Prethodni

15. Obrazovni profil: STOMATOLOŠKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD NA ORALNOJ I MAKSILOFACIJALNOJ HIRURGIJI

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:

- stomatološka sestra - tehničar,

- medicinska sestra - tehničar,

uz uslov da imaju dve godine radnog iskustva u oralnoj ili maksilofacijalnoj hirurgiji.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se ocene iz predmeta:

- anatomija i fiziologija,

- zdravstvena nega (nega bolesnika),

- stomatohirurgija (hirurgija).

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: STOMATOLOŠKA SESTRA - TEHNIČAR ZA RAD NA ORALNOJ I MAKSILOFACIJALNOJ HIRURGIJII

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je sadržan u odeljku programa za obrazovni profil: medicinska sestra -tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Interna medicina sa negom

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - teorije, 2 časa nedeljno, 40 časova godišnje - vežbe)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz interne medicine i osposobljavanje kandidata da stečena znanja primenjuju u svakodnevnom praktičnom radu sa pacijentima.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje etiologije i kliničke slike najčešćih internističkih oboljenja,

- upoznavanje savremenih dostignuća u oblasti dijagnoze i terapije internističkih oboljenja,

- osposobljavanje za učestvovanje u profilaktičkim, dijagnostičkim i terapijskim procedurama,

- osposobljavanje za negu internističkih bolesnika,

- upoznavanje organizacije rada u stacionarnim zdravstvenim ustanovama,

- obezbeđivanje znanja koja će olakšati usvajanje nastavnih sadržaja iz oralne i maksilofacijalne hirurgije.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

PREDMET I ZNAČAJ INTERNE MEDICINE (2)

Definicija interne medicine i njene grane, značaj identifikacije bolesti za sprovođenje odgovarajućeg postupka u lečenju i značaj praćenja onih oboljenja koja su po svojoj prirodi doživotna.

Metode i sredstva za postavljanje dijagnoze u internoj medicini:

- podaci bolesnika, pratioca, srodnika,

- fizički pregled (inspekcija, merenje pulsa na gornjim i donjim ekstremitetima, merenje krvnog pritiska, merenje TT i TV),

- savremena laboratorijska, biohemijska i hematološka ispitivanja,

- EKG i druge grafičke metode (Doppler oscilografija),

- radiološka dijagnoza,

- ednoskopske metode, biopsije,

- radioizotopske metode,

- ultrazvučna dijagnostika.

BOLESTI ORGANA ZA DISANJE (8)

Osnovni pojmovi o funkciji disanja, razmeni gasova i ispitivanju disajne funkcije (rekapitulacija ranije stečenih znanja), metode dijagnoze respiratornih oboljenja.

Oboljenja gornjih disajnih puteva (rinitis, faringitis, laringitis, tonzilitis, traheitis, sinuzitis).

Bronhitis, bronhiolitis, pneumonije.

Bronhiektazije, apsces pluća, emefizem pluća, profesionalne bolesti pluća.

Strana tela u disajnim putevima.

Embolija i infarkt pluća.

TBC pluća, tumori pluća i bronhije.

Bolesti pleure, medijastinuma i dijafragme.

BOLESTI KARDIOVASKULARNOG SISTEMA (13)

Funkcija srca i krvotoka (rekapitulacija ranije stečenih znanja).

Epidemiologija kardiovaskularnih bolesti.

Pregled kardiovaskularnih bolesnika.

Insufijencija krvotoka i miokarda.

Febris rheumatica

Endokarditisi (reumatski, bakterijski).

Urođene i stečene mane srca.

Oboljenja miokarda i perikarda (miokarditis, miokardiopatije, hronično plućno srce).

Koronarna bolest (angina pektoris, intermedijalni sindrom, akutni infarkt miokarda).

Poremećaji srčanog ritma (tahikardije, bradikardije, aritmije).

Arterijska hipertenzija.

Arterijska hipotenzija.

Bolesti perifernih krvnih sudova i limfnog sistema.

Rehabilitacija kardiovaskularnih bolesnika.

BOLESTI KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA (8)

Opšte napomene o stvaranju krvnih elemenata i njihovoj funkciji (rekapitulaciji ranije stečenih znanja).

Metode i sredstva dijagnostikovanja u hematologiji.

Anemije (vrste, klinička slika, terapija).

Leukemije (vrste, klinička slika, terapija).

Hemoragični sindromi (podela, klinička slika, terapija).

Bolesti slezine.

BOLESTI ORGANA ZA VARENJE (9)

Funkcija gastrointestinalnog trakta (rekapitulacija ranije stečenih znanja), dijagnostičke metode.

Bolesti jednjaka.

Bolesti želuca i duodenuma.

Bolesti tankog i debelog creva.

Bolesti peritoneuma.

Bolesti jetre.

Bolesti žučne kese i pankreasa.

BOLESTI ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM (11)

Osnovni pojmovi o funkciji endokrilnih sistema, savremena etiopatogeneza endokrinih oboljenja.

Poremećaji funkcije hipofize i bolesti koje nastaju kao posledica ovih poremećaja.

Tireoidna žlezda:

- povećana funkcija (hipertireodizam),

- smanjena funkcija (hipotireodizam).

Paratireoidne žlezde:

- povećana funkcija,

- smanjena funkcija.

Nadbubrežna žlezda:

- povećana i smanjena funkcija kore nadbubrežne žlezde,

- povećana i smanjena funkcija srži nadbubrežne žlezde.

Pankreas:

- povećana funkcija endokrilnog pankreasa,

- smanjena funkcija endokrilnog pankreasa.

BOLESTI BUBREGA I MOKRAĆNIH PUTEVA (6)

Osnovni pojmovi o funkciji bubrega (rekapitulacija ranije stečenih znanja), etiopatogeneza bubrežnih oboljenja.

Savremene dijagnostičke metode bubrežnih oboljenja.

Akutni i hronični glomerulonefritis.

Akutni i hronični pijelonefritis.

Nefrotski sindrom.

Nefrolitijaza.

Tumori bubrega i mokraćnih puteva.

BOLESTI LOKOMOTORNOG APARATA (3)

Klasifikacija oboljenja, uporedni način dijagnostikovanja.

Zapaljenjska reumatska oboljenja.

Degenerativna reumatska oboljenja.

VEŽBE

Organizacija rada na internom odeljenju i u internističkoj ambulanti

I i II vežba:

Prijem bolesnika na interno odeljenje, posmatranje bolesnika.

Asistiranje lekaru pri pregledu bolesnika.

Priprema odeljenja za lekarsku vizitu.

Vođenje i čuvanje stručne dokumentacije.

Bolesti organa za disanje

III i IV vežba:

Priprema bolesnika za preglede i asistiranje lekaru.

Prikupljanje materijala i slanje na pregled (krv, ispljuvak, pleuralni punktat, bris, urin, urinokultura i drugo).

Ispitivanje plućnih funkcija (spirometrija, gasne analize).

V vežba:

Nega i ishrana bolesnika od bronhioktazija, apscesa.

VI vežba:

Nega bolesnika sa prisustvom tečnosti u pleuralnoj šupljini.

Nega tuberkuloznih bolesnika (protivepidemijske mere).

Bolesti kardiovaskularnog sistema

VII i VIII vežba:

Priprema bolesnika i asistiranje lekaru pri pregledu bolesnika i raznim dijagnostičkim procedurama.

IX vežba:

Nega bolesnika sa reumatskom groznicom, akutnim miokarditisom, perikaditisom i endokarditisom (značaj mirovanja bolesnika, mogućnost nastanka embolije).

X vežba:

Nega bolesnika sa infarktom miokarda (rad na odeljenju za intenzivnu negu koronarnih bolesnika, primena monitora, defibrilatora).

XI i XII vežba:

Antišok terapija i nega bolesnika u šoku.

Bolesti krvi i krvotvornih organa

XIII vežba:

Uzimanje krvi za sedimentaciju eritrocita, hematokrit, određivanje vremena krvavljenja i koagulacije.

XIV vežba:

Nega bolesnika sa anemijom i leukemijom.

XV i XVI vežba:

Nega bolesnika sa hemoragičnim sindromom.

Bolesti organa za varenje

XVII - XIX vežba:

Priprema bolesnika za preglede i asistiranje lekaru pri pregledima.

Uzimanje i slanje stolice na pregled.

XX vežba:

Pomoć bolesniku pri povraćanju, posmatranje povraćenih masa i slanje na pregled.

XXI vežba:

Nega i ishrana bolesnika sa oboljenjima organa za varenje, nega usne šupljine.

Bolesti bubrega i mokraćnih puteva

XXII vežba:

Priprema bolesnika za preglede i asistiranje lekaru.

XXIII vežba:

Sakupljanje mokraće za merenje dijureza, ispitivanje klirensa.

XXIV vežba:

Nega i ishrana bolesnika sa akutnim glomerulonefritisom (dijetetski program).

Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem

XXV vežba:

Metode pregleda obolelih od pojedinih oboljenja endokrinih žlezda, priprema bolesnika i asistiranje lekaru pri dijagnostičkim procedurama.

XXVI vežba:

Merenje telesne težine i telesne visine bolesnika. Osnovni principi dijetetskog lečenja dijabetičara (program dijabetične dijete i distribucije).

XXVII vežba:

Insulinska terapija:

- vrste insulina i delovanje,

- davanje insulina (doziranje i mesto aplikacije).

XXVIII vežba:

Nega bolesnika sa ketoacitozom i bolesnika u komi:

- merenje dijureze i specifične težine mokraće,

- određivanje šećera i acetona u mokraći,

- pregled glikemije, glikozurije i ecetonurije preko test traka.

Bolesti lokomotornog aparata

XXIX i XXX vežba:

Nega bolesnika sa oštećenjem lokomotornog aparata:

- nega delimično pokretnih bolesnika,

- nega nepokretnih bolesnika (sa težim oštećenjima kičmenog stuba).

Oralna hirurgija

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije, 6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - vežbe)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz domena oralne hirurgije i osposobljavanje kandidata da ih uspešno primenjuju u svakodnevnom profesionalnom radu.

Zadaci nastave su:

- usvajanje znanja i veština za pomoć lekaru pri davanju premedikacije bolesniku,

- usvajanje znanja i veština za posebna dopunska ispitivanja vezana za najnovija dostignuća u oralnoj hirurgiji,

- usvajanje znanja o najnovijim lokalnim anesteticima koji se primenjuju u oralnoj hirurgiji,

- savlađivanje tehnike rukovanja modernim aparatima za izvođenje sterilizacije kao i njihovo održavanje,

- usvajanje znanja o diferencijalnoj dijagnostici infekcija predela lica i vilica,

- osposobljavanje za negu bolesnika sa infekcijama dentogenog porekla,

- osposobljavanje za pripremu i rukovanje instrumentarijumom za visokospecijalizovane usluge (inplantacija, replantacija i transplantacija),

- savlađivanje postupaka instrumentiranja pri visoko specijalizovanim hirurškim intervencijama,

- usvajanje znanja o urgentnim stanjima i pomoći bolesnicima sa visokim rizikom pri oralno-hirurškim zahvatima (retardirane osobe, oboleli od kardiovaskularnog oboljenja i sl.),

- usvajanje znanja o anomalijama i nepravilnostima mekog i koštanog tkiva i upoznavanje metoda lečenja,

- usvajanje znanja o prevenciji i lečenju tumora oroficijalne regije.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

UVOD U PREDMET (2)

Razvoj oralne hirurgije i dostignuća.

Klinički pregled opšte i specijalne metode ispitivanja u oralnoj hirurgiji.

Nove metode dijagnostike u oralnoj hirurgiji.

PREOPERATIVNA MEDIKACIJA I PREMEDIKACIJA U ORALNOJ HIRURGIJI (2)

Intravenska sedacija za oralnohiruršku intervenciju.

Premedikacija bolesnika kod hroničnih i akutnih bolesti.

Premedikacija retardiranih osoba.

Premedikacija bolesnika sa hemoragičnim sindromom i dr.

METODE PROFILAKSE U ORALNOJ HIRURGIJI (2)

Savremena sredstva i aparati za primenu i izvođenje antiseptičnih postupaka u oralnoj hirurgiji.

Savremena oprema i sredstva za primenu i ostvarivanje eseptičnog rada u oralnoj hirurgiji.

RENDGENOGRAFIJA U ORALNOJ HIRURGIJI I NAJČEŠĆE PRIMENJIVANE METODE (3)

Retroalveoralni snimak.

Aksijalni snimak.

Ortopantograf.

Panoramiks.

Bočno snimanje i dr.

LOKALNA ANESTEZIJA U ORALNOJ HIRURGIJI (3)

Infiltracioni i površinski anestetici.

Sredstva koja pojačavaju intenzitet lokalnih anestetika.

Regionalna anestezija.

Pleksus anestezija.

Intraligamentarna anestezija.

Sulbazalna anestezija.

Komplikacije nastale za vreme davanja lokalnih anestezija - lokalne i opšte.

INFEKCIJA LICA I VILICA DENTOGENOG POREKLA (5)

Izvori infekcije i mikroorganizmi u oralnoj hirurgiji.

Osnovni tipovi infekcije u oralnoj hirurgiji.

Širenje i lokalizacija infekcija.

Infekcije koje nastaju od zuba u gornjoj vilici.

Infekcije koje nastaju od zuba u donjoj vilici.

Infekcije sumbentalnog, subligvalnog i pterigomandibularnog i bukalnog prostora.

Flegmona poda usta i obraza.

Metode lečenja akutnih dentogenih infekcija.

Subkutani migrirajući apscesi.

Fistule na licu dentogenog porekla.

Osteomijalitis akutni i hronični

PERIAPIKALNE INFEKCIJE HRONIČNOG TOKA (4)

Klinički oblici i lečenje.

Resekcija jednokorenih i višekorenih zuba.

Komplikacije u toku operacije.

Hemisekcija i disekcija zuba.

DENTOGENE INFEKCIJE SINUSA MADŽILLARISA (3)

Lečenje konzervativnim i hirurškim metodama.

Ektodermalne ciste odontogenog porekla:

radikularna,

folikularna,

dijagnostika i operativne metode lečenja.

IMPACTIO DENTIS (5)

Etiologija i klasifikacija.

Lečenje, konzervativno i hirurško.

Estraxtio (operativno) impaktiranih umnjaka.

Estraxtio operativa caninusa

Komplikacije i incidenti u toku operativnog vađenja impaktiranih zuba.

Komplikacije posle hirurškog vađenja impaktiranih zuba.

PREKOBROJNI ZUBI (2)

Etiologija i lečenje.

ORTODONTSKO-ORALNA TERAPIJA (15)

Zubi zadržani u nicanju.

Komplikovano hirurško lečenje zuba frakturiranih i zaostalih korenova:

- incidenti i komplikacije.

Strana tela u mekim i koštanim tkivima lica i vilica.

Dekompresija mandibularnog kanala:

- vađenje luksiranog korena i stranih tela.

Transpozicija mantalnog otvora.

Nepravilnosti mekog tkiva i hirurške korekcije pre izrade protetskih nadoknada:

- pilke, frenulumi, fibromatozne hiperplazije gingive i sluzokože u gornjoj i donjoj vilici,

- metode hirurškog lečenja.

Nepravilnosti koštanog tkiva i hirurške korekcije pre protetskih nadoknada:

- torus mandibule i torus palatinus,

- elongiran tuber,

- koštano uvećanje tubera maxile i trigonuma retromolare,

- oštar greben u predelu gornjih inciziva i metode hirurškog lečenja.

REPLANTACIJA I TRANSPLANTACIJA ZUBA (2)

Indikacije i postupak operativne intervencije.

INPLANTACIJA (5)

Istorijat materijala indikacije i metode hirurškog postupka ugrađivanja implanata (subperiosalnih, enosalnih i transdentalnih implanata).

ODONTOGENI TUMORI LICA I VILICA (5)

Rana dijagnostika karcinoma usne šupljine.

KOMPLIKACIJE ORALNO HIRURŠKIH INTERVENCIJA (7)

Povrede mekih tkiva, povrede zuba, povrede koštanih tkiva vilica.

Frakture, procesusa alveolarisa, tubera maxillae i fractura mandibullae.

SINUS APERTA (2)

Lečenje (konzervativna hirurška metoda).

Dentogeni sinuziti.

POVREDE SADRŽAJA MANDIBULARNOG KANALA (3)

LUKSACIJA MANDIBULE (2)

KRVAVLJENE I MEMOSTAZA (5)

Rekapitulacija normalne hemostaze, artificijalna hemostaza, savremena sredstva za hemostazu u oralnoj hirurgiji.

Hemostaza kod bolesnika sa hemoragijskim sindromom (preoperativna priprema i postoperativna nega).

Uticaj medikamenata na hemostazu (vit. K, vit. C, aspirin).

POSTOPERATIVNO ZBRINJAVANJE PACIJENATA U ORALNOJ HIRURGIJI (5)

Konzervativno zbrinjavanje.

Medikamentozno i fizikalno.

VEŽBE

I vežba:

Upoznavanje higijensko-tehničkih uslova oralnohirurškog operativnog bloka.

II vežba:

Savremena oprema hirurških sala.

Savremeni aparati za izvođenje sterilizacije.

Ekspresni sterilizatori, rukovanje i održavanje.

III vežba:

Dezinfekcija hirurških instrumenata - izbor sredstava:

- priprema sredstava za dezinfekciju i izvođenje dezinfekcije.

Hirurški instrumenti u oralnoj hirurgiji:

- vrste,

- primena,

- sterilizacija, čuvanje i održavanje.

IV vežba:

Aparati i pribor za rad u oralnoj hirurgiji:

- elektroskalpel, aspirator, mikromotori, nasadni instrumenti za turbine i mikromotori i drugi,

- rukovanje i održavanje.

V vežba:

Lokalna anestezija:

- priprema brizgalice, anestetičkog sredstva, bolesnika za izvođenje subbazalne i intraligamentarne anestezije i asistiranje,

- postupak sa bolesnikom posle davanja subbazalne anestezije.

VI vežba:

Postupak sa bolesnikom pri komplikacijama nastalim za vreme i posle davanja anestezije:

- prelom igle, alergijska reakcija, besvesna stanja, terapija, infekcije.

VII vežba:

Uzimanje brisa i punktata za dijagnostiku , infekcije i uzročnika infekcije.

Priprema bolesnika, pribora za izvođene hirurškog lečenja dentogenih infekcija.

VIII vežba:

Dužnosti sestre pri izvođenju incizije sa intraoralnim pristupom.

Dužnosti sestre pri izvođenju incizije sa ekstraoralnim pristupom.

Dužnosti sestre posle izvođenja navedenih intervencija - postupak sa priborom.

Plasiranje zavoja kod ekstra oralnog pritiska incizije.

IX vežba:

Nega bolesnika posle sledećih intervencija:

- akutni osteomijelitis, upoznavanje postupka lečenja i nega bolesnika.

Preoperativne pripreme.

X vežba:

Priprema bolesnika za oralno-hirurške intervencije.

Pripremanje potrebne dokumentacije.

Priprema sredstava za premedikaciju.

Priprema instrumentarija i aparata za izvođenje oralnohirurških intervencija.

XI vežba:

Postupci pripremanja sestre za instrumentiranje pri oralno-hirurškim intervencijama.

Dužnosti sestre u toku pripreme lekara za hiruršku intervenciju.

Pomoć sestre lekaru u pripremanju i zaštiti operativnog polja za izvođenje hirurške intervencije sa ekstra oralnim i intraoralnim pristupom.

Tehnika instrumentiranja - osnovni principi i postupci pri instrumentiranju.

XII vežba:

Oralno hirurške intervencije.

Resekcija jednokorenog i višekorenog zuba.

Priprema hirurških setova za izvođenje ove intervencije.

Tehnika instrumentiranja i postoperativna nega.

XIII vežba:

Zatvaranje oro-antralnih komunikacija primenom palatinalnog arterijskog režnja:

- priprema bolesnika i radnog mesta,

- tehnika instrumentiranja,

- postoperativna nega.

Zatvaranje oro-antralnih komunikacija sa primenom zlatne folije:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XIV vežba:

Operativno lečenje hroničnog oboljenja maksilarnog sinusa dentalnog porekla:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XV vežba:

Operacije cisti sa otvorenom i zatvorenom metodom.

Cistektomija velikih cista sa popunjavanjem koštanog defekta (hidroksila patit i dr.):

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XIV vežba:

Hirurško vađenje impaktiranih umnjaka:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika instrumentiranja,

- postorerativna nega.

XVII vežba:

Hirurško vađenje prekobrojnih zuba u odraslih:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XVIII vežba:

Hirurško vađenje prekobrojnih zuba u dece (meziodens i dr.):

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XIX vežba:

Hirurško lečenje ortodontskih anomalija (mikrodoncija, tercijarna teskoba i metoda germektomija):

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XX vežba:

Hirurško uklanjanje frakturiranih korenova zuba u apikalnoj trećini:

- priprema bolesnika,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

Hirurško uklanjanje stranih tela mekog i koštanog tkiva orofacijalne regije:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XXI vežba:

Hirurško uklanjanje luksiranog korena ili zuba perimandibularno.

Dekompresija mandibularnog kanala:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XXII vežba:

Hirurško uklanjanje stranog tela iz sinusa maxillarisa:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XXIII vežba:

Transpozicija mantalnog otvora:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XXIV vežba:

Frenoplastika, frenektomija, gingivektomija:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

Hirurško uklanjanje hiperplastične mukoze u pogledu bukalnog sulkusa u gornjoj i donjoj vilici:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

Sumbukozna vestibulo-plastika:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XXV vežba:

Produbljivanje lingvalnog sulkusa:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XXVI vežba:

Uklanjanje torusa palatinusa:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika instrumentiranja,

- postoperativna nega.

Uklanjanje torusa mandibulae:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

Alveoloplastica:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XXVII vežba:

Operacija uvećanog i elongiranog tubera maxillae:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

XXVIII vežba:

Hirurški zahvat remplantacije zuba:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

Hirurški zahvat transplantacije zuba:

- priprema bolesnika i seta,

- tehnika asistiranja,

- postoperativna nega.

Implantacija zuba.

XXIX vežba:

- Sterilizacija instrumenata za implantaciju i implantanta,

- Postavljanje pribora za implantaciju,

- Rukovanje specijalnim instrumentima koji se upotrebljavaju pri operativnim zahvatima ugrađivanja implantata.

XXX vežba:

- Vođenje stručne dokumentacije.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

- Sterilizacija, čuvanje i održavanje oralnohirurških instrumenata i pribora,

- Priprema bolesnika i potrebnog pribora za izvođenje lokalne anestezije,

- Priprema bolesnika i seta za resekciju jednokorenih zuba i instrumentiranje,

- Priprema bolesnika i seta za vađenje impaktiranih zuba i instrumentiranje,

- Priprema bolesnika i seta za operacije cisti i instrumentiranje,

- Priprema bolesnika i seta za uklanjanje stranih tela iz mekih i koštanih tkiva i instrumentiranje,

- Priprema bolesnika i seta za hirurško uklanjanje hiperplastične mukoze i instrumentiranje,

- Priprema bolesnika i pribora za izvođenje implantacije i instrumentiranje.

Maksilofacijalna hirurgija

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije, 8 časova nedeljno, 160 časova godišnje - vežbi)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz maksilofacijalne hirurgije i osposobljavanje kandidata da stečena znanja uspešno primenjuju u svakodnevnom praktičnom radu.

Zadaci nastave su;

- upoznavanje patologije maksilofacijalnih regija,

- upoznavanje osnovnih i dopunskih metoda ispitivanja u maksilofacijalnoj regiji,

- osposobljavanje učenika za izvođenje preoperativne pripreme i postoperativne nege bolesnika na maksilofacijalnoj hirurgiji,

- osposobljavanje za učestvovanje u reanimaciji i praćenje bolesnika u šoku,

- osposobljavanje za pripremu hirurške sale i izvođenje sterilizacije hirurških instrumenata,

- osposobljavanje za vođenje stručne dokumentacije,

- osposobljavanje za instrumentiranje pri hirurškim intervencijama maksilofacijalne regije.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

ISTORIJAT I ZADACI HIRURGIJE (5)

Istorijski razvoj hirurgije.

Osnovni zadaci hirurgije

Ukazivanje prve pomoći. Njen značaj s obzirom na povećanu komunikativnost ljudi, industrijalizacija, saobraćaj itd.

Klinički pregled. Anamneza, inspekcija, palpacija, auskultacija, perkusija.

Ispitivanje bolesnika (klasičan pregled, dopunske metode pregleda, laboratorija, rendgen, endoskopija, razna merenja u hirurgiji).

Operativno lečenje. Operativno lečenje hitnih hirurških bolesnika.

Kontrola bolesnika u toku lečenja do izlečenja kao i posle izlaska iz bolnice.

ORGANIZACIJA HIRURŠKOG ODELJENJA (2)

Prijemna ambulanta, septičko i aseptičko odeljenje sa previjalištima, pripremno odeljenje, operaciona sala, prostorije za intenzivnu negu, sanitarni uređaji, lekarske, sestrinske sobe, administracija.

Postoperativne sobe za intenzivnu negu.

ISPITIVANJE HIRURŠKIH BOLESNIKA (6)

Osnovne metode.

Dopunske metode.

Laboratorijske analize.

Laboratorijske analize krvi

Rutinske analize (krvna slika, sedimentacija, urea, glikoza).

Biohemijske analize krvi (vreme uzimanja krvi, konzervacija, materijal, priprema bolesnika, količina krvi, poseban osvrt na brze metode analize - glikoza, gasne analize krvi itd.).

Laboratorijske analize urina

Rutinski pregled urina.

Uzimanje urina kateterom:

- privremena kateterizacija (vrsta katetera, priprema bolesnika),

- stalna kateterizacija (indikacije, vrste katetera),

- diureza,

- dizurije (oligurija, plizurija itd.),

- rezidualna mokraća.

Rendgenološka ispitivanja

Podela: skopija i grafija (obična i kontrastna).

Tipovi i grafija koji se najčešće koriste u maksilofacijalnoj regiji (facijalni masiv, paranazalne šupljine, orbite, optički kanali, zigomatrični lukovi, nosne kosti, snimak zglobova sa otvorenim i zatvorenim ustima, submandibularne lože, AP i profili lobanje, snimak Warton-ovog kanala, tomografski snimci, mandibula u tri pravca, grafije uz pomoć kontrasta, grafija pluća u dva pravca).

Priprema bolesnika za rendgenološka ispitivanja.

Priprema bolesnika za kontrastna snimanja (poseban značaj obratiti na sijalografiju).

Endoskopski pregledi u hirurgiji.

Punkcija u hirurgiji

Punkcija cista.

Probatorne punkcije.

Merenja u hirurgiji

Važnost merenja u hirurgiji: telesna težina, sadržaj punktata, količina diureze, posebnu pažnju obratiti na značaj merenja i odnos pojedinih tačaka kada su u pitanju deformiteti.

PREOPERATIVNA PRIPREMA HIRURŠKIH BOLESNIKA (2)

Indikacije za operaciju: definicija, podela, apsolutna i relativna indikacija. Kontraindikacija za operaciju.

Priprema bolesnika za operaciju. Psihička, laboratorijska, medikamentozna, klinička priprema.

Sanitarna obrada pred operaciju: brijanje, kupanje, dezinfekcija, priprema davajuće regije. Uzimanje hrane i tečnosti pred operaciju.

Premedikacija: definicija i suština, njen cilj.

Preoperativna priprema posebnih bolesnika:

- dete kao hirurški objekat,

- starija osoba - operativni tok i mogućnost postoperativnih komplikacija.

Razlika u pripremi za operaciju hitnih i hroničnih hirurških bolesnika.

OPŠTA ANESTEZIJA (4)

Intravenska anestezija,

Inhalaciona anestezija,

Refrigeracija, hipotermija.

Opšta endotrahijalna anestezija.

Kratkotrajne anestezije - indikacije.

KRVAVLJENJE (6)

Vrste krvavljenja i iskrvavljenost (rekapitulacija).

Privremena hemostaza.

Definitivna hemostaza: ligatura krvnog suda, ligatura glavnog stabla, šav krvnog suda, tamponada rane, elektrokoagulacija.

Spontana hemostaza. Biološka hemostaza.

REANIMACIJA, POSTOPERATIVNA NEGA I POSTOPERATIVNE KOMPLIKACIJE (10)

Reanimacija. Definicija, značaj za bolesnika i uspeh hirurškog lečenja.

Reanimacija u toku operacije. Kontrola vitalnih znakova, aspiracija, čuvanje tkiva, hemostaza, medikamentozni tretman, transfuzija i infuzija.

Reanimacija posle operacije i u toku postoperativne nege: kontrola vitalnih znakova i saradnja sa lekarom, medikamentozni tretman, kontrola rane, oksigeno terapija, diureza, menjanje položaja i ustajanje, dopunski pregled, upotreba monitora.

Rane komplikacije (nabrajanje uz kratka objašnjenja): povišena temperatura, poremećaji pulsa i tenzije, povraćanje, akutna dilatacija želuca, štucanje, krvavljenje, šok, zastoj rada creva, retencija urina, infekcija rane, glavobolje, psihičke promene, komplikacije u disajnom traktu.

Kasne postoperativne komplikacije (sličan postupak kao i prethodno): gnojenje rane, tromboflebitis, dekubitis, postoperativni parotitis.

TRANSFUZIJA KRVI (6)

Uloga krvi. Krvne grupe i Rh faktor. Način uzimana krvi i njenog konzervisanja, čuvanje krvi, izgled krvi u flaši, hemolizirana krv.

Indikacije i kontraindikacije za transfuziju krvi.

Komplikacije prilikom transfuzije krvi: pirogena reakcija, alergija, inficirana krv, posttransfuziona hemolitička reakcija.

Prenošenje nekih oboljenja preko transfuzije.

Suva plazma: dobijanje i njen značaj za zamenu krvi.

Plazma zamenici: kristaloidi i koloidi.

TUMORI U MAKSILOFACIJALNOJ REGIJI (6)

Dijagnoza tumora:

- pomoćne dijagnostičke metode (grafija, CT, biopsija, imunološki testovi, scintigrafija, ehotomografija).

Klasifikacija tumora:

- benigni,

-maligni.

Klasifikacija tumora prema poreklu tkiva:

- kongenitalni tumori,

- THM klasifikacija tumora,

- stadijumi bolesti prema THM sistemu,

- značaj rane dijagnoze tumora u hirurgiji.

Lečenje:

- hirurško,

- zračenje,

- polihemio terapija.

Hirurško lečenje:

- radikalne operacije (ekscizija, ekstirpacija, ekskohleacija, amputacija),

- poliativne operacije.

Zračna terapija:

- hirurška priprema bolesnika za zračnu terapiju.

Polihemioterapija:

Postoperativna nega bolesnika:

- rane komplikacije,

- kasne komplikacije.

INFEKCIJE U MAKSILOFACIJALNOJ REGIJI (4)

Etiologija:

- opšti faktori,

- lokalni faktori.

Klinička slika:

- lokalni nalaz,

- opšte stanje.

Kliničke forme infekcije:

- flegmona,

- apsces,

- nekrotični fudruajantne forme infekcije.

Infekcije dubokih predela lica i vrata:

- temporalna regija,

- infratemporalna regija,

- parotidomaseterična regija,

- parafaringijalni prostor,

- površnih i dubokih predela vrata.

Komplikacije:

- medijastinitis,

- pneumonija,

- asfiksija kao komunikacije,

- sepsa.

Lečenje:

- konzervativno,

- hirurško.

Značaj hirurgije u lečenju infekcija.

DEFORMITETI (4)

Klasifikacija:

- urođeni,

- stečeni,

- jednostrani,

- obostrani,

- deformiteti prema trećinama.

Dijagnostika:

- vrste hirurškog tretmana,

- preoperativna priprema,

- postoperativna nega,

- značaj dokumentacije (foto, mulaži, modeli).

METODE HIRURŠKOG LEČENJA (4)

Rascepi:

- klasifikacija,

- vreme hirurškog zbrinjavanja i metode,

- preoperativna priprema (ortodonski tretman, logoped, pedagog),

PLASTIČNA I REKONSTRUKTIVNA HIRURGIJA (20)

Transplantati (auto, homeo, hetero):

- slobodni kožni transplantati,

- slobodni kožni transplantati,

- slobodni mišićni transplantati,

- slobodni koštani transplantati,

- slobodni hrskavičavi transplantati,

- slobodni kožno, koštano-mišićni transplantati,

- slobodni nervni transplantati,

- krvni sudovi kao slobodni transplantati.

Implantati:

- pojam davajuće i primajuće regije.

Režnjevi:

- lokalni,

- udaljeni,

- slobodni.

Estetska hirurgija:

- korekcija nosa,

- korekcija ušnih školjki,

- korekcija kožnih nabora,

- korekcija dojki.

Liposukcija

Mikrohirurgija

Rad pod operativnim mikroskopom.

Mikrohiruški instrumenti, principi rada.

Neuro sutura.

Sutura krvnih sudova.

Slobodni režnjevi.

Značaj postoperativne nege.

TRAUMATOLOGIJA (5)

Osnovni principi prve pomoći kod povrede u predelu maksilofacijalne regije.

Hirurški principi obrade povreda maksilofacijalne regije.

Povrede koštanih tkiva, lica i vilica

Pouzdani i nepouzdani znaci preloma.

Principi i metode lečenja preloma koštanih tkiva.

Komplikacije kod lečenja preloma koštanih tkiva (rane i kasne).

Značaj postoperativne nege kod lečenja preloma.

Način ishrane kod lečenja preloma koštanih tkiva lica i vilica.

Povrede mekih tkiva i principi obrade rane

Primarna obrada rane.

Sekundarna obrada rane.

Primarna odložna povreda rane.

Principi obrade zaprljane rane.

Nekrotomija.

VEŽBE

I vežba:

Organizacija rada na hirurškom odeljenju i dužnosti medicinske sestre.

II vežba:

Asistiranje pri dijagnostičkim postupcima. Priprema bolesnika za rendgenološki pregled posebno za pregled sa kontrastom (sijalografija, arteriografija). Priprema kontrastnih sredstava za primenu. Uloga i dužnosti sestre pri obradi bolesnika posle rendgenološkog pregleda.

III vežba:

Priprema bolesnika i asistiranje pri izdvajanju funkcija.

IV vežba:

Uloga i dužnosti sestre pri merenju u hirurgiji (telesna težina, telesna temperatura, puls, tenzija, sadržaj punktata, dijiureza, eksretorni sadržaj, sadržaj sukcije, merenje kod deformiteta u maksilofacijalnoj regiji).

Preoperativna priprema bolesnika:

- laboratorijska,

- psihička,

- sanitarna,

- medikamentozna.

V vežba:

Anestezija. Vrste aparata za anesteziju, rukovanje i održavanje. Priprema pacijenta za izvođenje anestezije.

VI i VII vežba:

Uloga sestre pri buđenju bolesnika iz anestezije. Produžena intubacija.

VIII vežba:

Traheotomija. Podela. Priprema seta za urgentnu traheotomiju.

IX vežba:

Priprema seta za prednju i zadnju tamponadu po Beloku. Uloga sestre pri izvođenju prednje i zadnje tamponade. Uloga sestre u šoknim stanjima bolesnika, izvođenje veštačkog disanja i masaža srca.

Vođenje šok-liste. Praćenje opšteg stanja bolesnika. Deljenje terapije i kontrola njenog efekta.

Učešće u intenzivnom biohemijskom nadzoru i korekciji metaboličkih poremećaja: hipoglikemije, elektrolitni poremećaj i acidoza.

X, XI, XII i XIII vežba:

Tehnika sprovođenja parenteralne ishrane.

Sprovođenje tehnike asistirane ventilacije u jedinici intenzivne nege.

Uloga sestre u sprečavanju infekcije u jedinici za intenzivnu negu.

Održavanje i čišćenje aparata za realizaciju i intenzivnu negu.

XIV i XV vežba:

Nega bolesnika sa postoperativnim komplikacijama. Rane postoperativne komplikacije: retencija urina, zastoj rada creva, krvavljenje, početna infekcija rana, psihičke promene, komplikacije sa disajnim traktom.

Kasne postoperativne komplikacije: tromboflebitis, parotitis, dekubitis, posebnu pažnju obratiti na kasne postoperativne komplikacije naše regije, pseudoartroza, ankiloza, pseudoankiloza, ekstraoralnih, salivarnih i ostalih fistula, orostoma, nazostoma, artostoma itd.

XIV - XIX vežba:

Transfuzija. Metode davanja krvi: direktna, indirektna, intraarterijska eksangivno transfuzija i autotransfuzija. Postupci pri izvođenju transfuzije. Plazma i njeni zamenici. Infuzija, tehnika pripreme.

XX - XXVI vežba:

Priprema bolesnika za hirurško lečenje tumora maksilofacijalne regije. Tehnika instrumentiranja prilikom hirurškog lečenja tumora.

Postoperativna nega bolesnika.

XXVII vežba:

Priprema bolesnika za hirurško lečenje rascepa.

XXVIII - XXXVIII vežba:

Tehnika instrumentiranja prilikom hirurškog lečenja rascepa. Postoperativni tretman i nega.

XXXIX vežba:

Priprema bolesnika za plastične i rekonstruktivne hirurške zahvate. Tehnika instrumentiranja prilikom primene plastičnih i rekonstruktivnih metoda. Postoperativni tretman i nega.

XL-XLIII vežba:

Priprema bolesnika za hirurško lečenje pri kojima se koriste mikrohirurške metode i tehnike. Tehnika instrumentiranja prilikom primene mikrohirurških metoda i tehnike. Postoperativni tretman i nega.

XLIV - XLVII vežba

Priprema bolesnika za konzervativno zbrinjavanje preloma koštanih struktura lica i vilica. Priprema bolesnika za hirurško lečenje preloma koštanih struktura lica i vilica. Tehnika pripreme i instrumentiranje prilikom konzervativnih lečenja preloma koštanih struktura lica i vilica.

XLVIII - LIII vežba:

Tehnika instrumentiranja prilikom hirurškog lečenja preloma koštanih struktura lica i vilica. Nega i postoperativni tretman bolesnika.

LIV - LV vežba:

Priprema bolesnika za primarnu hiruršku obradu rane, tehnika instrumentiranja prilikom primarne hirurške obrade rane. Postoperativni tretman i nega.

LVI vežba:

Priprema bolesnika za sekundarnu obradu rane.

Tehnika instrumentiranja prilikom sekundarne hirurške obrade rane. Postoperativni tretman i nega.

LVII vežba:

Priprema bolesnika za primarnu odložnu hiruršku obradu rane. Tehnika instrumentiranja prilikom primarne odložne hirurške obrade rane. Postoperativni tretman i nega.

LVIII vežba:

Priprema bolesnika za hiruršku obradu zagađene rane.

LIX vežba:

Tehnika instrumentirana prilikom hirurške obrade zagađene rane. Postoperativni tretman i nega.

LX vežba:

Sprovođenje antitetanusne zaštite.

LXI vežba:

Vođenje i čuvanje stručne dokumentacije.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

- Priprema bolesnika i asistiranje pri izvođenju dijagnostičkih postupaka,

- Priprema bolesnika i instrumentiranje pri primarnoj i sekundarnoj obradi rane,

- Priprema bolesnika i instrumentiranje pri izvođenju plastičnih i rekonstruktivnih hirurških zahvata,

- Priprema bolesnika i instrumentiranje pri konzervativnom lečenju preloma lica i vilica,

- Priprema bolesnika i instrumentiranje pri hirurškom lečenju koštanih struktura lica i vilica,

- Postoperativna nega bolesnika,

- Nega bolesnika u šoku,

- Vođenje i čuvanje stručne dokumentacije.

SPECIJALISTIČKI ISPITI

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka,

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnog zadatka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta interna medicina sa negom, oralna hirurgija i maksilofacijalna hirurgija.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćeni u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje,

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke,

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama,

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja,

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita, nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktična osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno - časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga, kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogome zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad, itd.

16. Obrazovni profil: ZUBNI TEHNIČAR ZA FIKSNU PROTETIKU

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovni profil:

- zubni tehničar, uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u zubnoj protetici.

Pri rangiranju kandidata za upis pored opšteg uspeha iz srednje škole vrednuju se i ocene iz predmeta:

- morfologija zuba,

- krunice i mostovi,

- anatomija i fiziologija,

- poznavanje stomatoprotetskih materijala.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: ZUBNI TEHNIČAR ZA FIKSNU PROTETIKU

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMET ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Fiziologija okluzije

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje).

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je da učesnici steknu znanja iz oblasti anatomije i fiziologije usne duplje, anatomskih i fizioloških osnova okluzije, sa dijagnozom i terapijom okluzionih smetnji, disfunkcijama i artikulatorima.

Zadaci nastave su:

- izučavanje osteologije gornje i donje vilice;

- izučavanje mišića za žvakanje i drugih mišića;

- izučavanje karakteristika sluzokože usne duplje;

- izučavanje temporomandibularnog zgloba;

- izučavanje fiziologije (osnovne funkcije) usne duplje;

- izučavanje osnovnih pojmova okluzije;

- izučavanje anatomskih fizioloških osnova okluzije;

- izučavanje dijagnostike i specijalne dijagnostike okluzije;

- izučavanje disfunkcije (mastikatornih smetnji);

- izučavanje artikulatora, naprava u kojima se izrađuju protetski radovi;

- osposobljavanje kandidata da prate stručnu literaturu;

- sticanje veštine za prenošenje stečenih znanja.

SADRŽAJI PROGRAMA

MASTIKATORNI SISTEM (20)

Anatomija i histologija gornje vilice.

Anatomija i histologija donje vilice.

Mišići za žvakanje

Mišići otvarači usta.

Mišići zatvarači usta.

Mišići poda usne duplje.

Mišići obraza.

Mišići usana.

Pripoji mišića.

Usna duplja.

Jezik.

Sluzokoža usne duplje.

Rezilijencija sluzokože.

Prilike i frenulumi.

Pljuvačne žlezde.

Anatomija i histologija temporomandibularnog zgloba.

Zubi i njihova potporna tkiva.

Fiziologija usne duplje

Osnovne funkcije.

Disanje.

Žvakanje, žvačni ciklus, odnos kvržica gornjih i donjih zuba na radnoj i balansnoj strani.

Gutanje.

Govor.

Ekspresija lica.

OKLUZIJE (25)

Okluzivni termini.

Centralna okluzija.

Habitualna okluzija.

Fiziološka okluzija.

Okluzijska ravnoteža.

Bilateralno uravnotežena okluzija.

Okluzija vođena očnjakom.

Anatomski i fiziološki osnovi okluzije

Položaj mandibule.

Referentni položaj.

Fiziološko mirovanje.

Faktori koji utiču na položaj mandibule.

Pokreti mandibule:

- funkcionalni

- parafunkcionalni,

- granični.

Protetska ravan.

Okluzione krivulje.

Kondilne putanje: sagitalna i lateralna i način njihove registracije.

Simfizna putanja.

Zakoni artikulacije (balansna okluzija).

Međuvilični odnosi, način određivanja.

Dijagnostika okluzije

Klinična ispitivanja.

Analiza modela za studije.

Rö nalaz.

Analiza funkcije.

Specijalna dijagnostika okluzije

Okluzijska ravnoteža.

Optimalni položaj kondila i optimalna interkuspidacija. Produženi centrik. Okluzija kod disgnatija.

Disfunkcija mastikatornog sistema

Pojam i vrste.

Poruksizam.

Traumatska okluzija.

Funkcionalne smetnje temporomandibularnog zgloba.

Dijagnoza disfunkcija.

Terapija okluzijskih smetnji

Analiza modela, plan terapije.

Selektivno brušenje.

Nagrizni greben ili ploča.

Ortodontski tretman i splint.

OKLUDATORI (15)

Opis i delovi.

Prenošenje modela u okludator.

Artikulatori srednjih vrednosti:

- opis, delovi, karakteristike

Prenošenje modela u artikulator srednjih vrednosti. Demonstracija: rad sa artikulatorima srednjih vrednosti. Unošenje modela artikulatora. Individualni i poluindividualni (polupodešljivi) artikulatori.

Vrste artikulatora, delovi, karakteristike.

Prenošenje modela u artikulator pomoću obraznog luka i značaj i pravilne orijentacije u prostoru individualnog artikulatora.

Podešavanje elemenata zglobova artikulatora prema registrovanim individualnim vrednostima na pacijentu.

Nagibi sagitalnih kondilnih putanja i nagibi lateralnih kondilnih putanja.

Fiksna protetika

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije; 5 nedelja, 150 časova godišnje - praktična obuka u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih znanja iz oblasti fiksno - protetskih radova i osposobljavanja kandidata da stečena znanja primenjuju u svakodnevnom praktičnom radu.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o svojstvima i primeni materijala za uzimanje anatomskih otisaka;

- sticanje znanja i praktično savladavanje tehnika izrade fiksnih nadoknada zuba;

- sticanje znanja i savladavanje tehnika izrade i livenih kruna;

- sticanje znanja o upotrebi i savladavanje tehnika korišćenja aparata i instrumenata za izradu fiksnoprotetskih radova;

- sticanje znanja i savladavanje tehnika izrade krunica u kombinaciji sa atečmenima.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

UVOD (2)

Materijali za uzimanje anatomskog otiska. Metode uzimanja otisaka i izrada anatomskog modela.

MODELI ZA STUDIJE (8)

Izrada individualne kašike za fiksne zubne nadoknade. Izrada radnog modela za fiksne zubne nadoknade, primena različitih sistema za izradu pokretnih radnih patrljaka.

Fiziološko modelovanje grizne površine u vosku (po Biter - Tomas-u i Landeen-u). Dejstvo mastikatornih sila u prisustvu zubnih proteza.

Izrada inleja za prihvatanje elemenata skeletirane proteze, izrada livene nadogradnje sa kočićem i ričmonda i njihova primena u fiksnoj i mobilnoj protetici.

IZRADA FASETIRANE KRUNE NA PREDNJIM ZUBIMA (10)

Anatomski oblik prednjih zuba.

Izrada fasetiranih kruna na bočnim zubima.

IZRADA LIVENIH I DELIMIČNIH KRUNA (10)

Indikacije i kontraindikacije.

Izrada namenskih kruna za prihvatanje mobilnih proteza.

Priprema voštanih modela i ulaganje u vatrostalnu masu.

Ekspanzija vatrostalne mase. Eleminacija voska i termička priprema vatrostalnog bloka za izlivanje fiksnih zubnih nadoknada.

APARAT ZA LIVENJE (10)

Postupak topljenja metala i izlivanje fiksnih zubnih nadoknada.

Odvajanje vatrostalne mase od izlivenog objekta. Peskiranje i obrada zubnih nadoknada.

Termička obrada izlivenih fiksnih nadoknada radi homogenizacije i povećanja tvrdoće.

PRIPREMA FIKSNIH ZUBNIH NADOKNADA ZA PROBU U USTIMA (5)

Poliranje fiksnih zubnih nadoknada.

Izrada privremenih kruna, izrada privremenih mostova.

Teleskop krune u fiksnoj i mobilnoj protetici. Izrada konus kruna.

APARAT ZA FREZOVANJE (5)

Postupak frezovanja.

Namenske krune (10)

Postupak izrade.

Izrada metalnog dela mosta iz jednog dela.

Primena lotovanja u izradi fiksnih nadoknada.

Izrada mosta u predelu fronta.

Izrada mosta u bočnom delu.

LABORATORIJSKA IZRADA FREZOVANIH PREČKI PO DOLDERU I ATEČMEN (10)

Izrada krunica u kombinaciji sa intrakoronarnim i ekstrakoronarnim atečmenima.

Izrada krunica postupkom frezovanja.

MATERIJALI (10)

Gips kao materijal za izradu radnih modela. Materijali za modelovanje (voskovi).

Vatrostalne mase, hemijski sastav, osobine i primena.

Legure metala za primenu u fiksnoj zubnoj protetici.

Veštačke smole, akrilati, polimerizacija i primena za izradu estetskog dela fiksnih nadoknada.

VEŽBE

I vežba

IZRADA POMOĆNIH SREDSTAVA:

- izrada gornje i donje individualne kašike,

- izrada gornje i donje šablone (na bazis-ploči),

- izrada nagrizne ploče i bedema od akrilata.

II vežba

IZRADA RADNIH MODELA (SA MODELIMA ANTAGONISTA) I FIKSIRANJE U ODREĐENOM MEĐUVILIČNOM ODNOSU:

- sa retncionim kočićima - Dowel pins (pomoću paralelometra),

- Pindex-sistemom,

- pomoću stabilizacionog kalupa (Model-Tray)

- metaliziranjem ili galvaniziranjem,

- fiksiranje modela u artikulatoru srednje vrednosti,

- fiksiranje modela u fasetnom artikulatoru (Biokop. Orthomat),

- fiksiranje modela pomoću obraznog luka.

III vežba

MODELOVANJE NAMENSKIH KRUNICA:

- sa ležištima za okluzalne naslone,

- sa prizmatičnim produžecima i ležištem za ručicu kukice (fasetirana kruna),

- sa ležištem za zglobnu vezu sa telom mosta.

IV vežba

MODELOVANJE NEPOTPUNIH NADOKNADA I INLEJA:

- modelovanje livene nadogradnje,

- modelovanje ričmond postolja,

- modelovanje za inlej u inleju,

- modelovanje inlejskog niza.

V vežba

MODELOVANJE UNUTRAŠNJIH TELESKOP KRUNICA:

- za livenu spoljašnju krunu,

- za fasetiranu spoljašnju krunu,

- za delimičnu spoljašnju krunu (unutrašnja fasetirana),

- za livenu spoljašnju u obliku prstena.

VI vežba

ULAGANJE MODELA NADOKNADA, IZLIVANJE I OBRADA:

- ulaganje, izlivanje i obrada ričmond postolja, inlejskog niza i unutrašnjih teleskop krunica.

VII vežba

IZRADA SPOLJAŠNJIH TELESKOP KRUNA:

- modelovanje, ulaganje, izlivanje, obrada i upasivanje celih i delimičnih spoljašnjih kruna.

VIII-XII vežba

IZRADA JEDNOKOMADNOG MOSTA (minimum 8 članova):

- izrada modela, fiksiranje u artikulatoru, modeliranje, ulaganje, izlivanje, obrada i fasetiranje direktnim nanošenjem akrilata (ili isosita) i hidropneumatskom polimerizacijom.

XIII-XIV vežba

UGRADNJA CEKA SIDRA U FIKSNU NADOKNADU:

- izrada modela, fiksiranje u artikulatoru, modeliranje livene, livene fasetirane krune i ričmond postolja. Ugradnja sidra livenjem i lemljenjem nakon izlivanja objekta.

XV-XVI vežba

UGRADNJA DOLDEROVE PREČKE U FIKSNU KONSTRUKCIJU:

- izrada modela, fiksiranje u artikulatoru, modeliranje dve fasetirane i jedne livene krune. Ugradnja dve Dolderove prečke (između kruna i sa slobodnim krajem) livenjem i lemljenjem.

XVII, XVIII vežba

IZRADA INDIVIDUALNE PREČKE FREZOVANJEM:

- izrada modela, fiksiranje u artikulatoru, izrada dve fasetirane i jedne livene krunice sa frezovanim prečkama i frontalnom i bočnom predelu.

XIX-XX vežba

IZRADA FREZOVANIH UNUTRAŠNJIH KRUNA SA CELOM SPOLJAŠNJOM KRUNOM:

- izrada modela, izrada i frezovanje unutrašnjih kruna za livenu i fasetiranu celu spoljašnju krunu, izrada spoljašnjih kruna.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

U toku nastave u bloku svaki kandidat treba samostalno da uradi:

- dve namenske krunice;

- jedan jednokomadni gornji most sa 9-10 članova;

- jednu fasetiranu nadoknadu direktnim nanošenjem materijala i hidropneumatskom polimerizacijom;

- dve fasetirane jednu livenu krunu sa ugrađenim - ekasidrima,

- modelovanje frontalnog mosta;

- dve fasetirane i jedne livene krune sa ugrađenim Dolderovim prečkama.

Izrada keramičkih i metalokeramičkih radova

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije; 8 časova nedeljno, 160 časova godišnje - vežbi; 7 nedelja, 210 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz područja savremenih materijala koji se koriste u zubnoj protetici i osposobljavanje kandidata da stečena znanja primenjuju u svakodnevnom profesionalnom radu.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje razvoja i savremenih dostignuća u stomatološkoj keramici;

- sticanje znanja o svojstvima i primeni keramičkih pigmenata;

- osposobljavanje za izradu radnog modela za keramičku krunicu;

- osposobljavanje za sprovođenje elektrolitičkog taloženja metala na površini otiska;

- sticanje znanja o svojstvima i upotrebi platinske folije;

- praktično osposobljavanje za izradu zubnoprotetskih radova od različitih materijala.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

OPŠTI DEO (9)

KLASIČNA I ALUMINA KERAMIKA (11)

Razvoj stomatološke keramike.

Klasifikacija keramike.

Hemijski sastav.

Fizičke osobine.

Alumina porculan

Hemijski sastav.

Fizičke karakteristike.

Veličine čestica.

Indikacije za džeket krunicu i most do 3 člana.

Keramički pigmenti

Hemijski sastav.

Fizičke karakteristike.

Način primene.

Stabilnost na temperaturi sinterovanja keramike.

Kondenzacija keramičkih materijala

Tečnosti za mešanje keramičkog materijala.

Instrumenti za mešanje i oblikovanje.

Metode kondenzacije keramičkih čestica.

Zapreminska i kontrakcija po liniji.

Radni model za keramičku krunicu

Priprema otisaka za izradu radnog modela.

Izrada radnog modela.

Obrada radnih patrljaka.

Elektrolitičko taloženje metala na površine otisaka

Izrada radnog modela.

Priprema otisaka za elektrolitičko taloženje.

Aparat za elektrolitičko taloženje metala.

Sastav elektrolita.

Elektrolitičko taloženje bakra.

Elektrolitičko taloženje srebra.

Platinska folija

Opšte karakteristike.

Instrumenti za adaptaciju.

Isecanje platinske folije.

Uloga platinske folije u izradi porculanske krunice.

Adaptacija platinske folije na radni patrljak

Isecanje platinske folije u obliku romba.

Formiranje aproksimalnog limarskog šava.

Upotreba gume za koferdam za preciznu adaptaciju.

Skraćivanje platinske folije na 2 mm ispod stepenika.

Skidanje platinske folije i odmašćivanje.

Uklanjanje platinske folije posle glaziranja.

Keramičke peći

Vrste keramičkih peći.

Delovi keramičkih peći.

Keramičke tacne i kočići za unošenje izmodelovanih objekata u komoru peći.

Provera ispravnosti keramičkih peći.

Proces sinterovanja keramike

Instrumenti za modelovanje keramičkih krunica.

Temperatura sinterovanja.

Kontrakcija keramike pri sinterovanju.

Naknadno pečenje.

IZRADA PORCULANSKE DŽEKET KRUNE (2)

Reprodukcija fiziološkog oblika zuba u keramičkom materijalu

Morfološke karakteristike labijalne površine prednjih zuba.

Morfološke karakteristike palatilnalnih površina prednjih zuba.

Morfološke karakteristike aproksimalnih površina.

Posebne karakteristike donjih prednjih zuba.

Morfološke karakteristike premolara

Posebne morfološke karakteristike gornjih premolara.

Posebne morfološke karakteristike donjih premolara.

BOJE U STOMATOLOŠKOJ KERAMICI (11)

Boja u stomatološkoj keramici

Mehanizam nastanka boje.

Vidljivi deo radijacione energije elektromagnetnog

Karakteristika boje.

Određivanje boje prirodnih zuba

Upotreba keramičkog ključa.

Uticaj svetlosti na boju zuba.

Uticaj prostorija na boju zuba.

Uticaj vremena posmatranja na boju zuba.

Anomalije u viđenju boje

Totalno neraspoznavanje boja.

Delimično neraspoznavanje boja.

Neraspoznavanje boja u odnosu na pol.

Fenomen adaptacije na boju.

Reprodukovanje boje zuba keramičkim materijalom

Uticaj debljine dentinskog i gleđnog sloja na boju.

Uticaj površinske teksture na boju zuba.

Uticaj svetlosne refleksije na veličinu i oblik zuba.

Karakterizacija boje (estetske modifikacije)

Površinska pigmentacija.

Unutrašnja karakterizacija.

Imitiranje plombi, dekalcificiranih mesta, inleja i pukotina u gleđi i dentinu.

Aproksimalna transparencija, pri sečivnoj ivici.

Indikacije i kontraindikacije za džeket krunicu

Zubi koji su promenili boju.

Zubi sa izmenjenim oblikom.

Izrada keramičkih kruna na bočnim zubima.

Kontraindikacije.

Nedostatak bočnih zuba.

Tat odnos.

Kontaktna tačka zuba u gingivalnoj trećini.

Adaptacija platinske folije na radni patrljak

Isecanje platinske folije u obliku romba.

Isecanje platinske folije po vita metodi.

Faze savijanja platinske folije.

Formiranje aproksimalnog i palatinalnog limarskog šava.

Upotreba gume za koferdam za finu adaptaciju folije.

Skraćivanje platinske folije na 2 mm ispod stepenika.

Skidanje platinske folije sa radnog patrljka i odmašćivanje.

Modelovanje (prvog sloja) keramičke krunice

Mešanje neprozirnog sloja sa priloženom tačnošću.

Kondenacija prvog sloja i njegova debljina.

Usmeravanje kontrakcija prema stepeniku.

Prvo pečenje.

Modelovanje keramičke krunice (nastavak)

Formiranje žleba iznad stepenika pre prvog pečenja.

Usmeravanje kontrakcije prema incizalno i stepeniku.

Popunjavanje pukotine keramičkim materijalom i drugo pečenje.

Provera ispečene kremičke košuljice na radnom patrljku.

Mešanje dentinsko i gleđnog materijala sa priloženom tečnošću.

Oblikovanje hrunice u dentinskom materijalu.

Oslobođenje prostora za porcelansku gleđ.

Ubacivanje elektinih masa (keramičkih pigmenta za gleđ).

Nanošenje gleđnog materijala i kondenzacija.

Nanošenje transparentnog porculana pri sečivnoj ivici.

Definitivno modelovanje keramičke krunice (nastavak)

Skidanje izmodelovane krunice sa radnog modela i radnog patrljka.

Dodavanje keramičkog materijala aproksimalno radi kompenzacije kontrakcije.

Postavljanje izmodelovane krunice na keramički kočić i glavno pečenje.

Obrada keramičke krunice i korekcije

Obrada keramičke krunice keramičkim kamenjem.

Obrada keramičke krunice sinterovanim dijamantskim kamenjem.

Korekcija oblika i veličine keramičke krunice i naknadno pečenje.

Glaziranje keramičke krunice i uklanjanje platinske folije

Nanošenje sloja keramike za glazuru.

Površinska karakterizacija boje.

Glaziranje krunice.

Uklanjanje platinske folije.

IZRADA PLATINSKE KERAMIČKE DŽEKET KRUNICE (6)

Adaptacija unutrašnje i spoljašnje folije za platinsku keramičku krunicu

Priprema spoljašnje platinske folije za elektrolitičko taloženje kalaja.

Paskiranje kalaja.

Dekontaminacija folije.

Aparat za elektrolitičko taloženje kalaja

Sastav elektrolita.

Elektrolitičko nanošenje kalaja.

Oksidacija folije pre nanošenja keramike.

Modelovanje i pečenje keramične košuljice

Glačanje spoljašnje i unutrašnje platinske folije.

Modelovanje keramičke košuljice i kondenzacija keramičkih čestica.

Pečenje prvog keramičkog sloja.

Modelovanje i pečenje keramičke košuljice

Dodavanje keramičkog materijala u predelu stepenika.

Popunjavanje pukotina u prvom sloju.

Readaptacija platinske folije u predelu stepenika.

Kondezacija keramičkog materijala.

Druge platinske keramičke krunice.

Definitivno modelovanje platinske keramičke krunice

Dodavanje keramičkog materijala za gingivalni deo krunice.

Modelovanje krunice od keramičkog dentina.

Dodavanje keramičke gleđi.

Dodavanje keramičkih pigmenata.

Glavno pečenje.

Obrada i glaziranje

Površinska karakterizacija boje.

Nanošenje sloja glazure.

Glaziranje.

Uklanjanje.

METAL KERAMIKA

OPŠTI DEO (13)

Razvitak metalno-keramičkih sistema

Vrste - keramički međuspoj.

Koeficijent terminalne ekspanzije legura i keramike.

Legure plemenitih metala u metal-keramici

Hemijski sastav legure.

Fizičke karakteristike.

Mehaničke karakteristike.

Uloga pojedinih metala u formiranju međuspoja metal-keramika.

Poluplemenite legure u metal-keramici

Hemijski sastav.

Fizičke karakteristike.

Mehaničke karakteristike.

Elektrohemijska postojanost.

Paladijum - srebro legure

Hemijski sastav.

Fizičko-mehaničke karakteristike.

Problem oksidacije.

Nikal-hrom legure

Hemijski sastav.

Fizičko-mehaničke osobine.

Elektrohemijska postojanost.

Kobalt-hrom legure

Hemijski sastav.

Fizičko-mehaničke osobine.

Elektrohemijska postojanost.

Topljenje i livenje legura u metal keramici

Topljenje plamenom kiseonika i butana.

Topljenje električnim putem.

Topljenje indukcionom strujom.

Livenje rotaks-aparatom.

Livenje u vakuumu rotaks-aparatom.

Livenje u vakuumskim uslovima pod pritiskom vazduha.

Osobine keramike u metalokeramičkim sistemima

Hemijski sastav prvog sloja keramike.

Hemijski sastav keramičkog dentina u gleđi.

Keramički pigmenti.

Tečnosti za mešenje keramike.

Priroda metalo-keramičkog međuspoja

Hemijsko vezivanje.

Usklađenost termalnih ekspanzija.

Mehaničko vezivanje.

Testiranje metalo-keramičkog međuspoja.

Komparativna analiza plemenitih i neplemenitih legura u metalokeramičkim sistemima

Oksidacija legura.

Livnost legura.

Tvrdoća legura.

Modul elastičnosti.

Stabilnost na temperaturi sinterovanja keramike.

Okluzija u metal-keramici

Okluzija u metalu.

Okluzija u keramici

Oblikovanje okluzalnih kontakta u keramici.

Artikulatori u metal-keramici

Rad sa standardnim artikulatorima.

Rad sa poluindividualnim artikulatorima.

Prenošenje modela gornje vilice u artikulator pomoću obraznog luka.

Prenošenje nagiba kondilne putanje u artikulator

Izrada radnog modela

Izrada radnog modela za metalno-keramičke fiksne nadoknade.

Priprema otisaka za izradu radnog modela

Izrada radnog modela od supertvrdog gipsa.

Obrada radnih patrljaka.

Oblici demarkacije preparacije za metalo-keramičke fiksne nadoknade.

METALO-KERAMIČKA KRUNICA (14)

Indikacije i kontraindikacije za izradu metalo-keramičkih krunica

U slučajevima parafunkcija.

Kao kotve za most.

Na bočnim zubima iz estetskih razloga.

U cilju zaštite preostalog zdravog zubnog tkiva.

Namenske nadoknade za prihvatanje skeletiranih proteza.

Kontraindikacije kod mlađih pacijenata i gracilnih zuba.

Modelovanje košuljice krunice u vosku

Izolacija radnog patrljka obezbeđenje prostora za cement.

Metode modelovanja metalnog dela u vosku.

Pojačavanje gingivalnog dela krunice radi sprečavanja.

Deformacije pri sinterovanju keramike.

Kompletno modelovanje u vosku, a zatim formiranje prostora za keramički sloj.

Priprema izmodelovane košuljice za ulaganje u vatrostalnu masu

Skidanje krunice sa radnog patrljka.

Korekcija gingivalnog ruba krunice.

Postavljanje kočića za livni kanal.

Smanjivanje površinskog napona voska.

Izbor cilindra za livenje i oblaganje papirnatom trakom.

Ulaganje izmodelovanog voštanog objekta u vatrostalnu masu

Položaj voštanog objekta u cilindru za livenje.

Problem poroznosti i kontrakcije metala.

Vezivna, termalna i higroskopska ekspanzija vatrostalne mase.

Ulaganje izmodelovanog voštanog objekta u vatrostalnu masu.

Odnos praha i tečnosti.

Vakuumsko mešanje i ulaganje.

Vreme vezivanja vatrostalne mase.

Uticaj veličine kivete na vreme vezivanja i ekspanziju mase.

Priprema vatrostalnog bloka za livenje

Eliminacija voska.

Položaj kivete u peći pri eliminaciji voska.

Temperatura i vreme eliminacije voska.

Topljenje metala i livenje

Topljenje metala plamenom.

Topljenje metala električnim putem.

Topljenje metala indukcijonom strujom.

Topljenje metala u vakuumskim uslovima.

Ulivanje metala u vatrostalni blok centrifugalnom silom.

Ulivanje metala u vatrostalni blok pod pritiskom vazduha.

Obrada izlivenog objekta

Odvajanje vatrostalnog bloka od izlivenog objekta.

Uklanjanje vatrostalnim česticama peskiranjem.

Odsecanje livnih kočića.

Obrade metalne košuljice.

Obrada metalne košuljice izlivene od plemenitih legura

Upotreba abrazivnog kamenja (Jota).

Peskiranje česticama aluminijum oksida.

Dekontaminacija iskuvavanjem u destilovanoj vodi.

Čišćenje vodenom parom.

Atil acetatom.

Obrada metalne košuljice izlivene od neplemenitih legura

Obrada karbidnim frezama.

Peskiranje objekta česticama aluminijum oksida (100-124ø).

Čišćenje u rastvoru destilovane vode i amonijaka.

Ultrazvukom.

Čišćenje vodenom parom.

Iskuvavanje u destilovanoj vodi.

Degasiranje i oksidacija metalne košuljice

Degasiranje plemenitih legura.

Degasiranje neplemenitih legura.

Redukcija oksidnog sloja kod neplemenitih legura naknadnim peskiranjem.

Čišćenje iskuvavanjem u destilovanoj vodi ili vodenoj pari.

Nanošenje prvog sloja keramike

Nanošenje kern mase (masa koja razvija spor sa metalom) u tečnom obliku i temperatura pečenja.

Nanošenje drugog sloja kern mase u gušćem obliku i temperatura sinterovanja.

Modifikacija boje kern mase keramičkim bojama i naknadno pečenje.

Modelovanje krunice u keramičkom materijalu

Modelovanje krunice u dentinu i postizanje fiziološkog oblika.

Stvaranje prostora za gleđ i njegovo nanošenje incizalno i aproksimalno.

Stavljanje keramičkih pigmenata za gleđ i nanošenje transportnog porculana pri sečivnoj ivici.

Skidanje krunice i dodavanje keramike aproksimalno radi postizanja kontakta sa susednim zubima.

Glavno pečenje keramičke krunice.

Obrada i naknadne korekcije

Obrada krunice sinterovanim dijamantskim kamenjem.

Obrada krunice zelenim kamenjem (Jota).

Korekcije oblika aproksimalnih i okluzalnih kontaktnih tačaka.

Temperatura sinterovanja kod korekcije.

Glaziranje i karakterizacija boje

Čišćenje krunice.

Nanošenje glazurnog sloja.

Nanošenje keramičkih pigmenata u vratnom delu, proksimalno i u okluzalni fisurni sistem.

Glaziranje, obrada metalnog dela i poliranje.

METALNO-KERAMIČKI MOST - IZRADA (25)

Indikacije i kontraindikacije:

- kada nedostaje jedan zub,

- kada nedostaju dva zuba,

- kada nedostaje više zuba;

- kontraindikacije:

- kod pacijenata osetljivih na metale,

- kod nepokretnih bolesnika.

- kod težih oduzetosti - spastična stanja.

Modelovanje metalnog dela u vosku

Modelovanje kotvi.

Modelovanje članova mosta.

Odnos članova mosta prema kotvama.

Odnos članova mosta prema alveolarnom grebenu.

Ulaganje voštanog objekta u masu za livenje

Postavljanje kočića za livne kanale.

Izbor cilindra za livenje.

Položaj objekta u cilindru.

Izlivanje objekta i odvajanje od mase za ulaganje

Moment izlivanja

Odvajanje od vatrostalne mase.

Uklanjanje zaostalih čestica peskiranjem.

Odsecanje livnih kanala i kočića.

Obrada metalnog dela mosta

Obrada mosta od plemenite legure.

Obrada mosta od neplemenite legure.

Primena dijamantskog kamenja.

Primena karbidnih freza.

Definitivne pripreme mosta za probu u ustima

Priprema metalne konstrukcije za degasiranje,

Fina obrada,

Peskiranje,

Čišćenje vodenom parom ili iskuvavanje u destilovanoj vodi.

Degasiranje i oksidacija plemenitih legura

Temperatura oksidacije.

Uklanjanje zaostalih gasova.

Formiranje oksidnog sloja.

Oksidacija - degasiranje CoCr legure

Peskiranje metalnih konstrukcija.

Čišćenje i iskuvavanje u destilovanoj vodi ili vodenom parom.

Degasiranje oksidacijom.

Naknadno peskiranje.

Čišćenje i iskuvavanje u destilovanoj vodi ili vodenom parom.

Oblaganje metalne konstrukcije prvim slojem keramike

Nanošenje prvog sloja i temperatura sinterovanja.

Nanošenje drugog sloja i temperatura sinterovanja.

Definitivno modelovanje u dentinu i gleđi

Postizanje mofrološkog oblika u dentinu.

Formiranje prostora za gleđ.

Ubacivanje keramičkih pigmenata za gleđ i dentin.

Nanošenje transparentne keramike

Glavno pečenje metalo-keramičkog mosta.

Temperatura pečenja za plemenite legure.

Temperatura pečenja za neplemenite legure.

Postupak hlađenja.

Obrada metalo-keramičkog mosta

Obrada metalnog dela.

Obrada keramičkog sloja.

Separacija između članova i članova prema kotvama.

Korektura metalo-keramičkog mosta i dodatno pečenje

Prva korektura.

Druga korektura.

Definitivna priprema za probu u ustima

Provera okluzalnih i aproksimalnih kontaktnih tačaka.

Provera odnosa članova mosta i kotvi prema gingivi.

Provera prema susednim zubima i antagonistima.

Priprema metalo keramičkog mosta za glaziranje

Čišćenje mosta.

Nanošenje glazurnog sloja.

Nanošenje keramičkih pigmenata.

Temperatura glaziranja.

Obrada metalnog dela mosta i poliranje

Upotreba dijamantnog kamenja.

Upotreba karbidnih freza.

Poliranje gumicom.

Davanje visokog sjaja.

Povezivanje elemenata mosta lotovanjem

Lotovanje pre nanošenja keramike.

Lotovanje posle glaziranja.

Uklanjanje keramike od metalne konstrukcije

Zagrevanjem do visokih temperatura.

Ubacivanjem u hladnu vodu.

Uklanjanje preostale keramike dijamantskim kamenjem i peskiranjem.

Čišćenje metala vodenom parom ili iskuvavanjem u destilovanoj vodi.

Dekontaminacija keramičkih peći

Dekontaminacija keramičkih peći od korišćenja AgPd legure.

Dekontaminacija peći od korišćenja CoCr ili NiCr legure.

Provera ispravnosti peći i temperature

Održavanje keramičkih peći.

Provera temperature.

Provera vakuuma.

Provera programa.

Livena keramika - ulaganje u vatrostalnu masu i izlivanje keramičkih krunica

Modelovanje krunica u vosku.

Izrada keramičkih krunica.

Postupak livenja.

Površinska karakterizacija boja.

Vatrostalne mase u metal keramici

Hemijski sastav.

Jedinjenja za povezivanje vatrostalnih čestica.

Odnos praha i tečnosti.

Priprema vatrostalnih masa

Mešanje u vakuumskim uslovima.

Mešanje u vakuumskim uslovima i ulivanje na vibratoru.

Mešanje i ulivanje u vakuumskim uslovima.

Vreme vezivanja i priprema za livenje zavisno od:

- hemijskog sastava,

- veličine pirete,

- legure koja se koristi za livenje.

Instrumenti za obradu metalo-keramičkih nadoknada

Instrumenti za obradu plemenitih legura.

Instrumenti za obradu neplemenitih legura.

Instrumenti za obradu keramike.

Sredstva za poliranje metalo-keramičkih radova.

Gumice za poliranje metala.

Paste za poliranje metala.

Dijamantske paste za poliranje keramike.

Motori i nasadni instrumenti za obradu metalo-keramičkih radova

Motori sa brojem obrtaja 25000 u minuti.

Motori sa brojem obrtaja 50000 u minuti.

Visokoturažni motori.

Utrošak materijala za metalo-keramičke radove

Utrošak legure.

Utrošak plemenite legure po članu.

Utrošak neplemenite legure po članu.

Gubitak metala pri livenju i obradi.

Utrošak keramičkog materijala po članu

Utrošak keramike pri kompletnom oblaganju metala keramičkim slojem.

Utrošak keramike pri delimičnom oblaganju materijala keramičkim slojem.

Gubitak keramike pri obradi.

Utrošak pomoćnih gradivnih materijala

Utrošak gipsa i super tvrdog gipsa.

Utrošak voska.

Utrošak mase za ulaganje.

Utrošak peska za peskiranje.

Utrošak vremena po fazama rada:

- za izradu radnog modela,

- za stavljanje modela u artikulator,

- za modelovanje, livenje i obradu,

- za sintelovanje keramike.

VEŽBE

I vežba

Upoznavanje instrumenata i aparata za izradu keramičkih radova.

II vežba

Izrada modela i obrada radnih patrljaka, stavljanje modela u artikulator.

III vežba

Adaptacija platanske folije (3 folije).

Modelovanje keramičke košuljice u kern masi (za 3 krune).

Definitivno modelovanje u dentinu i gleđi (osnovno pečenje).

Završavanje definitivnog modelovanja i pečenje keramike.

Korektura pečenja.

IV vežba

Definitivna obrada, glaziranje i uklanjanje platinske folije.

Izrada jedne keramičke krune sa unutrašnjom karakterizacijom boje.

V vežba

Izrada platinske keramičke krune.

Izrada keramičkih kruna na bočnim zubima (glas keramika ili vita).

Izrada radnih modela i obrada radnih patrljaka, stavljanje modela u artikulator.

Izrada radnih patrljaka u vatrostalnoj masi i termička priprema.

Izrada keramičke košuljice i odvajanje radnog patrljka od keramičke košuljice peskiranjem.

Definitivno modelovanje i sinterovanje ceram.

Obrada, korektura i naknadna pečenja.

Pripreme za glaziranje, površinska karakterizacija boje i glaziranje.

Izrada keramičke krune sa unutrašnjom karakterizacijom boje.

Izrada metalokeramičke krune (3 krune).

VI vežba

Upoznavanje instrumenata za metalo-keramiku.

Izrada modela i obrada radnih patrljaka, stavljanje modela u artikulator.

VII vežba

Modelovanje u vosku metal-keramičke krune (3 krune).

Postavljanje livnih kočića i ulaganje (vakuumsko ulaganje).

VIII vežba

Eliminacija voska, finalno zagrevanje i livenje.

Odvajanje izlivenog objekta iz vatrostalne mase, peskiranje i sečenje livnih kočića.

Obrada metala peskiranjem, čišćenje vodenom parom i iskuvavanje u destilovanoj vodi, degasiranje metala.

IX vežba

Peskiranje, čišćenje vodenom parom, nanošenje prvog sloja keramike u dva sloja pečenje.

Definitivno modelovanje u dentinu i gleđi i glavno pečenje.

Obrada, naknadno pečenje i priprema krunice za probu u ustima.

X vežba

Priprema krunice za glaziranje, površinska karakterizacija boje i glaziranje. Poliranje metalnog dela.

Izrada metalo-keramičke krune sa unutrašnjom karakterizacijom boje.

Izrada metalo-keramičke krune sa rubovima u keramici.

Metalo-keramički mostovi

XI vežba

Izrada radnog modela i obrada radnih patrljaka. Stavljanje modela u artikulator.

Modelovanje u vosku metalne konstrukcije (predviđeno za prednji most od tri člana 1-3 i bočnog mosta od četiri.

član 4-7).

XII vežba

Postavljanje livnih kočića i ulaganje u vatrostalnu masu.

Eliminacija voska, finalno zagrevanje i livenje.

XIII vežba

Odvajanje izlivenog objekta od mase peskiranjem, sečenje livenih kočića.

Obrada metalne konstrukcije za probu u ustima.

Peskiranje, čišćenje vodenom parom i iskuvavanje u destilovanoj vodi i degasiranje.

Peskiranje, čišćenje vodenom parom. Nanošenje crne mase u dva sloja i sintelovanje.

XIV vežba

Definitivno modelovanje mosta u gleđi i dentinu i glavno pečenje.

Obrada mosta, korektura i naknadno pečenje.

Definitivna obrada mosta za probu u ustima. Provera okluzije u artikulatoru.

XV vežba

Priprema za glaziranje, površinska karakterizacija boje i glaziranje mosta. Poliranje metala koji nije obložen keramikom.

XVI vežba

Izrada metal-keramičkog mosta sa unutrašnjom karakterizacijom boje.

XVII vežba

Sečenje livenih kočića, obrada metalne konstrukcije, peskiranje i priprema za probu ustima.

Peskiranje mosta, čišćenje vodenom parom i degasiranje.

Ponovno peskiranje, čišćenje vodenom parom i nanošenje cern mase u dva sloja i sintelovanje.

Definitivno modelovanje sa unutrašnjom karakterizacijom boje i pečenje.

XVIII vežba

Obrada mosta i naknadna pečenja.

Priprema mosta za probu u ustima, provera okluzije u artikulatoru.

Priprema za glaziranje, glaziranje i poliranje metalnih delova.

XIX vežba

Izrada metalne konstrukcije mosta i spajanje elemenata postupkom lemljenja.

XX vežba

Izrada metalo-keramičkog mosta i spajanje elemenata po izradi mosta postupkom lemljenja.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

U toku nastave u bloku svaki kandidat treba samostalno da uradi:

- dve keramičke krune za prednje zube;

- jedne keramičke krune za bočne zube od visokočvrste keramike (krunice se izrađuju od početka od izlivanja otisaka do definitivne obrade);

- tri metalokeramičke krune do završne faze rada;

- dva metalokeramička mosta: jedan sa unutrašnjom a drugi sa spoljašnjom karakterizacijom boje.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka zubnog tehničara u području fiksne protetike.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta fiksna protetika i keramički i metal - keramički radovi.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučih i stručnih saznanja, postupka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učesnici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom zavisi, između ostalog, i od toga, da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.

17. Obrazovni profil: ZUBNI TEHNIČAR ZA MOBILNU PROTETIKU - SKELETIRANA PROTEZA

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovni profil:

- zubni tehničar, uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u zubnoj protetici.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se i ocene iz predmeta:

- anatomija i fiziologija,

- poznavanje stomatoprotetskih materijala,

- totalna proteza,

- parcijalna proteza.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: ZUBNI TEHNIČAR ZA MOBILNU PROTETIKU - SKELETIRANA PROTEZA

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMET ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je obavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Skeletirana proteza sa tehnologijom materijala

(6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - teorije; 17 časova nedeljno, 340 časova godišnje - vežbi; 12 nedelja, 360 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja ovog predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz oblasti skeletiranih protetskih radova i osposobljavanja kandidata da stečena znanja primenjuju u svakodnevnom profesionalnom radu.

Zadaci nastave ovog predmeta su:

- sticanje znanja o etiopatogenezi delimičnog gubitka zuba;

- upoznavanje klasifikacije krezubih vilica;

- sticanje znanja o indikacijama i kontraindikacijama za izradu skeletiranih proteza;

- osposobljavanje kandidata za izradu opšteg i specijalnog plana skeleta proteze;

- sticanje znanja o funkciji i načinu primene paralelometra;

- upoznavanje kliničkih faza izrade parcijalnih proteza;

- sticanje znanja o namenskim fiksnim nadoknadama;

- uvežbavanje crtanja definitivnog dizajna skeletne proteze;

- sticanje znanja i uvežbavanje modela za dubliranje;

- sticanje znanja i uvežbavanje modelovanja skeleta u vosku;

- savladavanje tehnike ulaganja voštanog modela skeleta proteze u vatrostalni blok;.

- uvežbavanje tehnike topljenja i livenja legura, hlađenje odlivaka i obrade;

- sticanje znanja o reparaturi skeletiranih proteza;

- upoznavanje specijalnih retencionih sredstava i sticanje znanja o načinu njihove primene.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

OPŠTI DEO

BIOLOŠKE PROMENE USLOVLJENE DELIMIČNIM GUBITKOM ZUBA (8)

Promene u alveoli.

Promene položaja susednih zuba i antagonista.

Promene u MVO.

Promene fizionomije.

Smetnje pri gutanju i fonaciji.

Anatomske i funkcionalne promene TM zgloba.

ODNOS PARCIJALNE PROTEZE I NOSEĆIH TKIVA PROTEZE (4)

KLASIFIKACIJA KREZUBIH VILICA

Topografska klasifikacija po Kenedy-u Wild-u.

Klasifikacija prema međuviličnom odnosu krezubih vilica.

SKELETIRANA PROTEZA (2)

Definicija.

Indikacija i kontraindikacija za izradu skeletirane proteze.

ELEMENTI SKELETIRANE PROTEZE (6)

Sedlo proteze.

Palatinalni i lingvalni lukovi i ploče.

Elementi za prenos pritiska žvakanja.

Retenciona sredstva.

Elementi indirektne retencije.

PLANIRANJE SKELETA PROTEZE (10)

Osnovni plan skeleta proteze

Planiranje prenosa pritiska žvakanja elementima za prenos pritiska žvakanja.

Planiranje tipa veze RZ i sedlo proteze.

Planiranje lukova i ploča proteze.

Specijalni plan skeleta proteze

Planiranje retencije proteze.

Planiranje stabilizacije proteze.

Planiranje ugla unošenja proteze.

Planiranje profilatičnih zahteva proteze.

BIOMEHANIKA SKELETIRANE PROTEZE SA SLOBODNIM SEDLIMA (4)

Kinetika slobodnog sedla.

Redukcija štetnih momenata sila.

Uloga biomehaničkih fantoma u određivanju veze RZ sa slobodnim sedlom.

LINIJA OSLONACA OSOVINA ROTACIJE PARCIJALNE PROTEZE (2)

PRIMENA PARALELOMETRA (2)

Osnovni delovi paralelometra i podele.

Zadaci paralelometra.

Osnovni položaji modela u paralelometru.

Određivanje ugla unošenja proteze.

Registracija položaja modela u paralelometru.

Obeležavanje anatomskih i protetskih evatora.

Iznalaženje podminiranih površina na rezidinalnim alveolarnim grebenovima.

Eliminacija visine voska na podminiranim površinama retencionih zuba.

Davanje oblika namenskim fiksnim nadoknadama.

KLINIČKI I LABORATORIJSKI POSTUPCI U IZRADI PARCIJALNE PROTEZE (50)

Prva klinička faza

Otiskivanje krezube vilice i antagonista alginatom u standardnoj kašici.

Registrovanje MVO.

Analiza modela za studije u paralelometru

Određivanje anatomskih ekvatora RZ.

Određivanje ugla unošenja proteze.

Određivanje protetskih ekvatora RZ.

Iznalaženje odgovarajućih dubina podminiranosti na RZ.

Iznalaženje eventualnih podminiranosti na alveolarnim grebenovima.

Preliminarno planiranje prenosa pritiska žvakanja

Planiranje okluzalnih lingvalnih naslona.

Analiza okluzalne ravni i obeležavanje zuba u infra i supraokluziji koji će fiksnim nadoknadama biti dovedeni u optimalni okluzalni odnos.

Dinamična analiza okluzalnih površina retencionih zuba sa zalepljenim profilisanim voskom (obezbeđivačem prostora i definitivni okluzioni naslon) u odnosu na antagonističke površine.

Rezultati dobijeni na osnovu analize modela za studije i izveštaj lekara

Priprema određenih RZ fiksnim namenskim nadoknadama (inlejima i krunama) zbog nepovoljnih morfoloških oblika.

Otklanjanje okluzionih nepravilnosti pojedinih zuba pomoću namenskih krunica, inleja i livenih i fasetiranih naliva skeleta proteze.

Priprema ležišta za okluzione naslone izradom namenskih inleja.

Brušenje kvržica antagonista.

Namenske fiksne nadoknade

Inleji i krunice. Osobenosti - aproksinalne površine su paralelne uglu unošenja proteze vestibularno se ekvator spušta u gingivalnu trećinu zuba, a veličina podminiranosti se modelira prema indikaciji pojedinačnih kukica.

Modelovanje ležišta za lingvalne naslone (dno ležišta i mali konektor grade oštar ugao).

Druga klinička faza

Definitivno otiskivanje krezubosti.

Izrada individualne kašike po modelu za studije (priprema modela za izradu IK, osobenosti kašike za uzimanje otiska kod terminalne krezubosti granice kašike).

Otisak antagonista alginatima.

Prenošenje ugla unošenja proteze sa modela za studije na radni model (osnovni model).

Izlivanje definitivnog radnog modela i antagonista dvofazna.

Određivanje i obeležavanje protetskih ekvatora i njihovih projekcija.

Merenje dubina podminiranosti za RZ.

Crtanje definitivnog dizajna skeleta proteze

Osnovni i specijalni plan skeleta proteze.

Potencija skeletirane proteze

Osnovna pravila retencije.

Važnost oblika zuba i njihovog položaja u zubnom luku za retenciju parcijalnih proteza.

Retencija skeletirane proteze sa osnovnim retencionim elementima, kukica.

Podela kukica

Principi retencije žičanih kukica.

Klasifikacija žičanih kukica.

Livene kukice.

Karakteristike kukica Ney - sistema.

Ney I kukica, indikacija, projektovanje i merenje kukice.

Ney II kukica, indikacija, projektovanje i merenje kukice.

Ney I-II kukica, indikacija, projektovanje i merenje kukice.

Jednokratna kukica, indikacija, projektovanje i merenje kukice.

Prstenasta kukica, indikacija, projektovanje i merenje kukice.

Bonwil - livena kukica, indikacija, projektovanje i merenje kukice.

Kandža kukica, indikacija, projektovanje i merenje kukice.

Oralna kukica.

Intarzija kukice.

Kukice po Rošu.

Bisov sistem planiranja kukica.

Priprema osnovnog modela za dubliranje

Nanošenje voska na sva podminirana mesta između protetskih ekvatora i njihovih projekcija i korekcija u paralelometru.

Zaštita marginalne gingive i osetljivih regija viličnog grebena.

Dubliranje osnovnog modela u vatrostalnoj masi.

Sušenje dubliranog modela.

Ovoštavanje (impregniranje) dubliranog modela.

Modelovanje skeleta proteze u vosku

Tehnika modelovanja, profilni voskovi, bio-sistem, postavljanja ulivnih kanala.

Glačanje - poliranje voštanog modela skeleta proteze.

Ulaganje voštanog modela skeleta proteze u vatrostalni blok

Pregrevanje vatrostalnog bloka.

Grejanje vatrostalnog bloka.

Topljenje i livenje legura, hlađenje odlivka i obrada

Topljenje i livenje legure u plamenu acetilen - kiseonika.

Topljenje i livenje legure u indukcionom strujnom kolu.

Uticaj načina topljenja i livenja legure i hlađenje odlivaka na mikrostrukturu i mehaničke karakteristake legure. Oslobađanje odlivaka od vatrostalnog bloka.

Peskiranje odlivaka.

Odsecanje ulivnih kanala.

Obrada skeleta proteze.

Elektrohemijsko poliranje skeleta proteze.

Mehaničko poliranje skeleta proteze.

Tačkasto zavarivanje (punktovanje).

Treća klinička faza

Proba skeleta, određivanje MVO, boja oblika i veličina; zuba.

Prenošenje modela u poluindividualni i individualni artikulator (pomoću Benvilovog trougla i obraznog luka).

Osobenosti postave zuba kod skeletiranih proteza.

Četvrta klinička faza

Proba postavljenih zuba.

Definitivno postavljanje proteze u vosku.

Zamena voštanog dela modela proteze gradivnim materijalima akrilatima.

Zamena voska akrilatom tehnikom kivetiranja.

Zamena voska akrilatom metodom Forgusa.

Mehanička obrada akrilata i poliranje.

PREPARATURA SKELETIRANIH PROTEZA (2)

Preparatura zuba.

Preparatura kukica.

Preparature akrilata.

Racionalna tehnološka linija neophodnih aparata i instrumenata specijalizovane laboratorije za izradu skeleta proteze.

Osnovne radne karakteristike aparata za topljenje i livenje, predgrevanje i žarenje, mehaničko i hemijsko poliranje, dubliranje i mehaničku obradu skeleta proteze.

Instrumenti neophodni za izradu skeleta proteze.

SPECIJALNA RETENCIONA SREDSTVA SKELETIRANE PROTEZE (2)

Teleskop sistemi u retenciji skeletirane proteze.

Podela dvostrukih kruna.

Indikacija za primenu dvostrukih kruna.

Osnovne smernice za izradu teleskop kruna.

Precizni vezni elementi - atečmeni.

Klasifikacija atečmena.

Radne karakteristike atečmena.

Faktori koji određuju plan protezne konstrukcije, izbor i primenu atečmena.

Frezovanje u izradi skeletirane proteze.

Aparati za frezovanje i njihove karakteristike (instrumenti za frezovanje i poliranje frezovanih površina).

TEHNOLOGIJA MATERIJALA (24)

OPŠTI DEO

Rekapitulacija celokupne tehnologije materijala za IV stepen školovanja zubnih tehničara.

SPECIJALNI DEO

Materijali za izradu radnih modela

Zahtevi za fizičko-mehaničke karakteristike materijala za izradu radnih modela. Gips. Vrste gipsa. Hemijski sastav. Dobijanje gipsa.

Uticaj odnosa praha gipsa i vode pri mešanju na brzinu vezivanja i tvrdoće gipsa. Faktori koji utiču na brzinu vezivanja gipsa.

Faktori koji utiču na tvrdoću gipsa. Faktori koji utiču na ekspanziju gipsa. Ostali materijali za izradu radnog modela u izradi skeleta proteze.

Materijali za izradu modela skeleta livene proteze

Zahtevi za fizičko-mehaničke karakteristike materijala za izradu modela skeleta proteze. Voskovi. Vrste voskova. Prirodni voskovi biljnog porekla.

Prirodni voskovi životinjskog porekla. Prirodni voskovi mineralnog porekla. Sintetički voskovi.

Radne prostorije dentalnih voskova. Profilni voskovi za modeliranje skeleta metalnih proteza. Vrste profila. Dimenzija. Specijalni voskovi za ovoštavanje dubliranog modela.

Vatrostalne mase

Zahtevi za fizičko-mehaničke karakteristike vatrostalnih masa. Podela vatrostalnih masa. Hemijski sastav.

Uticaj uslova vezivanja, predgrevanja i žarenja vatrostalnog bloka na dimenzionalnu stabilnost.

Gradivni materijali za izradu skeleta metalne proteze

Zahtevi za fizičko-mehaničke karakteristike gradivnih materijala za izradu livene proteze Standardi. CO, Cr, Mo, legure. Podela: u odnosu na temperaturu livenja (tip I i II) i u odnosu na hemijski sastav (tip A, tip B i tip C).

Co, Cr, Mo legure - hemijski sastav. Uticaj pojedinih konstituenata na fizičko-mehaničke karakteristike legure. Mikrostruktura legure.

Topljenje i livenje CO, Cr, Mo legura u indukcionom strujnom kolu u: prisustvu vazduha u vakuumu i u prisustvu internih gasova (argon, kripton, ksenon).

Analiza grešaka topljenja i livenja Co, Cr, Mo legura u plamenu acetilen-kiseonika.

VEŽBE

A) ANALIZA MODELA ZA STUDIJE

I vežba

Paralelometar i njegova primena u planiranju parcijalnih skeletiranih proteza.

Analize modela za studije u paralelometru u slučajevima umetnutih sedala.

Analiza modela za studije u paralelometru u slučajevima kombinovanih sedala (umetnuto i terminalno).

II vežba

Planiranje prenosa pritiska žvakanja u slučajevima sa umetnutim, terminalnim i kombinovanim sedlima.

III vežba

Analiza okluzione ravni modela za studije u artikulatoru.

IV vežba

Analiza artikulacije modela za studije u artikulatoru.

Evaluacija dobijenih rezultata analizom modela za studije i pisanje izveštaja.

B) PLANIRANJE SKELETIRANE PROTEZE

V vežba

Prenošenje ugla unošenja proteze sa modela za studije na radni model i određivanje i obeležavanje protetskih ekvatora na retencionim zubima.

VI vežba

Osnovni plan skeleta proteze u slučajevima sa umetnutim sedlima.

Specijalni plan skeleta proteze u slučajevima sa umetnutim sedlima.

VII vežba

Osnovni plan skeleta proteze u slučajevima sa slobodnim sedlima.

Specijalni plan skeleta proteze u slučajevima sa slobodnim sedlima.

VIII vežba

Osnovni plan skeleta proteze u slučajevima sa kombinovanim sedlima.

Specijalni plan skeleta proteze u slučajevima sa kombinovanim sedlima.

C) LABORATORIJSKA IZRADA SKELETIRANE PROTEZE

IX vežba

Priprema osnovnog modela za dubliranja.

X vežba

Dubliranje osnovnog modela u vatrostalnoj masi i gipsu.

Ovoštavanje (impregniranje) modela i sušenje.

XI vežba

Modelovanje gornjeg skeleta sa prednjim palatinalnim lukom.

XII vežba

Modelovanje gornjeg skeleta sa zadnjim palatinalnim lukom.

XIII vežba

Modelovanje gornjeg skeleta sa prednjim i zadnjim palatinalnim lukom.

XIV vežba

Modelovanje gornjeg skeleta sa transverzalnom palatinalnom pločom ili lukom.

XV vežba

Modelovanje gornjeg skeleta sa pločom oblika slova "U".

XVI vežba

Modelovanje donjeg skeleta sa podjezičnim lukom.

XVII vežba

Modelovanje donjeg skeleta sa lingvalnom pločom.

XVIII vežba

Modelovanje donjeg skeleta sa vestibularnim lukom.

XIX vežba

Modelovanje retencionog sistema (livenih kukica) kod gornjeg modela u slučajevima umetnutog sedla.

XX vežba

Modelovanje retencionog sistema kod gornjeg modela u slučajevima sa slobodnim sedlom.

XXI vežba

Modelovanje retencionog sistema kod gornjih modela u slučajevima sa kombinovanim sedlima.

XXII vežba

Modelovanje retencionog sistema kod donjeg modela u slučajevima sa umetnutim sedlima.

XXIII vežba

Modelovanje retencionog sistema kod donjeg modela u slučajevima sa slobodnim sedlima.

XXIV vežba

Modelovanje retencionog sistema kod donjeg modela u slučajevima sa kombinovanim sedlima.

XXV vežba

Modelovanje livenih kukica tehnikom BICS sistema.

XXVI vežba

Postava ulivnih kanala formiranjem konusa od voštanog modela skeleta.

XXVII vežba

Postava ulivnih kanala formiranjem konusa kroz dublirani model.

XXVIII vežba

Ulaganje modela skeleta proteze u vatrostalni blok.

XXIX vežba

Podgrevanje i grejanje vatrostalnog bloka.

Topljenje i livenje legure u indukcionom strujnom kolu u prisustvu vazduha.

XXX vežba

Topljenje i livenje legure u indukcionom strujnom kolu u vakumu.

XXXI vežba

Analiza grešaka topljenja i livenja legure u plamenu acetilena kiseonika.

XXXII vežba

Oslobađanje odlivka od vatrostalnog bloka i peskiranje.

Odsecanje ulivnih kanala i gruba mehanička obrada skeleta proteze.

XXXIII vežba

Završavanje mehaničke obrade skeleta proteze.

Elektrohemijsko i mehaničko poliranje skeleta proteze.

D) ZAVRŠNE FAZE U IZRADI PARCIJALNE SKELETIRANE PROTEZE

XXXIV vežba

Tačkasto zavarivanje (punktovanje).

XXXV vežba

Osnovne smernice za ugradnju nerezilijentnih atečmena.

XXXVI vežba

Osnovne smernice za ugradnju nerezilijentnih i rezilijentnih prečki.

XXXVII vežba

Artikulatori (podela i delovi). Prenošenje modela u artikulator bez primene obraznog luka.

Prenošenje modela u artikulator sa primenom obraznog luka.

XXXVIII vežba

Izbor i određivanje oblika, veličine i položaja bočnih zuba pri izradi skeletiranih proteza.

XXXIX vežba

Modelovanje akrilatnog dela protezne ploče.

Zamena voštanog dela proteze akrilatnom tehnikom kivetiranja i tehnikom forgusa.

XL vežba

Osnovni principi frezovanja (glodanja).

Frez paralelometri i instrumenti.

Vertikalno frezovanje.

XLI vežba

Horizontalno i kružno frezovanje.

XLII vežba

Modelovanje metalne ploče za totalne proteze.

XLIII vežba

Namenske fiksne nadoknade - namenski inleji.

XLIV vežba

Namenske fiksne nadoknade - namenske krunice.

XLV vežba

Reparatura skeletiranih proteza.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Analiza modela različitih tipova krezubosti, planiranje i modelovanje:

- osam slučajeva sa umetnutim sedlom u bočnom i frontalnom delu,

- 18 slučajeva sa slobodnim sedlom (jednostrano i obostrano),

- osam slučajeva sa kombinovanim sedlima.

I i II nedelja:

- osam modela sa umetnutim sedlom.

- četiri modela sa slobodnim sedlom.

III i IV nedelja:

Deset modela sa slobodnim sedlom obostrano.

V i VI nedelja:

- četiri modela sa jednostrano slobodnim sedlom.

- osam modela sa kombinovanim sedlom.

- livenje, obrada i poliranje i ugrađivanje atečmena.

VII i VIII nedelja:

Predgrevanje i žarenje vatrostalnog bloka, topljenje i livenje legura, hlađenje i oslobađanje odluka od vatrostalnog odlivka, od vatrostalne mase.

Peskiranje, obrada i odsecanje livnih kanala odlivka, gruba i fina obrada skeleta.

IX i X nedelja:

Elektrohemijsko i mehaničko poliranje skeleta.

Ugrađivanje nerezilijentnih i rezilijentnih atečmena i ugrađivanje spoljašnjih teleskop kruna i prečki u sastav skeletiranih proteza (dva atečmena dnevno).

XI i XII nedelja:

Specijalistički ispit.

Fiziologija okluzije

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja o fiziološkim aspektima okluzija i osposobljavanje kandidata da stečena znanja primenjuju u svakodnevnom profesionalnom radu.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o građi i funkciji gornje i donje vilice;

- sticanje znanja o građi i funkciji usne duplje i organa u njoj;

- sticanje znanja o pojmovima okluzije i anatomskim i fiziološkim osnovama okluzije;

- sticanje znanja patoanatomskim i patofizičkim aspektima okluzija;

- sticanje znanja o opštoj i specijalnoj dijagnostici okluzija;

- sticanje znanja o savremenoj terapiji okluzionih smetnji;

- sticanje znanja o artikulatorima i njihovoj primeni.

SADRŽAJI PROGRAMA

MASTIKATORNI SISTEM (10)

Anatomija

Anatomija i histologija gornje vilice.

Anatomija i histologija donje vilice.

Mišići za žvakanje:

- mišići otvarači usta,

- mišići zatvarači usta,

- mišići poda usne duplje,

- mišići obraza,

- mišići usana,

- pripoji mišića.

Usna duplja

Jezik.

Sluzokoža usne duplje. Rezilijencija sluzokože, plike i frenulumi.

Pljuvačne žlezde.

Anatomija i histologija temporamondibularnog zgloba.

Zubi i njihova potporna tkiva.

Fiziologija usne duplje (2)

Osnovne funkcije usne duplje:

- disanje,

- žvakanje, žvačni ciklus, odnos kvržica gornjih i donjih zuba na radnoj i balansnoj strani,

- gutanje,

- govor,

- ekspresija lica, studije.

Osnovni pojmovi okluzije (8)

Okluzijski termini

Centrična okluzija.

Habitualna okluzija.

Fiziološka okluzija.

Okluzijska ravnoteža:

- bilateralno uravnotežena okluzija,

- okluzija vođena očnjakom.

ANATOMSKI I FIZIOLOŠKI OSNOVI OKLUZIJE (18)

Položaji mandibule:

- referentni,

- centralni,

- fiziološko mirovanje.

Faktori koji utiču na položaj mandibule

Pokreti mandibule:

- funkcionalni,

- parafunkcionalni,

- granični.

Protetska ravan.

Okluzione krivulje

Kondilne putanje: sagitalna i lateralna i način njihove registracije.

Simfizna putanja.

Zakon artikulacije (balansna okluzija).

Međuvilični odnosi, način određivanja.

DIJAGNOSTIKA OKLUZIJE (8)

Klinička ispitivanja.

Analiza modela za studije.

Rö nalaz.

Analiza funkcije.

SPECIJALNA DIJAGNOSTIKA OKLUZIJE (6)

Okluzijska ravnoteža.

Optimalni položaj kondila i optimalna interkuspidacija:

Produženi centrik.

Okluzija od disgantija.

DISFUNKCIJE MASTIKAKTORNOG SISTEMA (6)

Pojam i vrste.

Bruksizam.

Traumatska okluzija.

Funkcionalne smetnje temporo - mandibularnog zgloba.

Dijagnoza disfunkcija.

TERAPIJA OKLUZIJSKIH SMETNJI (8)

Analiza modela, plan terapije.

Selektivno brušenje.

Nagrizni greben ili ploča.

Orobontski tretman i splint.

ARTIKULATORI (10 + 6 DEMONSTRACIJA)

Okludatori:

- opisi i delovi,

- prenošenje modela u okludator.

Artikulatori srednjih vrednosti:

- opis, delovi, karakteristike,

- prenošenje modela u artikulatore srednjih vrednosti.

Demonstracija: rad sa artikulatorima srednjih vrednosti - unošenje modela u artikulator.

Individualni i polupodešljivi atikulator

Vrste artikulatora, delovi, karakteristike.

Prenošenje modela u artikulator pomoću obraznog luka i značaj pravilne orijentacije u prostoru individualnog artikulatora.

Podešavanje elemenata zglobova aritkulatora prema registrovanim individualnim vrednostima na pacijentu: nagibi sagitalnih kondilnih putanja i nagibi leteralnih kondilnih putanja

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka zubnog tehničara u području skeletirane proteze.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastavi u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama, profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta skeletirana proteza.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćeni u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove; u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;.

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa organizovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru radnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je; 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja, stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno - časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored umnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruju iz rada ili uz rad itd.

18. Obrazovni profil: ZUBNI TEHNIČAR ZA ORTODONCIJU

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovni profil:

- zubni tehničar, uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u zubnoj protetici.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se i ocene iz predmeta:

- anatomija i fiziologija,

- poznavanje stomatoprotetskih materijala,

- ortodoncija i

- totalna proteza.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: ZUBNI TEHNIČAR ZA ORTODONCIJU

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra-tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Tehnologija i tehnika izrade ortodontskih aparata

(5 časova nedeljno, 100 časova godišnje-teorije; 16 časova nedeljno, 320 časova godišnje-vežbi; 12 nedelja, 360 časova godišnje-praktične obuke u bloku).

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje savremenih teorijskih znanja iz tehnologije izrade ortodontskih aparata i praktično osposobljavanje kandidata da stečena znanja primenjuju u praktičnom radu.

Zadaci nastave su :

- sticanje znanja o vrstama ortodontskih aparata i načinu njihove primene;

- savladavanje tehnika izrade labijalnog luka, raznih vrsta kukica, branika za jezik, raznih vrsta opruga, mamuza, ploča aparata i drugih elemenata ortopedskih pomagala;

- savladavanje tehnika izrade ortopedskih pomagala.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

ORTODONTSKI APARATI (15)

Podela aparata.

Pokretni pločasti aparati (retencija aparata, uporište aparata).

Sokliranje, načini sokliranja.

Konstrukcioni zagrižaj indikacije za primenu.

Fiksator položaja indikacije za izradu.

Žičani elementi i kukice za retenciju i elementi kao izbor sila za aktivno delovanje.

LABIJALNI LUK (10)

Vrste, indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade labijalnog luka.

Labijalni luk adaptiran na zube. Indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade adaptiranog labijalnog luka.

Labijalni luk sa "M" omčom za očnjak. Indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade labijalnog luka sa "M" omčom.

Labijalni luk produžen na donje zube. Indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade produženog labijalnog luka na donje zube.

Razni položaji labijalnog luka.

KUKICE (30)

Strelasta kukica. Indikacije

Demonstriranje izrade.

Polustrelasta kukica. Indikacije za primenu.

Demonstriranje izrade.

Strelasta kukica na 2 i više zuba. Indikacije.

Demonstriranje izrade.

Adamsova kukica. Indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade.

Adamsova kukica produžna na 2 zuba. Indikacije.

Demonstriranje izrade.

Adamsova kukica sa omčom. Indikacije.

Demonstriranje izrade.

Kapljasta kukica za prednje zube. Indikacije.

Demonstriranje izrade.

Kapljasta kukica za bočne zube. Indikacije.

Demonstriranje izrade.

Grudeova rešetka. Indikacije.

Demonstriranje izrade.

Branik za jezik. Indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade.

MOK kukica. Indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade MOK kukica.

OPRUGE (45)

Vrste opruga. Indikacije za izradu.

Otvorene opruge. Demonstracija izrade.

Zatvorene opruge. Demonstracija izrade.

Padl federi. Indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade padlfedera.

Mamuze. Indikacije za izradu.

Demostriranje izrade mamuza.

Ortodontski zavrtanj. Vrste, indikacije za postavljanje.

Demonstriranje postavljanja ortodontskog zavrtnja.

Ploče aparata, planiranje površine ploča aparata.

Demonstriranje planiranja ploče aparata.

Voskovi. Vrste, primena.

Akrilati. Vrste, primena u ortodonciji.

Aparat za transferzalno širenje. Elementi aparata.

Demonstriranje izrade aparata za transferzalno širenje.

Aparat za labijalno pomeranje (sigitalno). Indikacije za izradu (elementi aparata).

Demonstriranje izrade aparata za labijalno pomeranje.

Aparat za bukalno pomeranje elemenata aparata. Indikacije za izradu

Demonstriranje (planiranje, elementi, kukice, šraf, labijalni luk).

Aparat za distalno pomeranje, elementi, indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade aparata za distalno pomeranje (elementi).

Ipsilon aparat. Indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade aparata (elementi aparata).

Nagrizni greben

Aparat sa bočnim nagriznim grebenom. Indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade, elementi aparata.

Aparat sa prednjim ravnim nagriznim grebenom. Indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade aparata sa prednjim ravnim nagriznim grebenom (elementi aparata).

Aparat sa prednjim kosim nagriznim grebenom, indikacije za izradu.

Demonstriranje izrade aparata sa prednjim kosim nagriznim grebenom (elementi aparata).

VEŽBE

I vežba

Priprema otisaka za izlivanje dvofazno (tvrdi gips, alabaster gips). Tehnika izlivanja otisaka.

Sokliranje metalnim soklformerima.

Sokliranje gumenim soklama.

Sokliranje aparatom za obrezivanje modela (trimerom).

II vežba

Izrada fiksatora položaja.

III vežba

Izrada labijalnog luka.

IV vežba

Izrada adaptiranog luka na frontalnim zubima.

V-VI vežba

Izrada labijalnog luka sa "M" omčom za očnjak.

VII vežba

Izrada labijalnog luka produženog na donje zube.

VIII vežba

Postavljanje labijalnog luka u raznim položajima (protrudiranje, retrudiranje, ekstrudiranje).

IX vežba

Izrada strelaste kukice.

X vežba

Izrada polustrelaste kukice.

XI vežba

Izrada duple strelaste kukice.

XII vežba

Izrada Adamsove kukice.

XIII vežba

Izrada Adamsove kukice produžena na dva zuba (dupli adams).

XIV vežba

Izrada Adamsove kukice sa omčom.

XV vežba

Izrada kapljaste kukice za prednje zube.

XVI vežba

Izrada kapljaste kukice za bočne zube.

XVII-XVIII vežba

Izrada Grudeove rešetke.

XIX-XX vežba

Izrada branika za jezik.

XXI-XXII vežba

Izrada M O K kukice.

XXIII-XXIV vežba

Izrada otvorenih opruga.

XXV-XXVI vežba

Izrada zatvorenih opruga.

XXVII vežba

Izrada padl-federa.

XXVIII vežba

Izrada mamuza.

XXIX-XXX vežba

Postavljanje ortodontskog zavrtnja u razne položaje

XXXI-XXXIII vežba

Izrada pločastog aparata za transverzalno širenje.

XXXIV-XXXVI vežba

Izrada pločastog aparata za labijalno pomeranje.

XXXVII-XXXIX vežba

Izrada pločastog aparata za bukalno pomeranje

XL-XLII vežba

Izrada pločastog aparata za distalno pomeranje.

XLIII-XLV

Izrada pločastog Y (ipsilon) aparata za tranverzalno i labijalno pomeranje.

XLVI-XLVII vežba

Izrada aparata sa bočnim nagriznim grebenom.

L-LI vežba

Izrada aparata sa prednjim kosim nagriznim grebenom.

LII-LIV vežba

Izrada aktivatora.

LV-LVII vežba

Izrada aktivatora sa šrafom.

LVIII-LX vežba

Izrada otvorenog aktivatora sa Grudeovom rešetkom.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

1. Izrada pločastog aparata za transverzalno širenje

Izrada modela.

Izrada strelastih kukica-labijalni luk.

Postavljanje šrafa.

Nalivanje akrilata.

Obrada poliranje (hladna polimerizacija).

2. Izrada pločastog aparata za labijalno pomeranje

Izrada modela.

Izrada dva adamsa i dve kapljaste + labijalni luk.

Bočni nagrizni greben.

Postavljanje šrafa.

Nalivanje akrilata.

Obrada, poliranje (hladna polimerizacija).

3. Izrada pločastog aparata za bukalno pomeranje

Izrada modela.

Izrada dva adamsa i dve kapljaste + labijalni luk.

Postavljanje šrafa.

Nalivanje akrilata.

Obrada, poliranje (hladna polimerizacija).

4. Izrada pločastog aparata za distalno pomeranje

Izrada modela.

Izrada adamsa + labijalni luk.

Postavljanje šrafa.

Izlivanje akrilata.

Obrada, poliranje (hladna polimerizacija).

5. Izrada pločastog "ipsilon" aparata

Izrada modela.

Izrada kukica + labijalni luk.

Postavljanje šrafova.

Nalivanje akrilata.

Obrada, poliranje (hladna polimerizacija).

6. Izrada pločastog aparata za distalno pomeranje

Izrada modela.

Izrada adamsa sa kandžom + labijalni luk.

Postavljanje šrafa.

Nalivanje akrilata.

Obrada, poliranje (hladna polimerizacija).

7. Izrada pločastog aparata za transverzalno širenje

Izrada modela.

Izrada kukica + labijalni luk sa "M" omčom.

Šraf.

Nalivanje akrilata.

Obrada, poliranje (hladna polimerizacija).

8. Izrada ploča za distalno pomeranje

Izrada modela.

Izrada M O K kukica + labijalni luk.

Nalivanje akrilata

Obrada, poliranje (hladna polimerizacija).

9. Izrada pločastog aparata za transverzalno širenje i Protrudiranje fronta

Izrada modela.

Izrada otvorenih opruga, adamsa + labijalni luk.

Postavljanje šrafa.

Nalivanje akrilata.

Obrada, poliranje (hladna polimerizacija)

10. Izrada pločastog aparata za mezijalno pomeranje

Izrada modela.

Izrada otvorenih opruga, strelaste kukice+ labijalni luk.

Nalivanje akrilata

Obrada, poliranje (hladna polimerizacija)

11. Izrada aktivatora (monoblok)

Izrada, modeli.

Sokliranje.

Fiksator položaja.

Labijalni luk.

Modelovanje u vosku.

Kivetiranje

Ispiranje voska.

Štopovanja akrilata

Kuvanje, obrada, poliranje.

12. Izrada pločastog aparata za protrudiranje frontalnih zuba

Izrada modela.

Izrada Adamsovih kukica produženih na dva zuba, zatvorene opruge + labijalni luk.

Nalivanje akrilata

Obrada, poliranje (hladna polimerizacija)

13. Izrada aktivatora

Izrada modela.

Sokliranje.

Izrada fiksatora položaja.

Izrada labijalnog luka.

Izrada padl-federa i mamuza.

Modelovanje u vosku.

14. Izrada pločastog aparata za transverzalno širenje

Izrada modela.

Sokliranje.

Fiksator položaja.

Labijalni luk produžen na donje zube.

Dve duple strelaste kukice.

Šraf.

Nalivanje akrilata.

Obrada, poliranje.

15. Izrada pločastog aparata za protrudiranje donjih zuba sa rešetkom po Grudeu.

Izrada modela.

Sokliranje.

Fiksator položaja.

Labijalni luk.

Izrada: adamsi, grudeova rešetka + labijalni luk.

Nalivanje akrilata.

Obrada, poliranje.

16. Otvoreni aktivator po Grudeu

Izrada modela.

Sokliranje.

Fiksator položaja.

Grudeova rešetka + labijalni luk.

Nalivanje akrilata.

Obrada, poliranje.

Ortodoncija

(6 časova nedeljno, 120 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja o savremenim dostignućima ortodoncije i stomatologiji u njenom značaju za uspešno sprovođenje zubno-zdravstvene zaštite stanovništva.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja iz anatomije i fizilogije orofacijalne regije;

- sticanje znanja o mišićima glave;

- sticanje znanja o fiziloškom rastu i razvoju orofacijalnog aparata;

- sticanje znanja o funkciji orofacijalne regije;

- upoznavanje etiologije malokluzija i njihovim klasifikacijama:

- sticanje znanja o nepravilnostima u razviću strukture zuba;

- upoznavanje biomehanike ortodontskog pomeranja zuba.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVODNI ČAS (1)

Ortodoncija i njeno mesto u stomatološkoj nauci.

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OROFACIJALNE REGIJE (8)

Osteologija

Kostur glave - Ossa cranii.

Kosti lica - ossa faciei.

Kosti gornje vilice - maxilla.

Donja vilica - mandibula.

Ostale kosti lica.

Kosti lobanje.

Zglob i veze donje vilice.

MIOLOGIJA - MIŠIĆI GLAVE (6)

Mimični mišići.

Mastikatorni mišići.

Mišići poda usta.

Jezik.

NORMALNI RAST I RAZVOJ OROFACIJALNOG SISTEMA I OKLUZIJE (9)

Prenatalni razvoj i rast:

- organa šupljiva i lice;

- formiranje dentalne lamine i zuba (zubnih klica, mlečne i stalne denticije).

Neonatalni (postnatalni razvoj i rast):

- način rasta kostiju,

- rast gornje vilice,

- rast donje vilice,

Razvoj i rast normalne okluzije:

- I stadijum bezubih viličnih grebena,

- II stadijum nicanja mlečnih zuba,

- III stadijum pune mlečne denticije,

- IV stadijum mešovite denticije (nicanje stalnih zoba),

- V stadijum (od 12,5 godine do pune dentalne zrelosti).

Funkcije oroficijalne regije (fiziologija):

- disanje.

- dojenje,

- žvakanje,

- gutanje,

- govor.

Funkcije temporomandibularnog zgloba:

- fiziološko mirovanje,

- centralna okluzija,

- položaj prinudne okluzije,

- položaj maksimalne retropulzije.

ETIOLOGIJA MALOKLUZIJA (26)

- Opšti etiološki faktori:

- nasleđe (genotip, fenotip, mutacije; uticaj nasleđa na razvoj nepravilnosti vilica i zuba; hipodoncija, hiperdoncija, teskobost zubnih nizova, II 1, II 2, III 2, klase),

- kongenitalne anomalije (rascepi, vrste, ortodontsko lečenje, rascepa),

- endokrine disfunkcije (uloga hipotalumusa i hipofize, hormoni, karakteristike hormona, princip, negativne, povratne sprege; poremećaj funkcije hipofize i štitne žlezde),

- oboljenje (rubeola, infektivni, hepatit, lues, hronične respiratorne infekcije),

- deficitarna ishrana (hranljive materije, avitaminoze).

Lokalni etiološki faktori:

- oboljenja,

- traume,

- spoljni pritisak,

- poremećaj lokalnih funkcija,

- loše navike,

- hiper i hipodoncija,

- makro i mikrodoncija,

- nepravilni položaj zubne klice,

- labijalni frenulum,

- posledice preranog gubitka mlečnih zuba,

- posledice preranog gubitka stalnih zuba,

- perzistencija mlečnih zuba,

- nepravilno stomatološko i ortodontsko lečenje.

KLASIFIKACIJA MALOKLUZIJA PO ANGLEU (3)

I klasa.

II klasa.

III klasa.

SAVREMENA KLASIFIKACIJA MALOKLUZIJA (19)

Nepravilnosti u položaju zuba:

- rotacija,

- iklinacija,

- bodili pozicija,

- supra pozicija,

- infra pozicija,

- ektopija,

- transspozicija.

Nepravilnosti u broju zuba:

- hipodoncija,

- hiperdoncija.

Nepravilnosti u obliku zuba (kruna, koren):

- geminacija,

- fuzija,

- konkrescencija,

- dens invaginatus,

Nepravilnost u veličini zuba:

- mikrodoncija

- makrodoncija

NEPRAVILNOST U RAZVIĆU STRUKTURE ZUBA (2)

Nepravilnosti:

- u razvitku strukture gleđi,

- u razvitku strukture dentina,

- hipoplazija gleđi,

- Ačinsonovi zubi - tarnerov zub,

- delaceracija.

NEPRAVILNOSTI ZUBNIH NIZOVA (9),

Teskoba zubnih nizova:

- primarna teskoba.

- sekundarna teskoba,

- kombinovana teskoba.

Rastresitost zubnih nizova:

- primarna,

- sekundarna,

- kombinovana.

Nepravilnosti u obliku zubnih nizova

Nepravilnosti u veličini zubnih nizova,

SAGITALNE NEPRAVILNOSTI U OKLUZIJI (10)

Malokluzije I klase:

- bimaksilarna protruzija.

Malokluzija II klase:

- poludruga klasa (singularni antagonizam),

- II klasa prvo odeljenje,

- II klasa drugo odeljenje,

Malokluzije treće klase:

- jednostavan ukršten zagrižaj sekutića,

- prinudan prognat zagrižaj,

- lažni mandibularni prognatizam,

- pravi mandibularni prognatizam.

TRANSVERZALNE NEPRAVILNOSTI U OKLUZIJI (3)

Ukršten zagrižaj:

- jednostrani ukršten zagrižaj,

- obostrano ukršten zagrižaj.

Promašen zagrižaj

VERTIKALNE NEPRAVILNOSTI U OKLUZIJI (10)

Otvoren zagrižaj

- otvoren zagrižaj usled loših navika,

- rahitični i otvoren zagrižaj,

- skeletni otvoren zagrižaj

- terapeutski otvoren zagrižaj.

Dubok zagrižaj

BIOMEHANIKA ORTODONTSKOG POMERANJA ZUBA (2)

Reakcija potpornih tkiva i zuba na ortodontska pomeranja.

Vrste sila koje se upotrebljavaju za ortodontska pomeranja u ortodonciji (blage sile, dovoljno jake, preterano jake, intermitentne sile).

VRSTE POMERANJA ZUBA (7)

Inklinacija.

Rotacija.

Bodili pomeranje.

Torkviranje.

Vertikalna pomeranja.

Optimalne sile i brzina pomeranja.

Uloga životnog doba u pomeranju zuba.

ORTODONTSKA PREVENCIJA (5)

Prenatalna prevencija.

Prevencija u doba odojčeta.

Prevencija u doba malog deteta.

Prevencija loših navika.

Prevencija disanja na usta.

Prevencija prevremenog gubitka mlečnih i stalnih zuba.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata. Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka.

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka zubnog tehničara u području ortodoncije.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta ortodoncija i tehnologija i tehnika izrade ortodontskih aparata. Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćeni u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;.

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicima:

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacija, koje predstavljanju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja premere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.

20. Obrazovni profil: FARMACEUTSKI TEHNIČAR ZA TEHNOLOGIJU FARMACEUTSKIH PROIZVODA

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstva i socijalne zaštite za obrazovne profile:

- farmaceutski tehničar, uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u tehnologiji, farmaceutskih proizvoda.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha srednje škole, vrednuju se i ocene iz predmeta:

- analitička hemija,

- farmaceutska hemija,

- farmaceutska tehnologija i

- matematika.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: FARMACEUTSKI TEHNIČAR ZA TEHNOLOGIJU FARMACEUTSKIH PROIZVODA

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Fizička hemija

(3 časa nedeljno, 60 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj programa fizička hemija je da kandidati steknu znanja o vezi između strukture materije i energetskih promena sistema u makroskopskim razmerama kao i o fizičkim uzrocima i promenama pri hemijskim reakcijama.

Zadaci programa fizička hemija su:

- sticanje znanja o termodinamičkim, hemijskim i elektrohemijskim procesima;

- razvijanje sposobnosti za postavljanje hipoteza i procenu rezultata i stalnog interesovanja za sticanje novih znanja;

- razvijanje logičnog mišljenja.

SADRŽAJI PROGRAMA

GASOVITO AGREGATNO STANJE (4)

Agregatno stanje materije i međumolekulske sile. Idealno gasno stanje, osnovni zakoni gasa. Jednačina idealnog gasnog stanja (Klapejronova jednačina). Daltonov zakon parcijalnih pritisaka. Realno gasno stanje.

HEMIJSKA TERMODINAMIKA (12)

Termodinamički sistemi. Unutrašnja energija. Prvi zakon termodinamike, rad pri promeni zapremine gasa. Primena prvog zakona termodinamike na izohorski, izobarski, izotermski i adijabatski proces. Molarne i specifične toplote. Jednačine za količinu toplote. Funkcije stanja, entalpija.

Energetski efekti hemijskih reakcija. Termohemijske jednačine. Standardna entalpija stvaranja. Promera entalpije pri procesu neutralizacije i rastvaranja. Hesov zakon.

OSNOVE KVANTNE TEORIJE (4)

ATO, ELEKTRONI I FOTONI (4)

SPEKTRI VODONIKA I ALKALNIH METALA (4)

MOLEKUL, ELEKTRIČNA POLARIZACIJA I REFRAKCIJA (4)

MOLEKULSKI SPEKTRI (2)

TEČNO AGREGATNO STANJE (3)

Svojstva materije u tečnom agregatnom stanju. Napon pare i toplota isparavanja. Prevođenje materije iz gasnog agregatnog stanja u tečno. Rastvori. Osmoza. Binarni sistemi tečnosti koje se ograničeno mešaju. Destilacija sa vodenom parom. Ekstrakcija.

ČVRSTO AGREGATNO STANJE (3)

Svojstva materije u čvrstom agregatnom stanju. Prevođenje materije iz čvrstog agregatnog stanja u tečno i obrnuto (dijagrami topljenja i očvršćavanja). Toplota topljenja, energija kristalne rešetke.

RAVNOTEŽA U HOMOGENIM I HETEROGENIM SISTEMIMA (10)

Hemijska ravnoteža. Zakon o dejstvu masa. Konstanta ravnoteže izražena preko koncentracija. Lšatelijeov princip (primeri).

Fizička ravnoteža. Rastvori (relativno učešće komponenata u rastvoru, rastvori gasova u tečnostima, rastvori čvrstih supstanci i tečnostima, krive rastvorljivosti). Napon pare rastvora i Raulov zakon. Sniženje temperature mržnjenja i povišenje temperature ključanja.

Gibsovo pravilo faza i primena na jednokomponentne sisteme.

ELEKTRIČNA PROVODNOST (5)

Hemijske i elektrohemijske reakcije. Provodnici prve i druge vrste. Električna provodljivost (konstanta posude, Kolraušova modifikacija Venstonovog mosta). Molarna provodljivost. Zakon o nezavisnom putovanju jona.

ADSORPCIJA SVETLOSTI (2)

FOTOHEMIJSKE REAKCIJE (3)

Farmaceutska tehnologija

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije; 14 časova nedeljno, 280 časova godišnje - vežbi; 12 nedelja, 360 časova godišnje - praktična nastava u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanje predmeta je sticanje teorijskih znanja iz tehnologije izrade pojedinih vrsta i oblika lekovitih preparata i osposobljavanje kandidata da stečena znanja umenja i veštine uspešno primenjuju u praktičnom profesionalnom radu.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o savremenim tehnološkim postupcima izrade pojedinih oblika lekovitih preparata;

- sticanje znanja o sastavu i dejstvu savremenih lekova i načinu njihove izrade, čuvanja, pakovanja i izdavanja;

- osposobljavanje kandidata da praktično rade na pripremi i izradi raznih oblika lekova (u laboratorijskim, industrijskim i vanrednim uslovima) po savremenim tehnološkim postupcima.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJA I VEŽBE

OPŠTI DEO

Teorijska nastava (2 časa)

Tehnika izrade lekova kroz vekove.

Mesto i značaj farmaceutske tehnologije u radu u apoteci, laboratoriji i industrijskoj proizvodnji.

Zadaci apoteke, i galenske laboratorije, mogućnosti izrade i izbor asortimana lekova u redovnim i vanrednim prilikama.

Vežbe (7 časova - 1 vežba)

Upoznavanje savremene opreme u galenskoj laboratoriji (princip rada, namere, rukovanje i održavanje).

Upoznavanje savremenih farmaceutskih supstanci (domaćih i uvoznih), hemikalija (domaćih i uvoznih) mogućnost supstitucije deficitarnih supstanci i hemikalija.

Teorijska nastava (5 časova)

Solutiones Medicinales

Definicija i klasifikacija.

Proces rastvaranja i izrada rastvora

Rastvarači i korastvarači.

Vodeni i koloidni rastvori.

Farmaceutska proračunavanja.

Vežbe: (14 časova - 2 vežbe)

Izrada vodenih i koloidnih rastvora

Izbor lekovite supstance, preračunavanje potrebne količine, rastvaranje, filtriranje.

Izrada Aqua purificata

Izrada Aqua pro injectione

Zadaci (razna preračunavanja procenta i zapremine).

Izrada sledećih vrsta rastvora:

- vodenih,

- alkoholnih,

- uljanih.

Tečni lekoviti preparati koji se doziraju na kapi

Teorijska nastava (5 časova)

Guttae

Otoguttae

Rhinoguttae

Oculoguttae

Vežbe: (14 časova - 2 vežbe)

Priprema za izradu tečnih lekovitih preparata koji se doziraju na kapi.

Otoguttae

Rhinoguttae

Guttae dentalie

Oculoguttae

IZOTONIZACIJA I IZOTONIČNI RASTVORI

Teorijska nastava (3 časa)

Vežbe: (7 časova - 1 vežba)

Zadaci.

Puferovanje i puferski rastvori

Teorijska nastava (33 časa)

Vežbe: (7 časova - 1 vežba)

Zadaci.

STERILIZACIJA

Teorijska nastava: (4 časa)

Sterilnost.

Metode sterilizacije.

Aseptični postupak.

Propisi Ph JUG, IV za sterilizaciju posuđa, pribora, opreme i zavojnog materijala.

Ispitivanje na sterilnost.

Vežbe: (28 časova - 4 vežbe)

Rad na svim metodama sterilizacije koje se primenjuju u apotekama, galenskim laboratorijama i u industriji.

Sterilizacija apotekarskog pribora, posuđa, opreme i lekova.

INJEKCIONI OBLICI PREPARATA

Teorijska nastava (2 časa)

Definicija i klasifikacija rastvora za injekcije.

Rastvarači za injekcije.

Posuđe za injekcione rastvore.

Tehnološki proces izrade injekcionih rastvora.

Vežbe: (28 časova - 4 vežbe)

Upoznavanje i učestvovanje u svim fazama izrade injekcionih rastvora.

Priprema ambalaže za punjenje, doziranje rastvora, zatvaranje ampula, sterilizacija, ispitivanje i pakovanje.

INFUNDIBILIJA

Teorijska nastava (3 časa)

Zahtevi za izradu infundibilija.

Infundibilija za:

- nadoknadu zapremine cirkulišuće krvi i krvne plazme,

- nadoknadu tečnosti i elektrolita,

- ishranu bolesnika,

- aplikaciju lekova.

Vežbe: (14 časova - 2 vežbe)

Izrada, infundibilija u apotekarskim laboratorijama i bolničkim apotekama.

Priprema opreme i uređaja za izradu infundibilija.

Izrada određenih vrsta infundibilija.

Ispitivanje infundibilija na prisustvo pirogenih materija.

Izdavanje infundibilija.

FARMACEUTSKI PREPARATI DOBIJENI EKSTRAKCIJOM BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH DROGA

Teorijska nastava (2 časa)

Definicija i klasifikacija preparata.

Metode ekstrakcije.

Species.

Vežbe: (14 časova - 2 vežbe)

Izrada metodom maceracije, digestije, perkolacije i ultraz. eks.

Izrada infuza, dekokta i tinktura.

Izrada biljnih lekovitih smeša.

SIRUPI

Teorijska nastava: (2 časa)

Suci.

Preparati meda.

Korigovanje ukusa leka.

Bojenje lakova.

Vežbe: (7 časova - 1 vežba)

Izrada lekovitih sirupa.

STABILIZACIJA LEKOVA I PROPISI Ph JUG. IV

Teorijska nastava (2 časa)

POLIFAZNI SISTEMI

Teorijska nastava (2 časa)

Definicija i klasifikacija.

Koloidni farmaceutski preparati.

Mucilagines.

Gelatinae medicinales.

POVRŠINSKI AKTIVNE MATERIJE I POVRŠINSKA AKTIVNOST

Teorijska nastava (2 časa)

Vrste PAM, dejstvo i primena.

INHALATIONES

Teorijska nastava (2 časa)

Način izrade i primene lekovitih preparata za inhaliranje.

SUSPENSIONES MEDICINALES

Teorijska nastava (2 časa)

Vežbe: (14 časova - 2 vežbe)

Izrada više vrsta suspenzija i otklanjanje teškoća pri izradi, postizanje stabilnosti suspenzija.

EMULSIONES

Teorijska nastava: (3 časa)

Emulgatori.

Metode izrade emulzija.

Tipovi emulzija.

Vežbe: (21 čas - 3 vežbe)

Priprema i izrada emulzija u galenskim laboratorijama i apotekama i farmaceutske industrije.

LOTIONES I PASTE

Teorijska nastava (2 časa)

Vežbe: (21 čas - 3 vežbe)

Izrada losiona i pasta.

Izbor masne podloge za izradu pasta u zavisnosti od namene i delovanja lekovitih supstanci u njima.

LEKOVITE MASTI

Teorijska nastava (2 časa)

Klasifikacija podloga za lekovite masti i obrada.

Izbor podloge za lekovite masti.

Vrste lekovitih masti.

Izrada lekovitih masti.

Izrada masti za oči.

Vežbe: (21 čas - 3 vežbe)

Izrada lekovitih masti.

Izbor podloge, lekovite supstance, preračunavanje koncentracije lekovite supstance, izbor tipa masti, tehnika izrade, pakovanje, čuvanje i izdavanje lekovite masti.

Izrada masti za oči.

Izrada krema, izrada lekovitih cerata.

KLYZMATA

Teorijska nastava: (2 časa)

Suppositoria.

Podloge za supozitorije.

Izrada supozitorija.

Ispitivanje supozitorija.

Specijalni uređaji za rektalnu aplikaciju.

Vagitoria

Vežbe: (14 časova - 2 vežbe)

Izrada supozitorija i vagitorija.

Određivanje mase supozitorije odnosno vagitorije i određivanje tota masse.

Tehnika izrade i način formiranja.

PULVERES

Teorijska nastava (2 časa)

Vrste praškova.

Proces izrade praškova.

Vežbe: (21 čas - 3 vežbe)

Izrada pulveres.

Rad na nepodeljenim praškovima za spoljašnju i unutrašnju upotrebu.

Izrada doziranih praškova, preračunavanje, mešanje, deljenje, punjenje kapsula.

Izrada triturata, način preračunavanja i upotreba.

Izrada granulata i premašćenih praškova.

CAPSULAE MEDICINALIS

Teorijska nastava (2 časa)

PILULAE

Teorijska nastava (2 časa)

Pilularna masa.

Tehnika izrade.

Vežbe: (14 časova - 2 vežbe)

Izrada pilula:

tehnika pripreme pilularne mase, sečenja i formiranja pilula, oblaganje pilula, sredstva za oblaganje ispitivanje pilula.

TABLETTAE

Teorijska nastava (4 časa)

Definicija i klasifikacija.

Vrsta tableta.

Pomoćne materije za izradu tableta.

Tehnološka obrada tableta.

Oblici tableta.

Problemi pri izradi tableta.

Preparati sa produženim delovanjem - depo preparati.

Vežbe: (14 časova - 2 vežbe)

Izrada tableta.

Tehnološka obrada, priprema praškova i granulata za izbor pomoćnog sredstva za dopunjavanje, vezivanje, klizanje, bubrenje, oblaganje, poliranje.

BILJNE SIROVINE

Teorijska nastava (8 časova)

Važnost i značaj biljnih sirovina.

Savremena proizvodnja droga.

Lekovite i aromatične biljke koje se gaje u SRJ.

Berba, sušenje, pakovanje i čuvanje bilja.

Uzroci kvarenja.

Alkaloidne droge.

Heterozidne droge.

Saponizidne droge.

Droge sa fenolskim i polifenolskim jedinjenjima.

Aromatične droge i etarska ulja.

Smole i balsami, masti i ulja.

Droge sa ugljenim hidratima.

Vitaminske droge, hormonske droge.

Droge s nižim alifatičnim kiselinama, fitoneidi.

Zavojni materijal.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

GALENSKA LABORATORIJA ZA PARENTERALNE RASTVORE (2 nedelje)

Uvežbavanje rukovanja opremom:

- održavanjem, pranjem, čišćenjem, upotrebom, načinom puštanja u rad, namenom.

Priprema ambalaže:

- pranje, sušenje, sterilizacija

Izrada aqua purificata:

aqua pro injectiones.

Natril chloridi isotonica.

Sol.acidi borici isotonica i 3% i dr. rastvore.

Sterilizacija rastvora.

Ispitivanje na mehanička onečišćenja.

Signiranje, čuvanje.

GALENSKA LABORATORIJA ZA IZRADU POLUČVRSTIH I ČVRSTIH LEKOVITIH PREPARATA (2 nedelje)

Uvežbavanje rukovanja opremom: namenom, održavanjem, upotrebom, puštanjem u rad.

Priprema ambalaže za lekovite preparate: pregled stepena čistoće, pranje, sušenje, sterilizacija.

Priprema podloga, lekovitih supstanci: razmeravanje, usitnjavanje, topljenje, sejanje, filtriranje.

Učešće u tehnološkom procesu izrade losiona, emulzija, kremova, masti, voskova, praškova, tableta.

Finalizacija lekovitog preparata, pakovanje, signiranje, uskladištenje, ekspedicija.

GALENSKA LABORATORIJA ZA IZRADU BILJNIH LEKOVITIH PREPARATA (1 nedelja)

Uvežbavanje rukovanja opremom: namenom, održavanjem upotrebom, puštanjem u rad.

Priprema ambalaže, lekovitih supstanci, droga, usitnjavanje, ekstrahovanje, rastvaranje, filtriranje.

Učešće u tehnološkom procesu rada: maceracijom, perikolacijom, i ultrazv. ekstrakc. kao i ceđenje, filtriranje, mešanje, mućenje.

Finalizacija - pakovanje, signiranje, odlaganje i ekspedovanje.

CENTAR ZA INFORMACIJE (1 nedelja)

Upoznavanje Rp (delova Rp, pravilno propisanim Rp); kartoteke registrovanih lekova i načini korišćenja; farmakoloških grupa lekova i mehanizma dejstva određenih grupa.

Doziranje lekova.

Dejstvo dva ili više lekova.

Mogućnost zamene gotovog leka magistralnim.

Industrijski pogon za izradu i pakovanje rastvora za parentaralnu primenu (3 nedelje).

Industrijski pogon za izradu polučvrstih i čvrstih lekovitih preparata (2 nedelje).

Industrijski pogon za izradu biljnih lekovitih preparata (1 nedelja).

Informatika u zdravstvu

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje teorije)

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

UVOD (5)

Uloga informacija i informacionog sistema (10)

Uloga i značaj IS u poslovnoj organizaciji. Tendencije razvoja IS. Pojam podataka i informacija. Šifriranje. Kontrola. Zaštita tehničko-tehnološke baze IS. Uloga računara u IS. Računarski sistem-hardver, sistemski softver. Računarske mreže. Distribuirani sistemi. Komunikacije.

SISTEMI I INFORMACIONI SISTEM (11)

Pojam sistema. Karakteristike sistema. Primeri sistema. Pojam IS. Tipične primene IS. Poslovna organizacija kao sistem. IS i ciljevi organizacije. IS i struktura organizacije Mesto i uloga ERC-a.

RAZLIČITI NIVOI IS (8)

Obrada podataka po operativnom nivou. Pojam aplikacije. Podsistemi za podršku operativnih poslova (finansije, kadrovi, proizvodnja, računovodstvo itd.). Upravljački IS. Uloga rukovođenja i samoupravljanja. Informacione potrebe. Nivoi izveštavanja. Sistemi za pomoć u odlučivanju. Proces donošenja odluka. Sredstva u donošenju odluka. Ljudski faktori u donošenju odluka.

BAZA PODATAKA U IS (8)

Pojam datoteke. Pojam baze podataka. Uloga datoteke i baze podataka u IS. Kodiranje podataka. Fizička organizacija baze podataka. Logičko projektovanje baze podataka. Sistemi za upravljanje bazama podatka. Logično projektovanje baze podataka. Sistemi za upravljanje bazama podataka.

PROJEKTOVANJE IS (6)

Osnovni zahtevi za izradu projekata informacionog sistema; definisanje projektnog zadatka.

INFORMACIONI SISTEMI U ZDRAVSTVU (10)

Pojam i njihova uloga u sistemu zdravstvene zaštite.

Veza sa drugim informacionim sistemima i njihova uloga u društvenom sistemu informisanja.

Uslovi za realizaciju zdravstveno informacionog sistema (funkcije, kadrovi, organizacija podataka, oprema, programska podrška, pouzdanost rada, pravni aspekti, mogućnost kontrole).

Principi projektovanja zdravstveno-informativnog sistema.

Podsistemi zdravstveno-informativnog sistema (informativni sistem u vanbolničkoj i bolničkoj zaštiti, farmaceutskoj delatnosti, zdravstveni registri, datoteke i specijalni informativni podsistemi).

ANALIZA SISTEMA U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI (6)

Primena metoda kibernetike, informatike, statistike i operativnih istraživanja u analizi sistema.

Modeli projektovanja informacionog sistema u zdravstvenoj zaštiti.

METODOLOGIJA NAUČNOISTRAŽIVAČKOG RADA SA PRIMENOM INFORMATIKE (6)

Nauka i istraživački rad.

Opšti principi naučne i stručne metodologije.

Uloga i značaj statističke informatike u naučno i stručno istraživačkom radu.

Praktični aspekti primene statističke informatike.

Metodika pisanja stručnih radova.

Informaciona struktura stručnog rada i njegova uloga u sistemu zdravstvene zaštite.

Farmakologija

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - teorija)

SADRŽAJI PROGRAMA

NOVI LEKOVI (1)

Ispitivanje novih lekova.

Praćenje neželjenih efekata.

PRIMENA LEKOVA (1)

Tradicionalni i novi načini aplikovanja lekova.

OPŠTA FARMAKOLOGIJA (4)

Farmakokinetika. Transport lekova kroz telesne membrane.

Resorpcija lekova i raspodela u organizmu. Biotransformacija lekova. Izlučivanje lekova. Dejstvo lekova i kvantitativni aspekti dejstva leka i činioci koji utiču na dejstvo leka. Promene dejstva pri ponovljenom davanju leka. Uzajamna dejstva lekova. Neželjena dejstva lekova.

FARMAKOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA (10)

Psihotropni lekovi

Opšti podaci. Neuroleptici, stimulanti centralnog nervnog sistema.

Sedativi i hipnotici

Svojstva, farmakološka dejstva. Primena savremenih predstavnika.

Antiepileptički lekovi

Svojstva, farmakološka dejstva i primena.

Lekovi u terapiji parkinsonizma

Farmakoterapijski pristup. Primena savremenih predstavnika.

Analgetici

Klasifikacija i farmakološka dejstva pojedinih grupa i njihova primena.

FARMAKOLOGIJA VEGETATIVNOG NERVNOG SISTEMA (6)

Opšti podaci i klasifikacija. Holinergički lekovi. Adrenergički lekovi. Glikokortikoidi. Adrenergički blokatori. Ganglijski blokatori. Nikotin. Histamin i antihistaminici.

LOKALNI ANESTETICI (1)

Opšti podaci i klasifikacija. Farmakološka dejstva i klinička primena pojedinih grupa.

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNIH SISTEMA (6)

Kardiotonički glikozidi. Antiaritmički lekovi. Antihipertenzivni lekovi. Vazodilatatori. Lekovi koji se primenjuju u lečenju arteroskleroze. Diuretici, blokatori, hipolipenici.

Svojstva, farmakološka dejstva i klinička primena pojedinih grupa lekova.

FARMAKOLOGIJA KRVI (2)

Antikoagulantni lekovi. Fibrinolitici i antifibrionolitici. Vitamin K. Lokalni hemostatici. Sistemski hemostatici. Antianemijski lekovi.

FARMAKOLOGIJA VODE I ELEKTROLITA (2)

Voda i elektroliti. Farmakološka aktivnost tečnosti i elektrolita Ph telesnih tečnosti. Kalijum.

Sredstva za nadoknađivanje izgubljene tečnosti ili krvi.

Lekovi za parenteralnu ishranu,

FARMAKOLOGIJA RESPIRATORNOG TRAKTA (3)

Kiseonik. Lekovi za umirenje kašlja.

Lekovi koji se koriste u terapiji astme.

Rinolitici. Bronhosekretolitici.

FARMAKOLOGIJA DIGESTIVNOG TRAKTA (4)

Farmakoterapija peptičnog ulkusa.

Digestivi. Stimulansi i depresori apetita. Laksantni lekovi. Antidijarejični lekovi. Antiemetici. Farmakoterapija povraćanja.

FARMAKOLOGIJA VITAMINA (4)

Farmakokinetska i farmakoterapija vitamina: A, D, E, K, C, B1, B2, B6 i nikotinske kiseline. Antivitamini.

FARMAKOLOGIJA HORMONA (5)

Mehanizam delovanja. Tiroidni hormoni i antitireoidni lekovi. Insulin i oralni antidijabetici. Adrenokoritikalni stereodi: Estrogeni. Gestageni. Hormonski kontraceptivni. Induktori ovulacije. Androgeni. Antiandrogeni. Anabolici. Hormoni hipotalamusa i hipofize. Paratireoidni hormon i kalcitonin.

IMUNOFARMAKOLOGIJA (1)

Imunosupresivni lekovi. Imunostimulansi.

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI (6)

Hemioterapija infektivnih oboljenja.

Penicilini. Hloramfenikol. Eritromicin. Linkomicin i klindamicin. Antibiotici za lokalnu primenu. Aminoglikozidni antibiotici.

Cefalosporini, Tetraciklini.

Sulfonamidi. Uroantiseptici. Lekovi protiv gljivica. Antivirusne supstancije. Amebicidni lekovi. Antimalarijski lekovi. Antiparazitni lekovi.

HEMIOTERAPIJA MALIGNIH OBOLJENJA (2)

Citostatici. Opšti mehanizam delovanja. Klasifikacija citostatika. Kombinovana primena citostatika.

ANTISEPTICI I DEZINFICIJENSI (1)

Mehanizam delovanja. Predstavnici savremenih preparata i njihova primena.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka farmaceutskog tehničara za tehnologiju, farmaceutskih proizvoda.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta farmaceutska tehnologija, fizička hemija i farmakologija.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćene u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad pri različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primene već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.

Sledeći