MEMORANDUM O BUDŽETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2006. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2007. I 2008. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 98/2005)

 

I MAKROEKONOMSKA KRETANJA U PERIODU OD 2001. DO 2005. GODINE

1. Uvod

Makroekonomska kretanja u periodu od 2001. do 2005. godine karakteriše uspostavljanje održive makroekonomske stabilnosti i održivog i stabilnog ekonomskog rasta. Sumirajući ostvarene ekonomske rezultate, pozitivni trendovi se beleže u kretanju osnovnih makroekonomskih indikatora, prvenstveno u pogledu rasta ekonomije i obaranja inflacije.

U periodu od 2001. do 2004. godine ostvaren je visok realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u proseku od 5,2% godišnje, s tim da je u 2004. godini, u odnosu na poslednjih 25 godina, ostvarena najviša stopa rasta BDP od 8,6%. Visok realni rast BDP u 2004. godini zasnovan je na snažnom industrijskom rastu od 7,1% i na rastu poljoprivredne proizvodnje od 19,8%. Industrija je u 2001. i 2002 godini imala nizak rast od 0,1% i 1,7% respektivno, a u 2003. godini fizički obim industrijske proizvodnje je smanjen za 3%. Poljoprivreda je u 2001. godini imala rast od 18,7%, dok je u 2002. i 2003. godini zabeležila pad od 2,5% i 5,7%, respektivno. Sektor usluga je imao značajan rast u 2004. godini, posebno PTT i telekomunikacije od 26,7% i promet u trgovini na malo od 17,9%. Kumulativni realni rast BDP u periodu od 2001. do 2004. godine od 22,1% je značajan rezultat, ostvaren u uslovima tranzicije i nepovoljnih kretanja u svetskoj privredi i trgovini. BDP po glavi stanovnika značajno je povećan sa ispod 1.000 USD u 2000. godini na oko 2.950 USD u 2004. godini. U 2005. godini očekuje se rast BDP od 5,1%, što je nešto iznad projektovanog ekonomskom politikom za 2005. godinu.

Naročit uspeh je postignut u smanjenju inflacije, koja je imala nezabeleženo visok rast u protekloj deceniji, a koja je bila visoka i u 2001. godini. Inflacija, merena rastom cena na malo, redukovana je sa 91,8% u 2001. godini na 10,1% u 2004. godini. Ovo je značajan rezultat, posebno kada se ima u vidu da je ostvaren u uslovima visokog rasta cena sirove nafte i ispravljanja cenovnih dispariteta. Rast cena krajem 2004. godine i početkom 2005. godine, izazvan rastom cena nafte i baznih metala na svetskom tržištu i poskupljenjem komunalnih usluga, a manjim delom i zbog uvođenja poreza na dodatu vrednost, usporen je dodatnim merama za kretanje inflacije u projektovanim okvirima za 2005. godinu. Stabilnost opšteg nivoa cena zasnivala se na stabilnosti deviznog kursa i kontinuiranom rastu deviznih rezervi koje su povećane sa 0,5 mlrd USD krajem 2000. godine na 4,2 mlrd USD krajem 2004. godine, kao i na čvrstoj monetarnoj i fiskalnoj politici i na čvrstoj politici zarada. U 2005. godini procenjuje se rast cena na malo od oko 15%, što je nešto iznad prošlogodišnje inflacije.

U oblasti zapošljavanja zabeležena je tendencija smanjenja ukupne zaposlenosti u prve tri godine tranzicije kao efekat privatizacije i restrukturiranja preduzeća, dok je u 2004. godini ostvaren blagi porast zaposlenosti za 0,5% u odnosu na prethodnu godinu. Pri tome, smanjen je prosečan broj nezaposlenih lica u 2004. godini. Ostvaren je značajan realni rast neto zarada od 16,5% u 2001. godini, 29,9% u 2002. godini, 13,6% u 2003. godini i 11,1% u 2004. godini. Realan rast prosečnih penzija iznosio je 18,4% u 2001. godini, 36,7% u 2002. godini, 9,0% u 2003. godini i 5,7% u 2004. godini.

Postignut je značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, posebno u oblasti privatizacije preduzeća i konsolidacije bankarskog sektora. U periodu od 2002. do 2004. godine privatizovano je 1.347 preduzeća i ostvaren prihod od prodaje preduzeća u iznosu od 1.450,5 mil. EUR. U oblasti bankarskog sektora ostvarene su značajne promene. Na finansijskom tržištu početkom 2001. godine postojalo je ukupno 86 banaka u kojima su bili prisutni brojni problemi (visoka nenaplativa potraživanja, nizak nivo rezervi za pokriće potencijalnih gubitaka, insolventnost najvećih banaka, visoka nelikvidnost i dr). Broj banaka je smanjen na 43 banke krajem 2004. godine i promenjena je vlasnička struktura banaka. Od početka 2003. godine platni promet se obavlja preko banaka. Povećan je interes stranih banaka za otvaranje njihovih predstavništava i dokapitalizaciju domaćih banaka. Sa vraćanjem stare devizne štednje vraćeno je poverenje u bankarski sistem. Nova devizna štednja povećana je sa 329,8 mil. EUR krajem 2001. godine na 1.400 mil. EUR krajem 2004. godine. U periodu od 1. januara do 1. oktobra 2005. godine privatizovano je 316 preduzeća i tri banke sa većinskim državnim udelom i ostvaren prihod od 550,0 mil. EUR. U ovom periodu ostvaren je neto priliv direktnih stranih investicija od 1.011,0 mil. USD.

Generalno, u 2004. godini postignuti su izuzetno pozitivni rezultati, pre svega ostvaren je visok rast BDP, industrijske proizvodnje, poljoprivrede, trgovine na malo, PTT i telekomunikacija i značajan rast izvoza. Ostvaren je priliv stranih direktnih investicija u neto iznosu od 966 mil. USD i ubrzan proces privatizacije preduzeća i banaka u drugoj polovini 2004. godine. Zabeležen je rast ukupne zaposlenosti, prvenstveno u malim i srednjim preduzećima. Kao rezultat ovih kretanja, ostvaren je rast standarda stanovništva, mereno realnim rastom zarada od 10,1%, što je približno rastu produktivnosti u 2004. godini. U prethodnim godinama rast zarada je bio znatno iznad rasta ukupne produktivnosti.

Sastavni deo Memoranduma čini Matrica osnovnih ciljeva i mera ekonomske i fiskalne politike u periodu od 2006. do 2008. godine i Matrica osnovnih zakona za sprovođenje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru.

2. Makroekonomska kretanja u periodu od 2001. do 2004. godine

U Republici Srbiji u protekle četiri godine tranzicije uspostavljena je makroekonomska stabilnost, ostvaren značajan realni rast BDP po prosečnoj stopi od 5,2% i postignuta stabilnost deviznog kursa, uz kontinuirani rast deviznih rezervi. Takve povoljne makroekonomske rezultate pratili su brži rast uvoza od izvoza, uz visok spoljnotrgovinski deficit i visoku stopu registrovane nezaposlenosti.

Tabela 1. Osnovni indikatori ekonomskih kretanja od 2001. do 2004. godine

	2001	2002	2003	2004*
BDP u tekućim cenama, mlrd din.	708,4	919,2	1.095,4	1.302,4
BDP realni rast, %	5,1	4,5	2,4	8,6
Inflacija, prosek, %	91,8	19,5	11,7	10,1
Tekući račun platnog bilansa, % BDP	8,7	13,5	11,7	15,6
Stopa nezaposlenosti, %**	24,7	27,1	27,8	28,0

*   Procena
** Pri računanju stope registrovane nezaposlenosti uključeni su i osigurani poljoprivrednici.

Izvor: MFIN, RZS, NBS

Rezultati ekonomske politike u periodu od 2001. do 2004. godine ogledaju se u:

- cenovnoj i valutnoj stabilnosti;

- kumulativnom realnom rastu BDP od 22,1%;

- rastu BDP po glavi stanovnika sa ispod 1.000 USD u 2000. na oko 2.950 USD u 2004. godini;

- smanjenju spoljne zaduženosti sa oko 169% BDP u 2000. na oko 55% BDP u 2004. godini;

- rastu deviznih rezervi sa oko 0,5 mlrd USD krajem 2000. godine na 4,2 mlrd USD krajem 2004. godine;

- liberalizaciji unutrašnje i spoljne trgovine;

- privatizaciji 1.347 preduzeća u 2002. 2003. i 2004. godini, uz prihod od prodaje u iznosu od 1.450,5 mil. EUR i ugovorene investicije od 828,5 mil. EUR;

- restrukturiranju bankarskog sektora;

- reformi tržišta rada i socijalnog sektora.

2.1. Privredna aktivnost

Značajan porast privredne aktivnosti meren realnim kumulativnim rastom BDP od 22,1% u periodu od 2001. do 2004. godine ostvaren je u uslovima tranzicije i nepovoljnih kretanja u svetskoj privredi i trgovini. Nakon privrednog rasta od 5,1% u 2001. došlo je do usporavanja rasta BDP u 2002. (4,5%) i u 2003. (2,4%), a zatim je u 2004. godini ostvaren visok privredni rast od 8,6%. U celom periodu privredni rast se zasnivao na snažnoj domaćoj tražnji. Pri tome, rast domaće potražnje nije bitnije uticao na kretanje cena, ali se taj uticaj pokazao na tekućem računu platnog bilansa, posebno računu robe.

Izvor: MFIN na bazi podataka RZS

Rast BDP u prve četiri godine tranzicije zasnivao se na povećanju fizičkog obima proizvodnje u pojedinim sektorima, i to:

- U 2001. godini na rastu poljoprivredne proizvodnje 18,7%, rastu prometa u trgovini na malo 19,7%, rastu PTT i telekomunikacija 20,9% i rastu obima saobraćajnih usluga 9,6%;

- U 2002. godini na rastu industrijske proizvodnje 1,7%, rastu prometa u trgovini na malo 23,9%, rastu obima saobraćajnih usluga 6,9% i rastu PTT i telekomunikacija 3,1%;

- U 2003. godini na rastu prometa u trgovini na malo 12,6%, rastu PTT i telekomunikacija 31,3%, rastu obima saobraćajnih usluga 5,2% i rastu građevinarstva mereno časovima rada 31%;

- U 2004. godini na rastu industrijske proizvodnje 7,1%, i rastu poljoprivredne proizvodnje 19,8%, rastu PTT i telekomunikacija 26,7%, rastu prometa u trgovini na malo 17,9%, rastu obima saobraćajnih usluga 4,9%, rastu građevinarstva mereno časovima rada 5,2%.

Industrijska proizvodnja u periodu od 2001. do 2004. godine imala je ciklično kretanje kao posledica privatizacije i tranzicije. U periodu od 2001. do 2002. godine zabeležen je nizak rast fizičkog obima industrijske proizvodnje od 0,1% i 1,7%, respektivno, a u 2003. godini zabeležen je pad industrijske proizvodnje od 3%. U 2004. godini u odnosu na prethodnu godinu povećana je industrijska proizvodnja za 7,1% zahvaljujući izvršenoj privatizaciji u prethodne dve godine.

Izvor: MFIN na bazi podataka RZS

Realnom rastu BDP u protekle četiri godine tranzicije doprineo je rast bruto dodate vrednosti (BDV), obračunate u skladu sa metodologijom SNA 1993 i ESA 95 u 2001. godini za 3,1%, u 2002. godini za 1%, u 2003. godini za 1,1% i u 2004. godini za 8,5%. Sektorski posmatrano realni rast BDV iznosio je:

- U 2001. godini u poljoprivredi 17,4% i u sektoru usluga 4,1%;

- U 2002. godini u sektoru usluga 5,2%;

- U 2003. godini u sektoru usluga 5,6%;

- U 2004. godini u poljoprivredi 18,9%, u industriji i građevinarstvu 6,4% i u sektoru usluga 6,7%.

Tabela 2. Realan rast BDP i BDV sektora

	2001	2002	2003	2004
BDP - realni rast, u %	5,1	4,5	2,4	8,6
BDV poljoprivreda - realni rast, u %	17,4	-3,2	-7,0	18,9
BDV industrija i građevinarstvo - realni rast, u %	-4,7	-3,1	-2,0	6,4
BDV usluge - realni rast, u %	4,1	5,2	5,6	6,7

Izvor: MFIN na bazi podataka RZS

Izvor: MFIN na bazi podataka RZS

U strukturi upotrebe BDP u periodu od 2001. do 2004. godine značajno je poraslo učešće investicija sa 9,2% u 2001. na 16,4% u 2004. godini, dok je učešće izvoza neznatno povećano. Učešće lične potrošnje u BDP je visoko, iako je smanjeno sa 87,3% u 2001. godini na 84,7% u 2004. godini. Učešće državne potrošnje u BDP takođe je visoko i povećano je sa 17% u 2001. na 26% u 2004. godini, kao i učešće uvoza robe i usluga koje je povećano sa 42,9% u 2001. na 53,2% u 2004. godini.

Tabela 3. Učešće komponenti agregatne tražnje u BDP, u %

	2001	2002	2003	2004*
BDP	100,0	100,0	100,0	100,0
Lična potrošnja	87,3	83,0	81,7	84,7
Državna potrošnja**	17,0	21,5	25,4	26,0
Investicije u fiksne fondove	9,2	13,1	14,1	16,4
Izvoz roba i usluga	22,6	20,3	19,5	23,1
Uvoz roba i usluga	42,9	43,0	43,0	53,2

*  Procena
** Državna potrošnja predstavlja izdatke države za javne usluge od opšteg dobra i obračunava se po ESA 951 metodologiji, u skladu sa COFOG2 klasifikacijom.
   1 Evropski sistem računa 95.
   2 Međunarodna klasifikacija izdataka države.

Izvor: MFIN na bazi podataka RZS

Izvor: MFIN na bazi podataka RZS

Porast investicija i izvoza bio je nedovoljan za brži privredni rast i povećanje zaposlenosti, dok je rastuća lična i državna potrošnja u ovom periodu značajno doprinela realnom rastu BDP. Rast lične i državne potrošnje bio je znatno iznad rasta BDP i rasta produktivnosti ukupne privrede. Realni rast zarada bio je znatno veći od realnog rasta BDP i rasta produktivnosti ukupne privrede.

Tabela 4. Realni rast BDP, zarada i ukupne produktivnosti

	2001	2002	2003	2004*
Realni rast BDP, u %	5,1	4,5	2,4	8,6
Realni rast bruto zarada, u %	16,0	30,0	14,0	11,1
Rast produktivnosti, u %	4,9	6,3	3,8	8,0

* Procena

Izvor: MFIN, RZS

Brži realni rast uvoza roba i usluga od realnog rasta izvoza roba i usluga uslovio je porast deficita tekućeg računa platnog bilansa sa 1,1 mlrd EUR u 2001. na 2,8 mlrd EUR u 2004. godini.

2.2. Inflacija

Period od 2001. do 2004. godine karakteriše relativna cenovna stabilnost, ostvarena u uslovima ispravljanja cenovnih dispariteta i rasta cena nafte i bazičnih metala na svetskom tržištu. Stabilnost opšteg nivoa cena temeljila se na politici održavanja stabilnosti nominalnog kursa dinara prema evru koji je predstavljao glavno sidro domaćih inflacionih očekivanja, te doprinosio stabilnosti cena uvoznih inputa i finalnih proizvoda s područja zemalja evro zone koje su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije. Nižim stopama inflacije doprinelo je i smanjenje carina u procesu spoljnotrgovinske harmonizacije, kao i izražena apresijacija dinara prema dolaru koja je ublažavala uticaj porasta cena sirove nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu.

Izvor: MFIN na bazi podataka RZS

Osnovni faktori koji su jačali pritiske na rast domaćih maloprodajnih cena bili su, pored spoljnih faktora, i rast administrativno regulisanih cena, rast zarada i nedovoljna konkurencija u domaćoj i spoljnoj trgovini.

2.3. Deficit tekućeg platnog bilansa

Visok deficit na tekućem računu platnog bilansa u protekle četiri godine uglavnom je rezultat negativnog salda na računu robe uzrokovan znatno bržim rastom uvoza od izvoza robe, što je uslovilo visok spoljnotrgovinski deficit koji je u odnosu na prethodnu godinu, izraženo u evrima, porastao u 2002. za 31%, u 2003. za 10,8% i u 2004. godini za 39,7%. Učešće spoljnotrgovinskog deficita u dolarskom izrazu u BDP Srbije iznosilo je 2001. godine 23,4%, 2002. godine 24,8%, 2003. godine 24,7% i 2004. godine 32,6%. Značajan doprinos kretanjima na tekućem računu dali su prihodi od usluga koji su u ovom periodu imali tendenciju rasta i u odnosu na prethodnu godinu, izraženo u evrima, porasli su u 2002. godini za 6,6%, u 2003. su bili na nivou iz prethodne godine, a u 2004. godini su porasli za 34,9%.

Deficit tekućeg računa (bez donacija), izražen u evrima, povećan je sa 1,1 mlrd EUR u 2001. godini na 2,8 mlrd EUR u 2004. godini. Učešće deficita tekućeg računa u dolarskom izrazu u BDP Srbije iznosilo je 2001. (8,7%), 2002. (13,5%), 2003. (11,7%) i 2004. (15,5%). U 2003. godini smanjeno je učešće deficita tekućeg računa u BDP prvenstveno zbog porasta prihoda od tekućih transfera za 33,5% u poređenju sa prethodnom godinom. U 2004. godini povećano učešće deficita tekućeg računa u BDP uslovljeno je velikim povećanjem uvoza u poslednjem kvartalu 2004. godine zbog uvođenja poreza na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine. Pri tome, povećani uvoz odnosio se prvenstveno na repromaterijal i opremu, pa je povećani deficit tekućeg platnog bilansa u 2004. godini pre svega razvojnog karaktera.

Izvor: MFIN na bazi podataka NBS

Previsok deficit tekućeg platnog bilansa u Srbiji predstavlja ključnu makroekonomsku neravnotežu. On do sada nije predstavljao veći problem, budući da je postojao značajan netržišni priliv sredstava iz inostranstva (donacije i novi krediti sa počekom) i da je bilo odloženo servisiranje starih međunarodnih kredita.

2.4. Demografska i socijalna kretanja

U Srbiji je u periodu od 2001 do 2004. godine nastavljen višegodišnji trend niskog nataliteta i starenja stanovništva. Zaposlenost je imala tendenciju smanjivanja, uz veći porast nezaposlenosti. Pri tome, zaposlenost u javnom sektoru je povećavana. Prosečne realne neto zarade imale su visok rast, iznad realnog rasta BDP i produktivnosti rada, posebno u prve tri godine tranzicije.

Tabela 5. Pokazatelji stanovništva, zaposlenosti i zarada

	2001	2002	2003	2004
Stanovništvo, u hilj.	7.727	7.504	7.533	7.543*
Stopa rasta stanovništva, u %	0,9	-2,9	0,4	0,1
Radno sposobno stanovništvo, u hilj.	4.812	4.824	4.846	4.875*
Broj zaposlenih, u hilj.	2.102	2.067	2.040	2.051
Stopa rasta zaposlenosti, u %	0,2	-1,7	-1,3	0,5
Broj zaposlenih u javnom sektoru, u hilj.**	395,2	405,4	406,9	416,0
Stopa rasta zaposlenosti u javnom sektoru, u %	4,0	2,6	0,4	2,2
Stopa nezaposlenosti (ILO), u %	12,2	13,3	14,6	18,5
Stopa realnog rasta prosečne neto zarade, u %	16,5	29,9	13,6	10,1
Stopa rasta produktivnosti rada ukupne privrede, u %	4,9	6,3	3,8	8,0

*   Procena
** Bez zaposlenih u republičkim javnim preduzećima

Izvor: MFIN, RZS, RZTR

Ukupna zaposlenost u Republici Srbiji je smanjena sa 2.102.000 u 2001. godini na 2.067.000 u 2002. godini i na 2.040.000 u 2003. godini, dok je u 2004. godini zabeležen blagi rast zaposlenosti na 2.051.000 lica.

Istovremeno, povećana je stopa registrovane nezaposlenosti sa 24,7% u 2001. godini na 27,1% u 2002. godini, na 27,8% u 2003. godini i na 28% u 2004. godini. Stopa nezaposlenosti, na bazi podataka iz Ankete o radnoj snazi, koja se temelji na metodologiji ILO iznosila je 12,2% (2001), 13,3% (2002), 14,6% (2003) i 18,5% (2004).

 

3. Ekonomska kretanja u 2004. i izgledi za 2005. godinu

3.1. Ekonomska kretanja u 2004. godini

Republika Srbija u 2004. godini ostvarila je povoljne makroekonomske rezultate. Zabeležen je visok privredni rast od 8,6%. Inflacija merena rastom cena na malo iznosila je 13,7% na kraju perioda. Kurs dinara je sve vreme pratio rast cena i blago je depresirao, a devizne rezerve su rasle.

Visokom rastu proizvodnje i održavanju makroekonomske stabilnosti doprinelo je uspostavljanje i održavanje političke stabilnosti formiranjem Vlade Republike Srbije početkom marta 2004. godine, uspešan završetak pregovora i nastavak aranžmana sa MMF, sporazum o otpisu 62% spoljnog duga, u iznosu od 1,7 mlrd USD, Londonskom klubu poverilaca, usvajanje preko 40 reformskih zakona neophodnih za izgradnju modernog tržišnog sistema i preduzimanje podsticajnih mera ekonomske politike.

Značajnom oporavku privrede u 2004. godini doprinela je domaća tražnja, kao rezultat povećanja potrošnje privatnog i javnog sektora i povećanja stranih i domaćih investicija, kao i blagi rast ukupne zaposlenosti, prvenstveno u malim i srednjim preduzećima i u samostalnim delatnostima. U strukturi agregatne ponude u 2004. godini industrijska proizvodnja imala je porast od 7,1% u odnosu na 2003. godinu, zahvaljujući prvenstveno rastu efikasnosti u sektorima koji su do sada privatizovani, posebno u prerađivačkoj industriji. Poljoprivredna proizvodnja je zabeležila rast od 19,8%, zahvaljujući najviše proizvodnji pšenice i kukuruza koja se kretala iznad proseka delatnosti. Zabeležen je i značajan porast sektora usluga, naročito trgovine na malo od 17,9%, PTT i telekomunikacija od 29,9% i saobraćaja od 5,2% i broja efektivnih časova rada u građevinarstvu od 5,2%.

Radi ubrzavanja privredne aktivnosti u 2004. godini posebna pažnja posvećena je smanjenju poslovnog rizika u Srbiji, privlačenju investicija u osnivanje novih preduzeća (green-field) i aktiviranju kreditnih linija, naročito dugoročnog karaktera. S tim u vezi, formirane su institucije koje će podržati ostvarivanje ovih ciljeva, pre svega institucije za osiguranje bankarskih kredita za stambenu izgradnju i razvoj malih i srednjih preduzeća. Isto tako, posebna pažnja je posvećena redukciji poreskog opterećenja na zarade, poljoprivredne prihode, hartije od vrednosti, finansijske transakcije i na upotrebu i korišćenje dobara. Razvoj domaće privrede dodatno je stimulisan snižavanjem poreza na dobit preduzeća na 10%, što je najniža stopa u Evropi, kao i ukidanjem stope poreza po odbitku za rezidente Srbije koja je bila 20%.

U spoljnotrgovinskoj razmeni u 2004. godini zabeležen je značajan rast izvoza izražen u USD od 27,8%, ali je zbog bržeg rasta uvoza od 43,8% ostvaren visok spoljnotrgovinski deficit od 7,2 mlrd USD, što je povećanje za 53,2% u odnosu na nivo spoljnotrgovinskog deficita iz 2003. godine. Najveći rast deficita tekućih transakcija zabeležen je u četvrtom kvartalu 2004. godine i značajnim delom je povećan da bi se izbeglo plaćanje PDV-a od 1. januara 2005. godine, pri čemu je značajno povećan uvoz opreme. U izvozu je zabeležen uzlazni trend, počev od juna 2004. godine, dobrim delom zahvaljujući privatizovanim preduzećima. Na rast izvoza najviše je uticao izvoz čelika, proizvoda hemije, povrća, voća i šećera. U strukturi izvoza dominirali su intermedijarni proizvodi (49,1%), dok je izvoz robe široke potrošnje činio jednu trećinu ukupnog izvoza. U strukturi uvoza oko dve trećine činili su intermedijarni i kapitalni proizvodi, a jednu petinu trajni i netrajni proizvodi za široku potrošnju. Udeo proizvoda široke potrošnje (trajnih i netrajnih) smanjen je za 1,2 procentna poena u poređenju sa 2003. godinom.

Izvor: MFIN na bazi podataka NBS

Direktne strane investicije u 2004. godini iznosile su 966 mil. USD. Devizne rezerve NBS su povećane na 4,2 mlrd USD i bile su dovoljne da obezbede zadovoljenje tražnje na deviznom tržištu i izmirenje obaveza.

Inflacija se u 2004. godini kretala iznad planiranih okvira, kao posledica visokog rasta cena nafte i baznih metala na svetskom tržištu i otklanjanja cenovnih dispariteta. Rast cena na malo na kraju 2004. godine iznosio je 13,7%, pri čemu robe 12,8%, a usluga 16,1%. Jednocifren rast cena imali su samo poljoprivredni proizvodi i pića. Najveći uticaj na ukupan rast cena na malo imali su industrijski neprehrambeni proizvodi, pre svega zbog korekcije cena derivata nafte. Po osnovu otklanjanja cenovnih dispariteta povećane su cene električne energije, komunalno – stambenih usluga i cene gradskog prevoza. Direktan efekat korekcija tih cena na opšti rast cena na malo iznosio je 3,4 procentna poena.

U oblasti zapošljavanja u 2004. godini ostvaren je napredak. Ukupna zaposlenost je povećana za 0,5% u poređenju sa 2003. godinom, prvenstveno kao efekat rasta zaposlenosti lica koja samostalno obavljaju delatnost. Imajući u vidu da je ukupna zaposlenost u prethodnim godinama imala tendenciju smanjenja ovo je značajan rezultat kao efekat odvijanja procesa privatizacije, posebno u 2002. i 2003. godini. Usporavanje procesa privatizacije u 2004. godini uticalo je da se uspori rast broja nezaposlenih lica, posebno sredinom 2004. godine, tako da je prosečan broj nezaposlenih u 2004. godini smanjen za 0,2%.

Zarade su u 2004. godini realno povećane za 10,1%, pri čemu je ostvaren veći realni rast zarada u privredi nego u vanprivredi. Takav realni rast zarada u 2004. godini je bio povoljniji sa stanovišta usklađenosti sa rastom BDP i produktivnosti u poređenju sa prethodne tri godine. Ukupna prosečna zarada izračunata u evrima od 2001. godine više je nego udvostručena i u 2004. godini je iznosila 193 EUR. Realni rast penzija u 2004. godini je iznosio 5,7%, pri istovremenom smanjenju broja korisnika.

Izvor: MFIN na bazi podataka RZS i RFPIO

Proces privatizacije preduzeća i banaka je ubrzan u drugom delu 2004. godine. Privatizovano je ukupno 336 preduzeća, i to na aukcijama 260 preduzeća, tenderima devet preduzeća i tržištu kapitala 67 preduzeća. Ostvaren je ukupan prihod od privatizacije ovih preduzeća od 188,3 mil. EUR, a ugovorene investicije iznose 124,3 mil. EUR. Sa liste 67 preduzeća za restrukturiranje u 2004. godini privatizovana su dva preduzeća i pripremljeno za privatizaciju osam preduzeća. U restrukturiranju javnih preduzeća nije postignut značajniji napredak. U oblasti poslovnog bankarstva okončan je postupak za tendersku privatizaciju "Jubanke" i pripremljeni tenderi za prodaju još tri banke u kojima država ima većinski udeo.

3.2. Ekonomski izgledi za 2005. godinu

Ekonomskom politikom za 2005. godinu, kao osnovni ciljevi utvrđeni su održanje makroekonomske stabilnosti, uz istovremeno zadržavanje relativno visoke stope privrednog rasta i značajno smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa na bazi značajnijeg rasta izvoza od najmanje 25%. Radi ostvarivanja utvrđenih ciljeva ekonomske politike za 2005. godinu predviđeno je vođenje restriktivne monetarne i fiskalne politike i čvrste politike zarada u javnom sektoru, kao i ubrzano odvijanje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru.

Vlada je u periodu januar-septembar 2005. godine realizovala predviđene mere ekonomske politike i značajno ubrzala ekonomske reforme, što pozitivno utiče na privrednu aktivnost i realni rast BDP i izvoza. Republički zavod za statistiku, na bazi kvartalnog obračuna BDP u cenama 2002. godine, procenio je rast BDP u prvom kvartalu 2005. godine od 5,3% u odnosu na prvi kvartal prethodne godine, kao i rast BDP u drugom kvartalu 2005. godine od 6,8% u odnosu na drugi kvartal 2004. godine. Očekuje se rast BDP u 2005. godini od 5,1% baziran na povećanju dodate vrednosti realnog sektora, posebno uslužnih delatnosti i na povećanju poreza i smanjenju subvencija.

Tabela 6. Realni rast BDP u 2005. godini - procena, u %

	I-III 2005 I-III 2004	III-VI 2005 III-VI 2004	I-VI 2005 I-VI 2004
Poljoprivreda	-2,8	1,6	-0,5
Industrija	-4,5	-1,2	-2,8
Građevinarstvo	-20,6	-7,3	-13,2
Trgovina na veliko i malo	18,9	21,3	20,2
Saobraćaj i telekomunikacije	19,7	22,4	21,1
Finansijsko posredovanje	15,4	16,3	15,9
Ostale usluge	1,0	0,0	0,5
BDV	3,1	5,5	4,3
Porezi minus subvencije	16,5	12,6	14,4
BDP	5,3	6,8	6,1

Izvor: RZS, MFIN

Fizički obim industrijske proizvodnje u prvih devet meseci 2005. godine uglavnom je stagnirao i niži je za 0,3% u odnosu na isti period 2004. godine. U ovom periodu ostvaren je visok realni rast prometa u trgovini na malo od 30,6%, dok je turistički promet meren brojem dolazaka domaćih i stranih turista povećan za 1%. U oblasti saobraćaja i telekomunikacija u prvom polugodištu ove godine zabeležen je rast od 4,3% i 33,1%, respektivno, a u građevinarstvu je opala vrednost izvedenih radova za 1,4%. U poljoprivredi se procenjuje da je rod pšenice u 2005. godini za 27% niži u odnosu na prošlu godinu zbog manje zasejanih površina i nepovoljnih vremenskih prilika koje su uticale na smanjenje kvaliteta i prinosa ovogodišnjeg roda, dok se kod ostalih poljoprivrednih proizvoda očekuju značajni prinosi, pre svega kukuruza, šećerne repe i soje.

Izvor: MFIN

U spoljnotrgovinskoj razmeni u prvih osam meseci 2005. godine ukupna vrednost izvoza robe iznosila je 2.898,1 mil. USD, a ukupna vrednost uvoza robe 6.487,0 mil. USD, uz deficit u robnoj razmeni od 3.588,9 mil. USD. U odnosu na isti period prošle godine izvoz je veći za 44,6%, uvoz za 3,3%, a deficit je manji za 16,1%. Time se uspešno ostvaruje jedan od osnovnih ciljeva ekonomske politike u ovoj godini - smanjivanje visokog deficita tekućeg računa. Polazeći od ostvarenih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni u prvih osam meseci 2005. godine i od preduzetih mera ekonomske i monetarne politike, procenjuje se da će deficit tekućeg računa u 2005. godini biti na nižem nivou od projektovanog (11%) i kretaće se između 9-10% BDP. Pokrivenost uvoza izvozom povećana je na 44,7% sa prošlogodišnjih 31,9%. Povećanju izvoza najviše su doprinela privatizovana preduzeća koja su se okrenula izvozu, a koja su preuzeli strani partneri koji imaju tehnologiju i tržište. U prvih osam meseci ove godine Srbija je najviše izvezla toplovaljanih proizvoda od čelika i nelegiranog gvožđa (307,8 mil. EUR), rafinisanog šećera od šećerne repe (102,9 mil. EUR), odeće, kože i obuće od kože i gume (111 mil. EUR), podnih pokrivača, polietilena i kaučuka (107 mil. EUR), proizvoda od bakra (84,6 mil. EUR), guma za putnička vozila i traktore (90,7 mil. EUR), proizvoda od aluminijuma (56,8 mil. EUR) i smrznutog voća (25,2 mil. EUR). Povećanju izvoza značajno je doprinelo ukidanje sankcija na izvoz šećera u EU, bescarinski izvoz tekstila u EU od 1. jula 2005. godine i dobijanje statusa najpovlašćenije nacije u trgovini sa SAD. Na unutrašnjem planu najvažnija mera za podsticanje izvoza je donošenje Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Radi daljeg jačanja izvoza, kao osnovnog prioriteta ekonomske politike rebalansom budžeta Srbije predviđeno je oko 2 mlrd dinara dodatnih sredstava za stimulisanje izvoza kroz različite mehanizme. Očekuje se rast izvoza u 2005. godini od najmanje 25% u odnosu na 2004. godinu.

U prvih devet meseci 2005. godine opšti rast cena na malo iznosio je 11,8%. U ovom periodu usluge su poskupele za 15,3%, a robe za 10,6%. Kod usluga najviše su poskupele stambeno-komunalne usluge za 29,1%, a kod robe poljoprivredni proizvodi za 19,3%, industrijski neprehrambeni proizvodi za 11,2%, industrijski prehrambeni proizvodi za 10,1%, pića za 7,3% i duvan za 3,8%. Inflacija je u ovom periodu bila iznad projektovane zbog poskupljenja osnovnih i drugih komunalnih usluga, uvođenja PDV-a, rasta cena sirove nafte i posledično rasta cena derivata nafte, poskupljenja električne energije, povećanja putarine i sezonskog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda. Tome je doprinela i domaća tražnja zbog rasta kreditne aktivnosti banaka i rasta zarada. Prema procenama, inflacija će u 2005. godini iznositi 15% i neće ugroziti ostvarivanje osnovnih ciljeva ekonomske politike. Kontroli inflacije doprineće i čvrsta kontrola mase plata u državnoj upravi i ukupnom javnom sektoru, koja će se kretati striktno u skladu sa rastom produktivnosti rada, u okviru projektovane ekonomske politike.

U periodu januar-septembar 2005. godine, kao efekat fiskalne politike koja se zasnivala na principu tvrdog budžetskog ograničenja i uvođenja PDV-a, u Budžetu Srbije je ostvaren značajan suficit. Budžetski suficit je ostvaren i na konsolidovanom računu budžeta lokalnih samouprava i fonda penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti. Ostvareni suficit Budžeta Srbije u iznosu od 9,8 mlrd dinara, uslovio je prestanak zaduživanja države i doprineo padu kamatnih stopa na tržištu hartija od vrednosti. Kamatna stopa na obveznice trezora pala je sa 20,6% početkom godine na 14,6% krajem septembra 2005. godine, na godišnjem nivou. Ostvareni suficit i izvršeni rebalans republičkog budžeta koji ide u pravcu ostvarenja značajnog suficita do kraja godine, uz izmenjene planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja doprineće smanjivanju deficita tekućeg računa platnog bilansa, na koji u velikoj meri utiče i nivo domaće agregatne tražnje. S obzirom na suficit u republičkom budžetu ne planira se novo zaduživanje, već naprotiv razduživanje, otplatom glavnice javnog duga, što uključuje i reotkup dospelih obveznica trezora, odnosno smanjivanje stoka duga po osnovu ranije emitovanih obveznica radi finansiranja budžetskog deficita u prethodnim godinama. Višak prihoda koji je planiran da se ostvari neće se upotrebiti za tekuće rashode, već za nabavku domaće finansijske imovine, otplatu glavnice domaćim i stranim kreditorima i smanjivanje javnog duga.

Monetarna politika u prvih devet meseci 2005. godine bila je usmerena na smanjenje inflatornih pritisaka i snižavanje mesečnih stopa inflacije. Kreiranje dinarskog primarnog novca u ovom periodu odvijalo se prvenstveno po osnovu deviznih transakcija. Dinamičniji rast primarnog novca ostvaren je u julu (7,7%) i septembru (4,1%) a u proteklih devet meseci u odnosu na decembar 2004. godine, povećan je za 4,2%. Novčana masa M1 za prvih devet meseci je nominalno povećana za 21,6%, a ukupni plasmani su za osam meseci povećani za 31,1%. Devizne rezerve NBS povećane su krajem septembra 2005. godine na 5,1 mlrd USD, a ukupne devizne rezerve na 5,8 mlrd USD. Kao važan instrument monetarnog regulisanja u prvih devet meseci 2005. godine primenjivane su obavezna rezerva i repo operacije, kojima je sterilisano od marta do septembra ove godine 16,6 mlrd dinara. Devizna štednja je povećana krajem septembra 2005. godine na 1.941,4 mil. EUR.

U periodu januar-septembar 2005. godine prosečne neto zarade realno su povećane za 5,6% u odnosu na isti period 2004. godine i iznosile su 16.726 dinara ili 203 EUR. U privredi zarade su realno povećane za 7,1%, a u vanprivredi 1,8%. Prosečno isplaćena penzija u istom periodu iznosila je 11.918 dinara ili 133 EUR, što je realno povećanje za 3% u odnosu na isti period 2004. godine, uz smanjenje broja korisnika penzija za 0,5%.

Na sektoru zapošljavanja u prvih devet meseci 2005. godine ukupan broj zaposlenih je ostao na nivou iz istog perioda 2004. godine. Povećan je broj zaposlenih lica koja samostalno obavljaju delatnost (9,8%). U privredi je broj zaposlenih smanjen za oko 4%, dok se u vanprivredi od juna beleži smanjenje broja zaposlenih. Istovremeno, krajem septembra 2005. godine evidentirano je preko milion lica koja traže zaposlenje, što je povećanje za 5,7% u odnosu na isti mesec 2004. godine. Restrukturiranje privrede i javnih preduzeća omogućiće rast zaposlenosti na zdravim osnovama. Da bi pospešila zapošljavanje Vlada je planirala značajna sredstva za mikrokredite za samozapošljavanje (1,6 mlrd dinara), programe investicija i zapošljavanja u gradu Kragujevcu i opštinama Bor i Vranje, kao i druge aktivne mere na tržištu rada koje će omogućiti smanjivanje stope nezaposlenosti. U prvoj polovini ove godine započeta je i reforma državne uprave i javnih službi. Broj zaposlenih u državnoj upravi je smanjen za preko 10%, a uveden je i novi sistem plata koji u većoj meri razlikuje nivoe odgovornosti i složenosti poslova, uz definisanje većeg raspona između najnižih i najviših plata.

U prvih devet meseci 2005. godine značajno je ubrzano restrukturiranje privrede i privatizacija u realnom i bankarskom sektoru. U periodu od 1. januara do 1. oktobra 2005. godine, prema podacima Agencije za privatizaciju, privatizovano je 316 preduzeća i ostvaren privatizacioni prihod od 279,0 mil. EUR. U ovom periodu uspešno su okončana i tri tendera za privatizaciju banaka sa većinskim državnim vlasništvom. Prema podacima Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, ostvaren je privatizacioni prihod od prodaje tri banke u iznosu od 273,8 mil. EUR. Ukupni prihod od privatizacije preduzeća i banaka je iznosio 550,0 mil. EUR. Uz to, u prvih devet meseci ostvaren je značajan neto priliv direktnih stranih investicija u iznosu od 1.011 miliona USD. Započeto je i restrukturiranje javnih preduzeća koje će omogućiti njihovu profitabilnost na bazi racionalizacije troškova. Izvršena je racionalizacija radne snage uz isplatu stimulativnih otpremnina. Odvojene su sporedne od osnovnih delatnosti, uz istovremeno pokretanje procesa privatizacije preduzeća iz sporednih delatnosti. U toku su i pripreme za privatizaciju i osnovnih delatnosti nekih javnih preduzeća (NIS).

U prvih devet meseci 2005. godine odvijala se intenzivna zakonodavna aktivnost. U Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojeno je preko 80 sistemskih zakona, od toga 40 zakona iz oblasti finansija, što je bila važna pretpostavka da pregovori o stabilizaciji i asocijaciji sa EU otpočnu u oktobru ove godine. Do kraja 2005. godine očekuje se donošenje još oko 40 sistemskih zakona koji Srbiju približavaju evropskom zakonodavstvu. Donetim zakonima bitno je unapređen poslovni i investicioni ambijent. Tome je značajno doprinelo i dobijanje pozitivne studije izvodljivosti, poboljšanje međunarodnog kreditnog rejtinga Srbije u maju 2005. godine (BB minus), odluka Borda direktora MMF da prihvati petu reviziju finansijskog aranžmana sa SCG, odobrenje pauze od sedam meseci u isplaćivanju dospelog duga Pariskog kluba, održavanje godišnje skupštine EBRD u Beogradu na kojoj je promovisana privreda Srbije i prikazan reformski napredak pred velikim brojem potencijalnih stranih investitora. Svetska banka je u svom Izveštaju o poslovanju rangirala Srbiju na prvo mesto među evropskim zemljama u 2004. godini u pogledu uspešnosti u reformama, posebno u registraciji preduzeća, donošenju Zakona o radu i u drugim područjima reforme, što je važan signal za ohrabrivanje investitora da u većoj meri ulažu u privredni razvoj Srbije. Pored toga, Savet ministara Evropske unije 3. oktobra 2005. godine odobrio je da 10. oktobra 2005. godine otpočnu pregovori o zaključivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, kao važan korak na putu ka evropskim integracijama.

II MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2006. DO 2008. GODINE

1. Osnovni ciljevi i prioriteti ekonomske politike

Vlada u periodu od 2006. do 2008. godine nastaviće da sprovodi čvrstu ekonomsku politiku i institucionalne reforme koje garantuju makroekonomsku stabilnost, sigurnost poslovanja, jačanje konkurentnosti privrede i podržavaju dugoročno održiv privredni rast. U tom cilju, Vlada će obezbediti koordinaciju u sprovođenju ekonomskih reformi i mera ekonomske politike koje će biti podsticajne, vremenski sinhronizovane i funkcionalno konzistentne. Posebna pažnja posvetiće se koordinaciji monetarne i fiskalne politike i politike zarada.

Ekonomska politika u periodu od 2006. do 2008. godine biće usmerena na:

- održanje makroekonomske stabilnosti, uz stabilan dinar i ograničenu inflaciju;

- ubrzano sprovođenje reformi privrede i društva, uz bržu privatizaciju i strukturne promene u realnom, finansijskom i javnom sektoru;

- stvaranje osnova za održiv visoki privredni rast zasnovan na povećanju domaće štednje i investicija, stranih direktnih investicija i izvoza, uz smanjenje deficita tekućih transakcija sa inostranstvom.

Osnovni ciljevi ekonomske politike postiće se čvrstom monetarnom i fiskalnom politikom, čvrstom politikom zarada u javnom sektoru i ubrzanjem privatizacije i restrukturiranja društvenih i javnih preduzeća.

Vlada će istovremeno obezbediti ubrzano usklađivanje sistemskih zakona sa zakonodavstvom EU, jačanje institucija, vladavinu prava i efikasan rad državne uprave. U tom pogledu intenziviraće se pravne, institucionalne i strukturne reforme koje obezbeđuju modernizaciju ekonomskog zakonodavstva i uspostavljanje tržišnih institucija koje odgovaraju standardima razvijenih tržišnih privreda, kao i administrativne reforme radi stvaranja efikasne državne administracije i pravosuđa. Time će se uspostaviti stabilno makroekonomsko okruženje podržano stabilnim institucionalnim okvirom.

Sprovođenjem čvrste ekonomske politike i ubrzanjem institucionalnih i strukturnih reformi stvoriće se povoljniji poslovni i investicioni ambijent za rast (makroekonomska stabilnost, niže poresko opterećenje, niža javna potrošnja, viša domaća štednja i investicije), čime će se obezbediti osnov za zdrav i stabilan ekonomski rast.

Monetarna i fiskalna politika i politika zarada biće međusobno usklađene i zasnovane na principu čvrstog budžetskog ograničenja, sa ciljem da uz sprovođenje ubrzanih strukturnih reformi obezbedi održivost makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta u periodu od 2006. do 2008. godine.

Sprovođenjem restriktivne monetarne politike i adekvatne politike deviznog kursa i završetkom rekonstrukcije bankarskog sektora obezbediće se monetarna stabilnost i kredibilitet finansijskog sektora, stabilnost deviznog kursa, rast deviznih rezervi i rast štednje stanovništva. Monetarna politika ograničavaće domaću tražnju, inflatorne pritiske i smanjiti makroekonomske rizike proizašle iz nagle kreditne ekspanzije. Jačanjem repo poslovanja NBS delovaće na efikasnije obavljanje transakcija na novčanom tržištu i poboljšanje upravljanja likvidnošću banaka. Politika kursa doprineće uravnoteženom smanjenju inflacije i deficita tekućih transakcija.

Sprovođenjem čvrste fiskalne politike i održavanjem javne potrošnje na utvrđenom nivou obezbediće se fiskalna stabilnost i ostvarenje suficita javnog sektora. Fiskalna politika biće usmerena na smanjenje rashoda i time će podržati makroekonomsku stabilnost, privredni rast i zapošljavanje. Poreski sistem biće podsticajan i konkurentan u odnosu na okruženje, uz kontinuiranu harmonizaciju sa zakonodavstvom EU.

U cilju održanja makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta ekonomska politika biće usredsređena na smanjenje deficita tekućih transakcija kroz zadržavanje rasta domaće tražnje, povećanje konkurentnosti, poboljšanje poslovnog okruženja, ohrabrivanje direktnih stranih investicija, podsticanje preduzetništva i otvaranja novih malih i srednjih preduzeća i povećanje izvoza na tim osnovama. Predviđeno je stalno smanjenje deficita tekućeg računa u periodu od 2006. do 2008. godine na bazi ubrzanih strukturnih reformi i jačanja izvoznih aktivnosti. U finansiranju deficita tekućeg računa važnu ulogu imaće strane direktne investicije, uz inostrane donacije i zajmove.

Radi povećanja konkurentnosti i izvoza i pokretanja investicione aktivnosti u zemlji, Vlada će kreirati mere za podsticanje domaćih i stranih ulaganja u privredni razvoj zemlje, posebno u izvozno orijentisane delatnosti. To podrazumeva mere na strani poreskog sistema, javnih rashoda i politike cena i zarada u dijalogu sa socijalnim i ekonomskim partnerima. Značajnu ulogu na strani povećanja domaće ponude i izvoza imaće privatizacija preduzeća i dolazak stranih strateških investitora u grane privrede koje imaju potrebe za velikim investicijama. Strane direktne investicije uticaće na tehnološku modernizaciju preduzeća i porast proizvodnje, izvoza i zaposlenosti. Kroz proces privatizacije restrukturiraće se velika preduzeća sa potencijalima za konkurentnu proizvodnju i izvoz koja mogu kroz poslovnu saradnju da povežu veći broj malih i srednjih preduzeća.

Vlada će, u skladu sa novim pristupom EU, ubrzati započeti proces pristupanja Republike Srbije STO i EU, sa ciljem da se obezbedi 2008. godine članstvo u STO i 2012. godine članstvo u EU. U tom cilju ubrzanom dinamikom sprovodiće se ekonomske reforme, u skladu sa pravilima STO i standardima EU. U tome ključnu ulogu imaće politička podrška procesu pristupanja STO i EU, koordinacija aktivnosti u procesu pristupanja STO i pridruživanja EU i brzina reformi propisa i politika važnih za pristupanje STO i EU, kao i osposobljenost administracije za pregovore o članstvu i za pripremu svih potrebnih dokumenata i propisa. Posebna pažnja posvetiće se zaključivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU do kraja 2006. godine, kako bi se obezbedilo korišćenje sredstava strukturnih fondova EU u periodu od 2007. do 2013. godine, kao i usklađivanju zakonodavstva sa acquis communitaire-om, primenu mera makroekonomske politike usmerenih na ispunjavanje uslova EU u vidu kriterijuma iz Kopenhagena i Mastrihta, izgradnju sistema i institucija i jačanju ljudskih potencijala kao osnovnih pretpostavki za integrisanje u EU.

Prioritet ekonomske politike u periodu od 2006 do 2008. godine biće i smanjivanje nezaposlenosti i siromaštva. U tom cilju u skladu sa nacionalnom strategijom za smanjenje nezaposlenosti i nacionalnom strategijom za smanjenje siromaštva, ekonomskim merama podsticaće se privredni rast, investicije, zapošljavanje i povećanje dohodaka. Smanjenje nezaposlenosti i siromaštva podrazumeva višu stopu privrednog rasta zasnovanu na otvaranju novih preduzeća, uz porast zaposlenosti.

2. Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora

Osnovni cilj ekonomske politike u periodu od 2006. do 2008. godine je postizanje stabilnog ekonomskog rasta od 5,7% prosečno godišnje. Predviđen je realni rast BDP u 2006. godini od 5,0%. Rast BDP biće usklađen sa postepenim smanjivanjem inflacije na 4,5% krajem 2008. godine i sa smanjivanjem učešća javne potrošnje u BDP, kao i sa ubrzanim sprovođenjem strukturnih reformi realnog, finansijskog i javnog sektora. Kontinuirani realni rast BDP u naredne tri godine podrazumeva jačanje konkurentnosti privrede i povećanje njene fleksibilnosti kao ključnih pretpostavki održivosti makroekonomskih kretanja u projektovanim okvirima.

Nakon perioda 2001-2004. godina koga je karakterisao kumulativan rast BDP od 22,1% i redukcija inflacije sa 114% krajem 2000. na 13,7% krajem 2004. godine, obezbediće se održavanje makroekonomske stabilnosti i dinamičan privredni rast zasnovan na povećanju nivoa domaće štednje i investicione aktivnosti i na povećanu konkurentnost privrede i izvoza.

Tabela 7. BDP i stope rasta inflacije za period od 2005. do 2008. godine

	Procena		Projekcija
	2005	2006	2007	2008
BDP, mlrd dinara	1.601,2	1.863,9	2.111,3	2.389,0
Realni rast BDP, u %	5,1	5,0	5,0	7,0
Inflacija, kraj godine, u %	15,0	9,3	6,5	4,5
Inflacija, prosek perioda, u %	17,3	10,4	7,8	5,4

Izvor: MFIN, RZS

Predviđeno je da se u 2005. godini ostvari stopa realnog rasta BDP od 5,1%, a za naredni srednjoročni period je predviđena prosečna stopa realnog rasta BDP od 5,7% oslonjena na porast investicija i izvoza, što podrazumeva smanjivanje spoljnotrgovinske neravnoteže, uz čvrstu kontrolu deficita platnog bilansa i spoljnog duga i održavanjem uravnoteženog republičkog budžeta. U tome ključnu ulogu ima porast domaće štednje i veći priliv stranih direktnih investicija na bazi jačanja pravne sigurnosti i stvaranja povoljne investicione klime u zemlji, kao i jačanje konkurentnosti privrede i povećanje izvoza. Pored toga, projektovani privredni rast podrazumeva da se domaći pravni i ekonomski sistem ubrzano prilagođava standardima EU i da se ubrzano odvijaju strukturne reforme koje doprinose smanjivanju neefikasnosti ekonomije i poboljšanju njene konkurentnosti i fleksibilnosti, a time učvršćivanju ekonomskog rasta i rasta zaposlenosti i standarda. Na tim osnovama obezbediće se predviđeni privredni rast i stabilnost ekonomije u naredne tri godine. To podrazumeva smanjivanje javne potrošnje, makroekonomsku stabilnost, stimulisanje domaće štednje i privatnih investicija, značajnije strane direktne investicije, povećanje izvoza i rast produktivnosti kao rezultat privatizacije i restrukturiranja preduzeća.

3. Realni sektor

Predviđeno je da BDP u periodu od 2006. do 2008. godine raste po stopi od 5,7% prosečno godišnje. Ključnu ulogu u ubrzanju ekonomskog rasta imaće rast privatnog sektora, priliv direktnih stranih investicija i porast javnih i privatnih investicija u infrastrukturu. Pretpostavka ovog makroekonomskog okvira je da će privatni sektor kreirati nove investicije i izvoz i da će zaposliti radnike koji ostaju bez posla u procesu restrukturiranja. Drugi generator rasta BDP je povećanje izvoza i formiranje adekvatne strukture izvoza, što podrazumeva podizanje konkurentnosti domaće privrede, specijalizaciju izvoza i aktivnu podršku države izvozno orijentisanoj proizvodnji.

Izvor: MFIN, RZS

Jačanju preduzetništva i investicione aktivnosti doprineće pojednostavljivanje administrativnih procedura, deregulacija i pravna sigurnost. Tome će dodatno doprineti očekivano smanjenje kamatnih stopa, razvoj finansijskog tržišta i institucije založnog prava. Merama poreske politike stimulisaće se reinvestiranje ostvarenog profita u domaću privredu i javni sektor. Koncesije će se odobravati za projekte izgradnje puteva i energetskog sektora, za rudarstvo i javno-komunalne delatnosti. Postepeno će se sprovoditi proces liberalizacije monopolskih sektora, prvenstveno sektora energije i telekomunikacija. Državne garancije odobravaće se za projekte koje finansiraju međunarodne finansijske institucije.

4. Inflacija

Predviđeno je da se u periodu od 2006. do 2008. godine obezbedi makroekonomska stabilnost. Predviđeno je da se u 2006. godini inflacija svede na 9,3%, a na kraju posmatranog perioda na 4,5%. Ključni faktor smanjenja inflacije biće koordinirano delovanje makroekonomskih politika, pre svega monetarne i fiskalne politike i sprovođenje strukturnih reformi. U strukturi rasta cena povećavaće se značaj osnovne (core) inflacije, a smanjivati inflatorni uticaji kontrolisanih cena. Postepenom deregulacijom tržišta administrativno kontrolisanih cena infrastrukturnih usluga i proizvoda, čije cene reguliše Vlada uspostaviće se tržišni način formiranja tih cena uz superviziju regulatornog tela. Smanjivanju inflacije znatno će doprineti i sporiji rast javne potrošnje i zarada od rasta BDP.

Izvor: MFIN, RZS

U 2004. godini i 2005. godini došlo je do ubrzavanja inflacije, u prvom redu zbog uticaja šokova na strani ponude (poskupljenje nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu), porasta administrativno regulisanih cena i porasta domaće tražnje. Projekcija kretanja inflacije do kraja 2005. godine i u periodu od 2006. do 2008. godine zasniva se na nastavku politike održavanja stabilnosti nominalnog kursa dinara prema evru, stabilizaciji cena sirove nafte i kontroli porasta zarada u javnom sektoru. Na bazi takvih pretpostavki projektovan je prosečan godišnji rast cena na malo od 6,8% u periodu od 2006. do 2008. godine.

5. Monetarna politika i politika deviznog kursa

U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se sa monetarnom politikom vezivanja primarnog novca i novčane mase za kretanje neto devizne aktive i sa politikom rukovođeno fleksibilnog kursa dinara, u cilju smanjenja inflacije i jačanja poverenja u dinar.

Primarni zadatak monetarne politike biće postizanje i održavanje stabilnosti cena. Takav monetarni program obezbeđuje dalje učvršćivanje poverenja u dinar kao osnovnog preduslova za povećanje domaće štednje, a time i domaćih investicija. Rast primarnog novca biće prevashodno determinisan povećanjem neto devizne aktive, dok će se rast neto domaće aktive kontrolisati. Devizni kurs će se formirati na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu, uz uvažavanje srednjoročno održive platnobilansne pozicije zemlje. Stabilnost deviznog kursa podržaće se adekvatnom politikom konkurentnosti, stranim investicijama i privatizacijom.

Nastaviće se sa unapređivanjem tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja koji će doprineti razvoju finansijskog tržišta. Unapređivaće se razvoj repo-tržišta i međubankarskog tržišta novca radi efikasnijeg upravljanja likvidnim sredstvima banaka i razvoja sekundarnog tržišta hartija od vrednosti. To podrazumeva jačanje operacija na otvorenom tržištu hartija od vrednosti, pre svega kroz repo-operacije sa državnim hartijama od vrednosti. Realizovaće se projekat konverzije državnog duga prema NBS u obveznice, što će doprineti razvoju repo-operacija. Dalja liberalizacija deviznog tržišta odvijaće se u pravcu integracije i deregulacije deviznog tržišta, sa ciljem da se poveća konkurentnost deviznog tržišta, cirkulacija deviza usmeri u komercijalne kanale, a smanje direktne intervencije NBS i uspostavi kapitalna konvertibilnost dinara. Uspostaviće se i institucionalni mehanizam za osiguranje depozita.

NBS nastaviće da sprovodi Plan za unapređenje kontrole banaka, sa ciljem da se uvede sistem za rano upozoravanje i potpun CAMEL sistem za rangiranje. Unapređenje poslovanja banaka ima za cilj da se formira finansijski zdrav i stabilan bankarski sistem radi povećanja poverenja u banke i povećanja štednje u nacionalnoj valuti, što je podržano i novim mehanizmom minimalnog osiguranja deviznih i dinarskih depozita. Tome će značajno doprineti privatizacija banaka sa državnim vlasništvom i povećana transparentnost vlasničke strukture bankarskog sektora. Unapređenje poslovanja bankarskog sektora i funkcije NBS regulisaće se novim zakonom o bankama čije donošenje se očekuje do kraja 2005. godine. Nova konceptualna rešenja usaglašena sa direktivama EU, Bazelskim principima poslovanja banaka, savremenim globalnim tendencijama i specifičnostima okruženja u Srbiji, obezbediće veću autonomnost i diskreciju NBS, sa ciljem efikasnog sprovođenja nadzora banaka, uvođenje principa konsolidovane supervizije i povećanje odgovornosti upravljanja u bankama i povećanje odgovornosti revizora za tačnost izveštaja o poslovanju banaka. Poseban značaj imaće konsolidovana supervizija čije težište će biti na pokazateljima adekvatnosti kapitala, velikoj izloženosti, odnosno rizičnosti poslovanja, ulaganjima u druga pravna lica i ograničenje otvorene neto devizne pozicije. Kontrolna funkcija NBS biće unapređena kroz uvođenje mogućnosti izricanja privremene mere ograničenja poslovanja banke do sprovođenja sveobuhvatne kontrole. Kontrolna funkcija NBS proširena je i na osiguravajuće kompanije, a značajna uloga NBS je u poslovima lizinga.

6. Politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom

Povećanje vrednosti direktnih stranih ulaganja i značajniji porast izvoza su osnovni prioriteti politike ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Strane direktne investicije podrazumevaju uspostavljanje političke i makroekonomske stabilnosti, uključivanje privrede u globalne privredne i finansijske tokove, uspostavljanje podsticajnog poreskog sistema, razvijanje domaćeg finansijskog tržišta i efikasno funkcionisanje svih institucija države. Porast izvoza podrazumeva i otklanjanje strukturnih i institucionalnih ograničenja i ograničenja na strani ponude.

Radi povećanja izvoza administrativnim i pravnim promenama obezbediće se uslovi za uspostavljanje viših oblika saradnje domaćih i inostranih privrednih subjekata, posebno u oblasti dugoročne proizvodne saradnje. Ovaj oblik poslovanja pruža značajne mogućnosti za transfer inostrane tehnologije, znanja i iskustva, osvajanje inostranih tržišta i specijalizaciju u proizvodnji, a time i jeftiniju proizvodnju i druge prateće pozitivne efekte. Carinskim i drugim olakšicama podsticaće se ovi oblici poslovanja. Obezbediće se podsticaji za ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i za ulaganja u obrazovanje zaposlenih. Podsticaće se razvoj klastera u konkurentnim delatnostima radi jačanja sektorskih prednosti i na toj osnovi obezbediti jačanje pozicija na postojećim tržištima i osvajanje novih tržišta. Ubrzano restrukturiranje preduzeća i podizanje produktivnosti rada, pozitivni učinci porasta stranih direktnih ulaganja i očekivano ubrzavanje privredne aktivnosti u svetu rezultiraće porastom domaćeg robnog izvoza. Tome će doprineti i poboljšanje kvaliteta infrastrukture, modernizacija sistema standarda, bolja distribuciona mreža u drugim zemljama, bolji pristup kreditima za izvoz i jačanje institucija koje podržavaju izvoz.

U cilju povećanja izvoza Vlada će doneti strategiju za podsticanje izvoza i zaštitu domaće proizvodnje. Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza osiguravaće izvoz na svetska tržišta i finansirati pripremu izvoza i nastup domaćih preduzeća na svetskom tržištu kroz povoljne kratkoročne kredite za obrtna sredstva i dugoročne kredite, sa kamatnom stopom nižom od tržišne. Takve kredite moći će da dobiju provereni izvoznici koji izvoze više od 70% od ukupne proizvodnje. Doneće se podsticajne mere u vidu oslobađanja od plaćanja dela ili celokupnog poreza na dobit i imovinu. Podsticaće se partnerski odnosi domaćih preduzeća sa velikim kompanijama u inostranstvu radi povećanja plasmana domaće robe na svetsko tržište.

Republika Srbija u procesu pristupanja STO i EU vodiće postepenu harmonizaciju postojećih mera spoljnotrgovinske i carinske politike, sa ciljem da se obezbedi, u skladu sa nacionalnim razvojnim prioritetima, optimalna zaštita i razvoj domaće privrede, posebno poljoprivrede i industrije, kako bi ojačala konkurentska sposobnost sektora koji mogu da obezbede razvoj i povećanje izvoza. Istovremeno će se vršiti reforma carinskog sistema.

Povećanje konkurentnosti i izvoza biće podržano i spoljnotrgovinskim režimom, gde će se zaštita oslanjati na carine, u skladu sa Zakonom o carinskoj tarifi i pravilima STO. Zakonom o spoljnoj trgovini regulisaće se slučajevi u kojima se primenjuje restriktivan režim razmene, u skladu sa pravilima STO. Pooštriće se kontrola primene tehničkih standarda pri uvozu robe i mere sanitarne i fitosanitarne kontrole, kao i rad inspekcijskih organa radi sprečavanja korupcije na carini. Obezbediće se zaštita uspešnih domaćih proizvođača od dampinškog nastupa inostranih kompanija. Posebna pažnja posvetiće se zaštiti i podsticaju poljoprivrede i prehrambene industrije. Zakon o carinskoj tarifi usaglašen je sa HS 2000/2002. i sa kombinovanom nomenklaturom EU. Carinski zakon biće harmonizovan sa standardima EU, uključujući odredbe koje uvode prioritet carinskih propisa u postupku na graničnom prelazu, odredbe o usklađivanju sistema carinskih povlastica i odredbe o prekršajima i o predstavljanju.

U cilju uspostavljanja slobodne trgovine Srbije u skladu sa najsavremenijom pravnom praksom zakon o spoljnoj trgovini razradiće režim količinskih ograničenja izvoznih, uvoznih i tranzitnih dozvola i mera zaštite domaće privrede (antidampinške i kompenzatorne mere, mere za zaštitu platnog bilansa i mere za zaštitu od prekomernog uvoza) u skladu sa pravilima STO i EU. To će omogućiti uključivanje Srbije u ravnopravnu razmenu sa oko 150 država članica STO, ubrzati pristupanje EU i bitno unaprediti položaj domaće privrede na svetskom tržištu i omogućiti veća strana ulaganja. Doneće se i drugi zakoni od značaja za ekonomske odnose s inostranstvom.

Zakonom o industrijskim parkovima omogućiće se osnivanje industrijskih parkova – zona u kojima će biti izgrađene hale sa potpunom infrastrukturom, radi izdavanja ili prodaje domaćim i stranim poveriocima, što će bitno pojednostaviti i unaprediti ulaganja u srpsku privredu.

Zakonom o međunarodnoj i domaćoj trgovinskoj arbitraži na jednostavan i sveobuhvatan način obezbediće se priznanje i izvršenje odluka međunarodne i domaće arbitraže i urediti arbitražni postupak za arbitražne sudove sa sedištem na teritoriji Srbije, u slučaju da stranke ne odluče o primeni drugačijih pravila postupka. Predviđa se i osnivanje domaće arbitražne ustanove kojoj će se obraćati privrednici u unutrašnjim privrednim sporovima ako odluče da se ne obrate nadležnom sudu Republike, što će rasteretiti pravosuđe, ubrzati rešavanje privrednih sporova i bitno unaprediti pravnu sigurnost domaćih i međunarodnih trgovačkih aktera.

Zakonom o faktoringu utvrdiće se celovit pravni okvir za unutrašnju i međunarodnu ubrzanu naplatu potraživanja, čime će se bitno unaprediti ukupno privredno okruženje, pravna sigurnost i klima za ulaganja, kao i omogućiti nesmetan rad preduzeća specijalizovanih za naplatu.

Izmenama Zakona o uređenju sudova omogućiće se formiranje specijalizovanih sudskih veća za zaštitu intelektualne svojine, konkurencije i borbu protiv nelojalne utakmice, čime će se obezbediti najbolja pravna zaštita u ovim relativno novim oblastima domaćeg prava, omogućiti uključivanje u svetske i evropske integracije i pružiti pravna sigurnost domaćih i stranih aktera.

Zakonom o slobodnim zonama unaprediće se rad slobodnih zona i time omogućiti razvoj privrede u pojedinim područjima Republike. Ovim zakonom delatnost slobodnih zona i skladišta urediće se prema standardima EU.

Zakonom o međunarodnom sukobu zakona i nadležnosti uvešće se savremeni mehanizmi međunarodnog uporednog prava, što će unaprediti međunarodnu pravnu sigurnost domaćih i stranih aktera u svim oblastima i omogućiti najviši mogući stepen međunarodne pravne harmonije u razmeni sa Srbijom, što će bitno poboljšati kredibilitet svih transakcija sa Srbijom i ubrzati njeno uključivanje u svetske i evropske integracije.

Posebna pažnja posvetiće se stvaranju političkih i ekonomskih uslova za priključenje Srbije STO i EU i jačanju saradnje u regionu u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i sa ostalim međunarodnim organizacijama i inicijativama. Na bazi Memoranduma o spoljnotrgovinskom režimu otpočeće pregovori o pristupanju STO koji će obuhvatiti reformu pravne regulative radi usklađivanja sa pravilima STO i proces liberalizacije u oblasti trgovine robom i uslugama. Zavisno od brzine i obima reformi i procesa liberalizacije punopravno članstvo Republike Srbije u STO očekuje se krajem 2008. godine. Paralelno će se u skladu sa novim pristupom EU i na bazi studije izvodljivosti ubrzati proces stabilizacije i pridruživanja Srbije i Crne Gore EU, uvažavajući ekonomske posebnosti država članica.

Spoljnotrgovinska politika Srbije usaglasiće se sa pravilima STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije i sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa. U procesu pristupanja STO, na bazi dostavljenog zahteva za članstvo u STO, formirane Radne grupe za pristupanje STO, dostavljenog Memoranduma o spoljnotrgovinskom režimu Srbije, ubrzaće se:

- priprema odgovora na pitanja zemalja članica STO;

- priprema programa harmonizacije svih propisa sa pravilima STO i programa mera politike u oblasti poljoprivrede, usluga, intelektualne svojine, standardizacije i tehničkih propisa i fitosanitarnih mera;

- priprema inicijalne ponude za pregovore u oblasti robe, usluga i subvencija u poljoprivredi, predložiće se u oblasti carina povećanje prosečne nominalne carine na nivo pre harmonizacije carinskih stopa Srbije i Crne Gore i utvrditi osetljivi sektori u kojima je potreban veći nivo carinske zaštite, uz uvažavanje konsolidovanih carina EU;

- multilateralni i bilateralni pregovori o listi koncesija u vezi sa smanjenjem carina, liberalizacijom poljoprivrede i sektora usluga;

- izrada izveštaja o pregovorima i sporazuma o pristupanju STO, sa listom preuzetih obaveza u vezi sa liberalizacijom;

- usvajanje protokola o pristupanju novog člana STO tokom 2008. godine.

Na bazi Nacionalne strategije pridruživanja EU razradiće se osnovni zadaci u procesu pridruživanja EU i obaveze svih učesnika u tom procesu. U skladu sa tom strategijom izvršiće se postepena harmonizacija celokupnog ekonomskog i spoljnotrgovinskog sistema sa pravilima EU. Nastaviće se proces širenja zajedničkog tržišta i jačanja međusobnih veza sa zemljama u regionu u skladu sa potpisanim sporazumima o slobodnoj trgovini, sa ciljem stvaranja zone slobodne trgovine. U tom smislu otklanjaće se necarinske barijere i pojednostaviti procedura u trgovini, sačiniti jedan multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini i jačati saradnja u domenu usluga. Posebna pažnja posvetiće se uključivanju domaćeg energetskog sistema u regionalno energetsko tržište.

Nastaviće se aktivnosti u vezi sa koordinacijom i planiranjem razvojne pomoći, kao i aktivnosti na pripremi regulative koja se odnosi na stvaranje uslova za finansijsku decentralizaciju upravljanja fondovima EU. Takođe nastaviće se i konsultativni procesi u vezi sa pripremom novog finansijskog okvira EU za period od 2007. do 2013. godine, kao i priprema procene neophodnih sredstava za finansiranje aktivnosti i programa neophodnih za integracione procese EU. Posebno će se intenzivirati razvoj programa regionalne i prekogranične saradnje. Izvršiće se neophodne pripreme za uspostavljanje saradnje sa drugim zemljama zapadnog Balkana (Hrvatska i Bosna i Hercegovina), a ukoliko se steknu uslovi i sa drugim zemljama iz susedstva.

Posebna pažnja posvetiće se unapređenju bilateralnih ekonomskih odnosa sa zemljama EU i drugim razvijenim zemljama Evrope, zemljama zapadnog Balkana i prekomorskim zemljama (SAD, Kanada, Japan), kroz rad postojećih poslovnih saveta i osnivanje novih u zavisnosti od interesa zemalja partnera. Unapređivaće se bilateralni ekonomski odnosi i sa drugim strateškim partnerima (Kina, Ruska Federacija i dr.), kroz rad mešovitih komiteta i komisija za ekonomsku saradnju. Pored liberalizacije trgovine u regionu jugoistočne Evrope, otpočeće pregovori za zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom, Belorusijom i Turskom. Intenziviraće se aktivnosti na većem prisustvu privrede Srbije u najznačajnijim zemljama u razvoju (posebno regulisanje naših potraživanja u Angoli, Kubi, Iraku, Libiji i dr.) kroz rad postojećih mešovitih tela.

7. Politika zaštite konkurencije

U cilju slobodnog formiranja cena i jačanja konkurencije na bazi donetog Zakona o zaštiti konkurencije uspostaviće se odgovarajuće institucije, a politikom zaštite konkurencije onemogućiće se ograničavanje konkurencije na tržištu, zloupotreba dominantnog položaja na tržištu i razni oblici poslovnog udruživanja i koncentracije tržišne moći koji narušavaju konkurentske tržišne strukture.

Vlada će nastaviti proces ekonomske liberalizacije radi širenja privatne inicijative, što podrazumeva da se cene formiraju slobodno i da se eliminišu postojeći monopoli i obezbede uslovi za slobodan ulazak preduzeća u sve grane privrede. Ključnu ulogu u tome imaće nezavisne regulatorne institucije koje obezbeđuju uvođenje pravila o poslovanju i konkurenciji u procesu liberalizacije monopolskih sektora. Radi adekvatne zaštite domaće profitabilne proizvodnje biće pojačana vancarinska zaštita, u skladu sa međunarodnim standardima i iskustvima.

Aktivna politika zaštite konkurencije, koja predstavlja jedan od preduslova za funkcionisanje tržišne privrede i za pristupanje STO i EU, usredsrediće se na stvaranje ambijenta koji će omogućiti ekonomsku efikasnost privrede i preduzeća, uz smanjivanje državne pomoći u vidu subvencija, kao i na demonopolizaciju javnog sektora i stvaranje efikasne nezavisne institucije zadužene za nadzor konkurencije.

Posebna pažnja posvetiće se demonopolizaciji javnih preduzeća kroz postepeno uvođenje konkurencije, posebno u oblasti telekomunikacija, određenih vidova saobraćaja i proizvodnje električne energije. Efekti demonopolizacije određenih sektora su sniženje cena i rast kvaliteta javnih usluga. Demonopolizacija će obuhvatiti i javna preduzeća koja se nalaze na lokalnom nivou i pod kontrolom lokalnih organa vlasti.

U sprovođenju politike konkurencije ključnu ulogu imaće kompetentna i institucionalno nezavisna komisija za zaštitu konkurencije i efikasan sudski sistem koji brzo rešava sporove iz ove oblasti.

8. Politika zarada

Vlada će nastaviti da vodi čvrstu politiku zarada u javnom sektoru, čiji će rast biti u skladu sa rastom produktivnosti rada u javnim institucijama i javnim kompanijama. Visina zarada u državnoj upravi i javnim službama regulisaće se posebnim zakonom. Zarade u javnim preduzećima biće strogo kontrolisane. Dugoročna fiskalna održivost podrazumeva ograničavanje rasta fonda za zarade u javnom sektoru, sa ciljem da se podstakne racionalizacija broja zaposlenih i troškova javnog sektora. Rast realnih zarada zavisiće od rezultata reorganizacije i racionalizacije troškova u pojedinim državnim organima, javnim službama i javnim preduzećima. U javnom sektoru nastaviće se sa unapređivanjem stimulativnih sistema zarada, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga.

Zarade u privredi formiraće se slobodno u skladu sa rastom produktivnosti rada. Politika zarada podržaće dugoročno održiv ekonomski rast i povećanje ulaganja u razvoj, nove tehnologije i nova radna mesta. Politika zarada biće ključna za usporavanje inflacije, obuzdavanje domaće tražnje i povećanje konkurentnosti privrede.

III JAVNE FINANSIJE REPUBLIKE SRBIJE

1. Fiskalna kretanja u periodu od 2001. do 2003. godine

U Republici Srbiji u periodu od 2001. do 2003. godine inicirana je reforma javnih finansija, koja je učinila fiskalni sistem transparentnim, jednostavnijim i usklađenijim sa međunarodnim standardima. Povećan je uticaj javnih finansija u ostvarivanju ključnih ciljeva – makroekonomska stabilnost i održiv privredni rast. Reforma javnih finansija obuhvatila je donošenje Zakona o budžetskom sistemu, usvajanje nove budžetske klasifikacije i revidiranje plana računa za uplatu javnih prihoda, formiranje sistema trezora, reformu poreskog sistema, donošenje Zakona o javnim nabavkama i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, predviđeno je izveštavanje Narodne skupštine Republike Srbije i javnosti o javnim prihodima i rashodima, definisan način revizije budžeta. Na tim osnovama, započeta je izgradnja modernih i efikasnih javnih finansija Republike Srbije.

Najznačajniju novinu u ovom periodu predstavlja donošenje Zakona o budžetskom sistemu, tj. novog sistemskog zakona kojim se reguliše oblast javnih finansija u Republici, odnosno uređuje budžetski sistem i upravljanje javnim finansijama. Sa donošenjem ovog reformskog zakona, u oblasti javnih finansija otpočinje primena reformskog koncepta na svim segmentima javnih finansija i javnog sektora u celini. Ovo je prvi i osnovni akt, kojim se otvaraju promene na svim nivoima vlasti (budžet Republike i budžeti lokalnih vlasti, uključujući i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja). Budžetski sistem se uređuje na potpuno novim osnovama i nov način, naročito upravljanje javnim finansijama. Jedinstveno se uređuje planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike, kao i budžeta teritorijalnih autonomija i lokalne samouprave. Poseban značaj je u osnivanju novih institucija, pre svega Trezora Republike, odnosno trezora nižih nivoa vlasti, koje čine stub upravljanja javnim finansijama. Po prvi put u javnim finansijama u Republici reguliše se zaduživanje, izdavanje državnih garancija, upravljanje javnim dugom, budžetsko računovodstvo, interna kontrola i revizija svih budžeta i sistem izveštavanja.

U periodu od 2001. do 2003. godine došlo je do smanjenja fiskalnog deficita u odnosu na prethodni period neefikasnih javnih finansija. Tako, u 2001. godini nije zabeležen fiskalni deficit, da bi u 2002. godini, učešće deficita u BDP iznosilo 3,4%, a u 2003. godini 1,1% BDP.

Učešće javnih prihoda u BDP u periodu od 2001. do 2003. godine imalo je tendenciju rasta, tako da je sa 39,1% u 2001. godini, povećano na 43,2% u 2003. godini. Bržu tendenciju rasta imalo je učešće javnih rashoda u BDP u periodu od 2001. do 2003. godine, tj. povećano je sa 39,1% u 2001. godini, na 44,3% u 2003. godini.

Kao rezultat bržeg rasta rashoda od rasta prihoda, posle uravnoteženih prihoda i rashoda u 2001. godini, dolazi do ponovnog iskazivanja deficita u 2002. i 2003. godini. Deficit je počeo da ugrožava makroekonomsku stabilnost i održivost, što je zahtevalo preduzimanje mera za njegovo smanjenje.

Za finansiranje deficita koristila su se sredstva od zaduživanja, sredstva od privatizacije i donacije. Mogućnost smanjenja učešća javnih rashoda u BDP bila je sužena, iako se restriktivnom politikom vršilo ograničenje javne potrošnje, tako da je rast BDP bio osnovna pretpostavka za smanjenje učešća javnih rashoda u BDP na održiv nivo.

Kretanje konsolidovanih javnih prihoda, javnih rashoda, konsolidovanog deficita/suficita kao i njihovo učešće u BDP u periodu od 2001. do 2004. godine, prikazani su u tabeli 8.

Tabela 8. Konsolidovani javni prihodi, javni rashodi i deficit/suficit (u mil. din.)

	Ostvarenje
	2001	2002	2003	2004
Prihodi	276,663.6	407,027.3	472,713.1	589,449.8
- % BDP	39.1	44.3	43.2	45.3
Rashodi	276,730.4	438,637.8	485,290.7	576,492.5
- % BDP	39.1	47.7	44.3	44.3
Konsolidovani deficit/suficit	-66.8	-31,610.5	-12,577.6	12,957.3
- % BDP	0.0	-3.4	-1.1	1.0

Izvor: MFIN

Posmatrano po metodologiji koja je utvrđena Zakonom o budžetskom sistemu, u 2003. godini je ostvaren konsolidovani deficit (1,1% BDP), dok je u 2004. godini ostvaren suficit od 1,0% BDP.

Centralno mesto u javnim finansijama imao je budžet Republike Srbije, iz koga su se transferisala velika sredstva organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i budžetu Vojvodine.

Docnje u javnom sektoru, koje predstavljaju prikriveni deficit, su smanjene. Tako su docnje prema penzionerima fonda zaposlenih smanjene u ovom periodu, izraženo u mesecima kašnjenja, na 1,5 penzija, a prema penzionerima Fonda zemljoradnika na 20,5 penzija. Takođe, započeta je isplata "starog" duga penzionerima. Redovno su se izvršavale obaveze na ime duga po osnovu "stare" devizne štednje.

Usvajanjem Ustavne Povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, konstituisana je nova zajednička država Srbija i Crna Gora i u tom smislu definisane su nove funkcije, odnosno nadležnosti zajedničke države koje su utvrđene saglasno ciljevima na osnovu kojih je ona konstituisana. Od 1. aprila 2003. godine, državna zajednica nema svoje prihode, a sredstva za njeno finansiranje obezbeđuju se najvećim delom u budžetu Republike Srbije, dok se sredstva za funkcije koje se izvršavaju u Crnoj Gori obezbeđuju iz budžeta Republike Crne Gore.

Autonomnoj Pokrajini Vojvodina u 2002. godini, prenete su određene nadležnosti i saglasno tome, došlo je do ustupanja prihoda od poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća, uz obezbeđenje transfernih sredstava u budžetu Republike Srbije. Naime, Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine uspostavljene su određene nadležnosti i ovlašćenja, a time obezbeđen određen stepen autonomije u vršenju tih poslova i zadataka utvrđenih Ustavom i zakonom. Zakonom su utvrđene izvorne funkcije autonomne pokrajine, s jedne strane, dok se određeni poslovi vrše kao povereni poslovi Republike.

Donošenjem Zakona o lokalnoj samoupravi u februaru 2002. godine, izvršena je fiskalna decentralizacija i afirmacija lokalne samouprave, posebno u delu finansiranja budžeta opština i gradova. Zakonom je proširen krug javnih prihoda koji pripadaju lokalnoj samoupravi. U pitanju su pojedine vrste prihoda na koje se plaća porez na dohodak građana, u okviru koga su po obimu najznačajniji porez na prihod od samostalne delatnosti i porez na ostale prihode. Ostvarenje ovih prihoda zajedno sa prihodima od poreza na imovinu, koji od aprila 2001. godine, takođe, u celini pripadaju lokalnoj samoupravi, doprinelo je većoj samostalnosti lokalne samouprave. Posebno značajna mera koja je preduzeta u cilju sprovođenja fiskalne decentralizacije je izuzimanje svih poreza, osim dela poreza na promet proizvoda i usluga i dela poreza na zarade ostvarenih na teritoriji opštine, odnosno grada iz ograničenja, odnosno izvan dejstva godišnjeg zakona, kojim se utvrđuje visina sredstava dozvoljenih za potrošnju u budžetima opština i gradova. Na taj način, u odnosu na baznu 2000. godinu, visina raspoloživih sredstava lokalne samouprave realno je u proseku uvećana dva puta. Najveći rast zabeležen je kod fiskalno jačih opština i gradova, što je dovelo do povećanja razlika u visini prihoda između jedinica lokalne samouprave.

1.1. Reforma javnih prihoda u periodu od 2001. do 2003. godine

Republika Srbija je u periodu od 2001. do 2003. godine, kako u pogledu načina, tako i brzine odvijanja fiskalne reforme postigla određene rezultate. Učinjen je napredak u uspostavljanju fiskalnih institucija, kontroli budžetske neravnoteže, otklanjanju budžetskog deficita, a posebno u redefinisanju uloge države u ovoj oblasti. Prva faza reforme poreskog sistema započeta je u 2001. godini, a u 2002. godini druga faza. Izmenom odgovarajućih zakonskih rešenja, tokom 2001. i 2002. godine, izvršena je delimična izmena poreskog sistema.

Najznačajnije izmene u procesu reforme javnih prihoda u periodu od 2001. do 2003. godine, su sledeće:

Zakonom o porezu na promet učinjeni su značajni pomaci koji su pripremili kasniji prelazak na porez na dodatu vrednost, ali nije izmenjen karakter ovog prihoda. Ključna promena je uvođenje jedinstvene poreske stope. Dotadašnjih osam različitih poreskih stopa je objedinjeno i propisana stopa od 17%, uz koju se plaćalo i 3% saveznog poreza na promet, tako da je jedinstvena stopa poreza (i na robu i na usluge) iznosila 20%. Ukidanjem saveznog poreza, republička stopa povećana je sa 17% na 20%. Osetno je smanjen broj proizvoda i usluga na koje se ne plaća porez na promet;

Zakonom o porezu na dohodak građana uveden je sistem oporezivanja bruto plate, čime je značajno bila proširena poreska osnovica i stvoren prostor za smanjenje ukupnog poreskog opterećenja na plate;

Zakonom o porezu na dobit preduzeća i njegovim izmenama, smanjena je stopa poreza na dobit sa 20%, koliko je iznosila do kraja 2002. godine, na 14% koliko je iznosila tokom 2003. godine. Sužen je krug poreskih olakšica u skladu sa opredeljenjem da je za poreske obveznike najbolji stimulans niska poreska stopa;

Zakonom o porezu na finansijske transakcije, Zakonom o porezu na fond zarada i Zakonom o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, izvršene su značajne promene u pogledu stvaranja jednog transparentnijeg sistema. Za većinu ovih poreza je predviđeno ukidanje u kasnijoj fazi reforme;

Zakonom o akcizama se u pogledu predmeta oporezivanja i iznosa akciza išlo u pravcu harmonizacije propisa sa EU;

U Zakonu o Carinskoj tarifi u 2001. godini izvršeno je sniženje prosečne carinske stope za oko 35%, a umesto ranijih 36 carinskih stopa uvedeno je svega šest stopa (u rasponu od 1% do 30%), dok je u 2003. godini, u sklopu harmonizacije ekonomskog sistema Republike Srbije i Republike Crne Gore, izvršeno dalje snižavanje carinskih stopa i usaglašavanje preko 90% tarifnih pozicija.

Reforma javnih prihoda i preduzete mere na boljoj naplati prihoda, uz značajno obaranje visoke inflacije sa 91,8% u 2001. godini na 11,7% u 2003. godini, dalo je značajan podsticaj kretanju javnih prihoda, koji su u 2001. godini u bruto domaćem proizvodu učestvovali sa 39,1%, da bi se njihovo učešće u narednoj godini povećalo na 44,3%. Učešće ovih prihoda u BDP u 2003. godini, u odnosu na 2002. godinu, bilo je niže tj. iznosilo je 43,2%.

Od javnih prihoda, porez na dohodak građana i porez na dobit preduzeća povećali su svoje učešće u BDP sa 5,1% u 2001. na 7,5% u 2003. godini. Takođe je i porez na promet, zajedno sa akcizama i carinom, povećao svoje učešće sa 15,9% u 2001. na 19,5% u 2003. godini. Ostali poreski i neporeski prihodi u BDP učestvovali su sa 18,0% u 2001. godini, a sa 16,1% u 2003. godini.

Učešće pojedinačnih javnih prihoda u BDP u periodu od 2001. do 2004. godine, dato je u tabeli 9.

Tabela 9. Konsolidovani javni prihodi			(u % BDP)
	2001	2002	2003	2004
1. PORESKI PRIHODI	37.3	43.1	40.0	41.5
1.1 Porez na dohodak građana	4.6	7.0	7.0	5.9
1.2 Porez na dobit preduzeća	0.5	0.5	0.5	0.5
1.3 Porez na promet / Porez na dodatu vrednost	10.2	12.0	11.5	12.2
1.4 Akcize	3.7	5.1	5.3	5.3
1.5 Carine i druge uvozne dažbine	2.0	2.7	2.7	2.6
1.6 Ostali poreski prihodi	5.5	5.0	2.3	2.7
1.7 Doprinosi	10.8	10.8	10.6	12.2
2. NEPORESKA PRIMANJA	1.8	1.1	2.8	3.3
3. KAPITALNI PRIHODI	0.0	0.0	0.4	0.5
UKUPNO	39.1	44.3	43.2	45.3

Izvor: MFIN

Fiskalna reforma imala je za cilj da obezbedi osnovu za trajnu i održivu makroekonomsku stabilnost i podizanje konkurentnosti privrede u Republici, podsticanje brzog privrednog razvoja stvaranjem uslova za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata i ispravljanje nesavršenosti finansijskog tržišta karakterističnih za prve godine tranzicije, obezbeđenje ravnomerne raspodele tereta tranzicije na pojedine segmente stanovništva, gde je borba protiv siromaštva zauzimala posebno mesto, održivi fiskalni deficit koji bi se finansirao iz neinflatornih izvora, podržavanje tranzicije privrede u domenu zaposlenosti, sa ciljem da olakša prelazak povećanog broja nezaposlenih nastao zbog restrukturiranja društvenih preduzeća u novi privatni sektor.

U Srbiji je fiskalna politika, pored osnovnih funkcija, bila i u funkciji relativnog smanjenja javnog duga u odnosu na BDP, servisiranja kamata na reprogramirani garantovani "stari" dug, povećanja udela investicija u BDP i stavljanja socijalne politike u funkciju strukturnog prilagođavanja i aktiviranja tržišta rada.

1.2. Reforma javnih rashoda u periodu od 2001. do 2003. godine

Sistemske promene koje je doneo novi Zakon o budžetskom sistemu omogućile su adekvatnije upravljanje javnim rashodima. Zakonom je na novi način uređena oblast javnih finansija u Republici Srbiji. Jedinstveno je uređeno planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike i budžeta teritorijalnih autonomija i lokalnih samouprava. U isti sistemski okvir stavljen je i postupak pripreme i donošenja finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Zakon o javnim nabavkama unapredio je i pojeftinio javne nabavke.

Radi poboljšanja efikasnosti upravljanja javnim rashodima uvedena je institucija trezora (na nivou Republike i na nivou lokalnih vlasti). Svaki trezor ima svoj konsolidovani račun, na kojem svi korisnici sredstava odgovarajućeg budžeta drže svoja sredstva, bilo da su u pitanju sredstva iz budžeta ili "sopstveni prihodi" korisnika. Sa konsolidovanog računa trezora ne može se izvršiti plaćanje koje nije odobreno u budžetu ili finansijskom planu organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Takvim rešenjem obezbeđuje se centralizovano upravljanje javnim rashodima i ostvarenje osnovnih postavljenih ciljeva kao što su: makroekonomska stabilnost, održiv i stabilan ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike. Zakon ne dozvoljava prekoračenje odobrenih aproprijacija, čime uvodi čvrsto budžetsko ograničenje.

Rashodi su sa 39,1% u 2001. godini značajno povećani na 44,3% učešća u BDP u 2003. godini. To povećanje nivoa rashoda nije održivo na duži rok i predstavlja smetnju rastu ekonomije.

U javnim rashodima, posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji (tabela 10), centralno mesto zauzimaju plate (10,6% BDP u 2003. godini) i penzije (11,9% BDP u 2003. godini). U strukturi ukupnih rashoda u periodu od 2001. do 2003. godine, ovi rashodi povećavaju svoja učešća.

Rashodi za plate su drugi najveći rashod u strukturi javnih rashoda. Broj zaposlenih u republičkim organima (bez školstva, MUP-a Uprave za izvršenje zavodskih sankcija i Narodne Skupštine) u 2000. godini bio je 16.793 zaposlenih, a u 2003. godini 24.327 lica. Povećanje broja zaposlenih je rezultat prenosa nadležnosti sa saveznog nivoa i transformacije ZOP-a. Reforma državne uprave je trajan proces koji zahteva modernizaciju i prilagođavanje standardima Evropske unije, prenošenje nadležnosti lokalnoj samoupravi, definisanje svojine i obezbeđenje sredstava, racionalizaciju rada javnog sektora i sa tim povezano smanjenje broja zaposlenih.

Tabela 10. Konsolidovani javni rashodi – ekonomska klasifikacija			(u % BDP)
	2001	2002	2003	2004
Ukupni rashodi i izdaci	39.1	47.7	44.3	44.3
1. Rashodi za zaposlene	8.9	10.3	10.6	10.6
2. Kupovina roba i usluga	7.1	7.6	6.6	6.0
3. Prava iz socijalnog osiguranja	11.1	13.9	13.9	13.5
Od toga penzije	9.2	11.6	11.9	12.1
4. Socijalna zaštita	3.3	4.2	4.0	3.5
5. Subvencije	5.6	7.6	5.3	4.9
6. Kapitalne investicije	1.1	2.1	2.0	2.8
7. Otplata kamata	0.8	1.3	1.0	1.9
8. Ostali rashodi	1.2	0.8	0.9	1.0

Izvor: MFIN

Rashodi za penzije predstavljaju najveću stavku u konsolidovanim javnim rashodima. Od 2002. godine docnje u isplati penzija, izražene u mesecima kašnjenja se ne povećavaju, a započeta je isplata "starog duga" penzionerima. Da bi se to postiglo bile su neophodne korektivne mere u sistemu penzijskog osiguranja koje su preduzete u periodu od 2001. do 2003. godina, u tom smislu da se plate tokom celog radnog staža koriste za obračun penzije, promenjena su pravila za indeksaciju korišćenjem švajcarske formule (penzije se usklađuju kvartalno 50% na osnovu povećanja zarada i 50% na osnovu troškova života), povećana je starosna granica za odlazak u penziju i za ispunjenje uslova za porodičnu penziju, pooštrena je definicija invalidnosti, smanjena je visina doprinosa za penzijsko osiguranje i povećan broj uplatioca doprinosa. Ovim promenama je samo ublažena kriza u sistemu penzijskog osiguranja.

Rashodi po osnovu kupovine roba i usluga su opali u 2003. godini, kao posledica racionalnijeg trošenja.

Rashodi za subvencije i socijalnu zaštitu su u 2002. godini u odnosu na 2001. godinu značajno porasli, da bi u 2003. godini došlo do smanjenja njihovog učešća u BDP.

U istom periodu povećano je učešće izdataka za kapitalne investicije u BDP, što je u skladu sa politikom smanjenja tekućih i povećanja kapitalnih izdataka.

Troškovi otplate kamata u periodu od 2001. do 2003. godine su povećali svoje učešće u BDP sa 0,8% na 1,0%.

Tabela 11. Konsolidovani javni rashodi - funkcionalna klasifikacija				(u % BDP)
	2001	2002	2003	2004
Ukupni rashodi	39.1	47.7	44.3	44.3
1. Opšte javne usluge	2.3	5.1	2.4	2.5
2. Odbrana	3.5	3.1	3.1	3.0
3. Unutrašnja bezbednost	3.0	2.5	2.4	2.4
4. Ekonomski poslovi	2.9	4.9	4.6	4.3
5. Zaštita životne sredine	0.3	0.3	0.3	0.4
6. Stanogradnja i komunalne usluge	2.2	2.2	2.1	2.0
7. Zdravstvo	5.9	6.7	6.4	6.9
8. Rekreacija, kultura i religija	0.7	0.7	0.6	0.6
9. Obrazovanje	3.8	4.0	3.5	3.7
10. Socijalna zaštita	14.5	18.3	19.1	18.5

Izvor: MFIN

Rashodi za socijalnu zaštitu, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji (tabela 11) bitno su povećali svoje učešće u BDP sa 14,5% u 2001. godini, na 18,3% u narednoj, odnosno na 19,1% u 2003. godini. Izmena penzijskog sistema o kojoj je bilo reči, doprinela je da i pored povećanja svih drugih oblika socijalne zaštite ne dođe do većeg rasta rashoda za ovu namenu. Takođe je povećano učešće rashoda za zdravstvo i ekonomske poslove, u odnosu na 2001. godinu, dok su u ovom periodu smanjili svoje učešće u BDP rashodi za opšte javne usluge, odbranu, unutrašnju bezbednost, obrazovanje, stanogradnju i rekreaciju, kulturu i religiju.

2. Fiskalna kretanja u 2004. godini i izgledi za 2005. godinu

Osnovni makroekonomski indikatori su u 2004. godini ostvareni iznad projektovanih, što se naročito odnosi na stopu rasta BDP. To je uticalo i na povećanje javnih prihoda, čemu su doprinele i izmene u poreskom zakonodavstvu, uz poboljšanje naplate prihoda. Najznačajniji pozitivan efekat u reformisanju javnih finansija je njihovo prekomponovanje u smeru podrške ekonomskog rasta zemlje i ostvarenje određenog suficita. Rashodi celog javnog sektora su držani pod kontrolom tako da nije došlo do povećanja docnji. Kretanje, kako na strani prihoda tako i na strani rashoda, rezultiralo je u eliminisanju budžetskog deficita (tabela 8.). Umesto budžetskog deficita, kako je planirano, prvenstveno kao rezultat preduzetih mera na smanjenju rashoda, u drugoj polovini godine iskazan je suficit. Pozitivna kretanja u sektoru javnih finansija uticala su na kretanja u privredi, a s druge strane privredna kretanja pozitivno su delovala na javni sektor.

Tokom 2004. godine u najvećoj meri je zaokružena zakonska regulativa u oblasti poreskog sistema, koja je najvećim delom usaglašena sa fiskalnim pravom Evropske unije. Tako su na prihodnoj strani javnih finansija utvrđeni instrumenti javnih prihoda, koji prevlađuju u zemljama EU. Pre svega, donet je najznačajniji poreski zakon, Zakon o porezu na dodatu vrednost. Republika se na taj način pridružila većini zemalja zapadne Evrope, kao i zemljama u okruženju koje primenjuju takav sistem poreza. Izvršene su značajne izmene i dopune drugih poreskih zakona, u pravcu smanjenja fiskalnog zahvatanja, širenjem poreske osnovice ili preraspodelom poreskog tereta, sa ciljem ravnomernog opterećenja poreskih obveznika. Ove izmene nisu dovele do smanjenja već do povećanja prihoda. Od 87 zakona koje je usvojila Narodna Skupština Republike Srbije, 50 zakona se odnosi na oblast finansijskog sistema.

Ostvareni javni prihodi u 2004. godini iznosili su 589,4 mlrd dinara i učestvovali su u BDP sa 45,3%, dok su rashodi iznosili 576,5 mlrd dinara i učestvovali su u BDP sa 44,3% (tabela 8.). Učešće javnih prihoda u BDP u 2004. godini je povećano za 2,1 procentnih poena u odnosu na 2003. godinu, kada je iznosilo 43,2%, dok je učešće javnih rashoda u BDP ostalo isto u odnosu na 2003. godinu, kada je iznosilo 44,3%. Takva kretanja su dovela do stvaranja konsolidovanog suficita od 1,0% BDP.

Reforma javnih prihoda, koja je bila praćena ukidanjem pojedinih poreza i smanjenjem poreskog opterećenja nužno je bila praćena promenama u visini ustupanja prihoda lokalnoj samoupravi i autonomnoj pokrajini. Takođe, radi redovnog servisiranja obaveza organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u budžetu Republike su tokom godine povećana transferna sredstva.

Reforma javnih prihoda

U Republici Srbiji je u 2004. godini izvršena do sada najznačajnija reforma u poreskoj politici, čime je ranije započeto sprovođenje poreskih promena ušlo u treću fazu sa kojom se zaokružuje izgradnja modernog poreskog sistema. Uveden je novi poreski oblik, tj. porez na dodatu vrednost, odnosno ukinuti su pojedini poreski oblici i uvedeni su poreski podsticaji u funkciji podržavanja postavljenih osnovnih makroekonomskih ciljeva: brz rast privrede, redovno servisiranje javnih obaveza i izgradnja modernog sistema javnih finansija.

U ukupnim javnim prihodima najveće učešće ima republički budžet koji svojom veličinom i transferima ostalim nivoima vlasti presudno utiče na celokupni javni sektor. Prihodi budžeta Republike u 2004. godini, ostvareni su u iznosu od 333,6 mlrd dinara, što je za 4,3 mlrd dinara više od plana koji je iznosio 329,3 mlrd dinara. Ovakvo ostvarenje prihoda postignuto je u uslovima poreske reforme, koja podrazumeva smanjenja poreskih opterećenja kod većeg broja poreskih oblika uz istovremeno jačanje fiskalne discipline preduzimanjem mera za poboljšanje naplate, uvođenjem fiskalnih kasa, pojačanom i efikasnijom kontrolom naplate poreskih prihoda.

Najznačajnije izmene u poreskoj politici u 2004. godini su sledeće:

U julu mesecu 2004. godine usvojen je Zakon o porezu na dodatu vrednost, sa početkom primene od 1. januara 2005. godine. Usvajanjem ovog novog sistemskog zakona vrši se prebacivanje poreskog tereta sa direktnih na indirektne poreze, odnosno smanjivanje oporezivanja proizvodnih faktora, a veće opterećenje potrošnje. Takođe, donet je i čitav set podzakonskih propisa koji omogućuju funkcionisanje ovog poreza. Na ovaj način zaokružen je poreski sistem u celini i učinjen značajan korak u približavanju fiskalnog sistema savremenom evropskom modelu. Umesto jednofaznog oporezivanja prometa proizvoda i usluga, uvedeno je svefazno oporezivanje prometnog ciklusa, tako da pogađa samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata od strane obveznika. Dodata vrednost je vrednost koju proizvođač, lice koje pruža uslugu, trgovac na veliko i trgovac na malo dodaje sirovinama ili drugim nabavljenim inputima (izuzev rada) pre nego što proda novi proizvod, odnosno izvrši uslugu. Porez na dodatu vrednost ima veće poreske efekte u odnosu na porez na promet, zahvaljujući široj poreskoj obuhvatnosti prometa i većoj poreskoj disciplini, i doprinosi smanjenju sive ekonomije. S tim u vezi, značajno je što novouvedeni porez omogućava znatno efikasnije suzbijanje poreske evazije. Primena Zakona o porezu na dodatu vrednost, zbog prirode ovog prihoda uslovljava uplatu sredstava u republički budžet i povećanje transfernih sredstava iz budžeta Republike za iznos ustupanja prihoda opštinama iz ukinutog Zakona o porezu na promet;

Zakonom o porezu na dohodak građana usvojeno je više izmena sa primenom od 2005. godine. Umanjena je osnovice kod poreza na zarade za radnike upućene na rad u inostranstvo, izuzete su iz osnovice poreza premije koje plaća poslodavac za zaposlenog za dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje (stimulisanje investicionih fondova), propisano je oslobađanje od poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva u ograničenom vremenskom periodu od dve godine (u 2004. i 2005. godini) i na određena primanja poljoprivrednika (regres, subvencije), povećana je visina normiranih troškova kod oporezivanja autorskih honorara, izvršena je valorizacija neoporezivih iznosa koji su dati u apsolutnim iznosima, a opredeljeni su u 2001. godini, smanjena je stopa poreza za preduzetnike sa 14% na 10% radi usaglašavanja sa stopom poreza na dobit i pospešivanja zapošljavanja, uvedeno je oslobođenje poreza na zarade za novozaposlene radnike u 2005. godini, propisan je podsticaj za razvoj turizma, za vlasničko restrukturiranje preduzeća i razvoj tržišta hartija od vrednosti;

Ukinut je porez na fond zarada od 1. jula 2004. godine, koji je iznosio 3,5% na bruto zarade čime je izvršeno poresko rasterećenje obveznika – pravnih lica, poljoprivrednika i preduzetnika. Zbog ukidanja poreza na fond zarada povećano je učešće opština u porezu na zarade;

Ukinut je porez na finansijske transakcije od 1. januara 2005. godine, čime se značajno rasterećuju troškovi platnog prometa;

Izmenom Zakona o porezu na dobit preduzeća od 1. avgusta 2004. godine, snižena je stopa poreza na dobit sa 14% na 10%. Ukinut je porez po odbitku na isplaćene dividende i udele u dobiti između rezidenata, proširen je obuhvat prihoda nerezidentnog obveznika koji se oporezuju porezom po odbitku, izuzete su iz oporezive dobiti dividende i udeli u dobiti ostvarenih od rezidenata, uvedeni su podsticaji za veća ulaganja u razvoj privrede u Republici i podsticaji kod ulaganja u osnovna sredstva određenih proizvodnih delatnosti radi njihovog bržeg razvoja (poljoprivreda, ribarstvo, proizvodnja osnovnih metala, mašina i uređaja, motornih vozila i dr.), propisana je primena degresivne metode amortizacije za sva stalna sredstava izuzev nepokretnosti čime je pojednostavljen obračun amortizacije, uveden je sistem samooporezivanja na osnovu podataka iskazanih u poreskoj prijavi i poreskom bilansu, što podrazumeva veću odgovornost poreskog obveznika i smanjenje administriranja poreske uprave;

Smanjeno je fiskalno opterećenje za obveznike doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Uvedena je jedinstvena minimalna osnovica doprinosa u nivou od 40% prosečne bruto zarade isplaćene u Republici u poslednjem kvartalu. Uvedene su određene stimulacije za zapošljavanje lica starijih od 45, odnosno 50 godina života, koja u procesu tranzicije ostanu bez posla;

Zakonom o akcizama ukinuto je oporezivanje akcizom određenih proizvoda (ulje za loženje, motorna ulja i maziva, mlazno gorivo, tečni naftni gas, etil-alkohol i dr.), što je pored poreskog rasterećenja privrednih subjekata, doprinelo daljoj harmonizaciji sa propisima EU, propisano je pravo na refakciju za dizel gorivo koje nabavljaju i koriste poljoprivrednici upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava za pogon traktora, kao i na dizel gorivo koje se koristi za pogon građevinskih mašina i brodova za prevoz tereta, propisano je oslobođenje za akcizne proizvode koji se otpremaju radi prodaje u avionima i brodovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima, u skladu sa carinskim propisima;

Zakonom o porezima na imovinu izvršene su izmene sa primenom od 2005. godine, koje se odnose na usaglašavanja: oporezivanja nasleđa, poklona i prenosa uz naknadu sa oporezivanjem isporuka dobara i pružanja usluga koje je uređeno propisima o porezu na dodatu vrednost, predmeta oporezivanja sa Zakonom o planiranju i izgradnji u odnosu na građevinsko zemljište, sa propisima kojima je uređen poreski postupak i poreska administracija imajući u vidu njihov sistemski karakter u odnosu na poreski postupak za sve poreske oblike. Propisane su niže stope poreza na prenos apsolutnog prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, ukinut je porez na imovinu na akcije izdate na ime i na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću radi podsticanja tržišta kapitala i vlasničkog restrukturiranja preduzeća, povećana je stopa poreza na imovinu fizičkih lica na nepokretnosti koje imaju najveću poresku osnovicu, propisano je oslobađanje na nasleđe, poklon i na prenos apsolutnih prava, kada su predmet prenosa dužničke hartije od vrednosti čiji je emitent Republika, Narodna banka Srbije, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;

Izmenom Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara ukinut je porez na upotrebu mobilnih telefona i izvršeno je suženje predmeta oporezivanja u odnosu na određene vrste oružja, vazduhoplova i plovećih objekata;

Završen je proces uvođenja fiskalnih registar kasa, što će pozitivno uticati na prikupljanje poreza i u narednom periodu i suzbijanju sive ekonomije u oblasti prometa roba i usluga, naročito akciznih proizvoda. Poreska uprava je prošla kroz proces modernizacije koji će se nastaviti i u narednom periodu kako bi se postiglo poboljšanje kvaliteta usluga i nadzora poreskih obveznika, striktno sprovođenje poreskog zakonodavstva i poboljšanje organizacione strukture i kapaciteta ove institucije. Usmeravanjem aktivnosti na implementaciji, unificiranju i razvoju informacionog sistema u Poreskoj upravi, u Upravi carina i Upravi za javna plaćanja, takođe je u funkciji efikasnije i veće naplate poreskih dažbina.

Pored navedenog, sredinom 2005. godine, izvršene su izmene i dopune sledećih zakona:

Zakon o porezu na dodatu vrednost - U cilju daljeg smanjivanja sive ekonomije i usaglašavanja sistema oporezivanja potrošnje u Republici Srbiji sa Šestom direktivom EZ izvršeno je smanjenje opterećenja prometa određene robe i usluga koji su od značaja za životni standard stanovništva. Tako je umesto opšte stope od 18% propisana posebna stopa od 8% na sledeće proizvode: med, smrznute proizvode (voće, povrće, meso i ribu), žitarice, suncokret, soju, šećernu repu, uljanu repicu, sve lekove (do izmene Zakona po posebnoj stopi su oporezovani samo lekovi koji su propisani i izdati na teret sredstava zdravstvenog osiguranja) uključujući i veterinarske lekove, komposte sa micelijumom, kompletne krmne smeše za ishranu stoke, promet žive stoke, usluge koje se naplaćuju putem ulaznica (za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte, izložbe i sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobođen PDV), prirodni gas (do izmene važila je stopa samo za prirodni gas koji se isporučivao individualnim potrošačima preko gasne distributivne mreže). Takođe je uređeno da se stopa od 8% plaća i na prvi prenos prava raspolaganja na stambenim, kao i vlasničkim udelima na tim objektima ako se objekat koristi najmanje 5 godina za te potrebe.

Precizirana su prava na refakciju PDV tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, uslovi refundacije vezano za zdravstvene ustanove, i precizirano je izbegavanje dvostrukog oporezivanja u određenim slučajevima. Poresko oslobođenje uvodi se za promet roba i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji a koji su zaključeni sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom (ako je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih sredstava neće pokrivati troškovi poreza); za otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni vazdušni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima (slobodne carinske prodavnice) kao i na isporuku dobara iz ovih prodavnica; promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o kreditu, odnosno zajmu zaključenim između državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države u kojem se Republika Srbija pojavljuje kao garant, odnosno kontragarant, ako je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza; usluge ocene kreditne sposobnosti fizičkih i pravnih lica, usluge prometa šumskog zemljišta, davanje u zakup poljoprivrednog, šumskog, građevinskog, izgrađenog ili neizgrađenog zemljišta, uvoz dobara koja su predmet ugovora o donaciji, odnosno koja se uvoze kao humanitarana pomoć, koja su izvezena a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena, kao i uvoz pomagala za invalidna lica osim na uvoz motornih vozila;

Zakon o akcizama - propisano je da u slučaju povećanja proizvođačkih cena derivata nafte zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu koje negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji, Vlada može privremeno smanjiti iznose akciza utvrđene u skladu sa ovim zakonom za iznose za koje su povećane proizvođačke cene tih derivata nafte, s tim što to umanjenje ne može biti veće od 20% poslednjih objavljenih usklađenih iznosa akciza. S obzirom da su cene derivata na svetskom tržištu kontinuirano rasle, saglasno ovoj odredbi izvršeno je privremeno smanjenje iznosa akciza na derivate nafte prvi put u julu a zatim i u avgustu mesecu za po tri dinara po litru.

Dinarsko usklađivanje iznosa akciza za derivate nafte sa rastom cena na malo za oktobar, novembar i decembar 2004. godine i prvih šest meseci 2005. godine izvršeno je u julu mesecu 2005. godine. Dinarsko usklađivanje akciza po isteku šest meseci 2005. godine, izvršeno je za sledeće proizvode: duvanske prerađevine, alkoholna pića, osvežavajuća uvozna bezalkoholna pića i uvozne voćne sokove.

Uvedena je nova akciza za ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcije nafte a imaju raspon destilacije do 380oC u iznosu od 32,00 din/kg. Propisana je obaveza plaćanja minimalne akcize na sve duvanske prerađevine utvrđene prema najpopularnijoj ceni cigareta koja se posebno utvrđuje;

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje - ponovo je uvedena obaveza obračuna i plaćanja doprinosa bez isplate zarade; snižena je osnovica doprinosa za zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo; u osnovicu doprinosa uključena je premija za dobrovoljno penzijsko osiguranje koju poslodavac plaća za zaposlene ako iznosi više od 3.000 dinara;

Zakon o republičkim administrativnim taksama - izvršeno je usaglašavanje predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su kao organizaciono novi poslovi propisani u okviru nadležnosti organa za čiji se rad taksa plaća.

Pojedine takse u Taksenoj tarifi su na predlog nadležnih organa ukinute (na ostvarivanje prava na premije i regres, kao podsticajne mere u poljoprivredi), promenjene ili povećane (na elabort univerziteta zbog složenosti i obima rada za koji se taksa plaća). Izvršeno je usaglašavanje predmeta Taksene tarife sa spisima i radnjama utvrđenim carinskim propisima, sa zakonima koji uređuju pitanje energetike, radnje u upravnim stvarima vezanim za državljanstvo, vodnog saobraćaja i bezbednosti plovidbe;

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji - izvršene su izmene u cilju postizanja efikasnije i kontinuirane naplate javnih prihoda: skraćivanjem rokova u postupku redovne i prinudne naplate (posebno poreza na dodatu vrednost), smanjenjem troškova prinudne naplate, definisana su nova poreska krivična dela radi daljeg suzbijanja sive ekonomije i poreske evazije i izvršena su usaglašavanja sa Zakonom o PDV-u;

Carinski zakon - propisano je da se carina ne plaća na predmete koje uvoze naši građani koji su na radu u inostranstvu duže od dve godine kao i uvoz automobila koje uvoze određene kategorije invalida. Ovakve olakšice za svoje državljane imaju sve zemlje u okruženju. Takođe, propisano je i otvaranje slobodnih carinskih prodavnica na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj radi podizanja kvaliteta usluga na aerodromima i standarda aerodroma pri čemu se vrši njihovo prilagođavanje standardima EU.

Predviđeno je da Vlada može, u slučaju da usled uvoza pojedine vrste robe dođe do poremećaja na domaćem tržištu, u ograničenom vremenskom periodu da poveća ili smanji stopu carine za tu robu do 50%, a za robu koja ima nultu carinsku stopu da odredi stopu carine u visini do 5%;

Zakon o budžetskom sistemu - obezbeđuje se jedinstven i celovit način uređivanja budžetskog sistema, posebno kada se radi o sadržaju, planiranju, pripremi, donošenju i kontroli budžeta Republike i budžeta lokalnih vlasti. Predviđeno je osnivanje Uprave za trezor u okviru Ministarstva finansija, kao i spajanje poslova Trezora sa poslovima Uprave za javna plaćanja, što će doprineti efikasnijem obavljanju poslova predviđenih Zakonom o budžetskom sistemu.

Izmenama je precizno definisan budžetski deficit, odnosno suficit, a radi efikasnog funkcionisanja budžetskog sistema i ekonomičnog izvršavanja rashoda precizno su utvrđeni direktni i indirektni budžetski korisnici. Metodologija utvrđivanja budžetskog deficita/suficita, odnosno konsolidovanog deficita/suficita utvrđena Zakonom o budžetskom sistemu, sastoji se u sledećem:

Budžetski suficit, odnosno budžetski deficit je razlika između ukupnog iznosa tekućih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine.

Konsolidovani deficit, odnosno konsolidovani suficit je razlika između konsolidovanih javnih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i konsolidovanih javnih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine. Konsolidacija se vrši između različitih nivoa vlasti (Republika, lokalne vlasti i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja), uz isključivanje međusobnih transfera različitih nivoa vlasti i uključivanje doprinosa za socijalno osiguranje naplaćenih od sektora privrede.

Kategorije prihoda i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine, kao i kategorije rashoda i izdataka po osnovu nabavke nefinansijske imovine su kategorije kroz koje država, vršenjem svojih funkcija, generiše budžetski suficit, odnosno budžetski deficit.

Sve ostale kategorije primanja i izdataka (klasa 9 i klasa 6 kontnog plana za budžetski sistem), po svojoj suštini, predstavljaju način korišćenja ostvarenog budžetskog suficita, odnosno način finansiranja ostvarenog budžetskog deficita.

Tako se klasa 9 odnosi na primanja po osnovu zaduživanja i prodaje finansijske imovine a klasu 6 čine izdaci po osnovu otplate glavnice i nabavke finansijske imovine.

Takođe, sredinom 2005. godine, donete su i novi zakoni, i to:

Zakon o javnom dugu - postavljaju se limiti za zaduživanje države, lokalne samouprave i javnih preduzeća. Radi sprečavanja prekomernog zaduživanja formiraće se Uprava za javni dug pri Ministarstvu finansija. Narodna skupština Republike Srbije kontrolisaće zaduživanje u oblasti javnog duga. Moguće je zaduživanje u zemlji i inostranstvu, u stranoj i domaćoj valuti, osim kod emitovanja kratkoročnih hartija od vrednosti koje moraju biti u domaćoj valuti. Predviđeno je zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, kada se dug mora otplatiti najkasnije do 31. decembra, a ukupan iznos ne sme preći 5% prihoda u prethodnoj godini. Predviđeno je finansiranje budžetskog deficita čiji iznos ne sme preći iznos određen budžetom Republike, kao i finansiranje budžetskog deficita emitovanjem obveznica trezora i drugih hartija od vrednosti. Utvrđena je mogućnost za refinansiranje neizmirenog duga za plaćanje po osnovu preuzetih garancija, kao i za finansiranje investicionih projekata;

Zakon o Carinskoj tarifi - carine su povećane za 142 proizvoda, među kojima su neke osnovne životne namirnice i povrće i voće koje se proizvodi u Srbiji. Povećane su i stope za nameštaj i gotove gume sa 10% na 20%.

Smanjene su carine za 164 proizvoda, i to uglavnom sirovine i repromaterijal koji su neophodni za domaću proizvodnju, tako da prosečna carinska stopa sada iznosi 8,69%, pri čemu za 30% proizvoda carinska stopa iznosi samo 1%. Za poljoprivredne proizvode prosečna stopa je 16,95%, a za industrijske proizvode 6,19%.

Primenom Zakona o Carinskoj tarifi carine su vraćene na nivo pre harmonizacije sa Crnom Gorom.

Reforma javnih rashoda

Reformski procesi u oblasti javnih finansija, najvećim delom su završeni u delu poreskih prihoda, a započeta je reforma javnih rashoda na svim nivoima vlasti, kako rashoda budžeta tako i rashoda organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Definisanjem fiskalnog okvira, omogućeno je da se započne proces na segmentu javnih rashoda, odnosno reguliše javno trošenje u odnosu na ekonomski i socijalni sektor zemlje. Javni rashodi su ravnopravni i jednako važni delovi javnih finansija i predstavljaju efikasan instrument ukupne ekonomske i socijalne politike svake zemlje kojim se opredeljuje racionalno korišćenje javnih sredstava.

Stoga je sa donošenjem Zakona o budžetu Republike Srbije za 2004. godinu, učinjen značajan korak u pravcu suštinskog preispitivanja javne potrošnje. Javni rashodi imaju specifično mesto i ulogu u tržišno orijentisanim privredama, sa aspekta njihovog ekonomsko-socijalnog sadržaja. Preduzete reformske mere treba da omoguće funkcionisanje tržišnih institucija, sa ciljem da se obezbedi makroekonomska stabilnost, kao i relativno visoka stopa privrednog rasta. Zahvaljujući smanjenju pojedinih javnih rashoda i ukupne javne potrošnje u 2004. godini dat je doprinos ostvarenom rastu bruto domaćeg proizvoda od 8,6%.

Nepromenjeno učešće javnih rashoda u BDP, po ekonomskoj klasifikaciji, u 2004. godini, u odnosu na 2003. godinu (tabela 10), posledica je, sa jedne strane, rasta rashoda za kapitalne investicije, penzije, otplatu kamata kao i ostalih rashoda, a sa druge strane smanjenja rashoda za kupovinu roba i usluga, socijalnu zaštitu i subvencije.

Posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji (tabela 11), značajnije je smanjeno učešće u BDP sredstava za odbranu, ekonomske poslove, stanogradnju socijalnu zaštitu, dok su rashodi za opšte javne usluge, zdravstvo i obrazovanje značajnije povećani.

U ukupnim javnim rashodima republički budžet ima najveće učešće i svojom veličinom i transferima ostalim nivoima vlasti presudno utiče na celokupni javni sektor. Rashodi republičkog budžeta u 2004. godini, izvršeni su u iznosu od 335,1 mlrd dinara.

Na rashodnoj strani republičkog budžeta izvršeno je prilagođavanje obima i strukture i usklađivanje sa realnim ekonomskim kretanjima. Pri tome, polazilo se od potrebe da se obezbedi prioritetno finansiranje ključnih funkcija u državi, i da se preispitaju i smanje pojedini rashodi.

Najveće stavke rashoda budžeta Republike odnose se na donacije i transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, što je omogućilo redovnu isplatu penzija i izvršavanje drugih obaveza ovih organizacija.

Povećani su izdaci za kapitalne rashode, posebno u oblasti poljoprivrede, putne infrastrukture, kao i za rekonstrukciju državne imovine.

Za finansiranje državne zajednice SCG utrošeno je 46,7 mlrd dinara, transferi AP Vojvodini iznosili su 10,6 mlrd dinara, a subvencije javnim preduzećima 34,5 mlrd dinara. Obaveze na ime "stare" devizne štednje su izmirene (18,9 milijardi dinara), kao i obaveze na ime otplate spoljnog duga (11,3 milijarde dinara), uz redovno izmirenje drugih obaveza.

Deficit republičkog budžeta u 2004. godini iznosio je 1,6 mlrd dinara, dok je prvobitnim budžetom za 2004. godinu, deficit bio utvrđen u iznosu od 45,3 mlrd dinara. Deficit je znatno redukovan tokom godine, kao rezultat preduzetih mera Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija. Obim deficita u 2004. godini dobija posebno na značaju ako se ovi podaci uporede sa podacima o deficitu republičkog budžeta za 2003. godinu, ostvarenog u iznosu od 15,0 milijardi dinara, s obzirom da je u odnosu na 2003. godinu deficit smanjen za 89,4%.

Izgledi za 2005. godinu

Privredna kretanja u 2005. godini beleže pozitivan trend u sferi spoljno-trgovinske razmene. Visok deficit tekućih transakcija robne razmene karakterističan za kraj 2004. godine, bitno je smanjen u ovoj godini (između 9-10% BDP). I pored stagnacije industrijske proizvodnje, beleži se rast BDP, kako u prvom tako i u drugom kvartalu ove godine. Međutim, kretanje cena je iznad projekcije i predstavljaće glavni problem ekonomske politike u narednom periodu. Mere fiskalne politike, ne samo tokom 2004. godine, već i u ovoj godini dovele su do smanjenja rashoda javnog sektora i ne samo smanjenja deficita već i stvaranja suficita do kraja 2005. godine.

Došlo je do smanjenja deficita robne razmene sa inostranstvom. Visok rast cena zahteva preduzimanje daljih mera makroekonomske politike, čemu treba da doprinese i fiskalna politika. Promene poreskog i carinskog zakonodavstva, uz bolju naplatu javnih prihoda vode ostvarenje javnih prihoda iznad projektovanih okvira na početku godine, što je i uslovilo izmenu republičkog budžeta u julu mesecu, uz projekciju značajnog suficita za ovu godinu. Uspeh u postizanju postavljenog zadatka obaranja inflacije, uz već evidentno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, jednim delom zavisi od fiskalne politike, ali su potrebne i mere monetarne politike, ograničenje rasta zarada, uz nastavak restrukturiranja javnih preduzeća.

Restriktivna fiskalna politika utvrđena prilikom donošenja rebalansa republičkog budžeta za ovu godinu, obezbediće da se javni prihodi ne upotrebe za potrošnju, već da se i nakon manjih korekcija povećanjem određenih stavki rashoda obezbedi stvaranje suficita u javnom sektoru, kako republičkog budžeta, tako isto i budžeta pojedinih gradova i opština, kao i Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti. Ovo će obezbediti da prihodi od privatizacije budu upotrebljeni za smanjenje javnog duga, a ne za finansiranje deficita. Time će se uticati na smanjenje domaće tražnje, koja je glavni generator rasta cena i debalansa robne razmene sa inostranstvom.

Fiskalna politika za 2005. godinu u osnovi predstavlja kontinuitet započete politike tokom 2004. godine i ima za cilj dalje smanjenje javne potrošnje radi njenog prilagođavanja realnom ekonomskom potencijalu države. Osnovna karakteristika javnih finansija u 2005. godini jeste ostvarenje suficita javnog sektora, pre svega republičkog budžeta, a kao rezultat povoljnog kretanja na strani prihoda, posle uspešno sprovedene reforme poreskog sistema u prošloj i početkom 2005. godine. Najznačajniji segment ove reforme je porez na dodatu vrednost. Na ostvarenje suficita javnog sektora uticale su i mere kontrole rashoda i započeta reforma rashodne strane javnog sektora.

S obzirom da su nakon donošenja Zakona o porezu na dodatu vrednost sredinom 2004. godine, u drugom polugodištu izvršene blagovremene pripreme za njegovu implementaciju, stvoreni su ključni uslovi da se sa uvođenjem PDV-a obezbedi stabilnost poreskih prihoda. Paket poreskih zakona koji se u tom smislu usklađuje sa zakonskom regulativom EU, doprineće daljem poboljšanju strukture izvora sredstava za javne potrebe. Prihodi od PDV-a ostvareni za devet meseci 2005. godine, ukazuju da će se ovi prihodi ostvariti iznad projektovanih, zahvaljujući proširenju poreske osnovice i povećanju broja poreskih obveznika.

Formiranje stabilnih i sigurnih izvora prihoda, na bazi PDV-a, jedan je od najvažnijih preduslova da se uđe u drugu fazu reforme javnih finansija, u delu javnih rashoda. Započeti proces dugoročnog je karaktera, s obzirom da je s jedne strane potrebno da javni rashodi budu ispod nivoa prihoda, a s druge strane da obezbede povećane izdatke za određene namene od javnog interesa. Preraspodela sredstava javne potrošnje, odnosno prekomponovanje javnih rashoda, podrazumeva da se reformisanje ukupnog državnog aparata i javnih službi odvija postupno, odnosno fazno, isto kako se odvijala i reforma poreskog sistema na prihodnoj strani javnih finansija. Sa reformom rashodne strane javne potrošnje otpočelo se već na početku 2005. godine, odnosno sa reformisanjem državne administracije i reformom odbrane, odnosno Vojske Srbije i Crne Gore. Osnovni preduslov da se uspešno odvija dati proces podrazumeva da se krene sa opšte javnim uslugama, odnosno sa preispitivanjem javnih rashoda koji po svom tradicionalnom karakteru čine administrativne javne rashode države (vojska, administracija i slično).

Za 2005. godinu projektovan je konsolidovani suficit od 2,2% BDP (tabela 12). Pored republičkog budžeta suficit će ostvariti i pojedini gradovi i opštine, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti, RZZO kao i Nacionalna služba za zapošljavanje. Time se snažno utiče na ukupnu tražnju, odnosno na kretanje inflacije i smanjenje deficita platnog bilansa, što je u direktnoj funkciji postizanja makroekonomske stabilnosti i održivosti javnih rashoda.

Suficit javnog sektora rezultat je mnogo većeg smanjenja na strani javnih rashoda u odnosu na pad učešća javnih prihoda u BDP (tabela 12), u 2005. godini, u odnosu na prošlu godinu.

Republički budžet, kao ključni deo javnog sektora ostvario je za devet meseci 2005. godine prihode od 294,5 mlrd dinara, što je za 25% više od prihoda ostvarenih u istom periodu prethodne godine (235,6 mlrd dinara). To je delom posledica primene poreza na dodatu vrednost koji je u celini prihod republičkog budžeta za razliku od prihoda od poreza na promet proizvoda koji je pripadao i budžetima lokalne samouprave. U republičkom budžetu obezbeđuju se transferna sredstva budžetima lokalne samouprave, umesto nedostajućih sredstava poreza na promet iz ukinutog Zakona o porezu na promet.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 284,7 mlrd dinara, što je za 20,5% više od rashoda ostvarenih za devet meseci 2004. godine (236,3 mlrd dinara).

Brži rast prihoda od rasta rashoda u odnosu na isti period prošle godine, doveo je do stvaranja suficita koji iznosi 9,8 mlrd dinara.

Ostvarenje prihoda i izvršenje rashoda republičkog budžeta bitno utiče na kretanje u celom javnom sektoru, što je u ovoj godini potencirano uvođenjem poreza na dodatu vrednost, kako zbog visine prihoda po ovom osnovu, tako isto i zbog mehanizma ovog poreza koji je uzrokovao veću centralizaciju sredstava i povećanje iznosa transfera opštinama.

Najveći iznosi transfernih sredstava iz republičkog budžeta usmereni su prema Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih, državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, opštinama, Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika i Nacionalnoj službi zapošljavanja. Zbog svega toga reforma javnog sektora mora da obuhvati sve javne rashode, a ne samo rashode budžeta Republike.

Ostvareni prihodi javnog sektora na početku godine ukazuju da će prihodi, pre svega prihodi republičkog budžeta, uz sadašnje mehanizme i opterećenje porezima biti ostvareni na nižem nivou od planiranih. Imajući ovo u vidu, kontrola rashoda i mere na njihovom smanjenju biće ključni za ostvarenje suficita do kraja ove godine. Puni efekat sprovedene reforme javnih rashoda efektuiraće se u narednim godinama.

Kretanje prihoda i rashoda republičkog budžeta ukazuje da obezbeđena sredstva u republičkom budžetu na ime transfera fondovima penzijskog i invalidskog osiguranja, uz očekivanu valorizaciju penzija su dovoljna za redovno izmirivanje obaveza. Povećanje sredstava za ovu namenu je zahtevalo napore za smanjenje drugih rashoda u budžetu Republike.

Pored povećanja transfernih sredstava fondovima penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih i zemljoradnika, izvršeno je povećanje sredstava za podsticaj izvoza, koji beleži rast nakon uvođenja PDV-a, a u cilju smanjenja deficita tekućeg bilansa.

Aktivnija uloga države na socijalnom planu vezana je za povećanje sredstava za socijalni program, povećanje kredita za zapošljavanje i stambeno kreditiranje, uz istovremeno smanjenje sredstava za plate i kupovinu roba i usluga.

Ostvarivanje suficita na nivou lokalne samouprave u ranijim godinama, u uslovima deficitarnog finansiranja ukupne javne potrošnje, zahtevalo je da se izvrše izmene u modelu finansiranja opština i gradova. U ovoj godini primenjen je model finansiranja budžeta lokalnih vlasti, prema kojem se deo sredstava transferiše iz budžeta Republike. Putem transfera trebalo je da se primanja budžeta opština i gradova ostvaruju srazmerno kretanju primanja budžeta Republike. I pored ovih izmena u finansiranju, prihodi lokalnih vlasti su iznad projektovanih za 2005. godinu. Merama koje će biti preduzete u saradnji sa gradovima i opštinama obezbediće se ograničenje određenih rashoda i imobilisanje više ostvarenih prihoda.

I pored ograničenih mogućnosti za ostvarenje ušteda potrebno je da, pored republičkog i opštinskih budžeta, i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja preduzmu mere na smanjenju određenih kategorija rashoda, i to onih koji nisu zakonska obaveza.

Reforma javnih prihoda

Zaključno sa 2004. godinom najvećim delom je zaokružen fiskalni sistem Republike u pogledu harmonizacije poreza sa EU. Uvođenjem poreza na dodatu vrednost, od 1. januara 2005. godine, urađen je najvažniji korak u tom pogledu. Po visini poreskih stopa, poreskih oblika i podsticaja Republika je postala poreski konkurentna za privlačenje stranog kapitala i investiciona ulaganja.

Poreska politika za 2005. godinu (tabela 14) koncipirana je da dovede do rasterećenja privrede i građana, odnosno smanjenja poreskih obaveza. Politika poreza je zasnovana na povećanju poreskog kapaciteta, bez dodatnog poreskog opterećenja rada i na reformi indirektnih poreza. Najznačajnija novina svakako je početak primene poreza na dodatu vrednost.

Zakonom o porezu na dodatu vrednost u 2005. godini, smanjena je opšta stopa poreza sa 20% na 18%, uvedena je posebna stopa od 8% za određene proizvode i usluge i propisana su poreska oslobođenja za pojedina dobra i usluge. Ostvareni su značajni efekti ovog poreza na suzbijanju sive ekonomije i njenom uvođenju u legalne tokove. Ukidanje poreza na fond zarada i smanjenje stope poreza na dobit preduzeća u 2004. godini, ima svoj puni efekat na prihode u 2005. godini. Smanjenjem stope poreza na dobit preduzeća sa 14% na 10%, što je među najnižim stopama u odnosu na druge zemlje, obezbeđuje se dalje prilagođavanje fiskalnog opterećenja preduzeća njegovoj ekonomskoj snazi i privlače se strane direktne investicije. Porez na dohodak građana drugačije se raspodeljuje između budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne samouprave. Povećano je učešće opština i gradova u ovom porezu sa 30% u 2004. godini na 40% u 2005. godini. Akcize se usklađuju sa standardima EU i STO, u pogledu definisanja vrste akciznih proizvoda i načina oporezivanja, bilo kao specifične ili ad valorem. U 2005. godini vrši se šestomesečna umesto, kao što je do sada vršena, tromesečna indeksacija akciza rastom cena na malo. Uvedena je akciza i na druge grupacije derivata nafte u cilju suzbijanja sive ekonomije, a zbog kretanja cena nafte na svetskom tržištu vršena je korekcija akciza.

Planirano je da u 2005. godini prihodi od carina sporije rastu u odnosu na stopu rasta ukupnih prihoda budžeta. Na opadanje prihoda od carina manjim delom utiče i nastavljanje sa dosadašnjom politikom stabilnog kursa dinara, uz umereniji rast uvoza, pogotovo uvoza robe široke potrošnje, kod koje su stope carinskog opterećenja najviše. Carinski sistem i politika koncipirani su prema potrebama privrednog razvoja zemlje, pre svega u cilju povećanja konkurentne sposobnosti privrede. Carinske stope su smanjene za određene proizvode koji se ne proizvode u zemlji, a koji su inputi u izvozno orijentisanim granama, odnosno u granama za čijim proizvodima postoji domaća tražnja (crna metalurgija, drvna industrija, tekstilna i grafička industrija). Povećanje carinskih stopa odnosi se na uvozne proizvode koji su se najčešće uvozili po dampinškim cenama, radi zaštite strateških grana domaće privrede ili onih koje imaju komparativne prednosti (poljoprivreda, industrija kože, nameštaja i dr.). Proširena su carinska oslobođenja i uređeni prioriteti u postupku na graničnom prelazu. U narednom periodu izvršiće se dalja usklađivanja sa principima EU (sistem oslobođenja, prekršajne odredbe i dr.). Predložiće se novi zakon o slobodnim zonama.

Preduzete su mere za naplatu neuplaćenih javnih prihoda, posebno za porez na promet. Ove mere uključuju prinudnu naplatu, pokretanje stečajnog postupka za neplatiše, uz otpis potraživanja od preduzeća koje su u postupku privatizacije.

Reforma javnih rashoda

Reforma javnih rashoda započeta je reformisanjem državne administracije, kao prvim i osnovnim korakom za reformisanje ukupnog sistema javnih rashoda, odnosno potreba. Polazeći od stava da javni rashodi moraju da budu manji, neophodno je suštinski analizirati visinu i izvršiti prilagođavanje pojedinih kategorija javnih rashoda. Ograničavanje pojedinih javnih rashoda vrši se, kako sa ekonomskog, tako i sa fiskalnog aspekta, čemu se podvrgavaju najpre administrativni rashodi. Podmirivanje osnovnih funkcija državno – administrativnog aparata i vitalnih funkcija stanovništva, odnosno klasičnih funkcija i određenih socijalno – ekonomskih funkcija, opredeljuju minimum javnih rashoda države. U uslovima tranzicionih reformi, koje sprovodi naša zemlja, potrebno je realizovati određene stabilizacione programe. Stoga je neophodno, obezbeđivati i sredstva za oživljavanje privrednih aktivnosti i stabilizaciju određenih tokova, uz povećanja socijalnih rashoda, a što zahteva uspostavljanje minimuma javnih rashoda na višem nivou. U tim uslovima imperativ je svođenje čistih administrativnih troškova na niži nivo. Racionalizacija u javnoj administraciji dovodi do smanjenja broja zaposlenih, a to rezultira u revidiranju sredstava za bilans plata.

Sledeći važan segment javnih rashoda u kome su odmakle reformske aktivnosti, pre svega u smanjenju broja zaposlenih jeste Vojska. Smanjenje broja zaposlenih odnosi se na civilna lica, kao uvod za smanjenje brojnog stanja Vojske do optimalnog nivoa i njene profesionalizacije, a po ugledu na zemlje naše veličine i nivoa ekonomske razvijenosti. Naime, u prvoj fazi to znači da će ovi rashodi biti prekomponovani, da bi se u narednim godinama, preduzele aktivnosti i mere koje će dovesti do smanjenja rashoda za odbranu i Vojsku (tabela 16).

U cilju poboljšanja upravljanja javnim rashodima poboljšaće se koordinacija u finansiranju kapitalnih rashoda iz stranih kredita, pojačaće se kontrola preuzimanja obaveza od strane direktnih i indirektnih korisnika i nastaviće se sa potpunom integracijom računa direktnih i indirektnih budžetskih korisnika u jedinstveni račun trezora. Izvršene su neophodne izmene Zakona o budžetskom sistemu kako bi se unapredilo poslovanje trezora.

Kao i u protekle četiri godine, glavne stavke rashoda (tabela15) u ukupnim rashodima su penzije koje u BDP učestvuju sa 11,6%, rashodi za zaposlene sa 10,4 % (bez socijalnih doprinosa na teret poslodavca), kupovina roba i usluga sa 5,8%, subvencije sa 4,3%, što zahteva da se mere za smanjenje javnih rashoda koncentrišu na ova područja.

Bilans plata, počev od 2005. godine, prilagođava se započetoj reformi državne uprave, postupnim smanjenjem broja zaposlenih. Predviđeno je da se do kraja 2005. godine ukupan broj zaposlenih od 192.182 radnika za koje se plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije smanji za 2.996 radnika. Broj zaposlenih u Ministarstvu odbrane treba da se svede na 38.000 zaposlenih, uz smanjenje zaposlenih u državnoj zajednici. Pored mera na smanjenju broja zaposlenih u administraciji na republičkom i na saveznom nivou, potrebne su mere za smanjenje administracije i na lokalnom nivou, uz preduzimanje mera da se zaustavi nekontrolisani rast zarada u javnim preduzećima na lokalnom nivou.

Visoko učešće penzija u javnoj potrošnji, odnosno u BDP, zajedno sa visokim deficitom Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih i Fonda zemljoradnika, uslovilo je u 2005. godini reformu penzijskog sistema, pogotovo u uslovima demografskih kretanja kada velika posleratna generacija pristiže za penzionisanje, uz rast očekivanog trajanja života.

Sadašnji broj korisnika je 1.238.679 kod Fonda PIO zaposlenih, 202.931 korisnika kod Fonda PIO poljoprivrednika, a kod Fonda PIO samostalnih delatnosti 44.723 korisnika.

Neophodnost reforme penzijskog sistema proizilazi iz nedostatka sopstvenih sredstva i visokih iznosa transfera iz budžeta, jer u finansiranju rashoda Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih republički budžet učestvuje sa više od 37%, a Fonda poljoprivrednika sa više od 85%.

Rashodi za kupovinu roba i usluga smanjuju svoje učešće u BDP u 2005. godini u odnosu na prethodne godine.

Smanjuje se učešće u BDP sredstava za subvencije, koja su planirana na nižem nivou u odnosu na 2004. godinu. Sredstva za subvencije namenjena su najvećim delom za poljoprivredu, proizvode za izvoz, kupovinu pšenice, unapređenje produktivnosti, unapređenje sela i dr. Takođe, predviđene su subvencije za JP ŽTP Beograd i JP RTS. Započeto restrukturiranje javnih preduzeća treba da stabilizuje njihovo poslovanje i da obezbedi da se planiranim sredstvima u budžetu za ovu godinu finansiraju rashodi za ove potrebe, a u narednim godinama da dovedu do smanjenja učešća u BDP i u javnim rashodima.

Već u ovoj godini za servisiranje javnog duga, domaćeg i stranog, obezbeđeno je više od 10% sredstava republičkog budžeta. Rastući iznosi sredstava za servisiranje javnog duga, u narednim godinama, zahteva dosledno sprovođenje reforme svih drugih javnih rashoda, kako bi se stvorio potreban prostor za ove izdatke.

Smanjenje rashoda postaje utoliko složeniji zadatak što su potrebna dodatna sredstva na ime transfera fondovima socijalnog osiguranja, uz sredstva koja treba da pomognu restrukturiranju javnog sektora obezbeđenjem sredstava za otpremnine, uz potrebnu modernizaciju javne infrastrukture, i obezbeđenje sredstava za stambenu izgradnju, podsticaj izvoza, zapošljavanje i dr.

Polazeći od opredeljenja daljeg smanjenja i prekomponovanja pojedinih tekućih rashoda i izdataka u 2005. godini, vodilo se računa da struktura izdataka bude usklađena sa trajnim opredeljenjima i prioritetima. Istovremeno smanjuju se pojedini rashodi (subvencije javnim preduzećima, nabavka opreme i veći broj drugih stavki vezan za kupovinu roba i usluga).

U strukturi ukupnih izdataka iz budžeta Republike, kako u 2004. tako i u 2005. godini, najveće učešće imaju transferi. U tome su najveća stavka transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Novinu predstavlja uvođenje transfernih sredstava lokalnoj samoupravi (13,8 mlrd. dinara), koja se budžetima opština i gradova usmeravaju neposredno iz budžeta Republike Srbije. Povećano učešće u raspodeli poreza na zarade i transferna sredstva zamenjuju njihovo učešće u ukinutom porezu na promet. Povećani su transferi prema AP Vojvodina, dok transferi državnoj zajednici zadržavaju isto učešće.

U republičkom budžetu povećano je učešće sredstava za izvršavanje obaveza po osnovu prava iz socijalnog osiguranja. Ova sredstva su planirana u iznosu koji omogućuje isplatu dvanaest mesečnih prava u oblasti boračko-invalidske zaštite, dečje zaštite, socijalne zaštite, sprovođenje socijalnog programa Tranzicionog fonda, namenjenih za realizaciju socijalnog programa i isplatu novčanih naknada zaposlenih u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju javnih preduzeća. Vlada će preduzeti mere za racionalniju upotrebu sredstava za socijalne programe, kako bi sredstva bila korišćena na celishodan način.

Osnovna sredstva predviđena su sa učešćem u budžetu od 3,8%, a odnose se najvećim delom na opremu za poljoprivredu i privredu, a manjim delom na sredstva za kapitalno održavanje zgrada i objekata.

Pregled strukture javnih rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji (tabela 11 i 16) pokazuje da u 2005. godini, u odnosu na 2004. godinu, obrazovanje i opšte javne usluge beleže rast učešća u BDP, stanogradnja i komunalne usluge imaju isto, a kod svih drugih kategorija beleži se pad učešća.

Rashodi namenjeni opštim javnim uslugama (tabela 11) u 2004. godini činili su 2,5% BDP i rastu na 2,6% BDP u 2005. godini (tabela 16). Ova kategorija rashoda predstavlja klasičan administrativan javni rashod i kako obuhvata rashode namenjene funkcionisanju državnog aparata, reforma državne administracije rezultiraće u smanjenju ove kategorije u narednom periodu.

Rashodi za odbranu i unutrašnju bezbednost u 2004. godini učestvuju sa 3,0% i 2,4% u BDP, respektivno, a njihovo učešće se u 2005. godini smanjuje na 2,6% i 2,2%, respektivno. Predviđa se i dalje smanjenje ove dve kategorije rashoda. Kretanje rashoda za odbranu i unutrašnju bezbednost direktno je određeno pravcem i brzinom reformi koje se sprovode u ovim oblastima.

Rashodi za ekonomske poslove u BDP u 2005. godini iznose 3,7%. Kod ove kategorije rashoda došlo je do značajne izmene u strukturi. Ovi rashodi obuhvataju opšte ekonomske poslove, poljoprivredu, šumarstvo, lov i ribolov, gorivo i energiju, rudarstvo, proizvodnju i izgradnju, transport, komunikacije i ostale ekonomske poslove. Politika javnih rashoda predviđa da se povećaju rashodi za izgradnju, proizvodnju i transport, a u okviru funkcije transporta posebno izdaci za železnički transport, dok je u prethodnom periodu akcenat bio na drumskom transportu. U okviru kategorije ekonomski poslovi smanjenje se predviđa na opštim ekonomskim poslovima.

Rashodi za obrazovanje beleže rast sa 3,7% u 2004. godini na 3,9% BDP u 2005. godini. U razvijenim ekonomijama rashodi za obrazovanje su bilansno veoma značajni, budući da imaju direktan uticaj na ukupni ekonomski i socijalni razvoj. Kod nas ova kategorija još uvek nema bilansni značaj koji joj pripada, te se u narednom periodu predviđa značajniji rast ove kategorije, a u skladu sa reformom celokupnog sistema obrazovanja koja će obrazovni sistem uskladiti sa međunarodnim i standardima EU.

Rashodi za socijalnu zaštitu u 2005. godini opadaju za 0,9% BDP u odnosu na 2004. godinu. Ova kategorija predstavlja bilansno najznačajniju stavku. S obzirom da je većina ovih rashoda zakonski definisana, politika smanjenja ovih rashoda ograničena je preuzetim obavezama.

Rashodi za stanogradnju i komunalne usluge, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji, zadržavaju svoje učešće u BDP na istom nivou, dok rashodi za zdravstvo imaju pad sa 6,9% u 2004. godini na 6,5% u 2005. godini.

3. Projekcija fiskalnih kretanja u periodu od 2006. do 2008. godine

Cilj fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu je da podrži strategiju Vlade, koja je u funkciji privrednog rasta, strukturnih reformi i smanjenja siromaštva, boljeg upravljanja javnim finansijama, posebno u delu javnih rashoda. Fiskalna politika obezbediće konzistentnost između ciljeva Vladine politike i alokacije rashoda koji podržavaju ostvarivanje tih ciljeva. Makroekonomska stabilnost, održivi i stabilan ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike su i u ovom periodu budžetski ciljevi čiji postulati su osnov za izradu projekcije srednjoročnog okvira javnih rashoda (tabela 12).

Instrumenti javnih finansija koje država neposredno koristi u realizaciji ciljeva ekonomske politike u pogledu rasta društvenog proizvoda, stabilnosti cena i veće zaposlenosti podrazumeva prilagođavanje javne potrošnje realnim izvorima finansiranja. Korišćenjem obima i strukture javne potrošnje moguće je obezbediti pozitivan uticaj na ekonomski sistem kao celinu.

Kretanje konsolidovanih javnih prihoda, javnih rashoda, konsolidovanog fiskalnog suficita, kao i njihovo učešće u BDP za naredni srednjoročni period, prikazani su u tabeli 12.

Tabela 12. Konsolidovani javni prihodi, rashodi i suficit				(u mil. din.)
		Procena		Projekcija
		2005	2006	2007	2008
Prihodi		704,116.0	812,513.8	895,941.6	991,609.1
- % BDP		44.0	43.6	42.4	41.5
Rashodi		669,508.0	761,240.4	835,414.0	920,280.7
- % BDP		41.8	40.8	39.6	38.5
Konsolidovani suficit		34,608.0	51,273.5	60,527.7	71,328.4
- % BDP		2.2	2.8	2.9	3.0

Izvor: MFIN

Fiskalni suficit u 2005. godini, postupno će se povećavati u narednim godinama. Projektovani suficit rezultat je pre svega prilagođavanja na rashodnoj strani određenih vrsta troškova, a delom i manjeg prilagođavanja na strani javnih prihoda.

Utvrđeni fiskalni okvir prihoda, rashoda i suficit javnog sektora predstavlja pouzdanu osnovu za donošenje budžeta svih nivoa vlasti. Srednjoročni fiskalni okvir, kao proces u planiranju javnih rashoda, zasniva se na vladinim odlukama o dugoročnim fiskalnim ciljevima. Sledi projekcija ekonomskih i fiskalnih agregata, čiji pregled i odobrenje daje Vlada nakon rasprave o ukupnim javnim rashodima, polazeći kako od troškova vladinih aktivnosti i usluga, tako i ciljeva koje Vlada postavlja, čime se odobrava obim javnih rashoda.

Formulisanje politike je najznačajniji korak u postupku utvrđivanja okvira javnih rashoda, s obzirom da se pri planiranju prelamaju događaji koji traju više godina, tako da stvarno usklađivanje prioriteta rashoda zahteva višegodišnje projekcije. Obezbeđivanje adekvatnih informacija u cilju verifikacije srednjoročnog okvira rashoda pretpostavlja tvrdo budžetsko ograničenje u pogledu inicijalnog plafona koji odražava Vladine prioritete. Promena mentaliteta u planiranju, sa mentaliteta potreba na mentalitet mogućnosti je glavni osnov u pristupu projektovanja okvira rashoda.

Primarni cilj javnih finansija u 2006. i naredne dve fiskalne godine, biće sprovođenje čvrste fiskalne politike, reforma javnih rashoda (tabele 15 i 16), podešavanje poreskog instrumentarija (tabela 14) i održivost obima javnih rashoda na nivou koji obezbeđuje makroekonomski rast i stabilnost javnih finansija.

Polazeći od ovih opredeljenja fiskalna politika u srednjoročnom periodu od 2006. do 2008. godine, obezbediće sledeće:

- značajnije fiskalno prilagođavanje na strani javnih rashoda i relativno smanjivanje učešća javnih rashoda u BDP na održiv nivo, na bazi reformi u oblasti penzijskog osiguranja, zdravstva, obrazovanja, odbrane i bezbednosti, državne uprave, restrukturiranja javnih preduzeća koja se dotiraju iz budžeta;

- prekomponovanje strukture javne potrošnje u pravcu (1) smanjenja učešća rashoda za zaposlene, kupovine roba i usluga, penzija, troškova socijalne zaštite i subvencija a (2) povećanja učešća kapitalnih investicija i troškova otplate kamata;

- poboljšanje finansijskog položaja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, uz smanjenje učešća njihovih rashoda u BDP;

- usklađivanje kretanja rashoda lokalnih zajednica sa kretanjem rashoda u budžetu Srbije, uz smanjenje tekućih rashoda u korist povećanja kapitalnih izdataka;

- značajnije povećanje kapitalnih izdataka i podršku strukturnom prilagođavanju privrede i tržištu rada;

- stabilne i predvidive poreske prihode, uz smanjenje fiskalnog opterećenja, mereno učešćem javnih prihoda u BDP, na održiv nivo, što će doprineti povećanju konkurentnosti privrede;

- dalji porast naplate javnih prihoda širenjem poreske osnovice i svođenje sive ekonomije u legalne tokove;

- preispitivanje poreskih stopa, poreskih oslobađanja i poreskih olakšica u funkciji preraspodele poreskog tereta;

- uravnoteženje javnih prihoda i javnih rashoda, uz određeni suficit;

- relativno smanjenje javnog duga Srbije ispod 60% BDP i redovno servisiranje obaveza prema domaćim poveriocima i servisiranje kamate i glavnice na novi i reprogramirani garantovani spoljni dug;

- harmonizaciju poreskog sistema sa pravnim standardima EU i osposobljavanje poreske administracije za primenu moderne poreske regulative.

U opredeljivanju obima ukupnih javnih rashoda ključna su privredna kretanja, u uslovima stabilnih i definisanih javnih prihoda. Utvrđivanje obima javnih rashoda u srednjoročnom periodu polazi od globalnih prognoza i ciljeva javnih rashoda, s jedne strane i obima javnih prihoda koji treba da finansiraju te rashode, s druge strane. Takav makro scenario pri izradi srednjoročnog okvira javnih rashoda obuhvata posebno identifikovanje obaveza i rizika javnih rashoda.

Projekcija osnovnih fiskalnih agregata bazira se na planiranom makroekonomskom okviru za naredni srednjoročni period. Za period 2006-2008. godina projektovan je relativno visok realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 5,1% u 2006. do 7,0% u 2008. godini i značajno obaranje inflacije na 4,5% na kraju perioda. Projekcija javnih prihoda bazirana je na proceni javnih prihoda u 2005. godini i efekata poreske reforme, kao i na projekciji realnog rasta BDP u naredne tri godine, uzimajući u obzir i pozitivne uticaje strukturnih reformi na javne finansije Republike Srbije.

Procenjeni fiskalni potencijal javnih prihoda i predloženi obim javnih rashoda, saglasno ekonomskoj politici države, opredeljeni su sa stanovišta njihove održivosti, sa ciljem da se rashodi finansiraju iz realnih izvora, tako da se prihodi i rashodi javnog sektora uravnoteže. Konsolidovani bilans javnih finansija projektovan je tako da se do kraja srednjoročnog perioda učešće javnih prihoda i javnih rashoda u BDP-u, postupno smanjuje.

U procesu planiranja i projekcije, kako primanja, tako i izdataka polazi se od ekonomski realnih procena svih relevantih parametara sa ciljem optimizacije budućeg stanja i minimizacije odstupanja u procesu izvršavanja budžeta. Projekcije su postavljene na način da se buduća odstupanja izvršenja u odnosu na planirane postavke svedu na najmanju meru. Srednjoročni fiskalni okvir sadrži globalna budžetska ograničenja, ciljeve fiskalne politike i makroekonomski okvir, s jedne strane i obim i strukturu javnih rashoda, s druge strane. Naime, ovaj okvir sadrži tri nivoa ciljeva upravljanja javnim rashodima, i to iskazanih kroz globalnu kontrolu rashoda, sa dominantnom ulogom Ministarstva finansija, alokaciju resursa po strateškim oblastima koja je obezbeđena mehanizmom koordinacije između pojedinih ministarstava i unutar strateških oblasti u pogledu utvrđivanja prioriteta programskih aktivnosti. Osnovni akcenat je na odabranim dugoročnim ciljevima ekonomske politike Vlade i projekciji srednjoročnih fiskalnih indikatora u izradi srednjoročnog fiskalnog okvira.

Date projekcije sačinjene su tako da obezbeđuju osnovu za efikasno izvršavanje utvrđene politike u pogledu prioriteta rashoda, te da odgovaraju stvarnom toku događaja, kako određeni procesi ne bi bili zaustavljeni u njihovoj realizaciji. Polazi se od ciljeva projektovane vladine politike, sistemskog i zakonskog okvira i objektivnih faktora koji mogu uticati na realno ekonomsko stanje, uvažavajući dozvoljenu fleksibilnost u procesu izvršavanja i to do određene granice.

Fiskalna politika Republike Srbije, u skladu sa predviđenim srednjoročnim fiskalnim okvirom za period 2006-2008. godine, imaće ključnu ulogu u održavanju makroekonomske stabilnosti i u povećanju ekonomskog rasta, povećanju zaposlenosti i standarda. Polazeći od toga da je većim delom zakonska regulativa koja uređuje poreski i budžetski sistem zaokružena, prioritetni zadatak je restrukturiranje javnih rashoda u pravcu njihovog prekomponovanja i daljeg smanjenja.

Osnovne promene u strukturi javne potrošnje idu u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja sredstava za servisiranje javnog duga, za kapitalne investicije i podsticanje prioritetnih sektora ekonomije.

U skladu sa makroekonomskim okvirom, Opštim bilansom ukupnih primanja i ukupnih izdataka utvrđuje se obim javne potrošnje u Republici, za budžete svih nivoa vlasti i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.

Prema Opštem bilansu (tabela 13) ukupna primanja za 2006. godinu, (uključujući i klasu 9), utvrđuju se u iznosu od 1.131,1 mlrd dinara, od čega se na budžete svih nivoa vlasti odnosi 719,6 mlrd. dinara ili 63,6%, a na primanja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 411,5 mlrd. dinara ili 36,4%. Ukupni izdaci za 2006. godinu, (uključujući i klasu 6), utvrđuju se u iznosu od 1.091,0 mlrd dinara, od čega se na budžete svih nivoa vlasti odnosi 691,3 mlrd dinara ili 63,4%, a na rashode organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 399,7 mlrd dinara ili 36,6%.

Tabela 13. Opšti bilans Republike Srbije za 2006. godinu

(u mil. dinara)

	Budžet Republike	Državna zajednica	Budžet Vojvodine	Budžet lokalnog nivoa vlasti	Fond PIO samostalnih delatnosti	Fond PIO samostalnih delatnosti	Fond PIO zemljoradnika	RZZO	NSZ	Ukupno
Ukupna primanja (klasa 7 i klasa 8)	487,868.9	55,375.0	21,169.5	110,974.6	239,180.2	11,730.8	17,489.2	113,952.3	21,241.5	1,078,982.0
Ukupni izdaci (klasa 4 i klasa 5)	448,339.8	55,375.0	21,169.5	108,974.6	242,721.3	8,939.5	17,489.3	103,664.2	21,066.5	1,027,739.6
Budžetski suficit (deficit)	39,529.1	0.0	0.0	2,000.0	-3,541.1	2,791.3	0.0	10,288.1	175.0	51,242.4
Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine (klasa 9)	36,580.1	0.0	1,500.0	6,100.0	7,781.1	6.2	0.1	25.0	101.0	52,093.5
Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine (klasa 6)	54,544.4	0.0	1,100.0	1,800.0	4,240.0	0.0	0.0	1,500.0	101.0	63,285.4
Promena stanja na računu	21,564.8	0.0	400.0	6,300.0	0.0	2,797.5	0.0	8,813.1	175.0	40,050.5
Neto finansiranje	-39,529.1	0.0	0.0	-2,000.0	3,541.1	-2,791.3	0.0	-10,288.1	-175.0	-51,242.4

Izvor: MFIN

3.1. Politika javnih prihoda u periodu od 2006. do 2008. godine

Planirana projekcija učešća javnih prihoda u BDP do kraja srednjoročnog perioda rezultat je zaokruživanja fiskalnog sistema tokom 2004. i 2005. godine i daljeg usaglašavanja, odnosno harmonizacije poreske regulative sa pravom Evropske unije.

Projekcija i planiranje prihoda na srednji rok, odnosno budžetsku i naredne dve fiskalne godine, u skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom vezuje se za strategiju u oblasti javnih rashoda u skladu sa osnovnim ciljevima ekonomske politike.

Poreska politika imaće za cilj smanjenje ukupnih poreskih opterećenja, i to daljim smanjenjem zahvatanja po osnovu direktnih poreza, uz istovremeno veće zahvatanje i povećanje indirektnih poreza, radi daljeg rasterećenja privrede i podizanje njene konkurentne sposobnosti, a većeg opterećenja potrošnje.

Dva ključna principa u poreskoj politici: jednaki poreski tretman svih poreskih obveznika i povećanje obuhvata poreskih obveznika u postupku naplate poreskih obaveza uvođenjem sive ekonomije u legalne tokove, omogućiće se daljim prilagođavanjem poreskih stopa.

Utvrđivanjem stope poreza na dobit, na nivo koji je konkurentan u odnosu na zemlje u okruženju i zemlje EU, i sa isto tako relativno niskom stopom poreza na dodatu vrednost, obezbeđeno je niže efektivno poresko opterećenje. U pitanju su porezi kojima se ostvaruju ciljevi stabilizacione politike, iz kojih razloga isti u celosti pripadaju centralnoj vlasti u državi, jer se upravo na taj način obezbeđuje ostvarivanje takvih ciljeva.

Republika Srbija nema još sintetički porez na dohodak, koji sabira različite vrste dohodaka i oporezuje ukupnu sumu dohotka. Prioritet je da se zakon donese u 2006. godini. Time će treća faza fiskalne reforme biti celovito sprovedena na prihodnoj strani javnih finansija Republike.

Nakon donošenja novog ustava Republike Srbije, zavisno od ustavnih rešenja u pogledu preraspodele funkcija između države, kao centralne vlasti i opština i gradova na lokalnom nivou, tokom 2006. godine predložiće se izmene i u pogledu fiskalne decentralizacije.

Zakon o porezu na dodatu vrednost – U narednim godinama vršiće se dalje usaglašavanje sa pravom Evropske unije i rešenjima sadržanim u Šestoj direktivi EU, pre svega kada su u pitanju poreska oslobođenja. Uvođenje oslobođenja odnosilo bi se na ličnu imovinu fizičkih lica stalno uvezene iz druge zemlje, a ukidanje oslobođenja na određene proizvode za koje je sada u Zakonu propisana snižena stopa od 8%. Ova usaglašavanja bi trebalo izvršiti najdalje do 2010. godine. Potrebno je izvršiti i određena preispitivanja regulative kojom se uređuju slobodne carinske zone radi izbegavanja plaćanja PDV, s obzirom da su korisnici slobodnih carinskih zona izjednačeni u poreskom statusu sa izvoznicima.

Zakon o akcizama – Koncepcijski uređen sistem akciza ne odstupa značajno od sistema Evropske unije. Oporezivanje nekih proizvoda, osim onih propisanih Strukturnim uputstvima nije zabranjeno pravilima EU, s tim da to ne ugrožava nesmetanu trgovinu sa drugim zemljama. U daljem periodu detaljnije bi trebalo urediti sistem odloženog plaćanja akciza i kretanje proizvoda koji su pod ovim režimom. Takođe, trebalo bi urediti i slučajeve proizvodnje alkoholnih pića za sopstvenu potrošnju i eventualne olakšice za male proizvođače alkoholnih pića što je u zemljama EU predviđeno. Postoji potreba preispitivanja stopa akciza za naftne derivate i alkoholna pića u smislu njihovog dovođenja na nivo koji postoji u zemljama EU.

Zakon o porezu na dohodak građana – Porez na dohodak fizičkih lica u Srbiji je dualan jer svi primaoci dohotka podležu plaćanju cedularnih poreza, a jedan broj poreskih obveznika plaća i komplementarni godišnji porez na dohodak građana. Nastojaće se da se mešoviti sistem poreza na dohodak fizičkih lica, zameni globalnim – sintetičkim koji se primenjuje u većina zemalja EU.

Postojeći cedularni porezi imaju različite poreske stope, dok su normirani troškovi postavljeni na različitim nivoima što znatno komplikuje sistem obračuna. Otuda bi u početnoj fazi trebalo izvršiti ujednačavanje visine normiranih troškova na određenom nivou.

Kod poreza na prihode od samostalne delatnosti trebalo bi povećati kriterijume za paušalno oporezivanje, imajući u vidu da se više od 60% ovih obveznika oporezuje paušalno. Ovo se posebno odnosi na oporezivanje usluga u kojima se stvara značajna dodata vrednost.

Sadašnji sistem poreza na prihod od poljoprivredne delatnosti postavljen je u funkciji podsticaja razvoja poljoprivrede. Ovaj sistem bi trebalo inovirati sprovođenjem u što skorijem vremenu, revalorizacije katastarskog prihoda koji nije menjan 10 godina, a kasnije i uvođenjem poreza na ocenjeni dohodak proizvođača (razlika između registrovanog prihoda i aproksimativno utvrđenih rashoda koji bi zakonski bili normirani).

Sistem oporezivanja prihoda od kapitala trebalo bi reformisati u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja. Oporezivanje dividendi bi trebalo potpuno izuzeti od oporezivanja u okviru poreza na dohodak građana ili ga podvrgnuti konačnom porezu po odbitku sa znatno nižom stopom od trenutne koja iznosi 10% efektivno. Slično rešenje trebalo bi primeniti i na prihode od kamate. Dvostruko oporezivanje trebalo bi ukinuti i na štednje fizičkih lica.

Zakon o porezu na dobit – Kod poreza na dobit preduzeća izvršiće se određena usklađivanja sa rešenjima koja preovlađuju u zemljama EU. Preispitaće se visina stope i opravdanost postojećih poreskih olakšica, zatim odredbe o tretmanu isplate dividendi, udela u dobiti, autorskih naknada, kamata, kapitalnih dobitaka i naknada po osnovu zakupa nerezidentnom obvezniku, kao i uređenje raspodele profita rezidentne filijale i nerezidentne stalne poslovne jedinice.

Zakon o porezu na imovinu – U grupi direktnih poreza, porez na imovinu je najšire rasprostranjen poreski oblik. Međutim, prihodi ostvareni po osnovu ovog poreza su niski iz razloga niske poreske stope, nerealno utvrđene poreske osnovice, širokih poreskih oslobođenja i mogućnosti za poresku evaziju. Primena progresivnih stopa komplikovala je sistem obračuna i podsticala je poreske obveznike na umanjeno iskazivanje poreske osnovice. Otuda bi trebalo za sve vrste nepokretnosti uvesti proporcionalnu stopu poreza na imovinu, inovirati sistem utvrđivanja poreske osnovice zasnovane na celokupnoj vrednosti kapitala (uključujući i vrednost građevinskog zemljišta) i kapitalnoj vrednosti (kvalitet objekta, opremljenost, lokacija) i preispitati postojeća oslobođenja.

Kod poreza na nasleđe i poklon trebalo bi dosadašnje progresivne stope zameniti proporcionalnom stopom radi izbegavanja poreske evazije.

Carine - U okviru srednjoročnog perioda od 2006. do 2008. godina jedan od prioritetnih zadataka biće usklađivanje carinske politike sa strategijom razvoja i ekonomskih integracija uz nužno prilagođavanje zahtevima STO. Prema usvojenoj strategiji dvostrukog koloseka, Republika Srbija samostalno nastavlja pregovore za učlanjenje u STO, tokom kojih će se vršiti postepena harmonizacija postojećih mera spoljnotrgovinske, a u okviru nje i carinske zaštite.

Carinska politika u predstojećem periodu odabranim merama obezbediće odgovarajuću zaštitu domaćoj privredi u skladu sa tekućim procesom liberalizacije trgovine, otvaranja prema svetskom tržištu u uslovima koji predviđaju zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi. U tako koncipiranoj carinskoj politici neophodno je koristiti sve instrumente carinske zaštite koji su sadržani u pravilima STO, kako bi se obezbedila strategija razvoja domaće privrede na srednji i dugi rok.

Imajući u vidu da su carine prema pravilima STO osnovni instrument zaštite domaće proizvodnje, to je neophodno u skladu sa identifikovanim prioritetnim nacionalnim interesima razvoja u oblasti poljoprivrede i industrije merama carinske politike obezbediti optimalnu zaštitu.

U predstojećem periodu takođe će se nastaviti sa usklađivanjem zakonodavne regulative u oblasti carinskog sistema sa propisima EU i STO.

Reforma carinskog sistema koja je u toku, budući da je neophodna pre ulaska u STO, rezultiraće daljem postepenom smanjenju carinske zaštite sa direktnim posledicama na poslovanje i konkurentnost domaće privrede, što istovremeno predstavlja jedan od uslova za pristupanje EU i za učlanjenje u STO.

Carinskom politikom utvrdiće se prioritetna razvojna područja kako bi se odgovorilo zahtevima za odobravanje koncesija, koje će biti jedan od elemenata pregovora za pristupanje STO. Navedeni postupak podrazumeva utvrđivanje maksimalnog nivoa zaštite onih sektora domaće privrede koji imaju realne šanse da postanu nosioci privrednog razvoja i povećanja izvoza. Pored toga, treba predvideti carinske koncesije na nivou koji bi podržao budući ekonomski razvoj čija je osnovna komponenta povećanje učešća u razmeni na svetskom tržištu. U okviru carinske politike uključen je i proces konsolidacije i usklađivanja postojećih necarinskih mera koje podrazumevaju poljoprivredne dažbine i sezonske carinske stope.

U nomenklaturi harmonizovane Carinske tarife preispitaće se mogućnost transparentnosti carinskih stopa i MFN stope po raznim osnovama (propisane stope, MFN stope STO i preferencijalne stope).

Sprovođenje mera carinske zaštite uključuje ostvarivanje drugih instrumenata zaštite u skladu sa regulativom STO i primene savremenih instrumenata vancarinske zaštite, i to: mere tehničke regulative i mere zaštite tržišta od roba neodgovarajućeg kvaliteta prema višestruko predviđenim standardima, posebno kada su ugroženi domaći proizvođači i potrošači ili kada je u pitanju nagli porast uvoza i preko toga deficita trgovinskog i platnog bilansa.

Na osnovu predloženih izmena u fiskalnoj politici koje će se preduzimati u naredne tri godine, zaokružiće se fiskalni sistem, koji će stimulisati preduzetništvo, porast ekonomije, investicija i zapošljavanja, odnosno obezbediti pravedniju raspoređenost poreskog tereta u zemlji.

Polazeći od tako predviđenih zakonskih rešenja, sačinjena je projekcija konsolidovanih javnih prihoda na nivou Republike, odnosno učešća pojedinih instrumenata prihoda za period 2006-2008. godina, koja je data prema ekonomskoj klasifikaciji prihoda.

Fiskalni kapacitet, odnosno potencijal ukazuju na mogućnost oporezivanja i prihvatljiv nivo i mogućnost finansiranja javne potrošnje. Fiskalni principi, odnosno utvrđivanje fiskalnih ciljeva i indikatora su ključni za pravljenje srednjoročnog fiskalnog okvira.

U procesu planiranja prihoda najvažniji makroekonomski agregat predstavlja bruto domaći proizvod koji odražava realni ekonomski potencijal zemlje i održivost fiskalnog opterećenja. Na osnovu više metodoloških pristupa i primene odgovarajućih fiskalnih modela izvršena je ekstrapolacija pojedinih vrsta prihoda, odnosno razvojne tendencije njihovog očekivanog kretanja, a koja odražava zakonomernost na srednjoročni rok. Kvantifikacija prihoda obuhvata i korišćenje podataka vezano za naplatni zadatak i parametre za pojedine vrste poreskih obaveza, poreskih osnovica uz uključivanje korektivnih faktora (rast cena, rast zarada, rast proizvodnje, procena katastarskog prihoda), uz istovremeno korišćenje istorijskih podataka o ostvarenom kretanju pojedinih vrsta prihoda.

Struktura javnih prihoda posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji prikazana je u narednoj tabeli:

Tabela 14. Konsolidovani javni prihodi			(u % BDP)
	2005	2006	2007	2008
1. PORESKI PRIHODI	40.8	40.8	39.9	39.2
1.1 Porez na dohodak građana	6.0	6.1	6.0	5.8
1.2 Porez na dobit preduzeća	0.6	0.6	0.7	0.7
1.3 Porez na promet / Porez na dodatu vrednost	13.5	13.5	13.5	13.4
1.4 Akcize	4.8	4.7	4.6	4.6
1.5 Carine i druge uvozne dažbine	2.5	2.6	2.3	2.2
1.6 Ostali poreski prihodi	1.6	1.5	1.4	1.3
1.7 Doprinosi	11.7	11.8	11.5	11.2
2. NEPORESKA PRIMANJA	2.7	2.4	2.2	2.0
3. KAPITALNI PRIHODI	0.5	0.4	0.4	0.4
UKUPNO	44.0	43.6	42.4	41.5

Izvor: MFIN

Osnovne promene u strukturi javnih prihoda ogledaju se u sledećem:

- Smanjenje učešća poreskih prihoda sa 40,8 % BDP u 2005. godini na 39,2% BDP u 2008. godini. Projektovano učešće pojedinih poreskih prihoda prati koncipiranu poresku politiku prema kojem se nastavlja dalje smanjenje učešća direktnih poreza;

- Kategorija prihoda po osnovu poreza na dohodak građana, projektovana je sa tendencijom pada od 2006. godine;

- Porez na dodatu vrednost zadržava približno isto učešće u BDP;

- Akcize se prilagođavaju sa 2006. godinom, shodno preispitivanju stopa akciza na derivate nafte i alkoholna pića;

- Učešće carina u 2006. godini se povećava u odnosu na 2005. godinu dok se smanjuje u 2007. i 2008 . godini;

- Smanjuje se učešće doprinosa organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u BDP u 2007. i 2008. godini;

- Ostali poreski prihodi i neporeski prihodi, koji obuhvataju pretežno konzularne, administrativne i sudske takse, kao i prihode od prodaje imovine, projektovani su sa smanjenjem učešća u BDP;

- Kapitalni prihodi projektovani su tako da njihovo učešće u BDP u 2008. godini ostaje na nivou iz 2006. godine.

3.2. Politika javnih rashoda u periodu od 2006. do 2008. godine

U narednom srednjoročnom periodu glavna aktivnost u ostvarivanju fiskalne politike biće usmerena na rashodnu stranu javnih finansija, imajući u vidu da je sprovedena reforma poreskog sistema.

Generalno opredeljenje Vlade jeste da se strukturnim prilagođavanjem na rashodnoj strani podrži politika koja je u funkciji bržeg rasta privrednih aktivnosti. Prioritetni cilj jeste da se tekući, tj. mandatni rashodi u narednom srednjoročnom periodu postupno smanjuju, uz istovremeno veće izdvajanje za investicione, odnosno kapitalne rashode koji će podržati privredni rast i ukupan razvoj društva. Vlada je opredeljena da redovno servisira javni dug koji se povećava i koji je faktor većeg ograničenje drugih rashoda. Smanjenje javnih rashoda u narednim godinama, ako se odvojeno posmatra javni dug pokazuje značajno smanjenje.

Politika rashoda u naredne tri godine biće usmerena na značajnije smanjenje pojedinih vrsta javnih rashoda u pravcu daljeg smanjenja učešća javnih rashoda u BDP. U tom cilju izvršiće se reforma penzijskog sistema i započeti reforma zdravstva, reforma i smanjenje aparata javne uprave i ukupnog javnog sektora, smanjiti obim subvencija javnim preduzećima i preduzeti i druge mere.

Sa planiranim rastom makroekonomskih indikatora pri projekciji ukupnih izdataka na nivou Republike, najznačajnije strukturne promene odvijaće se u sferi zarada i zapošljavanja, s obzirom na njihovo još uvek visoko učešće u ukupnoj javnoj potrošnji Republike. S druge strane, podržavaće se rast rashoda koji su direktno u funkciji povećanja investicionih rashoda.

Sa stanovišta ekonomskog pristupa u pogledu alokacije sredstava i restrukturiranja pojedinih segmenata javnih troškova, prioritet u odnosu na projektovani rast u naredne tri godine, imaće rashodi koji su namenjeni za kapitalne investicije, uključujući troškove tranzicije, koji bi trebalo da rastu iznad prosečnog rasta ukupnih izdataka. Sporiji rast predviđa se u delu rashoda, naročito za plate i kupovinu roba i usluga.

U pripremi srednjoročnog fiskalnog okvira javnih rashoda odlučujući je pristup (polazi od vrha ka dnu), kojim se prevashodno određuje agregatni nivo mogućih javnih rashoda, utvrđivanjem sektorskih plafona. Pri tome se mehanizmom integracije sa suprotnim pristupom (od dna ka vrhu), kroz formulisanje i troškovnu elaboraciju programa rashoda i izradu sektorskih budžeta, vrši međusobno usaglašavanje u postupku utvrđivanja mogućeg okvira rashoda.

Pri pripremi srednjoročnog okvira javnih rashoda polazi se od ciljeva dugoročne fiskalne politike, sagledavajući sadašnji nivo i strukturu javnih rashoda, projektujući mogući scenario limita za ključne pozicije rashoda. Fokus reforme i strukturnog prilagođavanja na rashodnoj strani ukupne javne potrošnje sadržan je u zahtevu za povećano obezbeđenje efektivnije i efikasnije upotrebe javnih resursa u narednom srednjoročnom periodu.

Srednjoročno utvrđivanje budžetskih parametara obuhvata usklađivanje obima budžeta sa zadacima i ciljevima utvrđene politike i implikacija na strateška opredeljenja u politici bilansiranja rashoda. Neophodno je izvršiti izbor prioriteta i alokacije sredstava u skladu sa izabranim prioritetima uz efikasnije korišćenje javnih resursa. Takva politika u širem smislu doprinosi reformi javnih finansija.

Pri projektovanju izdataka, prvenstveno se polazi od prioriteta postavljenih ciljeva ekonomske politike, koji se odražavaju u promeni strukture javnih rashoda.

Politika rashoda zasnivaće se na opredeljenju da se struktura rashoda prilagodi optimalnim ekonomskim mogućnostima zemlje, pre svega da se državni administrativni troškovi smanje na objektivno potreban nivo i da struktura rashoda bude opredeljena u pravcu podrške razvoju tržišne ekonomije, ubrzanju završetka procesa privatizacije, reformisanju javnih preduzeća, ubrzanju restrukturiranja državnog sektora i uspostavljanja adekvatnog socijalnog sistema.

Pristup u reformisanju javnih rashoda polazi od potreba da se prvi i osnovni potezi sprovedu u okviru bilansa plata, imajući u vidu da ovi rashodi, predstavljaju drugu po veličini stavku u strukturi ukupne javne potrošnje. Stoga će prvi efekti biti vidljivi na segmentu ovih rashoda, što će se istovremeno pozitivno odraziti na ostale troškove fiksnog karaktera, koji prate bilans plata.

Sa stanovišta obima rashoda opredeljenje je da se broj zaposlenih u ukupnom javnom sektoru, koji obuhvata zaposlene u državnoj administraciji i javnim ustanovama, postupno smanji na realno potreban nivo do kraja srednjoročnog perioda. Ovaj proces intenzivno je započet od početka 2005. godine, i u prvoj fazi broj zaposlenih, do kraja 2005. godine, treba da se smanji za 10%. U skladu sa donetom Nacionalnom strategijom i reformom državne uprave nastaviće se sa daljom racionalizacijom zaposlenosti i smanjenjem ukupnog broja zaposlenih u celom javnom sektoru, što će do kraja 2008. godine doprineti značajnijem prekomponovanju ukupne javne potrošnje.

Rashodi za subvencije u narednim godinama imaće tendenciju pada, polazeći od politike daljeg smanjenja subvencija javnim preduzećima, sa ciljem da se podrška pruža samo onim korporacijama, kod kojih su ova sredstva u funkciji njihovog daljeg razvoja.

Rashodi za transfere organizacijama obaveznog socijalanog osiguranja usaglašavaju se sa reformskim procesima koji se odvijaju na segmentu penzija, zdravstva u celini i smanjenja nezaposlenosti.

Radi obezbeđenja politike realnog smanjenja javnih rashoda, utvrđuju se limiti po vrstama rashoda za ceo javni sektor na bazi jedinstvenih kriterijuma, i to:

- Rashodi za zaposlene (plate i dodaci zaposlenih, socijalni doprinosi na teret poslodavca) u masi će se kretati u skladu sa rastom inflacije. Uslov za povećanje rashoda za zaposlene je racionalizacija ovih rashoda koja uključuje i dalje smanjenje broja zaposlenih. Ovom racionalizacijom treba da budu obuhvaćeni svi korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja; naknade u naturi, socijalna davanja zaposlenima, naknade za zaposlene i nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi, do nivoa planiranih rashoda u 2005. godini, a na bazi jedinstvenih kriterijuma; visina poslaničkog dodatka korigovaće se u skladu sa zaradom;

- Rashodi za korišćenje roba i usluga (stalni troškovi) i rashodi za tekuće popravke i održavanja (usluge i materijal) i materijal mogu rasti do nivoa projektovane inflacije, a troškovi putovanja, usluge po ugovoru i specijalizovane usluge mogu se planirati u 2006. godini do nivoa planiranih rashoda u 2005. godini;

- Penzije će se usklađivati dva puta godišnje sa projektovanom inflacijom (troškovima života) i sa rastom zarada u privredi, na bazi švajcarskog modela koji će se modifikovati u naredne četiri godine;

- Rashodi za subvencije smanjuju svoje učešće u BDP;

- Prava u oblasti socijalne zaštite rastu u skladu sa projektovanom inflacijom.

Restriktivna politika javnih rashoda u odnosu na projektovanu stopu privrednog rasta i realnog rasta BDP dovešće do smanjenja njihovog relativnog učešća u BDP.

Javni rashodi planirani su prema međunarodnim standardima, odnosno po ekonomskoj i funkcionalnoj klasifikaciji, polazeći od karaktera rashoda, odnosno da li se radi o mandatnim ili diskrecionim izdacima.

Mandatni izdaci proizilaze iz zakonski stvorenih obaveza i predstavljaju dominantne rashode (preko 90%), i kao takvi relativno su fiksnog karaktera. Diskrecioni izdaci, koji su inače vezani za nabavke materijalnih dobara i usluga (bilo da su tekući ili kapitalni) smanjeni su u narednim godinama.

Ekonomski strukturno klasifikovanje javnih rashoda, utvrđivanjem učešća svakog konkretnog rashoda obezbeđuje osnovu za racionalno odlučivanje, efikasno trošenje sredstava i adekvatno projektovanje finansijskih tokova. Ekonomska klasifikacija kombinovana je sa funkcionalnom, tako da se istovremeno dobija funkcionalna veza delatnosti i ekonomskog trošenja po delatnostima. Upravo funkcionalni aspekt izdataka najadekvatnije prikazuje razvojnu komponentu, sistematizovanu po delatnostima, koje su opredeljene programskim ciljevima države.

Dominantni rashodi u strukturi ukupne javne potrošnje su rashodi za zaposlene. U predstojećem srednjoročnom periodu u okviru opšteg bilansa, izvršiće se njihovo značajnije smanjenje. Projekcija je da se već u 2006. godini ostvare efekti izvršenog smanjenja broja zaposlenih.

Ovako kvantifikovani javni prihodi i javni rashodi obezbeđuju pregled ekonomske politike Vlade. Polazeći sa stanovišta obima sredstava takva politika košta s obzirom na visinu opredeljenih sredstava, i to pojedinačno za svaku delatnost.

Na bazi inicijalnih sektorskih planova, odnosno viđenja nadležnih ministarstava u postupku projektovanja gornjeg limita rashoda, utvrđuju se podlimiti za pojedine kategorije rashoda. Kroz njihovo usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa opštom politikom Vlade daju se sektorski plafoni i limiti, odnosno projekcije rashoda u skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom.

U procesu restrukturiranja javnih rashoda, važan deo ukupne politike jeste ograničenje rashoda za zarade na nivou budžeta opština i gradova, odnosno njihovo usklađivanje sa jedinstvenom politikom zarada na nivou Republike.

U politici tekućih rashoda, vezanih za kupovinu roba i usluga, projektovano je smanjenje, kao rezultat racionalizacije i efikasnijeg trošenja javnih sredstava na svim nivoima vlasti.

U delu projekcije prihoda i rashoda budžeta lokalnih vlasti izvršeno je fiskalno prilagođavanje u skladu sa raspodelom javnih funkcija između različitih nivoa vlasti. Značajne promene očekuju se tek nakon usvajanja novog Ustava, koji će suštinski rešiti pitanje fiskalne decentralizacije na osnovu preraspodele funkcija između Republike i lokalnih vlasti. U skladu sa ukupnom reformom javne potrošnje, kojom se projektuje relativno smanjenje ukupne javne potrošnje, eliminisanje budžetskog deficita i smanjenje fiskalnog opterećenja u srednjoročnom periodu, predviđeno je i smanjenje rashoda na nivou budžeta lokalnih vlasti u bruto domaćem proizvodu.

Predviđeno je smanjenje određenih tekućih rashoda, uz istovremeno povećanje rashoda koji su u funkciji daljeg razvoja opština i gradova, povećanjem izdvajanja za kapitalne investicije.

Polazeći od tako utvrđene visine glavnih nosilaca rashoda, izvedeno je učešće ukupno i pojedinačno javnih prihoda i javnih rashoda u BDP, odnosno utvrđeno je fiskalno opterećenje, globalno na nivou svih prihoda, odnosno rashoda. Isto tako, utvrđeno je koliko je bruto domaći proizvod opterećen konkretnom vrstom, bilo pojedinog javnog prihoda ili javnog rashoda.

Nivo fiskalnog opterećenja relativno je određen stopom privrednog rasta i ekonomskog razvoja. Nivo socijalne sigurnosti u znatnoj meri opredeljuje nivo fiskalnog opterećenja, a kao rezultat stepena socijalne zaštite. To je između ostalog rezultat mesta i uloge države u zadovoljavanju javnih potreba, što je dovelo do višeg nivoa fiskalnog opterećenja u odnosu na realne ekonomske mogućnosti i u odnosu na realni fiskalni potencijal privrede.

Postojeći sistem finansijskih odnosa između različitih nivoa vlasti unutar države uređen na način kojim se obezbeđuje budžetska ravnoteža, a time i uspostavljanja većeg stepena makroekonomske stabilnosti. Prvenstveno se ona vezuje za podsticaje ekonomičnosti u upravljanju javnim rashodima. Racionalizacija fiskalnih odnosa, kako sa prihodne, tako i sa rashodne strane, odnosno između republičkog budžeta i budžeta na lokalnom nivou sprovedena je tako da obezbeđuje jačanje autonomije lokalnih vlasti. Pri tome, na nivou Republike, sa stanovišta ukupnih javnih finansija, ukupnog bilansa i fiskalnog kapaciteta, obezbeđeno je ostvarivanje makroekonomske stabilnosti (stabilni devizni kurs, stabilne cene i ostali parametri ekonomske politike) i fiskalnih ciljeva u funkciji bilansne ravnoteže.

Prioritetni ciljevi politike javnih rashoda, u posmatranom periodu, jesu smanjenje učešća javnih rashoda u BDP, kao i izmena strukture javne potrošnje. Planira se da učešće rashoda u BDP opadne sa 41,8% u 2005. godini na 38,6% BDP u 2008. godini.

Smanjenje ukupne javne potrošnje prevashodno se odnosi na smanjenje tekućih rashoda (rashodi za zaposlene u javnom sektoru, subvencije i izdaci za socijalnu zaštitu) i kao rezultat izmena u strukturi javne potrošnje u korist investicionih ulaganja. Veliki i neefikasni javni sektor ozbiljna je prepreka privrednom rastu, a nosilac rasta postaje privatni sektor. Visoko učešće javne potrošnje, naročito tekuće, u BDP negativno utiče na štednju i potiskuje investicije neophodne da se nadomesti ogroman jaz između potrebnih i realizovanih investicija u prethodnom periodu.

Ključni koraci u smanjenju javne potrošnje učinjeni su u 2004. i 2005. godini. Konsolidovani javni rashodi smanjeni su sa 44,3% na 41,8% BDP. Istovremeno sa smanjenjem javnih rashoda u BDP vršiće se i izmena strukture javne potrošnje u korist investicionih ulaganja, uz poštovanje zakonski definisanih obaveza države, što je bitan parametar javnih rashoda u narednom periodu. Povećanje javnih investicija, uz zadržavanje fiskalne ravnoteže, zahteva povećanje štednje javnog sektora.

Projekcija konsolidovanih javnih rashoda prema ekonomskoj klasifikaciji za Republiku Srbiju za srednjoročni period od 2006. do 2008. godine prikazana je u tabeli 15.

Tabela 15. Konsolidovani javni rashodi – ekonomska klasifikacija			(u % BDP)
	2005	2006	2007	2008
Ukupni rashodi i izdaci	41.8	40.8	39.6	38.5
1. Rashodi za zaposlene	10.4	9.9	9.4	8.8
2. Kupovina roba i usluga	5.8	5.4	5.1	4.9
3. Prava iz oblasti socijalnog osiguranja	14.0	13.8	13.1	13.0
Od toga penzije	11.6	11.7	11.1	10.6
4. Socijalna zaštita	2.9	2.8	2.6	2.5
5. Subvencije	4.3	3.9	3.5	3.2
6. Kapitalne investicije	2.1	2.5	3.0	3.5
7. Otplata kamata	1.5	1.6	1.8	1.9
8. Ostali rashodi	0.8	0.9	0.9	0.9

Izvor: MFIN

Osnovne promene u strukturi javne potrošnje posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji ogledaju se u sledećem:

- Smanjenje učešća rashoda za plate sa 10,4% BDP u 2005. godini na 8,8% BDP u 2008. godini. Politika plata u javnom sektoru prati reformu državne uprave u pogledu stvaranja modernije i efikasnije administracije. Ključni korak u ovom procesu je i smanjenje broja zaposlenih u administraciji na svim nivoima vlasti;

- Kategorija rashoda koja se odnosi na kupovinu roba i usluga takođe daje prostora za uštede koje javni sektor mora sprovesti. Efikasnost javnog sektora mora da se ostvari i boljim korišćenjem postojećih resursa, što ograničava rast ovih izdataka i obara njihovo učešće na 4,9% BDP u 2008. godini;

- S obzirom na predloženi način usklađivanja penzija, penzije beleže pad učešća u ukupnim javnim rashodima;

- Politika Vlade je smanjenje učešća rashoda za socijalnu zaštitu. Većinu ovih rashoda nije moguće značajnije smanjiti. U okviru ove kategorije planiraju se i izdaci po osnovu socijalnih programa nakon restrukturiranja javnih preduzeća (Tranzicioni fond) što predstavlja ograničavajući faktor u značajnijem smanjenju ove kategorije rashoda. Njihov rast ograničen je do nivoa inflacije, odnosno nema realnog rasta;

- Rashodi za subvencije javnim preduzećima realno opadaju, a u skladu sa politikom bržeg restrukturiranja istih u narednom periodu. Efekat restrukturiranja je osamostaljivanje delova javnih preduzeća i njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu bez dotacija iz budžeta;

- U posmatranom periodu planira se značajnije povećanje kapitalnih izdataka te u skladu sa tim orijentacija na kapitalni, umesto dosadašnjeg pretežno socijalnog budžeta. Od ovoga se polazi u projekciji ovih rashoda, te se predviđa značajniji realni rast ove kategorije;

- Troškovi otplate kamata projektovani su u skladu sa planom otplate javnog duga do 2008. godine.

Projekcija konsolidovanih javnih rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji za Republiku Srbiju za srednjoročni period od 2006. do 2008. godine prikazana je u tabeli 16.

Tabela 16. Konsolidovani javni rashodi – funkcionalna klasifikacija			(u % BDP)
	2005	2006	2007	2008
Ukupni rashodi	41.8	40.8	39.6	38.5
1. Opšte javne usluge	2.6	2.5	2.4	2.4
2. Odbrana	2.6	2.4	2.2	1.9
3. Unutrašnja bezbednost	2.2	1.9	1.6	1.3
4. Ekonomski poslovi	3.7	3.9	4.0	4.1
5. Zaštita životne sredine	0.3	0.4	0.4	0.4
6. Stanogradnja i komunalne usluge	2.0	2.0	2.0	2.1
7. Zdravstvo	6.5	5.9	5.7	5.3
8. Rekreacija, kultura i religija	0.5	0.6	0.6	0.6
9. Obrazovanje	3.9	4.1	4.2	4.3
10. Socijalna zaštita	17.6	17.0	16.5	16.1

Izvor: MFIN

Osnovne promene u strukturi javne potrošnje posmatrane po funkcionalnoj klasifikaciji ogledaju se u sledećem:

- Povećanje efikasnosti javnog sektora smanjenjem učešća rashoda za opšte javne usluge. Delatnost najvećeg dela javne administracije nalazi se upravo u ovoj kategoriji funkcionalne klasifikacije te će smanjenje zarada i materijalnih troškova državne administracije uticati i na smanjenje rashoda za opšte javne usluge;

- Učešće rashoda za socijalnu zaštitu se smanjuje uz pomenuta ograničenja, koja su detaljnije objašnjena kod razmatranja rashoda po ekonomskoj klasifikaciji;

- Rashodi za odbranu i unutrašnju bezbednost smanjuju svoje učešće u BDP, u posmatranom periodu, a u skladu sa reformom vojnih i bezbednosnih snaga koje su u toku;

- Značajniji rast učešća u BDP, u posmatranom periodu beležiće rashodi za obrazovanje, posebno investiciona ulaganja u obrazovni sistem (izgradnja opremanje i sl.) i za funkciju ekonomskih poslova. Ostali rashodi, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji (zaštita životne sredine, rekreacija kultura i religija) zadržavaju svoje učešće u BDP na približno istom nivou, dok se rashodi za zdravstvo smanjuju.

Segment socijalnih funkcija države podrazumeva preispitivanje svih vidova socijalnih prava, na način koji će značiti da se sredstava namenjuju onim kategorijama stanovništva koje su upućene na javnu podršku i pomoć države. Podržaće se i pomoć nezaposlenima koji prelaze u rastući privatni sektor. Politika javnih rashoda podržaće smanjenje siromaštva i ublažiće negativne posledice reformi na siromašne slojeve stanovništva Ova kategorija rashoda po svom učešću i dalje predstavlja dominantne rashode, i zahteva neodgodivu isplatu, s obzirom da se ne mogu odgoditi na neko vreme već podrazumevaju isplatu u skladu sa zakonskim rokom.

Značajna je podrška fiskalne politike rekonstrukciji postojeće infrastrukture kroz porast kapitalnih investicija iz budžeta, u kombinaciji sa kreditima međunarodnih finansijskih organizacija i zainteresovanog privatnog kapitala. Fiskalna politika podržaće završetak rekonstrukcije javnih preduzeća i modernizaciju poljoprivredne mehanizacije.

Integrisanje Sektora za trezor Ministarstva finansija i Uprave za javna plaćanja u Upravu za trezor doprinelo je efikasnijem upravljanju javnim izdacima i javnim dugom. Konsolidacija jedinstvenog računa Trezora je unapređena. Institucionalno i kadrovski je ojačana budžetska inspekcija, unutrašnja kontrola i revizija.

4. Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja

Sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja koji je organizovan preko tri fonda, Zavod za zdravstveno osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanja čine oko 36% ukupne javne potrošnje u Republici Srbiji. Osnovna karakteristika celog sistema jeste da za finansiranje redovnih rashoda (sa izuzetkom Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti) sopstvena sredstva koja se ostvaruju po osnovu doprinosa nisu dovoljna. Ovo se nadomešćuje transfernim sredstvima iz Republičkog budžeta. Na stanje u ovoj oblasti sada, a delom i u budućnosti utiču egzogeni faktori koji su vezani za promene u strukturi (starenje) stanovništva i ekonomije, nizak nivo zaposlenosti i prisustvo sive ekonomije u oblasti zapošljavanja. Rast proizvodnje, BDP i zaposlenosti može samo da ublaži probleme u ovoj oblasti.

Penzioni sistem, zasnovan na sistemu tekućeg finansiranja penzija, suočava se sa izazovima u pogledu održivosti finansiranja deficita u penzionim fondovima, koji iznosi oko 6% BDP. Do ovoga je došlo usled višegodišnje ekonomske stagnacije i u uslovima starenja stanovništva, odnosno bržeg rasta broja penzionera od broja obveznika. Deficit u penzionim fondovima pokriva se transferima iz budžeta Republike Srbije. Korektivne mere koje su sprovedene u 2001. i 2003. godini samo su ublažile krizu u sistemu penzijskog osiguranja. Imajući u vidu populaciona kretanja, sa ostvarenjem prava na penziju posleratne generacije stanovništva, u skladu sa iskustvima drugih zemalja izvršena je neophodna reforma ovog sistema donošenjem zakonskog okvira u septembru ove godine, uz postepeno prenošenja dela tereta sa države na privatni sektor, što sa svoje strane utiče i na razvoj finansijskog tržišta. Reforma penzionog sistema, podrazumeva dobrovoljne penzione fondove, osnivanje jednog penzionog fonda, postepeno produženje starosne granice za odlazak u penziju, postepeno vezivanje penzija za kretanje troškova života, uz uplatu neuplaćenih doprinosa za pojedine kategorije osiguranika i preuzimanje duga Fonda PIO zaposlenih i poljoprivrednika od strane države i druge mere koje će obezbediti dugoročnu održivost i stabilnost kako penzionog sistema tako i javnih finansija.

Nakon definisanja koncepta i izvršene promene u penzijskom sistemu, sledi reforma zdravstvenog osiguranja, kao složenijeg sistema. Neophodno je stvoriti zdravstveni sistem koji je održiv na dugi rok, smanjiti rashode organizacija obaveznog socijalnog osiguranja kroz promene u sistemu doprinosa i kroz promene u sistemu pružanja zdravstvenih usluga. Doprinose za zdravstveno osiguranje potrebno je uskladiti sa troškovima korišćenja zdravstvene zaštite po pojedinim kategorijama korisnika i izvršiti ne samo racionalizaciju mreže zdravstvene zaštite i eliminisanje nepotrebnih preklapanja, već postaviti novu mrežu u skladu sa iskustvima i standardima drugih zemalja, kako u pogledu broja zdravstvenih ustanova, tako isto i u pogledu odnosa lekara, drugog medicinskog osoblja, postelja i drugo prema stanovništvu, odnosno prema uplatiocima doprinosa.

U skladu sa zakonodavnom regulativom u oblasti rada i zapošljavanja unaprediće se sistem osiguranja za slučaj nezaposlenosti u Republici. Nacionalna služba za zapošljavanje imaće ključnu ulogu u restriktivnoj primeni transfera za nezaposlene i u poboljšanju njihove targetiranosti, što je u skladu sa orijentacijom da se smanjuje broj korisnika pasivnih mera i privremena socijalna zaštita nezaposlenih lica. Pomoć za nezaposlene biće usmerena na lica kojima je najpotrebnija, što će podsticati samozapošljavanje i doprineti stabilnosti javnih finansija Republike. Prelazak sa pasivnih na aktivne mere na tržištu rada podrazumeva stvaranje neophodnih pretpostavki za zapošljavanje postojećeg viška zaposlenih i nezaposlenih lica.

Zakonom o javnom dugu uređeno je zaduživanje i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja radi finansiranja kapitalnih investicionih rashoda predviđenih finansijskim planovima kao i okviri tog zaduženja. Predviđena je mogućnost zaduživanja Zavoda za zdravstveno osiguranje radi nabavke lekova.

5. Lokalna samouprava

Prenošenje nadležnosti iz oblasti finansija na lokalnu samoupravu i definisanje lokalne imovine povezano je sa usvajanjem novog ustava i prilagođavanjem standardima EU, i u sklopu je ukupne reforme državne uprave.

Racionalizacija rada javnog sektora i sa tim povezano smanjenje broja zaposlenih, uz reformu sistema plata na strani rashoda lokalnih samouprava biće u pravcu limitiranja tekućih izdataka (izdataka za zarade, materijalne troškove i subvencije) i povećavanja kapitalnih investicija u lokalnu infrastrukturu.

Adekvatno finansiranje funkcija lokalne samouprave biće regulisano posebnim zakonom. U cilju jačanja lokalne samouprave povećaće se njihova uloga u naplati lokalnih prihoda uz mogućnost prenosa ove funkcije u njihovu nadležnost.

Zakonom o javnom dugu predviđeno je dugoročno zaduživanje i lokalnih vlasti radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda predviđenih budžetom i okviri tog zaduženja, što će posebno delovati na povećanje ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Ovim zakonom regulisano je kratkoročno zaduživanje lokalnih vlasti za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, kao i način plasiranja sredstava lokalnih vlasti.

6. Javni dug

Smanjenje učešća domaćeg i spoljnog javnog duga u BDP i obezbeđenje uslova za nesmetano servisiranje obaveza države prema domaćim i inostranim poveriocima su dva osnovna cilja politike javnog duga.

Obezbeđenje fiskalne održivosti u narednom srednjoročnom periodu podrazumeva održavanje učešća domaćeg i stranog javnog duga ispod 60% BDP. Dug prema poveriocima Pariskog kluba smanjuje se nakon dobijanja pozitivne ocene MMF, za daljih 15% tako da će njegovo učešće iznositi oko 50% Nakon reprograma i značajnijeg otpisa postojećih dugova prema državama poveriocima, očekuje se i regulisanje dugova dužnika sa teritorije AP Kosova i Metohije.

Izvor: MFIN

Eliminisanje fiskalnog deficita omogućava otplatu i aktivnije upravljanje javnim dugom, a deo suficita se imobiliše.

Javni dug zahteva, zbog svoje visine i povećanja obaveza po osnovu otplate glavnice i kamata kako u 2005. tako i u narednim godinama, ozbiljan fiskalni napor radi urednog servisiranja. Servisiranje obaveza po inostranim kreditima zahteva i mere za održavanja spoljne likvidnosti.

Vlada će uredno i u celosti servisirati dospele obaveze po osnovu domaćeg i spoljnog javnog duga.

Uredno će se servisirati unutrašnji javni dug, isplatom obaveza po osnovu stare devizne štednje koje su denominirane u evrima i dospevaju jednom godišnje do 2016. godine isplatom zakonom utvrđenih obaveza po osnovu ranijeg Zajma za privredni preporod Srbije koje dospevaju za naplatu jedanput godišnje, zaključno sa 31. avgustom 2007. godine (prva rata je izmirena 31. avgusta 2004. godine), kao i zakonima preuzetih obaveza Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika koje dospevaju za naplatu jednogodišnje, i to za obaveze Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih zaključno sa 20. januarom 2008. godine (prva rata dospeva 20. januara 2006. godine), odnosno za obaveze Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika zaključno sa 20. februarom 2010. godine (prva rata dospeva 20. februara 2006. godine).

Budžetom Republike obezbeđena su sredstva za servisiranje unutrašnjeg i spoljnog javnog duga u 2005. godini (glavnica i kamata). U narednim godinama obaveze po osnovu otplate glavnice i kamate će se dalje povećavati.

Redovno servisiranje javnog duga, pored drugih faktora značajno je doprinelo dobijanju pozitivnog kreditnog rejtinga i ocene B+ u novembru 2004. godine i poboljšanju tog rejtinga u maju 2005. godine (ocena BB minus), što vraća poverenje poverilaca u Srbiju i utiče na smanjenje kamata i razvoj domaćeg finansijskog tržišta.

Izvor: MFIN

Novo zaduženje države regulisano je Zakonom o javnom dugu kojim se regulišu uslovi, način i postupak, zaduživanja Republike Srbije, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i javnih preduzeća i drugih pravnih lica čiji je osnivač Republika Srbija, kao i davanje garancija Republike. Ovim zakonom sistemski je uređeno upravljanje javnim dugom i vođenje evidencije o javnom dugu, kao bitnim segmentima dugoročne konsolidacije javnih finansija.

Posebna pažnja posvetiće se stvaranju efikasnog sistema za upravljanje informacijama o domaćem i stranom javnom dugu. Trezor, kao nadležna institucija, ažurno će voditi evidenciju o dospelosti duga i promenama u nivou duga, uz sagledavanje svih bitnih karakteristika domaćeg i stranog javnog duga. Vlada će strategiju daljeg spoljnog zaduživanja zasnivati konzistentno sa rastom BDP i razvojnim potrebama zemlje, vodeći računa o implikacijama duga na makroekonomska i platnobilansna kretanja. U budžetu Srbije za svaku godinu utvrđivaće se obim zaduživanja i garancija, vodeći računa o refinansiranju duga, nivou fiskalnog deficita i o odnosu duga i makroekonomskih agregata (BDP, izvoza, uvoza, deviznih rezervi). Pri zaduživanju države koristiće se krediti sa dugim periodom počeka i otplate. U tom cilju Vlada će nastaviti razgovore o uslovima za korišćenje zajmova Svetske banke i u naredne tri godine pod sličnim uslovima, kao i u proteklim godinama.

U narednom periodu će rasti značaj državnih zapisa kao izvora finansiranja. Prvi zapisi su emitovani aprila 2003. godine na rok od tri meseca. Sada se emituju i šestomesečni zapisi, a planira se emitovanje i dugoročnih zapisa sa rokom od godinu dana. U kupovini ovih zapisa očekuje se učešće i stranih investitora.

Stanje javnog duga i plan otplate glavnice i kamate duga Republike Srbije date su u narednim tabelama:

 

Stanje javnog duga Republike Srbije na dan 31.12.2000. i 31.9.2005. godine

 

A. Direktne obaveze

1. UNUTRAŠNJI DUG

r. br.	naziv duga	valuta	ugovoren iznos	u hilj. EUR		u hilj. USD
				31.12.2000.	31.9.2005.	31.12.2000.	31.9.2005.
1	Dugoročne hartije od vrednosti (Obaveze prema NBS)	u hilj. dinara	19.701.120	87	232.599	93	280.584
2	Pretvaranje kredita odobrenih od banaka nosilaca primarne poljoprivredne proizvodnje u javni dug Federacije	u hilj. dinara	1.092.076	34.130	6.525	31.704	7.871
3	Kratkoročne hartije od vrednosti	u hilj. dinara	0	0	71.812	0	86.627
5	Stara devizna štednja	u hilj. EUR	4.166.370	4.073.815	3.489.750	3.784.180	4.209.686
6	Zajam za privredni preporod	u hilj. EUR	56.000	0	41.309	0	49.831
7	Preuzete obaveze PIO zaposlenih	u hilj. dinara	23.500.000	0	0	0	0
8	Preuzete obaveze PIO poljoprivrednika	u hilj. dinara	20.000.000	0	0	0	0
UKUPNO:				4.108.032	3.841.995	3.815.977	4.634.599

2. SPOLJNI DUG (u originalnim valutama)

r. br.	naziv duga	valuta	ugovoren iznos u hilj.	u hilj. EUR		u hilj. USD
				31.12.2000.	31.9.2005.	31.12.2000.	31.9.2005
	IBRD A	EUR	477.430	477.430	473.802	443.486	571.547
	IBRD B	EUR	907.264	907.264	903.816	842.760	1.090.274
	IBRD C	EUR	430.696	430.696	427.423	400.075	515.600
1	UKUPNO IBRD	EUR	1.815.390	1.815.390	1.805.041	1.686.321	2.177.421
	SAC - Kredit za strukturno prilagođavanje 3599	SDR	55.500	0	66.662	0	80.415
	SAC II Kredit za strukturalno prilagođavanje 4017	SDR	30.100		36.154		43.612
	PFSAC I - Razvojni kredit za privatni i finansijski sektor 3643	SDR	68.100	0	81.796	0	98.671
	PFSAC II - Razvojni kredit za privatni i finansijski sektor 3780	SDR	58.700	0	70.506	0	85.051
	SOSAC Unapređenje socijalnog sektora - 3750	SDR	60.400	0	72.548	0	87.514
	MOES - Obrazovanje 3636	SDR	8.000	0	5.320	0	6.417
	TTFSE - Trgovina i transport 3651	SDR	4.650	0	892	0	1.076
	SMEECA - Fond za osiguranje izvoza 36930	SDR	8.190	0	3.232	0	3.899
	Kredit za privatizaciju i rekonstrukciju banaka i projekat tehničke pomoći preduzećima - 3723	SDR	8.400	0	3.148	0	3.798
	LABOR LIL - Unapređenje nezaposlenosti 3753	SDR	2.000	0	944	0	1.138
	HEALTH HIP - Zdravstvo	SDR	14.700	0	811	0	979
	RPRCP Katastri 2)	SDR	20.100	0	566	0	683
	HAP - energy - Energetska efikasnost 1)	SDR	14.100	0	450	0	543
	Reforma penzionog sistema	SDR	16.600	0	0	0	0
	Navodnjavanje i odvodnjavanje	SDR	16.600	0	0	0	0
2	UKUPNO IDA	SDR	386.140	0	343.029	0	413.796
3	EU 225	EUR	223.797	276.670	223.797	257.000	269.966
4	EU 55	EUR	49.500	0	49.500	0	59.712
5	Pariski klub	USD	2.622.116	4.939.660	2.143.703	4.588.466	2.585.950
6	Londonski klub - u USD	USD	1.080.000	3.011.078	896.300	2.797.000	1.080.000
7	Vlada Republike Italije	EUR	33.250	0	5.125	0	6.182
8	Vlada Švajcarske UKUPNO OSTALI KREDITORI	EUR	16.233	16.233	16.233	15.079	19.581
				8.243.641	3.333.658	7.657.545	4.021.391
	UKUPNO IBRD+IDA+OSTALI			10.059.031	5.481.728	9.343.866	6.612.608
	UKUPNO 1+2			14.167.065	9.323.723	13.159.843	11.247.207

 

B. Indirektne obaveze

 

r. br.	naziv duga	valuta	ugovoren iznos u hilj.	u hilj. EUR		u hilj. USD
				31.12.2000.	31.9.2005.	31.12.2000.	31.9.2005.
	Kredit EPS-u	EUR	100.000	0	11.563	0	13.948
	Kredit ŽTP-u	EUR	57.000	0	42.877	0	51.722
	Republička direkcija za puteve	EUR	76.000	0	46.105	0	55.616
	Drugi kredit energetskom sistemu	EUR	60.000	0	856	0	1.032
	Niš	EUR	5.000	0	4.581	0	5.526
	Novi Sad	EUR	6.000	0	1.456	0	1.756
	Kragujevac	EUR	5.000	0	3.295	0	3.975
	Kontrola letenja	EUR	30.150	0	0	0	0
	Subotica	EUR	9.000	0	0	0	0
	Autoput Bg-NS i most kod Beške	EUR	72.000	0	0	0	0
1	UKUPNO EBRD	EUR	420.150	0	110.732	0	133.576
	Obnova železničke infrastrukture	EUR	70.000	0	65.000	0	78.410
	Sanacija puteva - direkcija za puteve	EUR	95.000	0	56.350	0	67.975
	Obnova energetskog sektora - EPS	EUR	59.000	0	0	0	0
	Obnova beogradskog jezgra	EUR	90.000	0	0	0	0
	Hitna sanacija saobraćaja - Direkcija za puteve	EUR	37.000	0	37.000	0	44.633
	Hitna sanacija saobraćaja - aerodrom	EUR	13.000	0	6.000	0	7.238
	Konsolidacioni zajam starih dugova - Direkcija za puteve	EUR	49.104	0	34.579	0	41.712
	Konsolidacioni zajam starih dugova - ŽTP	EUR	7.256	0	5.110	0	6.164
	EPS - uređaji za energetski sistem	EUR	22.000	0	2.000	0	2.413
	Bolnice	EUR	50.000	0	14.949	0	18.033
	Evropski putevi	EUR	120.000	0	4.800	0	5.790
	Projekat obnove škole	EUR	25.000	0	0	0	0
	Grad Niš	EUR	10.000	0	0	0	0
	Grad Novi Sad	EUR	15.000	0	0	0	0
	Kontrola letenja	EUR	31.280	0	0	0	0
2	UKUPNO EIB		637.360	0	225.787	0	272.367
	KfW 1	EUR	51.129	0	45.448	0	54.824
	KfW 2 - Tamnava	EUR	16.000	0	0	0	0
	KfW 3 – Bajina Bašta	EUR	30.000	0	0	0	0
3	UKUPNO KfW		97.129	0	45.448	0	54.824
4	Vlada Republike Poljske	USD	50.000	0	39.664	0	47.847
5	TID - Transport 2) - IDA	SDR	37.500	0	3.858	0	4.654
	Projekat energetske zajednice Jugoistočne Evrope	SDR	13.900	0	0	0	0
	UKUPNO POTENCIONALNE OBAVEZE 1+2+3+4+5			0	425.490	0	513.268
	UKUPNO A+B			14.167.065	9.749.212	13.159.843	11.760.475

 

Napomene:	Za podatke od 31.12.2000. godine primenjena kursna lista br. 250 od 29.12.2000. godine
	Za podatke od 31.12.2004. godine primenjena kursna lista br. 37 od 25.2.2005. godine

 

Plan otplate glavnice i kamate duga Republike Srbije za 2006, 2007. i 2008 godinu

 

(u mil. USD)

		2006	2007	2008
Ukupan dug (glavnica i kamata)		770.90	980.15	958.52
Ukupan dug	glavnica	564.71	681.80	602.15
	red. kam.	206.19	298.35	356.37
Ukupno unutrašnji dug		514.24	613.58	502.30
	glavnica	492.65	582.88	478.18
	red. kam.	21.59	30.70	24.12
Obaveze prema NBS	glavnica	39.37	75.54
	red. kam.	21.21	17.87	11.45
Pretvaranje kredita odobrenih od banaka nosilaca primarne poljoprivredne proizvodnje u javni dug Federacije	glavnica	2.78	2.78
	red. kam.	0.38	0.16
Stara devizna štednja	izv. konv.	289.92	327.60	329.19
Zajam za privredni preporod	izv. konv.	10.75	27.96
Zakon o pretvaranju javnog duga RS po osnovu obaveza RF PIO poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada	glavnica	50.36	50.36	50.36
	red. kam.		4.28	4.28
Zakon o pretvaranju javnog duga RS po osnovu obaveza RF PIO zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada	glavnica	99.47	98.63	98.63
	red. kam.		8.38	8.38
Ukupno spoljni dug		256.66	366.56	456.22
Ukupno međunarodne finansijske organizacije	glavnica	72.07	98.92	123.96
	red. kam.	184.60	267.65	332.25
IBRD	glavnica	55.86	67.03	83.79
	red. kam.	48.24	103.42	134.45
IDA	glavnica
	red. kam.	5.12	7.17	10.04
EIB	glavnica		13.20	17.77
	red. kam.	2.35	10.52	12.10
Evropska zajednica	glavnica
	red. kam.	8.84	10.61	15.91
Vlada Švajcarske	glavnica	3.82	3.82	3.82
	red. kam.
Ukupno Pariski klub (glavnica i kamata)		91.83	110.20	137.75
Pariski klub	glavnica	12.39	14.87	18.59
	red. kam.	79.44	95.33	119.16
Ukupno Londonski klub (glavnica i kamata)		40.60	40.60	40.60
Komercijalne banke - Londonski klub -	glavnica red. kam.	40.60	40.60	40.60

 

7. Fiskalni rizici

Ostvarivanje predviđenog obima i strukture javne potrošnje u narednom srednjoročnom periodu biće suočeno sa brojnim neizvesnostima i rizicima. Osnovni izvori rizika su povezani sa rastom domaće i međunarodne ekonomije, završetkom procesa privatizacije i strukturnih reformi, kretanjem domaće štednje i nivoa priliva stranih investicija u uslovima izostajanja prihoda od privatizacije, nivoa javnog duga, kretanja deviznih kurseva i kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu i kretanje cena nafte na svetskom tržištu.

Pored toga, faktori rizika sa kojima će biti izložene javne finansije Republike Srbije u naredne tri godine vezani su za sprovođenje reforme javne uprave, u sklopu donošenja novog Ustava i za dinamiku procesa pridruživanja EU.

Navedeni izvori rizika po javne finansije Srbije mogu uticati na ostvarivanje prihoda i rashoda javnog sektora, odnosno ostvarivanje određenog suficita. Pri tome se mora imati u vidu opredeljenje da se smanjuje opterećenje BDP javnim rashodima, prvenstveno putem povećanja BDP, tako da će njegov brži rast bitno uticati na ostvarenje ovog cilja.

Javne finansije biće izložene manjim rizicima ukoliko se kretanje domaće ekonomije bude odvijalo u predviđenim makroekonomskim i fiskalnim okvirima i ukoliko se budu realizovala predviđena kretanja međunarodne ekonomije i trgovine. Sporije stope rasta domaće i međunarodne ekonomije od predviđenih ili zastoj u završetku procesa privatizacije i strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru, dovelo bi do pada javnih prihoda ili rasta javnih rashoda. Nasuprot tome, realizacija najvažnijih makroekonomskih ciljeva - stabilnost privrede, sprovođenje strukturnih reformi i održivi rast BDP, uz povoljna kretanja u svetskoj privredi obezbedili bi održivost javnih finansija u narednom periodu.

Na fiskalnu održivost značajno bi uticalo povećanje domaće štednje i veći priliv stranih direktnih investicija u nova preduzeća. Eliminacija deficita, odnosno ostvarenje suficita u minimalnim iznosima omogućuje da se prihodi od privatizacije koriste za druge svrhe, a ne kao u proteklom periodu za finansiranje deficita.

Tempo predviđenih promena u strukturi javne potrošnje velikim delom zavisi od donošenja novog Ustava i dinamike procesa priključenja EU. Nakon reforme penzijskog osiguranja, reforma zdravstvenog osiguranja je potreba ali i rizik po javne finansije. Minimalni fiskalni suficit je zadatak koji se nameće posle napora koji su činjeni u 2004. i 2005. godini. Tome treba da doprinese i povećanje produktivnosti javnog neprofitnog sektora.

Stabilnost cena i rast izvoza i smanjenje deficita u tekućem platnom bilansu je uslov bez koga nema održivog rasta BDP i fiskalne stabilnosti, kao ni smanjenje učešća javnog duga u BDP.

 

Sledeći