava u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata dela vremenskih obaveza koje su u planu realizacije programa predviđene za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogome zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruju iz rada ili uz rad itd.

12. Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD U PSIHIJATRIJI

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:

- medicinska sestra - tehničar,

- pedijatrijska sestra - tehničar,

uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u psihijatriji.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se ocene iz predmeta:

- anatomija i fiziologija,

- neuropsihijatrija sa negom,

- higijena i zdravstveno vaspitanje,

- zdravstvena nega (nega bolesnika).

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD U PSIHIJATRIJI

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Morfofunkcionalna organizacija čoveka od značaja za psihijatriju

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - teorije; 3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - vežbi)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja o morfofunkcionalnim karakteristikama nervnog sistema i psihičke organizacije čoveka i osposobljavanje da stečena znanja primenjuju u svakodnevnom profesionalnom radu sa psihijatrijskim bolesnicima.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o genetskoj organizaciji i embriogenetskom sledu formiranja ljudskog organizma;

- sticanje znanja o strukturi i funkcionalnoj organizaciji nervnog sistema;

- sticanje znanja o kortikalnoj strukturi centralnog nervnog sistema i psihofiziološkim osobenostima kore;

- sticanje znanja o elektrofiziološkim osnovama dijagnostike u psihijatriji.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

GENETSKA ORGANIZACIJA I EMBRIOGENETSKI SLED FORMIRANJA LJUDSKOG ORGANIZMA (5)

Hromozomi, geni (kariotip), mutacije, embriogeneza, ontogeneza, karakteristike razvoja (ćelijska proliferacija, rast, diferencijacija, integracija, histogeneza, ektoderm, mezoderm, endoderm, moždani mehurići i njihovi produkti).

GENETIČKI PRILAZ PSIHIJATRIJI (5)

Hromozomske aberacije, genetičko istraživanje u psihijatriji, izučavanje porodica i rizika, izučavanje dece pod visokim rizikom.

Struktura i funkcionalna organizacija nervnog sistema (10)

- Podela nervnog sistema.

- Elementi građe nervnog sistema:

neuron,

refleksni luk,

sinapsa i sinaptička transmisija,

mono i polisinaptički refleksni lukovi,

nervna vlakna i nervi,

potencijali membrane,

elektrotonični potencijal i kondukcija.

RECEPTORI (2)

VEGETATIVNI NERVNI SISTEM (4)

CENTRALNI NERVNI SISTEM (9)

- Kičmena moždina (medulla spinalis)

- Mozak (encephalon, cerebrum);

Moždano stablo: Varolijev most (pons) i medulla oblongata

Produžena moždina

Mali mozak (cerebellum),

Srednji mozak (diencefallon);

Talamus,

Hipotalamus,

Epitalamus,

Subtalamus,

Bazalne ganglije,

Kora velikog mozga,

KORTIKALNE STRUKTURE CNS-a I PSIHOFIZIOLOGIJA LIMBIČNOG SISTEMA (2)

SISTEM MOTORNIH PUTEVA: PIRAMIDNI I EKSTRAPIRAMIDNI (2)

SISTEM SENZITIVNIH PUTEVA (2)

Nesvesni senzibilitet, sistem senzoričkih puteva čula: vida, sluha, ravnoteže, gustatavni i olfaktivni.

BIOLOŠKA OSNOVA ORGANIZACIJE PSIHIČKIH FUNKCIJA (2)

HOMEOSTAZA KAO FUNKCIONALNI SISTEM (2)

CIKLOSTAZA KAO FUNKCIONALNI SISTEM (2)

STRES, TEORIJE STRESA, GAS (2)

ZAMOR, TEORIJE, SLIČNOST I RAZLIKE IZMEĆU BOLESTI I ZAMORA (2)

HIPOTETIČKI MODEL REGULACIJA FUNKCIJA (2)

ELEKTROFIZIOLOŠKE OSNOVE DIJAGNOSTIKE U PSIHIJATRIJI: EEG, REG, PGR (5)

ZNAČAJ PRIRODNIH RESURSA U PSIHIJATRIJSKOJ PREVENCIJI (2)

Visinska hipoksija, jonska koncentracija, geomagnetizam, insolacija, radijacija.

VEŽBE

I vežba

Određivanje kariotipa

II vežba

Građa centralnog nervnog sistema (slike, modeli): kičmena moždina.

III vežba

Građa centralnog nervnog sistema: moždano stablo.

Sistem motornih puteva: piramidalni i ekstrapiramidalni.

Sistem senzitivnih i senzoričnih puteva.

IV vežba

Građa centralnog nervnog sistema: veliki mozak.

V vežba

Građa perifernog nervnog sistema: refleksni luk.

VI vežba

Građa perifernog nervnog sistema: moždani nervi.

VII vežba

Građa perifernog nervnog sistema: kičmeni nervi.

VIII vežba

Građa vegetativnog nervnog sistema: simpatički nervni sistem.

IX vežba

Građa vegetativnog nervnog sistema: parasimpatički nervni sistem.

X vežba

Određivanje refleksa značajnih u dijagnozi poremećaja određenih delova nervnog sistema.

Medicinska psihologija sa psihopatologijom

(2 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj predmeta je da učenici prošire stara i steknu nova znanja iz oblasti psihologije koja će im omogućiti bolje razumevanje ličnosti uopšte, a posebno ličnosti sa psihičkim smetnjama i poremećajima.

Zadaci predmeta su:

- sticanje znanja o psihički zdravoj i psihički bolesnoj ličnosti;

- sticanje znanja o poremećajima osnovnih psihičkih funkcija (procesa);

- sticanje znanja o ponašanju psihički obolelih osoba u užoj i široj socijalnoj sredini (porodica, radna sredina) i u posebnim okolnostima (hospitalizacija);

- osposobljavanje za primenu stečenih znanja u svakodnevnoj komunikaciji sa obolelim osobama što podrazumeva upoznavanje - neki osnovni princip psihološkog pristupa njima.

SADRŽAJI PROGRAMA

LIČNOST (5)

Pojam ličnosti, struktura, dinamika, razvoj.

Psihički zdrava i psihički bolesna ličnost - modeli tumačenja

(medicinski, psihološki, stres model).

Poremećaji u doživljavanju sopstvene ličnosti (depersonalizacija, derealizacija, transformacija ličnosti, tranzitivizam, fenomen čitanja misli, dvostruka ličnost, autizam).

OSNOVNE PSIHIČKE FUNKCIJE (PROCESI) I NJIHOVI POREMEĆAJI (15)

Svest - opšte karakteristike, kvantitativni i kvalitativni poremećaji svesti (somnolencija, stupor, koma, konfuzno-oneiridno stanje, delirijum, sumračno stanje, somnabulizam, fuga, hipnotičko stanje).

Pažnja - opšte karakteristike. Poremećaji pažnje (hiper i hipovigična pažnja, hiper i hipotenacitet pažnje).

Opažanje - opšte karakteristike. Poremećaji opažanja (iluzije, halucinacije, pseudohalucinacije, funkcionalne halucinacije).

Pamćenje - opšte karakteristike. Kvantitativni i kvalitativni poremećaji pamćenja (hipermnezija, hipomenzija, lakularna amnezija, retrogradna amnezija, anterogradna amnezija, konfabulacija, alomnezija, pseudomenzija, pseudologija fantastica).

Mišljenje - opšte karakteristike. Formalni i sadržinski poremećaji mišljenja (opširno, visokozno, usporeno, ubrzano, inkoherentno, disocirano, blok misli, perseveracija, verbigeracija, rasulo misli). Govor kao psihofiziološka funkcija. Govor i mišljenje. Psihopatologija govora.

Inteligencija - opšte karakteristike. Poremećaji inteligencije (debilitet, imbecilnost, idiotija, kretenizam, demencija).

Nagoni - opšte karakteristike. Kvantitativni i kvalitativni poremećaji nagona (za ishranom, življenjem, poremećaj seksualnog nagona).

Afektivitet - opšte karakteristike. Kvantitativni i kvalitativni poremećaji afektivnog života (depresivno raspoloženje, manično raspoloženje, apatija, emocionalna labilnost, patološka razdražljivost, afektivna krutost, paratimija, paramimija).

Motivacija i volja - opšte karakteristike. Poremećaji volje (hipobulija, automatsko pokoravanje, ehopraksija i eholalija, negativizam, katatoni stupor, katatoni nemir, impulsivne i prisilne radnje, automatske radnje, manirizam).

PSIHIJATRIJSKI BOLESNIK I NJEGOVA OKOLINA (20)

Aktivna adaptacija - aloplastički i autoplastički mehanizmi adaptacije.

Stres, trauma, kriza.

Frustracija i konflikt.

Mehanizmi odbrane - opšte karakteristike. Vrste mehanizama odbrane i njihov značaj u adaptaciji (potiskivanje, regresija, projekcija, reaktivna formacija, identifikacija, racionalizacija, poricanje, negiranje, premeštanje, sublimacija).

Psihijatrijski bolesnik u porodici - psihodinamika i psihopatologija porodičnih odnosa.

Psihijatrijski bolesnik u široj socijalnoj sredini - stavovi sredine prema duševno obolelom pojedincu.

Psihijatrijski bolesnik u radnoj sredini.

Psihijatrijski bolesnik u psihijatrijskoj ustanovi (ciljevi i zadaci psihijatrijske ustanove. Psihodinamika adaptacije na bolest. Hospitalizacija kao stresna situacija, reakcije na hospitalizaciju).

OSNOVNI PRINCIPI PSIHOLOŠKOG PRISTUPA PSIHIČKI OBOLELIM OSOBAMA (20)

Psihodinamika odnosa "psihijatrijski bolesnik - medicinsko osoblje".

Emocionalne reakcije medicinskog osoblja u svakodnevnom radu sa psihički obolelim osobama - uticaj ovih reakcija na komunikaciju sa bolesnicima.

Medicinska profesija kao izvor stresa. Mehanizmi odbrane koje koristi medicinsko osoblje i uticaj tih mehanizama na komunikaciju sa psihički obolelim osobama.

Osnovni principi psihološkog pristupa psihički obolelim osobama (empatija, konfrontacija, prepoznavanje vlastitih osećanja, reflektovanje osećanja, prepoznavanje tendencije ka vrednosnom procenjivanju, šta znači uspostaviti kontakt sa psihijatrijski obolelom osobom).

Specifičnosti psihološkog pristupa psihički obolelim osobama različitog uzrasta (deca, adolescenti, odrasle osobe, stari).

Psihički poremećaji

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - teorije; 6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - vežbi; 6 nedelja, 180 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja o uzrocima, pojavnim oblicima i lečenju pacijenata sa psihičkim poremećajima i praktično osposobljavanje kandidata da sprovode specifične medicinsko-dijagnostičke i terapijske procedure.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o klasifikaciji i dijagnostici psihičkih poremećaja;

- sticanje znanja o pojavnim oblicima i lečenju psihičkih poremećaja koji se javljaju u periodu detinjstva i adolescencije;

- sticanje znanja o pojavnim oblicima i lečenju psihičkih poremećaja koji se javljaju u starijem životnom dobu;

- sticanje znanja o kliničkoj slici psihoza, o terapiji i nezi tih bolesnika;

- sticanje znanja o kliničkoj slici neuroza, terapiji i nezi bolesnika;

- sticanje znanja o psihosomatskim bolestima,, terapiji i specijalnoj nezi tih bolesnika;

- sticanje znanja o lečenju i nezi bolesti zavisnosti;

- sticanje znanja o socijalnom i medicinskom tretmanu duševno zaostalih osoba;

praktično osposobljavanje za sprovođenje medicinsko-dijagnostičkih i terapijskih procedura i specijalne nege psihijatrijskih bolesnika.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

KLASIFIKACIJE PSIHIČKIH POREMEĆAJA (2)

DIJAGNOSTIKA PSIHIČKIH POREMEĆAJA (8)

Istorija bolesti

Prvi intervju

Fizička i biološka metoda pregleda

Psihološko ispitivanje

Psihijatrijske skale procene ličnosti

Profesionalne tajne

PSIHIČKI NORMALNO I PATOLOŠKO (2)

PSIHIČKI POREMEĆAJI U DEČIJEM UZRASTU (2)

PSIHIČKI POREMEĆAJI U ADOLESCENTNOM UZRASTU (2)

PSIHIČKI POREMEĆAJI U STARIJEM ŽIVOTNOM DOBU (2)

AKUTNI MOŽDANI SINDROM (2)

HRONIČNI MOŽDANI SINDROM - DEMENCIJE (2)

PSIHOZE (9)

Šizofrenija: etiologija, klinička slika, tipovi šizofrenija, dijagnoza, prognoza, lečenje.

Paranoidna stanja.

Afektivni poremećaji: depresije, manično depresivni sindrom, involutivna melanholija.

DRUGI PSIHOTIČNI POREMEĆAJI (9)

NEUROZE (10)

Anksiozna, histerična, konverzivni tip, asocijativni tip, fobična, opsesivno kompulsivna, depresivna, neurastenična, depersonalizaciona, hipohondrična

POREMEĆAJI LIČNOSTI: PSIHOPATIJE (4)

- diferencijalna dijagnoza i terapija -

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA I TERAPIJA PSIHOSOMATSKIH POREMEĆAJA, OSNOVNI POJMOVI (2)

EPILEPSIJA I PSIHOLOŠKI POREMEĆAJI (2)

ALKOHOLIZAM (2)

Klasifikacija, organski poremećaji, psihički poremećaji, lečenje i rehabilitacija

NARKOMANIJA (4)

Definicija, ličnost narkomana, vrste narkomanije, lečenje.

DUŠEVNA ZAOSTALOST (2)

PSIHIČKI POREMEĆAJI U SUDSKOJ PSIHIJATRIJI (2)

ORGANIZACIJA PSIHIJATRIJSKE SLUŽBE (1)

VEŽBE

I vežba:

Uzimanje sestrinskih anamneza psihijatrijskim bolesnicima.

II vežba:

Prvi intervju bolesnika.

III - V vežba:

Elektrofiziološka ispitivanja bolesnika.

EEG, REG, PGR, priprema bolesnika, materijala i aparata, zbrinjavanje bolesnika po završenoj proceduri.

VI vežba:

Fizičke metode ispitivanja (priprema bolesnika i materijala, zbrinjavanje bolesnika posle završene procedure).

VII vežba:

Biološke metode ispitivanja (priprema bolesnika i materijala, zbrinjavanje bolesnika po završetku procedure).

VIII vežba:

Prisustvovanje i učešće u psihološkim ispitivanjima.

IX vežba:

Upoznavanje psihijatrijskih skala i procene ličnosti.

X vežba:

Akutni moždani sindrom - prepoznavanje kliničke slike, dijagnoza, nega i ishrana bolesnika.

XI vežba:

Hronični moždani sindrom - demencija (klinička slika, dijagnoza, nega i ishrana bolesnika).

XII vežba:

Šizofrenije. Klinička slika, dijagnoza, terapija, nega i ishrana bolesnika.

XIII vežba:

Paranoidna stanja. Klinička slika, dijagnoza, terapija, nega i ishrana bolesnika.

XIV vežba:

Afektivni poremećaji. Klinička slika, dijagnoza, terapija, nega i ishrana bolesnika.

XV vežba:

Neuroze. Klinička slika, dijagnoza, terapija, nega i ishrana bolesnika.

XVI i XVII vežba:

Alkoholizam. Klinička slika, dijagnoza, terapija, nega i ishrana bolesnika.

XVIII i XIX vežba:

Narkomanija. Klinička slika, dijagnoza, terapija, nega i ishrana bolesnika.

XX vežba

Kliničke manifestacije raznih oblika duševne zaostalosti.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Rad na psihijatrijskim odeljenjima.

Uvežbavanje uzimanje sestrinske dijagnoze.

Uvežbavanje tehnika pripreme bolesnika, materijala, aparata i sprovođenja nege bolesnika pri izvođenju elektrofizioloških ispitivanja bolesnika.

Uvežbavanje izvršenja profesionalnih zadataka u toku sprovođenja metoda fizičkog i biološkog ispitivanja bolesnika.

Uvežbavanje obavljanja dužnosti sestre u toku psiholoških ispitivanja bolesnika.

Uvežbavanje specijalnih medicinskih procedura u sprovođenju terapija i nege bolesnika sa akutnim i hroničnim moždanim sindromom.

Uvežbavanje sprovođenja medicinsko-terapijskih procedura u lečenju bolesnika koji boluju od šizofrenija.

Uvežbavanje obavljanja specifičnih zadataka u lečenju paranoidnih stanja bolesnika.

Uvežbavanje sprovođenja medicinsko-terapijskih procedura u lečenju bolesnika sa neurozama.

Uvežbavanje specifičnih medicinsko-terapijskih procedura u lečenju alkoholizma i narkomanija.

Terapija i nega u psihijatriji

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - teorije; 6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - vežbi; 6 nedelja, 180 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja o savremenim terapijskim procedurama i praktično osposobljavanje kandidata za njihovo sprovođenje.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o značaju i metodama sprovođenja primarne prevencije od psihijatrijskih oboljenja;

- sticanje znanja o primeni i dejstvu savremenih psihofarmakoterapeutike, konvulzivnom lečenju, psihohirurgiji i ostalim oblicima organoterapije;

- sticanje znanja o savremenim psihoterapeutskim metodama i njihovoj primeni;

- sticanje znanja o savremenim socioterapijskim metodama i njihovoj primeni;

- sticanje znanja o značaju i ulozi sestre-tehničara u timskom radu u psihijatriji;

- praktično osposobljavanje za sprovođenje prijema i specijalne nege psihijatrijskih bolesnika;

- praktično osposobljavanje za uzimanje bolesničkih materijala za laboratorijske analize.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

PREVENCIJA (4)

Primarna

Sekundarna

Tercijalna

ORGANOTERAPIJA (9)

Psihofarmakoterapija:

- anksiolitici,

- antidepresivi,

- neuroleptici,

- barbiturati,

- psihostimulansi.

Konvulzivno lečenje:

- EKT (elektrošok),

- insulinski šok,

- farmakološka konvulzivna sredstva.

Psihohirurgija i ostala organoterapija:

- lečenje spavanjem,

- lečenje svetlom,

- vitaminsko lečenje.

PSIHOTERAPIJA (20)

- Psihoanaliza i analitičke psihoterapije,

- Bihejvioralna terapija,

- Transakciona analitička psihoterapija,

- Psihosomatska psihoterapija,

- Porodična terapija,

- Grupna psihoterapija,

- Ostale terapije: Geštalt, Rodžersova, sistemska, egzistencijalistička, logoterapija, kognitivna..

SOCIOTERAPIJA (5)

- Grupna terapija,

- Terapijska zajednica,

- Okupaciona terapija,

- Rekreativna terapija,

- Dnevna-noćna bolnica,

- Socioterapijski klub,

- Ostali vidovi smeštaja psihijatrijskog bolesnika.

TIMSKI RAD U PSIHIJATRIJI (1)

PRIJEM BOLESNIKA U PSIHIJATRIJSKO ODELJENJE (1)

SESTRINSKA ANAMNEZA (1)

SANITARNA OBRADA BOLESNIKA (1)

PRINUDNE MERE U ODNOSU NA PSIHIJATRIJSKE BOLESNIKE (2)

OSNOVNA NEGA I ODRŽAVANJE LIČNE NEGE PSIHIJATRIJSKOG BOLESNIKA (2)

ISHRANA: PRIRODNA I VEŠTAČKA (2)

UZIMANJE UZORAKA MATERIJALA ZA LABORATORIJSKE DIJAGNOSTIČKE ANALIZE (3)

PREVENCIJA INTRAHOSPITALNIH INFEKCIJA (1)

ZNAČAJ STALNE OPSERVACIJE PSIHIJATRIJSKIH BOLESNIKA (2)

VOĐENJE DOKUMENTACIJE (2)

VEŽBE

I vežba

Primena psihofarmakoterapeutskih sredstava.

II vežba

Elektrošok: priprema bolesnika, materijala, asistiranje pri izvođenju i zbrinjavanju bolesnika posle procedure.

III vežba

Insulinski šok: priprema bolesnika, materijala, zbrinjavanje bolesnika.

IV vežba

Uloga sestre u sprovođenju terapije spavanjem, svetlom i vitaminima.

V i VI vežba

Mesto medicinske sestre u timu koji se bavi psihoterapijom, porodičnom terapijom, grupnom psihoterapijom.

VII i VIII vežba.

Mesto medicinske sestre u timu koji se bavi socioterapijom psihijatrijskih bolesnika: terapijska zajednica, okupaciona terapija, rekreativna terapija.

IX vežba:

Upoznavanje sa organizacijom psihijatrijske službe i raznim vidovima smeštaja psihijatrijskih bolesnika.

X vežba:

Prijem bolesnika u psihijatrijsko odeljenje.

XI vežba:

Uzimanje sestrinske anamneze psihijatrijskih bolesnika.

XII vežba:

Sprovođenje sanitarne obrade bolesnika.

XIII vežba:

Sprovođenje prinudnih mera u odnosu na psihijatrijske bolesnike.

XIV vežba:

Osnovna nega, održavanje lične higijene psihijatrijskih bolesnika.

XV vežba:

Sprovođenje ishrane psihijatrijskih bolesnika (prinudna i veštačka.).

XIV vežba:

Primena parenteralne i oralne terapije kod uznemirenih bolesnika.

XVII vežba:

Uzimanje uzoraka materijala za laboratorijske dijagnostičke analize.

XVIII vežba:

Postupci prevencije intrahospitalnih infekcija.

XIX i XX vežba:

Vođenje dokumentacije.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Uvežbavanje primene psihofarmakoterapeutskih sredstava.

Uvežbavanje pripreme i zbrinjavanje pacijenata pri davanju elektrošok terapije i insulinskih šokova.

Uvežbavanje sprovođenja specijalne nege pri sprovođenju terapije spavanjem, svetlom i vitaminima.

Uvežbavanje obavljanja dužnosti sestre u sprovođenju porodične terapije i grupne psihoterapije.

Uvežbavanje obavljanja zadataka sestre u sprovođenju socioterapije-terapijske zajednice, okupacione i rekreativne terapije.

Osposobljavanje sestre za sprovođenje prinudnih mera kod psihijatrijskih bolesnika.

SPECIJALISTIČKI ISPITI

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta morfofunkcionalna organizacija čoveka od značaja za psihijatriju, medicinske psihologije sa psihopatologijom, psihički poremećaji i terapije i nege u psihijatriji.

Usmena provera znanja obavlja se u zdravstvenoj ustanovi - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove-nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovanog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstveni ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći, ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogome zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.

13. Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD U OPŠTOJ MEDICINI

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:

- medicinska sestra - tehničar,

- pedijatrijska sestra - tehničar,

- ginekološko-akušerska sestra,

- medicinska sestra - vaspitač,

uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u opštoj medicini.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se ocene iz predmeta:

- interna medicina sa negom,

- hirurgija sa negom,

- ginekologija sa negom,

- pedijatrija sa negom.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: MEDICINSKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD U OPŠTOJ MEDICINII

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je sadržan u odeljku programa za obrazovni profil: medicinska sestra -tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Osnovi opšte medicine

(6 časova nedeljno - 120 časova godišnje - teorija)

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja o profesionalnim zadacima medicinske sestre - tehničara u području rada opšte medicine i osposobljavanje kandidata da profesionalne zadatke obavljaju stručno, na vreme i odgovorno u skladu sa načelima kodeksa ponašanja zdravstvenih radnika.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje principa i specifičnosti rada u opštoj medicini,

- sticanje znanja neophodnih za timski rad u opštoj medicini,

- osposobljavanje za obavljanje zdravstvenog vaspitanja u svim oblastima rada: dispanzer, savetovalište, isturena ambulanta i kućno lečenje,

- osposobljavanje za učešće u stručnim istraživanjima, evaluaciji stručnog rada i pisanje stručnih radova.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (4)

Specifičnosti opšte medicine.

Zdravstvene potrebe.

Zdravstveni zahtevi.

Oblasti rada: dispanzer, savetovalište, isturena ambulanta, kućno lečenje.

TIMSKI RAD U OPŠTOJ MEDICINI (4)

Principi rada.

Predmet rada.

Standardi timskog rada u određenim oblastima rada.

HRONIČNA MASOVNA NEZARAZNA OBOLJENJA (HMNO) (2)

Uvod.

Faktori rizika.

KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA (12)

Etiologija, patogeneza, klinička slika, dijagnoza, terapija, rehabilitacija i praćenje bolesnika. Prevencija kardiovaskularnih oboljenja.

Hipertenzija.

Koronarna bolest.

Infarkt.

Srčane aritmije.

Srčani zastoj.

Srčane insuficijencije.

Kardiogeni edem pluća.

Bol u grudima.

OBOLJENJA RESPIRATORNIH ORGANA (8)

Hronična respiratorna insuficijencija.

Hronična opstruktivna oboljenja pluća.

Akutna respiratorna insuficijencija.

Edem pluća.

Asmatični napad.

Asfiksija.

MALIGNA OBOLJENJA (8)

Vodeći klinički sindromi u sklopu malignih oboljenja: bolni sindrom, malnutricija, kaheksija, dekubitusi.

Komplikacije malignih bolesti i specifična terapija.

Urgentna stanja u onkologiji.

Pristup onkološkom bolesniku.

Primarna prevencija malignih oboljenja.

DIJABETES MELITUS (4)

Etiologija, patogeneza, klinička slika, komplikacije, dijagnoza, terapija, tretman komplikacija i prevencija.

FIZIOLOGIJA NORMALNE TRUDNOĆE, POROĐAJA I BABINJA (8)

Zbrinjavanje novorođenčeta.

Karakteristike novorođenčeta.

NAJČEŠĆA OBOLJENJA U GINEKOLOGIJI (4)

NAJČEŠĆA OBOLJENJA U PEDIJATRIJI (4)

OBOLJENJA I STANJA KARAKTERISTIČNA ZA STAROST (4)

RAST I RAZVOJ MALOG DETETA

PREVENCIJA U GERIJATRIJI

URGENTNA STANJA U OPŠTOJ MEDICINI (2)

Uvod.

Stav i odnos.

URGENTNA STANJA U OBLASTI POREMEĆAJA NERVNOG SISTEMA (4)

Akutna cerebrovaskularna oboljenja: koma, šok, sinkopa, moždani insult, sunčanica, toplotni udar.

URGENTNA STANJA U PSIHIJATRIJI (4)

POLITRAUMA (4)

Etiologija, klinička slika, prva pomoć, terapija, prognoza.

AKUTNE EGZOGENE INTOSIKACIJE (4)

Etiologija, patogeneza, klinička slika, dijagnoza, prva pomoć, terapija, prognoza i prevencija.

AKUTNE ALERGIJSKE REAKCIJE (4)

Etiologija, patogeneza, klinička slika, prva pomoć, terapija i prevencija.

UJEDI ŽIVOTINJA (2)

Etiologija, klinička slika, prva pomoć i terapija.

MALA HIRURGIJA (4)

Opekotine (etiologija, patogeneza, klinička slika, prva pomoć i terapija).

Krvavljenje: podela po načinu, prema uzroku, vremenu i mestu krvavljenja.

BOLESTI ZAVISNOSTI (4)

Alkoholizam.

Toksikomanije (vrste, sredstva, klinička slika, tretman, terapija i resocijalizacija i prevencija).

Pušenje.

REHABILITACIJA BOLESNIKA (4)

Moderan pristup u rehabilitaciji bolesnika.

Ciljevi procesa rehabilitacije.

Principi procesa rehabilitacije.

Timski rad.

Podela rehabilitacije: socijalna, profesionalna i psihološka.

ISTRAŽIVANJE I EVALUACIJA STRUČNOG RADA I PISANJE STRUČNIH RADOVA (12)

Praktična nastava u opštoj medicini

(6 časova nedeljno -120 časova godišnje teorije, 15 časova nedeljno - 300 časova godišnje vežbi)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja i praktičnih veština za obavljanje složenih, preventivnih i terapijskih procedura u području rada opšte medicine.

Zadaci izučavanja predmeta su:

- usvajanje vrednosti u duhu razvijanja osećanja humanosti, ljubavi prema pozivu, savesnog i odgovornog odnosa prema radnom mestu,

- prihvatanje moralne obaveze zdravstvenih radnika prema drugim zdravstvenim radnicima, prema bolesniku, porodici bolesnika i medicinskoj tajni,

- usvajanje praktičnih i teorijskih znanja neophodnih za učešće u timskom radu u oblasti opšte medicine (kako u prevenciji, tako u nezi, terapiji i rehabilitaciji),

- osposobljavanje za bavljenje zdravstvenim vaspitanjem,

- osposobljavanje za vođenje zdravstvene dokumentacije,

- ovladavanje tehnikom korišćenja informacionih sistema u savremenoj organizaciji zdravstvene službe doma zdravlja.

SADRŽAJI PROGRAMA

POJAM, ZADACI I ZNAČAJ OPŠTE MEDICINE (4)

Značaj opšte medicine za unapređenje zdravlja stanovništva.

Uloga medicinske sestre u timskom radu u opštoj medicini.

Etika zdravstvenih radnika - istorijat medicinske etike, Hipokratova zakletva i ženevska revizija Hipokratove zakletve. Zakletva Florens Natingejl.

Moralni lik zdravstvenog radnika. Moralne obaveze prema bolesniku, porodici bolesnika, drugim medicinskim radnicima i medicinskoj tajni.

ORGANIZACIJA SLUŽBE U OPŠTOJ MEDICINI (4)

ZDRAVSTVENO VASPITANJE (4)

Rad u maloj grupi.

Individualni rad.

Programsko zdravstveno vaspitanje.

ODRŽAVANJE LIČNE HIGIJENE BOLESNIKA (4)

Tehnike održavanja, lične higijene i asistiranja, delimično pokretnom bolesniku.

Tehnike održavanja lične higijene nepokretnog bolesnika.

SPROVOĐENJE PROFILAKSE I LEČENJE DEKUBITISA (2)

Masaža, masažni hvatovi, vibracioni talasi, talkiranje, promena položaja, postavljanje antidekubacionih jastuka, dušeka i kolutova.

ISHRANA BOLESNIKA (4)

Principi ishrane.

Prirodna i veštačka ishrana.

Enteralna i parenteralna ishrana.

TRANSFUZIJA KRVI (4)

Krvne grupe.

Indikacije i kontraindikacije za transfuziju.

Komplikacije.

UZIMANJE I SLANJE LABORATORIJSKO-DIJAGNOSTIČKOG MATERIJALA ZA MIKROBIOLOŠKI PREGLED (2)

Ispljuvak.

Stolica.

Mokraća.

Krv.

Brisevi iz organskih šupljina i rana.

Sekreti iz drenova i kanila.

UZIMANJE URINA I DRUGIH SEKRETA I EKSKRETA ZBOG EVIDENCIJE KOLIČINE I DRUGIH LABORATORIJSKIH ISPITIVANJA (2)

Kateterizacija mokraćne bešike.

Nega bolesnika sa trajnim uretralnim kateterom.

INFEKCIJA (2)

Izvori infekcije.

Putevi širenja.

Mere zaštite.

SPECIJALAN PRISTUP I NEGA, ISHRANA I TERAPIJA OBOLELIH OD KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA (4)

KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA (8)

Tehnika.

Aparati.

Lekovi.

Postarestni tretman.

EKG (4)

Tehnika izvođenja.

Registracija.

Prepoznavanje urgentnih stanja.

SPECIFIČAN PRISTUP, SPECIJALNA NEGA, TERAPIJA I ISHRANA KOD OBOLJENJA RESPIRATORNIH ORGANA (4)

SPECIFIČAN PRISTUP, NEGA, ISHRANA I TERAPIJA KOD OBOLELIH OD DIJABETES MELITUSA (4)

Insulin zavisni.

Insulin nezavisni bolesnici.

Primena insulina.

Terapija dijetama.

Prevencija i terapija komplikacija.

SPECIFIČAN PRISTUP, NEGA, ISHRANA I TERAPIJA OBOLELIH OD MALIGNIH BOLESTI (4)

POSTUPAK (PRVA POMOĆ I DALJE ZBRINJAVANJE) KOD BOLESNIKA SA URGENTNIM POREMEĆAJIMA NERVNOG SISTEMA (4)

POSTUPAK SA PSIHOTIČNIM BOLESNIKOM (2)

POSTUPAK SA POLITRAUMATIZOVANIM BOLESNIKOM (4)

Obezbeđenje vitalnih funkcija.

Prevencija šoka.

Transport.

POSTUPAK SA BOLESNICIMA KOD AKUTNOG TROVANJA (2)

Prva pomoć.

Primena antidota.

POSTUPAK SA UTOPLJENIKOM (2)

Prva pomoć.

Uspostavljanje vitalnih funkcija.

Dalje zbrinjavanje.

POSTUPAK KOD ALERGIJSKIH REAKCIJA (2)

Prva pomoć.

Uspostavljanje vitalnih funkcija.

Dalje zbrinjavanje.

POSTUPAK KOD ALERGIJSKIH REAKCIJA (2)

Prva pomoć.

Terapija i dalje zbrinjavanje.

POSTUPAK KOD UJEDA ŽIVOTINJA (2)

Prva pomoć i dalje zbrinjavanje.

POSTUPAK KOD OPEKOTINA (2)

Prva pomoć i terapija.

OBRADA I SUTURA RANA, PANARICIJUMA, INCIZIJA I DRENAŽA APSCESA (2)

ZAUSTAVLJANJE KRVAVLJENJA (2)

Digitalna kompresija.

Kompresivni zavoj.

Esmarhova poveska.

Zaustavljanje krvavljenja instrumentima.

Tamponada.

PRIVREMENA IMOBILIZACIJA (2)

ZAVOJI (2)

Vrste zavoja.

Pravila pri postavljanju zavoja.

SPECIFIČAN PRISTUP I SPECIJALNA NEGA TRUDNICA, PORODILJA, BABINJARA I NOVOROĐENČETA (4)

SPECIFIČAN PRISTUP I SPECIJALNA NEGA MALE DECE (4)

VAKCINACIJA (4)

Značaj.

Sadržaj vakcine.

Kalendar vakcinacija.

Aplikacija vakcine.

SPECIFIČAN PRISTUP I NEGA STARIH I IZNEMOGLIH LICA (2)

SPECIFIČAN PRISTUP I NEGA TRAUMATIZOVANIH, NEPOKRETNIH I HENDIKEPIRANIH BOLEŠĆU (2)

SPECIFIČNOSTI NEGE U REHABILITACIJI (4)

Ciljevi i zadaci nege u rehabilitaciji.

Nega i rehabilitacija bolesnika u kući.

VOĐENJE MEDICINSKE DOKUMENTACIJE (4)

Značaj ispravnog vođenja medicinske dokumentacije.

Vođenje kartona.

Pisanje dnevnih izveštaja.

Pisanje uputa.

Vođenje populacione statistike.

INFORMACIONI SISTEMI (4)

Ciljevi i značaj korišćenja informacionih sistema u savremenoj organizaciji zdravstvene službe.

VEŽBE

I vežba:

Uloga sestre u organizaciji i tehnologiji rada dispanzera,

II vežba:

Uloga sestre u organizaciji i tehnologiji rada savetovališta,

III vežba:

Uloga sestre u organizaciji i tehnologiji rada isturene ambulante,

IV vežba:

Zdravstveno vaspitanje - individualni rad,

V vežba:

Zdravstveno vaspitni rad u maloj grupi,

VI vežba:

Realizacija SINDI programa,

VII vežba:

Realizacija programa za onkološku zaštitu,

VIII vežba:

Realizacija programa za zaštitu bolesnika od dijabetes melitusa,

IX vežba:

Realizacija programa preventivne stomatologije,

X vežba:

Realizacija programa zdravstvene zaštite starih lica,

XI vežba:

Komunikacija sa pacijentom - metod opservacije,

XII vežba:

Nameštanje postelja bolesnika,

Nameštanje zauzete postelje bolesnika,

XIII vežba:

Asistiranje delimično pokretnom bolesniku i održavanje lične higijene,

XIV vežba:

Održavanje lične higijene i kupanje nepokretnog bolesnika,

XV vežba:

Sprovođenje profilakse i lečenje dekubitusa,

XVI vežba:

Praćenje i realizacija vitalnih znakova: temperature, krvnog pritiska, pulsa, respiracija,

XVII vežba:

Aplikacija gastrične sonde,

Nega gastrostome

Održavanje i sterilizacija gastrične sonde,

XVIII vežba:

Tehnika postavljanja klizme,

XIX vežba:

Tehnika davanja infuzije i transfuzije krvi,

XX i XXI vežba:

Uzimanje materijala za mikrobiološko ispitivanje,

XXII vežba:

Uzimanje urina, sekreta i eskreta za laboratorijsko ispitivanje,

Kateterizacija mokraćne bešike,

Ispiranje mokraćne bešike,

XXIII, XXIV i XXV vežba:

Kardiopulmonalna reanimacija,

Tehnika izvođenja,

XXVI, XXVII i XXVIII vežba:

Registracija EKG-a,

Priprema pacijenta,

Izvođenje procedure,

Otklanjanje tehničkih smetnji,

Prepoznavanje urgentnih stanja,

XXIX vežba:

Merenje kapaciteta pluća,

Priprema bolesnika i spirometra,

Tehnika izvođenja,

XXX vežba:

Aplikacija insulina,

XXXI vežba:

Praćenje normalne trudnoće,

XXXII, XXXIII i XXXIV vežba:

Vođenje normalnog porođaja,

Epiziotomija i sutura,

Pregled posteljice,

XXXV vežba:

Prva nega novorođenčeta i obeležavanje,

XXXVI vežba:

Nega pupka,

XXXVII vežba:

Nega babinjare,

XXXVIII vežba:

Aplikacija vakcina,

XXXIX vežba:

Postupak kod sunčanice i toplotnog udara,

XL vežba:

Tretman bolesnika kod akutnog trovanja,

Tehnika ispiranja želuca,

Primena antidota i dalje zbrinjavanje,

XLI vežba:

Postupak sa utopljenikom,

Uspostavljanje prolaznosti disajnih puteva,

Tehnika izvođenja veštačkog disanja,

Tehnika izvođenja spoljašnje masaže srca i dalje zbrinjavanje,

XLII vežba:

Postupak sa bolesnikom kod alergijskih reakcija,

Prva pomoć,

Terapija i dalje zbrinjavanje,

XLIII vežba:

Postupak kod ujeda životinja (psi, mačke, gmizavci, ribe, krpelji..),

Prva pomoć,

Dalje zbrinjavanje,

XLIV vežba:

Zbrinjavanje opekotina,

Prva pomoć,

Terapija i dalje zbrinjavanje bolesnika,

XLV i XLVI vežba:

Incizija i drenaža apscesa, obrada panaricijuma, skidanje konaca,

XLVII i XLVIII vežba:

Primena metoda privremene hemostaze (digitalna kompresija, kompresivni zavoj, Esmahova poveska, tamponada, zaustavljanje krvavljenja instrumentima),

XLIX i L vežba:

Zavoji - postavljanje osnovnih zavoja glave, trupa i udova,

LI i LII vežba:

Tehnika izvođenja privremene imobilizacije,

LIII vežba:

Tehnika izvođenja prednje tamponade nosa,

LIV vežba:

Tehnika ispiranja srednjeg uha,

LV vežba:

Rehabilitacija bolesnika,

LVI vežba:

kod posttraumatskih stanja,

kod postapoplektičnih stanja,

LVII vežba:

Vođenje medicinske dokumentacije,

Vođenje zdravstvenih kartona bolesnika,

Vođenje uputa,

Pisanje dnevnih izveštaja,

LVIII vežba:

Vođenje populacione statistike,

LIX vežba:

Korišćenje informacionih sistema,

LX vežba:

Upoznavanje sa radom informacionog centra doma zdravlja.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

CILJ I ZADACI

Praktična nastava u bloku ima za cilj utvrđivanje i uvežbavanje teorijskih i praktičnih znanja stečenih u okviru prethodno održanih predavanja i vežbi.

I nedelja:

Aktivno učešće u timskom radu dispanzera, savetovališta i isturene ambulante.

II nedelja:

Uključivanje u zdravstveno-vaspitni rad.

III, IV i V nedelja:

Uključivanje u proces specijalne nege obolelih od kardio-vaskularnih, respiratornih oboljenja i dijabetes melitusa.

VI i VII nedelja:

Aktivno učešće u kardiopulmonalnoj reanimaciji.

VIII nedelja:

Uključivanje u rad timova koji vode trudnoću i porođaj.

IX i X nedelja:

Aktivno učešće u rad timova koji rešavaju probleme urgentnih stanja u medicini.

XI nedelja:

Rad u timu za malu hirurgiju.

XII nedelja:

Uključivanje u rad tima koji se bavi problemima i specijalnom negom starih ljudi.

SPECIJALISTIČKI ISPITI

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka,

2. Usmenu proveru znanja,

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka medicinskog tehničara za rad u transfuziji krvi.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, vežbi i praktične obuke u bloku.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje,

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke,

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama,

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja,

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita, nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno - časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga, kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogome zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad, itd.

14. Obrazovni profil: STOMATOLOŠKA SESTRA - TEHNIČAR ZA DENTALNA I INTRAORALNA SNIMANJA

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:

- stomatološka sestra - tehničar,

uz uslov da imaju dve godine radnog iskustva u stomatologiji.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se ocene iz predmeta:

- anatomija i fiziologija,

- fizika,

-stomatohirurgija i

- bolesti zuba.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: STOMATOLOŠKA SESTRA - TEHNIČAR ZA DENTALNA I INTRAORALNA SNIMANJA

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je sadržan u odeljku programa za obrazovni profil: - medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Osnovi radiološke fizike i dozimetrije

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje - teorije, 4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - vežbi)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz radiološke fizike i dozimetrije i osposobljavanje kandidata da ih u praktičnom radu primenjuju.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o energiji zračenja i primeni te energije u sprovođenju dijagnostičkih postupaka rendgenskih zraka,

- dopunjavanje stečenih znanja o građi materije,

- sticanje proširenih znanja iz oblasti elektriciteta,

- razlikovanje prirodne i veštačke radijacije,

- sticanje znanja o jonizujućem zračenju i interakciji tog zračenja sa materijom,

- upoznavanje konstrukcije rendgenskih aparata i uređaja koje će kandidat u praksi koristiti,

- sticanje znanja o otkriću, nastajanju, proizvodnji, prirodi i osobinama rendgenskih zraka,

- sticanje medicinskih znanja o biološkom dejstvu rendgenskih zraka,

- praktično savladavanje metoda detekcije i merenja rendgenskih zračenja koje se ljudskim čulima ne mogu opažati,

- upoznavanje organizacije prostora i funkcionisanja rendgenskog odeljenja,

- praktično osposobljavanje za vršenje potrebnih administrativnih poslova,

- osposobljavanje kandidata za stručno praćenje tehničkih dostignuća u radiologiji, posebno, u domenu svoga rada.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

GRAĐA MATERIJE (4)

Atomi i molekuli.

Sastav i osobine atomskog jezgra.

Nukleidi i njihova klasifikacija.

Atomska masa i veličina jezgra.

Nuklearne sile, energija veze.

Stabilnost jezgra.

Nestabilna jezgra (radioaktivni nukleidi).

Izotopi i izobari.

Periodni sistem elemenata.

Građa čovečijeg tela s aspekta građe materije.

OSNOVI ELEKTRICITETA (7)

Elektroni i naelektrisanje.

Električna struja.

Električni napon.

Jačina struje.

Električni otpor (provodnici i izolatori).

Snaga električne struje.

Osnovni zakoni elektriciteta.

Kondenzatori.

Magnetizam i elektromagnetizam.

Elektromagnetna indukcija (transformatori).

Naizmenična struja.

Merni instrumenti.

ZRAČNA ENERGIJA (3)

Prirodna i veštačka radioaktivnost.

Porodice radioaktivnih elemenata.

Nejonizujuća zračenja.

Jonizujuća zračenja.

Elektromagnetno zračenje.

Korpuskularna zračena.

Kontinuirani i linijski spektri.

OTKRIĆE, NASTANAK I PROIZVODNJA RENDGENSKIH ZRAKA (1)

RENDGENSKI APARATI - GLAVNI DELOVI I DODATNI UREĐAJI (7)

Konstrukciona šema rendgenskih aparata.

Osnovni delovi rendgen aparata (anoda, katoda, omotači, visokonaponski kablovi).

Vrste rendgenskih cevi.

Transformatori, ventilne cevi.

Sita, tubusi, rešetke.

Standardni rendgenografski aparat.

Aparat za tomografska snimanja.

Dental rendgenski aparat.

Aparat za ortopantomografiju.

Aparat za panoramsko (status X) snimanje.

OSOBINE RENDGENSKOG ZRAČENJA (4)

Fizička svojstva rendgenskog zračenja (rasipanje, apsorbacija).

Hemijska svojstva (fluorescencija, fosforescencija, fotohemijsko dejstvo, termičko dejstvo).

Biološko dejstvo rendgenskog zračenja (teorije direktnog i indirektnog dejstva, Tribondo-Bergonijevi zakoni).

MERENJE RENDGENSKIH ZRAKA (5)

Emisiona doza i jedinice.

Apsorpciona doza i jedinice.

Ekspoziciona doza (doza izlaganja) i jedinice.

Instrumenti za detekciju i merenje rendgenskog zračenja.

Dozimetrijska kontrola.

Dozimetri.

UZAJAMNO DEJSTVO RENDGENSKOG ZRAČENJA I PROZRAČENE MATERIJE (3)

Promene rendgenskog zračenja snopa.

Promene prozračne materije.

RENDGEN ODELJENJE (2)

Sastavni delovi.

Opšti tehnički uslovi.

Specifičnosti stomatološkog rendgen odeljenja.

ORGANIZACIJA RADA I PLANIRANJE RENDGEN 0DELJENJA (4)

Karton pacijenta.

Dokumentacija.

Delovodni protokol.

Šifriranje usluga.

Postupak sa radiografskim izveštajem.

Formiranje filmoteke i njen značaj.

VEŽBE.

I vežba:

Demonstracija rada generatora.

II vežba:

Presek celine i presek visokonaponskih kablova.

III vežba:

Prikazivanje rendgenskih cevi i sastavnih delova - šema funkcionisanja.

IV vežba:

Rukovanje komandnim stolom.

V vežba:

Rukovanje stativima.

VI vežba:

Prikaz i rukovanje rendgenskim aparatima za standarde rendgenografske tehnike.

VII vežba:

Prikaz i rukovanje aparatom za telerendgenografiju.

VIII vežba:

Prikaz i rukovanje aparatom za tomografiju.

IX vežba:

Prikaz i rukovanje aparatom za ortopantomografiju snimanja.

X vežba:

Prikaz i rukovanje aparatom status - X.

XI, XII i XIII vežba:

Prikaz i rukovanje dental rendgenskim aparatom.

Upotreba filtera, sekundarnih brana i kompresora.

XIV vežba:

Buki rešetka i Lisholomovo sito, uticaj na ekspoziciju filma.

XV vežba:

Demonstracija pribora: kasete, tubusi, podmetači, označavanje.

XVI vežba:

Upotreba mernih instrumenata ozračenja.

XVII vežba:

Merenje doze kod pacijenta tokom rendgendijagnostičke procedure.

XVIII vežba:

Praktična upotreba dozimetra i očitavanje krive zacrnjenja filmdozimetra.

XIX vežba:

Upoznavanje građe, organizacije prostora i tehnološkog procesa rada na rendgen odeljenju.

XX vežba:

Obavljanje funkcije šalterskog službenika.

Osnovni principi radiološke zaštite

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje - teorije, 3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - vežbe)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz radiološke zaštite i osposobljavanje kandidata da stečena znanja primenjuju u praktičnom radu.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o zračenju na živu materiju,

- sticanje znanja o oštećenjima ljudskog organizma izazvanih zračenjem,

- upoznavanje osnovnih principa zaštite od zračenja u radiološkoj dijagnostici u toku primene izotopa u medicini,

- upoznavanje metoda zaštite u uslovima nuklearnog rata,

- upoznavanje sigurnosti pri ekspoziciji jonizujućim zračenjima,

- upoznavanje značaja medicinske kontrole lica zaposlenih u zoni jonizujućeg zračenja,

- upoznavanje zakonskih propisa koji regulišu zaštitu od jonizujućeg zračenja,

- sticanje znanja o odnosu medicinskih i nemedicinskih izvora jonizujućeg zračenja kojima je čovek danas izložen.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

DEJSTVO ZRAČENJA NA ŽIVU MATERIJU (6)

Sastav žive materije.

Mehanizam biološkog dejstva zračenja (primarni i sekundarni).

Direktni biološki efekti.

Indirektni biološki efekti.

Uticaj zračenja na enzime i nukleinske kiseline.

Biohemijske promene izazvane ozračenjem.

Osetljivost pojedinih tkiva na zračenje.

Posledice delimičnog i potpunog ozračenja.

OŠTEĆENJA IZAZVANA ZRAČENJEM (7)

Zavisnost oštećenja od doze i vremena ozračenja.

Akutni radijacioni sindrom.

Hronično ozračenje.

Oštećenje kože usled dejstva jonizujućeg zračenja.

Promene u krvi i krvotvornim organima.

Genetski efekti ozračenja.

Efekti jonizujućeg zračenja na organe vida.

Kancerogeni rizik radijacije.

Radiobiologija i radiotoksikologija (osnovni pojmovi).

Pružanje prve pomoći i lečenje ozračenih.

OSNOVNI PRINCIPI ZAŠTITE U RENDGEN-DIJAGNOSTICI (5)

Principi zaštite pacijenata.

Korišćenje ličnih zaštitnih sredstava.

Distanca fokus-koža.

Kvadratni zakon slabljenja.

Blendiranje zračnog snopa.

Filtriranje rendgenskih zraka.

Visokonaponske tehnike snimanja.

Stroge indikacije za radiografisanje.

Kategorije pacijenata koje se ne smeju izložiti pojedinim vrstama jonizujućeg zračenja.

Vreme ekspozicije.

Principi zaštite osoblja.

Korišćenje opštih i ličnih zaštitnih sredstava.

Kontrola tehničke ispravnosti rendgenske aparature.

Kontrola zračne ispravnosti rendgenske aparature.

Periodične kontrole tehničkih uslova rendgen kabineta.

Specifičnosti zaštite prema vrstama zračenja.

OSNOVNI PRINCIPI ZAŠTITE PRI PRIMENI RADIOIZOTOPA U MEDICINI (2)

Zaštita pacijenata.

Zaštita osoblja.

Zaštita okoline.

SPECIFIČNOSTI RADIOLOŠKE ZAŠTITE U STOMATOLOGIJI (4)

Zaštita pacijenata.

Zaštita osoblja.

Opšta i lična zaštitna sredstva.

RADIOLOŠKA ZAŠTITA U SLUČAJU UPOTREBE NUKLEARNOG ORUŽJA (3)

Karakteristike nuklearne i termonuklearne bombe.

NORME SIGURNOSTI PRI EKSPOZICIJI JONIZUJUĆIM ZRAČENJIMA (4)

Radni uslovi.

Parcijalno ozračenje.

Ozračenje organizma u celini.

Maksimalno dozvoljene doze za osoblje.

Doze opravdanog rizika u vanrednim uslovima.

Maksimalno dozvoljeno unošenje radioaktivnih supstanci u organizam.

Maksimalno dozvoljena koncentracija pri spoljašnjoj kontaminaciji.

KONTROLA LICA ZAPOSLENIH U ZONI DEJSTVA JONIZUJUĆEG ZRAČENJA (2)

Stručna sprema.

Zdravstveni uslovi.

Medicinski pregled pre zaposlenja.

Kontrolno periodični zdravstveni pregledi.

Kontraindikacije za profesionalnu delatnost u zoni jonizujućeg zračenja.

MAKSIMALNO DOZVOLJENJE DOZE ZA STANOVNIŠTVO (2)

ZAKONSKI PROPISI KOJIMA SE REGULIŠE ZAŠTITA OD JONIZUJUĆEG ZRAČENJA (3)

ZAŠTITA OD NEMEDICINSKIH IZVORA ZRAČENJA (2)

VEŽBE

I - VI vežba:

Zaštita pacijenata od jonizujućeg zračenja u toku sprovođenja radioloških dijagnostičkih postupaka.

VII -XV vežba:

Zaštita profesionalnih radnika u toku rada.

XVI i XVII vežba:

Zaštitne mere na aparatima i uređajima u pogonu.

XVIII i XIX vežba:

Slabljenje jonizujućeg zračenja pri prolasku olova (zaštitni paravani, kecelje, rukavice).

XX vežba:

Korišćenje opreme i sredstava namenjenih za slučaj upotrebe ratnih nuklearnih dejstava.

Osnovi radiografske tehnike

(6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - teorije, 10 časova nedeljno, 200 časova godišnje - vežbe)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja, vrste i primene metoda radiološke tehnike i praktično osposobljavanje kandidata da ih u praktičnom radu primenjuju.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje činilaca od kojih zavisi uspešan radiogram,

- sticanje neophodnih znanja o vrstama, građi i osobinama rendgenskog filma kao i osnovnim principima njegove upotrebe,

- sticanje znanja o fotografskim elementima i radiografskim faktorima, shvatanje njihove međusobne zavisnosti,

- razumevanje shvatanje geometrije rendgenske slike,

- usvajanje osnovnih znanja i praktično savladavanje tehnike rada u mračnoj komori,

- upoznavanje i savladavanje ekstraoralnih metoda snimanja u stomatologiji,

- savladavanje metoda intraoralnog snimanja,

- savladavanje specijalnih tehnika snimanja kao i kontrastnih metoda i oblasti stomatološke rendgenologije.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

NASTANAK RENDGENSKE SLIKE (5)

Apsorbcija rendgenskih zraka.

Faktori koji određuju apsorbciju.

Definicije rendgenske slike.

FORMIRANJE I GEOMETRIJA RENDGENSKE SLIKE (12)

Zračni snop.

Projekcioni efekti.

Oblik slike.

Veličina slike.

Tamnina slike.

Kontrast slike.

Oštrina slike.

Svojstva dobrog snimka.

Efekat fluoroscentnih folija.

RADIOGRAFSKI FAKTORI (4)

Napon, jačina struje, ekspozicija.

Radiografski efekti.

RENDGENSKI FILM (8)

Materijali za izradu rendgenskih filmova (hronološki).

Savremeni rendgenski film.

Dimenzija filmova.

Vrste filmova po nameni.

Vrste filmova prema vrsti fotoemulzije.

Čuvanje rendgenskih filmova.

Fotoemulzija.

Hemijsko sazrevanje fotoemulzije.

Osvetljenje fotoemulzije.

Latentna slika.

Kasete za rendgenske filmove.

HEMIJSKA OBRADA RENDGENSKIH FILMOVA (10)

Sastav razvijača.

Sastav fiksira.

Dejstvo razvijača na eksponirani film i nastanak manifestantne slike.

Dejstvo fiksira na film i nastanak latentne slike.

Priprema i čuvanje razvijača.

Priprema i čuvanje fiksira.

Korekcija kvaliteta radiografija u toku hemijske obrade.

Sušenje filmova.

Signiranje filmova.

MRAČNA KOMORA ZA RUČNU OBRADU RENDGENSKIH FILMOVA (3)

Mesto mračne komore u sklopu rendgen odeljenja.

Tehničke karakteristike prostorije mračne komore.

Delovi mračne komore.

Inventar u mračnoj komori.

Održavanje reda i čistoće u mračnoj komori.

AUTOMATSKA MAŠINA ZA HEMIJSKU OBRADU RENDGENSKIH FILMOVA (8)

Mesto automatskoj komori u sklopu rendgen odeljenja.

Vrste aparata.

Sastavni delovi.

Priprema hemikalija.

Priprema za rad.

Rukovanje.

Održavanje komore.

Prednosti i nedostaci automatske komore u odnosu na ručno razvijanje rendgenskih filmova.

PRIPREMA PACIJENATA ZA RENDGENOGRAFISANJE (4)

Odnos prema pacijentu.

Uklanjanje ekstrakorporalnih tela i proteza iz usta pacijenta.

Postupak u slučaju gušenja, hipersalivacije, nauzeje, nagona na povraćanje.

Postupak sa hendikepiranima, neurolabilnim osobama.

Postupak sa decom.

Primena zaštitnih sredstava.

METODE SNIMANJA U STOMATOLOGIJI (6)

Ekstraoralne metode snimanja.

Intraoralne metode snimanja.

Specijalne tehnike snimanja.

Kontrastne metode snimanja.

ČINIOCI OD KOJIH ZAVISI USPEŠNOST RADIOGRAFISANJA GLAVE, VILICE I ZUBA (6)

Napon sekundarne struje.

Jačina sekundarne struje.

Distanca fokus-objekat.

Rendgenski film.

Položaj glave pacijenta.

Položaj rendgenske cevi.

Položaj rendgenskog filma.

Upadne tačke.

Dužina ekspozicije.

DESKRIPTIVNA I RADIOLOŠKA ANATOMIJA KOSTIJU GLAVE (3)

Orijentacione linije i tačke na lobanji.

DESKRIPTIVNA I RADIOLOŠKA ANATOMIJA VILICA I ZUBA (3)

EKSTRAORALNE METODE SNIMANJA (12)

Standardni pregledni radiogrami glave:

- postero-anteriorni (PA),

- antero-posteriorni (AP),

- profilni radiogrami (L, R).

Posebni pregledni radiogrami glave:

- aksijalni radiogrami baze lobanje (po Hircu),

- aksijalni radiogram baze lobanje (vertikalno-submentalni),

- poluaksijalni radiogram lobanje (po Taunu).

Radiogram paranazalnih šupljina.

Radiogram nosnih kostiju.

Radiogram zigomatične kosti.

Radiogram zigomatičnog luka.

Radiogram orbita.

Radiogram mandibule (u celini ili po delovima):

- postero-submentalni,

- aksijalni,

- poluaksijalni.

Radiogram temporomandibularnog zgloba (u sedećem i ležećem stavu).

INDIKACIJE ZA POJEDINE EKSTRAORALNE METODE SNIMANJA (2)

INTRAORALNE METODE SNIMANJA (3)

Retroalveolna tehnika.

Retrokoronarna tehnika.

Okluzalna tehnika.

Aksijalna tehnika.

INDIKACIJE ZA POJEDINE INTRAORALNE METODE SNIMANJA (1)

SPECIFIČNOSTI SNIMANJA ZUBA KOD DECE (2)

SPECIJALNE TEHNIKE SNIMANJA (4)

Tomografske tehnike.

Ortopantomografija (kao tomografska metoda).

Panoramsko (Status-X) snimanje vilica.

Telerendgenografska tehnika snimanja.

Stereorendgenografija.

Makrografija.

INDIKACIJE ZA POJEDINE SPECIJALNE TEHNIKE SNIMANJA (1)

KONTRASTNE METODE SNIMANJA U STOMATOLOGIJI (4)

Sijalografija.

Sinusografija.

Fistulografija.

Artografija.

INDIKACIJE ZA POJEDINE KONTRASTNE METODE SNIMANJA (1)

OSNOVNI PRINCIPI RADA SA KONTRASTNIM SREDSTVIMA (3)

Vrste kontrastnih sredstava.

Testiranje pacijenta.

Načini davanja kontrasta.

POSEBNE TEHNIKE SNIMANJA U STOMATOLOGIJI (5)

Sustrakcija.

Kolor rendgenografija.

Skanografija.

Mikrografija (histološka i kvantitativna).

Projekciono razdvajanje korenova po Le Masteru.

URGENTNA RENDGENOGRAFIJA U OPERACIONOJ SALI ILI KREVETU BOLESNIKA (3)

Tehnika snimanja.

Zaštita pacijenta.

Zaštita osoblja.

GREŠKE NA RENDGENSKOM FILMU (2)

Greške nastale tokom rendgenografisanja.

Greške nastale tokom hemijske obrade filma.

EVIDENCIJA OBAVLJENIH RADIOGRAFIJA (2)

Karton snimanja sa posebnim podacima.

Karton pacijenta.

Dnevni, mesečni, godišnji izveštaji.

KLASIRANJE I ODLAGANJE RADIOGRAFIJA - FORMIRANJE FILMOTEKE (3)

Čuvanje rendgen filmova.

Principi formiranja filmoteke.

Organizacija rada.

Registratura i šifriranje (radiografski, dijagnostički kriterijumi).

Izdavanje materijala iz filmoteke.

VEŽBE

I i II vežba:

Rendgenski film, vrsta, sastav, format, principi upotrebe.

Demonstracija uticaja fotografskih elemenata i radiografskih faktora u radiografiji.

III i IV vežba:

Ilustrovanje formiranja i geometrije rendgenske slike.

V i VI vežba:

Demonstracija uticaja senzometrijskih činilaca na kvalitet radiografije.

VII - X vežba:

Tehnička obrada rendgenskih filmova u mračnoj komori, mesto mračne komore, inventar i raspored inventara, priprema sredstava za rad.

XI, XII i XIII vežba:

Tehnička obrada rendgenskih filmova u automatskoj komori.

XIV i XV vežba:

Greške na rendgenskom filmu nastale pri radiografisanju i tehničkoj obradi rendgenskih filmova.

XVI i XVII vežba:

Demonstracija uticaja činilaca radiografije na uspešnost radiograma u kabinetu i posmatranje izvođenja u radiološkoj jedinici.

XVIII i XIX vežba:

Uzimanje radiografskog statusa usne duplje.

XX i XXI vežba:

Izvođenje ekstraoralnih radiografija iz domena stomatološke rendgenologije.

XXII - XXIV vežba:

Izvođenje intraoralnih rendgenografija.

XXV-XXVII vežba:

Izvođenje specijalnih tehnika snimanja iz domena stomatološke rendgenologije.

XXVIII - XXX vežba:

Izvođenje kontrasnih metoda snimanja iz domena stomatološke rendgenologije.

XXXI - XXXIII vežba:

Demonstriranje posebnih tehnika snimanja.

XXXIV i XXXV vežba:

Urgentna radiofafija.

XXXVI i XXXVII vežba:

Evidencija radiografija.

XXXVIII - L vežba:

Klasiranje i odlaganje radiografske dokumentacije - filmoteka.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Fotografski elementi i radiografski faktori.

Formiranje i geometrija rendgenske slike.

Senzometrija.

Rendgenski film - tehnička obrada.

Indikacije za radiografiju.

Priprema pacijenta za radiografiju.

Ekstraoralne radiografije.

Intraoralne radiografije.

Specijalne radiografije.

Kontrastne metode.

Posebne tehnike snimanja.

Uzimanje statusa usne duplje.

Evidencija, klasiranje i odlaganje radiografija.

Utvrđivanje i obnavljanje radnih tehnika iz područja rada.

SPECIJALISTIČKI ISPITI

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata. Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka,

2. Usmenu proveru znanja,

1. Izvršenje praktičnog zadatka

1. Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta osnovi radiološke fizike i dozimetrije, osnovni principi radiološke zaštite i osnovi radiografske tehnike.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje,

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke,

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama,

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja,

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita, nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno - časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga, kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogome zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad, itd.

Sledeći