Prethodni

Treći razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

OSNOVI GENETIKE (35)

Uvod

Sličnosti i razlike potomaka i predaka. Razvoj nauke o nasleđivanju. Nasleđivanje i razmnožavanje. Nasledne osobine.

Pojam gena i razlikovanje genotipa i fenotipa

Gen kao osnovna nasledna jedinica. Genotip i fenotip.

Hromozomi i geni i geni van hromozoma

Građa hromozoma, broj i vrste hromozoma. Polni hromozomi i džinovski hromozomi. Hromozomske garniture. Hromozomi kao nosioci gena. Geni u plastidima i mitohondrijama. Geni u citoplazmi. Plazmidi.

Hemijska struktura gena

Nukelinske kiseline - molekulska građa DNK i RNK i vrste. Udvostručenje - replikacija nukleinskih kiselina. DNK kao hemijska osnova gena. Genetički kod - šifra i sinteza belančevina.

Kako geni upravljaju životnim procesima

Geni i enzimi. Sastav operona i geni regulatori. Aktivnost gena u toku razvića i u toku života. Geni i životna sredina.

Vrste i uzroci variabilnosti

Kvalitativne i kvantitativne nejednakosti. Uzroci varijabilnosti. Značaj mejoze za raznolikost potomaka. Čiste linije, klonovi i populacije.

Osnovni pojmovi o ukrštanju - hibridizaciji

Šta je ukrštanje i šta su hibridi. Mendelovi eksperimenti. Dominantnost i recesivnost. Homologi geni, homozigoti i heterozigoti. Primeri ukrštanja i Mendelovi zakoni. Monohibridno i dihibridno ukrštanje.

Vezani geni, genske mape i nasleđivanje pola

Razvoj citogenetike. Morganova škola. Vezani geni i krosingover. Genske karte. Nasleđivanje pola i osobina koje su vezane za polne hromozome. Letalni geni.

Mutacije kao nasledne promene genotipa

Pojam i vrste mutacija. Učestalost - frekvencija mutacija. Uzroci mutacija. Korisne i štetne mutacije.

Modifikacije - nenasledne promene

Uticaj faktora iz životne sredine na organizam. Dugotrajne modifikacije.

Primena genetike u poljoprivredi i šumarstvu

Gajenje čistih sorti korisnih biljaka. Hibridizacija kod biljaka. Kalemljenje i vegetativni hibridi. Mutacije i mutagena sredstva u primeni.

Primena genetike u industriji i proizvodnji

Genetika u industriji vrenja i opštoj biotehnologiji. Primena induciranih mutacija. Genska tehnologija.

Genetika čoveka

Citogenetičke osobine. Metode izučavanja u genetici čoveka. Hromozomi čoveka. Nasledne osnove varijabilnosti ljudi - monogensko nasleđivanje. Determinacija pola čoveka. Nasleđivanje vezano za iks - hromozom. Nasleđivanje vezano za ipsilon - hromozom. Poligeno nasleđivanje. Posledice ukrštanja u srodstvu. Hromozopatije - nasledne bolesti kao posledica promena u broju i strukturi hromozoma. Genetičko savetovanje - rano otkrivanje naslednih bolesti. Genetička uslovljenost ponašanja ljudi. Genetička uslovljenost mentalnih poremećaja.

Genetičko inženjerstvo i primena

O razvoju molekularne genetike. Tehnologija rekombinanata - hibridizacije DNK. Kloniranje gena. Primeri kloniranja. Značaj mikroorganizama u genskoj tehnologiji.

Primena genetičkog inženjerstva u medicini i veterini

Konstruisanje modernih vakcina protiv virusnih i bakterijskih oboljenja. Farmaceutska sredstva zasnovana na genetičkom inženjerstvu. Genska terapija. Genetičko inženjerstvo i biološka evolucija. Primeri matematičkih metoda u genetici.

Imunogenetika

Kompleksni, genski lokusi i familije gena.

Onkogenetika

Karakteristike maligno transformisane ćelije. Faktori sredine i kancerogeneze. Virusi kao onkogeni činioci. Humani retrovirusi. Protoonkogeni - onkogeni ćelije i zašto proonkogen postaje onkogen. Rak kao multifaktorijalna bolest.

Genetika starenja

Šta je starenje i kontrola starenja. Epimutacije. Sistemi popravki DNK u toku starenja ćelija. Aberacije hromozoma u toku starenja ćelije.

Populaciona genetika

Humane populacije. Genetička struktura populacije. Izračunavanje frekvencije gena. Mutacije i faktori mutacija. Selekcija dominantnih i recesivnih osobina. Migracije. Genetički drift.

Osnovni ekološki pojmovi i principi ekologije čoveka (10)

Definicija, predmet istraživanja i značaj ekologije. Uslovi života i pojam ekoloških faktora. Odnos organizma i životne sredine. Dejstvo i značaj ekoloških faktora. Klasifikacija ekoloških faktora.

Adaptacije na različite uslove života. Životne forme - pojam, primeri i klasifikacija. Ekološka niša - pojam, primeri i savremena shvatanja. Životno stanište i pojam biotopa.

Osnovne odlike populacije. Gustina populacije. Prostorni odnosi. Rađanje i smrtnost. Uzrasna i polna struktura populacije. Rastenje i promena brojnosti populacije.

Životna zajednica (biocenoza) kao sistem populacija. Struktura i klasifikacija životnih zajednica. Vodene i suvozemne zajednice. Ekološke piramide.

Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze. Kruženje materije i proticanje energije kroz ekosistem. Organski produktivitet ekosistema. Preobražaji ekosistema. Grupisanje i klasifikacija ekosistema.

Biosfera - jedinstveni ekološki sistem Zemlje. Biogeohemijski ciklusi.

Specifičnosti humanih populacija: istorijski i savremeni aspekti. Osnovna obeležja demografije.

Zaštita i unapređivanje životne sredine (10)

Čovek i njegov odnos prema prirodi. Ekološke promene u prirodi pod dejstvom čoveka. Promene fizičkih uslova sredine. Promene u sastavu živog sveta. Unošenje vrsta u krajeve u kojima ih nije bilo i posledice takve introdukcije. Proces domestifikacije. Podizanje naselja i uslovi života u gradovima. Genetičke posledice narušavanja ekosistema i izgrađivanja životne sredine.

Zagađivanje i zaštita životne sredine (ekotoksikologija). Zagađivanje i zaštita vazduha. Zagađivanje i zaštita voda. Zagađivanje i zaštita zemljišta. Zagađivanje i zaštita hrane. Zagađivanje radijacijom i zaštita. Buka i zaštita od buke. Sistem praćenja zagađivanja životne sredine (monitoring). Uređivanje životne sredine i uređenje prostora.

Zaštita prirode (3)

Problem ugroženosti i zaštita prirode. Savremeni pristupi i mogućnosti zaštite ugrožene flore, faune i pojedinih životnih zajednica. Mogućnosti rekultivacije i revitalizacije ekosistema i predela.

Zaštita i valorizacija prirodnih resursa.

Nacionalni parkovi i prirodni rezervati.

Osnovni principi evolucione biologije (12)

Abiogena evolucija i postanak organskih sistema. Postanak prvobitnih organizama.

Najvažniji stupnjevi u procesu evolucije života na Zemlji.

Filogenetski razvoj živih bića (biljaka i životinja).

Evolucione teorije. Darvinizam i savremena objašnjenja evolucionih procesa.

Mehanizmi evolucionih procesa; mutacije, genetički drift, protok gena. Prirodna selekcija.

Koevolucija u ekološkim sistemima.

Postanak vrsta i teorije specijalizacije.

Postanak evolucionih novina.

Poreklo čoveka.

Biologija i kultura u evoluciji čoveka. Sociobiologija.

Uticaj čoveka na pravac i brzinu evolucionih procesa.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program je tako koncipiran da predstavlja nastavak programa biologije za osnovnu školu i sa njim čini jedinstvenu celinu. Sadržaji programa imaju opšteobrazovni karakter i treba da doprinesu formiranju opšte kulture učenika.

Program za gimnaziju je struktuiran tako da su pojedine oblasti podeljene na nastavne teme, koje predstavljaju logičke celine. Nastavne teme su raščlanjene na nastavne jedinice u okviru kojih se bliže određuju konkretni nastavni sadržaji. Broj u zgradi pored nastavne oblasti ili teme predstavlja okvirni broj časova za oblast ili temu.

Program iz biologije je koncipiran tako da obuhvata sve značajne biološke discipline. Za realizaciju programa je važno dobro planiranje i programiranje gradiva uz korišćenje metoda aktivne nastave i korišćenje odgovarajućih nastavnih sredstava. U nastavi treba koristiti što više očiglednih sredstava (video film, kompjuter), ali kad god se ukaže prilika koristiti i prirodan materijal (naročito iz botanike).

Za uspešnu realizaciju programa iz biologije u gimnaziji, potrebno je stalno usavršavanje nastavnika i dobra priprema za čas.

Škola je dužna da obezbedi nastavniku stalna stručna usavršavanja kao i savremenu stručnu literaturu.

SMER ŽIVI JEZICI

Prvi strani jezik

Zajednički deo programa

CILJ I ZADACI

Cilj

Osnovne ciljeve nastave stranog jezika u filološkoj gimnaziji predstavljaju:

- produbljivanje jezičkih znanja i veština u svim jezičkim aktivnostima;

- savladavanje osnovnih znanja iz civilizacije, kulture i književnosti zemalja čiji se jezik uči;

- osposobljavanje za nastavak obrazovanja;

- negovanje duha tolerancije i otvorenosti prema drugim civilizacijskim modelima.

Zadaci

Razvijanje jezičkih sposobnosti radi boljeg razumevanja usmenih i pismenih iskaza, usmenog i pismenog izražavanja, prevođenja sa ciljnog na srpski (maternji) jezik i sa srpskog (maternjeg) na ciljni jezik.

Sticanje eksplicitnih znanja o jezičkom sistemu ciljnog jezika i razvijanje sposobnosti uočavanje jezičkih zakonitosti.

Sticanje humanističkog obrazovanja i upoznavanje sa najznačajnijim pravcima i književnim ostvarenjima datog govornog područja.

Sticanje navike samostalnog čitanja na ciljnom jeziku.

Razvijanje intelektualnih sposobnosti, opšteg obrazovnog i kulturnog nivoa i podsticanje kritičkog mišljenja.

Ovladavanje metodama za samostalni rad, proširivanje i usavršavanje stečenog znanja.

Prvi razred

OPERATIVNI ZADACI

Razumevanje govora: razumevanje sagovornika pri komunikaciji u razredu, u razgovoru o temama iz svakodnevnog života i interesovanja učenika; razumevanje kraćih usmenih izlaganja i uputstava.

Usmeno izražavanje: razvijanje sposobnosti usmenog predstavljanja i opisivanja lica, predmeta i događaja; izražavanje ukusa, potrebe, namere, pripadanja, mišljenja.

Razumevanje pisanog teksta i ovladavanje tehnikama čitanja: traženje informacija čitanjem u sebi jednostavnijih i kraćih proznih tekstova; čitanje jednostavnijih poetskih tekstova radi razumevanja osnovne poruke.

Pismeno izražavanje: sastavljanje nezvaničnih pisama (pozivanje, prihvatanje, odbijanje, čestitanje, zahvaljivanje i dr.); opis slike, sastavljanje kraćih jednostavnih dijaloga i pisanje vođenih sastava sa poznatom tematikom.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Predstavljanje (lični podaci, zanimanje, sklonosti, hobiji); izražavanje opšteg stanja, raspoloženja, osećanja, gladi, žeđi, umora, sopstvenih želja.

Pozdravljanje, zahvaljivanje, izvinjavanje, davanje komplimenata, davanje afirmativnog i negativnog odgovora, iskazivanje svog mišljenja, traženje objašnjenja, pomoći.

Identifikovanje i predstavljanje trećeg lica; označavanje i opisivanje osobe, živih bića, predmeta, situacija.

TEMATIKA

Škola (nastavni predmeti, raspored časova, kalendar). Porodica: odnosi između članova porodice i njihove osobine; stanovanje, susreti i odnosi između mladih, slobodno vreme, sport; svakodnevni život, vremenski uslovi i meteorološka prognoza, praznici; opis ljudi (fizičke i karakterne osobine), opis mesta, biljni i životinjski svet.

Školski pismeni zadaci: po dva pismena zadatka u svakom polugodištu. Po jedna pismena provera iz književnosti u svakom polugodištu.

Književnost i lektira: obradi književnosti i lektire posvetiti do 50 časova godišnje prema programu za svaki jezik.

Drugi razred

OPERATIVNI ZADACI

Razumevanje govora: razumevanje sagovornika u razgovoru o aktuelnim temama i savremenim zbivanjima; razumevanje kraćih zvučnih i video zapisa sa poznatom tematikom.

Usmeno izražavanje: sposobnost traženja i davanja saveta i informacija (o sebi, drugima, mestu ili događaju); izražavanje mišljenja, ravnodušnosti i straha, trajanja radnje, mogućnosti i nemogućnosti; pričanje doživljaja ili događaja.

Razumevanje pisanog teksta i ovladavanje tehnikama čitanja: dalje razvijanje sposobnosti uočavanja i razumevanja informacija sadržanih u informativnim tekstovima; uočavanje osnovnih vrednosti jednostavnijih književnih tekstova.

Pismeno izražavanje: sastavljanje zvaničnih pisama (traženje i davanje potrebnih informacija); opis osobe, predmeta ili pejzaža; sastavljanje plana teksta; sastavljanje kratkih i jednostavnih narativnih i deskriptivnih tekstova, pisanje pripremljenog i slobodnog sastava na datu temu sa prethodno obrađenom tematikom.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Izražavanje sklonosti, želja, potreba, namera, planova, zabrane, dozvole ili naredbe, navika; traženje, davanje i prihvatanje saveta.

Izražavanje lepih želja.

Iskazivanje osobina i karakteristika lica i drugih živih bića, predmeta i pojava; brojno i količinsko određivanje.

Snalaženje u prostoru: upotreba prostornih odrednica.

Orijentacija u vremenu u odnosu na trenutak govora ili na neki trenutak u prošlosti.

TEMATIKA

Škola: svakodnevni život i problemi učenika, uspesi i neuspesi, sistem obrazovanja u nas i u zemlji čiji se jezik uči. Porodica: mesto članova porodice u društvenom životu i njihova zanimanja, porodični budžet. Značajni kulturni i istorijski događaji i spomenici (naši i zemalja čiji se jezik uči); tradicija, znamenite ličnosti iz sveta kulture i nauke, putovanja, snalaženje u stranoj zemlji.

Školski pismeni zadaci: po dva pismena zadatka u svakom polugodištu. Po jedna pismena provera iz književnosti u svakom polugodištu.

Književnost i lektira: obradi književnosti i lektire posvetiti do 50 časova godišnje prema programu za svaki jezik.

Treći razred

OPERATIVNI ZADACI

Razumevanje govora: razvijanje sposobnosti razumevanja sagovornika u razgovoru o različitim temama i u prirodnom ritmu; globalno razumevanje kraćih autentičnih zvučnih i video zapisa sa nepoznatom tematikom; globalno razumevanje različitih jezičkih registara.

Usmeno izražavanje: davanje usmenih rezimea o informacijama sa zvučnih i video snimaka o aktuelnim zbivanjima i temama iz svakodnevnog života; usavršavanje samostalnih izlaganja vezanih za poznatu tematiku; opisivanje istorijskog događaja.

Razumevanje pisanog teksta i ovladavanje tehnikama čitanja: Uočavanje i razumevanje informacija (uključujući novinske i stručne), tekstova, kao i vrednosti književnih tekstova i njihovo samostalno interpretiranje; razumevanje književno-naučne terminologije.

Pismeno izražavanje: sastavljanje biografije (razvojni put) i izražavanje određenog zahteva u zvaničnom pismu, pružanje saveta ili garancija, traženje i davanje dozvole; sastavljanje rezimea teksta; opisivanje situacije ili niza radnji u nekom događaju; pisanje slobodnog sastava, prevođenje kraćih tekstova u skladu sa zahtevima programa.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Izražavanje divljenja, žaljenja, straha, pritužbe, zahteva, pretpostavke, sigurnosti i sumnje, neophodnosti i obaveze, dopadanja i nedopadanja, zadovoljstva i nezadovoljstva, intenziteta.

Davanje objašnjenja; prikazivanje odvijanja i ponavljanja radnje.

Orijentacija u vremenu i prostoru, prenošenje tuđih reči.

TEMATIKA

Kultura i civilizacija zemalja čiji se jezik uči: značajni istorijski događaji vezani za društvene promene, društveno-politički sistem, odnosi u savremenom društvu, specifičnosti svakodnevnog života; umetničko stvaralaštvo.

Školski pismeni zadaci: po dva pismena zadatka u svakom polugodištu. Po jedna pismena provera iz književnosti u svakom polugodištu.

Književnost i lektira: obradi književnosti i lektire posvetiti do 50 časova godišnje prema programu za svaki jezik.

Četvrti razred

OPERATIVNI ZADACI

Razumevanje govora: razumevanje sagovornika u razgovoru o raznim temama u prirodnom tempu; razumevanje autentičnih zvučnih i video zapisa sa nepoznatom tematikom.

Usmeno izražavanje: usavršavanje samostalnog usmenog izražavanja; davanje uputstava, usmenih rezimea, argumentovano iznošenje sopstvenih i tuđih stavova i komentara, kao i pretpostavki o budućim događajima.

Razumevanje pisanog teksta i ovladavanje tehnikama čitanja: usavršavanje tehnike informativnog čitanja i neposrednog razumevanja dužih i složenijih tekstova.

Pismeno izražavanje: pisanje curriculum vitae, argumentovano iznošenje mišljenja (uvod, razvijanje ideje, primeri, zaključak); sačinjavanje prikaza i komentara nekog događaja uz iznošenje različitih gledišta; pisanje slobodnih sastava (proznih i poetskih u skladu sa sklonostima učenika).

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

Izražavanje znanja i neznanja, slaganja i neslaganja; davanje i traženje saveta, predloga, obrazlaganje, ubeđivanje.

Traženje ili davanje reči u diskusiji, reagovanje na nečije izlaganje, odobravanje i neodobravanje nečijih postupaka; prigovaranje.

Poređenje i isticanje sličnosti, razlika i suprotnosti.

Izražavanje povezanosti ideja i događaja, njihova uzročno-posledična veza.

TEMATIKA

Kultura i civlizacija zemalja čiji se jezik uči: kulturne ustanove, spomenici, muzička ostvarenja, zaštita prirodnog i kulturnog blaga, naučno-tehnička dostignuća, sredstva javnog informisanja. Predrasude i stereotipi. Zaštita životne sredine.

Školski pismeni zadaci: po dva pismena zadatka u svakom polugodištu. Po jedna pismena provera iz književnosti u svakom polugodištu.

Književnost i lektira: obradi književnosti i lektire posvetiti do 50 časova godišnje prema programu za svaki jezik.

ENGLESKI JEZIK

Prvi razred

(5 časova nedeljno - 185 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Program se nastavlja na gradivo usvojeno u osnovnoj školi, s tim što se koriste modeli obuhvaćeni programom za osnovnu školu i proširuju navedenim oblicima i odnosima.

I. Rečenica

1. Red reči u rečenici

He never returns home from his office before seven o clock.

2. Pogodbene rečenice

a) realne

If it rains, you will take a taxi. If it rains, take a taxi.

b) potencijalne

If it rained, you would take a taxi.

v) irealne

If it had rained, you would have taken a taxi.

3. Indirektni govor - obnoviti gradivo iz osnovne škole; uvesti indirektan govor sa promenom glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od prošlih vremena).

1) izjave - potvrdne i odrečne rečenice

"I will come tomorrow". He promised (that) he would come the next day. "We do not like ice-cream". They said (that) they did not like ice-cream.

b) molbe, zahtevi, naredbe

"Pass me the salt". He told me to pass him the salt.

"Shut the window, please". She asked me to shut the window.

"Will you lend me the book?" I asked him to lend me the book.

"Don t talk during the class" The teacher told us not to talk during the class.

v) pitanja

- Yes/no pitanja

"Can I help you?" He asked if he could help me.

"Have you seen the film?" They asked me if I had seen the film.

- "Wh" pitanja

"Who went with you?" She asked Mary who had gone with her.

4. Obnavljanje različitih pitanja kroz obradu glagolskih vremena i indirektan govor.

Posebno obraditi:

a) učtiva pitanja

Will you pass me the salt, please? Would you open the window? Can I help you?

b) učtiva pitanja - idiomatska

Do you feel like (having) a cup of tea? Do you mind if I smoke? Would you mind my Ieaving?

v) pitanja sa predlozima na kraju

Who are you laughing at? What are you talking about? Where is the man from?

g) Question tags - osnovni primeri

II. Imenička grupa

1. Član

a) Određeni član sa gradivnim imenicama, godišnjim dobima, obrocima, geografskim pojmovima.

Pass me the bread, please. The winter of 1923 was severely cold. The lunch we were invited to yesterday was delicious.

the Netherland, the Federal Republic of Yugoslavia, the Sudan

b) neodređeni član sa izrazima za meru, vreme, količinu i u uzvičnim rečenicama

50 miles an hour, a hundred, three times a week, such a pretty dress. What a day! You are a little late.

2. Imenice

a) ponoviti građenje pravilne i nepravilne množine

b) brojive i nebrojive imenice

v) imenice sa glagolom u množini - people, public, cattle, audience

g) imenice sa glagolom u jednini - news, information, furniture

d) imenice koje imaju isti oblik u jednini i u množini - fish, deer, swine, sheep.

3. Zamenice

uzajamno povratne - each other, one another

They seem to like each other very much. They said good bye to one another and went home.

4. Pridevi

Pravi pridevi, participski pridevi, kvantitativni pridevi: little, few, plenty of, a great deal of

There s little buttter left. He shows a great deal of interest in what we are doing. I have got few coins only.

5. Brojevi

multiplikativi; decimalni brojevi; razlomci; označavanje nule u različitim kontekstima; četiri računske radnje.

III. Glagolska grupa

1. Obnavljanje i sistematizacija glagolskih vremena:

Proširiti upotrebe glagolskih vremena:

a) The Present Simple Tense

- za planiranu buduću radnju (vezanu za red vožnje ili događaje u kalendaru)

We leave London at 10 a.m. next Tuesday and arrive in Paris at 10 o clock p.m.

b) The Present Continuous Tense

- za konačne dogovore u bliskoj budućnosti

I am meeting my boyfriend tonight.

- sa prilogom always za učestalu radnju

Tom is always going away for weekends.

v) Be going to - za izražavanje namere i verovatnoće

She is going to study the English language and literature.

g) Future Simple Tense - za predviđanje i odluke

I like this dress. I will buy it right now.

d) The Present Perfect Tense sa lately, recently, often, seldom

I have recently received a call.

Obraditi sledeća vremena:

a) The Present Perfect Continuous Tense

I have been waiting for you for half an hour.

b) The Past Perfect Tense (sa before, after, when, but)

They had already left when he came.

2. Konstrukcija "used to" i "would" + infinitiv za iskazivanje uobičajene radnje u prošlosti

He used to sit in front of his house and watch the people passing by. He would often tell us about his life.

3. Pasivne konstrukcije: navođenje utvrđenjih činjenica, slučajevi kada je vršilac radnje nepoznat (nije značjan za značenje rečenice) i sa direktnim i indirektnim objektom.

The door was locked. Oxygen is found in the air. I was given a book. A book was given to me. The business has been taken over by a new company.

4. Slaganje vremena - radnja istovremena sa radnjom u glavnoj rečenici, radnja koja joj prethodi i radnja koja sledi.

He knew he was late. He knew he had been late. He knew he would be late.

5. Gerund - obnoviti upotrebu gerunda i obraditi sledeće upotrebe:

a) posle predloga

He left without saying good bye.

b) posle sledećih glagola: mind, enjoy, prefer, start

6. Predlozi za vreme i mesto: in, at, on, for, during, while,

7. Prilozi - vrste, građenje i mesto priloga i priloških odredaba u rečenici.

He usually gets up very late. We have already done it. He arrived yesterday.

Poređenje priloga

He went farther than other explorers. He ran fastest of all.

IV. Ortografija

Interpunkcija. Podela na slogove. Pisanje velikog slova.

V. Leksikologija

Građenje reči. Prefiksacija. Sufikacija.

- građenje imenica od glagola sa sufiksima: -ment, -ion, -tio, -ance

- građenje negativnih prideva sa osnovnim prefiksima: un-, in-, dis- itd.

VI. Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika

Lektira - izabrani odlomci iz dela

1. Jack London: White Fang

2. George Eliot: The Mill on the Floss

3. Ernest Hemingway: The Old Man and the Sea

4. American poetry: E. Dickinson, R. Frost, C. Sandburg (pesme po izboru)

5. Somerset Maugham: Short Stories - Mabel (u celini)

Drugi razred

(5 časova nedeljno - 175 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Utvrđivanje poznatih jezičkih struktura i proširivanje novim modelima i oblicima.

I. Rečenica

1. Red reči u rečenici. Glavna i zavisna rečenica (obnoviti pravilo o slaganju vremena). Mesto indirektnog i direktnog objekta u rečenici.

2. Negacija sa negativnim veznicima

He is neither intelligent nor talented. Neither am I.

3. Question tags - složeniji primeri

I am older than you, aren’t I? Let’s read aloud, shall we?

II. Imenička grupa

1. Član

a) određeni - generički

Te horse was replaced by machines.

b) neodređeni - generički

A lion is an animal.

b) izostavljanje člana ispred gradivnih i apstraktnih imenica

g) određeni - ispred imena institucija, hotela, prodavnica, u priloškim frazama, ispred konkretno upotrebljenih gradivnih i apstraktnih imenica

I went to the grocer’s. They stayed at the Moskva. He is in the living room.

d) izostavljanje člana ispred nekih institucija, geografskih imena, titula itd.

Lake Ohrid, General Lee i dr.

2. Imenice

a) množina imenica stranog porekla

datum/data, phenomenon/phenomena

b) rod imenica

v) imenice upotrebljene kao pridevi

the morning train, the five shilling coin

g) složene imenice

3. Genitiv

a) za rastojanje - a mile’s walk

b) za vreme - an hour’s programme

4. Zamenice

a) pokazne - the former, the latter, the last

b) neodređeno ONE

v) povratne (i za naglašavanje)

He cut himself. He did it himself.

g) odnosne

My brother, who is an engineer, lives abroad.

d) prisvojne

I think this will be yours.

đ) određeno IT

When did you see the film? I saw it yesterday.

5. Kolokacije sa glagolima DO i MAKE (to make a decision, itd.)

6. Brojevi - upotrebljeni sa članom da pokažu vremenski period: in the forties...

III. Glagolska grupa

1. Obraditi sledeća vremena:

The Future Perfect Tense

She will have finished her essay by tomorrow evening.

The Future Continuous Tense

This time next year I shall be studying law.

The Past Perfect Continuous Tense

I had been collecting the material for three years before I started.

2. Obnoviti indirektni govor i proširiti sledećim uvodnim glagolima; complain, suggest, advise, recommend, apologise itd.

3. Pasiv

a) sa frazalnim glagolima

The child was not well brought up.

b) sa promenom konstrukcije

He is thought to be (to have been) the best singer in our country.

4. Causative HAVE/GET

I will have the table reserved.

5. Gerund - obnoviti već obrađene upotrebe i obraditi upotrebe posle idioma i sledećih glagola: prevent, avoid, risk, deny, excuse, suggest, keep

She couldn’t help crying when she saw the accident.

Try to avoid travelling in the rush hour.

6. Infinitivi

a) Infinitiv prezenta posle sledećih glagola: agree, offer, decide, promise, hope, manage itd.

As it was late, we decided to take a taxi. We decided not to go.

b) Akuzativ sa infinitivom posle glagola: want, ask, expect, help, would like, would prefer itd.

Do you want me to read the text? He would like me to come.

v) Glagoli koje prati infinitiv sa "to“ ili bez "to“

g) Razlika u upotrebi gerunda i infinitiva posle određenih glagola: remember, stop itd.

7. Sadašnji particip

a) u relativnim rečenicama

The man standing in front of the shop window is my brother.

b) u vremenskim rečenicama

While reading the book you should pay attention to the author’s style.

8. Konjunktiv prošli

I wish I knew his name. If only he had not drunk so much last night.

9. Modalni glagoli can, may, might, must sa infinitivom prezenta i infinitivom perfekta za izražavanje mogućnosti, verovatnoće, izvesnosti i zaključaka u vezi sa sadašnjim i prošlim događajima.

He can speak several foreign languages. He may come tomorrow. He must be tired. He might not have known about it. We could have gone to the cinema. He must have finished his homework.

10. Predlozi uz prideve i glagole: in, at, on, about, with itd.

He is upset about it. He insists on going there.

11. Prilozi

a) prilozi koji imaju obllik prideva

He works hard. He came home late.

b) prilozu na -ly kod kojih je promenjeno značenje

I can hardly understand what you want. I haven’t seen him lately.

IV. Leksikologija

Građenje složenica i deminutiva. Osnovno i prenosno značenje reči. Proširiti listu sufiksa i prefiska.

V. Leksikografija

Struktura i korišćenje jednojezičnih rečnika.

Književnost - izabrani odlomci iz dela

1. Geoffrey Chaucer: The Canterbury Tales (General Prologue)

2. An old ballad: Robin Hood and Alan-A-Dale

3. William Shakespeare: The Merchant of Venice (The Quality of Mercy), As You Like It (The Seven Ages of Man), Romeo and Julliet, Hamlet, Sonnet 18.

4. S.T. Coleridge: The Ancient Mariner of Kubla Khan

5. William Wordsworth: Poems

6. Romanticism: Byron, Shelley, Keats

Lektira - J. Austen: Pride and Prejudice

Treći razred

(5 časova nedeljno - 180 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I. Rečenica

A) Prosta rečenica

1. Oblici koji imaju funkciju izjave

I have been studying for two hours.

2. Oblici koji imaju funkciju pitanja

You promise?

3. Obllici koji imaju funkciju naredbe

Go away.

4. Oblici koji imaju funkciju usklika

What a day!

B) Složena rečenica

1. Imenske rečenice

I told him what I thought about it.  

2. Relativne rečenice

a) restriktivne

The girl that I was telling you about is just coming.

b) nerestriktivne

London, which is the capital of the country, is a huge city.

3. Priloške (adverbijalne) rečenice:

a) za način i poređenje

She looked at me as if she did not know me.

b) za mesto

He went where he planned.

v) za vreme

I will come as soon as I have finished.

g) namerne

He shouted so that I might hear him.

d) uzročne

He did not come to school since he was ill.

đ) pogodbene

Should you play the piano, things would be different.

I will help you provided you bring the material.

4. Indirektni govor - proširiti listu uvodnih glagola i obraditi primere kod kojih nema promene vremena u sporednoj rečenici:

"I would tell you if I could". She said she would tell us if she could.

II. Imenička grupa

1. Imenice

a) dvostruki genitiv

I read all the works of Wordsworth's.

b) imenice koje imaju dve množine - index - indexes/indices

v) pluralia tantum

The police are coming to the place of accident.

g) slaganje zbirnih imenica sa glagolom

Our national team represents the country at the Olympic Games.

Our national team are playing well.

d) konverzija imenice u glagol i obratno: record

2. Zamenice

a) upotrebljene bezllično - one, you, we, they

One should always be punctual.

b) the same - anaforična upotreba

He went out and I did the same.

v) IT za naglašavanje - It was my brother who helped me.

III. Glagolska grupa

1. Glagoli - onoviti glagolska vremena i obraditi sledeća:

a) The Future Perfect Continuous Tense

By the time you leave I shall have been waiting for him a whole hour and that's really much too long.

b) specijalne upotrebe glagola be i have

He is to stay here till we return. She is to be married next month.

He had his fruit stolen before he had a chance to pick it. I'll have you driving in three days.

v) specijalne upotrebe shall, should i will, would

They shall not pass. She advised that we should keep the gate locked. An Englishman will usually show you the way in the street.

g) Konjunktiv sadašnji - Long live the queen. God bless you.

They suggested that each competitor be given a prize.

d) obnoviti i proširiti upotrebe aktivnih i pasivnih oblika gerunda, participa i infinitiva.

2. Prilozi

Proširiti listu priloga intenzifikatorima utterly, absolutely, extremely itd.

IV. Leksikologija

Građenje reči

a) građenje imenica pomoću prefiksa: co-, in-, dis-, un-, re-, over-, under-

b) građenje imenica pomoću sufiksa: -ation, -ness, -ship, -dom, -ment

v) građenje prideva pomoću sufiksa: -less, -ful, -ive, -able, -ish, -y

g) dvočlani glagoli

I could not make out what they were saying.

d) kompozicija kao proces građenja složenica - motorcycle

V. Fonologija

1. Akcenat - pomeranje akcenta pri promeni vrste reči: RE-Cord - reCORD

2. Intonacija - intonacija izjavnih i upitnih rečenica

VI. Leksikografija

Rečnici izgovora, sinonima, sintagmatski, ortografski, frazeološki - struktura i korišćenje.

Književnost - izabrani odlomci iz dela

1. Edgar Alan Poe: The Raven, Tell Tale Heart

2. Alfred Tennyson: The Lady of Shalott

3. Robert Browning: Meeting at Night

4. Charles Dickens: Great Expectations

5. W.M. Thackeray: The Vanify Fair

6. D.H. Lawrence: Sons and Lovers

7. O.Wilde: The Importance of Being Earnest or The Picture of Dorian Gray

Lektira: - Ettiily Bronte: Wuthering Heights

Četvrti razred

(5 časova nedeljno - 160 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I. Rečenica

A) Prosta rečenica

1. Delovi rečenice

a) subjekat - vrste reči koje mogu biti u funkciji subjekta: imenica, zamenica, infinitiv, gerund, fraza, rečenica

Mary is my friend. He is tall. Talking is tiring. What you think does not interest me.

b) objekat - vrste reči koje mogu imati funkciju objekta rečenice - imenica, glagolska imenica, infinitiv, zamenica, gerund, rečenica

Tell me what you have been doing. He was tired of talking.

B) Složena rečenica

1. Obnoviti određene vrste rečenica.

2. Rečenice sa rather, rather than, sooner than

I'd rather walk than go by tram.

3. Uporedne rečenice sa as, than, so as, as...as

He won again, as he often does.

4. Dopunske rečenice sa although, no matter

No matter what you say, I will do it my way.

5. Hipotetične rečenice

If I were you I would do it differently.

Red reči u rečenici

Inverzija posle not, none, never, often, not only, little

Not only was he surprised, he was shocked. Never would I do such a thing.

II. Imenička grupa

1. Imenice

Imenice sa dva oblika množine koje različito znače - genuses/genii.

III. Glagolska grupa

1. Glagoli - obnoviti glagolska vremena.

2. Prilozi

a) absolutely, fortunately, certainly

I was certainly happy to hear that. Unfortunately he did not manage to jump over.

b) Distribucija priloga also, just, even, only

Only two people were sitting on the bench. He knew that only. They were here, only I did not know.

IV. Fonologija

1. Akcenat kod emfatičke upotrebe pomoćnih glagola:

DO tell me the truth.

2. Jednostruki i dvostruki naglasak

the BLACK bird - the BLACK BIRD

3. Osnovni elementi intonacije rečenice. Ritam.

V. Leksikologija

Idiomi i frazeologizmi

Poslovice

VI. Leksikografija

Enciklopedijski rečnici (rečnik kulturoloških, lingvističkih i drugih termina); leksikoni.

Književnost - izabrani odlomci iz dela

1. William Butler Yeats: Poems

2. George Bernard Shaw: Pygmalion

3. John Galsworthy: The Forsyte Saga

4. James Joyce: The Portrait of the Artist as a Young Man,

The Dead, Ulysses (izbor)

5. Virginia Woolf: Mrs Dalloway

6. T.S. Eliot: Poems

7. William Faulkner: Light in August or The Sound and the Fury

8. Modern American Drama

E. O'Neil: Long Day's Journey into Night

T. Williams: The Glass Managerie or A Cat on a Hot Tin Roof

A.Miller: Death of a Salesman

E. Albee: Who's Afraid of Virginia Woolf

Obraditi dve od predloženih drama

Lektira - G. Orwell: Animal Farm.

NEMAČKI JEZIK
(I Strani jezik)

Prvi razred

(5 časova nedeljno - 185 časova godišnje)

Jezički sistem i civilizacija - 135 časova godišnje

SADRŽAJI PROGRAMA

Imenice - rod imenica. Određivanje roda imenica:

a) po nastavcima,

b) po značenju.

Iste imenice različitog roda i razlilčitog značenja (der Erbe, das Erbe; der See, die See). Deklinacija imenica. Determinativi - oblici i upotreba. Neodređeni član (ein, eine, ein), određeni član (der, die, das, die), nulti član, pokazni determinativ (der, die, das, die, dieser, jener, solcher, solch ein, derselbe, dieselbe dasselbe; derjenige, diejenige, dasjenige; diejenigen); neodređeni deteminativi (ein, eine, ein, kein, keine, kein; keine; jeder, jede, jedes; alle); prisvojni determinativi (mein, meine, mein; meine; dein, sein, ihr, unser, euer, ihr); Upitni determinativ (was für, walcher, welche, welches; welche).

Zamenice - sistematizacija ličnih zamenica. Sistematizacija relativnih, pokaznih, prisvojnih, upitnih i neodređenih zamenica.

Pridevi - atributivna i predikativna upotreba prideva (die schöne Frau; Diese Frau ist schön.).

Deklinacija prideva: a) posle određenog člana; b) posle neodređenog člana, v) bez člana.

Komparacija prideva. Pozitiv: Eva und Anna sind gleich jung. Eva ist so (ebenso/genauso) jung wie Anna. Komparativ: Anna und Karia sind nicht geich alt. Eva ist jünger als Maria. Superlativ: Maria ist das älteste Mädchen in der Klasse. Maria ist am älteste.

Opisna komparacija uz pomoć partikula, sehr, besonders, höchst, äubßerst i sl. (eine sehr schwere frare, besonders la rweiliger Film).

Prilozi - posebno obratiti pažnju učenika na upotrebu hier i her (Komm mal schnell her! Neulich fiel meine Schwester die Treppe hinunter).

Predlozi - sa genitivom, dativom, akuzativom; posebno sa dativom i akuzativom. Kada upotrebiti dativ, a kada akuzativ?

Glagoli - pomoćni glagoli, modalni glagoli, refleksivni slabi, jaki, nepravilni. Vremena: prezent, preterit, perfekt, pluskvamperfekt, futur I; tvorba i upotreba. Imperativ.

Konjunktiv II pomoćnih i modalnih glagola i njegova upotreba (Könnten Sie mir helfen?, Ich hätte gern eine Tasse Tee., Wenn ich Geld hätte, würde ich nach Mexiko reisen).

Pasiv: Vorgangspassiv - tvorba i upotreba. Zustandspassiv. Razlika u upotrebi (Der Baum wird gefällt. Der Baum ist gefällt.)

Sintaktičke strukture

Vremenske rečenice - radnja vremenske rečenice odigrava se istovremeno sa radnjom glavne rečenice (während, solange, seitdem): Während er bei uns wohnte, hatte er kein Auto. Solange ich ihn kenne, sammelt er Briefmarken. Seitdem er in einem Reisebüro arbeitet, lernt er fleibig Deutsch.

- Radnja zavisne rečenice dešava se pre radnje glavne rečenice (nachdem, als; slaganje vremena): Sie kam zu uns, als Helga schon weggegangen war. Nachdem sie geheiratet hatte, zog sie zu ihreh Schwiegereltern um.

- Radnja zavisne rečenice dešava se posle radnje glavne rečenice (bis, bevor, ehe): Du mußt hier bleiben, bis Hubert aus der Schule kommt. Bevor du antwortest, sollst du noch überlegen.

Dopusne rečenice (obwohl, obschon): Obwohl man ihn gewarnt hatte, ging er doch hin. Mogućnost zamene zavisne rečenice participskom frazom: Obwohl schwer verletzt, wollte er nicht ins Krankenhaus gehen.

Upitne rečenice i odgovori na njih. Kannst du den Koffer allein tragen oder brauchst du meine Hilfe? - Ich schaffe es schon allein. Haben Sie den Film noch nicht gesehen? - Doch, ich habe ihn vorgestern gesehen.

Indirektna pitanja. Ich weiß nicht, wann er kommt. Ich möchte wissen, ob er kommt.

Negacija. Upotreba negacije nicht i kein. Proširivanje liste odričnih reči, pre svega priloga i partikula: nirgends, nirgendwo, nirgendwohin, gar nichth i sl. Ich kann das gar nicht erlauben. Es ist nirgendwo schöner als zu Hause. Er kann den Schlüssel nirgends finden. Ich werde das niemals sagen.

Infinitiv sa zu uz neke glagole i izraze: sie braucht nicht zu schreiben. Das ist leicht zu erklären. Ich habe etwas zu sagen. Ish habe keine Lust /keine Zeit/ keinen Wunsch ins Konzuert zu gehen.

Leksikologija

Tvorba reči, pre svaga složenica (imenica i prideva) prefiksacija glagola, izvođenje imenica i prideva pomoću sufiksa: Schulzimmer, Klassenlehrer, umfangreich, nachgeben, erhalten, Freiheit, Bildung, Mannschaft, mathematisch, täglich.

- Sinonimi, homonimi i antonimi.

- Fraze i leksikalizovani spojevi reči:

Abschied nehmen, in Bewegung setzen, zu Ende bringen, mit Ach und Krach.

Sistematizacija fonetsko-ortografskih pravila

- Izgovor: odnos glasova i slova: podela glasova; dužina i kvalitet vokala: diftonzi, akcenat reči; melodija osnovnih tipova rečenica.

- Ortografija: interpunkcija, podela na slogove; pisanje velikog početnog slova (Pravopis od 31. avgusta 1998.).

Rečnici: dvojezični i jednojezični i njihovo korišćenje.

Civilizacija. Geografski položaj Nemačke. Nemačka pre i posle ujedinjenja. Podela na pokrajine. Kratak osvrt na istorijske, lingvističke, folklorne i gastronomske razlike među pokrajinama. Život mladih u Nemačkoj.

Književnost i lektira - 50 časova

Erich Kästner: Der kleine Grenzverkehr

Michael Ende: Die unendliche Geschichte (odlomak)

Peter Härtling: Benn liebt Anna

Peter Bichsel: Kindergeschichten

Franz Hohler: Erzählungen

Cristine Nöstlinger: Die Ilse ist weg

ili neki drugi savremeni pisac po izboru učenika ili nastavnika.

Drugi razred

(5 časova nedeljno - 175 časova godišnje)

Jezički sistem i civilizacija - 125 časova

Sintaktičke strukture

Kazivanje radnji i stanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

- Perfekt modalnih glagola:

Er hat unbendingt kommen wollen/müssen. Du hast ihm schreiben sollen. Ali i kao glagol samostalnog značenja: ich habe das gewollt.

- Stanje realizovano u prošlosti (perfekt pasiva radnje):

Das Museum ist vor Jahren gebaut worden. Er ist darüber niemals gefragt worden.

- Pasiv stanja u prezentu i preteritu:

Das Auto ist schon efkauft. Sie ist in Nisch geboren.

Valentnost glagola i rečenični modeli

- Pojam valentnosti i vrste zavisnih elemenata. Dopune i dodaci.

- Formiranje osnovnih modela prostih rečenica sa ukazivanjem na broj i oblik neophodnih dopuna glagola u prediktu (subjekt: subjekt i objekt, subjekt i dopuna za mesto i pravac; objekt u dativu i akuzativu: predloški objekt):

Das Kind weint. Sie verkaufen Bücher. Wir reisen aufs Land. Wir rechnen mit dir. Sie freuen sich auf die Ferien.

Neupravni govor

- Za istovremenost (konjunktiv prezenta i preterita):

Sie behauptet, sie fühle sich besser. Sie behauptet, daß sie sich besser fühle.

- Za radnju koja se desila pre trenutka govora (konjuktiv perfekta ili pluskvamperfetka):

Er sagt, er habe/hätte das Telefon nicht gehört. Er sagt, daß er... gehört habe/hätte.

- Za radnju koja se odigrava posle trenutka govora (konjuktiv futura ili würde + infinitiv).

Sie versprechen, sie werden/würden/ uns bald besuchen. Sie versprechen, daß... besuchen werden/würden.

Kondicionalne rečenice

- Potencijalne (preterit konjuktiva ili würde +infinitiv; sa ili bez wenn):

Ich würde dir gerne schreiben, wenn ich deine Adresse wüßte. Wüßte ich deine Adresse, würde ich dir gerne schreiben. Ich wäre glücklich, wenn ich das Geld hätte.

- Irealne (pluskvamperfekt konjuktiva).

Wenn sie das gewußt hätte sie sofort gekommen. Hätte sie das gewußt, wäre sie sofort gekommen.

Namerne rečenice (datim, daß, um+zu = infinitiv).

Er blieb bei ihr, damit sie nicht allein warten muß. Gib acht, daß du dich nicht in den Finger schneidest. Sie stand auf, um den Gast zu begrüßen.

Načinske rečenice (indem, ohne daß, ohne + zu + infinitiv, statt + zu + infinitiv, statt daß).

Er half ihr, indem er das Geschirr spülte. Sie verließ uns, ohne, daß sie etwas sagte/ohne etwas zu sagen. Statt zu weinen, lachte sie.

Komparativne rečenice (so wie, als, je... desto/um ... so):

Sie sieht so aus, wie du sie beschrieben hast. Sie sieht älter aus, als du sie beschrieben hast. Ja länger sie warteten, desto mehr froren sie.

Komunikativne funkcije rečenica

Izražavanje kvaliteta i kvantiteta

- Komparacija prideva uz pomoć partikula i drugih prideva: sehr hübsch, furchtbar langweilig; äußerst spannend; bei weitem das beste; das allerschönste.

- Apsolutni komparativ i superlativ:

eine längere Reise; ein älterer Herr; eine jüngere Dame; mit bessten Empfehlungen; herzlichste Glückwünsche; liebste Mutti.

Formulacije na početku i na kraju privatnog pisma.

- Brojne imenice; osnovne mere i oblik imenica uz oznake mera i količina. das Tausend, die Million, das Drittel, die Hälfte: zehn Kilo Zucker, ein Liter frische Milch, zwei Mater fünfzig lang (2,50 Meter), 600 Gramm Fleisch, eine Tasse Tee, ein Glas helles Bier.DM 16,90 (sechzehn Mark neunzig).

Negacija (keinesfalls, keinswegs, weder...noch).

Das ist keinsefalls/auf keinen Fall die richtige Antwort. Sie kann weder lesen noch schreiben.

Sistematizacija kategorija kojih nema u srpskohrvatskom jeziku ili se bitno razlikuju

- Infinitivske rečenice sa zu, um + zu, ohne + zu, statt + zu i ekvivalenti u sprskohrvatskom jeziku;

Er flüsterte mir etwas zu, um mich zu ermutigen. Statt zu schweigen, sagte sie ihm alles.

- Jednostruka negacija u nemačkom prema višestrukoj u srpskohrvatskom jeziku.

Sie wird weder schreiben noch anrufen. Ona neće ni pisati ni telefonirati.

Leksikologija

Građenje složenica tipa: imenica + imenica, pridev + imenica; prefiksacija glagola i prideva; imenice izvedene sufiksima -er, ung, in; deminutivi:

Handschuh, Tischlampe, Schnellzug, Wildente; anerkennen, vergolden, erleben, entstehen, avertrauen; unmöglich, antifaschistisch, uralt; Sänger, Lehrer, Käufer, Lehrerin, Arztin, Heizung, Einführung; Männlein, Köpfchen, Büchlein.

Značenje reči (osnovno i preneseno).

Leksikografija

Struktura jednojezičnih rečnika i služenje njima.

Književnost i lektira

Germansko pesništvo (750-1250).

Počeci. Uloga manastira. Književnost na nemačkom i latinskom jeziku: Junački ep. Dvorski roman: Minnesang. Meistersang.

Lektira

Nibelungenlied (Pevanje prvo)

Humanizam i reformacija. Istorijske i društvene prilike. Odjeci u književnosti. Martin Luter. Seljački rat. Knjige za narod (Historia von D. Johann Fausten).

Književnost do baroka (1600-1720)

Istorijski uslovi. Tridesetogodišnji rat (1618-1648) i njegove posledice. Kultura baroka. Stilska obeležja. Norme književnog stvaralaštva. Poetika.

Lektira

Hans Jakob Christoph von Grimmelshausen: Der abentheurliche Simpmlicissmus - Teutsch (odlomak individualne svesti). Leibniz. Kant. Gottschied i Švajcarci - polemika. Potiskivanje francuskog uticaja. Lesing i nemačko pozorište.

Lektira

Gotthold Ephraim Lessing: Fabeln (Herkules)

Emilia Galotti (odlomak)

Georg Christoph Lichtenberg: Aphorismen (Izbor)

Sturm und Drang (1767-1785). Nadindividualno i individualno. Bunt protiv društvenih i estetskih normi. Nove estetske pozicije. Uticaj Šekspira. Ulazak u evropsku književnost.

Lektira

Johann Wolfgang Goethe: Willkommen und Abschied. Mailied. Auf dem See. Prometheus. Ganymed. Klaggesang von der edlen Frauen des Asan Aga.

Die Leiden des jungen Werthers (odlomak)

Matthias Claudius: Abendlied

Friedrich Schiller: Die Räuber (odlomak)

Treći razred

(5 časova nedeljno - 180 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Sintaksičke strukture

Nominalne fraze sa imenicom kao jezgrom i zavisnim elementima (članom, zamenicom, pridevom, imenicom u genitivu ili s predlogom); raspored elemenata unutar te fraze:

meine älteren Brüder, welcher unangeneheme Zufall, altes Brot, das gekochte Ei, der Wagen unseres Direktors, die Fahrt durch den Tunnel, der Besuch bei dir.

Zameničke fraze sa samostalno upotrebljenom zamenicom kao jezgrom (lične zamenice, jemand, niemand, nicht, etwas).

er als Direktor, jemand von euch, du in der letzeten Bank, niemand aus Sarajevo, etwas Neues, nichts Gutes, wir Jugoslawen.

Participske fraze atributska i adverbijalna funkcija, raspored zavisnih elemenata; ekvivalenti u sprkohrvatskom jeziku:

Von den Kindern verlassen, mußte Martha alles selbst erledigen. Die von ihm gesstellte Frage. Laut stöhnend, machte sie die Augen auf; das lachende Mädchen.

Infinitivske rečenice u funkciji atributa i objekta; raspored zavisnih elemenata unutar njih i ekvivalenti u srpskohrvatskom:

die Gelegenheit, mit ihm zu reden. Er versucht, die Klingel zu erreichen. Sie behauptet, mit ihrem Mann nie darüber gesprochen zu haben.

Komparativne irealne rečenice: als ob, als wenn, wie wenn, sa izostavljanjem drugog dela veznika:

Sie sieht aus, als ob sie die ganze Nacht nicht geshlafen hätte. Sie sieht aus, als hätte sie die ganze Nacht nicht geschlafen. Er tut so, als ob er alles wüßte.

Komunikativne funkcije rečenica

Izražavanje tuđih sudova i pretpostavki uz pomoć modalnih glagola.

Du kannst das nicht gewesen sein. Sie soll sehr reich sein. Und Sie wollen das gesehen haben! Das dürfe wahr sein.

Kazivanje molbi, zahteva, preporuke i uputstava pomoću konjunktiva:

Würden Sie so lieb sein und... Möchten Sie mir den Zucker reichen! Man nehme 3 x tählich je eine Tablette.

Kazivanje odgovora na postavljena pitanja:

Möchten Sie noch eine Tasse Kaffee? - Ja danke/Danke, ja. Nein, danke schön. Hat er dich eingeladen? Natürlich. /Nicht, daß ich wüßte./ Keine Ahnung. /Es ist leicht möglich./ Ah, was! Hinter dem Schreibtisch. Rechts um die Ecke. Ja, nur geradeaus!

Leksikologija

Strane reči i internacionalizmi: rod i promena: razlike u značenju nekih internacionalizama u nemačkom i srpskohrvatskom jeziku:

Stadion, Party, Job, Chemie, Professor, Akademie, Akademiker, absolvieren, ideal, national.

Skraćenice: rod i promena:

ABS, DDR, LKW, PKW, Foto, Lok, Labor.

Ortografija

Pisanje stranih reči i stepen njihove ortografske asimilacije.

Büro, Cafe, Kaffee, Boiler, campen, flirten, Friseur/Frisör.

Leksikografija

Specijalizovani rečnici; rečnik izgovora, rečnik u slikama, pravopisni rečnik, etimološki rečnik, rečnik sinonima, frazeološki rečnik.

Književnost i lektira

Vajmarska klasika. Nove stilske koncepcije. Odjeci francuske revolucije. Antički uzori. Humanizam. Idealizacija. Harmonija i mera. Između klasike i romantizma.

Lektira

Johan Wolfgang Göethe: Wandrers Nachtlied. Ein gleiches (Wandrers Nachtlied). An den Mond. Grenzen der Menschheit. Das Göttliche. Der Gott und die Bajadere. Selige Sehnsucht. Urworte. Orphisch. Früh, wenn Tal, Gebirg und Garten. Iphigenie auf Tauris (odlomak), Faust I; Friedrich Schiller: An die Freude

Hyperion oder Der Ermit in Griechenland (odlomak)

Romantizam (1798-1835). Osnovne karakteristike. Dominantne teme i forme izražavanja. Romantičarska ironija. Odnos prema narodnom stvaralaštvu. Saradnja Jakoba Grima i Getea sa Vukom Karadžićem.

Lektira

Joseph von Eichendorff: Aus dem Leben eines Taugenichts (odlomak)

Između romantizma i realizma

Politička i kulturna zbivanja. Mlada Nemačka. Politizacija književnosti.

Lektira

Heinrich Heine: Loreley. Die schlesischen Weber. Das Fräulein stand am Meere; Georg Büchner: Dantons Tod (odlomak)

Nemačka književnost u razdoblju realizma. Između romantizma i naturalizma (1884-1897). Političke prilike. Reakcija i Bizmarkova politika. Uspon društvenih i prirodnih nauka. Stilske odlike realizma. Poetski realizam.

Lektira

Fridrih Hebbel: Herbstbild

Conrad Ferdinand Meyer: Der römische Brunnen

Theodor Storm: Die Standt

Der Schimmelreiter (odlomak)

Gottfried Keller: Romeo und Julia auf dem Dorfe (odlomak)

Wilhelm Busch: Humor

Četvrti razred

(5 časova nedeljno - 160 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Sintaksičke strukture

Valentnost imenica i prideva:

die Suche nach, die Hoffnung auf, die Rede von; arm an, zufrieden mit, eifersüchtig auf, vereit zu.

Pridevske fraze: raspored zavisnih elemenata unutar njih:

dem Vater ähnlich, zwei Meter lang, fleißiger als du, zu laut, höchst interessant.

Glagolske grupe koje se sastoje od funkcionalnog glagola i imenice s predlogom ili bez njega (Funktionsverbgefüge) i njihova zamena odgovarajućim glagolom:

zur Aufführung bringen - aufführen, zum Ausdruck bringen - ausdrücken, Anklage erheben - anklagen, zu Ende führen - beenden, unter Beweis stellen - beweisen.

Zamenički prilozi (građenje i upotreba):

dabei, dazu, dafür, worauf, wodurch. Woran denkst du? - Ich denke immer daran, daß.

Korelati (es; pokazne zamenice, zamenički prilozi):

Wer wagt es, das zu bestreiten? Du bist also derjenige, der ständig kritisiert! Er wartet immer darauf, daß ihn jemand zum Essen einlädt.

Transformacija aktiv-pasiv:

Die Olympischen Spiele werden vom Staat finanziert. - Der Staat finanziert die olympischen Spiele.

Bezlični pasivi i njihova transformacija u aktiv:

Hier wirg getanzt. - Man tanzt hier.

Upotreba neodređenih zamenica, main, einer, keiner:

Man soll sich nicht aufregen. Einer muß das machen. Keiner wußte die richtige Antwort.

Mesto negacije nicht u rečenici:

Ich habe sie nicht gesehen. Ich habe nicht sie gesehen, sondern... Nicht sie habe ich gesehen, sondern...

Položaj zavisne rečenice u okviru jedne složene rečenice

Oblici atributskih rečenica:

Das Auto, das er gestern gefahren hat, war ein VW. Die Frage, co er kommen wird, erwies sich als überflüssig. Die Tatsache, daß er da war, ändert nichts daran. Er machte den Eindruck, als ob er nichts wußte.

Kondicionalne rečenice sa glagolom sollen:

Sollte das wahr sein, dann sind wir froh. Sollte er anrufen, sage ihm Bescheid.

Posledične rečenice (daß, so daß, als daß):

Er war so taub, daß er keinen Laut hören konnte. Sie setzte sich is die Ecke, so daß sie die Straße beobachten konnte. Es ist zu früh, als daß er schon da sein könnte.

Nemački pasiv - srpskohrvatski refleksiv

Dieses Lied wird gesungen. - Ova se pesma peva.

Es wird behauptet - Tvrdi se.

Warum wird hier nicht gebaut? - Zašto se ovde ništa ne gradi?

Leksikologija

Idiomi i frazeologija (semantičke odlike i prevodljivost na srpskohrvatski; poslovice i izreke).

Polusloženice:

Ost-West - Gerspäche, das Mit-dem-Kopf-durch-die-Wand-Wollen.

Leksikografija

Enciklopedija i leksikoni; opšte enciklopedije, leksikoni pisaca, leksikoni stranih reči, lingvističkih termina.

Književnost i lektira

Naturalizam (1880-1990). Ujedinjenje Nemačke. Preobražaj društva. Privredni uspon. Politička raslojavanja. Počeci moderne književnosti. Centri naturalizma. Značaj prirodnih nauka. Podsticaji iz Francuske, skandinavskih zemalja i Rusije.

Lektira

Gerhart Hauptmann: Bahnwärter Thiel

Pluralizam književnih strujanja na smeni stoleća. U znaku simbolizma. Dekadentnost. Poêgie pure. Bečka moderna. Veliki romanopisci.

Lektira

Friedrich Nietsche: Vereinsamt

Also sprach Zarathustra (odlomak)

Stefan George: Komm in den totgesagten Park; Rainer Maria Rilke: Kindheit, Einsamkeit. Herbsttag.

Der Panther; Die Aüfzeichnungen des Malte Laurids Brigge (odlomak)

Hugo von Hofmannstahl: Ballade des äusseren Lebens. Torzinen über Vergänglichkeit

Tomas Mann: Tonio Kröger. Buddenbrooks (odlomak). Der Zauberberg (odlomak)

Hermann Hesse: Der Steppenwolf, Tagebücher

Decenija ekspresionizma. Osnovna obeležja. Prvi svetski rat i njegovi odjeci u književnosti. Prodor prema novoj estetici. Veza sa slikarstvom. Simultanizam. Ekstaza. Aktivizam.

Lektira

Georg Trakl: Verlärter Herbst. Ein Winterabend. Grodek.

Gottfried Benn: Asterm. Nur zwei Dinge

Alfred Doblin: Berlin Alexanderplatz (odlomak)

Franz Kafka: Der Prozes. Die Verwandlung

Književnost Vajmarske Republike. Neue Sachlichkeit. Nacionalsocijalizam. Književnost u emigraciji.

Lektira

Bertold Brecht: An die Nachgeborenen.

Savremena književnost. Nemačka posle drugog svetskog rata. Raskid sa radicijom. Recepcija stranih književnosti. Književno stvaralaštvo u SR Nemačkoj, Nemačkoj Demokratskoj Republici, Austriji i Švajcarskoj. Grupa 47. Kritički realizam. Angažovana književnost, dokumentarno pozorište. Konkretna poezija. Nova senzibilnost.

Lektira

Wolfgang Borcher: An diesem Dienstag

Günter Eich: Inventura

Paul Celan: Die Todesfuge

Heinrich Böll. Wanderer, kommst du nach Spa...

Günther Grass: Die Blechtrommel (odlomak)

RUSKI JEZIK

(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)

Napomena

ITALIJANSKI JEZIK

(1. strani jezik - I, II, III i IV godina učenja)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave italijanskog jezika i civilizacije

Osnovni ciljevi nastave italijanskog jezika u filološkoj gimnaziji jesu: osposobljavanje učenika za uspešnu komunikaciju na italijanskom jeziku; sticanje i produbljivanje poznavanja italijanskog jezika u svim jezičkim veštinama i jezičkim aktivnostima; upoznavanje italijanske kulture i civilizacije; usvajanje osnovnih elemenata filoloških nauka radi osposobljavanja za nastavak obrazovanja.

Zadaci nastave italijanskog jezika i civilizacije

Zadaci nastave italijanskog jezika i civilizacije jesu osposobljavanje učenika da razume italijanski jezik i da taj jezik aktivno koristi. Učenik treba da u što većoj meri ovlada veštinama razumevanja, govorenja, čitanja i pisanja i da se osposobi da uočava jezičke zakonitosti i specifičnosti prisutne u materijalu koji se koristi u nastavi. Učenik treba da stekne svest i saznanja o civilizacijskim specifičnostima Italije, o sličnostima i razlikama koje u pogledu navika, običaja, mentaliteta i institucija postoje kako u okviru Italije tako i u odnosu na našu zemlju.

Značajna komponenta nastave treba da bude i podsticanje učenika na samostalan rad i proširivanje stečenih znanja.

Cilj nastave italijanske književnosti

Cilj nastave italijanske književnosti jeste humanističko formiranje učenika u vaspitnom i obrazovnom smislu, razvijanje njegovog književnog ukusa i stvaranje trajnih čitalačkih navika.

Zadaci nastave italijanske književnosti

Zadaci nastave italijanske književnosti jesu:

- upoznavanje učenika sa najznačajnijim autorima i delima novije italijanske književnosti;

- stvaranje povoljnih uslova za književnu recepciju;

- prepoznavanje, u delima italijanskih pisaca, univerzalnih principa književne umetnosti;

- povezivanje umetničkih i saznajnih dimenzija književnog dela sa znanjima iz drugih oblasti (civilizacija, istorija, umetnosti).

Prvi razred

(5 časova nedeljno - 185 časova godišnje)

JEZIK I CIVILIZACIJA (135 časova)

OPERATIVNI ZADACI

Tokom prvog razreda učenik treba da savlada četiri jezičke veštine na način i u obimu koji su niže navedeni:

Razumevanje govora

Učenik treba da bude u stanju da razume jednostavnu izvornu usmenu poruku (leksički i sintaksički primerenu nivou znanja koji je predviđen za prvu godinu učenja) iskazanu na standardnom italijanskom jeziku i da, pri tome, pokaže globalno razumevanje poruke (da shvati osnovnu informaciju) i selektivno razumevanje (da izdvoji traženu informaciju).

Razumevanje treba da se odnosi na različite vrste kraćih usmenih poruka (kratki dijalog, reklama, kratki informativni bilten - vremenska prognoza, stanje na putevima, najava TV programa, lakši tekstovi popularnih pesama i sl.) snimnjenih sa televizije, radia ili Interneta. Učenik treba da uoči ključne reči i izražajne komponente poruke, a naročito odredbe za iskazivanje različitih odnosa (za vreme, mesto, uzrok, posledicu, način, itd.).

Usmeno izražavanje

Učenik treba da se osposobi da jednostavnim iskazima traži od sagovornika osnovne informacije o njegovom načinu života, o njegovim iskustvima i o njegovoj sredini, kao i da pruži osnovne informacije vezane za svoje navike, svoja iskustva i svoju sredinu. Treba da bude u stanju da postigne osnovne dogovore neophodne za elementarni društveni život.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da se osposobi da korektno pročita, ispravno razume i prepriča leksički i sintaksički jednostavne tekstove razne prirode napisane na standardnom italijanskom jeziku. Tekstovi treba da su autentični, ili, prema potrebi, adaptirani u onoj meri koja se smatra neophodnom s obzirom na nivo jezičke kompetencije učenika prve godine.

Pisano izražavanje

Učenik treba da se osposobi da napiše svoje lične podatke, da ispravno popuni razne originalne formulare, da napiše kratko neformalno pismo ili e-mail poruku, čestitku, kraći sastav na njemu bliske teme, da izdvoji ključne reči, da pismeno rezimira tekst koji je prethodno detaljno obrađen na času.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

TEMATIKA

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (odnosi u porodici), stanovanje, ishrana, opis mesta, škola, slobodno vreme, druženje, muzika, sport, merenje vremena, vremenski uslovi, praznici.

U realizaciji ovog segmenta nastave treba voditi računa da se izbegavaju stereotipi i opšta mesta; aktivnosti treba organizovati uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Italije.

SADRŽAJI PROGRAMA JEZIKA I CIVILIZACIJE

UVODNI DEO

Abeceda i ortografska pravila. Digrami i trigrami. Grafički znaci "c", "i" i "h".

Diftonzi i triftonzi. Elizija. Krnjenje reči.

Položaj i beleženje akcenta. Intonacija upitnih i izjavnih iskaza.

Morfologija

Član

Oblici određenog i neodređenog člana.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.

Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (Scè un ragazzo: Ci sono dei ragazzi) i kao oblik za iskazivanje neodređene količine (Desidero del vino).

Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia madre si chiama Maria, i miei cugini si chiamano Franco e Giorgio).

Imenica

Rod i broj imenica. Nastavci za muški i ženski rod.

Izuzeci u građenju množine imenica. Posuđenice.

Izuzeci u rodu imenice. Rod posuđenica.

Pridev

Vrste prideva.

Morfološke odlike prideva quello, bello i buono .

Nepromenljivi pridevi.

Prisvojni pridevi i pokazni pridevi.

Osnovni brojevi.

Neodređeni pridevi ogni i qualche.

Etnici: najfrekventniji nazivi pripadnika stranih nacija i žitelja značajnijih italijanskih gradova.

Zamenica

Lične zamenice u službi subjekta (io, tu, lui, lei, noi, voi, loro).

Naglašene i nenaglašene lične zamenice.

Povratne zamenice.

Relativna zamenica che.

Neodređene zamenice qualcuno i ognuno.

Prisvojne zamenice i pokazne zamenice.

Upitne zamenice chi? i che? / che cosa?

Glagol

Prezent (presente) triju konjugacija i prezent povratnih glagola.

Prezent modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere i nepravilnih glagola: andare, avere, bere, dare, dire, essere, fare, piacere, stare, uscire, venire.

Složene hipotetičke rečenice za iskazivanje realne mogućnosti (periodo ipotetico della reltà) sa prezentom, imperativom i passato prossimo: Se hai finito, esci. Quando torni, chiama Marco.

Imperativo (imperativ; bez oblika za 3. lica množine); odrečni oblik imperativa.

Passato prossimo (prošlo svršeno vreme):

prelaznih i neprelaznih glagola;

povratnih glagola;

nepravilnih glagola.

Osnovne informacije o pasivnoj konstrukciji.

Prilog

Osnovni prilozi i priloški izrazi za određivanje vremena i prostora.

Upitni prilozi: quando?, come?, perchè? dove?

Predlog

Osnovni predlozi: di, a, da, in, con, su, per, tra, fra.

Predlozi: sotto, sopra, davanti, dietro, fuori, dentro.

Rečce

Rečce ci (s priloškom vrednošću) i ne (s partitivnom vrednošću).

Treće lice glagola fare (fa) i passato prossimo.

Sintaksa

Objasniti razliku između stanja, načina i vremena glagola.

Pojam eksplicitne i implicitne zavisne rečenice.

Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.

Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.

Slaganje prideva u rodu i broju sa imenicom.

Položaj naglašenih i nenaglašenih zamenica u odnosu na glagol ili glagolsku sintagmu.

Slaganje participa prošlog sa subjektom.

Osnovne informacije o sintaksi predloga i sintaksi člana.

Upotreba rečce ci i ne.

Glagol volere i rečca ci.

Osnovne strukture s infinitovom; implicitna finalna rečenica per + infinitiv).

Najfrekventniji glagoli i njihova rekcija (finire, cominciare, pensare, credere, dire, provare, parlare).

Realna hipoteza (periodo ipotetico della realtà) ca passato prossimo (ili impertivo) i presente.

OSNOVNA ZNANJA O ITALIJI (50 časova)

- Geografske odlike Italije

- Stanovništvo

- Društveno uređenje

- Kratak pregled istorije Italije - od vremena propadanja Rimskog carstva do naših dana

- Velikani italijanske kulture u oblastima: slikarstva, vajarstva, arhitekture, muzike, književnosti, nauke i filma.

Drugi razred

(5 časova nedeljno, 175 časova godišnje)

JEZIK I CIVILIZACIJA (125 časova)

OPERATIVNI ZADACI

Tokom drugog razreda učenik treba da savlada jezičke veštine na način i u obimu koji su niže navedene:

Razumevanje govora

Učenik treba da bude u stanju da razume izvornu poruku iskazanu na standardnom italijanskom jeziku koja je u određenoj meri leksički i sintaksički složenija. Učenik treba da pokaže globalno i selektivno razumevanje poruke.

Razumevanje se odnosi na raznovrsne usmene poruke čija je dužina primerena složenosti teksta i zadacima koji se postavljaju pred učenika (dijalozi raznog sadržaja, telefonski razgovor, kontakt-emisije, talk-show sa mladim učesnicima, komentar sportskog događaja, razgovor o nekom od problema mladih u Italiji, tekstovi savremenih popularnih pesama i sl.). Učenik treba da uoči ključne reči i izraze prisutne na snimku i da prepozna odredbe za iskazivanje različitih odnosa, kao i da pokuša da prepozna ton kojim je nešto rečeno (da prepozna šalu, prebacivanje, ironiju i sl.).

Usmeno izražavanje

Učenik treba da se osposobi da vodi jednostavan razgovor na italijanskom jeziku, da slobodno postavlja pitanja, da odgovara na pitanja, da daje komentare na predmet razgovora, da ugovara vreme i mesto kakve aktivnosti, da iznese pretpostavku, izrazi sumnju, strah, zebnju, radost, nestrpljenje i sl.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da čita, razume i prepričava leksički i sintaksički umereno složene tekstove formalne (adaptirani književni tekstovi) ili neformalne prirode (npr. uputstvo za upotrebu nekog proizvoda, vicevi, stripovi, turistički prospekti, vodiči kroz Italiju, jednostavnije web stranice, itd.) napisane na standardnom italijanskom jeziku. Tekstovi mogu biti adaptirani u onoj meri koja je neophodna s ozbirom na jezičku kompetenciju učenika druge godine.

Pisano izražavanje

Učenik treba da bude u stanju da napiše pismo, čestitku, razglednicu, jednostavniju biografiju i kurikulum, upotrebljavajući pri tom morfološka i sintaksička sredstva s kojima se upoznaje tokom školske godine. Treba takođe da uspe da pismeno rezimira tekst koji je pročitao ili čuo.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

TEMATIKA

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (zanimanja članova porodica, vođenje domaćinstva), ishrana, opis mesta, škola (problemi učenika, sistem obrazovanja, lični stav učenika prema školi), slobodno vreme, druženje, muzika, sport, značajni kulturni spomenici i istorijski događaji, putovanja, snalaženje u stranoj zemlji.

U realizaciji ovog segmenta nastave i dalje treba voditi računa da se izbegavaju stereotipi i opšta mesta; aktivnosti treba organizovati uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati raznovrsnu i dinamičnu stvarnost Italije.

SADRŽAJI PROGRAMA JEZIKA I CIVILIZACIJE

MORFOLOGIJA

Ortografija

Neke pravopisne osobenosti množine imenica (valigia - valigie; pioggia - piogge; camicia - camicie i sl.).

Član

Upotreba člana uz prisvojni pridev, imenicu i opisni pridev (II mio fratello maggiore).

Osnovna pravila o upotrebi člana uz imena gradova i zemalja (Vado a Milano. La mia Roma è cambiata molto. Torno dalla Francia mercoledi).

Imenica

Rod imenice prema značenju.

Imenice bez oblika množine ili jednine.

Množina imenica na -co, -ca, -go, -ga.

Imenice s nastavkom -ista, -tore, -aio; drugi sufiksi za izvođenje imena vršioca radnje.

Imenice centinaio i migliaio i njihova množina.

Alteracija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike).

Derivativni sufiksi za izvođenje reči od imenica.

Pridev

Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, relativni superlativ.

Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo.

Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i superlativa (più grande: maggiore; più buono: migliore).

Analitačko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga assai, molto, troppo. Sufiks - issimo.

Redni brojevi (1. - 10.); nastavak -esimo za građenje ostalih rednih brojeva.

Prisvojni pridevi altrui i proprio.

Nepromenljivi pridevi.

Manje frekventni etnici i nazivi žitelja značajnijih evropskih gradova.

Osnovni sufiksi za alternaciju prideva.

Derivatni sufiksi i prefiksi za izvođenje imenica i glagola od prideva.

Zamenica

Združeni oblici nenaglašenih ličnih zamenica (prva u službi indirektnog, druga direktnog objekta); povratne zamenice i nenaglašene lične zamenice.

Relativna zamenica cui.

Sintagma član (sa predlogom ili bez njega) + cui sa relativno - posesivnom vrednošću.

Zamenica si i njeno značenje (povratno, bezlično, pasivno).

Rečca ecco i nenaglašene lične zamenice.

Rečce

Rečce ci i ne i nenaglašene zamenice lo, la, li, le.

Rečca ne s priloškom (Ne torno adesso) i zameničkom vrednošću (Marco? Ne parliamo spesso). Rečca ci sa zameničkom vrednošću (Marco? Ci ho parlato ieri).

Glagol

Sadašnje vreme (presente) nepravilnih glagola: salire, spegnere, vincere.

Glagoli porre i trarre i njihove izvedenice; izvedenice od osnove - durre.

Imperativ:

Nepravilni oblici imperatava za 2. lice jednine.

Oblici imperativa za 3. lice množine (učtivo obraćanje).

Imperativ glagola avere, essere, sapere.

Prošlo nesvršeno vreme (imperfetto).

Buduće vreme (futuro) i pogodbeni način (condizionale) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.

Složena hipotetička rečenica za iskazivanje realne mogućnosti (periodo ipotetico della realtà iskazane prezentom ili futurom).

Prošlo vreme pododbenog načina (condizionale passato).

Konjunktiv prezenta (congiuntivo presente) i prošlo vreme konjunktiva (congiuntivo passato).

Gerundio. Oblici triju konjugacija i nepravilnih glagola.

Struktura stare + gerundio.

Prilog

Građenje priloga pomoću nastavka - mente.

Poređenje priloga. Komparativ i superlativ priloga bene i male.

Građenje superlativa apsolutnog priloga pomoću nastavka - issimo.

Predlog

Značenje i upotreba predloga: contro, dopo, prima, senza, vicino, lontano.

Upotreba predloga i člana uz lične zamenice (Il negozio è dietro l’ angolo; Marco è dietro di me).

Upotreba predloga i člana ispred naziva gradova i država:

Vado a Roma; Vado nella mia cara Roma.

Vado in Francia; Vado nella mia amata Francia

i ispred nekih izraza:

Vado a letto; Vado nel mio caldo letto.

SINTAKSA

Položaj združenih oblika nenaglašenih ličnih zamenica u odnosu na glagolske oblike.

Upoteba i vrednost struktura stare per i stare + gerundio.

Kauzativna upotreba glagola fare.

Osnovna pravila o slaganju vremena.

Eksplicitne zavisne rečenice:

finale (Lo faccio perchè voi siate felici)

causale (Sono triste perchè ho sbagliato)

concessiva (Guardo il film, benchè non mi interessi) s odgovarajućim veznicima: perchè/affinchè, sebbene/benchè/anche se; poichè/siccome i sl.

Pasivna konstrukcija

Bezlični glagoli i bezlični izrazi s glagolom essere i njihova rekcija.

Položaj priloga u odnosu na glagol.

Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo.

Pridevi piano, veloce, forte u službi priloga.

Izmeštanje objekta ispred predikata i upotreba nenaglašene lične zamenice.

KNJIŽEVNOST (50 časova)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- upoznaju odabrane tekstove novije italijanske književnosti, prilagođene njihovom jezičkom nivou i interesovanjima, uz prezentiranje najosnovnijih podataka o autorima;

- osposobe se za otkrivanje osnovnih slojeva umetničkog teksta;

- otkriju glavne književne vrednosti u pročitanim tekstovima.

Sadržaji programa - obavezni autori:

Eugenio Montale, Ossi di seppia (izbor)

Uberto Saba, Canzoniere (izbor)

Cesare Pavese, Verrà la morte e avrà i tuoi occhi (izbor)

Aldo Palazzeschi: Poesie (izbor)

Alberto Moravia: Racconti (izbor)

Luigi Pirandello: Novelle per un anno (izbor)

Italo Calvino: Racconti (izbor)

Giuseppe Ungaretti: Allegria (izbor)

Elio Vittorini: Uomini e no (izbor)

Natalia Ghinzburg: Lessico familiare (izbor)

Treći razred

(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)

JEZIK I CIVILIZACIJA (130 časova)

OPERATIVNI ZADACI

Tokom trećeg razreda učenik treba da savlada jezičke veštine na način i u obimu koji su niže navedeni:

Razumevanje govora

Učenik treba da bude u stanju da razume dužu ili kraću izvornu poruku iskazanu na standardnom italijanskom jeziku koja se odlikuje složenijim leksičkim i sintaksičkim elementima. Učenik treba da pokaže globalno i selektivno razumevanje poruke.

Razumevanje se odnosi na usmene poruke različite dužine i sadržaja (dijalozi, kontakt-emisije, talk-show, reportaže, debate o raznim problemima, tekstovi popularnih pesama i sl.). Učenik treba da uoči ključne reči i izraze i da prepozna opšti kontekst, nameru, ton, itd. kojim je nešto rečeno (da pored šale, prebacivanja, ironije prepozna i aluziju, ukoliko se odnosi na poznate elemente i sl.).

Usmeno izražavanje

Učenik treba da slobodno komunicira na italijanskom jeziku u raznim situacijama svakodnevnog života. Treba da vlada najfrekventnijim morfološkim i sintaksičkim sredstvima italijanskog jezika, da bude u stanju da učestvuje u razgovoru i da iskaže svoje mišljenje i svoje stavove (odobravanje, neodobravanje, rezervu, oduševljenje i sl.) po nizu pitanja.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da bude osposobljen da čita italijanske tekstove razne prirode primerene jezičkom znanju (savremeni roman i poeziju, novinske članke, članke iz periodične štampe, materijal preuzet sa Interneta) i da uoči njihove glavne elemente i odlike.

Pisano izražavanje

Učenik treba da bude u stanju da se pismeno izražava na italijanskom jeziku, koristeći leksički fond i sintaksičke strukture s kojima se upoznaje tokom trećeg razreda. Prilikom stvaranja originalnog teksta treba da pokaže da vlada osnovnim jezičkim pravilima. Učenik treba, takođe, da bude u stanju da od datog teksta napravi rezime.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

TEMATIKA

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati i sledeće sadržaje: problemi porodice i pojedinca, život u gradu, specifičnosti svakodnevnog života, društvena kretanja, mogućnosti obrazovanja, savremene tehnologije (kompjuter, mobilna telefonija i sl.), slobodno vreme, druženje, muzika, sport, putovanja, ekologija.

SADRŽAJI PROGRAMA JEZIKA I CIVILIZACIJE

MORFOLOGIJA

Ortografija

Osnovna pravila o deljenju reči na slogove.

Član

Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (Il mio caro fratellino; Dov’è la Marisa?).

Posebni slučajevi upotrebe člana uz geografske pojmove: struktura In tutta Italia .

Gradovi koji zahtevaju član (L’ Aia); upotreba predloga ispred takvih gradova (Vado malvolentieri all’ Aia). Države koje odbacuju član (Proviene da Cuba; Vado a Cipro).

Imenica

Najfrekventnije imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).

Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.

Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.

Lažne alteracije.

Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice i prideva: cavolfiore; cassaforte, francobollo; chiaroscuro i sl.).

Pridev

Alterativni sufiksi -etto, -ello, -uccio, -otto.

Sufiksi -enne i -ina za brojeve (u službi označavanja nečijih godina: quarantenne, sulla quarantina).

Morfološke odlike prideva santo. Elizija i krnjenje prideva grande.

Sintetički oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva alto i basso.

Sintetičko građenje superlativa apsolutnog pomoću prefiksa arci-, stra-, iper-, ultra-. Idiomi s vrednošću superlativa apsolutnog (ricco sfondato; stanco morto, ubriaco fradicio i sl.).

Zamenica

Relativna zamenica il quale.

Lične zamenice u službi subjekta koje su manje zastupljene u govornom jeziku (egli, esso, essa, essi, esse).

Lična zamenica ella za izuzetno formalno obraćanje.

Pokazne zamenice codesto, stesso, medesimo.

Neodređene zamenice ili pridevi: alcuno, ciacuno, certo, altro, nessuno, parecchio.

Neodređene zamenice: nulla, niente, un tale, qualcosa.

Glagol

Pretprošlo svršeno vreme (trapassato prossimo).

Prošlo nesvršeno vreme konjunktiva (congiuntivo imperfetto) i pretprošlo svršeno vreme konjunktiva (congiuntivo trapassato).

Složene hipotetičke rečenice za iskazivanje mogućnosti (periodo ipotetico ipotetico della possibilità) i nemogućnosti/irealnosti (periodo ipotetico della irreltà).

Nelični glagolski oblici gerundio passato i infinito passato.

Davnoprošlo svršeno vreme passato remoto pravilnih glagola.

Futuro anteriore (predbuduće vreme).

Prilog

Izvođenje priloga pomoću nastavka -oni (bocconi, tastoni i sl.).

Izuzeci u izvođenju priloga pomoću nastavka -mente: violentemente, altrimenti, leggermente i sl.

Rečce

Priloška rečca ci i povratni glagoli (Franco ci si reca spesso. Anche noi vi ci rechiamo qualche volta).

Priloška rečca ci i nenaglašena lična zamenica u službi direktnog objekta (Mi ci trovi stasera ; Ce la trovi stasera = Trovi Maria al bar).

SINTAKSA

Upotreba relativne zamenice il quale.

Glagol avere, rečca ci i zamenica lo/la (Si, ce l’ho).

Upotreba imperfetta u nezavisnoj i zavisnoj rečenici.

Modalne vrednosti futura anteriore.

Upotreba sadašnjih i prošlih vremena gerundia i infinita u zavisnoj rečenici; njihova upotreba uz nenaglašene lične zamenice i rečce ci i ne.

Eksplicitne zavisne rečenice:

consecutiva (Ècosi bravo che nessuno lo puovincere).

relativa (Il libro che leggo non è interessante).

condizionale (se vuole, puo portare suo fratello).

Bezlični glagoli i bezlični izrazi sa glagolom essere i njihova rekcija.

Povratni glagoli u bezličnoj upotrebi (Ci si alza presto).

Pravila o slaganju vremena (iskazivanje pretprošlosti i futura u prošlosti).

Izmeštanje indirektnog objekta ispred predikata.

Pleonastična upotreba nenaglašenih zamenica za indirektni objekt izmešten ispred predikata.

Pasivna konstrukcija sa glagolom venire.

LEKSIKOGRAFIJA

Učenik koristi rečnik od samog početka učenja italijanskog jezika, ali osnovna znanja iz leksikografije stiče od III razreda, uz odgovarajuće vežbe na italijanskim tekstovima i tokom vežbi prevođenja sa italijanskog i na italijanski jezik.

Učenik treba da se obuči da pravilno koristi rečnik, najpre dvojezični, a zatim i jednojezični, a i da se upozna sa nekim osnovnim pojmovima iz oblasti leksikografije:

- šta predstavlja odrednica u rečniku

- homonimi

- sinonimi

- anItonimi

- polisemija

- frazeologizmi

Učeniku treba predstaviti najznačajnije postojeće rečnike ovog tipa ("Italijansko - srpski rečnik" Ivana Klajna , kao i malo izdanje Zingarelli - ja). Veštinu korišćsnja rečnika učenik stiče na času, najpre uz pomoć nastavnika, a kasnije i samostalno, uz nekoliko posebno pripremljenih vežbi.

KNJIŽEVNOST (50 časova)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- upoznaju se sa odabranim delima (integralno ili u odlomcima) novijih italijanskih pisaca;

- upoznaju se sa književno-istorijskim kontekstima njihovog nastanka;

- upoznaju se sa osnovnim elementima biografije autora, značajnim za nastanak njegovih dela;

- prepoznaju glavne književne vrednosti u pročitanim tekstovima.

Sadržaji programa - obavezni autori:

Giuseppe Ungaretti: Allegria (izbor)

Eugenio Montale: Ossi di seppia (izbor)

Alberto Moravia: Racconti romani (izbor)

Elio Vittorini: Conversazione in Sicilia (izbor)

Italo Calvino: Il visconte dimezzato (izbor)

Četvrti razred

(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje)

JEZIK I CIVILIZACIJA (110 časova)

OPERATIVNI ZADACI

Tokom četvrtog razreda učenik treba da ovlada jezičkim veštinama na način i u obimu koji su niže navedeni:

Razumevanje govora

Učenik mora biti osposobljen za praćenje i razumevanje dužih, leksički i sintaksički složenijih izvornih izlaganja, govora i dijaloga na standardnom italijanskom jeziku (autentični audio i video materijali koji obuhvataju intervjue, talk-show, informativne programe raznog karaktera i sadržaja, popularne pesme, humor i viceve zasnovane na igrama reči), pri čemu treba da razume globalnu poruku i da pokaže selektivno razumevanje. Posebnu pažnju treba obratiti na govor mladih.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da bude u stanju da bez teškoća komunicira na italijanskom jeziku u raznim situacijama. Treba da vlada frekventnim morfološkim i sintaksičkim sredstvima italijanskog jezika i da poseduje takvu komunikativnu kompentenciju koja mu omogućuje da slobodno učestvuje u razgovoru i da može da bez teškoća iskaže svoje mišljenje o širokom spektru pitanja i tema. Učenik treba da bude u stanju da parafrazira i rezimira na italijanskom jeziku materijal koji je slušao i čitao.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da bude osposobljen da čita i razume autentične italijanske tekstove razne prirode (savremeni roman i poeziju, novinske članke, članke iz periodične štampe, tekstove preuzete sa Interneta) i da uoči glavne elemente i odlike takvog teksta.

Pisano izražavanje

Učenik treba da bude u stanju da na italijanskom jeziku napiše duže pismo lične i formalne prirode (učenik mora da se osposobi da samostalno traži određene vrste informacija - stipendiju, razne vrste poslovnog angažovanja mladih i sl.) ili da napiše sastav poštujući pravopisna pravila i načela koherentnosti. Pri tom, mora biti osposobljen da koristi složenije sintaksičke strukture i konstrukcije. Učenik treba da nauči kako da od teksta napravi rezime kao i da od nekoliko sažetih informacija sastavi kompletan tekst (uz što manje korišćenje leksike i struktura prisutnih u tekstu).

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

TEMATIKA

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati i sledeće sadržaje: značajnije promene u italijanskom društvu posle Drugog svetskog rata, sva sredstva i vidovi savremene komunikacije, stereotipi (diskutovati o uvreženim predrasudama i opštim mestima), Italija kao multietničko društvo, zaštita životne sredine, zaštita životinja, društveno korisne aktivnosti.

U realizaciji ovog segmenta i dalje treba voditi računa da se izbegavaju stereotipi i opšta mesta; aktivnosti treba oganizovati uz pomoć izvornih i što novijih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Italije.

SADRŽAJI PROGRAMA JEZIKA I CIVILIZACIJE

MORFOLOGIJA

Ortografija

Imenice s etimološkim "i" (crociera, scienza i sl.).

Deljenje reči na slogove.

Član

Pravila o izostavljanju člana. Glagoli nominare, eleggere, dichiarare.

Izostavljanje, odnosno upotreba člana u nabrajanjima.

Upotreba člana u poslovicama.

Imenica

Osnovni derivativni sufiksi i prefiksi.

Lažne alteracije.

Imenice sa dvojnim oblicima za množinu (nomi sovrabbondanti).

Imenice sa nepravilnom množinom (tempio - templi, dio - dei i sl.).

Tvorba složenih imenica i množina takvih imenica (kombinacije imenice, glagola i priloga: lavastoviglie, lavasciuga; buttafuori; benestare i sl.).

Pridev

Položaj prideva u odnosu na imenicu.

Položaj više prideva u odnosu na imenicu.

Razlike u značenju prideva u zavisnosti od njegovog položaja u odnosu na imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).

Superlativ prideva acre, celebre, salubre i sl.

Zamenica

Pokazne zamenice costui / costei / costoro; colui / colei / coloro.

Pokazne zamenice questi, quegli.

Neodređene zamenice ehiunque i altri.

Glagol

Osnovne informacije o davnoprošlom svršenom vremenu trapassato remoto.

Passato remoto nepravilnih glagola.

Klasifikacija povratnih glagola (riflessivi propri, apparenti, reciproci, pronominali, d’affetto).

Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena.

Temporalna i psihološko-subjektivna razlika između passata prossima i passata remota.

Upotreba imperfetta kao nesvršenog vremena i upotreba drugih, svršenih prošlih vremena.

Apsolutna upotreba:

oba vremena gerunda (gerundio)

participa prošlog (participio passato).

Particip prezenta (participio presente) s glagolskom vrednošću (La fontana ha una statua raffigurante un pesce).

Prilog

Klasifikacija priloga na osnovu morfoloških osobina (prosti, izvedeni, složeni prilozi i priloški izrazi).

Prilog dovunque.

Predlog

Razlikovanje priloga od predloga (È entrato dentro; È entrato dentro la casa).

SINTAKSA

Pretvaranje eksplipitne zavisne rečenice u implicitnu pomoću pasiva ili kauzativnih glagola (fare, lasciare).

Zavisne rečenice:

limitativa (Per quello che ne sappiamo, non dovrebbe piovere).

eccettuativa)Ci vediamo stasera, a meno che...)

esclusiva (È andato via senza che abbia detto niente).

Upotreba imperfetta umesto condizionale passato i congiuntivo trapassato u irealnim hipotezama.

Upotreba imperfetta umesto condizionale passato u službi budućnosti u prošlosti.

Slaganje participia passata u funkciji vremenske ili uzročne rečenice sa: objektom (kod prelaznih glagola: Prese le chiavi, Marco usci di corsa); subjektom (kod neprelaznih i povratnih glagola: Tornata a casa, Luisa fece una doccia).

Zavisna vremenska rečenica koja temporalno prethodi glavnoj: eksplicitne (trapassato prossimo) i implicitne varijante (infinito passato, gerundio pasato, participio passato).

Kauzativno fare i nenaglašene lične zamenice (Fammi vedere. L’ ho pregato di non farglielo toccare).

Izmeštanje priloške odredbe za mesto ispred predikata i upotreba rečca ci i ne (A Firenze ci vado spesso. Di amici ne ho tanti).

Pasivna struktura andare + participio passato (Questo vino va bevuto subito).

Durativna struktura andare/venire + gerundio (Il professore andava / veniva dicendo che bisognava studiare).

LEKSIKOGRAFIJA

Vežbe i rad na rečnicima nastavljaju se predstavljanjem još nekih važnijih specijalnih rečnika (ilustrovanih, rečnika sinonima, etimoloških rečnika i sl.).

KNJIŽEVNOST (50 časova)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- upoznaju se sa odabranim delima (integralno ili u odlomcima) novijih italijanskih pisaca;

- upoznaju se sa književno-istorijskim kontekstima njihovog nastanka;

- upoznaju se sa osnovnim elementima biografije autora, značajnim za nastanak njegovih dela;

- prepoznaju glavne književne vrednosti u pročitanim tekstovima;

- steknu uvid u istoriju italijanske književnosti.

Sadržaji programa - obavezni autori:

Luigi Pirandello: Sei personaggi in cersa d’ autore (izbor)

Italo Svevo: La coscienza di Zeno (izbor)

Gabriele D’Annunzio: Alcyone (izbor)

Giovanni Pascoli: Myricae (izbor)

Alessandro Manzoni: I promessi sposi (izbor)

Pregled istorije italijanske književnosti

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Jezik i civilizacija

Imajući u vidu da se sa učenjem italijanskog jezika počinje tek u srednjoj školi, neophodno je obratiti posebnu pažnju na izradu kvalitetnih godišnjih i mesečnih planova rada i sakupljati didaktički materijal, dobro pripremati časove i vežbanja i motivisati učenike.

Da bi se ostvarili ciljevi i zadaci nastave italijanskog jezika, tokom rada sa učenicima treba naglasiti humanističke elemente i jezičke, umetničke, književne i kulturne sadržaje.

Organizacija nastave

Nastava italijanskog jezika organizuje se u grupama od najviše 12 učenika, čime se omogućuje da svaki učenik aktivno učestvuje u nastavnom procesu.

Sama nastava italijanskog jezika organizovana je na dva nivoa, jezičkom (razvijanje komunikativne kompentenije) i kulturnog (upoznavanje sa italijanskom književnošću, civilizacijom i umetnošću). U nastavi italijanskog jezika ne sme se stavljati isključivi naglasak na gramatiku i na prevođenje, već je potrebno razvijati osnovne jezičke veštine kod učenika, koje iz razreda u razred postaju sve složenije.

U nastavu jezika i civilizacije treba uključiti razne vidove stupanja u kontakt s izvornim jezičkim materijalom: gledanje filmova i slušanje popularnih pesama (s odgovarajućom razradom kroz vežbe), praćenje dokumengarnog i drugog video materijala, čitanje internet stranica, praćenje kulturnih događaja vezanih za Italiju i praćenje kulturnih manifestacija koje organizuje Italijanski kulturni centar u Beogradu ili druge institucije.

Nastavni materijali

Specifičnost nastave italijanskog jezika u filološkim gimnazijama zahteva upotrebu posebnog nastavnog materijala. Izbor udžbenika i nastavnog materijala mora odgovarati zahtevima programa i interesovanjima učenika, i predstavljati sastavni deo kompletne metode.

Nastavni materijali i audio i video zapisi čuvaju se u posebnoj medijateci, u kojoj se takođe čuvaju i rečnici, gramatike, zbirke vežbanja, književna dela na italijanskom jeziku, posebno ona obuhvaćena programom, štampa i druge vrste štiva u skladu sa interesovanjem učenika.

Na raspolaganju nastavniku moraju biti sledeća nastavna sredstva: kasetofon, televizor, video, prijemnik za satelitski program i po mogućustvu, kompjuter sa projektorom (video beam).

Pismeni zadaci

U toku školske godine učenici rade četiri pismena zadatka iz jezika i dve pismene provere iz književnosti. Po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu može se zameniti odgovarajućim testom.

Pismenim zadatkom se proverava stepen usvojenosti gradiva, a prethodi mu priprema i sledi analiza rezultata.

Za pripreme, obavljanje i analizu pismenih zadataka treba predvideti do 20 časova u toku školske godine.

Slobodne aktivnosti

Pored obaveznih aktivnosti (praćenje nastave, pismeni zadaci, usmeno odgovaranje, čitanje lektire), učenici mogu biti angažovati i u slobodnim, vannastavnim delatnostima koje će doprineti da se oni dodatno motivišu da uče italijanski jezik (dramska, novinarska, kulinarska sekcija, itd.); naročitu pažnju treba obratiti na savremene vidove komunikacije putem Interneta, elektronske pošte i chat - konferencija. Učenike treba podsticati da se upoznaju sa mogućnostima ovih izuma kako bi se osposobili da samostalno ostvaruju jezičke kontakte sa vršnjacima iz Italije.

Ocenjivanje učenika

U skladu sa ciljem i zadacima, definisani su i elementi za vrednovanje znanja učenika. Stoga, nastavnik treba da stalno ima u vidu obrazovno-vaspitne zahteve koje operativni zadaci propisuju, i da ih shodno sugestijama iznetim u ovom uputstvu, ocenjuje. Vrednovanje u stranom jeziku podrazumeva vrednovanje i obima i nivoa znanja.

Do konačne ocene znanja učenika nastavnik dolazi kontinuiranim praćenjem i ocenjivanjem komponenata od značaja za usmeno izražavanje i razumevanje, za čitanje i pisanje, kao i učenikovo zalaganje i aktivnosti.

Težište u ocenjivanju treba da bude na usmenoj komunikaciji, razumevanju jezika i primeni jezičkih zakonitosti.

Književnost

Objašnjenje programa

Program za prvi razred razlikuje se koncepcijski od programa za ostala tri razreda, prvenstveno zbog neophodnosti da učenici prvog razreda ovladaju osnovama italijanskog jezika i civilizacije; iako nije predviđena obrada dela određenih autora, učenicima se mogu ponuditi književni tekstovi, bez većih jezičkih prepreka, kao osnova za rad na jeziku i civilizaciji.

Tekstovi predviđeni za drugi razred biraće se po sledećim kriterijumima: jezička i stilska primerenost, zanimljivost sadržaja, izazovnost u smislu mogućnosti razvijanja diskusije na temu koju tretira odlomak.

Program za treći i četvrti razred osmišljen je tako da, pored već navedenog, omogući učenicima temeljnije upoznavanje sa odabranim delima nekoliko velikih italijanskih pisaca novijeg vremena, zbog čega se neki autori i dela ponavljaju. Iako se ne insistira na književnoistorijskom kontinuitetu, nastavnik može obavestiti učenike i o drugim velikanima italijanske književnosti, kao što im može predočiti i ideju o istorijskom kontinuitetu italijanske književnosti.

Pregled istorije italijanske književnosti predviđen za četvrti razred može biti prilika da se učenici, koji su već dostigli viši nivo znanja italijanskog jezika, upoznaju i sa najlepšim tekstovima starije italijanske književnosti.

Uputstvo za ostvarivanje programa

Program nudi veći broj tekstova i omogućava nastavniku da vrši izbor na osnovu sopstvenih afiniteta, da u postupak izbora teksta aktivno uključi i učenike, da se i sami učenici, prema sopstvenim interesovanjima, samostalno upoznaju sa nekim tekstovima.

Programom predviđene, ili od strane nastavnika izabrane tekstove, kao i činjenice o autorima i njihovom vremenu, nastavnik treba da prezentira na zanimljiv način, trudeći se da probudi kod učenika radoznalost, da izazove povoljnu afektivnu reakciju, da književni tekst približi njihovom načinu razmišljanja i doživljavanja, da stvori u razredu dinamičnu, komunikacijski bogatu atmosferu. Deo činjenica učenici mogu i sami da otkriju, ukoliko im nastavnik da uputstva kako da do njih dođu. Nastava se održava na italijanskom jeziku u najvećoj mogućoj meri.

Učenici se za obradu teksta po potrebi pripremaju kod kuće čitanjem prevoda ili originala celog dela ili većeg odlomka. Na času se čita odabrani odlomak i razgovara o delu. Tekstove treba čitati više puta (nastavnik i učenici); svako čitanje, čiji je cilj unapred zadat, treba da posluži otkrivanju jednog sloja teksta (osnovno razumevanje, detaljno razumevanje, uživljavanje u afektivne ili misaone dimenzije teksta, susret sa problemima vrednosti, prepoznavanje saznajnih dimenzija teksta itd). Glasnim čitanjem može se započeti obrada teksta ukoliko je on jezički sasvim pristupačan učenicima. U protivnom, počinje se sa čitanjem u sebi, a glasno, izražajno čitanje izvodi se na kraju, nakon obrade i tumačenja teksta.

Učenje napamet korisno je ali se ne sme nametati učenicima: bolje je dati im mogućnost izbora teksta, odnosno segmenta koji žele da memorišu.

U nastavi italijanske književnosti potrebno je obezbediti korelaciju sa drugim nastavnim predmetima (srpski jezik i književnost, likovna i muzička umetnost, istorija. drugi strani jezik), kao i sa ostalim elementima programa italijanskog jezika i civilizacije: podsećanjem, izazivanjem asocijacija, skretanjem pažnje, kratkim digresijama i slično.

Za nastavu književnosti, uključujući i pismene provere, treba predvideti 50 časova godišnje.

Vrednovanje znanja učenika

Vrednovanje znanja učenika podrazumeva stalno praćenje i proveru njegove sposobnosti da u književnom tekstu otkrije osnovne umetničke slojeve, da povezuje nova sa ranije stečenim znanjima, da vlada osnovnim tehnikama čitanja, da prepoznaje osnovni književno-istorijski kontekst nastanka dela i značajne elemente biografije autora. Takvo praćenje vrši se konstantno, na svakom času, u slobodnoj komunikaciji, u atmosferi u kojoj učenik oseća želju da iskaže sopstvena zapažanja i mišljenje.

Pismene provere znanja vrše se dva puta godišnje, i to u vidu objektivnog testa (provera poznavanja književnoistorijskih činjenica) i u vidu pismene analize odlomka (provera analitičkih sposobnosti). U drugom i u trećem razredu, pismena provera vrši se na osnovu poznatog teksta, a u četvrtom na osnovu nepoznatog teksta, koji mora biti od poznatog autora i iz ranije obrađenih dela.

Na početku školske godine, nastavnik je dužan da učenicima saopšti način, oblike i kriterijume vrednovanja znanja.

Ocenjivanje se vrši redovno i javno uz usmeno obrazloženje.

FRANCUSKI JEZIK

Prvi razred

(5 časova nedeljno - 185 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Jezički sistem i civilizacija - 135 časova

Imenice i pridevi - rod i brojevi. Sistematizacija najčešće diferencijacije pomoću slova E/S uz zadržavanje ili promenu izgovora. Diferencijacija pomoću nastavaka, npr. teur/trice (acteur/actrice), eux/euse (courageux/courageuse), ail/aux (travail/travaux) itd. Opozicija muško/žensko kroz različite imenice, npr. père/mère, itd. Mesto prideva uz imenicu. Promena značenja prideva u zavisnosti od njegovog mesta uz imenicu: un homme grand/un grand homme, itd.

Determinanti. Sistematizacija determinanata naučenih u osnovnoj školi: član, demonstrativi, posesivi, upitni i eksklamativni determinant quel.

Neodređene reči: chaque, aucun, même, certain, autre, quelques, plusieurs, certains, différents i posebno tout u različitim značenjima: tout pays, tout le paus, toute la matinée, tous les matins.

Brojevi: sistematizacija osnovnih i rednih brojeva. Najčešći aproksimativni brojevi: une dizaine, une quinzaine, une vingtaine, une centaine.

Zamenice. Sistematizacija ličnih zamenica: nenaglašene, naglašene, u funkciji direktnog i indirektnog objekta. Zamenice en/y.

Sistematizacija relativnih, pokaznih, prisvojnih, upitnih i neodređenih zamenica. Mesto zamenica rein, personne, jamais uz glagol u složenom vremenu: je n’ai rien vu/je n’ai vu personne, itd.

Prilozi. Osnovni prilozi za mesto, vreme, način i količinu. Sistematizacija priloga sa nastavkom -ment. Priloške konstrukcije predlog + imenica, npr. avec patience, sans doute, itd.

Negacija - pas du tout, non plus; ne... rien, personne, jamais, aucun.

Glagolski oblici - Objašnjavanje razlike između stanja, načina i vremena glagola.

Indikativ

Prezent - sistematizacija glagola naučenih u osnovnoj školi sa posebnim osvrtom na osobenosti glagola prve grupe.

Futur - sistematizacija glagola naučenih u osnovnoj školi sa posebnim osvrtom na glagole prve grupe.

Složeni perfekt - izražavanje svršene radnje, radnje koja prethodi radnji u prezentu, radnje ograničenog trajanja i niza svršenih radnji.

Imperfekt - izražavanje nesvršene radnje, stanja, ponavljane radnje i radnje istovremene nekoj drugoj prošloj radnji.

Prosti perfekt - način formiranja i identifikacije na tekstu.

Subjunktiv

Prezent - objasniti način formiranja. Izražavanje željene ili zamišljene radnje. Primenjivati u rečenicama iza glagola želje, osećanja i zapovesti, npr. vouloir, aimer, préférer, détester, être content/désolé, ordonner, il faut, itd.

Infinitiv - infinitiv prezenta u funkciji direktnog ili indirektnog objekta, npr. je veux savoir./Il faut partir./Il a réussi à passer son examen. /Elle m’a promis de venir me voir. /Il est impossible de realiser ce projekt, itd.

Particip prezenta i gerundiv - objasniti način formiranja. Koristiti samo za izražavanje istovremenih radnji, npr. Elle lit en écoutant la radio. Objasniti razliku. J’ai vu un accident en sortant du cinéma. /J’ai vu un ami sortant du cinéma.

Pasiv - način formiranja pasivne konstrukcije est + particip perfekta. Cette maison est construite depuis cent ans. Način i vreme pasivne konstrukcije.

Unipersonalni glagoli i glagolske konstrukcije tipa il(ce) + être + pridev

falloir, s’agir de, y avoir, glagoli koji označavaju meteorološke pojave, il est posible, c’est sûr, itd.

Aspekatski glagoli: commencer à, se mettre être en train de, continuer à, finir de, s’arrêter de.

Upitne rečenice

Totalno pitanje: upitna intonacija, formula est-ce que + normalni red reči, inverzija subjekta. Parijcalno pitanje: upitne reči - qui, que, quoi, quel, où, quand, comment, combien de, pourquoi; qu’estce qui - funkcija subjekta. Sva parcijalna pitanja obraditi i na način: upitna reč + formula est-ce-que - normalni red reči.

Indirektni govor i indirektno pitanje - sistematizacija znanja iz osnovne škole. Proširivanje na sva parcijalna pitanja.

Objekatska rečenica sa que iza glagola penser, croire, répondre, être sûr, itd.

Izražavanje vremena

Vremenska rečenica sa quand (simultanost i posteriornost): Quand j’étais petit, je n’aimais pas les chiens. Quand je suis sorti du cinéma, j’ai rencontré mes amis.

Izražavanje anteriornosti: avant de + infinitiv.

Izražavanje uzorka

Finalna rečenica: pour que + subjektiv: Je suis sorti pour qu’il puisse se reposer.

pour + infinitiv. Je suis sorti pour acheter le journal.

Izražavanje uzroka

Kauzalna rečenica: parce que: Il n’est pas venu parce qu’il est malade.

Pomoću predložnih konstrukcija à cause de/ en raison de + imenica; Il n’est pas venu à cause de la plue.

Pomoću glagola: causer, produire, entraíner

Izražavanje komparacije

Prilozi za intenzitet i količinu: peu, un peu, beaucoup, assez, pas assez, trés, trop.

Komparativne rečenice: plus/ moins/ aussi + pridev/prilog + que plus de/ moins de/ autant de + imenice + que

Glagol + plus/ moins/ autant + que

Izražavanje pretpostavke

Hipotetičke rečenice sa svezom SI - verovatni i mogući potencijal i irealnost u sadašnjosti. S’il peut, il viendra nous voir. S’il veut, il peut bien parler franceais. Si vous n’êtes pas fatigué, continuez votre travail. S’il faisait beau demain, on irait à la plage. S’il avait de l’argent, il partirait en voyage.

Izražavanje koncesivnosti

Pomoću quand même: Je sais qu’il ne conduit pas bien, et je lui prête quand même ma voiture.

Leksikologija

Najvažniji slučajevi prefiksacije: content/mécontent, prudent/imprudent, réel/irréel, itd.

Civilizacija. Geografski položaj Francuske. Simboli. Podela na regione. Želja za afirmacijom regionalnih posebnosti. Kratak osvrt na istorijske, lingvističke, folklorne i gastronomske razlike regiona. Portreti raznih tipova Francuza. Tipovi francuske porodice. Mesta na kojima se Francuzi najčešće okupljaju, kafei i bistroi. Mladi u Francuskoj.

Književnost i lektira - 50 časova

Srednji vek

Pogled na osnovne oblike i razvoj srednjovekovnog društva i kulture: nastavnik i evolucija feudalne monarhije na tlu stare Galije i današnje Francuske - plemstvo, sveštenstvo, narod; počeci pismenosti i književnosti; dela crkveno-hrišćanskog nadahnuća; idealizam epsko-feudalnog pogleda na svet (Chansons de geste); duh trubadurske poezije i kurtoaznog romana; nastanak i razvoj pozorišta - miracles, mysteres; pojava narodne književnosti i njen zdravorazumski humor i realizam - fabliaux, farces; obnova gradiva i razvoj gradskog stanovništva, osnivanje univerziteta (sholastika).

Lektira

Chanson de Roland - deuxiéme partie: Roncevaux (Roland refuse de sonner le cor. La mort de Roland) - A. Lagarde & L. Michard: Moyen Age, p. 13-15, p. 25-26.

Tristan et Iseut - (L’amour plus fort que la mort) - Ibid. p. 54-56.

La housse partie (fabliau) - Ibid. p. 107

Villon. Ballade des pendus (version modernisée)

XVI vek

Kriza srednjovekovnog sveta; novi pronalasci i pojava modernog doba; istorijske i društvene prilike; reformacija i kontrareformacija; odjeci u književosti.

Humanistički pokret, uticaj helenske i rimske misli u književnosti; uticaj italijanske renesanse; značenje pojma.

Renesansa, pozna renesansa i njena kriza.

Lektira

Rabelais: Lettre de Gargantua à Pantagruel in A. Lagarde & A. André: Littérature francaise, Hatier, p. 55-56;

L’Abbaye de Theleme in Biet, Brighelli, Rispail: XVI-XVII siècles, ed. Magnard, p. 114.

Du Bellay: Heureux qui comme Ulysse..., Lagarde & Michard, p. 113

Ronsard: Mignonne, allons voir si la rose..., Quand vous serez bien vieille... Ibid, p. 139, 145.

Montaigne: Les Essais, "Qu’un ami véritable est une douce chose!“ (version modermisée).

Drugi razred

(5 časova nedeljno - 175 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Jezički sistem i civilizacija - 125 časova

Imenice. Množina složenica u pisanju, npr. monsieur, choufleur, tire-bouchon, are-en-ciel, pomme de terre, abat-jour, itd.

Zamenice. Mesto ličnih zamenica direktni i indirektni objekat pri istovremenoj upotrebi u rečenici. Mesto ličnih i adverbijalnih zamenica en/y pri istovremenoj upotrebi u rečenici. Lične i adverbijalne zamenice sa glagolom u imperativu.

Upitna zamenica lequel.

Relativne zamenice. Sistematizacija prostih oblika qui, que, quoi, dont, où. Složeni oblici relativnih zamenica u upotrebi iza predloga i predložnih konstrukcija: lequel, auquel, duquel, contre laquelle, itd.

Neodređene reči: quelque chose, grand-chose, autre chose, quelqe part, nulle part, quelques-uns, quelques-unes, chacun, aucun, un autre, l’autre, tous, toutes, tout (neutre).

Naglašavanje rečeničkih delova. C’est...gue/C’est...qui

Negacija. Dvostruka i višestruka negacija: ni...ni, u slučajevima kad se negira subjekat, glagol, objekat.

Glagolski oblici

Indikativ

Pluskvamperfekt - način formiranja i upotreba.

Anteriorni perfekt - način formiranja i upotrebe posle dés que.

Anteriorni futur - način formiranja i upotreba.

Slaganje participa perfekta sa objektom ispred glagola.

Kondicional

Kondicional prezenta - osnovne upotrebe:

- u nezavisnoj rečenici: izražavanje želje, ublažene tvrdnje, učtivog zahteva

- u glavnoj rečenici kod izražavanja pretpostavke

- buduće vreme u prošlosti u objekatskoj rečenici tipa: Il m’a dit qu’il viendrait en voiture.

Kondicional perfekta - način formiranja i osnovne upotrebe:

- u glavnoj rečenici kod izražavanja pretpostavke koja nije ostvarena.

Subjunktiv

Subjunktiv prezenta - novi slučajevi upotrebe:

- izražavanje futura: Je ne suis pas sûr qu’il vienne.

- posle glagola mišljenja u negaciji i upitnoj rečenici;

Je ne crois pas qu’il soit prét. Pensez-vous qu’il puisse nous aider? - izražavanje sumnje, bojazni, straha, nesigurnosti

Subjunktiv perfekta - način formiranja.

Upotreba: izražavanje žaljenja: C’est dommage qu’il ne soit pas venu.

Infinitiv - novi slučajevi upotrebe:

- Iza glagola percepcije, npr. J’entends un oiseau chanter.

- Iza glagola (se) faire, laisser, npr. Il m’a fait visiter Paris. Elle s’est fait voler. Laisse-moi travailer.

- Izražavanje naredbe, saveta u indirektnom govoru: Je te conseille d’aller voir ce film.

Infinitiv perfekta - način formiranja.

Upotreba: izražavanje žaljenja, bojazni: Je regrette d’être parti si tôt. Je crains de ne pas avoir acheté assez de pain.

Participi prezent i particip perfekta - pridevska funkcija

- l’eau courante, les gens bien portants, un travail fatigant, itd.

Razlike u ortografiji nastavaka kod participa prezenta nekih glagola zavisno od toga da li se javlja kao glagol ili pridev, npr. fatiguant/fatigant, itd.

- la porte ouverte, le temps perdu, des textes écrits en franceais, itd.

Slaganje vremena

Obraditi primere za sadašnju, prošlu i buduću radnju.

Izražavanje vremena

Označavanje trajanja radnje pomoću: pendant, en, pour, dans, depuis, il y a, cea fait, aprés, au bout de, dés.

Vremenska rečenica uvedena veznicima:

- quand, lorsque, pendant que, dés que, aprés que, depuis que + glagol u indikativu

- avant que + glagol u subjunktivu

Izražavanje uzroka

Uzročna rečenica uvedena veznikom puisque.

Pomoću predložnih konstrukcija grâce à, faute de + imenica.

Pomoću veznika za koordinaciju car.

Izražavanje posledice

Pomoću priloga za koordinaciju: donc, c’est pourquoi, par conséquent

Posledične rečenice uvedene veznikom de sorte que i si/tant/tellement + que

Izražavanje pretpostavke

Hipotetične rečenice uvedene veznikom Si. Uvodi se i treća mogućnost - irealnost u prošlosti.

Si je n’avais pas pris le taxi, j’aurais éte en retard.

Izražavanje koncesivnosti i opozitivnosti

Pomoću veznika i priloga za koordinaciju: mais, pourtan

Domoću au lieu de + infinitiv

Pomoću malgré + imenica

Dopunska rečenica uvedena veznikom bien que + glagol u subjunktivu.

Leksikologija

Složenice - različiti načini konstrukcije.

Leksikografija

Struktura jednojezičkih rečnika i služenje njima.

Civilizacija

Elementi savremene civilizacije. Mladi - školovanje i zabave. Praznici u Francuskoj. Turizam. Najznačajniji istorijski spomenici iz različitih epoha. Francuska muzika.

Književnost i lektira

XVII vek

Istorijske i društvene prilike od završetka verskih ratova u XVI veku do kraja vladavine Luja XIV; pretvaranje feudalne u apsolutnu monarhiju; razvoj salonskog i dvorskog plemstva - precioznost baroka; uspon i kultura građanske klase; klasicizam kao njen stil; pojam, formiranje doktrine i bitne odlike njegove poetike; najvažniji klasični rodovi.

Lektira:

Corneille: Le Cid (Acte I, sc. IV, acte III, sc. 3-4), Briet; Brighelli, Rispail: XVI-XVII siécles, éd. Magnard, p. 318, p. 320-321.

Racine: Phédre (Acte I. sc.3) Briet,Brighelli, Rispail: XVII-XVIII siécles, éd. Magnard, p.118

Moliére: Le Malade imaginaire, "classiques Laarousse"

La Fontaine: Fables - "Les animaux malades de la peste“ (+ dve basne po izboru profesora)

XVIII vek

Istorijske i društvene prilike; doba regenstva, vladavine Luja XV i Luja XVI; revolucija. Vek racionalizma, filozofije i nauke, pojam prosvećenosti, osnovne ideje; Francuska enciklopedija.

Lektira

Montesquieu: Lettres persanes (dva pisma po izboru profesora)

Voltaire: Candide (odlomak po izboru profesora)

Rousseau: Les Confessions (Livre I), in Briet, Brighelli, Raspail: XVII-XVIII siécles, éd. Magnard, p. 408

XIX vek

Prva polovina XIX veka: istorijske, društvene i kulturne prilike; period romantizma, sukob modernog i starog, pojam romantizma, poezija romantizma.

Lektira

Čitanje, prevod, analiza i učenje napamet sledećih pesama:

A. de Lamartine: L’Isolement

V. Hugo: Demain, des l’aube...

A. de Vigny: La mort du loup

G. de Nerval: Fantaisie

Treći razred

(5 časova nedeljno - 180 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Jezički sistem i civilizacija - 130 časova

Imenice. Pluralia tantum. Imenice sa dva roda. Množina imenica - izuzeci, npr. festival/festivals.

Pridevi. Priloška upotreba.

Član. Odsustvo određenog člana. Neodređeni član u množini. Partitivni član - šira sintaksa.

Demonstrativi u funkciji pronomena. Oblici ce/cela i njihova upotreba. Neutrum le.

Brojevi. Razlomački brojevi.

Zamenice. Sistematizacija ličnih i adverbijalnih zamenica, njihovo mesto u rečenici pri istovremenoj upotrebi. Sintaksa naglašenih oblika. Zamenica soi.

Glagolski oblici

Indikativ: sistematizacija svih glagolskih vremena, upotreba vremena.

Subjunktiv: sistematizacija subjunktiva, prezenta i perfekta.

Kondicional: sistematizacija prezenta i perfekta kondicionala. Upotreba.

Infinitiv: važniji glagoli koji infinitivnu dopunu vezuju: a) bez predloga, b) pomoću predloga de, v) pomoću predloga a.

Pronominalni glagoli. Proširivanje znanja pasivnim konstrukcijama. Slaganje participa perfekta pronominalnih glagola.

Izražavanje poređenja

Zavisna poredbena rečenica sa: comme, autre que, autrement que. Paralelni sistemi: a) poređenje jednakosti - tel...tel/autant(de)... autant(de); b) proporcionalna komparacija - plus...plus/moins, moins...moins/plus.

Izražavanje vremena

Zavisna vremenska rečenica sa: au moment où, tant que, aussi longtemps que, au fur et à mesure que, chaque fois que, jusqu’à ce que, depuis que.

Upotreba infinitiva posle: avant de, au moment de, aprés + infinitiv perfekta

Izražavanje vremena pomoću participa prezenta, gerundiva - sistematizacija.

Izražavanje vremena imenice sa predlogom ili predložnim izrazom: avant, jusqu’à, au moment de, pendant, au cours de, depuis, itd.

Izražavanje uzroka

Zavisna uzročna rečenica sa: étant donné que, sous prétexte que, ce n’est pas parce que...mais parce que.

Upotreba infinitiva posle: sous pretexte de, à force de, aprés + infinitiv perfekta.

Izražavanje uzroka pomoću imenice i predloga ili predložnog izraza: pour, à force de, faute de, étant donnée.

Izražavanje cilja

Zavisna finalna rečenica sa: afin que, de peur que, de sorte/faceon/maniére que.

Upotreba infinitiva posle: afin de, de peur de, de faceon/maniére à, en sorte de.

Izražavanje cilja pomoću imenice posle: de peur de.

Izražavanje posledice

Zavisna posledična rečenica sa: si bien que, au point que.

Upotreba infinitiva posle: au point de

Izražavanje pretpostavke i uslova

Kondicionalna rečenica sa: à condition que, au cas où, sinon

Upotreba infinitiva posle: a condition de

Izražavanje uslova pomoću imenice predložnog izraza: en cas de

Izražavanje opozitivnosti i koncesivnosti

Zavisna opozitivna rečenica sa: alors que, tandis que, sans que

Upotreba infinitiva posle: sans

Relativne rečenice

Upotreba subjunktiva u relativnim rečenicama u slučajevima kad radnja relativne rečenice spada u domen želja ili mogućnosti, kad je glavna rečenica odrečna ili upitna i kad sadrži superlativ ili superlativnu ideju.

Objekatska rečenica

Proširivati repertoar glagola i glagolskih izraza koji zahtevaju indikativ ili subjunktiv.

Fonetika

Vezivanje najčešćih reči koje počinju aspirovanim "h" u opoziciju sa nemim "h".

Pravopis

Pravopis oblika naznačenih u odeljku morfologije.

Leksikologija

Najvažnije serije homonima, antonima i sinonima iz osnovnog francuskog rečnika (G.Gougenheim, Le Franceais fondamental)

Civilizacija

Kratak pregled najznačajnijih datuma i događaja u novijoj francuskoj istoriji (period posle drugog svetskog rata). Osobenosti francuskih regiona. Vinogradski krajevi, vino. Gastronomija. Profesionalni život u Francuskoj, sa osvrtom na javne službe. Francuska - tehnološki razvijena zemlja Evrope, Frankofonija.

Književnost i lektira - 50 časova

XIX vek

Druga polovina XIX veka; istorijske, društvene i kulturne prilike; od romantizma do realizma, pojmovi realizma i naturalizma u proznoj književnosti; parnas i simbolizam u poeziji.

Lektira

H. de Balzac: Le pére Goriot (odlomak po izboru)

Stendhal: Le rouge et le noir (odlomak po izboru)

G. Flaubert: Madame Bovary (odlomak po izboru)

(Učenici dela u celini čitaju na srpskom jeziku, a odlomke na francuskom)

G. de Maupassant: Le horla (+ još jedna priča po izboru)

Čitanje, prevod, analiza i učenje napamet sledećih pesama:

Ch. Baudelaire: Correspondances, Albatros

P. Verlaine: Chanson d’automne

A. Rimbaud: La bohéme

XX vek

Razdoblje od početka veka do prvog svetskog rata; istorijske i društvene prilike; nove težnje u umetnosti i književnosti; modernistički pravci; kubizam.

Lektira

G. Apollinaire, Caligrammes (pesma po izboru), "La jolie rousse“

Četvrti razred

(5 časova nedeljno - 160 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Jezički sistem i civilizacija -110 časova

Imenice. Poimeničavanje prideva i drugih kategorija.

Određeni član. Posesivna, demonstrativna i distributivna vrednost

Prilozi. Veznički prilozi i inverzija subjekta posle nekih od njih (à peine, aussi, encore) u pisanom jeziku. Rečenički prilozi (heureusement , peut-être, sans doute, itd.) Ekspletivno ne - upotreba u pisanom jeziku.

Glagolski oblici

Sistematizacija stanja, načina i vremena glagola.

Subjunktiv

Imperfekt i plukvamperfekt - 3. lice jednine i množine, samo pasivno znanje.

Najčešći modelni glagoli: pouvoir, devoir, sembler, itd.

Izražavanje poređenja

Zavisna poredbena rečenica sa: tel que

Poređenje pomoću prideva: supérieur, inférieur, pareil, semblable, différent, itd.

Izražavanje vremena

Zavisna vremenska rečenica sa: en attendant que, quand, lorsque (ponavljanje radnje), sitôt que, à peine... que, maintenant que.

Izražavanje vremena pomoću složene forme participa prezenta i participa perfekta.

Izražavanje uzroka

Zavisna uzročna rečenica sa: ce n’est pas que...mais (parce que), non que...mais, soit que...soit que.

Izražavanje uzroka pomoću infinitiva: pour + infinitiv perfekta

Izražavanje uzroka pomoću gerundiva, participa prezenta i perfekta.

Izražavanje posledice

Zavisna posledična rečenica sa: trop/assez - pour que.

Nezavisna rečenica sa vezničkim prilogom aussi + inverzija.

Upotreba infinitiva posle: top/assez...pour

Izražavanje cilja

Sistematizacija svih prethodno naučenih postupaka. Ukazati na mogućnost upotrebe veznika que ukoliko je glagol u glavnoj rečenici u imperativu.

Izražavanje pretpostavke ili uslova

Zavisna hipotetična rečenica sa: à moins que, pourvu que, même si, sauf si. Alternativna hipoteza: que... ou que, que... ou non, (qu’il fasse beau ou qu’il pleuve,.../ qu’il puisse on non...)

Upotreba infinitiva posle: à moins ce

Izražavanje pretpostavke pomoću gerundiva, participa prezenta i perfekta.

Izražavanje opozitivnosti i koncesivnosti

Zavisna koncesivna rečenica sa: quelque + pridev/imenica + que, si + pridev/prilog que, qui que, quoi que, quel que, où que.

Upotreba infinitiva posle: avoir beau

Izražavanje koncesivnosti pomoću gerundiva, participa prezenta i perfekta.

Objekatska rečenica sa que

Dalje proširivanje repertoara glagola i glagolskih izraza koji zahtevaju indikativ ili subjunktiv. Upotreba de (à) ce que posle glagola kao: se, réjouir, tenir.

Pravopis

Pravopis oblika naznačenih u odeljku morfologije. Rastavljanje reči na slogove.

Leksikologija

Najvažnije serije homonima, sinonima i antonima. Frazeologizmi.

Civilizacija

Reljef, prirodne lepote i zaštita prirode u Francuskoj. Društvena zaštita. Sport, film, štampa, strip i moda. Jezik mimike i gesta kod Francuza. Humor i kariktura.

Književnost i lektira

XX vek

Istorijske i društvene prilike između dva svetska rata; kriza tridesetih godina; modernistički pravci u književnosti, dadaizam, nadrealizam i druge tendencije.

Lektira

Breton: Nadja (odlomak po izboru)

M.Proust: Du cote de shez Swan (odlomci po izboru)

A. Gide: Les Faux-monnayeurs (Extraits, classiques Larousse)

R.Martin du Gard: Les Thibault (Extraits, classiques Larousse)

Istorijske i društvene prilike uoči drugog svetskog rata i za vreme rata; posleratni svet i likvidacija kolonijalnog carstva; Indokina i rat u Alžiru; Peta republika i njeno doba; 1968. godina i njene posledice; vreme krize i dubokih promena; pitanje kontinuiteta i diskontinuiteta u kulturi; tradicija i kriza vrednosti; književnost apsurda, egzistencijalizam, nove tendencije - "novi roman" i "nova kritika".

Lektira

A. de Saint-Exupéry: Le petit prince

A. Camus: La peste (Extraits, classiques Larousse)

J.P. Sartre: Huis clos (ili Les mouches)

Ionesco: La Cantatrice shauve (ili komad po izboru)

Briet, Brighelli, Rispail: XX siècle du soupcon; A.Robbe-Grillet: Pour un nouveau roman; Butor: La Modification; M.Duras: Moderato cantabile; J.Prevert: 5 pesama po izboru.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavom ciljnog stranog jezika obezbeđuje se kontinuitet učenja jezika započetog u osnovnoj školi. U toku četiri godine učenja po predviđenim programima podiže se kvantitet i kvalitet znanja ciljnog jezika do nivoa koji predstavlja izvesnu zaokruženu celinu.

Da bi ostvarila postavljene ciljeve i zadatke nastava ciljnog jezika mora biti humanistički orijentisana, bogata jezičkim i kulturnim sadržajima i vrlo raznolika. Pored lingvističkih, u punoj meri moraju biti zastupljeni i civilizacijski, kulturni, umetnički, književni, naučno-tehnički sadržaji. Ovladavanje ovim i ovakvim sadržajima pretpostavlja intenzivno učenje i usvajanje koje dovodi do ovladavanja svim jezičkim umenjima ciljnog jezika.

Obrazovno-vaspitni cilj ostvaruje se putem humanističke orijentacije u izboru tema od obrazovnog i vaspitnog značaja, a bliske su učenicima ovog uzrasta. Pogled na svet gradi se u okviru celokupnog obrazovno-vaspitnog procesa u koordinaciji s drugim predmetima.

Sadržaji programa jezičkog sistema nadovezuju se na sadržaje programa ciljnog jezika za osnovnu školu, tako da imaju linearno-spiralnu strukturu. Oni se zasnivaju na komunikativnom pristupu, morfološkoj i sintaktičkoj progresiji, a zahtevi su formulisani tako da doprinose razvijanju komunikativne kompetencije i lingvističkog mišljenja.

Tematika predviđena programom u sferi je interesovanja mladih ovog uzrasta.

Posebna pažnja posvećuje se komunikativnim funkcijama i ovladavanju govornim modelima koji iz razreda u razred postaju sve širi, bogatiji i složeniji.

Organizacija nastave

Nastava ciljnog jezika ostvaruje se u grupama od 12 učenika, što omogućava intenzivno učešće svakog učenika u nastavno-obrazovnom procesu kao osnovne pretpostavke za efikasnost nastave stranog jezika. U toku rada nastavnik vodi, organizuje i koordinira nastavni proces.

U cilju postizanja veće motivacije za rad sastavni deo nastave čine i razni vidovi saradnje sa uglednim kulturnim institucijama u gradu i posebno odgovarajućim kulturnim centrima: predavanja uglednih stručnjaka, književne i jezičke tribine, promocije novih knjiga, izložbe, filmske projekcije, koncerti i pozorišne predstave.

U nastavi je poželjno angažovati lektore za ciljni jezik čiji je zadatak da kod učenika razvijaju naročito komunikativnu kompetenciju i upoznaju učenike sa elementima savremene civilizacije odgovarajućeg govornog područja. Stoga tematski njihov programski sadržaj obuhvata u najvećoj meri: savremenu muzičku, pozorišnu, filmsku i književnu produkciju, običaje i način života, život mladih, institucije, itd. Ovaj zadatak se ostvaruje uvođenjem autentičnog materijala (štampa, video i audio materijali).

Sastavni deo nastavnog procesa čine različiti oblici usmenih i pismenih vežbi. Cilj usmenih vežbi je postizanje globalnog, analitičkog, implicitnog razumevanja i izražavanja, kao i postizanje sposobnosti sinteze kao najsloženijeg vida izražavanja. U cilju usvajanja gramatičkih i pravopisnih znanja koriste se vežbe supstitucije, dopunjavanja, transformacije i diktati i dr. Posebne vežbe izvode se u cilju osposobljavanja učenika za izdvajanje bitnih informacija, sažimanje ili proširivanje usmenih i pismenih iskaza, argumentovanje ličnih stavova, itd.

Učenici se u radu upućuju na stalno korišćenje rečnika i druge stručne literature.

Nastavni materijali

Specifičnost nastave stranog jezika u filološkoj gimnaziji zahteva upotrebu posebnog nastavnog materijala. Izbor i izrada odgovarajućeg udžbenika i didaktičkog materijala mora odgovarati zahtevima programa koji predstavlja sastavni deo kompletne metode. Nastavni materijali i sredstva čuvaju se u medijateci za ciljni jezik. Sastavni deo medijateke čini i biblioteka opremljena različitim vrstama rečnika, gramatika, istorijama književnosti, zbirkama gramatičkih vežbanja, literaturom iz metodike stranih jezika, stručnim časopisima, književnim delima pisaca predviđenih programom, beletristikom na stranom jeziku. Od nastavnih sredstava medijateka mora imati kasetofon, televizor, video, grafoskop, dijaprojektor i po mogućnosti prijemnik za satelitski program.

Pismeni zadaci

U toku školske godine učenici rade četiri pismena zadatka iz jezika i dve pismene provere iz književnosti. Po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu može se zameniti pisanom proverom objektivnog tipa, odnosno testom.

Pismenim zadatkom se proverava stepen usvojenosti programa.

Svakom pismenom zadatku prethodi priprema, a posle njega sledi analiza.

Za pripreme, izradu pismenih i kontrolnih zadataka i analize savdadanosti planom treba predvideti do dvadeset časova u toku školske godine.

Književnost i lektira

U okviru nastave književnosti na času se daju osnovni podaci o vremenu i periodu u kojem je pisac živeo i stvarao (istorijski, sociološki i kulturni kontekst), o ukupnom stvaralaštvu pisca i mestu njegovog dela u istoriji književnosti, osnovni podaci o životu pisca sa naglaskom na one elemente biografije koji su bitnije uticali na samo delo, i obrađuju odabrani odlomci iz književnih dela.

Lektira je sastavni deo nastave književnosti. Lektiru učenici čitaju kod kuće. Na času se čita i tumači odabrani odlomak i razgovara o delu.

Za nastavu književnosti i lektiru, uključujući i pismene provere, u toku jedne školske godine treba predvideti do 50 časova.

Slobodne aktivnosti

Slobodne aktivnosti svojim sadržajem i formom treba da povećavaju motivaciju učenika za učenje ciljnog stranog jezika. Učenici se za slobodne aktivnosti opredeljuju prema sposobnostima i sklonostima.

Slobodne aktivnosti se mogu odvijati u sledećim oblicima: dramska sekcija, hor, redakcija časopisa koji se izdaje za svaki strani jezik posebno, književni klub, itd. Prihvata se i svaki drugi oblik koji nailazi na interesovanje učenika, a po svom sadržaju doprinosi praktičnoj primeni stranog jezika i njegovom usavršavanju.

Jedan oblik slobodnih aktivnosti ne mora obavezno trajati tokom cele školske godine. Dužina trajanja određuje se zavisno od potreba, okolnosti i zainteresovanosti učenika.

OCENJIVANJE UČENIKA

U skladu sa ciljem i zadacima učenja stranog jezika ocenjuje se stepen osposobljenosti za razumevanje govora i pisanog teksta, način korišćenja odgovarajućih komunikativnih funkcija i gramatičkih oblika, stepen usmenog i pismenog izražavanja, stepen usvojenosti gradiva iz programa civilizacije i književnosti.

Svi ovi elementi navedeni su u operativnim zadacima za svaki razred i ukazuju kojim bitnim znanjima, umenjima i navikama treba da ovladaju učenici određenih razreda. Stoga nastavnik treba stalno da ima u vidu obrazovno-vaspitne zahteve koje operativni zadaci propisuju i da ih shodno sugestijama iznetim u ovom uputstvu ocenjuje.

Vrednovanje znanja i umenja u nastavi stranog jezika podrazumeva vrednovanje i obima (kvantiteta) i nivoa znanja (kvaliteta).

Vrednovanjem obima znanja utvrđuje se količina činjenica, zakonitosti i pojmova usvojenih u odnosu na ukupno gradivo. Vrednovanjem kvaliteta znanja utvrđuje se stepen usvojenosti sadržaja programa na nekom od sledećih nivoa: prepoznavanje i reprodukcija gradiva; razumevanje naučenog; samostalna primena usvojenih znanja (usmeno i pismeno) u novom kontekstu.

Do konačne ocene znanja i umenja učenika nastavnik dolazi kontinuiranim praćenjem i ocenjivanjem komponenata od značaja za usmeno izražavanje i razumevanje, za čitanje i pisanje, kao i učenikovog zalaganja i aktivnosti.

Za odličnu ocenu (5) - učenik treba da razume sagovornika i usmena izlaganja u normalnom tempu; da se slobodno izražava i aktivno učestvuje u konverzaciji; da razume pročitani tekst; da samostalno piše bez krupnijih grešaka i da vodi sugestivni dijalog.

Za vrlo dobru ocenu (4) - učenik ne postiže u svemu nivo zahteva za odličnu ocenu, ali se vrlo dobro snalazi; pravi povremene greške koje bitnije ne ometaju razumevanje usmenog i pismenog izražavanja, slobodno se upušta u usmeno i pismeno izražavanje.

Za ocenu dobar (3) - učenik uglavnom shvata o čemu se govori i može da se sporazume u konverzaciji, iako su mu potrebna ponovljena pitanja sa uprošćavanjima; uspeva da razume tekst ili iskaz uz pomoć izvesnih dodatnih objašnjenja; pravi greške u usmenom i pismenom izražavanju; pokazuje neujednačenost u nivou znanja i pojedinih veština.

Za ocenu dovoljan (2) - učenik razume samo mali deo usmenog izlaganja sagovornika, zvučnih i video zapisa; teško se izražava; ne uspeva da razume tekst bez pomoći; pravi ozbiljne greške u pisanju, ali ipak savladava minimalne zahteve. Dovoljnu ocenu može imati i učenik koji u nekim veštinama postiže dobar uspeh, dok u drugim ne zadovoljava.

Pored znanja i interesovanja veoma je značajno vrednovanje stepena usvojenosti sledećih umenja i navika: korišćenje udžbenika, rečnika i dodatnog materijala; tačnog formulisanja misli i logično povezanog izlaganja sadržaja; sistematskog i stalnog učenja i izvršavanja svih obaveza.

Težište u ocenjivanju treba da bude na usmenoj komunikaciji, razumevanju jezika i primeni jezičkih zakonitosti.

Ocenjivanje je važan elemenat podsticanja i kontrole rada učenika. Na početku rada nastavnik je dužan da učenicima saopšti način i oblike vrednovanja znanja i da ocenjivanju poklanja veliku pažnju pokazujući objektivnost i odgovornost. Najbolji način da se ovo postigne jeste redovno i javno davanje ocena. Pored redovnosti i javnosti ocenjivanja nastavnik je dužan da ocenu obrazloži.

ŠPANSKI JEZIK

(I strani jezik - I, II, III i IV godina učenja)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave španskog jezika u filološkoj gimnaziji jeste:

- Ovladavanje i proširivanje jezičkog znanja i veština upotrebe španskog jezika kroz raznovrsne jezičke aktivnosti; ovladavanje znanja o španskoj i hispanskoameričkoj civilizaciji i književnosti.

- Postići sposobnost za korišćenje različitih formi pismenog i usmenog komuniciranja na španskom jeziku.

- Razviti sposobnost analize i tumačenja tekstova na španskom jeziku.

Zadaci

- Razvijanje jezičkih sposobnosti: razumevanje pismenih i usmenih izlaganja, usmeno i pismeno izražavanje, prevođenje sa španskog jezika na srpski jezik i sa srpskog na španski jezik;

- Podsticanje zainteresovanosti učenika za špansko govorno područje;

- Osposobljavanje za davanje informacija o sebi, našoj zemlji, njenim prirodnim lepotama i kulturnoistorijskim tekovinama; osposobljavanje za primanje informacija o zemljama gde se govori španski jezik;

- Ovladavanje metodama za dalji samostalan rad na bogaćenju i usavršavanju stečenog jezičkog znanja.

Prvi razred

(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje, 4 časa gramatike i 1 čas španske civilizacije)

Operativni zadaci

- Sticanje osnovne sposobnosti razumevanja španskog jezika radi usmenog i pismenog izražavanja;

- Razvijanje sposobnosti razumevanja sagovornika i izlaganja sa zvučnih snimaka o temama iz svakodnevnog života;

- Korišćenje raznih informacija uz pomoć rečnika;

- Razvijanje korektnog pisanja jezičkih konstrukcija u okvirima usvojenih 1000 reči.

Tematika

- Osnov za sticanje usmenog izražavanja i razumevanja kraćih tekstova iz udžbenika;

- Teme govornog i pisanog jezika na nivou od 1000 reči i u skladu sa sadržajima ostalih obrazovno-vaspitnih područjai interesovanjima učenika ovog uzrasta;

- Škola, nova sredina, školski kalendar, porodica, posete kulturnim znameitostima;

- Naša zemlja i njene prirodne lepote, korišćenje saobraćajnih sredstava;

- Teme od vaspitnog značaja: upoznavanje, snalaženje u vremenu i prostoru, izražavanje ukusa, delovi ljudskog tela, zdravlje, moda.

Komunikativne funkcije

Sticati govorne modele koji se upotrebljavaju pri komuniciranju u realnim životnim situacijama: privlačenje pažnje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe, predstavljanje i predstavljenje trećeg lica, iskazivanje sviđanja i nesviđanja, čestitanje i iskazivanje dobrih želja, pozivanje u goste, prihvatanje odnosno neprihvatanje poziva, izražavanje zadovoljstva i nezadovoljstva, izricanje naredbe, iznenađenja, čuđenja, iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja.  

Jezik

1. Vokalski i konsonantski sistem španskog jezika: glasovi i fonemi - izgovor, podela reči na slogove i osnovna pravila akcentuacije;

2. Osobenosti španske interpunkcije;

Imenička grupa

1. Imenice

- slaganje imenica u rodu i broju (casa/casas, actriz/actrices)

- imenice sa istim oblikom za jedninu i množinu - paraguas, lunes, gente;

- sufiksacija

2. Član - određeni/neodređeni - osnovna pravila upotrebe članova: el, la, los, las, de, un;

3. Pridevi - opisni, prisvojni, pokazni (rod, broj i poređenje) - bonito, pequeno, mi, tu, su, este ese, aquel, màs que...menos que

4. Zamenice - lične (oblici za subjekat, direktni i indirektni objekat: yo, tù, él, me, le, lo)

- pokazne: éste, ése, aquel

- povratne: me, te, se, nos, os, se

- neodređene: algo, nada, nadie, todo

5. Brojevi: glavni i redni - uno, primero;

6. Predlozi - oblici i upotrebe (de, con, por, para, a, hasta);

7. Priloška odredba:

a) za vreme - hoy, anoche

b) za mesto - aquí, ahi, alli

v) za količinu - bastante, demasiado

Glagolska grupa

1. Kopulativni glagoli SER i ESTAR i njihovi oblici, upotreba i razlike: es bonito/està enfermoñ

2. Glagoli I, II i III konjugacije: pravilni, polunepravilni i nepravilni glagoli (amar, beber, vivir, volver, tener)

3) Glagolska vremena u indikativu, njihovo građenje i vremenski prilozi uz koje se koriste: prezent (amo, bebo, vivo), imperfekat (amaba, bebía, vivía), aorist (amé, bebí, viví - ayer, anoche...), perfekat (he amado, he bebido, he vivido - hoy, esta mañana), perifraze za izražavanje futura (IR A + INFINITIVO), za izražavanje neposredne prošlosti (ACABAR DE + INFINITIVO), obaveze (TENER QUE + INFINITIVO)

4. Glagolski način: IMPERATIV (ivive! ivivid!)

5. Glagolski blici infinitiv, gerundiv i particip prošli - osnovna pravila i upotreba (amar, amando, amado);

6. Posebne upotrebe glagola: hacer, gustar, doler, haber;

Prosta rečenica

1. Upitne rečenice:

a) upitne reči - dónde, cómo, qué

b) intonacija

2. Uzvične rečenice: iqué grande es esta ciudad!

3. Odrične rečenice: No sé /Nada sé/Tampoco/También

4. Izjavne rečenice: Hoy hace buen tiempo

Istorija civilizacije Španije i kratak pregled istorije španske književnosti

- Osnovni podaci iz hispanistike (pojam hispanistike - istorija i nastajanje španskog jezika, razvitak i rasprostranjenost);

- Geografija Španije - osnovni pojmovi, klima, reljef, hidrografija;

- Savremeno špansko društvo - političko, društveno i ekonomsko uređenje, dijalekti, institucije od značaja za španski jezik i književnost - Escuela de Traductores de Toledo, RAE, Biblioteca Nacional, Univerziteti;

- Običaji, muzika i umetnost Španije - gastronomija, proslave, folklor, muzeji;

- Istorija Španije - Hispania, Al-Andaluz, Reconquista, istorija zaključno sa XIX vekom);

- Kratak pregled razvoja španske književnosti.

Drugi razred

(5 časova nedeljno, 175 časova godišnje, 4 časa gramatike i 1 čas hispanoameričke civilizacije)

SADRŽAJI PROGRAMA

Operativni zadaci

- Proširenje leksike stečene u prvom razredu (novih 1200 reči) i usvajanje novih izraza;

- Učešće u konverzaciji o svakodnevnim temama;

- Davanje usmenih rezimea o informacijama sa zvučnih snimaka u normalnom o temama iz svakodnevnog života;

- Korišćenje raznih informacija uz pomoć rečnika i davanje rezimea o pročitanim sadržajima;

- Razvijanje sposobnosti pisanog izražavanja.

Tematika

Tematika treba da je u skladu sa novostečenim nivoom leksike: značajni događaji iz istorije naroda čiji jezik se uči, zabavni i sportski život učenika, izbor zanimanja u našoj i stranoj zemlji, porodica i društvo, posete kulturnim manifestacijama, prikaz znamenitosti naše zemlje strancu, razgovori o značajnim znamenitostima u zemljama čiji jezik se uči, o glavnim karakteristikama društveno-političkog sistema u našoj zemlji i zemljama španskog govornog područja, sposobnost izražavanja osećanja, utisaka, mišljenja, stavova, govoriti o ekologiji, pojedinostima istorije Španije i hispanske Amerike, upoznavanje sa odabranim istorijskim i kulturnim znamenitostima i događajima - događaji iz života i rada značajnih ličnosti.

Kratak pregled istorije španske književnosti.

Komunikativne funkcije

Proširivati govorne modele koji se upotrebljavaju pri komuniciranju u realnim životnim situacijama: iskazivanje sviđanja i nesviđanja, iskazivanje mišljenja i slaganja odnosno neslaganja sa mišljenjem sagovornika, traženje i davanje dozvole, iskazivanje želja i namera, izražavanje mogućnosti i nemogućnosti, obaveze i nepostojanje obaveze, predlaganje da se nešto uradi, izricanje zabrane, iznenađenja, prednosti, simpatije, saveta.

Jezik

- Utvrđivanje već poznatih jezičkih struktura i proširivanje novim modelima i oblicima.

Glagolska grupa

- Kontrastiranje upotrebe kopulativnih glagola ser i estar (ser listo(estar listo).

- Obnavljanje i razrada već određenih glagolskih vremena indikativa i uvođenje novih: pluskvamperfekt, futur (Cuando llegé a casa, los ladrones ya se habían ido./El próximo verano vijaré a España.).

Glagolski način subjektiv: oblici i osnovna upotreba vremena (prezent, imperfekat, pluskvamperfekat).

- Kondicional

a) prost - upotreba u složenim rečenicama

b) složeni - upotreba u složenim rečenicama

- Perifraze - estar + gerundio, hay que + infinitivo, dejar de + infinitivo volver a + infinitivo.

- Pasivne konstrukcije uz pomoć kopulativnih glagola i pasiva refleja (La exposición se inauguró ayer.)

- Imperativ-Infinitiv-razrada.

Sintaksa složene rečenice

a) Upotreba veznika u složenim rečenicama (porque, ya que, debido a).

b) Vrste složenih rečenica: imenske, relativne i priloške (vremenske, uzročne, dopusne, pogodbene).

Imenička grupa

- Član

a) izostavljanje

b) upotreba u izrazima za količinu

- Zamenice

a) značenje i upotreba zamenice se

b) neodređene (alguno, ninguno)

v) odnosne (que, quien, cuyo)

g) prisvojne (mío, tuyo)

Prilozi

- Oblici i poređenje (fuertemente, mejor, peor)

Leksikologija

- Deminutivi (-ito, -illo, -cito)

Leksikografija

- Struktura i upotreba jednojezičnih i dvojezičnih rečnika

- Hispanizmi - reči koje u zemljama španskog govornog područja imaju različitu upotrebu.

Istorija civilizacije Hispanske Amerike

Hispanska Amerika

- Geo-politička karta, prehispanske civilizacije (Maje, Inke, Asteci), osvajanje i kolonizacija

- Detaljan pregled Hispanske Amerike po državama (geografija, politika, kultura)

- Poseban osvrt na: španski kolonijalizam, ratove za nezavisnost, centralne istorijske ličnosti, aktuelnu političko-ekonomsku situaciju, običaje, folklor, gastronomiju, praznike, karnevale, sport, umetnost, turizam.

Treći razred

(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje, 4 časa gramatike i 1 čas španske književnosti)

SADRŽAJI PROGRAMA

Operativni zadaci

- Upoznavanje specifičnih morfoloških i sintaksičkih struktura;

- Razvijanje usmenog izlaganja sagovornika;

- Usavršavanje samostalnog izlaganja određenih tematskih celina uz korišćenje znanja iz prethodnih razreda;

- Usvajanje novih 500 reči i izraza;

- Korišćenje raznih oblika informacija (usmenih ili pismenih) i njihovo samostalno interpretiranje;

- Osposobljavanje za usmeno i pismeno prevođenje kraćih saopštenja i razgovora sa španskog na srpski jezik i obratno.

Tematika

Odnosi u društvu: život i običaji u našoj sredini i stranoj sredini, pravila ponašanja i ophođenja raznovrsne situacije u društvu i životu pojedinca (u banci, turističkoj agenciji, na fakultetu, na stanici, carini, bolnici i sl.).

Komunikativne funkcije

Govorne modele koji se upotrebljavaju pri komuniciranju u raznim životnim situacijama obogaćivati i nijansirati: iskazivanjem mišljenja, volje, želje, izražavanje mogućnosti, posledice, upozorenja, odobravanje dečijih podsticaja, prigovora, izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva, izražavanje uverenosti i pretpostavke, sumnje, iskazivanje saveta i saučešća.

Jezik

Sistematizacija prethodno stečenih znanja, uvođenje novog gradiva i proširivanje već obrađene leksike.

Sintaksa rečenice

- Prosta rečenica:

a) vrste prostih rečenica (izjavne, uzvične, upitne, atributivne i predikativne - quizá, que, tal vez, ojall...)

b) klasifikacija rečenica sa glagolskim predikatom

- Složena rečenica:

a) zavisna rečenica u indikativu (uzročna, posledična i poredbena - porque, así que, ya que, puesto que...)

b) zavisna rečenica u subjektivu (pogodbena, finalna - para que, a fin de que, a que, en caso de que...)

v) zavisna rečenica u indikativu ili subjektivu (imenska, relativna, vremenska, dopusna i pogodbena - cuando, aunque, si...)

- Ukazati na mogućnosti izražavanja pomoću infinitiva, participa i gerundiva (u perifrazama, uz pomoć predloga i samostalno)

- Direktni i indirektni govor (slaganje vremena)

Dece que hace buen tiempo.

Dijo que hacía buen tiempo.

- Red reči u rečenici: sintaksički i leksičko-semantički činioci koji utiču na red reči u rečenici.

Imenička grupa

- Imenice:

a) množina imenica stranog porekla

b) imenice koje imaju dve množine

v) pluralia tantum

g) prefiksacija i derivacija (re-, pre-, ab-)

- Pridevi:

a) derivacija prideva

b) apokopiranje prideva (grande-gran)

- Prilozi:

Sistematizacija već naučenih i uvođenje novih priloških fraza i konstrukcija sa prilozima (oblici na - mente)

Glagolska grupa

- Sistematizacija obrađenih glagolskih oblika

- Klasifikacija glagola koji zahtevaju upotrebu određenog glagolskog načina: indikativa ili subjunktiva (verbos de: voluntad, mandato, deseo, ruego, actividades mentales...)

Najvažniji aspekatski glagoli (verbos de cambio - hacerse, volverse, ponerse)

Proširivanje liste nepravilnih glagola.

Transkripcija i adaptacija naših i stranih imena u španskom jeziku

Leksikologija

- Frazeološki rečnik, rečnik sinonima i antonima

Španska književnost

- Pojam španske književnosti, klasifikacija književnih rodova i vrsta

- Pregled književnih epoha, pravaca i škola (od XI do XX)

- Istorijske, društvene i kulturne prilike svake epohe

-Čitanje, prevod i analiza navedenih dela:

Srednji vek (XI - XV vek)

- mester de juglaria: Poema de mío Cid (I cantar, str. 11-13)

- mester de clerecía: Juan Ruiz, Libro de buen amor ("Ejemplo del poder de dinero", str. 119/121)

Renesansa (XVI vek)

- poesía: Garcilaso de la Vega, Sonetos (str. 223)

- teatro: Fernando de Rojas, La Celestina (acto IV, str. 197-205)

- prosa: novela picaresca, Lazarillo de Tormes (tratado I, str. 237-242)

Barok (XVII vek)

- prosa. Miguel de Cervantes, Don Quijote, I parte (cap. I, II, str. 403-407)

- teatro: Lope de Vega, Fuenteovejuna (acto I, II, str. 301-303)

Tirso de Molina, Burlador de Sevilla y Convidado de piedra (acto III, escenas XI, XII, XII, str. 145-149)

Calderón de la Barca, La vida es sueño (acto II, escena XIX, str. 160)

- poesía: Luis de Gongora, Sonetos ("A Córdoba“, "Gozad de la hermosa juventud“, str. 95)

Neoklasicizam (XVIII vek)

- Teatro: Leandro Fernández de Moratín, El sí de las niñas (astro III, escenas XII, XIII, str. 201-203)

XIX vek

Romantizam

- teatro: José Zorilla, Don Juan Tenório (I parte, acto I, escenas I, II, str. 303-306)

Realizam

- prosa: Juan Valera, Pepita Jiménez (Carta de 7 de mayo, str. 252-253)

Generacija 1998

- prosa: Miguel de Unamuno, Niebla (sar. XXXI, str. 112-115)

XX Vek

Modernizam

- prosa: Juan Ramón Jiménez, Platero y yo (sar.I, XIX, LII, str. 294-295)

Generacija 1927

- poesía: Federico García Lorca, Romancero gitao ("Romance sonàmbulo“, str. 450-451)

Savremena književnost

- Prosa: Camilo José Cela, La familia de Pascual Duarte (sar. XII, XIX, str. 740-742)

- Poseban osvrt na književno stvaralaštvo takođe i sledećih autora: Francisco de Quevedo, Duque de Rivas, José de Espronceda, Leopoldo Alas-Clarín, Ramón del Valle-Inclán, Rafael Alberti, Almudena Grandes, Emilia Pardo Bazán.

Četvrti razred

(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje, 4 časa gramatike i 1 čas istorije književnosti hispanske Amerike)

SADRŽAJI PROGRAMA

Operativni zadaci

- Usavršavanje spontanog usmenog izražavanja uz usvajanje do 450 novih reči i izraza;

- Usavršavanje pisanog izražavanja;

- Osposobljavanje za prenošenje, prevođenje i tumačenje poruka i tekstova;

- Usavršavanje tehnike informativnog čitanja i neposrednog razumevanja teksta.

Tematika

- Ustanove kulture: biblioteke, muzeji, manastiri, slikarske galerije, pozorišta, opera;

- Religija;

- Sport;

- Naučno-tehnička dostignuća u svetu: nova otkrića, industrijski razvoj, nova tehnologija, kompjuteri, Internet;

- Ekologija;

- Sredstva javnog informisanja: štampa, radio, televizija, kompjuteri;

- Tumačenje književnih tekstova značajnih pisaca i pesnika sa španskog govornog područja.

Komunikativne funkcije

Usavršavati govorne modele usmenog i pisanog komuniciranja: tumačenje mišljenja sagovornika, čestitanje i iskazivanje saučešća, izražavanje pretpostavke, posledice i želje, predlaganje da se nešto uradi, izražavanje uverenosti, iznenađenja i čuđenja, iskazivanje raspoloženja, radosti, zabrinutosti itd.

Jezik

Sistematizacija prethodno stečenih znanja i obogaćivanje vokabulara novim izrazima.

Sintaksa rečenice

- Međusobni odnosi glavne i sporedne rečenice (la concordancia): jukstapozicija, koordinacija i subordinacija.

- Prosta rečenica: delovi rečenice - subjekat (vrste reči koje mogu biti u funkciji subjekta: imenice, zamenice, infinitiv, gerundiv, fraza i rečenica).

- Složena rečenica:

a) obnoviti već obrađene vrste rečenica

b) enfatičke rečenice (!Lo listo que eres!)

v) dopusne rečenice

g) hipotetičke rečenice (Serán las doce. Puede ser que vieras un avión).

d) načinske rečenice i konstrukcije svojstvene ovim rečenicama

đ) participske rečenice

e) konstrukcije - sintaksički modaliteti u relativnim rečenicama i upotreba relativnih zamenica

- Red reči u rečenici: distribucija priloga i prideva

Glagolska grupa

- Upotreba glagola SER i ESTAR sa participom (ser prohibido - estar prohibido)

- Glagoli sa i bez predloga (se prestó más atenció myás atención)

- Verbos de cambio (convertirse, quedrse, llegar a ser/esstar)

Predlozi

- predlozi POR i PARA

- predlog A sa direktnim objektom

- predlozi DE i DESDE

Fonologija

- Osnovni elementi intonacije rečenice, ritam rečenice

- Razlike i sličnosti između španskog u Španiji i Hispanskoj Americi

- Amerikanizmi (computadora, manejar)

- Nove tendencije u pojedinim glasovnim grupama (ps, x, ct, bm)

Leksikologija

- Frazeologizmi, idiomi, amerikanizmi, sinonimi, antonimi

Leksikografija

- Leksikoni i enciklopedijski rečnici

Hispanoamerička književnost

- Osnovni podaci o prehispanskim civilizacijama i retrospektiva pisanih spomenika u Hispanskoj Americi

- Uticaj društveno-istorijskih prilika na književnost Hispanske Amerike

- Pregled najvažnijih književnih epoha i pravaca Hispanske Amerike: literatura prekolumbina, literatura kolonijal (XV-XIX vek), existencialismo, modernismo, naturalismo, realismo.

- Čitanje, prevod i analiza sledećih dela:

José Martí, La nina de Guatemala (str. 180-181)

Gabriel García Márquez, Artículos de la Prensa latina; Del amor y otros demonios (str. 10-25)

José Hernández, Martín Fierro (str. 150-152)

Juan Rulfo, Pedro Páramo (cap.I)

Pablo Neruda, Odas elementales ("Oda al aire")

Julio Cortázar, Rayela (str. 1-10)

Ernesto Sábato, El túnel (prefacio)

Alejo Carpentier, El siglo de las luces (cap.I)

Augusto Roa Bastos, Yo, el supremo (str. 549-552)

Mario Vargas Llosa, Pantaleón y las visitadoras (cap. III)

Jorge Luis Borges, Ficciones ("El inmortal", cap. I, II, str. 530-532)

Octavio Paz, Poesía (str. 15-18)

Gabriela Mistral, Antología ("El niño solo")

Isabel Allende, La casa de los espíritus (str. 50-62)

- Poseban osvrt na književno stvaralaštvo i sledećih autora: César Vallejo, Miguel Angel Asturias, Paolo Coello, Carlos Fuentes, José Donoso, Mario Benedetti, Manuel Puig, Rómulo Gallegos, Ricardo Guiraldes.

- Predviđena su i predavanja sa posebnom tematikom: indijanski jezici, muzika, murali.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Pošto se španski jezik prvi put izučava u našoj srednjoj školi neophodno je izvršiti dobru organizaciju rada - izraditi kvalitetne godišnje i mesečne planove rada, vršiti dobre pripreme časova, okupljati metodičko-didaktički materijal, motivisati učenike, organizovati kvalitetna vežbanja itd.

Potrebno je upoznati učenike sa kulturom, običajima i književnošću španskog govornog područja: najpre je neophodno učenike upoznati sa geografskim, istorijskim i kulturnim karakteristikama Španije i Hispanske Amerike, s bogatom kulturom i istorijskom tradicijom. Dati osnovne karakteristike španskog jezika kao indoevropskog jezika i njegove veze s drugim jezicima u Evropi. Špansko jezičko područje je veoma široko te dati osnovne sociokulturne naznake tog područja. Razvijati intelektualne sposobnosti, opšteg obrazovnog i kulturnog nivoa kroz kontakte sa španskim i hispanskoameričkim lektorima ili odlazeći na manifestacije vezane za špansko govorno područje.

Nastava španskog jezika, što se tematske orijentacije tiče izvodi se na dva nivoa: jezički nivo - gramatičko - pravopisna materija i književno kulturni nivo - španska i hispanskoamerička književnost i kultura. Naravno, u nastavi španskog jezika dominiraće učenje jezika i pravopisa (morfologija, fonetika, sintaksa itd.), učenici će se upoznavati sistematično i postupno s određenim jezičkim pojavama, definisaće ih a potom ih primenjivati u novoj situaciji. U tom pogledu potrebno je da učenici samostalno deluju, da aktivno učestvuju u učenju gramatičkih kategorija. Gramatička pravila se uvek moraju dovoditi u vezu s određenim tekstom.

Ukoliko je to moguće, nastavu španskog jezika povremeno treba održavati van učionice - gledanje filmova, pozorišnih predstava, izložbi, muzeja, posete Udruženju latinoamerikanista, korišćenje biblioteka, video i fonoteka Ambasade Španije i zemalja Hispanske Amerike itd. Sadržaje filmova, izložbi itd. treba koristiti za razgovore, za bogaćenje leksike i za razvijanje komunikativnog govornog modela.

Preporučljivo je organizovati razne oblike jezičkih vežbanja, diktate, upoznavanje s jezičkim idiomima i sa situacionim jezičkim izrazima.

Pošto ne postoji odgovarajući udžbenik za učenje španskog jezika izdat u našoj zemlji, koristiće se originalni španski udžbenik ali je neophodno raditi na izradi takvog udžbenika, skupljati odgovarajući materijal, aktivno raditi zajedno sa učenicima na izradi metodičko-didaktičkog materijala i sve to sistematski obrađivati i čuvati.

Neophodno je stalno obnavljati već postojeću mediateku za učenje španskog jezika. To znači skupljati tonske snimke, vizuelni materijal, video-kasete, presnimavati razne materijale, praviti kvalitetne grafofolije, plakate, aplikacije, reprodukcije, fotose itd.

Organizovati različite oblike tzv, vannastavnih aktivnosti kako bi učenici bili snažnije motivisani da uče španski jezik (raditi u dramskoj, igračko-pevačkoj ili novinarskoj sekciji - izrađivati časopis MAS ALJA; organizovati prevodilačku sekciju i takmičarske grupe, nastaviti sa tradicijom organizovanja špansko-hispanoameričkog bazar-a, itd.).

Najzad, upoznati učenike sa španskom i hispanoameričkom kulturom kroz slikarstvo, muziku, književnost a u svemu tome poštovati principe sistematičnosti i postupnosti.

JAPANSKI JEZIK I CIVILIZACIJA

CILJ I ZADACI

Cilj je usvajanje novog jezičkog sistema, opismenjavanje, razvijanje jezičke sposobnosti, osposobljavanje za pismeno i usmeno izlaganje, izražavanje vlastitih stavova i mišljenja, prevođenje sa japanskog jezika i na japanski jezik, upoznavanje kulture i načina života u Japanu. Primenjivati stečeno znanje u kontaktima i saradnji sa Japancima, ovladati metodama za dalje samostalno učenje. Dalje razvijanje individualnih osobenosti učenika kroz podsticanje samostalnosti.

Zadaci su: usvojiti i ovladati osnovama gramatike japanskog jezika, usvojiti i proširivati leksički fond, usvojiti i ovladati pismom - oba fonetska (hiragana i katakana) i ideogramima (oko 900 za IV godine učenja), steći uvid u civilizaciju i kulturu Japana.

Prvi razred

(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Japanski jezik i njegovo mesto među svetskim jezicima - pokušaj klasifikacije. Fonološki i fonetski sistem savremenog japanskog jezika. Dva fonetska pisma: hiragana i katakana. Uvod u hiraganu - nastanak i razvoj - opismenjavanje. Uvod u katakanu - nastanak i razvoj - usvajanje katakane. Transkripcija. Ideogrami (karakteri) poreklo i razvoj - usvojiti do 80 u toku prve godine (10-15 mesečno). Morfologija vrste reči i njihova podela: nepromenljive reči (imenice, zamenice, brojevi, strukturne reči, prilozi, pokazne zamenice, veznici itd.), promenljive reči (glagoli, pomoćni glagoli, jednostavni i složeni pridevi).

Sintaksa: struktura rečenice jap. jezika, položaj i uloga pojedinih vrsta reči u njoj. Vrste rečenica: potvrdna, odrična, upitna, demonstrativna, rastavne, nezavisne, dopunske.

Strukturne reči u rečenici: to, mo, wa, kara, e, ni, ya, made, no, ga, shika, de, dokokae, dokokaemo, keredomo, soshite, sorekara.

Upitne reči: dono, dare, nan, nani, donna. Pokazne reči: kore, sore, are, dore, kochira, sochira, achira, dochira.

Glagoli: podela i vrste. Pomoćni glagoli aru i iru - promena i funkcija. Glagolske osnove: Rentaikei, Renyokei. Sadašnje trajno vreme, optativ, diziderativ, učtivi imperativ.

Pridevi: vrste i promena. Brojevi: Osnovni (imenski klasifikatori) i redni (4 vrste). Rečenica tipa: **Wa ***ga ***da.

Civilizacija:

Uvod: poreklo jezika i nacije i prve legende o tome: od praistorije do perioda Yamato. Uz ilustracije i prateći video materijal.

Drugi razred

(5 časova nedeljno, 175 časova godišnje)

Posibilitiv (Kateikei glagol illi dekiru, Mizenkei + rareru, specifičnosti glagola iku. Komparativne rečenice (yori), A to B to dochira ga ***desuka? Namenske rečenice (svrha) Renyokei + ni + glagol. Upravni govor: éü to iu. Neupravni govor: Neprelazni i prelazni glagoli *te aru, *te iru. Zavisne vremenske rečenice: kara, no de; zahtev - **masukara. Upitne reči doshite, naze. Rastavne suprotne rečenice no ni. Strukturne reči bakari, shi, sorede, mo madeni. Renyokei II + te - razlog ili uzrok. Strukturna reč wo uz glagol kretanja. Izjavne rečenice: saopštvanje namera i pretpostavke (tsumorida, Mizenkei II + to omou, **ka to omou). Kondicional: tipovi i funkcija. Zabrane i dozvole (prohibitativ) Renyokei + temo kamaimasen, tewa ikenai; saveti: suru hoo ga ii, shinai hou ga ii. Normativ: trebalo bi da: kondicional negacije + naranai; mora da: kondicional neg. + ikenai. Imenica + yooda. Pridev + sooda. Dve istovremene radnje: Renyokei + nagara ****suru. Frekventativ - Renyo kei + tari/ dari, Renyokei + tari/dari suru. Glagoli primanja, davanja i uzimanja: morau, kureru, ageru, itadaku, kudasaru i yaru. Izražavanje nesigurnih pretpostavki: infinitivni oblik + kamoshirenai. Strukturna reč bakari na Renyo II glagola + ta - upravo završena radnja. Probati, pokušati - Renyou te + miru. Saopštavanje informacije koja se čuva - infinitivni obllik + sooda. Vezna strukturna reč soreni**mo - dopunske rečenice. Saopštavanje pretpostavke: Renyo II ta + yooda - čini se da. Renyo prideva ku te + tamaranai.

Ideogrami: 15 - 20 mesečno, 270 godišnje

Civilizacija: formiranje japanske države, od princa Shotoku završeno sa periodom Heian.

Treći razred

(5 časova nedeljno, 180 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Glagoli davanja, primanja i uzimanja uz druge glagole: shitekureru, shitemorau... Izjavna rečenica - **yooda. Rentaikei glagola + koto ga aru - dešava se da... Renyo II ta + mama - svršena radnja čije posledice još traju. Imenica + no kawarini. Saopštavanje iskustva: Renyo II-ta + koto ga aru. Rentaikei + koto ni naru: Rentai kei + koto ni suru. Neučtivi imperativ.

Pasiv: gradnja, vrste (pasiv prelaznih i neprelaznih glagola), upotreba (neželjena situacija i učtivost).

Pisani stil: Renyo II / te. Kauzativ: gradnja, vrste (prelazni i neprelazni glagoli) upotreba (sa: glagolima uzimanja i davanja, sa učtivim imperativom).

Pasiv kauzativa: gradnja i upotreba. Frekventativ pasiva kauzativa. Strukturna reč ni - označava razlog. Infinitivna osnova + to sugu - radnja neposredno za prethodnom. Učtivi govor: o + Renyo I + suru, o + Renyo I + ni naru, karakteristike i upotreba. Tentativ: Mizen II+to suru to - namera samo što ne..., taman da..., upravo da. Vremenski skoro istovetne radnje. Infinitivna osnova + to.

S obzirom da su savladane osnove gramatike japanskog jezika, sledi rad na obogaćivanju leksičkog fonda i sposobnosti konverzacije na sledeće teme:

1. Stanovanje

2. Kupovina

3. Prevoz

4. Kako provesti leto

5. Bolnice i lekovi

6. Poseta japanskom domaćinstvu

7. Kupovanje i unajmljivanje knjiga

8. Venčanja i sahrane

9. Korišćenje poštanskih usluga

10. Kako prezimiti

11. Ishrana u restoranima

12. Selidba

Ideogrami: po 10 sedmično, 300 do kraja godine.

Civilizacija: od perioda Heian do kraja perioda Tokugawa.

Četvrti razred

(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Korišćenje stečenog znanja, razvijanje sposobnosti za saopštavanje vlastitih stavova i diskutovanje o različitim temama, upoznavanje kulture i običaja Japana, posledice. Teme: Kekkon, Kyooiku, Kakei, Juutaku, Shokugyo, Yoka, Kazoku, Kooreikashakai, Kootsuu, Shokuseikatsu, Koosai, Shuukyoo.

Dodatni materijal: Nihon no kurasahi 12 ka getsu.

Ideogrami: oko 20 sedmično, oko 350 do kraja godine.

Civilizacija: kraj perioda Tokugawa do savremenog Japana.

Predlog udžbenika:

1. Japanese Language Promotion center - Intensive Couse in Japanése Elementary - Dialogues and Drills Part I and II;

2. Hisako Yoshiki, Kiyo Saka - Kenkyusha Nihongo kama - Speak Japanese, A texst Book for Young Students, Book 1, 2;

3. ARUKU nihongotekusuto, ALC Press Japanese Textbok Series: Nihon Seikatsu Jijou. Living in Japan: a Handbook.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Prilikom obrade nove nastavne jedinice primeniti sledeći postupak:

1. Obraditi novu gramatičku partiju,

2. Obraditi novu leksiku;

3. Slušati dijaloge snimljene na audio kaseti, čitati i prevoditi,

4. Raditi sintaksičke i leksičke vežbe (kao u udžbeniku),

5. Vežbe konverzacije na temu iz lekcije.

Napomena: primenjivo za udžbenike ICJ Elementary, Nihongo Kantan I i II

Za udžbenik br. 3 (Living in Japan)

Učenici sami traže značenja ideograma i reči - vežba korišćenja rečnika; profesor objasni nepoznatu upotrebu reči ili novu gramatiku, čitanje i prevod lekcije, razgovor i pisanje kraćeg sastava na temu vezanu za lekciju. Za ostale udžbenike slediti uputstva izdavača.

Bunka Institute of Language:

4. Tohoshiku yomo 1996, Tokyô

5. Bunka Institute of Language: Tanoshiku hanasô 1995, Tokyô

6. Alc Press Japanese Textbook Series Japanese in Mouies 1,2 1993, Tokyô

7. Alc Press Japanese Textbook series First Lessons inapanese 1993, Tokyô

8. Bunka Institute of Language: Bunka Ninongo 1,2 199/97 Tokyô

9. DaisanshoBô: Nihongo Sakubun no Hôhô 1995, Tokyô

10. Muzônosho in: Pea de oboeru iroiroma kotoba 1996, Tokyô,

11. Surte nettowaku: Hajime no ippo 1997, Tokyô

12. Asahi Karucha center: Asahi shinbum dokucha no ko 1996 Tokyô

KINESKI JEZIK

CILJ I ZADACI

Cilj nastave kineskog jezika i civilizacije jeste predočavanje do sada nepoznatog jezičkog sistema, opismenjavanje i postepeno osposobljavanje za pismeno i usmeno izlaganje putem davanja informacija o sebi, pitanju prvih sastava.

Zadaci nastave kineskog jezika jesu:

- uvođenje jezičkih sposobnosti, razvijanje usmenih i pismenih izlaganja;

- osposobljavanje za samostalno korišćenje rečnika;

- upoznavanje s kineskom civilizacijom, kulturom i književnošću;

- primenjivanje stečenog znanja u što češćim kontaktima s lektorima iz Kine, uvežbavanje pisanja dužih sastava o različitim temama;

- prevođenje sa srpskog na kineski jezik i sa kineskog na srpski jezik;

- ovladavanje metodama za dalji individualni rad s ciljem da se stečeno znanje u okviru jezika i poznavanja kineske kulture (uopšte) obogati.

Prvi razred

(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Ideogramatika (20 časova)

1. Formiranje, osobenosti i struktura kineskih karaktera,

2. Razvoj oblika kineskih karaktera,

3. Analiza strukture kineskih karaktera,

4. Redosled u pisanju kineskih karaktera.

5. Sastavni delovi kineskih karaktera-radikai:

- radikali sa jednim, dva, tri, četiri... četrnaest poteza

6. Piktografski karakteri:

- karakteri asocijativnog slaganja ili ideogrami

- piktofonetski karakteri ili fonoideogrami

Fonetika (40 časova)

1. Kineska latinička transkripcija -PINYIN

2. Glasovne jedinice u kineskom jeziku:

- slog i fonema

- suglasnici i samoglasnici

- inicijali:

a) bilabijalni glasovi; b, p, m.

b) dentolabijalni glas: f.

v) alveolarni glasovi: g, k, h, (ng).

g) palatalni glasovi: j, q, x.

d) oštro alveolarni glasovi: z, c, s.

đ) oštro-palatalni: zh, ch, sh, r.

e) poluglasnici: y, w.

- finali:

a) prosti finali

b) složeni finali

v) nazalni finali

- fonetske transformacije finala, slaganje po zvučnosti sa retrofleksnim finalom "er",

- tabele slaganja finala sa inicijalima

3. Tonovi u kineskom jeziku:

- oznaka tona i način obeležavanja tonova

- zakonitosti neutralnog tona

- promena tonova:

a) promena trećeg tona

b) promena tona broja jedan (yi)

v) promena tona kod brojeva sedam (qi) i osam (a)

g) promena tona negacije "ne" (bu)

Morfologija (50 časova)

- Podela reči na vrste -

1. Pojmovne reči: (25 časa)

Imenice - MINGCI

- reči koje označavaju vreme - shijianci

- reči koje označavaju položaj - fangweici

- reči koje označavaju mesto - chusuoci

Zamenice - DAICI

- lične zamenice - rencheng daici

- pokazne zamenice - zheshi aici

- upitne zamenice - yiwen daici

Brojevi - CHUCI

Klasifikatori - LIANGCI

Glagoli - DONGCI

Modalni glagoli - NENGYUAN DONGCI

Pridevi - XINGRONGCI

2. funkcionalne reči (25 časova)

Prilozi - RUCI

Veznici - LIANCI

Predlozi - JIECI

Pomoćne rečce:

- strukturne pomoćne rečce

- pomoćne rečce za stanje i aspekt

- modalne pomoćne rečce

Uzvici

Onomatopeje - XIANGSHENGCI

Gramatika (40 časova)

1. Rečenice sa pridevskim predikatom

2. "SHI" rečenice, tip 1

3. Atribut koji označava prisvajanje

4. Pitanja sa upitnom zamenicom

5. Rečenice sa glagolskim predikatom

6. Afirmativno-negativna pitanja

7. Rečenice sa glagolskim konstrukcijama u seriji

8. Mesto priloga "YE" i "DOU" u rečenici

9. Predložne konstrukcije

10. Klasifikatori za meru kao atributi

11. Rečenice sa glagolskim predikatom koje uzimaju dva objekta

Civilizacija (30 časova)

1. Počeci kineske kulture

2. Dinastija Xia - opšte odlike (21.-16.v.pre n.e.)

3. Dinastija Shang - opšte odlike (16.-11.v.pre n.e.)

4. Dinastija Zhot opšte odlike (Zapadni Zhou - 11.v.-771.g. pre n.e.; Istočni Zhou - 770.-256.g.pre n.e.)

5. Period proleća i jeseni (770.-476. g. pre n.e.)

6. Period zaraćenih država (475.-221. g. pre n.e.)

7. Dinastija Qin - opšte odlike (221.-207. g. pre n.e.)

8. Dinastija Han - opšte odlike (Zapadni Han - 206. - 24. g. n.e.; Istočni Han - 25 g. - 220. g.)

9. Period 6 dinastija - opšte odlike 232. g. - 589. god.)

10. Dinastija Jin - opšte odlike (Zapadni Jin - 265. - 316. g.; Istočni Jin - 317. - 420. g.)

11. Dinastija Sui - opšte odlike (581. - 618. g.).

Drugi razred

(5 časova nedeljno, 175 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Utvrđivanje već poznatih jezičkih struktura i proširivanje novim modelima i oblicima.

Sintaksa (75 časova)

1. Sintakstička struktura:

- osnovne vrste rečenica

- karakteristike rečenica

- podela rečenica prema konstrukciji

2. Subjekt, objekt:

- odnos subjekta i objekta, imenička konstrukcija

3. Modifikatori:

- modifikacija imenica - atributi

- modifikacija glagola i prideva - priloške odredbe

- složeni atributi naporednog odnosa

- atributi u progresivnom odnosu

- složene priloške odredbe

4. Dopune - primeri raznih dopuna:

- glagolska dopuna

- pridevska dopuna

- dopune za rezultat  

- dopune za pravac

- dopune za stepen

- dopune za količinu

5. Složene rečenice:

- vrsta složenih rečenica

6. Rečenice sa glagolima u seriji:

- složene rečenice: vrste i osobine

7. Upitne rečenice:

- vrste upitnih rečenica

- odlike upitnih rečenica

- upotreba upitnih rečenica

8. Negacija:

- vrste negacija

9. Modalne pomoćne rečce za inotaciju

Gramatika (70 časova)

1. Upotreba glagola "YOU" imati i glagola "SHI" biti

- gramatičke odlike

- osobine po kojima se razlikuju od običnih glagola

2. Modalni glagoli:

- gramatičke osobine

- odlike

- modalni glagoli koji ukazuju mogućnost

3. Prilozi:

- upotreba priloga

- gramatičke osobine

- značenje koje imaju prilozi kao odredbe

- upotreba priloga u funkciji povezivanja

- prilozi koji izražavaju stepen

- prilozi koji ukazuju na neizvesnost i mogućnost

- prilozi koji izražavaju obim i granice

- prilozi koji izražavaju nastavljanje i ponavljanje.

4. Reči koje označavaju položaj, vreme i mesto

5. Predlozi:

- upotreba predloga

- gramatičke osobine

- vrtste rečenica "BA" konstrukcije

- predlog "BEI" i pasivne rečenice

- upotreba predloga "GEI"

- upotreba predloga "GEN" (SA)

- upotreba predloga "TONG" (SA)

- upotreba predloga "HE" (SA)

- upotreba predloga "DUI" (K’A)

- upotreba predloga "DUIYI" (KA,O)

- upotreba predloga "GUANGYU" (O)

- upotreba predloga "ZAI" (NA, PRI, KOD...)

- upotreba predloga "BI" i "BIRU"

6. Pomoćne rečce:

- karakteristike pomoćnih rečca

- upotreba pomoćnih rečca

- vrste pomoćnih rečca:

a) strukturne p.r. (atributivno "DE", priloške "DE", i "DE" za dopunu)

b) pomoćne rečce za glagolska stanja ("ZHE", "LE", "GUO")

v) pomoćna rečca "DI"

Civilizacija (30 časova)

1. Dinastija Tang - opšte odlike (618. - 907. g.)

2. Period 5 dinastija - opšte odlike (907. - 960. g. kasni Laing, kasni Tang, kasni Jin, kasni Han, Kasni Zhou)

3. Dinastija Song opšte odlike (severni Song - 960. - 1127. g. južni Song - 1127. - 1279. g.)

- Dinastija Yuan - opšte odlike (1271. - 1368. g.)

- Dinastija Ming - opšte odlike (1368. - 1641. g.)

- Dinastija Qing - opšte odlike (1644. g. - 1911. g.)

Treći razred

(5 časova nedeljno, 180 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Gramatika (90 časova)

1. Dopune:

- vrste dopuna

dopune za rezultat

dopune za pravac

dopune za mogućnost

dopune za stepen

dopune za količinu

dopune za vremensku količinu

priloške konstrukcije kao dopune

2. Dopune za vreme glagola: lai, dao i qu

3. Rečenice bez subjekta ili predikata:

- rečenice bez subjekta

- rečenice nezavisnih reči

4. Razrada upotrebe pomoćnih rečca:

- strukturne pomoćne rečce

- priloške de

- de za dopunu

- pomoćne rečce za glagolsko stanje vremenski aspekt:

- upotreba pomoćne rečce zhe

- upotreba pomoćne rečce le

- upotreba pomoćne rečce guo

- modalne pomoćne rečce:

- modalna pomoćna rečca a

- upotreba modalne pomoćne rečce ne

- upotreba modalne pomoćne rečce ba

- upotreba modalne pomoćne rečce ma

- ostale pomoćne rečce:

- men, suo, shide, lai, ba, di

5. Prilozi - upotreba priloga:

prilozi: hai, zui, jiu, zai, gang, cai

6. Poređenje:

- vrste poređenja:

- ..bi...,you ili meiyou, gen..yiyang, poređenje ca zui i gen

7. Konstrukcije:

- cong... dao (od...do)

- youde... youde

- suiran... danshi (bez obzira...)

- yi... jiu...

- ...jile (ukazuje na ekstremnost)

- xiang... yiyang (poređenje)

- yaoshi...jui...

8. Upotreba predloga dui

Sintaksa

1. Osnovne vrste rečenica

2. Karakteristike rečenica

3. Podela rečenica prema konstrukciji

4. Subjekatsko-predikatske rečenice - njihova podela

5. Podela rečenica prema upotrebi:

- izjavne ili izrične rečenice

- upitne rečenice

- imperativne ili zapovedne rečenice

- uzvične rečenice

Osnove teorije prevođenja (50 časova)

Produbljivanje jezičkog znanja i veština upotrebe stranog jezika u svim jezičkim aktivnostima:

1. Razvijanje jezičkih sposobnosti (umenja) - razumevanje usmenih i pismenih izlaganja, usmeno i pismeno izlaganje, prevođenje sa kineskog jezika na srpski i sa srpskog na kineski.

Književnost

Modeli kineske književnosti (40 časova)

- La Xun: "Dnevnik jednog ludaka"

"Kratka istorija kineske proze"

"Istinita istorija A Q - a"

- Lao She: "Čajdžinica"

"Vozač rikše"  

Savremena kineska književnost

- Chan Xian Liang: "Pola muškarca je žena"

Četvrti razred

(5 časova nedeljno, 160 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Gramatika (80 časova)

1. Složene dopune za pravac

2. Konstrukcije:

- you (yi) dianr

- you...you...

- shi... de (odnosi se na radnju koja se odigrala u prošlosti)

- zhiou... cai (samo ako... onda...)

- budan... erljie (ne sao... nego...)

- lian... ye... (čak...)  

- chule... yiwai (između ostalog)

- yinwei... suoyi... (jer.. zato...)

3. Upotreba priloga you, jiu, cai

4. Rečenica BA

- vrste rečenica "ba konstrukcije“

5. BEI rečenice - pasivne rečenice

6. Upotreba: houlai (samo za prošlost) yihou (za prošlost i budućnost)

Sintaksa (ukupno 30 časova)

1. Složene rečenice:

- vrste složenih rečenica

- naporedne složene rečenice

- odnos povezanosti

- odnos progresivnosti

- uslovni odnos

- odnos cilja (svrhe)

- vremenski odnos

2. Sažete rečenice

Teorija prevođenja (30 časova)

1. Ovladavanje metoda za dalji samostalni rad na bogaćenju i usavršavanju stečenog jezičkog znanja.

Književnost (20 časova)

1. Osnovne odlike razvoja kineske poezije u pojedinim periodima "Antologija kineske poezije"

2. Savremena i moderna književnost analiza izabranih odlomaka iz jednog broja dela najistaknutijih predstavnika koji su već obrađivani u III razredu

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

I. godina učenja kineskog jezika:

Ideogramatika:

Uz učenje prvih kineskih karaktera (znakova) učenici postpeno treba da savlađuju i sastavne delove kineskih znakova (radikale). Na taj način učenje ispisivanja znakova sa više poteza (složenih karaktera) će im biti znatno olakšano. Za svaki radikal (radikali sa 1 potezom, radikali sa 2, 3.... sve do radikala sa 14 poteza) treba dati tačan fonetski izraz, pojmovno značenje (ukoliko ga sam ima; a ako ne onda primer složenog karaktera (znaka) u čijoj tvorbi pri pisanju taj prost radikal ima funkciju). Primere treba davati iz već učenih reči (slogova). Ovakav rad će im znatno olakšati učenje pisanja.

Sa učenicima vežbati transkripciju. Najbolje je posle svake lekcije davati po nekoliko rečenica koje učenici treba da transkribuju na kinesku latiničku transkripciju uz tačno obeležavanje tonova. Ponekad im se mogu davati vežbe u obrnutom pravcu. Naime, dati im da transkripciju pretvore u kinesko pismo. Ovakav rad će im kasnije mnogo značiti za korišćenje rečnika.

Fonetika:

Kada se govori o glasovnim jedinicama u kineskom jeziku poželjno je davati i primere na kojima će učenici veoma lako moći da prepoznaju određene glasovne jedinice, a to isto znači i za zakonitosti obeležavanja tonova u kineskoj latiničkoj transkripciji.

Za vežbe izgovora pojedinih inicijala, finala naravno kao i kombinacije izgovora inicijala sa finalima preporučljivo je davati im tabele kombinacija inicijala i prostih finala, inicijala i složenih finala, inicijala i nazalnih finala. Uz to ukazati na tačno izgovaranje pojedinih samoglasnika u slogovima: kod slogova si, ci, si, zhi, chi, shi samoglasnik i se ne izgovara; kod slogova di, ti, ni, li, xi, ji, i, i se izgovara: kod slogova kao što su na primer song, o se izgovara kao i kod slogova kao što je bian, a se izgovara više kao e, ali kod sloga kao što je biang, a se izgovara kao a. Obratiti pažnju na izgovaranje inicijala kao što su: W, Y, R...

Morfologija:

Tokom prve godine učenja kineskog jezika učenici treba da savladaju i neke osnove iz morfologije. Naime, tu je najbitnija podela reči na dve velike grupe: pojmovne i funkcioalne reči. Treba govoriti nešto o njihovoj osnovnoj upotrebi u rečenicama (najpre prostim) i o njihovim osnovnim osobinama, ali sve u skladu sa pređenim gradivom i na odgovarajućim primerima.

Na kraju godine zadati im odgovarajuću temu koja bi trebalo da bude neka vrsta sistematizacije pređenog gradiva na koju treba da odgovore u pisanoj formi (sastav). Na to će biti spremni, jer se tokom godine postepeno daju neki manje obimniji sastavi radi provere razumevanja gradiva i upotrebe gramatičkih konstrukcija.

II. godina učenja kineskog jezika

Sintaksa:

Pošto su učenici savladali osnove proste sintakse, sada ih polagano i sistematično treba uvesti u neke složenije analize rečenica. Za gradivo koje im je programom predviđeno: bilo to da su u pitanju dopune, modalni glagoli, prilozi, predlozi, pomoćne rečce,... neophodno je davati primere. Obavezno je obezbediti im određeno vreme da sami shvate i smisle primere i da postavljaju pitanja uvek kada je god to neophodno.

Civilizacija I. i II. godina

Polako ih uvesti u osnove kineske civilizacije. Iz različitih dinastičkih perioda izvlačiti ono najbitnije i najzanimljivije kako bi se osvežila predavanja. Preporučljivo je predavati ovu vrstu predmeta uz pomoć geografske karte. Bitno je da učenici znaju koji dinastički ciklus dolazi posle ili pre prvog. Insistirati na vekovima, a na godinama samo ako su neki važniji datumi u pitanju, kao što je na primer Prvo ujedinjenje Kine pod Qin dinastijom 221. g. p.n.e....

III. i IV. godina učenja kineskog jezika

Sada učenike treba stimulisati da primenjuju naučeno gradivo kroz različite vrste dijaloga, razgovora, pisanja sastava kao odgovor na različite teme iz svakidašnjeg života.

Savlađivanje novog gradiva koje se odnosi na usvajanje nekih složenijih konstrukcija sada učenicima postaje više rutinska stvar koju bi uz odgovarajuće vežbe konverzacije iz prethodnih godina učenja kineskog jezika sada lakše usvajali. U tome im pomažu i časovi iz teorije prevođenja - proširuju moć izražavanja koristeći samostalno rečnike, prevodeći nepoznate kraće tekstove sa kineskog na srpski jezik i obrnuto.

Kjnjiževnost u III. i IV. godini učenja kineskog jezika:

Učenicima se o izboru ili po izboru nastavnika daje za zadatak da pročitaju po dva do tri dela iz perioda moderne kineske književnosti. Pošto im se prethodno održalo predavanje o odlikama ove književnosti i o okolnostima u kojima je ona nastala, učenici će lakše raditi eseje u kojima će davati analizu tih dela.

U četvrtoj godini sem moderne i savremene književnosti učenike vrlo sažeto treba uputiti u klasičnu kinesku književnost, ali samo na odlike pojedinih stilova pisanja i povezati sa dinastičkim periodima koji predstavljaju pređeno gradivo u prve dve godine. Za prezentaciju klasične poezije najbolje će poslužiti navedena knjiga u programu za književnost za IV godinu.

Sledeći