Prethodni

IV STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2006. DO 2008. GODINE

Republika Srbija je u periodu od 2001. godine sprovela prvu fazu reformi u kojoj je uspostavljena makroekonomska stabilnost i postavljeni temelji za drugu fazu reformi koja će se fokusirati na privredni rast i strukturne promene. Ostvaren je značajan napredak u otvaranju Srbije za trgovinu i investiranje, u upravljanju javnim finansijama i poreskoj politici, u privatizaciji preduzeća i sanaciji banaka, u energetici, u penzijskoj reformi i socijalnoj pomoći. U drugim oblastima reforme su započete (zdravstvo, obrazovanje, nauka, zaštita konkurencije, javna administracija, pravosuđe i dr.).

Ekonomska politika u naredne tri godine koncentrisaće se na ubrzanje strukturnih reformi koje obezbeđuju ekonomski rast i povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva. Posebna pažnja posvetiće se stvaranju jakog privatnog sektora kroz demonopolizaciju i privatizaciju, zdravog finansijskog sektora i racionalnog javnog sektora, što zahteva ubrzano i efikasno sprovođenje institucionalnih i strukturnih reformi realnog, finansijskog i javnog sektora.

1. Realni sektor

Vlada će obezbediti poboljšanje poslovnog ambijenta za izgradnju efikasne i konkurentne privredne strukture koja će omogućiti kontinuiran ekonomski rast i povoljne uslove za javne finansije Republike Srbije. Ključnu ulogu u tome imaće uspešna privatizacija i restrukturiranje preduzeća i razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i donošenje i primena zakona koji štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore (Zakon o privrednim društvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o stečajnom postupku i dr.). Predviđeno je da se privatizacija društvenog sektora završi sredinom 2007. godine, a restrukturiranje javnih preduzeća do kraja 2008. godine.

1.1. Privatizacija preduzeća

Privatizacija preduzeća u društvenom vlasništvu biće nastavljena ubrzanom dinamikom sa ciljem da značajnije doprinese razvoju i povećanju efikasnosti domaće privrede, porastu ulaganja u nove proizvodne tehnologije, poboljšanju izvoznih rezultata i povećanju zapošljavanja. Privatizovana preduzeća povećaće efikasnost i produktivnost, unaprediće tehnološku osnovu proizvodnje, poboljšati kvalitet proizvoda, unaprediti metode upravljanja, a povezivanjem sa stranim strateškim partnerima obezbediti kanale za povećanje izvoza. U tom cilju dovršiće se proces aukcijske privatizacije malih i srednjih preduzeća i nastaviti prodaja velikih preduzeća strateškim investitorima putem tendera. Paralelno će se odvijati privatizacija nesolventnih preduzeća putem njihovog stečaja. Metod direktne prodaje preduzeća strateškim investitorima dopuniće se metodom javne ponude putem koga bi se prodali paketi akcija iz Akcijskog fonda Republike Srbije ili kroz prodaju na berzi, u skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti.

U Republici Srbiji u periodu od 2002. do 1. oktobra 2005. godine privatizovano je putem tendera, aukcija i tržišta akcija ukupno 1.663 preduzeća. Najveći broj preduzeća prodat je aukcijskom privatizacijom (1.196). Tenderskom privatizacijom prodato je 51 preduzeće, a na tržištu kapitala 416 preduzeća.

Agencija za privatizaciju u toku 2005. godine ubrzala je tendersku i aukcijsku privatizaciju i prodaju preduzeća primenom instituta otpusta javnog duga za preduzeća u postupku privatizacije i kroz stečajni postupak. Dinamički posmatrano u periodu januar-avgust 2005. godine Agencija je ponudila na aukcijsku prodaju 279 preduzeća sa stopom uspešnosti od 43% i objavila 21 tender.

Predviđeno je da se do kraja 2005. godine ponudi na prodaju još 120 preduzeća putem aukcijske prodaje sa procentom uspešnosti 40%, da se objavi prodaja kapitala ili imovine za četiri preduzeća iz postupka restrukturiranja, sa procentom uspešnosti oko 30% ili putem tendera ili aukcija, da se objavi prodaja kapitala za četiri preduzeća putem tendera sa procentom uspešnosti 50%, kao i da se proda oko 60 paketa iz portfelja Akcijskog fonda Srbije putem trgovanja na berzi ili prihvatom ponuda za preuzimanje.

Planirano je da se tokom 2006. godine ponudi na prodaju najmanje 320 preduzeća putem aukcijske prodaje, kao i da se objavi 14 tendera i da se ponudi na prodaju kapital ili imovina za 21 preduzeće iz postupka restrukturiranja. Takođe, planirano je razrešenje postupka stečaja za preduzeća za koja je pokrenut stečajni postupak u toku 2005. godine, kao i pokretanje stečajnog postupka za ona preduzeća za koja nije moguće naći kupca i nakon drugog puta ponude kapitala na prodaju u postupku aukcijske prodaje.

U toku 2006. godine profilisaće se broj preduzeća koja će moći da se u toku 2007. godine ponude na prodaju, imajući u vidu implementaciju Zakona o stečajnom postupku. Očekuje se da će se u toku 2006. godine pokrenuti veći broj stečajnih postupaka nad preduzećima koja se trenutno nalaze u portfoliju Agencije za privatizaciju. Na ovaj način, Agencija za privatizaciju očekuje da će se u toku 2007. godine ponuditi na prodaju sva preostala društvena preduzeća te će se time zaokružiti proces privatizacije društvenih preduzeća.

Radi ubrzanja procesa privatizacije grupe prezaduženih preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja, Vlada će obezbediti otpis dugova državnim kreditorima i javnim preduzećima. Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji u maju 2005. i pratećih zakona stvoreni su institucionalni uslovi za bržu i efikasniju privatizaciju prezaduženih preduzeća, posebno velikih privrednih sistema čija dugovanja premašuju vrednost osnovnog kapitala, kod kojih će se primenjivati otpis i otpust duga i institucija državnog poverioca koji ima obavezu da otpusti dug preduzeća koje se privatizuje, a namiruje se iz prihoda od privatizacije.

Izmenama Zakona o privatizaciji regulisan je otpis dugova velikih preduzeća u društvenoj svojini prema državi, javnim preduzećima i državnim bankama, pod uslovom da dolazi do privatizacije visoko zaduženih preduzeća. Otpisi neizmirenih obaveza ovih preduzeća zavisiće od stvarne prodaje ili konačnog stečaja, što će odrediti izmirivanje obaveza prema poveriocima javnog sektora i prema privatnim poveriocima. Kupac firme neće imati obaveze prema poveriocima, koji će svoja potraživanja moći da naplate iz privatizacionih prihoda. Kako bi se izbegla dosadašnja praksa dugotrajne sudske procedure za raskid ugovora i propadanje preduzeća uvešće se zastupnik društvenog kapitala.

Vlada je obezbedila efikasniji stečajni postupak primenom Zakona o stečajnom postupku, uz formiranje nadzornog tela koje izdaje, obnavlja i oduzima licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika i vrši nadzor nad njihovim radom, kao i posebnog odeljenja koje će sprovoditi stečajni postupak za državna i društvena preduzeća pri Agenciji za privatizaciju. Nesolventna preduzeća za koja se ne nađe kupac posle dve aukcije ili dva tendera odlaze u stečaj u roku od tri meseca. Privatizacija će se odvijati kroz reorganizaciju u slučajevima kada je oporavak stečajnog dužnika moguć i kroz bankrotstvo, odnosno prodaju imovine kada je preduzeće prezaduženo. Usklađivanjem zakonske regulative o stečajnom postupku sa međunarodnim standardima određeni su precizni kriterijumi za pokretanje postupka: ograničeno je trajanje stečajnog postupka na godinu dana, obezbeđena je značajnija zaštita prava poverilaca, određeni su strožiji kriterijumi za procenu stručnosti stečajnih upravnika (polaganje ispita, dobijanje licence, periodično obnavljanje licence), što će doprineti uspostavljanju efikasnog mehanizma stečaja.

Metod javne ponude akcija omogućiće razvoj preduzeća uz strateškog investitora sa kvalitetnim investicionim i socijalnim programom. Malim akcionarima omogućiće se da poseduju vlasničke uloge u različitim preduzećima, što će uz odgovarajuću sistemsku zaštitu obezbediti pravednost i socijalnu podršku nastavku privatizacije.

Privatizacioni prihodi prvenstveno će se koristiti u razvojne svrhe umesto u potrošnju. Deo privatizacionih prihoda koristiće se za kapitalizaciju državnog penzionog fonda koji će se transformisati u institucionalnog investitora. Vlada će Narodnoj skupštini Republike Srbije svake godine podnositi izveštaj o upotrebi privatizacionih prihoda, izuzev komercijalnim poveriocima koji nisu dužni da otpuste svoja potraživanja.

U fazi pripreme preduzeća za privatizaciju i u postprivatizacionom periodu uspostaviće se odgovarajuća kontrola, sa ciljem da se kredibilitet procesa privatizacije obezbedi odvijanjem prodaje svake vrste aktive u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, uz angažovanje savetnika za investicije i transparentnost međunarodnih tendera. Ubrzaće se aukcijska privatizacija i onemogućiti namerno obezvređivanje društvenog kapitala i nekontrolisano bogaćenje pojedinaca i interesnih grupa. Vlada će formirati nezavisnu državnu komisiju koja će vršiti kontinuirani monitoring procesa privatizacije, uz koordinaciju aktivnosti sa nadležnim ministarstvima, Agencijom za privatizaciju i reformisanim trgovinskim sudovima iz kojih je izmešten sistem registracije vlasništva preduzeća i prenet u nadležnost Agencije za privredne registre. U postprivatizacionom periodu obezbediće se konsolidacija vlasništva i uvođenje efikasne vlasničke strukture u privatizovana preduzeća.

U postprivatizacionom procesu u slučajevima kada kupac preduzeća ne izvršava obaveze investiranja uvodi se privremeni zastupnik kapitala. Takvo rešenje i formiranje arbitrarnog veća koje rešava sporove u postupku restrukturiranja i privatizacije preduzeća, obezbeđuju smanjivanje konflikata koji nastaju posle privatizacije, uključujući i ponovnu privatizaciju ili ustupanje ugovora. Posebna pažnja posvetiće se odgovornosti učesnika procesa za tačnost informacija koje se prezentiraju u postupku privatizacije.

Vlada će obezbediti sprovođenje Zakona o prijavi i evidentiranju oduzete imovine i donošenje zakona o restituciji i obeštećenju starih domaćih vlasnika kojima je oduzeta imovina bez nadoknade kroz konfiskaciju, sekvestraciju, nacionalizaciju, agrarnu reformu i eksproprijaciju privatne imovine domaćih fizičkih i pravnih lica. Pri tome, obezbediće se usklađenost između restitucije i privatizacije, a obeštećenje starih vlasnika uvažavaće realne mogućnosti obezbeđivanja budžetskih sredstava i neće ugrožavati monetarnu stabilnost i razvojni prosperitet zemlje. U prvoj fazi obezbediće se pouzdani podaci o obimu i vrednosti imovine koja se vraća starim vlasnicima i efikasan rad nadležne republičke agencije.

1.2. Restrukturiranje preduzeća

Restrukturiranje velikih preduzeća u društvenoj svojini odvijaće se ubrzanom dinamikom, sa ciljem da se deo ovih preduzeća pripremi za privatizaciju kroz reorganizaciju i statusne promene (dekomponovanje velikih i nefunkcionalnih sistema, razdvajanje osnovne i sporedne delatnosti) i kroz rešavanje viška zaposlenih i obaveza ovih preduzeća koje prevazilaze vrednost njihove imovine. Priprema za privatizaciju ovih preduzeća biće praćena sveobuhvatnim socijalnim programima za radnike koji ostanu bez radnog mesta. Programe restrukturiranja velikih preduzeća pratiće programi razvoja malih i srednjih preduzeća, uz očekivanje da će zaposliti viškove radnika iz velikih preduzeća.

Izmene Zakona o privatizaciji i Zakon o stečajnom postupku omogućiće brže i efikasnije odvijanje procesa restrukturiranja velikih društvenih preduzeća sa spiska preduzeća u postupku restrukturiranja koja imaju negativan kapital. Tome će posebno doprineti zakonska mogućnost da državni poverioci povuku svoja potraživanja i da ih naplate iz prihoda od prodaje. Na ovaj način ova preduzeća će postati interesantna za kupovinu potencijalnim kupcima.

Od ukupno 82 preduzeća iz grupe za restrukturiranje 15 preduzeća je prodato u periodu januar-septembar 2005. godine, za pet preduzeća traje postupak izbora privatizacionog savetnika, a za 14 preduzeća se utvrđuje strategija. Ostala preduzeća su u fazi pripreme za prodaju u celini ili u delovima.

Za restrukturiranje i privatizaciju velikih preduzeća koja su kompleksno organizovana i prezadužena, sa viškom zaposlenih i bez tržišta, u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku, formiraće se timovi specijalnih stečajnih poverenika. Ukoliko to ne bude moguće, stečajnim postupkom aktiva ovih preduzeća staviće se u produktivnu upotrebu prodajom imovine koja ne čini osnovni kapital. Zakonom o stečajnom postupku obezbeđuje se adekvatna zaštita poverilaca i odgovarajuća naknada za poverioce ovih preduzeća. Poverioci će svako preduzeće u stečaju pripremiti za odlučivanje vezano za redosled poverilaca za naplatu, vremenski raspored prodaje imovine ili zatvaranje preduzeća.

Vlada je usvojila Akcioni plan za RTB Bor, čija primena će rezultirati potpunim restrukturiranjem i privatizacijom ovog sistema u 2006. godini. Plan restrukturiranja ovog sistema obuhvatiće odvajanje sporednih delatnosti iz kombinata i njihovu prodaju, kao i privatizaciju osnovnih delatnosti kombinata, uz finansijsku i tehničku pomoć Svetske banke.

Nastaviće se sa primenom Strategije restrukturiranja preduzeća namenske (vojne) industrije, koja je Vlada Republike Srbije identifikovala Zaključkom od 10. marta .2005. godine i svrstala u grupu odbrambene industrije Republike, a delovi industrije sa civilnom proizvodnjom će se privatizovati. U 2005. godini pripremljen je koncept privatizacije za šest preduzeća, a ostala preduzeća koja proizvode rezervne delove za vojne potrebe nalaze se u različitim fazama procesa privatizacije.

Vlada će, u skladu sa novim zakonodavnim okvirom, osnovati regulatorna tela za delatnosti koje obavljaju javna preduzeća. Restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji ubrzaće se tako što će ova preduzeća u kratkom roku doneti strateške planove razvoja i programe restrukturiranja. Vlada će, uz prethodnu saglasnost međuresorske Komisije za restrukturiranje javnih preduzeća, usvojiti u kratkom roku strateške planove razvoja i programe restrukturiranja svakog javnog preduzeća pojedinačno. Na bazi usvojenih strateških planova razvoja javnih preduzeća odvijaće se proces njihove ekonomsko-finansijske konsolidacije, reorganizacije i privatizacije, sa ciljem da se unapredi upravljanje javnim preduzećima i podigne nivo njihove poslovne efikasnost, uz jačanje finansijske discipline. U tom cilju izvršiće se organizaciono, upravljačko, svojinsko i poslovno restrukturiranje svih javnih preduzeća, praćeno odvajanjem od regulatornih delatnosti sporednih delatnosti koje se mogu privatizovati, smanjenjem broja zaposlenih, tehničko-tehnološkom modernizacijom i restrukturiranjem dugova.

Predviđeno je da se u 2005. godini sprovede postupak izdvajanja sporednih delatnosti svih javnih preduzeća koje će se registrovati kao zasebna preduzeća i preneti Agenciji za privatizaciju, sa ciljem da se ubrzano privatizuju. Na Agenciju za privatizaciju preneto je do kraja juna 2005. godine osam preduzeća sa sporednim delatnostima EPS-a i 25 preduzeća koja obavljaju sporedne delatnosti u drugih osam javnih preduzeća. Do kraja oktobra 2005. godine na Agenciju za privatizaciju preneće se 30 hotela i rekreacionih centara EPS-a, 17 preduzeća sa sporednim delatnostima EPS-a i 24 preduzeća ostalih javnih preduzeća. Istovremeno sa odvajanjem i privatizacijom sporednih delatnosti otpočeće i privatizacija osnovnih delatnosti u nekim javnim preduzećima.

Restrukturiranje Javnog preduzeća "Naftna industrija Srbije" a.d. (NIS)

NIS je sredinom 2004. godine započela aktivnosti koje prethode procesu reorganizacije kompanije. Rešeni su mnogi problemi, uglavnom nasleđeni iz prošlosti, kao što su interna dugovanja i potraživanja, kineski dug, nastao od 1994. do 1998. godine i ruski dug za gas isporučen do 2000. godine. Zahvaljujući tome svi delovi sistema biće neopterećeni internim dugovima i imaće istu startnu poziciju i šansu da uđu u tržišnu utakmicu sa sve jačom konkurencijom. Vraćeno je poverenje ino-partnera i stvoreni su preduslovi za obezbeđenje investicionih kredita inostranih finansijskih institucija. U narednoj tabeli prikazuju se osnovni indikatori poslovanja NIS-a.

Tabela 14. Osnovni pokazatelji poslovanja NIS-a

Izvor: NIS

U cilju restrukturiranja Javnog preduzeća NIS Narodna skupština Republike Srbije u avgustu 2005. godine donela je Zakon o prestanku važenja Zakona o osnivanju Javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa, čime su stvoreni uslovi za reorganizaciju NIS-a. Predviđeno je da se NIS transformiše u: Javno preduzeće za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima; Javno preduzeće za transport, skladištenje, distribuciju i trgovinu prirodnog gasa i Akcionarsko društvo za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa.

U cilju priprema za privatizaciju osnovnih delatnosti NIS-a, Vlada je krajem avgusta 2005. godine donela odluku o raspisivanju međunarodnog tendera za izbor privatizacionog savetnika za NIS, a Agencija za privatizaciju je početkom septembra 2005. godine raspisala tender za izbor privatizacionog savetnika za NIS, koji će Vladi predložiti Strategiju privatizacije NIS-a.

U predprivatizacionom periodu u okviru NIS-a izdvojene su sporedne delatnosti iz poslovnog sistema koje mogu da funkcionišu na tržištu i formiran je novi poslovni sistem, sa ciljem da obezbedi povećanje proizvodnje nafte i prirodnog gasa, povećanje investicija i porast profitabilnosti, uz smanjenje broja zaposlenih, čime se stvaraju osnove za njegovu privatizaciju.

Reorganizacijom, restrukturiranjem i privatizacijom NIS-a obezbediće se podizanje nivoa ukupne organizacione i poslovne efikasnosti nacionalne naftne kompanije, poboljšanje uslova i mogućnosti za konkurentno i profitabilno poslovanje, poslovno i razvojno podizanje nivoa vrednosti NIS-a i njegovih delova, integracija nacionalne naftne kompanije u regionalno tržište nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, saglasno direktivama EU i Evropskoj energetskoj povelji.

Restrukturiranje Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" (EPS)

EPS je u periodu od 2001. do 2005. godine postigla značajne rezultate u ostvarivanju ciljeva koji su kratkoročnog i dugoročnog karaktera. Ostvareno je smanjivanje uvoza električne energije i pouzdano snabdevanje potrošača, zahvaljujući poboljšanom stanju kapaciteta i rastu proizvodnje. Izvršena je ekonomsko-finansijska, organizaciona i upravljačka konsolidacija i ostvareno smanjenje gubitaka u poslovanju na bazi rasta cena električne energije, poboljšane naplate i smanjivanja unutrašnjih troškova. Izvršena je priprema za otvaranje domaćeg i uključivanje u regionalno tržište električne energije i uspostavljanje uticajne pozicije u regionu. EPS je ušao u organizaciono restrukturiranje, u skladu sa zahtevima domaće i evropske regulative, ponovo je priključen na UCTE i priprema se za otvaranje nacionalnog i regionalnog tržišta, uključujući i započetu modernizaciju tehničkog sistema upravljanja sistemom telekomunikacija. Postignuto je unapređenje zaštite životne sredine, u skladu sa nacionalnom i regulativom EU. Preduzeti su prvi značajniji koraci i pripremljeni projekti za unapređenje zaštite životne sredine.

U okviru EPS-a 2003. godine je otpočela reorganizacija na bazi koje je izdvojena podzemna eksploatacija uglja, a u 2004. godini je formirano 10 zavisnih kompanija koje rade sa EPS. U skladu sa Zakonom o energetici formiraće se dve matične kompanije, prva za prenos i upravljanje mrežom, a druga za proizvodnju i distribuciju.

U prvoj fazi sprovođenja programa reorganizacije i restrukturiranja EPS-a dovršiće se odvajanje delova tog preduzeća i sporednih delatnosti koje nisu u direktnoj funkciji obavljanja proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije kao osnovnih delatnosti EPS-a, smanjiti broj zaposlenih i troškovi poslovanja i povećati prihodi u osnovnoj delatnosti. U tom cilju, nastaviće se finansijska konsolidacija EPS-a, izvršiti izmirenje celokupnog duga prema državi, izuzev duga koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, izvršiti revizija standarda i normativa rada, troškova materijala i održavanja sredstava i definisati nova sistematizacija radnih mesta i novi sistem nagrađivanja. U drugoj fazi EPS će se razdvojiti u dva posebna preduzeća, jedno za proizvodnju električne energije i upravljanje distributivnim sistemom i drugo za prenos i dostavu električne energije i obezbediti uspešnost njihovog poslovanja kroz povećanje proizvodnje, povećanje investicija i profitabilnosti, uz smanjenje broja zaposlenih u radnim jedinicama koje vrše osnovne funkcije, u skladu sa strateškim planom preduzeća.

Sadašnji nivo proizvodnje i pouzdanosti kapaciteta ne može se održati i unapređivati bez većih ulaganja u revitalizaciju i modernizaciju kapaciteta u svim delovima sistema i u zamenu rudnika lignita u kojima se iscrpljuju rezerve otvaranjem novih i povećanjem kapaciteta postojećih. Potrebne su investicije u proizvodnju uglja, revitalizaciju zastarelih kapaciteta u elektranama, zamenu i modernizaciju mreže i mernih uređaja, unapređenje životne sredine i u nove proizvodne kapacitete. Obezbeđenjem potrebnih investicija sprečio bi se nastanak deficita električne energije koji bi se pokrivao uvozom.

Da bi se ostvario potreban nivo proizvodnje za rastuću potrošnju električne energije neophodne su investicije u kontinuitetu do kraja decenije u povećanje proizvodnje na kopovima EPS-a, što podrazumeva i istovremenu revitalizaciju i modernizaciju dotrajale osnovne rudarske opreme. Do sada je, uz izuzetne napore, obezbeđeno samo finansiranje od EBRD i KFW-a za deo investicija za Tamnavu Zapadno polje. U Kostolačkom basenu mora se povećati proizvodnja u kopu Drmno na 9 mil. tona, a uz podršku Vlade obezbediće se deo sredstava iz inokredita.

Deo starih kapaciteta u elektranama potrebno je revitalizovati i modernizovati u narednim godinama (Termoelektrana Nikola Tesla A i hidroelektrane). Za revitalizaciju dela hidroelektrana sredstva su obezbeđena ili se o njima pregovara, ali se moraju obezbediti i dodatna sredstva EPS-a. Neophodne su investicije i u prenosnu mrežu, distribucije i zamenu brojila, kao preduslov za smanjivanje gubitaka u distribuciji i prenosu električne energije.

EPS je do sada u nedostatku sopstvenih investicionih sredstava koristio donacije EU i drugih zemalja i meke kredite međunarodnih finansijskih institucija i vlada nekih zemalja, koje su zbog specifičnih zahteva ovih institucija u najvećem delu namenjene prenosnoj mreži, uključujući i telekomunikacije, a tek zatim termoelektranama i rudnicima. U narednom periodu bilo bi celishodnije koristiti kredite banaka na komercijalnoj osnovi, koji bi se usmeravali po sopstvenim prioritetima tamo gde daju najbolje efekte. Ovi krediti su zbog nepovoljnog rejtinga zemlje neprihvatljivo skupi, ali se očekuje da će u narednim godinama biti povoljniji. U sadašnjim okolnostima, imajući u vidu i postojeći nivo zaduženosti, EPS bi do kraja ove decenije morao iz prihoda od prodaje električne energije da svake godine obezbeđuje 150 mil. EUR, što je polovina potrebnih investicija u iznosu od 300 mil. EUR godišnje, i to samo za ulaganja u postojeće kapacitete, kako bi se održao sadašnji nivo proizvodnje.

Izuzetno je važno da se ne kasni sa investicijama u rudnike lignita, a to je jedan od najvažnijih razloga da EPS mora imati veća sopstvena sredstva, što pri sadašnjim cenama električne energije i ostalim uslovima nije moguće. Dodatna posledica niske cene električne energije je rast potrošnje električne energije, koja je i sada izuzetno visoka u odnosu na nivo BDP zbog niske cene električne energije za industrijske potrošače. Oni nisu zainteresovani da grade manja postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, što se u drugim zemljama pokazalo kao efikasno i ekonomski atraktivno rešenje. Takva postrojenja bi bila korisna i za pokrivanje dela potrošnje zimi i za rasterećenje sistema EPS-a.

Zakon o energetici je otvorio mogućnost i drugim investitorima da grade nove elektrane i propisao okvirne uslove koji će se konkretizovati podzakonskim aktima. EPS pri sadašnjim cenama električne energije i uslovima zaduživanja nema mogućnosti da investira u gradnju novih elektrana, a samim tim ne može preuzeti ni odgovornost za pouzdano snabdevanje potrošača u narednim godinama. Postoji interesovanje inostranih investitora za gradnju energetskih objekata (na ugalj ili na prirodni gas), čiji se predlozi proučavaju i razmenjuju informacije na osnovu čega bi se mogla pokrenuti dalja procedura. Međutim, i za strance je cena električne energije najvažniji elemenat odluke o ulasku u investiciju, a veoma su važni i rizici za investiranje u Srbiju.

Paralelno sa ispravljanjem dispariteta cena električne energije, u narednom periodu EPS će internom racionalizacijom umanjiti problem nedostatka novca, ali odnosi cena električne energije i troškova poslovanja između EPS-a i elektroprivreda drugih zemalja pokazuju da je neophodno da regulisane cene pokriju opravdane troškove poslovanja, kao što propisuje Zakon o energetici.

Restrukturiranje Javnog preduzeća "Železnice Srbije"

U skladu sa opredeljenjem EU, obezbediće se preusmeravanje saobraćaja na železnicu kao bezbedniji, ekonomski isplativiji, energetski jeftiniji i ekološki prihvatljiviji oblik prevoza robe i putnika. Na bazi Zakona o železnici reformisaće se železnički sistem u Republici Srbiji, sa ciljem da se poveća efikasnost železnice kao transportnog sistema i njegovo integrisanje u evropski transportni sistem, uz jačanje konkurencije na tržištu transportnih usluga koje pružaju privatna i javna železnička preduzeća.

Oporavak i razvoj železničkog transportnog sistema Srbije zahteva restrukturiranje Javnog železničko-transportnog preduzeća "Beograd", u skladu sa Zakonom o železnici koji predviđa razdvajanje infrastrukture i prevoza, izdvajanje svih radnih jedinica koje ne vrše osnovne funkcije u ŽTP-u od osnovne delatnosti, regulisanje visoke zaduženosti i gubitaka i smanjenje broja zaposlenih. Predviđeno je razdvajanje ŽTP-a u posebno preduzeće za transport i posebno infrastrukturno preduzeće.

Na osnovu Zakona o železnici osnovana je Direkcija za železnicu koja će pružati stručnu pomoć Vladi i usklađivati standarde sa evropskim normama u železničkom saobraćaju, a u toku je operacionalizacija Odluke o osnivanju javnog preduzeća za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i obavljanje javnog prevoza u železničkom saobraćaju JP "Železnice Srbije" i potpisivanje ugovora za Obavezu obavljanja javnog prevoza (OJP).

Predviđeno je da novoformirano Javno preduzeće "Železnice Srbije" u periodu od 2006. do 2008. godine poveća ukupan obim prevoza putnika, posebno u gradskom i međunarodnom saobraćaju i ukupan obim prevoza robe, kao i da poveća investicije u razvoj. To podrazumeva ubrzanje restrukturiranja i racionalizaciju broja zaposlenih i smanjenje gubitaka u poslovanju, što će omogućiti da se smanje godišnje budžetske subvencije železnici.

Finansiranje infrastrukturnog i transportnog dela železničkog sistema zasnivaće se na povoljnim međunarodnim kreditima i zajmovima, kapitalnim investicijama iz Budžeta Srbije i na partnerstvu javnog i privatnog sektora u realizaciji infrastrukturnih projekata.

Restrukturiranje Javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj "JAT Airways"

Predviđeno je formiranje nacionalnog avio-prevoznika na bazi reorganizacije i restrukturiranja JAT-a, koja će obezbediti povećanje konkurentske sposobnosti javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj, smanjivanje troškova i povećanje efikasnosti poslovanja, povećanje nivoa investicionog kapitala, regulisanje starog duga, širenje poslovnih aktivnosti na druga tržišta, naročito u inostranstvu.

U uslovima sve zaoštrenije međunarodne konkurencije avio-prevoznik će se usredsrediti na komercijalno-najatraktivnije linije na kojima može da leti sa visokom frekvencijom i ostvaruje visoki prihod. To će zahtevati povezivanje nacionalnog avio-prevoznika sa postojećim alijansama, specijalizaciju usluga avioprevoza na tržištu, smanjivanje troškova prevoza, povećanje mogućnosti da Beograd postane regionalni centar (HUB), čime će se poboljšati punjenje JAT-ovih aviona i finansijski rezultat poslovanja.

Efikasno funkcionisanje JAT Airways zahteva da se izmeni Statut JAT-a, izvrši promena unutrašnje organizacije i ubrza proces restrukturiranja, posebno izdvajanje sporednih delatnosti. Predviđeno je da se od osnovne delatnosti - prevoza putnika i robe u vazdušnom saobraćaju - odvoje delatnosti koje nisu vezane za vazdušni saobraćaj i koje mogu da posluju samostalno na tržištu, sačini deobni bilans i omogući njihova privatizacija. Predviđeno je izdvajanje tehničkog održavanja iz JAT-a u posebno preduzeće.

Planirano je da se poveća broj putnika u vazdušnom saobraćaju, uz smanjenje broja zaposlenih, kao i investicije za nabavku 21 motora i za druge investicione namene.

Restrukturiranje Javnog preduzeća Aerodrom "Beograd"

Predviđeno je pretvaranje Aerodroma "Beograd" u regionalni centar vazdušnog saobraćaja zahvaljujući povoljnom položaju aerodroma za formiranje velikog robnog terminala i kapacitetima aerodroma za efikasno odvijanje vazdušnog prevoza na letovima sa Dalekog, Srednjeg i Bliskog istoka i za distribuciju robe do zemalja istočne Evrope i severne Afrike. U tu svrhu Aerodrom "Beograd" opremiće se za sletanje svih tipova aviona bez ograničenja (operacije CAT III b), kao i za korišćenje tokom noći.

Radi realizacije takvog razvojnog cilja predviđena je rekonstrukcija pristanišne zgrade T1 i T2, izgradnja poslovnog objekta Aerodrom Beograd, arhitektonsko objedinjavanje fasade pristanišne zgrade i poslovnog objekta, razvoj regionalnog robnog terminala i poslovnog centra i izbor globalno jakog partnera za realizaciju ovog značajnog projekta, izgradnja hotela, rekonstrukcija saobraćajne infrastrukture, izgradnja objekta generalne avijacije, definisanje i realizovanje korišćenja slobodnih prostornih kapaciteta, revizija Detaljnog urbanističkog plana aerodroma.

U skladu sa Programom restrukturiranja Aerodroma Beograd odvojene su sporedne delatnosti - poljoprivredna operativa, čistoća, ketering i parking, a predviđeno je odvajanje trgovine i ugostiteljstva, čime bi se redukovao broj zaposlenih. Planira se brži rast poslovnih prihoda od rashoda i poslovanje sa dobitkom. Predviđeno je da Aerodrom usluži preko dva miliona putnika.

Restrukturiranje Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija"

Osnovni ciljevi razvoja PTT "Srbija" su osposobljavanje pošte za univerzalne poštanske usluge i stvaranje potrebne infrastrukture, poboljšanje kvaliteta usluga u međunarodnoj poštanskoj mreži, povećanje ekonomske efikasnosti odgovarajućom politikom cena, analiza poštanskih tržišta i proizvoda, poslovanje na komercijalnim principima, razvoj ljudskih resursa, saradnja sa Svetskim poštanskim savezom i drugim poštanskim upravama članica.

Poštu očekuje redukcija monopolskih prava i jačanje konkurencije kroz uvođenje komercijalnih principa u poslovanju, podizanje tehničko-tehnološke osnove, uvođenje novih servisa, naročito usluga koje predstavljaju spoj poštansko-informatičko-logističke tehnologije, unapređivanje kvaliteta servisa uvođenjem standarda kvaliteta, novu organizaciju i poboljšanje efikasnosti PTT.

U procesu restrukturiranja PTT Srbija predviđeno je razdvajanje osnovnih i sporednih delatnosti (transport, održavanje, ugostiteljstvo, post-turs, štamparija). U okviru osnovne delatnosti izvršiće se razdvajanje na osnovne usluge (poštanske usluge, novčane usluge i KDS) i obezbediti podrška uslugama (bezbednost i zaštita, elektronsko poslovanje, informaciono-komunikacione tehnologije). Planirane su organizacione i strukturne promene, standardizacija i racionalizacija poslovanja, analiza poslovanja, tražnje i konkurencije, uvođenje novih usluga, intenzivno ulaganje u osnovnu delatnost preduzeća (posebno prioritetnu poštu, KDS, informatičke usluge). Obezbediće se rast prihoda, neto dobiti i investicija, uz smanjenje broja zaposlenih.

Restrukturiranje Preduzeća za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d.

U cilju ubrzanog razvoja mobilne telefonije u Srbiji nastaviće se intenzivna investiciona aktivnost, kako bi se povećala pokrivenost teritorije povećanjem broja pretplatnika mobilne telefonije, podigao kvalitet i asortiman usluga. Povećavaće se broj roaming ugovora sa stranim operatorima. Razvoj domaćih telekomunikacija podrazumeva da se ubrza rešavanje vlasničkih odnosa između države i operatera (Mobtel). Predviđen je dinamičan razvoj Interneta razvojem transportne mreže i softverskim i hardverskim unapređenjima. Unapređivaće se sistem informacionih tehnologija – računarska mreža, nove tehnologije, oprema, softveri. Izvršiće se rebalans tarifne politike nacionalnog operatera "Telekom Srbija", kao važan deo priprema za postepenu liberalizaciju tržišta u sektoru telekomunikacija.

Restrukturiranje Javnog preduzeća za gazdovanje šumama "Srbijašume"

Osnovni razvojni ciljevi "Srbijašuma" su osposobljavanje preduzeća za uspešnije obavljanje privredne i javne misije na profitabilnoj osnovi i realizacija punog obima planiranih radova u okviru neprofitabilnih delatnosti. Takvi razvojni ciljevi realizovaće se izdvajanjem sporednih delatnosti od osnovne, povećanjem prodajne cene drveta do najnižeg nivoa evropskih cena, povećanjem unutrašnje efikasnosti i unapređenjem upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima. U razvojne svrhe obezbediće se porast investicija i rast neto dobiti, uz smanjenje broja zaposlenih.

Restrukturiranje ostalih javnih preduzeća

Predviđeno je restrukturiranje i ostalih javnih preduzeća, kao što su Srbijavode, Radio-televizija Srbije, Službeni glasnik, Nacionalni park Đerdap, Nacionalni park Tara, Nacionalni park Kopaonik i Nacionalni park Fruška Gora, sa osnovnim ciljem da se obezbedi razvoj osnovne delatnosti – zaštita prirodnih i kulturnih vrednosti i drugih znamenitosti i povećanje prihoda od drugih delatnosti.

1.3. Razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva

Nastaviće se podsticanje bržeg razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP), sa ciljem da se poveća broj malih i srednjih preduzeća i unapredi njihovo poslovanje, što je uslov za otvaranje novih radnih mesta i oživljavanje rasta čitave privrede. Politika podsticanja MSPP biće zasnovana na principima Evropske povelje o malim preduzećima. Intervencija države biće usmerena na unapređenje poslovnog okruženja i izgradnju tržišta nefinansijskih usluga za razvoj MSPP. Država će uklanjati barijere za otvaranje novih malih i srednjih preduzeća u privatnoj svojini, kao i barijere za jačanje konkurencije i stvaraće jednake uslove za sve privredne subjekte. Posebna pažnja posvetiće se stvaranju institucija finansijskog tržišta prilagođenog potrebama privrednih subjekata male i srednje veličine.

Ključne mere podrške razvoju MSPP su unapređenje stimulativnog poslovnog okruženja za osnivanje i razvoj MSPP, podizanje nivoa znanja i sposobnosti menadžmenta i zaposlenih u MSP kroz obrazovanje za preduzetništvo, izgradnja institucija za nefinansijsku podršku MSPP i razvoj nefinansijskih usluga, podrška finansijskih institucija razvoju MSPP i njihov ravnopravan pristup tržištu kapitala, razvoj i primena inovacija i savremenih tehnologija, donatorska i razvojna pomoć u realizaciji konkretnih programa i projekata razvoja MSPP.

Kroz regulatornu reformu ukloniće se pravne prepreke za poslovanje MSPP i izvršiti usklađivanje sa standardima EU. Stvaranje stimulativnog ambijenta za razvoj MSPP, uz pojednostavljenje sistema registracije omogućuje Zakon o privrednim društvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata i Zakon o Agenciji za privredne registre. Doneće se i zakon o privatnim preduzetnicima koji će urediti specifična pitanja vezana za preduzetnike, kao što su mogućnosti rada članova porodičnog domaćinstva u radnji preduzetnika i bez zasnivanja radnog odnosa, pitanje ortačkih radnji, vođenje radnje preko stručnog poslovođe, preuzimanje radnje od strane članova porodičnog domaćinstva u slučaju smrti i dr.

Osnovni ciljevi i pravci delovanja za podršku razvoju sektora MSPP utvrđeni su Akcionim planom Vlade Republike Srbije za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, čija će implementacija olakšati ovom sektoru pristup izvorima finansiranja, jačanje veza sa obrazovnim i naučnoistraživačkim sistemom, primenu informacionih i komunikacionih tehnologija u poslovanju i dr.

Poseban doprinos bržem razvoju MSPP davaće osnovani Garancijski fond, koji garancijama podstiče bankarski sektor da kreditira MSPP. Ulazak novih stranih banaka na tržište i restrukturiranje i privatizacija postojećih banaka u državnom vlasništvu uticaće na jačanje konkurencije i povoljnije uslove za kreditiranje. Posebna pažnja posvetiće se start-up projektima, a nezaposlenima biće na raspolaganju krediti sa povoljnom godišnjom kamatom kako bi pokrenuli sopstveni biznis.

Izgradiće se integrisani informacioni sistem koji će obezbediti poslovne informacije bitne za razvoj MSPP i tržišne ekonomije, uz smanjenje rizika ulaganja i smanjenje premija rizika koje naplaćuju davaoci kredita.

Radi bržeg razvoja MSPP ubrzaće se uspostavljanje mreže regionalnih centara za njihov razvoj na celoj teritoriji Srbije i stalna medijska promocija preduzetništva i mera podrške jačanju tog sektora, kao generatora rasta dohotka i zaposlenosti.

1.4. Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta

Nastaviće se poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta u Srbiji kroz donošenje novih sistemskih zakona i njihovu primenu i kroz otklanjanje administrativnih i drugih prepreka za osnivanje novih preduzeća i ulaganje kapitala. Od posebnog značaja je stvaranje političke i institucionalne sigurnosti i stimulativnih uslova za privlačenje domaćih i stranih investicija. U tom cilju doneće se strategija za podsticanje stranih ulaganja, posebno ulaganja u privredno nerazvijena područja Srbije.

Radi povećanja ukupnog nivoa investicija u privredni razvoj Srbije poboljšaće se investicioni ambijent kroz uspostavljanje političke, institucionalne i makroekonomske stabilnosti, izgradnju moderne i efikasne državne uprave na svim nivoima, uprošćavanje administrativnih procedura koje ne sputavaju slobodnu poslovnu inicijativu, jačanje pravne sigurnosti i efikasnosti pravosuđa. U tome ključnu ulogu ima uspostavljanje novog finansijskog sistema sa modernim i kredibilnim bankama i osiguravajućim društvima i sa razvijenim finansijskim tržištem. Stvaranje povoljne klime za strane investicije podrazumeva i smanjenje i ubrzanje administrativnih procedura pri registraciji, zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđivanju potrebne pravne zaštite i sl.

U cilju podsticanja privrednog razvoja obezbediće se povećavanje udela javnih investicija, agrarnog budžeta i posebnih sredstava za podsticanje prioritetnih sektora privrede i brži razvoj nerazvijenih područja Srbije. U skladu sa novom razvojnom politikom uspostaviće se novi mehanizmi za indirektno podsticanje prioritetnih sektora privrede. Osnovani su Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova, Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita i Garancijski fond. Očekuje se osnivanje fonda za osiguranje kredita za poljoprivrednu proizvodnju, kao i fonda za brži razvoj nerazvijenih područja Srbije.

Posebna pažnja posvetiće se podsticanju direktnih stranih ulaganja kroz stvaranje sistemskih uslova za stabilnu i privlačnu sredinu za strana ulaganja u kojoj su strani i domaći ulagači ravnopravni. Strategija podsticanja stranih ulaganja u privredu Srbije odrediće smernice za srednjoročno i dugoročno unapređenje ambijenta za strana ulaganja. Istovremeno, nastaviće se sa sprovođenjem i stalnim ažuriranjem Akcionog plana za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, koji utvrđuje kratkoročne mere za pojednostavljenje administrativnih procedura i unapređenje zakonodavnog okvira i infrastrukture za strana ulaganja. Jedan od glavnih ciljeva biće poboljšanje uslova za izgradnju. Uklanjanjem administrativnih prepreka za investiranje i poslovanje pojednostaviće se postupci za dobijanje različitih dozvola za ulaganja i registraciju preduzeća i liberalizovati uslovi za dobijanje zemljišta koje se koristi za gradnju i u investicione namene.

Strane direktne investicije i otvaranje novih preduzeća od ključne važnosti su za povećanje efikasnosti poslovanja, usavršavanje tehnologije proizvodnje i metoda upravljanja, proširenje proizvodnih i trgovinskih veza sa poslovnim partnerima u svetu i povećanje izvoza na evropska tržišta. Veći priliv stranih direktnih investicija u nova preduzeća podrazumeva podsticajnu sredinu za poslovanje, slobodan ulazak za nove investicije u uslužne delatnosti (saobraćaj i telekomunikacione usluge, bankarstvo, osiguranje) i povećanje efektivne veličine tržišta kroz povezivanje sa susednim tržištima i glavnim trgovinskim partnerima.

Očekuje se da će se značajan deo stranih direktnih investicija ostvariti kroz koncesione aranžmane, posebno u oblasti saobraćaja, energetike i vodoprivrede. Prioritetno će se realizovati koncesioni projekti koji su u toku, kao što je dovršavanje dokumentacije i raspisivanje tendera za izgradnju i održavanje dva autoputa: Horgoš-Požega i Niš-Dimitrovgrad, kao delova Koridora X od izuzetnog značaja za ukupan razvoj ekonomije. Biće dodeljene i koncesije za istraživanje i eksploataciju ruda na tri lokacije na Crnom Vrhu i na jednom ležištu Jarandolskog basena. Intenziviraće se završetak aktivnosti u vezi sa izgradnjom luke na Dunavu kod Kovina i raspisati tender za davanje koncesije. Realizacija ovakvih projekata na Dunavu je veoma bitna zbog značaja međunarodnog Koridora VII, kojim je Srbija povezana sa velikim delom Evrope. Posebna pažnja posvetiće se rešavanju komunalnih problema u opštinama putem davanja koncesija (rešavanje problema proizvodnje i distribucije vode, izgradnja deponija i sl.). Započete inicijative biće formulisane u predloge za davanje koncesija koje će biti dodeljene nakon javnih tendera.

Od posebnog značaja je povećanje investicija u nove tehnologije i opremu, kao pretpostavke za postizanje viših stopa rasta BDP, povećanje konkurentnosti i postizanje, na toj osnovi, većeg rasta izvoza. Da bi se podigla stopa privrednog rasta i standard zaposlenih neophodno je povećati konkurentnost i izvoz, prvenstveno na tržište zemalja EU sa kojima se odvija najveći deo spoljnotrgovinske razmene i tokova kapitala. Priliv svežeg kapitala za finansiranje investicija u osnovna sredstva i njihova efikasnost su osnovni preduslovi za rast privredne aktivnosti. Strane direktne investicije su neophodne za rast privrede, ne samo zbog nedostatka domaćeg kapitala, već i zbog unapređenja korporativnog upravljanja i transfera nove tehnologije za podizanje nivoa znanja, obezbeđivanje izvoznih tržišta i unapređivanje poslovanja domaćih preduzeća.

2. Finansijski sektor

Vlada će unapređivati zakonodavni i regulatorni okvir za razvoj finansijskog sektora sa profitabilnim bankama, osiguravajućim društvima, investicionim fondovima i dobrovoljnim penzijskim fondovima, brokerskim kućama i stambenim štedionicama.

2.1. Finansijska tržišta

Radi obezbeđenja kvalitetne regulative za razvoj i efikasniji rad finansijskog tržišta sa velikim brojem instrumenata i firmi koje se kotiraju na berzi doneće se novi zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i zakon o investicionim fondovima kojim se uvode veliki profesionalni investitori na finansijsko tržište, sa ciljem da se ubrza razvoj finansijskog tržišta i proces privatizacije i tranzicije. Tome će značajno doprineti doneti Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima kojim se uvodi treći stub modela penzijskog sistema, kao i doneti Zakon o osiguranju depozita kojim se stvara pravni osnov i uvodi mehanizam za osiguranje depozita sa ciljem njihovog povećanja, smanjenja kamatnih stopa i povećanja kreditne aktivnosti banaka. Pri tome, obezbediće se međusobna harmonizacija Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakona o privrednim društvima, Zakona o privatizaciji i Zakona o akcijskom fondu.

Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu unapređenja berzanskog poslovanja, sa ciljem da se na jednom mestu, uz učešće velikog broja kupaca i prodavaca, formira ravnotežna cena kapitala. Stvaraće se podsticajni uslovi za građane i institucionalne investitore da se značajnije uključe u trgovinu hartijama od vrednosti. Državne hartije od vrednosti imaće u ovom procesu značajnu ulogu, s obzirom na visok stepen sigurnosti za investitore. Stvaraće se uslovi za razvoj sekundarnog tržišta hartija od vrednosti, čime će se doprineti likvidnosti finansijskog tržišta i povećanju obima aktivnosti na njemu.

Nova zakonska regulativa uspostaviće jedinstven pravni okvir za sve učesnike na finansijskom tržištu i obezbediti u postupku preuzimanja zaštitu manjinskih akcionara i obavezati državu da na berzi prodaje manjinske i većinske pakete akcija preduzeća koje poseduje, primenom standardnih berzanskih metoda trgovanja i korišćenjem strategije povoljne tržišne pozicije.

Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu jačanja njegove osnovne funkcije – finansiranje realnog sektora privrede. Stabilizacija i povećanje likvidnosti finansijskog tržišta, uz sveobuhvatnu zakonodavnu i regulatornu reformu, doprineće smanjivanju rizika investiranja u realni sektor privrede. Istovremeno sa smanjenjem rizika, aktiviraće se novi izvori tražnje na finansijskom tržištu, što će doprineti razvoju finansijskog tržišta i povećanju njegove likvidnosti. Tome će posebno doprineti institucionalni investitori.

Od posebne važnosti za razvoj finansijskog tržišta je jačanje supervizorne funkcije na finansijskom tržištu. U tom cilju redefinisaće se nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, učvrstiti njen status kao nezavisnog regulatornog tela i jačati njene sposobnosti regulacije i efikasnog nadzora učesnika i procesa na finansijskom tržištu i uvođenja adekvatnih izveštavanja zasnovanih na IFRS i IOSCO principima. Posebna pažnja posvetiće se usavršavanju postupka pretvaranja zatvorenih privrednih društava u otvorena privredna društva pri emitovanju hartija od vrednosti na primarnom tržištu, kao i zaštiti manjinskih akcionara. Sagledaće se mogućnosti objedinjavanja nadzora nad svim finansijskim delatnostima (bankarsko osiguranje, finansijsko tržište), uz obezbeđenje institucionalne nezavisnosti od izvršne vlasti i od učesnika na finansijskom tržištu. Predviđeno je da NBS vrši nadzor nad radom dobrovoljnih penzijskih fondova.

Srbija će kao punopravni član Međunarodne asocijacije regulatornih tela za hartije od vrednosti ojačati nacionalno finansijsko tržište kroz regionalnu i međunarodnu saradnju sa ciljem da se poboljša kvalitet nacionalne regulative i poveća kapacitet nadzora nacionalnog regulatornog tela. Uz to, podizaće se nivo profesionalnih znanja i veština i povećavati poverenje investitora i javnosti u finansijsko tržište.

Tržište kapitala imaće ključnu ulogu u nastavku procesa privatizacije i privlačenja investitora u svim oblastima. Institucionalno će se urediti trgovanje akcijama najvećih i najuspešnijih domaćih preduzeća na zvaničnom berzanskom listingu. Tržište kapitala će postati osnovni izvor zaduživanja države radi premošćavanja budžetskog deficita i biće okosnica predstojeće reforme penzijskog sistema.

2.2. Bankarski sektor

Reforma bankarskog sistema nastaviće se u pravcu ubrzane privatizacije banaka u kojima država ima vlasničke udele, stimulisanja novih bankarskih proizvoda, stvaranja uslova za povoljnije bankarske kredite i jačanja poverenja u bankarski sistem kroz nove mehanizme osiguranja depozita. Agencija za osiguranje depozita vodiće plan prodaje banaka sa državnim vlasništvom i na bazi tog plana raspisaće tendere za prodaju državnih udela u bankama. Stvorene su pravne osnove za funkcionisanje Agencije za osiguranje depozita, donet je Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje koji omogućuje da se postupak stečaja i likvidacije maksimalno skrati i izmenjen je Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama radi usaglašavanja sa Zakonom o osiguranju depozita. Radi daljeg efikasnijeg razvoja bankarskog tržišta u Srbiji doneće se do kraja 2005. godine novi savremeni zakon o bankama koji će biti usaglašen sa direktivama EU i standardima Bazelskog komiteta. Novim zakonom o bankama izvršiće se izmene u domenu odgovornosti upravljanja, konsolidovane supervizije, tačnosti izveštaja o poslovanju banaka, a sve sa ciljem da se poveća transparentnost poslovanja i konkurentska sposobnost banaka.

Na bazi sprovedenih strukturnih promena u bankarskom sektoru (donošenje nove regulative u skladu sa standardima EU, osnovni kapital, licenciranje, nadzor, stečaj četiri velike banke u društvenoj svojini i zatvaranje 25 nesolventnih banaka, ulazak stranih banaka na domaće tržište, privremena nacionalizacija nekih banaka po osnovu propisa kojim se reguliše dug prema Pariskom i Londonskom klubu, uvođenje platnog prometa u komercijalne banke) nastaviće se jačanje kapaciteta bankarskog sektora u pogledu povećanja depozitnog potencijala i rasta kreditne aktivnosti banaka.

Osnovni cilj daljih promena u bankarskom sektoru je povećanje ponude kredita i porast efikasnosti bankarstva. U srednjem roku obezbediće se održavanje trenda rasta štednje, kao ključne pretpostavke porasta depozita i kredita banaka i podrške privrednoj aktivnosti u realnom sektoru (čemu će doprineti usvojeni Zakon o osiguranju depozita) i uspostavljanje odgovarajućeg sistema zaštite (osiguranja) devizne štednje, kao i smanjivanje troškova finansijskog posredovanja. Ostvarivanje takvih ciljeva u bankarstvu zahteva jačanje konkurencije, tako da efikasnije domaće i strane banke preuzimaju depozite i kreiraju kredite. U tom cilju ubrzaće se privatizacija banaka i likvidacija neefikasnih i malih banaka ili njihova brza dokapitalizacija i ekspanzija kroz nova strateška ulaganja. Ukrupnjavanje banaka dovešće do jačanja konkurencije i porasta efikasnosti banaka i posledično do smanjenja kamatnih stopa i rasta plasmana.

Ojačaće nadzor nad poslovanjem banaka i drugih finansijskih institucija kroz institucionalnu i tehničku modernizaciju njihovog rada i povećanje nadzornog kapaciteta NBS sprovođenjem plana razvoja kontrolne funkcije i uspostavljanjem posebnog nadzora nad bankama u državnom vlasništvu. Posebna pažnja posvetiće se superviziji banaka koje ostvaruju brzi rast bilansne sume. Sagledaće se potreba formiranja jedinstvene institucije za nadzor nad svim finansijskim delatnostima, imajući u vidu visok stepen povezanosti banaka, osiguravajućih društava i brokerskih kuća.

U skladu sa donetim Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje rešiće se status dugova banaka u stečaju i odrediti institucija koja upravlja dugovima tih banaka. Poboljšaće se pravni i institucionalni okvir za gašenje banaka, uključujući reviziju statusa Agencije za osiguranje depozita i davanje većih ovlašćenja ovoj Agenciji u provođenju stečaja i likvidacije banaka.

Novim zakonom o bankama uvešće se princip konsolidovane supervizije, što podrazumeva nadzor poslovanja svih članica bankarske grupe i holding kompanije banke, odnosno povezanih lica. Omogućuje se sticanje dozvole za rad kroz dvostepeni postupak, tako da se dozvola odobrava na osnovu preliminarnog odobrenja, dok će se konačna dozvola odobravati nakon što se ustanovi da li investitor ispunjava uslove za osnivanje banke. Minimalni osnivački novčani iznos kapitala propisuje se na 10 mil. EUR u dinarskoj protivvrednosti i sa dopunskim kapitalom treba konstatno da se zadrži na tom nivou. Za sticanje vlasništva predviđena je saglasnost NBS, odnosno regulisanje podzakonskim aktima NBS. Predviđena minimalna adekvatnost kapitala iznosi 10%. Novim zakonskim rešenjima poboljšava se upravljanje rizicima poslovanja banke, upravljanje bankom, jača konsolidovana supervizija, eksterna i unutrašnja revizija i kontrolna funkcija NBS. Obavezna je izrada godišnjih finansijskih izveštaja koji sadrže podatke o kapitalnom cenzusu, adekvatnosti kapitala, izloženosti ukupnim rizicima, proceni kreditnog rizika, likvidnosti, otvorenim neto deviznim pozicijama i drugo.

2.3. Sektor osiguranja

U skladu sa Zakonom o osiguranju uspostaviće se regularno tržište osiguranja. NBS kontrolisaće primenu ovog zakona i sa tržišta osiguranja uklanjati nesolventna osiguravajuća društva. Zakonom o osiguranju koji je harmonizovan sa direktivama EU i međunarodnim standardima osiguranja ukloniće se barijere za ulazak stranih investicija. Stvaraće se uslovi za privatizaciju domaćih osiguravajućih kompanija. U strukturi portfelja osiguravajućih društava povećavaće se učešće životnog i imovinskog osiguranja.

Na bazi Zakona o osiguranju, koji je donet maja 2004. godine i usklađen sa relevantnim međunarodnim direktivama i standardima iz oblasti osiguranja, ubrzaće se razvoj sektora osiguranja u Srbiji koji će pored bankarskog sektora predstavljati ključnog učesnika na finansijskom tržištu. Na domaćem tržištu osiguranja svega 3,5% od ukupnog osiguranja potiče od životnog osiguranja, dok u razvijenim zemljama učešće ovog vida osiguranja iznosi oko 60%. Takođe, u Srbiji je nisko učešće naplaćene premije u sektoru osiguranja u ostvarenom BDP (8,2%).

U skladu sa novom zakonskom regulativom ojačana je nadzorna uloga NBS u funkcionisanju tržišta osiguranja na kome su bila prisutna 22 osiguravajuća društva. NBS je oduzela dozvole za rad, uz pokretanje postupka likvidacije, za 12 osiguravajućih društava zbog neregularnosti u poslovanju.

Izvršiće se organizacione promene u pravcu podele na životno i neživotno osiguranje. U skladu sa tim, jedno osiguravajuće društvo neće moći istovremeno da obavlja obe vrste osiguranja, a poslovi reosiguranja, posredovanja ili zastupanja u osiguranju organizovaće se kao posebna delatnost. Formiraće se služba interne revizije koja za svoj rad odgovara neposredno nadzornom odboru društva za osiguranje.

Zakonom utvrđena visina osnivačkog kapitala je garancija da će društvo za osiguranje moći da izmiruje svoje obaveze po ugovoru, što je ključna pretpostavka za poverenje u sigurnost funkcionisanja tih finansijskih institucija.

Liberalizovaće se pristup stranog kapitala na domaćem tržištu osiguranja. Pri tome, onemogućiće se odliv kapitala u inostranstvo. Primena Zakona o osiguranju obezbediće jačanje konkurencije u sektoru osiguranja, otklanjanje nelojalne konkurencije, smanjenje broja osiguravača na nivo potreban domaćem tržištu, približavanje domaćeg sektora osiguranja pravilima osiguravajuće delatnosti u EU. U tom cilju doneće se odgovarajuća podzakonska akta, kao i Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Radi obezbeđenja finansijske stabilnosti sektora osiguranja, utvrdiće se pravila za izračunavanje margine solventnosti, tehničkih rezervi i koeficijenta likvidnosti, polazeći od ekonomskih mogućnosti domaćih osiguravača.

Radi jačanja sektora osiguranja sprovešće se proces njegove konsolidacije, uz proces restrukturiranja i privatizacije društava za osiguranje. Vlada je nakon stvaranja institucionalnih uslova raspisala tender za izbor privatizacionog savetnika za DDOR Novi Sad a.d., a Agencija za osiguranje depozita je raspisala tender na osnovu kojeg je izabran dijagnostički revizor za izradu nezavisnog dijagnostičkog izveštaja za kompaniju Dunav Osiguranje.

Razvoj osiguravajuće delatnosti zasnivaće se na odgovarajućoj investicionoj politici društava za osiguranje, tako da svaka investicija osiguravajućih društava obezbedi visok stepen zaštite svojih osiguranika od rizika i postizanje što većeg prinosa na plasirana sredstva. Društva za osiguranje biće značajni učesnici na razvijenom domaćem finansijskom tržištu na kome će moći da očuvaju svoju likvidnost i obezbede sigurnost i profitabilnost ulaganja.

Nedovoljno razvijeno i nedovoljno likvidno finansijsko tržište sa malom ponudom hartija od vrednosti podrazumeva liberalizaciju kapitalnih ulaganja u cilju proširenja portfolija osiguranja i očuvanja likvidnosti i solventnosti društva za osiguranje, odnosno stabilizacije domaćeg sektora osiguranja, tako da prekomerni ulazak stranih osiguravajućih kompanija ne ugrožava poslovanje domaćih osiguravača.

Razvoj domaćeg sektora osiguranja podrazumeva da se uredi obaveza izračunavanja realnih tarifa (premija) u osiguranju na bazi statistike osiguranja i procena pojedinih vrsta rizika. Pri tome, regulisaće se položaj i ovlašćenja aktuara i obezbediti obrazovanje zaposlenih u sektoru osiguranja i korisnika usluga osiguravajuće delatnosti.

3. Ljudski resursi

3.1. Zapošljavanje i tržište rada

Započete reforme u oblasti zapošljavanja i tržišta rada nastaviće se u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Zakonom o radu, sa ciljem da se obezbedi ostvarenje pune zaposlenosti, podizanje kvaliteta i produktivnosti rada, uključivanje na tržište rada svih kategorija stanovništva, kao i uslova rada koji odgovaraju standardima EU. Na bazi Zakona o radu obezbediće se dosledna primena direktiva EU za ovu oblast, međunarodnih konvencija i preporuka Međunarodne organizacije rada i efikasno kolektivno pregovaranje.

Institucionalno uređenje zapošljavanja i tržišta rada dovršiće se donošenjem zakona o štrajku, zakona o zapošljavanju stranih državljana, zakona o evidenciji u oblasti rada, zakona o zapošljavanju lica s invaliditetom, zakona o zaštiti građana Republike Srbije na radu u inostranstvu, zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i zakona o inspekciji rada.

Radi povećanja zapošljavanja kroz aktivnu investicionu i razvojnu politiku doneta je Nacionalna strategija zapošljavanja. U njenom sprovođenju ključnu ulogu imaće Nacionalna služba za zapošljavanje, koja će neposredno da radi sa licima koja aktivno traže zaposlenje i sa preduzetnicima koji nastoje da otpočnu sopstveni biznis. Razvoj malih i srednjih preduzeća biće osnovni izvor zapošljavanja i razvoja, odnosno otvaranja novih radnih mesta. Programi prekvalifikacije, obrazovanja i sticanja novih znanja i kvalifikacija prilagođavaće se potrebama privrednog razvoja zemlje i uvođenja novih proizvoda i tehnologija. U tome aktivnu ulogu imaće udruženja poslodavaca i sindikati i lokalna samouprava. Radi poboljšavanja sposobnosti radne snage reformisaće se sistem obrazovanja na svim nivoima. U cilju podsticanja zapošljavanja socijalno ugroženih kategorija (nezaposleni sa preko 45 godina starosti koji se najteže zapošljavaju) sprovodiće se programi samozapošljavanja i javni radovi. Pri tom, očekuje se veće korišćenje pogodnosti koje su uvedene za poslodavce u pogledu zapošljavanja nezaposlenih lica prijavljenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje starijih od 45 odnosno 50 godina ili su korisnici novčane naknade za nezaposlene neprekidno u periodu od godinu dana.

Politika zapošljavanja i funkcionisanje tržišta rada zasnivaće se na osnovnim smernicama Nacionalne strategije zapošljavanja i biće usmerena na uspostavljanje stabilnog i dugoročno održivog trenda rasta zaposlenosti, praćenog rastom aktiviteta stanovništva. Radi povećanja zaposlenosti obezbediće se rast stranih direktnih investicija i domaće štednje, pružanje podrške preduzetništvu i osnivanju malih i srednjih preduzeća i privatnih radnji, uz odgovarajuće finansijske podsticaje. U procesu privatizacije i restrukturiranja preduzeća očekuje se dodatni priliv nezaposlenosti i rast zaposlenosti kroz osnivanje novih preduzeća.

Nacionalnom strategijom zapošljavanja predviđeno je povećanje stope zaposlenosti kod mladih, posebno u starosnoj grupi od 15 do 24 godine na 20% u periodu do 2010. godine, povećavanje učešća radne snage u radno sposobnom stanovništvu za 0,8% godišnje, rast zaposlenosti po stopi od 1,5% godišnje, smanjenje stope anketne nezaposlenosti za 1% godišnje, a stope registrovane nezaposlenosti za 1,9% godišnje. Predviđeno je da se kroz reformu i integraciju inspekcije rada obezbedi pomeranje zaposlenja sa neformalnog na formalni sektor, što će rezultirati smanjenjem zaposlenosti u sivoj zoni za oko 2% godišnje. Osim toga, putem poboljšanja fleksibilnosti zvaničnih tržišta rada, pri bržem rastu fleksibilnih oblika zapošljavanja za 10% nego što je rast standardnih oblika zapošljavanja, delovaće se na smanjenje trajanja nezaposlenosti, dok će ubrzanje procesa reformi omogućiti povećanje zapošljavanja u privatnom sektoru. Adekvatnim merama uticaće se na smanjenje regionalnih dispariteta u stopi nezaposlenosti i povećanje stopa zapošljavanja žena, kao i povećanje zaposlenosti i aktiviteta posebno pogođenih grupa (invalidi, izbeglice i Romi).

Značajnu ulogu u zapošljavanju imaće reformisana Nacionalna služba za zapošljavanje, u čijoj nadležnosti će biti sprovođenje akcionog plana zapošljavanja. To podrazumeva povećanje efikasnosti njenog rada u sprovođenju aktivne politike tržišta rada, kao i decentralizaciju ovlašćenja i odgovornosti, induvidualni pristup korisnicima usluga, intenzivniju saradnju sa poslodavcima i uspostavljanje procedura sistema kvaliteta.

Mere aktivne politike tržišta rada podrazumevaju programe aktivnog traženja posla kroz susretanje ponude i tražnje, dodatno obrazovanje i obuku, razvoj preduzetništva i programe samozapošljavanja. Ove mere realizovaće se kroz klubove za aktivno traženje posla, sajmove zapošljavanja i socijalni program i zbrinjavanje viška zaposlenih. Podsticaće se programi samozapošljavanja kroz jednokratne isplate novčanih naknada i drugi vidovi zapošljavanja.

Kroz pasivne mere obezbediće se sistematska revizija transfera za nezaposlene i njihova restriktivna primena, sa ciljem poboljšanja njegove targetiranosti. Rast minimalne zarade biće brži od rasta naknade za nezaposlene, a utvrđivaće je Socijalno-ekonomski savet osnovan za teritoriju Republike na osnovu Zakona o socijalno-ekonomskom savetu. Parametri za utvrđivanje minimalne zarade utvrđeni su Zakonom o radu. U okviru Socijalno-ekonomskog saveta uspostavljaće se dijalog između predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade.

Uspostaviće se adekvatan informacioni sistem tržišta rada, što podrazumeva implementaciju indikatora prema standardima MOR-a i EUROSTAT-a, tako da se u narednih pet godina pokriju svi indikatori MOR-a (20 indikatora) i 90% indikatora EUROSTAT-a. To će omogućiti Nacionalnoj službi za zapošljavanje da značajno unapredi metodologiju sakupljanja i analize podataka iz sopstvenih izvora, zatim njihovu distribuciju drugim korisnicima radi sagledavanja trendova i funkcionisanja tržišta rada, posebno na lokalnim nivoima.

U toku je realizacija projekta u okviru programa CARDS 04, a u toku su pripreme na projektu u okviru programa CARDS 06, što podrazumeva obavezu Vlade da obezbedi 10% sredstava od vrednosti projekta. Programi u oblasti zapošljavanja finansiraće se kreditnim sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj, što podrazumeva obezbeđenje garancije Vlade za kreditna sredstva.

Vlada će putem Fonda za nezaposlene podsticati zapošljavanje registrovanih nezaposlenih lica, tako što će odobravati mikrokredite od 5 do 20 hiljada evra za pokretanje privatnog biznisa sa rokom otplate od 3-5 godina, uz period počeka od godinu dana i sa povoljnom kamatnom stopom. Lica kojima se odobri ovaj kredit dužna su da u roku od dva meseca registruju svoju delatnost i tada će moći da podignu kredit. Fond za razvoj Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje obezbediće sredstva za kredite za nezaposlene.

Doneće se zakon o zapošljavanju lica s invaliditetom, sa ciljem da se podstakne razvoj zapošljavanja lica s invaliditetom, poboljšaju uslovi rada i unaprede programi u preduzećima za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida.

Izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti obezbediće se mogućnost subvencionisanja zarade za određene kategorije lica od početka 2006. godine, kao i isplata jednokratne novčane naknade za samozapošljavanje u visini od 80% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u Republici, ukoliko je utvrđena novčana naknada niža od 80%.

3.2. Obrazovni sistem

Reforma obrazovne delatnosti usmeriće se na razvoj sistema obrazovanja za sve, prilagođen tradiciji obrazovanja u Srbiji i modernim evropskim standardima. Novi sistem obrazovanja promovisaće talente i sposobnosti svakog pojedinca, kao i relevantnost nastavnih sadržaja, uz jačanje kapaciteta za učenje i razvoj kritičkog mišljenja. Nastavni sadržaji vodiće računa o očuvanju identiteta i osnovnih istorijskih i moralnih vrednosti društva, kao i o napretku nauke i tehnologije koja zahteva učenje čitavog života. U tom cilju osposobljavaće se nastavni kadar, jačati nadzor stručnih službi i javnosti i povećavati sredstva iz budžeta za obrazovanje. Pri tome, na svim nivoima obrazovanja obezbediće se povećanje zarada uz smanjenje nenastavnog osoblja, racionalizacija materijalnih troškova, rekonstrukcija škola i obnavljanje opreme, povećanje kvaliteta programa obrazovanja primerenih potrebama tržišne privrede i demokratskog društva, poboljšanje nastave i učenja, kao i finansiranja na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou.

Sistem visokog obrazovanja unaprediće se sa ciljem da se smanji dužina studiranja i poveća broj diplomiranih u odnosu na broj upisanih studenata. Programi studiranja biće prilagođeni naučnim dostignućima i potrebama ekonomskog i tehnološkog razvoja zemlje. U tom cilju donet je Zakon o visokom obrazovanju, a doneće se nacionalna strategija razvoja obrazovanja u funkciji razvoja zemlje. Visoko obrazovne ustanove koje ispunjavaju visoke obrazovne standarde imaće status institucija od posebnog nacionalnog značaja. Obezbediće se bolja snabdevenost fakulteta laboratorijskom opremom, informatičkim tehnologijama i fondom knjiga, kao i stručnim i naučnim časopisima.

Na bazi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nastaviće se započete reforme obrazovnog sistema u celini u pravcu povećanja kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i dostupnosti obrazovanja svima, u skladu sa principima doživotnog učenja, bržeg zapošljavanja, razvoja karijere i aktivnog građanstva, jednakih šansi i društvene kohezije, kao i u pravcu usklađivanja obrazovnog sistema sa principima razvoja obrazovanja u EU. U tom cilju doneće se zakoni o predškolskom obrazovanju, osnovnom obrazovanju, srednjem obrazovanju, udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, studentskom standardu i pravilnik o vrsti stručne spreme nastavnika i stručnih radnika.

Posebna pažnja posvetiće se razvoju stručnog obrazovanja u Srbiji koje će podržati razvoj privrede i društva zasnovanog na znanju i uključivanju u globalne procese. U tome poseban značaj ima reformisanje i modernizacija visokog obrazovanja i njegovo usklađivanje sa principima razvoja visokog obrazovanja u EU. Razvoj stručnog obrazovanja u Srbiji podrazumeva dovršenje zakonskih promena u opštem i stručnom obrazovanju, stvaranje novih institucija u oblasti stručnog obrazovanja, uvođenje novog sistema upisa, modernizaciju programa obrazovanja i uvođenje novih obrazovnih profila, uvođenje modularnog principa u strukturiranje nastavnih programa, stručno usavršavanje nastavnika za realizaciju novih obrazovnih profila i programa.

Podizanje kvaliteta i efikasnosti obrazovanja zahteva donošenje svih zakonskih i strateških dokumenata usklađenih sa standardima EU u oblasti obrazovanja, kao što su strategija stručnog obrazovanja u Srbiji, koncepcija srednjeg stručnog obrazovanja, zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, zakon o udžbenicima, kao i inoviranje postojeće zakonske regulative u svim oblastima obrazovanja. Na bazi ovih strateških dokumenata obezbediće se razvijanje sistema institucionalnog i programskog pluralizma u oblasti obrazovanja i povezivanje formalnog i neformalnog stručnog obrazovanja, razvijanje sistema vrednovanja u ukupnom sistemu vaspitanja i obrazovanja, modernizacija i usavršavanje stručnog obrazovanja i osposobljavanja zasnovanog na konceptu doživotnog učenja, uz uvažavanje principa partnerstva, dostupnosti, otvorenosti, decentralizacije i programske raznovrsnosti, razvijanje sistema standarda kojima se obezbeđuje povećanje kvaliteta i efikasnosti sistema obrazovanja na svim nivoima, razvijanje sistema podrške mladima u oblasti njihovog obrazovanja, zapošljavanja i profesionalnog razvoja, razvoj obrazovanja dece i mladih sa posebnim potrebama, razvoj obrazovanja nacionalnih manjina. Posebna pažnja posvetiće se obrazovanju odraslih u funkciji njihovog osposobljavanja za potrebe društva i tržišta rada.

Osnovni cilj u oblasti obrazovanja je kreiranje otvorenog i fleksibilnog sistema stručnog obrazovanja koji se prilagođava demografskim, socio-ekonomskim i tehničko-tehnološkim potrebama kao ključna pretpostavka za unapređenje ljudskog potencijala i uspešnu integraciju Srbije u evropski kulturni i ekonomski prostor. Za realizaciju takvog strateškog cilja u oblasti obrazovanja potrebno je formirati nacionalni savet za stručno obrazovanje, uspostaviti sistem akreditacije i sertifikacije u stručnom obrazovanju, razvijati standardizaciju u stručnom obrazovanju (standardi zanimanja, obrazovni standardi), podizati stručnost nastavnika i zaposlenih, pratiti kvalitet u obrazovanju, unaprediti finansiranje obrazovanja.

Posebna pažnja posvetiće se stabilnom finansiranju obrazovnih ustanova iz budžeta resornog ministarstva, sa rastućim učešćem rashoda za obrazovanje. Obezbediće se nabavka opreme, poboljšanje infrastrukture i usavršavanje nastavnika. Škole će imati mogućnost da stiču dodatna sredstva ukoliko nude diplome koje su tražene na tržištu rada. U lokalnim zajednicama u kojima tržište rada dobro funkcioniše škole će moći da odaberu finansiranje na osnovu izlaznih rezultata u vidu diploma za potrebe lokalnog tržišta rada. Time će novi sistem finansiranja stručnog obrazovanja podržati tržište rada.

Radi poboljšanja kvaliteta obrazovanja kroz povećanje relevantnosti školskih programa i kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika, intenziviraće se rad na povezivanju škola u jedinstveni informacioni sistem i opremanje multimedijalnih radionica, kako bi se korišćenje IT omogućilo što većem broju učenika i nastavnika i osigurao kontinuitet u prikupljanju i obradi podataka i informacija.

Kvalitetno obrazovanje za sve podrazumeva inkluzivni pristup u obrazovanju. Inicijative za inkluzivno obrazovanje fokusiraju se na one grupe kojima su bile uskraćene mogućnosti za adekvatno obrazovanje: deca sa teškoćama u razvoju ili drugim posebnim obrazovnim potrebama; deca koja žive u siromaštvu; pripadnici etničkih ili jezičkih manjina.

Profesionalnu podršku razvoju obrazovanja pružaće mreža institucija (zavodi) koje će pratiti savremene tokove evropskog obrazovanja i starati se o jačanju kapaciteta i ljudskih resursa u obrazovanju uvođenjem profesionalnih standarda za nastavničku profesiju, kao i o programima podrške nastavnicima i stručnim saradnicima tokom pripravničkog staža.

Bezbednosti učenika i profesora u školama posvetiće se veća pažnja radi čega će se znatno povećati broj školskih policajaca i preduzeti druge bezbedonosne mere (video nadzor i dr.), što će uticati na povećanje rashoda za zarade. Nastaviće se sa politikom povećanja zarada u obrazovanju i sa usklađivanjem zarada zaposlenih u prosveti sa zaradama u javnom sektoru, kao i sa poboljšanjem uslova obrazovanja nabavkom savremenih nastavnih sredstava i opreme, popravkom dotrajalih objekata i izgradnjom novih objekata u saradnji sa lokalnom upravom, opremanjem školskih učionica, laboratorija, kabineta i fiskulturnih sala.

Sve to, kao i akreditacija uticaće na povećanje učešća rashoda za obrazovanje u BDP. Reforma obrazovne mreže podrazumeva smanjenje ulaganja u određene obrazovne ustanove, a s druge strane podrazumeva značajna ulaganja u reformisane obrazovne ustanove. Na taj način ulaganje u obrazovanje bilo bi dugoročna investicija a ne opterećenje budžeta Srbije. Potpisana Bolonjska deklaracija, takođe, podrazumeva značajne reformske zahvate u univerzitetskom obrazovanju, koji će imati efekte na povećanje učešća rashoda za obrazovanje u BDP.

3.3. Naučnoistraživački i inovacioni sistem

Na bazi zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti koji je pripremljen reformisaće se i racionalizovati naučnoistraživački sistem u Republici Srbiji, sa ciljem da se obezbedi kvalitet kao osnovni kriterijum naučnog rada. Reforma naučnoistraživačke delatnosti odvijaće se u pravcu uspostavljanja modernog nacionalnog inovacionog sistema koji će dovesti do razvoja ideja i njihove implementacije na tržištu. U tom cilju povezaće se naučnoistraživački sistem sa privredom, kao bitna pretpostavka razvoja proizvoda i usluga za svetska tržišta. Doneće se, pored zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i nacionalna strategija razvoja nauke i tehnologije usmerena na sagledavanje dugoročnih razvojnih promena koje zahtevaju strukturno prilagođavanje privrede i društva. Naučne ustanove koje ispunjavaju visoke naučne standarde imaće status institucija od posebnog nacionalnog značaja i biće kadrovski osposobljene i materijalno opremljene.

Na bazi zakona koji uređuju naučnoistraživačku i inovacionu oblast sprovodiće se reforme usmerene na usavršavanje naučnoistraživačkog i inovacionog sistema, racionalizaciju mreže naučnoistraživačkih organizacija, usklađivanje standarda naučnoistraživačkog rada sa standardima koji važe u EU i svetu, poboljšanje uslova za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, povećanje primenljivosti rezultata naučnoistraživačkog i inovacionog rada u privredi kao pretpostavke rasta BDP.

Radi ostvarenja postavljenih ciljeva preduzeće se sledeće mere: akreditacija naučnoistraživačkih ustanova, utvrđivanje merljivih kriterijuma za valorizaciju naučnoistraživačke kompetentnosti istraživača, izrada studije o efikasnosti primene naučnoistraživačkih rezultata u privredi, pokretanje novog istraživačkog ciklusa 2006-2008. godine, efektivno angažovanje svih raspoloživih naučnoistraživačkih resursa, posebno mladih istraživača, kontrola efektivnog korišćenja budžetskih sredstava u naučnoistraživačkoj i inovativnoj delatnosti, poboljšanje uslova za naučnoistraživački rad (opremljenost naučnoistraživačkih organizacija, materijalni status istraživača i dr.), razvoj međunarodne naučno-tehnološke saradnje i povećanje izdvajanja iz BDP za naučnoistraživački i inovativni rad. S obzirom na to da se rast BDP u savremenim uslovima zasniva prvenstveno na primeni rezultata naučnoistraživačke i inovativne delatnosti u privredi, neophodno je da se naučnoistraživačka i inovativna delatnost posmatraju kao osnovni resursi privrednog razvoja. Shodno tome, potrebno je iz dobitka privrede i iz budžeta nosilaca vlasti povećati obim ulaganja u razvoj naučnoistraživačkog i inovativnog sistema Srbije.

U cilju razvoja informacionog društva i privrede zasnovanih na znanju doneće se nacionalna strategija sa akcionim planom za razvoj informacionog društva, koja obuhvata:

- donošenje potrebnog zakonodavstva i uspostavljanje regulatornih mehanizama, kao i razvoj informatičko-komunikacione infrastrukture koja je dostupna za institucije istraživanja i obrazovanja i za građane i preduzeća u oblasti pružanja javnih usluga;

- povezivanje privrede i istraživačkog sistema, realizaciju programa za istraživanje i razvoj, primenu inovativnih projekata i razvoj znanjem intenzivnih industrija;

- upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovnim ustanovama i uvođenje interdisciplinarnog obrazovnog sadržaja povezanog sa razvojem informacionog društva na svim nivoima obrazovanja, uključujući internet pristup;

- podsticanje razvoja usluga informacionog društva, uz primenu elektronskog potpisa, posebno razvoj elektronskih usluga u javnoj administraciji i uvođenje elektronskih komunikacija između nacionalnog nivoa i nivoa lokalnih uprava, građana i preduzeća da putem Interneta mogu koristiti usluge u javnoj upravi, zdravstvu, školstvu i pravosuđu.

Razvoj privatnog i javnog sektora Republike Srbije podrazumeva razvoj informatičke i telekomunikacijske infrastrukture, posebno liberalizaciju telekomunikacijskog tržišta, modernizaciju telekomunikacijske mreže, omogućavanje pristupa javnoj telekomunikacijskoj mreži i internetu, široko korišćenje usluga informatičkog društva. Moderna informatička i komunikacijska infrastruktura i efikasna primena informatičke tehnologije omogućiće razvoj novih na znanju zasnovanih usluga (e-obrazovanje, e-zdrastvo, e-poslovanje, e-bankarstvo, rad na daljinu). U tom cilju povećaće se ulaganja u informatizaciju obrazovnog i naučnoistraživačkog sistema i jačanje akademske i istraživačke mreže, kao i u informatizaciju primarne i bolničke zdravstvene zaštite. U oblasti državne uprave pokrenuće se projekti informatizacije pravosuđa, carinskog i poreskog sistema, katastra i zemljišnih knjiga, integracije inforamacionih sistema državne uprave i stvaranje jedinstvene baze podataka i informacija o radu javne uprave i javnim uslugama na internetu. Posebna pažnja posvetiće se primeni elektronskog potpisa u javnoj upravi i privredi i promociji e-poslovanja na svim nivoima, kao i promociji inovativne aktivnosti u privredi, radi poboljšanja njene konkurentske pozicije pomoću inovativnog rasta preduzeća koja utiču na rast privrede kroz razvijanje novih tehnologija i proizvoda i usluga zasnovanih na znanju. Tome će značajno doprineti podsticanje primene informatičke tehnologije u privredi, koja će omogućiti povećanje produktivnosti i konkurentnosti preduzeća, kao i razvoj tehnoloških parkova i inkubatora.

3.4. Religijski sistem

Zakonom o verskim organizacijama biće uređena i stabilizovana multireligijska struktura društva. Tradicionalne crkve, istorijske verske zajednice i nove veroispovedne zajednice dobiće status javnih organizacija i biće integrisane u javni društveni život. Versko obrazovanje metodološki i programski ostaće autonomno, a programi opšteobrazovnih predmeta biće usklađeni sa programima javnih škola, sa ciljem da se obezbede pretpostavke za uključivanje verskih srednjih i visokih škola u javni obrazovni sistem. Univerzalne vrednosti religijske kulture biće reafirmisane kao noseći elementi kulturnog, vrednosnog i duhovnog sistema koji se nalazi u temelju ujedinjene Evrope. Materijalni i socijalni položaj nosilaca vere u svim verskim zajednicama (đaci, studenti, sveštenoslužitelji svih vidova i rangova, verski službenici) poboljšavaće se u skladu sa ekonomskim i socijalnim razvojem Republike Srbije.

4. Socijalni sektor

Osnovni ciljevi i prioriteti reforme socijalnog sektora su modernizacija sistema socijalne zaštite, promovisanje socijalne kohezije, smanjivanje siromaštva i promovisanje jednakih mogućnosti u skladu sa Agendom socijalne politike EU. Socijalna sigurnost kao ključni cilj socijalne politike Srbije podrazumeva reformisanje i racionalizaciju sistema penzijskog i zdravstvenog osiguranja, državne administracije i pravosuđa i povećanje njihove efikasnosti.

4.1. Sistem zdravstvene zaštite

Primarni cilj reforme sistema zdravstvene zaštite je stvaranje finansijski i institucionalno održivog sistema na duži rok koji unapređuje zdravlje stanovništva. Uspostavljeni prioriteti u reformi sistema zdravstvene zaštite su smanjivanje preventabilnog morbiditeta i mortaliteta stanovništva, usklađivanje prava iz zdravstvenog osiguranja sa materijalnim mogućnostima društva i stvaranje modernog, održivog, decentralizovanog i transparentnog sistema zdravstvene zaštite. Nastaviće se reforma ovog sistema i sistema zdravstvenog osiguranja na bazi novih sistemskih zakona kojima se uređuje ovo područje, dokumenta zdravstvene politike, vizije razvoja sistema i strategije reforme sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije, kao osnove za planiranje, razvoj i organizaciju u oblasti zdravstvene delatnosti i izradu programa zdravstvene zaštite. Planom modernizacije sistema zdravstvene zaštite predviđeno je osavremenjivanje zdravstvenih ustanova sa rekonstrukcijom prostora i snabdevanjem novom opremom, prodajom ili iznajmljivanjem viška prostora koji se ne koristi radi vraćanja duga dobavljačima lekova, kao i racionalizacija broja nemedicinskog (administrativnog i tehničkog) osoblja.

Realizovaće se akcioni plan za prestrukturiranje kapaciteta i racionalizaciju broja zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite Republike Srbije za period 2005-2010. godine, čiji efekat će biti smanjenje broja zaposlenih za 7000 radnika do 2008. godine. To podrazumeva adekvatan socijalni program, odnosno obezbeđenje sredstava za realizaciju aktivnosti racionalizacije u zdravstvenom sistemu.

Vlada će nastaviti realizaciju usvojene zdravstvene politike Srbije i ubrzati reformisanje sistema zdravstvene zaštite na bazi Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju i zakona o komorama zdravstvenih radnika. U skladu sa tim zakonima, nizom sektorskih zakona regulisaće se posebne oblasti, kao što su zakon o prekursorima, zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, zakon o biomedicinski potpomogunutom oplođenju, zakon o evidencijama u oblasti zdravstva, zakon o mentalnom zdravlju, zakon o transfuziji krvi, zakon o javnom zdravlju, zakon o uzimanju i presađivanju delova ljudskog tela. Sledeći koraci u reformi sistema zdravstvene zaštite su: izrada glavnog plana sa kategorizacijom i racionalizacijom mreže zdravstvenih ustanova, a zatim jačanje i kontrola kvaliteta rada putem sistema licenciranja zdravstvenih radnika, akreditacije zdravstvenih ustanova i programa, stvaranjem mešavine privatnog i državnog vlasništva (public-private mix), širenje mogućnosti izbora za korisnike zdravstvenih usluga i porast njihovog zadovoljstva radom zdravstvene službe i povećanje efikasnosti rada.

Dokument koji predstavlja osnovu za izvođenje reforme u sistemu zdravstvene zaštite je zdravstvena politika, koju je usvojila Vlada Republike Srbije na početku 2002. godine i kojom su definisani osnovni ciljevi i pravci razvoja ovog sistema u Srbiji: očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva, pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, postavljanje korisnika (pacijenta) u centar sistema zdravstvene zaštite, postizanje finansijske i institucionalne održivosti sistema, poboljšanje efikasnosti i kvaliteta rada uz definisanje posebnih nacionalnih programa u oblasti kadrova, mreže ustanova, zdravstvenih tehnologija i medicinskog snabdevanja, definisanje uloge privatnog sektora i unapređenje i razvoj humanih resursa u sistemu zdravstvene zaštite.

Pojava međunarodnih partnera, posebno Svetske banke i Evropske Unije (preko Agencije za rekonstrukciju – EAR) nametnula je potrebu formulisanja jasne vizije sistema zdravstvene zaštite sa vodećim principima razvoja. Vizija sistema zdravstvene zaštite polazi od nekoliko važnih premisa:

- budući sistem zdravstvene zaštite će se razvijati iz postojećih kapaciteta i nasleđene tradicije;

- ubuduće, princip solidarnosti biće najvažniji za donošenje odluka i izbor rešenja, te se mora kontinuirano poštovati na svim nivoima zdravstvene zaštite. Korisnik sistema mora biti u centru pažnje onih koji donose odluke na političkom, administrativnom i profesionalnom nivou, kao i davalaca usluga;

- iako cilj mora biti usmeravanje svih neophodnih resursa na obezbeđivanje najbolje moguće zdravstvene zaštite, razvoj u narednim godinama bi trebalo da ima u vidu finansijska ograničenja uslovljena ekonomskim mogućnostima zemlje. O ovoj činjenici se mora otvoreno diskutovati, kako u političkim institucijama, tako i u javnosti;

- u toku naredne decenije, kontrolisana promena od sadašnjeg sistema bi trebalo da dovede do takvog sistema u kome će zajedničko delovanje javnog i privatnog sektora u pružanju zdravstvenih usluga obezbediti stanovništvu sistem zdravstvene zaštite koji će u okviru realnih resursa omogućiti pravičan pristup zdravstvenim uslugama. Takve usluge će biti bazirane na modernoj tehnologiji i savremenim naučnim metodama, podržane delotvornim preventivnim i promotivnim aktivnostima.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti predviđa decentralizaciju organizacije zdravstvene službe i podelu odgovornosti u ostvarivanju zdravstvene zaštite između Republike, pokrajine, opštine, grada, poslodavaca, odnosno pojedinaca. Takođe podrazumeva razdvajanje zdravstvenih centara na domove zdravlja, opšte bolnice i apoteke, dok će organizacija zdravstvene delatnosti biti jasno razdvojena na primarni, sekundarni i tercijarni nivo. Preciznije će se urediti delatnost zdravstvenih ustanova i privatne prakse i njihov odnos sa organizacijama za zdravstveno osiguranje (obavezno i dopunsko) vezano za finansiranje zdravstvene zaštite. Osnovice i stope doprinosa za zdravstveno osiguranje usklađivaće se sa troškovima zdravstvene zaštite po pojedinim kategorijama osiguranika. Zakonom se preciznije definišu prava na zdravlje i prava pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite u skladu sa Evropskom poveljom o pravima pacijenata. Uvodi se koncept stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite i kontrole kvaliteta zdravstvene zaštite, veća dostupnost zdravstvenih usluga za osetljive (ranjive) populacione grupe, pravičnost u korišćenju i finansiranju zdravstvene zaštite. Sprovođenje Zakona biće podržano osnivanjem i radom agencije za akreditaciju.

Zakonom o komorama zdravstvenih radnika predviđa se osnivanje više komora, kao što su lekarska, stomatološka, farmaceutska, komora biohemičara i komora medicinskih sestara i tehničara Srbije. Komore će imati javna i druga ovlašćenja, a najvažnije je davanje, obnavljanje i oduzimanje odobrenja za samostalan rad članovima komore (davanje licenci i relicenciranje), posredovanje u rešavanju sporova između zdravstvenih radnika, građana i zdravstvenih ustanova i sprovođenje disciplinskog postupka u slučaju povrede radnih obaveza i etičkog kodeksa.

Doneće se nacionalna politika lekova i akcioni plan za implementaciju, sa ciljem da se obezbedi dostupnost lekova, kvalitet lekova i njihova racionalna upotreba. U pogledu dostupnosti lekova unaprediće se sistem snabdevanja (nabavka i distribucija) lekovima, formiranje cena lekova, način finansiranja lekova, formiranje prioritetnih lista lekova i poboljšati ljudski resursi. Obezbediće se svim građanima bezbedni, efikasni i kvalitetni lekovi koji se nalaze u prometu u zemlji, domaćeg ili stranog porekla. Kontrolisaće se kvalitet lekova u proizvodnom procesu, na gotovom proizvodu, svakoj uvezenoj seriji leka i na uzorcima uzetim iz prometa od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva. Obezbediće se racionalno propisivanje i korišćenje lekova putem objektivnog informisanja o lekovima, generičkog propisivanja, odgovornosti ljudskih resursa, kliničkog vodiča i komisije za lekove i terapiju.

Ubrzavanje reforme sistema zdravstvene zaštite omogućiće i projekti međunarodnih partnera, Svetske banke, Evropske unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju, UNICEF-a, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA) i brojnih zemalja – Norveške vlade, Kine, Japana, kao najznačajnijih. Ovi projekti su usmereni na rekonstrukciju opštih bolnica, opremanje zdravstvenih ustanova, reformu finansiranja zdravstvenog osiguranja, unapređenje politike upravljanja lekovima, razvoj paketa osnovnih zdravstvenih usluga, uvođenje novih modela plaćanja zdravstvenim radnicima – pre svega kapitacije i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.

Započeti projekat "Razvoj zdravstva Srbije" podržavaće Svetska banka do 2008. godine sa zajmom od 23,5 mil. USD u cilju prestrukturiranja bolničkog sistema zdravstvene zaštite i efikasnijeg upravljanja. Uslovi otplate ovog zajma su 10 godina počeka i otplatni period od 20 godina, uz godišnju kamatnu stopu od 0,75%. Restrukturiranje sistema zdravstvene zaštite zasnivaće se na potrebama stanovništva i finansijskoj održivosti, uspostavljanju sistema finansiranja koji omogućava da davaoci usluga budu nagrađeni za kvalitet i efikasnost, reformi zdravstvenog osiguranja radi obezbeđenja dostupne i kvalitetne zdravstvene zaštite svim korisnicima. Predviđeno je da se na restrukturiranje zdravstvenih ustanova u petogodišnjem periodu utroši 13 mil. USD. U okviru projekta "Razvoj zdravstva Srbije" otpočeće rad na uspostavljanju nacionalnog zdravstvenog računa u Srbiji sa ciljem da se poveže rad Ministarstva zdravlja kao nosioca zdravstvene politike sa radom Ministarstva finansija i time osigura transparentnost finansijskih tokova u zdravstvenom sistemu i doprinese obezbeđenju kompatibilnosti reforme u zdravstvu sa ekonomskim reformama u celini.

Nacionalni zdravstveni račun obezbediće povezivanje izvora finansiranja zdravstvenog sistema sa servisima koji pružaju usluge i korisnicima usluga. To znači da će biti moguće izmeriti finansijski protok između izvora finansiranja, agenata finansiranja i pružaoca usluga, imajući u vidu vrste usluga, korisnike usluga i faktore održavanja sistema. Uvođenje nacionalnog zdravstvenog računa značajno je sa stanovišta identifikacije problema u zdravstvenom sistemu, pravičnijeg rasporeda novčanih sredstava, boljeg korišćenja postojećih kapaciteta i kontrole primene postojećih zakona, boljeg uvida u finansijske tokove sredstava namenjenih zdravstvu, analize trendova troškova i predviđanja budućih kretanja u finansiranju zdravstvenog sektora. Prvi set aktivnosti na izradi nacionalnog zdravstvenog računa završiće se do 2006. godine, a do kraja 2007. godine predviđeno je da se razvije i završi implementacija drugog seta, koji će sadržati podatke o troškovima koje građani daju za zdravstvene usluge iz sopstvenih izvora.

Restrukturiranje zdravstvene službe zasnivaće se na nacionalnim standardima i smernicama za planiranje zdravstvene službe definisane Glavnim planom mreže zdravstvenih ustanova. Sastavni deo projekta je restrukturiranje četiri opšte bolnice u Kraljevu, Zrenjaninu, Vranju i Valjevu. Restrukturiranje podrazumeva rekonstrukciju objekata, investiranje u medicinsku opremu, edukaciju kadrova i reorganizaciju, sa ciljem povećanja efikasnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga.

U toku je realizacija "Projekta za poboljšanje energetske efikasnosti" u Kliničkom centru Srbije i u preko 40 drugih objekata, bolnica i škola u Srbiji. Ovaj projekat će se realizovati u šestogodišnjem periodu. Projekat je vredan 21 mil. USD i finansira se iz kredita Svetske banke. Okončanje ovog projekta očekuje se u 2009. godini. Cilj ovog projekta je unapređenje energetske efikasnosti obezbeđivanjem jeftinijeg sistema grejanja školskih i zdravstvenih ustanova, a koji je istovremeno zdraviji i čistiji za okruženje korisnika. Realizacijom ovog projekta obezbediće se zamena 19 kotlarnica na ugalj i mazut i 72 kotlarska mesta starih od 20 do 50 godina centralizovanim sistemom na gas, smanjenje troškova grejanja i do 40% i smanjenje zagađenosti životne sredine.

Realizovaće se projekat koji se odnosi na hitnu obnovu zdravstvenih ustanova u Srbiji, koji se finansira iz kredita Evropske agencije za rekonstrukciju u vrednosti od 50 mil. evra. Ovim projektom obuhvatiće se 20 opštih bolnica širom Srbije, uključujući i Institut "Torlak", sa ciljem da se u ovim zdravstvenim ustanovama dostigne određeni standard koji podrazumeva podjednake uslove lečenja za sve građane Srbije. U toku su i projekti reforme transfuziološke službe u Srbiji, podrška jačanju javnog zdravlja u Srbiji, jačanje preventivnih zdravstvenih usluga, razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i upravljanje lekovima i razvoj vodiča dobre kliničke prakse za najčešća oboljenja i stanja u zdravstvenoj zaštiti, koji će se okončati do 2007. godine.

4.2. Penzijski sistem

Nastaviće se započeta reforma penzijskog sistema u pravcu povećanja efikasnosti prvog stuba (obavezni javni penzioni fondovi) i uvođenja kapitalizovanih dobrovoljnih penzijskih fondova. Cilj je da se izgradi fiskalno održiv, efikasan, fleksibilan i od države manje zavisan penzijski sistem koji se istovremeno prilagođava demografskim i ekonomskim procesima. To će se postići reformom postojećeg državnog penzijskog sistema i uvođenjem privatnih penzijskih fondova (treći i drugi stub). Donošenjem odgovarajuće zakonske regulative, uz podršku kredita za razvoj (IDA kredit) u okviru Projekta konsolidacije naplate doprinosa i reforme penzijske administracije u Srbiji, poboljšaće se efikasnost i delotvornost penzijskog sistema kroz modernizaciju i jačanje institucionalnih kapaciteta penzijskog sistema, poboljšanje upravljanja penzijskim sistemom, razvoj kapaciteta za identifikaciju, analizu i monitoring politike, razvoj kapaciteta nadzora dobrovoljnog penzijskog sistema u NBS, kao i kreiranje i implementaciju opsežnih kampanja javnog informisanja vezanih za sistem dobrovoljnog penzijskog osiguranja.

Na penzijsko osiguranje u srednjem roku uticaće privredna kretanja i zaposlenost, a na duži rok demografska kretanja, odnosno starenje stanovništva. Na penzijske rashode uticaće formula indeksacije i porast starosne granice za penzionisanje. Nepovoljni uticaj demografskih kretanja na penzijski sistem biće kompenziran dugoročnim merama penzijske reforme usmerene na smanjivanje fiskalne neravnoteže.

Na bazi Zakona o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju unaprediće se funkcionisanje državnog penzijskog sistema i obezbediti smanjenje budžetskog opterećenja po tom osnovu. Državni penzijski sistem unapređivaće se u sledećim pravcima:

- objedinjavanje tri penziona fonda – zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika radi pojednostavljenja sistema i smanjenja troškova servisiranja isplata penzija, uz finansijsku podršku Svetske banke;

- racionalizacija sistema prikupljanja doprinosa i poboljšanje uplata doprinosa za penzijsko osiguranje kroz prijavljivanje svih zaposlenih u formalnom sektoru i smanjivanje broja zaposlenih u neformalnom sektoru. U tom cilju ojačaće funkcije poreske uprave i administracije kroz reformisanje inspekcijske službe, bolju kontrolu rada inspektora i dogradnju informacionog sistema, uz bolju vezu poreske uprave i penzionih fondova;

- postepeno podizanje starosne granice za žene na 60 godina života i za muškarce na 65 godina života u periodu do 2010. godine;

- napuštanje dosadašnjeg kvartalnog usklađivanja rasta penzija sa rastom troškova života i rastom zarada i postepen (do 2009. godine) prelazak na usklađivanje rasta penzija sa rastom troškova života dva puta godišnje;

- izvršiće se revizija korišćenja prava u pojedinačnim profesijama;

- povećanje starosne granice za sticanje prava na porodičnu penziju u skladu sa povećanjem starosne granice za penzionisanje;

- smanjivanje učestalosti isplata penzija na jednom mesečno;

Istovremeno sa reformom državnog penzijskog sistema zakonski je regulisano privatno penzijsko osiguranje u Srbiji. Stvaraće se uslovi za uvođenje dobrovoljnog privatnog penzijskog osiguranja (treći stub). Uvođenje dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova obezbediće veće prihode u starosti i istovremeno doprineti razvoju tržišta kapitala.

Zakonskom regulativom o penzijskim fondovima uređeno je osnivanje, funkcionisanje privatnih penzijskih fondova, organizacija upravljanja tim fondovima, organizacija penzijskih fondova, kao i nadležnost NBS u vršenju nadzora nad penzijskim fondovima. Donošenjem ove regulative omogućeno je osnivanje dobrovoljnih penzijskih fondova u koje zaposleni, poslodavac ili treće lice u ime obveznika dobrovoljno ulažu sredstva i na taj način obezbeđuju dodatnu isplatu, uz penzije iz državnog penzijskog fonda. Suština je da se sva sredstva stavljaju na lične račune, tako da pojedinci snose rizik ulaganja. Akumulirana suma zavisi od uplaćenih doprinosa, perioda akumulacije i prinosa investiranja sa odbitkom naknada, koje dobija društvo za upravljanje penzijskim fondom. Član penzijskog fonda može da prenese svoja ulaganja u drugi fond i samostalno odlučuje o visini sredstava koja ulaže u određeni fond. Radi stimulisanja uvođenja dobrovoljnih penzijskih fondova primeniće se određene poreske olakšice, kao što su oslobađanje pojedinih plaćanja poreza za uplate u penzijski fond do određenog iznosa i oslobađanje poslodavaca od plaćanja poreza za uplate doprinosa na račune svojih zaposlenih u dobrovoljnom penzijskom fondu. Uvođenje obaveznog privatnog penzijskog osiguranja (drugi stub) uslovljeno je uspostavljanjem fiskalne ravnoteže i poboljšanjem finansijske situacije u državnom penzijskom sistemu (prvi stub). Visoki tranzicioni troškovi koje stvara uvođenje drugog stuba, kao i određene negativnosti u penzijskim sistemima susednih zemalja koje su uvele ovaj vid osiguranja u svoj sistem, imaće se u vidu kod uvođenja drugog stuba u penzijski sistem Srbije.

Penzijskim fondom upravlja društvo za upravljanje penzijskim fondovima u formi preduzeća. Sredstva penzijskih fondova stavljaju se u kastodi banke koje svakodnevno izveštavaju nadzorni organ države o investicionim aktivnostima. Penzijski fond unapred definiše politiku ulaganja sredstava koja će se najvećim delom investirati u kupovinu obveznica, zatim u komercijalne zapise i u zapise Trezora. Kontrolu nad radom fonda vrši NBS. Licenciranje institucija za upravljanje penzijskim fondom sprovodiće NBS, u skladu sa Zakonom o penzijskim fondovima.

Za finansiranje uvođenja trećeg stuba koristiće se isplate iz tekućeg budžeta, sredstva dobijena od međunarodnih finansijskih institucija, sredstva od privatizacije, državne hartije od vrednosti, kao i poboljšanje naplate doprinosa i onemogućavanje izbegavanja prijavljivanja i plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje.

U naredne tri godine izvršiće se isplata zaostalih penzija korisnicima kategorije osiguranika zaposlenih, a do 2011. godine izvršiće se konsolidacija fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje, s tim da će do 2008. godine biti završena faza administrativne konsolidacije.

4.3. Sistem socijalne zaštite

Nastaviće se reforma sistema socijalne zaštite u pravcu boljeg targetiranja i preispitivanja pojedinih prava u sistemu socijalno ugroženih građana i racionalizacije mreže socijalne pomoći. Ciljevi socijalne zaštite u periodu od 2006. do 2008. godine odnose se na: razvijanje procesa decentralizacije u skladu sa evropskim principom subsidijarnosti; veća ovlašćenja lokalnim zajednicama u pogledu utvrđivanja nivoa socijalne zaštite građana, standarda u pružanju usluga socijalne zaštite i obezbeđivanja raznovrsnih usluga socijalne zaštite; jačanje kapaciteta lokalnih zajednica; reformu institucija socijalne zaštite i unapređivanje položaja korisnika; efikasno otkrivanje i zadovoljavanje potreba u socijalnoj zaštiti; održiv i efikasan sistem socijalne zaštite. Postavljanje korisnika i njihovih potreba u centar socijalne zaštite izvršiće se uvođenjem novih redefinisanih standarda i novim alternativnim oblicima socijalne zaštite na lokalnom nivou, što će se realizovati kroz fond za socijalne inovacije kao tranzicioni mehanizam. Iz budžeta Srbije obezbeđivaće se sredstva za postupno usklađivanje ovog sistema sa sistemima socijalne zaštite EU. Iz budžeta opština i gradova izdvajaće se odgovarajuća sredstva za unapređenje socijalne zaštite na nivou lokalnih zajednica.

Doneće se novi zakon o socijalnoj zaštiti kojim će se izvršiti decentralizacija funkcija. Radiće se na umrežavanju socijalnog partnerstva u lokalnim zajednicama svih institucija čije su usluge neophodne za efikasnu podršku korisniku.

Reforma sistema socijalne zaštite podrazumeva propisivanje i obezbeđivanje jedinstvenog sistema sredstava za novčana davanja na nivou Republike, kojim se obezbeđuje ravnopravna pozicija svih korisnika, nezavisno od razvijenosti opštine; utvrđivanje minimalnih normativa i standarda i izradu kriterijuma za dobijanje i obnavljanje licenci. Formiraće se zavodi za socijalnu zaštitu na nacionalnom i regionalnom nivou, koji će se baviti planiranjem, praćenjem, stručnim nadzorom, istraživanjima, razvojem institucionalne i vaninstitucionalne mreže servisa i usluga i izdavanjem i obnavljanjem licenci.

Uspostaviće se fiskalno održiv sistem socijalne zaštite, koji će obuhvatiti pomoć porodicama, zaštitu dece, starih lica i osoba sa invaliditetom, pomoć i zaštitu zdravlja izbeglica i Roma, kao i smanjenje siromaštva. Sredstva za ove namene obezbeđivaće se u skladu sa utvrđenom politikom primanja i izdavanja na nivou ukupnog bilansa Republike.

4.3.1. Zaštita porodice i zaštita dece

Na bazi Porodičnog zakona obezbediće se potpunija zaštita porodice i unapređivati životni i zdravstveni uslovi razvoja porodica. Porodičnim zakonom se uređuje brak i pravni odnosi u braku, odnosi roditelja i dece, usvojenje dece, vanbračna zajednica žene i muškarca, kao i postupak nadležnih organa u vezi s porodičnim odnosima.

Posebna pažnja posvetiće se utvrđivanju mehanizama za efikasnu realizaciju prava deteta koja proističu iz ratifikovanih konvencija i domaćeg zakonodavstva, a odnosi se na:

- život sa roditeljima i staranje roditelja o deci, pravo da dete iznosi svoje mišljenje i da preko suda zatraži pomoć u ostvarivanju tog prava;

- pravo deteta sa 15 godina života na izbor roditelja kod koga će da živi i na koji način će da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi;

- uvođenje zajedničkog vršenja roditeljskog prava na osnovu zaključenog sporazuma kada roditelji više ne žive zajedno, s tim da dete sa 10 godina života može da zatraži od organa starateljstva promenu staratelja koji mu više odgovara, a maloletno dete i roditelj sa kojim je dete imaju pravo stanovanja na teret stana čiji je vlasnik drugi roditelj;

- pravo deteta na izbor škole i pravo na sticanje potpune poslovne sposobnosti pre punoletstva;

- pravo deteta na zaštitu od nasilja u porodici, pre svega na građanskopravnu zaštitu od nasilja, uz vođenje parničnog postupka kako bi ta zaštita bila efikasna;

- zaštitu deteta bez roditeljskog staranja (donja starosna granica deteta je tri meseca), bez gornje starosne granice, starosna granica usvojitelja između 18 i 45 godina, uz mogućnost usvajanja dece od strane vanbračnih partnera, pravo nasledstva usvojene dece u skladu sa Evropskom konvencijom o usvajanju dece, regulisanje nagrade za rad staratelja.

Doneće se nacionalna strategija za zaštitu dece od svih oblika zlostavljanja, zanemarivanja, zabranu trgovine ženama i decom, iskorišćavanja i nasilja, koja će biti praćena uspostavljanjem odgovarajućeg sveobuhvatanog sistema za zaštitu dece i uspostavljanjem efikasne, operativne multiresorske mreže. U tom smislu do 2010. godine uskladiće se zakonski okvir za zaštitu dece sa međunarodnim standardima, pre svega sa Konvencijom o pravima deteta. Uspešno rešavanje problema dece podrazumeva izradu zakona i podzakonskih akata specifičnih za zaštitu prava deteta, formiranje tela koja se bave pravima dece (skupštinski odbor, interresorsko telo, saveti za prava deteta pri opštinama), izradu baze podataka o deci, obuku medija i novinara za poštovanje prava deteta. Radiće se na jačanju kapaciteta za rešavanje problema dece kroz deinstitucionalizaciju zaštite dece, zakonodavnu aktivnost (izrada zakona o dečijem ombudsmanu), obuku medija i novinara za poštovanje prava deteta i jačanje kapaciteta organizacija za zaštitu prava deteta.

U skladu sa međunarodnim obavezama koje proističu iz ratifikacije Konvencije UN o pravima deteta i obaveza koje proističu iz drugih dokumenata UN (Milenijumski ciljevi razvoja UN i Svet po meri deteta) pripremljen je nacionalni plan akcije za decu (NPA), kojim su utvrđene prioritetne mere, aktivnosti i programi, sa ciljem da se stvore što povoljniji uslovi za život dece, njihovo odrastanje i uključivanje u društvo. Mere i aktivnosti koje su predložene u NPA su kompleksne i odnose se na smanjenje siromaštva dece, kvalitetno obrazovanje i bolje zdravlje za svu decu, unapređenje položaja i prava dece ometene u razvoju, zaštitu prava dece bez roditeljskog staranja, zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja i na jačanje kapaciteta zemlje za rešavanje problema dece.

Mere za smanjenje siromaštva dece kao deo Strategije za smanjenje siromaštva Srbije, obuhvataju: mere klasične socijalne zaštite (dečiji dodatak, socijalna pomoć) namenjene pojedinim kategorijama porodica i dece; mere zdravstvene politike u oblasti primarne zdravstvene zaštite majki i dece, posebno dece iz siromašnih sredina; mere prosvetne politike sa ciljem da se poboljšaju uslovi za obrazovanje i razvoj siromašne dece (besplatan prevoz do škole, besplatni udžbenici, internatski smeštaj u određenim uslovima, organizovana i besplatna pomoć u učenju, pomoć za školske ekskurzije). Sredstva za ove namene obezbediće se u budžetu Republike i iz međunarodnih donacija. Sa ciljem identifikacije sredina koje su nepovoljne za život i razvoj dece izradiće se mapa siromašnih sredina i okvirni nacionalni plan akcija za smanjenje siromašnih sredina u Republici.

Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za svu decu podrazumeva: povećanje izdvajanja iz BDP za obrazovanje na 6% do 2011. godine, povećanje obuhvata dece kvalitetnim predškolskim vaspitanjem, obuhvat sve dece kvalitetnim osnovnim obrazovanjem, uz povećanje procenta dece koja završavaju osnovnu školu do 2010. godine, poboljšanje kvaliteta osnovnog obrazovanja, stvaranje uslova da se sva deca koja završe osnovnu školu upišu u srednju školu i da je završe i izgradnju škole po meri deteta do 2010. godine.

Radi ostvarivanja kvalitetnog predškolskog vaspitanja izradiće se programi vaspitanja za decu godinu dana pre polaska u školu, standardi prostora, opreme i didaktičkih sredstava, definisaće se mreža ustanova za vaspitanje dece godinu dana pre polaska u školu i doneće se odgovarajuća zakonska regulativa o sistemu predškolskog vaspitanja. Bolje osnovno i srednje obrazovanje podrazumeva povećanje izdvajanja opština za osnovno obrazovanje, uvođenje sistema praćenja upisa i završavanja škole, optimizaciju mreže osnovnih škola, poboljšanje kvaliteta školskih programa i definisanje osnovnih standarda školskih udžbenika. Izradiće se programi inicijalnog obrazovanja nastavnika. Definisaće se diversifikovani sistem srednjeg obrazovanja, usklađen sa promenama u privredi i strukturi zapošljavanja.

U oblasti zdravstvene zaštite težište aktivnosti u naredne tri godine biće usmereno na detaljno analiziranje stanja, a zatim na donošenje odgovarajućih sistemskih zakona. Nakon toga, izradiće se programi mera i aktivnosti za posebne uzraste dece (za tek rođenu decu, za decu sa malom telesnom masom pri rođenju, za odojčad i dr.). Obezbediće se posebni uslovi za optimalan razvoj svakog deteta, poboljšanje ishrane dece, stvaranje bezbedne i nenasilne životne sredine za odrastanje dece. U srednjoročnom periodu (do pet godina) akcenat će biti na jačanju službi za zdravstvenu zaštitu dece i za rad sa roditeljima i sa zajednicom i na kontinuiranoj edukaciji zdravstvenih radnika. Sredstva za ove programe obezbediće se u budžetu Republike, u opštinskim budžetima i od međunarodnih partnera (UNICEF, Svetska banka i Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj).

Posebna pažnja posvetiće se unapređenju položaja i prava dece ometene u razvoju. Radi toga, aktivnosti će biti usmerene na podizanje svesti u društvu o potrebama takve dece, na stvaranje uslova za njihovo ravnopravno učešće u društvu, na obezbeđenje sveobuhvatne i kvalitetne zdravstvene zaštite i obrazovanja toj deci. Do kraja 2007. godine uskladiće se zakonski okvir za zaštitu prava dece ometene u razvoju sa međunarodnim standardima, pre svega sa Konvencijom o pravima deteta. Unapređenje zaštite dece bez roditeljskog staranja obuhvata unapređenje i širenje institucija porodičnog smeštaja – hraniteljstva i usvojenja, na račun smeštaja u stacionarne institucije socijalne zaštite.

4.3.2. Zaštita osoba s invaliditetom

Radi obezbeđenja ravnopravnih uslova za obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu osoba s invaliditetom doneće se nacionalna strategija za osobe s invaliditetom i lokalni planovi akcija i zakon protiv diskriminacije osoba s invaliditetom. Cilj je da se izgradi pravedno društvo sa ravnopravnim učešćem osoba s invaliditetom u svim sferama društvenog života. Pristupiće se izradi baze podataka sa kvantitativnim i kvalitativnim pokazateljima o osobama s invaliditetom u Republici Srbiji. U skladu sa tim opredeljenjem, unaprediće se zaštita osoba s invaliditetom, izvršiti reforma socijalnih usluga uvođenjem alternativnih oblika socijalne zaštite i službi podrške osobama s invaliditetom, unaprediti kvalitet smeštajnih usluga i izvršiti transformacija i proširenje mreže smeštajnih ustanova. Radi unapređenja zdravlja osoba s invaliditetom obezbediće se razvijanje specifičnih zdravstvenih programa, preventivna i primarna zdravstvena zaštita i povezivanje ustanova zdravstvene zaštite sa ustanovama socijalne zaštite.

U sistemu obrazovanja obezbediće se efikasnije i masovnije uključivanje dece s invaliditetom u proces obrazovanja, povećanje stepena obrazovanja odraslih i povećanje kvalifikacija nezaposlenih osoba s invaliditetom. Podsticaće se privatni sektor radi stvaranja novih mogućnosti za zapošljavanje osoba s invaliditetom. Uklanjanjem arhitektonskih barijera i stvaranjem pristupačnog okruženja povećaće se socijalna uključenost osoba s invaliditetom u sve sfere društvenog života.

Zakonom protiv diskriminacije osoba s invaliditetom urediće se opšti režim zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, zaštita takvih osoba u slučajevima diskriminacije i obezbediti ravnopravnost i socijalna uključenost osoba s invaliditetom.

4.3.3. Zaštita boraca i invalida rata

Izvršiće se sveobuhvatna reforma sistema boračko-invalidske zaštite u Republici Srbiji. To podrazumeva donošenje novog zakona o pravima boraca, vojnih i civilnih invalida rata i članova njihovih porodica sa ciljem kodifikacije propisa u ovoj oblasti. Time će se obezbediti ostvarenje sledećih ciljeva: zadržavanje postojećeg obima i nivoa zakonske zaštite ove kategorije stanovništva; usklađivanje propisa u ovoj oblasti sa zakonskim rešenjima zemalja u okruženju i standarda EU vezanih za zaštitu ratnih veterana i članova njihovih porodica; zakonska revizija svih do sada donetih rešenja i priznatih prava; ostvarenje budžetskih ušteda kroz ukidanje dopunske lične i porodične invalidnine.

Uvešće se novi isplatni sistem za prava korisnika iz oblasti boračko invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rada radi brže i jednostavnije isplate korisnicima i značajnih budžetskih ušteda na planu troškova platnog prometa.

Sprovešće se reorganizacija opštinskih službi za boračko-invalidsku zaštitu, tako da se ove službe direktno podrede nadležnom ministarstvu u pogledu radno-pravnog statusa i stručnog nadzora nad njihovim radom. U toku 2005/2006. godine ostvariće se i realizacija projekta Socijalno stanovanje za ratne vojne invalide i porodice palih boraca, koji se finansira iz donacije Vlade Japana.

Doneće se jedinstveni zakon u oblasti zaštite i održavanja spomenika oslobodilačkih ratova Srbije u zemlji i inostranstvu.

4.3.4. Zaštita starih lica

Na nacionalnom nivou doneće se strategija zaštite prava starih lica, uz obezbeđivanje neophodnih mehanizama za primenu, kako bi sistem zaštite starih lica bio usaglašen sa njihovim potrebama i najvišim standardima. Na lokalnom nivou doneće se operativni programi zasnovani na proceni potreba starih lica na teritoriji opština i gradova, koja omogućavaju planiranje aktivnosti koje obezbeđuju zadovoljavanje potreba starih osoba.

4.3.5. Zaštita izbeglih i raseljenih lica

Na bazi nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica stvaraće se uslovi za povratak izbeglih i raseljenih lica i njihovu lokalnu integraciju. U tom cilju intenziviraće se bilateralna i trilateralna saradnja sa Hrvatskom i BiH uz učešće međunarodne zajednice, sa ciljem da se obezbede uslovi za zaštitu ranije stečenih prava izbeglica koje trenutno borave u Republici Srbiji. Za povratak interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju od prvenstvenog značaja je uspostavljanje potpune bezbednosti, slobode kretanja, prava na rad, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, pravo učešća u javnom životu i jednak pristup javnim službama.

Lokalna integracija izbeglih i interno raseljenih lica podrazumeva obezbeđenje uslova za stanovanje i zapošljavanje, što će omogućiti postepeno gašenje kolektivnih centara. Trajno rešavanje stambenih problema socijalno najugroženijih izbeglih i raseljenih lica podrazumeva kupovinu i izgradnju stambenih objekata pod povoljnijim uslovima od tržišnih ili izgradnju socijalnih stanova u manje urbanizovanim sredinama za njihov smeštaj.

Donošenjem odgovarajućeg zakona, formiraće se republička agencija za stanovanje, sa zadatkom da definiše mehanizme sprovođenja programa i pojedinačnih projekata trajnog smeštaja izbeglih i raseljenih lica, kao i da prikuplja finansijska sredstva i da upravlja tim sredstvima. Početni kapital fonda činiće donacije, povoljni zajmovi od međunarodnih finansijskih institucija, sredstva izbeglih i raseljenih lica i sredstva budžeta. Programi zapošljavanja za najugroženije izbeglice i raseljena lica finansiraće se putem poklona i obezbediće se stipendije i prekvalifikacija za učenike i radnike iz najsiromašnijih porodica, kako bi se pripremili za zapošljavanje.

4.3.6. Zaštita nacionalnih manjina

U skladu sa zakonom o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina i Strategijom za integraciju i davanje novih ovlašćenja Romima, preduzimaće se socijalne, ekonomske, prosvetno-obrazovne, zdravstvene i urbanističke mere sa ciljem unapređenja života Roma. Posebna pažnja posvetiće se uključivanju Roma u obrazovni sistem i obezbeđivanju kontinuiteta u obrazovanju, uz uvažavanje različitosti i razvijanje multikulturalnih vrednosti i negovanje kulturnog identiteta, kao dela nacionalnog akcionog plana za unapređivanje obrazovanja, kao i unapređenju uslova života u romskim naseljima, regulisanju imovinsko-pravnog statusa i rešavanju stambenih problema Roma. Podsticaće se samozapošljavanje Roma obezbeđivanjem mikrokredita sa niskim kamatnim stopama i dugim grace periodom, obukom, otvaranjem klubova za traženje posla i dr. U skladu sa Akcionim planom zdravstva unapređivaće se zdravstveno stanje Roma ostvarivanjem prava Roma na zdravstvenu zaštitu i poboljšanje zdravstvene zaštite za celu romsku populaciju.

4.4. Strategija za smanjenje siromaštva

Vlada će sprovoditi usvojenu Strategiju za smanjenje siromaštva u Srbiji (SSS) koja je orijentisana na: otklanjanje uzroka i ključnih oblika siromaštva kroz porast ekonomske aktivnosti i zapošljavanja; sprečavanje novog siromaštva kao posledice restrukturiranja i privatizacije preduzeća; racionalizaciju neprivrednih delatnosti i državne uprave; primenu mera i aktivnosti usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe.

SSS je jedan od prioriteta u programu strukturnih reformi koji sa procesom evropskih integracija i sektorskim strategijama sačinjava razvojni okvir Republike Srbije. Preporuke SSS u skladu su sa Milenijumskim ciljevima razvoja Ujedinjenih nacija i oslanjaju se na evropski pristup procesu socijalnog uključivanja posebno ugroženih društvenih grupa.

Vlada će koristiti budžetska i sredstva međunarodne pomoći za implementaciju razvojno orijentisane SSS, kako bi osigurala minimalni nivo životnog standarda u svim područjima Srbije i ostvarila cilj da se smanji udeo siromašnih u ukupnom stanovništvu sa 10,6% na 6,5% u 2010. godini, na bazi dinamičnog privrednog rasta koji omogućuje povećanje investicija, otvaranje novih radnih mesta i porast prihoda, kao ključnih pretpostavki za smanjenje siromaštva.

SSS polazi od siromaštva kao višedimenzionalnog fenomena koji, pored nedovoljnih prihoda, podrazumeva nemogućnost zapošljavanja, neodgovarajuće stambene uslove i neadekvatan pristup uslugama socijalne zaštite, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama, kao i neostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu i korišćenje prirodnih bogatstava, posebno kad je reč o marginalizovanim i socijalno ugroženim grupama.

Sa ciljem smanjenja siromaštva, SSS utvrđuje sledeće osnovne pravce:

- dinamičan privredni rast i razvoj koji omogućava otvaranje novih radnih mesta i povećanje zarada kroz razvoj snažnijeg i konkurentnijeg privatnog sektora, što podrazumeva:

- ubrzanje procesa pridruživanja EU i ostvarivanje makroekonomske, političke i socijalne stabilnosti,

- stvaranje uslova koji omogućavaju privredni rast i razvoj privatnog sektora (osnaživanje vladavine prava i izgradnja jakih tržišno orijentisanih državnih institucija),

- povećanje stranih direktnih investicija u okviru privatizacije i green field investicija (strane nove investicije),

- podršku razvoju sektora malih i srednjih preduzeća i uključivanje sive ekonomije u formalni sektor,

- poboljšanje pristupa novim tržištima i integraciji u regionalna i globalno tržište radi bržeg razvoja privatnog sektora,

- strukturne reforme u realnom sektoru;

- sprečavanje novog siromaštva kao posledice restrukturiranja privrede i privatizacije preduzeća, što podrazumeva:

- osposobljavanje viškova zaposlenih da iskoriste nove mogućnosti zapošljavanja u reformisanoj privredi,

- razvoj efikasnijeg i fleksibilnijeg tržišta rada,

- prekvalifikaciju viškova zaposlenih i stručno osposobljavanje;

- efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe, posebno u najmanje razvijenim područjima (deca, omladina, stari, osobe s invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, ruralno siromašno stanovništvo i neobrazovana lica).

Otklanjanje uzroka siromaštva podrazumeva da se obezbedi finansiranje ukupnih društvenih reformi, modernizaciju obrazovanja i zdravstva, stvaranje uslova za rast preduzetništva i zapošljavanja, kao i rešavanje problema regionalnog razvoja, urbanog i ruralnog siromaštva. Na tim osnovama u narednom periodu obezbediće se:

- ubrzano zapošljavanje kroz: unapređenje kvalifikacija nezaposlenih, posebno među pripadnicima socijalno ugroženih i marginalizovanih grupa i razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva;

- socijalna zaštita kroz bolju zaštitu socijalno ugroženih grupa i povećanje obima i kvaliteta usluga socijalne zaštite;

- zdravstvena zaštita kroz razvoj posebnih programa za najugroženije grupe i poboljšanje alokacije resursa sa težištem na primarnoj i preventivnoj zdravstvenoj zaštiti;

- obrazovanje kroz uključivanje socijalno ugroženih i marginalizovanih društvenih grupa u sistem formalnog obrazovanja i povećanje efikasnosti programa stručnog osposobljavanja;

- regionalni, ruralni, urbani razvoj i unapređenje zaštite životne sredine kroz unapređenje uslova rada i života u nerazvijenim područjima zemlje, urbanim i ruralnim sredinama, poboljšanje uslova stanovanja i stanja životne sredine.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije formirao je septembra 2004. godine Tim za implementaciju SSS. Odlukom Vlade od 17. februara 2005. godine Vlada Republike Srbije zadužila je potpredsednika da redovno informiše Vladu o procesu primene i koordinacije SSS, u saradnji sa Timom za implementaciju SSS. Zadatak Tima je da pruži podršku, koordinira i nadgleda primenu Strategije za smanjenje siromaštva.

Implementacija SSS bazira se na sledećim principima:

- aktivnosti usmerene na smanjenje siromaštva predstavljaju integralni deo redovnih aktivnosti svih učesnika u implementaciji SSS (resornih ministarstava, centralnih Vladinih institucija i tela, kao i lokalnih vlasti) na osnovu njihovog mandata i zajedničke odgovornosti;

- SSS je nacionalni dokument nastao kroz participativni proces koji je uključio široki krug vladinih i nevladinih institucija i tela, koji i u procesu implementacije, praćenja i evaluacije omogućava i ohrabruje aktivno učešće civilnog društva, privatnog sektora i predstavnika socijalno ugroženih i marginalizovanih grupa;

- povezivanje implementacije SSS i procesa evropskih integracija podrazumeva efektivnu integraciju i konsolidaciju ova dva procesa, kao dva glavna razvojna prioriteta Srbije, sa relevantnim sektorskim strategijama;

- implementacija na lokalnom nivou podrazumeva učešće lokalnih inistitucija i nevladinog sektora u implementaciji SSS kao jednog od preduslova uspeha SSS i u skladu je sa ciljevima reforme državne uprave i procesa decentralizacije;

- jačanjem partnerskih odnosa između učesnika u procesu implementacije SSS osigurava se sinergija, komplementarnost i maksimalno uvećanje rezultata svih aktivnosti.

Neke od aktivnosti kojima će biti posvećena pažnja u cilju smanjenja siromaštva navedene su u daljem tekstu. Mere i aktivnosti drugih sektora detaljnije su pomenute u delovima ovog Memoranduma koji se odnosi na njih, kao i u dokumentu Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji (u matricama aktivnosti i projekcijama budžeta):

- povećanje obima i kvaliteta ponude infrastrukturnih usluga dostupnih svim potrošačima, uključujući najsiromašnije potrošače, kroz stvaranje tarife koja će omogućiti da različiti potrošači plaćaju različitu cenu u slučaju snabdevanja električnom energijom i gasom i vodosnabdevanja;

- investiranje u infrastrukturne delatnosti koje imaju niz direktnih i indirektnih efekata na smanjenje siromaštva, a kroz građevinske radove uvećavanje tražnje za niskokvalifikovanom nezaposlenom radnom snagom, u kojoj siromašni imaju iznadprosečno učešće;

- razvoj savremenog finansijskog sektora koji podstiče privredni rast i zapošljavanje i pospešuje smanjivanje razlika u raspodeli dohotka. Efikasna primena Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, Zakona o Garancijskom fondu, Zakona o finansijskom lizingu i Zakona o koncesijama, omogućiće povećanje ponude kredita za preduzeća u funkciji rasta privredne aktivnosti, zapošljavanja, zarada i socijalnih davanja;

- uspostavljanje modernog sistema javnih finansija koji obezbeđuje pravednu i efikasnu preraspodelu dohotka i efikasne transfere siromašnima. Snižavanje poreskih stopa podstiče investiranje privatnog kapitala kao preduslova za otvaranje novih radnih mesta, porast zarada i porast izdataka za zaštitu siromašnih (dečija zaštita, zbrinjavanje radnika koji ostaju bez posla, pomoć nezaposlenima i pomoć siromašnim porodicama),

- antimonopolsko zakonodavstvo i institucije za njegovo sprovođenje, što će onemogućiti stvaranje nekonkurentnih tržišnih struktura, sprečavanje nekonkurentnih tržišnih ponašanja i na toj osnovi smanjivanje cena i uvećavanje realnih dohodaka svih, uključujući i siromašne;

- reforma pravosuđa koja obezbeđuje pravnu sigurnost za investiranje i povećanje rasta, zapošljavanja i realnih dohodaka kao preduslova za smanjenje siromaštva;

- efikasna primena Zakona o radu i Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji omogućavaju efikasnije sučeljavanje ponude i tražnje radne snage i efikasnije zapošljavanje kroz stvaranje podsticaja poslodavcima da zapošljavaju što veći broj nezaposlenih i podsticanje nezaposlenih lica da se prilagođavaju potrebama na tržištu rada i da aktivno traže posao.

4.5. Socijalni dijalog

Vlada će o svim bitnim pitanjima ekonomske i socijalne politike obezbediti socijalni dogovor sa reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca, kao neophodne pretpostavke socijalne i političke stabilnosti u zemlji i kontinuiranog odvijanja reformi. Socijalni dijalog uspostavljaće se kroz razne vidove saradnje socijalnih partnera radi rešavanja problema nezaposlenosti i povećanja životnog standarda stanovništva. Reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca uključivaće se u pripremu i sprovođenje zakona kojima se neposredno utiče na položaj i standard zaposlenih.

4.6. Državna uprava

Reforma državne uprave i javnog sektora u celini baziraće se na modernizovanom zakonodavstvu u oblasti javnih institucija i javnih kompanija, racionalizaciji zaposlenosti i uspostavljanju stimulativnog sistema zarada. Time će se obezbediti povećanje kvaliteta administrativnih usluga, uvođenje adekvatnih standarda kvaliteta, povećanje kvaliteta propisa, veća dostupnost informacijama javne prirode i razvoj partnerstva sa civilnim društvom.

Osnovni cilj reforme državne uprave je definisanje funkcija i organizacione strukture institucija uprave, uvođenje novih principa upravljanja i pojednostavljenje administrativnih procedura. Radi toga uspostaviće se odgovarajući pravni okvir za funkcionalnu državnu upravu na bazi zakona koji regulišu državnu upravu, rad Vlade i ministarstava, rad državnih službenika i nadležnosti lokalne samouprave. Radi povećanja efikasnosti i racionalnosti državne uprave, upravno zakonodavstvo prilagodiće se sistemu prava EU, uz primenu nove tehnike za pripremu propisa i analizu ekonomskih posledica zakona koji se donose. Time se stvara nezavisna, profesionalizovana i specijalizovana državna uprava, osposobljena za komunikaciju sa EU i za obavljanje poslova državne uprave. Posebna pažnja posvetiće se koordinaciji aktivnosti na suzbijanju korupcije u administraciji radi povećanja kredibiliteta državnih institucija. U tom cilju unaprediće se rad institucija i tela za koordinaciju antikorupcijskih aktivnosti i efikasnije otkrivanje i gonjenje počinilaca krivičnih dela, davanja i primanja mita. Obezbediće se sredstva za efikasnije funkcionisanje ovih institucija i ubrzati reforme policije, tužilaštva i sudstva.

Reforma državne uprave zasnivaće se na opštim principima Evropskog administrativnog okvira i biće praćena realizacijom komplementarnih razvojnih programa, kao što su Strategija za smanjenje siromaštva, Evropsko partnerstvo, Strategija za održivi razvoj, Strategija za promociju informacionog društva. Osim toga, reforma državne uprave uvažavaće najvažnije trendove u razvoju savremenog društva koji su vezani za prelazak na informaciono društvo, globalnu ekonomiju, dugoročno planiranje i decentralizaciju. Reforma državne uprave zasnivaće se na principima vladavine prava i pravne sigurnosti, javnosti, odgovornosti, ekonomičnosti i efikasnosti i obezbediće izgradnju države koja je sposobna da građanima i privatnom sektoru pruži visok kvalitet usluga uz razumne troškove.

Zakon o državnoj upravi omogućuje decentralizaciju vlasti, fiskalnu decentralizaciju, izgradnju profesionalne i depolitizovane državne uprave. Uspostavljanje novog organizacionog i upravljačkog okvira podrazumeva i racionalizaciju državne uprave, uvođenje informacionih tehnologija i definisanje kontrolnih mehanizama rada državne uprave. Novi zakonodavni okvir, kao osnovna pretpostavka institucionalne reforme državne uprave, usklađen je sa pravnom regulativom EU i omogućuje da se izvrši raspodela vlasti između centralnog i sub-centralnih (lokalnih) nivoa kao preduslov opšte demokratizacije društva. Primena ovog principa obezbediće veće učešće građana u kreiranju javne politike, što obezbeđuje bolju informisanost o potrebama i zahtevima pojedinaca i kvalitetnije zadovoljavanje potreba.

Izvršiće se razgraničavanje procesa političkog kreiranja odluka od procesa njihovog pravog normiranja i izvršavanja u skladu sa važećim propisima kroz depolitizaciju. Stvaranje dobro obučene, odgovorne i efikasne uprave obezbediće se kroz primenu principa profesionalizacije. Racionalizacija javne administracije podrazumeva optimalno organizovanje državne uprave koja efikasno i ažurno pruža zadovoljavajući kvalitet usluga, uz najmanji broj izvršilaca i smanjenje ukupnih rashoda za rad. Racionalizacija će obuhvatiti unapređenje makroorganizacije, koje podrazumeva preciznije razgraničenje i raspodelu nadležnosti i odgovornosti između pojedinih nivoa vlasti i između pojedinih organa u okviru istog nivoa, kao i unapređenje mikroorganizacije, koje podrazumeva preciziranje razgraničenja između pojedinih delova unutar samog organa. U procesu racionalizacije predviđeno je rešavanje viška zaposlenih u javnoj administraciji i unapređenje obrazovanja za specifične uslove državne uprave. Princip modernizacije odnosi se na tehničko-tehnološko osavremenjivanje rada organa državne uprave, uz primenu savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom cilju obezbediće se izrada i korišćenje jedinstvenih baza podataka i uspostavljanje jedinstvenog sistema komunikacije između organa državne uprave na čitavoj teritoriji, uz uvođenje elektronskog poslovanja i elektronskog potpisa u radu organa državne uprave.

Reforma državne uprave baziraće se na donetom Zakonu o državnoj upravi i Zakonu o državnim službenicima, koji postavljaju osnove državne uprave. Upravno postupanje organa državne uprave i kontrola zakonitosti i pravilnosti njihovog rada urediće se zakonom o opštem upravnom postupku i zakonom o upravnim sporovima, uz doneti Zakon o zaštitniku građana. Izrada i primena svakog novog zakonskog propisa biće testirana sa stanovišta finansijske održivosti kroz analizu troškova i analizu efekata zakona na proces pridruživanja EU i kroz procenu pozitivnih i negativnih efekata predloženih propisa na javni i privatni sektor.

Vlada će u svom radu primenjivati i odgovarajuće mehanizme koji obezbeđuju primenu principa otvorenosti Vlade, što znači da se u vođenju opšte i sektorskih politika uvažavaju inicijative lokalnih organa vlasti, sindikata, stručne javnosti, nevladinih organizacija, posebno kada se radi o radnom, zdravstvenom, penzionom, invalidskom ili srodnom zakonodavstvu.

Proces decentralizacije odvijaće se postepeno zbog neravnomerne razvijenosti opština i gradova u Srbiji, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o lokalnim izborima, dok će se polazne osnove teritorijalne organizovanosti urediti novim ustavnim aktom države. U procesu decentralizacije primenjivaće se kombinovani model (model devolucije – prenošenja vlasti) koji je zasnovan na važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi, uz određene modifikacije, kako bi se proces decentralizacije sinhronizovano odvijao sa procesom fiskalne decentralizacije. Odnosi državne uprave i lokalne samouprave zasnivaće se na principu saradnje, a ne subordinacije. Kroz ovaj proces javni poslovi približiće se građanima, tako da lokalne vlasti imaju punu slobodu i mogućnost inicijative i kreativnosti u odnosu na potrebe građana, ali i odgovornost za sopstveno delovanje. Istovremeno sa procesom decentralizacije preduzeće se aktivnosti na stvaranju optimalne teritorijalne organizacije i strukture jedinica lokalne samouprave u skladu sa novim ustavnim aktom države. Pri utvrđivanju teritorijalne organizacije uvažavaće se geografske, istorijske, kulturne i tradicionalne osobenosti i infrastrukturna razvijenost lokalnih zajednica.

Osposobljenost lokalne samouprave za preuzimanje vlasti podrazumeva da se obezbedi i njihova materijalna i kadrovska osposobljenost. Materijalna osposobljenost obezbediće se prvenstveno kroz proces fiskalne decentralizacije koji će biti usklađen sa decentralizacijom poslova, u skladu sa ustavnopravnim i zakonskim osnovama. U okviru kadrovske osposobljenosti nadležno ministarstvo pružaće neophodnu pomoć u analizi kapaciteta lokalne vlasti i kreiranju planova za njeno osposobljavanje.

Proces decentralizacije biće praćen procesom fiskalne decentralizacije, odnosno promenama u sistemu javnih prihoda, definisanju imovine lokalnih zajednica, uz održavanje finansijske ravnoteže, rizika prezaduženosti lokalne samouprave i ukupne budžetske ravnoteže na nivou države. Oba procesa decentralizacije podrazumevaju kadrovsku osposobljenost i viši nivo kvaliteta usluga građanima. Kroz fiskalnu decentralizaciju obezbediće se učešće lokalnih zajednica u postupku donošenja odluka i transparentnost pružanja javnih usluga. Fiskalna decentralizacija podrazumeva da lokalni nivoi vlasti vode politiku javnih rashoda i javnih prihoda koja najbolje odgovara potrebama građana, uz preuzimanje odgovornosti da se obezbedi kvalitet usluga i optimalni troškovi. Fiskalna decentralizacija zasnivaće se na jasnom definisanju funkcija i odgovornosti različitih nivoa vlasti u zemlji, jasnom i transparentnom određivanju pripadnosti javnih prihoda, autonomiji koju lokalna vlast ima na prihodnoj i rashodnoj strani i uspostavljanju odgovarajućih institucija koje su administrativno i tehnički osposobljene za efikasno izvršavanje poslova i zadataka.

Fiskalna decentralizacija podrazumeva proširenje liste izvornih (sopstvenih) prihoda lokalnih zajednica, unapređenje formule za raspodelu transfera lokalnim zajednicama, polazeći od fiskalnih kapaciteta svake pojedinačne lokalne zajednice u Srbiji, distribuciju transfera zasnovanu na kombinaciji podele zajedničkih prihoda Republike i lokalnih zajednica i novčanih dotacija iz budžeta Srbije, kao i uspostavljanje pravila za (su)finansiranje lokalnih investicija i uvođenje kontrole zaduživanja lokalnih zajednica.

Radi izgradnje profesionalne i depolitizovane državne uprave uspostavljen je odgovarajući pravni okvir za uređenje statusa i položaja državnih službenika, zapošljavanje kvalifikovanog osoblja i unapređenje radnog okruženja koje je povezano sa principom modernizacije rada. Zakonom o državnim službenicima uređen je status državnih službenika i obuhvaćen samo određen krug organa državne uprave i krug zaposlenih na koje će se odredbe Zakona odnositi, kao i definisane specifične obaveze, prava, odgovornost i principi za zasnivanje i prestanak radnog odnosa državnih službenika. Specifične obaveze državnih službenika su da pružaju kvalitetne usluge građanima, rade u javnom interesu, budu nepristrasni u vršenju posla, poštuju načelo zakonitosti, budu odgovorni za svoj rad i snose obaveze prema državi za štetu koju učine svojim radom. Specifična prava državnih službenika utvrdiće se posebnim zakonom i obuhvataju pravo na odbijanje izvršenja nezakonitih naloga, pravo na zaštitu od preteranih pritisaka, pravo na obuku i usavršavanje tokom rada, mogućnost napredovanja u toku karijere na osnovu ispoljenih sposobnosti i rezultata. Odgovornost državnih službenika za ponašanje pri obavljanju poslova i donošenje odluka (kroz zakon o upravnom postupku) regulisana je Zakonom o državnim službenicima i odredbama Etičkog kodeksa uprave.

Depolitizacija državne uprave ima poseban značaj za napredovanje ukupnog procesa reformi, budući da podrazumeva da zaposleni u državnoj upravi moraju biti neutralni i da se ne smeju rukovoditi svojim političkim uverenjima u obavljanju administratvinih poslova. Za oblast upravljanja ljudskim resursima definisaće se strateška opredeljenja, a odnosiće se na angažovanje novog osoblja i na već zaposlene kadrove u državnoj upravi. Zapošljavanje novih službenika biće usklađeno sa zahtevima racionalizacije, a zasnivaće se na javnosti u postupku zapošljavanja, uvažavajući potrebne kvalifikacije i sposobnosti. Za postojeće osoblje primeniće se princip stalnosti, radi održavanja kontinuiteta posla, a zatim se predviđa obuka i usavršavanje zaposlenih kao trajan proces u cilju kontinuiranog podizanja kapaciteta državne uprave i obezbeđivanja kontinuiteta reforme.

Radi izgradnje moderne, efikasne i ekonomične državne uprave izvršiće se reforma sistema plata, sa ciljem da se uspostavi fiskalno održiv sistem plata u okviru koga bi se posao nagrađivao prema obimu, složenosti, odgovornosti i stepenu doprinosa ukupnoj efikasnosti i rezultatima svih organa državne uprave. Izgradiće se sistem koji će utvrditi istu platu za isti posao, koji će biti konzistentan, transparentan i nepristrasan u sistemu nagrađivanja i kojim će se utvrditi razlike u platama, tako da stimulativno deluje na zaposlene i da plate budu u odgovarajućoj srazmeri sa nivoom plata u privatnom sektoru. Reforma sistema plata biće usklađena sa preduzimanjem drugih mera u okviru reforme državne uprave.

U procesu racionalizacije javne administracije utvrdiće se optimalan broj zaposlenih za svaki organ uprave. Primena principa ista plata za isti posao podrazumeva primenu ujednačenog platnog razreda u svim organima uprave, čime se olakšava horizontalna mobilnost zaposlenih i stvara mogućnost napredovanja u karijeri. To podrazumeva i novu pravnu regulativu sa razvijenim mehanizmom za procenu vrednosti i grupisanje srodnih poslova, platne razrede i razvrstavanje poslova u platne razrede, definisanje platnih skala za svaki razred i utvrđivanje odnosa između platnih razreda.

U okviru racionalizacije državne uprave razgraničavaće se nadležnosti i poslovi organa državne uprave, kako bi se izbeglo preklapanje poslova i saglasno tome utvrdio broj potrebnih izvršilaca. Nova organizacija polaziće od horizontalne analize funkcija, struktura, procedura i procesa na nivou cele države i vertikalne analize na nivou pojedinačnih institucija. Ovaj proces biće podržan profesionalizacijom i modernizacijom državne uprave. Utvrdiće se novi pravni okvir za nove institucionalne vidove vršenja javnih poslova, kao što su regulatorna tela i javne agencije na koje će se postepeno i kontrolisano prenositi nadležnosti.

Uvođenje informacionih tehnologija u rad državnih organa na centralnom i lokalnom nivou realizovaće se kroz formiranje zajedničkog informacionog sistema koji će biti definisan Nacionalnom strategijom razvoja informatičkog društva. Cilj je da se građanima olakša pristup informacijama i omogući obavljanje pojedinih konkretnih poslova i da se smanji broj zaposlenih.

U procesu reforme državne uprave posebna pažnja posvetiće se kontroli državne uprave. Kontrolisaće se sam proces rada kroz institut upravne inspekcije, a drugi vid kontrole odnosi se na kontrolu zakonitosti rada državne uprave, odnosno upravnu kontrolu koja je regulisana Zakonom o opštem upravnom postupku i sudska kontrola koja je uređena Zakonom o upravnim sporovima. Uvođenje institucije zaštitnika građana predstavljaće specifični vid eksterne kontrole rada državne uprave.

4.7. Reforma pravosudnog sistema

Polazeći od stanja u oblasti pravosuđa i društvenih i ekonomskih uslova u kojima ostvaruje svoju funkciju, ubrzaće se započete aktivnosti na reformi pravosuđa, sa ciljem da se obezbede uslovi za nezavisno i efikasno obavljanje poslova iz nadležnosti pravosudnih organa, modernizacija zastarele infrastrukutre i poboljšanje materijalno-tehničkih i prostornih uslova rada, uvođenje savremene informatičke tehnologije i računarske mreže, definisanje merila i kriterijuma za utvrđivanje neophodnih troškova rada i finansiranja pravosudnih organa i kriterijuma za raspodelu dela ostvarenih samostalnih prihoda.

Doneće se nacionalna strategija razvoja pravosuđa na bazi koje će se obezbediti: nastavak započetih promena pravosuđa i koordinacija međunarodnih programa pomoći u reformi pravosuđa; usklađivanje pravosudnog sistema Srbije sa prihvaćenim pravnim standardima EU (harmonizacija propisa) i međunarodnim standardima (prihvaćeni međunarodni ugovori i sporazumi); implementacija programa stručnog usavršavanja nosilaca pravosudnih funkcija; poboljšanje organizacije rada pravosudnih organa (oko 500 organa), kao i materijalnog položaja i nezavisnog delovanja pravosudnih organa u skladu sa obavezama iz Zakona o sudijama (član 33-35 i 73), Zakona o uređenju sudova (član 77-79) i Zakona o sudskim taksama ( član 51).

Posebna pažnja posvetiće se donošenju propisa za izvršenje zakona koji su usvojeni ili su u proceduri usvajanja: zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnika, Zakon o posredovanju i medijaciji, zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa na suzbijanju organizovanog kriminala, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, kao i zakon o nacionalnom DNK registru, o advokaturi, o javnim beležnicima, o uslovima za obavljanje poslova veštačenja, o pravnoj pomoći, o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima, o sudskim taksama, o Agenciji za borbu protiv korupcije, o sudijama, o uređenju sudova, o javnom tužilaštvu, o Visokom savetu pravosuđa, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, o privrednim prestupima, o obuci nosilaca pravosudne funkcije, o sprečavanju sukoba interesa nosilaca pravosudnih funkcija, o prekršajima, o pravosudnoj straži, o zapleni prihoda stečenih kriminalom, o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom, o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju visokotehnološkog kriminala.

Radi racionalizacije troškova rada pravosudnih organa obezbediće se:

- smanjenje broja zaposlenih, prema usvojenim kriterijumima iz Programa reforme državne uprave u Republici Srbiji i sprovođenje propisanih mera ograničenja javne potrošnje u oblasti javnih nabavki u pravosudnim organima;

- izrada standarda i kriterijuma za određivanje neophodnih troškova rada i iskazivanje stvarnih potreba za finansiranjem poslova iz nadležnosti pravosudnih organa u cilju racionalnog trošenja raspoloživih sredstava i ravnomernijeg raspoređivanja dela sredstava sopstvenih prihoda koje se po zakonu mogu koristiti za izgradnju pravosudnih objekata, investiciono održavanje zgrada, nabavku opreme, materijalne troškove i stručno usavršavanje;

- modernizacija rada, uvođenje informatičke tehnologije, instaliranje računarske mreže, izrada baze podataka i osnovnih evidencija za mrežno povezivanje pravosudnih organa koji treba da dovedu do značajnog smanjivanja nepotrebnog administriranja i stvarnih troškova rada;

- priprema dokumentacije i građevinska procena neophodnih radova na postojećim sudskim objektima i priprema izrade programa investicionih ulaganja na pribavljanju u državnu svojinu nepokretnosti za potrebe novoosnovanih pravosudnih organa i organa koji rade u lošim prostornim uslovima, procena neophodnih sredstava za investiciono i tekuće održavanje poslovnog prostora koji koriste pravosudni organi sa prioritetima, s obzirom na starost i trenutno stanje objekata, odnosno poslovnog prostora.

U srednjem roku sprovođenje reforme pravosuđa usmeriće se na:

- stvaranje uslova za nezavisnost sudova u oblasti upravljanja, rukovođenja i finansiranja pravosudnih organa (decentralizacija pravosudne uprave), u skladu sa odgovarajućim izmenama propisa u ovoj oblasti;

- prenošenje upravnih poslova suda na zaposlene u sudu, u skladu sa izmenjenim nadležnostima u određivanju poslova pravosudne i sudske uprave;

- organizovanje efikasnog sudskog nadzora u sudovima i tužilaštvima i nova organizacija sudova za prekršaje;

- sprovođenje pilot projekta uvođenja funkcije izvršnog organa suda, uz prethodno obezbeđivanje sredstava za finansiranje ovog projekta;

- uvođenje efikasnijih procesnih pravila za vođenje postupka koja obezbeđuju značajne uštede troškova koji se finansiraju iz sopstvenih prihoda u korist povećanja plata i standarda nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih;

- obezbeđenje strožih uslova za podnošenje dokaza u sudskom postupku.

U kratkom roku realizovaće se sledeći zadaci:

- uvesti strože procedure naplate propisanih sudskih taksi;

- uvesti centralni sistem za nadzor nad radom sudova, prema dinamici obezbeđivanja sredstava;

- obezbediti veću konzistentnost pregleda rada sudova i efikasno sprovođenje naloženih mera;

- preneti obaveze vezane za vođenje predmeta na sudijske pomoćnike, u skladu sa usvojenim promenama u organizaciji i sistematizaciji;

- izraditi nacionalni plan za poboljšanje sudskih objekata.

U kratkom roku sprovešće se sledeće operativne mere:

- poboljšati kontrolu naplate sudskih taksi;

- izvršiti kompjuterizaciju sudova, uvesti računarsku mrežu i povezivanje u jedinstven zatvoreni sistem Mobtel - Srbija;

- smanjiti cenu dostave pisama obezbeđivanjem korišćenja pogodnosti i komercijalnih popusta PTT usluga za sve organe i rasterećenje zaposlenih u sudskoj upravi nepotrebnih poslova;

- raditi na stvaranju i obezbeđivanju profesionalnog kadra sudske uprave;

- izvršiti konsolidaciju postojećih upravnih kapaciteta u pravosuđu;

- kontinuirano raditi na postepenom poboljšanju sudskih objekata prema obezbeđenim sredstvima za te namene.

U oblasti pravosuđa realizovaće se sledeći donatorski projekti:

- projekat sudske reforme trgovinskih sudova – Agencija za međunarodni razvoj (SAD);

- projekat vladavine prava – Agencija za međunarodni razvoj (SAD);

- bespovratna finansijska pomoć sudskoj upravi – Međunarodna banka za obnovu i razvoj.

4.8. Reforma policijskog sistema

Jedan od prioritetnih zadataka u procesu pridruživanja EU predstavlja reforma policije. Ciljevi reforme policije su da se obezbedi visok stepen lične i imovinske sigurnosti od svih oblika ugrožavanja, očuva stabilan javni red i mir i povoljno stanje bezbednosti u Republici.

Reforma policije obuhvata racionalnije organizovanje cele službe, njenu modernizaciju, formiranje efikasnog, fleksibilnog i racionalnog policijskog obrazovnog sistema kojim se postiže obučavanje pripadnika policije svih nivoa i profila u toku čitavog radnog veka, dalje jačanje mehanizma unutrašnje kontrole, zakonitosti, profesionalizma i odgovornosti svih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i pružanje neophodne pomoći i saradnje na uspostavljanju delotvornih sistema spoljašnjeg, parlamentarnog nadzora nad radom policije.

Prioritetni strateški zadaci policijskog sistema su borba protiv organizovanog kriminala i svih njegovih oblika ispoljavanja, naročito u oblasti finansijskog kriminala, preuzimanje poslova obezbeđenja državne granice po dinamici koja je utvrđena i uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja državnom granicom, jačanje unutrašnje kontrole i uspostavljanje spoljašnjeg nadzora, jačanje kapaciteta za kriminalističke istrage modernizacijom kriminalističke tehnike, osavremenjivanje informatičke i komunikacione opreme radi bržeg ostvarivanja prava građana (realizacija projekata ID dokumenata, TETRA, AFIS, FIS i slično), razvoj policijskog obrazovanja, kao i institucijalni razvoj Ministarstva unutrašnjih poslova.

Reforma policije podrazumeva nastavak aktivnosti na sređivanju zakonske regulative koja predstavlja podlogu za rad Ministarstva unutrašnjih poslova, i to na donošenju zakona o policiji, nadzoru državne granice, strancima, azilu, zaštiti ličnih podataka, tajnosti podataka, ličnoj karti, prebivalištu i boravištu građana, jedinstvenom matičnom broju građana. Dovršiće se u kratkom roku započete aktivnosti na izradi nacionalne strategije integrisanog upravljanja granicom Republike Srbije i Strategije razvoja policijskog školstva Srbije.

Radi ostvarivanja ciljeva reforme policije pripremljen je Nacrt zakona o policiji, koji se zasniva na najvišim standardima postavljenim u dokumentima EU i u skladu je sa reformskim opredeljenjem da policija postane servis građana. U ovaj zakon ugrađeni su i razrađeni osnovni principi i ciljevi započete reforme u policiji. Ovim zakonom uređuju se specifična pitanja koja se odnose na policijske službenike i druge zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, s obzirom da se njihov položaj, dužnosti, prava i odgovornosti razlikuju od drugih državnih službenika, kao i druga pitanja u vezi sa kontrolom rada policije, finansiranjem, saradnjom u obavljanju policijskih poslova, pomoćnom policijom i drugo. Nakon usvajanja ovog zakona pristupiće se izradi podzakonskih akata kojima će se bliže urediti i razraditi ova materija, što će omogućiti da se reforma policije u potpunosti realizuje.

Zakonom o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", broj 76/05) uređeno je pitanje osnivanja visokoškolske ustanove za ostvarenje studijskih programa za potrebe policijskog obrazovanja, što predstavlja novinu u odnosu na prethodna rešenja, imajući u vidu da je time ostvaren cilj da se jedna specifična institucija koja se bavi obrazovanjem policijskih struktura uvede u sastav Univerziteta, što do sada nije bio slučaj, što će uticati na bolji položaj i pravni status ove ustanove. U saradnji sa OEBS-om, intenzivno se odvija niz kurseva za obuku trenera - učesnika u obuci pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Inovirani su nastavni planovi i programi na Policijskoj akademiji i Višoj školi unutrašnjih poslova.

Uspostaviće se mreža trening centara, kako bi se omogućila kvalitetna i racionalna decentralizacija obuke pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, čime će se stvoriti uslovi za inteziviranje svih vidova obuke, odnosno za realizaciju principa stalnog učenja i razvoja policijskih kadrova.

Na bazi akcionog plana borbe protiv organizovanog kriminala, obrazovana je radna grupa za izradu Nacrta zakona za zaštitu ličnih podataka, kao i radna grupa za izradu projekta "Kriminalističko-obaveštajni sistem MUP-a Republike Srbije", sačinjena je Strategija razvoja UBPOK-a i funkcije T-SIMS (specijalne istražne metode i tehnike iz domena elektronskog nadzora), pripremljen je Predlog uredbe o obavezama telekomunikacionih operatera prema službama za sprovođenje zakona.

U vezi sa poslovima preuzimanja državne granice, početkom 2005. godine pristupilo se preuzimanju granice prema Mađarskoj, pri čemu se do kraja 2007. godine očekuje preuzimanje poslova obezbeđenja granice i prema ostalim susednim zemljama (u skladu sa usaglašenim Dinamičkim planom ustupanja poslova obezbeđenja državne granice između Graničnih jedinica Vojske SCG i MUP-a Republike Srbije).

U narednom periodu regulisaće se saradnja policije sa carinskim i inspekcijskim organima, tužilaštvom i drugim organima koji učestvuju u procesu kontrole prelaženja državne granice i njenog obezbeđenja. Izvršiće se i reforma Uprave pogranične policije, tako što bi se uspostavio, pored centralnog i lokalnog, regionalni nivo organizovanja (regionalni centri), kao što je učinjeno prema granici sa Mađarskom.

Reforma u oblasti upravnih poslova (poslovi državljanstva, ličnih karata, prebivališta, putnih isprava, oružja, registracije vozila) obuhvata, između ostalog, uvođenje novih identifikacionih dokumenata koji će se izrađivati po evropskim i svetskim standardima i kojima će se obezbediti lakše i brže ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana i modernizacija i unapređenje organizacije i metoda rada državnih i drugih organa. U 2006. godini očekuje se realizacija projekta integrisanog sistema za personalizaciju identifikacionih dokumenata koji uključuje potpuno nov postupak izrade dokumenata (ličnih karata, vozačkih i saobraćajnih dozvola). U ovoj oblasti ostvarena je intezivna saradnja sa međunarodnim faktorima, naročito u pogledu zaključivanja Sporazuma o readmisiji i njihovog sprovođenja (do sada je zaključeno 11 ovih sporazuma, a pregovori su u toku sa još deset zemalja), što je preduslov za pridruživanje evropskim integracionim procesima.

Izvršiće se racionalizacija Ministarstva unutrašnjih poslova u broju zaposlenih, odnosno određivanje optimalnog broja zaposlenih, uz obezbeđenje finansijskih sredstava za opremanje, edukaciju i obuku kadrova u policiji koji će moći da na najbolji način obave poslove koji su u većem obimu preneti na ovo ministarstvo.

5. Sektorske reforme

5.1. Energetika

Na bazi Zakona o energetici, u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, ubrzaće se transformacija energetskog sistema i obezbediti uslovi za povećanje energetske efikasnosti i razvoj celine energetskog sistema. Posebna pažnja posvetiće se programima, merama i potrebnim ulaganjima radi povećanja proizvodnje i smanjenja potrošnje energije, uz održivo korišćenje neobnovljivih i obnovljivih energetskih resursa Republike Srbije.

Osnovni cilj reforme energetskog sistema je uspostavljanje kvalitetno novih uslova rada, poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije, koji će podsticajno delovati na privredni razvoj Srbije, zaštitu životne sredine i integraciju domaćeg energetskog sektora u regionalno i evropsko tržište energije. U takvim uslovima obezbediće se sigurnost i ekonomičnost snabdevanja privrede i stanovništva energijom, što podrazumeva da se u srednjem i dužem roku realizuju prioritetni programi nove energetske politike, i to: program tehnološke modernizacije postojećih energetskih proizvodnih sistema, program racionalne upotrebe energenata i povećanja energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, program ulaganja u izgradnju novih energetskih objekata, program korišćenja novih obnovljivih izvora energije (biomasa, male hidroelektrane, geotermalna energija, energija vetra i sunčevog zračenja), program snižavanja intenziteta štetnih emisija iz sektora proizvodnje i potrošnje energije.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine predstavlja viziju mogućeg razvoja energetike, sa ciljem da se energetske, ekološke i ekonomske performanse celine energetskog sistema u Republici (energetski proizvodni sektori i sektori potrošnje energije) kvantitativno i kvalitativno unaprede do nivoa koji omogućuje efikasnu proizvodnju, efektivnu upotrebu i efikasno korišćenje energije sa minimalnim ugrožavanjem životne sredine i maksimalnim korišćenjem domaćih energetskih izvora, posebno novih obnovljivih. Saglasno takvim ciljevima i povoljnim efektima novo-uspostavljenih zakonodavnih, institucionalnih, strukturno-organizacionih i ekonomsko-poslovnih okvira za rad, poslovanje i usklađeni razvoj celine energetskog sistema, obezbediće se da energetski sektor Srbije postane podsticajni faktor ekonomskog razvoja i nosilac regionalnih i panevropskih integracija, u okviru privrede Srbije.

Odabrani prioriteti ukazuju na puteve promena, a dinamika i kvantitet promena energetskih, tehnološko-ekoloških i razvojno-ekonomskih performansi energetskih subjekata/delatnosti, sa pozitivnim efektima na dostizanje održivog socio-ekonomskog razvoja Srbije, zavisiće prevashodno od sadržaja i efikasnosti mera i instrumenata, podsticajnih za realizaciju odabranih prioriteta.

Osnovne premise za utvrđivanje energetskih potreba Srbije do 2015. godine izvedene su na bazi procene trenda ekonomskog razvoja Srbije, odnosno pretpostavljenih makroekonomskih parametara i energetskih indikatora za ukupnu ekonomiju i industriju. Uključen je i uticaj dinamike sprovođenja reformi energetskih sektora i obavljanja energetskih delatnosti. Premise su saglasne sa Zakonom o energetici i opredeljenjem da se uskladi domaća energetska praksa sa praksom i regulativom EU.

Uvažavajući tekuće energetsko-tehnološko stanje celine energetskog sistema i ekonomske okolnosti u zemlji i okruženju, Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, promoviše:

- usklađeni razvoj energetskih proizvodnih sektora sa energetskim potrebama sektora potrošnje energije, sa minimalnim društvenim troškovima za snabdevanje energentima i ekonomski prihvatljivom i energetski efikasnom supstitucijom finalnih energenata. Podsticanje konkurentne sposobnosti domaće privrede, posebno izvozno orijentisane industrije realizuje se putem smanjivanja energetskog intenziteta;

- povećano učešće domaćih energetskih izvora i unapređenje tehnoloških i operativnih performansi postojećih energetskih izvora, sa teritorije Republike Srbije, putem modernizacije postrojenja i oplemenjivanja postojećih tehnologija savremenim, energetski efikasnijim i ekološki prihvatljivijim tehnologijama, posebno sistemima za zaštitu životne sredine, dijagnostiku opreme i regulisanje/upravljanje;

- racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata i povećanje efikasnosti u proizvodnji, transportu i distribuciji električne i toplotne energije, posebno toplotne energije na mestima obavljanja toplotnih energetskih usluga u sektorima industrija, domaćinstva i javne i komercijalne delatnosti;

- diverzifikaciju izvora i pravca snabdevanja naftom i prirodnim gasom i intenziviranje istraživanja nafte i gasa u zemlji i inostranstvu, u skladu sa ekonomskim mogućnostima energetske privrede i ekonomski opravdanim uvozom kvalitetnih energenata;

- postupno uvođenje tehnološki pouzdane, energetski efikasne, ekonomski izvesne i ekološki prihvatljive tehnologije, uključujući povećano korišćenje obnovljivih resursa i tehnologija sa prirodnim gasom, za spregnutu proizvodnju električne i toplotne energije;

- selektivno korišćenje novih i obnovljivih izvora energije, sa ciljem usporavanja stope rasta uvoza energenata, smanjivanje negativnog uticaja na okolinu i otvaranje jedne dodatne aktivnosti za domaću industriju i zapošljavanje lokalnog stanovništva, uključujući i prilagođavanje praksi i regulativi EU u ovoj oblasti;

- strukturno reorganizovanje vertikalno integrisanih javnih energetskih preduzeća i stvaranje ambijenta za tržišno poslovanje energetskih subjekata, sa tako regulisanim cenama energenata (za prirodne monopole), koje uvažavaju opravdane proizvodne troškove i omogućuju ulaganja u razvoj i stvaranje fonda za zaštitu najsiromašnije grupe građana;

- stimulisanje naučnoistraživačkog rada, stručnog obrazovanja i usavršavanja kadrova i zasnivanje tehnološko razvojnih programa za potrebe energetske privrede na znanju, uključujući i domaću mašino i elektrogradnju, kao i za potrebe obavljanja specijalizovanih energetskih delatnosti i usluga.

Unaprediće se osnovni mehanizam državnog uticaja na tržišno poslovanje i povećanje finansijske stabilnosti energetskih subjekata i iskorišćenje razvojnih potencijala energetske privrede za dostizanje održivog socio-ekonomskog razvoja zemlje kroz:

- uspostavljanje racionalnog tržišnog ambijenta, usklađivanje tarifne i cenovne, poreske, carinske i antimonopolske regualtive, kao i strukturno reorganizovanje energetskih preduzeća i efektivniji nadzor/upravljanje nad državnom imovinom u energetskoj privredi;

- uspostavljanje savremene tehničke regulative, propisa i standarda za energetske tehnologije/delatnosti i posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za racionalnu upotrebu i efikasno korišćenje energije, uključujući i formiranje tela za praćenje i upravljanje reformama u energetici;

- postizanje dogovora za pristup Srbije sa celinom svoje teritorije u energetsku Zajednicu zemalja jugoistočne Evrope, čije se osnivanje očekuje u 2005. godini;

- utvrđivanje podloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i obaveza koje proističu iz njegove implementacije u domaću regulativu i praksu, uključujući i institucionalno organizovanje za učešće Srbije u korišćenju olakšica koje omogućuje primena Kjoto Protokola;

- stimulisanje i podržavanje strateških inicijativa u domenu investicija u nove energetske izvore/tehnologije i energetski efikasne uređaje/opremu za korišćenje energije i mere finansijskog podsticanja za privatna ulaganja u ekonomski efektivne programe/projekte energetske efikasnosti i selektivnog korišćenja novih i obnovljivih izvora energije, uključujući i osnivanje nacionalnog fonda za navedene programe/projekte;

- sprovođenje politike socijalne zaštite najsiromašnijih kategorija stanovništva, vodeći računa o zaštiti ekonomskog položaja energetskih subjekata, odgovornih za sigurnost snabdevanja privrede i stanovništva energentima.

Saglasno Zakonu o energetici, kao okvirnom pravnom aktu za regulisanje rada i poslovanja energetskih subjekata i obavljanje energetskih delatnosti, doneće se potrebni podzakonski akti kao efikasni mehanizmi za regulisanje nadzora energetskih subjekata. Sprovođenje reformi u energetskom sektoru Srbije, osim navedenih mera, podrazumeva da se utvrde i odgovarajući programski instrumenti koji će se realizovati uz značajanu budžetsku podršku, kao što su Program za racionalnu upotrebu energije i povećanje energetske efikasnosti, Program za korišćenje novih obnovljivih izvora energije, Program za zaštitu životne sredine i Program naučnog i tehnološkog razvoja u energetskim delatnostima, uključujući uspostavljanje odgovarajućeg Sistema energetske statistike (pri Republičkom zavodu za statistiku, u okviru usklađivanja Sistema statistike Srbije sa EUROSTAT sistemom).

Vlada će pratiti i inovirati prioritete u Strategiji razvoja energetike i na predlog resornog ministarstva utvrđivati programe za ostvarivanje ove strategije. U slučaju neadekvatnog i neblagovremenog interesa drugih investitora za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, energetskim javnim preduzećima Vlada će obezbediti uslove za preduzimanje blagovremenih mera, kako bi se stvorili uslovi za pouzdano i redovno snabdevanje potrošača energijom.

Strukturnim merama energetske politike u srednjem i dužem roku obezbediće se:

- usklađeni razvoj energetike sa ostalim sektorima privrede i drugim delatnostima, uz smanjivanje energetskog intenziteta u sektorima industrije i saobraćaja i u domaćinstvima. Time bi se poboljšala konkurentska sposobnost domaće privrede i obezbedila sigurnost i redovnost snabdevanja privrede i domaćinstava odgovrajućim energentima;

- kontinuirana tehnološka modernizacija postojećih energetskih objekata u sektorima nafte, prirodnog gasa, uglja sa površinskom i podzemnom eksploatacijom, elektroenergetskih objekata za proizvodnju i distribuciju energije, gradske toplane i industrijske energane. Modernizacijom energetske opreme i postrojenja, uključujući ugradnju specifične opreme za dijagnostiku i upravljanje i opreme za zaštitu životne sredine, poboljšaće se tehnološke i proizvodne performanse postojećih energetskih izvora i povećati pogonska snaga i proizvodnost energetskih objekata;

- racionalna upotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju električne i toplotne energije;

- selektivno korišćenje novih i obnovljivih izvora energije i novih energetski efikasnijih i ekološki prihvatljivijih tehnologija i opreme za korišćenje energije, što će doprineti smanjivanju uvoza energenata i smanjivanju negativnih uticaja energetike na životnu sredinu;

- strukturno prilagođavanje javnih energetskih preduzeća tržišnim uslovima poslovanja, sa regulisanim cenama energenata za prirodne monopole koje uvažavaju ekonomski opravdane proizvodne troškove i omogućuju ulaganja u razvoj, uz zaštitu najsiromašnijeg stanovništva;

- ulaganja u nove energetske objekte u pojedinim energetskim sektorima i u energetsku infrastrukturu u okvirima regionalnih i panevropskih infrastrukturnih sistema, uz aktivno učešće Srbije u planiranju i gradnji ove strateške infrastrukture;

- razvoj novih energetskih tehnologija zasnovanih na stimulisanju istraživanja i obrazovanja kadrova za potrebe energetske privrede. Uvođenje novih tehnologija u rad energetskih objekata doprineće efikasnosti rada i poslovanja energetskih preduzeća, efikasnijoj valorizaciji energetskih rezervi u zemlji i zaštiti životne sredine. Nove energetske tehnologije zahtevaju uspostavljanje tehničkih propisa i standarda za energetske delatnosti, u skladu sa tehničkom regulativnom EU.

Pouzdano snabdevanje potrošača energijom pod ekonomski najpovoljnijim i ekološki najprihvatljivijim uslovima podrazumeva da se na nivou zemlje utvrdi pouzdana dugoročna procena energetskih potreba zasnovana na sagledavanju dostignutog nivoa energetskog razvoja i sadašnjeg stanja energetskih kapaciteta, raspoloživih energetskih potencijala, tendencija razvoja energetike u svetu i očekivanog tehnološkog napretka u oblasti energetike, kao i na pouzdanom sagledavanju rasta privredne aktivnosti i stanovništva Srbije. To je osnovna pretpostavka za usklađeni razvoj energetike i cele privrede i za izgradnju racionalne granske strukture energetskog sektora.

U razvoju energetike posebna pažnja posvetiće se racionalnom korišćenju energije, smanjenju negativnih uticaja energetike na životnu sredinu i unapređenju postojećih i uvođenju novih energotehnologija. Osnovni cilj razvoja energetike biće povećanje efikasnosti korišćenja i racionalna upotreba svih vidova energije u procesu eksploatacije i primarne prerade, konverzije i transformacije primarne energije, transporta i korišćenja finalne energije. Ostvarivanju tog cilja značajno će doprineti smanjivanje energetske intenzivnosti industrije, saobraćaja i drugih privrednih delatnosti kroz strukturne promene i uvođenje novih tehnologija, tehnoloških uređaja i merne, regulacione i upravljačke opreme, kojima se povećava efikasnost korišćenja energije. Od posebnog značaja je osposobljavanje domaće industrije za proizvodnju energetske opreme i za prihvatanje novih energotehnologija. U izboru novih tehnologija i opreme za potrebe energetike prioritet će biti najbolja rešenja sa stanovišta zaštite životne sredine prilikom rekonstrukcije potojećih i izgradnje novih energetskih kapaciteta.

Procenjuje se da će ukupna ulaganja u realizaciju pet prioritetnih programa razvoja energetike do 2015. godine iznositi oko 3,7% projektovanog BDP, što je nešto iznad ulaganja zemalja koje su u maju 2004. godine priključene EU (3,5%). Investicije su neophodne za tehnološku modernizaciju postojeće energetske infrastrukture i za dodatnu proizvodnju električne i toplotne energije iz postojećih i novih energetskih izvora.

Obezbeđivanje sredstava za finansiranje razvoja energetike zasnivaće se na tržišnim principima i u najvećoj meri biće oslonjeno na cene energetskih proizvoda, uz korišćenje značajnih sredstava sa tržišta kapitala. U tom smislu, politika cena energije je ključni elemenat razvoja energetike, sa mogućnošću korišćenja kredita, zajmova i emitovanja obveznica na tržištu kapitala. Važan izvor sredstava za razvoj energetike predstavljaće koncesije i direktne strane investicije.

Regulatorna Agencija za energetiku utvrđivaće opravdane troškove odgovarajućih energetskih delatnosti i predlagati Vladi tarifne sisteme i nivoe cena za električnu energiju i prirodni gas koje štite privredu i stanovništvo od monopolskog položaja pojedinih energetskih subjekata. Agencija za energetsku efikasnost usredsrediće se na racionalnu upotrebu i štednju energije i energenata i na povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje. U skladu sa Zakonom o energetici obezbediće se uslovi za rad Operatora prenosnog sistema, Operatora tržišta električnom energijom, Operatora transportnog sistema prirodnog gasa i Operatora skladišta prirodnog gasa.

5.2. Rudarstvo

Na bazi zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, čija je izrada u toku, reformisaće se oblasti rudarstva i geologije. Zakon predviđa osnivanje Agencije za rudarstvo koja bi obavljala stručne poslove iz oblasti rudarstva. Radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja rudarstva i geološkoih istraživanja predviđeno je osnivanje Fonda za razvoj rudarstva i geoloških istraživanja, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Taj fond, kao javni finansijski fond, obavljao bi poslove u vezi sa finansiranjem pripreme i sprovođenja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja, naročito prospekcijskih i detaljnih geoloških istraživanja mineralnih sirovina, izrade elaborata, studija i projekata u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja mineralnih sirovina, finansijske podrške realizaciji odobrenih projekata od značaja za razvoj rudarske i geološke delatnosti u oblasti istraživanja mineralnih sirovina. Sredstva za rad Fonda obezbediće se od naknade za eksploataciju mineralnih sirovina i drugih izvora, u skladu sa Zakonom. Kroz izmene i dopune Zakona o rudarstvu obezbediće se pravni osnov za donošenje nove Uredbe o naplati naknade za eksploataciju mineralnih sirovina.

U oblasti rudarstva Vlada je za Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU) usvojila Program strateške konsolidacije, koji obuhvata obezbeđenje garancije Vlade za dobijanje kredita iz eksternih izvora (nastavak – II faza), kao i subvencije i investicije za ovo javno preduzeće. Programom strateške konsolidacije JP PEU utvrđeni su izvori i način finansiranja rudnika, sa ciljem da se podigne efikasnost eksploatacije uglja tako što bi se angažovani resursi i obim proizvodnje u rudnicima bez perspektive redukovali do prirodnog završetka eksploatacije uglja, a unapređivala proizvodnja u rudnicima sa dobrom perspektivom. To podrazumeva utvrđivanje i primenu mera sa ciljem da se buduće poslovanje JP PEU odvija uz što manje subvencije Republike kao osnivača, kao i razvoj pojednih rudnika u njegovom sastavu i način realizacije investicija.

Programom strateške konsolidacije predviđeno je da se investicije u JP PEU finansiraju iz eksternih izvora, s tim da se finansiranje može vršiti i preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Svaki projekat se odobrava na osnovu posebnih tehno-ekonomskih analiza. Sredstva bi se, zavisno od namene, odobravala kao bespovratna ili kreditna pod povoljnijim uslovima. Investicije se finansiraju kreditima koje bi uzimalo JP PEU, s tim da država bude garant za njihovo dobijanje.

Predviđeno je iznalaženje strateških investitora za pojedine rudnike u sastavu JP PEU, što je urađeno u rudnicima "Rembas" i "Soko" u cilju obezbeđenja kontinuiteta proizvodnje do 2020. godine. Za nastavak finansiranja ovog projekta u naredne tri godine predviđena je donacija i kredit Vlade Češke Republike u iznosu od 7 mil. EUR za koji će se izdati državna garancija.

Programom strateške konsolidacije JP PEU je predviđeno da visina sredstava potrebnih za subvencije, u skladu sa Programom korišćenja sredstava subvencija za JP PEU za 2005. godinu, ima opadajući trend, tako da se subvencije sa 138 mil. dinara pre primene Programa strateške konsolidacije JP PEU smanje na oko 87 mil. dinara posle njegove potpune primene.

Izdvajanje sredstava subvencija iz budžeta Republike za ovo javno preduzeće ekonomski je neopravdano bez ulaganja i investicionog finansiranja u rudnike. Stoga je neophodno obezbeđenje sredstava za investicije u rudnike sa podzemnom eksploatacijom uglja i obezbeđenje državne garancije za dobijanje stranih kredita.

5.3. Industrija

Industrijska proizvodnja je zabeležila značajan rast u 2004. u odnosu na 2003. godinu za 7,1%. Na rast industrijske proizvodnje uticao je rast efikasnosti u sektorima koji su do sada privatizovani, posebno u prerađivačkoj industriji u kojoj je proizvodnja povećana u 2004. godini za 9,6% u odnosu na 2003. godinu.

Osnovni ciljevi industrijske politike u narednom periodu su povećanje proizvodnje i dinamiziranje izvoza, kroz efikasniju upotrebu svih raspoloživih resursa. Radi toga ubrzaće se proces strukturnog prilagođavanja i restrukturiranja industrijskih preduzeća u pravcu stvaranja konkurentne izvozno orijentisane proizvodnje. Prioritetni zadaci se odnose na poboljšanje nivoa tehnološke i tržišne sposobnosti industrijskih kapaciteta i podizanje kvaliteta proizvoda i usluga po međunarodno prihvatljivim kriterijumima.

Intenziviraće se proces privatizacije velikih industrijskih preduzeća koja trenutno nisu interesantna za investitore. Ona će se reorganizovati pre prodaje i dekomponovati putem sanacionih programa radi izdvajanja zdravih delova. Za preduzeća čiji programi nemaju tržišnu verifikaciju (zastareli nekvalitetni proizvodi, prevaziđena tehnološka i dizajnerska rešenja, visok ekološki rizik) ubrzaće se proces stečaja, gašenjem programa i proizvodnom preorijentacijom.

Nastaviće se stvaranje povoljnijih uslova za otvaranje novih preduzeća kao ključne pretpostavke za uspeh procesa privatizacije i restrukturiranje privrede, uz opšte poboljšanje poslovnog ambijenta i obezbeđenje odgovarajuće pravne zaštite.

U nedostatku domaće akumulacije uvođenje savremenih inovativno-tehnološki intenzivnih programa u najvećoj meri realizovaće se kroz transfer inostrane tehnologije, po osnovu vezivanja za strateške investitore, proizvodnu kooperaciju i zajednička ulaganja. Ostvarivanjem čvrste saradnje sa stranim partnerima ubrzaće se proces specijalizacije i povećati učešće proizvoda višeg tehnološkog nivoa u izvozu Republike. Privlačenje stranih investitora realizovaće se kroz efikasnije restrukturiranje, poboljšanje izvozne strukture i bržu privatizaciju.

Rast industrijske proizvodnje koja ima plasman na tržištu stimulisaće se zaštitom imovinskih prava, a posebno prava investitora, obezbeđenjem povoljnijih kreditnih sredstava (jeftiniji dugoročni krediti i širenje tržišta kapitala) u cilju podrške profitabilnim programima industrijske proizvodnje za izvoz, podsticanjem razvoja malih i srednjih preduzeća, obezbeđenjem uslova za privlačenje direktnih stranih investicija, sankcionisanjem monopolskog ponašanja na tržištu, jačanjem finansijske discipline i smanjenjem sive ekonomije, jačanjem konkurencije i efikasnom primenom stečajnog mehanizma.

Rast industrijske proizvodnje, kao vodeće privredne aktivnosti, podržaće se i merama za zaštitu okoline u skladu sa Evropskim standardima, usaglašavanjem domaćih standarda i propisa sa odgovarajućim standardima i propisima EU, unapređenjem privredne propagande u inostranstvu (sajamske manifestacije), prilagođavanjem obrazovnog sistema i usavršavanjem kadrova kroz dokvalifikacije i prekvalifikacije, uz stimulisanje obrazovanja kadrova za proizvodna zanimanja i dr.

5.4. Poljoprivreda, vodoprivreda i šumarstvo

Strategijom poljoprivrede Srbije kao osnovni ciljevi agrarnog razvoja definisani su: izgradnja održivog i efikasnog poljoprivrednog sektora koji je konkurentan i doprinosi rastu nacionalnog dohotka, obezbeđenje hrane koja će biti kvalitetna i bezbedna za potrošače, osiguranje podrške održivom razvoju sela, očuvanje životne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih proizvoda, priprema za integraciju u EU i prihvatanje pravila STO. Doneće se posebne nacionalne strategije razvoja za oblasti vodoprivrede i šumarstva.

Ostvarivanje ciljeva razvoja poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva obezbediće se kroz donošenje nove zakonske regulative, formiranje novih institucija, zemljišnu reformu i privatizaciju u poljoprivredi i kroz modernizovan način upravljanja šumskim i vodnim resursima. Doneće se preko 20 novih zakona koji će na tržišnim osnovama institucionalno urediti ove oblasti, a osnovni su zakon o poljoprivredi, zakon o zemljištu, zakon o vodama i zakon o šumama. Posebna pažnja posvetiće se donošenju zakona koji regulišu bezbednost hrane, zaštitu zdravlja, bilja, seme poljoprivrednog bilja, sadni materijal, organsku poljoprivredu, sredstva za zaštitu bilja, zaštitu biljnih sorti, sredstva za ishranu bilja, nadzorno prehrambene proizvode, genetski modifikovane organizme, kontrolu kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu, kao i zakona o proizvodnji, skladištenju i prometu hrane za životinje i zakona o dobrobiti životinja.

Osnovni preduslov za razvoj poljoprivredne proizvodnje i povećanje efikasnosti upotrebe poljoprivrednog zemljišta su institucionalno uređenje i samostalno funkcionisanje tržišta zemljišta i tržišta zakupa zemljišta, što podrazumeva sređivanje registra vlasništva nad zemljištem. Radi realizacije tog cilja formiraće se agencija za poljoprivredno zemljište sa zadatkom da efikasno upravlja poljoprivrednim zemljištem u državnom vlasništvu i zemljištem čije vlasništvo nije dokazano, kao i da pomogne transformaciju društvenog vlasništva u državno i privatno vlasništvo. Agencija će biti osposobljena za poslove vođenja centralnog registra poljoprivrednog i šumskog zemljišta, arondacije, otuđenja i zamene zemljišta, davanja saglasnosti za promenu namene zemljišta, uvođenja sistema plaćanja tržišne zakupnine za sve korisnike. Tržište zemljištem podrazumeva uspostavljanje dugoročne hipotekarne šeme kao kreditnog mehanizma za kupovinu zemljišta, preko komercijalnog bankarskog sektora. Podršku ovoj instituciji pružiće osnivanje hipotekarne korporacije čije će se funkcionisanje zasnivati na izdavanju srednjoročnih obveznica. Prodaja državnog zemljišta vršiće se putem tendera, uz prethodnu podelu velikih površina na blokove veličine 50-100 hektara.

Nacionalnim programom za poljoprivredu utvrdiće se ciljevi, mere, rokovi izvršenja i iznos potrebnih sredstava za sprovođenje pojedinačnih mera koji će se operacionalizovati u toku svake godine. Radi pripreme za integraciju u zajedničku poljoprivrednu politiku EU definisaće se agrarna politika usmerena na stvaranje potrebne strukture komercijalnih gazdinstava koja podrazumeva ukrupnjavanje gazdinstava i pružanje podrške mladim proizvođačima. Subvencionisanje ovih proizvođača vršiće se iz agrarnog budžeta, pri čemu će svaki proizvođač imati svoj namenski račun tako da se istovremeno na taj način obezbeđuje i kontrola trošenja sredstava budžeta. Za nekomercijalna gazdinstva definisaće se posebne mere agrarne politike koje će imati izraženiji socijalni karakter. Doneće se strategija razvoja prerađivačkog sektora, kojom će se definisati pravci razvoja pojedinačnih grana, pri čemu će prioritet imati proizvodi koji su konkurentni na svetskom tržištu i koji zadovoljavaju standarde EU.

Prilagođavanje domaće agrarne politike zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU odvijaće se kroz nekoliko faza. Pretpostavke za prvu fazu su pristupanje STO, okončanje registracije poljoprivrednih gazdinstava, oformljena agencija za ruralna plaćanja, sporazum o stabilizaciji i asocijaciji sa EU, završetak privatizacije u agrokompleksu i smanjenje robne razmene na minimalni nivo. Druga faza pretpostavlja da je Srbija postala kandidat za člana EU i podrazumeva već izgrađene mehanizme plaćanja koji su u skladu sa mehanizmima u EU, delimično izgrađeno tržište zemljišta, kreditiranje inputa i proizvoda. Treća faza je pristupanje zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, što pretpostavlja funkcionisanje sistema finansiranja kroz direktna plaćanja po hektaru odvojeno od proizvodnje, kao i funkcionisanje insititucije ruralnog razvoja.

Podrška poljoprivrednoj proizvodnji zasnivaće se na reformisanom sistemu plaćanja. U tom kontekstu reformisaće se Direkcija za robne rezerve, čija će se uloga svesti na intervenciju na tržištu samo kada cene padnu drastično ispod svetskih cena i na obezbeđenje prehrambene sigurnosti. U sistemu plaćanja prioritet će imati direktna plaćanja iz agrarnog budžeta koja će biti usmerena ka registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Sredstva agrarnog budžeta usmeravaće se za unapređenje strukture proizvodnje, tržišta i ruralnog razvoja.

Istitucionalno će se urediti poljoprivredno tržište, kako bi se prekinulo sa robnom razmenom i barter trgovinom kroz razvoj tržišta kredita i izražavanje cena u ugovorima. Kroz razvoj poljoprivrednog tržišta osiguraće se uvođenje standarda bezbednosti hrane, smanjenje rizika od bolesti biljaka i životinja i sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza.

Politika cena poljoprivrednih proizvoda zasnivaće se na pravilima STO, a podrška poljoprivrednom sektoru prilagodiće se pravilima STO kroz ukidanje intervencija na tržištu. Pri tome, članstvo u STO podrazumeva tarifikaciju svih postojećih tarifnih linija, prilagođavanje ovih tarifa na dozvoljeni minimum, smanjenje nivoa domaće podrške direktno povezane sa proizvodnjom i smanjenje do potpunog ukidanja izvoznih subvencija.

Kroz izgradnju tržišta kredita uspostaviće se sistem kratkoročnih kredita za finansiranje proizvodnje i prodaje, sistem srednjoročnih kredita za nabavku osnovnih sredstava i sistem dugoročnih kredita za kupovinu zemljišta. U sistemu tržišta kredita stvoriće se zakonska i institucionalna osnova da se skladišnica koristi kao jemstvo. Postepeno će se u ruralnim oblastima formirati mikrofinansijske organizacije, a stvoriće se i uslovi za zakup poljoprivredne mehanizacije.

Institucije koje će u procesu refome pružati podršku poljoprivrednom sektoru su Ministarstvo poljoprivrede koje će upravljati razvojem, definisati načela i praviti dugoročne programe uz primenu modernih tehnika upravljanja, institucije veterinarske i fitosanitarne kontrole i kontrole hrane, sistem tržišnih informacija, različite baze podataka, registar poljoprivrednih gazdinstava, istraživačke, obrazovne i savetodavne institucije. Sistem tržišnih informacija u poljoprivredi omogućiće informisanost komercijalnih proizvođača o mogućnostima i uslovima prodaje njihovih proizvoda. Pristupiće se reorganizaciji istraživačkih institucija, obrazovnog sistema i savetodavnih službi, sa ciljem da njihova aktivnost bude u funkciji komercijalnih gazdinstava radi povećanja njihove konkurentnosti.

Posebne aktivnosti usmeriće se na harmonizovanje veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih standarda sa međunarodnim standardima, uključujući i standarde EU. Doneće se strategija za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu i kontrolu hrane i uspostaviti agencija za laboratorije, registar gazdinstava, biljni pasoši i sistem obeležavanja životinja, sa ciljem da se zaštiti zdravlje ljudi od bolesti koje potiču od hrane i životinja, štetnih uticaja, pesticida, veterinarskih lekova i aditiva za hranu. Radi uspostavljanja efikasnog sistema kontrole u svim fazama izmeniće se sistem overavanja i mehanizam finansiranja.

Vlada će unaprediti efektivnost veterinarske i fitosanitarne službe, uspostaviti sistem laboratorija za bezbednost hrane, reorganizovati i unaprediti stručne poljoprivredne službe radi efikasnijeg prenošenja znanja proizvođačima i uspostaviti sistem tržišnih informacija u poljoprivredi. Kroz različite programe Vlada će pružiti podršku ruralnom razvoju i nastaviti proces ulaganja bespovratnih sredstava u ruralni razvoj.

Zadružni sektor reformisaće se u skladu sa načelima ICA-e i standardima EU na bazi novog zakona o zadrugama i nove strategije razvoja zadrugarstva, pri čemu će prioritetne aktivnosti biti usmerene na rešavanje problema vlasništva nad imovinom zadruga, uz osnivanje centra za podršku zadrugarstvu.

Definisaće se osnovni principi politike ruralnog razvoja, izvršiti kategorizacija po EU modelu o manje povoljnim područjima za proizvodnju i saglasno tome kreirati mere agrarne politike.

Radi efikasnijeg upravljanja vodnim resursima doneće se nacionalna strategija razvoja vodoprivrede, sa ciljem da se uspostavi nova struktura vodoprivrede. To podrazumeva podelu nadležnosti između ministarstva koje će biti zaduženo za planove, analitiku, inspekcijske poslove i međunarodnu saradnju, republičke direkcije za vode čija će nadležnost biti investiciona izgradnja, održavanje objekata od javnog i opšteg interesa (kanal I i II reda) i odbrana od poplava, dok će se na regionalnom nivou formirati regionalne direkcije koje će imati servisnu ulogu. Posebnim zakonom utvrdiće se način finansiranja u oblasti vodoprivrede.

Doneće se nacionalna strategija šumarstva Republike Srbije, sa ciljem da se obezbedi održivo gazdovanje šumama, tako da se održava njihova biološka raznovrsnost, unapređuje proizvodnost, sposobnost obnavljanja, vitalnost i da njihov potencijal ispunjava ekološke, ekonomske i društvene funkcije iz H2 rezolucije Ministarske konferencije o zaštiti šuma u Evropi.

5.5. Saobraćaj i telekomunikacije

U oblasti saobraćaja doneće se dugoročna strategija razvoja i ubrzati uspostavljanje novog zakonodavnog i regulatornog okvira na bazi kojih će se obezbediti nastavak rehabilitacije železničke i putne infrastrukture, povećanje bezbednosti u saobraćaju, poboljšanje kvaliteta saobraćajnih usluga i uvođenje međunarodnih propisa i standarda u sve vrste saobraćaja. Vlada će na osnovu finansijskih aranžmana nastaviti finansiranje velikih infrastrukturnih projekata, kao što su izgradnja nove putne mreže na međunarodnom koridoru X, rekonstrukcija železnice, unapređenje infrastrukture u avio-saobraćaju i čišćenje Dunava. Na lokalnim nivoima nastaviće se sređivanje komunalnih puteva, modernizacija sistema daljinskog grejanja, vodovoda i kanalizacije, kao i izgradnja novih deponija baziranih na savremenim tehnologijama koje obezbeđuju zaštitu životne sredine. Rešavaće se i problem snabdevanja čistom pijaćom vodom u mnogim gradovima i naseljima.

U oblasti telekomunikacija obezbediće se na srednji rok liberalizacija tržišta telekomunikacija za sve učesnike, podizanje kvaliteta usluga i zaštite korisnika, izmeštanje regulatorne funkcije sa države na nezavisno regulatorno telo koje će pravno i funkcionalno biti odvojeno od uticaja države i drugih interesnih grupa-operatera, povezivanje telekomunikacionih sistema sa sistemima drugih zemalja, efikasna alokacija frekvencija, upravljanje frekvencijama i kontrola, u skladu sa zakonom o izdavanju dozvola za emitovanje programa, veće korišćenje IST kao pokretača razvoja koji zahteva kvalitetno obrazovanje ljudskih resursa.

Revitalizacija i razvoj saobraćajnog sistema u celini i njegovo uključivanje u međunarodne saobraćajne okvire podrazumeva da se:

- donese zakonodavna regulativa i uspostave institucionalne osnove za razvoj saobraćajnih delatnosti;

- usvoji strategija razvoja saobraćaja i vode aktivne saobraćajne ekonomske politike, koje će utvrditi ciljeve razvoja i opšte i posebne uslove privređivanja po granama;

- ubrzano odvija restrukturiranje javnih preduzeća iz oblasti saobraćaja – JAT, Aerodrom Beograd, PTT Srbija, Telekom, ŽTP – Beograd;

- obezbedi stabilno finansiranje revitalizacije i modernizacije saobraćajne infrastrukture i voznih sredstava;

- obezbedi zainteresovanim prevoznicima slobodan pristup saobraćajnoj infrastrukturi i stvaraju uslovi za postupnu privatizaciju delova procesa prevoza i infrastrukture;

- obezbedi tehničko-tehnološki razvoj intermodalnog transporta, zaštita saobraćajne infrastrukture i životne sredine u tranzitu i unutrašnjem saobraćaju;

- obezbedi pristup međunarodnim sporazumima i ugovorima potrebnim za uključivanje u regionalne i evropske programe razvoja saobraćaja.

Osnovni ciljevi saobraćajne politike su stvaranje uslova za povećanje obima i kvaliteta saobraćajnih usluga i profitabilno i efikasno funkcionisanje saobraćajnih podsistema i podizanje njihove konkurentske sposobnosti radi intenzivnijeg uključivanja domaćih saobraćajnih preduzeća u međunarodne transportne tokove, kao i povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja i zaštite životne sredine od nepovoljnog uticaja saobraćaja radi obezbeđenja održivog razvoja. Za ostvarivanje ciljeva saobraćajne politike preduzeće se sledeće mere:

- usvojiće se strategije razvoja saobraćajnog i telekomunikacionog sistema sa operativnim akcionim planovima razvoja;

- obezbediće se ulaganja u infrastrukturu koja će se usredsrediti prioritetno na redovno održavanje i rehabilitaciju saobraćajne mreže radi otklanjanja „uskih grla“ i na ispunjavanje međunarodnih obaveza Srbije u pogledu modernizacije panevropskih koridora 7 (reka Dunav) i 10 (drumsko-železnička mreža). Predložiće se i promovisati deonice Koridora 10 za dobijanje novih inostranih kredita i za davanje koncesija/sklapanje sporazuma o partnerstvu javnog i privatnog sektora;

- obezbediće se dugoročno stabilni izvori finansiranja redovnog investicionog održavanja, kako bi se sprečilo propadanje putne mreže;

- nastaviće se sa tehničko-tehnološkom modernizacijom železničke infratstrukture i železničkih voznih sredstava;

- stvaraće se uslovi za šire uvođenje kombinovanog železničko-drumsko-rečnog transporta;

- povećaće se broj priključaka fiksne telefonije i nastaviti izgradnja pristupne mreže i digitalizacija komutacionih sistema u velikim gradovima, sa ciljem dostizanja proseka u EU;

- proširivaće se kapaciteti međunarodnih centrala sa ciljem povećanja međunarodnog saobraćaja i ispunjavanja međunarodnih obaveza;

- u skladu sa donetim zakonima kojima se regulišu javna saobraćajna preduzeća (železnica, pošta i telekomunikacije) nastaviće se njihova konsolidacija, reorganizacija i vlasnička transformacija. Intenziviraće se proces restrukturiranja saobraćajnih javnih preduzeća, izdvojiti sporedne (neprofitabilne) delatnosti i smanjiti broj zaposlenih u njima. Ključna karika koja je neophodna za funkcionisanje i dalji razvoj je osnivanje posebnih agencija za telekomunikacije i za poštanske usluge, kao nezavisnih regulatornih tela koja će određivati opšte uslove i standarde obavljanja usluga, pratiti primenu tih pravila i izdavati i oduzimati dozvole operatorima;

- akcionim planovima za saobraćaj i telekomunikacije obezbediće se njihovo harmonizovanje sa propisima EU, donošenjem zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, prevozu tereta u drumskom saobraćaju, prevozu opasnih materija, putevima, bezbednosti saobraćaja na putevima, unutrašnjoj plovidbi, vazduhoplovnom saobraćaju, obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju. S tim u vezi izmeniće se Zakon o telekomunikacijama u skladu sa aktuelnim trendovima u ovoj oblasti i odgovarajućim podzakonskim propisima na savremen način urediće se ove oblasti. Nastaviće se proces usaglašavanja domaćih tehničkih propisa i standarda sa međunarodno priznatim sistemima kvaliteta u pružanju usluga, organizaciji rada i poslovanja i obuci kadrova.

5.6. Turizam i trgovina

Na bazi Zakona o turizmu i Strategije razvoja turizma izvršiće se reorganizacija i privatizacija državnih turističkih preduzeća, unaprediti turistički menadžment i marketing, renovirati objekti i specijalizovati turistička ponuda, što će omogućiti produženje boravka turista i povećanje prihoda od turizma. U tom cilju doneće se zakon o skijalištima, zakon o banjama i drugi propisi iz ove oblasti. Na srednji rok obezbediće se unapređenje turističke infrastrukture na bazi povećanja kapitalnih ulaganja svih zainteresovanih investitora za turizam i ugostiteljstvo. Formiraće se savremena baza podataka radi praćenja različitih turističkih komponenata koje su istovetne sa Evropskim satelitskim knjigovodstvom i od značaja za definisanje makroekonomskih okvira.

U oblasti trgovine obezbediće se ubrzanje privatizacije i restrukturiranja velikih trgovinskih sistema, podsticanje konkurencije, stabilnost cena i tržišta i zaštita potrošača u skladu sa propisima i standardima EU. Posebna pažnja posvetiće se procesu integracije, kooperacije i koncentracije trgovine koji je zastupljen u trgovini EU. Unutrašnja trgovina reformisaće se i unaprediti na bazi zakona o trgovini, Zakona o cenama, Zakona o oglašavanju, Zakona o zaštiti potrošača i na bazi Strategije razvoja trgovine, koja definiše strukturu trgovine i trgovinske mreže, način obezbeđenja trgovinskog kapitala, proces internacionalizacije trgovine, specifičnosti regionalnog razvoja trgovine, način zaštite potrošača, izgradnju modernog trgovinskog menadžmenta i marketinga, unapređenje trgovine u elektronskoj fazi razvoja.

Unapređivanje unutrašnjeg tržišta i trgovine podrazumeva harmonizaciju u oblastima kao što su uvođenje pravila o konkurenciji, zaštita prava intelektualne, industrijske i komercijalne svojine, primena postupka javnih nabavki, primena tehničkih standarda i propisa usklađenih sa evropskim, jačanje infrastrukture kvaliteta (standardizacija, metrologija, akreditacija), zaštita potrošača, unapređenje veterinarske i fitosanitarne kontrole, primena propisa o kvalitetu, bezbednosti hrane i pravila o hemikalijama.

5.7. Zaštita životne sredine

Reformisanje sistema zaštite životne sredine predstavlja važan deo reformi sa stanovišta održivog razvoja Srbije. Uspostaviće se novi zakonodavni i regulatorni okvir za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine i vodiće se politika aktivne zaštite životne sredine kroz pažljivu upotrebu prirodnih resursa i korišćenje tehnologija koje ne degradiraju životnu sredinu. Obezbediće se realizacija međunarodnih ugovora iz oblasti zaštite životne sredine. Uz to, realizovaće se programi rešavanja zatečenih zagađenja i programi održive potrošnje, kao i ekološki prihvatljiva realizacija infrastrukturnih projekata i puna implementacija međunarodnih konvencija i standarda u relevantnim sektorima.

Doneće se nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i integralne zaštite životne sredine, sa težištem na upravljanju otpadom, zaštiti kvaliteta vode u slivu Dunava, ekološki održivom ribarstvu, unapređenju upravljanja geološkim istraživanjima, rešavanju problema vezanih za komunalni, opasni, medicinski i drugi otpad i transport opasnih materija, kao i na zaštiti prirodnih celina sa značajnim biodiverzitetom, uključujući poštovanje i preventivnu zaštitu šuma od požara i drugih uticaja. Za navedene aktivnosti na zaštiti prirodnih resursa i životne sredine obezbediće se međunarodna finansijska i tehnička pomoć, jačanje institucija i jedinica za aktivnosti na terenu, otklanjanje akutnih žarišta i opasnog otpada i funkcionisanje sistema inspekcije, kontrole i upravljanja u ovoj oblasti. Izgradiće se integralni informacioni sistem u oblasti održivog korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine.

Posebna pažnja posvetiće se uspostavljanju institucionalnog i regulatornog okvira u oblasti zaštite životne sredine na bazi Zakona o zaštiti životne sredine, zakona o integrisanom praćenju i kontroli zagađenja životne sredine, zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, zakona o zaštiti vazduha, zakona o upravljanju otpadom, zakona o zaštiti od buke i vibracija, zakona o jonizujućem zračenju, zakona o nejonizujućem zračenju, zakona o otpadu, zakona o ribarstvu, zakona o šumama, zakona o upravljanju hemikalijama, zakona o biocidima, zakona o zabrani proizvodnje, prerade, korišćenja, skladištenja i prometa hemikalijama sa dvostrukom namenom i diskretnih organskih supstanci, zakona o sprovođenju konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, zakona o ratifikaciji Roterdamske konvencije o PIC postupku, zakona o ratifikaciji Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama.

Od posebnog značaja za zaštitu životne sredine je izrada i sprovođenje nacionalnog programa zaštite životne sredine, sa ciljem da se značajnije smanji zagađenje životne sredine u Republici Srbiji, kao i izrada akcionog plana za upravljanje hemikalijama, zaštitom vazduha, vode i zemljišta i otpadom. Radi zaštite životne sredine formiraće se baza podataka koju čine registar hemikalija, registar preduzeća koja proizvode, vrše promet i koriste hemikalije, registar opasnih materija, integrisani registar zagađivača na teritoriji Srbije, podaci o kvalitetu vazduha i vode na teritoriji Republike. Pored toga, unapređivaće se infrastruktura sistema zaštite životne sredine (prikupljanje i odlaganje otpada, postrojenja za tretman otpadnih voda, postrojenja za reciklažu, sistem monitoringa i dr.).

Republika Srbija obezbediće zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta i zaštitu prirodnih dobara i održivo korišćenje prirodnih resursa. U tom cilju izradiće se nacionalna strategija i akcioni plan očuvanja biodiverziteta Republike Srbije i unaprediti sistem pokazatelja za monitoring biodiverziteta, zaštićenih područja i održivog korišćenja prirodnih resursa, ubrzati restrukturiranje javnih preduzeća za nacionalne parkove i obezbediti zaštita močvarnih područja, ribolovnih resursa, šumskih ekosistema, ptica, divlje flore i faune, genetskog fonda starih sorti i rasa biljaka i životinja i dr.

Izvršiće se harmonizacija zakonodavne regulative u oblasti zaštite životne sredine s ekološkim pravom EU. Obezbediće se usvajanje zakona o ratifikaciji međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine i izvršavanje obaveza iz tih međunarodnih ugovora, razvijanje multilateralne i bilateralne saradnje na zaštiti životne sredine.

Republika Srbija biće suočena sa velikim izazovima u procesu poboljšanja životne sredine, kao jednom od ključnih elemenata održivog razvoja, u kome su društvene i ekonomske potrebe podređene kapacitetu životne sredine i prirodnih resursa. Radi realizacije koncepta održivog razvoja, definisaće se nacionalni program zaštite životne sredine koji će se realizovati tokom naredne dekade, a kao instrument za njegovu realizaciju definisan je Akcioni plan, kojim se obezbeđuje detaljan program aktivnosti za sledećih pet godina. Nacionalni program polazi od pretpostavke da nije samo država odgovorna za kvalitet životne sredine u Srbiji, već sve zainteresovane strane moraju da preuzmu odgovornost za poboljšanje uslova zaštite sredine na nacionalnom nivou. Ovako definisana strategija podrazumeva da će se postići viši nivo integracije sa drugim nacionalnim politikama, strategijama i programima. Nacionalni Akcioni plan će, kao instrument implementacije nacionalnog programa, razviti ciljeve programa u paketu mera i aktivnosti i sadržaće procenu troškova tih mera, kao i detaljan finansijski plan za implementaciju. Za realizaciju tih ciljeva neophodno je obezbediti odgovarajuću institucionalnu, kadrovsku i finansijsku podršku.

Prioritetni cilj rada Agencije za zaštitu životne sredine obuhvata formiranje nacionalne banke podataka, koja će sadržati informacije o svim komponentama životne sredine na teritoriji Republike Srbije. Agencija će u saradnji sa mrežom postojećih institucija i laboratorija formirati integralnu celinu za monitoring (sistematsko i permanentno praćenje) promena životne sredine u Republici. Na bazi analize podataka Agencija će publikovati periodične izveštaje o stanju i promenama životne sredine u Srbiji, koje će dostavljati Vladi i međunarodnim organizacijama, pre svega Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine. Razvoj Nacionalne banke podataka i odgovarajućeg informacionog sistema olakšaće donošenje odluka i razvoj privrednih sektora, uz minimalnu degradaciju životne sredine. Realizaciju ovih ciljeva Agencija će ostvarivati kroz programe i projekte u periodu 2006-2008. godina.

U saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju (EAR), Agencija će tokom 2006. godine započeti realizaciju projekta Reforma i modernizacija sistema za monitoring kvaliteta vazduha, vode i zemljišta u Republici Srbiji. Cilj projekta obuhvata modernizaciju i obnovu postojećih kapaciteta, harmonizaciju monitoring programa sa standardima EU i integraciju postojećih institucija i laboratorija sa centrom za akviziciju i obradu podataka koji će se nalaziti u Agenciji. Modernizacija integralnog monitoring sistema i razvoj centralne banke podataka olakšaće sprovođenje Zakona o zaštiti životne sredine, a time i zaštitu biološkog diverziteta i genofonda, zaštitu zdravlja humane populacije i održivo korišćenje prirodnih resursa. Ovaj prioritetni projekat realizovaće se u narednom trogodišnjem periodu. Tokom 2006. godine predviđena je i realizacija CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation) projekta, čiji je cilj povezivanje nacionalnih informacionih sistema sa regionalnom EEONET mrežom (European Environment and Observation NETwork).

U okviru praćenja klimatskih promena predviđeni su projekti koji će, saglasno UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change), imati za cilj utvrđivanje bilansa emisije ugljen dioksida i drugih gasova koji imaju efekat staklene bašte, kao i procenu uticaja klimatskih promena na biodiverzitet, humanu populaciju, organsku produkciju, zemljište i vodu.

Programi zaštite biološkog diverziteta imaju za cilj formiranje unificirane metodologije za praćenje promena flore i faune na panevropskom prostoru. Saglasno programu Natura 2000, posebna pažnja biće posvećena razvoju indikatora i sistematskom praćenju svih relevantnih pokazatelja promena biodiverziteta u terestričnim i akvatičnim ekosistemima.

Realizacija ovih programa i projekata ima za cilj definisanje strategija održivog razvoja i harmonizaciju ekonomskog razvoja sa potrebama zaštite prirodnih resursa i životne sredine u Republici Srbiji.

5.8. Regionalni razvoj

Reforma regionalnog razvoja usmerena je na ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti, racionalno korišćenje faktora razvoja svih područja, suzbijanje tendencije prekomerne urbane koncentracije privrednih aktivnosti i stanovništva. Cilj reformi je da se obezbedi konkurentna privreda, ulaganja u ljudske resurse, poboljšanje infrastrukture i odgovarajuća institucionalna održivost. Vlada će podsticati restrukturiranje preduzeća u većim industrijskim centrima, kao što su Kragujevac, Niš i Vranje.

Regionalna razvojna politika vodiće se na osnovu strategije regionalnog razvoja Srbije, što podrazumeva koordinaciju između Vlade i lokalnih samouprava, sa ciljem integrisanja dugoročne regionalne politike u ukupnu razvojnu politiku zemlje. Politika regionalnog razvoja zasnivaće se na novoj, ustavom definisanoj administrativno-teritorijalnoj strukturi i biće kompatibilna sa politikom strukturnog prilagođavanja privrede i njenog integrisanja u neposredno i globalno okruženje.

U cilju uravnoteženog regionalnog razvoja Srbije doneće se osnovni institucionalni okvir i vodiće se aktivna regionalna politika usmerena na otklanjanje regionalnih neravnomernosti u stepenu razvijenosti koje predstavljaju jedan od najkompleksnijih razvojnih problema. Regionalna polarizacija od 2000. godine je sve izraženija, što pokazuje koeficijent varijacije nacionalnog dohotka po stanovniku koji se sa 0,407 u 2000. godini povećao na 0,513 u 2003. godini, a disproporcioni skor (odnos najrazvijenije i najnerazvijenije opštine, bez beogradskih opština) je uvećan sa 1:19 u 2000. godini na 1:22 u 2003. godini.

Tokom devedesetih godina kao posledica duboke ekonomske krize i početkom dvehiljaditih sa procesom tranzicije stvorena su, pored tradicionalno nerazvijenog juga Srbije i Stare Raške i nova područja nerazvijenosti (istočna Srbija, delovi centralne Srbije, regionalni centri rudarstva i tradicionalne industrije). Uz to, nastavljena je tendencija demografskog pražnjenja ruralnih i nerazvijenih područja Srbije.

Uzroci velikih regionalnih razlika u nivou razvijenosti nalaze se u procesu industrijalizacije i urbanizacije u prethodnim decenijama koji je imao obeležja ekstenzivnog i spontanog razvoja sa snažnim autarhičnim obeležjima ne samo na nivou velikih regionalnih celina, već i u okviru lokalnih zajednica. Ovaj proces je praćen neracionalnim prostornim razmeštanjem aktivnosti kao posledice netržišne alokacije faktora proizvodnje i davanjem većeg značaja sektorskim u odnosu na strukturne i prostorne kriterijume razvoja.

Velike razlike u razvijenosti pojedinih područja Srbije nastale su zbog nepostojanja neophodnog institucionalnog okvira za ravnomerniji regionalni razvoj. Zbog institucionalnog vakuuma (nepostojanja zakona o regionalnom razvoju, strategije regionalnog razvoja, posebne finansijske institucije, regionalnih razvojnih agencija), država nije na celovit i planski način utvrdila dugoročna rešenja za razvoj pojedinih područja, kao što su opštine na jugu Srbije, Borski basen u istočnij Srbiji, područje Stare Raške i stari industrijski centri sa rastućim ekonomskim, socijalnim i političkim tenzijama.

Regionalna politika Srbije usredsrediće se na zaustavljanje širenja regionalnih razlika, a zatim na postepeno smanjivanje regionalnih razlika. Ovaj cilj se može ostvariti metodom policentričnog razvoja, odnosno decentralizovanog razvoja koji podrazumeva: ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti; racionalno korišćenje faktora razvoja svih područja na osnovu tržišnih kriterijuma; suzbijanje tendencije prekomerne urbane koncentracije privrednih aktivnosti i stanovništva.

Prioritetne aktivnosti u oblasti regionalnog razvoja biće usmerene na donošenje zakona o ravnomernom regionalnom razvoju Srbije i strategije regionalnog razvoja Srbije kojom će se definisati kriterijumi za određivanje stepena nerazvijenosti, kao i osnivanje institucija koje će se baviti regionalnim razvojem i definisanje sistemskih rešenja u vezi finansiranja i druge podrške bržem razvoju nerazvijenih područja Srbije.

Strategija regionalnog razvoja Srbije definisaće ciljeve, politiku i mere usklađene sa strategijom ekonomskog razvoja Srbije i prostornim planom Srbije, sa ciljem unapređenja regionalnog razvoja. Strategija regionalnog razvoja biće osnova za pripremanje regionalnih razvojnih programa, koji će biti usklađeni sa sektorskim razvojnim programima za koje su odgovorna nadležna ministarstva. Ključnu ulogu u sprovođenju strategije regionalnog razvoja imaće nova finansijska institucija koja bi prevashodno bila u funkciji smanjenja regionalnih neravnomernosti. Najracionalnije rešenje je redefinisanje statusa Fonda za razvoj Republike Srbije u Fond za regionalni razvoj Srbije.

Uporedo sa izgradnjom regionalnih institucija neophodno je utvrditi efikasne mere koje podstiču ekonomsku aktivnost i zapošljavanje u nerazvijenim područjima. U tom cilju nastaviće se sa primenom podsticajnih fiskalnih mera i usmeravanjem dela sredstava Republičkog fonda za razvoj pod posebno povoljnim uslovima u nerazvijena područja Srbije. Pored toga, prilikom izgradnje i modernizacije putne i ostale infrastrukture biće uključena i regionalna komponenta. Nacionalna služba za zapošljavanje posebnu pažnju i sredstva za aktivne mere zapošljavanja usmeriće ka manje razvijenim područjima. Radi povećanja kapaciteta nerazvijenih područja pružaće se razni oblici tehničke pomoći. Pripremiće se razvojni planovi, stimulisati kadrovi za rad u nerazvijenim područjima, formirati preduzetnički inkubatori u saradnji sa lokalnim zajednicama. Inostrani krediti za razvojne projekte i donatorski programi više nego do sada usmeriće se u nerazvijena područja. Deo donatorskih sredstava upotrebiće se za finansijsku podršku mikrokreditima preko banaka i nekomercijalnih institucija u razvoj nerazvijenih područja Srbije.

V OBJAVLJIVANJE MEMORANDUMA

Ovaj memorandum objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Matrica
osnovnih ciljeva i mera ekonomske i fiskalne politike u periodu od 2006. do 2008. godine

Matrica
osnovnih zakona za sprovođenje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru