Prethodni

Mađarski jezik i književnost

Opšti tip gimnazije

 

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)**

GRAMATIKA (34)

Vrste reči

Morfologija mađarskog jezika.

Glagoli

Obnavljanje znanja o glagolskim vremenima i glagolskim načinima. Glagolski oblici (aktivni, kauzativni, povratni) pasivni, glagoli potencijalne radnje, stanja, zbivanja (hatoigreforma) prelazni i neprelazni glagoli. Konjugacija glagola na -ik. Subjekatska i objekatska konjugacija.

Imenice

Zajednička imenica, vlastita imenica, nazivi sa karakteristikom vlastitih imenica. Infinitiv. Deklinacija postpozicija. Rečnički oblici sa ličnim nastavkom.

Tvorba reči

Tvorba glagola i imenskih reči od glagola i od imenskih reči. Složenice. Naporedne i odredbene složenice. Mogućnosti proširivanja leksike na osnovu građenja izvedenih reči i složenica. Druge mogućnosti razvoja leksike.

Razlike i istovetnosti u pravilima građenja reči mađarskog jezika i jezika sredine (nematernjeg jezika), eventualno izbornog stranog jezika.

Pridevi

Prepoznavanje stilističke vrednosti prideva, primenjivanje tih vrednosti. Glagolski pridevi (particip).

Brojevi

Osnovni broj, razlomački broj, redni broj.

Zamenice

Prepoznavanje stilističke vrednosti zamenica u kontekstu.

Ostale vrste reči

Vežbe za ponavljanje, odnosno upotrebu kod sledećih vrsta: član, postpozicije, prilozi, glagolski prilozi, veznici, uzvici, rečce, glagolski predmeci/prefiksi.

Grafo-fonetska predstava i značenje

Značenje rečenica i značenje reči. Funkcija značenja elementarnih jedinica jezika.

Grupisanje reči po grafo-fonetskoj predstavi i odnosima u značenju.

Najčešće vrste promene značenja: prenošenje imena i prenošenje značenja.

Sinonimija u rečenici i u reči. Magyar Szinonimaszótár (Mađarski rečnik sinonima).

Nastavci (képzõk) i njihove nijanse u značenju.

Stilistika

Stilističke vrednosti tvorbe reči prilikom sastavljanja teksta (u kontekstu).

Sastavljanje teksta

Povećanje fonda sinonima i njihova upotreba. Primenjivanje sinonima u književnim vrstama koje su i ranije uvežbavane i u vežbama, pismeni sastav: opis karaktera i ocena. Uvežbavanje ustaljenih sintagmi, rekcija i frazeologije.

Pravopis

Afirmacija osnovnih načela mađarskog pravopisa u obrađenoj jezičkoj materiji, s posebnim osvrtom na pisanje (pravopis) geografskih imena. Pravopis reči stranog porekla. Pisanje južnoslovenskih imena.

Korišćenje publikacija Mihalja dr Agoštona (Dr Agoston Mihaly): Helyesírásunk hiteléért (Za potvrdu našeg pravopisa) i A földrajzi nevek írásmádja (Pisanje geografskih imena). Korišćenje Mađarskog rečnika sinonima.

KNJIŽEVNOST (84)

1. Klasicizam i prosvećenost

Poetika klasicizma. Francuska klasicistična drama. Nemački klasicizam.

Društvena podloga, pogled na svet francuske prosvećenosti. Enciklopedisti. Prosvećenost u Engleskoj i u Nemačkoj (informativno).

Dela za obradu

Molijer: Tartif (Predgovor i odlomak)

Volter: Kandid

2. Književnost mađarske prosvećenosti (oko 10 časova)

Karakteristike epohe i pokreta, periodizacija. Odnosi u kulturi (književni život, reforma jezika, nauke, pozorište, štampa, institucije, obrazovanje - informativno).

Klasicizam, sentimentalizam.

Pisci mađarske prosvećenosti: Đerđ Bešenjei (Bessenyei György), Janoš Baćanji (Batsányi János), Ferenc Kazinci (Kazinczy Ferenc), Jožef Karman, Mihalj Vitez Čokonaji (Csokonai Vitéz Mihály) - njihov život, njihovo životno delo (informativno).

Dela za obradu

Đerđ Bešenje i (Bessenyei György): A filozófus (Filozof)

Janoš Baćanji (Batsányi János): A franciaországi változásokra (Promena u Francuskoj)

Ferenc Kazinci (Kazinczy Ferenc): Fogságom naplója, Epigrammák (Moja robija i epigrame)

Jožef Karman (Kármán József): Fanni hagyományai (Fanikino zaveštanje)

Mihalj Vitez Čokanaji (Csokonai Vitéz Mihály): A tihanyi ekhóhoz (Ehu u Tihanju), A reményhez (Nadi), Dorottya (Doroća)

3. Romantizam (oko 30 časova)

Pojam, nastanak, faze razvoja, umetničke karakteristike romantizma. Engleski, nemački, francuski i ruski romantizam. Poetika romantizma. V. Igo (V. Hugo): Predgovor Kromvelu - odlomak. (Informativno).

Dela za obradu

Bajron (Byron): Čajld Harold (odlomak)

Puškin: Evgenije Onjegin (Tatjanino pismo Onjeginu)

Edgar Alan Po (E. Allan Poe): Gavran

Romantizam u mađarskoj i južnoslovenskoj književnosti.

Karakteristike i periodizacija epohe i pokreta. Kritički osvrt na delo Danijela Berženjija (Berzsenyi Dániel), Karolja Kišfaludija i Ferenca Kelčeija (Kölcsey). Odnosi u kulturi (književni život, reforma jezika, štampa, pozorište, institucije, izdavanje knjiga, obrazovanje, muzika, likovna umetnost - informativno).

Dela za obradu

Danijel Berženji (Berzsenyi Dániel): A közelítő tél (Zima koja se približava)

Levéltöredék barátmémhoz (Nezavršeno pismo mojoj prijateljici)

Jožef Katona (Katona József): Bánk bán (Ban Bank)

Ferenc Kelčei (Kőlcsey Ferenc): Vanitatum vanitas, Rebellis vers (Pobunjenička pesma)

Mihalj Verešmarti (Vőrösmarty Mihály): Késő vágy (Kasna želja) Abránd (Maštanje)

A Guttemberg albumba (U Gutembergov album)

Az emberek (Ljudi)

Országháza (Parlament)

Előszó (Predgovor)

Šandor Petafi (Petõfi Sándor): Temetésre szól az ének (Samrtnicu pesmu)

Az én torkom álló malom (Moje grlo je sušni mlin)

Megy a juhász szamáron (Jaše čoban na magarcu)

Csokonai (Čokonaj)

Egy estém otthom (Jedno veče kod kuće)

Alföld (Alfeld)

A puszta télen (Pustara u zimu)

A négyökrös szekér (Na volujskim kolima)

Szeptember végén (Krajem septembra)

Verseim (Moje pesme)

Dalaim (Moje pesme)

Egy gondolat bánt engemet (Jedna misô mir mi oduzima)

A XIX. század költői (Pesnicima XIX stoleća)

Laza Kostić: Santa Maria della Salute

Jovan Jovanović Zmaj: Đulići uveoci (odlomci)

4. Realizam

Pojam realizma i njegova uslovljenost s aspekta istorije književnosti. Retroaktivni uticaj realizma na romantiku. Francuski, ruski i engleski realizam. Poetika realizma: Balzak: Predgovor Ljudskoj komediji (informativno).

Dela za obradu

Onore de Balzak: Čiča Gorio

N. V. Gogolj: Nos

G. Mapasan: Dva prijatelja

G. Flober: Gospođa Bovari

5. Mađarska i južnoslovenska književnost u drugoj polovini 19. veka (oko 20 časova)

Političke, društvene i umetničke karakteristike druge polovine 19. veka. Odnosi u kulturi (književnost, gluma, štampa, institucije, obrazovanje, izdavanje knjiga, muzika, likovna umetnost). (Informativno).

Pisci te epohe: Janoš Aranj, Imre Madač, Janoš Vajda, Mor Jokai, Kalman Miksat (Arany János, Madách Imre, Vajda János, Jókai Mór, Mikszáth Kálmán) - život i stvaralaštvo. (Informativno).

Dela za obradu

Janoš Aranj (Arany János): Buda halála (Smrt Budima), V. László (Laslo V) Evek, ti még jövendõ évek (Godine, godine koje nailazite), ősszel (U jesen), Kertben (U bašti), Az őrök zsidó (Večiti Jevrejin), Vojtina ars poetikaja (Ars poetika Vojtine), Mindvégig (Do kraja). Imre Madač (Madách I.): Az ember tragédiája (Čovekova tragedija) Janoš Vajda (Vajda János): A vaáli erdöben (U šumi valskoj), Húsz év múlva (Nakon dvadeset godina)

Mor Jokai (Jókai Mór): Egy magyar nábob (Mađarski nabob) ili Az arany ember (Zlatni čovek)

Jakov Ignjatović: Večiti mladoženja

Simo Matavulj: Bakonja fra Brne (odlomak)

Vojislav Ilić: Sivo, sumorno nebo

Kalman Miksat (Mikszáth Kalmán): Tímár Zsófi özvegysége (Udovištvo Žofije Timara), Gavallérok (Kavaljeri)

6. Mađarsko-južnoslovenske književne veze

Prosvetiteljstvo i njene pojave. Mađarski prevodioci srpske književnosti. Serbus manier. Stvaralaštvo Ježefe Sekača (Székács József). Dvojezični pesnik, Mihalj Vitkovič (Vitkovics Mihály). (Informativno).

Dela za obradu

Kanziczy Ferenc levele Lukijan Mušickihez (Pismo Ferenca Kazincija Lukijanu Mušickom)

Mihalj Verešmarti (Vörörmarty Mihály): Földi menny (Raj na zemlji) Jovan Jovanović Zmaj kao književni prevodilac. Jakov Ignjatović: A magyar népszínművek a szerb színpadokon (Mađarska narodna pozorišna dela na srpskoj sceni)

Društvo književnih prevodilaca u Bačkoj.

Dela za obradu

Zmaj levele Arany Jánoshoz (Pismo Zmaja Janoša Aranju) J. Ignjatović: Susret s Petefijem (Találkozás Petőfivel)

B. Radičević: Devojka na studencu (A leány a kútnál) - prevod Janoša Vajde

7. Paralelno sa predloženim književnim delima obraditi i navedene poetičke pojmove (poetički rečnik) znak, značenje, promene značenja, kompozicija, osnovni faktori epike, radnja, učesnici (likovi), prostorna i vremenska određenost priče, priča, tema, motiv, fabula, siže, statični i dinamični, motivi u pripoveci, dramska situacija, dramska radnja, dramska napetost, dramski junak, proza, aliteracija, asonanca, asindeton, anžambman, jamb, daktil, trohej, cezura, didaskalije, narator, naratorsko gledište, memoar, epigram, eufonija, heksametar, sjaj koji označava (jelölő, označeno jelőlt, katarza, metrika, primer).

8. Lektira

J. V. Gete (Goethe): Jadi mladoga Vertera

Stendal (Stendhal): Crveno i crno

L. Tolstoj (Tolsztoj): Krojcerova

Mihalj Verešmarti (Vörösmarty Mihály): Csongor és Tünde (Čongor i Tinde)

Imre Madač (Madách Imre): Az ember tragédiája (Čovekova tragedija) Mor Jokai (Jókai Mór): Sárga rózsa (Žuta ruža)

KULTURA IZRAŽAVANJA (30)

Usmeno izražavanje

Osposobljavanje učenika da sa stilskog aspekta procenjuje rečenicu teksta različite sadržine; da konstruiše sopstvene rečenice u kojima red reči odgovara težištu sadržaja delova opštenja, da elemente strukture pravilno i u odgovarajućem stilu sastavi, a osim toga da pravilno upotrebljava rekcije, veznike, kao i reči ukazivanja. Posedujući potreban fond reči da tačno i u odgovarajućem stilu odabira sinonime. Da ono što ima da iskaže čini živom rečju a uz celishodnu upotrebu pravila govora i fonetičko-sintaksičkih sredstava.

Potrebno je stvoriti takve govorne situacije u kojima učenik može da izveštava o društvenim i kulturnim događajima da komentariše sportska takmičenja; kritički prikazuje knjige, filmove, pozorišne predstave, izložbe itd.

Pismeno izražavanje

Pojam stila u govoru i pisanju. Razvijanje saznanja i sklonosti u vezi raznih oblika pismenog izražavanja (zapisnik, zvanično i privatno pismo, izveštaj, informacija, kraće predavanje).

Emocionalno i intelektualno intonirani stil; razgovorni, administrativni, publicistički, naučni i beletristički stil; narativni, deskriptivni, opisni, analitički i kritički stil; intimni, diskusioni itd. stil i upotreba.

Redosled knjiga u bibliotekama gde čitalac sam uzima željene knjige. Pojam i vrste kataloga. Oznake na kataloškim karticama.

Četiri pismena zadatka (za pisanje jedan školski čas, za popravak dva časa).

III razred

(4 časa nedeljno, 144 časova godišnje)**

GRAMATIKA (32)

Delovi rečenice

Rečenica i reč kao jedinstvo izražavanja u govoru. Reč kao rečenica i sintagma sa značenjem reči. Sistematizacija vrsta rečenica, njihova vrednost u komunikaciji.

Predikat. Predikat kao centar rečenice i reči koje mogu biti predikati (vrste predikata). Vrste glagola (aktivni, kauzativni povratni i pasivni) i uticaj njihove upotrebe na konstrukciju rečenice. Predikatska konstrukcija reči u rečenici.

Subjekat. Odnos subjekta i predikata u rečenici. Pravilo usaglašavanja. Subjekatska sintagma u rečenici.

Objekat. Objekatska sintagma u rečenici.

Adverbijali. Adverbijalne sintagme u rečenici (vrste, sredstva izražavanja, morfološke osobine). Pravilna upotreba nastavaka (sufiksa) i postpozicija.

Atribut. Atributske sintagme. Apozicija.

Red reči u rečenici, odnosi naglaska i melodije.

Mesto upitne rečce "e" u rečenici.

Pravopis

Upotreba interpunkcije. Interpunkcija između reči i delova reči. Vezivanje nastavaka. Šta treba znati o pravilnom pisanju apozicije. Pravopisne vežbe u vezi ostalih delova rečenice.

Stilistika

Pojam stila. Stilski slojevi. Stilski slojevi govornog jezika (razgovorni stil, stil javnog života kao i govornički stil). Slojevi pismenog stila: naučni, službeni, publicistički i beletristički. Karakteristična obeležja stilova u određenim tekstovima.

Kako govorne situacije određuju stil.

Šta je to "stilski" i "bez stila"?

Analiza današnjeg javnog govora, posebno deformacija nastalih usled višejezičkih sredina, kao i njihovo otklanjanje

Jezik omladine.

Razumevanje i analiza teksta

Analiza specifičnosti umetničkog stila u odabranom tekstu (upoređivanje tekstova raznih pisaca imajući u vidu jedinstvo jezičkog i tematskog nivoa). Analiza odlomaka i kompletna analiza.

KNJIŽEVNOST (82)

1. Velika epoha modernizma

Pravci književnosti na prelazu stoleća: simbolizam, naturalizam, impresionizam, secesija. (Informativno).

Dela za obradu

Šarl Bodler: Albatros

Artur Rembo: Pijani brod

Stefan Malarme: Prozori

Pol Verlen: Mesečina

Pisci na prelazu stoleća: Elek Goždu (Gozsdu Elek), Danijel Pap (Papp Dániel), Ištvan Temerkenj

Dela za obradu

Elek Goždu (Gozsdu Elek): Ultima ratio

Ištvan Temerkenj (Tömuörkény István): Megy a hajó lefelé (Brod plovi nizvodno)

Danijel Pap (Papp Dániel): A zsárkováci tölgyek (Zarkovacki hrastovi)

Pisci moderne i njihova dela

Endre Adi (Ady Endre): Új vizeken járok (Novim vodama gazim)

A Hortobágy poétája (Pesnik Hortobađa)

Léda a hajón (Leda na brodu)

Sem utódja... (Ni predak ni potomak)

Mag hó alatt (Seme pod snegom)

Örizem a szemedet (Čuvam tvoje oči)

Mihalj Babič (Babits Mihály): A lirikus epilógja (Epilog lirika)

Fekete ország (Crna zemlja)

Régen elzengtek Sappho napjai (Odavno je prošlo Saphino vreme)

Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezso): A szegény kisgyermek panaszai (Žalbe sirote dece) odlomak

Fürdés (Kupanje) novela

Đula Krudi (Krúdy Gyula): Szindbád ószi útja (Sindbadovo jesenje putovanje)

Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Barbárok (Varvari)

Arpad Tot (Tóth Árpád Esti sugárkoszorú (Večernji venac svetlosti)

Lélektöl lélekig (Od duše do duše)

Đula Juhas (Juhász Gyula): Tápai lagzi (Tapska svadba)

Geza Čat (Csáth Géza): Szombat este (Subotom uveče)

Branislav Nušić: Pokojnik (odlomak)

Aleksa Šantić: Pretprazničko veče (u originalu i u prevodu)

Ivan Cankar: Suve kruške

2. Moderna i književnost između dva rata

Evropska književnost u prvim decenijama 20. veka. Avangarda i njene etape. Preporod proze. Socijalna književnost. (Informativno).

Dela za obradu

Tomas Man: Tonio Kreger

Aleksandar Bloh: Dvanaestorica

Garsija Lorka: Žalopojka

Pravci: futurizam, ekspresionizam, dadaizam, nadrealizam u svetskoj i u mađarskoj književnosti. Narodnjaštvo.

Dela za obradu

Lajoš Kašak (Kassák Lajos): Mesteremberek (Majstori)

Atila Jožef (József Attila): Tiszta szívvel (Čista srca) Klárisok (Niz)

A város peremén (Na periferiji)

Elégia (Elegija)

Óda (Oda), Flóra (Flora) 1-3.

Lerinc Sabo (Szabó Lőrinc): Szamártövis (Čičak)

Síppal, hegedüvel (Sviralom i violinom) - iz "Tücsökzene"

Mikloš Radnoti (Radnóti Miklós): Erőltetett menet (Usiljeni marš)

Razglednicák (Razglednice)

Aron Tamaši (Tamási Áron): ördögváltozás Csíkban (Promena đavola u Čiku)

Veljko Petrović: Salašar

Kosta Racin: Berači duvana

Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka

3. Mađarsko-južnoslovenske književne veze

Endre Adi (Ady Endre) u južnoslovenskim književnostima. Prevodi Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Desző). Bosiljak (Bazsalikom). Delo Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornél) na stvaranju kontakata. Uloga Lasla Nemeta (Németh László) i Miroslava Krleže. (Informativno.)

Dela za obradu

Deže Kostolanji: Milan Rakić: Ljubavna pesma (u originalu i u prevodu)

Miroslav Krleža: Madžarski lirik Andrija Adi

Ivo Andrić: iz knjige Ex Ponto (prevod: Kornel Senteleki)

Laslo Nemet: Híd a Dráván (Most na Dravi)

4. Mađarska književnost u Jugoslaviji

Karakteristike, glavni predstavnici i časopisi razdoblja mađarske književnosti u Jugoslaviji između dva rata. (Informativno.)

Dela za obradu

Kornel Senteleki (Szenteleky Kornél): Bácskai éjjel (Noć u Bačkoj)

Mihalj Majtenji (Majtényi Mihály): Jakab, a késes (Nožar Jakab)

Paralelno sa predloženim delima obraditi i poetičke pojmove.

Lektira

Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Pillangó (Leptir)

Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): Pacsírta (Život u kavezu)

Milan Fišt (Füst Milán): Advent

Anton Čehov: Ujka Vanja

Ernest Hemingvej: Starac i more

Ervin Šinko (Sinkó Ervin): Áron szerelme (Aronova ljubav)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

KULTURA IZRAŽAVANJA (30)

Usmeno izražavanje

Uvežbavanje oblika usmenog izražavanja naučenih u prethodnim razredima. Govorenje, izvođenje i recitovanje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova (proze i pesama). Dalje uvežbavanje sugestivnog načina recitovanja pesama i stihova.

Iznošenje i obrazlaganje planova uživo u vezi sa školskim životom. Argumentovanje ličnih stavova i pobijanje suprotnih mišljenja. Ocenjivanje, karakterizacija i komentarisanje rezultata i rešenja. Reportaža.

Komunikacija u javnom životu. Sastavljanje i izlaganje (učestvovanje u diskusiji, izveštaj i ekspoze) prema društvenim situacijama.

Upotreba karakterističnih elemenata stila govora (jačina zvuka, visina glasa, melodija, boja glasa i tempo).

Pismeno izražavanje

Pismene vežbe za razvijanje sposobnosti pismenog izražavanja:

- dopisnički izveštaj,

- komentar,

- izveštaji

- mala disertacija (rasprava)

Upotreba "skrivenih" (šifrovanih), preporučenih i stručnih bibliografija. Sakupljanje podataka i novih saznanja, hvatanje beležaka.

Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva časa za ispravku). Domaći rad, zadatak: Izrada male rasprave (disertacije) u roku od dve nedelje.

IV razred

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**

GRAMATIKA (35)

Složena rečenica

Naporedna rečenica i vrste. Sistem prostih rečenica u složenoj rečenici. Vrsta sastavnih (kopulativnih) i suprotnih (adversativnih) rečenica. Rastavne (disjunktivne) rečenice. Osnovni vidovi zaključnih (konkluzivnih) rečenica sa dodacima i rečenica sastavnog karaktera.

Zavisne rečenice. Razlikovanje rečenica: glavna i sporedna rečenica; uputne reči i zavisni veznici. Vrste zavisnih rečenica.

Sistem prostih rečenica u složenoj rečenici. Ubačena prosta rečenica.

Višestruko složena rečenica.

Gramatička sredstva citiranja.

Pravopis

Pravopisna pravila za ubacivanje rečenice, sintagmi. Pravopisna pravila skraćenica načinjena od početnih slova (betüszó) i koje sadrže više slova pojedinih reči (szóösszevonás). Dodaci, nastavci za strana imena i nazive. Pravopisne vežbe u vezi sa složenim rečenicama.

Analiza tekstova

Definicija teksta i vrste tekstova. Elementi (činioci) izrade teksta. Makrokonstrukcija i mikrokonstrukcija tekstova. Vezni elementi teksta: gramatički i semantički pokazatelji (elementi) jezičke celine (ukazivanje na nešto unapred ili unazad pomoću priloga i zamenica, uloga imenskih reči i veznika, nijansirana upotreba veznika srodnih značenja, uloga određenog i neodređenog člana); tekst i naslov.

Proučavanje književnog dela (teksta)

Kompleksna, jezičko-stilistička analiza književnih dela prvenstveno iz 20. veka, uglavnom književnih dela današnjice u širokom dijapazonu (obuhvatajući pesme, tekstove lirike, proze, drame i eseja, dopunjavajući sa analizom publicističkih, naučnih tekstova, rasprava i beseda).

Istorija jezika

Ugro-finski karakter mađarskog jezika. Srodnost sa ugro-finskom jezičkom grupom. Razlozi i tok jezičkih promena.

Sistem mađarskog jezika, promene u fonetici i fondu reči. Tuđice.

Formiranje i razvoj književnog i govornog jezika.

Obnova jezika (značajnije faze).

Karakteristike govornog jezika (uticaj sredstava javnog informisanja posebno na govorni jezik).

Istorijsko-etimološki rečnik mađarskog jezika. (A magyar nyelv történeti-etimológiai szótára).

Svet savremene lingvistike

Razlozi ili motivi koji su uslovili pojavu novih pravaca u lingvistici: (strukturalizam u lingvistici, postupci i metodologija analize u strukturalizmu; matematička logika u lingvistici).

KNJIŽEVNOST (73)

Metodologija proučavanja književnih dela

Estetski kvalitet - estetska vrednost - pogled u svet

Slika o svetu, oblik i stil kao kohezioni elementi književno-umetničkih dela.

Proučavanje književnih dela

Nauka o književnosti, teorija književnosti, istorija književnosti. Analiza i kritička ocena umetničkog dela. Aspekti za analizu lirskih, proznih i dramskih književnih dela. Stilska analiza. Književna kritika, esej i studija. Karakteristike savremene lire. Formska načela proze današnjice, postupci i shvatanje sveta. Moderna drama, apsurdna i dokumentarna drama. Radio-drama i TV drama. Postmoderne i književne pojave i postupci. Ilustrovati konkretnim tekstovima saznanja sa proučavanjem književnih dela.

Moderna književnost

Osnovne karakteristike i predstavnici moderne književnosti. (Informativno.)

Dela za obradu

Franc Kafka: Proces

Albert Kami: Stranac

Samuel Beket: Čekajući Godoa

Horhe Luis Borhes: Knjiga od peska

Gabriel Garsija Markez: Sto godina samoće

Savremena književnost

Glavne karakteristike savremene književnosti. Period posle rata. Nova nastojanja u proteklih 30 godina. Moderna i postmoderna (informativno).

Dela za obradu

Laslo Nemet (Németh László): Gyász (Žalost)

Đula Ilješ (Illyés Gyula): Elégia (Elegija), Nem menekülhetsz (Ne možeš pobeći), Puszták népe (Svet pustara) odlomak

Tibor Deri (Déry Tibor): Szerelem (Ljubav)

Šandor Vereš (Weöres Sándor): Meditáció (Meditacija), Dob és tánc (Doboš i igra), Magyar etüdők (Mađarske etide) odlomci

Geza Otlik (Ottlik Géza): Iskola a határon (Internat na granici)

Mikloš Meselj (Mészöly Miklós): Jelentés öt egérről (Izveštaj o petoro miševa)

Janoš Pilinski (Pilinszky János): Miféle főldalatti harc (Kakav podzemni rat), Harbach, 1944.

Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Novemberi elégia (Novembarska elegija), A virágok hatalma (Moć cveća), Füst ország (Zemlja dima)

Laslo Nađ (Nagy László): Himnusz minden időben (Himna za sva vremena)

Iva Mandi (Mándy Iván): Konyhafal (Kuhinjski zid)

Peter Esterhazi (Esterházi Péter): Egy nehéz nap éjszakája (Noć jednog teškog dana)

Deže Tandori (Tandori Dezső): Egy szó alibije (Alibi za jednu reč)

Domonkoš Silađi (Szilágyi Domonkos): Cirkumdederunt

Andraš Šite (Süto András): Anyám könnyü álmot ígért (Majka obećava lak san) (odlomak)

Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke

Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih

Aleksandar Tišma: Knjiga o Blamu

Mađarsko-južnoslovenske književne veze

Đula Ilješ (Illyès Gyula): A Tömegsír előszava (Predgovor Jame)

Danilo Kiš: A modern magyar kőltèszet (O modernoj mađarskoj poeziji)

Miloš Crnjanski: Stražilovo (prevod Karolja Ača) (Àcs Kàroly)

Književnost jugoslovenskih Mađara u posleratnom periodu

Pisci i književničke ambicije kao i časopisi. (Informativno.)

Dela za obradu

Karolj Ač (Àcs Kàroly): Önarckép félhomályban (Autoportret u tami)

Ferenc Feher (Fehèr Ferenc): Szenteleky (Senteleki)

Oto Tolnai (Tolanai Ottó): Kodály (Kodalj)

Ištvan Domonkoš (Domonkos Istvàn): Kormányeltörésben

Nandor Gion (Gion Nándor): Engem nem így hívnak (Ja se ne zovem tako)

Lektira

Šekspir: Hamlet

G. Garsija Markes: Sto godina samoće

J. V. Gete: Faust

F. Dostojevski: Zločin i kazna

Izbor iz savremene lire (mađarska, južnoslovenska i svetska)

Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Tékozló ország (Bludna zemlja)

Peter Esterhazi (Esterházi Péter): Függo (Nedorečeno...)

Književna dela narodnosti koje žive u Republici Srbiji (informativno).

Paralelno sa predloženim književnim delima obraditi i pojmove iz poetike.

KULTURA IZRAŽAVANJA (20)

Usmeno izražavanje

Sastavljanje raznih vrsta usmenog saopštavanja pomoću stečenog znanja iz sastavljanja tekstualnih celina u vezi sa budućim društvenim zadacima i stručnim usavršavanjem učenika. Javna diskusija pomoću unapred pripremljenog koncepta i improvizovana diskusija. Svečani govor povodom proslave dana škole i drugih svečanosti. Govor prilikom otvaranja školskih izložbi, oproštajni govor prilikom završetka školske godine itd. Korišćenje pravila pojedinih govornih stilova u kazivanju tekstova i u sastavljanju tekstova uvežbanih vrsta opštenja.

Pismeno izražavanje

Sređivanje beleški. Proces sastavljanja ili izrade pismenog dela. Korišćenje citata, fusnota i pozivanje na što. Priprema učenika na izradu diplomskog rada.

Oblici razvijanja pismenog izražavanja:

- izveštaj

- mala disertacija.

Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).

NAPOMENA:

Način ostvarivanja programa je identičan po sadržaju kao za srpski jezik i književnost (maternji jezik).

Napomena

Društveno-jezički smer

 

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)**

GRAMATIKA (30)

Vrste reči

Morfologija mađarskog jezika.

Glagoli

Obnavljanje znanja o glagolskim vremenima i glagolskim načinima. Glagolski oblici (aktivni, kauzativni, povratni) pasivni, glagoli potencijalne radnje, stanja, zbivanja (hato igeforma) prelazni i neprelazni glagoli. Konjugacija glagola na -ik. Subjekatska i objekatska konjugacija.

Imenice

Zajedničke imenice, vlastita imenica, nazivi sa karakteristikom vlastitih imenica. Infinitiv. Deklinacija postpozicija. Rečnički oblici sa ličnim nastavkom.

Tvorba reči

Tvorba glagola i imenskih reči od glagola i od imenskih reči. Složenice. Naporedne i odredbene složenice. Mogućnosti proširivanja leksike na osnovu građenja izvedenih reči i složenica. Druge mogućnosti razvoja leksike.

Razlike i istovetnosti u pravilima građenja reči mađarskog jezika i jezika sredine (nematernjeg jezika), eventualno izbornog stranog jezika.

Pridevi

Prepoznavanje stilističke vrednosti prideva, primenjivanje tih vrednosti. Glagolski pridevi (particip).

Brojevi

Osnovni broj, razlomački broj, redni broj.

Zamenice

Prepoznavanje stilističke vrednosti zamenica u kontekstu.

Ostale vrste reči

Vežbe za ponavljanje, odnosno upotrebu kod sledećih vrsta: član, postpozicije, prilozi, glagolski prilozi, veznici, uzvici, rečce, glagolski predmeci/prefiksi.

Grafo-fonetska predstava i značenje

Značenje rečenica i značenje reči. Funkcija značenja elementarnih jedinica jezika.

Grupisanje reči po grafo-fonetskoj predstavi i odnosima u značenju.

Najčešće vrste promene značenja: prenošenje imena i prenošenje značenja.

Sinonimija u rečenici i u reči. Magyar Szinonimaszótár (Mađarski rečnik sinonima).

Nastavci (képzők) i njihove nijanse u značenju.

Stilistika

Stilističke vrednosti tvorbe reči prilikom sastavljanja teksta (u kontekstu).

Sastavljanje teksta

Povećanje fonda sinonima i njihova upotreba. Primenjivanje sinonima u književnim vrstama koje su i ranije uvežbavane i u vežbama, pismeni sastav: opis karaktera i ocena. Uvežbavanje ustaljenih sintagmi, rekcija i frazeologije.

Pravopis

Afirmacija osnovnih načela mađarskog pravopisa u određenoj jezičkoj materiji, s posebnim osvrtom na pisanje (pravopis) geografskih imena. Pravopis reči stranog porekla. Pisanje južnoslovenskih imena.

Korišćenje publikacija Mihalja dr Agoštona (Dr Agoston Mihaly): Helyesírásunk hiteléért (Za potvrdu našeg pravopisa) i A fóldrajzi nevek írásmódja (Pisanje geografskih imena). Korišćenje Mađarskog rečnika sinonima.

KNJIŽEVNOST (88)

1. Klasicizam i prosvećenost

Poetika klasicizma. Francuska klasicistična drama. Nemački klasicizam.

Društvena podloga, pogled na svet francuske prosvećenosti. Enciklopedisti. Prosvećenost u Engleskoj i u Nemačkoj. (Informativno).

Dela za obradu

Molijer: Tartif (Predgovor i odlomak)

Volter: Kandid

2. Književnost mađarske prosvećenosti (oko 10 časova)

Karakteristike epohe i pokreta, periodizacija. Odnosi u kulturi (književni život, reforma jezika, nauke, pozorište, štampa, institucije, obrazovanje - informativno).

Klasicizam, sentimentalizam.

Pisci mađarske prosvećenosti: Đerđ Bešenjei (Bessenyei Győrgy), Janoš Baćanji (Batsányi János), Ferenc Kazinci (Kazinczy Ferenc), Jožef Karman, Mihalj Vitez Čokonaji (Csokonai Vitéz Mihály) - njihov život, njihovo životno delo (informativno).

Dela za obradu

Đerđ Bešenjei: (Bessenyei György): A filozófus (Filozof)

Janoš Baćanji (Batsányi János): A franciaországi változásokra (Promene u Francuskoj)

Ferenc Kazinci (Kazinczy Ferenc): Fogságom naplója, Epigrammák (Moja robija i epigrame)

Jožef Karman (Kármán József): Fanni hagyományai (Fanikino zaveštanje)

Mihalj Vitez Čokonaji (Csokonai Vitéz Mihály): A tihanyi ekhóhoz (Ehu u Tihanju)

A reményhez (Nadi)

Dorottya (Doroća)

3. Romantizam (oko 30 časova)

Pojam, nastanak, faze razvoja, umetničke karakteristike romantizma. Engleski, nemački, francuski i ruski romantizam.

Poetika romantizma. V. Igo: Predgovor Kromvelu - odlomak. (Informativno).

Dela za obradu

Bajron: Čajld Harold (odlomak)

Puškin: Evgenije Onjegin (Tatjanino pismo Onjeginu)

Edgar Alan Po: Gavran

Romantizam u mađarskoj i južnoslovenskoj književnosti.

Karakteristike i periodizacija epohe i pokreta. Kritički osvrt na delo Danijela Berženjija (Berzsenyi Dániel), Karolja Kišfaludija i Ferenca Kelčeija (Kólcsey). Odnosi u kulturi (književni život, reforma jezika, štampa, pozorište, institucije, izdavanje knjiga, obrazovanje muzika, likovna umetnost - (informativno).

Dela za obradu

Danijel Berženji (Berzsenyi Dániel): A kõzelitő tél (Zima koja se približava)

Levéltőredék barátnémhoz (Nezavršeno pismo mojoj prijateljici)

Jožef Katona (Katona József): Bánk bán (Ban Bank)

Ferenc Kelčei (Kölcsey Ferenc): Vanitatum vanitas, Rebellis vers (Pobunjenička pesma)

Mihalj Verešmarti (Vörösmarty Mihály): Késõ vágy (Kasna želja) Ábránd (Maštanje)

A Guttemberg albumba (U Gutembergov album)

Az emberek (Ljudi)

Országháza (Parlament)

Előszó (Predgovor)

Šandor Petefi (Petőfi Sándor): Temetésre szól az ének (Samrtnicu pesmu)

Az én torkom álló malom (Moje grlo je sušni mlin)

Megy a juhász szamáron (Jaše čoban na magarcu)

Csokonai (Čokonaj)

Egy estém otthom (Jedno veče kod kuće)

Alföld (Alfeld)

A puszta télen (Pustara u zimu)

A négyökrös szekér (Na volujskim kolima)

Szeptember végén (Krajem septembra)

Verseim (Moje pesme)

Dalaim (Moje pesme)

Egy gondolat bánt engemet (Jedna misô mir mi oduzima)

A XIX. század költõi (Pesnicima XIX stoleća)

Laza Kostić: Santa Maria della Salute

Jovan Jovanović Zmaj: Đulići uveoci (odlomci)

4. Realizam

Pojam realizma i njegova uslovljenost s aspekta istorije književnosti. Retroaktivni uticaj realizma na romantiku. Francuski, ruski i engleski realizam. Poetika realizma: Balzak: Predgovor Ljudskoj komediji (informativno).

Dela za obradu

Onore de Balzak: Čiča Gorio

N. V. Gogolj: Nos

G. Mopasan: Dva prijatelja

G. Flober: Gospođa Bovari

5. Mađarska i južnoslovenska književnost u drugoj polovini 19. veka (oko 20 časova)

Političke, društvene i umetničke karakteristike druge polovine 19. veka. Odnosi u kulturi (književnost, gluma, štampa, institucije, obrazovanje, izdavanje knjiga, muzika, likovna umetnost). (Informativno).

Pisci te epohe: Janoš Aranj, Imre Madač, Janoš Vajda, Mor Jokai, Kalman Miksat (Arany János, Madách Imre, Vajda János, Jókai Mór, Mikszáth Kálmán) - život i stvaralaštvo. (Informativno).

Dela za obradu

Janoš Aranj (Arany János): Buda halála (Smrt Budima), V. László (Laslo V) Évek, ti még jövendő évek (Godine, godine koje nailazite), ősszel (U jesen), Kertben (U bašti), Az örök zsidó (Večiti Jevrejin), Vojtina ars poetikája (Ars poetika Vojtine), Mindvégig (Do kraja).

Imre Madač (Madách I.): Az ember tragédiája (Čovekova tragedija) Janoš Vajda (Vajda János): A vaáli erdőben (U šumi valskoj), Húsz év múlva (Nakon dvadeset godina)

Mor Jokai (Jókai Mór): Egy magyar nábob (Mađarski nabob) ili Az aranyember (Zlatni čovek)

Jakov Ignjatović: Večiti mladoženja

Simo Matavulj: Bakonja fra Brne (odlomak)

Vojislav Ilić: Sivo, sumorno nebo

Kalman Miksat (Mikszáth Kálmán): Tímár Zsófi özvegysége (Udovištvo Žofije Timara), Gavallérok (Kavaljeri)

6. Mađarsko-južnoslovenske književne veze

Prosvetiteljstvo i njene pojave. Mađarski prevodioci srpske književnosti. Serbus manier. Stvaralaštvo Ježefe Sekača (Székács József). Dvojezični pesnik, Mihalj Vitkovič (Vitkovics Mihály). (Informativno).

Dela za obradu

Kanziczy Ferenc levele Lukijan Mušickihez (Pismo Ferenca Kazincija Lukijanu Mušickom)

Mihalj Verešmarti (Vörörmarty Mihály): Földi menny (Raj na zemlji) Jovan Jovanović Zmaj kao književni prevodilac. Jakov Ignjatović: A magyar népszínművek a szerb színpadokon (Mađarska narodna pozorišna dela na srpskoj sceni)

Društvo književnih prevodilaca u Bačkoj.

Dela za obradu

Zmaj levele Arany Jánoshoz (Pismo Zmaja Janoša Aranju) J. Ignjatović: Susret s Petefijem (Találkozás Petőfivel)

B. Radičević: Devojka na studencu (A leány a kútnál) - prevod Janoša Vajde.

7. Paralelno sa predloženim književnim delima obraditi i navedene poetičke pojmove (poetički rečnik) znak, značenje, promene značenja, kompozicija, osnovni faktori epike, radnja, učesnici (likovi), prostorna i vremenska određenost priče, priča, tema, motiv, fabula, siže, statični i dinamični, motivi u pripoveci, dramska situacija, dramska radnja, dramska napetost, dramski junak, proza, aliteracija, asonanca, asindeton, anžambman, jamb, daktil, trohej, cezura, didaskalije, narator, naratorsko gledište, memoar, epigram, eufonija, heksametar, sjaj koji označava (jelölõ, označeno (jelõlt), katarza, metrika, primer).

8. Lektira

J. V. Gete (Goethe): Jadi mladoga Vertera

Stendal (Stendhal): Crveno i crno

L. Tolstoj (Tolsztoj): Krojcerova

Mihalj Verešmarti (Vörösmarty Mihály): Csongor és Tünde (Čongor i Tinde)

Imre Madač (Madách Imre): Az ember tragédiája (Čovekova tragedija)

Mor Jokai (Jókai Mór): Sárga rózsa (Žuta ruža)

KULTURA IZRAŽAVANJA (30)

Usmeno izražavanje

Osposobljavanje učenika da sa stilskog aspekta procenjuje rečenicu teksta različite sadržine; da konstruiše sopstvene rečenice u kojima red reči odgovara težištu sadržaja delova opštenja, da elemente strukture pravilno i u odgovarajućem stilu sastavi, a osim toga da pravilno upotrebljava rekcije, veznike, kao i reči ukazivanja. Posedujući potreban fond reči da tačno i u odgovarajućem stilu odabira sinonime. Da ono što ima da iskaže čini živom rečju a uz celishodnu upotrebu pravila govora i fonetičko-sintaksičkih sredstava.

Potrebno je stvoriti takve govorne situacije u kojima učenik može da izveštava o društvenim i kulturnim događajima da komentariše sportska takmičenja; kritički prikazuje knjige, filmove, pozorišne predstave, izložbe itd.

Pismeno izražavanje

Pojam stila u govoru i pisanju. Razvijanje saznanja i sklonosti u vezi raznih oblika pismenog izražavanja (zapisnik, zvanično i privatno pismo, izveštaj, informacija, kraće predavanje).

Emocionalno i intelektualno intonirani stil; razgovorni, administrativni, publicistički, naučni i beletristički stil; narativni, deskriptivni, opisni, analitički i kritički stil; intimni, diskusioni itd. stil i upotreba.

Redosled knjiga u bibliotekama gde čitalac sam uzima željene knjige. Pojam i vrste kataloga. Oznake na kataloškim karticama.

Četiri pismena zadatka (za pisanje jedan školski čas, za popravak dva časa).

III razred

(5 časova nedeljno, 180 časova godišnje)**

GRAMATIKA (50 časova)

Delovi rečenice

Rečenica i reč kao jedinstvo izražavanja u govoru. Reč kao rečenica i sintagma sa značenjem reči. Sistematizacija vrsta rečenica, njihova vrednost u komunikaciji.

Predikat. Predikat kao centar rečenice i reči koje mogu biti predikat (vrste predikata). Uticaj upotrebe glagolskih vrsta (aktivni, kauzativni povratni i pasivni) na konstrukciju rečenica. Predikatska konstrukcija reči u rečenici.

Subjekat. Subjekat, adverbijal, objekat i vrste reči koje mogu biti gore navedeni delovi rečenice.

Odnos subjekta i predikata u rečenici. Pravilo usaglašavanja. Subjekatska sintagma u rečenici.

Objekat. Objekatska sintagma u rečenici.

Adverbijali. Uloga adverbijalne sintagme u rečenici (vrste, sredstva izražavanja, morfološke osobine). Pravilna upotreba sufiksa i postpozicija (-nal, -nel, - kod; belül - unutar; alatt - ispod; előt - pred, ispred; ezelőtt - pre; gyanánt - kao; helyett - umesto; miatt - zbog kauz; végett - radi; létére - kao; lévén - pošto).

Atribut. Atributske sintagme: apozicija.

Red reči u rečenici, odnosi naglaska i melodije.

Mesto upitne rečce "e" u rečenici.

Pravopis

Upotreba interpunkcije. Interpunkcija između reči i delova reči. Vezivanje nastavka. Šta treba znati o pravilnom pisanju apozicije. Pravopisne vežbe u vezi ostalih delova rečenice.

Stilistika

Pojam stila. Stilski slojevi. Stilski slojevi govornog jezika (razgovorni stil, stil javnog života kao i govornički stil). Slojevi pismenog stila (naučni, službeni, publicistički i beletristički stil. Karakteristična obeležja stilova u određenim tekstovima.

Kako govorne situacije određuju stil.

Šta je "stilski" i "bez stila"?

Analiza današnjeg javnog govora, a posebno deformacija nastalih usled višejezičkih sredina, kao i otklanjanje istih.

Jezik omladine.

Karakteristike umetničkog govora

Osnovna stilska sredstva slikovitosti (uporedba, personifikacija, metafora, metonimija, alegorija, simbol i sinestezija - njihova uloga u tekstu).

Jezička konstrukcija

Uloga ponavljanja, nagomilavanja, suprotnosti - u umetničkom tekstu.

Sredstva muzikalnosti

Simbolika glasa u prozi i u stihu.

Razumevanje i analiza teksta

Analiza specifičnosti umetničkog stila u odabranom tekstu (upoređivanje tekstova raznih pisaca imajući u vidu jedinstvo jezičkog i tematskog nivoa). Analiza odlomaka i potpuna analiza.

KNJIŽEVNOST (10 časova)

1. Velika epoha modernizma

Književni pravci na prelazu stoleća: simbolizam, naturalizam, impresionizam, secesija. (Informativno).

Dela za obradu

Šarl Bodler: Albatros

Artur Rembo: Pijani brod

Stefan Malarme: Prozori (Ablakok)

Pol Verlen: Mesečina

Lotramon: Maldororove pesme (1. pevanje 9. deo)

Pisci na prelazu stoleća: Elek Goždu (Gozsdu Elek), Danijel Pap (Papp Dániel), Ištvan Temerkenj (Tömörkény István), Đula Revicki (Reviczky Gyula).

Dela za obradu

Elek Goždu (Gozsdu Elek): Ultima ratio

Ištvan Temerkenj (Tömörkény István): Megy a hajó lefelé (Brod plovi nizvodno)

Danijel Pap (Papp Dániel): A zsárkováci tölgyek (Žarkovački hrastovi)

Đula Revicki (Reviczky Gyula): Pálma a Hortobágyon (Palma u Hortobađu), Magamról (O sebi)

Pisci modernizma i njihova dela Endre Adi (Ady Endre), Mihalj Babič (Babits Mihály), Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezso, Đula Krudi (Krudy Gyula), Žigmond Moric (Móricz Zsigmond), Arpad Tot (Tóth Árpád), Đula Juhas (Juhász Gyula), Geza Čat (Csáth Géza). (Informativno o životu i stvaralaštvu).

Dela za obradu

Endre Adi (Ady Endre): Új vizeken járok (Novim vodama gazim), Hortobágy poétája (Pesnik Hortobađa), Léda a hajón (Leda na brodu), A ködbe fúlt hajók (Lađe potonule u magli), Sem utódja... (Ni predak ni potomak kasni), Kocsiút az éjszakában (Putovanje noću), Mag hó alatt (Seme pod snegom) őrizem a szemedet (Čuvam tvoje oči)

Mihalj Babič (Babits Mihály): A lirikus epilógja (Epilog lirika)

Fekete orzság (Crna zemlja) Régen elzengtek Sappho napjai (Odavno je prošlo Saphino vreme), ősz és tavasz között (Između jeseni i proleća).

Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): A szegény kisgyrmek panaszai (Žalbe sirote dece) izbor, őszi reggeli (Jesenji doručak), Számadás (Polaganje računa), Fürdés (Kupanje) novela.

Đula Krudi (Krúdy Gyula): Szindbád őszi útja (Sindbadovo jesenje putovanje).

Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Barbárok (Varvari)

Arpad Tot (Tóth Árpád) Esti sugárkoszorú (Večernji venac svetlosti)

Lélektől lélekig (Od duše do duše)

Đula Juhas (Juhász Gyula): Tápai lagzi (Tapska svadba)

Geza Čat (Csáth Geza): Szombat este (Subotom uveče)

Branislav Nušić: Pokojnik (odlomak)

Aleksa Šantić: Pretprazničko veče

Ivan Cankar: Suve kruške

2. Moderna i književnost između dva rata (35)

Evropska književnost u prvim decenijama 20. veka. Avangarda i njene etape. Preporod proze. Socijalna književnost. (Informativno).

Dela za obradu

Tomas Man: Tonio Kreger

Aleksandar Bloh: Dvanaestorica

Garsija Lorka: Žalopojka

Pravci: futurizam, ekspresionizam, dadaizam, nadrealizam u svetskoj i u mađarskoj književnosti. Narodnjaštvo.

Pisci ove etape: Füst Milán (Milan Fišt) Kassák Lajos (Lajoš Kašak), Szabó Lõrinc (Lerinc Sabo), József Attila (Atila Jožef), Gelléri Andor Endre (Andor Endre Geleri), Radnóti Miklós (Mikloš Radnoti), Tamási Áron (Aron Tamaši). (Informativno o životu i stvaralaštvu.)

Dela za obradu

Milan Fišt (Füst Milán): őszi sötétség (I-III) (Jesenja tama I-III)

Lajoš Kašak (Kassák Lajos): Mesteremberek (Majstori), Egy fényképem alá (Ispod moje fotografije)

Atila Jožef (József Attila): Tiszta szívvel (Čista srca) Klárisók (Niz), Remnytelenül (Beznadno), Téli éjszaka (Zimska noć), A város peremén (Na periferiji), Elégia (Elegija), Óda (Oda), Karóval jöttél... (Štapom si...), Flóra (Flora) 1-3.

Lerinc Sabo (Szabó Lórinc): Szamártövis (Čičak)

Egy téli bodzabokorhoz (Zimskoj zovi)

Síppal, hegedűvel (Sviralom i violinom) - iz "Tücsökzene"

Andor Endre Geleri (Gelléri Andor Endre): A vén Panna tükre (Ogledalo stara Pane)

Mikloš Radnoti (Radnóti Miklós): Tegnap és ma (Juče i danas) Tajtékos ég (Zapenušeno nebo), Sem emlék, sem varázslat (Ni uspomena niti čarolija), Erõltetett menet (Usiljeni marš), Razglednicák (Razglednice)

Aron Tamaši (Tamasi Áron): ördögváltozas Csíkban (Promena đavola u Čiku)

Veljko Petrović: Salašar

Kosta Racin: Berači duvana

Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka

3. Mađarsko-južnoslovenske književne veze (6)

Endre Adi (Ady Endre) u južnoslovenskim književnostima. Prevodi Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Deszõ). Bazsalikom (Bosiljak). Delo Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornél) na stvaranju kontakata. Uloga Lasla Nemeta (Neméth László) i Miroslava Krleže. (Informativno.)

Dela za obradu

Deže Kostolanji: Milan Rakić: Ljubavna pesma

Miroslav Krleža: Mađarski lirik Andrija Adi

Ivo Andrić: iz knjige Ex Ponto (prevod: Kornel Senteleki)

Laslo Nemet: Híd a Dráván (Most na Dravi)

4. Mađarska književnost u Jugoslaviji (8)

Karakteristike, glavni predstavnici i časopis razdoblja mađarske književnosti u Jugoslaviji između dva rata. (Informativno.)

Dela za obradu

Kornel Senteleki (Szenteleky Kornél): Bácskai éjjel (Noć u Bačkoj)

Laslo Gal (Gál László): Szubotica (Subotica)

Karolj Sirmai (Szirmai Karoly): Veszteglő vonatok a sötétben (Vozovi u mraku)

Mihalj Majtenji (Majtényi Mihály): Jakab, a késes (Nožar Jakab)

Janos Herceg (Herceg Janos): Szülőföldem (Otadžbina)

5. Paralelno sa predloženim delima obraditi i sledeće poetičke pojmove (Poetikai szotar - Rečnik poetike) lirska situacija, lirski subjekat, pripovetka, opis, dijalog, monolog, unutrašnji monolog, savremena lirika - moderne pesme, vrste rima, glasovna kompozicija, intuicija, dnevnik, asindet, polisindet, vrste (tipovi) romana, retorika, retoričko pitanje, kratka priča, moderna pesma, sonet tragično, putopis, zeugma.

6. Lektira (10)

Žigmond Moric (Moricz Zsigmond): Pillangó (Leptir)

Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): Pacsírta (Ševa)

Milan Fist (Füst Milán): Advent

Anton Čehov: Ujka Vanja

Ernest Hemingvej: Starac i more

Ervin Šinko (Sinkó Ervin): Áron szerelme (Arońova ljubav)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

KULTURA IZRAŽAVANJA (20)

Usmeno izražavanje

Uvežbavanje formi usmenog izražavanja naučenih u prethodnim razredima. Govorenje, izvođenje i recitovanje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova (proze i pesama). Dalje uvežbavanje sugestivnog načina recitovanja pesmi i stihova.

Iznošenje i obrazlaganje planova uživo u vezi sa školskim životom. Argumentovanje ličnih stavova i pobijanje suprotnih mišljenja. Ocenjivanje, karakterizacija i komentarisanje rezultata i rešenja. Reportaža.

Komunikacija u javnom životu. Sastavljanje i izlaganje (učestvovanje u diskusiji, izveštaj i ekspoze) prema društvenim situacijama.

Upotreba karakterističnih elemenata govornog stila (jačina zvuka, visina glasa, melodija, boja glasa i tempo).

Pismeno izražavanje

Pismene vežbe za razvijanje sposobnosti pismenog izražavanja:

- dopisnički izveštaj,

- komentar,

- izveštaj i

- mala disertacija (rasprava)

Korišćenje "skrivenih" (šifriranih), preporučenih i stručnih bibliografija. Sakupljanje podataka i novih saznanja i pisanje beležaka.

Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva časa za ispravku). Domaći rad, zadatak: Izrada male rasprave (disertacije) u roku od dve nedelje.

IV razred

(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje)**

GRAMATIKA (40)

Složene rečenice

Naporedne rečenice i vrste naporednosti. Sistem (redosled) prostih rečenica u složenoj rečenici. Vrsta sastavnih (kopulativnih) i suprotnih (adversativnih) rečenica. Rastavne (disjunktivne) rečenice. Osnovni vidovi zaključnih (konkluzivnih) i sastavnog karaktera.

Zavisne rečenice. Razlikovanje rečenica: glavne i sporedne rečenice; uputne reči i zavisni veznici. Vrste zavisnih rečenica: subjekatske, predikativne, objektne, mesne, vremenske (temporalne), načinske ili poredbene, uzročne (kauzalne), namerne (finalne) i dalje objekatske (u dativu) zavisne rečenice, kao i uporedne adverbijalne, atributne zavisne rečenice u službi atributa za označavanje kvaliteta, broja i svojina (prisvojne), apozicijska zavisna rečenica. Obeležja sporednih rečenica iz aspekta jezičkih pravila. Sistem prostih rečenica u složenoj: ubačena prosta rečenica.

Višestruko složena rečenica.

Gramatička pravila ili "sredstva" za citiranje.

Pravopis

Jezička i pravopisna pravila za ubačenje sintagmi. Pravopisna pravila skraćenica načinjena od početnih slova i koje sadrže više slova pojedinih reči. Dodaci za strana imena i nazive.

Analiza tekstova

Definicija teksta i vrste tekstova. Elementi (činioci) izrade teksta. Makro - i mikrokonstrukcija tekstova. Vezni elementi teksta: gramatički i semantički pokazatelji (elementi) jezičke celine (ukazivanje na nešto unapred ili unazad pomoću priloga i zamenica, uloga imenskih reči i veznika, nijansirana upotreba veznika srodnih značenje, uloga određenog i neodređenog člana); tekst i naslov.

Proučavanje književnog dela

Kompleksna, jezičko-stilistička analiza prvenstveno književnih dela iz 20. veka, uglavnom književnih dela današnjice u širokom dijapazonu (obuhvatajući pesme, tekstove lirske proze, drame i eseja, dopunjavajući sa analizom publicističkih, naučnih tekstova, rasprava i beseda).

Istorija jezika

Ugro-finski karakter mađarskog jezika. Srodnost sa ugro-finskom jezičkom grupom. Razlozi i istorija jezičkih promena.

Sistem mađarskog jezika, promene u fonoteci i morfologiji (fondu reči) mađarskog jezika. Tuđice.

Formiranje književnog i govornog jezika.

Obnova jezika (značajnije faze).

Karakteristike govornog jezika (uticaj sredstava javnog informisanja posebno na govorni jezik).

Istorijsko-etimološki rečnik mađarskog jezika. (A magyar myelv torteneti-etimologiai szotara).

Svet savremene lingvistike

Razlozi ili motivi koji su uslovili pojavu novih pravaca u lingvistici: (strukturalizam u jeziku, postupci i metodologija analize u strukturalizmu; matematička logika u lingvistici).

KNJIŽEVNOST (100)

1. Metodologija proučavanja književnih dela (30)

Estetski kvalitet - estetska vrednost - pogled na svet

Slika o svetu, forma, stil kao kohezioni elementi književnoumetničkih dela.

Proučavanje književnog dela

Nauka o književnosti, teorija književnosti, istorija književnosti. Analiza i kritička ocena umetničkog dela. Aspekti za analizu lirskih, proznih i dramskih književnih dela. Stilska analiza. Književna kritika, esej i studija. Karakteristike savremene lire. Formska načela proze današnjice, postupci i shvatanje sveta. Moderna drama, apsurdna i dokumentarna drama. Radio i TV drama. Postmoderničke književne pojave i postupci.

2. Moderna književnost

Osnovne karakteristike i predstavnici moderne književnosti. (Informativno.)

Dela za obradu

Franc Kafka: Proces

Albert Kami: Stranac

Samuel Beket: Čekajući Godoa

Horhe Luis Borhes: Knjiga od peska

Gabriel Garsija Markez: Sto godina samoće

3. Savremena književnost (60)

Glavne karakteristike književnosti današnjice. Period posle rata. Književna politika socijalističkog realizma. Nova nastojanja u proteklih trideset godina. Moderna i postmoderna (informativno).

Književnici (pisci) ovog perioda: Laslo Nemet (Németh László), Đula Ilješ (Illyés Gyula), Tibor Deri (Déry Tibor), Šandor Vereš (Weöres Sándor), Geza Otlik (Ottlik Géza), Mikloš Meselj (Mészöly Miklós), Janoš Pilinski (Pilinszky János), Ferenc Juhas (Juház Ferenc), Laslo Nađ (Nagy László), Ivan Mandi (Mándy Iván), Mikloš Sentkuti (Szentkúthy Miklós), Deže Tandori (Tandori Dezső), Peter Nadaš (Nádas Péter), Peter Esterhazi (Esterházy Péter), Andraš Šite (Sütő András), Lajoš Grendel (Grendel Lajos), Domonkoš Silađi (Szilágyi Domonkos), Vesna Parun, Danilo Kiš, Aleksandar Tišma (o njihovom književnom radu informativno).

Dela za obradu

Laslo Nemet (Németh László): (Žalost) Gyász

Đula Ilješ (Illyés Gyula): Elegija Nem menekülhetsz (Ne možeš pobeći), Puszták népe (Svet pustara) odlomak

Tibor Deri (Déry Tibor): Alvilági Játékok (Igre iz podzemlja), Anna néni (Tetka Ana), Szerelem (Ljubav)

Šandor Vereš (Weöres Sándor): Meditáció (Meditacija), Hajdan hársfa voltál (Kad si lipa bila), Talp-orszag (Zemlja-tabane), Dob és tánc (Doboš i igra), Magyar etűdök (Mađarske etide) odlomci

Geza Otlik (Ottlik Géza): Iskola a határon (Internat na granici)

Mikloš Meselj (Mészöly Miklós): Jelentés öt egérről (Izveštaj o pet miševa)

Janoš Pilinski (Pilinszky János): Miféle földalatti harc (Kakav podzemni rat), Harbach, 1944. (Apokrif)

Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Novemberi elégia (Novembarska elegija), A csönd virága (Cvet tišine), A virágok hatalma (Vlast cveća), Füst ország (Zemlja dima)

Laslo Nađ (Nagy László): Világos éjjel (Svetle noći) Lakodalom (Svatovi), Himnusz minden időben (Himna za sva vremena)

Ivan Mandi (Mándy Iván): Konyhafal (Kuhinjski zid)

Mikloš Sentkuti (Szentkúthy Miklós): Holbein: fiatal lány arcképe (Holbajna: Portret jedne mlade devojke)

Peter Nadaš (Nádas Péter): Családi kép lila alkonyatban (Porodična slika u ljubičastom sumraku)

Peter Esterhazi (Esterházy Péter): Egy nehéz nap éjszakája (Noć jednog teškog dana)

Deže Tandori (Tandori Dezsö): Egy szó alibije (Alibi za jednu reč)

Domonkoš Silađi (Szilágyi Domonkos): Cirkumdederunt

Andraš Šite (Sütő András): Anyám könnyű álmot igért (Majka mi obećava)

Lajoš Grendel (Grendel Lajos): Csehszlovakiai magyar novella (čehoslovačka mađarska novela)

Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke

Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih

Aleksandar Tišma: Knjiga o Blamu

4. Mađarsko-južnoslovenske književne veze

Zoltan Čuka (Csuka Zoltan) književni prevodilac. Prevodioci Adija (Ady) na srpski jezik. Danilo Kiš kao književni prevodilac. Književni prevodioci na mađarski jezik u Jugoslaviji (informativno).

Dela za obradu

Đula Ilješ (Illyès Gyula): A tömegsír elõszava (Predgovor Jame)

Danilo Kiš: A modern magyar költèszetrõl (O modernoj mađarskoj poeziji)

Miloš Crnjanski: Stražilovo (prevod Karalja Ača) (Acs Kàroly)

5. Književnost jugoslovenskih Mađara posle rata.

Pisci književničke težnje i časopisi. (Informativno.)

Dela za obradu

Karolj Ač (Àcs Kàroly): Önarckép félhomályban (Autoportret u polutami)

Ferenc Feher (Fehèr Ferenc): Szenteleky (Senteleki)

Oto Tolnai (Tolnai Ottó): Kodály (Kodalj)

Ištvan Domonkoš (Domonkos Istvàn): Kormányeltörésben

6. Lektira (oko 12 časova)

Šekspir: Hamlet

J. V. Gete: Faust

F. Dostojevski: Zločin i kazna

Izbor iz savremene lire (mađarska, južnoslovenska i svetska)

Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Tekozlo orszag (Bludna zemlja)

Peter Esterhazi (Eszterházy Péter). Fűggo (Nedovršena)

Književna dela narodnosti koje žive u Republici Srbiji (informativno).

7. Paralelno sa predloženim književnim delima za obradu obraditi i sledeće pojmove i poetike (Rečnik poetike - Poetikai szotar) esej, estetika, filologija, scenarij, groteska, hermeneutika, kritika, montaža, kolaž, poetika, reportaža, semiologija, sinopsa tekst, naviranje svesti, bujica svesti, citat, uložak, polifonija.

KULTURA IZRAŽAVANJA (20)

Usmeno izražavanje

Sastavljanje raznih vrsta usmenog saopštavanja pomoću stečenog znanja iz sastavljanja tekstualnih celina u vezi sa budućim društvenim zadacima i stručnim usavršavanjem učenika. Javna diskusija pomoću unapred pripremljenog koncepta i improvizovana diskusija. Svečani govor povodom proslave dana škole i drugih svečanosti. Govor prilikom otvaranja školskih izložbi, oproštajni govor prilikom završetka školske godine itd. Korišćenje pravila pojedinih govornih stilova u kazivanju tekstova i u sastavljanju tekstova uvežbanih vrsta uspešnog opštenja.

Pismeno izražavanje (opštenje)

Sređivanje beleški. Proces sastavljanja ili izrade pisanog dela. Korišćenje citata, fusnota i pozivanje na što. Priprema učenika na izradu diplomskog rada.

Oblici razvijanja pismenog izražavanja:

- izveštaj

- mala disertacija.

Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).

NAPOMENA:

Način ostvarivanja programa je identičan po sadržaju sa načinom ostvarivanja programa za srpski jezik i književnost (maternji jezik).

Napomena

Prirodno-matematički smer

 

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)**

GRAMATIKA (25)

Vrste reči

Morfologija mađarskog jezika.

Glagoli

Obnavljanje ranije stečenog znanja o glagolskim vremenima i glagolskim načinima. Glagolski oblici (aktivni, kauzativni, povratni) pasivni, glagoli potencijalne radnje, stanja, zbivanja (ható igeform) prelazni i neprelazni glagoli. Konjugacija. Stilističke vrednosti glagola.

Imenice

Zajedničke i vlastite imenice, infinitiv, stilističke urednosti imenica.

Građenje reči

Građenje glagola i imenskih reči od glagola i od imenskih reči. Složenice. Naporedne i odredbene složenice. Mogućnosti obogaćivanja leksike na osnovu građenja izvedenih reči i složenica. Ostale za mogućnosti za razvoj leksike. Stilistička vrednost građenja reči.

Razlike i istovetnosti u pravilima građenja reči iz leksike mađarskog jezika i nematernjeg jezika eventualno razlike i sličnosti morfoloških pravila izbornog stranog jezika.

Pridevi

Prepoznavanje stilističke vrednosti prideva i njihova upotreba. Glagolski pridevi.

Brojevi

Osnovni broj, razlomački broj, redni broj. Neodređeni broj.

Zamenice

Prepoznavanje stilističke vrednosti zamenica u kontekstu.

Ostale vrste reči

Vežbe za ponavljanje, odnosno upotrebu kod sledećih vrsta: član, postpozicije, prilozi, glagolski prilozi, veznici, uzvici, rečce, glagolski predmeci/prefiksi.

Grafo-fonetska predstava i značenje

Značenje rečenica i značenje reči. Grupisanje reči po grafo-fonetskoj predstavi i odnosima u značenju. Sinonimija u rečenici i u reči. Magyar Szinonimaszótár (Mađarski rečnik sinonima).

Stilistika

Stilističke vrednosti tvorbe reči prilikom sastavljanja teksta (u kontekstu).

Sastavljanje teksta

Povećanje fonda sinonima i njihova upotreba. Primenjivanje sinonima u književnim vrstama koje su i ranije uvežbavane i u vežbama, pismeni sastav: opis karaktera i ocena. Uvežbavanje ustaljenih sintagmi, rekcija i frazeologije.

Pravopis

Afirmacija osnovnih načela mađarskog pravopisa u određenoj jezičkoj materiji, s posebnim osvrtom na pisanje (pravopis) geografskih imena. Pravopis reči stranog porekla. Pisanje južnoslovenskih imena.

Korišćenje publikacija Mihalja dr Agoštona (Dr Ágoston Mihály): Helyesírásunk hiteléért (Za potvrdu našeg pravopisa) i A főldrajzi nevek írásmódja (Pisanje geografskih imena). Korišćenje Mađarskog rečnika sinonima.

KNJIŽEVNOST (66)

1. Klasicizam i prosvećenost

Poetika klasicizma. Francuska klasicistična drama. Nemački klasicizam.

Društvena podloga, pogled na svet francuske prosvećenosti. Enciklopedisti. Prosvećenost u Engleskoj i u Nemačkoj. (Informativno).

Dela za obradu

Molijer: Tartif (Predgovor i odlomak)

Volter: Kandid

2. Književnost mađarske prosvećenosti

Karakteristike epohe i pokreta, periodizacija. Odnosi u kulturi (književni život, reforma jezika, nauke, pozorište, štampa, institucije, obrazovanje - informativno). Klasicizam, sentimentalizam.

Dela za obradu

Đerđ Bešenjei (Bessenyei Győrgy): A filozófus (Filozof)

Janoš Baćanji (Batsányi János): A franciaországi változásokra (Promene u Francuskoj)

Ferenc Kazinci (Kazinczy Ferenc): Fogságom naplója, Epigrammák (Moja robija i epigrame)

Mihalj Vitez Čokanaji (Csokonai Vitéz Mihály): A tihanyi ekhóhoz (Ehu u Tihanju), A reményhez (Nadi), Dorottya (Doroća)

3. Romantizam (oko 30 časova)

Pojam, nastanak, faze razvoja, umetničke karakteristike romantizma. Engleski, nemački, francuski i ruski romantizam. (Informativno).

Dela za obradu

Bajron: Čajld Harold (odlomak)

Puškin: Evgenije Onjegin (Tatjanino pismo Onjeginu)

Edgar Alan Po: Gavran

Romantizam u mađarskoj i južnoslovenskoj književnosti

Karakteristike i periodizacija epohe i pokreta. Kritički osvrt na delo Danijela Berženjija (Berzsenyi Dániel), Karolja Kišfaludija i Ferenca Kelčeija (Kölcsey). Odnosi u kulturi (književni život, reforma jezika, štampa, pozorište, institucije, izdavanje knjiga, obrazovanje, muzika, likovna umetnost - informativno).

Dela za obradu

Danijel Berženji (Berzsenyi Dániel): A közeliító tél (Zima koja se približava)

Levéltöredék barátnémhoz (Nezavršeno pismo mojoj prijateljici)

Jožef Katona (Katona József): Bánk bán (Ban Bank)

Mihalj Verešmarti (Vőrösmarty Mihály): Késõ vágy (Kasna želja) Ábránd (Maštanje), Előszó (Predgovor)

Šandor Petefi (Petőfi Sándor): Temetésre szól az ének (Samrtnicu pesmu)

Az én torkom álló malom (Moje grlo je sušni mlin)

Csokonai (Čokonaj)

A puszta télen (Pustara u zimu)

A négyökrös szekér (Na volujskim kolima)

Dalaim (Moje pesme)

Egy gondolat bánt engemet (Jedna misô mir mi oduzima)

Laza Kostić: Santa Maria della Salute (u originalu i prevodu)

Jovan Jovanović Zmaj: Đulići uveoci (odlomci u originalu i prevodu)

4. Realizam

Pojam realizma i njegova uslovljenost s aspekta istorije književnosti. Retroaktivni uticaj realizma na romantiku. Francuski i ruski realizam.

Dela za obradu

Onore de Balzak: Čiča Gorio

F. Glober: Gospođa Bovari

5. Mađarska i južnoslovenska književnost u drugoj polovini 19. veka

Političke, društvene i umetničke karakteristike druge polovine veka. Odnosi u kulturi. (Informativno).

Janoš Aranj (Arany János): V. László (Laslo V) Évek, ti még jövendö évek (Godine, godine koje nailazite), Ősszel (U jesen), Családi kör (Porodica)

Imre Madač (Madách Imre): Az ember tragediája (Čovekova tragedija)

Mor Jokai (Jókai Mór): Az aranyember (Zlatni čovek)

Jakov Ignjatović: Večiti mladoženja

Simo Matavulj: Bakonja fra Brne (odlomak)

Vojislav Ilić: Sivo, sumorno nebo

Kalman Miksat (Mikszáth Kálmán): Timár Zsófi özvegysége (Udovištvo Žofije Timara), Gavallérok (Kavaljeri)

6. Mađarsko-južnoslovenske književne veze

Pojava ere prosvetiteljstva. Mađarski prevodioci srpske književnosti. Szerbus manier. Stvaralaštvo Jožefa Sekača (Székács József). Dvojezični pesnik Mihalj Vitkovič (Vitkovics Mihály). (Informativno).

Dela za obradu

Kanziczy Ferenc Levele Lukijan Mušickihez (Pismo Ferenca Kazincija Lukijanu Mušickom)

Vörörsmarty Mihály (Mihalj Verešmarti): Földi menny (Raj na zemlji) Jovan Jovanović Zmaj kao književni prevodilac. Jakov Ignjatović: A magyar népszínművek a szerd színpadokon (Mađarska narodna pozorišna dela na srpskoj sceni). Društvo književnih prevodilaca u Bačkoj.

Dela za obradu

Zmaj levele Arany Jánoshoz (Pismo Zmaja Janoša Aranju) J. Ignjatović: Susret s Petefijem (Találkozas Petőfivel)

B. Radičević: Na studencu (A leány a kútnál) - prevod Janoša Vajde.

7. Pojmovi

Prilikom analiza predloženih književnih dela obraditi i poetičke pojmove.

8. Lektira

J. V. Gete: Jadi mladoga Vertera

Stendal: Crveno i crno

Mihalj Verešmarti (Vőrösmarty Mihály): Csonogor és Tünde (Čongor i Tinde)

KULTURA IZRAŽAVANJA (20)

Usmeno izražavanje

Osposobljavanje učenika da sa stilskog aspekta procenjuje rečenice u tekstu različite sadržine; da konstruiše sopstvene rečenice u kojima red reči odgovara težištu sadržaja delova opštenja, da elemente strukture pravilno i u odgovarajućem stilu sastavi, a osim toga da pravilno upotrebljava rekcije, veznike, kao i reči ukazivanja (upućivanja). Posedujući veliki fond reči treba da tačno i u odgovarajućem stilu odabira sinonime. Da ono što ima da iskaže čini živom rečju a uz celishodnu upotrebu pravila govora i fonetičko-sintaksičkih sredstava.

Potrebno je stvoriti takve govorne situacije u kojima učenik može da izveštava o društvenim i kulturnim događajima da komentariše sportska takmičenja; kritički prikazuje knjige, filmove, pozorišne predstave, slikarske izložbe itd.

Pismeno izražavanje

Pojam stila u govoru i pisanju. Razvijanje saznanja i sklonosti u vezi raznih oblika pismenog izražavanja (zapisnik, zvanično i privatno pismo, izveštaj, informacija, kraće predavanje).

Emocionalno i intelektualno intonirani stil; razgovorni, administrativni, publicistički, naučni i beletristički stil; narativni, deskriptivni (opisni), analitički i kritički stil; intimni, diskusioni itd. stil i upotreba.

Redosled knjiga u bibliotekama gde čitalac sam uzima željene knjige. Pojam i vrste kataloga. Oznake na kataloškim karticama.

Dva pismena zadatka (za pisanje odrediti jedan školski čas, za popravak predvideti dva časa).

III razred

(3 časa nedeljno, 108 časova godišnje)**

GRAMATIKA (30)

Delovi rečenice

Rečenica i reč kao jedinstvo izvršavanja u govoru. Reč kao rečenica i sintagma sa značenjem reči. Sistematizacija vrsta rečenica, njihova vrednost u komunikaciji.

Predikat.

Predikat kao centar rečenice i reči koje mogu biti predikati. Vrste predikata. Predikatska konstrukcija reči u rečenici.

Subjekat.

Odnos subjekta i predikata u rečenici. Pravilo usaglašavanja. Subjekatska sintagma u rečenici.

Objekat.

Objekatska sintagma u rečenici.

Adverbijali.

Uloga adverbijalne sintagme u rečenici (vrste, sredstva izražavanja, morfološke osobine). Pravilna upotreba sufiksa i postpozicija (-nál, -nél, - kod; -éer - zbog; -ba, -be, -u; -ban, -ben - u; alatt - ispod; elõtt - pred, ispred; ezelőtt - pre; gyanánt - kao; helyett - umesto; miatt - zbog; végett - radi; létére - kao; lévén - pošto).

Atribut.

Atributske sintagme: Apozicija.

Red reči u rečenici, odnosi naglaska i melodije. Mesto upitne rečce "e" u rečenici.

Pravopis

Upotreba interpunkcije. Interpunkcija između reči i delova reči. Vezivanje nastavaka. Šta treba znati o pravilnom pisanju apozicije. Pravopisne vežbe u vezi ostalih delova rečenice.

Stilistika

Pojam stila. Stilski slojevi. Stilski slojevi govornog jezika (razgovorni stil, stil javnog života kao i govornički stil). Slojevi pismenog stila (naučni, službeni, publicistički i beletristički stil). Karakteristična obeležja stilova u određenim tekstovima.

Kako govorne situacije određuje stil. Šta je to "stilski" i "bez stila"?

Današnji javni govor (analiza deformacije nastalih usled višejezičkih sredina, kao i njihovo otklanjanje).

Jezik omladine.

Sredstva muzikalnosti

Simbolika glasa u prozi i u stihu.

Razumevanje i analiza teksta

Analiza specifičnosti umetničkog stila u odabranom tekstu (upoređivanje tekstova raznih pisaca imajući u vidu jedinstvo jezičkog i tematskog nivoa). Analiza odlomaka i kompleksna analiza.

KNJIŽEVNOST (58)

1. Velika epoha modernizma

Književni pravci na prelazu stoleća: simbolizam, naturalizam, inpresionizam, secesija. (Informativno).

Dela za obradu

Šarl Bodler: Albatros

Artur Rembo: Pijani brod

Pisci na prelazu stoleća:

Elek Goždu (Gozsdu Elek): Ultima ratio

Ištvan Temerkenj (Tömörkény István): Megy a hajó lefelé (Brod plovi nizvodno)

Danijel Pap (Papp Dàniel): A zsarkováci tölgyek (Žarkovački hrastovi)

Pisci modernizma:

Endre Adi (Ady Endre): Új vizeken járok (Novim vodama gazim), Hortobágy poétája (Pesnik Hortobađa), Léda a hajón (Leda na brodu), Sem utóđa... (Ni predak, ni potomak kasni), őrizem a szemedet (Čuvam tvoje oči)

Mihalj Babić (Babits Mihály): A lírikus epilógja (Epilog lirika), ősz és tavasz között (Između jeseni i proleća)

Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): A szegény kisgyeremek panaszai (Žalbe sirote dece) izbor;

Đula Krudi (Krúdy Gyula): Szindbád őszi őtja (Sindbadovo jesenje putovanje)

Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Barbárok (Varvari)

Arpad Tot (Tóth Árpád): Esti sugárkoszoru (Večernji venac svetlosti)

Lélektől lélekig (Od duše do duše)

Đula Juhas (Juhász Gyula): Tápai lagzi (Tapska svadba)

Geza Čat (Csáth Géza): Szombat este (Subotom uveče)

Branislav Nušić: Pokojnik (odlomak)

Aleksa Šantić: Pretprazničko veče

Ivan Cankar: Suve kruške

2. Moderna i književnost između dva rata

Evropska književnost u prvim decenijama 20. veka. Avangarda i njene etape. Preporod proze. Socijalna književnost.

Dela za obradu

Prust: Tragom izgubljenog vremena

Garsija Lorka: Žalopojka

Pravci: futurizam, ekspresionizam, dadaizam, nadrealizam. Narodnjaštvo.

Dela za obradu

Lajoš Kašak (Kassák Lajos): Mesteremberek (Majstori), Egy fényképem alá (Ispod moje fotografije)

Atila Jožef (József Attila): Tiszta szívvel (Čista srca), Klárisok (Niz), A város peremé (Na periferiji), Elégia (Elegija), Óda (Oda), Flóra (Flora)

Lerinc Sabo (Szabó Lőrinc): Szamártövis (Čičak)

Egy téli bodzabokorhoz (Jednoj zimskoj zovi)

Síppal, hegedűvel (Sviralom i violinom) - iz "Tücsökzene"

Mikloš Radnoti (Radnóti Miklós): Tegnap és ma (Juče i danas) Tajtékos ég (Zapenušeno nebo), Erőltetett menet (Usiljeni marš), Razglednicák (Razglednice)

Aron Tamaši (Tamási Áron): őrdögváltozás Csíkban (Promena đavola u Čiku)

Veljko Petrović: Salašar

Kosta Racin: Berači duvana

Tin Ujević: Svakidašnja jadikovka

3. Mađarsko-južnoslovenske književne veze

Endre Adi (Ady Endre) u južnoslovenskim književnostima. Prevodi Dežea Kostolanjija (Kosztolányi Desző). Bazsalikom (Bosiljak). Delo Kornela Sentelekija (Szenteleky Kornél) na stvaranju kontakata. Uloga Lasla Nemeta (Németh László) i Miroslava Krleže. (Informativno.)

Dela za obradu

Deže Kostolanji: Milan Rakić: Ljubavna pesma

Miroslav Krleža: Mađarski lirik Andrija Adi

Ivo Andrić: iz knjige Ex Ponto (prevod: Kornel Senteleki)

Laslo Nemet: Híd a Dráván (Most na Dravi)

4. Mađarska književnost u Jugoslaviji

Karakteristike, glavni predstvnici i časopisi razdoblja mađarske književnosti u Jugoslaviji između dva rata. (Informativno.)

Dela za obradu

Kornel Senteleki (Szenteleky Kornél): Bácskai éjjel (Noć u Bačkoj)

Karolj Sirmai (Szirmái Karoly): Veszteglő vonatok a sötétben (Čekajući vozovi u mraku)

Mihalj Majtenji (Majtényi Mihály): Jakab, a késes (Nožar Jakob)

Janoš Herceg (Herceg Janos): Szűlöföldem (Otadžbina)

5. Paralelno sa predloženim delima obraditi i poetičke pojmove.

6. Lektira

Žigmond Moric (Móricz Zsigmond): Pillangó (Leptir)

Deže Kostolanji (Kosztolányi Dezső): Pacsírta (Život u kavezu)

Ervin Šinko (Sinkó Ervin): Áron szerelme (Aronova ljubav)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

KULTURA IZRAŽAVANJA (20)

Usmeno izražavanje

Uvežbavanje formi usmenog izražavanja naučenih u prethodnim razredima. Govorenje, izvođenje i recitovanje napamet naučenih i književnoumetničkih tekstova (proza i pesama). Dalje uvežbavanje sugestivnog načina recitovanja pesmi i stihova.

Iznošenje i obrazlaganje planova uživo u vezi sa školskim životom. Argumentovanje ličnih stavova i pobijanje suprotnih mišljenja. Ocenjivanje, karakterizacija i komentarisanje rezultata i rešenja. Reportaža.

Komunikacija u javnom životu. Sastavljanje i izlaganje (učestvovanje u diskusiji, izveštaju i ekspozeu) prema društvenim situacijama.

Korišćenje karakterističnih elemenata stila govora (jačina zvuka, visina glasa, melodija, boja glasa i tempo).

Pismeno izražavanje

Pismene vežbe za razvijanje sposobnosti pismenog izražavanja:

- dopisnički izveštaj,

- komentar,

- izveštaj i

- mala disertacija (rasprava)

Korišćenje "skrivenih" (šifriranih), preporučenih i stručnih bibliografija. Sakupljanje podataka i hvatanje beležaka.

Dva pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).

IV razred

(4 časa nedeljno, 128 časova godišnje)**

GRAMATIKA (30)

Složena rečenica

Naporedne rečenice i vrste naporednosti. Sistem prostih rečenica u složenoj.

Zavisne rečenice. Objašnjavanje rečenica: glavna i sporedna rečenica; uputne reči i zavisni veznici. Vrste zavisnih rečenica.

Sistem prostih rečenica u složenoj rečenici. Ubačena prosta rečenica. Višestruko složena rečenica. Gramatička "sredstva" za citiranje.

Stilističke vrednosti složenih rečenica u kontekstu.

Pravopis

Pravopisna pravila za ubacivanja rečenica, sintagmi. Pravopisna pravila skraćenica načinjena od početnih slova (betûszó) i koje sadrže više slova pojedinih reči (szóösszevonás). Dodaci nastavci za strana imena i nazive. Pravopisne vežbe u vezi složenih rečenica.

Proučavanje teksta

Kompleksna, jezičko-stilistička analiza književnih dela prvenstveno iz XX. veka, uglavnom književnih dela današnjice u širokom dijapazonu književnih vrsta.

Istorija jezika

Ugro-finski karakter mađarskog jezika. Srodnost sa ugro-finskom jezičkom grupom. Razlozi i tok jezičkih promena.

Sistem mađarskog jezika, promene u fonetici i fondu reči.

Formiranje književnog i govornog jezika.

Obnova jezika (značajnije faze, periodi).

Karakteristike govornog jezika (uticaj sredstava javnog informisanja posebno na govorni jezik).

Istorijsko-etimološki rečnik mađarskog jezika. (A magyar nyelv történeti-etimológiai szótára).

KNJIŽEVNOST (78)

Moderna književnost

Osnovne karakteristike i predstavnici moderne književnosti.

Dela za obradu

Franc Kafka: Proces

Albert Kami: Stranac

Samuel Beket: Čekajući Godoa

Hemingvej: Starac i more

Savremena književnost

Glavne karakteristike književnosti današnjice. Period posle rata. Nova nastojanja u proteklih trideset godina. Moderna i postmoderna (informativno).

Dela za obradu

Laslo Nemet (Németh László): Gyász (Žalost)

Đula Ilješ (Illyés Gyula): Elégia (Elegija), Nem menekülhetsz (Ne možeš pobeći), Puszták népe (Svet pustara) odlomak

Tibor Deri (Déry Tibor): Szerelem (Ljubav)

Šandor Vereš (Weöres Sándor): Meditáció (Meditacija), Dob és tánc (Doboš i igra),

Geza Otlik (Ottlik Géza): Iskola a határon (Internat na granici)

Mikloš Meselj (Mészöly Miklós): Jelentés öt egérrõl (Izveštaj o pet miševa)

Janoš Pilinski (Pilinszky János): Miféle földalatti harc (Kakav podzemni rat), Harbach,

Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): A virágok hatalma (Vlast cveća), Füstország (Zemlja dima)

Laslo Nađ (Nagy László): Himnusz minden időben (Himna za sva vremena)

Ivan Mandi (Mándy Iván): Konyhafal (Kuhinjski zid)

Peter Esterhazi (Esterházy Péter): Egy nehéz nap éjszakája (Noć jednog teškog dana)

Andraš Šite (Sűto András): Anyám könnyű álmot ígért (Majka mi obećava lak san) - odlomak

Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke

Danilo Kiš: Enciklopedija mrtvih

Aleksandar Tišma: Knjiga o Blamu

Mađarsko-jugoslovenske književne veze

Zoltan Čuka (Csuka Zoltán) književni prevodilac. Prevodioci Adija (Ady) na srpski jezik. Danilo Kiš kao književni prevodilac. Književni prevodioci na mađarski jezik u Jugoslaviji (informativno).

Dela za obradu

Đula Ilješ (Illyés Gyula): A tömegsír előszava (Predgovor Jame)

Danilo Kiš: A modern magyar költészetrő;l (O modernoj mađarskoj poeziji)

Miloš Crnjanski: Stražilovo (prevod Karolja Ača)

Književnost jugoslovenskih Mađara posle rata.

Pisci, književničke ambicije i časopisi. (Informativno.)

Dela za obradu

Karolj Ač (Ács Károly): Önarckép félhomályban (Autoportret u polutami)

Ferenc Feher (Fehér Ferenc): Szenteleky (Senteleki)

Nandor Gion (Gion Nándor): Engem nem úgy hívnak (Ja se ne zovem tako)

Ištvan Domonkoš (Domonkos István): Kormányeltörésben

Lektira

G. G. Markes: Sto godina samoće

J. V. Gete: Faust

Izbor iz savremene lire (mađarska, južnoslovenska i svetska)

Ferenc Juhas (Juhász Ferenc): Tékozló orszag (Bludna zemlja)

Peter Esterhazi (Esterházy Péter). Fűggő (Nedovršena...)

Književna dela narodnosti koje žive u Republici Srbiji (informativno).

Paralelno sa predloženim književnim delima za obradu obraditi i pojmove iz poetike.

KULTURA IZRAŽAVANJA (20)

Usmeno izražavanje

Javna diskusija pomoću unapred pripremljenog koncepta i improvizovana diskusija. Svečani govor povodom proslave dana škole i drugih svečanosti. Govor prilikom otvaranja školskih izložbi, oproštajni govor prilikom završetka školske godine itd.

Pismeno opštenje

Sređivanje beleški. Proces sastavljanja, izrade pisanog dela. Korišćenje citata, fusnota i pozivanje na što. Priprema učenika na izradu diplomskog rada.

Dva pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).

NAPOMENA:

Način ostvarivanja programa je identičan po sadržaju sa načinom ostvarivanja programa za srpski jezik i književnost (maternji jezik).

Napomena

 

Rumunski jezik i književnost

Društveno-jezički smer

 

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)**

JEZIK (32)

Počeci pisanih tekstova na rumunskom jeziku. Razvoj rumunskog književnog jezika do sredine XVII veka. Problemi i evolucija rumunskog književnog jezika od sredine XVII do druge polovine XVIII veka. Problemi i evolucija rumunskog književnog jezika u prelaznom periodu (1780 - 1840). Pravci razvoja modernog književnog rumunskog jezika. Rumunski književnoumetnički jezik. Opšti problemi rumunskog književnog jezika XX veka.

Funkcionalni stilovi književnog jezika.

Morfologija (s tvorbom reči)

Reč i morfema: vrsta reči i oblici reči; promenljive i nepromenljive reči.

Odnos između sadržaja i oblika reči. Sinonimi. Omonimi. Poreklo reči. Derivacija. Sastavljanje. Promena gramatičke vrednosti.

Imenice (definicija i vrste imenica). Rod imenica. Broj imenica. Padeži imenica. Deklinacija imenica.

Član. Određeni član. Pravi određeni član. Prisvojni ili genitivalni član. Demonstrativni član. Neodređeni član.

Pridevi. Pridevski izrazi. Vrste prideva. Deklinacija prideva. Stepen poređenja. Funkcija prideva u rečenici.

Zamenica. Definicija i vrsta. Lične zamenice. Povratne zamenice. Potvrdne zamenice. Prisvojne zamenice. Upitne i relativne zamenice. Negativne zamenice.

Brojevi. Osnovni, zbirni, multiplikativni, priloški i redni brojevi. Deklinacija rednih brojeva.

Glagoli. Glagolski izrazi. Pomoćni glagoli. Predikativni i nepredikativni glagoli. Tranzitivni i intranzitivni glagoli.

Gramatičke kategorije glagola. Glagolska vremena. Lice i broj glagola. Konjugacija glagola.

Nepromenljive vrste reči: prilozi, predlozi, veznici i uzvici.

KNJIŽEVNOST (84)

Romantizam (Istorijski i kulturni okviri. Opozicija romantizma prema klasicizmu. Novi senzibilitet. Motivi i poetska traženja u okviru romantizma. Glavni predstavnici).

Romantizam u književnosti jugoslovenskih naroda i narodnosti.

Vuk Stefanović Karadžić - reformator jezika i pravopisa i sakupljač narodnih umotvorina. Značaj Vuka Karadžića za jugoslovenske narode i narodnosti.

Specifičnost romantičarskih akcenata u rumunskoj književnosti.

G. G. Bajron: Pesme (selekcija)

H. Hajne: Pesme (selekcija)

S. Petefi: Pesme (selekcija)

A. Puškin: Evgenije Onjegin (odlomak)

H. Hajne: Lorelaj

P. P. Njegoš: Gorski vjenac (odlomak)

S. Petefi: Junak Janoš (odlomak)

A. de Lamartin: Jezero

A. D. Mise: Majska noć

V. Igo: Bozoov san

Realizam. Evropski realizam. Istorijski okviri, društveno-političke, ekonomske i kulturne prilike. Estetski principi. Marksistička misao i realizam. Glavni predstavnici - opšti prikaz.

Specifične karakteristike rumunskog realizma.

Realizam u književnosti jugoslovenskih naroda i narodnosti.

H. de Balzak: Čiča Gorio (odlomak)

L. Tolstoj: Ana Karenjina

Stendal: Crveno i crno (odlomak)

G. Flober: Gospođa Bovari (odlomak)

H. Izben: Kuća lutaka (odlomak)

B. Nušić: Ožalošćena porodica (odlomak)

Epoha velikih klasika

"Junimea" (Mladost) i T. Maioresku

T. Maioresku: Život i dela Selekcija iz njegovih dela

M. Eminesku: Život i delo Selekcija iz njegovih dela

I. Kreanga: Život i delo Selekcija iz njegovih dela

I. L. Karađale: Život i delo Selekcija iz njegovih dela

I. Slavić: Život i delo Selekcija iz njegovih dela

Selektivna antologija poezije na rumunskom jeziku iz SAP Vojvodine.

Rumunska književnost na kraju XIX veka i početkom XX veka

Modernizam - opšti prikaz.

Al. Mačedonski: Pesme (selekcija).

B. Št. Delavranća: Zalazak sunca (odlomak).

Al. Vlahuca: Pesme (selekcija).

D. Zamfiresku: Život na selu (odlomak).

Al. Vlahuca: Pesme (selekcija).

G. Košbuk: Pesme (selekcija).

Št. O. Josif: Pesme (selekcija).

O. Goga: Pesme (selekcija).

K. Hogaš: Gospođa Zanfira.

G. Ibraileanu: Adela.

NAPOMENA

Uz obradu književnih dela usvajaju se ili ponavljaju odgovarajući pojmovi književne teorije.

KULTURA IZRAŽAVANJA (32)

Usmeno izražavanje

Tehnika pripremanja teksta za interpretativno čitanje (razgraničenja užih misaono-emocionalnih jedinica, razvrstavanje po trajanju govornih pauza, isticanje smisaonica, akcenatskih blokova i pasaža).

Vežbe u ostvarivanju složenijih govornih zadataka i osposobljavanje učenika za samostalno usmeno izlaganje. Pričanje događaja; izveštavanje o društvenim i kulturnim zbivanjima, komentarisanje sportskih takmičenja, kritički prikaz književnog dela, pozorišne predstave, filma, umetničke izložbe, koncerta i dr.

Pismeno izražavanje

Individualni stil u usmenom i pismenom izražavanju. Klasifikacija stilova po preovlađujućem tonu (emocionalni i intelektualni ton) po funkciji (razgovorni, administrativni, publicistički, književnoumetnički), po strukturi (narativni, deskriptivni, analitički, kritički), po psihološkoj bliskosti sagovornika (intimni, konzervacioni, formalni i dr.). Praktična vežba.

Četiri školska pismena zadatka (jedan čas za izradu a dva za ispravku).

III razred

(5 časova nedeljno, 180 godišnje)**

JEZIK (40)

Leksikologija

Definicija leksikologije. Leksenije. Reč. Promenljive i nepromenljive reči. Autonomne reči.

Leksikalni smisao. Motivisani i nemotivisani smisao.

Smisao i značaj.

Osnovni i sekundarni smisao. Monosemantičke i polisemantičke reči.

Figurativni smisao.

Leksičko-semantička struktura.

Semantičke promene.

Semantički odnosi. Polisemija. Sinonimija. Automimija. Paronimija. Omonimija. Hiponimija. Morfematska struktura reči. Porodice reči.

Sredstva za bogaćenje rečnika. Derivacija.

Sastavljanje. Skraćenice. Analitičke tvorevine. Konverzije. Pozajmice. Lingvistički kalkovi.

Struktura rečnika. Izvorni fond. Pozajmice. Rumunske tvorevine. Glavni leksički fond. Masa rečnika. Arhaizmi. Neologizmi. Regionalizmi. Argotske reči. Eskpresivna derivacija.

Leksikografija. Rečnici. Spiskovi reči.

Onomastika i toponimija

Sintaksa

Definicija sintakse, njene jedinice i podela.

Rečenica. Klasifikacija rečenice. Delovi rečenice.

Opšti pojmovi. Glavni sastavni delovi rečenice.

Predikat. Glagolski predikat. Nominalni predikat.

Statistička vrednost imenskog predikata.

Subjekat. Slaganje predikata sa subjektom.

Sekundarni delovi rečenice.

Atribut. Interpunkcija atributa. Stilistička vrednost atributa.

Objekat.

Nacirkumstancialni objekti. Direktni objekat. Indirektni objekat. Objekat agensa. Priloške odredbe. Priloške odredbe za mesto, vreme, način. Stilistička vrednost priloških odredbi objekta za način. Priloška odredba uzroka, kondicionalna, koncesivna.

Veza između morfologije i sintakse.

Interpunkcija kao grafički pomagač sintakse.

Sintaksa i negovanje jezika.

KNJIŽEVNOST (100)

Modernizam

Evropski modernizam (poznaseonizam, prerafaelizam, ezmetizam, simbolizam)

Modernistički akcenti u književnosti jugoslovenskih naroda i narodnosti - opšti prikaz.

Karakteristike modernističke rumunske poezije.

B. Stanković: Nečista krv

Rumunske književnosti krajem XIX i početkom XX veka

Opšti prikaz

B. Št. Delavranča: Hađi Tudose, Zalazak sunca

D. Zamfiresku: Pesme (selekcija), Život na selu (odlomak)

Al. Vlahuca: selekcija pesama i radova u prozi

G. Košbuk: Pesme (selekcija)

Št. O. Josif: Pesme (selekcija)

P. Černa: Pesme (selekcija)

O. Goga: Pesme (selekcija)

K. Hogaš: Gazdarica Zamfira, Jon Rusu, Sam

E. Grleanu: Srna, Zrak

M. Sozbul: Crvena patnja (prvi čin)

G. Ibraileanu: Adela (odlomak)

N. Jorga

Svetska književnost XX veka

Poezija. Futurizam. Ekspresionizam. Suprarealizam.

V. Majakovski: Oblak u pantalonama

F. G. Lorka: Pesme (selekcija)

S. Jesenjin: Pesme (selekcija)

G. Apoliner: Pesme (selekcija)

I. G. Kovačić: Jama (odlomak)

D. Maksimović: Pesme (selekcija)

V. Popa: Pesme (selekcija)

Prozni tekstovi za obradu

I. Andrić: Na Drini ćuprija (odlomak)

M. Krleža: Gospoda Glembajevi (odlomak)

NAPOMENA

Uz obradu književnih dela usvajaju se književno-teorijski pojmovi koji su u funkciji obrade.

KULTURA IZRAŽAVANJA (40)

Usmeno izražavanje

Interpretativno, kreativno i naučno čitanje.

Govorenje napamet naučenih književnoumetničkih tekstova.

Objektivno i subjektivno kazivanje publicističkih tekstova. Recitovanje književnih tekstova (stihova i proza).

Pismeno izražavanje

Pismene vežbe: vest, članak, izveštaj, intervju, komentar i dr.

Četiri pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za ispravku).

IV razred

(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje)**

JEZIK (35)

Sintaksa složene rečenice. Opšti pojmovi. Odnosi koordinacije i subordinacije. Glavne i sporedne rečenice. Tipovi složene rečenice. Slaganje završnih rečenica i delova rečenice.

Subjekat i subjekatska rečenica.

Predikat i predikatska rečenica.

Slaganje predikata sa subjektom.

Atribut i atributivna rečenica.

Objekat i odgovarajuće zavisne rečenice.

KNJIŽEVNOST (90)

Proučavanje književnog dela

Književno delo (misaona suština, filozofske implikacije, subjektivnost autora, jedinstvo kompozicionalne strukture, odnos oblika i sadržine).

Metodologija proučavanja književnosti

Proces stvaranja književnog dela i metodi njegovog izučavanja (kreativni, produktivni i teorijski stav prema književnoj umetnosti).

Čitalac, stvaralac i književno delo.

Književna kultura.

Rumunska proza XX veka

1. Proza između 1900. i 1918. godine

2. Proza između dva rata. Pravci. Predstavnici.

Karakteristika romana između dva rata u rumunskoj i svetskoj književnosti.

M. Sadoveanu: Sud jednih, Sekira

L. Rebreanu: Razračunavanje, Jon

K. Petresku: Zadnja noć ljubavi, prva noć rata

G. Kalinesku: Otilijina enigma

H. P. Bendjesku: Koncert Bahove muzike

Rumunska poezija između dva rata

T. Argezi: Pesme (selekcija)

L. Blaga: Pesme (selekcija)

I. Barbu: Pesme (selekcija)

G. Bakovia: Pesme (selekcija)

I. Minulesku: Pesme (selekcija)

G. Toprčanu: Pesme (selekcija)

Rumunska dramaturgija između dva rata - opšti prikaz

M. Sebastian: Igra raspusta

Posleratna rumunska književnost

Proza

Z. Stanku: Bosonog

M. Preda: Mozomeci

K. Coju: Galerija sa divljom lozom

Poezija

E. Žebeleanu: Osmeh Hirošime

N. Labiš: Smrt srne

N. Stanesku: Sentimentalna priča

M. Soresku: Šekspir

Dramaturgija

M. Soresku: Matica

Dela za obradu iz svetske i jugoslovenske književnosti XX veka

F. Kafka: Proces

A. Kami: Stranac

E. Hemingvej: Starac i more

E. Jonesko: Ćelava pevačica

O. Davičo: Pesme

M. Pavlović: Pinder u šetnji

V. Popa: U selu predaka

B. Konevski: Vezilja

D. Maksimović: Krvava bajka

Selektivna antologija proze na rumunskom jeziku iz AP Vojvodine

Književnost narodnosti u Republici Srbiji

NAPOMENA

Uz obradu književnog dela usvajaju se ili ponavljaju književnoteorijski pojmovi koji su u funkciji obrade.

KULTURA IZRAŽAVANJA (35)

Usmeno izražavanje

Retorika (pojam i vrste); istorijat i podela; razgovor, kratak monolog, posebne govorne vrste, govor. Odnos između govornika i auditorija.

Vežbe javnog govorenja pred većim auditorijem. (Upotreba podsetnik beleški, improvizovani govor, korišćenje mikrofona). Svečana beseda za dan škole, uvodna reč na otvaranju izložbe učeničkih literarnih radova, zaključna reč na skupu ekološke družine i dr.

Pismeno izražavanje

Temeljita priprema učenika za izradu maturskog pismenog zadatka.

NAPOMENA

Način ostvarivanja programa je identičan po sadržaju s načinom ostvarivanja programa za srpski jezik i književnost.

Napomena

 

Rusinski jezik i književnost

Opšti tip

 

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)**

JEZIK (oko 30 časova)

Proces standardizacije rusinskog jezika - radovi na opisu jezika, normiranje, pravopis, stručni i istraživački radovi. Različite teze o rusinskom jeziku. Analiza jezika na primerima tekstova iz vremena H. Kosteljnika i na savremenim tekstovima.

Jezička situacija u Jugoslaviji. Principi jezičke ravnopravnosti. Jezička tolerancija.

Funkcionalni stilovi književnog jezika.

Osnovni principi jezičke kulture.

Časopisi i članci posvećeni pitanjima književnog jezika.

Morfologija

Gramatički sistem (morfologija u užem smislu, građenje reči, sintaksa). Gramatika rusinskog jezika.

Definicija i podela morfologije. Reči, vrste reči i oblici reči. Definicija morfeme. Vrste morfema - koren i afiksi (sufiksi, prefiksi, nastavci za oblik). Oblička osnova i nastavci za oblik.

Definicija morfofonologije. Varijante morfema i alternacije fonema. Jotovanje i palatalizacija (opšti pojmovi).

Imenice: definicija, vrste (konkretne i apstraktne; vlastite, zajedničke, zbirne, gradivne); kategorija roda i broja; osnovno o deklinaciji imenica.

Pridevi: definicija: vrste (opisni, prisvojni, gradivni); druge kategorije: rod, broj, padež, vid, stepen poređenja, osnovne karakteristike deklinacije i komparacije prideva.

Zamenice: lične, imeničke, pridevske i druge. Vrste i osnovne karakteristike deklinacije zamenica.

Brojevi: podela (vrste). Značenje, promena, upotreba (pisanje brojem i slovima).

Glagoli: definicija; vrste glagola (prelazni, neprelazni, vid, finitni i infinitni oblik); morfološke kategorije: vreme, način, lice, broj, rod, aktiv, pasiv, uz negaciju i bez negacije; osnovne karakteristike promene.

Nepromenljive reči: definicija, vrste, upotreba.

Test znanja: prepoznavanje vrsta reči i oblika.

Uporedo sa obradom morfologije, treba obraditi i odgovarajuća pravopisna rešenja.

KNJIŽEVNOST (80)

Prosvetiteljstvo (5)

Pojam, osobenosti i značaj prosvetiteljstva.

Dela za obradu

D. Obradović: Pismo Haralampiju

G. Skovoroda: Bašta božanskih pesama

Romantizam (35)

Romantizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj).

Poetika romantizma (V. Igo: Predgovor Kromvelu - odlomak).

Dela za obradu

Dž. G. Bajron: Čajld Harold (odlomak)

A. S. Puškin: Evgenije Onjegin

Š. Petefi: Sloboda sveta

Vuk S. Karadžić - reformator, sakupljač, pisac, kritičar, polemičar; opšti značaj Vukovog rada.

Taras Ševčenko - vreme, mesto, uloga, značaj.

Kobzar (Omađijana, Hajduci, San, Meni je svejedno, Razrovan grob)

Ivan Kotljarevski: Eneida

Adam Mickijevič: Pan Tadeuš

Laza Kostić: Santa Marija della Salute

P. P. Njegoš: Gorski vijenac (odlomak)

Ivan Mažuranić: Smrt Smail-age Čengića

Franc Prešern: Sonetni venac

Branko Radičević: Đački rastanak

J. J. Zmaj: Iz Đulića uvelaka

Realizam (35)

Realizam u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj). Poetika realizma (Balzak: Predgovor Ljudskoj komediji).

Dela za obradu

Lav Tolstoj: Ana Karenjina

Fjodor Dostojevski: Zločin i kazna

Nikolaj Gogolj: Revizor

Onore de Balzak: Čiča Gorio

Vasilj Stefanik: Kameni krst

Ivan Franko: Ukradena sreća, Kamenjari, Politički soneti, Zašto mi se ne javiš u snu, Crvena zima

Simo Matavulj: Povareta

Vojislav Ilić: Sivo, sumorno nebo

KNJIŽEVNO-TEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književno-teorijski pojmovi.

Lirska poezija (osobenosti književnog roda); lirska pesma; kompoziciona struktura lirske pesme; pesnička slika; književnoumetnički (pesnički) jezik; slikovnost (konkretnost), emocionalnost, simboličnost, preobražaj značenja, ritmičnost i harmoničnost; versifikacija, sistemi versifikacije; trohej, jamb, daktil; stih; strofa; rima.

Realistička pripovetka i roman.

Romantično, realistično, humoristično, satirično, groteskno.

Sredstva umetničkog izražavanja (stilske figure): metafora, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindet, polisindet, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aliteracija, asonanca, igra rečima.

Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.

Balada, romansa, poema.

LEKTIRA

Zakarpatske pripovetke (izbor proze).

KULTURA IZRAŽAVANJA (30)

Usmeno izražavanje

Tehnika pripremanja teksta za interpretativno čitanje (razgraničenja užih misaono-emocionalnih jedinica, razvrstavanje po trajanju govornih pauza, isticanje smisaonica, akcentskih taktova, blokova).

Vežbe u ostvarivanju složenijih govornih zadataka i osposobljavanje učenika za samostalno usmeno izlaganje. Pričanje događaja; izveštavanje o društvenim i kulturnim zbivanjima, komentarisanje sportskih takmičenja, kritički prikaz književnog dela, filma, pozorišne predstave, slikarske izložbe, koncerta i sl.

Pismeno izražavanje

Pojam stila u govorenju i pisanju. Klasifikacija stilova: po preovlađujućem tonu (emocionalni ton i intelektualni ton), po funkciji (razgovorni, administrativni, publicistički, naučni, književnoumetnički), po strukturi (narativni, deskriptivni, analitički, kritički), po psihološkoj bliskosti sagovornika (intimni, konverzacioni, diskusioni, formalni).

Praktične vežbe iz stila u govoru i pisanju.

 

III razred

(4 časa nedeljno, 144 časova godišnje)**

JEZIK (30)

Tvorba reči

Modeli za derivaciju reči (osnovni pojmovi i primeri).

Produktivni modeli za derivaciju imenica.

Produktivni modeli za derivaciju prideva.

Produktivni modeli za derivaciju glagola.

Tvorba složenica: osnovni principi.

Tvorba skraćenica.

Preuzimanje reči iz drugih jezika u rusinski jezik - osnovni principi.

Pravopisna rešenja za sve prethodne zahteve.

Leksikologija (sa elementima frazeologije i terminologije).

Definicija leksikologije. Definicija lekseme. Leksički sistemi. Rečnici uopšte. Rečnici rusinskog jezika. Upotreba rečnika.

Semantički i formalni odnosi među leksemama: sinonimija, hiponimija, antonomija, polisemija, homonimija; metaforična značenja.

Stilska vrednost leksema: leksika i funkcionalni stilovi; poetska leksika; dijalektizmi, regionalizmi, arhaizmi, neologizmi, žargonizmi, vulgarizmi.

Poreklo jezičkog fonda rusinskog jezika. Etimologija. Obogaćivanje leksičkog fonda i kritički odnos prema toj pojavi.

Osnovni pojmovi o terminologiji. Terminološki rečnici (praktične vežbe). Prefiksi i sufiksi. Prefiksi i sufiksi koji su karakteristični za klasične jezike.

Osnovni pojmovi o frazeologiji. Stilska vrednost frazeoloških jedinica. Stalni izrazi (klišei) i pomodni izrazi.

Sintaksa

Definicija sintakse. Rečenice u širem smislu (komunikativne rečenice) i rečenice u užem smislu (predikatske rečenice).

Morfosintaksičke reči. Samostalne reči i pomoćne reči.

Sintagme

Osnovne konstrukcije i njihovi modeli predikatske rečenice (proširena rečenica i njeni delovi).

Bezlične rečenice

KNJIŽEVNOST (84)

Moderna

Moderna u evropskoj književnosti.

Moderna u jugoslovenskim književnostima.

Poetika u modernoj (impresionizam, simbolizam).

Dela za obradu

Šarl Bodler: Albatros

Artur Rembo: Ofelija

A. Čehov: Ujka Vanja

J. Dučić: Suncokreti

V. P. Dis: Možda spava

A. Šantić: Veče na školju

A. G. Matoš: Notturno

B. Stanković: Nečista krv

I. Cankar: Kralj Betajnove (odlomak)

P. Kočić: Jazavac pred sudom

Mihajlo Kocjubinski: Intermeco

Lesja Ukrajinka: Šumska pesma

Pavlo Tičina: Kaži, kaži mi polje, Gajevi šume, Oh, ne sakrivaj prirode

M. Riljski: Zamirisala je jesen, Sonet dosade i želja, Zrele jabuke

Međuratna i ratna književnost

Evropska književnost u prvim decenijama XX veka (informativno); manifesti futurizma, ekspresionizma i nadrealizma, književni pokreti između dva rata.

Dela za obradu

B. Majakovski: Oblak u pantalonama

G. Apoliner: Akohol (izbor)

R. Tagore: Gradinar (izbor)

D. Vasiljev: Čovek peva posle rata

M. Crnjanski: Seobe I

M. Krleža: Gospoda Glembajevi

V. Petrović: Salašar

Havrijil Kosteljnik: Iz mog sela

Mihal Kovač: Oblaci

Silvester Salamon: Pesme u prozi

Evgenij M. Kočić: Ona nije kriva

LEKTIRA

Izbor iz lirike evropske moderne: (Rilke, A. Blok, Apoliner).

Franc Kafka: Proces

Ernest Hemingvej: Starac i more

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

KNJIŽEVNO-TEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književno-teorijski pojmovi.

Lirika. Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.

Stih: jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih. Kolomijka. Sredstva književno-umetničkog izražavanja (stilske figure): metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, retorsko pitanje, inverzija, elipsa, refren.

Epika: Oblici umetničkog izražavanja: pričanje (naracija), opisivanje (deskripcija), dijalog, monolog, unutrašnji monolog, doživljeni govor, piščev komentar, kazivanje u prvom, drugom, trećem licu.

Drama. Drama u užem smislu (osobine); moderna drama (psihološka, simbolistička, impresionistička); dramska situacija; scenski jezik (vizuelni i akustički scenski znakovi); publika, glumac, gluma, režija, lektor, scenograf.

KULTURA IZRAŽAVANJA (30)

Usmeno izražavanje

Objektivno i subjektivno kazivanje publicističkih tekstova.

Osnovni elementi recitovanja: smisaona analiza pesme; tehnička priprema pesme (ispisivanje pesme kao proznog teksta, razgraničenje misaonih i drugih celina).

Pismeno izražavanje

Pismene vežbe: novinarska vest (5 pravila), članak, izveštaj, intervju, komentar.

Četiri pismena zadatka u toku godine (jedan čas za izradu i dva za ispravku).

IV razred

(4 časa nedeljno, 128 godišnje)**

JEZIK (35)

Padežni sistem. Pojam sistema. Padežna sinonimija. Polivalentnost padeža.

Kongruencija: definicija i osnovni pojmovi; gramatička i semantička kongruencija.

Složena rečenica. Glavne vrste zavisnih rečenica. Pravopis zavisnih rečenica.

Sistem nezavisno složenih rečenica - vrste, karakteristike, funkcije (osnovni pojmovi).

Osnovni pojmovi o negaciji.

Glagoli: obeležavanje vremena i načina (svi oblici); osnovna i modalna značenja.

Red reči u rečenici.

Sistematizacija: reč - značenje, oblik, služba.

Potpuna ovladanost pravopisom.

KNJIŽEVNOST (58)

Proučavanje književnog dela

Svet književnog dela (predmetnost, stvaraočevo lično viđenje sveta i života, materijalizovanje svog modela u književno delo, misaona suština).

Ideje.

Dinamičnost strukture.

Jedinstvo oblika i sadržine.

Metodologija proučavanja književnosti

Nauka o književnosti (teorija književnosti, književna kritika, istorija književnosti).

Pozitivizam u proučavanju književnosti.

Psihološki pristup književnoj umetnosti.

Fenomenološki pristup književnom delu.

Strukturalizam u proučavanju umetnosti reči.

Recepcijski (primalački) odnos prema književnoj umetnosti.

Raznovrsnost i međusobni odnos raznih metodoloških pristupanja proučavanju književnosti.

Smisao i zadaci proučavanja književnosti

Stvaranje književnoumetničkog dela i proučavanje književnosti (stvaralački, produktivni i teorijski odnosi prema književnoj umetnosti).

Pisac, književno delo, čitalac.

Dela za obradu:

Julijan Tamaš: Trska koja misli

Samjuel Beket: Čekajući Godoa

Dela za obradu:

Vasko Popa: Spisak

D. Maksimović: Tražim pomilovanje

M. Pavić: Hazarski rečnik

I. Andrić: Na Drini ćuprija

KNJIŽEVNOST

Savremena književnost

Bitna obeležja evropske književnosti i jugoslovenskih književnosti.

Dela za obradu:

A. Kami: Kuga

M. Šolohov: Čovekova sudbina

M. Selimović: Derviš i smrt

B. Koneski: Vezilja

D. Kiš: Grobnica za Borisa Davidoviča

G. Markes: Sto godina samoće

B. V. Sosjura: Crvena zima

Književnost na rusinskom jeziku

Julijan Tamaš: Rusinska književnost (istorija i status)

Dela za obradu:

Mitro Nađ: Paraziti

Mikola M. Kočiš: Razgovor s Tisom

Vlado Kostelnik: Zemljo moja

Havrijil Nađ: Srce

Đura Laćak: Tal

Štefan Hudak: Pripovetke (izbor)

M. Striber: 55 pesama

Miron Kanjuh: Koncert za psa i smeće

Đura Papharhaji: Krivica, Vredelo je živeti

Ljubomir Sopka: Rani i drugi radovi

Julijan Tamaš: Okupani u večnosti

Mihal Ramač: Vilin konjic

Monografska obrada

Havrijil Kosteljnik - stvaralaštvo

Mihal Kovač - stvaralaštvo

LEKTIRA

Raskršća (antologija male proze).

Antologija rusinske poezije (Đ. Papharhaji).

Izbor iz svetske lirike XX veka (Sezar, Prever, Pasternak, Ahmatova, Cvetajeva, Brodski, Sengor, Sajers).

KNJIŽEVNO-TEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književno-teorijski pojmovi.

LIRIKA: Lirsko izražavanje (stvaralačke mogućnosti posredovanja jezika između svesti i zbilje; asocijativno povezivanje raznorodnih pojmova; sugerisanje, podsticanje i upućivanje; čitaočeva recepcija; jedinstvo zvukova; ritmova, značenja i smisla).

EPIKA: Strukturni činioci proznog književno-umetničkog dela: objektivno i subjektivno pripovedanje; fiktivni pripovedač; tok svesti; umetničko vreme; umetnički prostor; načelo integracije.

TIPOVI ROMANA: roman lika, prostora, stepenasti, prstenasti, paralelni; roman toka svesti; roman esej; defabuliziran roman.

DRAMA: Struktura i kompozicija drame, antidrama, antijunak.

Drama i pozorište, radio, televizija, film.

Putopis, esej, književna kritika.

Književnost narodnosti Republike Srbije - informativno

KULTURA IZRAŽAVANJA (35)

Usmeno izražavanje

Retorika (pojam i vrste); istorijat i podela; razgovor, monolog, posebne govorne vrste, govor. Odnos između govornika i slušalaca.

Vežbe javnog govorenja - nastup (teze, beleške, improvizovano izlaganje, upotreba tehničkih sredstava).

Svečana beseda, uvodno izlaganje, zaključivanje (zaključna reč).

Pismeno izražavanje

Pripremanje učenika za izradu maturskog pismenog zadatka: prikaz, rasprava, esej.

Četiri pismena zadatka u toku godine (jedan čas za izradu i dva za ispravku).

NAPOMENA:

Način ostvarivanja programa je identičan po sadržaju sa načinom ostvarivanja programa za srpski jezik i književnost.

Napomena

NASTAVNI PROGRAM

ZA SLOVAČKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

Slovački jezik i književnost

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje)**

KNJIŽEVNOST (90)

ROMANTIZAM (45 časova)

Romantizam u evropskoj književnosti - informativno.

Romantizam u slovačkoj književnosti - postanak, karakteristika, predstavnici (informativno) i u književnosti naše zemlje.

Poetika romantizma (V. Igo: Predgovor Kromvelu - odlomak).

Ljudovit Štur - vođa generacijskog pokreta; publicista; kodifikator književnog jezika. Kodifikatori književnog jezika kod Srba.

Dž. G. Bajron: Zatvoreniku Šilonskom

Aleksandar Sergejevič Puškin: Evgenije Onjegin

Šandor Petefi: Misao koja me muči, tišti

M. Einesku: Senke na slici vremena (izbor iz poezije)

S. Halupka: Likvaski zatvorenik

A. Sladkovič: Marina (odlomci); Đetvan

J. Kralj: Mobilisan, Prolećna pesma, Misao Bratislavska

J. Boto: Janošikova smrt (odlomci)

J. Matuška: Iznad Tatre seva

L. Kostić: Međ javom i međ snom

J. Kaljinčijak: Restauracija

S. Tomašik: Hej, Sloveni!

REALIZAM (45 časova)

Realizam u evropskoj književnosti - informativno.

Realizam u slovačkoj književnosti - postanak, karakteristika, predstavnici (informativno) i u književnostima jugoslovenskih naroda.

Poetika realizma (Balzak: Predgovor za Ljudsku komediju).

Poetika realizma u slovačkoj književnosti.

P. O. Hvijezdoslav: Mene je nekada zavodio svet... Šetnje prolećem (odlomak), Šetnje letom (odlomak), Šumareva žena (odlomak).

S. H. Vajanski: Tatre i more, Jelena, Pisma sa Jadrana

V. Ilić: Sivo sumorno nebo

B. S. Timrava: Junaci, Smrt Palja Ročka

J. G. Tajovski: Do kraja, Imanja - pometnja (odlomci)

J. Čajak: Kolera

R. Domanović: Vođa

L. Lazarević: Sve će to narod pozlatiti

O. de Balzak: Čiča Gorio

N. V. Gogolj: Mrtve duše; Revizor

L. N. Tolstoj: Ana Karenjina; Rat i mir (odlomci)

M. Kukučin: Onaj što se nije probudio; Kuća na stranputici

V. H. V.: Mećava

B. Nušić: Dr (Doktor filozofije)

LEKTIRA (5 časova)

Margita Fuguli: Tri kestenjasta konja

Klara Jarumkova: Stvari

Vincent Šikula: Posni menuet

Vojićeh Mihalik: Neću da umrem na slami

KNJIŽEVNO-TEORETSKI POJMOVI

Na ovim odabranim književnim tekstovima treba ponavljati, proširivati, savladati i sistematizovati i književno-teoretske pojmove.

Lirska poezija (karakteristika književne vrste); lirska pesma; kompozicija lirske pesme; pesnička slika; pesnička reč; slikovitost , emocionalnost, simbolističnost, promena značaja, ritam, harmonija. Versifikacija; versifikacioni sistemi; trohej, jamb, daktil, stih; strofa, rima.

Realistička pripovetka i roman.

Sredstva umetničkog izražavanja (stilske figure): metafora, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindeton, polisindeton, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aliteracija, asonanca, igra reči.

Sonet. Sonetni venac.

Lirsko-epske forme (balada, romansa, poema).

JEZIK (30 časova)

O KNJIŽEVNOM JEZIKU

Funkcionalne aksiome jezičke kulture. Jezički priručnici i časopisi, koji posvećuju pažnju usavršavanju jezičke kulture i mogućnosti njihove upotrebe.

Jezička situacija u Jugoslaviji. Principi jezičke ravnopravnosti. Jezička tolerancija.

MORFOLOGIJA

Reč i morfema; vrste morfema; podela rečničkog bogatstva na vrste reči. Promena.

Imenice; definicija i podela; produktivno građenje pojedinih tipova reči (rastavljanje; sastavljanje; skraćenice reči: zajednički nazivi); rod, broj i padež; vrste promena.

Pridevi; definicija i vrste; pojedini produktivni tipovi prideva; kongruencija prideva sa imenicom; komparacija prideva; promena prideva.

Zamenice; definicija i vrste; promena zamenica; posebne promene, karakteristične promene zamenica, adijektivne promene i zamenice koje se ne menjaju po padežima.

Brojevi; definicija i vrste; promena brojeva.

Glagoli; definicija i vrste; raznovrsni tipovi glagola; vid; intencija, rod, broj, saglasnost; glagolski oblici.

KULTURA IZRAŽAVANJA (28 časova)

USMENO IZRAŽAVANJE

Pripovedanje događaja i doživljaja prema samostalno sastavljenoj osnovi (sižeu); škrto i sugestivno pripovedanje.

Razgovor na samostalno datu temu sa unapred pripremljenim tematskim rečima. Problemski razgovor.

Opis lica i stvari, delatnosti i pojava (tačnost i stručnost).

Statički i dinamički opis. Subjektivno obojen opis ličnosti (karakterizacija). Opis raspoloženja.

Izlaganje na osnovu unapred pripremljenih teza.

Diskusija o različitim temama iz savremenog života i izražavanje sopstvenog mišljenja sa argumentacijom.

Interpretativno čitanje tekstova koji se obrađuju u ovom razredu.

Interpretacija stihova i proznih tekstova planiranih za ovaj razred.

Stilistička vežbanja.

Funkcionalni stilovi - naučni stil.

PISMENO IZRAŽAVANJE

Opis raspoloženja; meditacija.

Izveštaj iz kulturnog života sredine.

Uvežbavanje pravopisa sa akcentom na najslabije savladane kategorije s obzirom na proveravanje znanja.

Stilistička vežbanja. Domaći pismeni sastavi (čitanje i analiza na času) ukazivanje na najčešće jezičke i stilističke greške (na primer nepreglednost, opširnost) i mogućnosti kako ih otkloniti.

Četiri školska pismena zadatka.

III razred

(4 časa nedeljno - 144 časa godišnje)**

KNJIŽEVNOST (90 časova)

MODERNA (30 časova)

Književna moderna u Evropi - informativno.

Slovačka književna moderna (pravci i struje, karakteristika, predstavnici) i predstavnici moderne književnosti jugoslovenskih naroda - informativno.

Poetika moderne (impresionizam i simbolizam).

Šarl Bodler: Albatros

Artur Rembo: Ofelija

Ivan Krasko: Noks et solitudo i Stihovi (izbor)

Jovan Dučić: Jablanovi

Vladislav Petković-Dis: Možda spava

Janko Jesenski: Malograđanske pripovetke

Janko Jesenski: Demokrate

Petar Kočić: Jazavac pred sudom

Anton Pavlovič Čehov: Ujka Vanja

F. M. Dostojevski: Zločin i kazna

MEĐURATNA KNJIŽEVNOST (40 časova)

Evropska književnost u prvim decenijama dvadesetog veka - informativno; manifesti futurizma, ekspresionizma i nadrealizma; književni pravci i struje - karakteristika, vrste, predstavnici.

Međuratna slovačka književnost (ekspresionizam, nadrealizam, socijalna književnost - karakteristika, predstavnici) i međuratna književnost jugoslovenskih naroda (srpska i crnogorska) - informativno.

G. Apoliner: Oblasti

F. G. Lorka: Balade (izbor)

Aleksandar Blok: Dvanaestorica

Martin Razus: Kralj krčmi

Jan Kostra: Ljubavni stihovi (izbor)

Pavol Horov: Izvor

Vladimir Rejsel: Nestvarno mesto (odlomci)

Milan Rufus: Kasna jesen

Vasko Popa: Večito nevidljiva

Rudolf Jašik: Vreme bronzanih lica

Veljko Petrović: Salašar

Peter Jilemnjicki: Pobedonosno padanje

Margita Figuli: Olovna ptica

František Hečko: Crveno vino

František Švantner: Pijarge

Vincent Šikula: Majstori

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

Miloš Crnjanski: Sumatra

Ivan Stodola: Čaj kod gospodina senatora

Petar Karvaš: Ožiljak

J. Barč Ivan: Masni lonac

LEKTIRA (20 časova)

Ernest Hemingvej: Starac i more

Milo Urban: Živi bič

Dobroslav Hrobak: Aždaja se vraća

KNJIŽEVNO-TEORETSKI POJMOVI

Na pomenutim književnim tekstovima treba ponavljati, proširivati, savlađivati i sistematizovati i književno-teoretske pojmove.

Lirska poezija. Struktura moderne lirske pesme. Pesma u prozi. Stih. Jedanaesterac i dvanaesterac povezani i slobodni stih.

Sredstva umetničkog izražavanja (stilske figure): metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, pesničko pitanje, inverzija, elipsa, refren.

Epska poezija. Forme umetničkog izražavanja: pripovedanje (naracija), opis (deskripcija), dijalog, monolog, unutarnji monolog, autorski komentar; pripovedanje u prvom, drugom i trećem licu.

Drama. Pozorišni komad (karakteristike); moderna drama (psihološka, simbolička, impresionistička), dramska situacija; jezik scene (vizuelni i zvučni scenski znaci); publika; glumac, igra, režija, lektor, scenograf.

JEZIK (34 časa)

GRAĐENJE REČI

Osnovni pojmovi o građenju (derivaciji) reči.

Reč i njeno značenje. Osnovno i preneseno značenje reči. Građenje imenica, prideva i glagola sa posebnim naglaskom na obogaćivanje fonda izražavanja učenika u slovačkom jeziku i na otklanjanje neslovačkih i neadekvatno upotrebljenih reči.

Građenje složenica; pravopis složenica.

Leksikologija sa elementima terminologije i frazeologije

Semantički i formalni odnos između leksema; sinonimi i antonimi; polisemi i homonimi; metaforički i metonimski značaj.

Stilska vrednost lekseme; leksika i funkcionalni stilovi; leksika u poeziji; dijalektizam i regionalizam; arhaizam i historicizam; neologizmi; žargon; vulgarizam (dati u vezi sa upotrebom rečnika).

Strane reči i reči kalkovi (prevodi od reči do reči) i odnos prema ovim rečima. Rečnik stranih reči. Posmatranje najčešćih prefiksa i sufiksa iz klasičnih jezika.

Osnovni pojmovi o terminologiji i terminima. Terminološki rečnici.

Osnovni pojmovi o frazeologiji i frazeološkim jedinicama.

Stilistička vrednost frazeološke jedinice. Pomodni izrazi. Kliše.

PRAVOPIS

Skraćenice i znaci.

Podela reči na kraju reda.

Pravopis stranih i preuzetih reči.

KULTURA IZRAŽAVANJA (20 časova)

USMENO IZRAŽAVANJE

Razgovor o aktuelnim temama iz javnog i kulturnog života (prilozi iz književnih časopisa) Problemski razgovor.

Izveštaj iz društvenog i kulturnog života sredine.

Recenzija književnog, scenskog i filmskog dela.

Interpretativno čitanje i interpretacija stihova i proze koji se obrađuju u ovom razredu.

Stilistička vežbanja.

Funkcionalni stilovi - žurnalistički stil.

PISMENO IZRAŽAVANJE

Opis raspoloženja. Subjektivno obojen opis ličnosti (karakterizacija).

Izveštaj iz društvenog i kulturnog života.

Pravopisna vežbanja.

Stilistička vežbanja. Domaći pismeni zadaci - čitanje i analiza na času; tipični jezički i stilistički nedostaci (stereotipnost govora, opterećenost, nelogičnost itd.) kao i mogućnosti kako ih izbeći.

Četiri školska pismena zadatka.

Sledeći

Napomene

* Prečišćeni tekst Pravilnika o nastavnom planu i programu za gimnaziju ("Sl. glasnik SRS - Prosvetni glasnik", br. 5/90 i "Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 5/2003, 10/2003, 11/2004, 18/2004, 24/2004 i 3/2005) Redakcija je uradila prateći sistematizaciju Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o planu obrazovanja i vaspitanja za gimnazije i programu obrazovanja i vaspitanja za I razred ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 3/91 - prva izmena), kojim je Program obrazovanja za II, III i IV razred dat naknadno kao posebna celina. U skladu sa tom sistematizacijom ugrađene su sve kasnije izmene i dopune.
** U pogledu broja časova nastave primenjivati podatke iz tabela datih u okviru plana obrazovanja za gimnaziju.