Prethodni

21. Obrazovni profil: LABORATORIJSKI TEHNIČAR ZA BIOHEMIJSKE ANALIZE

Trajanje obrazovanja: Specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:

- laboratorijski tehničar,

- farmaceutski tehničar uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u kliničkoj laboratorijskoj biohemijskoj analizi.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se i ocene iz predmeta:

- medicinska biohemija,

- mikrobiologija,

- sanitarna hemija,

- analitička hemija.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: LABORATORIJSKI TEHNIČAR ZA BIOHEMIJSKE ANALIZE

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Medicinska biohemija

(5 časova nedeljno, 100 časova godišnje teorijske nastave 8 časova nedeljno, 160 časova godišnje vežbi; 5 nedelja praktične nastave u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave medicinske biohemije je sticanje znanja iz dinamike metaboličkih procesa u živom organizmu na nivou molekularnih intereakcija bioloških materijala, odnosno o biohemijskim procesima koji se u ljudskom organizmu, odvijaju pod fiziološkim uslovima ili pod uticajem različitih patoloških agenasa, kao i profesionalno osposobljavanje za praktično obavljanje konkretnih zadataka.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje principa stalnih promena žive materije, dinamike sinteze i razgradnje prirodnih spojeva;

- upoznavanje složenih sistema regulacije i kontrole metabolizma materija;

- razvijanje biohemijskog načina mišljenja i podsticanje na samostalno donošenje logičkih zaključaka na osnovu povezivanja već stečenih znanja;

- upoznavanje osnovnih savremenih analitičkih postupka i tehnika za određivanje supstrata, metabolita, enzima, hormona u biološkom materijalu;

- osposobljavanje za samostalno vršenje složenijih specijalnih analiza biološkog materijala, koje se primenjuju u kliničkoj biohemiji;

- shvatanje načina primene operacija i ispitivanja biološkog materijala;

- shvatanje dinamike biohemijskih procesa u ljudskom organizmu pod fiziološkim i patološkim uslovima;

- sticanje znanja o mehanizmima biohemijskih patoloških procesa i značaj poznavanja tih mehanizama za aktivno učestvovanje pri interpretaciji rezultata laboratorijskih analiza.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (1)

Lokalizacija metaboličkih sistema u ćelijama i organelama.

PROTEINI I AMINOKISELINE (5)

Klasifikacija proteina. Izolovanje proteina. Elementarni sastav proteina.

Aminokiseline kao strukturne jedinice proteina. Hidroliza proteina. Osobine pojedinih aminokiselina. Proteini i aminokiseline kao elektroliti. Kretanje elektrolita u električnom polju (elektroforeza). Leptidna veza i sinteza peptida. Denaturacija proteina. Metaloporfirinski proteini. Hemijska i srodna jedinjenja. Osobine hemoglobina. Methemoglobin i srodna jedinjenja.

NUKLEOPROTEINI (2)

Proizvodi razlaganja nukleinskih kiselina. RNK i DNK, Struktura nukleinskih kiselina. Nukleotidi u prirodi.

ENZIMI (6)

Definicija enzima. Proteinska priroda enzima. Ravnoteža i promena slobodne energije u biohemijskim reakcijama. Struktura enzima. Podela i nomenklatura enzima. Enzimska reakcija.

Uslovi za delovanje enzima. Aktivacija enzima. Biosinteze enzima. Inhibitori enzimskih reakcija.

Koenzimi i izoenzimi.

Oksido-redukcioni potencijali.

Združene reakcije koje enzimi katalizuju.

PROTEINI (4)

Metabolizam proteina, aminokiselina i nukleinskih kiselina.

Biološki aktivni peptidi.

Biosinteza i funkcija jednostavnih i složenih intra i ekstracelularnih proteina.

Katabolizam proteina i aminokiselina.

UGLJENI HIDRATI (4)

Metabolizam ugljenih hidrata. Ekstracelulorni i celularni, enzimski i hormonski mehanizmi metaboličke regulacije.

LIPIDI (4)

Metabolizam lipida. Serumski i ćelijski lipidi. Transport i funkcija lipida. Hemijski sastav lipida.

Biosinteza masnih kiselina i lipida.

Fosfolipidi i lipoproteini.

Katabolizam lipida.

Intermedijarani metabolizam masnih kiselina.

Metabolizam ketonskih tela.

Metabolizam holesterola i žučnih kiselina.

NEORGANSKI JONI (3)

Metaboličko delovanje neorganskih jona (Na, K, Ca, Mg i dr.)

Acidobazna ravnoteža. Transport CO2.

Antagonizam jona.

VITAMINI (4)

Biohemijska funkcija vitamina.

HORMONI (3)

Principi i mehanizam hormonske regulacije.

Metabolizam hormona.

INTERMEDIJARNI METABOLIZAM (1)

Regulacioni mehanizmi i međusobni odnosi u intermedijarnom metabolizmu.

BIOHEMIJSKA FUNKCIJA ORGANA (4)

Želudac, pankreas, žuč i resorpcija. Jetra, krv i bubrezi.

PRIJEM, UZIMANJE I REGISTROVANJE BIOLOŠKOG MATERIJALA (3+8 - 2 vežbe)

Primanje biološkog materijala.

Uzimanje biološkog materijala od pacijenata.

Razvrstavanje i priprema potrebnog pribora i materijala za rad.

Registrovanje materijala i zapisivanje rezultata analiza u protokol i formulare.

Specijalne analize biološkog materijala.

SEKRETI I EKSTRETI

PLJUVAČKA (1+4 - 1 vežba)

Analiza i dijagnostičke mogućnosti.

ŽELUDAČNI I DUODENALNI SOK (1+4 - 1 vežba)

Specijalni testovi funkcije želuca.

STOLICA (1+4 - 1 vežba)

Skrining (Screening) testovi.

MOKRAĆA (4+8 - 2 vežbe)

Specijalne kvalitativne i kvantitativne analize.

Aminokiseline, ukupni azot i dr.

Mikroskopski pregled sedimenta mokraće.

PUNKTATI (1+4 - 1 vežba)

Analize pleuralnih i abdominalnih izliva.

ZNOJ (1+4 - 1vežba)

Uzimanje materijala i izvođenje "testa znoja".

KONKREMENTI (2+4 - 1 vežba)

Kompletna analiza kamenaca.

CEREBROSPINALNA TEČNOST (2+4 - 1 vežba)

Karakteristične analize likvora.

ANALIZE KRVI, SERUMA I PLAZME (6+8 - 2 vežbe)

UKUPNI PROTEINI

Određivanje ukupnih proteina i frakcionisanje proteina elektroforezom i ostalim metodama razdvajanja.

POJEDINI PROTEINI

Analiza pojedinih proteina: transferin, siderofilin, celuloplazmin-makroglobulin, proteini akutne faze.

Napomena: Prva brojka u zagradi označava časove teorijske nastave, a druga broj časova vežbi.

NEPROTEINSKA AZOTNA JEDINJENJA

Neproteinska azotna jedinjenja u serumu i njihov dijagnostički značaj (aminokiseline, amonijak).

UREA, MOKRAĆNA KISELINA I KREATININ (3+8 - 2 vežbe)

Analize za ispitivanje funkcije tubula i glomerula.

Enzimske analize za određivanje ureje i mokraćne kiseline.

Određivanje kreatinina.

IMUNOGLOBULINI (2+4 - 1 vežba)

Kvalitativne i kvantitativne analize imunoglobulina. Vrste i metode imunohemijskog određivanja imunoglobulina.

UGLJENI HIDRATI (2+8 - 2 vežbe)

Principi enzimskih analiza za određivanje koncentracije glukoze. Testovi opterećenja.

Određivanje sadržaja heksoza i pentoza.

LIPIDI I LIPOPROTEINI (4+8 - 2 vežbe)

Enzimske metode za određivanje holesterola, HDL - holesterola i triglicerida.

Određivanje lipoproteina, razdvajanje frakcija lipoproteina elektroforezom.

ENZIMI (5+8 - 2 vežbe)

Klinička enzimologija.

Mehanizmi i uslovi delovanja enzima.

Određivanje enzimske aktivnosti.

Metode određivanja enzima i izoenzima.

NEORGANSKI JONI (7+16 - 4 vežbe)

ELEKTROLITI

Određivanje elektrolita u serumu i mokraći (K, Na, Li, Cl)

ODREĐIVANJE KALCIJUMA, FOSORA I MAGNEZIJUMA

OLIGOELEMENTI

Određivanje oligoelemenata (Fe, Mn, Cu, Co, Zn)

GVOŽĐE

Određivanje gvožđa, UIBC i TIBC

ACIDOBAZNA RAVNOTEŽA (2+4 - 1 vežba)

Određivanje acidobazne ravnoteže.

HEMOGLOBIN I NJEGOVI METABOLITI (3+4 - 1 vežba)

Metode određivanja hemoglobina, porfirina i žučnih boja.

ENDOKRINE ŽLEZDE (5+12 -3 vežbe)

Određivanje funkcije endokrinih žlezda.

Hemijska analiza hormona.

Analiza hormona pomoću RIA testova.

POJEDINI ORGANI (6+16 - 4 vežbe)

Funkcionalni testovi za ispitivanje pojedinih organa: jetre, bubrega, pankreasa, srca.

Biohemija tumora.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Prva nedelja

Uključivanje u proces rada u neposrednim uslovima rada biohemijske laboratorije.

Samostalno primanje biološkog materijala; uzimanje biološkog materijala od pacijenata.

Samostalno izvođenje analize sekreta i ekstreta.

Samostalno, određivanje ukupnih proteina.

Elektroforeza proteina. Hemoglobin.

Samostalno određivanje ureje, kreatinina i mokraćne kiseline.

Određivanje imunoglobulina.

Druga nedelja

Samostalno određivanje glukoze enzimskom metodom.

Izvođenje testova opterećenja.

Samostalno određivanje holesterola, triglicerida i elektroforeza lipoproteina.

Treća nedelja

Samostalno određivanje enzima.

Kinetičko određivanje enzima.

Četvrta nedelja

Samostalno određivanje neorganskih jona.

Samostalno određivanje elektrolita.

Određivanje acidobazne ravnoteže.

Peta nedelja

Analize hormona.

Određivanje funkcionalnih testova pojedinih organa.

Laboratorijska hematologija

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje, 3 nedelje praktične nastave u bloku)

KRV I SASTAV KRVI (10)

Hematopoeza. Poreklo krvnih ćelija. Hematopoezni organi.

Eritrocitopoeza. Morfološke i biohemijske promene u eritrocitopoezi.

Eritrociti. Broj, morfološke karakteristike. Uloga eritrocita.

ANEMIJA (6)

Podela, karakteristike pojedinih vrsta anemija.

GRANULOCITI PERIFERNE KRVI (3)

Broj, morfološke karakteristike.

LIMFOCITI (2)

Broj, veličina morfologija. Uloga limfocita u organizmu.

CITOLOGIJA I CITOHEMIJA KRVNIH ĆELIJA (6)

Trombociti. Broj, veličina i morfološke karakteristike. Uloga trombocita u hemostazi.

Hemostaza. Činioci hemostaze, trombociti, krvi sudovi i činioci koagulacije. Poremećaji hemostaze.

FIBRINOLIZA (3)

Patološka fibrinolizna aktivnost.

AKUTNE LEUKEMIJE (6)

Etiologija, patogeneza.

STEČENI POREMEĆAJI HEMOSTAZE (4)

DIK (Diseminova intravaskularna koagulacija). Etiologija, patogeneza, klasifikacija.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(3 nedelje)

Uzimanje uzoraka krvi (kapilarna i venska krv)

Bojenje krvnih razmaza (pribor i osnovne metode)

Citohemijske metode bojenja (dokazivanje glikogena, lipida, aktivnosti peroksidaze, aktivnosti alfa-naftil-acetat-esteraze, itd.).

Dokazivanje LE ćelija (rastvori i pribor, postupak i tumačenje rezultata).

Određivanje aktivnosti alkalne fosfataze u granulocitima (princip, rastvori i pribor, postupak, izračunavanje rezultata i normalne vrednosti).

Određivanje broja retikulocita.

Ispitivanje opštih odlika krvi: određivanje hematokrita.

Ispitivanje eritrocita: određivanje broja eritrocita, određivanje koncentracije hemoglobina, određivanje eritrocitnih indeksa (MCV, MCH, MCHC), određivanje brzine sedimentacije eritrocita, normalna i patološka morfologija eritrocitne loze.

Ispitivanje leukocita; određivanje broja leukocita, morfološke odlike leukocita periferne krvi (granulocita, limfocita, monocita), određivanje leukocitarne formule.

Ispitivanje trombocita: određivanje broja trombocita, morfološke odlike trombocita perif. krvi.

Citologija i histologija mijeloproliferativnih sindroma:

- Prava policitemija (Polycythaemia rubra vera)

Ispitivanje poremećaja hemostaze i koagulacije krvi: određivanje protrombinskog vremena, parcijalnog tromboplastinskog vremena, trombinskog vremena, određivanje fibrin degradacionih produkata, određivanje antitrombina III plazminogena, određivanje vremena krvarenja, određivanje faktora koagulacije.

Automatizacija u hematologiji.

Instrumentalne biohemijske analize

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - teorije; 6 časova nedeljno, 120 časova godišnje - vežbi;
7 nedelja, 210 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje znanja iz savremenih metoda biohemijskih ispitivanja kao i profesionalno osposobljavanje za rad na poluautomatskim i automatskim analitičkim sistemima.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja iz spektrofotometrije;

- savladavanje metoda razdvajanja;

- upoznavanje različitih metoda određivanja enzima;

- upoznavanje različitih automatskih analitičkih sistema;

- osposobljavanje za rad na složenijim biohemijskim poluautomatskim i automatskim analizatorima.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJA I VEŽBE

OPTIČKA SPEKTROMETRIJA (2+6)

Vrste spektrometrije i primena.

APSORPCIONA SPEKTROMETRIJA (2+6)

Apsorpciona spektrometrija u vidljivom i u ultraljubičastom području spektra.

KVANTITATIVNO MERENJE (4+10)

Kvantitativno merenje pomoću standardne krivulje i molarnog apsorpcionog koeficijenta.

Provera preciznosti spektrofotometra.

EMISIONA SPEKTROFOTOMETRIJA (2+6)

Emisiona spektrofotometrija i aparati koji se baziraju na njoj.

FLUOROMETRIJA (2+4)

Fluorometrija i vrste fluorometara.

METODE RAZDVAJANJA (4+8)

Metode razdvajanja u laboratorijskoj praksi.

ELEKTROFOREZA (4+10)

Principi, vrste i načini izvođenja elektroforeze.

HROMATOGRAFIJA (10+20)

Hromatografija kao analitička metoda i podela hromatografije.

Hromatografija na papiru.

Hromatografija na tankom sloju.

Gasna hromatografija.

Tečna hromatografija.

pH ANALIZATORI (4+10)

Diferencijalni pH analizatori.

Biosenzori i principi merenja.

Primena biosenzora za određivanje: pH krvi, pO2, pCO2 supstrata.

IMUNOMETRIJSKE ANALIZE (2+4)

Osnovni principi imunometrijske analize.

RADIJALNA IMUNODIFUZIJA (2+4)

Osnovni principi rada.

NEFELOMETRIJA (2+2)

Principi rada.

ENZIMSKO ODREĐIVANJE, FLUOROIMUNO ODREĐIVANJE, IMUNOLUMINISCENTNE ANALIZE, (6+12)

Osnovni principi određivanja.

AUTOMATSKI ANALIZATORI (6+12)

Automatski analizatori i njihova podela prema mogućnostima i principima rada.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Spektrofotometrijsko određivanje pojedinih biohemijskih parametara.

Rad na fluorometru.

Metoda razdvajanja hromatografijom.

Rad na pH analizatorima.

Rad na imunometrijskim analizama, radijalnoj imunodifuziji i nefelometriji.

Enzimsko imuno određivanje, fluoroimuno određivanje i imunoluminiscentne analize.

Rad na automatskim analizatorima.

Samostalno određivanje glukoze i uree na jednokanalnom automatu.

Učešće u timu operatora na višekanalnim automatskim sistemima.

Rad sa radioaktivnim izotopima in vitro - RIA testovi.

Određivanje radioaktivnih izotopa "in vivo".

Osnovni principi dozimetrije i zaštite od zračenja.

Organizacija laboratorijske službe

(1 čas nedeljno, 20 časova godišnje - teorije)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje znanja iz organizacije rada u biohemijskim laboratorijama i kontrole kvaliteta u laboratorijama.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje organizacije laboratorijske službe;

- osposobljavanje za pravilno vođenje stručne evidencije i medicinske dokumentacije u procesu rada;

- osposobljavanje za učestvovanje u spoljašnjoj i unutrašnjoj kontroli kvaliteta.

SADRŽAJI PROGRAMA

ORGANIZACIJA LABORATORIJSKE SLUŽBE (2)

Organizacija laboratorijske službe na raznim nivoima zdravstvene zaštite.

PODELA LABORATORIJA (3)

Podela laboratorija po tehnologiji rada.

Podela laboratorija po granama medicine i hitnosti izdavanja nalaza.

POSTUPAK SA BIOLOŠKIM MATERIJALOM (1)

Prijem, obrada i transport biološkog materijala.

Evidentiranje biološkog materijala, vođenje protokola i izdavanje nalaza.

KONTROLA KVALITETA RADA (3)

Svrha i zadaci kontrole kvalitet rada laboratorije.

UNUTRAŠNJA KONTROLA KVALITETA (4)

Metode i način izvođenja.

SPOLJAŠNJA KONTROLA KVALITETA (4)

Metode i način izvođenja.

PROCENE REZULTATA (3)

Procena rezultata i posledice kontrole kvaliteta.

Medicinska statistika i informatika

(1 čas nedeljno, 20 časova godišnje - teorije; 1 čas nedeljno, 20 časova godišnje - elektroforetskih vežbi)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje znanja o razvrstavanju podataka i interpretaciji rezultata kako bi se na osnovu malog broja podataka doneli ispravni zaključci o vrednosti celokupnog objekta ispitivanja, kao i o primeni računara pri organizaciji i sprovođenju rada u medicinsko-biohemijskoj delatnosti.

Zadaci nastave su:

- razvijanje sposobnosti logičkog mišljenja i donošenja zaključaka na osnovu sagledavanja i analiziranja statističkih podataka i pokazatelja;

- osposobljavanje za samostalno prikupljanje i obradu podataka i kritičku analizu rezultata;

- sticanje osnovnih znanja iz medicinske informatike, na osnovama zdravstvene statistike i EOP.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJA I VEŽBE

UVOD (1)

Predmet proučavanja, zadatak i podela medicinske statistike.

Priroda podataka u medicini. Ocena pouzdanosti i valjanosti medicinskih podataka.

Osnove verovatnoće.

OSNOVNI POJMOVI (1)

Statistička masa, jedinice i obeležja.

STATISTIČKO POSMATRANJE (1+1)

Posmatranje, prikupljanje i priprema podataka za statističku obradu i analizu.

SREĐIVANJE I OBRADA PODATAKA (1+1)

Kontrola podataka, struktuiranje, šifriranje i grupisanje.

PRIKAZIVANJE PODATAKA (1+1)

Tabeliranje i grafičko prikazivanje.

STATISTIČKI ODNOSI (1+1)

Proporcije, stope (koeficijenti) i statistički indeksi.

SREDNJE VREDNOSTI (1+1)

Aritmetička sredina, modna ili tipična vrednost, medijana ili centralno postavljen broj.

MERE VARIJABILITETA (1+1)

Disperzija i devijacija. Standardna devijacija. Koeficijenti varijacije.

REGRESIJA I KORELACIJA (1+1)

Uzorak i zaključivanje na osnovu uzorka.

Zaključivanje u statistici.

PRIMENA STATISTIČKIH METODA (2+2)

Primena statističkih metoda u standardizaciji i ocenjivanju laboratorijskih metoda i u međulaboratorijskoj kontroli.

INFORMACIONI SISTEMI U ZDRAVSTVU (8+10)

Osnovni pojmovi o informacionim sistemima.

Računari i njihova uloga u zdravstvu.

Informacioni sistem u laboratoriji kao podsistem informacionog sistema u zdravstvu.

Pojam i zadaci medicinske i laboratorijske informatike.

Principi tehničke osnovice i programske podrške.

Struktura i organizacija zdravstvenih podataka. Upoznavanje programa za obradu podataka. Stvaranje i korišćenje baze podataka.

Metode informatike u zdravstvenom radu.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka laboratorijskog tehničara u izvođenju biohemijskih analiza.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične obuke u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta: opšta biohemija, klinička biohemija i instrumentalne biohemijske analize.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

Napomena: Vežbe iz medicinske statistike i informatike realizovati na PCIMB kompatibilnim kompjuterima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave pripreme operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provode u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelje, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati s manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu, nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored u mnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruje iz rada ili uz rad itd.

22. Obrazovni profil: LABORATORIJSKI TEHNIČAR ZA HEMATOCITOLOŠKE ANALIZE

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana.

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:

- laboratorijski tehničar, uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u hematološkoj laboratoriji.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se i ocene iz predmeta:

- medicinska biohemija,

- mikrobiologija,

- hematologija,

- sanitarna hemija.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: LABORATORIJSKI TEHNIČAR ZA HEMATOCITOLOŠKE ANALIZE

II NASTAVNI PROGRAM

A. ZAJEDNIČKI PREDMETI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Klinička hematologija

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije; 8 časova nedeljno, 160 časova godišnje - vežbi; 6 nedelja, 180 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje znanja iz savremenih dostignuća u području krvi i krvotvornih organa, a posebno laboratorijske dijagnostike hematoloških bolesti i profesionalno osposobljavanje za rad u hematološkim laboratorijama.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje sa citogenezom, citomorfologijom, citohemijom, citoenzimologijom i procesima hemostaze;

- upoznavanje promene u krvi i krvotvornim organima kod različitih hematoloških bolesti;

- upoznavanje tehnika rada koje se koriste u laboratorijama pri izradi hematoloških analiza;

- osposobljavanje za samostalno i precizno izvođenje hematoloških analiza.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJA I VEŽBE

UVOD (1+2)

Definicija hematologije i njen razvoj. Značaj hematologije kao praktične medicinske discipline.

Organizacija hematološke laboratorije.

Napomena: Prva brojka u zagradi označava nedeljni broj časova teorijske nastave, druga časove vežbi.

KRV KAO CELINA (3+8)

Opšte osobine i značaj krvi, pH krvi, osmotski i onkotoski pritisak. Struktura hemoglobina i značaj

Sedimentacija krvi.

Gasne i metaboličke osobine krvi.

HEMATOPOEZA (2)

MORFOLOGIJA KRVNIH ĆELIJA (8+16)

Osnovne karakteristike morfologije krvnih ćelija periferne krvi.

Morfologija i sazrevanje eritrocitne loze, granulocitne, limfocitne, monocitne, plazmocitne i trombocitne loze.

POREMEĆAJI ERITROCITNE LOZE

UVOD (1+4)

Anemije - uzroci, klasifikacija i eritrocitoza.

HEMATOKRIT (1+2)

Značaj i određivanje hematokrita (mikrometodom).

HEMOGLOBIN (1+4)

Određivanje koncentracije hemoglobina različitim savremenim metodama.

ERITROCITI (2+4)

Određivanje broja eritrocita različitim savremenim metodama.

ERITROCITNI POKAZATELJI (1+2)

Određivanje eritrocitnih pokazatelja i njihov značaj.

Izračunavanje srednjeg volumena eritrocita (MCV), srednje količine hemoglobina (MCH) i srednje koncentracije hemoglobina u eritrocitima (MCHC).

PREČNIK ERITROCITA (1+2)

Određivanje prečnika eritrocita i konstrukcija Prajs-Džonsove krivulje.

ASPIRACIONA PUNKCIJA GRUDNE KOSTI (1+2)

Razmaz kostne srži sa proliferacijom crvene loze.

Mikroskopsko posmatranje.

ODREĐIVANJE BROJA RETIKULOCITA (1+2)

SIDEROPENIJSKE ANEMIJE (2+4)

Pregled razmaza periferne krvi i preparata kostne srži na sideroblaste.

MEGALOBLASTIČNE ANEMIJE (2+4)

Pregled obojenog razmaza kostne srži sa megaloblastnom eritrocitopoezom (anemijom).

PERNICIOZNA ANEMIJA (2+4)

Pregled obojenog razmaza periferne krvi.

HEMOLITIČKE ANEMIJE (4+8)

Pregled obojenog preparata razmaza periferne krvi u naslednoj sferocitozi (analiza morfloloških i kolornih osobina prisutnih eritrocita).

Dokazivanje Heinzovih tela u eritrocitima.

Priprema razmaza (specijalno vitalno bojenje) i mikroskopski pregled.

Određivanje osmozne otpornosti eritrocita.

PRIMENA RADIOAKTIVNIH IZOTOPA U DIJAGNOSTICI

POREMEĆAJA CRVENE LOZE (4+4)

Određivanje zapremine krvi.

Određivanje veka eritrocita i mesta njegove razgradnje.

Ferokinetika u dijagnostici poremećaja crvene loze.

POREMEĆAJI LEUKOCITNE LOZE

UVOD (2+2)

Podela leukocita na osnovu geneze, dinamike i uloge.

Leukocitoze i leukopenije.

Određivanje leukocitarne formule (diferenciranje leukocita).

POREMEĆAJI GRANULOCITNE I MONOCITNE LOZE (6+8)

Pregled kostne srži sa hiperplazijom granulocitopeze (obojeni preparat sternalnog punktata).

Neutrofilija i skretanje krvne slike u levo.

Eozinofilija i bazofilija. Eozinopenija.

Monocitoza.

Makrofagna ćelija (histocit).

Posmatranje obojenih razmaza periferne krvi.

POREMEĆAJI LIMFOCITNE LOZE (2+4)

Limfocitoza i limfocitopenija.

Posmatranje obojenog razmaza periferne krvi.

LEUKEMIJE (3+4)

Podela leukemije prema vrsti ćelija (granulocitne, limfocitne, monocitne); u odnosu na broj leukocita (leukemični oblik, subleukemični i aleukemični) i prema zrelosti ćelija (akutni i hronični).

HRONIČNA GRANULOCITNA LEUKEMIJA (3+8)

Pregled obojenog razmaza periferne krvi.

Indeks alkalne fosfataze u leukocitima.

Prisustvo filadelifijskog hromozoma.

Pregled preparata kostne srži.

HRONIČNA LIMFOCITNA LEUKEMIJE (2+8)

Pregled obojenog razmaza periferne krvi.

Pregled preparata razmaza kostne srži.

AKUTNE LEUKEMIJE (3+8)

Zajedničke karakteristike.

Pregled razmaza periferne krvi.

Pregled razmaza kostne srži.

PLAZMOCITOM - MULTIPLI MIJELOM (2+4)

Pregled kostne srži (obojeni razmaz sternalnog punktata) u plazmocitomu.

MALIGNI LIMFOMI (2+4)

Pregled obojenog razmaza punktata limfne žlezde u Hočkinovom limfomu.

Pregled punktata limfne žlezde u limfomima koji ne pripadaju Hočkinovom limfomu (nehočkinski limfomi).

POREMEĆAJI HEMOSTAZNOG MEHANIZMA VASKULARNI POREMEĆAJI (2+4)

Ispitivanje vaskularnih poremećaja.

Test kapilarne otpornosti (Rumpel-leede-ov test).

Određivanje vremena krvarenja po Ajviju (Ivy).

TROMBOCITNI POREMEĆAJI (4+8)

Ispitivanje trombocitnih poremećaja.

Sistemski pregled razmaza kostne srži.

Pripremanje i pregled razmaza periferne krvi.

Ispitivanje agregabilnosti trombocita "in vitro". Merenje agregacije. Grafičko registrovanje na agregomatu.

KOAGULACIONI POREMEĆAJI (4+12)

Ispitivanje koagulacionih poremećaja.

Određivanje vremena koagulacije pune krvi (Lee-White).

Aktivisano parcijalno tromboplastinsko vreme.

Određivanje utroška protrombina.

Određivanje trombinskog vremena.

POREMEĆAJI FIBRINOLIZNOG SISTEMA (3+8)

Ispitivanje poremećaja fibrinoliznog sistema.

Euglobinsko vreme lize koaguluma.

Kvalitativno određivanje razgradnih proizvoda fibrina.

KONTROLA KVALITETA RADA (3+8)

Kontrola kvaliteta rada, manuelnog rada i rada analizatora.

Osnovne interpretacije rezultata.

Pojam normalnih vrednosti. Razmatranje različitih i mogućih uticaja na krajnji rezultat laboratorijskih analiza.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Prva nedelja

Uključivanje u proces rada u neposrednim uslovima rada hematološke laboratorije.

Samostalno primanje biološkog materijala i uzimanje biološkog materijala od pacijenata za hematološke analize.

Samostalno izvođenje osnovnih hematoloških analiza različitim metodama.

Druga nedelja

Samostalni rad na laboratorijskoj dijagnostici poremećaja eritrocitne loze savremenim metodama.

Treća nedelja

Učešće u radu na primeni radioaktivnih izotopa u dijagnostici poremećaja crvene loze.

Četvrta nedelja

Samostalni rad na laboratorijskoj dijagnostici poremećaja leukocitne loze savremenim metodama.

Peta nedelja

Samostalni rad na laboratorijskoj dijagnostici poremećaja hemostaznog mehanizma.

Šesta nedelja

Učešće u kontroli kvaliteta rada.

Histologija

(1 čas nedeljno, 20 časova godišnje - teorije; 2 časa nedeljno, 40 časova godišnje - vežbi; 1 nedelja, 30 časova godišnje - praktične nastave u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje znanja o mikroskopskoj normalnoj građi pojedinih organa i organskih sistema da bi kandidati shvatili supstrat na koji se odvija život i uporedili ga sa patološkim promenama, kao i profesionalno osposobljavanje kandidata za rad u histološkim laboratorijama.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje osnovnih metoda izučavanja mikroskopske građe čovečjeg tela:

- prepoznavanje karakterističnih ćelija tkiva i organa u histološkim preparatima;

- savladavanje metoda pojedinih tehnika pripremanja rastvora za bojenje histoloških preparata i tehnika pripreme histoloških preparata.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJA I VEŽBE

UVOD (1+2)

Definicija histologije. Oprema histološke laboratorije.

HISTOLOŠKE TEHNIKE (1+2)

Tehnika pripremanja rastvora i priprema tkiva za histološke preparate.

Tehnika pripremanja histoloških preparata.

VRSTE TKIVA (2+4)

Karakteristike ćelija tkiva u histološkim preparatima.

HISTOLOGIJA ORGANA DIGESTIVNOG SISTEMA (2+4)

Posmatranje histološkog preparata.

HISTOLOGIJA ORGANA RESPIRATORNOG SISTEMA (2+4)

Posmatranje histoloških preparata.

HISTOLOGIJA ORGANA UROGENITALNOG SISTEMA (2+4)

Posmatranje histoloških preparata.

HISTOLOŠKA GRAĐA SRCA I KRVNIH SUDOVA (2+4)

Posmatranje histoloških preparata.

HISTOLOGIJA NERVNOG SISTEMA (2+4)

Posmatranje histoloških preparata.

HISTOLOŠKA GRAĐA ENDOKRINOG SISTEMA (2+4)

Posmatranje histoloških preparata.

HISTOLOŠKA GRAĐA SISTEMA ČULNIH ORGANA (2+4)

Posmatranje histoloških preparata.

HISTOHEMIJA (2+4)

Histohemijske metode.

Izvođenje histohemijskih reakcija radi kvantitativnog određivanja organskih materija.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Pripremanje rastvora za bojenje histoloških preparata i priprema histoloških preparata.

Pravljenje razmaza.

Rad sa mikrotomima, sečenje blokova i bojenje rezova.

Bojenje histohemijskim metodama.

Posmatranje histoloških preparata.

Medicinska citologija

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje - teorije; 3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - vežbi; 1 nedelja, 30 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje znanja iz medicinske citologije i njene primene u pojedinim područjima medicine i profesionalno osposobljavanje za rad u citološkim laboratorijama.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje načina uzimanja materijala za citološki pregled i tehnike obrade i mikroskopske analize tog materijala;

- upoznavanje citoloških promena raznih tkiva pri raznim patološkim procesima;

- upoznavanje uloge medicinske citologije u dijagnostici bolesti;

- osposobljavanje za rad u citološkim laboratorijama.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJA I VEŽBE

UVOD (2+2)

Citologija i primenjena klinička citologija.

Podela citologije na eksfolijativnu i aspiracijsku.

Razvoj medicinske citologije.

Organizacija citološke laboratorije.

ĆELIJA (4+2)

Osnovne građe ćelija.

CITOLOŠKE PRETRAGE (2+8)

Uzimanje - dobijanje materijala za citološke pretrage aspiracijskom i eksfolijativnom metodom.

Tehnička obrada materijala.

CITOLOŠKI PREPARATI (2+4)

Analiza citoloških preparata (metoda bojenja citoloških razmaza i način citomorfološke analize ćelija).

CITOLOŠKA DIJAGNOSTIKA (1+2)

Citološka dijagnostika u pojedinim područjima medicine i način prikupljanja materijala.

CEREBROSPINALNI LIKVOR (2+4)

Citologija likvora.

Citološki pregled likvora.

SPUTUM (2+2)

Citologija sputuma.

Citološki pregled sputuma.

PUNKTATI (2+4)

Citologija punktata.

Citološki pregled pleuralnog izliva, ascitesa i drugih vrsta punktata.

SEDIMENTI URINA (2+2)

Mikroskopski pregled.

VAGINALNI SEKRET (2+2).

Citologija vaginalnog sekreta.

Citološki pregled cerviko-vaginalnog razmaza.

SPERMA (1+2)

Citologija sperme.

KOSTNA SRŽ (2+4)

Dobijanje kostne srži (punkcija i biopsija).

Citološki pregled.

CITOGENETIKA (4+4)

Dijagnostičko značenje citogenetike i mogućnost njene primene u pojedinim područjima medicine.

Opšti pojmovi medicinske genetike.

Tehničke metode u genetici.

CITODIJAGNOSTIKA MALIGNIH TUMORA

ASPIRACIJSKA CITODIJAGNOSTIKA (2+4)

Citološki pregled aspiracijskog punktata tumora.

Posmatranje fiksiranih i obojenih razmaza.

EKSFOLIJATIVNA CITODIJAGNOSTIKA (2+4)

Citološki pregled eksfolijativnog materijala.

Posmatranje fiksiranih i obojenih razmaza.

BIOPSIJSKI MATERIJAL (2+4)

Citologija biopsijskog materijala.

Biopsija "ex tempore".

Pravljenje preparata za "ex tempore" dijagnostiku.

TUMORSKI MARKERI (3+4)

Tumorski markeri u dijagnostici malignih tumora. Opšti principi interpretacije rezultata.

Određivanje radioizotopskim "in vitro" metodama.

CITOLOŠKA TRIJAŽA (2+2)

Opis karakteristika ćelija, odvajanje sumnjivih preparata i davanje na reviziju.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Uzimanje - prijem materijala za citološke preglede, tehnička obrada i mikroskopska analiza.

Pravljenje preparata za "ex tempore" dijagnostiku.

Sečenje patološki suspektnog tkiva mikrotomom.

Citološki pregledi razmaza.

Vršenje citološke trijaže.

Histo-hemato-citološke tehnike

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje - teorije; 5 časova nedeljno, 100 časova godišnje - vežbi; 4 nedelje, 120 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje znanja iz savremenih metoda laboratorijske tehnike i profesionalno osposobljavanje kandidata za samostalni rad na složenijim poslovima pregleda biološkog materijala u histološkom, hematološkom i citološkom području rada laboratorijske dijagnostike.

Zadaci nastave su:

- osposobljavanje za uzimanje i obradu biološkog materijala za hematološke, histološke i citološke analize;

- savladavanje tehnika i metoda za pravljenje hematoloških, citoloških i histoloških razmaza i preparata iz svih tkiva;

- savladavanje metoda pripreme materijala za proučavanje svetlosnim, elektronskim i drugim mikroskopima;

- osposobljavanje za rad na poluautomatskim i automatskim analizatorima;

- osposobljavanje za vođenje laboratorijske dokumentacije, stručne administracije i izdavanje nalaza;

- osposobljavanje za samostalno izvođenje složenijih hematoloških, citoloških i histoloških analiza.

SADRŽAJ PROGRAMA

TEORIJA I VEŽBE

UVOD (1)

Podela laboratorija po tehnologiji rada, granama medicine i hitnosti izdavanja nalaza.

POSTUPCI ZA DOBIJANJE MATERIJALA ZA LABORATORIJSKE ANALIZE I PRIJEM MATERIJALA

UVOD (1)

Uzimanje biološkog materijala, tkiva i organa humanog i animalnog porekla.

METODE DOBIJANJA BIOLOŠKOG MATERIJALA (4+12)

Vađenje krvi iz vene. Vađenje kapilarne krvi. Uzimanje mokraće. Uzimanje ispljuvka. Uzimanje stolice.

Lumbalna punkcija. Pleuralna punkcija. Abdominalna punkcija. Sternalna punkcija. Uzimanje vaginalnog sekreta. Uzimanje ejakulata.

DOBIJANJE MATERIJALA ZA CITOLOŠKE I CITOHEMIJSKE ANALIZE (3+8)

Aspiracijska punkcija (limfne žlezde, štitnjače, tumora).

Dobijanje materijala biopsijom, obdukcijom, operacijom, sekcijom eksperimentalnih životinja.

PRIJEM BIOLOŠKOG MATERIJALA (1+4)

LABORATORIJSKA OBRADA BIOLOŠKOG MATERIJALA (5 +12)

Preuzimanje, smrzavanje, fiksacija, dehidracija, uklapanje materijala u plastične smola blokove, rezanje, signiranje.

Izrada polutankih i ultratankih proreza pomoću ultramikrotoma i odgovarajuća obrada preparata.

Diferencijalna obrada preparata koji zahtevaju složenije tehničke postupke.

BOJENJE PREPARATA (4+12)

Metode bojenja hematoloških razmaza i mikroskopska kontrola.

Metode bojenja citoloških razmaza i način citomorfološke analize ćelija.

Bojenje histoloških preparata standardnim i specifičnim metodama bojenja.

Izvođenje specifičnih metoda enzimske histohemije.

MIKROSKOPI (3+8)

Vrste mikroskopa. Mikroskopiranje.

ELEKTRONSKO-MIKROSKOPSKA OBRADA TKIVA (2+8)

Priprema materijala za elektronsko mikroskopiranje.

Mikroskopska kontrola gotovih preparata.

KOLORIMETRI (2+8)

Princip rada i primena.

AUTOMATSKI ANALIZATORI (10+20)

Automatski analizatori i njihova podela prema mogućnostima i principima rada.

LABORATORIJSKA DOKUMENTACIJA I STRUČNA ADMINISTRACIJA (2+4)

Upisivanje pacijenta u radni protokol.

Vođenje dnevnog protokola i izveštajnih obrazaca.

Izdavanje nalaza.

Arhiviranje razmaza i slaganje zbirki preparata.

PRIBOR I APARATURA (2+4)

Održavanje pribora i aparature.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Prva nedelja:

Uzimanje biološkog materijala.

Laboratorijska obrada biološkog materijala.

Bojenje hematoloških i citoloških razmaza i histoloških preparata.

Druga nedelja:

Mikroskopiranje.

Rad na kolorimetrima.

Treća i četvrta nedelja:

Rad na automatskim analizatorima.

Samostalno bojenje krvnih elemenata na automatima.

Učešće u timu operatora na višekanalnim automatskim sistemima.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka laboratorijskog tehničara u izvođenju hematoloških, citoloških i histoloških analiza.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta: klinička hemotologija, histologija, medicinska citologija i histohemato-citološke tehnike.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihove uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenom znanju, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom, obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu - nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored umnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruju iz rada ili uz rad itd.

23. Obrazovni profil: LABORATORIJSKI TEHNIČAR ZA MIKROBIOLOŠKE ANALIZE

Trajanje obrazovanja: specijalizacija godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita, za obrazovne profile:

- laboratorijski tehničar, uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u mikrobiološkoj laboratoriji.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se i ocene iz predmeta:

- mikrobiologija sa parazitologijom,

- medicinska biohemija,

- hematologija i

- sanitarna hemija.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: LABORATORIJSKI TEHNIČAR ZA MIKROBIOLOŠKE ANALIZE

NAPOMENA: prva brojka u zagradi izučava broj časova teorijske nastave nedeljno, a druga broj časova vežbi.

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Medicinska bakteriologija

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - teorije; 5 časova nedeljno, 100 časova godišnje - vežbi; 3 nedelje, 90 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje znanja o osobinama patogenih bakterija i metodama koje se primenjuju za njihovu identifikaciju kao i profesionalno osposobljavanje kandidata za rad na složenijim aparatima i dijagnostičkim postupcima u bakteriološkim laboratorijama.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje patogenih i uslovno patogenih bakterija, njihovih morfoloških, kulturnih i biohemijskih osobina;

- sticanje znanja o patogenom učinku bakterija;

- osposobljavanje za laboratorijske tehničke poslove u postupku identifikacije patogenih i uslovno patogenih bakterija;

- osposobljavanje za izvođenje bakterioloških analiza namirnica, vode i predmeta opšte upotrebe;

- osposobljavanje za laboratorijske tehničke poslove i analize biološkog materijala u bakteriološkom području laboratorijske dijagnostike.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJA I VEŽBE

UVOD (1+2)

Definicija medicinske bakteriologije, njen razvoj i značaj.

Organizacija bakteriološke laboratorije.

MORFOLOGIJA I STRUKTURA BAKTERIJA (2+4)

Oblici, veličina, raspored i hemijski sastav bakterija. Građa bakterijske ćelije. Morfologija bakterijskih kolona.

FIZIOLOGIJA BAKTERIJA (3+2)

Metabolizam bakterija: procesi asimilacije i disimilacije. Bakterijski enzimi i faktori koji utiču na njihovu aktivnost.

Ishrana bakterija: potrebe bakterije u hrani, mehanizam izgradnje i izvor hrane.

Način obezbeđenja bakterija energijom: fermentacija i respiracija.

RAZMNOŽAVANJE I GENETIKA BAKTERIJA (4+4)

Rast i razmnožavanje bakterija: način razmnožavanja, faktori koji utiču na razmnožavanje i ritam razmnožavanja.

Sredina u kojoj se razmnožavaju bakterije (fenotipske i genotipske), najvažniji tipovi varijacije.

EKOLOGIJA BAKTERIJA (1)

Rasprostranjenost bakterija. Mikroflora i mikrofauna u zdravom organizmu. Asocijacije između bakterija i bakterija viših živih bića.

DEJSTVO FIZIČKIH I HEMIJSKIH AGENSA NA BAKTERIJE (3+6)

Dejstvo fizičkih faktora. Primena toplote radi uništavanja bakterija (pasterizacija, kuvanje, sterilizacija).

Dejstvo hemijskih agensa. Značaj asepse i antisepse.

Delovanje hemioterapeutika i antibiotika na bakterije: mehanizam antimikrobnog dejstva.

Ispitivanje osetljivosti bakterija na hemioterapeutike i antibiotike. Rezistencija bakterija.

Antibiogram i njegov značaj.

PATOGENOST I VIRULENCIJA (1+2)

Pojam i faktori patogene aktivnosti (invazivnost i toksičnost). Virulencija: pojam i određivanje.

SANITARNA BAKTERIOLOGIJA (3+8)

Bakteriološki pregled vode za piće.

Bakteriološki pregled mleka i mlečnih proizvoda.

Bakteriološki pregled namirnica.

Bakteriološki pregled vazduha.

Bakteriološki pregled radnih površina i ruku.

Bakteriološki pregled bazenskih, površnih i otpadnih voda.

KLASIFIKACIJA BAKTERIJA (1)

KOKE

GRAM-POZITIVNE KOKE (7+12)

Micrococcus, Staphylococcus, Streptococcus.

Peptococcus, Peptostrptococcus, Sarcina.

Laboratorijska dijagnoza.

GRAM-NEGATIVNE KOKE (2+4)

Neisseriae.

Laboratorijska dijagnoza.

BACILI

GRAM-POZITIVNI ASPOROGENI BACILI (7+12)

Corynebacterium diphteriae, Mycobacterium tuberculosis, Micobacterium leprae, Actinomyces. Nocardia, Lactobacillus, Listeria.

Laboratorijska dijagnoza.

GRAM-POZITIVNI SPOROGENI BACILI (2+8)

Bacillus anthracis, Clostridium.

Laboratorijska dijagnoza.

GRAM NEGATIVNI BACILI (12+16)

Esceherichia coli; Enterobacter, Serratia, Citrobacter, Proteus, Providencia, Slamonellae, Shigellae, Vibrio cholerae, Pseudomanas, Campylobacter.

Versinia, Francisella, Pasteurellae, Brucellae.

Haemophilus, Bordetella, Legionella.

Laboratorijska dijagnoza.

SPIROHETE (4+8)

Treponema pallidum, Boreliae, Leptospirae.

Laboratorijska dijagnoza.

RIKECIJE (3+4)

Rickettsia, Coiella.

Laboratorijska dijagnoza.

KLAMIDIJE (2+4)

Chlamydiae.

Laboratorijska dijagnoza.

MYCOPLASMA (2+4)

Laboratorijska dijagnoza.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Prva nedelja

Samostalni rad na laboratorijskoj dijagnostici koka.

Druga nedelja

Samostalni rad na laboratorijskoj dijagnostici bacila.

Treća nedelja

Samostalni rad na laboratorijskoj dijagnostici spiroheta, rikecija, klamidacija i mikroplazme.

Samostalni rad na laboratorijskoj dijagnostici

Priprema reagensa i ostalih materijala za rad.

Samostalno izvođenje bakterioloških analiza - zasejavanje biološkog materijala na hranljive podloge sa očitavanjem kulture.

Priprema preparata i mikroskopiranje.

Učestvovanje u pripremi bakterioloških antigena, alergena i dijagnostičnih seruma.

Učestvovanje u izvođenju biohemijskih i seroloških identifikacija.

Samostalno izvođenje bakterioloških seroreakcija.

Medicinska parazitologija sa mikrologijom

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje - teorije; 3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - vežbi 2 nedeljno, 60 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje znanja o biologiji, morfologiji i patologiji patogenih gljivica i parazita za potrebe obrade biološkog materijala u svrhu postavljanja laboratorijske dijagnoze i profesionalno osposobljavanje kandidata za rad u mikrobiološko-parazitološkim laboratorijama.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o patogenom učinku parazita i patogenih gljiva i njihovom dokazivanju;

- savlađivanje savremenih metoda i tehnika dokazivanja parazita u biološkom materijalu;

- osposobljavanje za laboratorijsku dijagnozu gljivičnih oboljenja.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJA I VEŽBE

Medicinska parazitologija

UVOD (2)

Predlozi i cilj izučavanja i podela parazitologije.

Ekološki položaj parazita i definicija parazitizma.

PROTOZOE

PROTOZOE TELESNIH ŠUPLJINA (2+4)

Entamoeba hystolitica.

Nepatogene amebe digestivnog sistema.

Laboratorijska dijagnoza.

FLAGELATI TELESNIH ŠUPLJINA (3+6)

Flagelati digestivnog sistema: Lamblia intestinalis i ostali flagelati.

Flagelati urogenitalnog sistema: Trichomonas vaginalis.

Laboratorijska dijagnoza.

CILIJATI DIGESTIVNOG SISTEMA (2+2)

Balantidum coli.

Laboratorijska dijagnoza.

KRVNI I TKIVNI FLAGELATI (3+6)

Leishmaniae. Trypanosomae.

Laboratorijska dijagnoza.

KRVNI I TKIVNI SPOROZOE (4+6)

Plasmodium. Toxoplasma.

Laboratorijska dijagnoza.

MEDICINSKA HELMINTOLOGIJA NEMATODE (6+8)

Ascaris lumbricoides. Trichuris trichiura.

Enterobius vermicularis. Strongyloides stercoralis.

Ancylostoma duodenale.

Trichinela spiralis.

Laboratorijska dijagnoza.

CESTODE (5+8)

Teniae. Echinococcus. Dipqullobothrim latum.

Laboratorijska dijagnoza.

TREMATODE (3+8)

Fasciola hepatica. Dicrocoelium lanceolatum.

Laboratorijska dijagnoza.

MEDICINSKA MIKOLOGIJA

UVOD (1)

Sistematizacija i morfologija gljiva.

DEMATOFITI

Trichophyton. Microsporium. Epdermophyton.

Laboratorijska dijagnoza.

PATOGENE KVASNICE (3+4)

Candida albicans. Crytococcus neoformans.

Laboratorijska dijagnoza.

BIFAZNI FUNGI (3+4)

Histoplasma capsutat. Sporotrichum schencki. Asspergillus.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Prva nedelja

Uključivanje u proces rada u neposrednim uslovima rada parazitološke laboratorije.

Uzimanje, evidencija i obrada materijala za parazitološki pregled.

Samostalno izvođenje parazitoloških seroreakcija.

Samostalno izvođenje analize stolice, sekreta, ekskreta na ciste i jajašca crevnih parazita.

Druga nedelja

Uključivanje u proces rada u neposrednim uslovima rada mikološke laboratorije.

Uzimanje, obrada i evidencija materijala za laboratorijsku dijagnozu.

Samostalno makroskopsko i mikroskopsko ispitivanje.

Samostalno izvođenje seroloških reakcija.

Medicinska virusologija i imunologija

(2 časa nedeljno, 30 časova godišnje - teorije; 3 časa nedeljno - 60 časova godišnje - vežbi; 2 nedelje, 60 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje znanja o savremenim metodama i tehnikama koje se koriste za postavljanje virusološke dijagnoze i načinu interpretacije rezultata virusoloških pregleda i praktično osposobljavanje kandidata za obavljanje profesionalnih zadataka.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje odabranih poglavlja iz imunologije, koja su neophodna za razumevanje i praćenje usvojenog programa praktičnih vežbi;

- upoznavanje specifične sposobnosti čovečjeg organizma u prepoznavanju stranih antigena kao i fizioloških procesa koji takvo prepoznavanje omogućuju i prate;

- sticanje znanja o izboru uzorka, načinu uzimanja i čuvanja uzorka i transportu materijala u virusološku laboratoriju;

- sticanje znanja o pripremi viroloških antigena, alergena i dijagnostičkih seruma;

- osposobljavanje za pripremanje i obradu kulture ćelija embrioniranih jaja kokoši i eksperimentalnih životinja za izolaciju virusa i mikroskopiranje navedenih preparata;

- osposobljavanje za izvođenje viroloških seroreakcija.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJA I VEŽBE

Imunologija

UVOD (1)

Uvod u imunologiju. Specifična otpornost - imunitet. Imunološki sistem.

ĆELIJSKE OSNOVE IMUNOLOŠKE REAKTIVNOSTI (4+4)

LIMFOCITI

Diferencijacija T i B limfocita

Diferencijacija T-limfocita

Antigen - nezavisna faza - nastanak imunokompetentnih T-limfocita.

Antigen - zavisna faza. Efektorni T-limfociti. Regulatorni T-limfociti. T-limfociti imunološke memorije.

Diferencijacija B-limfocita

Antigen nezavisna faza.

ANTIGENI (1+2)

Osobine i sastav antigena.

Uslovi antigenosti - imunogenosti.

Krivulje primarne i sekundarne imunološke reakcije.

ANTITELA (2+2)

Klase imunoglobulina.

Supklase imunoglobulina.

Funkcija antitela.

Pojava i trajanje antitela.

AGLUTINACIJA (2+8)

Direktna aglutinacija.

Značaj količinskih odnosa antigena i antitela u formiranju vidljivog kompleksa antigen-antitelo in vitro.

Tehnike aglutinacije, tipovi reakcije aglutinacije (mikro i makro metode).

Brza i spora aglutinacija.

Reakcije antigen-antitelo in vitro.

Kvalitativne metode, polukvantitativne i kvantitativne metode.

Pasivna ili indirektna aglutinacija.

Coombs-ov test (direktni i indirektni).

Inhibicija hemoaglutinacije.

PRECIPITACIJE (2+8)

Mehanizam nastajanja precipitacije.

Tehnike precipitacije u tečnom medijumu

Kvalitativni test precipitacije u prstenu.

Kvantitativna precipitacija.

Tehnike precipitacije u gelu

Dvostruka imunodifuzija u gelu.

Radijalna imunodifuzija.

Obična imunoelektroforeza.

Ukrštena elektroforeza.

KOMPLEMENT (2+8)

Osobine, sinteza i zaštitna uloga komplementa.

Aktiviranje komplementa (klasičan put i alternativni put).

Antigen-antitelo reakcija zavisne od komplementa

(liza - reakcija; citološki efekat; opsonizacija; imuna aterencija; imobilizacija mikroorganizama)

Tehnika Ag - At reakcija zavisnih od komplemenata

(test hemolize; test fiksacije komplementa; citotoksički test;

Metod imunoplaka; test imune atheracije; test opsonične aktivnosti

seruma; test imobilizacije - Nelson Meyer-ov test)

ODREĐIVANJE EFIKASNOSTI IMUNOPRO-FILAKSE (1+2)

Najčešće korišćene statističke metode u imonologiji:

Izračunavanje 50% doze.

X2-test.

Virusologija

UVOD (3+4)

Opšte osobine virusa.

Klasifikacija i nomenklatura virusa.

Laboratorijska dijagnoza virusa.

DNK - VIRUSI (6+8)

ADENOVIRUSI

Laboratorijska dijagnoza.

PAPOVA - VIRUSI

Laboratorijska dijagnoza.

HERPES - VIRUSI

Laboratorijska dijagnoza.

POH - VIRUSI

Laboratorijska dijagnoza.

RNK - VIRUSI (12+14)

ORTHOMYHOVIRUSI

Laboratorijska dijagnoza.

PARAMYHOVIRUSI

Laboratorijska dijagnoza.

RHABDOVIRUSI

Laboratorijska dijagnoza.

PICO - VIRUSI1

Laboratorijska dijagnoza.

REO - VIRUSI

Laboratorijska dijagnoza.

TOGA - VIRUSI

Laboratorijska dijagnoza.

RETROVIRUSI

Laboratorijska dijagnoza.

NEKLASIFIKOVANI VIRUSI (2)

VIRUSI I MALIGNI TUMORI (2)

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Uključivanje u proces rada u neposrednim uslovima virusološke laboratorije.

Evidentiranje i sortiranje biološkog materijala.

Pripremanje reagensa i ostalih materijala za rad.

Učestvovanje u pripremi viroloških antigena, alergena i dijagnostičnih seruma.

Pripremanje i obrada kulture ćelija.

Učešće u radu na utvrđivanju etiološke dijagnoze virusnih oboljenja izolacijom virusa u oplođenom kokošijem jajetu i identifikacija umnoženog virusa.

Učešće u radu na utvrđivanje etiloške dijagnoze virusnih oboljenja izolacijom (umnožavanjem) virusa u laboratorijskim životinjama i identifikacijom umnoženog virusa.

Samostalno izvođenje virusne hemaglutinacije.

Samostalno izvođenje seroreakcija.

Infektologija

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje potrebnih osnovnih znanja o prirodi nastanka, širenja, lečenja i sprečavanja pojava zaraznih oboljenja i razvijanje shvatanja kod kandidata da su infektivne bolesti biološki fenomen uzajamno vezan i uslovljen čovekovom ekološkom sredinom.

Zadaci nastave su:

- upoznavanje faktora koji uslovljavaju nastanak i širenje infektivnih bolesti, kao i upoznavanje osnovnih principa profilakse radi njihovog sprečavanja;

- shvatanje socijalno-medicinskog značaja infektivnih bolesti;

- sticanje osnovnih znanja o nastanku, simptomima, komplikacijama, prognozi, dijagnostici, terapiji i profilaksi najvažnijih i najčešćih infektivnih bolesti u našoj patologiji.

SADRŽAJI PROGRAMA

Opšta infektologija

EPIDEMIOLOGIJA INFEKTIVNIH BOLESTI (10)

Uvod u epidemiologiju. Definicija, predmet i zadaci epidemiologije. Istorijski značaj epidemije zaraznih bolesti.

Osnovni pojmovi i definicije u epidemiologiji. Opšti pregled morbiditeta i mortaliteta infektivnih bolesti.

Socijalno-medicinski značaj zaraznih bolesti.

Faktori koji uslovljavaju pojavu zaraznog oboljenja (Vogralikov lanac). Imunološka zbivanja u vezi sa infektom.

Profilaksa zaraznih bolesti. Mere za sprečavanje i suzbijanje zaraznih bolesti. Opšte epidemiološke mere: prema bolesniku (rano otkrivanje, prijavljivanje, izolacija, transport, hospitalizacija, obavezno lečenje, kontrola na kliconoštvo, sprovođenje specifičnog režima na zaraznom odeljenju, dezinfekcija i dezinsekcija) i prema okolini (postupak sa kontaktima, zdravstveni nadzor i karantin). Specifične mere: aktivna imunizacija (vakcinacija; zakonom obavezne vakcine; indikacije i kontraindikacije za vakcinaciju; način primene pojedinih vakcina i komplikacije; kalendar vakcinacije; vakcinisanje po epidemiološkim indikacijama), pasivna imunizacija (heterogeni i homologni imuni serumi; primena seruma i poremećaji koji prate primenu seruma: alergijska reakcija, anafilaktički (serumski) šok, serumska bolest), gama globulinska profilaksa i hemioprofilaksa. Higijenske mere. Zdravstveno vaspitne mere. Poboljšanje socioekonomskih prilika.

KLINIČKE KARAKTERISTIKE INFEKTIVNIH BOLESTI (8)

Infekcija i infektivna bolest. Vrste infekcije. Podela infektivnih bolesti po toku, domaćinu i prelaznosti.

Etiologija zaraznih bolesti.

Patologija i patogeneza. Patološko-anatomske promene (upala i opšta reakcija organizma). Patogenetske promene (stadijum primarne lokalizacije, stadijum generalizacije infekta i stadijum lokalizacije u organima).

Simptomatologija (opšti i specifični simptomi).

Evolucija i tok (inkubacija, incijalna faza bolesti, faza uspona i vrhunca bolesti, faza povlačenja bolesti i rekonvalescencija).

Poremećaji u toku zaraznih bolesti (rekrudescencije, recidivi, komplikacije).

Dijagnostika (klinički, epidemiološki i etiološki princip).

Prognoza.

Terapija: nespecifična (opšta, terapeutske metode i zahvati, simptomatska, operativna) specifična (hemioterapija, sulfonamidi, antibiotici i antivirusna sredstva). Seroterapija i vakcinoterapija.

Specijalna infektologija

RESPIRATORNE INFEKCIJE (16)

Opšte karakteristike i značaj respiratornih infekcija.

Osipne groznice. Opšte karakteristike osipnih groznica. Ospa i njeni elementi. Morbili. Rubeola (stečena i kongenitalna). Varičela i hrpes zoster. Šarlah i druge streptokokne infekcije (streptokokna angina i erizipel).

Ostale raspiratorne infekcije: Grip. Meningijalni sindrom. Meningitisi. Epidemični meningitis. Meningokokna sepsa. Tuberkulozni meningitis. Koma kod meningitisa. Epidemični parotitis. Infektivna mononukleoza. Pertusis. Difterija. Krup.

CREVNE INFEKCIJE (10)

Opšte karakteristike i značaj crevnih infekcija. Trbušni tifus. Alimentarne toksiinfekcije - salmoneloze. Alimentarne intoksikacije - stafilokokno trovanje; botulizam; trovanje gljivama. Bacilarna dizenterija, amebna dizenterija. Hepatitis A. Poliomielitis. Serozni meningitis izazvan enterovirusima. Trihineloza Kolera.

KRVNE (TRANSMISIVNE) INFEKCIJE (4)

Opšte karakteristike i značaj transmisivnih infekcija. Rikecioze. Pegavac i Brilova bolest. Malarija.

ZOONOZE (10)

Opšte karakteristike i značaj zoonoza. Tetanus. Antraks. Besnilo. Leprospiroze. Q groznica. Toksoplazmoza. Bruceloze. Tularemija. Virusne hemoragične groznice: krimska - Kongo hemoragična groznica. Hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom; lisa; marburningoencefalitis (krpeljski meningoencefalitisi).

OSTALE INFEKTIVNE BOLESTI (2)

Hepatitis B. Sida.

Mikrobiološke tehnike i analize

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje - teorije; 4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - vežbi; 5 nedelja, 150 časova godišnje - praktične obuke u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sticanje znanja iz savremenih metoda laboratorijske tehnike za identifikaciju uzročnika bolesti, kao i profesionalno osposobljavanje kandidata za rad na složenijim poslovima pregleda biološkog materijala u bakteriološkom, parazitološkom i virusološkom području rada laboratorijske dijagnostike.

Zadaci nastave su:

- osposobljavanje za pravilan izbor uzorka, uzimanje i transport materijala za mikrobiloške preglede;

- savladavanje metoda obrade materijala radi identifikovanja i diferenciranja uzročnika;

- osposobljavanje za primenu različitih metoda za otkrivanje uzročnika zaraznih bolesti i interpretaciju rezultata dobijenih u laboratoriji;

- osposobljavanje za samostalno izvođenje seroloških reakcija;

- savladavanje tehnika rukovanja i osposobljavanje za rad na složenijim aparatima i dijagnostičkim postupcima.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJA I VEŽBE

UVOD (2+4)

Principi mikrobiološke, parazitološke i serološke dijagnoze.

Podela laboratorije.

Organizacija rada u laboratoriji.

STERILIZACIJA (2+8)

Sprovođenje i nadzor sterilizacije.

IZBOR UZORKA, UZIMANJE I TRANSPORT MATERIJALA (6+8)

IZBOR UZORAKA

Izbor uzoraka prema kliničkim sindromima.

UZIMANJE UZORKA

Uzimanje uzoraka prema inficiranim telesnim sistemima (respiratorni sistem, CNS, kardiovaskularni sistem, koža, oko, jetra, kongenitalne infekcije, groznica nepoznatog porekla) za izolaciju, za direktno utvrđivanje i za serologiju.

Pravilno uzimanje materijala za mikrobiološki, parazitološki ili serološki pregled.

SAKUPLJANJE UZORAKA

Respiratorni sekreti (bris ždrela, nazofaringealni sudati i eksudati; povraćene mase; uretralnog, vaginalnog i cervikalnog brisa; tkiva).

Uzimanje uzorka posle smrti.

TRANSPORT UZORAKA

Krv i serum; feces; likvor; razmazi; opasni uzorci i dr.

NEOPHODNI KLINIČKI PODACI (SPROVODNI LIST)

Obeležavanje uzoraka i informacije koje se šalju uz uzorak.

IZOLACIJA I IDENTIFIKACIJA UZROČNIKA (9+16)

IZOLACIJA (UMNOŽAVANJE) UZROČNIKA NA VEŠTAČKIM HRANILIŠTIMA

Najvažniji sastavni delovi podloga.

Vrste podloga.

Izbor odgovarajućih podloga.

Zasejavanje.

Inkubisanje zasejanih podloga.

Dobijanje čistih kultura.

IZOLACIJA U KULTURI ĆELIJA

Primarne kulture humanog i životinjskog porekla.

Kontinuirane linije malignih humanih epitelnih ćelija.

Diploidne ćelije humanih embrionskih fibroblasta.

Citopatogeni efekat (CPE).

Hranljive tečnosti za kulturu ćelija.

Podloga za rast ćelija.

Podloga za održavanje ćelija.

IZOLACIJA U OPLOĐENOM KOKOŠIJEM JAJETU

Inokulacija na horioalantoisnu membranu.

Inokulacija u alantoisnu šupljinu.

Inokulacija u amnionsku vreću.

Inokulacija u žumančanu kesu.

Inokulacija u embrion.

IZOLACIJA (UMNOŽAVANJE) U LABORATORIJSKIM ŽIVOTINJAMA

Vrste laboratorijskih životinja i korišćenje laboratorijskih životinja u eksperimentalnom radu.

Način inokulacije.

Ispitivanje inokulisane životinje.

Inkluzije i njihov značaj u dijagnostici.

IDENTIFIKACIJA IZOLOVANOG UZROČNIKA

MIKROSKOPSKO ISPITIVANJE (5+12)

Mikroskopija u svetlom polju.

Mikroskopija u tamnom polju.

Fluorescentna mikroskopija.

Elektronska mikroskopija.

Imunoelektronska mikroskopija.

BIOHEMIJSKA IDENTIFIKACIJA (2+8)

Metode za biohemijsko ispitivanje.

SEROLOŠKA DIJAGNOZA (10+16)

Podela seroloških reakcija (dokazivanje virus-antigen pomoću poznatih antitela i dokazivanje prisustva antivirusnih antitela poznatim antigenom).

SEROLOŠKE REAKCIJE ETILOŠKOG SPECIFICITETA

Reakcija vezivanja komplementa (RKV)

Indirektna reakcija vezivanja komplementa (IRVK)

Neutralizacioni test.

Inhibicija hemaglutinacije.

Precipitacija.

Aglutinacija.

Testovi fluoroscentnih antitela.

Enzimski imuno testovi. ELSA metoda.

Radioimuni testovi.

SEROLOŠKE REAKCIJE SLUČAJNOG SPECIFICITETA

Paul-Brunel-Davidshon proba.

Weil-Felix-ova proba.

SEROLOŠKI POSTUPCI U BRZOJ I RANOJ VIRUSOLOŠKOJ DIJAGNOSTICI

Saharoza gradijent-centrifugacija.

Gel - filtracija.

FIZIOLOŠKA ISPITIVANJA (2+4)

Fiziološka ispitivanja mikroorganizama u dijagnostičke svrhe.

LABORATORIJSKA DOKUMENTACIJA I STRUČNA ADMINISTRACIJA (2+4)

Upisivanje pacijenta u radni protokol.

Vođenje dnevnog protokola i izveštajnih obrazaca.

Izdavanje nalaza.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Prva nedelja

Uključivanje u proces rada u neposrednim uslovima bakteriološke laboratorije.

Evidentiranje i sortiranje biološkog materijala po vrstama traženih analiza.

Učestvovanje u pripremi bakterioloških antigena, alergena i dijagnostičnih seruma.

Učestvovanje u izvođenju biohemijskih identifikacija.

Priprema reagensa i ostalih materijala za rad.

Sprovođenje i nadzor sterilizacije.

Samostalno izolovanje i identifikovanje uzročnika direktnim mikroskopskim pregledom biološkog materijala i kultivisanje materijala na odgovarajuće podloge.

Inokulisanje biološkog materijala osetljivoj laboratorijskoj životinji (biološka proba).

Vođenje laboratorijske dokumentacije.

Druga nedelja

Uključivanje u proces rada u neposrednim uslovima rada parazitološke laboratorije.

Priprema reagensa i ostalih materijala za rad.

Samostalno kultivisanje parazita.

Učestvovanje u pripremi parazitoloških antigena, alergena i dijagnostičkih seruma.

Samostalno izvođenje analize stolice, sekreta i ekskreta na ciste i jajašca crevnih parazita (mikroskopski i kulturelno).

Mikroskopiranje parazitoloških nativnih i bojenih preparata.

Izdavanje nalaza prema vrsti uzroka.

Vođenje laboratorijske dokumentacije.

Treća nedelja

Uključivanje u proces rada u neposrednim uslovima rada virusološke laboratorije.

Pripremanje i obrada kulture ćelija za izolaciju virusa i mikroskopiranje navedenih preparata.

Priprema i obrada embrionisanih kokošijih jaja za izolaciju virusa i identifikacija umnoženog virusa.

Inokulacija virusa u laboratorijske životinje i identifikacija umnoženog virusa.

Učestvovanje u pripremi virusoloških antigena, alergena i dijagnostičnih seruma.

Priprema reagensa i ostalih materijala za rad.

Izdavanje nalaza prema vrsti uzorka.

Vođenje laboratorijske dokumentacije.

Četvrta nedelja

Uključivanje u proces rada u neposrednim uslovima rada serološke laboratorije.

Samostalno izvođenje bakterioloških, parazitoloških i virusoloških seroreakcija RKV, ITEFA, CDE, ID ELISA, reakcija hemaglutinacije, test hemolize, test heterofilne aglutinacije i dr.

Peta nedelja

Fluorescentna mikroskopija.

Elektronska mikroskopija.

Imunoelektronska mikroskopija.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršavanjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka laboratorijskog tehničara u izvođenju bakterioloških, parazitoloških, mikoloških i virusoloških analiza.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituiše se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta: medicinska bakteriologija, medicinska parazitologija sa mikologijom, medicinska virusologija i imunologija i mikrobiološke tehnike i analize.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkog i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave pripreme operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacija, koje predstavljaju stučno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 31 radna nedelja nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji se u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored umnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruju iz rada ili uz rad itd.

24. Obrazovni profil: FARMACEUTSKI TEHNIČAR ZA ANALITIKU I KONTROLU FARMACEUTSKIH PROIZVODA

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstva i socijalne zaštite za obrazovne profile:

- farmaceutski tehničar, uz uslov da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u analitici i kontroli lekova i drugih farmaceutskih proizvoda.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole, vrednuju se i ocene iz predmeta:

- analitička hemija,

- farmaceutska hemija,

- farmaceutska tehnologija i

- matematika.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: FARMACEUTSKI TEHNIČAR ZA ANALITIKU I KONTROLU FARMACEUTSKIH PROIZVODA

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Fizička hemija

(3 časa nedeljno, 60 časova ukupno)

CILJ I ZADACI

Cilj programa fizička hemija je da kandidati steknu znanja o vezi između strukture materije i energetskih promena sistema u makroskopskim razmerama kao i o fizičkim uzrocima i promenama pri hemijskim reakcijama.

Zadaci programa fizička hemija su:

- sticanje znanja o termodinamičkim, hemijskim i elektrohemijskim procesima;

- razvijanje sposobnosti za postavljanje hipoteza i procenu rezultata i stalnog interesovanja za sticanje novih znanja;

- razvijanje logičkog mišljenja.

SADRŽAJI PROGRAMA

GASOVITO AGREGATNO STANJE (4)

Agregatno stanje materije i međumolekulske sile. Idealno gasno stanje, osnovni zakoni gasa. Jednačina idealnog gasnog stanja (Klapejronova jednačina). Daltonov zakon parcijalnih pritisaka. Realno gasno stanje.

HEMIJSKA TERMODINAMIKA (12)

Termodinamički sistemi. Unutrašnja energija. Prvi zakon termodinamike, rad pri promeni zapremine gasa. Primena prvog zakona termodinamike na izohorski, izobarski, izotermski i adijabatski proces. Molarne i specifične toplote. Jednačine za količinu toplote. Funkcije stanja, entalpija.

Energetski efekti hemijskih reakcija, Termohemijske jednačine. Standardna entalpija stvaranja. Promena entalpije pri procesu neutralizacije i rastvaranja. Hesov zakon.

OSNOVE KVANTNE TEORIJE (4)

ATOM, ELEKTRONI I FOTONI (4)

SPEKTRI VODONIKA I ALKALNIH METALA (4)

MOLEKUL, ELEKTRIČNA POLARIZACIJA I REFRAKCIJA (4)

MOLEKULSKI SPEKTRI (2)

TEČNO AGREGATNO STANJE (3)

Svojstva materije u tečnom agregatnom stanju. Napon pare i toplota isparavanja. Prevođenje materije iz gasnog agregatnog stanja u tečno. Rastvori. Osmoza. Binarni sistemi tečnosti koje se ograničeno mešaju. Destilacija sa vodenom parom. Ekstrakcija.

ČVRSTO AGREGATNO STANJE (3)

Svojstva materije u čvrstom agregatnom stanju. Prevođenje materije iz čvrstog agregatnog stanja u tečno i obrnuto (dijagrami topljenja i očvršćavanja). Toplota topljenja, energija kristalne rešetke.

RAVNOTEŽA U HOMOGENIM I HETEROGENIM SISTEMIMA (10)

Hemijska ravnoteža. Zakon o dejstvu masa. Konstanta ravnoteže izražena preko koncentracija. L šatelijeov princip (primeri).

Fizička ravnoteža. Rastvori (relativno učešće komponenata u rastvoru, rastvori gasova u tečnostima, rastvori čvrstih supstanci i tečnostima, krive rastvorljivosti). Napon pare rastvora i Raulov zakon. Sniženje temperature mržnjenja i povišenje temperature ključanja.

Gibsovo pravilo faza i primena na jednokomponentne sisteme.

ELEKTRIČNA PROVODNOST (5)

Hemijske i elektrohemijske reakcije. Provodnici prve i druge vrste. Električna provodljivost (konstanta posude, Kolraušova Modifikacija Venstonovog mosta). Molarna provodljivost. Zakon o nezavisnom putovanju jona.

ADSORPCIJA SVETLOSTI (2)

FOTOHEMIJSKE REAKCIJE (3)

Hemija, analitika i kontrola farmaceutskih proizvoda

(4 časa nedeljno, 80 časova godišnje - teorije; 14 časova nedeljno, 280 časova godišnje - vežbi; 12 nedelja, 360 časova godišnje - praktične nastave u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskih znanja o značaju i mehanizmima hemijskih reakcija koje se koriste u analitici i kontroli farmaceutskih proizvoda i osposobljavanje kandidata da stečena znanja primenjuju u praktičnom obavljanju profesionalnih zadataka.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o fizičkim i hemijskim karakteristikama jedinjenja koja se koriste u izradi farmaceutskih proizvoda - lekova i drugih proizvoda

- upoznavanje metoda koje se koriste u analitici i kontroli lekovitih preparata i principa na kojima se njihova primena zasniva;

- osposobljavanje za uspešno praktično obavljanje složenih kvalitativnih i kvantitativnih hemijskih analiza koje se koriste u galenskim laboratorijama i laboratorijama za analitiku i kontrolu lekovitih preparata i drugih farmaceutskih proizvoda.

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

OPŠTI DEO

Periodni sistem elemenata (4)

Fizička i hemijska svojstva elemenata pojedinih grupa. Farmaceutska primena neorganskih jedinjenja i pojedinih elemenata i njihova biološka dejstva.

Izučavanje svih vrsta rastvora (8)

Značaj elektrolitičke disocijacije. Zakon o dejstvu masa. Disocijacija vode. Puferi i njihov značaj. Hidroliza soli. Proizvod rastvorljivosti. Koloidi i njihov značaj. Katjonski joni. Oksidoredukcije.

ORGANSKI DEO

Veza između hemijske strukture i biološkog dejstva (2)

Alkaloidi (8)

Hemijska struktura, svojstva, dejstvo i primena. Karakteristične hemijske reakcije za dokazivanje pojedinih jedinjenja iz grupe alkaloidnih supstanci.

Vitamini (14)

Klasifikacija. Hemijska struktura pojedinih grupa, svojstva, biološko dejstvo i primena. Karakteristične reakcije za dokazivanje i kvantitativno određivanje pojedinih vitamina.

Hormoni (14)

Klasifikacija hormona. Hemijska struktura, fizikohemijska svojstva pojedinih predstavnika. Biološko dejstvo i primena pojedinih vitamina.

Karakteristične reakcije za dokazivanje i kvantitativno određivanje pojedinih hormona.

Kardiotonični glikozidi (5)

Klasifikacija, hemijska struktura, svojstva, dejstvo i primena.

Mehanizam reakcija koje se koriste u kvalitativnoj i kvantitativnoj analizi kardiotoničnih glikozida.

Antibiotici (15)

Klasifikacija. Struktura pojedinih grupa. Karakteristike generacija antibiotika, fizičkohemijska svojstva i biološko dejstvo pojedinih predstavnika.

Karakteristične reakcije za analitiku i kontrolu antibiotika.

Hemioterapeutici (10)

Vrste i hemijska struktura. Fizičkohemijska svojstva i mehanizam delovanja hemioterapijskih lekova.

Mehanizam reakcija koje se koriste u analitici i kontrola hemioterapijskih lekova.

VEŽBE

OSNOVNE METODE KOJE SE KORISTE U ANALITICI I KONTROLI FARMACEUTSKIH PROIZVODA (56 časova - 8 vežbi)

Karakteristike gravimetrijskih metoda i njihova primena u analitici i kontroli farmaceutskih proizvoda.

Karakteristike i primena volumetrijskih metoda u laboratorijama za analitiku i kontrolu lekova.

Karakteristike i primene semimikroanalize,

Uvežbavanje postupaka izrade i standardizacije rastvora koji se koriste u kvalitativnim i kvantitativnim analizama.

Uvežbavanje postupaka određivanja sadržaja rastvora.

ANALITIKA I KONTROLA NEORGANSKIH JEDINJENJA (84 časa - 12 vežbi)

Uvežbavanje tehnika izvođenja analiza karakterističnih za dokazivanje neorganskih jedinjenja i elemenata. Izvođenje analiza za određivanje različitih smeša i rastvora. Izvođenje reakcija za dokazivanje nečistoća.

UVEŽBAVANJE METODA IZVOĐENJA ANALIZE I KONTROLE (140 časova - 20 vežbi)

- alkaloidnih supstanci,

- vitamina,

- hormona,

- kardiotoničnih glikozida,

- antibiotika i

- hemioterapeutika.

UVEŽBAVANJE IZVOĐENJA ANALIZA I KVANTITATIVNOG ODREĐIVANJA SADRŽAJA SMEŠA I RASTVORA

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

(12 nedelja)

Laboratorija za analitiku i kontrolu lekova.

Uključivanje u rad na izvođenju:

- pripreme rastvora za izvođenje hemijskih analiza;

- izvođenje postupaka analitike farmaceutskih proizvoda i parafarmaceutika;

- izvođenje analiza kontrole kvaliteta farmaceutskih proizvoda.

Informatika u zdravstvu

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje teorije)

SADRŽAJI PROGRAMA

TEORIJSKA NASTAVA

UVOD (5)

Uloga informacija i informacionog sistema (10)

Uloga i značaj IS u poslovnoj organizaciji. Tendencije razvoja IS. Pojam podataka i informacija. Šifriranje. Kontrola. Zaštita tehničko-tehnološke baze IS. Uloga računara u IS. Računski sistem-hardver, sistemski softver. Računarske mreže. Distribuirani sistemi. Komunikacije.

SISTEMI I INFORMACIONI SISTEM (11)

Pojam sistema. Karakteristike sistema. Primeri sistema. Pojam IS. Tipične primene IS. Poslovna organizacija kao sistem. IS i ciljevi organizacije. IS struktura organizacije. Mesto i uloga ERC-a.

RAZLIČITI NIVOI IS (8)

Obrada podataka po operativnom nivou. Pojam aplikacije. Podsistemi za podršku operativnih poslova (finansije, kadrovi, proizvodnja, računovodstvo itd.). Upravljački IS. Uloga rukovođenja i samoupravljanja. Informacione potrebe. Nivoi izveštavanja. Sistemi za pomoć u odlučivanju. Proces donošenja odluka. Sredstva u donošenju odluka. Ljudski faktori u donošenju odluka.

BAZA PODATKA U IS (8)

Pojam datoteke. Pojam baze podataka. Uloga datoteke i baze podatka u IS. Kodiranje podataka. Fizička organizacija baze podatka. Logičko projektovanje baze podataka. Sistemi za upravljanje bazama podataka. Logično projektovanje baze podataka. Sistemi za upravljanje bazama podataka.

PROJEKTOVANJE IS (6)

Osnovni zahtevi za izradu projekata informacionog sistema; definisanje projektnog zadatka.

INFORMACIONI SISTEMI U ZDRAVSTVU (10)

Pojam i njihova uloga u sistemu zdravstvene zaštite.

Veza sa drugim informacionim sistemima i njihova uloga u društvenom sistemu informisanja.

Uslovi za realizaciju zdravstveno informacionog sistema (funkcije, kadrovi, organizacija podataka, oprema, programska podrška, pouzdanost rada, pravni aspekti, mogućnost kontrole).

Principi projektovanja zdravstveno-informativnog sistema.

Podsistemi zdravstveno-informativnog sistema (informativni sistem u vanbolničkoj i bolničkoj zaštiti, farmaceutskoj delatnosti, zdravstveni registri, datoteke i specijalni informatski podsistemi).

ANALIZA SISTEMA U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI (6)

Primena metoda kibernetike, informatike, statistike i operativnih istraživanja u analizi sistema.

Modeli projektovanja informacionog sistema u zdravstvenoj zaštiti.

METODOLOGIJA NAUČNOISTRAŽIVAČKOG RADA SA PRIMENOM INFORMATIKE (6)

Nauka i istraživački rad.

Opšti principi naučne i stručne metodologije.

Uloga i značaj statističke informatike u naučnom i stručno-istraživačkom radu.

Praktični aspekti primene statističke informatike.

Metodika pisanja stručnih radova.

Informaciona struktura stručnog rada i njegova uloga u sistemu zdravstvene zaštite.

Farmakologija

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - teorije)

SADRŽAJI PROGRAMA

NOVI LEKOVI (1)

Ispitivanje novih lekova.

Praćenje neželjenih efekata.

PRIMENA LEKOVA (1)

Tradicionalni i novi načini aplikovanja lekova.

OPŠTA FARMAKOLOGIJA (4)

Farmakokinetika. Transport lekova kroz telesne membrane.

Resorpcija lekova i raspodela u organizmu. Biotransformacija lekova. Izlučivanje lekova. Dejstvo lekova, kvantitativni aspekti dejstva leka i činioci koji utiču na dejstvo leka. Promene dejstva pri ponovljenom davanju leka. Uzajamna dejstva lekova. Neželjena dejstva lekova.

FARMAKOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA (10)

Psihotropni lekovi

Opšti podaci. Neuroleptici, stimulansi centralnog nervnog sistema

Sedativi i hipnotici

Svojstva, farmakološka dejstva. Primena savremenih predstavnika.

Antiepileptički lekovi

Svojstva, farmakološka dejstva i primena.

Lekovi u terapiji parkinsonizma

Farmakoterapijski pristup. Primena savremenih predstavnika.

Analgetici

Klasifikacija i farmakološka dejstva pojedinih grupa i njihova primena.

FARMAKOLOGIJA VEGETATIVNOG NERVNOG SISTEMA (6)

Opšti podaci i klasifikacija. Holinergički lekovi. Adrenergički lekovi. Glikokortikoidi. Adrenergički blokatori. Ganglijski blokatori. Nikotin. Histamin i antihistaminici.

LOKALNI ANESTETICI (11)

Opšti podaci i klasifikacija. Farmakološka dejstva i klinička primena pojedinih grupa.

FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA (6)

Kardiotonički glikozidi. Antiaritmički lekovi. Antihipertenzivni lekovi. Vazodilatatori, lekovi koji se primenjuju u lečenju ateroskleroze. Diuretici, blokatori, hipolipemici.

Svojstva, farmakološka dejstva i klinička primena pojedinih grupa lekova.

FARMAKOLOGIJA KRVI (2)

Antikoagulantni lekovi. Fibrinolitici i antifibrinolitici. Vitamin K. Lokalni hemostatici. Sistemski hemostatici. Antianemijski lekovi.

FARMAKOLOGIJA VODE I ELEKTROLITA (2)

Voda i elektroliti. Farmakološka aktivnost tečnosti i elektrolita Ph telesnih tečnosti. Kalijum.

Sredstva za nadoknađivanje izgubljene tečnosti ili krvi. Lekovi za parenteralnu ishranu.

FARMAKOLOGIJA RESPIRATORNOG TRAKTA (3)

Kiseonik. Lekovi za umirenje kašlja.

Lekovi koji se koriste u terapiji astme.

Rinolitici, Bronhosekretolitici.

FARMAKOLOGIJA DIGESTIVNOG TRAKTA (4)

Farmakoterapija peptičnog ulkusa.

Digestivi. Stimulansi i depresori apetita. Laksantni lekovi. Antidijarojični lekovi. Antiemetici. Farmakoterapija povraćanja.

FARMAKOLOGIJA VITAMINA (4)

Farmakokinetika i farmakoterapija vitaminima: A, D, E, K, C, B1, B2, B6 i nikotinske kiseline. Antivitamini.

FARMAKOLOGIJA HORMONA (5)

Mehanizam delovanja. Tiroidni hormoni i antitireoidni lekovi. Insulin i oralni antidijabetici. Adrenokortikalni steroidi. Estrogeni. Gestageni. Hormonski kontraceptivi. Induktori ovulacije. Androgeni. Antiandrogeni. Anabolici. Hormoni hipotalamusa i hipofize. Paratireodini hormon i kalcitonin.

IMUNOFARMAKOLOGIJA (1)

Imunosupresivni lekovi. Imunostimulansi.

ANTIINFEKTIVNI LEKOVI (6)

Hemioterapija infektivnih oboljenja.

Penicilini. Hloramfenikol. Eritromicin. Linkomicin i klindamicin. Antibiotici za lokalnu primenu. Aminoglikozidni antibiotici.

Cefalosporini, Tetraciklini.

Sulfonamidi. Uroantiseptici. Lekovi protiv gljivica. Antivirusne supstancije. Amebicidni lekovi. Antimalarijski lekovi. Antiparazitni lekovi.

HEMIOTERAPIJA MALIGNIH OBOLJENJA (2)

Citostatici. Opšti mehanizam delovanja. Klasifikacija citostatika. Kombinovana primena citostatika.

ANTISEPTICI I DEZINFICIJENSI (1)

Mehanizam delovanja. Predstavnici savremenih preparata i njihova primena.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka.

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

1. Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka farmaceutskog tehničara za analitiku i kontrolu farmaceutskih proizvoda.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta hemija i analitika farmaceutskih proizvoda, fizička hemija i farmakologija.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje;

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke;

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama;

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja;

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 220 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje i li više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih (praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored umnogom zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruju iz rada ili uz rad itd.

Obrazovni profil: ZUBNI TEHNIČAR ZA OKULARISTIKU

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Uslov za upis je završeno srednje obrazovanje obrazovni profil:

- zubni tehničar.

Pri sastavljanju rang liste za upis kandidata vrednuju se sledeći predmeti iz prethodnog obrazovanja:

- anatomija i fiziologija,

- tehnologija zubotehničkih materijala,

- totalna proteza,

- parcijalna proteza.

Pored toga potrebno je sprovesti testiranje raspoznavanja boja.

CILJ OBRAZOVANJA

Cilj obrazovanja programa je stručno osposobljavanje zubnih tehničara sa završenim srednjim obrazovanjem za izradu svih vrsta očnih proteza i oftalmoloških pomagala.

GRUPE POSLOVA I RADNIH ZADATAKA

- izrada zaštitnih proteza,

- izrada funkcionalnih proteza,

- izrada dijagnostičkih proteza,

- izrada ljuspastih proteza po otisku,

- izrada amagnetnih proteza,

- izrada proteza po meri,

- izrada specijalne očne proteze po otisku,

- izrada standardnih estetskih očnih proteza,

- izrada amagnetnih implantata,

- izrada magnetnih implantata,

- izrada silikonskih implantata,

- vođenje evidencije i radne dokumentacije,

- održavanje mašina, uređaja, alata i instrumenata,

- edukacija novih kadrova.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: ZUBNI TEHNIČAR ZA OKULARISTIKU

II NASTAVNI PROGRAM

Strani jezik

Program je identičan za sve specijalističke obrazovne profile u području zdravstva i socijalne zaštite i objavljen je u programu za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za reanimaciju i intenzivnu negu.

Osnovi oftalmologije

(3 časa nedeljno, 60 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje teorijskog znanja iz oftalmologije i osposobljavanje kandidata za izvođenje savremenih metoda rehabilitacije u okularistici.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja iz anatomije i fiziologije oka i očnih adneksa,

- sticanje znanja o patoanatomskim i patofiziološkim promenama na oku i očnim adneksima, njihovoj etiologiji i lečenju,

- upoznavanje sa osnovnim karakteristikama oboljenja oka i očnih adneksa,

- sticanje znanja iz oblasti traumatologije oka i očnih adneksa,

- upoznavanje sa hirurškim metodama lečenja oka i očnih adneksa,

- sticanje najnovijih znanja iz oblasti okularistike.

SADRŽAJI PROGRAMA

1. OFTALMOLOGIJA (1)

Nauka i predmet proučavanja

2. RAZVOJ (EMBRIOLOGIJA) OKA (1)

3. ANATOMIJA I HISTOLOGIJA ORGANA VIDA (4)

Očna šupljina (orbita): ulazni otvor, zidovi, uglovi, vrh, pokosnica, odnosi i sadržaj (mišići, krvni sudovi, živci i masno tkivo očne šupljine).

Pomoćni organi: kapci, vežnjača, suzni aparat.

Očna jabučica.

Prednja i zadnja očna komora, sočivo, očna vodica, staklasto telo.

Optički put.

Optička kora.

4. OBOLJENJA KAPAKA (3)

Oboljenja kože kapaka.

Oboljenja ivice kapaka.

Poremećaji oblika i položaja kapaka.

Poremećaji pokretljivosti.

Tumori kapaka.

5. OBOLJENJA SUZNOG APARATA (2)

Zapaljenje suzne žlezde.

Zapaljenje odvodnih suznih puteva.

Sindrom suvog i vlažnog oka.

6. OBOLJENJA OČNE ŠUPLJINE (3)

Zapaljenje očne duplje.

Povrede očne duplje.

Strana tela u očnoj šupljini.

Tumori očne šupljine.

7. OBOLJENJA VEŽNJAČE (3)

Bakterijski konjuktivitisi.

Virusni konjuktivitisi.

Alergijski konjuktivitisi.

Tumori konjuktive.

Degenerativna oboljenja konjuktive.

8. OBOLJENJA ROŽNJAČE (3)

Bakterijski keratitisi.

Mikotični keratitisi.

Virusni keratitisi.

Alergijski keratitisi.

Trofični keratitisi.

Distrofije i degeneracije rožnjače.

9. OBOLJENJA BEONJAČE (2)

Skleritisi i episkleritisi.

Stafilomi sklere.

10. OBOLJENJA SUDOVNJAČE (3)

Prednji uveitisi.

Zadnji uveitisi.

Endoftalmitis.

Panoftalmitis.

Tumori sudovnjače.

11. OBOLJENJA SOČIVA (3)

Zamućenja sočiva (katarakta).

Kongenitalna katarakta.

Senilna katarakta.

Patološke katarakte.

Dijabetična katarakta.

Tetanična katarakta.

Iradijaciona katarakta.

Katarakta elektrika.

Komplikovana katarakta.

Sekundarna katarakta.

Luksacije i subluksacije sočiva.

12. OBOLJENJE STAKLASTOG TELA (2)

Zamućenje staklastog tela.

Krvarenja u staklastom telu.

13. OBOLJENJA MREŽNJAČE (3)

Vaskularna oboljenja retine.

Degenerativna oboljenja retine.

Ablacija retine.

Tumori retine.

14. OBOLJENJA VIDNOG ŽIVCA (2)

Papilitis retobulbarni neuritis.

Staza papile vidnog živca.

Tumori vidnog živca.

15. GLAUKOM (3)

Definicija i klinička slika glaukoma.

Podela glaukoma.

Kongenitalni glaukom.

Simpleks glaukom.

Angularni glaukom.

Sekundarni glaukom.

Medikamentozno i hirurško lečenje glaukoma.

16. POVREDE ORGANA VIDA (4)

Kontuzione povrede.

Perforativne povrede.

Hemijske povrede oka (kauzome).

Povrede oka zračenjem.

Strano telo u oku i očnoj šupljini.

Atrofija očne jabučice.

17. HIRURŠKE INTERVENCIJE NA ORGANU VIDA (4)

Operacije na kapcima.

Keratoplastika.

Operacije katarakte.

Operacije protiv ablacije retine.

Vitrektomija.

Enukleacija.

Egzenteracija.

Evisceracija.

18. PREVENCIJA U OFTALMOLOGIJI (1)

19. FUNKCIONALNA ISPITIVANJA ORGANA VIDA (4)

Perimetrija.

Adaptometrija.

Kolorimetrija.

Biomikroskopija.

Oftalmoskopija.

Fluoresceinska angiografija.

Ultrasonografija.

20. OPTIKA I REFRAKCIJA OKA (2)

Korekcija anomalije refrakcije oka optičkim pomagalima.

Operativna korekcija poremećaja refrakcije oka.

21. KONTAKTOLOGIJA (2)

22. ORTOPTIKA, PLEOPTIKA I STRABIZAM (2)

23. REHABILITACIJA SLEPIH I SLABOVIDIH (3)

Tiflopedagogija.

Defektologija u oftalmologiji.

Tehnološke, optičke i elektronske rehabilitacije vida.

Društvena organizacija

Maksilofacijalna protetika

(3 časa nedeljno, 60 godišnje teorijske nastave, 4 časa nedeljno, 80 godišnje praktičnih vežbi, 2 nedelje nastave u bloku, ukupno 60 časova)

Cilj izučavanja predmeta Maksilofacijalna protetika je da kandidati steknu znanja o urođenim i stečenim gubicima delova lica i o načinima njihove nadoknade.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o načinu uzimanja otisaka oštećenih tkiva,

- sticanje znanja o načinu izrade radnih modela,

- sticanje znanja o tehnici modelovanja proteza lica,

- sticanje znanja o materijalima koji se koriste za izradu proteza lica,

- upoznavanje sa bojama koje se koriste za postizanje estetskih efekata proteza lica.

1. OPŠTI DEO (2)

Povrede lica i vilica, uzroci povreda, karakteristike povreda, način lečenja, posledice nepravilnog lečenja i izostalog lečenja. Uzroci gubitka delova tela (anotija).

2. IZRADA IMOBILIZACIONIH NAPRAVA (6)

Žičani lukovi, indikacija za upotrebu, izrada, način fiksiranja, najčešće greške pri radu.

Repozicija na modelima.

Akrilatni splintovi, način izrade, indikacije za upotrebu.

Akrilatni splintovi za parcijalnu bezubost indikacije za upotrebu, način izrade, način fiksiranja.

Akrilatni splintovi za totalnu bezubost, način izrade, način fiksiranja.

Ostale imobilizacione naprave, dilatatori i inleji.

Povreda zuba i fiksiranje splintovima.

3. OPTURATORI I POST-RESEKCIONE PROTEZE (20)

Definicija, uloga, podela, kada se izrađuju, posledice gubitka pojedinih viličnih struktura u vezi remećenja celine usne duplje.

Podela urođenih i stečenih defekata.

Gubici palato-maksilarnog segmenta, podela prema lokaciji gubitka, ležište proteze, retencija, (stomatološko-protetička i retencija u defektu, gubitku) na koje delove sme aparat da se osloni a na koje ne sme.

Odnos prema zračnoj terapiji.

Izrada proteza koje služe kao nosači malih izvora zračne energije za ograničene lokalne namene.

Formiranje opturacionog segmenta, problem nadoknade zuba (varijante postave zuba u vezi suženja prostora usled sekundarnih promena; ožiljno-atrofičnih promena na mekim i koštanim tkivima).

Problematika tvrdih i mekih materijala od kojih se izrađuje opturacioni segment.

Stečeni gubici delova nepca, etiologija nadoknada izgubljenih tkiva protezama. Izrada opturacionog i retencionog dela proteze.

4. FACIJALNE PROTEZE (23)

Pojam facijalnih proteza, indikacije za upotrebu, vreme izrade pojam privremenih i trajnih, zbog čega se rade privremene.

- Povrede nosa sa delimičnim i potpunim gubitkom. Uzroci gubitka, posledice i sekundarne promene na okolnim tkivima. Izrada epiteze nosa. Funkcija epiteze - svrha (estetska i funkcionalna). Zahtevi koje treba da zadovolji dobro urađena epiteza. Principi oblikovanja sa posebnim osvrtom na materijale. Principi retencije (mehanička, lepljenjem) povezivanjem gornjih postresekcionih proteza i nosnih proteza (atecmeni, drikeri, magneti). Reparatura i podlaganje proteza nosa.

- Gubici usne školjke, delimični i potpuni, uzroci gubitaka, posledice i sekundarne promene na okolnom tkivu.

Izrade epiteze uva, zahtevi koje treba da zadovolji dobro urađena epiteza. Principi oblikovanja, principi retencije, mehanička retencija i lepljenje epiteza. Centriranje uva. Reparatura i podlaganje epiteze uva.

- Okulo-palpebralne ili orbitalne proteze.

Uzroci gubitka okulo-palpebralnog tkiva. Posledice i sekundarne promene na okolnim tkivima. Izrada epiteze O.P. tkiva.

Zahtevi koje treba da zadovolji dobro urađena epiteza.

Principi oblikovanja, principi retencije. Granice epiteze. Centriranje već gotovog oka. Pravila modelacije, odnos prema okolnim tkivima.

Pravila modelacije u prisustvu pacijenta.

Pravila modelacije pomoću fotografije i fotomontaže.

Problem retencije: mehanička, lepljenje i povezivanje sa gornjim opturator protezama.

5. FACIJALNE PROTEZE ZA VELIKE GUBITKE LICA (6)

Kombinacija okulo-palpebralnih i nazalnih proteza.

Posebne proteze lica za žrtve opekotina.

Principi bojenja u vezi sa upotrebljenim materijalom.

Principi modelovanja teksture kože.

Principi karakterizacije.

6. TEHNOLOGIJA MATERIJALA (3)

Materijali za uzimanje otisaka.

Materijali za izradu modela.

Materijali za modelovanje.

Gradivni materijali (akrilati i PVC).

Materijali za bojenje.

VEŽBE

I. Uzimanje otisaka i izlivanje modela polomljene vilice.

Čitanje otiska, repozicija na modelu.

II. Laboratorijske adaptacije žičanih lukova (šina),

III. Priprema modela za akrilatni cap splint,

IV. Izrada zagrizajne šablone za parcijalnu bezubost.

Izrada posebnih delova koji čine jedan parcijalni splint, Kivetiranje, obrada, adaptiranje.

V. Izrada zagrizajne šablone za totalnu bezubost sa posebnim osvrtom na granice splinta, ugrađivanje delova za fiksaciju, kivetiranje obrada,

VI, VII i VIII. Uzimanje otisaka (sa modela), čitanje otisaka, izlivanje modela za nekoliko osnovnih varijanti stečenih gubitaka palatomaksilarnog segmenta,

IX. Način izrade šupljeg opturacionog segmenta,

X. Izrada ploče i školjke posebno,

XI. Uzimanje ležišta proteze i dubine opturacionog segmenta,

XII. Uzimanje otisaka i izlivanje modela lica,

XIII. Uzimanje otisaka sa modela i izlivanje pojedinih delova lica,

XIV. Adaptacija voska i modelovanje pojedinih delova lica,

XV. Modelovanje nosa,

XVI. Modelovanje uva,

XVII. Modelovanje uva,

XVIII. Modelovanje orbite, ulaganje, kivetiranje u skladu sa upotrebljenim materijalom (akrilati, silikoni),

XIX. Centriranje oka,

XX. Obezbeđivanje retencije epiteza.

Okularistika I

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje teorijske nastave, 5 časova nedeljno, 100 časova godišnje praktičnih vežbi, 3 nedelje nastave u bloku, ukupno 90 časova)

Cilj izučavanja predmeta okularistika I i okularistika II je sticanje savremenih znanja iz oblasti okularistike i osposobljavanje kandidata da stečena znanja primenjuju u svakodnevnom praktičnom radu.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o svojstvima materijala koji se koriste za izradu i u toku izrade očnih proteza i oftalmoloških pomagala,

- sticanje znanja i praktično savlađivanje tehnike izrade očnih proteza i oftalmoloških pomagala,

- sticanje znanja o upotrebi i savlađivanje tehnike korišćenja aparata i instrumenata za izradu očnih proteza.

1. OPŠTI DEO (2)

Istorijat okularistike.

Značaj okularistike.

Podela očnih proteza prema nameni.

2. ZAŠTITNE PROTEZE (6)

a) Zaštitna školjka od silikona.

Indikacije za upotrebu.

Presovanje silikona u čeličnim kalupima.

Kuvanje u presi, obrada i otvaranje perforacija.

b) Vlažna komora od akrilata.

Indikacija za upotrebu, tehnika izrade:

Ulaganje standardnog modela u tvrdi gips.

Stopovanje akrilata.

Polimerizacija.

Peskiranje, obrada i poliranja.

Adaptacija providnog dela od akrilata.

v) Zaštitne (olovne) proteze od jonizujućih zrakova.

Dejstvo jonizujućih zrakova na zdrava tkiva.

Tehnika izrade, izrada standardne proteze.

Ugrađivanje slojeva olovne folije u kiveti.

Nanošenje akrilata.

Obrada i poliranje.

3. FUNKCIONALNE PROTEZE (6)

a) Proteze po Iligu (iz odlivka u kalupu),

b) Proteze za izolaciju bulbusa,

v) Proteze za izolaciju bulbusa i međusobnu izolaciju očnih kapaka.

Indikacije za izradu funkcionalnih proteza kod povreda hemijskim sredstvima.

Terapijsko dejstvo, tehnika izrade, način apliciranja preko povređenog oka.

4. DIJAGNOSTIČKE PROTEZE (5)

Kombergove proteze za otkrivanje položaja stranog tela u oku.

Izrada odlivaka u specijalnom kalupu za Kombergovu protezu.

Obrada odlivka.

Ugradnja četiri osnovne "tačke".

5. STANDARDNE ESTETSKE OČNE PROTEZE (11)

Uloga, indikacije.

Tehnika izrade:

a) Izrada irisa prema standardnom kalupu,

b) Izrada Sel (ljuspastog) irisa,

v) Izrada standardnih oblika prema kalupu.

Upasivanje irisa.

Postavljanje "kapilara".

Formiranje providnog sloja od akrilata.

Formiranje očne proteze po standardnom obliku.

Obrada i poliranje.

6. TEHNOLOGIJA MATERIJALA (10)

Otisni materijali.

Materijali za izradu modela i kivetiranje.

Voskovi.

Akrilati i drugi gradivni materijali.

Boje.

VEŽBE

I. Izrada zaštitne školjke i vlažne komore,

II. Izrada proteze po Iligu,

III. Izrada proteze za izolaciju bulbusa,

IV. Izrada proteze za izolaciju bulbusa i međusobnu izolaciju očnih kapaka.

V. Izrada Kombergove proteze,

VI. Izrada irisa,

VII. Izrada Sel irisa,

VIII. Izrada standardnog oblika prema kalupu,

IX. Upasivanje irisa,

X. Upasivanje irisa,

XI. Upasivanje irisa,

XII. Postavljanje "kapilara",

XIII. Postavljanje "kapilara",

XIV. Formiranje očne proteze po standardnom obliku,

XV. Formiranje očne proteze po standardnom obliku,

XVI. Formiranje očne proteze po standardnom obliku,

XVII. Obrada i poliranje,

XVIII. Obrada i poliranje,

XIX. Obrada i poliranje,

XX. Obrada i poliranje.

Okularistika II

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje teorijske nastave, 8 časova nedeljno, 160 časova godišnje praktičnih vežbi, 7 nedelja nastave u bloku, ukupno 210 časova)

1. UPOZNAVANJE SA RADNOM LISTOM I EVIDENCIJA IZRADE PROTEZA PO RADNIM LISTAMA (1)

2. UPOZNAVANJE SA BOJAMA U OKULARISTICI I NJIHOVA PRIMENA (9)

Vrste boja.

Mešanje boja.

Tehnika nanošenja.

Sušenje boje.

Kontrola boje.

Četkice za nanošenje boje.

3. BOJE ZA NIJANSIRANJE BEONJAČE (2)

Vrste boja.

Karakteristike boja.

Tehnika rada.

4. IZRADA LJUSPASTIH PROTEZA PO OTISKU (8)

Uzimanje otisaka (alginatom).

Vrste kašika za otiske.

Izrada radnog modela od tvrdog gipsa.

Izrada proteze po modelu.

Upasivanje irisa.

Postavljanje "kapilara".

Izlivanje transparentnog dela.

Obrada i poliranje.

5. IZRADA MAGNETNIH PROTEZA (3)

Adaptiranje standardnog oblika proteze prema veličini očne duplje.

Ugradnja magneta u adaptiranu protezu i modelovanje u vosku.

Izrada gipsanog modela i zamena voska akrilatom.

Obrada i poliranje.

6. IZRADA PROTEZA PO MERI (3)

Adaptiranje standardnog oblika prema ležištu.

Korekcija veličine i oblika.

Modelacija voskom.

Kontrola boje i "kapilara".

Izrada kalupa od gipsa.

Zamena voska akrilatom.

Obrada i poliranje.

7. IZRADA SPECIJALNE OČNE PROTEZE PO OTISKU (5)

Uzimanje otiska (alginatom) pomoću standardnog akrilatnog odlivka iz kalupa.

Izrada kalupa od gipsa i kiveti.

Određivanje centra irisa pomoću voštane perle.

Adaptiranje centra irisa prema kiveti.

Zamena alginatne mase akrilatom.

Obrada akrilata.

Nanošenje "kapilara".

Stopovanje transparentnog dela.

Polimerizacija akrilata.

Obrada i poliranje.

8. AMAGNETNI IMPLANTI (4)

Principi ugrađivanja amangentnih implantata, indikacije i vreme ugrađivanja.

Izrada standardnog oblika u dimenzijama prirodnog bulbusa pomoću gipsanog kalupa.

Brušenje do konačnog oblika.

Izrada retencionih elemenata ručnom obradom dijamantskim kamenjem.

Završna obrada i poliranje.

9. MAGNETNI IMPLANTI (3)

Izrada standardnog oblika u dimenzijama prirodnog bulbusa pomoću gipsanog kalupa.

Brušenje do konačnog oblika.

Izrada retencionih elemenata ručnom obradom.

Brušenje ležišta za magnet.

Ugradnja magneta stavljanjem u kalup.

Završna obrada i poliranje.

Principi ugrađivanja magnetnih implanata, indikacije i vreme ugrađivanja.

10. IZRADA SILIKONSKIH IMPLANATA (2)

Principi ugrađivanja, indikacije i vreme ugrađivanja.

Aplikacija silikona u posebne kalupe od nerđajućeg čelika pod pritiskom.

Vulkanizacija silikona (HTV).

Završna obrada.

VEŽBE

I. Upoznavanje sa bojama,

II. Upoznavanje sa bojama,

III. Boje za nijansiranje beonjače,

IV. Izrada ljuspastih proteza po otisku,

V. Izrada ljuspastih proteza po otisku,

VI. Izrada ljuspastih proteza po otisku,

VII. Izrada magnetnih proteza,

VIII. Izrada proteza po meri,

IX. Izrada proteza po meri,

X. Izrada proteza po meri,

XI. Izrada proteza po meri,

XII. Izrada specijalne očne proteze,

XIII. Izrada specijalne očne proteze,

XIV. Izrada specijalne očne proteze,

XV. Izrada specijalne očne proteze,

XVI. Izrada magnetnog implantata,

XVII. Izrada amagnetnog implantata,

XVIII. Izrada amagnetnog implantata,

XIX. Izrada magnetnog implantata,

XX. Izrada silikonskog implantata.

Praktična nastava u bloku

(2 nedelje maksiofacijalna protetika, 3 nedelje okularistika I, 7 nedelja okularistika II)

I nedelja:

Izrada opturacionog segmenta za nekoliko osnovnih varijanti stečenih gubitaka palatomaksilarnog segmenta. Određivanje ležišta proteze i dubine opturacionog segmenta, adaptacije voštane ploče prema obeleženim granicama i modelovanje.

Izrada šupljeg opuracionog segmenta "od početka" i šupljeg opturacionog segmenta bušenjem svrdlima.

Izrada poklopca za zatvaranje opturacionog segmenta odozgo ili odozdo.

II nedelja:

Izrada proteze nosa. Uzimanje otiska sa modula, čitanje otiska, obeležavanje granica, adaptacija voštane ploče, obrada i poliranje, izrada retencionog sistema.

Modelovanje proteze uva (napraviti nekoliko voštanih modela koristeći fotografiju, otisak sa druge osobe i modelovanjem u prisustvu pacijenta).

Izrada nekoliko tipova facijalnih proteza.

III, IV i V nedelja:

Predviđene su za obuku u bloku okularistika I.

Svaki kandidat treba da izradi zaštitnu školjku, vlažnu komoru, protezu za izolaciju bulbusa, Kombergovu protezu i standardnu protezu.

VI - XII nedelja:

Kandidati treba da uvežbavaju program predmeta okularistika II. Svaki kandidat treba samostalno da izradi:

- ljuspastu protezu po otisku,

- magnetnu protezu,

- protezu po meri,

- specijalnu očnu protezu po otisku,

- amagnetni implant,

- magnetni implant,

- silikonski implant.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka,

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenog kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka zubnog tehničara u području okularistike.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične obuke u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil, Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta okularistika I, okularistika II, maksilofacijalna protetika i oftalmologija. Iz oftalmologije samo pojedine oblasti koje su naročito važne za struku: anatomija organa vida, oboljenja vežnjače, oboljenje kapaka i hirurške intervencije na organu za vid.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje,

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postigne sporazum o saradnji u smislu da te organizacije prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovanja programa, posebno programa praktične obuke,

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama,

- angažuje najistaknutije stručnjake iz zdravstvene ustanove (koja je prihvatila da bude učesnik u ostvarivanju programa) koji bi bili predavači (i mentori) za pojedine oblasti utvrđene programom obrazovanja,

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene ustanove - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metoda rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna, organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavati se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Pri tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovanja ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručne organizacije, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama, te će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, sa druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita; nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja radnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, 12 nedelja je rezervisano za praktično, osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična obuka u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipiran vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem tih kandidata), može osloboditi kandidata onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana, jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored umnogome zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruju iz rada ili uz rad itd.

Obrazovni profil: MEDICINSKI TEHNIČAR ZA RAD U RADIOLOGIJI

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada zdravstvo i socijalna zaštita za obrazovne profile:

- medicinska sestra - tehničar,

- ginekološko-akušerska sestra - tehničar,

- pedijatrijska sestra - tehničar i

- laboratorijski tehničar,

pod uslovom da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u struci.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole vrednuju se i ocene iz predmeta:

- anatomija i fiziologija,

- patologija i

- fizika.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: MEDICINSKI TEHNIČAR ZA RAD U RADIOLOGIJI

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Osnovi radiologije

(4 časa nedeljno - 80 časova godišnje teorije, 4 časa nedeljno - 80 časova godišnje vežbi)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje potrebnih stručnih znanja iz radiološke fizike, radiologije i tehnike radiografije i praktično osposobljavanje kandidata za pravilno izvođenje radiografskih snimanja i drugih radioloških dijagnostičkih procedura.

Zadaci nastave su:

- da kandidati usvoje iz fizike ona znanja koja su osnova za izučavanje i razumevanje dijagnostičkih i terapijskih radioloških procedura,

- da steknu znanja o fizičkim principima proizvodnje jonizujućeg zračenja, principima konstrukcije i funkcionisanja izvora zračenja koji se koriste u humanoj medicini,

- da upoznaju dejstvo zračenja na živu materiju,

- da upoznaju prirodu i osobine iks zraka, produkciju rendgenskih zraka i njihovu korisnu primenu u medicinske svrhe,

- da upoznaju vrste, namenu i konstrukciju rendgenskih aparata,

- da ovladaju tehnikama rukovanja rendgenskim aparatima i tehnikama izvođenja radioloških dijagnostičkih procedura,

- da upoznaju merne instrumente komandnog stola za dobijanje potrebnih i važnih informacija i da se obuče da preko njih vrše izbor kondicije za radiografiju i radioskopiju,

- da upoznaju rendgenski televizijski sistem,

- da znaju, razumeju i koriste pomoćne aparate i uređaje pri izvođenju standardnih i specijalnih metoda radioloških ispitivanja,

- da usvoje znanja i ovladaju tehnikama izvođenja rendgeno-dijagnostičkih procedura i radiografskih tehnika, načine izvođenja, uslove izvođenja (priprema bolesnika, potrebna tehnička sredstva, instrumenti, kontrastna sredstva, indikacije, kontraindikacije i komplikacije do kojih može doći),

- da do nivoa primene usvoje znanja iz rendgenske anatomije kao uslov za pravilno stručno izvođenje rendgen-dijagnostičkih procedura,

- da upoznaju primenu ultrazvuka u savremenoj dijagnostici i terapiji,

- da upoznaju rad skenera, njegove dijagnostičke mogućnosti i domete,

- da se upoznaju sa principom rada i značenjem magnetne rezonance u savremenoj medicini.

SADRŽAJI PROGRAMA

A. FIZIKA I RADIOLOGIJA (8)

1. OSNOVI ELEKTRICITETA (2)

Elektroni i naelektrisanje.

Električni napon.

Električna struja.

Električni otpor - provodnici i izolatori.

Električna energija i snaga.

Osnovni zakoni elektriciteta (Omov i Džulov).

Kondenzatori.

Hemijski izvori struje - akumulatori.

Magnetizam i elektromagnetizam.

Elektromagnetna indukcija - transformator.

Neizmenične struje.

Merni instrumenti.

2. ATOMSKA STRUKTURA MATERIJE (2)

Atom.

Elektronska teorija elektriciteta.

Periodni sistem elemenata.

Masa i energija.

Zračenje - korpuskularno i elektromagnetno.

3. OTKRIĆE, PROIZVODNJA I SVOJSTVA RENDGENSKIH ZRAKA (4)

Otkriće rendgenskih zraka.

Prvo korišćenje X zraka u medicinske svrhe.

Nastajanje i proizvodnja rendgenskih zraka.

Priroda i osobine rendgenskih zraka.

Prodiranje rendgenskih zraka kroz materiju.

Rasipanje rendgenskih zraka.

Tompsonov efekat.

Somrtonov efekat.

Dejstva X zraka - jonizujuće, fluoroscentno, fotografsko i biološko.

B. APARATI ZA DIJAGNOSTIKU U RADIOLOGIJI - GLAVNI DELOVI I DODATNI UREĐAJI (38)

1. GENERATOR ZA X ZRAKE

Transformatori - visokonaponski, katodni i auto-transformator.

Ispravljanje visokog napona - ispravljačka vakumska cev, ispravljački elementi.

Generator bez ispravljačkih elemenata.

Generatori sa ispravljačkim elementima - sa 1, 2, 4, 6 i 12.

Generator sa kondenzatorom.

Impulsni generator.

2. RENDGENSKA CEV (8)

Katoda rendgenske cevi i katodna spirala.

Anoda rendgenske cevi.

Fokus.

Dijametar anode.

Brzina rotiranja anode.

Materijal anode.

Hlađenje anode.

Maksimalni napon rendgenske cevi.

Termički kapacitet rendgenske cevi.

Odlike rendgenskih cevi - sa fiksnom i obrtnom anodom.

Rendgenska cev sa rešetkom.

Visokonaponski kablovi.

Metalni oklop rendgenske cevi (hauba).

Oštećenje rendgenske cevi.

3. ELEKTRONSKI SVETLOSNI POJAČIVAČ RENDGENSKE SLIKE (ESP) (2)

Konstrukcija, princip rada i veličina korisnog polja.

Faktor pojačavanja osvetljenosti.

Faktor pretvaranja.

Moć razlaganja slike.

Priključci na ESP - fotokamera, kinokamera, magnetoskop.

4. RENDGENSKA TELEVIZIJA

Elektronska cev.

Prenošenje svetlosne slike sa ESP-a na ekran TV monitora.

TV monitor.

5. KOMANDNI STO (6)

Strujna kola - glavna, merna, upravljačka i sigurnosna.

Vremenski prekidači - kondenzatorski, tiristorski, visokonaponski.

Komandni sto za skopiju, za grafiju, kombinovani, telekomandni.

6. STANDARDNI RENDGEN DIJAGNOSTIČKI APARATI (S)

Polutalasni bez ispravljačkih elemenata.

Rendgen aparat sa 4, 6 i 12 ispravljačkih elemenata.

Teledirigovani rendgen dijagnostički aparat.

Tomografski rendgen aparat:

- princip i vrste.

- multidirekcioni i transverzalni tomograf.

7. SPECIJALNI RENDGEN DIJAGNOSTIČKI APARAT (5)

Rendgenski aparat u operacionoj sali.

Mobilni rendgenski aparat.

Rendgenski aparati u traumatologiji, ortopediji i urologiji.

Momograf.

Angiografski rendgen aparat.

Rendgenski aparat za angiokardiografiju i koronarografiju.

Neurodijagnostički rendgen aparat.

Fluorograf.

Kompjuterizovani tomograf - skener, elektronski računar, uređaji za vizuelnu reprodukciju slike i registrovanje podataka.

Ehograf - A, B, TM, dopler.

8. STATIVI (2)

Stubni, plafonski, Buki-stativ i sto, vertikalni nosač, kasete sa filmom.

Univerzalni dijagnostički stativ.

Specijalni stativi - za urologiju, traumatologiju, mamografiju, koronarografiju - angiografiju, neuroradiologiju, pedijatriju.

9. SVETLOSNI VIZIR (1)

10. FILTERI ZA ZAUSTAVLJANJE MEKIH RENDGENSKIH ZRAKA (1)

11. RASIPNO ZRAČENJE 1 PRIMARNA BRANA, TUBUSI, KOMPRESIJA, ANTIRASIPNA REŠETKA

12. APARAT ZA OKSIGENACIJU (1)

V. RADIOGRAFIJE

1. FOTOHEMIJSKO DEJSTVO RENDGENSKIH ZRAKA (3)

Opšti principi formiranja radiografskih senki.

Rendgenski zračni spektar.

Penetrantnost rendgenskih zraka - apsorpcija i rasipanje.

2. FOTOHEMIJSKI ZAKONI (2)

Zakon reciprociteta.

Švarcšildov zakon.

Heršov efekat.

Prvi i drugi zakon fotohemije.

3. RENDGENSKI FILM (3)

Slojevi, vrste i veličina.

Fotoemulzija.

Fotoliza.

Oznake, podmetači.

4. FLUOROSCENTNE FOLIJE (3)

Hemijski sastav, vrste i kvalitet fluoroscentnih folija.

Mehanizam nastanka fluoroscentne svetlosti folije i radioskopskog ekrana.

Koeficijent pojačanja ili efekat fluoroscentnih folija.

Uticaj folije na oštrinu rendgenske slike.

Čuvanje fluoroscentnih folija.

5. KASETE - VRSTE, KONSTRUKCIJA, VELIČINA (2)

6. FOTOGRAFSKI ELEMENTI I RADIOGRAFSKI FAKTORI U RADIOGRAFIJI (4)

Fotografski elementi u radiografiji.

Radiografski faktori, njihova međusobna zavisnost i odnos fluoroscentnih folija, osetljivost filma, vremena ekspozicije,

- intenzitet rendgenskih zraka,

- ekspozicija u radiologiji i uticaj antirasipne rešetke.

Prodornost rendgenskih zraka.

Uticaj fokusa - film distance na kvalitet radiografije.

Uticaj gustine, atomske težine i debljine objekta.

Uticaj hemikalija u procesu tehničke obrade filma.

7. FORMIRANJE I GEOMETRIJA RENDGENSKE SLIKE (5)

Veličina, tamnina i oštrina rendgenske slike.

Pravila radiografske projekcije - projekcijski efekti.

Radiografske pozicije - stavovi i položaji pacijenta za radiografiju; položaj kasete sa filmom; pravac centralnog zraka.

Vrste rendgenskih snimaka.

8. SENZITOMETRIJA (3)

Transparencija, kapacitet i optička gustina filma.

Karakteristična krivulja crnjenja filma - gradacija filma i faktor kontrasta gama.

Kontrast rendgenske slike - intenzitet kontrastnih senki.

Oštrina rendgenske slike.

Elementi kvaliteta radiografije.

9. TEHNIČKA OBRADA RENDGENSKIH FILMOVA (5)

Hemijski sastav razvijača - proces razvijanja filma.

Prekidanje razvijanja.

Hemijski sastav fiksira - proces fiksiranja filma.

Ispiranje fiksiranog rendgenskog filma.

Sušenje i signiranje rendgenskog filma.

Korekcija kvaliteta rendgenskog filma.

Mračna komora za ručnu obradu rendgenskih filmova - rukovanje i čuvanje rendgenskih filmova; priprema hemikalija za obradu rendgenskih filmova.

Automatska mašina za tehničku obradu rendgenskih filmova,

Mikroradiografija.

Sustrakcija - fotografska i elektronska.

Projekcija filmova - vrste.

10. GREŠKE NA RENDGENSKOM FILMU PRI SNIMANJU I TEHNIČKOJ OBRADI (2)

11. RADIOGRAFSKE METODE (5)

Standardna radiografija.

Radiografija sa kontrastnim sredstvima.

Teleradiografija.

Ortodijagrafija.

Kontraktna radiografija.

Radiografija sa visoko-naponskom tehnikom.

Radiografija sa nisko-naponskom tehnikom.

Tomografija - princip, elementi za izvođenje i vrste.

Stereoradiografija.

Kinografija.

Urgentna radiografija.

Radiofotografija.

Kseroradiografija.

Makroradiografija i mikroradiografija.

Seriografija.

Kineradiografija.

12. FILMOTEKA I MIKROFILMOVANJE (1)

VEŽBE

(20 vežbi x 4 časa = 80 časova)

Vežbe se ostvaruju kao četvoročasovne didaktičke jedinice.

1. Električna struja,

- napon, snaga i otpor - demonstracija na šemama, simulatorima i uređajima,

- prikaz provodnika, posebno celine i preseka visokonaponskih kablova,

- prikaz mernih instrumenata, mogućnost upotrebe,

2. Transformatori - demonstracija i primena,

Generatori - demonstracija i primena,

3. Rendgenska cev,

- prikaz celina i delova rendgenske cevi,

- odlike i namena rendgenske cevi,

- prikaz oštećene rendgenske cevi,

4. Elektronski svetlosni pojačivač,

- konstrukcija i princip rada,

- prikaz priključaka,

Rendgenska televizija, prikaz uređaja i namena,

5. Komandni sto - prikaz, upotreba i rukovanje,

- strujna kola komandnog stola,

- instrumenti komandnog stola,

6. Standardni rendgenski aparati - prikaz i rukovanje,

7. Specijalni rendgenski aparati - prikaz i rukovanje,

8. Stativi - prikaz i upotreba,

Podmetači - prikaz i upotreba,

9. Svetlosni vizir - rukovanje, usmeravanje centralnog zraka filtri - prikaz i rukovanje,

Aparat za oksigenaciju - prikaz i rukovanje,

10. Principi formiranja radiografskih senki - demonstracija,

11. Rendgenski film - prikaz vrsta, veličina, slojevi,

Oznake na radiogramima,

12. Fluorescentne folije - prikaz i demonstracija,

Kasete - prikaz i demonstracija,

13. Fotografski elementi i radiografski faktori - demonstracija,

Formiranje i geometrija rendgenske slike - ilustracija,

Vrste radiograma - demonstracija pomoću šema, maketa i radiograma,

14. Elementi kvaliteta radiografije - demonstracija pomoću radiograma,

15. Tehnička obrada rendgenskih filmova,

- priprema hemikalija,

16. Tehnička obrada rendgenskih filmova,

- razvijanje, fiksiranje i ispitivanje filmova, mračna komora za automatsku obradu,

- fotosigniranje filmova,

17. Mikrofilmovanje, kopiranje, korekcija kvaliteta filmova, filmoteka,

18. Greške na radiogramima - demonstracija, prepoznavanje,

19. Demonstracija radiograma, dobijenih različitim radiografskim metodama,

20. Radiološko odeljenje - demonstracija rada od prijema pacijenta do predaje nalaza.

NASTAVA U BLOKU

Uvežbavanje tehnike izvođenja radiografskih procedura na odeljenjima za rendgen dijagnostiku.

Radiološka dijagnostika

(4 časa nedeljno - 80 godišnje teorijske nastave, 4 časa nedeljno - 80 godišnje vežbi, 7 nedelja - 210 časova praktične nastave u bloku godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje potrebnih stručnih znanja iz oblasti rendgenske anatomije i savremene rendgenske dijagnostike i ovladavanje tehnikama izvođenja rendgenskih dijagnostičkih procedura koje su u nadležnosti profesionalnog rada tehničara u radiologiji.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja iz rendgenske anatomije kao osnove za stručno izvođenje rendgen-dijagostičkih procedura,

- sticanje znanja o savremenim principima rendgenske dijagnostike,

- ovladavanje tehnikama izvođenja rendgen-dijagnostičkih procedura i postupcima primanja pacijenata pre, u toku i nakon obavljenih procedura (priprema pacijenta, potrebna tehnička sredstva, instrumenti kontrastna sredstva, indikacije, kontraindikacije i komplikacije do kojih može doći),

- osposobljavanje da uspešno stručno i samostalno obavljaju profesionalne zadatke iz oblasti rendgen-dijagnostike.

I ORGANIZACIJA RADA U RADIOLOŠKOJ DIJAGNOSTIČKOJ SLUŽBI (1)

Stručni i naučni rad radiološkog tehničara - ophođenje sa pacijentom, priprema pacijenta za dijagnostički postupak.

II RADIOSKOPIJA

Značaj radioskopije - prednosti i nedostaci.

Formiranje radiološke slike u radioskopiji.

Fluoroscentni ekran.

III KONTRASTNA SREDSTVA U RADIOLOŠKOJ DIJAGNOSTICI (4)

Pojam i podela.

Prirodna kontrastna sredstva.

Veštačka kontrastna sredstva.

Primena i vrste negativnih kontrastnih sredstava.

Primena i vrste pozitivnih kontrastnih sredstava.

Indikacije za primenu kontrastnih sredstava.

Kontraindikacije za primenu kontrastnih sredstava.

Komplikacije izazvane kontrastnim pregledima.

Priprema bolesnika za preglede pomoću kontrastnih sredstava.

IV RADIOGRAFIJA SKELETA (40)

Oblik, građa i sastav kostiju i zglobova.

Razvoj skeleta.

Radiološka slika kostiju i zglobova.

Osnovni principi radiografije skeleta.

Osnovne razlike između normalnih i patološki promenjenih kostiju i zglobova.

Radiografija kostiju glave (opšti deo).

Deskriptivna i radiološka anatomija.

PREGLEDNI RADIOGRAMI GLAVE

A. Standardni pregledni radiogrami glave:

1. Postero-anteriorni radiogram glave,

2. Antero-posteriorni radiogram glave,

3. Desni i levi profilni radiogram glave,

4. Posebni pregledni radiogrami glave (baza lobanje),

5. Aksijalni radiogram cele lobanje (po Hircu),

6. Aksijalni radiogram baze lobanje (vertiko-submentalni),

7. Poluaksijalni radiogram baze lobanje (po Taunu).

B. Specijalni radiogrami glave:

1. Radiogram paranazalnih šupljina,

2. Radiogram temporalne kosti (po Šileru, Stenversu i Majeru),

3. Radiogram nosnih kostiju,

4. Radiogram zigometričnih kostiju,

5. Radiogram orbita,

6. Radiogram optičkog kanala (po Rezeu),

7. Radiogram turskog sedla,

8. Radiogram mandibule (P-A, aksijalni, poluaksijalni),

9. Radiogram temporo-mandibularnog zgloba.

RADIOGRAFIJA KIČMENOG STUBA

1. Radiografija vratnog dela kičmenog stuba (IV - VII, A-P, profilni, kosi),

2. Radiografija I i II vratnog pršljena (A-P),

3. Radiografija grudnog dela kičmenog stuba (A-P, profil),

4. Radiografija slabinskog dela kičmenog stuba (A-P, P-A, profilni, kosi),

5. Radiogram petog slabinskog pršljena,

6. Radiografija krsno-trtičnog dela kičmenog stuba (A-P, profil),

7. Radiogram sakroilijačnih zglobova (A-P).

RADIOGRAFIJA KOSTIJU GRUDNOG KOŠA

1. Radiografija rebara (A-P, P-A),

2. Radiografija grudne kosti (P-A, profil),

3. Radiografija manubrijuma i sternoklavikularnih zglobova.

RADIOGRAFIJA KOSTIJU GORNJIH EKSTREMITETA

Bolesti kostiju i zglobova ekstremiteta:

1. Radiografija ključne kosti (P-A),

2. Radiografija lopatice (A-P, profil),

3. Radiografija ramenog zgloba (A-P, aksijalni),

4. Radiografija nadlaktice (A-P, profil),

5. Radiografija lakatnog zgloba (A-P, profil),

6. Radiografija podlaktice A-P, profil),

7. Radiografija zgloba šake (P-A, A-P, profil),

8. Radiografija šake (P-A, kosi)

9. Radiografija palca šake (dorzo-volarni, profilni),

10. Radiografija prstiju šake pojedinačno (dorzo-volarni, profilni).

RADIOGRAFIJA KARLICE I DONJIH EKSTREMITETA

1. Radiografija karličnog pojasa:

a) Radiogram karlice (A-P),

b) Radiogram karlice (profil),

v) Radiogram simfize sa okolnim kostima (P-A),

g) Radiogram bedrene kosti (profil),

d) Radiogram male karlice (aksijalni),

đ) Radiogram zgloba kuka (A-P),

e) Radiogram zgloba kuka (profil),

2. Radiografija butne kosti:

a) Radiografija vrata butne kosti (medijalno-lateralni, latero-medijalni, profil),

b) Radiogram nadkolenice sa zglobom kuka (A-P),

v) Radiogram nadkolenice sa zglobom kuka (profil),

g) Radiogram nadkolenice sa kolenim zglobom (A-P),

d) Radiogram nadkolenice sa kolenim zglobom (profil),

3. Radiografija kolenog zgloba (A-P, profilni, aksijalni),

4. Radiografija potkolenice (A-P, profil),

5. Radiografija skočnog zgloba (A-P, profil),

6. Radiografija petne kosti (aksijalni, ležeći položaj),

7. Radiografija stopala:

a) Radiogram kostiju stopala (dorzo-plantarni),

b) Radiogram kostiju stopala (profil),

v) Radiogram prstiju stopala (dorzo-plantarni),

g) Radiogram prstiju stopala (kosi).

V RADIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA ORGANA ZA DISANJE (6)

Anatomija i fiziologija.

Nativna radiografija pluća.

A. RADIOGRAFIJA PLUĆA I SRCA

a) Radiogram pluća i srca u P-A položaju,

b) Profilni radiogram pluća i srca,

v) Polukosi radiogrami pluća i srca (I i II kosi),

g) Radiografija plućnih vrhova,

d) Radiografsko dokazivanje malih izliva u slobodnoj pleularnoj šupljini.

B. TOMOGRAFIJA PLUĆA

Tvrdozračna i mekozračna radiografija organa za disanje.

V. RADIOSKOPIJA PLUĆA

G. KONTRASTNE RADIOGRAFIJE ORGANA ZA DISANJE

a) Bronhografija,

b) Laringografija,

v) Dijagnostički pneumotoraks,

g) Pneumomedijastinum,

d) Plućna angiografija.

VI RADIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA SRCA I KRVNIH SUDOVA (5)

Anatomija i fiziologija.

Radioskopija srca.

Teleradiografija srca (P-A, profilna, kosa).

Kontrastni pregledi srca i krvnih sudova.

Anatomija i fiziologija.

a) Angiokardiografija,

b) Aortografija,

v) Selektivne arteriografije,

g) Flebografija.

VII RADIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA ORGANA ZA VARENJE (8)

Anatomija i fiziologija.

Priprema pacijenta za pregled.

Kontrastna sredstva i principi njihove primene,

1. Standardne metode pregleda organa za varenje,

Nastavni snimci,

Kontrastni pregledi:

a) Kontrastni pregledi jednjaka,

b) Kontrastni pregledi želuca i dvanaestopalačnog creva,

v) Kontrastni pregledi tankog (jejunuma) i usukanog (ileum) creva,

g) Kontrastni pregledi debelog creva,

2. Specijalne metode pregleda organa za varenje:

a) Pregledi sa dvojnim kontrastom,

b) Farmako-radiografski pregledi,

v) Hipotonična duodenografija,

3. Radiološka dijagnostika hepatobilijarnog sistema,

Anatomija i fiziologija,

Metode radiološke dijagnostike žučnih puteva:

a) Nativna radiografija bilijarne regije,

b) Kontrastne metode radiološke dijagnostike bilijarnog sistema.

1. Peroralna holegrafija,

2. Intravenska holegrafija,

3. Infuziona holegrafija,

4. Holegrafija u toku operacije,

5. Postoperativna holegrafija,

6. Tomografska holegrafija,

7. Perkutana transhepatična holegrafija.

VIII RADIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA UROTRAKTA (5)

Anatomija i fiziologija.

Priprema pacijenta za pregled.

Kontrastna sredstva i principi njihove primene.

1. Nativan snimak i tomografija,

2. Intravenska urografija,

Najvažnije modifikacije intravenske urografije,

3. Pneumografija retroperitoneuma,

4. Retrogradne urografije.

IX RADIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA (2)

Anatomija.

Angiografski pregledi.

Pneumografski pregledi.

X SPECIJALNI KONTRASTNI PREGLEDI (6)

Invazivne i interventne metode.

Limfografija.

Arteriografija.

Fistulografija.

Histerosalpingografija.

Ginekografija.

Kontrastna mamografija.

Pneumomastografija.

Galaktografija.

Sijalografija.

XI MAGNETNA REZONANCA (2)

Princip rada.

Dijagnostičke procedure.

Uloga radiološkog tehničara.

VEŽBE

(20 vežbi x 4 časa = 80 časova)

Vežbe se ostvaruju kao četvoročasovne didaktičke jedinice.

1. Kontrastna sredstva u radiološkoj dijagnostici.

Mesto izvođenja radiološko odeljenje:

- upoznati oblike kontrastnih sredstava demonstracijom,

- rukovanje kontrastnim sredstvima,

- prikazati rendgenske filmove različitih metoda kontrastnog ispitivanja,

- priprema infuzije,

- priprema instrumenata za primenu kontrastnih metoda u radiološkoj dijagnostici,

- upoznati preventivne mere zaštite,

- upoznati medikamente koji se primenjuju za suzbijanje alergijskih reakcija,

- upoznati praktične radnje koje se primenjuju pri veštačkom disanju - aparat,

2. Koštane strukture

Mesto izvođenja školski kabinet:

- pomoću šema, mulaža, dijapozitiva i pokaznih radiografija upoznati koštane strukture,

- upoznati najčešće varijacije skeleta na pokaznim radiogramima,

- na pokaznim radiogramima ukazati na razlike između normalne i patološki promenjene kosti,

3. Radiografija kostiju glave

Mesto izvođenja školski kabinet ili radiološko odeljenje:

- namestiti "pacijenta" (druga) u položaj za radiografiju glave, a deo koji treba "radiografisati" dovesti u potrebnu poziciju,

- namestiti film i usmeriti centralni zrak,

- odrediti tehničke uslove za grafiju,

- objasniti svrhu tog radiograma,

4. Radiografija kičmenog stuba

Mesto izvođenja školski kabinet ili radiološko odeljenje:

- na pokaznim radiogramima obeležiti kičmene pršljenove,

- namestiti "pacijenta" (druga) za grafiju delova kičmenog stuba u stojećem i ležećem položaju odnosno na vertikalnom i horizontalnom stativu,

- odrediti put centralnog zraka - mesto ulaska, izlaska i ugao koji gradi sa kasetom,

- odrediti tehničke uslove na komandnom stolu,

- objasniti ciljeve radiografija,

5. Radiografija kostiju grudnog koša

Mesto izvođenja školski kabinet ili radiološko odeljenje:

- na pokaznim radiogramima označiti delove grudnog koša,

- namestiti "pacijenta" (druga) za grafiju grudnog koša u stojećem i ležećem stavu,

- odrediti put centralnog zraka,

- odrediti tehničke uslove na komandnom stolu,

- objasniti razloge obavljenih radnji i moguće svrhe radiografije,

- upozoriti "pacijenta" na postupke koje treba da izvrši pre eksponiranja,

6. Radiografija kostiju gornjeg ekstremiteta

Mesto izvođenja školski kabinet ili radiološko odeljenje:

- na pokaznim radiogramima naznačiti koštano-zglobne delove gornjeg ekstremiteta,

- namestiti "pacijenta" u položaj za grafiju delova gornjeg ekstremiteta,

- odrediti put centralnog zraka,

- odrediti uslove za grafiju na komandnom stolu,

- objasniti razloge postupaka i ciljeva izvršene grafije,

- izvršiti i objasniti potrebne pripremne radnje za grafiju,

7. Radiografija karlice i donjeg ekstremiteta

Mesto izvođenja školski kabinet ili radiološko odeljenje:

- na pokaznom radiogramu prepoznati delove karlice i donjeg ekstremiteta,

- pripremiti kasete, stativ i potrebna pomagala za grafiju, - namestiti "pacijenta" u položaj za grafiju,

- odrediti put centralnog zraka,

- odrediti potrebne uslove na komandnom stolu,

- objasniti "pacijentu" šta je potrebno da učini u pripremi za određenu grafiju.

8. Organi za disanje i nativna radiografija pluća

Mesto izvođenja školski kabinet ili radiološko odeljenje:

- identifikovati organe za disanje na mulažama, dijapozitivima i radiogramima,

- namestiti "pacijenta" u stavove i položaje za radiografiju,

- odrediti uslove za radiografiju na komandnom stolu,

- na pokaznim radiogramima odrediti najbitnije strukture,

9. Radioskopija pluća i kontrastna radiografija organa za disanje

Mesto izvođenja školski kabinet ili radiološko odeljenje:

- posmatrati izvođenje skopije na TV monitoru,

- posmatrati izvođenje kontrastnih pregleda organa za disanje,

- obratiti pažnju na ulogu radiološkog tehničara u sprovođenju radiološke dijagnostike organa za disanje,

10. Anatomija, fiziologija i teleradiografija srca

Mesto izvođenja školski kabinet ili radiološko odeljenje:

- posmatrati na radiogramima, dijapozitivima i mulažama krvotok i srce,

- postaviti "pacijenta" za teleradiografiju srca u određeni položaj,

- odrediti uslove za teleradiografiju srca na komandnom stolu,

11. Kontrastni pregledi srca i krvnih sudova

Mesto izvođenja odgovarajuća zdravstvena ustanova:

- preko TV monitora pratiti izvođenje kontrastnih pregleda srca i krvnih sudova,

- upoznati kontrastna sredstva za pregled srca i krvnih sudova,

- upoznati instrumente potrebne za vršenje pregleda srca i krvnih sudova kontrastnim metodama,

- upoznati se sa funkcijom programatora, menjača filmova i kamata i načinom rukovanja,

- odrediti centralni zrak i veličinu polja radiografije za svaku vrstu angiografije,

- odrediti tehničke elemente potrebne za radiografsko prikazivanje pojedinih angiografija,

12. Radiološka dijagnostika organa za varenje

Mesto izvođenja radiološko odeljenje:

- na mulažama, skicama, šemama i radiogramima opisati anatomo-fiziološke karakteristike organa za varenje,

- upoznati radiološku anatomiju organa za varenje ispunjenih kontrastnim sredstvima,

- pripremiti barijumsku susprenziju za preglede jednjaka, želuca i debelog creva,

- prikazati kino-film o procesu varenja,

13. Standardne metode pregleda organa za varenje u radiološkoj dijagnostici

Mesto izvođenja radiološko odeljenje:

- posmatrati izvođenje pregleda gastrointestinalnog trakta, pre i posle pregleda sa radiolozima razjasniti pojedinosti o izvršenom pregledu,

14. Specijalne metode pregleda organa za varenje u radiološkoj dijagnostici

Mesto izvođenja školski kabinet:

- detaljima dopuniti prethodnu vežbu,

- napisati uputstva za pripremu pacijenta za radiološki pregled pojedinih delova digestivnog trakta,

- prikazati hipotonu duodenografiju na radiogramima,

15. Radiološka dijagnostika hepatobilijarnog sistema

Mesto izvođenja školski kabinet:

- proveriti "pacijenta" da li je izvršio pravilnu pripremu za holegrafiju,

- postaviti "pacijenta" na radiografski sto u položaj za radiografiju žučne kese,

- postaviti "pacijenta" u položaj za radiografiju žučnih puteva,

- uvežbavati preoperativne radiografije žučnih puteva u aseptičnim uslovima operacione sale,

- odrediti dubine za tomografiju žučne kesice i žučnih puteva,

- uočiti razlike između peroralne, intravenske i infuzione holegrafije,

- odrediti tehničke uslove za sve holecistoholangiografije,

16. Anatomske strukture urotrakta, priprema za grafiju i grafija

Mesto izvođenja školski kabinet ili radiološko odeljenje:

- uvežbavanje topografskih struktura urotrakta na mulažama, dijapozitivima, šemama i radiogramima,

- uzeti od "pacijenta" ciljanu anamnezu i proveriti da li je "sproveden" ispravan postupak pripreme za pregled,

- namestiti "pacijenta" u položaj za radiografiju urotrakta i odrediti tehničke uslove,

- odrediti položaje i tehničke uslove za radiografiju mokraćne bešike,

- upoznati se sa priborom i posmatrati izvođenje retrogradne urografije i cistografije,

17. Intravenske urografije

Mesto izvođenja radiološko odeljenje:

- na radiogramima načinjenim posle ubrizgavanja kontrasta prepoznati delove urotrakta,

- upoznati kontrastna sredstva, infuzione sisteme, pribor i antišok terapiju za kontrastno ispitivanje urotrakta,

- uvežbavati venepunkciju i intravensko ubrizgavanje lekovitih supstanci,

- namestiti pacijenta u položaj za radiografiju urotrakta i odrediti uslove,

18. Radiološka dijagnostika centralnog nervnog sistema

Mesto izvođenja neuroradiološko ili radiološko odeljenje:

- upoznati pribor, kontrastna sredstva i medikamente za izvođenje angiografskih i pneumografskih pregleda centralnog nervnog sistema,

- namestiti "pacijenta" u položaje za ventrikulografske, pneumoencelografske i mijelografske radiografije,

19. Specijalni kontrastni pregledi

Mesto izvođenja radiološka odeljenja:

- na šemama, filmovima i radiogramima prikazati svaku od kontrastnih metoda pregleda,

- upoznati pribor, kontrastna sredstva i medikamente za izvođenje specijalnih kontrastnih pregleda,

- uočiti razlike između pojedinih specijalnih kontrastnih pregleda,

- upoznati aparate za izvođenje kontrastnih pregleda i dodatne uređaje i tehničke uslove,

20. Magnetna rezonanca

Mesto izvođenja odeljenje magnetne rezonance:

- demonstracija upotrebe aparata,

- uloga radiološkog tehničara u sprovođenju dijagnostičkih procedura magnetnom rezonancom.

NASTAVA U BLOKU

Uvežbavanje rendgendijagnostičkih procedura na odeljenjima za rendgen dijagnostiku.

Radiološka terapija

(2 časa nedeljno - 40 godišnje teorijske nastave, 3 časa nedeljno - 60 godišnje vežbi, 3 nedelje - 90 časova godišnje nastave u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je da kandidati steknu potrebna stručna znanja iz oblasti radioterapije - mehanizmu delovanja, dejstvu i terapijskim dometima radioterapijskih procedura u lečenju obolelih i ovladaju tehnikama izvođenja profesionalnih zadataka radiološkog tehničara u radioterapiji.

Zadaci nastave su:

- da kandidati upoznaju izvore jonizujućih zračenja koja se primenjuju u radioterapiji i steknu znanja o načinima i metodama njihove primene,

- da steknu znanja o karakteristikama oboljenja kod kojih se primenjuju radioterapijske procedure kao metod lečenja,

- da steknu neophodna znanja o komplikacijama koje izazivaju i najmanje greške u radu a koje su često vitalno ugrožavajuće za pacijente i da se naviknu na maksimalnu tačnost, preciznost i odgovornost u radu.

A. BIOLOŠKI EFEKTI ZRAČENJA U RADIOTERAPIJI (3)

1. Reakcija normalnih tkiva na zračenje,

2. Reakcija patoloških tkiva na zračenje,

3. Mehanizam radioterapijskog dejstva.

B. INDIKACIJE ZA RADIOTERAPIJU (2)

1. Antiinflamatorna terapija,

2. Radioterapija benignih oboljenja,

3. Radioterapija hormonaliih oboljenja,

4. Radioterapija malignih oboljenja

V. PRINCIPI I TEHNIKA RADIOTERAPIJE (10)

1. Zračenje u kombinaciji sa drugim metodama lečenja,

2. Radikalno i palijativno zračenje,

3. Tip zračenja i vrste izvora zračne energije:

a) Brahiterapija, teleterapija, ortovoltažna i supervoltažna, fotonsko i korpuskularno zračenje,

b) Aparatura i radioaktivni izvori,

v) Osnovne odlike pojedinih metoda,

g) Energija zračenja, fokusno kožno rastojanje, raspodela doze u tkivu,

4. Priprema bolesnika pre zračenje,

5. Tumorska, kožna i integralna doza,

6. Polja - broj i raspored,

7. Raspodela doze u terapiji.

G. PRIMENA RADIOTERAPIJE (4)

1. Maligni tumori kože,

2. Tumori glave i vrata,

3. Tumori lokalizovani u grudnom košu,

4. Tumori dojke,

5. Ženski genitalni organi,

6. Muški polni organi,

7. Urinarni trakt,

8. Maligni limfomi,

9. Maligni tumori koštanog sistema,

10. Sarkomi mekih tkiva,

11. Tumori centralnog nervnog sistema,

12. Zračna terapija u dečjem uzrastu.

D. SPROVOĐENJE RADIOTERAPIJE (21)

1. Dokumentacija: istorija bolesti, karton KS, zračni karton, arhiviranje dokumentacije,

2. Prostorije i raspored: komandni sto, terapijski sto, stativ sa uređajem, kolimatori,

3. Kontakt i razgovor sa bolesnikom: obaveštenje bolesnika o tretmanu, merenje TT, unošenje podataka u istoriju bolesti i u zračni karton,

4. Položaj bolesnika na terapijskom stolu-tipična i atipična otvorena polja,

5. Nameštanje bolesnika za zračenje otvorenim ginekološkim poljima Rö, TCT, BTR,

6. Nameštanje bolesnika za zračenje koštanog sistema Rö, TCT, BTR,

7. Nameštanje bolesnika za zračenje ORL regije Rö, TCT, BTR,

8. Nameštanje bolesnika za radiološku kastraciju Rö, TCT, BTR,

9. Zračenje atipičnih ginekoloških lokalizacija - ginekološki filter,

10. Zračenje kroz rešetku - Rö, zaštita zdravog tkiva i organa,

11. Zaštita oka pri zračenju okolnih regiona,

12. Kupanje karlice TCT, BTR, Rö,

13. Palijativno zračenje raznih lokalizacija,

14. Preoperativno zračenje dojke - flankirana i direktna regionalna polja,

15. Posleoperaciono zračenje dojke TCT, BTR, Rö - kvadratna tehnika,

16. Radikalno zračenje dojke,

17. Zračenje CNS,

18. Zračenje leukoza,

19. Zračenje mokraćne bešike,

20. Limfogranulomatoza - A Mantl tehnika, tehnika obrnutog u.

21. Klinasti filter - oblik, veličina, nameštanje, primena,

22. Backpointer - upotreba i montaža na glavu uređaja,

23. Prilaz otvorenih izvora zračenja - sto za pravljenje i pravljenje mulaža,

24. Katetron - principi rada (film),

25. Nega apliciranih bolesnika,

26. THM sistem - demonstracija i praktična primena.

VEŽBE

(10 vežbi x 4 časa = 40 časova)

Vežbe se ostvaruju kao četvoročasovne didaktičke jedinice.

1. Odeljenje za sprovođenje radiološke terapije:

- raspored prostora, komandni stolovi, terapijski stolovi, stativi sa uređajima, kolorimatori,

Dokumentacija za sprovođenje terapije:

- istorija bolesti, karton KS, zračni karton, arhiviranje dokumentacije,

2. Odnos i postupak sa bolesnikom koji započinje zračnu terapiju:

- obaveštavanje bolesnika o tretmanu, merenje TT, unošenje podataka u istoriju bolesti i zračni karton,

3. Položaj bolesnika na terapijskom stolu:

- tipična i atipična otvorena polja,

- nameštanje bolesnika za zračenje otvorenim ginekološkim poljima, za zračenje koštanog sistema ORL regije i radiološku kastraciju - Ro, TST, BTR,

4. Filtri - ginekološki, klinasti, nameštanje i primena,

5. Palijativno zračenje raznih lokalizacija,

6. Zračenje dojke - preoperativno, posleoperativno i radikalno,

7. Zračenje CNS-a,

8. Zračenje leukoza i limfogranulomatoza,

9. Prilaz otvorenih izvora zračenja:

- sto za pravljenje mulaža,

- pravljenje mulaža,

10. Katetron:

- princip rada, demonstracija,

- prisustvovanje ginekološkim aplikacijama.

NASTAVA U BLOKU

Uvežbavanje radioterapijskih procedura u odeljenjima za radioterapiju.

Nuklearna medicina

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja nuklearne medicine je sticanje stručnih znanja i osposobljavanje kandidata da pravilno rukuju agensima koje će u profesionalnom radu primenjivati.

Zadaci nastave su:

- da kandidati steknu osnovna znanja o fizičkim i fiziološkim osnovama nuklearne medicine,

- da upoznaju osnovne metodološke postupke koji se primenjuju u nuklearnoj medicini,

- da ovladaju postupcima pravilnog rukovanja radioaktivnim materijalima koji se u nuklearnoj medicini primenjuju,

- da upoznaju odnose nuklearne medicine sa drugim granama medicine u dijagnostici i lečenju obolelih.

SADRŽAJI PROGRAMA

A. FIZIČKI OSNOVI NUKLEARNE MEDICINE (10)

1. Fizičke karakteristike radioaktivnih izotopa, jedinice radioaktivnosti,

2. Detekcija radioaktivnog zračenja - merenje kvantiteta I zračenja, jonizaciona komora, proporcionalni brojači, Gajger-Milerovi brojači, scintilacioni brojači i prateća nuklearna instrumentacija, hemijska dozimetrija, termoluminiscentni dozimetar.

3. Merenje in vitro i in vivo u nuklearnoj medicini,

4. Uređaji za ispitivanje veličine organa i raspodele radioaktivnih izotopa - skeneri i gama kamere,

5. Kolimatori,

6. Gamaspektrometrija.

B. FIZIOLOŠKI OSNOVI PRIMENE RADIOAKTIVNIH IZOTOPA U DIJAGNOSTICI I TERAPIJI (14)

1. Biološki obeleživači u nuklearnoj medicini,

2. Radioaktivni lekovi,

3. Kvantitativno određivanje sastojaka u telesnim tečnostima pomoću radioaktivnih izotopa,

4. Ispitivanje veličine, oblika i položaja pojedinih organa scinitigrafijom,

5. Osnovni principi radioimunuloškog određivanja koncentracije pojedinih supstancija in vitro,

6. Eventualna sporedna neželjena dejstva primene radioaktivnih izotopa u medicini,

7. Primena računara u nuklearnoj medicini,

8. Organizacija odeljenja i odseka u nuklearnoj medicini - uklanjanje i skladištenje otpadaka.

V. PRIMENA RADIOAKTIVNIH IZOTOPA U ENDOKRINOLOGIJI (2)

G. PRIMENA RADIOAKTIVNIH IZOTOPA U GASTROENTEROLOGIJI (2)

D. ISPITIVANJE BUBREGA RADIOAKTIVNIM IZOTOPIMA (2)

Đ. PRIMENA RADIOAKTIVNIH IZOTOPA U KARDIOLOGIJI I PULMOLOGIJI (2)

E. PRIMENA RADIOAKTIVNIH IZOTOPA U HEMATOLOGIJI (2)

Ž. RADIOIZOTOPI U DIJAGNOSTICI NEUROLOŠKIH OBOLJENJA (2)

Z. LOKALIZACIONA DIJAGNOSTIKA TUMORA I SLIČNIH BOLESTI RADIOAKTIVNIM IZOTOPIMA (2)

I. TERAPIJSKA PRIMENA OTVORENIH IZVORA RADIOAKTIVNOG IZOTOPA (2)

VEŽBE

(10 vežbi x 4 časa = 40 časova)

Vežbe se obavljaju kao četvoročasovne didaktičke jedinice.

1. Upoznavanje sprovođenja delatnosti i organizacije odeljenja za nuklearnu medicinu,

Hemijska dozimetrija. Termoluminiscentni dozimetar - prikaz i upotreba,

2. Detekcija radioaktivnog zračenja - prikaz aparata,

Merenje kvantiteta X zračenja,

3. Uređaji za vizuelizaciju organa i sistema. Gama kamera i skeneri - prikaz i primena,

4. Kolimacija detektora i vrste kolimatora,

5. Automatski merni uređaji bioloških uzoraka - prikaz i primena,

6. Elektronski instrumenti za in vivo i in vitro merenje,

7. Radiofarmaceutici za analize in vivo i in vitro primena,

8. Rad sa scintilacionom gama kamerom, kompjuterima i kompjuterskim pomagalima,

9. Nuklearno-medicinska dijagnostika oboljenja štitne žlezde i organa za varenje. Posmatranje izvođenja i diskusija,

Uloga medicinskog tehničara u sprovođenju procedura,

10. Nuklearno-medicinska dijagnostika oboljenja bubrega, kostiju i hematoloških poremećaja. Posmatranje izvođenja i diskusija.

Uloga medicinskog tehničara u sprovođenju procedura.

NASTAVA U BLOKU

Uvežbavanje praktičnih procedura na odeljenjima za nuklearnu medicinu.

Radiološka zaštita

(2 časa nedeljno - 40 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je da kandidati steknu potrebna znanja o štetnom dejstvu zračenja na ljudski organizam i da se osposobe da sprovode preventivne i zaštitne mere pri sprovođenju radioloških i radioizotopskih dijagnostičkih i terapijskih procedura i primenjuju faktore za smanjivanje radijacijskog rizika u toku rada.

Zadaci nastave su:

- da steknu osnovna znanja o izvorima i karakteristikama prirodne i veštačke radijacije,

- da steknu znanja o štetnim dejstvima rendgenskih zraka,

- da upoznaju opasnost zračenja u izotopskoj dijagnostici,

- da upoznaju doze zračenja,

- da steknu znanja o faktorima radijacijskog rizika i upoznaju norme obezbeđivanja sigurnosti za pacijente i lica profesionalno izložena zračenju,

- da steknu znanja o pojavnim oblicima akutnog i hroničnog radijacionog sindroma,

- da upoznaju uticaj zračenja na gene i mutaciju gena,

- da steknu znanja o metodama i načinu zaštite građana i merama pružanja prve i medicinske pomoći kod radijacionih oštećenja i ozračenom ljudstvu u slučaju rata ili aksidenata u miru.

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Jonizujuća zračenja - osnovni principi primene prirodne i veštačke iradijacije, izvori i doze (2),

2. Dejstvo jonizujućih zračenja na živu materiju - mehanizam, direktno i indirektno dejstvo (5),

- akutni radiacioni sindrom,

- hronično ozračenje,

- somatski efekti: na koži, hematološke promene, na oči, digestivne organe, respiratorni sistem,

- genetski efekti zračenja,

3. Kancerogeni rizik radijacija (1),

4. Uticaj radijacija na starenje i dužinu života (1),

5. Radiotoksikologija (3),

- prodiranje i radiotoksičnost pojedinih radioaktivnih supstanci, eksterna i interna dekontaminacija,

6. Radiološka zaštita pacijenata u radiološkoj dijagnostici (6),

- zaštita pacijenata,

- smanjivanje radiacionog rizika tokom radiografije,

- smanjivanje radiacionog rizika pri skopiji,

7. Radiološka zaštita profesionalnog osoblja u radiološkoj dijagnostici (6),

- mere samozaštite i samokontrole,

- zaštita pri sprovođenju metoda sa povećanom radiacionom ekspozicijom,

- korišćenje zaštitnih sredstava,

- efekat zračenja i zaštita: glave, podlaktice, šaka, gonada i podkolenica,

8. Norme sigurnosti za osobe profesionalno izložene zračenju (6),

- maksimalno dozvoljene doze,

- dozimetrija,

- kontrola tehničke ispravnosti aparata i uređaja,

- kontrola zračenja aparata,

- kontrola prostorije i zračne zone,

9. Medicinska kontrola lica zaposlenih u zoni jonizujućeg zračenja,

- medicinski pregledi pre zaposlenja,

- periodični kontrolni pregledi,

- dosije profesionalnog osoblja u institutu za medicinu rada,

- ocena radne sposobnosti,

10. Zaštita osoblja pri primeni radioizotopa u medicini (2),

11. Zaštita pri radu sa otvorenim izvorima (2),

12. Zaštita stanovnika od radioaktivnog zračenja u slučaju rata ili radiacionih akcidenata u miru (2),

13. Zakoni i propisi u oblasti zaštite od junizujućeg zračenja (2).

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka,

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka medicinskog tehničara za rad u radiologiji.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koje zdravstvene ustanove, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje,

- sa odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, postignut sporazum o saradnji u smislu da prihvate da budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke,

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama,

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost zdravstvene - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Prema tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama što će im, dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u ovom području medicine.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koje su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita, nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja redovnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu obuku, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična nastava u bloku) - zdravstvenim ustanovama.

Ovako koncipirani vremenski okvir odgovara, prvenstveno, obrazovanju onih kandidata koji nemaju konkretna prethodna praktična znanja stečena u procesu rada.

Međutim, ukoliko se u obrazovni proces uključuju kandidati sa manje ili više već stečenih praktičnih znanja, onda škola, srazmerno nivou tih znanja (što se proverava ispitivanjem kandidata), može osloboditi kandidat onog fonda časova koji su u planu realizacije programa predviđeni za sticanje tih znanja.

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iza čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan. Konkretan raspored umnogome zavisi, između ostalog, i od toga da li kandidati imaju prethodna znanja i neposredno radno iskustvo u ovoj oblasti ili ne, zatim koliki je broj kandidata, da li programe ostvaruju iz rada ili uz rad itd.

Obrazovni profil: KOZMETIČKI TEHNIČAR - ESTETIČAR

Trajanje obrazovanja: specijalizacija od godinu dana

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Pravo na upis imaju kandidati koji su završili četvorogodišnje srednje obrazovanje u području rada: zdravstvo i socijalna zaštita - obrazovni profil: kozmetički tehničar i kandidati koji su završili trogodišnje srednje obrazovanje u području rada lične usluge - obrazovni profil: kozmetičar, pod uslovom da imaju najmanje dve godine radnog iskustva u struci.

Pri rangiranju kandidata za upis, pored opšteg uspeha iz srednje škole vrednuju se i ocene iz predmeta:

- estetska nega (primenjena kozmetika),

- kozmetologija,

- dermatologija i

- fizikalna medicina.

I NASTAVNI PLAN

Obrazovni profil: KOZMETIČKI TEHNIČAR - ESTETIČAR

II NASTAVNI PROGRAM

A. PREDMETI ZAJEDNIČKI ZA PODRUČJE RADA

Strani jezik

Program je objavljen u odeljku za obrazovni profil: medicinska sestra - tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu.

B. UŽESTRUČNI PREDMETI

Ishrana i dijetologija

(3 časa nedeljno - 60 godišnje teorijske nastave, 2 časa nedeljno - 40 godišnje vežbe)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja o značaju, ulozi i principima pravilne ishrane i higijenskog načina življenja u očuvanju zdravlja i estetske nege,

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o higijenskim principima ishrane koji doprinose očuvanju zdravlja i estetskog izgleda,

- sticanje znanja o faktorima: zdravlje - bolest - estetski izgled i metodama kojima se obezbeđuje zaštita i unapređivanje zdravlja i estetskog izgleda,

- sticanje znanja o strukturi, hemijskim i fiziološkim svojstvima osnovnih hranljivih materija - ugljenih hidrata, masti i proteina i specifičnih hranljivih sastojaka - mineralnih materija i vitamina,

- sticanje znanja o ulozi pojedinih hranljivih materija u organizmu i potrebama ljudi za ovim sastojcima,

- sticanje znanja o karakterističnim biohemijskim procesima koji se u organizmu odigravaju i promenama intenziteta i kvaliteta tih procesa tokom života,

- sticanje znanja o regulatornim mehanizmima metabolizma i faktorima koji na te mehanizme utiču,

- sticanje znanja o uticaju i vrstama dijetalne ishrane koja se koristi kao faktor u očuvanju zdravlja i poboljšanja estetskog izgleda,

- formiranje pozitivnih stavova o značaju ishrane za očuvanje i unapređivanje estetskog izgleda,

- savladavanje metodologije i postupaka zdravstveno-vaspitnog rada sa pacijentima čiji je cilj pružanje potrebnih informacija i pomoći pacijentima da način ishrane uskladi sa higijensko-estetskim postulatima.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Cilj izučavanja predmeta. Sadržaj nastavne materije.

Uloga hrane i ishrane u životu čoveka. Uloga ishrane u očuvanju zdravlja i estetskog izgleda.

OSNOVE METABOLIZMA (20)

Metabolički putevi i razmena energije. Katabolizam i anabolizam. Zakoni bioenergetike.

Potrebe organizma u energetskim, gradivnim i specifičnim hranljivim materijama. Potrebe u energiji.

Ugljeni hidrati - sastav, vrste, fiziološka uloga, energetska vrednost i potrebe organizma.

Lipidi - sastav, vrste, uloga, energetska vrednost i značaj.

Proteini - karakteristike, sastav, uloga, energetska vrednost i biološki značaj.

Mineralne materije - klasifikacija uloga, značaj i potrebe organizma za mikroelementima: kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum, kalijum, hlor, sumpor i mikroelementima: gvožđe, bakar, kobalt, mangan, nikl, cink, jod i fluor.

Vitamini - klasifikacija, uloga i značaj. Uloga i značaj liposolubilnih vitamina: vitamini A, vitamini D grupe, vitamini E i vitamin K.

Hidrosolubilni vitamini i njihov značaj: vitamini C, vitamini B kompleksa - B1, B2, B3, B4, B6, B12, holin, biotin i nikotinska kiselina.

VODA (3)

Fiziološka i biohemijska uloga vode u organizmu.

Koncentracija vode u tkivima kao faktor estetskog izgleda.

VRSTE I PODELA ŽIVOTNIH NAMIRNICA (6)

Namirnice biljnog porekla: žitarice i brašno, voće, povrće. Sastav, energetska vrednost, uloga i potrebe organizma.

Namirnice životinjskog porekla: mleko i mlečni proizvodi, meso, ribe, jaja. Sastav, energetska vrednost, uloga i potrebe organizma.

Masti i ulja: poreklo, sastav, energetska vrednost, uloga i potrebe organizma.

ŽIVOTNI PROCESI U VEZI SA ISHRANOM - REGENERACIJA RAD (16)

Značaj ishrane za održavanje radne sposobnosti i normalnog stanja organizma. Principi pravilne ishrane. Energetski bilans ishrane i potrebe u energiji u odnosu na vrstu aktivnosti i životno doba. Pojava gojaznosti i pothranjenosti.

Ishrana pojedinih kategorija zdravih ljudi:

Ishrana trudnica i dojilja - karakteristike metabolizma i potrebe u pojedinim vrstama hranljivih materija.

Ishrana dece i omladine - karakteristike metabolizma i potreba za pojedinim vrstama hranljivih materija organizma u razvoju. Ishrana odojčadi. Ishrana male i predškolske dece. Ishrana školske dece i omladine.

Ishrana sportista. Karakteristike metaboličkih procesa i potreba za pojedinim vrstama hranljivih materija.

Karakteristike metaboličkih potreba i ishrana vezana za različite profesije - uticaj vrste rada na metaboličke procese i potrebe organizma za pojedinim hranljivim materijama i vrstama hranljivih sastojaka hrane.

Ishrana starih osoba - karakteristike metaboličkih procesa u senesenciji. Ishrana u prevenciji senesencije tkiva, organa i organizma u celini.

DIJETALNA ISHRANA (10)

Definicija i značaj. Dijetalna ishrana kao faktor estetskog izgleda.

Karakteristike dijete i sastav hranljivih obroka kod pothranjenosti i gladovanja.

Sastav hrane i karakteristike dijetalne ishrane kod gojaznosti.

ALERGIJA NA HRANU (3)

Najčešće životne namirnice i njihovi sastojci koji izazivaju alergijske reakcije organizma.

Karakteristike dijetalne ishrane kod alergijskih reakcija organizma izazvanih hranom.

VEŽBE

I vežba: principi planiranja ishrane.

II - X vežba: planiranje energetskih potreba i sastavljanje jelovnika zavisno od individualnih i realnih potreba pojedinih kategorija.

XI - XV vežba: sastavljanje i planiranje dnevnog obroka za različite situacije i

Korišćenje tablica: potrebne količine hranljivih i zaštitnih (specifičnih) hranljivih materija.

Korišćenje tablica za konverziju prehrambenih jedinica.

XVI - XX vežba: metode i tehnike ispitivanja ishrane i uhranjenosti:

- dijetetička ispitivanja,

- antropometrijska ispitivanja,

- funkcionalna ispitivanja,

- biohemijska ispitivanja i

- klinička ispitivanja.

Aparaturna kozmetika

(3 časa nedeljno teorija, 60 časova godišnje, 9 časova nedeljno vežbe - 180 časova godišnje, 6 nedelja praktične nastave u bloku - 180 časova godišnje)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja o savremenim aparatima koji se u aplikativnoj estetskoj nezi koriste, njihovoj nameni, dejstvu i primeni i ovladavanje tehnikama njihove primene.

Zadaci nastave su:

- sticanje potrebnih znanja o savremenim fizičkim agensima koji se u estetskoj nezi primenjuju,

- sticanje znanja o osobinama aparata kojima se aplikuju, savremeni fizikalni agensi,

- sticanje neophodnih znanja o mogućim efektima - indikacijama i kontraindikacijama za primenu pojedinih vrsta aparata,

- sticanje znanja o mogućim neželjenim efektima izazvanim primenom pojedinih vrsta aparata,

- formiranje stručno-kritičkih stavova u odnosu na riziko-faktore vezane za primenu pojedinih vrsta aparata i izgrađivanje neophodnog stručnog opreza.

SADRŽAJI PROGRAMA

PRIMENA KRIOTERM METODA U KOZMETICI (6)

Značaj i uloga termoterapije u aplikativnoj kozmetici.

Primena novih metoda krio i termoterapije.

Fiziološko dejstvo indikacije i kontraindikacije.

Riziko-faktori.

PRIMENA IP ZRAKA U SADEJSTVU SA VIBRACIJAMA (6)

Značaj, uloga i dejstvo svetlosne energije u estetskoj nezi.

Primena IP zraka u kozmetici i fiziološko dejstvo.

Indikacije i kontraindikacije. Način primene. Riziko-faktori.

PRIMENA POLIHROMATSKOG SVETLA "BIOPTRON" U KOZMETICI (6)

Značaj, uloga i dejstvo fototerapije. Primena fototerapijskih procedura u estetskoj nezi.

Primena bioptrona u prevenciji, terapiji i nezi.

Fiziološko dejstvo: indikacije i kontraindikacije.

PRIMENA MONOHROMATSKOG SVETLA - LASERA U KOZMETICI (6)

Osobine i dejstvo monohromatskog svetla.

Biolaseri - dejstvo i primena.

Indikacije i kontraindikacije. Način primene. Riziko-faktori.

PRIMENA MIOLIFTINGA (12)

Značaj, dejstvo i primena elektroterapije.

Anatomsko-fiziološki parametri značajni za mogućnost primene i delovanje elektroterapijskih procedura. Fiziološki aspekti delovanja.

PRIMENA ULTRAZVUKA U APLIKATIVNOJ KOZMETICI (6)

Značaj terapije za estetsku negu.

Biološki principi delovanja ultrazvuka.

Indikacije i kontraindikacije. Način primene. Neželjena dejstva.

PRIMENA MAGNETA U KOZMETOLOGIJI (6)

Fiziološko delovanje magneta.

Indikacije i kontraindikacije.

Način primene. Riziko-faktori.

VEŽBE

(Vežbe su strukturirane kao četvoročasovne i petočasovne didaktičke jedinice - ukupno 40 vežbi)

I - V vežba: PRIMENA KRIOTERM METODA U KOZMETICI

Metode i tehnike aplikacije krioterm terapije.

Uvežbavanje tehnike aplikacije na pacijentima.

VI - X vežba: PRIMENA IP ZRAKA U SADEJSTVU SA VIBRACIJAMA

Prikaz aparata i tehnika rada.

Praktična primena u kozmetici na pacijentima zajedno sa ostalim procedurama.

XI - XV vežba: PRIMENA POLIHROMATSKOG SVETLA "BIOPTRONA"

Praktična primena bioptrona na pacijentima u prevenciji, zajedno sa drugim kozmetičkim procedurama.

Primena "bioptrona" u terapiji kod pacijenata u kozmetici.

Primena "bioptrona" u nezi kože sa ostalim kozmetičkim tretmanima.

XVI - XX vežba: PRIMENA MONOHROMATSKOG SVETLA-LASERA

Demonstracija i tehnika rada sa laserom.

Praktična primena lasera na pacijentima u kozmetici.

Uvežbavanje tehnike rada.

XXI - XXX vežba: PRIMENA MIOLIFTINGA

Demonstracija i tehnika rada sa aparatima.

Praktična primena na pacijentima.

Uvežbavanje tehnike rada.

XXXI - XXXV vežba: ELEKTROEPILACIJA

Demonstracija i tehnika rada sa aparatima.

Praktična primena na pacijentima.

Uvežbavanje svih metoda epilacije.

XXXVI - XXXVIII vežba: PRIMENA ULTRAZVUKA U KOZMETOLOGIJI

Demonstracija i praktična primena.

Uvežbavanje tehnike rada na pacijentima.

XXXIX - X vežba: PRIMENA MAGNETA U KOZMETOLOGIJI

Demonstracija i tehnika rada.

Uvežbavanje tehnike rada na pacijentima.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Uvežbavanje aparaturnih estetskih procedura i osposobljavanje kandidata za samostalni rad.

Preparativna kozmetika

(3 časa nedeljno - 60 godišnje teorijske nastave, 2 časa nedeljno - 40 godišnje vežbi, 2 nedelje - 60 časova nastave u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja o savremenim sirovinama, njihovim osobinama, fiziološkom dejstvu i mogućnostima primene u kozmetoterapijskim preparatima, formulacijama i oblicima tih preparata.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o sastavu, dejstvu i primeni preparata za estetsku negu u različitim životnim dobima - od detinjstva do starosnog doba,

- sticanje znanja o uticaju oblika i formulacije preparata na njihovo dejstvo,

- sticanje znanja o međusobnoj zavisnosti klimatskih uslova i godišnjih doba i optimalne formulacije i oblika određene vrste preparata za estetsku negu i kozmetoterapiju,

- sticanje znanja o najnovijim bioaktivnim supstancijama, njihovim osobinama, dejstvu i mogućnostima primene u kozmetoterapiji,

- sticanje znanja o osobinama, oblicima, dejstvu i načinu primene preparata za dekorativnu kozmetiku,

- sticanje znanja o sastavu, svojstvima, oblicima i primeni preparata za korektivnu kozmetiku,

- sticanje znanja o alergenim svojstvima pojedinih kozmetičkih sirovina i osposobljavanje kandidata za sprovođenje preventivnih mera u radu sa pacijentima.

SADRŽAJI PROGRAMA

UPOTREBA PREPARATA PREMA STAROSNOJ DOBI PACIJENATA (10)

Preparati bebi kozmetike. Sastav, dejstvo, primena.

Preparati za decu u toku rasta i razvoja.

Preparati u periodu puberteta i adolescencije.

Značaj pravilnog izbora preparata i problemi koji nastaju kod upotrebe neadekvatnih preparata.

Preparati za odrasle. Sličnosti i razlike u zavisnosti od pola. Preparati muške kozmetike.

Preparati za stariju kožu. Upotreba bioaktivnih materija u ovim preparatima.

UPOTREBA PREPARATA U ZAVISNOSTI OD GODIŠNJEG DOBA I KLIMATSKOG PODRUČJA (10)

Izbor preparata u letnjem i zimskom periodu. Korelacija izbora preparata u određenom periodu u zavisnosti od tipa kože.

Nega kože (suve, dehidrirane, normalne, masne) za vreme vetrovitih perioda.

Upotreba preparata sa zaštitnim faktorom. Određivanje zaštitnog faktora. Nega usana.

PRIMENA I ZNAČAJ AKTIVNIH MATERIJA U KOZMETICI (10)

Primena preparata, njihova uloga i značaj sa: kolagenom, elastinom, lipozomima, ekstraktima bilja (aloevere), mlečnom kiselinom. Primena i značaj vitamina u preparatima (C, A, D, E), primena vitamina H i F.

Osnovne greške u radu sa aktivnim materijama. Upotreba hormona i enzima.

Vrste preparata sa bioaktivnim materijama.

PRIMENA I ZNAČAJ PREPARATA SA ANTIPERSPINANTNIM I DEZODORANTNIM DEJSTVOM (5)

Hiperhidroza: etiologija, karakteristike.

Značaj pravilnog izbora, oblik kozmetičkog preparata.

Podnošljivost i neželjene reakcije kod nekih vrsta preparata.

PRIMENA PREPARATA SA AHA KISELINAMA (10)

Značaj i dejstvo kiselina. Hemijska struktura i značaj strukture na delovanje aha kiselina.

Oblici preparata.

Dejstvo različitih koncentracija aha kiselina na kožu.

Posledice nepravilne upotrebe.

PREPARATI ZA TRAJNU ŠMINKU (5)

Istorijat, uloga. Osnovne karakteristike trajne šminke.

Sirovine za izradu preparata. Poreklo, osobine, način izrade.

Princip upotrebe ovih preparata.

KOZMETIČKI PREPARATI KAO SASTAVNI DEO ČOVEKOVOG ŽIVOTA I RADA (10)

Sagledavanje značaja ovih proizvoda.

Podnošljivost preparata u zavisnosti od individualnih karakteristika kože.

Najčešći alergeni u kozmetičkim preparatima.

Inkopatabilija pri izradi kozmetičkih preparata.

VEŽBE

I - II vežba:

Izrada preparata dečije kozmetike: puder, losion, ulje.

Ispitivanje svojstava i kvaliteta preparata.

III vežba:

Izrada preparata za problematičnu kožu u periodu puberteta i adolescencije.

Određivanje Ph preparata.

IV - V vežba:

Izrada različitih kozmetičkih oblika preparata muške i ženske kozmetike. Ispitivanje svojstva i kvaliteta.

VI - VII vežba:

Izrada preparata za senilnu atrofičnu kožu, izrada preparata sa bioaktivnim materijama.

Ispitivanje svojstava i kvaliteta.

VIII - X vežba:

Izrada preparata u zavisnosti od stava kože i vremenskih uslova.

Izrada preparata sa zaštitnim faktorom.

Preparati za negu i zaštitu usana.

XI - XIII vežba:

Izrada preparata sa kolagenom, elastinom, ekstraktom aloe vere, lipozomima.

Ispitivanje svojstava i kvaliteta preparata.

XIV - XV vežba:

Izrada preparata sa antiperspirantnim i dezodorantnim dejstvom: rastvori, aerosol preparati, rool-on oblik, stikovi, puderi.

Ispitivanje svojstava i kvaliteta preparata.

XVI - XVIII vežba:

Izrada preparata sa AHA kiselinama.

Ispitivanje svojstava i kvaliteta preparata.

XIX vežba:

Ogledne recepture preparata za trajnu šminku.

XX vežba:

Izrada preparata po izboru.

NASTAVA U BLOKU

Hospitovanje u specijalizovanim ustanovama za proizvodnju i promet kozmetičkih preparata.

Korektivna i dekorativna kozmetika

(2 časa nedeljno, 40 časova godišnje - teorijske nastave, 3 časa nedeljno, 60 časova godišnje - vežbi, 4 nedelje - 120 časova godišnje nastave u bloku)

CILJ I ZADACI

Cilj izučavanja predmeta je sticanje znanja o dometima, indikacijama i kontraindikacijama kao i ovladavanje tehnikama izvođenja dekorativnih i korektivnih estetskih procedura.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o elementima, priboru i materijalima koji se koriste u dekorativnoj estetskoj nezi,

- ovladavanje tehnikama izvođenja dekorativnih estetskih procedura,

- formiranje stručno-estetskog stava o relacijama: individualne osobenosti ličnosti, starosno doba, namena i izbor šminke,

- osposobljavanje kandidata da razlikuju kič od estetskog,

- sticanje znanja o dometima, vrstama i mogućnostima izvođenja korektivnih estetskih procedura - privremenih i trajnih rešenja,

- sticanje znanja o faktorima rizika pri izvođenju trajnih korektivnih procedura i kontraindikacijama za njihovo izvođenje,

- osposobljavanje kandidata za timski rad i saradnju sa drugim stručnjacima koji se bave dekorativnom i korektivnom kozmetikom.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Istorija šminke: Pojam korektivne i dekorativne kozmetike

KOREKTIVNA ŠMINKA (15)

Cilj upotrebe, materijali i pribor.

Idealan lik - karakteristike i način šminkanja.

Izbor i testiranje boja.

Podloga. Vajanje lica: okruglo lice, duguljasto lice, četvrtasto lice, romboidno lice.

Tehnike korekcije opuštenih kapaka.

Korekcija usana: tankih usana, punijih usana, usana sa ostalim estetskim nedostacima.

Korekcija oblika očiju: asimetrične oči, razmaknute oči, suviše primaknute oči, sitne oči, istaknute očne jabučice, mali kapak i mali prostor do obrve, mali kapak i veliki prostor do obrve, veliki kapak i mali prostor do obrve, veliki kapak i veliki prostor do obrve.

Korekcija nosa: širok nos, kukast nos, dugačak nos.

Korekcija obrva: idealna dužina i oblik, korekcija upotrebom pincete, korekcija primenom kreona i senčenjem.

Korekcija donje vilice i brade: korektivna šminka kod senilno atrofične kože, kože sa kuperozama, kože sa ožiljcima i sličnim nedostacima.

DEKORATIVNA ŠMINKA (15)

Značaj, pribor i materijali.

Pravilan izbor i nanošenje ten podloge.

Izbor i nanošenje rumenila.

Šminkanje očnih kapaka.

Šminkanje usana.

Usklađivanje dekorativne kozmetike sa: garderobom, frizurom, uzrastom, osobinama ličnosti, situacijom (dnevna, večernja, svečana, sportska i za druge moguće prilike).

Pravilan izbor šminke u odnosu na godišnje doba i druge značajne parametre.

Izbor nakita u sprezi sa šminkom, osobinama ličnosti, starosnim dobom i situacijom.

Trajne korektivno-estetske procedure (6)

Stručno-estetske determinante primene i izvođenja trajnih estetsko-korektivnih procedura. Domen rada kozmetičara - estetičara i riziko-faktori. Indikacije, kontraindikacije i moguće komplikacije u toku izvođenja trajnih korektivno-estetskih procedura.

Najčešće trajne korektivne-estetske procedure (trajna šminka očiju, obrva, usana i druge), pribor, materijali, oprema i tehnika izvođenja.

Dometi hirurških estetsko-korektivnih procedura (2)

Estetska hirurgija i značajan faktor u korektivnoj kozmetici.

UVEŽBAVANJE I DEMONSTRACIJA

Testiranje i izbori boja.

Vajanje lica.

Korektivno šminkanje.

Metode "tetoviranja" primenom trajne šminke.

Nadogradnja veštačkih trepavica, bojenje obrva i trepavica.

Dekorativno šminkanje.

Kombinovanje šminke sa garderobom, frizurom, nakitom i prilikama.

PRAKTIČNA NASTAVA U BLOKU

Tri nedelje: Uvežbavanje tehnika izvođenja dekorativnih i korektivnih estetskih procedura.

VEŽBE

(vežbe su strukturirane kao tročasovne didaktičke jedinice)

I vežba:

Pribor za šminkanje.

Testiranje i izbor boja.

Priprema lica za nanošenje ten podloge i pudera.

II vežba:

Vajanje različitih oblika lica.

III vežba:

Uvežbavanje korektivnih postupaka kod različitih oblika lica.

IV - V vežba:

Izvođenje tehnika korekcija očnih kapaka i oblika očiju.

Korekcija obrva. Dočaravanje idealnog oblika i dužine.

VI vežba:

Izvođenje procedura korekcije nosa, primenom korektora i senki.

VII vežba:

Uvežbavanje korektivnih postupaka u šminkanju očiju, obrva i nosa.

VIII vežba:

Izvođenje tehnike korigovanja linija donje vilice i brade: podlogom, korektorom i senčenjem.

IX vežba:

Tehnike šminkanja senilno-atrofične kože: maskiranje estetskih nedostataka kože (primena korektora, ten podloga, senki i rumenila).

X vežba:

Tehnike nadogradnje veštačkih trepavica. Tehnike bojenja obrva i trepavica.

XI vežba:

Tehnike izvođenja trajne šminke u korekciji obrva i usana.

XII vežba:

Uvežbavanje tehnike "tetoviranja" u primeni trajne šminke.

XIII vežba:

Nanošenje ten podloge i pudera.

Nanošenje rumenila.

XIV vežba:

Šminkanje očnih kapaka (primena senki kreona i ajlajnera).

XV vežba:

Šminkanje usana (primena kreona, ruževa za usne i sjaja).

XVI - XVII vežba:

Uvežbavanje šminkanja celog lica.

XVIII - XX vežba:

Šminkanje lica u skladu sa stilom odevanja, frizure, nakita, šminkanje prema starosnoj dobi, prilici (posao, svečanost, dan, veče, godišnje doba).

Jedna nedelja: hospitovanje i upoznavanje organizacije rada u ordinacijama za hirurške korektivno-estetske zahvate.

SPECIJALISTIČKI ISPIT

Po uspešnom završetku programa obrazovanja kandidati polažu specijalistički ispit.

Ispitom se utvrđuje profesionalna osposobljenost kandidata.

Specijalistički ispit obuhvata:

1. Izvršenje praktičnog zadatka,

2. Usmenu proveru znanja.

1. Izvršenje praktičnog zadatka

Izvršenjem praktičnih zadataka proverava se praktična osposobljenost kandidata za samostalno stručno izvršavanje konkretnih profesionalnih zadataka kozmetičkog tehničara - estetičara.

Praktični zadaci se konstituišu iz programa vežbi i praktične nastave u bloku utvrđenih u programu obrazovanja za obrazovni profil. Praktične zadatke kandidati polažu u konkretnim uslovima rada u zdravstvenim organizacijama u kojima je ostvarivan program vežbi i praktične nastave u bloku.

2. Usmena provera znanja

Usmenom proverom znanja ocenjuje se nivo usvojenosti programa stručnog obrazovanja i osposobljenosti kandidata da ta znanja povezuju, sintetizuju i primenjuju u različitim situacijama profesionalne delatnosti.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sadržaja programa teorijske nastave, odnosno predmeta: ishrana i dijetologija, aparaturna kozmetika, preparativna kozmetika i korektivna i dekorativna kozmetika.

Usmena provera znanja obavlja se u radnoj organizaciji - nastavnoj bazi ili školi.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programi obrazovanja koncipirani su tako da u praktičnoj realizaciji omoguće primenu najsavremenijih naučnih i stručnih saznanja, postupaka i metoda rada koji su provereni u praksi. Otuda, u programima nisu navedene konkretne metode rada, instrumenti, uređaji i pribor koji će biti korišćen u procesu realizacije programa.

Tako koncipirani programi obrazovanja mogu biti uspešno ostvareni i daće projektovane obrazovne ishode ako škola, koja je nosilac organizacije i sprovođenja obrazovnog procesa:

- utvrdi koja preduzeća, ustanove, ordinacije ili radnje, u konkretnoj sredini ili širem okruženju, po svojoj razvijenosti, raznovrsnosti rada, opremljenosti materijalno-tehničkoj i prostornoj, kadrovskoj strukturi i savremenosti radne tehnologije i organizacije rada, obezbeđuju potrebne zahteve propisane ciljem i zadacima programa obrazovanja za njihovo uspešno ostvarivanje,

- sa odgovarajućim radnim organizacijama postignut sporazum o saradnji u smislu da prihvate i budu suorganizatori i nosioci (realizatori) dela (ili celovitog) obrazovnog programa, posebno programa praktične obuke,

- utvrdi organizacioni model rasporeda i organizacije ostvarivanja programa obrazovanja koji će biti usklađen sa konkretnim uslovima, potrebama kandidata i drugim konkretnim značajnim odrednicama,

- na osnovu uvida u konkretnu opremljenost radne organizacije - nastavne baze za realizaciju programa, zajedno sa stručnjacima - izvođačima nastave priprema operativne programe obrazovanja i utvrđuje dinamiku njihove realizacije. U operativnom programiranju treba da budu navedene konkretne metode rada koje se koriste u procesu rada, određeno vreme koje je potrebno za osposobljavanje kandidata da savladaju tehnike izvođenja svake navedene metode, zatim, najpogodniji pedagoški oblici rada sa kandidatima itd. To znači da će konkretna organizacija i način ostvarivanja plana i programa obrazovanja (pridržavajući se utvrđenih opštih principa i sadržaja programa) biti onoliko različiti, kolike su dozvoljene stručne razlike u metodu i organizaciji rada razvijenih radnih organizacija.

Prema tome, poželjno je da škola kandidatima u toku obrazovnog ciklusa obezbedi uvid u rad u više stručnih organizacija, što znači i praktično osposobljavanje za rad po različitim metodama. To će im dalje, obezbediti širi stručno-praktični opseg znanja i uspešniju radnu pokretljivost. Kao minimum, u toku obrazovnog ciklusa, u svim uslovima, kandidatima treba obezbediti da određeno vreme praktične obuke provedu u vrhunskim stručnim organizacijama, koje predstavljaju stručno-metodološke centre za unapređivanje rada u području aplikativne kozmetologije.

Predavači, neposredni realizatori programa, u okviru svojih individualnih priprema za izvođenje nastave treba da upoznaju programe stručnog obrazovanja koja su učenici stekli u okviru redovnog srednjoškolskog obrazovanja i svoja predavanja primere već stečenim znanjima, s jedne strane, i mogućnostima i potrebama kandidata, s druge strane. Efikasnosti i racionalizaciji obrazovnog procesa znatno će doprineti međusobna saradnja tima predavača, zajedničko planiranje, jedinstven pristup i koordinacija u radu.

Planom obrazovanja, kao vremenski okvir za realizaciju obrazovnog programa, predviđeno je: 32 radne nedelje nastavnog procesa i dve nedelje za pripremu i polaganje specijalističkog ispita, nedeljna norma (kao optimalna) od 30 časova. Od ukupnog broja redovnih nedelja, 20 nedelja je predviđeno za teorijsku i praktičnu nastavu, a 12 nedelja je rezervisano za praktično osposobljavanje kandidata u konkretnim radnim uslovima (praktična nastava u bloku).

Organizaciona šema rasporeda razredno-časovne nastave i nastave u bloku planom i programom nije striktno zadana. Jer, zavisno od konkretnih uslova, organizacije i metoda rada, moguće je operativnim programom predvideti takav raspored ostvarivanja programa po kome će kandidati, primera radi, prvih šest nedelja biti isključivo na teorijskoj nastavi a zatim imati blok praktičnih vežbi od tri nedelje, iz čega bi usledilo uvežbavanje stečenih praktičnih znanja do nivoa veština u tronedeljnom ciklusu nastave u bloku. Posle toga kandidati bi imali novi kraći ili duži blok teorijske nastave, zatim vežbi i nastave u bloku. Pri tome, ukupno utvrđeni broj časova u svakom organizacionom modelu mora biti ispoštovan.