PRAVILNIKO USLOVIMA I POSTUPKU IZDAVANJA UVERENJA O OSPOSOBLJENOSTI ZA OBAVLJANJE JAVNOG AVIO-TRANSPORTA (YU JAR-OPS 1)("Sl. glasnik RS", br. 43/2006) |
Ovim pravilnikom propisuju se uslovi koje mora da ispuni pravno lice registrovano za obavljanje javnog avio-transporta - avionima (u daljem tekstu: avio-prevozilac), radi sticanja uverenja o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-transporta, kao i postupak izdavanja tog uverenja.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) uverenje o osposobljenosti avio-prevozioca za obavljanje javnog avio-transporta (air operator certificate - AOC), (u daljem tekstu: uverenje) je dokument koji izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore (u daljem tekstu: Direktorat civilnog vazduhoplovstva), kojim se potvrđuje da avio-prevozilac ispunjava propisane uslove za obavljanje javnog avio-transporta;
2) poslovni plan (business plan) je detaljan opis komercijalnih aktivnosti koje avio-prevozilac namerava da obavlja u određenom vremenskom periodu, sa posebnim naglaskom na aktivnosti u vezi sa razvojem tržišta i nameravanim ulaganjima i njihovim uticajem na njegovo finansijsko i privredno poslovanje;
3) finansijski izveštaj uprave (management account) je izveštaj o ostvarenim prihodima i rashodima u određenom vremenskom razdoblju, u kojem su odvojeno prikazane aktivnosti vezane za prevoz vazdušnim putem od ostalih aktivnosti, kao i dohodovne od nedohodovnih stavki izveštaja;
4) Zajedničke vazduhoplovne vlasti (JAA) su pridruženo telo Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva, sastavljeno od predstavnika tela nadležnih za donošenje propisa iz civilnog vazduhoplovstva država članica;
5) Zajednički vazduhoplovni zahtevi (JAR) su zajednički vazduhoplovni propisi zemalja članica JAA.
Uslovi za izdavanje i produženje važenja uverenja
Za izdavanje i produženje važenja uverenja avio-prevozilac mora:
1) imati sedište na teritoriji Srbije i Crne Gore;
2) pružiti dokaz da je njegova delatnost isključivo avio-transport ili avio-transport kao osnovna delatnost, u kombinaciji sa drugim komercijalnim delatnostima u vazdušnom saobraćaju vezanim za korišćenje ili održavanje aviona;
3) pružiti dokaze da poseduje opremu i stručno osoblje, kao i materijalno-finansijsku sposobnost za obavljanje delatnosti za koju traži izdavanje uverenja;
4) pružiti dokaze o odgovarajućoj unutrašnjoj organizaciji;
5) biti organizovan na način koji mu omogućava nadzor nad bezbednim obavljanjem vazduhoplovnih delatnosti za koje je ovlašćen;
6) pružiti dokaz o tome da je uspostavio i da održava odgovarajući sistem kvaliteta;
7) dostaviti Operativni priručnik (Operations Manual - OM), kao i svaku njegovu izmenu i dopunu koju je dužan da uredno sprovodi;
8) obezbediti da se svaki let obavlja u skladu sa Operativnim priručnikom i pod uslovima navedenim u uverenju;
9) organizovati održavanje aviona na način koji omogućava sigurnu vazdušnu plovidbu.
10) utvrditi kompanijske programe školovanja letačkog i ostalog operativnog osoblja;
11) obezbediti opremljenost aviona i osposobljenost posade za područje i letačke aktivnosti za koje se traži uverenje;
12) raspolagati opremom i sredstvima, zavisno od vrste i obima operacija, koji omogućuju normalan rad osoblja i bezbedno obavljanje delatnosti.
Materijalno-finansijski uslovi
Avio-prevozilac koji podnosi zahtev za izdavanje uverenja mora ispunjavati materijalno-finansijske uslove i uz zahtev mora priložiti:
a) plan poslovanja iz kojeg se može zaključiti:
- da u svakom trenutku može da ispuni svoje stvarne i potencijalne obaveze procenjene na osnovu realnih pretpostavki za period od dve godine, računajući od početka obavljanja delatnosti;
- da može da podmiri svoje fiksne i varijabilne troškove koji proizlaze iz delatnosti predviđenih planom poslovanja, a koji su utvrđeni na osnovu realnih pretpostavki za period od tri meseca, računajući od početka obavljanja delatnosti, s tim da u sredstva predviđena za podmirenje obaveza nisu uključeni prihodi od obavljanja delatnosti;
b) stanje svih računa avio-prevozioca, finansijski izveštaj za prethodni obračunski period (1 godina) zajedno s mišljenjem revizora (ako je mišljenje dostupno);
v) projektovani bilans, uključujući račun prihoda i rashoda za naredne dve godine;
g) osnov za projekciju prihoda i rashoda za gorivo, prevoznine i tarife, plate, održavanje, amortizaciju, promene kursa, takse i naknade, osiguranje, prognozu obima prevoza/prihoda, itd.;
d) podatke o početnim troškovima koji su nastali u periodu od podnošenja zahteva do početka obavljanja delatnosti i objašnjenje kako namerava da finansira te troškove;
đ) podatke o postojećim i očekivanim finansijskim izvorima;
e) podatke o vlasničkoj strukturi, članovima upravnog i nadzornog odbora sa dokazom o njihovom državljanstvu i prebivalištu;
ž) dinamički plan prihoda i rashoda sredstava sa planom likvidnosti za prve dve godine poslovanja;
z) podatke o finansiranju kupovine/zakupa aviona, a u slučaju zakupa, rokove i uslove iz ugovora o zakupu.
Avio-prevozilac koji poseduje uverenje i planira promenu vlasničke strukture ili delatnosti koje znatno utiču na finansije, u cilju procene finansijske sposobnosti mora priložiti:
a) stanje svih računa pravnog lica i finansijski izveštaj za prethodni obračunski period (godinu) sa mišljenjem revizora (ukoliko je mišljenje u tom trenutku dostupno);
b) tačne podatke o svim planiranim promenama, tj. o promeni vrste prevoza, organizaciono-pravnih oblika ili vlasničke strukture i sl.;
v) projektovani bilans, sa računom prihoda i rashoda za tekuću finansijsku godinu, uključujući sve planirane promene koje će znatno uticati na finansijsku sposobnost;
g) prethodne i projektovane iznose prihoda i rashoda za stavke kao što su gorivo, prevoznine i tarife, plate, održavanje, amortizacija, promene kursa, takse i osiguranje, prognoza obima prevoza/prihoda, itd.;
d) dinamički plan priliva i odliva sredstava sa planom likvidnosti za iduću poslovnu godinu, uključujući sve planirane promene koje znatno utiču na finansijsku sposobnost pravnog lica;
đ) podatke o finansiranju nabavke/zakupa aviona, uključujući, u slučaju zakupa, rokove i uslove ugovora.
Avio-prevozilac koji je stekao uverenje mora za svaku finansijsku godinu dostaviti Direktoratu civilnog vazduhoplovstva relevantne podatke, i to:
a) finansijski izveštaj sa mišljenjem revizora u roku od najviše šest meseci od isteka obračunskog perioda, a po potrebi i najnoviji bilans;
b) projektovani bilans, uključujući račun dobiti i gubitka za narednu godinu;
v) prethodne i projektovane iznose prihoda i rashoda za gorivo, prevoznine i tarife, plate, održavanje, amortizacija, promene kursa, takse i naknade, osiguranje, prognozu obima prevoza/prihoda, itd.;
g) dinamički plan priliva i odliva sredstava sa planom likvidnosti za narednu poslovnu godinu.
Kada opravdano posumnja da u poslovanju avio-prevozioca postoje finansijski problemi, Direktorat civilnog vazduhopovstva može na osnovu postupka provere ispunjenosti uslova za rad oduzeti uverenje ako ustanovi da avio-prevozilac nije u stanju da ispuni stvarne i potencijalne obaveze u dvanaestomesečnom periodu.
Avio-prevozilac mora imenovati odgovornog rukovodioca (accountable manager), koji je zadužen za letačku delatnost, unutrašnju organizaciju i finansije, i koji je odgovoran da se korišćenje i održavanje aviona obavljaju u skladu sa propisima i pravilima letenja.
Avio-prevozilac mora imenovati rukovodioca kvaliteta (quality manager) koji je odgovoran za upravljanje sistemom kvaliteta i preduzimanje korektivnih mera.
Avio-prevozilac posebno mora imenovati odgovorna lica (post holders) za:
- letačku delatnost;
- održavanje aviona;
- obuku vazduhoplovnog osoblja;
- zemaljsku delatnost.
Za odgovorna lica iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ne mogu biti imenovana lica kojima je izrečena sankcija za krivično delo, privredni prestup ili za ponovljeni prekršaj u vazdušnom saobraćaju.
O promenama odgovornih lica avio-prevozilac je dužan da obavesti Direktorat civilnog vazduhoplovstva najmanje deset dana pre nameravane promene, a izuzetno taj rok može biti i kraći.
Avio-prevozilac mora imati važeću polisu osiguranja kojom su pokriveni lica i stvari koje se prevoze, kao i odgovornost za štetu nanetu trećim licima.
Postupak izdavanja ili produženja važenja uverenja
Za izdavanje uverenja avio-prevozilac mora Direktoratu civilnog vazduhoplovstva podneti zahtev uz koji prilaže i odgovarajuće dokaze o ispunjenosti uslova, i to:
1) rešenje o registraciji privrednog subjekta;
2) dokaz o vlasničkoj strukturi;
3) obaveštenje o razvrstavanju privrednog subjekta prema klasifikaciji delatnosti;
4) dokaz o ispunjenosti materijalno-finansijskih uslova;
5) opis operacija za koje se podnosi zahtev;
6) opis unutrašnje organizacije avio-prevozioca;
7) ime odgovornog rukovodioca (accountable manager), rukovodioca kvaliteta (quality manager) i drugih odgovornih lica (post holders);
8) popunjene obrasce za odgovornog rukovodioca (accountable manager), rukovodioca kvaliteta (quality manager) i druga odgovorna lica (post holders);
9) polisu/polise osiguranja;
10) Operativni priručnik (Operations Manual - OM);
11) Lista minimalne opreme (Minimum Equipmet List - MEL);
12) Izjavu o ispunjavanju uslova iz Odeljka K i L (Subpart K&L), JAR-OPS 1;
13) Program mera bezbednosti (Security Programme).
Pre izdavanja ili produženja važenja uverenja, avio-prevozilac mora dostaviti sledeće dokaze u vezi održavanja aviona:
1) Priručnik o organizaciji održavanja (Maintenance Management Exposition);
2) Program održavanja (Maintenance Programme);
3) Tehničke knjige aviona (Aeroplane Technical Log);
4) Ugovore zaključene sa ovlašćenim organizacijama za održavanje.
O svakoj promeni koja se odnosi na elemente iz st. 1. i 2. ovog člana, avio-prevozilac mora odmah obavestiti Direktorat civilnog vazduhoplovstva.
Rokovi za podnošenje zahteva za izdavanje i produženje važenja uverenja
Zahtev za izdavanje uverenja podnosi se najmanje devedeset dana, a Operativni priručnik najmanje šezdeset dana pre planiranog početka obavljanja saobraćaja.
Zahtev za produženje važenja uverenja avio-prevozilac podnosi najmanje trideset dana pre isteka roka njegovog važenja.
Zahtev za izmenu uverenja avio-prevozilac podnosi najmanje trideset dana pre nameravane promene.
Avio-prevozilac koji podnese zahtev za produženje važenja uverenja dužan je da Direktoratu civilnog vazduhoplovstva omogući uvid u sve elemente na osnovu kojih se izdaje uverenje.
Ako u toku važenja uverenja avio-prevozilac više ne ispunjava neki od uslova pod kojima je uverenje izdato, Direktorat civilnog vazduhoplovstva može oduzeti ili izmeniti uverenje o čemu će doneti rešenje.
Avio-prevozilac može imati samo jedno uverenje.
Avion mora imati važeće uverenje o plovidbenosti.
Uverenje važi samo ako avio-prevozilac ima odobren sistem održavanja vazduhoplova.
Prvo uverenje se izdaje za period od godinu dana, a naredna za period od jedne do pet godina.
Avio-prevozilac mora Direktoratu civilnog vazduhoplovstva omogućiti nesmetan pristup u sve delove organizacije i avione, a u pogledu nadzora nad održavanjem aviona i obavljanjem operacija, pristup svim organizacijama kojima je poverio obavljanje određenih poslova za koje je odgovoran.
Zahtevi Zajedničkih evropskih vazduhoplovnih vlasti JAR-OPS 1, Deo 1, Sekcija 1 - Javni avio-transport (avioni) [JAR-OPS1 Commercial Air Transportation (Aeroplanes)] dati su u prilozima 1-19. ovog pravilnika i čine njegov sastavni deo.
Prilozi iz stava 1. ovog člana su:
Prilog 1: |
YU JAR-OPS 1 |
PRIMENLJIVOST |
Prilog 2: |
YU JAR-OPS 1 |
OPŠTE |
Prilog 3: |
YU JAR-OPS 1 |
IZDAVANJE UVERENJA AVIO-PREVOZIOCU I NADZOR |
Prilog 4: |
YU JAR-OPS 1 |
OPERATIVNE PROCEDURE |
Prilog 5: |
YU JAR-OPS 1 |
OPERACIJE U USLOVIMA SMANJENE VIDLJIVOSTI |
Prilog 6: |
YU JAR-OPS 1 |
PERFORMANSE, |
Prilog 7: |
YU JAR-OPS 1 |
PERFORMANSE, |
Prilog 8: |
YU JAR-OPS 1 |
PERFORMANSE, |
Prilog 9: |
YU JAR-OPS 1 |
PERFORMANSE, |
Prilog 10: |
YU JAR-OPS 1 |
MASA I CENTRAŽA |
Prilog 11: |
YU JAR-OPS 1 |
INSTRUMENTI I OPREMA |
Prilog 12: |
YU JAR-OPS 1 |
KOMUNIKACIONA I NAVIGACIONA OPREMA |
Prilog 13: |
YU JAR-OPS 1 |
ODRŽAVANJE VAZDUHOPLOVA |
Prilog 14: |
YU JAR-OPS 1 |
POSADA VAZDUHOPLOVA |
Prilog 15: |
YU JAR-OPS 1 |
KABINSKO OSOBLJE |
Prilog 16: |
YU JAR-OPS 1 |
PRIRUČNICI, KNJIGE I ZAPISNICI |
Prilog 17: |
YU JAR-OPS 1 |
OGRANIČENJA RADNOG VREMENA, VREMENA LETENJA I VREMENA ODMORA |
Prilog 18: |
YU JAR-OPS 1 |
PREVOZ OPASNIH MATERIJA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU |
Prilog 19: |
YU JAR-OPS 1 |
BEZBEDNOST |
Primenjivi zahtevi zajedničkih vazduhoplovnih vlasti
Za obavljanje javnog avio-transporta avionima, pored uslova propisanih ovim pravilnikom avio-prevozilac mora da ispuni i zahteve Zajedničkih vazduhoplovnih vlasti koji su povezani sa korišćenjem aviona, i to:
1) JAR-11 Propisane i pripadajuće procedure Zajedničkih vazduhoplovnih vlasti (JAA Regulatory and Related Procedures);
2) JAR-AWO Operacije u svim vremenskim uslovima (All Weather Operations);
3) JAR-STD 1A Simulatori letenja avionom (Aeroplane Flight Simulators);
4) JAR-STD 2A Uređaji za osposobljavanje za letenje avionima (Aeroplane Flight Training Devices);
5) JAR-STD-3A Uređaji za vežbanje letačkih i navigacionih procedura (Flight and Navigation Procedures Trainers);
6) JAR-STD 4A Uređaji za osnovno instrumentalno osposobljavanje (Basic Instrument Training Devices);
7) JAR-26 Dodatni zahtevi plovidbenosti za avio-prevozioce (Additional Airworthiness Requirements for Operators);
8) JAR-MMEL/MEL Popis minimalno propisane osnovne opreme (Minimum Master Equipment List /Master Equipment List).
Do donošenja propisa koji regulišu odnosnu materiju primenjivaće se odredbe:
- Sekcije 2. JAR-OPS 1 Acceptable Means of Compliance and Interpretative/Explonatory Material (AMC & IEM);
- Sekcije 4: Operations Administrative and Guidence Material - JAA AGM;
- GAI-20: - Joint Advisory Material - Advisory Circular Joint;
- Advisory Circular Joint - ACJ;
- Joint Implementation Procedure - JIP;
- Advance Notice of Proposed Amendment - A-NPA;
- Notice of Proposed Amendment - NPA; i
- Temporary Guidance Leaflet - TGL.
Usklađenost sa međunarodnim propisima
Ovaj pravilnik je usklađen sa:
1. Aneksom 6 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu - Operacije vazduhoplova (I deo Međunarodni javni avio-transport - Avioni) [ICAO Annex 6 - Operations of Aircraft (Part I - International Commercial Air Transport - Aeroplanes)];
2. Uredbom Saveta (EEC) br. 2407/92 od 23. jula 1992. o licenciranju avio-prevozilaca (Council Regulation (EEC) No 2407/92 of 23 July 1992 on licensing of air carriers).
U slučaju nesaglasnosti ili različitog tumačenja odredaba ovog pravilnika sa odredbama primenjivih zahteva Zajedničkih vazduhoplovnih vlasti i preporučene prakse iz člana 12. ovoga pravilnika, merodavan je tekst izvornih dokumenata na engleskom jeziku.
Odredbe JAR-OPS 1, deo 1, sekcija 2, 3. i 4, kao i odredbe ostalih JAR propisa na koje upućuju odredbe ovog pravilnika, primenjivaće se kao preporučena praksa do donošenja propisa koji će regulisati tu materiju.
Uverenja koja su avio-prevozioci stekli pre stupanja na snagu ovog pravilnika važiće do izdavanja novog uverenja na osnovu odredaba ovog pravilnika, a najduže dve godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva može u roku od dve godine posle stupanja na snagu ovog pravilnika izdati ili produžiti važenje uverenja i avio-prevoziocu koji ne ispunjava sve uslove propisane prilozima 1-19. ovog pravilnika ako proceni da se u konkretnom slučaju ne odstupa od propisanog minimalnog nivoa bezbednosti.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 31. decembra 2006. godine.
YU-JAR-OPS 1 - SEKCIJA 1
YU-JAR-OPS 1.001 Primenjivost
(videti Dodatak 1 JAR-OPS 1.001)
a) JAR-OPS deo 1 propisuje zahteve koji se primenjuju na civilne avione koji obavljaju operacije u javnom avio-transportu koje obavlja avio-prevozilac (operater) čije je sedište na teritoriji zemlje članice JAA.
JAR-OPS 1 se ne primenjuje:
1) na avione koji se koriste za potrebe vojske, carine i policije;
2) na letove u cilju izbacivanja padobranaca i gašenja požara i na pozicione i povratne letove u vezi sa ovim operacijama na kojima se prevoze lica koja bi se normalno prevozila na ovakvim letovima;
3) na letove neposredno pre, za vreme i neposredno nakon operacija pružanja usluga iz vazduha ako su takvi letovi u vezi sa pružanjem usluga iz vazduha i na kojima se, osim članova posade, ne prevozi više od 6 lica koja su neophodna za obavljanje operacija pružanja usluga iz vazduha.
b) Zahtevi iz JAR-OPS deo 1 su primenjivi:
1) na prevozioce aviona čija je maksimalna masa na poletanju veća od 10 tona ili sa najvećim odobrenim brojem putničkih sedišta od 20 ili više, ili sa mešovitom flotom aviona iznad i ispod ovih granica, ne kasnije od 1. aprila 1998. godine osim ako drugačije nije propisano.
2) na prevozioce svih drugih aviona, ne posle 1. oktobra 1999. godine osim ako drugačije nije propisano.
YU-JAR-OPS 1 - SEKCIJA 1
JAR-OPS 1.005 Opšte
(a) Avio-prevozilac ne sme obavljati javni avio-transport drugačije nego što je propisano u JAR-OPS, delu 1.
(b) Avio-prevozilac mora ispunjavati zahteve JAR-26 koji se odnose na avione kojima se obavlja javni avio-transport. Do zvaničnog prihvatanja JAR-26 primenjuju se važeći nacionalni propisi iz oblasti vazduhoplovstva.
(v) Svaki avion se mora koristiti u skladu sa uslovima iz uverenja o plovidbenosti u okviru odobrenih ograničenja sadržanih u priručniku letenja aviona (Aeroplane Flight Manual).
(g) Korišćenje aviona za avio-taksi i medicinski prevoz (EMS) mora biti u skladu sa odredbama JAR-OPS, dela 1, osim u slučajevima sadržanim u odeljku Q, dodaci A i B.
(d) Svi sintetički uređaji za obuku (Synthetic Training Devices - STD), kao što su simulatori letenja ili uređaji za letačku obuku (Flight Training Devices - FTD), koji zamenjuju avion u svrhu obuke i/ili provere mora da ispunjavaju zahteve JAR-STD i korisnik mora da bude ovlašćen od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva za sprovođenje obuke.
JAR-OPS 1.010 Izuzeća
Nadležni organ može, izuzetno i privremeno, odobriti odstupanje od odredaba JAR-OPS, dela 1. u slučaju potrebe, u zavisnosti od ispunjenosti dodatnih uslova za koje smatra da su neophodni kako bi se u tom slučaju garantovao prihvatljiv nivo sigurnosti.
JAR-OPS 1.015 Operativne direktive
(a) Nadležni organ, davanjem naredbi za obavljanje operacija, može da zabrani, ograniči ili odredi posebne uslove u interesu sigurnosti operacija.
(b) Naredbe za obavljanje operacija sadrže:
(1) razlog izdavanja;
(2) primenjivost i trajanje;
(3) radnje koje se traže od avio-prevozilaca.
(v) Naredbe za obavljanje operacija su dopuna odredaba JAR-OPS, dela 1.
JAR-OPS 1.020 Zakoni, propisi i postupci - odgovornosti avio-prevozioca
(a) Avio-prevozilac mora da obezbedi:
(1) da su svi zaposleni upozoreni da mora da poštuju zakone, propise i postupke država u kojima se operacije izvode, a koji su u vezi sa obavljanjem njihovih dužnosti;
(2) da su svi članovi posade upoznati sa zakonima, propisima i postupcima koji se odnose na obavljanje njihovih dužnosti.
JAR-OPS 1.025 Zajednički jezik
(a) Avio-prevozilac mora da omogući da svi članovi posade mogu da se sporazumevaju na jednom (zajedničkom) jeziku.
(b) Avio-prevozilac mora da omogući da operativno osoblje može da razume jezik onih delova operativnog priručnika u kojima su opisane njihove dužnosti i odgovornosti.
JAR-OPS 1.030 Lista minimalne opreme - odgovornosti avio-prevozioca
(a) Avio-prevozilac mora za svaki avion da utvrdi listu minimalne opreme (Minimum Equipment List - MEL), koju mora da odobri nadležni organ. Lista mora da se zasniva na glavnoj listi minimalne opreme (Master Minimum Equipment List - MMEL), ukoliko postoji, koju je prihvatio nadležni organ, ali ne sme biti manje zahtevna.
(b) Avio-prevozilac mora da obavlja operacije avionom u skladu sa MEL-om, osim ukoliko nadležni organ ne odredi drugačije. Ni u kom slučaju ne sme da se dopusti operacija sa manje ograničenja od onih koje sadrži MMEL.
JAR-OPS 1.035 Sistem kvaliteta
(videti AMC OPS 1.035 i IEM OPS 1.035)
(a) Avio-prevozilac mora da ustanovi jedinstven sistem kvaliteta i imenovati rukovodioca kvaliteta (Quality Manager) radi nadzora usklađenosti sa propisanim postupcima, da bi se osigurala plovidbenost aviona i sigurnost letenja. Nadzor usklađenosti mora da uključuje sistem povratnih informacija do odgovornog rukovodioca (Accountable Manager) [vidi JAR-OPS 1.175(h)] radi preduzimanja korektivnih radnji, ako je potrebno.
(b) Sistem kvaliteta mora da sadrži program kojim se obezbeđuje kvalitet, a koji sadrži postupke za proveru da li se operacije izvode u skladu sa primenjivim uslovima, normama i postupcima [vidi AMC OPS 1.035(b)]
(v) Sistem kvaliteta i rukovodioca kvaliteta mora da prihvati nadležni organ [vidi AMS OPS 1.035(a)&(c)].
(g) Sistem kvaliteta mora da bude opisan u odgovarajućoj dokumentaciji [videti AMC OPS 1.035(d)].
(d) Uprkos odredaba stava (a) nadležni organ može da prihvati dva imenovana rukovodioca kvaliteta, jednog za letačke operacije i drugog za održavanje aviona, pod uslovom da avio-prevozilac ima jednu organizacionu jedinicu kvaliteta koja je odgovorna za jedinstvenu primenu kroz čitavu operaciju.
JAR-OPS 1.037 Program za sprečavanje udesa i program sigurnosti letenja
(videti ACJ OPS 1.037)
(a) Avio-prevozilac mora da donese program za sprečavanje nesreća i program sigurnosti, koji može da bude sastavni deo sistema kvaliteta, uključujući:
(1) programe za sticanje i usvajanje saznanja o opasnosti kod svih lica uključenih u operacije;
(2) plan izveštavanja o događajima koji omogućava praćenje i ocenu relevantnih izveštaja o nezgodama i udesima u cilju prepoznavanja nepovoljnih trendova ili odstupanja u interesu sigurnosti letenja. Plan treba da zaštiti identitet izveštača i da uključuje mogućnost da izveštaji mogu da se dostave anonimno. [videti ACJ OPS 1.037 (a)(2)];
(3) procene relevantnih informacija koje se odnose na udese i nezgode i njihovo objavljivanje;
(4) imenovanje lica odgovornog za sprovođenje programa.
(b) Predlozi korektivnih akcija koje su rezultat Programa za sprečavanje nesreća i sigurnosti letenja moralo bi da budu obaveza lica odgovornog za sprovođenje programa.
(v) Efektivnost promena koje su rezultat predloga korektivnih akcija koje su preduzete na osnovu Programa za sprečavanje nesreća i sigurnosti letenja mora da budu praćene od strane rukovodioca kvaliteta.
JAR-OPS 1.040 Dodatni članovi posade
Avio-prevozilac mora da obezbedi da članovi posade koji nisu obavezni članovi letačkog ili kabinskog osoblja budu obučeni i da imaju potrebno znanje za obavljanje dodeljenih dužnosti.
JAR-OPS 1.045
Namerno ostavljeno prazno
JAR-OPS 1.050 Informacije u vezi sa traganjem i spašavanjem
Avio-prevozilac će obezbediti da bitne informacije potrebne za nameravani let, a odnose se na službe traganja i spašavanja budu lako dostupne u avionu.
JAR-OPS 1.055 Informacije o opremi za slučaj opasnosti i opremi za spašavanje u avionu
Avio-prevozilac mora da obezbedi neposrednu vezu sa centrima za koordinaciju traganja i spašavanja liste informacija o opremi za slučaj opasnosti i opremi za preživljavanje koja se nalazi u avionu. Informacija mora da sadrži, ako je primenjivo, broj, boju i vrstu splavova za spašavanje i pirotehničke opreme, pojedinosti o medicinskim sredstvima za prvu pomoć, zalihama vode, i vrsti i frekvencijama prenosive radio opreme za slučaj opasnosti.
JAR-OPS 1.060 Sletanje na vodu (Ditching)
Avio-prevozilac ne sme da obavlja operacije avionom sa više od 30 odobrenih putničkih sedišta na letovima iznad vode na udaljenosti od kopna pogodnog za sletanje u slučaju nužde većoj od 120 minuta pri brzini krstarenja, ili 400 nautičkih milja, u zavisnosti šta je manje, osim ukoliko avion ispunjava uslove za prinudno sletanje na vodu propisane važećim propisima o plovidbenosti.
JAR-OPS 1.065 Prevoz vojnog oružja i municije
(vidi IEM OPS 1.065)
(a) Avio-prevozilac ne sme da prevozi oružje za rat i municiju bez saglasnosti svih država preko kojih se obavlja let.
(b) Avio-prevozilac mora da obezbedi da oružje za rat i ratna municija bude:
(1) smešteno u avionu na mestu koje nije dostupno putnicima u toku leta;
(2) ako se radi o vatrenom oružju, nenapunjeno, osim kada pre leta dobije odobrenje svih zainteresovanih država da može da se prevozi takvo ratno oružje i ratna municija u okolnostima koje se u celini ili delimično razlikuju od onih navedenih u ovom stavu.
(v) Avio-prevozilac mora da obezbedi da je vođa vazduhoplova, pre početka leta, upoznat sa svim pojedinostima i smeštajem u avionu oružja i municije koje namerava da prevozi.
JAR-OPS 1.070 Prevoz sportskog oružja i municije
(vidi IEM OPS 1.070)
(a) Avio-prevozilac mora da preduzme sve razumne mere kako bi obezbedio da mu se prijavi bilo koje sportsko oružje i municija koje je planirano za prevoz.
(b) Avio-prevozilac koji pristane da prevozi sportsko oružje i municiju mora da obezbedi da ono bude:
(1) smešteno u avionu na mestu koje nije dostupno putnicima u toku leta, osim ako nadležni organ ne ustanovi da to nije moguće i odobri da mogu da se primene drugačiji postupci;
(2) nenapunjeno, ako se radi o vatrenom oružju ili drugom oružju koje može da se napuni municijom.
(v) Municija sportskog oružja može da se prevozi u prijavljenom putničkom prtljagu uz određena ograničenja, u skladu sa tehničkim uputstvima [vidi JAR-OPS 1.150(b)(5)], kao što je pojašnjeno u JAR-OPS 1.150(a)(14).
JAR-OPS 1.075 Način prevoza putnika
(a) Prevozilac mora da preduzme sve razumne mere da se u toku leta nijedno lice ne nalazi u delu aviona koji nije namenjen smeštaju putnika, osim ako vođa vazduhoplova privremeno dopusti pristup u neki deo aviona:
(1) radi preduzimanja mera u cilju sigurnosti aviona, putnika, životinja ili robe u njemu;
(2) u kome se prevozi roba ili prtljag, a taj deo je napravljen da omogući pristup licima u toku leta.
JAR-OPS 1.080 Prevoz opasnih materija u vazdušnom saobraćaju
Avio-prevozilac mora da preduzme sve razumne mere da nijedno lice ne može da ponudi ili primi na prevoz opasne materije, osim lica koje je za to obučeno i ako su te materije pravilno razvrstane, dokumentovane, sertifikovane, opisane, upakovane, označene, odgovarajuće etiketirane i nalaze se u stanju primerenom za prevoz kako je to određeno u tehničkim uputstvima.
JAR-OPS 1.085 Dužnosti posade
(a) Član posade je odgovoran za pravilno obavljanje svojih dužnosti:
(1) koje se odnose na sigurnost aviona i lica koja se u njemu nalaze;
(2) koje su navedene i opisane u operativnom priručniku.
(b) Član posade mora:
(1) da obavesti vođu vazduhoplova o svakom nedostatku, otkazu ili kvaru za koje smatra da mogu da utiču na plovidbenost ili sigurnost operacije;
(2) da obavesti vođu vazduhoplova o svakom događaju koji je ugrozio ili je mogao da ugrozi sigurnost operacije;
(3) da postupi u skladu sa uputstvom avio-prevozioca za vanredne događaje, u skladu sa JAR-OPS 1.420 da sastavi izveštaj o nezgodi. U svakom takvom slučaju, kopija izveštaja o vanrednom događaju mora da se preda vođi vazduhoplova.
(v) Član posade ne sme da obavlja dužnosti u avionu:
(1) dok je pod dejstvom nekog leka koji može da utiče na njegove sposobnosti i time ugrozi sigurnost;
(2) nakon ronjenja u velikim dubinama dok ne prođe utvrđeno vreme;
(3) nakon davanja krvi sve dok ne prođe utvrđeno vreme;
(4) ako sam posumnja da nije u stanju da obavlja svoje dužnosti; ili
(5) ako je bio uveren ili je posumnjao da je umoran, ili je pak osećao da je nespreman u meri koja bi mogla da ugrozi let.
(g) Član letačke posade ne sme:
(1) da uzima alkohol najmanje 8 sati pre javljanja na dužnost ili početka dežurstva;
(2) da započne radno vreme ako mu je koncentracija alkohola u krvi veća od 0,2 promila;
(3) da uzima alkohol u radno vreme ili u vreme dežurstva.
(d) Vođa vazduhoplova mora:
(1) da bude odgovoran za sigurnu operaciju vazduhoplova i sigurnost svih lica u avionu za vreme leta;
(2) da ima ovlašćenje za izdavanje naređenja koje smatra potrebnim u cilju sigurnosti aviona, lica ili stvari koja se prevoze u njemu;
(3) da ima ovlašćenje za iskrcavanje bilo kog lica ili dela tereta koji mogu, po njegovu mišljenju, da predstavljaju potencijalnu opasnost za sigurnost aviona ili lica u njemu.
(4) da ne dozvoli prevoz lica za koje sumnja da su pod uticajem alkohola ili droga i da bi u takvom stanju mogle da ugroze sigurnost aviona ili lica u njemu;
(5) da ima pravo da odbije prevoz nepoželjnih, deportovanih ili pritvorenih lica ukoliko njihov prevoz predstavlja rizik za sigurnost aviona ili lica u njemu;
(6) da obezbedi da su svi putnici upoznati sa mestom izlaza za slučaj opasnosti i mestom smeštaja i načinom upotrebe opreme za slučaj opasnosti;
(7) da obezbedi da su svi operativni postupci i liste provere (check list) usklađene sa Operativnim priručnikom;
(8) da zabrani članovima posade da obavljaju bilo kakve radnje za vreme poletanja, početnog penjanja, završnog prilaza i sletanja, osim radnji koje su potrebne za sigurno izvođenje operacija aviona.
(9) da ne dozvoli:
(i) onesposobljivanje, isključivanje ili brisanje podataka sa uređaja za snimanje podataka o letu ili brisanje snimljenih podataka nakon leta u slučaju nesreće ili ugrožavanja sigurnosti (incidenta) o kojima se obavezno podnosi izveštaj,
(ii) onesposobljivanje ili isključivanje uređaja za snimanje glasova u pilotskoj kabini (voice recorder) u toku leta, osim ako smatra da bi se snimljeni podaci, koji bi se inače automatski izbrisali, morali da sačuvaju za potrebe istrage o ugrožavanju sigurnosti ili nesreći, a isto tako ne sme da dopusti da se snimljeni podaci ručno izbrišu za vreme ili nakon leta u slučaju nesreće ili nezgode o kojima se obavezno podnosi izveštaj;
(10) da preuzme avion sa neispravnostima koje su dopuštene po CDL ili MEL;
(11) da osigura da se obavi predpoletni pregled.
(e) Vođa vazduhoplova ili pilot kome je dodeljena funkcija vođe vazduhoplova mora, u slučaju vanrednih događaja koji zahtevaju trenutno donošenje odluka i preduzimanje radnji, da preduzme radnje koje smatra potrebnim u datim okolnostima. U tim slučajevima može, u interesu sigurnosti, da odstupi od pravila, operativnih postupaka i metoda.
JAR-OPS 1.090 Autoritet vođe vazduhoplova
Avio-prevozilac mora da preduzme sve potrebne mere kako bi lica koje se prevoze avionom postupale po zakonitim naredbama vođe vazduhoplova, a u interesu sigurnosti aviona, lica i imovine koja se prevozi.
JAR-OPS 1.095
Namerno ostavljeno prazno
JAR-OPS 1.100 Pristup pilotskoj kabini
(a) Avio-prevozilac mora da obezbedi da nijedno lice osim članova letačke posade ne može da ima pristup pilotskoj kabini ili da se u njoj prevozi, osim ako je to lice:
(1) operativni član posade;
(2) predstavnik nadležnog organa, odgovoran za sertifikaciju, izdavanje dozvola, ili vršenje inspekcijskog nadzora ako je to potrebno u obavljanju njegovih dužnosti;
(3) ima odobrenje, i prevozi se u skladu sa uputstvima iz operativnog priručnika.
(b) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi:
(1) u interesu sigurnosti, da pristup u pilotsku kabinu ne prouzrokuje odvraćanje pažnje i/ili utiče na izvođenje leta;
(2) da su sva lica koje se prevoze u pilotskoj kabini upoznata sa važećim sigurnosnim postupcima.
(v) Za donošenje konačne odluke o pristupu u pilotsku kabinu odgovoran je vođa vazduhoplova.
JAR-OPS 1.105 Nedozvoljen prevoz
Avio-prevozilac mora preduzeti sve razumne mere da se u avionu ne može sakriti nijedno lice ili roba.
JAR-OPS 1.110 Prenosni elektronski uređaji
Avio-prevozilac ne sme da dozvoli, odnosno mora preduzeti potrebne mere, da nijedno lice ne koristi prenosne elektronske uređaje koji bi mogli negativno da utiču na rad vazduhoplovnih sistema i opreme.
JAR-OPS 1.115 Alkohol i droge
Avio-prevozilac ne sme da dozvoli da bilo koje lice uđe ili se nađe u avionu pod dejstvom alkohola ili droga u meri koja bi mogla da ugrozi sigurnost aviona ili lica u njemu i s tim u vezi mora da preduzme sve potrebne mere.
JAR-OPS 1.120 Ugrožavanje sigurnosti
(a) Avio-prevozilac mora da preduzme potrebne mere da bilo ko zbog nehata ili nemarnosti postupa ili propusti da postupi tako:
(1) da ugrozi avion ili lica na njemu;
(2) da prouzrokuje ili omogući da avion ugrozi neko lice ili imovinu.
JAR-OPS 1.125 Dokumenti koji mora da budu u avionu
(a) Avio-prevozilac mora da obezbedi da se za vreme leta u avionu nalaze sledeći dokumenati:
(1) uverenje o registraciji aviona;
(2) uverenje o plovidbenosti;
(3) uverenje o nivou buke (ako je primenjivo);
(4) uverenje o osposobljenosti (AOC);
(5) dozvola za rad radio stanice;
(6) polisa osiguranja za štetu prema trećim licima.
(b) Svaki član posade mora na svakom letu da ima važeću dozvolu sa odgovarajućim ovlašćenjima za planirani let.
JAR-OPS 1.130 Priručnici koji mora da se nalaze u avionu
(a) Avio-prevozilac mora da obezbedi:
(1) da se u avionu nalaze važeći delovi Operativnog priručnika koji se odnose na dužnosti posade;
(2) da su delovi Operativnog priručnika koji su potrebni za let, lako dostupni posadi;
(3) da se u avionu nalazi važeći letački priručnik, osim ukoliko nadležni organ ne utvrdi da Operativni priručnik propisan u JAR-OPS 1.045, dodatak 1, deo B sadrži potrebne podatke za taj avion.
JAR-OPS 1.135 Dodatne informacije i obrasci koji mora da se nalaze u avionu
(a) Avio-prevozilac mora da obezbedi da se, osim dokumenata i priručnika propisanih u JAR-OPS 1.125 i JAR-OPS 1.130, u avionu, na svakom letu, nalaze sledeći podaci (informacije) i obrasci koji se odnose na vrstu i područje operacije:
(1) operativni plan leta, koji sadrži najmanje one podatke koji se traže u JAR-OPS 1.1060;
(2) tehnička knjiga aviona, koja sadrži najmanje one podatke koji se traže u JAR-OPS 1.915(a);
(3) podaci o popunjenom planu leta ATS;
(4) odgovarajući NOTAM/AIS podaci;
(5) odgovarajući meteorološki podaci;
(6) dokumentacija o masi i centraži, kao što je navedeno u odeljku J;
(7) obaveštenje o posebnim kategorijama putnika kao što je osoblje obezbeđenja, ako nisu članovi posade, hendikepirana lica, nepoželjni putnici, deportovana lica i lica pod policijskom pratnjom;
(8) obaveštenje o posebnom teretu, uključujući opasne materije, sa pismenom informacijom za vođu vazduhoplova, kako je propisano u JAR-OPS 1.1215(d);
(9) važeće mape i karte sa pripadajućim dokumentima kao što je propisano u JAR-OPS 1.290 (b)(7);
(10) svi ostali dokumenti koje mogu da zahtevaju države preko kojih se let obavlja, kao što su robni manifest, spisak putnika itd.;
(11) obrasci koji se popunjavaju u skladu sa zahtevima nadležnog organa i avio-prevozioca.
(b) Nadležni organ može odobriti da podaci navedeni u stavu (a) ili deo tih podataka ne mora da budu u štampanom obliku. Potrebno je da se obezbedi prihvatljiv standard o dostupnosti, upotrebljivosti i pouzdanosti.
JAR-OPS 1.140 Podaci koji ostaju na zemlji
(a) Avio-prevozilac mora da obezbedi:
(1) najmanje za vreme leta ili serije letova:
(i) da na zemlji ostanu podaci koji se odnose na let i koji su primereni vrsti operacije;
(ii) da se ti podaci sačuvaju dok se ne napravi duplikat na mestu gde će biti pohranjeni u skladu s JAR-OPS 1.1065; ili, ako je to neizvodivo,
(iii) da se ti podaci nose u avionu u kontejneru otpornom na plamen.
(b) Podaci iz stava (a) uključuju:
(1) kopiju operativnog plana leta, gde je to primereno;
(2) kopiju odgovarajućeg dela (delova) tehničke knjige aviona;
(3) dokumentaciju NOTAM za rutu, ukoliko je prevozilac izdao;
(4) dokumentaciju o masi i položaju težišta, ukoliko se zahteva (prema JAR-OPS 1.625);
(5) obaveštenje o posebnom teretu.
JAR-OPS 1.145 Ovlašćenje za inspekcijski nadzor
Avio-prevozilac mora da obezbedi licima koje je ovlastio nadležni organ da se u bilo koje vreme ukrcaju u avion, i lete u bilo kom avionu koji se koristi u skladu s AOC-om izdatim od nadležnog organa, te da im dopusti pristup u pilotsku kabinu sa tim da vođa vazduhoplova može da odbije pristup ako se, po njegovom mišljenju, time ugrožava sigurnost aviona.
JAR-OPS 1.150 Vođenje dokumentacije i zapisnika
(a) Avio-prevozilac mora:
(1) da omogući licima koje je ovlastio nadležni organ pristup svim dokumentima i zapisima koji se odnose na obavljanje letačkih operacija ili održavanje;
(2) u razumnom vremenu da pripremi sve dokumente i zapisnike koje zatraži nadležni organ.
(b) Vođa vazduhoplova će na zahtev lica koje je ovlastio nadležni organ u razumnom roku pokazati dokumentaciju koja treba da se nalazi u avionu.
JAR-OPS 1.155 Čuvanje dokumentacije
(a) Avio-prevozilac mora:
(1) da obezbedi da se sva orginalna dokumentacija (ili kopije) za koju se to zahteva, čuva propisano vreme, čak i u slučaju da prestane da bude operater tog aviona;
(2) da omogući novom avio-prevoziocu pristup dokumentaciji koju je dužan da čuva za člana posade u skladu s odeljkom Q, ukoliko taj član posade postane član posade drugog avio-prevozioca.
JAR-OPS 1.160 Čuvanje, priprema i korišćenje zapisa uređaja za snimanje podataka o letu (flight recorder)
(a) Čuvanje zapisa
(1) Avio-prevozilac je dužan da nakon nesreće aviona na kome se nalazi uređaj za snimanje podataka o letu, ako je to moguće, čuva originalno zabeležene podatke koji se odnose na nesreću i koji su sačuvani u uređaju još 60 dana, osim ako organ nadležan za istragu ne odluči drugačije;
(2) ako nadležni organ nije prethodno izdao dozvolu, avio-prevozilac aviona na kome se nalazi uređaj za snimanje podataka o letu, nakon nezgode o kojoj je obavezan da podnese izvještaj, obavezan je, ako je to moguće, da čuva originalno zabeležene podatke koji se odnose na tu nezgodu još 60 dana, osim ako organ nadležan za istragu ne odluči drugačije;
(3) osim toga, kada nadležni organ to naredi, avio-prevozilac - vlasnik aviona u kome se nalazi uređaj za snimanje podataka o letu, čuvaće originalno zabeležene podatke još 60 dana, ukoliko organ nadležan za istragu ne odluči drugačije;
(4) u slučaju kada je uređaj za snimanje podataka obavezan na avionu avio-prevozilac je dužan;
(i) da sačuva zapise za vreme leta kako je propisano u JAR-OPS 1.715, 1.720 i 1.725, osim što za potrebe provere i održavanja uređaja za snimanje podataka o letu može, u vreme provere, da izbriše snimljeni materijal stariji od jednog sata;
(ii) da čuva dokument koji sadrži podatke potrebne za ponovno pozivanje i pretvaranje sačuvanih podataka u tehničke jedinice.
(b) Priprema snimljenih podataka. Avio-prevozilac - vlasnik aviona u kome se nalazi uređaj za snimanje podataka o letu mora u utvrđenom razdoblju na zahtev nadležnih organa da pripremi podatke snimljene uređajem za snimanje podataka o letu koji su dostupni ili sačuvani.
(v) Korišćenje snimljenih podataka
(1) zapis uređaja za snimanje glasova u pilotskoj kabini može da se koristi samo za potrebe istrage u slučaju nesreće ili nezgode koja zahteva obavezno podnošenje izveštaja, osim uz saglasnost svih članova posade na koje se zapis odnosi;
(2) zapisi uređaja za snimanje podataka o letu smeju da se koriste samo za potrebe istrage u slučaju nesreće ili nezgode osim kada zapise:
(i) koristi avio-prevozilac za potrebe plovidbenosti ili održavanja;
(ii) identifikovanja; ili
(iii) razotkrivanja iz bezbedonosnih razloga.
JAR-OPS 1.165 Zakup aviona
(a) Pojmovi
Pojmovi koji se upotrebljavaju u ovom članu imaju sledeće značenje:
(1) zakup aviona bez posade (Dry lease) - zakup kad se avion koristi u skladu sa AOC-om zakupca;
(2) zakup aviona sa posadom (Wet lease) - zakup kad se avion koristi u skladu sa AOC-om zakupodavca;
(3) JAA avio-prevozilac - prevozilac koji ima odobrenje u skladu sa JAR-OPS, deo 1, izdato od države članice JAA.
(b) Zakup aviona između JAA avio-prevozilaca
(1) davanje u zakup aviona sa posadom (Wet lease-out). JAA avio-prevozilac koji ustupa avion sa kompletnom posadom drugom JAA avio-prevoziocu zadržava sve funkcije i odgovornosti propisane u pododeljku C, ostaje i dalje operator aviona.
(2) za svaki zakup, osim zakupa s posadom
(i) osim u slučaju predviđenom u tački (1), stav (b), JAA avio-prevozilac, koji koristi avion drugog avio-prevozioca ili ustupa avion drugom JAA avio-prevoziocu, mora od nadležnog organa pribaviti prethodnu saglasnost za korišćenje aviona. Ugovor o zakupu mora sadržavati uslove koji su deo saglasnosti;
(ii) oni delovi ugovora o zakupu koje je odobrio nadležni organ, osim odredaba koje se odnose na avion i kompletnu posadu u kojima nije predviđeno preuzimanje funkcija i odgovornosti smatraće se u odnosu na zakupljeni avion kao odstupanje od AOC-a pod kojim se obavljaju letovi.
(v) Uzimanje u zakup aviona između JAA avio-prevozioca i drugog lica koje nije JAA avio-prevozilac
(1) uzimanje u zakup aviona bez posade
(i) JAA avio-prevozilac ne sme da uzme u zakup avion bez posade od nekoga ko nije JAA avio-prevozilac, osim uz saglasnost nadležnog organa. Ugovor o zakupu mora da sadrži sve uslove koji su deo saglasnosti;
(ii) JAA avio-prevozilac mora da obezbedi, kada se radi o uzimanju u zakup aviona bez posade, da se o svim odstupanjima u odnosu na uslove propisane u odeljcima K, L i/ili JAR-26, obavesti nadležni organ i od njega pribavi saglasnost;
(2) uzimanje u zakup aviona sa posadom
(i) JAA avio-prevozilac ne sme da uzme u zakup avion sa posadom od nekoga ko nije JAA avio-prevozilac bez saglasnosti nadležnog organa;
(ii) JAA avio-prevozilac mora da obezbedi, a s obzirom na avione koji su uzeti u zakup sa posadom:
(A) da su sigurnosni standardi zakupodavca u pogledu održavanja i operacija jednaki JAR-ovim;
(B) da je zakupodavac avio-prevozilac koji poseduje AOC izdat od države koja je potpisnica Čikaške konvencije;
(V) da avion ima standardno uverenje o plovidbenosti izdato u skladu sa ICAO Annex 8. Standardno uverenje o plovidbenosti izdato od države članice JAA koja nije država odgovorna za izdavanje AOC-a, prihvatiće se bez daljnjeg postupka kada je izdato u skladu sa JAR-21;
(G) ispunjenje svih zahteva JAA koje primenjuje nadležni organ države zakupca.
(3) davanje u zakup aviona bez posade
(i) JAA avio-prevozilac može da dâ u zakup avion bez posade za komercijalni avio-transport avio-prevoziocu iz države potpisnice Čikaške konvencije ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(A) da je nadležni organ oslobodio JAA avio-prevozioca obaveze ispunjavanja odgovarajućih zahteva JAR-OPS, dela 1, nakon što je nadležni organ strane države zakupca pismeno preuzeo odgovornost za nadzor, održavanje i operacije avionom i nakon što je avion izbrisan iz uverenja o osposobljenosti (AOC);
(B) da se avion održava u skladu sa odobrenim programom održavanja;
(4) Davanje u zakup aviona sa posadom. JAA avio-prevozilac koji iznajmljuje avion sa kompletnom posadom drugom licu i koji zadržava sve funkcije i odgovornosti propisane u odeljku C, ostaje i dalje avio-prevozilac - operater aviona;
(d) Zakup aviona uz kratko obaveštenje (Leasing of aeroplanes at short notice).
U okolnostima kada je JAA avio-prevozilac suočen sa trenutnom, hitnom i unapred nepredvidivom potrebom za zamenom aviona, smatraće se da je dobio saglasnost koja je propisana u tački (c)(2)(i), pod uslovom:
(1) da avio-prevozilac, koji je zakupodavac, ima uverenje o plovidbenosti izdato od države potpisnice Čikaške konvencije;
(2) da vreme trajanja zakupa ne prelazi pet uzastopnih dana;
(3) da je nadležni organ odmah obavešten o korišćenju ove odredbe.
JAR-OPS 1.170
Namerno ostavljeno prazno
YU-JAR-OPS 1 - SEKCIJA 1
ODELJAK C - IZDAVANJE UVERENJA AVIO-PREVOZIOCU I NADZOR
JAR-OPS 1.175 Opšta pravila za izdavanje uverenja o osposobljenosti (AOC)
Napomena 1: Dodatak 1 ovom članu bliže određuje sadržaj i uslove izdavanja AOC-a.
Napomena 2: Dodatak 2 ovom članu bliže određuje zahteve rukovođenja i organizacije.
(a) Avio-prevozilac ne sme da koristi avion u komercijalnom vazdušnom saobraćaju, osim u skladu sa uslovima iz uverenja o osposobljenosti (AOC).
(b) Podnosilac zahteva za izdavanje AOC-a, ili izmenu AOC-a, mora nadležnom organu da dozvoli ispitivanje svih predloženih operacija sa stanovišta sigurnosti.
(v) Podnosilac zahteva za izdavanje AOC-a:
(1) ne sme da poseduje AOC koji je izdao drugi organ, osim ako su se o tome dogovorila nadležni organi;
(2) mora da ima glavno sedište i poslovne prostorije preduzeća, ukoliko postoje, u državi nadležnoj za izdavanje AOC-a [vidi IEM OPS 1.175(c)(2)];
(3) mora da upiše avione kojima će obavljati operacije u skladu s AOC-om u registar države nadležne za izdavanje AOC-a; i
(4) mora nadležnom organu da dokaže da je u stanju da sigurno izvodi operacije.
(g) Bez obzira na tačku (v)(3), avio-prevozilac može u dogovoru sa nadležnim organom koji mu je izdao AOC i drugim nadležnim organom da koristi avione koji su u registru druge države za koje je nadležan taj drugi organ.
(d) avio-prevozilac mora da dozvoli nadležnom organu pristup u svoju organizaciju i avione, i da obezbedi pristup u angažovanu JAR-145 organizaciju za održavanje radi provere stalne usklađenosti sa zahtevima JAR-OPS.
(đ) AOC može da se izmeni, poništi, ili ukine ukoliko nadležni organ zaključi da avio-prevozilac više ne može da obavlja operacije na siguran način.
(e) avio-prevozilac mora da na zadovoljavajući način prikaže nadležnom organu da:
(1) je njegova organizacija i rukovodstvo odgovarajuće za vrstu i obim operacija; i
(2) ima definisane postupke za nadzor operacija.
(ž) avio-prevozilac mora da imenuje odgovornog rukovodioca, prihvatljivog za nadležni organ, koji će imati ovlašćenja da može da obezbedi da se sve operacije i održavanje finansiraju i izvode u skladu sa standardima koje zahteva nadležni organ. (Vidi ACJ OPS 1.035)
(z) avio-prevozilac mora da imenuje rukovodioce, prihvatljive za nadležni organ, odgovorne za:
(1) letačke operacije;
(2) sistem održavanja;
(3) obuku posade; i
(4) zemaljske operacije.
(i) Jedno lice može da bude imenovano na više funkcija ako je to prihvatljivo za nadležni organ, ali kod operatora koji zapošljava 21 ili više radnika sa punim radnim vremenom, najmanje dva lica su potrebna da se pokriju sve četiri oblasti odgovornosti.
(j) Za operatore koji zapošljavaju 20 ili manje radnika sa punim radnim vremenom, odgovorni rukovodilac može obavljati jednu ili više dužnosti, ako je to prihvatljivo za nadležni organ.
(k) Avio-prevozilac mora da obezbedi da se svaki let izvodi u skladu sa odredbama operativnog priručnika.
(l) Avio-prevozilac mora na odgovarajući način da opremi prostor za opsluživanje aviona na zemlji radi sigurnog obavljanja letova.
(lj) Avio-prevozilac mora da obezbedi da njegovi avioni budu opremljeni i posada osposobljena u skladu sa zahtevima za vrstu i područje operacija.
(m) Avio-prevozilac mora da zadovolji zahteve održavanja u skladu s odeljkom M, za sve avione kojima obavlja operacije pod uslovima iz svog AOC-a.
(n) Avio-prevozilac mora da dostavi nadležnom organu primerak operativnog priručnika, kao što je bliže određeno u odeljku R, i sve izmene i dopune priručnika.
(nj) Avio-prevozilac mora, da održava objekte, uređaje i sredstva u glavnoj operativnoj bazi, primereno vrsti i području operacija.
JAR-OPS 1.180 Izdavanje, izmene i produžavanje važnosti AOC
(a) Avio-prevoziocu će se izdati AOC, odobriti promena, ili produžiti važnost AOC, ako:
(1) avioni kojima obavlja operacije imaju uverenje o plovidbenosti izdato u skladu sa ICAO Annex 8 od države članice JAA. Uverenje o plovidbenosti, izdato od države članice JAA, koja nije država odgovorna za izdavanje AOC-a, prihvatiće se bez daljnjeg postupka ako je izdata u skladu sa JAR-21;
(2) sistem održavanja je odobren od nadležnog organa u skladu sa odeljkom M;
(3) nadležnom organu pruži dokaze da je sposoban:
(i) da uspostavi i održava primerenu organizaciju;
(ii) da uspostavi i održava sistem kvaliteta u skladu sa JAR-OPS 1.035;
(iii) da zadovolji uslove iz programa obuke;
(iv) da zadovolji uslove u vezi s održavanjem koji su u skladu s vrstom i obimom navedenih operacija, uključujući i odgovarajuće odredbe koje su propisane u JAR-OPS 1.175(e) do (m); i
(v) da se usaglasi sa JAR-OPS 1.175
(b) Bez obzira na odredbe JAR-OPS 1.185(đ), avio-prevozilac mora da obavesti nadležni organ u najkraćem roku o promeni podataka koji su predloženi u skladu sa JAR-OPS 1.185(a) navedenom u nastavku.
(v) Ukoliko nije uveren da su zadovoljeni uslovi iz stava (a), nadležni organ može da zatraži da se izvrši jedan ili više pokaznih letova kao komercijalni letovi.
JAR-OPS 1.185 Administrativni zahtevi
(a) Pri podnošenju zahteva za prvo izdavanje AOC, njegovu izmenu ili produženje važnosti, avio-prevozilac mora da dostavi:
(1) službeni naziv i poslovno ime podnosioca zahteva, njegovu adresu i poštansku adresu;
(2) opis predloženih operacija;
(3) opis organizacije rukovođenja;
(4) ime odgovornog rukovodioca (accountable manager);
(5) imena glavnih odgovornih lica (post holders), uključujući lica odgovorna za letačke operacije, sistem održavanja, obuku posade i zemaljske operacije, zajedno sa njihovim kvalifikacijama i iskustvom;
(6) Operativni priručnik.
(b) S obzirom na sistem održavanja avio-prevozioca, pri prvom izdavanju AOC, njegovoj izmeni ili produženju važnosti, kada je to primenjivo, za svaki tip aviona kojim će se obavljati operacije treba dostaviti sledeće:
(1) prikaz organizacije rukovođenja održavanjem;
(2) program (programe) održavanja avio-prevozioca;
(3) tehničku knjigu aviona;
(4) kada je to prikladno, pojedinosti iz ugovora o održavanju između avio-prevozioca i organizacije za održavanje ovlašćene po JAR-145;
(5) broj aviona.
(v) Zahtev za prvo izdavanje AOC-a mora da se podnese najkasnije 90 dana pre početka planiranih operacija, sa tim da se Operativni priručnik može podneti najkasnije 60 dana pre početka planiranih operacija.
(g) Zahtev za izmenu AOC mora da se podnese najmanje 30 dana pre planiranih operacija, osim ako se drugačije ne dogovori.
(d) Zahtev za produženje važnosti AOC mora da se podnese najmanje 30 dana pre isteka njegove važnosti, osim ako se drugačije ne dogovori.
(đ) O promenama odgovornih rukovodilaca, osim u izuzetnim okolnostima, mora da se obavesti nadležni organ najmanje 10 dana pre nameravane promene.
JAR-OPS 1.190
Namerno prazno
Dodatak 1 JAR-OPS-u 1.175 Sadržaj i uslovi za izdavanje uverenja o osposobljenosti (AOC)
U AOC se pobliže navodi:
(a) naziv i lokacija (glavno sedište poslovanja) avio-prevozioca;
(b) datum izdavanja i period važnosti;
(v) opis vrste odobrenih operacija;
(g) tip (tipove) aviona koji su odobreni za upotrebu;
(d) registarsku oznaku (registarske oznake) aviona, osim ako je avio-prevozilac dobio saglasnost za sistem obaveštavanja nadležnog organa o registarskim oznakama aviona kojim obavlja operacije pod svojim AOC;
(đ) područja odobrenih operacija;
(e) posebna ograničenja;
(ž) posebna odobrenja/saglasnosti kao što su npr.: CAT II/CAT III (uključujući odobreni minimum), MNPS, ETOPS, RNAV, RVSM, prevoz opasnih materija.
Dodatak 2 JAR-OPS-u 1.175 Rukovođenje i organizacija imaoca AOC-a
(a) Opšte
(1) avio-prevozilac mora da ima stabilnu i efikasnu rukovodeću strukturu kako bi obezbedio sigurno obavljanje letačkih operacija. Imenovana odgovorna lica mora da imaju dokazane rukovodeće sposobnosti u civilnom vazduhoplovstvu;
(2) u kontekstu ovog dodatka, pojam "sposobnost" znači da ta osoba poseduje tehničke kvalifikacije i poslovodno iskustvo prihvatljivo za nadležni organ, ako je to primereno.
(b) Imenovani rukovodioci
(1) operativni priručnik mora da sadrži opis dužnosti i odgovornosti imenovanih rukovodilaca uključujući i njihova imena, a o svakoj njihovoj stvarnoj ili nameravanoj promeni ili promeni dužnosti mora da bude u pismenoj formi obavešten nadležni organ;
(2) u slučaju odsutnosti imenovanih rukovodilaca avio-prevozilac mora preduzeti odgovarajuće mere radi obezbeđenja kontinuiranog nadzora;
(3) lice koje je imalac AOC-a imenovao za odgovornog rukovodioca ne sme da bude imenovani rukovodilac drugog imaoca AOC-a, osim ako to prihvati nadležni organ;
(4) imenovani rukovodioci mora da budu vezani ugovorom o radu za dovoljan broj radnih sati tako da mogu da obavljaju rukovodeće dužnosti koje su primerene vrsti i obimu operacija.
(v) Primerenost osoblja i nadzor nad osobljem
(1) Članovi posade. Avio-prevozilac mora da zaposli dovoljan broj članova letačke i kabinske posade za planirane operacije, obučene i proverene u skladu sa odeljkom N i odeljkom O, što je primerenije;
(2) Zemaljsko osoblje
(i) broj zemaljskog osoblja zavisi od prirode i obima operacija. Odeljenja za operacije i zemaljsko opsluživanje mora da budu popunjena obučenim osobljem koje je potpuno svesno svoje odgovornosti unutar organizacije;
(ii) avio-prevozilac, koji ugovara obavljanje pojedinih usluga sa drugom organizacijom, zadržava odgovornost za pridržavanje odgovarajućih normi. U takvim okolnostima, zadatak imenovanog rukovodioca je da obezbedi da svaki radnik iz ugovorne organizacije zadovoljava tražene norme.
(3) Nadzor
(i) broj imenovanih lica za nadzor zavisi od strukture avio-prevozioca i broja zaposlenog osoblja;
(ii) dužnosti i odgovornosti lica za nadzor mora da budu određene, a sve druge obaveze mora da budu uređene tako da mu omogućavaju obavljanje njegovih nadzorničkih poslova;
(iii) nadzor nad članovima posade mora da obavljaju lica koja poseduju iskustvo i lične kvalitete potrebne da se postignu norme predviđene Operativnim priručnikom.
(g) Uslovi smeštaja
(1) avio-prevozilac u svakoj operativnoj bazi mora da obezbedi dovoljno raspoloživog prostora za rad osoblja koje je povezano sa sigurnošću letačkih operacija. Potrebna pažnja mora da se posveti potrebama zemaljskog osoblja koje je povezano sa operativnim nadzorom, čuvanjem i objavljivanjem važnih podataka i osoblju za planiranje leta;
(2) službe mora da budu u stanju da bez kašnjenja dostave operativna uputstva i druge informacije svima kojima su namenjene;
(d) Dokumentacija
Avio-prevozilac mora da uredi izradu, izmene i dopune priručnika, i druge dokumentacije.
YU-JAR-OPS 1 - SEKCIJA 1
ODELJAK D - OPERATIVNE PROCEDURE
JAR-OPS 1.195 Operativna kontrola i nadzor
Avio-prevozilac treba da sprovodi operativnu kontrolu i uspostavi i sprovodi metodu nadzora letačkih operacija koju je odobrio nadležni organ.
JAR-OPS 1.200 Operativni priručnik
Avio-prevozilac treba da izradi Operativni priručnik u skladu sa odeljkom P za korišćenje i usmeravanje operativnog osoblja.
JAR-OPS 1.205 Stručnost operativnog osoblja
Avio-prevozilac mora da obezbedi da je svo osoblje koje je određeno za zemaljske i letačke operacije ili koje je direktno uključeno u iste, pravilno školovano, da je pokazalo svoju sposobnost obavljanja određenih zadataka i da je svesno odgovornosti i odnosa tih dužnosti u sklopu cele operacije.
JAR-OPS 1.210 Utvrđivanje procedura
(a) Avio-prevozilac treba da, za svaki tip aviona, utvrdi procedure i instrukcije koje sadrže dužnosti zemaljskog osoblja i članova posade aviona, poslove za sve tipove operacija na zemlji i u toku leta [vidi AMC OPS 1.210(a)].
(b) Avio-prevozilac treba da utvrdi sistem lista provere (check-list) koji koristi posada za sve faze operacije u normalnim, abnormalnim i u uslovima u slučaju opasnosti kako bi obezbedio da se slede operativne procedure iz Operativnog priručnika [vidi IEM OPS 1.210(b)].
(v) Avio-prevozilac neće da zahteva od posade aviona da izvodi bilo kakve aktivnosti u toku kritičnih faza leta osim onih koje su potrebne za bezbedne operacije avionom [vidi IEM OPS 1.210(c)].
JAR-OPS 1.215 Korišćenje usluga kontrole letenja
Avio-prevozilac mora da obezbedi da se usluge kontrole letenja koriste za sve letove koliko god je moguće.
JAR-OPS 1.220 Odobravanje aerodroma od strane avio-prevozioca
(vidi IEM OPS 1.220)
Avio-prevozilac će da odobri samo one aerodrome koji su prikladni za tip aviona i operaciju(je) koja se obavlja.
JAR-OPS 1.225 Operativni minimum aerodroma
(a) Avio-prevozilac će da odredi operativni minimum aerodroma, utvrđen u skladu sa JAR-OPS 1.430 za svaki polazni, odredišni ili alternativni aerodrom koji je odobren za korišćenje u skladu sa JAR-OPS 1.220.
(b) Svako povećanje kriterijuma koje je odredio nadležni organ treba da se doda minimumu utvrđenom u skladu sa tačkom (a).
(v) Minimumi za određeni tip prilaza i procedure za sletanje smatraju se upotrebljivim:
(1) ako je oprema na zemlji prikazana na odobrenoj karti operativna za taj postupak;
(2) ako su sistemi u avionu koji su potrebni za tip prilaza operativni;
(3) kada su ispunjeni zahtevani kriterijumi performansi aviona; i
(4) ako je posada odgovarajuće osposobljena.
JAR-OPS 1.230 Postupci instrumentalnog odlaska i prilaza
(a) Avio-prevozilac mora da obezbedi korišćenje procedura instrumentalnog odlaska i prilaza koje je odobrila država u kojoj se nalaze aerodromi.
(b) Izuzetno od tačke (a), vođa vazduhoplova može da prihvati odobrenje kontrole letenja da skrene sa objavljene rute odlaska ili prilaza ako su u obzir uzeti kriterijumi za nadvišavanje prepreka i ako su uzeti u obzir uslovi u kojima se leti. Završni prilaz treba da se izvodi vizuelno ili po utvrđenoj proceduri instrumentalnog prilaza.
(v) Drugačije procedure od onih koje treba da se koriste u skladu sa tačkom (a) avio-prevozioci mogu utvrditi samo ako ih odobri nadležni organ države u kojoj se aerodrom nalazi.
JAR-OPS 1.235 Procedure za smanjenje buke
(a) Avio-prevozilac mora da uspostavi operativne procedure za smanjenje buke u toku instrumentalnih operacija u skladu sa ICAO PANS OPS, tom 1 (Doc 8168-OPS/611).
(b) Procedure za snižavanje buke za vreme poletanja i penjanja koje je avio-prevozilac odredio za bilo koji tip aviona trebalo bi da budu iste za sve aerodrome.
JAR-OPS 1.240 Rute i područja operacija
(a) Avio-prevozilac mora da obezbedi da se operacije odvijaju samo na rutama i područjima:
(1) na kojima je obezbeđena zemaljska oprema i službe, uključujući meteorološke službe odgovarajuće za planirane operacije;
(2) za koje su performanse aviona koje ima nameru da koristi odgovarajuće i zadovoljavaju zahteve minimalne visine leta;
(3) na kojima oprema aviona koje ima nameru da koristi zadovoljava minimum potrebne opreme za planirane operacije;
(4) za koja su dostupne odgovarajuće karte i mape [vidi JAR-OPS 1.135(a)(9)];
(5) na kojima su, ako se koriste dvomotorni avioni, na raspolaganju odgovarajući aerodromi unutar granica vremena/udaljenosti po JAR-OPS 1.245;
(6) na kojima su, ako se koriste jednomotorni avioni, na raspolaganju površine koje omogućuju bezbedno prinudno sletanje.
(b) Avio-prevozilac će obezbediti da se operacije izvršavaju sa svim ograničenjima na ruti ili području operacija koje je utvrdio nadležni organ.
JAR-OPS 1.241 Operacije u određenom vazdušnom prostoru sa smanjenim minimalnim vertikalnim razdvajanjem (Reduced Vertical Separation Minima - RVSM)
(Vidi: JAA Administrative & Guidance Material, section 1, Part 3, Leaflet 6)
Avio-prevozilac ne sme da obavlja operacije avionom u delovima vazdušnog prostora gde je, u skladu sa Regionalnim sporazumom o vazdušnoj plovidbi, minimum vertikalnog razdvajanja 300 m (1000 ft) osim ako nadležni organ to nije odobrio (RVSM odobrenje)(Vidi i JAR-OPS 1.872).
JAR-OPS 1.243 Operacije u područjima u kojima se zahtevaju određene navigacijske performanse
(vidi IEM OPS 1.243)
Avio-prevozilac neće da obavlja operacije u definisanim područjima, ili definisanim delovima vazdušnog prostora, što se zasniva na Regionalnim sporazumom o vazdušnoj plovidbi, gde su određene minimalne navigacijske performanse osim ako mu nadležni organ to ne odobri. (MNPS/RNP/RNAV odobrenje) (vidi JAR-OPS 1.865(c)(2) i JAR-OPS 1.870).
JAR-OPS 1.245 Najveća udaljenost od odgovarajućeg aerodroma, za višemotorne avione bez ETOPS odobrenja
(a) Osim ako nema posebno odobrenje nadležnog organa, a koje je u skladu sa JAR-OPS 1.246(a) (ETOPS odobrenje), avio-prevozilac neće obavljati operacije višemotornim avionom na ruti koja ima tačke koje su dalje od odgovarajućeg aerodroma osim:
(1) aviona klase A sa:
(ii) maksimalnim dozvoljenim brojem sedišta 20 ili više;
(iii) maksimalnom dozvoljenom masom na poletanju 45.360 kg ili više, udaljenost koja se preleti za 60 minuta sa jednim neispravnim motorom pri brzini krstarenja koja je određena tačkom (b) dole; ili
(2) avioni sa performansama klase A sa:
(i) najvećim dozvoljenim brojem putničkih sedišta od 19 ili manje; i
(ii) najveće mase na poletanju manje od 45360 kg, rastojanje koje se preleti za 120 minuta ili, ako je odobreno od vazduhoplovnih vlasti, do 180 minuta za turbomlazne avione, pri brzini krstarenja sa otkazom jednog motora koja je određena u skladu sa paragrafom (b) ispod [Vidi AMC OPS 1.245 (a)(2)].
(3) performansama aviona klase B ili S:
(i) udaljenost koja se preleti za 120 minuta sa jednim neispravnim motorom pri brzini krstarenja koja je određena tačkom (b): ili
(ii) 300 nautičkih milja, šta je manje [vidi IEM OPS 1.245(a)]
(b) Avio-prevozilac će da odredi brzinu za izračunavanje maksimalne udaljenosti do odgovarajućeg aerodroma za svaki tip ili varijantu dvomotornog aviona, koja ne prelazi VMO koja se zasniva na stvarnoj brzini aviona (TAS) koju avion može da održava sa jednim neispravnim motorom ako su zadovoljeni sledeći uslovi:
(1) međunarodna standardna atmosfera (ISA)
(2) nivo leta:
(i) za turbomlazne avione:
(A) FL 170; ili
(B) na najvišem FL na koji avion sa jednim neispravnim motorom može da se popne i održava koristeći najveću brzinu penjanja koja je propisana u AFM, šta je manje;
(ii) Za avione sa elisom:
(A) FL 80; ili
(B) na najvišem FL na koji se avion sa jednim neispravnim motorom može popeti i održavati koristeći najveću brzinu penjanja koja je propisana u AFM, šta je manje;
(3) maksimalni kontinuirani potisak ili snaga na ostalim operativnim motorima;
(4) masa aviona koja nije manja od one koja je rezultat:
(i) poletanja na nivou mora sa maksimalnom dozvoljenom masom na poletanju; i
(ii) penjanja sa svim motorima na optimalnu visinu najvećeg doleta; i
(iii) krstarenja sa svim motorima na brzini najvećeg doleta na toj visini, sve dok je vreme koje je prošlo od poletanja jednako vremenu primenjivog praga propisanog u tački (a).
(v) Avio-prevozilac mora da obezbedi da su sledeći podaci, određeni za svaki tip i varijantu, uključeni u Operativni priručnik:
(1) brzina krstarenja sa jednim neispravnim motorom koja je određena u tački (b);
(2) najveća udaljenost od odgovarajućeg aerodroma koja je određena u skladu sa tačkama (a) i (b).
Napomena: Propisane brzine i visine (Nivoi leta) propisane gore namenjene su samo za određivanje najveće udaljenosti do odgovarajućeg aerodroma.
JAR-OPS 1.246 Operacije povećanog doleta sa dvomotornim avionom (ETOPS)
(a) Avio-prevozilac neće da obavlja operacije iza praga određenog u skladu sa JAR-OPS 1.245 osim ako mu nadležni organ nije odobrio (ETOPS odobrenje) [vidi AMC 20 xxx (tekst za ovaj AMS biće prikladno modifikovan u objavljenom informacijskom dodatku 20].
(b) Pre sprovođenja ETOPS letova, avio-prevozilac mora da obezbedi prikladan ETOPS alternativni aerodrom po ruti, u okviru ili odobrenog vremena skretanja ili vremena skretanja koja se zasnivaju na MEL ograničenjima, koje je kraće (vidi JAR-OPS 1.297)
JAR-OPS 1.250 Određivanje minimalnih visina leta
(vidi IEM OPS 1.250)
(a) Avio-prevozilac mora da odredi minimalne visine leta i načine određivanja te visine za sve delove rute na kojima će da leti, a koje obezbeđuju propisano nadvišavanje prepreka uzimajući u obzir uslove iz odeljaka od F do I.
(b) Svaki način određivanja minimalnih visina leta mora da bude odobren od strane nadležnog organa.
(v) Tamo gde su minimalne visine leta koje je odredio nadležni organ države preko koje se leti više od onih koje je odredio avioprevozilac, važiće veća vrednost.
(g) Avio-prevozilac će pri određivanju minimalne visine leta uzeti u obzir sledeće faktore:
(1) tačnost sa kojom može da se odredi položaj aviona;
(2) moguća odstupanja u pokazivanju visinomera koji se koristi;
(3) karakteristike terena (npr. nagle promene nadmorske visine) na ruti ili u područjima gde će operacija da se obavlja;
(4) mogućnost nailaska na nepovoljne meteorološke uslove (npr. jaka turbulencija i nispona strujanja);
(5) moguće netačnosti na vazdušnim kartama.
(đ) Pri ispunjavanju propisanih uslova u tački (d) treba uzeti u obzir:
(1) popravke za odstupanja temperature i pritiska od standardnih vrednosti;
(2) zahtev kontrole letenja (ATC);
(3) svaku predvidivu slučajnost duž planirane rute.
JAR-OPS 1.255 Planiranje goriva (Fuel policy)
(vidi AMC OPS 1.255)
(a) Avio-prevozilac mora da uspostavi politiku planiranja goriva radi planiranja leta i odstupanja u toku planiranog leta kako bi obezbedio da svaki avion na let nosi dovoljno goriva za planiranu operaciju i rezervu za moguće odstupanje od planiranih operacija.
(b) Avio-prevozilac mora da obezbedi da se planiranje letova zasniva na:
(1) procedurama iz operativnog priručnika i podacima koji su izvedeni iz:
(i) podataka koje je obezbedio proizvođač aviona
(ii) podataka izvedenih iz sistema za praćenje potrošnje goriva za određeni avion;
(2) operativnim uslovima pod kojima treba da se obavi let uključujući:
(i) realne podatke potrošnje goriva aviona;
(ii) predviđene mase;
(iii) očekivane vremenske uslove;
(iv) procedure i ograničenja kontrole letenja.
(v) Avio-prevozilac mora da obezbedi da predpoletni proračun upotrebljivog goriva koje je potrebno za let uključuje:
(1) gorivo za taksiranje;
(2) gorivo za let;
(3) rezervu goriva koja se sastoji od:
(i) rezervnog goriva [vidi IEM-OPS 1.255(c)(3)(i)];
(ii) goriva za alternaciju, ako je alternacija potrebna (to ne podrazumeva da se aerodrom poletanja uzme kao aerodrom sletanja);
(iii) završne rezerve goriva;
(iv) dodatno gorivo ako je potrebno za vrstu operacije (npr. ETOPS);
(4) dodatno gorivo ako to zahteva vođa vazduhoplova.
(g) Avio-prevozilac će obezbediti da procedure za izračunavanje potrošnje goriva u letu potrebnog za promenu rute ili odredišta uključuju:
(1) gorivo potrebno za preostali deo leta;
(2) rezervu goriva koja se sastoji od:
(i) rezervnog goriva [vidi IEM-OPS 1.255(c)(3)(i)];
(ii) goriva za alternaciju, ako je alternacija potrebna (to ne podrazumeva da se aerodrom poletanja uzme kao aerodrom sletanja);
(iii) završne rezerve; i
(iv) dodatno gorivo ako je potrebno za vrstu operacije (npr. ETOPS);
(3) dodatno gorivo ako to zahteva vođa vazduhoplova.
JAR-OPS 1.260 Prevoz osoba sa ograničenom sposobnošću kretanja (Persons with Reduced Mobility - PRM
(vidi IEM OPS 1.250)
(a) Avio-prevozilac mora da utvrdi procedure za prevoz osoba sa ograničenom sposobnošću kretanja (PRM).
(b) Avio-prevozilac mora da obezbedi da su PRM smešteni tako da ne zauzimaju sedišta gde bi njihov smeštaj mogao da:
(1) ometa posadu u njihovom radu;
(2) ometa prilaz opremi za slučaj opasnosti;
(3) ometa napuštanje aviona u slučaju vanredne situacije.
(v) Vođa vazduhoplova mora da bude obavešten o tome kada se prevoze ovakve osobe.
JAR-OPS 1.265 Prevoz nepoželjnih, deportovanih osoba i zatvorenika
Avio-prevozilac mora da utvrdi procedure za prevoz nepoželjnih, deportovanih osoba ili zatvorenika, koje obezbeđuju bezbednost aviona i putnika u njemu. Vođa vazduhoplova treba da bude obavešten o tome kada se prevoze ovakve osobe.
JAR-OPS 1.270 Smeštaj prtljaga i robe
(vidi dodatak 1 JAR-OPS 1.270 & AMC OPS 1.270)
(a) Avio-prevozilac mora da utvrdi procedure koje obezbeđuju da ručni prtljag koji je unet u putničku kabinu bude prikladno osiguran i smešten.
(b) Avio-prevozilac mora da utvrdi procedure koje obezbeđuju da sav prtljag i roba koji je unet u putničku kabinu, a koji bi mogao da prouzrokuje povrede ili štetu, blokira izlaze i prolaze u slučaju pomeranja, bude smešten u pregrade za prtljag, konstruisane tako da spreče pomeranje.
JAR-OPS 1.275
Namerno ostavljeno prazno
JAR-OPS 1.280 Putnička sedišta
(vidi IEM OPS 1.280)
Avio-prevozilac mora da utvrdi procedure kojima će da se obezbedi da putnici budu smešteni tako da u slučaju vanredne evakuacije mogu da pomognu i ne ometaju evakuaciju iz aviona.
JAR-OPS 1.285 Obaveštavanje putnika
Avio-prevozilac mora da obezbedi:
(a) Opšte:
(1) da je putnike usmeno obavestio o vanrednim situacijama. Parcijalno ili potpuno obaveštavanje može da se obavi audio-vizuelnom prezentacijom;
(2) da su putnici snabdeveni kartama sa informacijama koje slikovito objašnjavaju postupke u vanrednim situacijama i korišćenje sredstava za vanredne situacije, a koje putnici mogu i treba da koriste.
(b) Pre poletanja
(1) da su putnici ukratko obavešteni:
(i) o režimu pušenja;
(ii) o naslonu sedišta, koji treba da bude u podignutom položaju a pomoćni sto sklopljen;
(iii) o lokaciji izlaza za evakuaciju;
(iv) o lokaciji i korišćenju oznaka za evakuaciju na podu aviona;
(v) o smeštanju ručnog prtljaga;
(vi) o ograničenju korišćenja prenosivih elektronskih uređaja;
(vii) o smeštaju i sadržaju slikovitih obaveštenja o vanrednim situacijama;
(2) da je putnicima pokazano sledeće:
(i) upotreba sigurnosnih pojaseva i/ili sigurnosne opreme, uključujući i objašnjenje o korišćenju sigurnosnih pojaseva i /ili sigurnosne opreme;
(ii) položaj i korišćenje opreme za kiseonik kada je to potrebno (JAR-OPS 1.770 i JAR-OPS 1.775). Putnici takođe treba da budu obavešteni da ugase sva sredstva za pušenje kada se koristi kiseonik;
(iii) smeštaj i korišćenje pojaseva za spasavanje ako je potrebno (JAR-OPS 1.825).
(v) Posle poletanja:
(1) ako je potrebno putnike treba da podseti:
(i) na pravila o pušenju;
(ii) na upotrebu sigurnosnih pojaseva i/ili sigurnosne opreme.
(g) Pre sletanja
(1) Ako je potrebno putnike treba da podseti:
(ii) na pravila o pušenju;
(iii) na upotrebu sigurnosnih pojaseva i/ili sigurnosne opreme;
(iv) na to da naslon sedišta treba da bude u podignutom položaju, a pomoćni sto sklopljen;
(v) na smeštaj ručnog prtljaga;
(vi) na ograničenje pri korištenju prenosivih elektronskih uređaja.
(d) Posle sletanja
(1) Putnike treba da podseti:
(i) na pravila o pušenju;
(ii) na korišćenje sigurnosnih pojaseva i/ili sigurnosne opreme.
(đ) Da su u vanrednim situacijama u toku leta, putnici upoznati sa postupcima koji mogu da budu prikladni u odnosu na situaciju.
JAR-OPS 1.290 Priprema za let
(a) Avio-prevozilac treba da obezbedi da je popunjen operativni plan leta za svaki predviđeni let.
(b) Vođa vazduhoplova neće da započne let ako se nije uverio:
(1) da je avion plovidben;
(2) da se avionom ne koristi suprotno od onog što je određeno listom odstupanja (Configuration Deviation List - CDL)
(3) da su na raspolaganju instrumenti i oprema koji se zahtevaju za let koji se obavlja, propisani u delovima K i L;
(4) da su instrumenti i oprema u ispravnom stanju kako je propisano u MEL-u;
(5) da su dostupni oni delovi operativnog priručnika koji su potrebni za obavljanje leta;
(6) da su u avionu dokumenti, dodatne informacije i obrasci propisani u JAR-OPS 1.125 i JAR-OPS 1.135
(7) da su dostupne važeće karte, mape i ostala dokumentacija ili ekvivalentni podaci koji pokrivaju nameravanu operaciju aviona, uključujući bilo koje odstupanje koje se realno može očekivati;
(8) da su na raspolaganju zemaljska oprema i službe koje se zahtevaju za let;
(9) da mogu da se ispune zahtevi za let propisani u operativnom priručniku, koji se odnose na gorivo, mazivo i kiseonik, minimalnu bezbednu visinu, operativni minimum aerodroma i raspoloživost alternativnih aerodroma, gde je to potrebno;
(10) da je teret pravilno raspoređen i obezbeđen;
(11) da je masa aviona, prilikom poletanja takva da omogućuje obavljanje leta u skladu sa delovima od F do I;
(12) da su ispoštovana sva dodatna ograničenja onima propisani tačkama (9) i (11).
JAR-OPS 1.295 Izbor aerodroma
(a) Avio-prevozilac treba da prilikom planiranja leta utvrdi procedure za izbor aerodroma opredeljenja i/ili alternativnih aerodroma u skladu sa JAR-OPS 1.220.
(b) Avio-prevozilac treba da odabere i odredi u operativnom planu leta, alternativnog aerodroma za poletanje ako iz meteo ili tehničkih razloga nije moguć povratak na aerodrom poletanja. Alternativni aerodrom za poletanje mora da se nalazi unutar:
(1) za dvomotorne avione,
(i) jednog sata leta sa otkazom jednog motora na brzini krstarenja, u skladu sa uslovima iz AFM u standardnim uslovima mirne atmosfere zasnovano na stvarnoj masi aviona; ili
(ii) dva sata ili u odobrenom ETOPS vremenu, koje je manje, na brzini krstarenja sa otkazom jednog motora, u skladu sa uslovima iz AFM u standardnim uslovima mirne atmosfere zasnovano na stvarnoj masi aviona za avione i posade ovlašćene za ETOPS operacije; ili
(2) dva sata leta na brzini krstarenja sa otkazom jednog motora u skladu sa uslovima iz AFM u standardnim uslovima mirne atmosfere, zasnovano na stvarnoj masi poletanja za avione sa tri ili četiri motora; i
(3) ako AFM ne sadrži brzinu krstarenja sa otkazom jednog motora, brzina koja se koristi za izračunavanje treba da bude ona koja može da se postigne sa preostalim motorom (motorima) kad im je snaga podešena na maksimalnu kontinuiranu snagu.
(v) Avio-prevozilac mora da odredi najmanje jedan aerodrom kao alternaciju za destinaciju za svaki IFR let osim:
(1) oba:
(i) ako dužina planiranog leta od poletanja do sletanja ne prelazi 6 sati; i
(ii) ako su dve odvojene staze za sletanje na raspolaganju na destinaciji i ako su meteorološki uslovi ili prognoza za aerodrom opredeljenja ili njihova bilo kakva kombinacija takvi da se u periodu od sat vremena pre pa do sat vremena posle predviđenog vremena dolaska na destinaciju, prilaz sa relevantne minimalne sektorske visine i sletanje mogu da obavljaju u VMC [vidi IEM OPS 1.295 (c)(1)(ii)]; ili
(2) ako je destinacija izolovana i ne postoji pogodan alternativni aerodrom.
(g) Avio-prevozilac mora da odredi dva alternativna aerodroma u slučaju:
(1) da prognoze ili izveštaji o vremenskim uslovima za destinaciju ili bilo koja njihova kombinacija, u toku perioda koji počinje sat pre, a završava se sat posle predviđenog vremena dolaska, pokazuju da će vremenski uslovi biti ispod primenjivog planiranog minimuma; ili
(2) ako nisu dostupne meteorološke informacije.
(d) Avio-prevozilac će u planu leta da odredi potrebne alternativne aerodrome.
JAR-OPS 1.297 Minimumi za planiranje IFR letova
(a) Minimum za planiranje alternativnih aerodroma za poletanje. Avio-prevozilac ne sme da odabere aerodrome kao alternativne aerodrome za poletanje, osim ako odgovarajući meteorološki izveštaj ili prognoza ili njihova kombinacija ukazuju da će u toku perioda koji počinje sat pre i završava se sat posle predviđenog vremena dolaska na aerodrom vremenski uslovi biti na ili iznad određenog minimuma za sletanje, u skladu sa JAR-OPS 1.225. Baza oblaka treba da se uzme u obzir kada su na raspolaganju jedino neprecizni prilazi za sletanje i/ili sletanja iz kružnog prilaza. Sva ograničenja koja se odnose na operacije sa otkazom jednog motora mora da se uzmu u obzir.
(b) Minimum za planiranje odredišnog i alternativnog aerodroma za odredište. Avio-prevozilac će odrediti samo odredišni aerodrom i/ili alternativni odredišni aerodrom kada odgovarajući vremenski izveštaj ili prognoza ili njihova kombinacija ukazuju da će u toku perioda koje počinje sat pre, a završava se sat posle predviđenog vremena dolaska na aerodrom, vremenski uslovi biti na planiranom minimumu ili bolji, a kako sledi:
(1) minimum za planiranje odredišnog aerodroma:
(i) RVR / vidljivost određena u skladu sa JAR-OPS 1.225; i
(ii) za neprecizne prilaze ili prilaze iz kruga sletanja, baza na minimalnoj visini odluke ili iznad (MDH); i
(2) minimum za planiranje alternativnog (alternativnih) aerodroma:
Tabela 1. Minimum za planiranje alternativnog aerodroma na ruti i odredištu
Tip prilaza |
Minimum za planiranje |
Cat II i III |
Cat I (napomena 1) |
CAT I |
Neprecizni prilaz (napomene 1 i 2) |
Neprecizni prilaz |
Neprecizni prilaz (napomene 1 i 2) plus 200 ft / 1000 m |
Kružni prilaz |
Kružni prilaz |
Napomena 1; RVR
Napomena 2; Baza oblaka treba biti na MDH ili iznad
(v) Minimum za planiranje alternativnog aerodroma na ruti. Avio-prevozilac neće odabrati aerodrom kao alternativni aerodrom na ruti, osim onda kada vremenska prognoza ili informacije ili njihova kombinacija ukazuju da će u toku perioda koji počinje sat pre, a završava se sat posle predviđenog vremena dolaska na aerodrom, vremenski uslovi biti na planiranom minimumu ili iznad njega, a u skladu sa tabelom 1. [vidi AMC OPS 1.255 paragraf 1(3)(a)(ii)].
(g) Minimum za planiranje alternativnog aerodroma na ruti za ETOPS operacije. Avio-prevozilac neće izabrati aerodrom kao alternativni aerodrom na ruti za ETOPS operacije, osim onda kada postoje odgovarajuće vremenske prognoze ili informacije, ili njihova kombinacija, koje ukazuju da će u toku perioda koji počinje sat pre, a završava sat posle predviđenog dolaska na aerodrom, da će vremenski uslovi biti na planiranom minimumu ili iznad njega, propisanog u tabeli 2, i u skladu s ETOPS odobrenjem avio-prevozioca.
Tabela 2. Minimum za planiranje - ETOPS
Tip prilaza |
Minimum za planiranje |
|
(RVR/potrebna vidljivost i gornja baza ako je potrebna) |
||
|
Aerodrom sa |
|
|
najmanje dva odvojena postupka prilaza zasnovana na dva odvojena sredstva koja opslužuju dve odvojene staze [vidi IEM OPS 1.295(c)(1)(ii)] |
najmanje dva različita postupka za sletanje zasnovana na dva različita sredstva koja opslužuju jednu stazu ili, najmanje jedan postupak prilaza zasnovan na jednom sredstvu koje opslužuje jednu stazu |
Precizni prilaz |
Precizni prilaz Cat I minimum |
Minimum nepreciznog prilaza |
Precizni prilaz |
Minimum nepreciznog prilaza |
Minimum kružnog prilaza, ili, ako ga nema, minimum nepreciznog prilaza 200 ft/ 1000 m |
Neprecizni prilaz |
Niži od minimuma za neprecizni prilaz plus 200 ft/ 1000 m ili minimum za sletanje iz kruga |
Viši od minimuma kružnog prilaza ili minimum za neprecizni prilaz plus 200 ft / 1000 m |
Kružni prilaz |
Minimum za kružni prilaz |
|
JAR-OPS 1.300 Popunjavanje ATS plana leta
(vidi AMC OPS 1.300)
Avio-prevozilac mora da obezbedi da let ne započne ako ATC plan leta nije predat, ili ako nisu predate odgovarajuće informacije tako da mogu da se aktiviraju službe za uzbunu ako je to potrebno.
JAR-OPS 1.305 Punjenje gorivom/dopunjavanje gorivom dok se putnici ukrcavaju ili iskrcavaju ili borave u vazduhoplovu
(vidi Dodatak 1 JAR-OPS 1.305) (vidi IEM OPS 1.305)
Avio-prevozilac mora da obezbedi da se nijedan avion ne ukrcava ili iskrcava "Avgas" ili "wide cut" vrstama goriva (npr. Jet-B ili ekvivalentno gorivo) ili onda kada bi moglo da dođe do mešanja takvih goriva, dok se putnici ukrcavaju ili iskrcavaju. U svim ostalim slučajevima mora da se preduzmu potrebne mere predostrožnosti, na avionu mora da radi osposobljeno osoblje koje je spremno da započne i izvede evakuaciju aviona uz pomoć najpovoljnijih, najekspeditivnijih mogućih sredstava.
JAR-OPS 1.307 Punjenje/dopunjavanje gorivom
(vidi IEM OPS 1.307)
Avio-prevozilac treba da utvrdi procedure za ukrcavanje/iskrcavanje goriva za mlazne motore (wide cut fuels - npr. Jet-B ili ekvivalentnim) ako se tako zahteva.
JAR-OPS 1.310 Članovi posade na svojim radnim mestima
(a) Članovi letačke posade
(1) u toku poletanja i sletanja svaki član letačke posade za koga se zahteva da bude u pilotskoj kabini mora da se nalazi na svom;
(2) u toku ostalih faza leta svaki član letačke posade za koga se zahteva da bude na dužnosti u pilotskoj kabini, treba da ostane na svom položaju osim ako je njegova odsutnost neophodna za obavljanje zadataka koji su povezani sa operacijom, ili iz fizioloških potreba, ako najmanje jedan kvalifikovani pilot ostane za komandama aviona tokom celog leta.
(b) Članovi kabinske posade. U toku poletanja ili sletanja na svim palubama aviona gde se nalaze putnici, zahtevani članovi kabinske posade mora da se nalaze na za njih predviđenim mestima u poletanju i sletanju, i uvek kada vođa vazduhoplova smatra da je to potrebno iz bezbedonosnih razloga [vidi IEM OPS 1.310(b)].
JAR-OPS 1.315 Pomoćna sredstva za evakuaciju u vanrednim situacijama
Avio-prevozilac mora da utvrdi procedure kojima će da obezbede da se pre taksiranja, poletanja i sletanja, i kada je to bezbedno i prikladno uraditi, postave u stanje pripravnosti pomoćna sredstva za hitnu evakuaciju u slučaju opasnosti koja se automatski aktiviraju.
JAR-OPS 1.320 Sedišta, sigurnosni pojasevi i oprema
(a) Članovi posade aviona
(1) u toku poletanja i sletanja i kada to vođa vazduhoplova smatra potrebnim u interesu bezbednosti aviona, svaki član posade aviona mora da bude obezbeđen sa svim ugrađenim sigurnosnim pojasevima;
(2) u toku ostalih faza leta svaki član letačke posade aviona mora da bude prikladno privezan sigurnosnim pojasom dok se nalazi na svom mestu.
(b) Putnici
(1) pre poletanja i sletanja, u toku taksiranja i kada je to potrebno iz bezbednosnih razloga, vođa vazduhoplova mora da obezbedi da svaki putnik u avionu bude na svome sedištu i privezan sigurnosnim pojasom, ili ugrađenim sigurnosnim vezama, pravilno osiguranim;
(2) avio-prevozilac treba da propiše, a vođa vazduhoplova obezbedi da sedenje više osoba na jednom sedištu aviona bude dopušteno samo na određenim mestima, i to samo jedne odrasle osobe i jedne bebe. Takvo sedište mora da bude pogodno osigurano dodatnim pojasom ili drugim sredstvom za vezivanje.
JAR-OPS 1.325 Osiguranje putničke kabine i kuhinje
(a) Avio-prevozilac treba da utvrdi procedure kojima se obezbeđuje da u toku taksiranja, poletanja i sletanja svi izlazi i putevi za evakuaciju budu slobodni.
(b) Vođa vazduhoplova treba da obezbedi da pre poletanja, sletanja i kada se to smatra potrebnim u cilju bezbednosti, sav prtljag i oprema budu pravilno osigurani.
JAR-OPS 1.330 Smeštaj opreme za slučaj opasnosti
Vođa vazduhoplova treba da obezbedi da je odgovarajuća oprema za slučaj opasnosti lako dostupna za hitnu upotrebu.
JAR-OPS 1.335 Pušenje u avionu
(a) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da ni jednoj osobi u avionu ne bude dopušteno pušenje:
(1) kad god to smatra potrebnim u interesu bezbednosti;
(2) kada je avion na zemlji, osim ako je to posebno odobreno u skladu sa procedurama u Operativnom priručniku;
(3) izvan prostora određenih za pušenje, u prolazima i u toaletima.
(4) u odeljku za teret i/ili u ostalim prostorima gde se prevozi teret koji nije smešten u kontejnerima otpornim na vatru ili pokriven pokrivačem otpornim na plamen;
(5) u onim delovima kabine gde se dovodi kiseonik.
JAR-OPS 1.340 Meteorološki uslovi
(a) Na IFR letovima vođa vazduhoplova neće:
(1) započeti poletanje; niti
(2) nastaviti iza tačke od koje važi prepravljeni plan leta u slučaju izmene plana u toku leta, osim kada su dostupne informacije koje ukazuju da su predviđeni meteorološki uslovi na odredištu i/ili alternativnom aerodromu propisanom u JAR-OPS 1.295 na planiranom minimumu ili iznad, a koji je propisan u JAR-OPS 1.297.
(b) Na IFR letovima vođa vazduhoplova neće nastaviti let iza:
(1) tačke odluke kada se koristi procedura sa tačkom odluke (vidi AMC OPS 1.255 tačka 2); ili
(2) pre određene tačke kada se koristi procedura sa ranije određenom tačkom (vidi AMC-OPS 1.255, tačka 4), osim onda kada su dostupne informacije koje ukazuju da su predviđeni meteorološki uslovi na destinaciji i/ili alternativnom aerodromu propisanom u JAR-OPS 1.295 na operativnom minimumu aerodroma, propisanom u JAR-OPS 1.225, ili iznad njega.
(v) Na IFR letovima, vođa vazduhoplova neće da nastavi prema planiranom odredišnom aerodromu osim kada poslednje dostupne informacije ukazuju na to da će u predviđeno vreme dolaska, vremenski uslovi na odredištu i/ili na najmanje jednom alternativnom odredišnom aerodromu biti na planiranom operativnom minimumu aerodroma, ili iznad njega.
(g) Na VFR letovima vođa vazduhoplova neće da započne sa poletanjem osim kada važeći meteorološki izveštaj ili prognoza ili njihova kombinacija pokazuju, da će meteorološki uslovi na ruti ili delu rute kojom će da se leti u VFR uslovima, u odgovarajućem vremenu, biti takvi da zadovoljavaju uslove leta.
JAR-OPS 1.345 Led i ostali kontaminirajući materijal (postupci na zemlji)
(a) Avio-prevozilac mora da utvrdi procedure za odleđivanje, protiv zaleđivanja i preglede aviona na zemlji u vezi sa ovim pojavama, kada je neophodno.
(b) Vođa vazduhoplova neće da započne sa poletanjem pre nego što su spoljašnje površine očišćene od bilo kakvih naslaga koje bi mogle da utiču na performanse aviona i/ili upravljivost aviona osim onda kada je to dopušteno u letačkom priručniku aviona.
(v) Vođa vazduhoplova neće da započne sa poletanjem u uslovima zaleđivanja ako avion nije sertifikovan i opremljen za takve uslove.
JAR-OPS 1.350 Snabdevanje gorivom i uljem
Vođa vazduhoplova neće da započne sa poletanjem ako se nije uverio da avion nosi najmanje planiranu količinu goriva i ulja, potrebnu da se let bezbedno izvrši, uzimajući u obzir očekivane operativne uslove.
JAR-OPS 1.355 Uslovi za poletanje
Pre poletanja, vođa vazduhoplova mora da se uveri da, prema informacijama koje su mu dostupne, vreme na aerodromu i stanje staze koju namerava da koristi neće da spreče sigurno poletanje i odlazak.
JAR-OPS 1.360 Primena minimuma za poletanje
Pre poletanja, vođa vazduhoplova mora da se uveri da su RVR ili vidljivost u smeru poletanja aviona jednaka ili bolja od važećeg minimuma.
JAR-OPS 1.365 Minimalne visine leta
(vidi IEM OPS 1.250)
Vođa vazduhoplova ili pilot kome je povereno izvođenje leta ne sme da leti ispod određenih minimalnih visina leta osim gde je to potrebno za poletanje i sletanje.
JAR-OPS 1.370 Simuliranje abnormalnih situacija u toku leta
Avio-prevozilac mora da utvrdi procedure kojima će da obezbedi da se abnormalne ili vanredne situacije, koje zahtevaju primenu dela ili cele procedure za abnormalne ili vanredne situacije i simulaciju IMC veštačkim sredstvima, ne simuliraju u toku komercijalnog avio-transporta.
JAR-OPS 1.375 Upravljanje gorivom u letu
(vidi dodatak 1 JAR-OPS 1.375)
(a) Avio-prevozilac mora da utvrdi procedure kojima će da obezbedi sprovođenje proveravanja količine goriva u letu i planiranje potrošnje goriva.
(b) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da preostala količina upotrebljivog goriva u letu ne bude manja od goriva potrebnog za let do aerodroma na koji može sigurno da se sleti, sa ostatkom konačne rezervne količine goriva.
(v) Vođa vazduhoplova mora da proglasi vanrednu situaciju kada je stvarna količina goriva koje može da se iskoristi na avionu manja od konačne rezervne količine goriva.
JAR-OPS 1.380
Namerno ostavljeno prazno
JAR-OPS 1.385 Korišćenje dodatnog kiseonika
Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da članovi posade aviona koji su uključeni u bitne poslove vezane za bezbednu operaciju avionom u letu kontinuirano koriste dodatni kiseonik kad god visina kabine pređe 10.000 ft za period duži od 30 minuta i kad god visina kabine pređe 13.000 ft.
JAR-OPS 1.390 Kosmička radijacija
(a) Avio-prevozilac neće obavljati operacije avionom iznad 15.000 m (49.000 ft) osim kada se upotrebljava oprema određena u JAR-OPS 1.680.
(b) Vođa vazduhoplova ili pilot kome je povereno izvođenje leta mora da započne poniranje što je moguće brže kada se pređu granične vrednosti određene u Operativnom priručniku.
JAR-OPS 1.395 Opažanje blizine zemlje
Kada bilo koji član posade ili uređaj za upozorenje blizine zemlje opazi blizinu zemlje, vođa vazduhoplova ili pilot kojem je povereno izvođenje leta mora da obezbedi da se odmah preduzmu potrebne korektivne radnje kako bi se uspostavili sigurni uslovi leta.
JAR-OPS 1.400 Uslovi za prilaz i sletanje
(vidi IEM OPS 1.400)
Pre nego što započne prilaz za sletanje, vođa vazduhoplova treba da bude siguran da, prema podacima koji su mu dostupni, vreme na aerodromu i uslovi na stazi koju namerava da koristi neće da spreče siguran prilaz, sletanje ili neuspeo prilaz, uzimajući u obzir informacije o performansama koje su sadržane u operativnom priručniku.
JAR-OPS 1.405 Početak i nastavak prilaza
(a) Vođa vazduhoplova ili pilot kome je povereno izvođenje leta može da započne instrumentalni prilaz bez obzira na RVR/vidljivost, ali neće da nastavi sa prilazom iza spoljnog markera (Outer Marker), ili odgovarajuće pozicije, ako je objavljena RVR/vidljivost manja od primenjivog minimuma [vidi IEM OPS 1.405(a)].
(b) Tamo gde RVR nije dostupan, vrednosti RVR-a mogu da se izračunaju pretvaranjem vidljivosti u skladu sa dodatkom 1 JAR-OPS 1.430 stav (h).
(v) Ako posle preleta spoljnog markera ili odgovarajuće pozicije, u skladu sa stavom (a), RVR/vidljivost padne ispod primenjivog minimuma, prilaz može da se nastavi do DA/H ili MDA/H.
(g) Tamo gde ne postoji spoljni marker ili odgovarajuća tačka, vođa vazduhoplova ili pilot kome je povereno izvođenje leta mora da donese odluku da nastavi ili prekine prilaz pre spuštanja na 1000 ft iznad aerodroma na delu završnog prilaza.
(d) Prilaz se može nastaviti ispod DA/H ili MDA/H i sletanje može da se završi ako su obezbeđene i utvrđene potrebne vizualne reference na DA/H ili MDA/H.
JAR-OPS 1.410 Operativne procedure - visina preleta praga staze
Avio-prevozilac mora da utvrdi operativne procedure kako bi avion koji se koristi u preciznom prilazu preleteo prag staze na bezbednoj visini, pri čemu je u konfiguraciji i u položaju za sletanje.
JAR-OPS 1.415 Putna knjiga
Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da se ispuni putna knjiga vazduhoplova.
JAR-OPS 1.420 Prijavljivanje događaja
(a) Incidenti u toku leta
(1) avio-prevozilac ili vođa vazduhoplova treba da preda izveštaj nadležnom organu o bilo kakvom incidentu u vezi operacije aviona koji je uticao ili je mogao da utiče na bezbednost operacije;
(2) izveštaji treba da budu predati u roku od 72 sata od događaja, osim ako to spreče posebne okolnosti.
(b) Tehnički kvarovi i prekoračenje tehničkih ograničenja. Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da tehnički kvarovi i prekoračenja tehničkih ograničenja koji se dogode za vreme njegove odgovornosti za let budu zabeleženi u Tehničku knjigu aviona.
(v) Incidenti za vreme leta. Vođa vazduhoplova mora da preda izveštaj o incidentu u vazduhu skladu sa ICAO PANS RAC kad god je ugrožen avion u letu:
(1) opasnim približavanjem bilo kom drugom objektu u letu;
(2) pogrešnim procedurama ili nepostupanjem po važećim procedurama kontrole letenja (ATS) ili posade;
(3) otkazom opreme kontrole letenja.
(g) Opasnosti od ptica i udari ptica
(1) Vođa vazduhoplova mora odmah da obavesti odgovarajuću stanicu na zemlji kad god uoči moguću opasnost od ptica.
(2) Vođa vazduhoplova, posle sletanja, mora da preda pismeni izveštaj o udaru ptica kad god avion za koji je on odgovoran pretrpi udar ptice.
(d) Vanredne situacije u letu kada se u avionu prevoze opasne materije (Dangerous Goods). Ako se dogodi vanredna situacija u toku leta, i situacija to dozvoljava, vođa vazduhoplova će da obavesti odgovarajuću službu kontrole letenja (ATS) o svim opasnim materijama koje se prevoze u avionu.
(đ) Protivzakonite radnje. Nakon što se u avionu dogodi protivzakoniti događaj, vođa vazduhoplova mora, što je moguće pre, da preda izveštaj lokalnom nadležnom organu i/ili nadležnom organu države avio-prevozioca.
(e) Nepravilnost rada zemaljskih i navigacionih uređaja i opasne situacije. Vođa vazduhoplova mora da, što je moguće pre, obavesti odgovarajuću zemaljsku stanicu kad god su uočeni potencijalno opasni uslovi u letu, kao što su:
(1) neispravnosti u zemaljskoj ili navigacionoj opremi;
(2) značajne meteorološke pojave;
(3) oblak vulkanskog pepela;
(4) visok nivo zračenja.
JAR-OPS 1.425 Prijava nesreća
(a) Avio-prevozilac mora da utvrdi procedure kojima će da se obezbedi da, pomoću najbržih mogućih sredstava, najbliži nadležni organ bude obavešten o bilo kojoj nesreći aviona, i koja ima za posledicu ozbiljne povrede (kako je definisano u ICAO aneksu 13) ili smrt neke osobe i veću štetu na avionu ili imovini.
(b) Vođa vazduhoplova mora da preda izveštaj o bilo kojoj nesreći na avionu koja ima za posledicu ozbiljniju povredu ili smrt neke osobe u avionu dok je on bio odgovoran za let.
Dodatak 1 JAR-OPS 1.270 Smeštaj prtljaga i robe
(a) Procedure koje avio-prevozilac utvrdi kako bi obezbedio da su ručni prtljag i roba prikladno i sigurno smešteni mora da uzmu u obzir sledeće:
(1) svaki predmet koji se unosi u kabinu mora da se smesti na mesto gde je onemogućeno njegovo pomeranje;
(2) ograničenje mase u prostoru za smeštaj prtljaga ili u neposrednoj blizini ne sme da se prekorači.
(3) smeštanje prtljaga ispod sedišta ne sme da se dozvoli osim kada je sedište opremljeno šipkama za zadržavanje i prtljag je takve veličine da može da se zadrži tom opremom;
(4) predmeti ne smeju da se odlažu u toaletima ili u pregradama koje nisu u stanju da spreče pomeranje unapred, sa strane ili gore osim kada pregrada ima natpis sa određenom najvećom masom koja tamo može da se smesti;
(5) prtljag i roba smešteni u odeljke koji se zaključavaju ne sme da budu takve veličine da onemoguće sigurno zatvaranje vrata;
(6) Prtljag i roba ne smeju da budu smešteni tamo gde mogu da ometaju prilaz opremi za vanredne događaje; i
(7) mora da se sprovedu provere pre poletanja, sletanja, i kad god je upaljen znak za vezivanje sigurnosnih pojaseva, ili ako je drugačije određeno, kako bi se obezbedilo da prtljag bude smešten tako da ne može da ometa evakuaciju aviona ili da prouzrokuje povredu ukoliko padne (ili se pokrene). Provere mora da budu primerene fazi leta.
Dodatak 1 JAR-OPS 1.305 Punjenje gorivom / istakanje goriva prilikom ukrcavanja ili iskrcavanja ili boravka putnika u vazduhoplovu
(a) Avio-prevozilac mora da utvrdi operativne procedure za punjenje/istakanje goriva prilikom ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili boravka u vazduhoplovu i obezbedi da su preduzete sledeće mere predostrožnosti:
(1) jedna kvalifikovana osoba mora da bude na tačno određenoj poziciji u toku operacije punjenja gorivom dok su putnici u avionu. Ta osoba mora da bude osposobljena za sprovođenje procedura u slučaju opasnosti koje se odnose na zaštitu od požara, gašenje požara, održavanje veze, započinjanje i rukovođenje evakuacijom;
(2) posada, osoblje i putnici mora da budu upozoreni da će avion vršiti punjenje/istakanje goriva;
(3) znak obaveznog vezivanja mora da bude isključen;
(4) znak "ne pušite" ("No smoking") mora da bude uključen, kao i svetljenje unutrašnjosti kako bi se omogućilo prepoznavanje izlaza u slučaju opasnosti;
(5) putnicima mora da bude saopšteno da odvežu sigurnosne pojaseve i da se uzdrže od pušenja;
(6) u avionu mora da bude dovoljan broj kvalifikovanog osoblja koje je spremno da započne hitnu evakuaciju.
(7) ako se ustanovi prisutnost isparenja goriva u avionu, ili se uoči bilo koja druga opasnost u toku punjenja goriva, odmah mora da se prestane sa punjenjem;
(8) površine na zemlji ispod izlaza koje su namenjene za vanrednu evakuaciju i smeštaj tobogana mora da budu čiste;
(9) mora da se obezbede preduslovi za sigurnu i brzu evakuaciju.
Dodatak 1 JAR-OPS 1.375 Upravljanje gorivom u letu
(a) Provere goriva u letu:
(1) Vođa vazduhoplova mora da obezbedi da se sprovode provere količine goriva u letu u ravnomernim intervalima. Raspoloživa količina goriva mora da se zabeleži i:
(i) uporedi stvarna sa planiranom potrošnjom goriva;
(ii) proveri da li je preostala količina goriva dovoljna da se let dovrši;
(iii) odrediti očekivanu količinu goriva koja će preostati nakon dolaska na odredište;
(2) važni podaci o gorivu moraju da se zabeleže.
(b) Planiranje potrošnje goriva u letu. Ako je proverom količine goriva u letu, utvrđeno da će količina goriva koje će da preostane nakon dolaska na odredište biti manja od potrebne količine goriva za dolazak na alternativni aerodrom, kojoj se dodaje konačna rezervna količina goriva, vođa vazduhoplova mora da uzme u obzir saobraćaj i operativne uslove koji preovlađuju na odredišnom aerodromu, na novoj ruti prema alternativnom aerodromu i na odredišnom alternativnom aerodromu, kada odluči da nastavi prema odredišnom aerodromu ili skrene tako da ne sleti sa manjom količinom od konačne rezervne količine goriva.
(v) Ako je proverom količine goriva utvrđeno da je u toku leta prema izolovanom odredišnom aerodromu, planiranom u skladu sa AMC OPS 1.255, član 3, predviđena količina goriva koja treba da ostane na tački zadnjeg mogućeg skretanja manja od zbira:
(1) goriva za skretanje na alternativni aerodrom na ruti koji je odabran u skladu sa JAR-OPS 1.297(c);
(2) goriva za let; i
(3) konačne rezervne količine goriva, vođa vazduhoplova mora ili
(i) da skrene; ili
(ii) da nastavi do odredišta, ako su na odredišnom aerodromu na raspolaganju dve odvojene staze za sletanje i ako predviđeni meteorološki uslovi na odredištu odgovaraju onim određenim u JAR-OPS 1.297(b)(1).
YU - JAR-OPS 1 - SEKCIJA 1
ODELJAK E - OPERACIJE U SVIM VREMENSKIM USLOVIMA
JAR-OPS 1.430 Operativni minimum aerodroma - uopšteno
(videti dodatak 1 JAR-OPS 1.430 & IEM OPS JAR-OPS 1.430)
(a) Za svaki aerodrom koji se planira da koristi, avio prevozilac mora da utvrdi operativne minimume koji nisu manji od vrednosti navedenih u dodatku 1. Metode određivanja takvih minimuma mora da budu prihvatljive nadležnom telu. Takav minimum ne sme da bude niži od onoga koji je, za takav aerodrom utvrdila država u kojoj se on nalazi, osim kada to država posebno odobri.
Napomena: Stav (a) ne zabranjuje izračunavanje minimuma u toku leta za aerodrom koji nije planiran kao alternativni aerodrom ako se izvodi po usvojenoj metodi.
(b) Pri određivanju operativnog minimuma aerodroma, koji se odnosi na određenu operaciju, avio prevozilac mora da uzme u obzir:
(1) tip, performanse i karakteristike opsluživanja aviona;
(2) sastav letačke posade, njihovu stručnost i iskustvo;
(3) dimenzije i karakteristike poletno sletnih staza koje bi mogle da se koriste;
(4) adekvatnost i karakteristike vizuelnih ili nevizuelnih zemaljskih sredstava [videti AMC OPS 1.430(b)(4)];
(5) navigacionu i/ili opremu za kontrolu putanje leta, kako je odgovarajuće, tokom poletanja, prilaza, zatrčavanja, ravnanja, sletanja i neuspelog prilaza.
(6) prepreke u prilazu, neuspelom prilazu i penjanju koji su potrebni za izvršavanje procedura i potrebnog nadvišavanja prepreka;
(7) nadmorsku/relativnu visinu za nadvišavanje prepreka za instrumentalni prilaz;
(8) načine utvrđivanja i objavljivanja meteoroloških uslova.
(v) Kategorije aviona na koje se odnosi ovaj odeljak treba da budu određene prema metodama u dodatku 2 JAR-OPS 1.430(c).
JAR-OPS 1.435 Pojmovi
(a) Pojmovi koji se koriste u ovom odeljku a nisu definisani u JAR-1 imaju sledeća značenja:
(1) kruženje (Circling) - vizuelni deo instrumentalnog prilaza kako bi se avion doveo u poziciju za sletanje na stazu koja nije odgovarajuće smeštena za prilaz iz pravca.
(2) postupci pri smanjenoj vidljivosti (Low Visibility Procedures - LVP) - Postupci koji se primenjuju na aerodromu radi sigurnog izvođenja operacija u toku prilaza i poletanja u uslovima smanjene vidljivosti kategorije II i III.
(3) poletanje pri smanjenoj vidljivosti (Low visibility Take-Off - LVTO) - poletanje kada je vidljivost duž staze za poletanje (Runway Visual Range - RVR) manja od 400 m.
(4) sistem za upravljanje avionom (Flight control system) - sistem koji uključuje sistem za automatsko sletanje i/ili hibridni sistem za sletanje.
(5) pasivan sistem za upravljanje avionom u slučaju kvara (Fail-Passive flight control system) - Sistem za upravljanje avionom je "fail-passive" ako u slučaju otkaza nema većih promena u trimovanju ili odstupanja od putanje ili visine, ali se sletanje ne odvija automatski. Kod pasivnog automatskog sistema pilot preuzima upravljanje avionom posle otkaza sistema.
(6) operativan sistem za upravljanje avionom u slučaju kvara (Fail-Operational Flight control system) - sistem za upravljanje avionom je "fail-operational" ako u slučaju otkaza ispod visine upozorenja, prilaz, ravnanje i sletanje može da se završi automatski. U slučaju otkaza, automatski sistem za sletanje će raditi kao "fail-passive" sistem;
(7) operativan hibridni sistem za sletanje u slučaju kvara (Fail-operational hybrid landing system) - sistem koji se sastoji od primarnog "fail-passive" automatskog sistema za sletanje i sekundarnog nezavisnog sistema za vođenje aviona, koji omogućava da, posle otkaza primarnog sistema, pilot sleti avionom ručno.
(8) vizuelni prilaz (visual approach) - prilaz u kojem deo ili ceo postupak instrumentalnog prilaza nije završen te se let nastavlja po vizuelnim oznakama na terenu.
JAR-OPS 1.440 Operacije u uslovima smanjene vidljivosti - opšta operativna pravila
(videti dodatak 1 JAR-OPS 1.440)
(a) Avio prevozilac ne sme da izvodi operacije kategorije II ili III osim:
(1) kad avion ima odobrenje za operacije sa visinom odluke ispod 200 ft, ili bez visine odluke i kad je opremljen u skladu sa JAR-AWO ili odgovarajućeg dokumenta, prihvaćenog od strane nadležnog organa;
(2) kad je postavljen i održavan odgovarajući sistem za zapisivanje prilaza i/ili automatskog sletanja kako bi se pratila ukupna sigurnost operacije;
(3) kad je operacije odobrilo nadležno telo;
(4) kad posadu aviona čine najmanje dva pilota;
(5) kad se visina odluke određuje pomoću radiovisinomera.
(b) Avio prevozilac ne sme da izvodi poletanja u uslovima smanjene vidljivosti kad je RVR manji od 150 m (za avione kategorije A, B i C) ili RVR 200 m (za avione kategorije D) osim ako to ne odobri nadležno telo.
JAR-OPS 1.445 Operacije u uslovima smanjene vidljivosti - aerodromi
(a) Avio prevozilac ne sme da koristi aerodrome za operacije kategorije II ili III osim u slučaju kad aerodrom ima odobrenje za takve operacije, koje je izdala država u kojoj se aerodrom nalazi.
(b) Avio prevozilac mora da proveri da li su utvrđeni postupci za uslove smanjene vidljivosti (LVP), i da li su oni na snazi, na onim aerodromima na kojima će se obavljati operacije u uslovima smanjene vidljivosti.
JAR-OPS 1.450 Operacije u uslovima smanjene vidljivosti - obuka i kvalifikacije
(videti dodatak 1 JAR-OPS 1.450)
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da, pre izvođenja poletanja u uslovima smanjene vidljivosti, kategorije II i III:
(1) svaki član letačke posade:
(i) završi obuku i provere propisane u dodatku 1 uključujući i obuku na simulatoru u operacijama do granične vrednosti RVR i visine odluke koja je u skladu sa odobrenjem avio prevozioca za kategorije II/III; i
(ii) bude osposobljen u skladu sa dodatkom 1;
(2) obuka i provere u skladu su sa detaljnim programom obuke koji je odobrilo nadležno telo i koji je uključen u operativni priručnik. Ova obuka je i dopuna obuke propisane su u odeljku N;
(3) osposobljenost letačke posade aviona je da bude specifična za operaciju i za tip aviona.
JAR-OPS 1.455 Operacije u uslovima smanjene vidljivosti - operativni postupci
(videti dodatak 1 JAR-OPS 1.455)
(a) Avio prevozilac mora da utvrdi postupke i uputstva koji se koriste za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti kategorije II i III. Postupci mora da budu uključeni u operativni priručnik i da sadrže dužnosti posade aviona tokom rulanja, poletanja, prilaza, ravnanja, protrčavanja, sletanja, neuspelog prilaza.
(b) Vođa vazduhoplova mora da se uveri:
(1) da je stanje vizuelnih i nevizuelnih sredstava zadovoljavajuće pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti ili prilaza kategorije II ili III;
(2) da su na snazi odgovarajući LVP prema informacijama dobijenim od kontrole letenja, pre poletanja u uslovima smanjene vidljivosti ili prilaza kategorije II ili III;
(3) da je letačka posada odgovarajuće osposobljena pre nego započinjanja poletanja u uslovima smanjene vidljivosti sa RVR manjim od 150 m (za avione kategorije A, B i C) ili 200 m (za avione kategorije D) ili prilaza kategorije II ili III.
JAR-OPS 1.460 Operacije u uslovima smanjene vidljivosti - minimalna oprema
(a) Avio prevozilac mora da uvrsti u operativni priručnik minimalnu opremu koja mora da bude ispravna prilikom započinjanja poletanja u uslovima smanjene vidljivosti ili prilaza kategorije II ili III, a u skladu sa AFM ili drugim odobrenim dokumentom.
(b) Vođa vazduhoplova mora da se uveri da je stanje aviona i odgovarajućih avionskih sistema primereno operaciji koja se izvodi.
JAR-OPS 1.465 VFR operativni minimum
(videti dodatak 1 JAR-OPS 1.465)
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da se:
(1) VFR letovi izvode u skladu sa Pravilima vizuelnog letenja i u skladu sa tablicom u dodatku 1 JAR-OPS 1.465;
(2) specijalni VFR letovi neće započeti kada je vidljivost manja od 3 km i da se neće nikako izvoditi kad je vidljivost manja od 1,5 km.
Dodatak 1 JAR-OPS 1.430 Aerodromski operativni minimum
(Videti IEM dodatak 1 JAR-OPS 1.430)
(a) Minimum za poletanje
(1) Opšte
(i) minimumi za poletanje koje odredi avio prevozilac mora da budu izraženi kao vidljivost ili ograničenje RVR, uzimajući u obzir važne činjenice za svaki aerodrom na koji se planira sletanje i karakteristike aviona. Gde se pojavljuje specifična potreba da se vide i izbegnu prepreke u odleta i/ili za prinudno sletanje, dodatni uslovi (npr. baza oblaka) moraju da budu definisani;
(ii) vođa vazduhoplova ne sme da započne sa poletanjem ako vremenski uslovi na aerodromu poletanja nisu jednaki minimumu za sletanje ili bolji od minimuma za sletanje za taj aerodrom, osim u slučaju kad postoji odgovarajući alternativni aerodrom;
(iii) kada je objavljena meteorološka vidljivost ispod one koja je potrebna za poletanje i kada RVR nije objavljen, poletanje može da bude započeto samo ako vođa vazduhoplova može da odredi da je RVR/vidljivost duž staze za poletanje jednaka propisanom minimumu ili bolja.
(iv) kada podaci o vidljivosti i RVR nisu dostupni, poletanje može da započne samo ako vođa vazduhoplova može da odredi da je RVR/vidljivost duž staze za poletanje jednaka zahtevanom minimumu ili bolja.
(2) vizuelne oznake - minimum za poletanje mora da se odredi kako bi se osigurala dovoljna vidljivost za vođenje i kontrolisanje aviona u slučaju prekinutog poletanja u nepovoljnim uslovima i nastavljenog poletanja nakon otkaza kritičnog motora;
(3) zahtevana RVR/vidljivost
(i) za višemotorne avione, čije su performanse takve da u slučaju otkaza kritičnog motora u bilo kojem trenutku poletanja, avion može ili da stane ili da nastavi sa poletanjem do visine od 1.500 ft iznad aerodroma, dok nadvišava prepreke po zahtevanim kriterijumima, minimum za poletanje koji je utvrđen od strane avio prevozioca mora da bude izražen kao vrednost RVR/vidljivosti ne manje od onih u tabeli 1 osim u izuzecima iz tačke 4).
(ii) za višemotorne avione čije su performanse takve da ne može da zadovolji uslove performansi iz tačke (a)(3)(i) gore, u slučaju otkaza kritičnog motora, može da se pojavi potreba da odmah slete i da uoče i izbegnu prepreke u području poletanja. Takvi avioni mogu da lete prema sledećim minimumima za poletanje koji obezbeđuju da se ispune primenjivi zahtevi za nadvišavanje prepreka, pretpostavljajući da je došlo do otkaza motora na određenoj visini. Minimum za poletanje koji je utvrdio avio prevozilac mora da se temelji na visini prema kojoj se može napraviti čista putanja leta u poletanju (net take-off flight path) sa otkazom jednog motora. Minimalan RVR koji može da se koristi ne sme da bude manji od vrednosti u tabeli 1. ili tabeli 2.
(iii) Kada vrednosti za RVR ili meteorološku vidljivost nisu dostupne, vođa vazduhoplova neće da započne sa poletanjem, osim onda kad može da odredi da stvarni uslovi zadovoljavaju minimum za poletanje;
(4) Izuzeci od stava (a)(3)(i)
(i) zavisno od odobrenja nadležnog tela i ako su zadovoljeni uslovi iz tačaka (A) do (D), avio prevozilac može da smanji minimalni RVR za poletanje na 125 m (za kategorije aviona A, B i C) ili 150 m RVR (za kategoriju aviona D):
(A) kada su na snazi postupci za uslove smanjene vidljivosti;
(B) kada su u upotrebi svetla središnje linije visokog intenziteta na razmaku od 15 m ili manje i ivična svetla staze jakog intenziteta na razmaku 60 m ili manje;
(V) kada je posada aviona uspešno završila obuku na simulatoru koji je odobren za taj postupak;
(G) kada postoji segment od 90 m vidljivosti iz pilotske kabine aviona na pragu staze za poletanje;
(D) kada su potrebne vrednosti RVR-a na svim tačkama za merenje ispunjene;
(ii) zavisno od odobrenja nadležnog tela, avio prevozilac koji koristi odobreni sistem za horizontalno vođenje aviona za vreme poletanja može da smanji minimum RVR za poletanje na manje od 125 m (za avione kategorija A, B i C) ili 150 m (za avione kategorije D) ali ne manje od 75 m ako je osigurana zaštita staze i objekati primereni operaciji sletanja kategorije III.
(b) Neprecizni prilaz
(1) Minimum sistema
(i) avio prevozilac mora da obezbedi da minimumi sistema za postupke nepreciznog prilaza, koji se temelje na korišćenju ILS-a bez linije poniranja (samo LLZ), VOR, NDB, SRA i VDF, nisu niže od MDH datih u tabeli 3.
(2) minimalna visina snižavanja - avio prevozilac mora da obezbedi da minimalna visina snižavanja za neprecizni prilaz nije niža od:
(i) OCH/OCL za kategoriju aviona;
(ii) minimuma sistema
(3) vizuelne oznake - pilot ne sme da nastavi sa prilazom ispod MDA/MDH osim u slučaju kada je najmanje jedna od sledećih vizuelnih oznaka za stazu na koju namerava da sleti jasno vidljiva i prepoznatljiva pilotu:
(i) elementi sistema prilaznih svetala;
(ii) prag piste;
(iii) oznake praga piste;
(iv) svetla praga piste;
(v) svetlosne oznake praga piste;
(vi) vizuelni indikator linije poniranja;
(vii) zona dodira ili oznake zone dodira;
(viii) svetla zone dodira;
(ix) svetla ruba staze;
(x) ostale vizuelne oznake koje je prihvatilo nadležno telo;
(4) zahtevani RVR - minimumi koje mora da koristi avio prevoznik za neprecizne prilaze su:
Napomena 1: Potpuno opremljena staza sadrži oznake na daljini 720 m ili više ima prilazna svetla HI/MI, ivična svetla staze, svetla početka i kraja staze. Svetla mora da budu upaljena.
Napomena 2: Srednje opremljena staza sa oznakama je ona koja ima u daljini 420-719 m HI/MI prilazna svetla, ivična svetla staze, svetla početka i završetka staze. Svetla mora da budu upaljena.
Napomena 3: Osnovna opremljenost znači oznake staze, <420 m HI/MI prilaznih svetala, bilo koja dužina LI prilaznih svetala, svetla ruba staze, svetla početka i završetka staze. Svetla mora da budu upaljena.
Napomena 4: Bez prilazne svetlosne opreme; ima oznake staze, svetla ruba staze, svetla početka staze, svetla završetka staze, ili je bez svetala.
Napomena 5: Tabele se odnose samo na konvencionalne prilaze sa normalnim stepenom snižavanja ne većim od 4 stepena. Veći nagibi snižavanja će obično zahtevati da se na MDH vidi i sistem za vizuelno navođenje po visini (npr. PAPI).
Napomena 6: Navedene vrednosti su objavljene vrednosti RVR-a ili vidljivosti pretvorene u RVR prema stavu (x), niže.
Napomena 7: MDH navedena u tabelama 4a, 4b, 4c i 4d odnosi se na osnovne proračune minimalne visine snižavanja MDH. Kad se odabere odgovarajući RVR, nema potrebe za zaokruživanjem vrednosti na najbližih 10 fita, koje mogu da se urade iz operativnih razloga (npr. pretvaranje MDA).
(5) operacije noću - za operacije noću mora da budu uključena najmanje ivična svetla, svetla početka i kraja staze.
(v) Precizni prilaz - operacije kategorije I
(1) Opšte. Operacije kategorije I instrumentalnoga preciznog prilaza i sletanja izvode se koristeći ILS, MLS ili PAR sa visinom odluke ne manjom od 200 ft i sa RVR ne manjom od 550 m;
(2) Visina odluke. Avio prevozilac mora da obezbedi da visina odluke koja će se koristiti za precizni prilaz kategorije I nije niža od:
(i) minimalne visine odluke određene u letačkom priručniku aviona, ako je navedena;
(ii) minimalne visine do koje se može koristiti sredstvo za precizni prilaz bez vizuelnih oznaka.
(iii) OCH/OCL za kategoriju aviona; ili
(iv) 200 ft;
(3) vizuelne oznake - pilot ne sme da nastavi prilaz ispod visine odluke za kategoriju I, koja je određena u skladu sa tačkom (c)(2), osim ako nije najmanje jedna od sledećih vizuelnih oznaka za nameravanu stazu jasno vidljiva i prepoznatljiva pilotu:
(i) delovi sistema prilaznih svetala;
(ii) prag staze;
(iii) oznake praga staze;
(iv) svetla praga staze;
(v) identifikaciona svetla praga staze;
(vi) vizuelni indikator linije poniranja;
(vii) zona dodira ili oznake zone dodira aviona;
(viii) svetla zone dodira aviona; ili
(ix) ivična svetla staze;
(4) zahtevani RVR - minimum koji avio prevozilac može da koristi za operacije kategorije I su:
Napomena 1: Potpuno opremljena staza sa oznakama, 720 m ili više sa prilaznim svetlima HI/MI, ivična svetla staze, svetla početka i kraja staze. Svetla mora da budu upaljena.
Napomena 2: Srednje opremljena staza sa oznakama sastoji se od oznaka staze, 420-719 m sa HI/MI prilaznim svetlima, ivična svetla staze, svetala početka i završetka staze. Svetla mora da budu upaljena.
Napomena 3: Osnovno opremljena staza sa oznakama sadržava oznake staze, sa <420 m HI/MI prilaznih svetala, bilo koja dužina LI prilaznih svetala, ivična svetla staze, svetla početka i završetka staze. Svetla mora da budu upaljena.
Napomena 4: Bez prilaznih svetala da sadržava oznake staze, ivična svetla staze, svetla početka staze, svetla završetka staze ili je bez svetala.
Napomena 5: Navedene brojke su vrednosti objavljenog RVR-a ili vidljivosti pretvorene u RVR prema stavu (h), niže.
Napomena 6: Tabela važi za uobičajene prilaze sa stepenom snižavanja do 4. stepena i uključujući 4. stepen.
Napomena 7: DH u tabeli 5. odnosi se na početni proračun DH. Kada se izabere RVR, nema potrebe da se zaokružuje na najbližih 10 fita, što može da se koristi u operativne svrhe (npr. preračunavanja DA).
(5) operacije s jednim pilotom - za operacije s jednim pilotom, avio prevozilac mora da izračuna minimalni RVR za sve prilaze koji su u skladu sa JAR-OPS 1.430 i ovim dodatkom. RVR manji od 800 m nije dopušten osim kad se koristi odgovarajući autopilot koji je uključen na ILS ili MLS, i u tom slučaju važe normalni minimumi. Visina odluke koja se koristi ne sme da bude manja od 1.25 pomnoženo sa minimalnom visinom koju autopilot može da koristi;
(6) operacije noću. Za operacije noću treba da budu upaljena najmanje ivična svetla svetla kraja i praga staze.
(d) Precizni prilaz - operacije kategorije II
(1) opšte - operacija kategorije II je precizni instrumentalni prilaz i sletanje koristeći ILS ili MLS:
(i) sa visinom odluke manjom od 200 ft ali ne manjom od 100 ft;
(ii) sa RVR ne manjim od 300 m;
(2) visina odluke - avio prevozilac mora da obezbedi da visina odluke za operacije kategorije II ne bude niža:
(i) od minimalne visine odluke navedene u AFM, ako je propisana;
(ii) od minimalne visine do koje se može koristiti sredstvo za precizni prilaz bez zahtevanih vizuelnih referenci;
(iii) od OCH/OCL za kategoriju aviona;
(iv) od visine odluke do koje je posada aviona ovlašćena da leti;
(v) od 100 ft.
(3) vizuelne reference - pilot ne sme da nastavi prilaz ispod visine odluke kategorije II koja je određena u skladu sa tačkom (d)(2), osim ako vizuelne reference sadrže najmanje tri svetla u nizu koja čine centralnu liniju prilaznih svetala, ili svetla zone dodira, ili svetla centralne linije staze, ili ivična svetla staze, ili je uočena zadovoljavajuća kombinacija ovih svetala koja može da se održava. Ova vizuelna referenca mora da uključuje poprečne elemente svetala, npr. poprečnu prečku prilaznih svetala ili svetla praga staze za sletanje ili svetla zone dodira;
(4) zahtevani RVR - najniži minimum koji avio prevoznik sme da koristi u operacijama kategorije II:
Napomena 1: Uključivanje automatskog pilota za sletanje ispod DH u ovoj tabeli znači produženo korišćenje automatskog sistema za upravljanje avionom do visine koja nije viša od 80% od DH, koja se primenjuje. Zahtevi plovidbenosti mogu, preko minimalne visine uključivanja automatskog sistema upravljanja avionom, uticati na visinu odluke DH na koju će se da se primene.
Napomena 2: 300 m može se koristiti za avione kategorije D koji izvode automatsko sletanje. [Videti IEM dodatak 1 JAR-OPS 1.430 stavke (d) i (e)].
(e) Precizni prilaz - operacije kategorije III
(1) opšte - operacije kategorije III su podeljene kako sledi:
(i) operacije kategorije III A - instrumentalni precizni prilaz i sletanje koristeći ILS ili MLS:
(A) visina odluke manja od 100 ft; i
(B) sa RVR ne manjim od 200 m;
(ii) operacije kategorije III B - precizni instrumentalni prilaz i sletanje koristeći ILS ili MLS:
(A) visina odluke manja od 50 ft ili bez visine odluke;
(B) sa RVR manjim od 200 m, ali ne manjim od 75 m;
(2) visina odluke - za operacije kod kojih se koristi visina odluke, avio prevoznik mora da obezbedi da visina odluke nije niža od:
(i) minimalne visine odluke određene u AFM, ako je propisana;
(ii) minimalne visine do koje može da se koristi sredstvo za precizni prilaz bez potrebne vizuelne reference; ili
(iii) visine odluke do koje je posada aviona ovlašćena da leti;
(3) operacije bez visine odluke - operacije bez visine odluke mogu da se izvode samo:
(i) ako je operacija bez visine odluke odobrena u letačkom priručniku aviona (AFM);
(ii) ako prilazno sredstvo i oprema aerodroma mogu da podrže operacije bez visine odluke;
(iii) ako avio prevozilac ima odobrenje za operacije kategorije III bez visine odluke;
Napomena 1: Za stazu za kategorije III predpostavlja se da mogu da podrže operacije kategorije III bez visine odluke osim ako to nije posebno ograničeno i objavljeno u AIP ili NOTAM-u.
(4) Vizuelne reference
(i) pri operaciji kategorije III A i kategorije III B sa Fail-passive sistemom za upravljanje, pilot ne sme da nastavi prilaz ispod visine odluke koja je određena u skladu sa tačkom (e)(2) osim u slučaju kada je vizuelna oznaka koja obuhvata najmanje tri svetla u nizu koja su deo središnje linije prilaznih sredstava, ili svetla zone dodira, ili svetla središnje linije staze, ili ivična svetla staze, ili kada postoji kombinacija prethodnog i kada ona može da se održava;
(ii) u operacijama kategorije III B sa Fail-operational sistemom za upravljanje sa visinom odluke pilot ne sme da nastavi prilaz ispod visine odluke, određene u skladu sa gornjom tačkom (e)(2), osim kad postoji vizuelna referenca koja sadrži najmanje jedno svetlo središnje linije i ako može da se održava;
(iii) Za operacije kategorije III bez visine odluke nema zahteva za vizuelnim kontaktom sa stazom za sletanje pre dodira.
(5) potreban RVR - najniži minimum koji avio prevoznik sme da koristi za operacije kategorije III su:
Napomena 1: Za operacije u stvarnim RVR vrednostima manjim od 300 m, prekinuti prilaz je potreban čak i u slučaju otkaza autopilota na visini odluke DH ili nižoj. [Videti IEM dodatak 1 JAR-OPS 1.430(d) & (e)]
(e) Kružni prilazi
(1) najniži minimum koji avio prevozilac koristi za kružni prilaz: tabela 8
(2) kružni prilaz sa opisanom putanjom leta je odobren postupak u smislu ovog stava (videti IEM dodatak 1 JAR-OPS 1.430).
(g) Vizuelni prilaz - avio prevozilac ne sme da koristi RVR manji od 800 m za vizuelni prilaz;
(h) Preračunavanje objavljene meteorološke vidljivosti u RVR
(1) avio prevozilac mora da osigura da se pretvaranje meteorološke vidljivosti u RVR ne koristi za izračunavanje minimuma za poletanje, minimuma kategorija II i III ili kad je dostupan objavljeni RVR;
(2) prilikom preračunavanja meteorološke vidljivosti u RVR u svim drugim slučajevima osim onim u tački (h)(1), avio prevozilac mora da obezbedi da se koristi sledeća tabela:
Svetla u upotrebi |
RVR= Izveštena meteorološka vidljivost umnožena sa |
|
|
Dan |
Noć |
Visoka prilazna svetla i svetla PSS |
1,5 |
2,0 |
Bilo koji tip svetala osim gornjeg |
1,0 |
1,5 |
Bez svetala |
1,0 |
Nije primenjivo |
Dodatak 2 JAR-OPS 1.430 (c) Kategorije aviona - operacije u svim vremenskim uslovima
(a) Razvrstavanje aviona
Kriterijum koji je uzet u obzir za razvrstavanje aviona po kategorijama je indikovana vazdušna brzina na pragu staze (VAT) koja je jednaka brzini sloma uzgona (VSO) pomnoženoj sa 1,3 ili Vsig pomnoženoj sa 1,23 u konfiguraciji za sletanje sa maksimalnom odobrenom masom za sletanje. Ako su obe brzine VSO i VSIG na raspolaganju, koristiće se veća vrednost VAT. Kategorije aviona koje su podeljene po (VAT) vrednosti su u tabeli: JAR-OPS strana 1-E-10.
Konfiguraciju za sletanje koja treba da se uzme u obzir određuje avio prevozilac ili proizvođač aviona.
(b) Trajna promena kategorije (maksimalna masa za sletanje)
(1) avio prevoznik može da utvrdi stalnu, nižu masu sletanja, i da koristi tu masu za određivanje VAT ako to odobri nadležno telo.
(2) kategorija određena za date avione biće stalna i nezavisna od uslova koji se menjaju u svakodnevnim operacijama.
Dodatak 1 JAR-OPS 1.440 Operacije u uslovima smanjene vidljivosti - opšta operativna pravila
(a) Opšte - sledeći postupci se primenjuju na uvođenje i odobravanje operacija u uslovima smanjene vidljivosti.
(b) Operativna demonstracija - avio prevozilac mora da zadovolji uslove propisane u stavu (c) kad uvodi tip aviona, koji je nov za JAA, za izvođenje operacija kategorija II i III.
Napomena: Za tipove aviona koji se već koriste za operacije kategorija II ili III u drugim državama JAA, umesto gore navedenog važi program pokazivanja upotrebe propisan stavkom (f).
(1) Operativna pouzdanost - ocena uspeha operacija kategorija II i III ne sme da bude manja od one propisane u JAR-AWO;
(2) merila za uspešan prilaz - prilaz se smatra uspelim:
(i) ako su merila jednaka onim određenim u JAR-AWO ili njemu jednako vrednom dokumentu;
(ii) ako se ne dogodi otkaz odgovarajućeg sistema na avionu.
[videti IEM dodatak 1 JAR-OPS 1.440(b)]
(v) Sakupljanje podataka tokom demonstracije avionskih sistema - uopšteno
(1) avio prevozilac mora da uspostavi sistem obaveštavanja kako bi omogućio provere i periodična nadgledanja tokom perioda operativnog ocenjivanja pre nego što avio prevozilac dobije ovlašćenje za izvođenje operacija kategorija II ili III. Sistem obaveštavanja mora da sadrži i uspele i neuspele prilaze, sa naznačenim razlogom za neuspele, i da uključuje dnevnik otkaza pojedinih delova sistema. Sistem obaveštavanja mora da bude zasnovan na prijavama posade aviona i automatski snimljenih podataka, a kako je propisano u stavkama (d) i (e);
(2) Upisivanje prilaza može da se učini tokom normalnog leta ili tokom drugih letova koje avio prevozilac obavlja.
(g) Prikupljanje podataka tokom demonstracije sistema aviona - operacije sa visinom odluke ne manjom od 50 ft
(1) za operacije sa visinom odluke ne manjom od 50 ft, podatke mora da upiše i proceni avio prevozilac, a kada je to potrebno i nadležno telo;
(2) dovoljno je da posada aviona upiše sledeće podatke:
(i) aerodrom i stazu koja se koristi;
(ii) meteorološke uslove;
(iii) vreme;
(iv) razlog greške koja prouzrokuje neuspeo prilaz;
(v) adekvatnost kontrole brzine aviona;
(vi) položaj trimera prilikom isključenja automatskog sistema upravljanja avionom;
(vii) kompatibilnost automatskog sistema upravljanja avionom, uređaj "flight director" i letenje po osnovnim podacima.
(viii) prikaz (indikaciju) položaja aviona u odnosu na središnju liniju ILS-a kod snižavanja ispod 30 m (100 ft);
(ix) položaj zone dodira;
(3) broj prilaza, koje odobri nadležno telo, koji se napravi tokom početnog ocenjivanja mora da bude dovoljan da se može pokazati da sistem radi u praksi tako da je postignuta 90-postotna pouzdanost i 95 posto uspelih prilaza.
(d) Prikupljanje podataka tokom demonstracije avionskih sistema u letu - operacije sa visinom odluke manjom od 50 ft ili bez visine odluke.
(1) za rad sa visinom odluke manjom od 50 ft ili bez visine odluke, uređaj za snimanje podataka o letu, ili ostala odgovarajuća oprema koja daje odgovarajuće informacije, mora da se koristi u dodatku sa beleškama posade aviona da bi se potvrdilo da sistem radi u stvarnim uslovima kako je propisano. Zahtevaju se sledeći podaci:
(i) raspodela stepena ILS-a na 30 m (100 ft), na mestu dodira aviona, i ako je primenjivo, prilikom isključenja sistema za održavanje smera aviona (roll out control system) i najveće vrednosti stepena između tih tačaka;
(ii) ugao poniranja na mestu dodira;
(2) svaka nepravilnost pri sletanju mora da se potpuno istraži koristeći sve raspoložive podatke da bi se otkrio uzrok.
(đ) Pokazivanje kvaliteta tokom korišćenja
Napomena: Avio prevozilac koji ispuni uslove stavke (b), smatraće se da je zadovoljio uslove za dokazivanje tokom rada koji su propisani u ovom stavu.
(i) sistem treba da pokaže pouzdanost i performanse tokom linijskog rada koja su u skladu sa operativnim konceptom. Tokom linijskih operacija mora da se obavi dovoljan broj uspešnih sletanja, kako je odredilo nadležno telo, uključujući trenažne letove, koristeći sisteme za automatsko sletanje i upravljanje pravcem aviona posle sletanja koji su ugrađeni u određeni tip aviona;
(ii) demonstracija treba da se napravi koristeći ILS kategorije II ili III. Avio prevozilac može da izabere da se demonstracija obavi i na drugim ILS sredstvima, ako se može zabeležiti dovoljno podataka radi određivanja uzroka nezadovoljavanja performansi.
(iii) ako avio prevozilac poseduje različite modele istog tipa aviona na kojima koristi jednake osnovne sisteme za upravljanje avionom i prikazivanje podataka na istom tipu aviona, ili različite osnovne sisteme za upravljanje avionom i prikazivanje podataka na istom tipu aviona, mora da dokaže da različite modifikacije zadovoljavaju osnovne kriterijume performansi, ali avio prevozilac ne treba da izvodi kompletnu demonstraciju operacija za svaku različitu modifikaciju.
(iv) kada avio prevozilac uvede tip aviona koji je već odobrilo nadležno telo bilo koje države članice JAA za operacije kategorije II i/ili III, može da se odobri skraćeni program dokazivanja kvaliteta sistema.
(e) Stalni nadzor
(1) nakon dobijanja osnovnog odobrenja, avio prevozilac mora stalno da nadgleda operacije kako bi otkrio neželjene tokove pre nego što postanu opasni. Za postizanje tog cilja mogu da se koriste zapažanja letačke posade aviona;
(2) sledeće informacije mora da se čuvaju dvanaest meseci:
(i) ukupan broj prilaza, po tipu aviona, kada je oprema aviona u letu za kategorije II i III koristi za realne uspešne prilaze ili za vežbe prilaza gde se primenjuju minimumi za kategorije II ili III;
(ii) zapisi o neuspelim prilazima i/ili automatskim sletanjima po aerodromima i registraciji aviona za sledeće kategorije:
(A) greške u sistemima aviona u letu;
(B) problemi sa sistemima na zemlji (infrastrukturom);
(V) prekinuti prilazi zbog instrukcija kontrole leta (ATC);
(G) ostali razlozi;
(3) avio prevozilac mora da utvrdi za svaki avion postupke za nadzor performansi automatskog sistema za sletanje.
(ž) Prelazni period
(1) avio prevozilac bez prethodnih iskustava sa kategorijom II ili III:
(i) avio prevoziocu bez prethodnog iskustva sa kategorijom II ili III može da se odobri da izvodi operacije kategorije II ili IIIa nakon što stekne minimalno šestomesečno iskustvo u operacijama kategorije I na određenom tipu aviona;
(ii) po završetku šestomesečnih operacija kategorije II ili IIIa na određenom tipu aviona, avio prevoziocu može da se odobre operacije kategorije IIIb. Kada dobije takvo odobrenje, nadležno telo može da odredi veće minimume od najmanjih koji se odnose za dodatno razdoblje. Povećanje minimuma se normalno odnosi samo na RVR i/ili ograničenja za operacije bez visine odluke i mora da bude određeno tako da one ne zahtevaju promene operativnih postupaka.
(2) Avio prevoznik sa prethodnim iskustvom sa kategorijom II ili III - avio prevozilac sa prethodnim iskustvom sa kategorijom II ili III može da dobije odobrenje za skraćenje prelaznog razdoblja podnošenjem zahteva nadležnom telu:
(i) održavanje opreme za kategoriju II, kategoriju III i LVTO - uputstva za održavanje opreme na avionu mora da donese sam avio prevozilac, u saradnji sa proizvođačem i uključiti ih u program održavanja koji je propisan u JAR-OPS 1.910. i koji je avio prevoziocu odobrilo nadležno telo.
Dodatak 1 JAR-OPS 1.450 Operacije u uslovima smanjene vidljivosti - osposobljavanje i osposobljenost
(a) Opšte - avio prevozilac mora da obezbedi da programi osposobljavanja članova letačke posade aviona za operacije u uslovima smanjene vidljivosti sadrže teorijsko osposobljavanje, osposobljavanje na simulatoru i/ili osposobljavanje u letu. Avio prevozilac može da skrati sadržaj kursa kako je propisano u tačkama (2) i (3), ako takav sadržaj prihvati nadležno telo.
(1) članovi letačke posade aviona koji nemaju iskustva u kategoriji II ili kategoriji III mora da završe kompletan program obuke propisan u stavkama (b), (v) i (g).
(2) članovi posade aviona sa iskustvom u operacijama kategorije II ili kategorije III kod drugog JAA avio prevoznika mogu da završe skraćeni kurs teorijskog osposobljivanja;
(3) članovi letačke posade aviona sa iskustvom u operacijama kategorije II ili kategorije III sa avio prevoznikom mogu da završe skraćeni kurs osposobljavanja iz teorije, na simulatoru i/ili osposobljivanja u letu. Skraćeni kurs mora da sadrži najmanje uslove propisane tačkama (g)(1), (g)(2)(i) ili (g)(2)(ii), kada je to primereno, i (g)(3)(i).
(b) Teorijsko osposobljavanje - avio prevozilac mora da obezbedi da teorijsko osposobljavanje za operacije u uslovima smanjene vidljivosti sadrži najmanje:
(1) karakteristike i ograničenja ILS i/ili MLS sistema;
(2) karakteristike vizuelnih sredstava za navođenje;
(3) karakteristike operacija u uslovima magle;
(4) operativne mogućnosti i ograničenja pojedinih sistema aviona;
(5) učinak padavina, nakupljanja leda, smicanja vetra na malim visinama i turbulencije;
(6) učinak otkaza pojedinog sistema aviona;
(7) upotreba i ograničenja sistema procene RVR-a;
(8) načela u vezi sa uslovima za određivanje nadvišavanja prepreka;
(9) prepoznavanje radnje koju treba preduzeti u slučaju otkaza sistema na zemlji;
(10) postupke i mere opreza koje treba da se poštuju u vezi sa pomeranjem (komandnih) površina tokom operacija kada je RVR 400 m ili manja, i sve dodatne postupke koji su potrebni u uslovima kada je RVR manji od 150 m (200 m za avione kategorije D);
(11) značenje visina odluke koja se temelje na radio visinomeru i učinak profila terena u prilazu na očitavanje radiovisinomera i sistema za automatski prilaz/sletanje;
(12) važnost i značenje visine upozorenja (Alert Hight) ako je primenjiva i radnje u slučaju otkaza iznad i ispod visine upozorenja;
(13) uslove osposobljenosti pilota kako bi stekli i mogli da zadrže ovlašćenje za operacije u uslovima smanjene vidljivosti kategorije II ili III;
(14) važnost pravilnog sedenja i položaja očiju.
(v) Osposobljavanje na simulatoru i/ili osposobljavanje u letu
(1) avio prevozilac mora da obezbedi da osposobljavanje na simulatoru i/ili osposobljavanje u letu u uslovima smanjene vidljivosti sadrži:
(i) provere zadovoljavajućeg rada opreme na zemlji i u letu;
(ii) efekte na minimumima koji prouzrokuju promene u statusu opreme instalirane na zemlji;
(iii) proveravanje automatskog sistema upravljanja avionom i pokazivača stanja sistema za automatsko sletanje sa naglašavanjem radnji koje se trebaju preduzeti u slučaju otkaza tog sistema;
(iv) radnje koje moraju da se preduzmu u slučaju otkaza, kao što su otkazi motora, električnog sistema, hidrauličnog sistema i sistema upravljanja avionom;
(v) efekte zbog poznatih neispravnosti i upotrebe liste minimalne opreme aviona;
(vi) operativna ograničenja prouzrokovana uverenjem o plovidbenosti aviona;
(vii) odredbe o vizuelnim oznakama koje je potrebno uočiti na visini odluke zajedno sa informacijom o najvećem odstepenu, koje je na putanji leta dopušteno u poniranju i po smeru;
(viii) važnost i značenje visine upozorenja (Alert Hight) ako se primenjuje i radnje u slučaju otkaza iznad i ispod visine upozorenja;
(2) avio prevozilac mora da obezbedi da je svaki član letačke posade aviona osposobljen za obavljanje svoje dužnosti i o potrebnoj koordinaciji sa drugim članovima posade aviona. U najvećoj mogućoj meri za ovu namenu moraju da se koriste odgovarajuće opremljeni simulatori leta;
(3) osposobljavanje mora da se obavi po fazama koje sadrže normalne operacije na ispravnom avionu i sa potrebnom opremom ali uključujući sve vremenske uslove na koje može da se naiđe i detaljne prikaze otkaza sistema aviona ili opreme koji mogu da utiču na operacije kategorije II ili III. Ako sistemi aviona uključuju korišćenje hibridnih ili drugih specijalnih sistema (kao što su - Head up display, ili oprema za poboljšanje vidljivosti), tada članovi letačke posade aviona mora da vežbaju korišćenje tih sistema u normalnim i vanrednim prilikama, i to u toku osposobljivanja na simulatoru;
(4) mora da se uvežbaju postupci u neuspelim operacijama odgovarajući za poletanje u uslovima smanjene vidljivosti operacija kategorija II i III;
(5) za avione za koje ne postoji određeni tipski simulator, avio prevoznik mora da obezbedi da će se faza vizuelnog osposobljivanja u letu za operacije kategorije II izvoditi na simulatoru za tu namenu odobrilo nadležno telo. Takvo školovanje mora da sadrži najmanje četiri prilaza. Osposobljavanje i postupci koji su specifični za tip aviona mora da se vežbaju na avionu;
(6) osnovno osposobljavanje za kategorije II i III mora da sadrži najmanje sledeće vežbe:
(i) prilaz, koristeći odgovarajuće sisteme za navođenje, autopilot i sistemima kontrole ugrađenih u avion, do odgovarajuće visine odluke, i prelaz na vizuelni let i sletanje;
(ii) prilaz sa svim ispravnim motorima koristeći odgovarajući sistem za navođenje aviona, autopilot i sistem upravljanja ugrađen u avion, za upravljanje do visine odluke nakon koje sledi postupak prekinutog prilaza; sve bez spoljnih vizuelnih oznaka;
(iii) gde je to primenjivo, prilaz koji koristi automatski sistem upravljanja avionom sa mogućnošću ravnanja aviona, sletanja i održavanja pravca;
(iv) normalan rad svih potrebnih sistema sa korišćenjem i bez korišćenja vizuelnih znakova na visini odluke;
(7) sledeće faze osposobljivanja moraju da sadrže najmanje:
(i) prilaze sa otkazom motora u raznim fazama prilaza;
(ii) prilaze sa otkazom kritične opreme (npr. električnog sistema, sistema za automatsko upravljanje avionom, sistema ILS/MLS na zemlji i/ili u vazduhu i pokazivača stanja);
(iii) prilaze gde otkaz sistema za automatsko upravljanje avionom na maloj visini zahteva:
(A) prelaz ručnim upravljanjem komandama za ravnanje aviona pre sletanja, u sletanju i pri održavanju smera aviona posle sletanja, ili prekinuti prilaz;
(B) prelazak na ručno upravljanje komandama aviona ili automatski prelaz na niži stepen kako bi se odletelo sa prekinutog prilaza od visine jednake visini odluke ili manje od visine odluke, uključujući one koje mogu rezultovati sletanjem na stazu;
(iv) otkaze sistema koji mogu da rezultuju velikim otklonima pokazivača po pravcu ili visini, iznad i ispod DH, u uslovima minimalne vidljivosti, odobrenim za operaciju. U nastavku, mora da se nastavi manuelno sletanje ako prikazivač u nivou glave (head-up display) pokaže niži stepen automatskog upravljanja avionom ili čak samo poravnanje aviona pre sletanja;
(v) otkaze i postupke određene za tip ili varijantu aviona;
(8) program osposobljivanja mora da omogućuje vežbe za savladavanje otkaza i grešaka koji zahtevaju prelaz na viši minimum;
(9) program osposobljivanja mora da uključuje upravljanje avionom kada, tokom otkaza pasivnog prilaza kategorije III, otkaz uzrokuje isključivanje autopilota na visini jednakoj visini odluke ili nižoj od visine odluke, kada je zadnji objavljeni RVR 300 m ili manje;
(10) kada se izvodi poletanje sa RVR-om 400 m ili manje, osposobljavanje mora da uključuje otkaze sistema i otkaze motora koji rezultuju ili nastavkom ili prekidom poletanja.
(g) Pretvaranje zahteva za osposobljavanje za izvođenje poletanja u uslovima smanjene vidljivosti i operacija kategorije II i III. Avio prevozilac mora da obezbedi da će svaki član letačke posade završiti sledeće osposobljavanje za letenje u uslovima male vidljivosti ako prelazi na novi tip ili novi model (varijantu) aviona na kojem će da izvodi poletanje u uslovima smanjene vidljivosti i operacije kategorije II i III. Uslovi u vezi sa iskustvom člana letačke posade da pohađa skraćeni kurs opisan su u tačkama (a)(2) i (a)(3):
(1) osposobljavanje na zemlji - odgovarajući zahtevi opisani u stavu (b) uzimaju u obzir osposobljenost i iskustvo člana letačke posade za kategoriju II i III;
(2) osposobljavanje na simulatoru i/ili osposobljavanje u letu:
(i) najmanje osam prilaza i/ili sletanja na simulatoru odobrenom za tu namenu;
(ii) onde gde ne postoji određeni tip simulatora, najmanje tri prilaza uključujući najmanje jedno produženje na drugi krug na avionu;
(iii) odgovarajuće dodatno osposobljavanje ako to zahteva neka posebna oprema, npr. prikazivanje podataka u nivou glave ili oprema za uvećanje slike;
(3) osposobljenost letačke posade - zahtevi osposobljenosti letačke posade precizno su određeni za avio prevozioca i prema tipu aviona koji koristi.
(i) avio prevozilac mora da obezbedi da je svaki član letačke posade uspešno obavio proveru pre izvođenja operacija kategorije II i III;
(ii) provera opisana u stavci (i) može da se zameni uspešno završenim osposobljavanjem na simulatoru i/ili u letu kako je opisano u tački (d)(2).
(4) letenje na linijama pod nadzorom - avio prevozilac mora da obezbedi da će svaki član letačke posade obaviti letenje na linijama pod nadzorom:
(i) za kategoriju II kada se zahteva manuelno sletanje, najmanje tri sletanja posle isključenja autopilota;
(ii) za kategoriju III, najmanje tri automatska sletanja, sa tim da se traži samo jedno automatsko sletanje onda kada je obavljeno osposobljavanje iz tačke (d)(2) na simulatoru letenja (Full Flight Simulator) koji se koristi za školovanje bez letenja na avionu.
(d) Iskustvo vođe vazduhoplova i iskustvo na tipu - pre započinjanja operacija kategorije II/III, sledeći dodatni zahtevi se odnose na vođu vazduhopolova ili na pilote kojima će da bude prepušćeno upravljanje letom, a koji su prvi put na određenom tipu aviona:
(1) 50 sati ili 20 sektora na tipu, uključujući letenje na liniji pod nadzorom;
(2) 100 metara mora se dodati primenjivom minimumu za kategoriju II ili kategoriju III RVR, ako pilot prethodno nije bio osposobljen za operacije kategorija II i III, sa JAA avio prevoziocem, dok ne izvrši ukupno 100 sati ili 40 sektora na tipu, uključujući letenje na linijama pod nadzorom;
(3) nadležno telo može da odobri smanjenje spomenutih uslova u vezi sa iskustvom vođe vazduhoplova za članove letačke posade koji imaju to iskustvo u operacijama kategorija II i III.
(đ) Poletanje pri smanjenoj vidljivosti na stazi sa RVR manjom od 150/200 m
(1) avio prevozilac mora da obezbedi da će pre odobrenja za obavljanje poletanja pri vidljivosti manjoj od 150 m (ispod 200 m za avione kategorije D) pilot da ispuni sledeće kvalifikacije:
(i) normalno poletanje u minimalno odobrenim uslovima vidljivosti (RVR);
(ii) poletanje u minimalno dopuštenim uslovima vidljivosti (RVR) sa kvarom jednog motora između V1 i V2 ili čim to sigurnosni razlozi dopuste,
(iii) poletanje u minimalno dopuštenim uslovima vidljivosti (RVR) sa kvarom jednog motora pre V1 koji rezultira prekinutim poletanjem.
(2) avio prevozilac mora da obezbedi da je osposobljavanje zahtevano u tački (1) obavljeno na odobrenom simulatoru. Osposobljavanje mora da obuhvati upotrebu bilo kojeg posebnog postupka i opreme. Onde gde ne postoji odobreni simulator, nadležno telo može da odobri takvo osposobljavanje na avionu bez zahteva za zadovoljavanjem uslova minimalne vidljivosti (RVR) (videti dodatak 1 JAR-OPS 1.965);
(3) avio prevozilac mora da obezbedi da je član posade aviona obavio proveru pre sprovođenja poletanja u uslovima smanjene vidljivosti u RVR manjem od 150 m (manji od 200 m za avione kategorije D) ako je primenjiv. Provera se može zameniti samo uspešno obavljenim osposobljavanjem na simulatoru i/ili u letu propisanom u tački (đ)(1) ili sa početnom preobukom na određenom tipu aviona.
(e) Osposobljavanje i proveravanje u cilju obnavljanja - operacije u uslovima smanjene vidljivosti
(1) avio prevozilac mora da obezbedi da će, povezano uz uobičajeno osposobljavanje i provere stručnosti, da proveri znanje i sposobnost pilota da obavlja zadatke vezane za određenu kategoriju operacije (za koju je ovlašćen). Traženi broj prilaza tokom perioda važnosti provere stručnosti koju obavlja avio prevozilac [kako je propisano u JAR-OPS 1.965(b)] mora biti najmanje tri, sa tim da se jedan od njih može zameniti prilazom i sletanjem avionom koristeći odobrene postupke kategorije II ili III. Tokom provere stručnosti koju obavlja avio prevozilac (operator proficiency check) mora da se uradi jedan neuspeo prilaz. Ako je avio prevozilac ovlašćen za provođenje poletanja sa RVR-om manjim od 150/200 m, najmanje jedan LVTO do najnižeg primenjivog minimuma mora da se uradi tokom sprovođenja provere stručnosti. [videti IEM OPS 1.450 (b)(i)];
(2) za operacije kategorije III, avio prevozilac mora da koristi simulator leta odobren za obuku za kategoriju III;
(3) avio prevozilac mora da obezbediti da je za operacije kategorije III, na avionu sa otkazom pasivnog sistema upravljanja avionom, učinjen najmanje jedan neuspeo prilaz u periodu od tri uzastopne operativne provere stručnosti koju izvodi avio prevozilac, kao rezultat otkaza autopilota na visini odluke ili ispod visine odluke kad je objavljen RVR 300 m ili manje;
(4) nadležno telo može da odobri osposobljavanje i provere radi obnavljanja znanja za operacije kategorije II i LVTO na određenom tipu aviona, ako nije na raspolaganju odobreni simulator.
Napomena: Osvežavanje znanja LVTO i kategorije II/III koja se temelje na automatskim prilazima i/ili automatskim sletanjem održava se obukom za obnavljanje znanja i proverama propisanih u ovoj stavci.
Dodatak 1 JAR-OPS 1.455 Operacije u uslovima smanjene vidljivosti - Operativni postupci
(a) Uopšteno - operacije u uslovima smanjene vidljivosti obuhvataju:
(1) poletanje "manuelno" (sa elektroničkim sistemom za navođenje ili bez njega);
(2) prilaz sa autopilotom do ispod DH, sa ravnanjem "manuelno", sletanjem i održavanjem pravca na zemlji;
(3) prilaz sa automatskim pilotom nakon kojeg sledi automatsko ravnanje aviona, automatsko sletanje aviona i ručno održavanje pravca na zemlji;
(4) prilaz sa automatskim pilotom nakon kojeg sledi automatsko ravnanje, automatsko sletanje i automatsko održavanje pravca aviona na zemlji, kada je RVR koji se primenjuje manji od 400 m.
Napomena 1: Hibridni sistem može da se koristi u bilo kojem od ovih načina izvođenja operacija.
Napomena 2: Ostali oblici sistema za navođenje ili prikazivanje mogu da budu potvrđeni i odobreni.
(b) Postupci i uputstva za upotrebu
(1) Tačna vrsta i obim postupaka i datih uputstava zavise od opreme koja se koristi u avionu i postupcima u pilotskoj kabini aviona. U operativnom priručniku avio prevozilac mora jasno da definiše dužnosti članova letačke posade aviona tokom poletanja, prilaza, ravnanja za sletanje, održavanje pravca na stazi i prekinutog prilaza. Poseban naglasak mora da se da odgovornosti letačke posade aviona tokom prelaska iz uslova letenja po instrumentalnim pravilima na letenje po pravilima vizuelnog letenja, i postupcima koji trebaju da se koriste prilikom smanjenja vidljivosti ili kada se desi otkaz. Posebna pažnja mora da se posveti raspodeli zadataka u pilotskoj kabini tako da se obezbedi smanjenje opterećenja pilota koji donosi odluke ili obavlja prekinuti prilaz, i da mu se omogući da može da se posveti nadgledanju i procesu donošenja odluka;
(2) avio prevozilac mora detaljno da prikaže operativne postupke i uputstva u operativnom priručniku. Uputstva mora da budu u skladu sa ograničenjima i obaveznim postupcima sadržanim u letačkom priručniku aviona i treba, između ostalog, da sadrže sledeće tačke:
(i) provere - da se utvrdi zadovoljavajuće funkcioniranje opreme aviona, pre leta i za vreme leta;
(ii) uticaje na minimume koji prouzrokuju promene stanja opreme na zemlji i opreme u avionu;
(iii) postupke za poletanje, prilaz, ravnanje, sletanje, održavanje pravca na zemlji i prekinutog prilaza;
(iv) postupke koje treba slediti u slučaju otkaza, upozorenja i ostalih vanrednih situacija;
(v) minimalne vizuelne oznake koje su potrebne;
(vi) važnost pravilnog sedenja i položaja očiju;
(vii) radnje koje mogu da budu neophodne prilikom smanjenja broja vizuelnih oznaka;
(viii) raspodelu zadataka posadi prilikom sprovođenja postupaka prema tačkama (i) do (iv) i (vi), kako bi se omogućilo da se zapovednik aviona posveti isključivo nadzoru i donošenju odluka;
(ix) zahtev da se sve informacije o visini ispod 200 ft trebaju da budu zasnovane na radiovisinomeru i da jedan pilot nastavi da nadgleda instrumente aviona sve do njegovog sletanja;
(x) zahteve za zaštitu područja osetljivosti uređaja za određivanje smera prilaza (Localiser);
(xi) upotrebu informacija koje se odnose na brzinu vetra, smicanje vetra, turbulenciju, zagađenost piste i korišćenje višestrukih procena RVR-a;
(xii) postupke koji mora da se koriste za vežbanje prilaza i sletanja na staze za koje nisu utvrđeni potpuni postupci prilaza za kategoriju II i kategoriju III;
(xiii) operativna ograničenja koja nastaju iz uverenja o plovidbenosti;
(xiv) podatke o najvećem dopuštenom odstupanju od putanje leta u poniranju za uređaj za određivanje smera prilaza (Localiser) i/ili ILS-a;
Dodatak 1 JAR-OPS 1.465 Minimalna vidljivost za VFR operacije
Napomena 1: Kada je prelazna visina manja od 3.050 m (10.000 ft) AMSL, treba da se koristi FL 100 umesto 10.000 ft.
Napomena 2: Avioni kategorije A i B mogu da rade u vidljivosti do 3.000 m, ako odgovarajuća služba ATC dopusti letenje po vidljivosti manjoj od 5 km, i kad su okolnosti takve da je verovatnost susretanja sa ostalim saobraćajem vrlo mala i kad je IAS 140 kt (čvora) ili manja.
YU - JAR-OPS 1 - SEKCIJA 1
JAR-OPS 1.470 Područje primene
(a) Avio-prevozilac mora da obezbedi da višemotorni avioni pokretani turboelisnim motorima sa maksimalno dozvoljenim brojem putničkih sedišta više od 9, ili maksimalne mase u poletanju veće od 5.700 kg i svi višemotorni turbomlazni avioni obavljaju operacije u skladu sa odeljkom G (performanse klasa A).
(b) Avio-prevozilac mora da obezbedi da avioni pokretani elisom sa maksimalno dozvoljenim brojem putničkih sedišta 9 ili manje i maksimalne mase u poletanju 5.700 kg ili manje, obavljaju operacije u skladu sa odeljkom H (performanse klasa B).
(v) Avio-prevozilac mora da obezbedi da avioni pokretani klipnim motorima sa maksimalno dozvoljenim brojem putničkih sedišta većim od 9 ili maksimalne mase u poletanju veće od 5.700 kg rade u skladu sa pododeljkom I (performanse klasa C).
(g) Tamo gde potpuno ispunjavanje zahteva odgovarajućeg odeljka ne može da se pokaže zbog specifičnih konstruktivnih osobina (npr. nadzvučni avioni, ili avioni za sletanje na vodu), avio-prevozilac mora da primeni odobrene standarde performansi koje obezbeđuju nivo sigurnosti jednak onoj u odgovarajućem odeljku.
(d) Višemotornim avionima, pokretanim turboelisnim motorima, sa maksimalno dozvoljenim brojem putničkih sedišta većim od 9 i maksimalne mase u poletanju 5.700 kg ili manje, nadležni organ može da odobri da obavljaju operacije prema alternativnim operativnim ograničenjima performanse klase A koja neće da bude manje ograničavajuća nego ona u odgovarajućim zahtevima odeljka H.
(đ) Odredbe stava (d), prestale su da važe 1. aprila 2000.
JAR-OPS 1.475 Opšte
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da masa aviona:
(1) na početku poletanja ili u slučaju replaniranja tokom leta; i
(2) u tački od koje se primenjuje ispravljeni operativni plan leta, ne bude veća od mase pri kojoj zahtevi odgovarajućeg odeljka mogu da se ispune za let koji se obavlja, uzimajući u obzir očekivano smanjenje mase u toku leta i za ispuštanje goriva kako je određeno u posebnom zahtevu.
(b) Avio prevozilac treba da obezbedi da se odobreni podaci o performansama za obavljanje leta, utvrđeni u letačkom priručniku aviona, koriste radi ispunjavanja zahteva odgovarajućeg odeljka, dopunjavaju ako je potrebno, drugim podacima prihvatljivim nadležnom telu, kao što je opisano u odgovarajućem odeljku. Kada se primenjuju odredbe opisane u odgovarajućem odeljku, mogu da se uzmu u obzir neki operativni faktori koji su već ugrađeni u podatke o performansama u letačkom priručniku aviona - da bi se izbegla dvostruka upotreba odredaba. [Videti AMC OPS 1.475 (b) IEM OPS 1475 (b)].
(v) Prilikom ispunjavanja zahteva odgovarajućeg odeljka, mora da se uzmu u obzir konfiguracija aviona, uticaj okoline i delovanje sistema koji imaju nepovoljan uticaj na performanse.
(g) Za performanse, vlažna poletno-sletna pista, osim travnate piste, može da se smatra suvom.
JAR-OPS 1.480 Pojmovi
(a) Izrazi upotrebljavani u odeljcima F, G, H, I, i J i koji nisu određeni u JAR-OPS 1 imaju sledeće značenje:
(1) raspoloživa dužina za zaustavljanje pri poletanju (ASDA) - raspoloživa dužina protrčavanja u poletanju plus dužina produžetka za zaustavljanje (stopway), ako je takav produžetak za zaustavljanje nadležno telo objavilo za upotrebu, i da je sposoban da podnese masu aviona pod preovladavajućim operativnim uslovima.
(2) kontaminirana staza - smatra se da je staza kontaminirana kad je više od 25 posto površine staze (bilo u izolovanim područjima ili ne) u okviru zahtevane dužine i širine koja se koristi, pokrivena:
(i) površinskom vodom dubine veće od 3 mm (0,125 in), ili lapavicom, ili rastresitim snegom, koji odgovara dubini vode većoj od 3 mm (0,125 in);
(ii) snegom koji je zbijen u čvrstu masu koja ne može više da se zbije i drži se zbijena ili, ako se prikuplja, lomi u grude (čvrst sneg);
(iii) ledom, uključujući i mokar led;
(3) vlažna pista - pista se smatra vlažnom kada nije suva, i kada joj vlažnost ne daje sjajan izgled;
(4) suva pista - suva pista je ona koja nije ni mokra ni kontaminirana, a podrazumeva čvrstu stazu koja je posebno pripremljena, sa žljebovima i poroznom podlogom, i održavana tako da zadrži efektivno kočenje za suvu stazu i kada je prisutna vlažnost;
(5) raspoloživa dužina staze za sletanje (LDA) - dužina piste koju je nadležno telo proglasilo raspoloživom, i koja je pogodna za vožnju aviona pri sletanju;
(6) maksimalan dozvoljen broj sedišta u putničkoj kabini - maksimalan broj putničkih sedišta u pojedinom avionu, isključujući pilotska sedišta ili sedišta u pilotskoj kabini i sedišta kabinskog osoblja, koja koristi avio prevozilac, koje je odobrilo nadležno telo i koji je tačno određen u operativnom priručniku;
(7) raspoloživa dužina piste za poletanje (TODA) - raspoloživa dužina piste za poletanje plus raspoloživa dužina predpolja (clearway);
(8) masa na poletanju - masom na poletanju aviona smatra se masa aviona, uključujući sva lica i sve stvari što se prevoze na početku poletanja;
(9) raspoloživa dužina protrčavanja u poletanju (TORA) - dužina piste koju je nadležno telo proglasilo raspoloživom i koja je pogodna za protrčavanje na zemlji pri poletanju aviona;
(10) mokra pista - pista se smatra mokrom kad je njena površina pokrivena vodom, ili nečim sličnim, u količini koja je manja od one približno određene u tački (a) (2) ili kada na njoj ima dovoljno vlage da izaziva pojavu refleksije, ali bez značajnijih delova sa stajaćom vodom.
(b) Pojmovi "dužina za zaustavljanje pri poletanju", "dužina za poletanje", "protrčavanje u poletanju", "čista putanja leta u poletanju", "čista putanja leta na ruti sa jednim neispravnim motorom", "čista putanja leta na ruti sa dva neispravna motora" su - u odnosu na avion određeni u uslovima za plovidbenost pod kojima je izdato uverenje o plovidbenosti, ili kako to odredi nadležno telo ako ustanovi da definicija ne odgovara za prikazivanje saglasnosti sa operativnim ograničenjima performansi.
YU-JAR-OPS 1 - SEKCIJA 1
ODELJAK G - PERFORMANSE KLASE A
JAR-OPS 1.485 Opšte
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da, u cilju ispunjenja zahteva ovog odeljka, da odobreni podaci o performansama, utvrđeni u letačkom priručniku aviona mogu, da se dopune drugim, za nadležno telo, prihvatljivim podacima, ako su odobreni podaci o performansama iz letačkog priručnika aviona nedovoljni u odnosu na:
(1) razumno očekivane nepovoljne operativne uslove, kao što su poletanje i sletanje na kontaminiranu stazu;
(2) otkaz motora u svim fazama leta.
(b) Avio prevozilac mora da osigura da su u slučaju mokre i kontaminirane piste, podaci o performansama određeni u skladu sa JAR - 25X1591 ili drugim prihvatljivim za nadležno telo. [videti IEM OPS 1485 (b)].
JAR-OPS 1.490 Poletanje
(a) Avio-prevozilac mora da obezbedi da masa u poletanju ne prelazi maksimalnu masu u poletanju koja je propisana letačkim priručnikom aviona za visinu po pritisku i temperaturu okoline na aerodromu sa kojeg se obavlja poletanje.
(b) Avio prevozilac mora da ispuni sledeće zahteve kada određuje maksimalno dozvoljenu masu u poletanju:
(1) dužina zaustavljanja u poletanju ne sme biti veća od raspoložive dužine za zaustavljanje u poletanju;
(2) dužina za poletanje ne sme da bude veća od raspoložive dužine za poletanje sa dužinom predpolja (clearway) koja ne sme da prelazi pola raspoložive dužine piste za poletanje;
(3) dužina za zatrčavanje pri poletanju ne sme biti veća od dužine raspoložive za zatrčavanje pri poletanju.
(4) Usaglašenost sa ovim stavom mora da bude prikazano korišćenjem jedinstvene vrednosti brzine V1 za prekinuto poletanje i nastavak poletanja;
(5) na mokroj i kontaminiranoj pisti, masa u poletanju ne sme da bude veća od mase dopuštene za poletanje na suvoj pisti pod istim uslovima.
(v) Kada se prikazuje usaglašenost sa zahtevima stava (b) avio prevozilac mora da uzme u obzir sledeće:
(1) visinu po pritisku na aerodromu;
(2) temperaturu na aerodromu;
(3) stanje površine piste i vrstu površine piste [videti IEM - OPS 1490 (c) (3)];
(4) nagib piste u pravcu poletanja,
(5) ne više od 50% objavljene čeone komponente vetra i ne manje od 150% objavljene leđne komponente vetra;
(6) gubitak u dužini piste, ako postoji, zbog poravnavanja aviona pre poletanja, [videti IEM OPS 1490 (c) (6)].
JAR-OPS 1.495 Nadvišavanje prepreka u poletanju
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da čista putanja leta aviona u poletanju nadvišava sve prepreke, sa vertikalnom udaljenošću od najmanje 35 ft ili horizontalnom udaljenošću od najmanje 90 m plus 0.125 x D gde je D horizontalna dužina koju je avion preleteo od kraja raspoložive dužine za poletanje ili od kraja dužine poletanja ako je zaokret planiran pre kraja raspoložive dužine poletanja. Za avione sa rasponom krila manjim od 60 m može da se koristi horizontalno izbegavanje prepreka od polovine razmaka krila aviona plus 60 m, plus 0,125 x D [videti IEM OPS 1.495 (a)].
(b) Kada se pokazuje usaglašenost sa zahtevima stava (a), avio prevozilac mora da uzme u obzir sledeće:
(1) masu aviona na početku protrčavanja u poletanju,
(2) barometarsku visinu na aerodromu;
(3) temperaturu na aerodromu;
(4) ne više od 50% objavljene čeone komponente vetra ili ne manje od 150% objavljene leđne komponente vetra.
(v) Kada se pokazuje usaglašenost sa zahtevima stava (a):
(1) promena putanje neće da se dozvoli do tačke na kojoj je čista putanja leta postigla visinu (height) jednaku polovini razmaka krila, ali ne manje od 50 ft iznad visine kraja raspoloživog protrčavanja u poletanju. Pri tome se pretpostavlja da do visine (height) od 400 ft nagib aviona nije veći od 15°. Iznad visine od 400 ft planirani ugao nagiba može biti veći od 15°, ali manji od 25°;
(2) na bilo kojem delu čiste putanje leta u poletanju na kojem se avion naginje više od 15° mora da se izbegnu sve prepreke na horizontalnoj dužini označenoj u stavovima (a), (d) i (e) ovog člana i vertikalnoj dužini od najmanje 50 ft;
(3) Avio prevozilac mora da koristi posebne postupke koje je odobrilo nadležno telo, za primenu povećanog ugla nagiba većeg od 20° između 200 ft i 400 ft, ali ne većeg od 30° iznad 400 ft "videti dodatak 1 JAR-OPS 1495 (c) (3)];
(4) mora da se uzme u obzir odgovarajući uticaj ugla nagiba aviona na operativne brzine i putanju leta uključujući povećanje daljine, što proizlazi iz povećane operativne brzine [videti AMC OPS 1495 (c) (4)].
(g) Kod ispunjavanja zahteva stava (a), za one slučajeve kod kojih planirana putanja leta ne zahteva promenu putanje za više od 15°, avio prevozilac ne mora da uzme u obzir one prepreke koje imaju poprečnu udaljenost veću od:
(1) 300 m, ako je pilot u stanju da održava zahtevanu navigacijsku preciznost tamo gde mogu da se pojave prepreke [videti AMC OPS 1.495 (d) (1), (e) (1)];
(2) 600 m, za letove u svim drugim uslovima.
(d) Kod ispunjavanja zahteva stava (a), za one slučajeve kod kojih planirana putanja leta ne zahteva promenu putanje za više od 15°, avio prevoznik ne mora da uzme u obzir one prepreke koje imaju poprečnu udaljenost veću od:
(1) 600 m, ako je pilot u stanju da održava zahtevanu navigacijsku preciznost onde gde se mogu pojaviti područja s preprekama [videti AMC OPS 1.495 (d) (1), (e) (1)];
(2) 900 m, za letove u svim drugim uslovima.
(đ) Avio prevozilac mora da utvrdi postupak u vanrednim situacijama kako bi ispunio zahteve JAR-OPS 1.495, i obezbedio bezbedne rute izbegavajući prepreke i omogući avionu da ispuni zahteve na ruti JAR - OPS 1.500 ili za sletanje na aerodrom polaska ili na alternativni aerodrom u poletanju [videti IEM OPS 1.495 (f)].
JAR-OPS 1.500 Na ruti - otkaz jednog motora
(videti AMC OPS 1.500)
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da, pri otkazu jednog motora podaci o čistoj putanji leta, sadržani u letačkom priručniku aviona, odgovarajući za očekivane meteorološke uslove koji se očekuju na letu, budu u saglasnosti sa stavovima (b) ili (c) na svim tačkama uzduž rute. Čista putanja leta mora da ima pozitivan gradijent na 1.500 ft iznad aerodroma gde se pretpostavlja da će da se obavi sletanje nakon otkaza motora. U meteorološkim uslovima koji zahtevaju rad sistema za zaštitu od zaleđivanja, mora da se uzme u obzir uticaj njegove upotrebe na čistu putanju leta.
(b) Gradijent čiste putanje leta mora da bude pozitivan na najmanje 1.000 ft iznad celog terena i prepreka duž rute u okviru 9,3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje.
(v) Čista putanja leta mora da omogući avionu da nastavi let sa visine krstarenja do aerodroma gde sletanje može da bude obavljeno u skladu s JAR-OPS 1.515 ili 1.520 kako je primereno, a čista putanja leta za nadvišavanje vertikalnih prepreka mora da bude najmanje 2000 ft. Sav teren i prepreke uduž rute u okviru 9,3 km (5 NM) sa svake strane nameravane putanje mora da budu u skladu s tačkama (1) do (4):
(1) pretpostavlja se kvar motora na najkritičnijoj tački duž rute:
(2) uzet je u obzir uticaj vetra na putanju leta;
(3) ispuštanje goriva u vazduhu je dozvoljeno do količine koja omogućuje dolazak do aerodroma sa propisanom rezervom goriva, ako se koristi sigurnosni postupak,
(4) aerodrom koji je predviđen za sletanje aviona nakon otkaza motora mora da ispuni sledeće zahteve:
(i) ispunjenost zahteva performansi za očekivanu masu pri sletanju;
(ii) vremenski izveštaji ili prognoze, ili bilo koja njihova kombinacija, i izveštaji o stanju na aerodromu pokazuju da u predviđenom vremenu sletanja sigurno sletanje može da bude obavljeno.
(g) Pri ispunjavanju JAR-OPS 1.500 avio prevozilac mora da poveća širinu granica iz stavova (b) i (c) na 18,5 km (10 NM) ako navigacijska preciznost ne zadovoljava 95 posto obuhvaćene visine.
JAR-OPS 1.505 Na ruti - avioni sa tri ili više motora, otkaz dva motora
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da niti jedan avion, sa tri ili više motora ni na jednoj tački tokom nameravane putanje neće da bude udaljen više od 90 minuta, sa svim motorima u radu na krstarećoj brzini velikog doleta i na standardnoj temperaturi u mirnom vazduhu, od aerodroma koji zadovoljava uslove performansi za očekivanu masu sletanja, osim ako ne ispunjava stavke od (b) do (f).
(b) Podaci o čistoj putanji leta pri otkazu dva motora mora da omoguće avionu da nastavi let, u očekivanim meteorološkim uslovima, od tačke gde se pretpostavlja da će doći do istovremenog otkaza dva motora, do aerodroma na koji je moguće da se obavi sletanje i potpuno zaustavljanje aviona, koristeći propisani postupak za sletanje sa otkazom dva motora. Čista putanja leta mora vertikalno da nadvišava prepreke, na celom terenu najmanje 2.000 ft i prepreke duž rute unutar 9,3 km (5 NM) sa obe strane planirane putanje. Na visinama i u meteorološkim uslovima koji zahtevaju korišćenje sistema protiv zaleđivanja, uticaj korišćenja ovoga sistema na čistu putanju leta mora da se uzme u obzir. Ako navigacijska preciznost ne zadovoljava 95 posto obuhvaćene visine, avio prevozilac mora da poveća gornju širinu granica na 18,5 km (10 NM).
(v) Pretpostavka je da će dva motora da otkažu u najkritičnijoj tački tog dela rute, kada je avion više od 90 minuta udaljen od aerodroma koji ispunjava uslove za sletanje koji važe za njegovu očekivanu masu, pri brzini krstarenja za veliki dolet sa svim motorima u radu uz standardnu temperaturu i u mirnom vazduhu.
(g) Čista putanja leta mora da ima pozitivan gradijent na 1.500 ft iznad aerodroma gde se pretpostavlja sletanje posle otkaza dva motora.
(d) Ispuštanje goriva u vazduhu je dozvoljeno do količine koja omogućava dolazak do aerodroma sa propisanom rezervom goriva, ako se koristi sigurnosni postupak.
(đ) Očekivana masa aviona na tački gde se pretpostavlja otkaz dva motora ne sme da bude manja od one koja uključuje dovoljno goriva za nastavak leta do aerodroma za koji se pretpostavlja da će se na njemu da se obavi sletanje, i da stigne tamo najmanje na 1.500 ft neposredno iznad područja sletanja i posle toga da leti na toj visini još 15 minuta.
JAR-OPS 1.510 Sletanje - odredišni i alternativni aerodromi
(videti AMC OPS 1.1510 i 1.515)
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da masa na sletanju aviona određena prema JAR-OPS 1.475(a) ne prelazi maksimalnu masu na sletanju određenu za visinu i očekivanu temperaturu okoline na odredišnom i alternativnom aerodromu u predviđeno vreme sletanja.
(b) Za instrumentalne prilaze sa visinom (height) ispod 200 ft avio prevozilac mora da proveri da li masa aviona u prilazu, uzimajući u obzir masu u poletanju i očekivanu potrošnju goriva u letu, omogućuje gradijent penjanja u neuspelom prilazu sa otkazom kritičnog motora i sa brzinom i konfiguracijom upotrebljavanom za produžetak na drugi krug najmanje 2,5 posto ili objavljeni gradijent, što je veće. Korišćenje nekog drugog načina mora da odobri nadležno telo [videti IEM OPS 1.510 (b)].
JAR-OPS 1.515 Sletanje - suva pista
(videti AMC OPS 1.510 i 1.515)
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da masa aviona u sletanju, određena u skladu sa JAR-OPS 1.475 (a), za predviđeno vreme sletanja na odredišni aerodrom ili na neki alternativni aerodrom, omogućuje sletanje sa punim zaustavljanjem od visine od 50 ft iznad praga piste:
(1) za avione pokretane turbomlaznim motorima unutar 60% raspoložive dužine za sletanje; ili
(2) za avione pokretane turboelisnim motorima unutar 70% raspoložive dužine za sletanje;
(3) za postupke strmog prilaza nadležno telo može da odobri upotrebu podatke o dužini piste za sletanje izvedene u skladu sa tačkama (a) (1) i (a) (2) kada je to primereno, ustanovljeno na visini zaslona (screen height) manjoj od 50 ft, ali ne manjoj od 35 ft [videti dodatak 1 JAR-OPS 1.515 (a) (3)];
(4) kod prikazivanja usaglašenosti sa tačkama (a) (1) i (a) (2), nadležno telo može izuzetno da odobri, ako se uveri da za to postoji potreba (videti dodatak 1), da se izvodi operacija kratkog sletanja u skladu sa dodacima 1 i 2, zajedno sa drugim dodatnim uslovima koje nadležno telo smatra potrebnim u cilju obezbeđenja prihvatljivog nivoa sigurnosti u određenom slučaju.
(b) Pri ispunjavanju zahteva stava (a), avio prevozilac mora da uzme u obzir sledeće:
(1) visinu aerodroma;
(2) ne više od 50% čeone komponente vetra ili ne manje od 150% leđne komponente vetra;
(3) nagib piste u pravcu sletanja ako je veći od +/- 2 posto.
(v) Pri ispunjavanju zahteva stava (a), mora da se pretpostavi da će:
(1) avion da sleti na najpovoljniju stazu po mirnom vazduhu;
(2) avion da sleti najverovatnije na stazu koja je određena uzimajući u obzir verovatni pravac i brzinu vetra, karakteristike opsluživanja aviona na zemlji i druge uslove, kao što su sredstva za sletanje i teren [videti IEM OPS 1.515 (c)].
(d) Ako avio prevozilac nije u mogućnosti da ispuni zahteve tačke (c) (1) za odredišni aerodrom koji ima jednu stazu, gde sletanje zavisi od određene komponente vetra, avion može da odleti, ako su određena dva alternativna aerodroma koji omogućavaju puno ispunjavanje zahteva u stavkama (a), (b) i (v).
Pre započinjanja prilaza za sletanje na aerodrom odredišta, vođa vazduhoplova mora da se uveri da je sletanje moguće potpuno u skladu sa JAR-OPS 1.510 i stavkama (a) i (b).
(g) Ako avio prevozilac nije u mogućnosti da ispuni zahteve tačke (v)(2) za aerodrom odredišta, avion može da odleti, ako je određen alternativni aerodrom koji omogućuje puno ispunjavanje zahteva u stavkama (a), (b) i (v).
JAR-OPS 1.520 Sletanje - mokra i kontaminirana pista
(a) Kada odgovarajući meteorološki izveštaji ili prognoze ili njihova kombinacija pokazuju da će pista u predviđeno vreme dolaska da bude mokra, avio prevozilac mora da osigura da raspoloživa dužina za sletanje da bude najmanje 115% od zahtevane dužine za sletanje određene prema JAR-OPS 1.515.
(b) Kada odgovarajući meteorološki izveštaji ili prognoze ili njihova kombinacija pokazuju da će pista u predviđeno vreme dolaska da bude kontaminirana, avio prevozilac mora da osigura da će raspoloživa dužina za sletanje da bude najmanja jednaka dužini za sletanje određenoj u skladu sa gornjim stavom (a), ili najmanje 115% dužine za sletanje određene u skladu sa odobrenim podacima dužine za sletanja na kontaminiranu stazu ili slično, pruhvatljivim za nadležno telo, koja god da je veća.
(v) Dužina sletanja na mokru stazu kraća nego što se zahteva u stavu (a), ali ne manja nego što zahteva JAR-OPS 1.515 (a) može da se koristi ako i letački priručnik aviona sadrži posebne dodatne informacije o dužini sletanja na mokru stazu.
(g) Dužina sletanja na posebno pripremljenu kontaminiranu stazu kraća nego zahtevana u gornjem stavu (b), ali ne manja nego što zahteva JAR-OPS 1.515 (a), može da se koristi ako letački priručnik aviona sadrži posebne dodatne informacije o dužini sletanja na kontaminirane piste.
(d) Pri ispunjavanju zahteva u stavovima (b), (v) i (g), uslovi JAR-OPS 1.515 mora da budu primenjeni na odgovarajući način, a osim da JAR-OPS 1.515 (a) (1) i (2) ne mora da budu primenjeni u odnosu na stavku (b).
Dodatak 1 uz JAR-OPS-u 1.495 (v) (3) Odobrenje za povećani ugao nagiba
(a) Za korišćenje povećanog ugla nagiba za koji je potrebno posebno odobrenje, mora da budu ispunjeni sledeći uslovi:
(1) letački priručnik aviona mora da sadrži odobrene podatke za zahtevano povećanje operativne brzine i podatke koji omogućavaju konstrukciju putanje leta uzimajući u obzir povećane uglove nagiba i brzine;
(2) za navigacionu tačnost na raspolaganju mora da bude vizuelno vođenje;
(3) meteorološki minimumi i ograničenja brzine vetra mora da budu određeni za svaku stazu i odobreni od nadležnog tela;
(4) obuka u skladu sa JAR-OPS 1.975.
Dodatak 1 uz JAR-OPS 1.515 (a) (3) Postupak za strme prilaze
(a) Nadležno telo može da odobri zahtev za postupak strmog prilaza pri kojem se koriste uglovi ravni poniranja od 4,5° ili više i visine iznad zaslona (screen height) manje od 50 ft ali ne manje od 35 ft, ako da su zadovoljeni sledeći uslovi:
(1) letački priručnik aviona mora da navede maksimalni odobreni ugao ravni poniranja, sva druga ograničenja, normalne i abnormalne postupke, postupke u slučaju opasnosti za strmi prilaz, kao i izmene podataka o dužini piste kada se koriste uslovi strmog prilaza;
(2) na svakom aerodromu na kojem se obavljaju postupci strmog prilaza mora da bude na raspolaganju odgovarajući referentni sistem (glidepath reference system) koji sadrži najmanje vizuelni sistem pokazivanja linije poniranja;
(3) za svaku stazu koja će da se koristi za strmi prilaz mora da budu određeni i odobreni meteorološki minimumi. U obzir mora da se uzme sledeće:
(i) položaj prepreka;
(ii) vrsta reference za liniju poniranja i vođenje pistu, kao što su vizuelna sredstva, MLS, 3D-NAV, ISL, ILZ, VOR, NDB;
(iii) minimalne vizuelne reference koje se zahtevaju na DH i MDA;
(iv) raspoloživa oprema u letu;
(v) osposobljenost pilota i posebno poznavanje aerodroma;
(vi) ograničenja i postupci u letačkom priručniku aviona;
(vii) zahtevi za neuspeo prilaz.
Dodatak uz 1 JAR-OPS 1.515 (a) (4) Operacije kratkog sletanja
(a) Za potrebe JAR-OPS 1.515 (a) (4) dužina koja se koristi za proračun dozvoljene mase za sletanje može da sadrži upotrebljivu površinu deklarisanog sigurnosnog područja i deklarisanu raspoloživu dužinu za sletanje. Nadležno telo može da odobri takve operacije u skladu sa sledećim uslovima:
(1) prikazivanje potrebe za operacijama kratkog sletanja. Mora da postoji jasan javni interes i operativna potreba za ovakvim operacijama, bilo zbog izdvojenosti aerodroma ili zbog fizičkih ograničenja u odnosu na produženje piste;
(2) avion i operativni uslovi:
(i) operacije kratkog sletanja biće odobrene samo za avione kod kojih vertikalna udaljenost između linije pilotovog oka i linije najnižeg dela točkova, sa avionom na normalnoj ravni poniranja, ne prelazi 3 metra;
(ii) pri utvrđivanju aerodromskih operativnih minimuma vidljivost/RVR ne sme da bude manja od 1,5 km. U dodatku, u operativnom priručniku mora da budu naznačena ograničenja za vetar;
(iii) za takve operacije, u operativnom priručniku moraju da budu navedeni uslovi za minimalno iskustvo pilota, osposobljivanje i posebno, upoznavanje sa određenim aerodromom;
(3) pretpostavlja se da je visina (height) prelaska iznad početne tačke upotrebljive dužine deklarisanog sigurnosnog područja 50 ft.
(4) dodatni uslovi: nadležno telo može da odredi dodatne uslove koje smatra potrebnim za bezbednost operacija uzimajući u obzir karakteristike tipa aviona, orografske osobine područja prilaza, raspoloživa sredstva u prilazu i neuspelom prilazu/prekinutom sletanju. Takvi dodatni uslovi mogu da budu, npr., zahtev za VASI/PAPI vrstu vizuelnog sistema pokazivanja poniranja.
Dodatak uz 2 JAR-OPS 1.515 (a) (4) Kriterijumi za aerodrome za operacije kratkog sletanja
(a) Korišćenje sigurnosnog područja mora da bude odobreno od strane aerodromske vlasti.
(b) Upotrebljiva dužina deklarisanog sigurnog područja, prema odredbama JAR-OPS 1.515 (a) (4) i ovoga dodatka, ne sme da bude veća od 90 metara.
(v) Širina deklarisanog sigurnosnog područja ne može da bude manja od dvostruke širine piste ili dvostrukog razmaha krila, koje god da je veće, u odnosu na produženu središnju liniju piste.
(g) Deklarisano sigurnosno područje mora da bude slobodno od prepreka ili ulegnuća, koje bi moglo da ugrozi avion koji je kratak pri sletanju na stazu. Pokretni objekti ne smeju da se nalaze u deklarisanom sigurnosnom području dok je pista u upotrebi za operacije kratkog sletanja.
(d) Nagib deklarisanog sigurnosnog područja ne sme da bude veći od 5% uz, niti veći od 2% niz u pravcu sletanja.
(đ) U svrhu ove operacije, smernice odredbe JAR-OPS 1.480 (a) (5) ne utiču na deklarisana sigurnosna područja.
YU - JAR-OPS 1 - SEKCIJA 1
ODELJAK H - PERFORMANSE KLASE B
JAR-OPS 1.525 Opšte
(a) Avio prevozilac ne sme da koristi jednomotorni avion:
(1) noću; ili
(2) u instrumentalnim meteorološkim uslovima, osim po posebnim vizuelnim pravilima letenja (VFR);
Napomena: Operativna ograničenja za jednomotorne avione utvrđena su u JAR-OPS 1.240(a)(6).
(b) Avio prevozilac mora da tretira dvomotorne avione, koji ne ispunjavaju uslove za penjanje iz dodatka 1 JAR-OPS 1.525 (b), kao jednomotorne avione.
JAR-OPS 1.530 Poletanje
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da masa u poletanju ne prelazi maksimalnu masu u poletanju određenu u letačkom priručniku aviona za visinu po pritisku (barometarsku visinu) i temperaturu na aerodromu sa koga će da se obavi poletanje.
(b) Avio prevozilac mora da obezbedi da dužina za poletanje koja je određena u letačkom priručniku aviona neće da premaši:
(1) raspoloživu dužinu piste za zalet pri poletanju, kada se ona pomnoži sa koeficijentom 1,25; ili
(2) kada je na raspolaganju produžetak za zaustavljanje (stopway) i/ili predpolje (clearway), sledeće:
(i) raspoloživu dužinu piste za zalet pri poletanju;
(ii) raspoloživu dužinu piste za poletanje kada se ona pomnoži sa koeficijentom 1,15, i
(iii) raspoloživu dužinu piste za zaustavljanje pri poletanju, kada se pomnoži sa koeficijentom 1,3.
(v) Pri ispunjavanju zahteva iz stava (b), avio prevozilac mora da uzme u obzir sledeće:
(1) masu aviona na poletanju na početku zaleta pri poletanju;
(2) visinu po pritisku (barometarsku visinu) na aerodromu;
(3) temperaturu na aerodromu;
(4) stanje površine i vrstu površine piste (videti AMC OPS 1.530 (c) (4), IEM OPS 1.530 (c)(4); i
(5) nagib piste u pravcu poletanja (videti AMC-OPS 1.530 (c) (5);
(6) ne više od 50% objavljene komponente čeonog vetra ili manje od 150% objavljene komponente leđnog vetra.
JAR-OPS 1.535 Sigurno nadvišavanje prepreka pri poletanju - višemotorni avioni
(videti IEM OPS 1.535)
(a) Avio prevozilac mora da osigura da će putanja leta aviona u poletanju sa dva ili više motora, određena u saglasnosti sa ovim stavom, da nadvišava sve prepreke sa vertikalnim postojanjem od najmanje 50 ft ili sa horizontalnim postojanjem od najmanje 90 metara plus 0,125 x D, gde je D horizontalno rastojanje koje pređe avion od kraja raspoložive dužine piste za poletanje ili od kraja dužine poletanja, ako je zaokret planiran pre kraja raspoložive dužine za poletanje osim u slučajevima koji su propisani u stavovima (b) i (v). Za avione sa rasponom krila manjim od 60 m može da se koristi horizontalno rastojanje u odnosu od prepreka pri poletanju koje se dobija kada se polovina raspona krila uveća za 60 m, plus 0,125 x D. Pri ispunjavanju zahteva ove stavke [videti AMC-OPS 1.535(a) IEM OPS 1.535 (a)] mora da se uzme u obzir:
(1) da putanja leta u poletanju počinje na 50 ft iznad površine na kraju dužine poletanja zahtevane po JAR-OPS 1.530 (b) i da se završava na visini od 1.500 ft iznad površine;
(2) da avion nije poprečno nagnut sve dok ne postigne visinu od 50 ft iznad površine i da posle toga ugao nagiba ne prelazi 15 stepeni;
(3) da se otkaz kritičnog motora dogodi na tački putanje leta u poletanju sa svim motorima gde se očekuje da će da se izgube vizuelne reference za izbegavanje prepreka;
(4) da je gradijent putanje leta u poletanju od visine 50 ft do pretpostavljene visine otkaza motora jednak prosečnom gradijentu sa svim motorima tokom penjanja i prelaza na konfiguraciju za let na ruti, pomnoženom sa koeficijentom 0,77;
(5) da je gradijent putanje leta u poletanju od visine dostignute prema tački (4) do kraja putanje leta u poletanju jednak gradijentu penjanja na ruti sa otkazom jednog motora, datom u letačkom priručniku aviona.
(b) Pri pokazivanju usaglašenosti sa stavom (a) za one slučajeve gde planirana putanja leta ne zahteva promenu putanje za više od 15 stepeni, avio prevozilac ne mora da uzme u obzir one prepreke koje su poprečno udaljene više:
(1) od 300 m, ako se let izvodi u uslovima koji dopuštaju vizuelno vođenje navigacije ili ako su raspoloživa navigacijska sredstva koja omogućuju pilotu da održava nameravanu putanju leta iste preciznosti (videti dodatak 1 JAR-OPS 1.535 (b) (1) i (v) (1);
(2) od 600 m za letove u svim ostalim uslovima.
(v) Pri pokazivanju usaglašenosti sa stavom (a) za one slučajeve gde nameravana putanja leta zahteva promenu putanje za više od 15 stepeni, avio prevozilac ne mora da uzme u obzir one prepreke koje su poprečno udaljene više:
(1) od 600 m za letove u uslovima koji dozvoljavaju vizuelno vođenje navigacije (videti Dodatak 1 JAR-OPS 1.535 (b) (1) i (v) (1); i
(2) od 900 m za letove u svim ostalim uslovima.
(g) Pri pokazivanju usaglašenosti sa stavkama (a), (b) i (v), avio-prevozilac mora da uzme u obzir sledeće:
(1) masu aviona na početku zaleta pri poletanju;
(2) visinu po pritisku (barometarsku visinu) na aerodromu;
(3) temperaturu na aerodromu;
(4) ne više od 50% objavljene komponente čeonog vetra ili ne manje od 150% objavljene komponente leđnog vetra.
JAR-OPS 1.540 Na ruti - višemotorni avioni
(videti IEM OPS 1.540)
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da avion može, u očekivanim meteorološkim uslovima za let, u slučaju otkaza jednog motora, sa preostalim motorima u radu, u okviru utvrđene najveće kontinuirane snage, da nastavi let na odgovarajućim minimalnim visinama za siguran let ili većim određenim u operativnom priručniku, do tačke 1.000 ft iznad aerodroma na kojoj mogu da se ispune zahtevi performansi.
(b) Pri prikazivanju usaglašenosti sa stavom (a):
(1) ne sme da se pretpostavi da avion leti na visini većoj od one na kojoj je brzina penjanja jednaka 300 ft u minuti sa svim motorima u radu u okviru utvrđene najveće kontinuirane snage;
(2) predviđeni gradijent na ruti sa otkazom jednog motora mora da bude bruto gradijent poniranja ili penjanja, kako je odgovarajuće, odnosno mora biti povećan ili smanjen za gradijent od 0,5%.
JAR-OPS 1.542 Na ruti - jednomotorni avioni
(videti IEM OPS 1.542)
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da je avion, u meteorološkim uslovima očekivanim za let i u slučaju otkaza motora, u stanju da doleti do mesta sa kojeg je u mogućnosti da obavi bezbedno prinudno sletanje. Za avione koji obavljaju operacije na kopnu, zahteva se da to bude mesto na zemlji, ako drugačije nije odobrilo nadležno telo [videti AMC OPS 1.542 (a)].
(b) Pri pokazivanju usaglašenosti sa stavom (a):
(1) ne sme da se pretpostavi da avion leti na visini, koja premašuje onu na kojoj je brzina penjanja jednaka 300 ft u minuti, sa motorom u radu u okviru utvrđene najveće kontinuirane snage;
(2) predviđeni gradijent tokom leta mora da bude jednak ukupnom gradijentu poniranja povećanom za 0,5%.
JAR-OPS 1.545 Sletanje - na odredišne i alternativne aerodrome
(videti AMC OPS 1.545 & 1.550)
Avio prevozilac mora da obezbedi da masa aviona na sletanju, određena prema JAR-OPS 1.475(a), ne prelazi maksimalnu masu na sletanju određenu za visinu i temperaturu okoline očekivanu u predviđenom vremenu sletanja na odredišnom i alternativnom aerodromu.
JAR-OPS 1.550 Sletanje - suva pista
(videti AMC OPS 1.545 & 1.550)
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da masa aviona na sletanju, određena prema JAR-OPS 1.475 (a) u predviđeno vreme sletanja, omogućuje sletanje sa potpunim zaustavljanjem od 50 ft iznad praga piste unutar 70% raspoložive dužine za sletanje na odredišnom aerodromu, i na bilo kojem alternativnom aerodromu.
(1) Nadležno telo može da odobri korišćenje podataka o dužini za sletanje, izvedenih u saglasnosti sa ovim članom, zasnovanim na visini (screen height) manjoj od 50 ft, ali ne manjoj od 35 ft (videti dodatak 1 JAR-OPS 1.550);
(2) Nadležno telo može da odobri operacije kratkog sletanja u prema uslovima u dodatku 2 JAR-OPS-u 1.550 (a).
(b) Pri pokazivanju usaglašenosti sa stavom (a), avio prevozilac mora da uzme u obzir sledeće:
(1) (nadmorsku) visinu aerodroma;
(2) ne više od 50% čeone komponente vetra ili ne manje od 150% leđne komponente vetra;
(3) stanje površine i vrstu površine piste [videti AMC OPS 1.550 (a)(b)];
(4) nagib piste u smeru sletanja [videti AMC OPS 1.550 (b)(4)].
(v) Za otpremanje aviona na let u saglasnosti sa stavkom (a), mora da se predvidi:
(1) da će avion da sleti na najpovoljniju pistu u mirnom vremenu;
(2) da će avion da sleti na pistu koja je najverovatnije određena uzimajući u obzir verovatni pravac i brzinu vetra i karakteristike opsluživanja aviona na zemlji, i uzimajući u obzir druge uslove, npr. sredstva za sletanje i teren [videti IEM OPS 1.550(c)].
(g) Ako avio-prevozilac nije u stanju da ispuni zahteve tačke (v)(2) za aerodrom sletanja, avion može da se otpremi na let, ako je određen alternativni aerodrom koji omogućava puno ispunjavanje zahteva stavova (a), (b) i (v).
JAR-OPS 1.555 Sletanje - mokra i kontaminirana pista
(a) Kada odgovarajući meteorološki izveštaji ili prognoze, ili njihova kombinacija, pokazuju da bi pista u predviđeno vreme dolaska mogla da bude mokra, avio prevozilac mora da obezbedi da je raspoloživa dužina za sletanje jednaka zahtevanoj dužini za sletanje ili veća, koja je određena prema JAR-OPS 1.550 i pomnožena sa koeficijentom 1,15 [videti IEM OPS 1.555 (a)].
(b) Kada odgovarajući meteorološki izveštaji ili prognoze, ili njihova kombinacija pokazuju da bi pista u predviđeno vreme dolaska mogla biti kontaminirana, avio prevozilac mora da obezbedi da dužina za sletanje, određena korišćenjem podataka prihvatljivih za nadležno telo za ove uslove, ne prelazi raspoloživu dužinu za sletanje.
(v) Kraća dužina za sletanje od one koja se zahteva u stavu (a), ali ne manje od one koju zahteva JAR-OPS 1.550 (a), može da se koristi ako letački priručnik aviona sadrži posebne dodatne informacije o dužini sletanja na mokru stazu.
Dodatak 1 uz JAR-OPS - u 1.525 (b) Opšte - penjanje u poletanju i sletanju
Zahtevi za ovaj dodatak baziraju se na JAR 23.63 (c) (1) i JAR 23.63 (c) (2) koji su na snazi od 11. marta 1994.
(a) Penjanje u poletanju
(1) sa svim motorima u radu
(i) stabilni gradijent penjanja posle poletanja mora da bude najmanje 4 posto:
(A) sa snagom za poletanje na svakom motoru;
(B) sa izvučenim stajnim trapom, osim ako se stajni trap može uvući za manje od 7 sekundi (tada može da se pretpostavi da je uvučen);
(V) sa zakrilcima u položaju za poletanje; i
(G) brzina penjanja ne manja od veće vrednosti 1,1 Vmc ili 1,2 Vs1.
(2) otkaz jednog motora
(i) stabilni gradijent penjanja na visini 400 ft iznad površine za poletanje mora da bude merljivo pozitivan sa:
(A) otkazom kritičnog motora kada je njegova elisa u položaju minimalnog otpora;
(B) preostalim motorom je na snazi za poletanje;
(V) uvučenim stajnom trapu;
(G) zakrilacima u položaju za poletanje; i
(D) brzinom penjanja jednakoj onoj postignutoj na 50 ft.
(ii) stabilan gradijent penjanja ne sme da bude manji od 0,75% na visini 1.500 ft iznad površine poletanja sa:
(A) otkazom kritičnog motora i kad je njegova elisa u položaju minimalnog otpora;
(B) radom preostalog motora na snazi koja nije veća od najveće kontinuirane snage;
(V) uvučenim stajnim trapom;
(G) uvučenim zakrilcima;
(D) pri brzini penjanja ne manjoj od 1,2 Vs1
(b) Penjanje u sletanju
(1) svi motori u radu
(i) stabilni gradijent penjanja mora da bude najmanje 2,5% sa:
(A) snagom ili potiskom, koja nije veća/veći od one koja je na raspolaganju 8 sekundi posle početnog pomeranja ručice za kontrolu snage motora iz položaja najmanje snage u letu;
(B) izvučenim stajnim trapom;
(V) zakrilcima u položaju za sletanje; i
(G) brzina penjanja koja je jednaka Vref
(2) otkaz jednog motora
(i) Stabilan gradijent penjanja ne sme da bude manji od 0,75% na visini 1.500 ft iznad površine za sletanja sa:
(A) neispravnim kritičnim motorom i kad je njegova elisa u položaju najmanjeg otpora;
(B) radom preostalog motora na snazi koja nije veća od najveće kontinuirane snage;
(V) uvučenim stajnim trapom;
(G) uvučenim zakrilcima;
(D) uz brzinu penjanja koja nije manja od 1,2 Vs1.
Dodatak 1 uz JAR-OPS 1.535 (b)(1) i (v) (1) Putanja leta u poletanju - vizuelno vođenje navigacije
Da bi se omogućilo vizuelno vođenje navigacije, avio prevozilac mora da obezbedi da su meteorološki uslovi koji prevladavaju u vreme operacije, uključujući bazu oblaka i vidljivost, takvi da prepreke i/ili referentne tačke na zemlji mogu da se vide i prepoznaju. Operativni priručnik mora da utvrdi, za aerodrom(e) na koji(e) se odnosi, minimalne meteorološke uslove koji omogućavaju letačkoj posadi da neprekidno određuje i održava ispravnu putanju leta u odnosu na referentne tačke na zemlji, tako da osigurava bezbedno nadvišavanje u odnosu na prepreke i teren, na sledeći način:
(a) Procedura mora da bude dobro definisana u odnosu na referentne tačke na zemlji, tako da putanja po kojoj će da se leti može da bude analizirana u odnosu na zahteve za nadvišavanje prepreka.
(b) Procedura mora da bude u okviru sposobnosti aviona u odnosu na progresivnu brzinu, ugao nagiba i uticaj vetra.
(v) Posadi mora da bude na raspolaganju pisan i/ili slikovit prikaz procedura.
(g) Mora da budu određeni ograničavajući uslovi okoline (npr. vetar, oblaci, vidljivost, dan/noć, osvetljenje okoline, osvetljenje prepreka).
Dodatak 1 uz JAR-OPS 1.550 (a) Procedure strmog prilaza
(a) Nadležno telo može da odobri zahtev za postupke strmog prilaza sa upotrebom uglova poniranja od 4,5 stepeni ili više, i sa zaštitnom visinom manjom (screen height) od 50 ft, ali ne manjom od 35 ft ako su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) Letački priručnik aviona mora da sadrži najveći dozvoljeni ugao poniranja, sva ostala ograničenja, normalne, abnormalne i procedure u nuždi za strmi prilaz, kao i dodatke za dužinu staze za sletanje kad se koriste kriterijumi strmog prilaza;
(2) Pogodan sistem referenci ravni poniranja, koji sadrži najmanje vizuelni sistem pokazivanja ravni poniranja, mora da bude na raspolaganju na svakom aerodromu na kojem će se da izvodi postupak strmog prilaza; i
(3) Meteorološki minimum mora da bude definisan i odobren za svaku pistu koja će da se koristi za strmi prilaz. Posebna pažnja mora da se posveti:
(i) Položaju prepreka;
(ii) Vrsti referenci ravni poniranja i vođenja po pisti, kao što su vizuelna sredstva, MIS, 3D-NAV, ILS, LLZ, VOR, NDB;
(iii) Minimalnim vizuelnim referencama koje se zahtevaju na DH i MDA;
(iv) Raspoloživoj opremi aviona u letu;
(v) Osposobljenosti pilota i posebno njegovom poznavanju aerodroma;
(vi) Letačkom priručniku aviona, ograničenjima i postupcima; i
(vii) Uslovima neuspelog prilaza.
Dodatak 2 uz JAR-OPS 1.550 (a) Operacije kratkog sletanja
(a) Za JAR-OPS 1.550 (a)(2) dužina koja se koristi za proračun dozvoljene mase na sletanju može da se sastoji od upotrebljive dužine deklarisanog sigurnog područja plus deklarisane raspoložive dužine za sletanje. Nadležno telo može da odobri takve operacije u skladu sa sledećim uslovima:
(1) korišćenje deklarisanog sigurnog područja mora da odobre aerodromske vlasti;
(2) deklarisano sigurno područje mora da bude slobodno od prepreka ili ulegnuća, koja mogu da ugroze avion koji je kratak pri sletanju na pistu i ne sme se da dopusti pokretnim objektima da budu na deklarisanom sigurnom području dok se pista koristi za operacije kratkog sletanja;
(3) nagib deklarisanog sigurnosnog područja ne sme biti veći od 5% uz i 2% niz u smeru sletanja;
(4) upotrebljiva dužina deklarisanog sigurnosnog područja po odredbama ovog dodatka ne sme da pređe 90 metara;
(5) širina deklarisanog sigurnosnog područja ne sme da bude manja od dvostruke širine piste, u odnosu na produženu centralnu liniju piste;
(6) pretpostavlja se da visina preleta iznad početka upotrebljive dužine deklarisanog sigurnog područja ne sme da bude manja od 50 ft;
(7) u svrhu ovih operacija, zahtevi u pogledu nosivosti, navedeni u JAR-OPS 1.480 (a)(5), ne utiču na deklarisano sigurno područje;
(8) meteorološki minimumi moraju da budu definisani i odobreni za svaku pistu koja će da se koristi i ne smeju da budu manji od većih za VFR ili minimuma za neprecizni prilaz;
(9) zahtevi u vezi pilota mora da budu definisani u skladu sa JAR-OPS 1.975 (a);
(10) nadležno telo može da odredi takve dodatne uslove koje smatra neophodnim za sigurne operacije, uzimajući u obzir karakteristike tipa aviona, prilazna sredstva i razmatranje neuspelog prilaza/prekinutog sletanja.
YU-JAR-OPS 1 - SEKCIJA 1
ODELJAK I - PERFORMANSE KLASE C
JAR-OPS 1.560 Opšte
Avio prevozilac mora da obezbedi da, za određivanje usaglašenosti sa zahtevima ovog odeljka, odobreni podaci performansi iz letačkog priručnika aviona, budu dopunjeni, po potrebi, drugim podacima prihvatljivim za vlasti, ako su odobreni podaci performansi u letačkom priručniku aviona nedovoljni.
JAR-OPS 1.565 Poletanje
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da masa u poletanju ne pređe maksimalnu masu poletanja određenu u letačkom priručniku aviona za visinu i temperaturu okoline na aerodromu sa koga će se da se izvrši poletanje.
(b) Za avione koji imaju podatke o dužini piste poletanja sadržane u letačkom priručniku aviona, a koji ne uključuju otkaz motora, avio prevozilac mora da obezbedi da zahtevana dužina od početka zatrčavanja za poletanje, potrebna da avion dostigne visinu od 50 ft iznad površine sa svim motorima u pogonu, unutar određenih uslova maksimalne snage u poletanju, kada se pomnoži s jednim od faktora:
(1) 1,33 za avione sa dva motora;
(2) 1,25 za avione sa tri motora;
(3) 1,18 za avione sa četiri motora;
ne prelazi raspoloživu stazu u poletanju na aerodromu sa kojeg se obavlja poletanje.
(v) Za avione koji imaju podatke o dužini piste poletanja sadržane u letačkom priručniku aviona koji uključuje otkaz motora, avio prevozilac mora da obezbedi da sledeći zahtevi budu ispunjeni u skladu sa odredbama u letačkom priručniku aviona:
(1) dužina za zaustavljanje u poletanju ne sme da prelazi raspoloživu dužinu za zaustavljanje u poletanju;
(2) dužina za poletanje ne sme da prelazi raspoloživu dužinu za poletanje, sa dužinom predpolja (clearway) koja ne prelazi polovinu raspoložive dužine za poletanje;
(3) dužina zatrčavanja u poletanju ne sme preći raspoloživu dužinu zatrčavanja u poletanju;
(4) usaglašenost sa ovom stavom mora da bude prikazana korišćenjem jedinstvene vrednosti V1 za prekinuto i nastavljeno poletanje; i
(5) na mokroj i kontaminiranoj pisti masa u poletanju ne sme da pređe dozvoljenu za poletanje na suvoj pisti pod istim uslovima.
(g) Kada se prikazuje usaglašenost sa stavovima (b) i (v), avio prevozilac mora da uzme u obzir sledeće:
(1) visinu po pritisku aerodroma;
(2) temperaturu na aerodromu;
(3) stanje i vrstu površine piste [videti IEM-OPS 1.565 (d)(3)];
(4) nagib piste u pravcu poletanja [videti AMC-OPS 1.565 (d)(4)]
(5) ne više od 50% objavljene komponente čeonog vetra ili ne manje od 150% objavljene komponente leđnog vetra;
(6) gubitak, bilo koji, dužine piste zbog poravnavanja aviona pre poletanja [videti IEM-OPS 1.565 (d) (6)].
JAR-OPS 1.570 Nadvišavanje prepreka u poletanju
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da putanja aviona u poletanju sa otkazom jednog motora nadvišava sve prepreke sa vertikalnim rastojanjem od najmanje 50 ft plus 0,01 x D, ili horizontalnoj dužini od najmanje 90 m plus 0,125 x D, gde je D horizontalna dužina koju je avion prešao od kraja raspoložive dužine za poletanje. Za avione sa rasponom krila manjim od 60 m, horizontalna odstojanje od prepreke može da bude pola razmaha plus 60 m plus 0,125 x D.
(b) Putanja leta u poletanju mora da počne na visini od 50 ft iznad površine na kraju dužine za poletanje zahtevane prema JAR-OPS 1.565 (b) ili (v) kako je primenljivo i završiti na visini 1.500 ft iznad površine.
(v) Kad se prikazuje usaglašenost sa stavom (a), avio prevozilac mora da uzme u obzir:
(1) masu aviona na početku zatrčavanja u poletanju;
(2) visinu aerodroma;
(3) temperaturu na aerodromu;
(4) ne više od 50% deklarisane komponente čeonog vetra ili ne manje od 150% deklarisane komponente leđnog vetra.
(g) Kada se prikazuje usaglašenost sa stavom (a) izmena putanje ne sme da bude dozvoljena do tačke u poletanju gde je dostignuta visina 50 ft iznad površine. Zatim se predviđa da do visine 400 ft avion ne bude nagnut više od 15 stepeni. Iznad 400 ft može da se planira ugao nagiba veći od 15 stepeni, ali ne veći od 25 stepeni. Mora da se uzme u obzir određeni uticaj ugla nagiba na operativne brzine i putanju leta, uključujući povećanje dužine koje proizlazi iz povećane operativne brzine (videti AMC OPS 1.570 (d).
(d) Kada se prikazuje usaglašenost sa stavom (a), za one slučajeve koji ne zahtevaju promenu putanje za više od 15 stepeni, avio prevozilac ne treba da uzme u obzir one prepreke koje imaju horizontalnu udaljenost veću:
(1) od 300 m ako je pilot u stanju da održava zahtevanu navigacijsku preciznost kroz prikazano područje sa preprekama [videti AMC-OPS 1.570 (e)(1) i (f)(1)];
(2) od 600 m za letove u svim drugim uslovima.
(đ) Kada se prikazuje usaglašenost sa stavom (a), za one slučajeve koji zahtevaju promenu putanje veću od 15 stepeni, avio prevozilac ne treba da uzme u obzir one prepreke koje imaju horizontalnu dužinu veću:
(1) od 600 m ako je pilot u stanju da održava zahtevanu navigacijsku preciznost kroz prikazano područje sa preprekama [videti AMC-OPS 1.570 (e) (1) i (f) (1)];
(2) od 900 m za letove u svim drugim uslovima.
(e) Avio prevozilac mora da utvrdi postupak za nepredviđene slučajeve kako bi ispunio zahteve JAR-OPS 1.570 i osigurao bezbednu rutu, izbegavajući prepreke, da omogući avionu ili da ispuni zahteve tokom leta na ruti po JAR-OPS 1.570 ili da sleti na aerodrom poletanja ili alternativni aerodrom poletanja.
JAR-OPS 1.575 Na ruti - svi motori u radu
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da avion, u očekivanim meteorološkim uslovima za let, na bilo kojoj tački njegove rute ili na bilo kojoj tački planiranog odstupanja bude sposoban za penjanje od najmanje 300 ft u minuti sa svim motorima u radu, u okviru maksimalne kontinuirane snage specificirane za:
(1) minimalne visine za bezbedan let na svakom delu rute na kojoj će da se leti ili nekom planiranom skretanju specificirane ili izračunate iz informacija sadržanih u operativnom priručniku koji se odnosi na avion;
(2) minimalne visine potrebnih za ispunjavanje uslova opisanih u JAR-OPS 1.580 i 1.585, kako je odgovarajuće.
JAR-OPS 1.580 na ruti - otkaz jednog motora
(videti AMC OPS 1.580)
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da avion, u očekivanim meteorološkim uslovima za let, u slučaju otkaza jednog motora na bilo kojoj tački tokom leta ili od bilo kojeg planiranog skretanja, sa preostalim motorom ili motorima koji rade u okviru maksimalne kontinuirane snage, bude u stanju da nastavi let sa visine krstarenja do aerodroma gde može da izvrši sletanje u skladu sa JAR-OPS 1.595 ili JAR-OPS 1.600, koji je odgovarajući, nadvišavajući prepreke unutar 9,3 km (5 NM) sa bilo koje strane nameravane putanje sa vertikalnim rastojanjem od najmanje:
(1) 1.000 ft kada je stopa penjanja nula ili veća;
(2) 2.000 ft kada je stopa penjanja manja od nule.
(b) Putanja leta mora da ima pozitivan nagib na visini od 450 m (1.500 ft) iznad aerodroma ne kojem se predviđa sletanje posle otkaza jednog motora.
(v) Za potrebe ovog stava, mora da se uzme raspoloživa stopa penjanja aviona 150 ft u minuti manja nego određena ukupna stopa penjanja.
(g) Kada se prikazuje usaglašenost sa ovim stavom, avio prevozilac mora da poveća širinu granica iz stava (a), na 18,5 km (10 NM) ako navigacijska preciznost ne zadovoljava zadržavanje 95% nivoa.
(d) Izbacivanje goriva dopušteno do količine koja omogućava dolet do aerodroma sa zahtevanom rezervom goriva, ako se koristi sigurnosni postupak.
JAR-OPS 1.585 Na ruti - avioni sa tri ili više motora, dva motora neispravna
(a) Avio prevozilac mora da osigura da avion koji ima tri ili više motora ni na jednoj tački duž nameravane putanje, na brzini krstarenja velikog doleta sa svim motorima u radu, na standardnoj temperaturi u mirnom vremenu, ne bude više od 90 minuta udaljen od aerodroma na kojem je sletanje dozvoljeno na očekivanoj masi ako to nije u skladu sa stavovima (b) do (d).
(b) Prikazana putanja leta sa dva neispravna motora mora da omogući avionu da nastavi let, u očekivanim meteorološkim uslovima, izbegavajući sve prepreke unutar 9,3 km (5 NM) na obe strane planirane putanje sa vertikalnim rastojanjem od najmanje 2.000 ft do aerodroma na koji je dopušteno sletanje sa očekivanom masom.
(v) Kvar dva motora se pretpostavlja na najkritičnijoj tački dela rute gde je avion udaljen više od 90 minuta, na brzini krstarenja velikog doleta, sa svim motorima u radu, na standardnoj temperaturi u mirnom vremenu, od aerodroma na koji je dozvoljeno sletanje sa očekivanom masom.
(g) Očekivana masa aviona na tački gde se pretpostavlja otkaz dva motora ne sme da bude manja od one koja uključuje dovoljno goriva da se produži do aerodroma gde se planira sletanje i da stigne tamo na visini najmanje 450 m (1.500 ft) direktno iznad područja sletanja i zatim da leti u nivou 15 minuta.
(d) Za potrebe ovog stava, raspoloživa stopa penjanja aviona treba da se uzme da je 150 ft u minuti manja nego što je određena.
(đ) Kad prikazuje usaglašenost sa ovim stavom, avio prevozilac mora da poveća graničnu širinu iz stava (a) gore, na 18,5 km (10 NM) ako navigacijska preciznost ne zadovoljava zadržavanje 95% nivoa.
(e) Izbacivanje goriva dopušteno je do količine koja omogućava dolet do aerodroma sa zahtevanom rezervom goriva, ako se koristi sigurnosni postupak.
JAR-OPS 1.590 Sletanje - na odredišne i alternativne aerodrome
(videti AMC-OPS 1.590 i 1.595)
Avio prevozilac mora da obezbedi da masa aviona na sletanju, određena prema JAR-OPS 1.475 (a) ne premašuje najveću masu na sletanju određenu u priručniku za letenje aviona za određenu nadmorsku visinu i, ako je to predviđeno u priručniku za letenje avionom, za temperaturu okoline koja se očekuje u predviđenom vremenu sletanja na odredišni i alternativni aerodrom.
JAR-OPS 1.595 Sletanje - suva pista
(videti AMC-OPS 1.590 i 1.595)
(a) Avio prevozilac mora da obezbedi da masa aviona na sletanju, određena prema JAR-OPS 1.475 (a) za predviđeno vreme sletanja omogućava sletanje sa punim zaustavljanjem od 50 ft iznad praga piste unutar 70% raspoložive dužine za sletanje na aerodrom opredeljenja i bilo koji alternativni aerodrom.
(b) Kad prikazuje usaglašenost sa stavom (a), avio prevozilac mora da uzme u obzir:
(1) visinu aerodroma;
(2) ne više od 50% komponente čeonog vetra ili ne manje od 150% komponente leđnog vetra;
(3) vrstu površine piste [videti AMC-OPS 1.595 (b) (3)];
(4) nagib piste u pravcu sletanja [videti AMC-OPS 1.595 (b)(4)].
(v) Za planiranje operacija aviona u skladu sa stavkom (a) podrazumeva se:
(1) da će avion da sleti na najpovoljniju stazu u mirnom vremenu;
(2) da će avion da sleti na stazu, najverovatnije određenu uzimajući u obzir verovatnu brzinu i pravac vetra i karakteristike opsluživanja aviona na zemlji, kao i druge uslove, npr. sredstva za sletanje i teren [videti IEM-OPS 1.595(c)].
(g) Ako avio-prevozilac nije u stanju da ispuni zahteve iz stava (v)(2) za aerodrom opredeljenja, avion može da bude otpremljen na let ako je na alternativnom aerodromu moguća puna primena stavki (a), (b) i (v).
JAR-OPS 1.600 Sletanje - mokra i kontaminirana pista
(a) Avio-prevozilac mora da osigura da kada odgovarajući meteorološki izveštaji ili prognoze, ili njihova kombinacija, pokazuju da pista u predviđeno vreme dolaska može da bude mokra, raspoloživa dužina za sletanje bude jednaka ili veća od zahtevane dužine za sletanje, koja je određena u saglasnosti sa JAR-OPS 1.595, pomnožena sa faktorom 1,15.
(b) Avio prevozilac mora da osigura da kada odgovarajući meteorološki izveštaji ili prognoze, ili njihova kombinacija, pokazuju da pista u predviđeno vreme dolaska može da bude kontaminirana, dužina za sletanje, određena prema podacima koje je prihvatilo nadležno telo za ove uslove, ne prelazi raspoloživu dužinu za sletanje.
YU-JAR-OPS 1 - SEKCIJA 1
JAR-OPS 1.605 Opšte
(vidi dodatak 1 JAR-OPS 1.605)
(a) Avio-prevozilac mora da obezbedi da operacije, utovar, masa i težište aviona, u toku bilo koje faze odgovaraju ograničenjima određenim u odobrenom letačkom priručniku aviona ili operativnom priručniku ako je restriktivniji.
(b) Avio-prevozilac mora da utvrdi masu i težište bilo kog aviona stvarnim merenjem pre početka upotrebe, a zatim u intervalima od četiri godine ako se uzima pojedinačna masa aviona i devet godina ako se koristi masa flote. Uticaji modifikacija i popravki na masu i centražu moraju biti obračunati i na odgovarajući način dokumentovani. Osim toga, avioni mora da se ponovo mere ako uticaj modifikacije na masu i centražu nije tačno poznat.
(v) Avio-prevozilac mora da odredi masu svih operativnih stavki i članova posade koji su deo suve operativne mase aviona merenjem ili koristeći standardne mase. Uticaj njihovih položaja na težište aviona mora biti određen.
(g) Avio-prevozilac mora da utvrdi masu ukrcanog tereta, uključujući i balast, stvarnim merenjem ili određujući masu ukrcanog tereta saglasno standardnoj masi putnika i prtljaga kako je određeno u JAR-OPS 1.620.
(d) Avio-prevozilac mora da odredi masu ukrcanog goriva koristeći stvarnu gustinu ili ako je nepoznata, gustinu će da izračuna u skladu sa metodom određenom u operativnom priručniku [vidi IEM-OPS 1.605 (e)].
JAR-OPS 1.607 Definicije
(a) Suva operativna masa (Dry Operating Mass) - ukupna masa aviona pripremljenog za određenu vrstu operacija isključujući iskoristivo gorivo i ukupnu masu putnog tereta. Ova masa obuhvata:
(1) posadu i prtljag posade;
(2) ketering i opremu pokretnog putničkog servisa;
(3) pitku vodu i hemikalije toaleta.
(b) Maksimalna masa bez goriva (Maximum Zero Fuel Mass) - maksimalno dozvoljena masa aviona bez iskoristivog goriva. Masa goriva sadržana u posebnim tankovima mora biti uključena u masu bez goriva kada je to izričito pomenuto u ograničenjima avionskog letačkog priručnika.
(v) Maksimalna strukturalna masa sletanja (Maximum Structural Landing Mass) - maksimalno dozvoljena masa aviona pri sletanju pod normalnim uslovima.
(g) Maksimalna strukturalna masa poletanja (Maximum Structural Take Off Mass) - maksimalno dozvoljena masa aviona na početku zatrčavanja u poletanju.
(d) Klasifikacija putnika
(1) odraslima, muškarcima ili ženama, smatraju se osobe starosti od dvanaest godina i više;
(2) decom se smatraju osobe starosti dve godine i više, ali mlađe od dvanaest godina;
(3) bebe su definisana kao osobe koje imaju manje od dve godine.
(đ) Putni teret - ukupna masa putnika, prtljaga i robe, uključujući bilo koji neplaćeni teret.
JAR-OPS 1.610 Opterećenje, masa i centraža
U operativnom priručniku, avio-prevozilac mora da odredi načela i metode koje se odnose na opterećenje i sistem mase i centraže, a koje ispunjavaju zahteve JAR-OPS 1.605. Ovaj sistem mora da obuhvati sve vrste nameravanih operacija.
JAR-OPS 1.615 Vrednosti mase za posadu
(a) Avio-prevozilac će koristiti sledeće vrednosti masa za određivanje suve operativne mase:
(1) stvarnu masu uključujući sav prtljag posade;
(2) standardne mase, uključujući ručni prtljag: 85 kg za člana letačke posade i 75 kg za člana kabinske posade;
(3) druge standardne mase prihvatljive za nadležni organ.
(b) Avio-prevozilac mora da koriguje suvu operativnu masu za bilo koji dodatni prtljag. Lokacija dodatnog prtljaga mora biti određena kada se određuje težište aviona.
JAR-OPS 1.620 Vrednosti mase za putnike i prtljag
(a) Avio-prevozilac mora da izračuna masu putnika i registrovanog prtljaga stvarnim merenjem mase svake osobe i stvarnim merenjem mase prtljaga ili upotrebom standardnih vrednosti mase određene u tabelama 1 do 3, osim kada je raspoloživi broj putničkih sedišta manji od 10. U takvim slučajevima masa putnika može biti određena usmenom izjavom svakog putnika dodajući tome unapred određenu konstantu za izračunavanje ručnog prtljaga i odeće [vidi AMC-OPS 1.620 (a)]. Procedura koja određuje kada se primenjuju stvarne ili standardne mase i procedura koja sledi kada se koristi usmeno izjašnjavanje mora da budu uključene u operativni priručnik.
(b) Ako se određuje stvarna masa merenjem, avio-prevozilac mora da osigura da lične stvari putnika i ručni prtljag budu uključeni. Takvo merenje mora da se izvrši neposredno pre ukrcavanja na odgovarajućem mestu.
(v) Ako se određuje stvarna masa putnika koristeći standardne vrednosti za masu, mora da se koriste standardne vrednosti mase prikazane u tabelama 1. i 2. Standardne mase uključuju ručni prtljag i masu svake bebe mlađe od dve godine koje drži odrasla osoba na jednom putničkom sedištu. Beba koja zauzima odvojeno putničko sediše mora da se smatra detetom u smislu ovog podstava.
(g) Vrednosti mase za putnike - 20 putničkih sedišta ili više
(1) Za avion sa dvadeset ili više raspoloživih putničkih sedišta, upotrebljive standardne mase za muškarce i žene date su u tabeli 1. Kao alternativa, u slučaju kada je ukupan broj raspoloživih putničkih sedišta trideset ili više, primenljiva je vrednost mase "svi odrasli" iz tabele 1.
(2) u tabeli 1, praznični čarter (holiday charter) znači čarter let kao element prazničnog putničkog paketa. Primena vrednosti mase prazničnog čartera obezbeđuje da se ne više od 5% putničkih sedišta u avionu koristi za nenaplaćeni prevoz izvesnih kategorija putnika [vidi IEM-OPS 1.620 (d)(2)].
Putničkih sedišta: |
20 i više |
30 i više |
|
Muškarci |
Žene |
||
Svi letovi osim sezonskih čartera |
88 kg |
70 kg |
84 kg |
Sezonski čarter |
83 kg |
69 kg |
76 kg |
Deca |
35 kg |
35 kg |
35 kg |
Tabela 1
(d) Vrednost mase putnika - 19 putničkih sedišta ili manje.
(1) kad je ukupan broj putničkih sedišta na avionu 19 ili manji, standardne mase u tabeli 2. su primenljive.
(2) Na letovima gde se ručni prtljag ne unosi u kabinu ili gde je ručni prtljag obračunat posebno, navedene mase za muškarce i žene mogu da se umanje za 6 kg. Stvari, kao kaput, kišobran, mala ručna torba, novčanik, novine i knjige ili mali fotoaparat ne smatraju se ručnim prtljagom u smislu ovog stava.
Putnička sedišta |
1-5 |
6-9 |
10-19 |
Muškarci |
104 kg |
96 kg |
92 kg |
Žene |
86 kg |
78 kg |
74 kg |
Deca |
35 kg |
35 kg |
35 kg |
Tabela 2
(đ) Vrednosti mase prtljaga
(1) Ako je broj raspoloživih putničkih sedišta u avionu 20 ili više standardne vrednosti mase iz tabele 3. su primenljive za svaki komad registrovanog prtljaga. Za avione sa 19 putničkih sedišta ili manje mora da se koristi stvarna masa prijavljenog prtljaga, određena merenjem;
(2) u tabeli 3:
(i) domaći let označava let sa polaznom i odredišnom tačkom unutar granica jedne države;
(ii) letovima unutar evropskog područja smatraju se letovi, čije su polazne i odredišne tačke unutar područja određenog u dodatku 1 JAR-OPS 1.620 (đ) i
(iii) interkontinentalni let, je let sa polaznom i odredišnom tačkom na različitim kontinentima.
Vrsta leta |
Standardna masa prtljaga |
Domaći |
11 kg |
Evropski |
13 kg |
Interkontinentalni |
15 kg |
Svi ostali |
13 kg |
Tabela 3 - 20 ili više putničkih sedišta
(e) Ako avio-prevozilac želi da koristi standardne vrednosti mase različite od onih datih u tabelama 1 do 3, mora da obavesti nadležni organ o razlozima, i unapred dobije njegovo odobrenje. Takođe mora da traži odobrenje za plan detaljnog merenja i primeni statističko-analitičke metode iz dodatka 1 JAR-OPS 1.620 (g). Posle provere i odobrenja rezultata pregleda merenja od strane nadležnog organa, izmenjene standardne vrednosti mase primenljive su samo za tog operatora. Izmenjene standardne vrednosti mase mogu biti korišćene samo u okolnostima koje su u skladu sa onim pod kojima je razmatranje obavljeno. Ako izmenjene standardne mase premašuju one u tabelama 1 do 3 mora de se koriste veće vrednosti [vidi IEM-OPS 1.620 (g)].
(ž) Na bilo kom letu na kome se očekuje broj putnika čija će masa, uključujući ručni prtljag, da pređe standardnu masu putnika, avio-prevozilac mora da odredi stvarnu masu putnika merenjem ili dodavanjem odgovarajuće vrednosti mase [vidi IEM-OPS 1.620 (h) i (i)].
(z) Ako se koristi standardna vrednost mase za registrovani prtljag i ako znatan broj putnika prijavljuje prtljag za koji se očekuje da će preći standardnu masu prtljaga, avio-prevozilac mora da odredi stvarnu masu takvog prtljaga merenjem ili dodavanjem odgovarajuće vrednosti mase [vidi IEM-OPS 1.620 (h) i (i)].
(i) Avio-prevozilac mora da osigura da vođa vazduhoplova bude obavešten kada se koristi nestandardni metod za određivanje mase tereta i da je taj metod prikazan u dokumentaciji za masu i centražu.
JAR-OPS 1.625 Dokumentacija o masi i centraži
(vidi dodatak 1 JAR-OPS 1.625)
(a) Avio-prevozilac mora da izradi dokumentaciju o masi i centraži pre svakog leta određivanjem tereta i njegovog rasporeda. Dokumentacija o masi i centraži mora da omogući vođi vazduhoplova da odredi da teret i njegov raspored bude takav da masa i granice centraže aviona ne budu premašene. Lice koje priprema dokumentaciju o masi i centraži mora da bude imenovano na dokumentu. Osoba koja nadgleda ukrcavanje aviona mora da potvrdi potpisom da je teret i njegov raspored u saglasnosti sa dokumentacijom o masi i centraži. Dokument mora da bude prihvatljiv za vođu vazduhoplova, a njegovo prihvatanje će biti potvrđeno potpisom ili na sličan način [vidi takođe JAR-OPS 1 1.055 (a)(12)].
(b) Avio-prevozilac mora odrediti procedure za promene u teretu nakon izrade dokumentacije mase i centraže (Last Minute Changes).
(v) Prema odobrenju nadležnog organa, avio-prevozilac može da koristi alternativne procedure zahtevane stavovima (a) i (b).
Dodatak 1 JAR-OPS 1.605 Masa i centraža - opšte
(vidi JAR-OPS 1.605)
(a) Određivanje suve operativne mase aviona
(1) Merenje aviona
(i) Novi avioni su mereni u fabrici i pripremljeni su za operacije bez ponovnog merenja ako su zapisi o masi i centraži prilagođeni prepravkama ili izmenama na avionu. Avioni preneti od jednog JAA operatora sa odobrenim programom kontrole mase na drugog JAA operatora sa odobrenim programom ne treba da budu mereni pre upotrebe ako nije prošlo više od četiri godine od poslednjeg merenja.
(ii) Pojedinačna masa i položaj težišta (CG) svakog aviona mora da se periodično utvrdi. Operator mora da odredi maksimalni interval između dva merenja u skladu sa zahtevima JAR-OPS 1.605 (b). Dodatno će masa i težište (CG) ponovno biti utvrđeni:
(A) merenjem;
(B) proračunom, ako je avio-prevozilac u stanju da opravda ispravnost izabrane metode proračuna. Kada ukupne promene suve operativne mase prelaze ± 0,5 posto od maksimalne mase sletanja ili kada ukupne promene u poziciji težišta (CG) prelaze 0,5 posto od srednje aerodinamičke tetive.
(2) Masa flote i položaj težišta (CG)
(i) za flotu ili skup aviona istog modela i konfiguracije, srednja suva operativna masa i položaj težišta (CG) obezbeđuju da suva operativna masa i položaj težišta (CG) pojedinačnog aviona zadovoljava odstupanja određenim u tački (ii), i osim toga da su primenljivi uslovi određeni u podstavovima (iii) (iv) i (a)(3).
(ii) odstupanja
(A) ako suva operativna masa bilo kog izmerenog aviona ili izračunata suva operativna masa bilo kog aviona u floti odstupa više od ± 0,5 posto maksimalne strukturalne mase sletanja, od utvrđene suve operativne mase flote ili težište (CG) odstupa više od ± 0,5 posto flote, avion mora biti izostavljen iz te flote. Odvojene flote mogu biti utvrđene, svaka sa različitom masom flote;
(B) U slučaju kada je masa aviona unutar tolerancije suve operativne mase flote, ali mu je položaj težišta (CG) izvan dopuštenog odstupanja flote, avion i dalje može biti operativan pod prihvatljivom suvom operativnom masom flote, ali sa individualnim (posebnim) položajem težišta (CG);
(V) ako pojedinačni avion, kada se uporedi sa drugim avionima iz flote, ima fizički merljive razlike (npr. kuhinju ili konfiguraciju sedišta) koje izazivaju prekoračenje tolerancije flote, taj avion može biti zadržan u floti uz odgovarajuće ispravke mase i/ili položaja težišta (CG) za taj avion;
(G) avioni za koje srednja aerodinamička tetiva nije objavljena mora da obavljaju operacije sa individualnom masom i vrednosti položaja težišta (CG) ili mora da budu predmet posebne studije i odobrenja.
(iii) Upotreba vrednosti flote
(A) Posle merenja aviona ili ako se bilo kakve promene učine na opremi aviona ili konfiguraciji, avio-prevozilac mora proveriti da li taj avion ostaje unutar tolerancija određenih u tački (2) (ii).
(B) avioni koji nisu bili mereni od poslednjeg određivanja mase flote još uvek mogu biti zadržani u floti koja izvodi operacije sa vrednostima flote, obezbeđujući da individualne vrednosti budu promenjene proračunom i da ostaju unutar tolerancija određenih u tački (2)(ii). Ako se te individualne vrednosti dalje ne nalaze unutar dopuštenih odstupanja, avio-prevozilac mora da odredi novu vrednost flote ispunjavajući uslove podstavova (2)(i) i 2(ii), ili da obavlja operacije avionima koji se ne nalaze unutar ograničenja sa njihovim individualnim vrednostima;
(V) da bi se avion uključio u flotu koja obavlja operacije sa vrednostima flote, avio-prevozilac mora da proveri merenjem ili proračunom da li se stvarna vrednost nalazi unutar tolerancija određenih u podstavu (2)(ii);
(iv) da bi se zadovoljio podstav (2)(i), vrednost flote mora biti ažurirana najmanje posle svake procene mase flote.
(3) Broj aviona koji mora da budu izmereni da bi se postigla vrednost flote
(i) ako je "n" broj aviona u floti koja koristi vrednosti za flotu, avio-prevozilac u periodu između dve procene mase flote, mora izmeriti bar određeni broj aviona navedenih u tabeli ispod:
(ii) pri izboru aviona koji će biti mereni, biće izabrani oni avioni u floti koji u najdužem vremenskom periodu nisu bili mereni;
(iii) period između dve procene mase flote ne sme biti duži od 48 meseci;
Broj aviona u floti |
Najmanji broj merenja |
2 ili 3 |
n |
4 do 9 |
(n + 3) / 2 |
10 ili više |
(n + 51) / 10 |
(4) Postupak merenja
(i) merenje mora da obavi proizvođač ili ovlašćena organizacija za održavanje;
(ii) normalne mere bezbednosti moraju da budu preduzete u skladu sa dobrom praksom, kao što su:
(A) proveravanje kompletnosti aviona i opreme;
(B) provera da li su tečnosti ispravno proračunate;
(V) da se obezbedi da avion bude čist;
(G) da se obezbedi da merenje bude u zatvorenom objektu;
(iii) oprema koja se koristi za merenje mora da bude ispravno kalibrisana, podešena na nulu i korišćena u skladu sa uputstvima proizvođača. Svaku skalu mora da kalibriše proizvođač, državna institucija za mere ili neka odgovarajuća ovlašćena organizacija na dve godine ili u periodima za merenje koje je odredio proizvođač opreme za merenje, birajući ono koje je manje. Oprema mora da omogući da se masa aviona utvrdi tačno (vidi AMC dodatak 1 JAR-OPS 1.605 stav (a)(4)(iii).
(b) Posebne standardne mase za ukrcani teret. Kao dodatak, uz standardne mase za putnike i prijavljeni prtljag, avio-prevozilac može da traži od odgovornih vlasti odobrenje za standardne mase za ostale vrste tereta.
(v) Ukrcavanje aviona
(1) avio-prevozilac mora da obezbedi da ukrcavanje njegovog aviona bude izvršeno pod nadzorom kvalifikovanog osoblja;
(2) avio-prevozilac mora da osigura da ukrcavanje tereta bude u skladu s podacima upotrebljenim za proračun mase i ravnoteže aviona;
(3) avio-prevozilac mora da zadovolji sva dodatna strukturalna ograničenja, kao što su ograničenja jačine poda, maksimalno opterećenje po dužnom metru, maksimalna masa za robni odeljak, i/ili ograničenje za sedište.
(g) Granice težišta
(1) operativne granice položaja težišta (CG). Ako nije definisan raspored sedišta, i broj putnika po redu sedišta, teret u pojedinačnim robnim odeljcima i gorivo u pojedinačnim rezervoarima nije tačno izračunato u proračunu centraže, mora da budu primenjene operativne granice prema odobrenim granicama položaja težišta (CG). Pri određivanju granica težišta (CG) mora da budu uzeta u obzir moguća odstupanja od predviđenog rasporeda tereta. Ako je primenjen slobodan izbor sedišta, avio-prevozilac mora da uvede procedure kojima će da obezbedi korektivnu akciju letačke ili kabinske posade u slučaju ekstremnog podužnog izbora sedišta. Granice položaja težišta i pridružene operativne granice, uključujući pretpostavljen izbor putničkih sedišta, mora da budu prihvaćene od strane nadležnog organa [vidi IEM dodatak 1 JAR-OPS 1.605 stavak (g)];
(2) težište u letu. Prema podstavu (g)(1), avio-prevozilac mora da pokaže da procedure potpuno uzimaju u obzir ekstremne promene težišta (CG) u toku leta, koje su izazvane kretanjem putnika/posade i potrošnjom/premeštanjem goriva.
Dodatak 1 JAR-OPS-u 1.620 (đ) Određivanje prostora za letove unutar Evropskog područja
U smislu JAR-OPS 1.620 (đ), letovima unutar Evropskog područja, drugačijim od domaćih letova, smatraju se letovi koji se obavljaju u prostoru ograničenom sledećim tačkama:
Figure 1 - European region
N 72.00 E 045.00
N 40.00 E 045.00
N 35.00 E 037.00
N 30.00 E 037.00
N 30.00 E 006.00
N 27.00 W 009.00
N 27.00 W 030.00
N 67.00 W 030.00
N 72.00 W 010.00
N 72.00 W 045.00
kao što je prikazano na slici 1.
Dodatak 1 JAR-OPS-u 1.620 (g) Procedura za uspostavljanje ispravljenih vrednosti standardne mase za putnike i prtljag
(vidi IEM Dodatak 1 JAR-OPS 1.620)
(a) Putnici
(1) merenje metodom uzoraka - prosečna masa putnika i njihovog prtljaga mora da bude određena merenjem, na slučajnim uzorcima. Izbor slučajnog uzorka mora se da se zasniva na tipičnoj vrednosti mase putnika, uzimajući u obzir vrstu operacije, učestalost letova na različitim rutama, letove u dolasku/odlasku, primenjivu sezonu i broj sedišta u avionu.
(2) veličina uzorka, plan pregleda mora da obuhvati merenje bar najvećeg od:
(i) broja putnika, izračunatog iz probnog uzorka, koristeći normalnu statističku proceduru, i zasnovanog na relativno pouzdanom intervalu (tačnosti) od 1 posto za sve odrasle i 2 posto posebno za muškarce i žene prosečne mase [statistička procedura, upotpunjena radnim primerom za određivanje minimalne zahtevane veličine uzorka i prosečne mase, prema IEM-OPS 1.620 (g)];
(ii) za avione
(A) sa brojem putničkih sedišta 40 ili više, ukupno od 2.000 putnika; ili
(B) sa brojem putničkih sedišta manjim od 40, ukupno 50 x broj putničkih sedišta.
(3) masa putnika - masa putnika mora da obuhvati i masu ličnih stvari koje unose u avion (pri ukrcavanju). Kada se uzima slučajan uzorak putničke mase, deca do dve godine će biti merena zajedno sa pratećom odraslom osobom (vidi takođe JAR-OPS 1.620 (v),(g) i (d);
(4) mesto merenja - mesto za merenje putnika će biti postavljeno što bliže avionu, na tački gde se promena mase putnika zbog odbacivanja ili posedovanja više ličnih stvari najverovatnije neće dogoditi pre ukrcavanja putnika u avion;
(5) uređaj za merenje - uređaj za merenje putnika mora biti kapaciteta najmanje 150 kg. Masa će biti prikazana sa minimalnom greškom od 500 g. Uređaj za merenje mora da bude tačan unutar 0,5 posto ili 200 g, uzimajući u obzir ono šta je veće;
(6) zapisivanje vrednosti mase - za svaki let, uključen u istraživanje, mora da se zabeleži masa putnika, odgovarajuća kategorija putnika (npr. muško/žensko/deca) i broj leta.
(b) Registrovani prtljag - statistički postupak za određivanje ispravljene vrednosti standardne mase prtljaga, zasnovane na prosečnoj masi prtljaga minimalno zahtevane veličine uzorka, u osnovi je jednak onoj za putnike, određenoj u tački (a)(1) [vidi takođe IEM OPS 1.620 (g)]. Za prtljag je relativno pouzdana tačnost do 1 posto. Minimalno 2.000 komada prijavljenog prtljaga mora biti izmereno.
(v) Određivanje ispravljene vrednosti standardne mase putnika i registrovanog prtljaga
(1) Da se obezbedi da ispravljena vrednost standardne mase za putnike i registrovani prtljag nema nepovoljan učinak na operativnu sigurnost mora da se izvrše statističke analize [vidi IEM-OPS 1.620 (g)]. Takve analize rezultiraće vrednostima srednje mase za putnike i prtljag kao i drugim podacima.
(2) za avion sa 20 ili više putničkih sedišta, navedene srednje vrednosti mase primenjuju se kao ispravljene vrednosti standardne mase za muškarce i žene.
(3) u manjim avionima, na srednju masu putnika mora da se dodaju sledeća uvećanja da bi se postigla ispravljena vrednost mase:
Broj putničkih sedišta |
Zahtevano povećanje mase |
1 - 5 uključujući |
16 kg |
6 - 9 uključujući |
8 kg |
10 - 19 uključujući |
4 kg |
Alternativno, sve ispravljene vrednosti standardne (srednje) mase za odrasle mogu da se primene na avione sa 30 ili više putničkih sedišta. Ispravljene standardne vrednosti (srednje) mase prijavljenog prtljaga primenljive su za avione sa 20 ili više putničkih sedišta;
(4) avio-prevozilac ima mogućnost da podnese pregled detaljnog plana nadležnom organu na odobrenje i posle odstupanja od ispravljene vrednosti standardne mase, obezbeđujući da ta ispravljena vrednost bude određena korišćenjem procedura, objašnjenih u ovom dodatku. Takvo odstupanje mora da bude ponovno utvrđeno u vremenu do pet godina [vidi AMC-dodatak 1 JAR-OPS 1.620 (g), podstav (c)(4)].
(5) Sve ispravljene vrednosti standardne mase za odrasle mora da budu zasnovane na odnosu muško/žensko od 80/20 u odnosu na sve letove osim prazničnih čarter letova (Holiday charter) koji su 50/50. Ako avio-prevozilac želi da dobije odobrenje za korišćenje drugačijeg odnosa na određenim rutama ili letovima, tada podaci mora da se predaju na odobrenje nadležnom organu i da prikažu da je alternativni odnos muško/žensko dobro procenjen i pokriva najmanje 84 posto stvarnog odnosa muško/žensko na uzorku od najmanje 100 reprezentativnih letova.
(6) Srednja utvrđena vrednost mase zaokružuje se na najbliži ceo broj u kilogramima. Vrednost mase registrovanog prtljaga zaokružena je na najbližih 0,5 kg.
Dodatak 1 JAR-OPS 1.625 Dokumentacija mase i centraže
(vidi IEM Dodatak 1 JAR-OPS 1.625)
(a) Dokumentacija mase i centraže
(1) Sadržaj
(i) dokumentacija mase i centraže mora da sadrži sledeće podatke:
(A) registracija aviona i tip;
(B) oznaka leta i datum;
(V) ime vođe vazduhoplova;
(G) ime osobe koja je izradila dokument;
(D) suva operativna masa i odgovarajuće težište (CG) aviona;
(Đ) masa goriva na poletanju i masa goriva za let;
(E) masu drugih potrošnih sredstava, osim goriva;
(Ž) komponente tereta, uključujući putnike, prtljag, robu i balast;
(Z) masa u poletanju, masa u sletanju i masa bez goriva;
(I) raspored tereta;
(J) primenjiv položaj težišta (CG);
(K) ograničavajuća masa i položaj težišta (CG).
(ii) nadležni organ može da odobri avio-prevoziocu da može da izostavi neke podatke iz dokumentacije o masi i centraži;
(2) promene u poslednjem trenutku - ako se dogodi bilo kakva promena posle kompletiranja dokumentacije o masi i centraži, na to mora da se upozori vođa vazduhoplova i promene u poslednjem trenutku mora da budu unete u tu dokumentaciju. Maksimalno dozvoljene promene u broju putnika ili teretu prihvatljive kao promena u poslednjem trenutku mora da budu određene u operativnom priručniku. Ako su te vrednosti prekoračene, nova dokumentacija o masi i centraži mora da bude napravljena.
(b) Kompjuterizovani sistemi - ako se dokumentacija o masi i centraži izrađuje pomoću kompjuterizovanog sistema za masu i centražu, avio-prevozilac mora da proveri celovitost izlaznih podataka. Mora da uspostavi sistem za proveru da li su izmene ulaznih podataka unete ispravno u sistem i da sistem radi ispravno u kontinuitetu, proveravajući izlazne podatke u vremenskom periodu ne većem od šest meseci.
(v) Sistemi mase i centraže na avionu - avio-prevozilac mora da dobije odobrenje vlasti ako želi da u avionu koristi računarski sistem za masu i centražu kao primarni izvor podataka za otpremu aviona.
(g) Datalink - sistem za prenos podataka. Kada se dokumentacija o masi i centraži šalje na avion sistemom za prenos podataka, kopija konačnog dokumenta o masi i centraži koju je prihvatio vođa vazduhoplova mora da ostane na zemlji.