PRAVILNIKO NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA PETI I ŠESTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/2006) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program za peti i šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
Nastavni plan i program za peti i šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Nastavni plan i program za peti i šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se počev od školske 2006/2007. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
PLAN OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
|
Red. broj |
A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI |
PETI RAZRED |
ŠESTI RAZRED |
||
|
ned. |
god. |
ned. |
god. |
||
|
1. |
Srpski jezik _________ jezik1 |
5 |
180 |
4 |
144 |
|
2. |
Srpski jezik2 |
3 |
108 |
3 |
108 |
|
3. |
Strani jezik |
4 |
144 |
3 |
108 |
|
4. |
Likovna kultura |
2 |
72 |
1 |
36 |
|
5. |
Muzička kultura |
2 |
72 |
1 |
36 |
|
6. |
Istorija |
1 |
36 |
2 |
72 |
|
7. |
Geografija |
1 |
36 |
2 |
72 |
|
8. |
Fizika |
- |
- |
2 |
72 |
|
9. |
Matematika |
4 |
144 |
4 |
144 |
|
10. |
Biologija |
2 |
72 |
2 |
72 |
|
11. |
Hemija |
- |
- |
- |
- |
|
12. |
Tehničko obrazovanje |
2 |
72 |
2 |
72 |
|
13. |
Fizičko vaspitanje |
2+13 |
72 |
2+13 |
72 |
|
UKUPNO: A |
25-28* |
900-1008* |
25-28* |
900-1008* |
|
|
Red. broj |
B. IZBORNI NASTAVNI PREDMET |
|
|
|
|
|
1. |
Verska nastava/ Građansko vaspitanje4 |
1 |
36 |
1 |
36 |
|
2. |
Strani jezik5 |
2 |
72 |
2 |
72 |
|
3. |
Maternji jezik sa elementima nacionalni kulture |
2 |
72 |
2 |
72 |
|
UKUPNO: B |
1-5 |
180 |
5 |
180 |
|
|
UKUPNO: A+B |
27-32* |
972-1152* |
28-32* |
972-1152* |
|
1 Naziv jezika nacionalne manjine kada se nastava realizuje
u školama na tom maternjem jeziku.
2 Realizuje se u školama gde se nastava održava na maternjem jeziku nacionalne
manjine.
3 Status trećeg časa fizičkog vaspitanja (izabrane sportske grane) regulisan
je Stručnim uputstvom ministra prosvete i sporta o organizovanju sportskih aktivnosti
u osnovnoj školi br. 110-00-449-05/02 od 22. juna 2005. godine.
4 Učenik bira jedan od ponuđenih obaveznih izbornih nastavnih predmeta: verska
nastava/građansko vaspitanje i izučava ga do kraja obrazovnog ciklusa.
5 Strani jezik za učenike koji su počeli da ga uče od trećeg razreda obavezan
je izborni predmet do kraja obrazovnog ciklusa.
* Broj časova za učenike pripadnike nacionalnih manjina.
Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti
|
Red. broj |
OBLIK OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA |
PETI RAZRED |
ŠESTI RAZRED |
||
|
ned. |
god. |
ned. |
god. |
||
|
1. |
Redovna nastava |
25-28* |
900-1008* |
25-28* |
900-1008* |
|
2. |
Dopunska nastava |
1 |
36 |
1 |
36 |
|
3. |
Dodatni rad |
1 |
36 |
1 |
36 |
|
Red. broj |
OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG |
PETI RAZRED |
ŠESTI RAZRED |
||
|
ned. |
god. |
ned. |
god. |
||
|
1. |
Čas odeljenjskog starešine |
1 |
36 |
1 |
36 |
|
2. |
Društvene, tehničke, humanitarne, sportske i kulturne aktivnosti |
1-2 |
1-2 |
||
|
3. |
Ekskurzija |
1-3 dana godišnje |
1-3 dana godišnje |
||
NASTAVNI PROGRAM ZA PETI I ŠESTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Svrha programa obrazovanja
- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omogućava sticanje jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatičke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu.
- Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposobljavaju učenika da uspešno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu ličnost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinos demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva.
Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:
- razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i učenika nužnih za razumevanje prirode, društva, sebe i sveta u kome žive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogućnostima i interesovanjima;
- podsticanje i razvoj fizičkih i zdravstvenih sposobnosti dece i učenika;
- osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno učenje, u skladu sa načelima stalnog usavršavanja i načelima doživotnog učenja;
- osposobljavanje za samostalno i odgovorno donošenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budući život;
- razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina;
- omogućavanje uključivanja u procese evropskog i međunarodnog povezivanja;
- razvijanje svesti o značaju zaštite i očuvanja prirode i životne sredine;
- usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski uređenog, humanog i tolerantnog društva;
- uvažavanje pluralizma vrednosti i omogućavanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na načelima različitosti i dobrobiti za sve;
- razvijanje kod dece i učenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etničke i verske tolerancije, jačanje poverenja među decom i učenicima i sprečavanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na različitost;
- poštovanje prava dece, ljudskih i građanskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za život u demokratski uređenom društvu;
- razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedničkog života i podsticanje individualne odgovornosti.
2. OBAVEZNI I PREPORUČENI SADRŽAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika na kojem će se usmeno i pismeno pravilno izražavati, da upoznaju, dožive i osposobe se da tumače odabrana književna dela, pozorišna, filmska i druga umetnička ostvarenja iz srpske i svetske baštine.
Zadaci nastave srpskog jezika:
- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapređuje;
- osnovno opismenjavanje najmlađih učenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog književnog jezika;
- postupno i sistematično upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;
- upoznavanje jezičkih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogućnostima srpskog jezika;
- osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u različitim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u različitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slušaoca, sagovornika i čitaoca);
- razvijanje osećanja za autentične estetske vrednosti u književnoj umetnosti;
- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, tečno, ekonomično i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje, bogaćenje rečnika, jezičkog i stilskog izraza;
- uvežbavanje i usavršavanje glasnog čitanja (pravilnog, logičkog i izražajnog) i čitanja u sebi (doživljajnog, usmerenog, istraživačkog);
- osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, svestrano tumačenje i vrednovanje književnoumetničkih dela raznih žanrova;
- upoznavanje, čitanje i tumačenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu;
- postupno, sistematično i dosledno osposobljavanje učenika za logičko shvatanje i kritičko procenjivanje pročitanog teksta;
- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome samostalno služe kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno korišćenje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne); postupno ovladavanje načinom vođenja dnevnika o pročitanim knjigama;
- postupno i sistematično osposobljavanje učenika za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorište, film);
- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozorišne i filmske umetnosti;
- upoznavanje, razvijanje, čuvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;
- razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;
- navikavanje na redovno praćenje i kritičko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji;
- podsticanje učenika na samostalno jezičko, literarno i scensko stvaralaštvo;
- podsticanje, negovanje i vrednovanje učeničkih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezička, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.);
- vaspitavanje učenika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti;
- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima.
Operativni zadaci:
- proveravanje i sistematizovanje znanja stečenih u prethodnim razredima;
- ovladavanje prostom rečenicom i njenim delovima;
- pojam složene rečenice;
- uvođenje učenika u pojam promenljivosti i nepromenljivosti vrsta reči;
- sticanje osnovnih znanja o imenicama i funkcijama padeža;
- sticanje osnovnih znanja o glagolima (vidovima i funkcijama);
- savladavanje elemenata izražajnog čitanja i kazivanja, određenih programom;
- uvođenje učenika u strukturu i analizu epskog dela (s težištem na književnom liku);
- uvođenje učenika u uočavanje i tumačenje glavnih motiva i pesničkih slika u lirskoj pesmi;
- osposobljavanje učenika za samostalno, plansko i ekonomično prepričavanje, pričanje, opisivanje, izveštavanje, te za objedinjavanje raznih oblika kazivanja (prema zahtevima programa).
JEZIK
Gramatika
Obnavljanje, proveravanje i sistematizovanje znanja koja se u ovom i starijim razredima proširuju i produbljuju, do nivoa njihove primene i automatizacije u izgovoru i pisanju u skladu sa književnojezičkom normom i pravopisom.
Prosta rečenica - obnavljanje znanja o glavnim rečeničnim članovima (konstituentima); predikatu, kao centralnom članu rečenice, i subjektu, kao nezavisnom članu rečenice, koji se slažu u rodu i broju. Imenski predikat. Zavisni rečenični članovi: pravi i nepravi objekat - dopuna glagola i priloške odredbe za mesto, vreme, način, uzrok, meru i količinu; atribut i apozicija.
Sistematizacija znanja o članovima rečenice: glavni (nezavisni) i zavisni.
Prilikom usvajanja i obnavljanja znanja o priloškim odredbama uočavanje i prepoznavanje priloga, njihovog značenja i funkcije u rečenici.
Složena rečenica - pojam i prepoznavanje (ukazivanje na funkciju ličnog glagolskog oblika).
Uočavanje veznika u složenoj rečenici i ukazivanje na njihovu funkciju.
Pojam promenljivosti i nepromenljivosti reči. Promenljive reči: imenice, zamenice, pridevi, brojevi, glagoli; nepromenljive reči: prilozi, predlozi, veznici, uzvici, rečce.
Brojne imenice. Promena imenica (deklinacija): gramatička osnova, nastavak za oblik, pojam padeža. Uz promenu imenica ukazuje se na glasovne alternacije (u ruci), radi pravilnog govora i pisanja, ali se ne obrađuju.
Osnovne funkcije i značenja padeža: nominativ - subjekat i deo imenskog predikata; genitiv - pripadanje i deo nečega; dativ - namena i upravljenost; akuzativ - objekat; vokativ - dozivanje, skretanje pažnje, obraćanje; instrumental - sredstvo i društvo, upotreba u instrumentalu; lokativ - mesto.
Uz obradu padeža, uočavanje i prepoznavanje predloga i njihove funkcije.
Pridevi - obnavljanje i sistematizacija: značenje i vrste prideva; slaganje prideva sa imenicom u rodu, broju i padežu. Građenje; promena; komparacija prideva; funkcija prideva u rečenici, pridevski vid.
Imeničke zamenice - lične zamenice: promena, naglašeni i nenaglašeni oblici, upotreba lične zamenice svakog lica sebe, se; nelične imeničke zamenice (ko, što, itd.).
Glagoli - nesvršeni i svršeni (glagolski vid); prelazni, neprelazni i povratni glagoli (glagolski rod). Infinitiv i infinitivna osnova. Građenje i osnovna funkcija glagolskih oblika. Prezent, prezentska osnova; naglašeni i nenaglašeni oblik prezenta pomoćnih glagola; radni glagolski pridev, perfekt, futur I.
Brojevi - pojam i upotreba brojeva; sistematizacija vrsta; glavni (osnovni, zbirni) i redni; značenje brojeva.
Uočavanje razlike u kvantitetu akcenta (na tekstu).
Pravopis
Proveravanje, ponavljanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda (pisanje prisvojnih prideva sa nastavnicima - ov, -ev, -in; i prisvojnih prideva koji se završavaju na glasovne grupe: -ski, -ški, -čki; upravnog govora; višečlanih geografskih imena, osnovnih i rednih brojeva i dr.).
Pisanje prideva izvedenih od imenica u čijoj se osnovi nalazi j (npr. armijski).
Pisanje naziva raznih organizacija i njihovih tela (organa). Pisanje zamenica u obraćanju: Vi, Vaš.
Pisanje genitiva, akuzativa, instrumentala i lokativa imeničkih odričnih zamenica; odrična rečca ne uz imenice, prideve i glagole; rečci naj u superlativu.
Tačka i zapeta. Zapeta uz vokativ i apoziciju. Nekoliko tačaka. Crtica.
Navikavanje učenika na korišćenje pravopisa (školsko izdanje).
KNJIŽEVNOST
Školska lektira
Ivo Andrić: Mostovi
Dušan Vasiljev: Domovina
Aleksandar Vučo: Moj otac tramvaj vozi
Milovan Glišić: Prva brazda
Vojislav Ilić: Zimsko jutro
Vuk St. Karadžić: Žitije hajduk-Veljka Petrovića (odlomak)
Džek London: Beli očnjak (odlomak)
Grad gradila bijela vila - narodna pesma
Branko Radičević: Đački rastanak (odlomak)
Dušan Radović: Kapetan Džon Piplfoks (odlomak)
Branko Ćopić: Pohod na mjesec
Ivan Cankar: Desetica
Nadžnjeva se momak i djevojka - narodna pesma
U Milice duge trepavice - narodna pesma
Ženidba Dušanova (odlomak) - narodna pesma
Ero s onoga svijeta - narodna pripovetka
Djevojka cara nadmudrila - narodna pripovetka
Izbor kratkih narodnih umotvorina (pitalice, poslovice, zagonetke)
Edmond de Amičić: Škola
Žil Vern: Nestali kontinent
Sveti Savo - narodna pesma
Domaća lektira
Branislav Nušić: Hajduci
Danijel Defo: Robinson Kruso
Mark Tven: Tom Sojer
Branko V. Radičević: Pesme o majci
Izbor iz usmene književnosti srpskog naroda i nacionalnih manjina: bajke, legende, šaljive priče o Eri, Ćosi, novele; neistorijske epske pesme i pesme pretkosovskog tematskog kruga; lirske narodne pesme: mitološke, obredne i šaljive.
Tumačenje teksta
Upućivanje učenika u analizu lirskih, epskih i dramskih dela: uočavanje i obrazlaganje postupaka u oblikovanju likova; uočavanje i tumačenje poruka. Sistematsko navikavanje učenika na tumačenje likova sa više stanovišta: epsko (u akciji), čulno (izgled), lirsko (osećanja), dramsko (sukobi), psihološko (motivisanje postupaka); sociološko (uslovi formiranja i ispoljavanja), etičko (procenjivanje stavova i postupaka).
Uočavanje i tumačenje oblika kazivanja u epskom tekstu (naracija, deskripcija, dijalog).
Otkrivanje plana teksta i rasporeda pojedinosti, te imenovanje sadržinskih celina (uz korišćenje autentičnih celina iz teksta i obrazlaganje kompozicione strukture epskog i dramskog dela).
Otkrivanje jezičko-stilskih sredstava kojima su oblikovane slike i izazvani umetnički utisci i obrazlaganje njihove umetničke funkcije. Čitanje i kritičko procenjivanje odlomaka iz beležaka o pročitanoj lektiri.
Književni pojmovi
Prilikom obrade književnih dela usvajaju se sledeći pojmovi: kompozicija lirske pesme, vrste stihova (prema broju slogova), motiv, osnovni elementi pesničkog jezika (emocionalnost, muzikalnost); elementi pesničkog izražavanja (epitet, onomatopeja, personifikacija, poređenje); opisna pesma; pripovedanje u prvom i trećem licu, fabula i njeni elementi (uvod, radnja, zaplet ili sukob, vrhunac, rasplet), etička karakterizacija likova.
Vrste narodne književnosti u prozi i stihu.
Funkcionalni pojmovi
Podsticanje učenika na shvatanje i usvajanje funkcionalnih pojmova: stil, slikovito; svest, mašta, poistovećivanje; duhovne (karakterne) osobine; rodoljublje (patriotizam); stav, gledište; uzrok, posledica; fantastično, realistično; lično, kolektivno; čast, pravičnost, solidarnost, čestitost; duhovitost, dosetljivost, radoznalost; neizvesno, zagonetno.
Čitanje
Uvežbavanje čitanja u sebi, s preciznim, unapred postavljenim zadacima (istraživanje, upoređivanje, dokumentovanje, odabiranje primera, pisanje podsetnika, priprema za analizu).
Posebno pripremanje proučenog teksta radi uvežbavanja izražajnog čitanja (tematska i emocionalna uslovljenost ritma, tempo, pauziranje i rečenički akcenat). Uvežbavanje izražajnog čitanja radi ubedljivog kazivanja i recitovanja. Učenje napamet nekoliko lirskih pesama i odlomaka iz epske poezije i proze.
KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje
Prepričavanje kratkih tekstova. Uočavanje strukture priče građene hronološkim redom (uvod - početak priče, tok radnje - isticanje najvažnijih momenata, vrhunac i završetak). Izborno prepričavanje: dinamične scene iz epskog dela, filma, televizijske emisije.
Pričanje o događajima i doživljajima (tok radnje prema hronološkom redosledu kazivanja) - po zajednički i samostalno sačinjenom planu. Pričanje o izmišljenom događaju na osnovu date teme - prema samostalno sačinjenom planu, uz konsultovanje sa nastavnikom.
Opisivanje: jednostavnog radnog postupka; spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora; pojedinosti u prirodi; životinje u pokretu; osobe u pokretu.
Uočavanje uspelih književnih portreta i jezičko-stilskih sredstava kojima su ostvareni. Portretisanje ličnosti iz neposredne okoline - prema zajednički i samostalno sačinjenom planu.
Uočavanje jezičko-stilskih sredstava u odlomcima izrazito deskriptivnog karaktera iz lirskih i epskih dela.
Izveštavanje. Vest - stvarna ili izmišljena - oblikovanje vesti prema pitanjima: ko, šta, kada, gde, kako i zašto.
Pismeno izražavanje
Izborno prepričavanje - dinamične scene iz epskog dela, filma, televizijske emisije - prema zajedničkom planu.
Pričanje o događajima i doživljajima (tok radnje prema hronološkom redu kazivanja) - po samostalno sačinjenom planu.
Opisivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora, pojedinosti u prirodi - po datom planu. Portretisanje ličnosti iz neposredne okoline - prema datom planu.
Pismo (međuškolsko dopisivanje); opšta pravila o pismu kao sastavu i obliku opštenja.
Uvežbavanje tehnike u izradi pismenog sastava (težište teme, izbor i raspored građe, osnovni elementi kompozicije i grupisanje građe prema kompozicionim etapama).
Uočavanje pasusa kao uže tematske celine i njegove kompozicijsko-stilske funkcije.
Osam domaćih pismenih zadataka i njihova analiza na času.
Četiri školska pismena zadatka - po dva u svakom polugodištu (jedan čas za izradu zadatka i dva za analizu i pisanje poboljšanje verzije sastava).
Operativni zadaci:
- uvođenje učenika u građenje reči;
- upoznavanje glasovnih alternacija, njihovo uočavanje u građenju i promeni reči;
- utvrđivanje znanja o značenju i funkciji pridevskih zamenica;
- proširivanje znanja o složenoj rečenici;
- osposobljavanje za uočavanje i tumačenje uzročno-posledičnih veza u umetničkom tekstu, za iskazivanje vlastitih sudova i zaključaka prilikom analize teksta i u raznim govornim situacijama;
- razvijanje sposobnosti za uočavanje i tumačenje emocija, motiva i pesničkih slika u lirskom tekstu;
- postepeno upoznavanje strukture osnovnih oblika usmenog i pismenog izražavanja - prema zahtevima programa.
JEZIK
Gramatika
Obnavljanje, proveravanje i sistematizovanje znanja koja se u ovom i starijim razredima proširuju i produbljuju, do nivoa njihove primene i automatizacije u izgovoru i pisanju u skladu sa književnojezičkom normom i pravopisom.
Informacije o građenju reči slaganjem u složenice. Primeri prostih i složenih reči nastalih srastanjem dveju ili više reči, odnosno njihovih tvorbenih osnova (na/pisati, pa/ro/brod); u primerima se spojni vokal (infiks) -o-, -e-, zapaža, ali ne objašnjava; i na glasovne alternacije se ukazuje (potpisati) radi pravilnog pisanja, ali se ne obrađuju.
Izvedene i neizvedene imenice.
Atributska i predikatska funkcija imenica i prideva.
Samoglasnici i suglasnici; slogotvorno r. Podela suglasnika po mestu izgovora i po zvučnosti.
Glasovne promene i alternacije - uočavanje u građenju i promeni reči: palatalizacija i sibilarizacija; nepostojano a; promena l u o; jednačenje suglasnika po zvučnosti i po mestu izgovora; jotovanje; asimilacija i sažimanje samoglasnika; gubljenje suglasnika (na odstupanja ukazati u primerima).
Pridevske zamenice: razlikovanje po značenju - prisvojne, pokazne, odnosno-upitne, neodređene, opšte, odrične; upotreba povratne zamenice svoj.
Građenje i značenja glagolskih oblika: aorist (stilska obeleženost); futur II; imperfekat i pluskvamperfekat; imperativ; potencijal; trpni glagolski pridev; glagolski prilozi. Prosti i složeni glagolski oblici.
Rečenica - uočavanje granice prostih rečenica u složenoj i njihovog naporednog i zavisnog odnosa. Vežbe u iskazivanju rečeničnih članova rečju i sintagmom. Uočavanje i prepoznavanje veznika.
Uočavanje razlike između dugih akcenata.
Pravopis
Proveravanje, ponavljanje i uvežbavanje pravopisnih pravila obrađenih u prethodnim razredima (pisanje rečce li uz glagole); ne uz glagole, imenice i prideve; naj; upotreba velikog slova i dr.).
Pisanje imena vasionskih tela - jednočlanih i višečlanih.
Pisanje glagolskih oblika koje učenici često pogrešno pišu (radni glagolski pridev, aorist, potencijal, perfekat, futur I).
Interpunkcija posle uzvika.
Navikavanje učenika na korišćenje pravopisa (školsko izdanje).
KNJIŽEVNOST
Školska lektira
Miroslav Antić: Plava zvezda
Ivo Andrić: Aska i vuk
Janko Veselinović: Hajduk Stanko (odlomak)
Đura Jakšić: Veče
Petar Kočić: Jablan
Branislav Nušić: Autobiografija (odlomak)
Veljko Petrović: Ratar
Kosta Trifković: Izbiračica (odlomak)
Aleksa Šantić: O, klasje moje
Rabindranat Tagore: Gradinar (izabrana pesma iz zbirke)
Milutin Milanković: I sve što se kreće, pokreće Sunce
Svetlana Velmar Janković: Ulica Filipa Višnjića (odlomak o odbrani Loznice)
Branko Ćopić: Čudesna sprava
Isidora Sekulić: Bure (odlomak)
Vilijam Sarojan: Leto lepog belca
Najveća je žalost za bratom - narodna lirska pesma
Smrt majke Jugovića - narodna epska pesma
Kraljević Marko ukida svadbarinu - narodna epska pesma
Vojislav Ilić: Sveti Sava
Domaća lektira
Tone Seliškar: Družina Sinji galeb
Branko Ćopić: Orlovi rano lete
Izbor iz usmene književnosti srpskog naroda i nacionalnih manjina (epske narodne pesme o Kosovskom boju, epske narodne pesme o Marku Kraljeviću; lirske narodne pesme: običajne i porodične).
Tumačenje teksta
Tumačenje uslovljenosti događaja i situacija, osećanja, sukoba, postupaka, naravi i karakternih osobina likova - u epskim i dramskim delima. Upućivanje učenika u potkrepljivanje vlastitih sudova i zaključaka pojedinostima iz dela, ali sa stanovišta celine. Tumačenje likova kao u prethodnom razredu. Zapažanje, komentarisanje i procenjivanje situacija i postupaka, reči i dela, fizičkih i drugih osobina, želja i mogućnosti, ciljeva i sredstava (njihove skladnosti i protivrečnosti).
Upućivanje učenika u otkrivanje dvostrukog opisivanja stvarnosti: verno predstavljanje pojmova (objektivna deskripcija) i maštovito povezivanje pojava sa stavom i osećanjem pisca (subjektivna deskripcija). Dalje upućivanje učenika u tumačenje pesničkih slika izazvanih čulnim dražima (konkretni motivi), te razmišljanjem i osećanjem (apstraktni motivi, emocije, refleksije).
Otkrivanje glavnog osećanja i drugih emocija u lirskim pesmama. Uočavanje motivske strukture pesme; način razvijanja pojedinih motiva u pesničke slike i njihovo združeno funkcionisanje.
Razvijanje navike da se zapažanja, utisci i zaključci dokazuju podacima iz teksta i životne stvarnosti, da se umetničke vrednosti istražuju s problemskog stanovišta. Davanje pripremnih zadataka i upućivanje učenika u rad na samostalnom upoznavanju književnog dela (usmeno i pismeno prikazivanje dela). Čitanje i vrednovanje učeničkih beležaka o pročitanoj lektiri.
Književni pojmovi
Prilikom obrade književnih dela usvajaju se i sledeći pojmovi: socijalna pesma; ideja (poruka); vrste strofe i rima; kompozicijske jedinice (pesnička slika i njeni elementi); elementi pesničkog izražavanja (hiperbola, kontrast); psihološka i sociološka karakterizacija likova; funkcija pejzaža; osnovne odlike autobiografije; aforizmi.
Funkcionalni pojmovi
Podsticanje učenika da shvataju i usvajaju funkcionalne pojmove: uopšteno, realno, objektivno, subjektivno, izuzetno, dramatično; nijanse, detalj, atmosfera, perspektiva; motiv; borba mišljenja, izražavanje, dokazivanje; neposredno, posredno; čežnja, naslućivanje, sumnja, zaprepašćenje; savesnost, predostrožnost, humanost, dostojanstvo.
Čitanje
Usklađivanje čitanja naglas s prirodom neumetničkog i umetničkog teksta. Dalje upućivanje učenika na proučavanje obrađenog i neobrađenog teksta radi izražajnog čitanja (uslovljenost ritma i tempa; jačina glasa, pauziranje, rečenični akcenat). Kazivanje napamet naučenih različitih vrsta tekstova u prozi i stihu. Čitanje i kazivanje po ulogama.
Uvežbavanje čitanja u sebi s preciznim, unapred postavljenim zadacima (otkrivanje kompozicijskih jedinica, dijaloga u karakterizaciji likova, opisa i sličnih elemenata; nalaženje reči; rečenica, pravopisnih znakova i dr.).
Uvežbavanje brzog čitanja u sebi s proverom razumevanja pročitanog nepoznatog teksta.
KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje
Prepričavanje sa isticanjem karakteristika lika u tekstu, filmu, pozorišnoj predstavi. Izborno prepričavanje: dinamične i statične pojave u prirodi (književno delo, film, televizijska emisija).
Prepričavanje sa promenom gledišta. Uočavanje strukture priče građene retrospektivno.
Pričanje sa korišćenjem elemenata kompozicione forme (uvod, tok radnje, gradacija, mesto i obim kulminacije u izlaganju, završetak). Uočavanje karakteristika hronološkog i retrospektivnog pričanja. Vežbanja u hronološkom i retrospektivnom pričanju.
Opisivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora (eksterijera i enterijera) - po zajedničkom i samostalno sačinjenom planu. Opisivanje dinamičnih i statičnih pojava u prirodi, prožimanje i smenjivanje statičnih i dinamičkih slika i scena u opisivanju i pripovedanju.
Portretisanje osoba iz neposredne okoline na osnovu analize književnih portreta i portreta ličnosti iz naučno-popularne literature.
Izveštavanje: kratak izveštaj o školskoj akciji, svečanosti, društvenoj akciji u selu ili gradu i sl.
Pismeno izražavanje
Stvaralačko prepričavanje teksta sa promenom gledišta.
Pričanje o događajima i doživljajima sa korišćenjem elemenata kompozicione forme - po samostalno sačinjenom planu.
Portretisanje osobe iz neposredne okoline učenika - po samostalno sačinjenom planu.
Izveštavanje: kratak pismeni izveštaj o školskoj akciji (sakupljanje hartije, uređenje dvorišta).
Uvežbavanje tehnike u izradi pismenog sastava (izbor građe, njeno komponovanje, korišćenje pasusa, objedinjavanje pripovedanja i opisivanja).
Pisanje službenog i privatnog pisma.
Sintaksičko-stilističke vežbe s različitim rasporedom reči u rečenici, uočavanje nijansiranih razlika u značenju, isticanju i sl.
Osam domaćih pismenih zadataka i njihova analiza na času.
Četiri školska pismena zadatka - po dva u polugodištu (jedan čas za izradu zadatka, dva za analizu zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava).
Orijentacioni sadržaji programa
Jezik i kultura izražavanja
Međusobni odnos rečenica u složenoj rečenici, umetnute reči i rečenice. Upravni i neupravni govor.
Kategorije reči (promenljivost i nepromenljivost reči: funkcija reči u govoru; odnos reči u rečenici; građenje reči).
Značenje i upotreba padeža (vokativ - subjekat u epskoj poeziji; genitiv - ablativni; instrumental - način; lokativ - objekat).
Vežbe u govoru s pravilnim akcentovanjem. Čitanje i kazivanje kratkih akcentovanih tekstova. Književni jezik i lokalni govor - uočavanje akcentskih razlika.
Proučavanje lokalnog govora. Sastavljanje rečnika lokalnih reči i izraza i njihovo zamenjivanje rečima i izrazima standardnog književnog jezika.
Književnost
Uvođenje učenika u razumevanje bitnih odlika lirske i epske poezije (pesnički jezik, pesničke slike, motivi; glavna i sporedna radnja, glavni i sporedni likovi).
Analiza posebno odabranog dela iz lektire - proznog (tema, likovi, kompozicija, jezik).
Analiza novog književnog dela - po izboru učenika.
Učenje napamet odabranih odlomaka iz raznih vrsta tekstova.
Razgovor o filmu, pozorišnoj predstavi, snimljenoj pozorišnoj predstavi, radio drami i televizijskoj drami (gluma i glumac, režija i reditelj, tekst i pisac, muzika i kompozitor).
Jezik i kultura izražavanja
Govorne vežbe o slobodno izabranim temama (jasnost, preciznost, jezgrovitost, lični ton u izlaganju).
Značenje i upotreba padeža (nominativ - predikativ; genitiv - kvalifikativni, temporalni; dativ - cilj, etički dativ; akuzativ - pravac, mesto, mera, količina; instrumental - mesto, način; lokativ - vreme, dalji objekat).
Prosti i složeni glagolski oblici - značenje i upotreba.
Vežbe u govoru s pravilnim akcentovanjem. Akcenat u savremenom književnom jeziku i lokalnom govoru.
Proučavanje lokalnog govora. Beleženje lokalizama i pozajmljenica i utvrđivanje njihovog porekla. Zamenjivanje lokalizama i pozajmljenica rečima i izrazima standardnog književnog jezika.
Književnost
Analiza samostalno odabranog proznog dela iz lektire (fabula, kompozicija, likovi, teme, ideje, izrazita psihološka i deskriptivna mesta).
Analiza lirske pesme (osnovno osećanje, motivi, pesničke slike, osobenosti pesničkog jezika).
Analiza književnog dela iz tekuće srpske književnosti (po izboru učenika).
Analiza filmova i pozorišnih predstava.
Jezik (gramatika i pravopis)
U nastavi jezika učenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezička pravila i gramatičke norme već i na njihovu funkciju. Na primer, rečenica se ne upoznaje samo kao gramatička jedinica (sa stanovišta njene strukture), već i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji).
Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se učenicima jezik predstavi i tumači kao sistem. Nijedna jezička pojava ne bi trebalo da se izučava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru vežbi slušanja, govorenja, čitanja i pisanja učenici zapažaju jezičke pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentričnim krugovima i kontinuiranim nizovima gramatički sadržaji izučavali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom učenika.
Postupnost se obezbeđuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadržaja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznačena je opisno formulisanim zahtevima: zapažanje, uočavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomaže u njihovim nastojanjima da učenike ne opterete obimom i dubinom obrade jezičke građe.
Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezičkih zakonitosti i informacija o njima.
Takvim pristupom jezičkoj građi u programu nastavnici se usmeravaju da tumačenje gramatičkih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su učenici u prethodnim razredima uočili i njome, u manjoj ili većoj meri, ovladali u jezičkoj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uočavaju na sadržajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, međutim, dosledno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h, učenici će prvo zapažati u građenju reči i deklinaciji u V razredu, a vežbama i jezičkim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobiće u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim načinom će učenici steći osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobiće se za jezičku praksu, a neće biti opterećeni učenjem opisa i istorije tih jezičkih pojava.
Elementarne informacije iz morfologije počinju se učenicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred proširuju i produbljuju. Od samog početka učenike treba navikavati da uočavaju osnovne morfološke kategorije, na primer: u II razredu pored uočavanja reči koje imenuju predmete i bića, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih reči a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem će se učenici postupno i logički uvoditi ne samo u morfološke već i u sintaksične zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola - lični glagolski oblici - predikat - rečenica). Reči uvek treba uočavati i obrađivati u okviru rečenice, u kojoj se zapažaju njihove funkcije, značenja i oblici.
Programske sadržaje iz akcentologije ne treba obrađivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, već i u nastavi čitanja i jezičke kulture, učenike treba u svakom razredu uvoditi u programom predviđene standardne akcenatske norme a stalnim vežbanjem, po mogućstvu uz korišćenje audio snimaka, učenike treba navikavati da čuju pravilno akcentovanu reč a u krajevima gde se odstupa od akcenatske norme da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta.
Pravopis se savlađuje putem sistematskih vežbanja elementarnih i složenih koje se organizuju često, raznovrsno i različitim oblicima pismenih vežbi. Pored toga, učenike vrlo rano treba upućivati na služenje pravopisom i pravopisnim rečnikom (školsko izdanje).
Vežbe za usvajanje i utvrđivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktične primene u novim govornim situacijama proističe iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od književnog jezika, kolebanjima, greškama koje se javljaju u pismenom izražavanju učenika. Stoga se sadržaj vežbanja u nastavi jezika mora određivati na osnovu sistematskog praćenja govora i pisanja učenika. Tako će nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja učenika za pravilno komuniciranje savremenim književnim srpskim jezikom.
U nastavi gramatike treba primenjivati sledeće postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalnošću:
- podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja učenika;
- suzbijanje misaone inercije i učenikovih imitatorskih sklonosti;
- zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezičkih pojava;
- uvažavanje situacione uslovljenosti jezičkih pojava;
- povezivanje nastave jezika sa doživljavanjem umetničkog teksta;
- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izražajnosti jezičkih pojava;
- korišćenje umetničkih doživljaja kao podsticaja za učenje maternjeg jezika;
- sistematska i osmišljena vežbanja u govoru i pisanju;
- što efikasnije prevazilaženje nivoa prepoznavanja jezičkih pojava;
- negovanje primenjenog znanja i umenja;
- kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;
- ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vežbanja;
- pobuđivanje učenikovog jezičkog izraza životnim situacijama;
- ukazivanje na gramatičku sačinjenost stilskih izražajnih sredstava;
- korišćenje prikladnih ilustracija određenih jezičkih pojava.
U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspešno suzbijaju učenikovu misaonu inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost učenika, što pojačava njihov istraživački i stvaralački odnos prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu čvrstu vezanost za životnu, jezičku i umetničku praksu, odnosno za odgovarajuće tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje na određenu jezičku pojavu na izolovanim rečenicama, istrgnutim iz konteksta, označeno kao izrazito nepoželjan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene rečenice, lišene konteksta, postaju mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, uče napamet i reprodukuju, a sve to sprečava svesnu aktivnost učenika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost.
Savremena metodika nastave gramatike zalaže se da težište obrade određenih jezičkih pojava bude zasnovano na suštinskim osobenostima, a to znači na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, što podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obeležja proučavanih jezičkih pojava.
U nastavi jezika nužno je posmatrati jezičke pojave u životnim i jezičkim okolnostima koje su uslovile njihovo značenje. Učenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se određena jezička pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati učenicima, a ako pak nisu, treba ih pročitati i o njima razgovarati sa učenicima.
Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje suštine jezičke pojave često vodi preko doživljavanja i shvatanja umetničkog teksta, što će biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da što češće upućuje učenike da otkrivaju stilsku funkciju (izražajnost) jezičkih pojava. To će doprineti razvijanju učenikove radoznalosti za jezik, jer umetnička doživljavanja čine gramatičko gradivo konkretnijim, lakšim i primenljivijim. Kad učenicima postane pristupačna stilska (izražajna, ekspresivna) funkcija jezičke pojave, prihvataju je kao stvaralački postupak, što je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku brže prelaze u umenja, da se na taj način doprinosi boljem pismenom i usmenom izražavanju, ali i uspešnijoj analizi književnih tekstova.
Nužno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih vežbanja, odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvežba. To znači da vežbanja moraju biti sastavni činilac obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvrđivanja znanja.
Metodika nastave jezika, teorijski i praktično, upućuje da u nastavi maternjeg jezika treba što pre prevazići nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati više oblike znanja i umenja - primenljivost i stvaralaštvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tumačenja teksta (umetničkog i popularnog), čime se ono uzdiže od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktične primene.
Praktičnost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaženje u umenje i navike posebno se postiže negovanjem pravopisnih i stilskih vežbi.
Učenike, takođe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vežbanja zasnovana na korišćenju primera iz neposredne govorne prakse, što nastavu gramatike približava životnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj način postaje praktičnija i zanimljivija, čime učeniku otvara raznovrsne mogućnosti za njegova stvaralačka ispoljavanja.
Situacije u kojima se ispoljavaju određene jezičke pojave može i sam nastavnik da postavlja učenicima, da ih spretno podseća na njihova iskustva, a oni će kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju.
Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji započinju motivacijom, a završavaju saznavanjem, rezimiranjem i primenom određenog gradiva, u savremenom metodičkom pristupu, pogotovu u problemski usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju više puta tokom nastavnog časa. Takav saznajni proces podrazumeva učestalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije, teorijskih obaveštenja i praktične obuke.
Savremena metodika nastave ističe niz saodnosnih metodičkih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omogućuju da svaki celovit saznajni put, počev od onog koji je uokviren školskim časom, dobije svoju posebnu strukturu.
Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledećih metodičkih radnji:
- Korišćenje pogodnog polaznog teksta (jezičkog predloška) na kome se uviđa i objašnjava odgovarajuća jezička pojava. Najčešće se koriste kraći umetnički, naučno-popularni i publicistički tekstovi, a i primeri iz pismenih radova učenika.
- Korišćenje iskaza (primera iz prigodnih, tekućih ili zapamćenih) govornih situacija.
- Podsticanje učenika da polazni tekst dožive i shvate u celini i pojedinostima.
- Utvrđivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezičkim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakšem shvatanju novog gradiva. (Obično se koriste primeri iz poznatog teksta.)
- Upućivanje učenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uočavaju primere jezičke pojave koja je predmet saznavanja.
- Najavljivanje i beleženje nove nastavne jedinice i podsticanje učenika da zapaženu jezičku pojavu istraživački sagledaju.
- Saznavanje bitnih svojstava jezičke pojave (oblika, značenja, funkcije, promene, izražajnih mogućnosti...).
- Sagledavanje jezičkih činjenica (primera) sa raznih stanovišta, njihovo upoređivanje, opisivanje i klasifikovanje.
- Ilustrovanje i grafičko predstavljanje jezičkih pojmova i njihovih odnosa.
- Definisanje jezičkog pojma; isticanje svojstva jezičke pojave i uočenih zakonitosti i pravilnosti.
- Prepoznavanje, objašnjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode sami učenici (neposredna dedukcija i prvo vežbanje).
- Utvrđivanje, obnavljanje i primena stečenog znanja i umenja (dalja vežbanja, u školi i kod kuće).
Navedene metodičke radnje međusobno se dopunjuju i prožimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog časa na kome se razmatra određena jezička pojava, a neke i posle časa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike bude ranije upoznat, a da pojedine jezičke vežbe budu predmet učeničkih domaćih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, već se primenjuje kad mu je funkcionalnost neosporna.
Paralelno i združeno u navedenom saznajnom putu teku sve važne logičke operacije: zapažanje, upoređivanje, zaključivanje, dokazivanje, definisanje i navođenje novih primera. To znači da časovi na kojima se izučava gramatičko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uočljive prelaze između njih. Nešto je vidljiviji prelaz između induktivnog i deduktivnog načina rada, kao i između saznavanja jezičke pojave i uvežbavanja.
Književnost
Uvođenje najmlađih učenika u svet književnosti ali i ostalih, tzv. neknjiževnih tekstova (popularnih, informativnih), predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo, na ovom stupnju školovanja stiču se osnovna i ne malo značajna znanja, umenja i navike od kojih će u dobroj meri zavisiti ne samo učenička književna kultura već i njegova opšta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog čoveka.
Domaća lektira
Metode i oblici rada u obradi domaće lektire prilagođavaju se uzrastu učenika. Nastavnik će učenike upućivati i podsticati na čitanje davanjem određenih, ali različitih zadataka: da delo pročitaju svi u odeljenju, ali da o njemu iz različitih aspekata govore ili pišu, bilo svi učenici ili pak grupe i pojedinci, koji se za pojedina pitanja sami opredele ili dobiju specijalan zadatak. Tako će čas lektire zainteresovati celo odeljenje i aktivirati sve učenike. Na času lektire o književnom delu svaki učenik treba da govori ili da čita svoj rad prema svojim mogućnostima i umenjima, a ne samo odabrani pojedinci. U toku godine, na časovima lektire, svaki učenik treba da pokaže koliko druguje s knjigom i šta mu je to druženje donelo, čime ga je obogatilo i kako ga je usmerilo.
Imajući u vidu takve zadatke nastave lektire, nastavnik će prvo sam proučiti spisak dela domaće lektire za svaki razred. Učenicima će krajem tekuće i početkom sledeće školske godine svaku knjigu predstaviti i približiti dajući im mogućnost da izaberu određene teme za koje će se u čitanju knjige opredeliti.
Redosled čitanja i obrade odabranih dela lektire nastavnik blagovremeno utvrđuje zajedno sa učenicima, stručnim aktivom i školskim bibliotekarom. Časove obrade lektire, utvrđene programom, zajedno sa naslovima knjiga, nastavnik unosi u svoj godišnji plan rada. Taj redosled može u toku godine da se menja, o čemu učenike treba blagovremeno obavestiti.
I nastavniku i učeniku omogućuje se izbor novih dela za lektiru i izvan određenog spiska. Ta mogućnost obavezuje nastavnika da sistematski prati savremeno književno stvaralaštvo kako bi mogao da odabere i učenicima preporuči novu knjigu u pravom trenutku. Ta mogućnost upotpunjuje dati spisak domaće lektire i osavremenjuje ga.
Čitanje od III do VIII razreda
Tumačenje teksta zasniva se na njegovom čitanju, doživljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet shvatanja poruka i neposredno uslovljen kvalitetom čitanja. Zato su razni oblici usmerenog čitanja osnovni preduslov da učenici u nastavi stiču saznanja i da se uspešno uvode u svet književnog dela.
Izražajno čitanje neguje se sistematski, uz stalno povećavanje zahteva i nastojanje da se što potpunije iskoriste sposobnosti učenika za postizanje visokog kvaliteta u veštini čitanja. Vežbanja u izražajnom čitanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i učenikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno proučava one njegove osobenosti koje utiču na prirodu izražajnog čitanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadržajem teksta, nastavnik zauzima odgovarajući stav i određuje situacionu uslovljenost jačine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza, rečeničnog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno služi audio snimcima uzornih interpretativnih čitanja.
Pošto se izražajno čitanje, po pravilu, uvežbava na prethodno obrađenom i dobro shvaćenom tekstu, to je konkretno i uspešno tumačenje štiva neophodan postupak u pripremanju učenika za izražajno čitanje. U okviru neposredne pripreme u VI, VII i VIII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihički i jezičkostilski činioci koji zahtevaju odgovarajuću govornu realizaciju. U pojedinim slučajevima nastavnik (zajedno sa učenicima) posebno priređuje tekst za izražajno čitanje na taj način što u njemu obeležava vrste pauza, rečenične akcente, tempo i glasovne modulacije.
Izražajno čitanje uvežbava se na tekstovima različite sadržine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijaloškom i monološkom obliku. Posebna pažnja posvećuje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramatičnosti i govorenju iz perspektive pisca i pojedinih likova.
U odeljenju treba obezbediti odgovarajuće uslove za izražajno čitanje i kazivanje - učenicima u ulozi čitača i govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slušalačku publiku, zainteresovanu i sposobnu da kritički i objektivno procenjuje kvalitet čitanja i kazivanja. Posredstvom audio snimka, učenicima povremeno treba omogućiti da čuju svoje čitanje i da se kritički osvrću na svoje umenje. Na časovima obrade književnih dela primenjivaće se učenička iskustva u izražajnom čitanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi.
Čitanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna pažnja. Ono je uvek usmereno i istraživačko; pomoću njega se učenici osposobljavaju za svakodnevno sticanje informacija i za učenje.
Vežbe čitanja u sebi neposredno se uklapaju u ostale oblike rada i uvek su u funkciji svestranijeg sticanja znanja i razumevanja ne samo književnog dela, već i svih osmišljenih tekstova.
Primena tekst metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne vežbe za savladavanje brzog čitanja u sebi s razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti učenika da čitaju fleksibilno, da usklađuju brzinu čitanja sa ciljem čitanja i karakteristikama teksta koji čitaju.
Kvalitet čitanja u sebi podstiče se prethodnim usmeravanjem učenika na tekst i davanjem odgovarajućih zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja pročitanog teksta, odnosno ostvarenja dobijenih zadataka. Informativno, produktivno i analitičko čitanje najuspešnije se podstiču samostalnim istraživačkim zadacima koji se učenicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadržaja iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapređuju logika i brzina čitanja, a naročito brzina shvatanja pročitanog teksta, čime se učenici osposobljavaju za samostalno učenje.
Učenici starijih razreda uvode se u "letimično" čitanje koje je uslovljeno brzinom i stvarno pročitanim tekstom. Ono se sastoji od brzog traženja informacije i značenja u tekstu, pri čemu se ne pročita svaka reč, već se pogledom "prolazi" kroz tekst i čita se na preskok (međunaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima, uvod, zaključak). Pri vežbanju učenika u "letimičnom" čitanju, prethodno se zadaju odgovarajući zadaci (traženje određenih informacija, podataka i sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja i meri vreme za koje su zadaci izvršeni. "Letimičnim" čitanjem učenici se takođe osposobljavaju da radi podsećanja, obnavljanja, memorisanja, čitaju podvučene i na drugi način označene delove teksta prilikom ranijeg čitanja "s olovkom u ruci", koje treba sistematski sprovoditi kao vid pripremanja učenika za samostalan rad i učenje.
Izražajno kazivanje napamet naučenih tekstova i odlomaka u prozi i stihu značajan je oblik rada u razvijanju govorne kulture učenika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna osnova i neophodan uslov za prirodno i izražajno kazivanje stihova. Zato je poželjno da se povremeno, na istom času, naizmenično uvežbava i upoređuje govorenje tekstova u prozi i stihu.
Napamet će se učiti razni kraći prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izražajnog kazivanja znatno zavisi od načina učenja i logičkog usvajanja teksta. Ako se mehanički uči, kao što ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na način kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da učenike navikne na osmišljeno i interpretativno učenje teksta napamet. Tokom vežbanja treba stvoriti uslove da kazivanje teče "oči u oči", da govornik posmatra lice slušalaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna pažnja se posvećuje svim vrednostima i izražajnim mogućnostima govornog jezika, posebno - prirodnom govornikovom stavu, pouzdanom prenošenju informacija i sugestivnom kazivanju.
Tumačenje teksta od III do VIII razreda
Sa obradom teksta počinje se posle uspešnog interpretativnog čitanja naglas i čitanja u sebi. Književnoumetničko delo se čita, prema potrebi i više puta, sve dok ne izazove odgovarajuće doživljaje i utiske koji su neophodni za dalje upoznavanje i proučavanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog čitanja dela u celini, ili njegovih odlomaka, obavezno će se primenjivati u obradi lirske pesme i kraće proze.
Pri obradi teksta primenjivaće se u većoj meri jedinstvo analitičkih i sintetičkih postupaka i gledišta. Značajne pojedinosti, elementarne slike, ekspresivna mesta i stilsko-jezički postupci neće se posmatrati kao usamljene vrednosti, već ih treba sagledavati kao funkcionalne delove viših celina i tumačiti u prirodnom sadejstvu s drugim umetničkim činiocima. Književnom delu pristupa se kao složenom i neponovljivom organizmu u kome je sve uslovljeno uzročno-posledičnim vezama, podstaknuto životnim iskustvom i uobličeno stvaralačkom maštom.
Učenike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o književnom delu podrobnije dokazuju činjenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istraživačku delatnost i zauzimanje kritičkih stavova prema proizvoljnim ocenama i zaključcima.
Nastavnik će imati u vidu da je tumačenje književnih dela u osnovnoj školi, pogotovu u mlađim razredima, u načelu predteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem stručne terminologije. To međutim, nimalo ne smeta da i običan "razgovor o štivu" u mlađim razredima bude stručno zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istraživačke radoznalosti. Vrednije je projektovanje učenika povodom neke umetničke slike i njeno intenzivno doživljavanje i konkretizovanje u učenikovoj mašti nego samo saznanje da ta slika formalno spada u red metafora, personifikacija ili poređenja. Zato se još od prvog razreda učenici navikavaju da slobodno ispoljavaju svoje utiske, osećanja, asocijacije i misli izazvane slikovitom i figurativnom primenom pesničkog jezika.
U svim razredima obrada književnog dela treba da bude protkana rešavanjem problemskih pitanja koja su podstaknuta tekstom i umetničkim doživljavanjem. Na taj način stimulisaće se učenička radoznalost, svesna aktivnost i istraživačka delatnost, svestranije će se upoznati delo i pružati mogućnost za afirmaciju učenika u radnom procesu.
Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, često i višestruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i društveno-istorijske okvire, davanje neophodnih podataka o piscu i nastanku dela, kao i obaveštenja o bitnim sadržajima koji prethode odlomku - sve su to uslovi bez kojih se u brojnim slučajevima tekst ne može intenzivno doživeti i pravilno shvatiti. Zato prototopsku i psihološku realnost, iz koje potiču tematska građa, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje, treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije doživljavanje i pouzdanije tumačenje.
Metodika nastave književnosti već nekoliko decenija, teorijski i praktično, razvija i stalno usavršava nastavnikov i učenikov istraživački, pronalazački, stvaralački i satvorački odnos prema književnoumetničkom delu. Književnost se u školi ne predaje i ne uči, već čita, usvaja, u njoj se uživa i o njoj raspravlja. To su putevi da nastava književnosti širi učenikove duhovne vidike, razvija istraživačke i stvaralačke sposobnosti učenika, kritičko mišljenje i umetnički ukus, pojačava i kultiviše literarni, jezički i životni senzibilitet.
Moderna i savremena organizacija nastave maternjeg jezika i književnosti podrazumeva aktivnu ulogu učenika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi književnosti učenik ne sme biti pasivni slušalac koji će u određenom trenutku reprodukovati "naučeno gradivo", odnosno nastavnikova predavanja, već aktivni subjekat koji istraživački, stvaralački i satvorački učestvuje u proučavanju književnoumetničkih ostvarenja.
Učenikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi kroz sve tri radne etape; pre časa, u toku časa i posle časa. U svim etapama učenik se mora sistematski navikavati da u toku čitanja i proučavanja dela samostalno rešava brojna pitanja i zadatke, koji će ga u punoj meri emocionalno i misaono angažovati, pružiti mu zadovoljstvo i pobuditi istraživačku radoznalost. Takvi zadaci biće najmoćnija motivacija za rad što je osnovni uslov da se ostvare predviđeni interpretativni dometi. Nastavnik valja da postavi zadatke koji će učenika podsticati da uočava, otkriva, istražuje, procenjuje i zaključuje. Nastavnikova uloga jeste u tome da osmišljeno pomogne učeniku tako što će ga podsticati i usmeravati, nastojeći da razvija njegove individualne sklonosti i sposobnosti, kao i da adekvatno vrednuje učeničke napore i rezultate u svim oblicima tih aktivnosti.
Proučavanje književnoumetničkog dela u nastavi je složen proces koji započinje nastavnikovim i učenikovim pripremanjem (motivisanje učenika za čitanje, doživljavanje i proučavanje umetničkog teksta, čitanje, lokalizovanje umetničkog teksta, istraživački pripremni zadaci) za tumačenje dela, svoje najproduktivnije vidove dobija u interpretaciji književnog dela na nastavnom času, a u oblicima funkcionalne primene stečenih znanja i umenja nastavlja se i posle časa: u produktivnim obnavljanjima znanja o obrađenom nastavnom gradivu, u poredbenim izučavanjima književnoumetničkih dela i istraživačko-interpretativnim pristupima novim književnoumetničkim ostvarenjima. Središnje etape procesa proučavanja književnoumetničkog dela u nastavi jesu metodološko i metodičko zasnivanje interpretacije i njeno razvijanje na nastavnom času.
U zasnivanju i razvijanju nastavne interpretacije književnoumetničkog dela osnovno metodološko opredeljenje treba da bude prevashodna usmerenost interpretacije prema umetničkom tekstu. Savremena metodika nastave književnosti opredelila se, dakle, za unutrašnje (imanentno) izučavanje umetničkog teksta, ali ona nikako ne previđa nužnost primene i vantekstovnih gledišta da bi književnoumetničko delo bilo valjano i pouzdano protumačeno.
Uz navedena metodološka opredeljenja, nastavna interpretacija književnoumetničkog dela valja da udovolji i zahtevima koje joj postavlja metodika nastave književnosti: da bude originalna, estetski motivisana, svestrano usklađena sa nastavnim ciljevima i značajnim didaktičkim načelima, da ima sopstvenu koherentnost i postupnost, a da metodološka i metodička postupanja na svakoj deonici interpretacije ostvaruju jedinstvo analize i sinteze.
O okviru osnovne metodološke orijentacije da nastavna interpretacija književnoumetničkog dela u najvećoj meri bude usmerena prema umetničkom tekstu, primat pripada opredeljenju da se dinamika interpretacije usklađuje sa vodećim umetničkim vrednostima književnog ostvarenja, tako što će one biti činioci objedinjavanja interpretativnih tokova kroz svet dela. Jedno od najvažnijih načela koje poštuje tako zasnovana i opredeljena nastavna interpretacija jeste udovoljavanje zahtevu da se tumačenjem vodećih vrednosti obuhvati, odnosno prouči, delo u celini. Pošto su objedinjena postavka i odnosi svestranih međusobnih prožimanja prirodne datosti umetničkih činilaca u delu, tumačenjem vodećih umetničkih vrednosti obuhvataju se i upoznaju i svi drugi bitni činioci umetničke strukture, među kojima svaki u interpretaciji dobija onoliko mesta koliko mu pripada u skladu sa udelom koji ima u opštoj umetničkoj vrednosti dela. U nastavnoj interpretaciji književnoumetničkog dela objedinjavajući i sintetički činioci mogu biti: umetnički doživljaji, tekstovne celine, bitni strukturni elementi (tema, motivi, umetničke slike, fabula, siže, književni likovi, poruke, motivacioni postupci, kompozicija), oblici kazivanja, jezičko-stilski postupci i literarni (književnoumetnički) problemi.
U svakom konkretnom slučaju, dakle, na valjanim estetskim, metodološkim i metodičkim razlozima valja utemeljiti izbor onih vrednosnih činilaca prema kojima će biti usmeravana dinamika nastavne interpretacije književnoumetničkog dela. Zato metodološki i metodički prilazi književnoumetničkom delu, koje teorijski i praktično zasniva i razvija savremena metodika nastave književnosti, ne poznaju i ne priznaju utvrđene metodološke i metodičke sisteme koje bi trebalo primeniti u interpretaciji svakog pojedinog dela. To znači da nema poznatih i jednom zauvek otkrivenih puteva kojima se ulazi u svet svakog pojedinog književnoumetničkog ostvarenja, već su ti putevi unekoliko uvek drugačiji u pristupu svakom pojedinom književnoumetničkom delu - onoliko koliko je ono autonomno, samosvojno i neponovljivo umetničko ostvarenje.
Književni pojmovi
Književne pojmove učenici će upoznavati uz obradu odgovarajućih tekstova i pomoću osvrta na prethodno čitalačko iskustvo. Tako će se, na primer, tokom obrade neke rodoljubive pesme, a uz poredbeni osvrt na dve-tri ranije pročitane pesme iste vrste, razvijati pojam rodoljubive pesme i sticati saznanje o toj lirskoj vrsti. Upoznavanje metafore biće pogodno tek kada su učenici u prethodnom i predteorijskom postupku otkrivali izražajnost izvesnog broja metaforičkih slika, kad neke od njih već znaju napamet i nose ih kao umetničke doživljaje. Jezičko-stilskim izražajnim sredstvima prilazi se s doživljajnog stanovišta; polaziće se od izazvanih umetničkih utisaka i estetičke sugestije, pa će se potom istraživati njihova jezičko-stilska uslovljenost.
Funkcionalni pojmovi
Funkcionalni pojmovi se ne obrađuju posebno, već se u toku nastave ukazuje na njihova primenjena značenja. Učenici ih spontano usvajaju u procesu rada, u tekućim informacijama na časovima, a uz paralelno prisustvo reči i njome označenog pojma. Potrebno je samo podsticati učenike da navedene reči (a i druge slične njima) razumeju i shvate i da ih primenjuju u odgovarajućim situacijama. Ako, na primer, na zahtev da se uoče i objasne okolnosti koje utiču na ponašanje nekog lika, učenik navede te okolnosti, onda je to znak (i provera) da je taj pojam i odgovarajuću reč shvatio u punom značenju.
U usmenom i pismenom izražavanju uzgredno će se proveravati da li učenici pravilno shvataju i upotrebljavaju reči: uzrok, uslov, situacija, poruka, odnos i sl. Tokom obrade književnih dela, kao i u okviru govornih i pismenih vežbi, nastojaće se da učenici otkrivaju što više osobina, osećanja i duševnih stanja pojedinih likova, pri čemu se te reči beleže i tako spontano bogati rečnik funkcionalnim pojmovima.
Funkcionalne pojmove ne treba ograničiti na pojedine razrede. Svi učenici jednog razreda neće moći da usvoje sve programom navedene pojmove za taj razred, ali će zato spontano usvojiti znatan broj pojmova koji su u programima starijih razreda. Usvajanje funkcionalnih pojmova je neprekidan proces u toku vaspitanja i obrazovanja a ostvaruje se i proverava u toku ostvarivanja sadržaja svih programsko-tematskih područja.
Kultura izražavanja
Razvijanje kulture usmenog i pismenog izražavanja jedan je od najvažnijih zadataka nastave maternjeg jezika. Ovaj nastavni proces, iako je programski konstituisan kao posebno područje, s posebnim sadržajima i oblicima rada, mora se prenositi kako na obradu književnog teksta koji je najbolji obrazac izražavanja, tako i na gramatiku s pravopisom, koja normira pravila i definiše jezičke zakone. Isto tako, u povratnom smeru, obrada književnog teksta i rad na gramatici i pravopisu književnog jezika, mora uključivati i sadržaje za negovanje kulture usmenog i pismenog izražavanja, jer su svojim većim delom tom cilju i podređeni. Rad na bogaćenju kulture izražavanja treba da se integriše sa svim vidovima usmenih i pismenih oblika izražavanja.
U nastavi jezika i kulture izražavanja valja neprestano imati u vidu zajednički osnovni cilj: razvijanje jezičkog mišljenja i jezičke svesti uočavanjem jezičkih zakonitosti, pa tek na osnovu takve svesti prelaziti na normiranje i definisanje. Otuda jezik kao sredstvo izražavanja treba da bude predmet nastavne pažnje u svim njegovim strukturama.
Leksičke i morfološke vežbe, prema tome, treba da bogate učeničko saznanje o reči kao obliku, čemu služe ne samo konjugacija i deklinacija, nego i sistem građenja reči (proste, izvedene i složene). Vežbe u građenju izvedenih reči i složenica, po ugledu na slične reči u obrađenom tekstu, treba da utiču na bogaćenje učeničkog rečnika.
Semantičke vežbe se povezuju s morfološkim i sintaksičkim vežbama i one treba da razviju učenikovu svest o određenoj moći značenja reči, na osnovu čega se jedino i može razvijati sposobnost i veština izražavanja. U mlađim razredima te vežbe obuhvataju otkrivanje semantičke vrednosti akcenta, i to isključivo na ilustrovanim primerima (Sunce je selo za selo hajdmo, sele, na selo, itd.).
Sintaksičke vežbe su, kao i morfološke i semantičke, bitniji sadržaji nastave izražavanja u svim razredima. Težina zahteva, prirodno, određuje se prema uzrastu učenika. Te se vežbe mogu izvoditi i pre nego što učenik počne da stiče sintaksičke pojmove, s tim što se na tom nivou u nastavnom razgovoru ne upotrebljavaju stručni nazivi. Do upoznavanja prvih sintaksičkih pojmova, vežbe u oblikovanju rečenice treba da formiraju svest učenika o mestu i položaju pojedinih rečeničnih delova u sklopu proste rečenice. Kad se steknu prvi pojmovi o prostoj rečenici, i vežbe će biti konkretnije i bogatije. Rad na stilistici rečenice konkretno se nastavlja do kraja osnovnog školovanja. On se sastoji kako u analizi i oceni učeničkih rečenica iz usmenog izlaganja, tako i u analizi i proceni rečenica u njihovim pismenim sastavima, a naročito i posebno - u analizi rečenica iz dela obeju lektira i govornog jezika.
Sve vrste tih vežbanja, čiji je cilj razvijanje jezičkog mišljenja, izvode se na tekstu ili u toku razgovora.
Znatan deo govornih vežbanja ima za cilj izgrađivanje kulture usmenog izražavanja. U nizu svojih zadataka (pravilnost, lakoća, jasnost, jednostavnost, prirodnost, preciznost, dikcija) te vežbe treba u najvećoj meri da približe učenikov govor književnom izgovoru. S obzirom na veliko šarenilo i veoma primetnu dijalekatsku raznolikost govora učenika, a često i nastavnika, govorenje napamet naučenih odlomaka u stihu i prozi (uz pomoć auditivnih nastavnih sredstava) treba da omogući učeniku ne samo negovanje pravilne dikcije nego i da ubrza proces približavanja književnom izgovoru.
U svim oblicima negovanja kulture usmenog i pismenog izražavanja obrazac ili uzor treba da dobije odgovarajuće mesto i njegov značaj se ne sme nikako potceniti. Smišljeno odabran uzor, primeren uzrastu i vrsti, treba da bude cilj do kojeg se stiže uz odgovarajuće napore. I oblici usmenog, kao i oblici pismenog izražavanja, u svim vrstama i tipovima treba da se prikažu učenicima u pažljivo odabranim uzorcima izražavanja. Ukoliko se jedna vrsta usmenog ili pismenog izražavanja kontinuirano ponavlja iz razreda u razred, onda treba u svakom ponovljenom slučaju, u istom ili sledećem razredu, analizom uzorka konkretno pokazati i obim povećanih zahteva (u sadržajnom, kompoziciono-formalnom i jezičko-stilskom pogledu).
Da se uzorci ne bi pretvorili u klišea koja sputavaju učeničku individualnost i samostalnost, vreme između prikazivanja uzorka i izrade odgovarajućeg pismenog zadatka treba ispuniti radom na analizi sličnih sastava. Ovi sastavi mogu biti u formi odabranih tekstova koje učenici sami pronalaze u svojim čitankama ili lektiri, a obavezno i u formi samostalnih domaćih pismenih ili usmenih zadataka - sastava kojima se ostvaruje proces ovladavanja određenim oblikom pismenog ili usmenog izražavanja. U analizi uzoraka treba obratiti pažnju na sve elemente konkretne jezičke strukture: sadržaj i kompozicija sastava, raspored detalja i izražajnost upotrebljene leksike i stilskih postupaka. Nijedan školski pismeni zadatak ne bi trebalo da se izvede, a da se prethodno, na čitavom nizu smišljeno programiranih časova, nije govorilo kako o predmetu koji će biti tema pismenog sastava, tako i o obliku u kojem će ta tema biti obrađena.
Bogaćenju kulture usmenog i pismenog izražavanja posebno će doprineti samostalni rad učenika na prikupljanju odabranih primera jezika i stila. Zbog toga učenici treba da beleže vredne primere: uspele opise, reljefne portrete, pravilne rečenice, kako u pogledu formalne strukture (raspored njenih delova) tako i u pogledu leksike i semantike. Ovaj rad treba da ostvari dva zadatka vezana neposredno za kulturu izražavanja. Prvo, time učenik organizovano individualno radi na razvijanju svoje govorne kulture i pismenosti, a drugo - u obimu svoje čitalačke pažnje razvija onaj njen značajan kvalitet koji mu omogućuje neprestano posmatranje jezika i stila u štivu koje čita. Povremeni časovi ili delovi časova, posvećeni čitanju odabranih primera treba, uz ostalo, da podstiču za rad na samoobrazovanju te vrste.
Podsticanje učenika na literarno stvaralaštvo, shvaćeno svakako u užem i pretežno obrazovno-vaspitnom pogledu, treba primeniti kao frontalan rad s celim odeljenjem, a nikako kao obavezu literarne sekcije. Rad u literarnoj sekciji je slobodno opredeljenje. Učenik osnovne škole, naročito u mlađim razredima, po svojoj prirodi uvek je spreman na kreativnost, pa to treba i podsticati. Usmenim i pismenim vežbama, kad to potreba dopušta, nastavnik će učenicima pokazati kako nastaje stih, kako se reči biraju i raspoređuju da deluju ritmično, kako se konstituiše strofa, kako se gradi portret, kako se opisuje pejzaž ili scena. Uostalom, program nastave usmenog i pismenog izražavanja koncipiran je tako da u sebi sadrži skoro sve elemente i umetničkog jezičkog izražavanja, pa bi ih trebalo povremeno samo objedinjavati i osmišljavati. Podsticanje učenika na literarno stvaralaštvo u dodatnom radu i literarnoj sekciji ima se bogatije sadržaje i oblike i obimnije posebne ciljeve. Taj rad ne treba poistovećivati s podsticanjem na literarno stvaralaštvo u okviru celog odeljenja.
Jedan od oblika rada na razvijanju i negovanju jezičke čistote jeste i razvijanje svesti o poplavi pozajmljenica u našem jeziku. Nastavnik će, razumljivo, morati da nađe meru u objašnjavanju da svaki jezik nužno prihvata i reči poreklom iz grčkog i latinskog jezika u stručnoj terminologiji. Treba pomoći učenicima u razlikovanju pozajmljenica koje su dobile "pravo građanstva" u našem jeziku od onih reči koje treba energično goniti iz govora. Razgovori o tome treba da se vode u svakoj konkretnoj prilici, kad se naiđe na pozajmljenicu u tekstu ili kad se ona pojavi u govoru učenika; isto tako, sa učenicima valja smišljeno tragati za pozajmljenicama u svakodnevnom govoru i raznim medijima (štampa, radio, televizija i dr.). Zapisivanje domaćih reči, takođe, može da bude podesan oblik negovanja jezičke čistote.
Dopunski rad se organizuje za učenike koji - iz objektivnih razloga - u redovnoj nastavi maternjeg jezika ne postižu zadovoljavajuće rezultate u nekom od programsko-tematskih područja.
Zavisno od utvrđenih nedostataka u znanjima i umenjima učenika, kao i uzroka zaostajanja, nastavnik formira odgovarajuće grupe s kojima organizuje dopunski rad (na primer: grupa učenika s nedovoljnim znanjem određenih sadržaja i gramatike ili pravopisa; grupa učenika koji nisu savladali neki od predviđenih elemenata književne analize ili oblika usmenog i pismenog izražavanja; grupa učenika sa artikulacionim problemima, itd.). Na osnovu prethodnog ispitivanja teškoća i uzroka, za svaku grupu se stvara poseban, odgovarajući plan rada, čijim će se savladavanjem otkloniti ispoljeni nedostaci u znanju, umenju i veštini učenika. Dopunski rad pretpostavlja i specifične oblike u savladavanju određenih programskih sadržaja (individualizacija nastave - poluprogramiranim i programiranim sekvencama, nastavnim listićima; predavanjima s drukčijim - očiglednijim primerima; posebni grupni i individualni zadaci i dr.). Naročito treba voditi računa o odmerenosti zahteva, kao i o stimulisanju učenika za pokazane rezultate (pohvale, nagrade, pozitivna ocena).
Dopunski rad organizuje se tokom cele nastavne godine, odnosno odmah čim se uoče teškoće pojedinih učenika u usvajanju programskih sadržaja. Čim savlada određenu teškoću ili otkloni nedostatak, učenik prestaje s dopunskim radom van redovne nastave. Tokom dalje redovne nastave takve učenike ne treba ispuštati iz vida, odnosno - diferenciranjem redovne nastave - omogućiti učenicima da gradivo savladaju na redovnim časovima.
1. Za dodatni rad opredeljuju se učenici od IV do VIII razreda iznadprosečnih sposobnosti i posebnih interesovanja za nastavu srpskog jezika, odnosno za produbljivanje i proširivanje znanja iz svih ili samo pojedinih programsko-tematskih područja redovne nastave (književnost, jezik, kultura izražavanja, filmska i scenska umetnost). To su oni učenici čija se znanja, interesovanja i darovitost izrazitije ispoljavaju već u I, II i III razredu. Takve učenike uočavaju, prate i podstiču nastavnici razredne nastave i pedagoško-psihološka služba škole sve do IV razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad (izvodi se sve do završnog razreda).
2. Dodatni rad se organizuje i izvodi za učenike od IV do VIII razreda, jedan čas nedeljno tokom cele nastavne godine. Izuzetno je važno da se započeta dinamika dodatnog rada održi dok se ne realizuje utvrđeni program. Ukoliko se, izuzetno, dodatni rad organizuje samo u jednom delu nastavne godine, poželjno je da se interesovanje darovitih učenika za ovaj rad docnije ne gasi, odnosno da se oni podstiču na samostalni rad drugim formama rada (npr. pojačanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka, angažovanjem u odgovarajućim slobodnim aktivnostima i dr.).
3. Dodatni rad - zasnovan na interesovanju učenika za proširivanje i produbljivanje znanja, umenja i veština - neposrednije aktivira učenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu maštu, podstiče ih na stvaralački rad i upućuje na samostalno korišćenje različitih izvora saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika učenici se u dodatnom radu samostalno služe književnom i neknjiževnom građom (u učenju i istraživanju), te pripremaju i izlažu svoje radove (usmene, pismene, praktične) pred svojom grupom, razredom ili celom školom. Znanja, umenja i veštine koje su stekli istraživačkim, individualnim i grupnim radom učenici koriste u redovnoj nastavi, slobodnim aktivnostima i u drugim prilikama (konkursi, takmičenja, školske i druge priredbe). Učenike koji se posebno ističu u dodatnom radu treba i posebno stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje školovanje, upis u odgovarajuću srednju školu i dr.).
4. Uočavanje potencijalno darovitih učenika u ovoj oblasti ostvaruje se neposrednim praćenjem od strane nastavnika razredne i predmetne nastave, analizom radova učenika i ostvarenih rezultata na smotrama, takmičenjima, intervjuisanjem učenika i roditelja i primenom određenih instrumenata od strane školskog psihologa - pedagoga. Na osnovu dobijenih rezultata praćenja i ispitivanja, interesovanja i želja darovitih učenika i napred navedenih orijentacionih sadržaja, nastavnik zajedno sa učenicima utvrđuje (konkretizuje) program dodatnog rada s grupama ili pojedinim darovitim učenicima. Programom rada obuhvataju se segmenti orijentacionih sadržaja programa (zavisno od interesovanja i želja učenika: sva područja ili samo književnost, odnosno jezik, odnosno kultura izražavanja, odnosno filmska ili scenska umetnost). To znači da nastavnik nije obavezan da s pojedincem ili grupom učenika ostvari orijentacione programske sadržaje u celini. Bitno je da planirani programski sadržaji budu u skladu sa interesovanjima i željama učenika, kao i sa raspoloživim godišnjim fondom časova.
5. Dodatni rad iz srpskog jezika može se realizovati kao individualizovani (primeren pojedinim učenicima) i grupni (za grupe učenika jednog ili više razreda koji se posebno interesuju za iste programske sadržaje dodatnog rada). Zavisno od interesovanja učenika i programskih tema, grupe se mogu menjati (fleksibilnost sastava grupe).
6. Uloga nastavnika u dodatnom radu je specifična. U saradnji sa učenikom (eventualno - roditeljima i školskim pedagogom - psihologom) nastavnik utvrđuje konkretan program dodatnog rada (u razvijenim školama program može da utvrdi i stručni aktiv nastavnika srpskog jezika u razrednoj i predmetnoj nastavi). Realizujući program dodatnog rada, nastavnik za svaku od odabranih tema pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje u najvećoj mogućoj meri aktiviraju sve potencijale učenika, a naročito one koji omogućavaju razvoj kreativnosti učenika. Tokom dodatnog rada nastavnik se postavlja kao saradnik koji stručno pomaže rad pojedinca ili grupe: upućuje i usmerava, pomaže da se dođe do pravih rešenja, zaključaka i generalizacija. Odnos učenika i nastavnika u dodatnom radu je saradnički, neposredniji i bliži nego u redovnoj nastavi, zasnovan na uzajamnom poverenju i poštovanju.
7. U dodatnom radu sa učenicima nastavnik prati i evidentira njihov razvoj i napredovanje, usavršava utvrđene programe, otkriva nove mogućnosti individualizacije rada (problemski zadaci, istraživački radovi, programirane i poluprogramirane sekvence, korišćenje književne i neknjiževne građe i raznih aparata i tehničkih pomagala i dr.), te vrši uopštavanje i primenu stečenih znanja, umenja i veština u različitim situacijama. Obezbeđuje uključivanje učenika u organizovane oblike rada van škole (konkursi, smotre, takmičenja). Za svakog učenika vodi dosije u koji unosi bitne podatke o njegovom napredovanju u razvoju, te se stara da taj dosije prati učenike pre upisa u srednju školu.
8. Učenici se samostalno opredeljuju za dodatni rad iz srpskog jezika (mogu biti motivisani, ali nikako prisiljavani na to). Prilikom opredeljivanja učenika za dodatni rad, objektivno treba proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku (u obzir dolaze samo stvarno nadareni učenici, ocene iz srpskog jezika, a želje učenika i roditelja ne predstavljaju presudan faktor, jer ne mora u svakom odeljenju da bude darovitih učenika za ovaj predmet, talentovanih za sve predmete i oblasti). Učenik ostaje uključen u dodatni rad onoliko vremena (godina) koliko želi. Posebno treba voditi računa o tome da se daroviti učenici ne opterećuju iznad njihovih stvarnih mogućnosti i želja (dovoljno je da učenik - uz redovnu nastavu - bude angažovan još samo u jednom vidu vaspitno-obrazovnog rada - dodatnom radu, na primer, iz ovog predmeta).
MATERNJI JEZICI PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA
Svrha
Svrha je nastave hrvatskoga jezika u osnovnoj školi višestruka:
a) stjecati svijest o potrebi upoznavanja, učenja i njegovanja hrvatskoga jezika; stjecati ljubav za hrvatski jezik i književnost te spoznaje o biti i posebnim značajkama hrvatskoga jezika kao sredstva priopćavanja i umjetničkog izražavanja;
b) razvijati jezične i kniževne sposobnosti; razvijati kulturu čitanja književnih i neknjiževnih tekstova, kulturu gledanja scenskih i filmiskih ostvarenja, kulturu slušanja i gledanja;
c) na razini: osnovnoškolskog općeg obrazovanja osposobiti učenike za uprabu hrvatskoga standardnoga jezika u svim tekstovnim vrstama, funkcionalnim stilovima i sredstvima priopćavanja.
Cilj
Cilj nastave hrvatskoga jezika u osnovnoj školi jest ovladavanje hrvatskim standardnim jezikom na razini 5. razreda, razvijanje jezičnih sposobnosti u govornoj i pisanoj uporabi jezika u svim funkcionalnim stilovima. Osvješćivanje važnosti znanja hrvatskoga jezika kao općeg kulturnog dobra. Razvijanje ljubav prema jeziku, književnosti i kulturi, razvijanje literarnih sposobnosti, čitateljskih interesa i čitateljske kulture, razvijanje interesa i potreba za sadržajima filma i kazališta.
Zadaće
Zadaće su nastave hrvatskoga jezika mnogobrojne, ostvaruju se u trima nastavnim područjima: hrvatski jezik, jezično izražavanje, književnost. Prema načelu unutarpredmetnoga povezivanja sadržaja i zadaće tih triju nastavnih područja međusobno se prožimaju i dopunjuju, a prema načelu međupredmetnoga povezivanja funkcionalno se povezuju i s ostalim nastavnim predmetima.
Nastava hrvatskoga jezika također treba:
- osposobljavati učenike za odgovornost u životu u sadašnjosti i budućnosti, prema sebi svojim bližnjima i okolišu,
- upućivati učenike na traganje za smislom vrijednostima i važnostima ljudske egzistencije te na otkrivanje i pronalaženje vlastite osobnosti i smisla življenja,
- razvijati s učenicima osjećaje poštovanja osnovnih ljudskih i životnih vrijednosti, vrijednosti rada i svijesnoga djelovanja na svim razinama (u obitelji, školi, društvu), samostalnosti i spremnosti na pomaganje i suradnju, na zajedništvo, u skladu s tim na demokraciju i toleranciju,
- razvijati u učenicima svijest o vlastitim korijenima i identitetu, kulturi, običajima i tradiciji da bi na taj način mogli razvijati druge narode i njihove kulture, u skladu s potrebama višejezičnoga i višekulturalnoga društva,
- osposobljavati učenike za istraživački i stvaralački način učenja koji će razvijati u skladu s potrebama za trajnim obrazovanjem.
- osposobljavanje za slušanje, govorenje, čitanje i pisanje;
- upoznavanje, bogaćenje i usvajanje rječnika; usvajanje temeljnih pravogovornih i pravopisnih normi hrvatskoga jezika;
- upoznavanje i usvajanje glasovnoga/fonološkog, pisanoga/grafemskog, slovničkoga/gramatičkog, morfološkoga, tvorbenoga, sintaktičkog sustava hrvatskoga jezika;
- spoznaja funkcije riječi u različitim priopćajnim sredstvima i funkcionalnim stilovima (pjesničkom, razgovornom, poslovnom, znanstvenom...);
- upoznavanje književnih djela hrvatske i svjetske književnosti;
- upoznavanje, čuvanje, poštivanje i razvijanje vlastitoga nacionalnog i kulturnog identiteta na djelima hrvatske književnosti, kazališta, filma i drugih priopćajnih sredstava;
- razvijanje književne osjetljivosti i učeničkih interesa potrebnih za spoznaju i prihvaćanje trajnih ljudskih, jezičnih i književnih vrijednosti;
- osposobljavanje učenika za govornu i pisanu komunikaciju;
- razvijanje usmenog i pismenog izražavanja vlastitog odnosa prema životu;
- osposobljavanje za vrijednosnu raščlambu/analizu, posudbu/refleksiju, vrednovanje/valorizaciju poruka (umjetničkih i znanstvenih);
- upoznavanje i prosudba neknjiževnih tekstova koji obogaćuju raznolikošću gledišta i situacija nužnih za shvaćanje sveukupne zbilje koja učenike okružuje, za promišljanje odnosa: ja i drugi.
Rječnik:
- riječ (značenje, oblik i uloga riječi);
- riječ u standardnom i nestandardnom jeziku (narječjima);
- pisana i usmena riječ;
- jednoznačnost i višeznačnost riječi;
- riječi za imenovanje pripadnosti mjestu, kraju, zemlji, narodu;
- riječi za oponašanje zvukova (onomatopeje).
Gramatika:
- obnavljanje gradiva o jeziku od prvog do četvrtog razreda;
- rečenica kao komunikacija jedinica;
- jednostavna rečenica; neproširena i proširena;
- glagolski i imenski predikat;
- rečenica s izrečenim subjektom;
- rečenica s više subjekata;
- rečenica bez subjekta;
- rečenični dodaci (pojam);
- promjenljive riječi: imenice, zamjenice, pridjevi, brojevi, glagoli;
- nepromjenljive riječi: prilozi, prijedlozi, veznici;čestice; usklici;
- promjenljive riječi: osnova i nastavak;
- deklinacija: funkcija i značenje padeža; padežna pitanja, osnovna značenja padeža;
- imenice: opće, vlastite, zbirne, deklinacije imenica;
- zamjenice: lične, povratne, posvojne, povratno-posvojna, upitne, odnosne, pokazne, neodređene; deklinacija zamjenica;
- pridjevi - značenje i vrste, rod i broj, određeni i neodređeni oblik;
- deklinacija pridjeva;
- komparacija pridjeva;
- brojevi: osnovni, redni i zbirni; brojevna imenica;
- deklinacija brojeva;
- prilozi (pojam);
- prijedlozi (pojam);
- veznici i usklici (pojam);
- samoglasnici i suglasnici;
- slog, dužina sloga;
- akcent: razlikovanje dugih i kratkih slogova;
- glasovne promjene u deklinaciji imenica i komparaciji pridjeva (palatalizacija, sibilarizacija, jotacija, prijeglas, nepostojano a).
Pravogovor i pravopis:
- rečenični i pravopisni znakovi;
- veliko i početno slovo u imenima mjesta, krajeva, zemalja i naroda;
- veliko početno slovo u imenima građevina, vozila, administrativnih jedinica;
- usustavljivanje pisanja velikog slova u višečlanim imenima
- sastavljeno i rastavljeno pisanje imenica, zamjenica, pridjeva i brojeva (uvježbavanje);
- pisanje ne uz imenice, pridjeve i glagole;
- izgovor i pisanje izgovornih cjelina uz zamjeničke enklitike;
- pisanje superlativa;
- pisanje brojeva.
Povijest jezika:
- hrvatski standardni jezik;
- hr.narj. štokavko, čakav. i kajkavsko.
KNJIŽEVNOST
Školska lektira:
Hans Christian Andersen, Majka
Italo Calvino, Košulja sretnog čovjeka
Dobriša Cesarić, Slavonija
Jack London, Zov divljine (ulomak)
Pere Ljubić, Podne
Ivana Brlić Mažuranić, Šuma Striborova (ulomak)
Ivan Goran Kovačić, Pada snijeg, pada snijeg
Krilov, Pčele i muve
Gustav Krklec, Val
Ivan Kušan, Uzbuna na zelenom vrhu
Dositej Obradović, Basne
Luko Paljetak, Stonoga u trgovini
Veljko Petrović, Jabuka na drumu
Dušan Radović, Kapetan Džo Piplfoks (odlomak)
Dinko Šimunović, Srna
Dragutin Tadijanović, Nosim sve torbe a nisam magarac
Grigor Vitez, Ptičja pjevanka
Krešimir Zimonić, Šuma Striborova (strip)
Usmena književnost: Ero s onoga svijeta; Ive vara duždeva sina.
Domaća lektira
Ivan Kušan, Koko u Parizu
Mark Twain, Tom Sojer
Grigor Vitez, Pjesme
Balint Vujkov, Zlatni prag
Književnoteorijski pojmovi:
Poezija
- kompozicija: suodnos dijelova - stihova i kitica;
- motiv;
- akustički i vizulani elementi pjesničke slike;
- ritmičko ustrojstvo pjesme;
- vrste stihova: peterac, šesterac, sedmerac, osmerac, deseterac, dvanaesterac;
- vrste strofa: dvostih, trostih, četverostih;
- vezani i slobodni stih;
- epitet (pojam, određenje);
- usporedba (pojam, određenje);
- onomatopeja (pojam, određenje);
- epska pjesma (osnovna obilježja);
- lirska pjesma (osnovna obilježja);
- pejzažna i rodboljubna lirska pjesma;
- himna (osnovna obilježja);
- usmeno i pisano pjesništvo.
Proza
- pripovjedač u prvom i trećem licu;
- dijelovi fabule: uvod, zaplet; vrhuna, rasplet;
- opis vanjskog i unutarnjeg prostora;
- glavni i sporedni likovi;
- etička karakterizacija lica; odnos prema drugima;
- portret kao sredstvo karakterizacije;
- crtica - mali epski oblik
- roman za mladež (osnovna obilježja)
Drama
- igrokaz (osnovna obilježja)
- vrste igrokaza (kazališni, televizijski, radijski)
- likovi u dramskom djelu
JEZIČNO IZRAŽAVANJE
Govorenje:
- prepričavanje;
- stvaralačko prepričavanje;
- razgovor (spontani, humoristični, telefonski);
- izvješćivanje prema planu;
- usmeni dijalog i monolog;
- objašnjavanje;
- raspravljanje.
Slušanje:
- razvijanje kulture slušanja različitih vrsta tekstova.
Čitanje:
- govorne vrednote pri čitanju lirskog, proznog i dramskog teksta;
- pravilna intonacija izjavne, upitne i usklične rečenice;
- glasno čitanje;
- čitanje po ulogama;
- usmjereno čitanje;
- čitanje u sebi sa određenom zadaćom.
Pisanje:
- pismeno prepričavanje,
- stvaralačko prepričavanje,
- opisivanje (prema planu);
- pisanje pisma (intimno, poslovno);
- objašnjavanje;
- dokazivanje;
- četiri školske pismene zadaće sa ispravcima tijekom školske godine.
Jezik je najopsežniji predmet osnovnoškolskoga obrazovanja, a ujedno i osnovno sredstvo sporazumijevanja pa je stoga vrlo bitno ovladavanje ovim predmetom kako bi se što uspješnije ovladalo svim nastavnim predmetima.
Predmet se tijekom osam godina ostvaruje u nastavnim područjima: hrvatskom jeziku, književnosti i jezičnom izražavanju.
Prema načelu unutarpredmetnog povezivanja, sadržaji i zadaće svih nastavnih područja međusobno se prožimaju i dopunjuju, a prema načelu međupredmetnog povezivanja povezuju se s ostalim nastavnim predmetima.
HRVATSKI JEZIK
U nastavnom području hrvatski jezik poučavaju se sadržaji rječnika, gramatike, pravopisa i pravogovora. Učenici se osposobljavaju za samostalnu uporabu glasovnoga i pisanoga sustava hrvatskoga jezika. Učeći gramatiku učenici razvijaju sposobnost apstraktnog mišljenja i logičkog zaključivanja. Uvježbavajući pravilno pisanje, razvijaju osjećaj za točnost i urednost. Gradivo petoga razreda obuhvaća vrste riječi, deklinaciju promjenjivih vrsta, glasovne promjene (palatalizaciju, sibilarizaciju, jotaciju, prijeglas, nepostojano a...) Pravogovor i pravopis obuhvaća pravopisna pravila o uporabi velikog i malog slova, sastavljenog i rastavljenog pisanja riječi, izgovor i pisanje izgovornih cjelina.
U izvedbi nastavnik rabi različite metode i oblike rada.
KNJIŽEVNOST
U nastavnome području književnost razvijaju se literarne i jezične sposobnosti. Učenici sudjeluju u školskim interpretacijama književnih tekstova različitih vrsta i tema. Razvijaju osjetljivost za književnu riječ, za njezine vrijednosti u životu čovjeka i za trajne ljudske vrijednosti. Za samostalan rad kod kuće preporučuje se razvijanje učenikova stvaralaštva u jezičnome izražavanju.
Učenici se osposobljavaju za samostalno čitanje književne lektire, za prosudbu i vrjednovanje pročitanih djela. Učenici se susreću s umjetničkim vrijednim djelima iz hrvatske, srpske, europske i svjetske književnosti. Učenici trebaju naučiti osnovne književnoteorijske pojmove predviđene za peti razred (npr. vrsta stihova, ritam pjesme, stilska sredstva: usporedba, onomatopeja, epitet, i dr.)
U nastavi se treba koristiti različitim metodama rada:
- metodom čitanja (na glas, u sebi, logičkog čitanja, usmjernog čitanja, kritičkog čitanja)
- metodom razgovora (usmjereni, slobodni, motivacijski, heuristički, raspravljački...)
- metodom igre (razgovorne igre npr. pokvareni telefon i sl., usmena dramatizacija, asocijacije i sl.)
- metodom pisanja (sastavljanje, opisivanje, preoblikovanje, istraživačko pisanje i dr.)
JEZIČNO IZRAŽAVANJE
Temeljna je zadaća jezičnog izražavanja razvijati učenikovu komunikacijsku sposobnost u svim funkcionalnim stilovima, učenikove jezične sposobnosti u govorenju i pisanju te njegovo jezično stvaralaštvo. Nastava jezičnog izražavanja upućuje učenika na kvalitetnu komunikaciju, u kojoj će poštivati pravila kulturnog razgovora, te mu omogućuje spoznaju da je sloboda govora osnovno ljudsko pravo svake osobe. Vrlo je važno razvijati kulturu pisanja i usmenog izražavanja osobnih doživljaja i osjećaja te objektivnog i subjektivnog pripovijedanja o sebi i svijetu oko sebe. Učenike treba osposobiti u područjima govorenja, slušanja, čitanja i pisanja.
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici produktivno ovladaju srpskim jezikom u okviru predviđene jezičke i leksičke građe, da upoznaju elemente kulture naroda koji govore tim jezikom i osposobe se za sporazumevanje, druženje i zbližavanje sa pripadnicima većinskog naroda i drugih nacionalnosti.
Zadaci nastave srpskog jezika jesu da učenici:
- produktivno ovladaju govornim jezikom u okviru osnovnih jezičkih struktura i rečnika od oko 2000/3000/1 frekventnih reči i izraza;
- razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz svakodnevnog života;
- usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri usmenom izražavanju i čitanju;
- osposobljavaju se za razgovor o temama iz svakodnevnog života;
- savladaju dva srpska pisma i osnove pravopisa radi korektnog pismenog izražavanja u granicama usvojenih jezičkih struktura i leksike;
- upoznaju elementarne zakonitosti srpskog jezika;
- razumeju tekstove različitog žanra u okviru predviđene tematike;
- upoznaju se sa osnovnim karakteristikama kulture naroda čiji jezik uče;
- stiču navike samostalnog korišćenja rečnika i jezičkih priručnika i osposobe se za informisanje, obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku;
- razviju interesovanja i motivaciju za učenje srpskog jezika i tako steknu veću komunikativnu kompetenciju i sposobnost razmišljanja na njemu.
Operativni zadaci jesu da učenici:
- usvoje predviđene jezičke strukture i oko 250 (400) novih reči i izraza;
- razumeju, na sluh, povezanu, složeniju sadržinu sa više leksičkih jedinica od onih koje učenici koriste produktivno;
- dalje se osposobe za razgovor o predviđenim temama, kao i za monološko izlaganje sa novim zahtevima u skladu sa predviđenom povećanom jezičkom građom;
- koriguju greške, i gramatičke i u domenu izgovora, koje se javljaju pod uticajem maternjeg jezika učenika;
- dalje se osposobe za samostalno, informativno čitanje lakših tekstova različitog žanra (literarnih, naučno-popularnih, publicističkih listova za decu) i da upoznaju elemente kulture naroda koji govore srpskim jezikom;
- osposobe se za analizu teksta;
- dalje se osposobe za pismeno izražavanje na osnovu složenijih pitanja, zadanog plana i dr. uz savladavanje pravopisnih pravila koja se razlikuju u pravopisu jezika učenika, kao i za pisanje kraćih poziva, obaveštenja i dr.;
- steknu znanja iz jezika i o jeziku putem nastave gramatike, što će doprineti bržem razvijanju jezičke kompetencije;
- osposobe se za korišćenje jezičkih priručnika i dvojezičnih rečnika.
TEMATIKA
Škola: život u školi, novi nastavni predmeti, rad učenika u okviru slobodnih aktivnosti; zajedničke aktivnosti učenika škole; služenje bibliotekom; služenje alatom u školskoj radionici; izleti; listovi za decu.
Svakodnevni život: putovanje, bioskopska predstava; zoološki vrt; lična interesovanja učenika.
Grad i selo: zgrade u kojima se obavlja neka funkcija: opština, pozorište, muzej; fabrika, specijalizovana prodavnica i dr.; održavanje čistoće; poljoprivredni radovi; kulturni spomenici u bližoj okolini.
Društvo i priroda: aktuelne teme iz istorije kulture Srba.
Komunikativne funkcije: pozivanje, prihvatanje, neprihvatanje poziva da se nešto zajedno organizuje, izvinjavanje, izražavanje mogućnosti, nemogućnosti da se nešto uradi i traženje uputstva, obaveštenja; planiranje; iskazivanje fizičkih tegoba.
JEZIČKA MATERIJA
Imenovanje predmeta i bića
Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Obrasci: To je njegov tata.
Biću učenik.
Iskazivanje radnje
I dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Uvežbavati slaganje predikata sa subjektom, iskazan sa više ličnih zamenica različitog lica i roda, kao i kombinacijom imenica i zamenica.
Pored toga uvežbavati oblike perfekta i futura glagola sa morfemom se u rečenicama sa neiskazanim subjektom.
Obrasci:
Ići ću u bioskop.
Ona je morala (htela, mogla, želela i dr.) da uči (učiti).
Mi i on smo putovali.
Ti i ona putujete.
Ti i ona ste crtali.
Ti i ona ste nacrtale crtež.
Anka i oni su se radovali.
Vera, Jovan i vi ste ručali.
Vera, Jelena i vi ste ručale.
Petar i Marija će putovati.
Igrao sam se sa drugom.
Radovaćete se.
Iskazivanje osobina predmeta i bića
Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Treba uvežbavati konstrukciju za poređenje: komparativ + genitiv imenica i ličnih zamenica s predlogom + superlativ prideva.
Obrasci:
Petar je kao njegov tata.
Jasna je vrednija od sestre.
Jovan je bolji od Jelene (od nje).
Marija je bila brža od druga (od njega).
Balon je lakši od lopte.
Mirko je najbrži u razredu.
Iskazivanje objekta
Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnog razreda.
U funkciji objekta treba uvežbavati akuzativ imenica ženskog roda na suglasnik, lokativ, imenica i ličnih zamenica.
Korišćenje objekatskih rečenica.
Obrasci:
On je doneo šest knjiga.
Tata je kupio peć.
Oni su priredili svečanost.
Zoran je pričao o izletu (o drugovima).
Ona je pričala o njemu (o njima).
Ja znam da će on doći.
Učitelj je video ko je otišao.
(Uz imenicu u funkciji objekta upotrebljavati atribut iskazan prisvojnom pridevskom zamenicom za svako lice.
U službi objekta treba uvežbavati ličnu zamenicu za svako lice u akuzativu i lokativu.
Obrasci:
Ti si uzeo svoju svesku.
On je uzeo svoju svesku.
Naterao je sebe da radi.
Naterao sam sebe da radim.
On je govorio o sebi.
Oni su puno govorili o sebi.)
Iskazivanje namene
Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda u funkciji namene treba uvežbavati atribut uz imenicu u funkciji. Uz dvovalentne glagole uvežbavati nenaglašene oblike ličnih zamenica u akuzativu ili dativu.
Obrasci:
Poklonio joj je knjigu.
Kupio je čokoladu malom dečaku.
Dao je značke našim drugovima.
Pisali smo paket vrednim brigadirkama.
Vratio mu je lenjir.
Vratio ga je sestri.
/U funkciji namene treba uvežbavati ličnu zamenicu za svako lice.
Uz dvovalentne glagole upotrebljavati enklitičke oblike ličnih zamenica.
Obrasci:
Vera je sebi kupila kaput.
Ja sam sebi kupio odelo.
Vi ste nam ga poklonili.
Ona joj ga je uzela./
Iskazivanje prostornih odnosa
Korišćenjem svih do sada uvežbanih obrazaca za iskazivanje mesta. U funkciji odredbe za mesto uvežbavati genitiv množine imenica i ličnih zamenica.
Obrasci:
Ona stoji ispred izloga.
Petar je prošao pored vojnika (pored njih).
Milica je stala iza drugova (iza njih).
Ptice lete iznad kuća.
Učenici izlaze iz učionica.
/Za iskazivanje mesta vršenja radnje treba uvežbavati akuzativ s predlozima pod, pred, nad. Imenice određivati atributima.
Obrazac:
Stavio je torbu pod sedište.
Nagnuo se nad sto.
On je izašao pred kuću.
Stavio je slamu pod umorne konje.
Iskazivanje molbe i zapovesti
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Ivane, pomozi mi!
Mama, peci kolača!
/Iskazivanje zapovesti konstrukcijom da + perfekat.
Obrazac:
Da si odmah seo!
Da ste završili zadatke do kraja časa!/
Iskazivanje vremenskih odnosa
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Za iskazivanje vremenskih odnosa treba uvežbavati: genitiv bez predloga, konstrukciju pre, posle, za vreme sa ovim padežom i vremenske rečenice sa veznikom kad.
Obrasci:
Ivan se probudio u sedam časova.
Baka dolazi svake nedelje (godine).
Svakog meseca (dana, sata) su trenirali.
Nenad je došao pre (posle, za vreme) ručka.
Ivan ide u bioskop kad nauči zadatak.
/Za iskazivanje vremenskih odnosa treba uvežbavati instrumental (imena dana u sedmici) i vremenske rečenice sa veznicima čim i dok.
Obrasci:
Sredom imamo čas srpskog jezika.
Čim je ušao, zaključao je vrata.
Čim ozdravim, doći ću.
Čim bude prestala kiša, ići ćemo u šetnju.
Dok je on učio, ti si spavala.
Dok crtam, slušam muziku.
Dok Petar bude radio u bašti, ti ćeš spremati sobu./
Iskazivanje načina i uslova radnje
Uvežbavanje priloga u komparativu i superlativu u funkciji odredbe za način.
Obrasci:
Baka hoda sporije od unuke.
Avion leti najbrže.
/Uvežbavati uslovne rečenice sa veznikom ako.
Obrasci:
Ako znaš, reci.
Slušaćemo ploče ako dođeš.
Ako budeš učio, postići ćeš odličan uspeh./
Iskazivanje sredstava kojim se vrši radnja
Utvrđivanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Obrasci:
Pekar seče hleb oštrim nožem.
Ona čisti malom metlom.
Krojač kroji velikim makazama.
Iskazivanje uzajamne i zajedničke radnje
Utvrđivanje obrazaca iz prethodnih razreda; imenice u ovoj funkciji određivati atributima.
Obrazac:
Zoran razgovara s njom (s nama).
Vesna putuje sa Nadinom mamom.
Ona se igra sa Nadinim psom.
Mi smo letovali sa školskim drugovima.
Iskazivanje uzroka radnje
Za iskazivanje uzroka treba uvežbavati oblike genitiva sa predlogom zbog i uzročne rečenice sa veznicima jer, zato što.
Obrasci:
Petar nije trenirao zbog kiše.
Petar nije trenirao jer (zato što) je padala kiša.
GRAMATIKA
Pojam proste i proširene rečenice. Rečenice po sadržini: izjavna, upitna, odrična, uzročna. Predikat: glagolski (oblici prezenta, perfekta, futura i imperativa u funkciji predikata), imenski (pomoćni glagol i nominativni oblik imenice, zamenice i prideva). Subjekat (nominativ imenskih reči). Slaganje subjekta i predikata.
Glagolski vid: svršenost i nesvršenost glagolske radnje. Glagolski rod: prelaznost i neprelaznost glagolske radnje.
Bliži objekat.
Atribut: određivanje imenica u funkciji subjekta, imenskog dela predikata i objekta pridevskom reči. Dalje usvajanje gramatičke terminologije.
TVORBA REČI
Imenice koje označavaju vršioca radnje: -ač (brijač, jahač, skakač, upravljač) -lac (čitalac, gledalac, slušalac, rukovodilac), -telj (ljubitelj, voditelj, upravitelj, učitelj), -ar (slikar, pekar, zidar, lekar).
Imenice koje označavaju žensku osobu: -ica (član - članica, krojač - krojačica, košarkaš - košarkašica, slušalac - slušateljica, učitelj - učiteljica; igrač - igračica), -inja (junak - junakinja, pesnik - pesnikinja, prosjak - prosjakinja), -ka (bolničar - bolničarka, novinar - novinarka, građanin - građanka).
Tvorba imenica za označavanje životinja: golub - golubica, tigar - tigrica, lav - lavica, vuk - vučica, odnosno žaba - žabac, mačka - mačak, patka - patak. Ukazati da postoje i posebni nazivi za mužjaka i ženku, odnosno potomstvo: konj - kobila - ždrebe, ovan - ovca - jagnje (janje), petao - kokoš - pile, jelen - košuta - lane./
Tvorba prisvojnih prideva: -ov/ev (brat - bratov, ded - dedov, domaćin - domaćinov. Petar - Petrov, Jovan - Jovanov; sunce - sunčev, stric - stričev, prijatelj - prijateljev, kralj - kraljev, čuvar - čuvarev/čuvarov, kuvar - kuvarev/kuvarov); -in (tata - tatin, mama - mamin, Mara - Marin, sudija - sudijin, sestra - sestrin).
PRAVOPIS
Pisanje negacije u odričnim rečenicama i pisanje li u upitnim rečenicama.
Pisanje velikog slova u nazivima radnih organizacija; pisanje prideva izvedenih od vlastitih imenica, veliko slovo u pisanju imena praznika.
Skraćenica tipa: tj., npr., itd., APV, SCG i sl.
Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči.
Ukazivanje na principe fonološkog pravopisa u okvirima usvojene jezičke građe.
GOVORNE VEŽBE
Odgovori na složenija pitanja: postavljanje pitanja na osnovu obrađenog teksta, na date složenije odgovore, na osnovu datih upitnih reči, intonacijom.
Dijalozi učenika o predviđenim temama, njihovo proširivanje i pravilno korišćenje komunikativnih funkcija.
Prepričavanje obrađenog teksta sa promenom stanovišta (lice, rod, broj, vreme) na osnovu zadanog plana i slobodno; sastavljanje plana (grupno, samostalno); skraćivanje i proširivanje kraćeg teksta; prepričavanje odslušanog teksta, TV emisija za decu, po planu.
/Analiza obrađenog teksta./
Opisivanje predmeta, bića (portret).
Uvođenje u analizu učeničkih izlaganja.
PISMENE VEŽBE
Odgovori na složenija pitanja. Postavljanje pitanja na osnovu obrađenog teksta.
Sastavljanje plana (grupno, samostalno). Prepričavanje obrađenog teksta na osnovu plana.
Skraćivanje i proširivanje datih rečenica.
Pričanje doživljaja i događaja iz neposredne okoline na osnovu zadanog plana.
Pisanje: čestitki, poziva i kratkih obaveštenja, pisma, uz pravilno korišćenje komunikativnih funkcija.
Četiri pismena zadatka u toku školske godine.
ČITANJE
U toku cele godine treba čitati tekstove na drugom srpskom pismu. Samo povremeno, radi održavanja kontinuiteta, čitanje tekstova na prvom pismu.
Dalje osposobljavanje učenika za samostalno informativno čitanje lakših, izbornih tekstova, u skladu sa tematikom, različitog žanra (literarnih, naučno-popularnih, informativnih, publicističkih - listova za decu) sa upoznavanjem elemenata kulture koje tekstovi sadrže.
Uvođenje učenika u korišćenje jezičkih priručnika i dvojezičkih rečnika.
LEKTIRA
Dva /četiri/ teksta u toku školske godine po izboru nastavnika i učenika.
Literarni tekstovi: I. Sekulić: Pozno jesenje jutro; D. Radović: Slovo na slovo (odlomak); D. Maksimović: Vetrova uspavanka; M. Ratković: Pisak lokomotive; B. Crnčević: Mađioničar; M. Danojlić: Otac; M. Odalović: Pegavo detinjstvo.
Narodna priča: Sve, sve, ali zanat.
Naučno-popularni tekstovi.
Tekstovi iz listova za decu.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- usvoje nove jezičke strukture i oko 250/400 /novih reči i izraza radi daljeg razvijanja govornih sposobnosti;
- razumeju na sluh novi tekst u okviru usvojene leksike;
- koriguju greške koje čine na svim nivoima srpskog jezika;
- osposobe se za samostalno čitanje u sebi dužih tekstova, u odnosu na prethodni razred, različitog žanra sa upoznavanjem elemenata kulture koje tekstovi sadrže;
/ - osposobe se za analizu tekstova;/
- osposobe se za pismeno izražavanje u okviru obrađenih tema uz dalje savladavanje osnovnih pravopisnih pravila; pisanje pisma, kraćih izveštaja i dr.;
- nastavom gramatike usvajaju nova zvanja o srpskom jeziku koja će produktivno primenjivati;
- osposobe se za korišćenje jezičkih priručnika i dvojezičnih rečnika.
TEMATIKA
Škola: susedne škole (u mestu ili bližoj okolini) međusobni susreti učenika (saradnja, takmičenje, dopisivanje); vrste sportova; doživljaji učenika iz svakodnevnog života, sa letovanja i zimovanja.
Svakodnevni život: aktuelni događaji uže zajednice; poseta sportskoj priredbi (rezultati, ponašanje, navijanje); radio, televizija, dečja štampa; poseta pozorištu; posebna interesovanja.
Društvo i priroda: iz života značajnih ličnosti, naučno-popularne teme; izleti u prirodu, prirodne lepote naše zemlje.
Aktuelne teme: ljudska solidarnost, zaštita prirodne sredine, društvene organizacije.
Komunikativne funkcije: obraćanje nepoznatom, molba, prihvatanje i neprihvatanje molbe i izvinjenja, iskazivanje žaljenja, utehe, saosećanja; izražavanje i prenošenje zapovesti, zabrane.
JEZIČKA MATERIJA
Imenovanje predmeta i bića
Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda. U funkciji subjekta uvežbavati imenice sa osnovnim brojevima.
Obrasci:
Dva dečaka su bili košarkaši.
Dve devojčice su bile balerine.
/Uz imenice u funkciji imenskog dela predikata treba uvežbavati atribut koji se sa imenicama ne slaže formalno u rodu, broju i padežu.
Obrazac:
To su knjige moje sestre.
Ovo je knjiga sa lepim ilustracijama.
Ovo je devojka sa dugom kosom./
Iskazivanje radnje
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Uvežbavati slaganje predikata sa brojnom konstrukcijom u službi subjekta.
Obrasci:
Ti i oni ste putovali.
Dva učenika su stigli.
Dve devojčice su pričale.
Pet pionira su pevali.
Sedam učenica su putovale.
Deset pionira su se takmičili.
/Uvežbavati i druge mogućnosti slaganja predikata sa brojnom konstrukcijom u funkciji subjekta.
Razlikovanje glagolskog vida koji se realizuje prozodijskim i glasovnim alternacijama.
Obrasci:
Dva učenika su stigla.
Njih petorica su putovala.
Njih petoro je radilo.
Dva plivača i četiri plivačice su trenirali.
On je kupio patike.
Pavle je kupio šljive sa zemlje.
On je bacio loptu.
Dragan je često bacao loptu u koš./
Iskazivanje osobine predmeta i bića
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Obrasci:
Ti si mirnija od moje sestre.
/U funkciji imenskog dela predikata treba uvežbavati komparativ u značenju superlativa.
Obrasci:
Ivanka je bila vrednija od svih devojčica.
Dragan je brži od svih učenika./
Iskazivanje objekta
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Uz imenice u funkciji objekta (akuzativ, lokativ) treba uvežbavati atribut koji se sa njima slaže u rodu, broju i padežu.
Obrasci:
Vi ste čitali o njemu (o njima);
Vi ste govorili o njoj (o njima);
Poslali smo joj ga.
Ja sam čitao o hrabrom vojniku (o hrabrim vojnicima).
Mi smo organizovali lepu svečanost (lepe svečanosti).
Treba uvežbavati kazivanje objekta uz brojeve od pet pa nadalje; /uz priloge i imenice za količinu. Imenice određivati atributom.
Korišćenje imenica na -lac, -ac.
Obrasci:
Dragana je donela deset žutih krušaka.
Skupio je mnogo starih maraka.
Nabrao je korpu zrelih višanja.
Video je čitaoca (čitaoce).
Pozdravio je novog rukovodioca (nove rukovodioce)./
Iskazivanje prostornih odnosa
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Za iskazivanje mesta treba uvežbavati akuzativ s predlogom kroz. Uz imenicu u funkciji odredbe za mesto (lokativ, akuzativ, genitiv) upotrebljavati i atribute koji se sa njima slažu u rodu, broju i padežu.
Obrasci:
Ide kroz šumu.
Voz prolazi kroz mračne tunele.
Deca se igraju na zelenoj livadi.
Otišao je u susedno veliko dvorište.
On stanuje pored našeg prvog suseda.
/Za iskazivanje mesta vršenja radnje koristi se instrumental bez predloga i sa predlozima pod, pred, nad i akuzativ sa predlozima uz, niz. Imenice određivati atributom.
Obrasci:
Milan ide putem.
Mačka je pod stolom.
Dečak stoji pred kućom.
Planinari su se penjali strmom stazom.
Sačekali su nastavnika pred školskim dvorištem.
Nad visokim dimnjakom kružile su rode.
On ide uz (niz) strme stepenice./
Iskazivanje molbe, zapovesti
Upotreba negiranog imperativa i konstrukcije nemoj + infinitiv, odnosno prezent s veznikom da.
Obrazac:
Ne govori tako glasno!
Ne ulazite u učionice pre zvona!
Nemoj obrisati (da obrišeš) tablu.
Nemojte putovati (da otputuješ) danas.
Iskazivanje vremenskih odnosa
Dalje korišćenje obrazaca iz prethodnih razreda.
Za iskazivanje vremena treba koristiti konstrukcije koje odgovaraju na pitanje: Koliko dugo?, genitiv s predlozima od i do i konstrukcije za približno određivanje vremena.
Obrasci:
Oni idu svake nedelje na izlet.
Sneg je padao nekoliko dana.
Kiša nije padala više meseci.
Ja sam ostao do kraja priredbe.
Jelena je slušala od početka do kraja časa.
Petar odlazi (dolazi) oko 8 časova.
/Za iskazivanje vremena treba uvežbavati instrumental bez predloga i vremenske rečenice s veznikom dok.
Obrazac:
Dok sam ja čitao, Saša se igrao.
Danima (satima, nedeljama) trenira./
Iskazivanje načina uslova radnje
Uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Obrasci:
Jasna dobro pliva.
Petar bolje pliva.
Gordana veoma dobro piše.
/Uvežbavati uslovne rečenice sa veznikom da i kad.
Obrasci:
Da je naučio, ne bi dobio jedinicu.
Da zna, rekao bi.
Rekao bi kad bi znao./
Iskazivanje uzajamne i zajedničke radnje
Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnih razreda.
Obrasci:
Otac nije dugo radio zbog teške bolesti.
On nije dugo radio, jer (zato što) je bio veoma bolestan. /
Za iskazivanje uzroka treba uvežbavati i oblike genitiva s predlozima od i iz.
Obrazac:
Nije mogao da uči od galame.
Umorio se od učenja.
Ne vidi od dima.
Ne može da priđe obali od dece.
Jelena je to uradila iz ljubavi.
Petar je to učinio iz neznanja./
GRAMATIKA
Struktura proste i proširene rečenice. Glagolska sintagma, bliži i dalji objekat (ukazivati i na upotrebu naglašenih i nenaglašenih oblika ličnih zamenica), iskazivanje mesta, vremena, načina, sredstva, društva, uzroka, prilozima i padežima, odnosno padeškim konstrukcijama. Imenička sintagma: atribut uz imenicu u navedenim sintaksičkim funkcijama.
Red reči.
TVORBA REČI
Tvorba etnika: Srbin - Srpkinja, Hrvat - Hrvatica, Mađar - Mađarica, Slovak - Slovakinja, Rumun - Rumunka, Rusin - Rusinka, Slovenac - Slovenka. Makedonac - Makedonka, Čeh - Čehinja, Grk - Grkinja, Rus - Ruskinja, Kanađanin - Kanađanka,
Tvorba deminutiva: -ić (nož - nožić, prst - prstić, nos - nosić, komad - komadić, zub - zubić); -čić (prozor - prozorčić, kamen - kamenčić, stan - stančić); -ica (glava - glavica, zvezda - zvezdica, reka - rečica, majka - majčica, knjiga - knjižica); -čica (grana - grančica, cev - cevčica); -ce (jezero - jezerce, zvono - zvonce, selo - seoce, - selce). /Ukazati na obrazovanje pomoću prefiksa: na - nagluv, nakiseo, natruo); o- (omalen, onizak); pro - prosed/.
/Tvorba augmentativa: -ina (komad - komadina, rep - repina, nos - nosina, trbuh - trbušina, junak - junačina, breg - brežina, crep - crepina); -čina (lažov - lažovčina, šamar - šamarčina, prozor - prozorčina, štap - štapina); -etina (baba - babetina, jama - jametina, torba - torbetina, ruka - ručetina, noga - nožetina); -urina (kosa - kosurina, trava - travurina, knjiga - knjižurina, glava - glavurina/.
Tvorba prisvojnih prideva: -ski (grad - gradski, škola - školski, zima - zimski, klub - klupski, Bosna - bosanski, mladić - mladićki, Srbin - srpski, Jugoslavija - jugoslovenski (jugoslavenski), Beograd - beogradski); -čki (socijalizam - socijalistički, turist, turizam - turistički); -ački (Dubrovnik, - dubrovački, Srem - sremački); -ji (-i) (koza - kozji, pas - pasji, bog- božji, vuk - vučji, lisica - lisičji)/ -inji (pčela - pčelinji, zver - zverinji/ -aći (kupati - kupaći, pisati - pisaći, šivati (šiti - šivaći)./
PRAVOPIS
Pisanje velikog slova u nazivima pokrajina, zemalja, država, kontinenata; veliko slovo u nazivima knjiga, listova, časopisa.
Skraćenice tipa: TV, Tanjug, OUN, SAN, Nolit, i sl.
Pisanje zapete u nabrajanju reči i uz vokativ.
Pisanje prideva i priloga u komparaciji.
Pisanje proklitike i enklitike.
Ukazivanje na principe fonološkog pravopisa u okvirima usvojene jezičke građe.
GOVORNE VEŽBE
Prepričavanje obrađenog teksta na osnovu plana i slobodno sa izmenom završetka.
Sažimanje i proširivanje teksta.
Prepričavanje odslušanog odlomka, radio i TV - emisija po planu i slobodno.
Sastavljanje plana (u vidu podnaslova, teza).
Pričanje na osnovu datog početka, o doživljajima učenika i događajima iz neposredne i šire okoline.
Opisivanje pejzaža.
Razgovor o samostalno pročitanom tekstu.
Analiza obrađenog teksta.
Dalje osposobljavanje učenika za analizu učeničkih izlaganja.
Obaveštavanje i izveštavanje.
PISMENE VEŽBE
Pismene vežbe vezuju se za sadržaje i oblike obrađene na časovima govornih vežbi.
Prepričavanje obrađenog teksta: na osnovu plana i slobodno, sa promenom stanovišta (lice, broj, rod, vreme).
Skraćivanje i proširivanje teksta.
Zajedničko prepričavanje kolektivnog doživljaja.
Pisanje kraćih izveštaja, telegrama, beleženja telefonskih poruka.
Četiri pismena zadatka u toku školske godine.
ČITANJE
Pitanje tekstova na oba srpska pisma u skladu sa tematikom. Dalje osposobljavanje učenika za samostalno čitanje tekstova različitog žanra i težih tekstova u odnosu na prethodni razred. Upoznavanje kulturnog konteksta koji tekstovi sadrže.
Dalje navikavanje i uvežbavanje učenika za efikasno služenje jezičkim priručnicima i dvojezičnim rečnicima.
LEKTIRA
Dva /četiri/ teksta u toku školske godine po izboru nastavnika i učenika.
Literarni tekstovi: B. Nušić: Hajduci; V. Carić: Mornar;
M. Selimović: Skeledžija; P. Kočić: Jablan; M: Petrović: Galeb; R. Obrenović: Kad bi moj brat imao devojku, ne bi zevao od dosade; B. Ćopić: Čudesna sprava.
Narodna pripovetka: Zlatna jabuka i devet paunica.
Naučno-popularni tekstovi.
Tekstovi iz listova za decu.
Program sadrži: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima komunikacije, jezičku materiju, govorne vežbe, čitanje (od II razreda). Svi elementi programa su međusobno povezani i tako ih treba realizovati.
Zadaci nastave sadrže: opšte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i sticanje jezičkih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj realizaciji.
Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske građe koju učenici treba da savladaju u svakom razredu.
Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadrži nekoliko tematskih oblasti: škola, porodica i dom, bliže i šire okruženje, priroda i društvo, aktuelne teme, slobodno vreme učenika, iz života mladih i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri usmeravala nastavnike i pisce udžbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih područja.
Uz tematiku su date forme ophođenja (pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje) počev od najjednostavnijih do složenijih koje su potrebne za učenje autentičnog jezika, odnosno ostvarivanje prirodne komunikacije.
Jezička materija data je u vidu rečeničnih modela koji su konkretizovani. U njima je izdvojena ona jezička materija koja pokriva veći deo govornog jezika. Ona je kumulativna jer se nova građa uvek naslanja na prethodnu. Jezički modeli se iz razreda u razred iskazuju drugim jezičkim i leksičkim sredstvima. Jadnostavni iskazi postepeno se šire i međusobno kombinuju.
U odeljku Gramatika izdvojena je jezička građa koja je u funkciji bržeg savladavanja jezika na produktivnom nivou. U gramatici se pošlo od sintakse, zatim morfologije da bi u završnim razredima (VII i VIII) došlo do sistematizacije znanja o jezičkom sistemu.
Pravopis sadrži one pravopisne norme koje se, manje ili više, razlikuju od onih u pravopisu maternjeg jezika učenika.
U programu je dat i prošireni deo koji se prevashodno tiče sadržaja u odeljku Jezička materija, a u zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju se škole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa može da varira od škole do škole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj školi, u zavisnosti od nivoa predznanja učenika na koji utiče:
- nacionalni sastav sredine u kojoj učenici žive,
- srodnost nematernjeg jezika i jezika učenika,
- uslovi rada u školi i dr.
Organizacija vaspitno-obrazovnog rada
U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika težište rada prenosi se na učenika: on aktivno učestvuje u radu, postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiče i razvija jezička umenja, da usvaja jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, leksiku, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vežbi itd.), koordinira radom učenika da bi se što uspešnije ostvarivali postavljeni zadaci.
Nastava mora biti postavljena tako da se svakom učeniku omogući što češće verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem može produktivno ovladati jezikom. Neobično je važno da se poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i među učenicima jednog odeljenja.
Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, međutim, ne znači da pri njegovom ostvarivanju nastavnik ne treba da vodi računa o odnosu srpskog jezika i jezika učenika. Mada ne uvek, teškoće će biti veće ukoliko su i strukturne razlike između dva jezika veće. Poželjno je da nastavnik poznaje strukturu jezika učenika, kako bi težište rada (intenzivnijim vežbama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku učenika, a pri čijem usvajanju učenici najviše greše. Naime, pri učenju srpskog jezika javlja se interferencija maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika učenika "teži da gotovo neprimetno naturi šablone akcenta, izgovora i rečenične strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene još u najranijem detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika isključio, nastava srpskog jezika organizuje se bez učešća maternjeg jezika, direktnom metodom, što znači da je jezik komunikacije na časovima srpski.
U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše učenike koristeći odgovarajuća AV - nastavna sredstva, kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u udžbeniku, slajdove, dija-film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik mora podsticati učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, keširane slike, članci iz dnevne i nedeljne štampe i sl.).
Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika učenika, poznavanjem prirode i društva, istorije, geografije, muzičke i likovne kulture, tehničkog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta. Uspostavljanje korelacije među ovim predmetima neophodno je jer omogućuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi računa o tome da nove pojmove učenik najpre treba da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku.
Nastavni program od I do VIII razreda čini celinu, ali se u njemu mogu izdvojiti tri etape: I-II, III-VI, VII-VIII razred. Svaka etapa ima svoje specifičnosti.
I etapa (I i II razred)
Pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Učenici usvajaju osnovne fonetsko-fonološke odlike jezika, artikulaciju novih glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta, ritam i intonaciju izjavne, upitne i odrične rečenice, osnovne rečenične strukture i osnovni rečenični fond od oko 500 do 600 (u zavisnosti od realizacije i proširenog dela programa) leksičkih jedinica u okviru predviđene tematike; osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze, da korektno i osmišljeno reaguju na imperativne iskaze i pitanja, osposobljavaju se za korišćenje i variranje usvojenih struktura i leksike u kraćim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za samostalno opisivanje slika i situacija na osnovu usvojenih elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike komunikacije predviđene programom. Nastavnik mora podsticati učenike da se spontano stvaraju što prirodnije situacije u učionici koje se tematski uklapaju u predviđene sadržaje, a koje će biti podsticajne za njihovo verbalno uključivanje.
U II etapi (III-VI razred) nastavlja se rad na razvijanju govornih sposobnosti učenika: savladavaju se elementi izgovora, jezički modeli, koji se proširuju novim elementima, kombinuju se i variraju i nova leksika (900/1600) leksičkih jedinica); koriguju se greške na svim jezičkim nivoima; razvijaju se još dva jezička umenja - čitanje i pisanje (prvo pismo, čiji se grafemi manje razlikuju od grafema maternjeg jezika učenika, usvaja se u III razredu, a drugo se usvaja u IV razredu); stiču se jezička znanja (gramatika od IV razreda) koja su u funkciji bržeg savladavanja jezika, odnosno u funkciji sticanja jezičke kompetencije; učenici se osposobljavaju da koriste usvojene jezičke modele i leksiku u dužoj dijaloškoj i monološkoj formi u odnosu na prethodnu etapu; osposobljavaju se za pismeno izražavanje, da razumeju na sluh komplikovanije jezičke iskaze u skladu sa zahtevima programa, da usvoje i pravilno koriste komunikativne funkcije, osposobljavaju se za samostalno čitanje lektire (od V razreda), upoznaju se sa elementima kulture naroda koji govore srpski, upoznaju se sa najfrekventnijim sufiksima i pravopisnim normama srpskog jezika (od V razreda).
Treća etapa (VII i VIII razred) je završna za učenike koji ne produžuju školovanje, ali je istovremeno i osnova za uspešno izučavanje jezika u okviru srednje škole. U ovoj etapi treba da se formiraju komunikativne sposobnosti učenika. U tom cilju nastavlja se rad na sticanju jezičke i komunikativne kompetencije učenika, usvajaju se komplikovaniji jezički modeli (VII razred), sistematizuje se jezička građa i upoređuje sa maternjim jezikom učenika, intenzivnije se koriguju greške intralingvalnog (u okviru istog jezičkog sistema) i interlingvalnog karaktera (pod uticajem jezika učenika) na svim jezičkim nivoima, usvaja se nova leksika i frazeološki izrazi karakteristični za srpski jezik; razvija se pismeno izražavanje učenika, osposobljava se za analizu teksta i sistematizuje se pravopisna građa (VIII).
Uvežbavanje jezičkih modela. Da bi se učenici osposobili za pravilnu komunikaciju potrebno je da savladaju predviđene jezičke modele. Učenik treba da prepozna zvučnu sliku predočenog iskaza koji ilustruje jezički model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga dugotrajnim raznovrsnim vežbama sa različitim sadržajem automatizuje. Nakon automatizacije jezičkog modela, učenik će moći samostalno da sastavi sopstvene iskaze, odnosno u normalnom govornom tempu moći će da gradi analogne strukture sa novim konkretnim sadržajem, steći će komunikativnu kompetenciju, što je i cilj učenja jezika.
Proces uvežbavanja jezičkih modela treba sprovoditi planski uz dosledno poštovanje principa postupnosti. Jezički modeli se najpre uvežbavaju u čistom obliku jer učenici treba da usvoje osnovne modele u okviru ograničenog vokabulara.
Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U određeni jezički model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi istovremeno unošenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i zamenice) stvaralo nepotrebne teškoće i usporilo bi usvajanje određenog jezičkog modela. Kasnije se jezički modeli proširuju, kombinuju i uvode se u rad novi, složeniji.
Ilustrovaćemo to na jezičkom modelu imenovanje predmeta i bića. Na primer, u obrascu Petar je učenik, koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, može se predikativ učenik zameniti drugom imenicom u nominativu - dečak, mladić, fudbaler, stolar i sl., već prema stvarnoj situaciji. U normalnom iskazu te vrste akcenat je na predikativu, jer se njime otkriva ono što je novo, njime se imenuje lice, a to znači da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati učenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju, odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktičnom radu predikativ će se veoma često menjati, jer se na početnom stupnju učenja veoma često vrši imenovanje bića i predmeta kad god je potrebno savladati neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.)
Ako se u tom jezičkom modelu želi savladati nova (leksički i morfološki) kopula, subjekt i predikativ treba da su poznati npr.:
je bio,
će biti
...Petar želi postati učenik,
mora biti.
Subjekat je takođe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar može se upotrebiti svako drugo ime ili zamenica u nominativu, već prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u obrascu promeni rod, po pravilu menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac može poslužiti ne samo za uvežbavanje novih imenica, zamenica i pomoćnih glagola, nego i za uvežbavanje slaganja rodova.
Neposredni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih reči (imenica, pomoćni glagol) i novih oblika (prezent, perfekt i futur pomoćnih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u službi glagolske kopule (želi postati, mora biti, hoće da bude i sl.).
Konačni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste da učenici steknu sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od novih reči stvore iskaz analogan uvežbanom obrascu.
Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko biće ili predmet, učenici će automatski aktivirati u svesti jezički model imenovanja predmeta i bića, koji se može izraziti formulom S = P, gde je P glagolska kopula + imenica dakle uslovnom formulom.
S = P / = k + im.
Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jezičkog modela. Oni moraju biti iskazani da bi iskaz bio potpun.
Ali ovakav iskaz može imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Pošto se u obrascu mogu javiti dve imenice, obe mogu imati atribut ili čak svaka i po više atributa. Tako se početni obrazac popunjava novim elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji.
Atribut uz imenice u službi predikativa ima tu osobinu da povlači na sebe logički akcenat (npr. Petar je dobar učenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu kvalitativnu ocenu koju daje pridev dobar) i zato ne treba žuriti sa dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivanje početnog obrasca.
U tome i jeste prednost ovakvog rada što se početna struktura koja je sintaksičko-semantički i leksičko-morfološki određena, obeležena, posle automatizovanja navike građenja osnovnog obrasca "otvara" i prima "neobavezne" elemente, to se na taj način proširuje, zasićuje se potrebnim semantičkim kvantitetom i ulazi u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika.
Reč je o najprostijoj rečeničkoj strukturi koja služi za imenovanje bića i predmeta, ali treba imati na umu da se njome ne savlađuje samo sintaksička struktura S = P / = k + p /, niti se njome savlađuje samo nova leksika (imenice, pokazne i lične zamenice, pomoćni glagoli sa nepotpunim značenjem), nego se savlađuju i morfološke kategorije (nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna konstrukcija u službi subjekta i predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od opštih morfoloških i sintaksičkih pravila).
Dakle, shematizovanje, uprošćavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac u početnom obliku javlja samo na početku vežbanja, dok se ne postigne automatizacija, a kasnije se popunjava drugim elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jezičke materije koriste se raznovrsni tipovi vežbi manipulativnog karaktera. Funkcija tih vežbi je uvežbavanje, učvršćivanje i automatizacija jezičkih modela da bi se učenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa različitim sadržajem u svakodnevnoj komunikaciji.
Manipulativne vežbe su strogo kontrolisane, što znači da pri uvežbavanju pojedinih jezičkih elemenata, nastavnik ispravlja učenika ako greši i ponovo uvežbava nesavladanu jezičku materiju dok je učenik ne usvoji.
U I etapi to su, na primer, vežbe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje pitanja, vežbe supstitucije, vežbe dopunjavanja, vežbe transformacije rečenica (vreme, lice, broj, rod), vežbe sastavljanja rečenica od datih elemenata i datih reči prema modelu, vežbe povezivanja rečenica i dr.
Vežbe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno mesto pri uvežbavanju jezičkog modela i doprinose sticanju komunikativne kompetencije. Od ovih vežbi treba razlikovati pitanja i odgovore koji se koriste za proveru razumevanja teksta, razumevanja situacije i leksičkih jedinica.
Kod ovih prvih vežbi svako pitanje i odgovor sadrži obrazac jezičkog modela koji se uvežbava. Zbog toga odgovori učenika moraju biti potpuni, celoviti, što se pri proveri razumevanja teksta ne zahteva uvek.
U skladu sa obimnijim jezičkim gradivom i predznanjem učenika u II etapi, pored navedenih, koriste se složeniji tipovi govornih vežbi. Na primer, variranje modela (dodavanje sintagmatskih veza) pretvaranje u drugi model, transformacija niza rečenica (vreme, lice, rod, broj), integracija rečenica i njihovo proširivanje (skraćivanje i dr.).
S obzirom na to da učenici u III razredu usvajaju prvo pismo srpskog jezika i u prvom polugodištu IV razreda usvajaju drugo, u ovoj etapi koriste se i pismene vežbe manipulativnog karaktera kojima se, takođe, usvajaju pojedini jezički elementi.
Pismene vežbe se vezuju za prethodno oralno usvojenu sadržinu. Pored vežbi, kraćih diktata, dopunjavanja, supstitucije, koriste se i druge. Od IV razreda organizuju se vežbe uvođenja učenika u korišćenje rečnika. Postupno se, u ovoj i sledećoj (III) etapi, uvode i složenije pismene vežbe: sastavljanje rečenica od datih reči prema modelu, diktati lakšeg/težeg teksta na osnovu usvojenih jezičkih modela i leksičkih jedinica, ali sa novim sadržajem, transformacije rečenice, transformacije niza rečenica, sastavljanje rečenica od datih reči prema supstitucionoj tabeli sa novim sadržajem, pravopisne vežbe, leksičke vežbe, korišćenja rečnika i priručnika i dr.
Koliko će se vremena posvetiti uvežbavanju jednog jezičkog modela zavisi, pre svega, od toga da li postoji velika razlika u određenoj jezičkoj konstrukciji u odnosu na maternji jezik. Onim jezičkim modelima koji predstavljaju problem zbog interferencije maternjeg jezika, posvećuje se više pažnje i više vremena da bi i oni prešli u automatizovanu naviku. Neopravdano je preći na uvežbavanje novog jezičkog modela ako nije usvojen prethodni.
Tematika i leksika. Svi delovi programa: tematika, jezička materija, govorne i pismene vežbe i dr. ne čine poseban deo nastave, nego su sastavni delovi celokupnog rada kome je osnovni cilj formiranje i razvijanje govornih sposobnosti učenika.
Jedinstvo ovih oblasti, koje su u programu izdvojene samo zbog preglednosti, ogleda se u tome što se određena sintaksička konstrukcija - jezički model uvežbava na tematski najpogodnijoj materiji, a u radu se koriste oblici govornih i pismenih vežbi. Prema tome, predviđena tematika treba da obezbedi usvajanje, programom predviđene, jezičke modele, kao i usvajanje određene leksike. Iste tematske oblasti javljaju se u više razreda, ali se ostvaruje drugom sadržinom koja je primerena poznavanju jezika i interesovanju učenika. Tema o porodici, na primer, u I razredu može se ograničiti na pet osnovnih jezičkih struktura: imenovanje predmeta i bića, iskazivanje osobine, iskazivanje radnje, iskazivanje objekta i iskazivanje prostornih odnosa.
Zadatak sve tri etape jeste i savlađivanje određenog fonda reči. Međutim, broj reči u početnoj nastavi nije tako bitan. Minimalni produktivni fond mnogo će uspešnije doprineti savlađivanju mehanizama na nematernjem jeziku, nego leksička rezerva u kojoj se učenik (i učitelj) na kraju izgubi, pa u kasnijim godinama zna samo reči, a ne zna da ih upotrebi. U prvoj etapi je osnovni cilj koristiti leksički minimum koji će omogućiti da se savlađuju bitni elementi jezika, a kada se oni savladaju, prirodno je i tako savladati potreban fond reči jer bogaćenje rečnika ide uporedo sa opštim razvojem, kao i sa razvojem izražavanja na maternjem jeziku. I reči svoga jezika uče se do kraja života, ali je mehanizam jezika savladan na početku. U detinjstvu su automatizovane navike sklapanja rečenica radi postizanja određenog cilja u procesu komunikacije.
Usvajanje leksičkih jedinica obuhvata semantizaciju i asimilaciju reči. Semantizacija se vrši korišćenjem predmeta, ili predmeta na slici, odnosno vizuelnih sredstava. Asimilacija reči vrši se u kontekstu, u rečenici i vezuje se za određene govorne situacije. Pored produktivnog leksičkog fonda učenici treba da savladaju i receptivno izvesne reči, rečenice i izraze.
Govorne i pismene vežbe. Osnovni cilj u toku celokupne nastave od I do VIII razreda jeste da se izađe izvan okvira receptivno-reproduktivne nastave i da se ne ostane na nerazvijenom, stešnjenom i siromašnom odgovaranju na pitanja, nego da učenici steknu sposobnost i razvijaju naviku dužeg izlaganja povezanih misli, što je moguće samo ako misle na srpskom jeziku.
Govorne sposobnosti se stiču i razvijaju govorenjem. Zbog toga treba odabrati metodičke postupke koji će učenike staviti u situaciju da pitaju, odgovaraju, izražavaju neslaganje ili slaganje sa određenom akcijom ili pojavom, kazuju mogućnost ili nemogućnost izvršenja određene radnje, itd.
Treba stvoriti situaciju koja stvarno odgovara realnoj govornoj komunikaciji.
Da bi se učenici osposobili da produktivno usvoje predviđene elemente govornog i pisanog jezika, pored navedenih manipulativnih vežbi, koriste se i komunikativne vežbe. Komunikativne (govorne) vežbe obuhvataju one tipove vežbi u kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u određenoj govornoj situaciji. U situacionim vežbama učenici treba da usvajaju i pravilno koriste komunikativne funkcije koje su date uz tematiku. Tipovi komunikativnih pismenih vežbi dati su po razredima u programu u odeljku pismene vežbe.
U prvoj etapi preovladavaće pitanja i odgovori, ali treba nastojati da učenici postepeno iskazuju odgovore sa više rečenica. U II etapi odgovori na pitanja ne mogu biti samo prepričavanje, nego i komentar ili vezivanje svojih iskustava sa obrađenom temom. Osim raznih oblika prepričavanja učenici treba, u ovoj etapi sve češće samostalno da pričaju lične ili zajedničke doživljaje, a u III etapi treba da preovladava slobodno pričanje.
Sa učenicima koji realizuju prošireni deo programa, nastavnik koristi, osim navedenih, i različite oblike usmenog i pismenog izražavanja koji su prethodno uvežbani na časovima jezika učenika.
U odeljku Pravopis izdvojene su samo one kategorije gde postoje manje ili veće razlike u odnosu na pravopisnu normu maternjeg jezika. Stoga se, na primer, ne ističu kao posebni zahtevi: veliko slovo na početku rečenice, tačka na kraju rečenice, upitnik, uzvičnik, pisanje upravnog i neupravnog govora, pisanje dveju tačaka, tačka i zapeta itd.
Paralelno sa usvajanjem jezičke građe, učenici moraju sticati navike primene, principa fonološkog pravopisa.
Izdvojene su prvenstveno one kategorije u kojima postoje drukčija rešenja u dva pravopisna uzusa (pravopisu jezika učenika i pravopisu srpskog jezika), što ne isključuje i poneka identična rešenja u njima. Međutim, i njih treba uvežbavati jer će se samo tako ukloniti mnogobrojne greške koje su evidentirane u pismenim zadacima učenika.
Za obradu pravopisne građe potrebno je izdvojiti 2-3 časa godišnje, ali se preporučuje da se predviđeno vreme razvije na 10-12 vežbi koje će se uklapati u druge časove gramatike i pismene vežbe.
Usvojenost svakog elementa pravopisnih normi može se povremeno proveravati kratkim diktatima koji su sastavljeni od poznate strukture i leksike. Kada učenici savladaju pisma, mogu se proveravati pojedinačni elementi. Na primer, upotreba velikih slova može se proveravati na taj način što se učenicima daju nastavni listići sa kratkim tekstom koji je napisan malim slovima. Za pisanje negacije glagola učenicima se daju nastavni listići sa tekstom u kome se izostavljeni glagoli. Nastavnik čita polako ceo tekst, uključujući i ispuštene glagole. Učenici prate tekst i upisuju glagole.
Domaći zadaci predstavljaju važnu komponentu nastavnog procesa. Njima se ne proverava samo koliko su učenici savladali određeno gradivo i njihova osposobljenost da to znanje primene, nego su pogodni za razvijanje jezičkih umenja (informativno čitanje i pisanje) i za pismeno uvođenje učenika u samostalni rad i samoobrazovanje. Oni se daju učenicima redovno sa osmišljenim ciljem. Zadaci treba da budu raznovrsni, a po težini treba da su odmereni, u skladu sa znanjem i sposobnostima učenika. Nastavnik na času pregleda 2-3 domaća zadatka detaljnije, a po određenom planu pregleda i ocenjuje domaće zadatke svih učenika.
Školski pismeni zadaci su oblik provere usvojenosti programske materije, tj. sinteze veće etape (tromesečja, polugodišta ili godine). Za svaki školski pismeni zadatak u godišnjem planu nastavnik treba da odvoji tri časa. Na jednom času učenici pišu, na drugom nastavnik obrazlaže svakom učeniku ocene, analizira sa učenicima najčešće greške i zajedno sa učenicima ih ispravlja, a na trećem času učenici ispravljaju svoje zadatke.
Rad na tekstu. U III razredu učenici razvijaju još jedno jezičko umenje - čitanje koje se realizuje identično kao i u nastavi maternjeg jezika učenika. Savladavanje čitanja može započeti u II polugodištu II razreda, posle savladanih lekcija u slikovnici, sa učenicima koji savladaju prošireni deo programa samo ako po proceni nastavnika postoje realne mogućnosti i interesovanja učenika. Na primer, ako u odeljenju ima učenika koji pokušavaju ili mogu da pročitaju naslove iz listova za decu i sl. ti učenici savladavaju čitanje, grupnim ili individualnim radom, globalnom metodom. To znači, da se čitaju cele reči i kratke rečenice koje učenici usmeno već dobro znaju. Nastavnik treba da koristi grafoskop, plakat, kartice, aplikacije ili slike sa ispisanim rečima koje se sastavljaju u rečenice poznate učenicima i sl. Vežbe u čitanju realizuju se prvo na osnovu zvučnog modela (nastavnik ili zvučni snimak), a kasnije i bez toga.
Upotreba rečnika je sastavni deo čitanja. Uvođenje učenika da se služe rečnikom (tehnika nalaženja reči) počinje IV razredu. Od V do VII razreda koriste se dvojezični i jednojezični rečnici te je potrebno da učenici savladaju tehniku nalaženja i biranja značenja reči.
Tekst u nastavi srpskog jezika pruža osnovu za savladavanje jezika na nivou sistema i na nivou komunikacije. Tekst ima najspecifičniji položaj u III razredu, jer se posle dvogodišnje oralne nastave prelazi na nastavu koja se temelji na udžbeniku, odnosno polazi se od teksta.
Rad na tekstu u III i IV razredu sadrži sledeće faze:
a) obrada teksta (uvodni razgovor sa semantizacijom novih reči, čitanje teksta, provera razumevanja pročitanog);
b) korišćenje jezičkih i sadržinskih elemenata teksta za sticanje jezičke kompetencije (dalje savlađivanje jezičkog sistema);
v) vođenje razgovora o tekstu i povodom teksta uključujući i kulturni kontekst koji tekstovi sadrže.
Od V do VIII razreda, pored navedenih elemenata, rad na tekstu obuhvata:
a) analizu teksta sa učenicima koji savladavaju proširen program; sa ostalim učenicima, u skladu sa njihovim mogućnostima i prema proceni nastavnika, analiza teksta vrši se u VII i VIII razredu i
b) rad na bogaćenju leksike
Gramatika. Iskustva su pokazala da uvežbavanje određene jezičke materije bez gramatičkih objašnjenja i uputstava, bez funkcionalne sistematizacije ne obezbeđuje produktivno znanje određenog jezika. Stoga gramatika mora naći svoje mesto u nastavnom procesu i u skladu sa psihofizičkim mogućnostima učenika datog uzrasta. Imajući u vidu ovaj momenat opravdano je da se sa nastavom gramatike otpočne u IV razredu da bi njen udeo iz razreda u razred bivao sve veći. Drugi momenat koji opravdava uvođenje gramatike od IV razreda jeste i to što je jezički sistem u određenom obimu globalno savladan.
U učenju drugog jezika nemoguće je osloniti se isključivo na intuitivno usvajanje njegove gramatike. Kada je u pitanju ova nastava, mora se govoriti o didaktičkoj gramatici kojom se izgrađuju sposobnosti koje se uopšteno mogu nazvati jezičkim sposobnostima. Ovakva nastava gramatike podrazumeva nužno pojednostavljivanje pravila, definicije (definicije je moguće dati učenicima koji su bolje savladali jezik). Krajnji cilj didaktičke gramatike jeste da izgradi poimanje o funkcionisanju jezičkih pojava u sistem i razvijanje sposobnosti da učenik sam ispravlja greške.
Nastava gramatike je sredstvo da se uči jezik, a ne da se stiču znanja o jeziku. Od učenika ne treba zahtevati da nauči napamet različita gramatička pravila i paradigme, da ih ilustruje odgovarajućim primerima, već da se osposobe za njihovu upotrebu u komunikaciji.
Nastava gramatike ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast ovog predmeta, već njen čvrsti integralni deo i pretpostavlja nekoliko faza:
a) davanje većeg broja primera vezanih za govornu situaciju i obrađeni tekst koji ilustruje jezičku pojavu;
b) navođenje učenika, individualnim putem, da shvate jezičku pojavu, da uoče njene karakteristike, da dođu do jezičke zakonitosti i pravila po kojima ona funkcioniše u sistemu, odnosno da dođe do zaključaka vlastitom misaonom delatnošću;
v) davanje objašnjenja - kratkih upustava o tome čemu služi određena gramatička građa, šta se njome izražava, kada i u kojim okolnostima se upotrebljava, odnosno funkcioniše i princip po kojem funkcioniše u sistemu i
g) vežbanje.
Redosled usvajanja određenih jezičkih kategorija određuje kontrastivni odnos između jezika učenika i nematernjeg jezika. U nastavi, dakle, treba obezbediti kontrastivni pristup.
Za građu koja ne postoji u jeziku učenika, nego samo u nematernjem jeziku, nastavnik preciznije objašnjava osobinu i funkciju tih pojava primereno uzrastu učenika.
Jezička građa sistematizuje se frontalno, dok se u uvežbavanju primenjuje i grupni i individualni rad sa učenicima.
Za realizaciju gramatičke građe, gde god za to postoje uslovi koriste se šeme i tabele da bi se jezičke pojave bolje razumele.
Izbor, broj, vrsta vežbi zavisi od jezičke građe i njenog odnosa prema jeziku učenika. Gde su razlike izraženije koristi se veći broj različitih vežbi.
I u gramatici predviđen je prošireni deo za učenike koji brže napreduju u savladavanju srpskog jezika.
Lektira je takođe domaći rad. Ona je predviđena u nastavnom programu od V do VIII razreda. Funkcija lektire je da se učenici osposobljavaju i navikavaju za čitanje u sebi, da samostalno dolaze do saznanja koja ih interesuju, na srpskom jeziku.
U toku školske godine, za lektiru u svakom razredu, učenici treba da pročitaju određeni broj tekstova po sopstvenom izboru ili po izboru nastavnika. Izbor se vrši iz literarnih tekstova, i listova za decu, odnosno omladinu (u VII i VIII razredu), iz naučno popularnih tekstova.
Nastavnik može da zada isti tekst po svom izboru svim učenicima: duži tekst može da podeli na delove, isti deo, ili različite delove, koji čine celinu, da zada grupi učenika ili se za različite tekstove individualno opredeljuju učenici. Bilo da tekstove bira nastavnik ili učenik, nastavnik daje potrebna uputstva učenicima.
Prilikom određivanja časa lektire potrebno je motivisati učenike. Čitanjem, na primer, odabranog odlomka podsticaće se radoznalost i motivisanost učenika da pročitaju lektiru. Za bolje razumevanje teksta učenicima se mogu podeliti pripremljeni nastavni listići sa zadacima koji će ih usmeravati da bolje razumeju tekst i da se pripreme za razgovor.
Provera pročitane lektire vrši se dijaloškom metodom. Učenici koji ne savladavaju prošireni deo programa odgovaraće na pitanja nastavnika, samostalno će prepričavati tekst i sl. učenicima koji bolje znaju jezik i koji savladavaju prošireni deo programa postavljaju se veći zahtevi: da pročitaju ceo tekst, na primer, da daju više odgovora na postavljeno pitanje, samostalno prepričaju i komentarišu tekst i dr. Ovi učenici se postupno, iz razreda u razred, uvode u analizu teksta lektire kao i na časovima jezika učenika.
(zajednički deo programa)
Cilj
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama učenika koje se ostvaruju ovladavanjem komunikativnih veština i razvijanjem sposobnosti i metoda učenja stranog jezika.
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, učenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja će mu omogućiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči, kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, učenje istog ili drugog stranog jezika.
Opšti standardi
Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.
Zadaci na nivou jezičkih veština
Razumevanje govora
Učenik treba da razume usmenu poruku iskazanu savremenim jezikom, bez nepotrebnih leksičkih i sintaksičkih teškoća, i ne dužu od dve do tri minute; i to na nivou globalnog razumevanja (osnovno obaveštenje iz poruke), na nivou selektivnog razumevanja (pronalaženje tražene informacije) i razumevanja implicitnog sadržaja (intonacije poruke, odnosno namere govornika). Razumevanje treba da se odnosi na različite vrste usmenih poruka (pripovedanje, razgovor, informativni bilten), a učenik treba da bude sposoban da identifikuje različite vrste iskaza (izjavne, upitne i zapovedne), da uoči ključne reči i ekspresivne elemente iskaza, da uoči odredbe za iskazivanje različitih, programom predviđenih odnosa (vreme, mesto, uzrok, posledica, način, itd.), da rekonstruiše nepoznato na osnovu konteksta i da zapamti ključne elemente poruke.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da, u okviru programom predviđene jezičke građe, bude osposobljen da savremenim jezikom, primerenim svakodnevnoj komunikaciji, iskaže jednostavnu usmenu poruku, da bude u stanju da učestvuje u jednostavnom razgovoru, da jednostavno i jasno ispriča lični doživljaj, sadržaj razgovora ili narativnog teksta.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da pročita i razume jednostavne poruke, znakove, informacije, da razume, globalno, selektivno i na nivou implicitnog, jednostavnije autentične ili adaptirane autentične tekstove pisane savremenim jezikom, u vezi sa svakodnevnim situacijama i iz domena njegovog interesovanja.
Pisano izražavanje
Učenik treba da, u okviru programom predviđene jezičke građe, bude sposoban da napiše svoje lične podatke, da napiše čestitku, razglednicu, jednostavnu poruku i kraće neformalno pismo, da opiše neki doživljaj i mesto u kojem živi, da napiše nešto o sebi i svojim interesovanjima, da napiše kratak rezime o onome što je čuo, video ili pročitao i iznese lični stav (dopadanje, nedopadanje, slaganje, neslaganje i drugo).
Razvijanje sociokulturne kompetencije
Pored saznanja o osnovnim činjenicama vezanim za istoriju, geografiju, kulturu i umetnost zemalja čiji jezik uči, učenik treba da stekne uvid, u okviru polja svog interesovanja i iskustva, u sličnosti i razlike u navikama (verbalna i neverbalna komunikacija), običajima, mentalitetu i institucijama između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči.
Operativni zadaci na nivou jezičkih veština
Razumevanje govora
Na kraju petog razreda, učenik treba da:
- prepoznaje strani jezik koji uči među drugim stranim jezicima;
- prepoznaje izjavnu, zapovednu i upitnu intonaciju;
- prepoznaje glasove, naročito one kojih u maternjem jeziku nema;
- razume one izraze koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad i drugo;
- razume kratke dijaloge i monološka izlaganja do pet rečenica, koje iskazuje prirodnim tempom nastavnik, drugi učenici ili ih čuje preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom petog razreda;
- razume jednostavne dečje pesme i brojalice u vezi sa obrađenom tematikom.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- pravilno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje;
- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme;
- koristi ustaljene izraze učtivosti;
- postavlja pitanja i daje imperativne iskaze u osnovnoj komunikaciji na času i u igri;
- stupi u dijalog i u okviru četiri-pet replika, postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom petog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme ali uz nastavnikov podsticaj, u tri do pet rečenica predstavi sebe ili drugoga, uz pomoć pitanja saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet, odnosno životinju;
- interpretira kratke, tematski prilagođene pesme i brojalice/recitacije.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- upozna i, kada je u pitanju poznata jezička građa, savlada tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja;
- upozna osnovna pravila grafije i ortografije;
- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i radnim listovima;
- razume smisao kratke pisane poruke, čestitke i razglednice;
- razume globalno i selektivno sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe.
Pismeno izražavanje
Učenik treba da:
- upozna osnovna pravila grafije, ortografije i interpunkcije u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;
- piše kratke rečenice na osnovu datog modela;
- kratko odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;
- piše reči i kratke rečenice na osnovu date slike ili drugog vizuelnog podsticaja;
- piše kratku poruku, čestitku i razglednicu;
- izdvoji i napiše ključne reči iz obrađenog dijaloga ili teksta.
Elementi civilizacije
Pored upoznavanja načina ponašanja svojstvenog kulturama zemalja čiji se jezici uče (pozdravljanje, traženje, zahvaljivanje itd.), učenici moraju upoznati i:
- naziv zemalja, stanovnika i jezika čiji se jezici uče;
- izgled zemalja, zastavu, simbole;
- glavni grad, njegov simbol, plan jednog gradskog kvarta;
- neki tipični proizvodi ovih zemalja;
- tipična imena i prezimena;
- poznate ličnosti sa prostora ovih zemalja (iz sveta umetnosti, nauke, filma i muzike), čuvene na međunarodnom planu;
- život mladih u tim zemljama kao multikulturnim sredinama;
- obroci: specifičnosti određenih kuhinja;
- Božić, Nova godina, Uskrs i drugi važni praznici u zemljama čiji se jezik uči.
Teme i situacije
Škola:
- školski prostor, školski pribor, aktivnosti, izleti
Ja i moji drugovi:
- druženje
- sport
Porodica i blisko okruženje:
- uža i šira porodica, susedi i prijatelji
- kućni ljubimci i obaveze prema njima
Praznici:
- Božić, Nova godina, Uskrs i drugi važni praznici
Moj dom:
- prostorije u kući, obaveze u kući
Ishrana:
- obroci, omiljena hrana, zdrava hrana
- navike u ishrani u zemlji čiji se jezik uči
Odeća:
- odevni predmeti
- prikladno odevanje
Okruženje:
- mesto i ulica gde stanujem
- važne ustanove u okruženju (bioskop, škola, pozorište, pošta, muzej, banka, bolnica)
- posete ustanovama
Ostalo:
- godišnja doba, meseci, dani u nedelji i delovi dana,
- iskazivanje vremena (meteorološko i hronološko - puni sati i pola sata)
- brojevi do 30
- osnovni podaci o zemlji/zemljama čiji se jezik uči
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
|
1. |
Predstavljanje sebe i drugih |
|
|
2. |
Pozdravljanje |
|
|
3. |
Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama) |
|
|
4. |
Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi |
|
|
5. |
Postavljanje i odgovaranje na pitanja |
|
|
6. |
Molbe i izrazi zahvalnosti |
|
|
7. |
Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti |
|
|
8. |
Izražavanje dopadanja/nedopadanja |
|
|
9. |
Izražavanje fizičkih senzacija i potreba |
|
|
10. |
Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama) |
|
|
11. |
Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...) |
|
|
12. |
Davanje i traženje informacija o sebi i drugima |
|
|
13. |
Traženje i davanje obaveštenja |
|
|
14. |
Opisivanje lica i predmeta |
|
|
15. |
Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu |
|
|
16. |
Izražavanje pripadanja i posedovanja |
|
|
17. |
Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku |
|
|
18. |
Skretanje pažnje |
|
|
19. |
Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja |
|
|
20. |
Iskazivanje izvinjenja i opravdanja |
Morfosintaksički i fonetski sadržaji sa primerima
Rečenica
Prosta rečenica:
potvrdna
subjekat + BE + imenica: She is a student.
subjekat + BE + imenski deo predikata: She is tired.
subjekat + BE + priloška odredba: She‘s in the classroom.
subjekat + glagol + objekat (+ priloška odredba): I drink milk (every morning)
subjekat + glagol (+ priloška odredba): They are singing (now).
odrična
She isn‘t at home. We don‘t go to school on Sundays.
upitna
YES/NO pitanja i kratki potvrdni i odrični odgovori
Is Peter at home? No, he isn‘t.
WH pitanja (receptivno), osim pitanja sa who, what
Who is absent? What‘s in my bag?
zapovedna
Come to the board! Close the window, please.
Red reči u rečenici.
Egzistencijalno There is /are…: There‘s a book on the table.
Bezlične rečenice sa IT kao formalnim subjektom.
It‘s hot/cold. It‘s raining. It‘s ten o‘clock.
Imenička grupa
1. Imenice
Vlastite imenice: imena lica, gradova, domaćih ljubimaca
Mary, London, Blacky
Nazivi dana u nedelji i meseca u godini: Monday, January
Brojive imenice (članovi porodice, domaće životinje, delovi tela, odeća, školski pribor, dom itd): sister, cat, ear, shoe, book, room
Nebrojive imenice: milk, butter, bread
Pravilna množina imenica (množina na -s, -es): book, boy, dress, box
Najčešći primeri nepravilne množine (man, woman, child)
Izražavanje pripadanja i svojine (sa imenicom u jednini)
sintetički genitiv: Mary‘s book, the dog‘s tail
analitički genitiv (receptivno): the colour of the book
2. Član
neodređeni član
u prvom pominjanju nekoga ili nečega: There‘s a book on the table.
u značenju broja jedan: Can I get an orange, please?
posle glagola BE: He‘s a clever boy.
uz nazive zanimanja: He‘s a teacher.
generička upotreba: A cat is an animal.
određeni član
uz zajedničke imenice u jednini i množini:
The apple is for you. / The apples are for you.
ispred superlativa i rednih brojeva:
It is the tallest building in London. January is the first month of the year.
u izrazima sa delovima dana (sa predlogom in): in the morning, in the evening.
nulti član
uz vlastita imena, nebrojive imenice i brojive imenice u množini
Mary is my friend. I like to drink milk. He likes apples.
uz nazive dana u nedelji, meseca, godišnjih doba: Friday, March, summer
uz nazive obeda: breakfast, lunch, dinner
uz imena gradova i država: London, England
uz praznike: New Year, Christmas
uz nazive sportova i dečijih igara: football, hopscotch
u izrazima: be at home/go home; be at school/ go to school; go to bed; have breakfast/ dinner
3. Zamenice
Lične zamenice u jednini i množini
u funkciji subjekta: We like to play ball.
u funkciji objekta: I like him. Give me the book.
Pokazne zamenice u jednini i množini (this/these; that/those)
This is Peter’s book. Those are Mary‘s crayons.
Upitne zamenice who, what u funkciji subjekta
Who is missing today ? What’s your name?
4. Determinatori
Pokazni determinatori (this/these; that/those): This week I go to school in the morning.
Prisvojni determinatori: My book is red. Our house is small.
Neodređeni determinatori some, any, uz brojive i nebrojive imenice
There’s some milk in the cup. Is there any milk in the fridge?
I see some birds on the roof. I don‘t see any children in the park.
5. Pridevi
Najfrekventniji opisni pridevi (veličina, oblik, boja): tall, big, round, blue i dr.
Pridevi za izražavanje pripadanja nekoj naciji: She is English. Paul can speak Serbian.
Sintetički komparativ i superlativ osnovnih jednosložnih prideva
She is taller than her sister. Is this the biggest building in your town?
6. Brojevi
Prosti brojevi do 30. Redni brojevi do 20.
Prosti brojevi u značenju rednih brojeva: page ten, room 23.
7. Kvantifikatori brojivih i nebrojivih imenica: much/ many; a lot of
There isn’t much sugar in the bowl. He watches much television.
There are a lot of children in the park. Has he got many friends?
Glagolska grupa
1. Glagoli
a) vreme
The Simple Present Tense za opšte tvrdnje i izražavanje uobičajene radnje ili pojave: Cats are animals. He goes to bed at nine. It rains a lot in winter.
b) aspekt
The Present Continuous za izražavanje radnje koja se događa u trenutku govora:
He‘s sleeping now.
BE GOING TO za izražavanje namere u budućnosti (receptivno)
She‘s going to buy new trainers. I‘m going to be a vet when I finish school.
v) način
Zapovedni način (drugo lice jednine, prvo i drugo lice množine)
Give me the book, please. Let‘s play ball. Go home, children.
Nepotpuni glagoli
can
a) značenje sposobnosti i značenje mogućnosti: I can swim. He can’t come today.
b) značenje dozvole: Can I take your book, please?
must - značenje obaveze: You must finish your homework. I must go now.
be
a) kao vezivni glagol: The pencils are on the desk. I‘m hungry.
b) kao pomoćni glagol: He‘s cleaning his shoes.
have kao punoznačni (leksički) glagol
a) za izražavanje pripadanja i posedovanja (have/have got)
They have/have got a nice house in the country.
What do you have in your bag?/ What have you got in your bag?
b) u izrazima: have breakfast/lunch/dinner; have fun
do
a) kao punoznačni glagol: What is he doing? He‘s doing his homework.
b) kao pomoćni glagol: Do you like to sing? Yes, I do. / No, I don‘t.
2. Najfrekventniji prilozi i priloške odredbe
a) za mesto: here/there; near
b) za vreme: today, now
3. Predlozi
Najfrekventniji predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru: at, in, on.
at five o‘clock, on Monday, in February; on the table, in the bag
4. Veznici: and, or: Mary and her sister are in the garden. Tea or milk?
Građenje reči
Građenje reči nastavkom - er: singer, worker.
Fonološke promene
Pri usvajanju glasovnog sistema obratiti pažnju na izgovor glasova kojih nema u maternjem jeziku, kao i na izgovor kratkih i dugih samoglasnika i diftonga.
Učenici treba da uoče opoziciju zvučnost/bezvučnost morfeme - s za 3. lice jednine u sadašnjem vremenu (speaks /digs/ says/) i morfeme - s za izražavanje množine imenica
(books/ dogs / boys).
Grafološke promene
Udvajanje suglasnika ispred nastavka -ing (swim-swimming, sit-sitting) i nastavaka za sintetički komparativ i superlativ (big-bigger, biggest).
Elementi civilizacije
Osnovni podaci o Velikoj Britaniji (ime zemlje, naziv jezika, stanovnika, glavni grad).
Značajni nacionalni praznici i običaji.
Osnovna pravila ponašanja na planu verbalnog sporazumevanja (društvene norme u okviru programom predviđenih jezičkih funkcija).
Rečenica
Osnovne rečenične strukture u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku. Proširivanje osnovnih rečeničnih struktura slobodnim podacima. Bezlične rečenice tipa Es ist... Svesno usvajanje negacija nicht i kein. Upitne rečenice.
Peter liest. Peter liest ein Buch. Peter liest keine Zeitung. Liest Peter ein Buch? Was liest er?
Imenice (zajedničke, vlastite)
Receptivno usvajanje roda, broja i padeža pomoću člana, nastavaka i determinativa. Produktivno korišćenje nominativa, dativa i akuzativa jednine i nominativa i akuzativa množine, sa odgovarajućim predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su predviđene tematikom. Saksonski genitiv.
Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter?
Član
Recepzivno i produktivno usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana im, am, ins (receptivno). Nulti član uz gradivne imenice (receptivno). Prisvojni determinativi u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).
Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig mir dein Foto!
Negacija
Kein u nominativu i akuzativu. Nein, nicht.
Nein, das weiß ich nicht. Ich habe keine Ahnung.
Zamenice
Lične zamenice u nominativu (produktivno), dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).
Er heißt Peter. Wann besuchst du uns?
Pridevi
Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji (receptivno).
Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist groß.
Predlozi
Dativ - bei, mit, aus, vor; akuzativ - für; dativ/akuzativ - in, an, auf. Uvežbavaju se receptivno uz imenice u odgovarajućim padežima (receptivno).
Susi ist bei Christian. Ist das ein Geschenk für mich? Ich bin im Park/auf dem Spielplatz.
Prilozi
Prilozi i priloške fraze: links, rechts, hier, dort, da, heute, morgen, jetzt, morgen nach dem Frühstück.
Glagoli
Prezent najfrekventnijih slabih i jakih glagola, prostih, izvedenih i složenih, pomoćnih glagola sein i haben, modalnih glagola wollen, sollen, müssen i dürfen (receptivno), kao i können i möchten (receptivno i produktivno) u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku jednine i množine. Prezent sa značenjem buduće radnje; perfekt nekoliko najfrekventnijih glagola sa sein i haben (receptivno), kao i preterit glagola sein i haben (receptivno i produktivno). Najfrekventniji refleksivni glagoli i imperativ jakih i slabih glagola (receptivno).
Ich heiße Peter. Gibst du mir deine Telefonnummmer? Sie fährt gern Rad. Wo warst du gestern? Ich stehe immer um 7 Uhr auf. Möchtest du Basketball spielen? Maria war krank, sie hatte Grippe. Ich habe das nicht gemacht.
Brojevi
Osnovni do 30.
Kazivanje vremena po časovniku (puni časovi i polovine).
1) Uočavanje relacije slovo-glas i razlikovanje glasova i slova u ruskom jeziku. (receptivno) Osnovna obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika (receptivno). Osnovni tipovi izjavne i upitne intonacione konstrukcije (receptivno)
2) Slaganje subjekta (imenica) i prostog glagolskog predikata (lični glagolski oblik): Вова читает. Миша читал. (i receptivno i produktivno).
3) Glagol u funkciji prostog glagolskog predikata - prezent glagola prve i druge konjugacije, perfekat: я читаю, ты читаешь, я люблю, ты любишь, он говорил, она писала, они рассказывали... (i receptivno i produktivno)
4) Imenice u funkciji imenskog dela predikata: Я ученица. Мама - врач. (i receptivno i produktivno)
5) Slaganje imenica i pridevskih reči: красный свет, Новый год, зеленая доска, большая елка, вкусное яблоко, синее пальто. (i receptivno i produktivno).
6) Oblici ličnih zamenica u funkciji subjekta: Я читаю книгу. Ты пишешь писмоь. Меня зовут Аня. Как тебя зовут? Мне одиннадцать лет. Ему десять лет. (i receptivno i produktivno)
7) Identifikacija: Это Миша. Это дом. Вот книга.Тут Вова и Анна. (i receptivno i produktivno)
8) Iskazivanje pitanja: Кто это? Что это? Кто он? Что тут? А дом? И двор ваш? (i receptivno i produktivno)
9) Iskazivanje posesivnosti: У меня есть... У меня нет... (i receptivno i produktivno)
10) Iskazivanje prostornih (pravac i mesto) i vremenskih odnosa: куда, где, когда; к врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне; в городе; налево, направо, прямо; вчера, летом, утром. (i receptivno i produktivno)
11) Iskazivanje imperativnosti (2. lice jednine i množine): читай, читайте; скажи, скажите; познакомьтесь !... (receptivno)
12) Konstrukcije o osnovnim glagolima kretanja: Я иду в школу. Куда идет этот автобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша? (receptivno).
Rečenica
Prosta i proširena rečenica - subjekat i predikat subjekat i predikat i jedan od dodataka. Primeri: Pierre lit. Pierre lit un livre. Le livre est sur la table.
a) u potvrdnom oblik
b) u odričnom obliku
Upitna rečenica:
a) s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Vous lisez? Vous ecrivez bien?);
b) s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom (Vous ne lisez pas? Vous n’ecrivez pas?);
v) sa upitnim oblicima est-ce que i qu’est-ce que (Est-ce que vous lisez? Qu’est-ce que vous lisez?)
Red reči u rečenici.
IMENSKA GRUPA
Imenice
Vlastita imena lica i gradova: Marie, Jean, Belgrade, Paris itd.
Zajednička imenica s promenom u članu i drugim determinatorima - (les livres, ces livres, mes livres).
Determinatori
a) određeni i neodređeni član: le, la, l’, les; un, une, des.
Osnovna upotreba: Je jette le ballon. C’est un livre. Ce sont es bancs. Jean tient un ballon;
b) sažeti član: du, des, au, aux
v) partitivni član; predlog de;
g) pokazni: ce, cet, cette, ces;
d) prisvojni: mon, ton, son; ma, ta, sa; mes, tes, ses; notre, votre, leur; nos, vos, leurs (mon livre, ma maison, mon ecole).
Pridevi
Opisni pridevi: isti oblici muškog i ženskog roda i množine (u govoru: joli, rouge, noir itd.). Slaganje prideva s imenicom.
Oblici sa konsonantom u ženskom rodu jednine i množine (u govoru: bon - bonne, bonnes; petit - petite, petites; content - contente, contentes; mauvais - mauvaise, mauvaises; interessant - interessante, interessantes)
Lične zamenice
a) nenaglašene: je, tu, il, elle, nous, vous, ils, elles;
b) naglašene: moi, toi, lui, nous, vous, eux, elles, kao odgovor na pitanje i sa predlozima koji se javljaju u kontekstu za ovaj razred (Qui veut lire? - Moi. Tu joues avec lui?)
v) povratne zamenice: se;
g) neodređene: on u značenju nous (On joue? On va au cinéma?)
d) zamenica il u izrazima: il neige, il pleut itd.
Brojevi
Osnovni brojevi do 30, kao i 40, 50, 60.
Predlozi
De, à kao veza u imenskoj grupi (Le stylo de mon père. La leçon de français. La fête de la République. La tasse à café. La boîte aux lettres).
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Prezent i imperativ glagola koji se u infinitivu završavaju na -er i kod kojih osnova ostaje ista u svim licima.
a) Potvrdni oblici u govoru
b) Odrični oblici u govoru
v) Prezent glagola: avoir i être
g) Prezent i imperativ glagola: faire, aller, prendre, venir, mettre, sortir, écrire, lire, répondre.
d) Bliski futur
đ) Složeni perfekt (passé composé), samo upotreba nekoliko osnovnih tipova rečenica (bez objašnjenja o građenju): j’ai fini, j’ai oublié mon cahier, j’ai été malade, je suis allé(e) chez / à…., je n’ai pas compris…
Prilozi
Potvrdni: oui, si (Michel n’est pas là? - Si…).
Odrični: non, ne… pas.
Predlozi
a) de i à u vezivanju glagola sa nepravim objektom (Il parle de son frère. Il écrit à sa soeur);
b) de, à, en u vezivanju glagola sa ostalim dodacima u rečenicama: za mesto, vreme, način (Il rentre de l’école. Il va au cinéma. Il arrive à 7 heures. Il vient à midi. Il va en
France. Il vient en automne. Il va en voiture, itd.)
Fonetika i fonologija
Abeceda i ortografska pravila. Postepeno uvođenje u pravilan izgovor i intonaciju, sa posebnim osvrtom na glasove koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema. Izgovor i pisanje glasova sa odgovarajućim grafemom, digramom i trigramom (c, g, ci, gi, ch, gh, gli, sc, qu, z, gn, s). Pojačani izgovor samoglasnika. Položaj akcenta. Beleženje akcenta. Elizija. Krnjenje reči. Intonacija upitnih i izjavnih iskaza.
Morfosintaksa
Imenica
Vlastita imena lica i gradova: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma itd.
Zajednička imenica, rod imenica, pravilna jednina i množina imenica.
Član
Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.
Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.
Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (C’è un libro: Ci sono dei libri).
Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).
Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.
Partitivni član.
Zamenice
Lične zamenice u službi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglašene lične zamenice u službi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Nenaglašene lične zamenice u funkciji indirektnog (mi, ti, Le gli, le, ci, vi, gli) i direktnog objekta (mi, ti, La, lo, la, ci, vi, li, le).
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
Neodređene zamenice ognuno i qualcuno.
Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.
Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.
Prisvojni pridevi i pokazni pridevi.
Neodređeni pridevi ogni i qualche.
Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi),a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.).
Glagoli
Sadašnje vreme (Presente) triju konjugacija. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire.
Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.
Imperativ, zapovedni način (bez oblika za treće lice množine).
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Izrazi sa glagolima: avere un voto in, avere fame (freddo, sete, paura, caldo), giocare sa predlozima, andare sa predlozima, piacere u bezličnoj upotrebi, volere, essere bravo a, in, che cosa fa, dove lavora, avere mal di testa, gola, denti, izraz c‘è/ ci sono, ci vuole/ ci vogliono. Pravopisne osobenosti glagola i konjugacije sa završetkom care, -ciare, -gare, -giare. Negacija.
Prilozi
Potvrdni, određeni (sì, no). Osnovni prilozi i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora.
Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?
Priloški izrazi: a destra, a sinistra, dritto.
Brojevi
Glavni brojevi od 1 do 30
Redni broj primo isključivo za iskazivanje datuma.
Brojevi u službi iskazivanja datuma i časa.
Rečce
Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne (s partitivnom vrednošću).
Sintaksa
Prosta i proširena rečenica:
Subjekat i predikat i jedan od dodataka. Primeri: Marco legge, Marco legge un libro. Il libro è sul tavolo.
Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.
Upitna rečenica:
s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Leggete? Scrivete bene?);
s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom (Non leggete? Non scrivete?);
Složena rečenica.
Izjavna objekatska (La mamma dice a Marco che domani arriva il nonno).
Indirektna naredba dire + di. (La mamma dice a Marco di comprare del latte). Namerna rečenica (Andiamo a giocare).
Vremenska rečenica (Prima di uscire telefona a Marco).
Red reči u rečenici.
Strukture vezane za svakodnevne situacije u razredu (pretežno receptivno)
Chi è assente. Presenti tutti? Cancella la lavagna, per favore! Vieni qua/qui! Vieni alla lavagna! Va‘ al tuo posto! Ascoltate la cassetta! Ascoltate bene! Attenzione! (Fate) silenzio! Lavorate in gruppo/ in coppia! Scrivete la data!
Ascoltate e ripetete! Siete pronti? Fa‘ la domanda a Pietro! Domanda a Pietro! Rispondi! Apri/Chiudi la finestra/ porta Ascoltate bene! Attenti alla consegna! Dagli/dalle il tuo libro! Dagli/dalle la penna! Prendi il tuo libro! Apri a pagina... Vogliamo giocare? Giochiamo? Che gioco volete fare? Con che cosa volete giocare? Chi ha vinto? Vince/ Ha vinto... Cantiamo? Cantiamo tutti insieme!
REČENICA
Prosta i proširena rečenica - subjekat i predikat; subjekat i predikat i jedan od dodataka. Primeri:
Pedro lee. Pedro lee un libro. El libro está en la mesa.
a) U potvrdnom obliku
b) U odričnom obliku
Upitna rečenica:
a) s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (¿Entienden? ¿Escriben?);
b) s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom (¿No entienden? ¿No escriben?);
Red reči u rečenici.
IMENSKA GRUPA
Imenice
Vlastita imena lica i gradova: María, Juan, Belgrado, Madrid itd.
Zajednička imenica s promenom u članu i drugim determinativima - (los libros, estos libros, mis libros).
Determinativi
a) određeni i neodređeni član:el, la, los, las, un, una, unos, unas. Osnovna upotreba: Lee un libro. Tiene la pelota.
b) sažeti oblici: del, al ;
v) pokazni: este, ese, aquel;
g) prisvojni: mi/mío, tu/tuyo, su/suyo, nuestro, vuestro, su (mi libro, mi casa, mi escuela).
Pridevi
Opisni pridevi: isti oblici muškog i ženskog roda (feliz, verde, itd.).
Pridevi sa oznakama -o/a za muški i ženski rod (bonito/bonita, alto/alta, rojo/roja). Slaganje prideva s imenicom.
Množina prideva (bonitos, felices, verdes).
Lične zamenice
a) u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b) u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v) u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g) povratna zamenica: se;
Brojevi
Osnovni brojevi do 30.
Predlozi
de, kao veza reči u imenskoj grupi (El libro de mi padre. La fiesta de la República. Una taza de café. Un libro de poesía española.)
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Prezent i imperativ glagola koji se u infinitivu završavaju na -ar, -er, -ir i kod kojih osnova ostaje ista u svim licima.
a) Potvrdni oblici u govoru
b) Odrični oblici u govoru
v) Prezent glagola: ser i estar
g) Prezent i imperativ glagola: dar, hacer, ir, venir, poner, tener, salir, querer, poder, sentirse, haber (hay)
d) perifrastični futur: ir a + infinitivo
đ) Pretérito perfecto simple, pretérito imperfecto y pretérito perfecto compuesto, samo upotreba nekoliko osnovnih tipova rečenica (bez objašnjenja o građenju): estuve enfermo/a, he terminado, se me ha olvidado, no he entendido,...
Partikule i prilozi
Potvrdna partikula: sí
Odrična partikula: no
Osnovni prilozi za mesto, vreme i način: aquí, allí, en..., ahora, ayer, mañana, por la mañana, por la tarde, por la noche, bien, mal, despacio, rápido
Predlozi
a) a acusativa: Quiero a María. Veo a Pedro.
b) de i a u u glagolskim sintagmama (Habla de su padre, Escribe a su hermana);
v) de, a, en u vezivanju glagola sa ostalim dodacima u rečenici: za mesto, vreme, način (Va a la escuela. Vuelve a casa. Va al cine. Llega a las siete. Viene al mediodía. Va a España. Viene en coche....)
PRAVOPIS
Dijakritički znaci: grafički akcenat (´), dijereza (¨).
Pisanje slova "h muda"
Pisanje grupa "gue, gui, qui, que"
Osnovna pravila pravopisa
Operativni zadaci po veštinama
Razumevanje govora
Na kraju šestog razreda, učenik treba da:
- prepoznaje, pored izjavne, zapovedne i upitne, i one intonacije koje iskazuju emotivna stanja: oduševljenje, radost, tugu, razočaranje;
- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset kraćih rečenica, koje iskažu prirodnim tempom nastavnik, drugi učenici ili koje čuju preko zvučnog materijala, a koje sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom petog i šestog razreda;
- razume pesme u vezi sa obrađenom tematikom i refrene aktuelnih pesama primerenih učenikovom uzrastu i ukusu.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- dalje usavršava izgovor glasova;
- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme, kao i one koje iskazuju emotivna stanja: oduševljenje, radost, tugu, razočaranje;
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti;
- postavlja pitanja predviđena programom za peti i šesti razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta ili na jednostavnu svakodnevnu situaciju;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času i u igri (davanje dozvole, izricanje zabrane);
- stupi u dijalog i u okviru šest do osam replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom petog i šestog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući, pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;
- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet, odnosno životinju;
- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić;
- interpretira kratke, tematski prilagođene pesme i recitacije.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savladava tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja na prethodno usmeno usvojenoj jezičkoj građi;
- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije;
- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i radnim listovima;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj telegrama / elektronske poruke i kratkog neformalnog pisma;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.
Pismeno izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o grafiji i ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;
- piše složenije rečenice na osnovu datog modela;
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;
- piše rečenice, izolovano ili u kraćim celinama, na osnovu date slike, vizuelnog ili zvučnog podsticaja;
- piše jednostavne telegrame / elektronske poruke i kratka neformalna pisma;
- izdvoji najbitnije elemente iz obrađenog dijaloga ili teksta i preformuliše sadržaj uz korišćenje savladane jezičke građe.
Teme i situacije
Škola:
- školski prostor, školski pribor, aktivnosti, izleti
Ja i moji drugovi:
- druženje
- sport
Porodica i blisko okruženje:
- uža i šira porodica, susedi i prijatelji
- kućni ljubimci i obaveze prema njima
Praznici:
- Božić, Nova godina, Uskrs i drugi važni praznici
Moj dom:
- prostorije u kući, obaveze u kući
Ishrana:
- obroci, omiljena hrana, zdrava hrana
- navike u ishrani u zemlji čiji se jezik uči
Odeća:
- odevni predmeti
- prikladno odevanje
Okruženje:
- mesto i ulica gde stanujem
- važne ustanove u okruženju (bioskop, škola, pozorište, pošta, muzej, banka, bolnica)
- posete ustanovama
Ostalo:
- godišnja doba, meseci, dani u nedelji i delovi dana
- iskazivanje vremena (meteorološko i hronološko - puni sati i pola sata)
- brojevi do 30
- osnovni podaci o zemlji/zemljama čiji se jezik uči.
I Rečenica
Složena rečenica sa veznicima and, or, but, because
Peter and his brother like to play football. Do you want to go to the cinema or to the zoo?
It is warm but windy. They didn‘t go out because of the rain.
Upitno-odrična rečenica (receptivno): Isn’t Dad at home?
"WH" pitanja sa where; sa whose, which (receptivno)
Where are you from?
II Imenička grupa
1. Imenice
Množina imenica na -y; -f, - fe: family, leaf, roof, life i dr.
Nepravilna množina imenica (foot, tooth, goose, mouse)
Sinkretizam jednine i množine: sheep, fish
Saksonski genitiv sa imenicom u množini (noun + s‘)
This is my parents‘ room.
Eliptična upotreba genitiva: at the baker‘s, at my grandparents‘
2. Član
neodređeni član
uz nazive bolesti: I‘ve got a bad headache. I‘ve got a sore throat.
uz nebrojive imenice: a piece of bread, a glass of water
u izrazima: have a party, go for a walk itd.
određeni član
uz vlastita imena da označi celu porodicu ili skupinu ljudi:
the Smiths, the Beatles
uz nazive muzičkih instrumenata: He plays the violin.
uz imenice koje su jedine u svojoj vrsti: the sun, the moon, the earth
uz zanimanja: You must see the doctor.
u izrazima: go to the seaside/to the mountains
nulti član
uz delove dana (sa predlogom at): at noon, at midnight
uz apstraktne imenice i nazive školskih predmeta: love, history
uz nazive praznika: Easter, Thanksgiving Day
u izrazima: go on foot/ by bus
3. Zamenice
Lične zamenice
Upotreba ličnih zamenica uz predloge: Will you come with me?
Prisvojne zamenice (receptivno), osim mine, yours, his / hers
This book is mine. Where‘s yours?
Neodređene zamenice - somebody/ someone: Look! Someone is hiding behind the tree.
Neodređeno ONE
I have a ball and my kid brother wants one, too. Which trousers are yours? The black ones.
4. Determinatori
Odrični determinator no: She has no friends. There is no butter in the fridge.
Upitni determinatori what, whose, which
What books do you read? Whose book is this? Which colour do you like better, pink or blue?
5. Pridevi
Poređenje prideva na - y: My bag is heavier than yours. It was the happiest day in my life.
Analitički komparativ i superlativ: She is more beautiful than her sister.
Nepravilno poređenje prideva (good/ bad; much/many; old)
She’s the best pupil in class. I‘ve got an elder brother. He‘s four years older than I am.
6. Brojevi
Prosti brojevi do 100. Redni brojevi do 30.
7. Kvantifikatori
a) a little/ little; a few/few: He has little money. I have a few friends.
b) partitivni kvantifikatori: a piece of, a slice of; a loaf of; a bottle of. a piece of cake, a slice of lemon, a loaf of bread, a bottle of milk
III Glagolska grupa
1. Glagoli
a) vreme
The Simple Past Tense pravilnih glagola i najčešćih nepravilnih glagola.
She didn‘t go to school yesterday. She was ill.
Future simple (will future):
I feel sleepy. I‘ll go to bed. He‘ll spend his holiday in the country.
BE GOING TO za izražavanje namere u budućnosti:
I‘m going to be a vet when I finish school.
b) aspekt
The Present Perfect pravilnih i najfrekventnijih nepravilnih glagola:
a) uz priloge just, ever, never: They have just arrived. I have never been to London.
b) u rezultativnom značenju: I‘ve read the book. It‘s very interesting.
Nepotpuni glagoli
could - značenje sposobnosti: My brother could swim when he was only four.
mustn‘t - za izražavanje zabrane: You mustn‘t do it again.
shall - značenje predloga: Shall we go to the basketball match?
will - značenje namere: I‘ll take a Coke, and you?
2. Prilozi i priloške odredbe
a) za vreme: yesterday, last week/year, ago; tomorrow: I saw her yesterday.
b) za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstairs/ downstairs; to
She is sitting beside Mary. It‘s on the table by the window. The living room is downstairs.
Come to the board.
v) za način (well): He sings well.
g) frekventativi:
once, twice, three times: We have English three times a week.
sometimes, often, usually: I sometimes visit my cousins in the country. He‘s often late for school.
Upitni zamenički prilozi: when, where; why (receptivno)
When do you go to bed? Where do you live?
Mesto priloga i priloških odredbi u rečenici
He comes home at seven. He sometimes talks too much. I am often late for school.
3. Predlozi
Nova značenja predloga:
for - značenje namene: It‘s good for cutting wood. It‘s time for school/bed.
with- značenje sredstva: We cut bread with a knife.
at - značenje usmerenosti: Who is she looking at? She‘s good at skiing.
by - u izrazu by heart
along, into, opposite:
We walked along the street. The ball fell into the river. She‘s sitting opposite Mary.
4. Veznici but, because
It‘s windy but not cold. She must hurry home because of her parents.
Građenje reči
Građenje prideva nastavkom - y: windy, sunny, rainy
Fonološke promene
Uočavanje fonoloških promena morfeme - ed za građenje prošlog vremena i participa prošlog pravilnih glagola: played (d), worked (t) i wanted (id).
Grafološke promene
Uočavanje grafoloških promena kod množine imenica na -y i -f, -fe, glagola na -y (cry-cries-cried), komparativa i superlativa prideva na - y i kod udvajanja suglasnika ispred nastavka
- ed u prošlom vremenu (stop/stopped).
Elementi civilizacije
Osnovni podaci o Sjedinjenim Američkim Državama (položaj, važniji gradovi, kulturne znamenitosti).
Značajni nacionalni praznici (Dan zahvalnosti, Dan sv. Valentina).
Osnovna pravila ponašanja na planu neverbalnog sporazumevanja.
Rečenica
Nezavisno složene rečenice sa veznicima: und, aber, denn. Bezlične rečenice tipa: es gibt, es wird. Upitne rečenice sa upitnim rečima: welch-, warum, wie + prilog (lange, weit, hoch itd.), wessen. Rečenički okvir zavisno složene rečenice sa veznicima dass, ob i upitnom (w-) rečju.
Imenice
Svi padežni oblici imenica sva tri roda u jednini i množini, sa ukazivanjem na nastavke i izvesne zakonitosti u pogledu nastavka (genitiv jednine i dativ množine). Dativ i akuzativ s odgovarajućim predlozima.
Član
Promena određenog i neodređenog člana, kao i kein uz imenice sva tri roda. Najčešće pojave izostavljanja člana. Padežni oblici prisvojnih i pokaznih determinativa.
Zamenice
Padežni oblici ličnih zamenica, bez genitiva. Padežni oblici upitnih zamenica: wer, was, welcher. Neodređena zamenica man u nominativu.
Pridevi
Pretežno u predikativnoj upotrebi. Nominativ i akuzativ jednine i množine u atributivnoj upotrebi - slaba i mešovita promena (receptivno). Pravilna i nepravilna komparacija prideva i priloga u predikativnoj upotrebi produktivno, a u atributivnoj upotrebi receptivno.
Brojevi
Osnovni brojevi do 100 i hiljade; redni za datume i lekcije iz udžbenika u sva tri roda; kazivanje vremena po časovniku (sati, minute).
Glagoli
Proširivanje upotrebe prezenta jakih i slabih glagola, najčešćih povratnih glagola, glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima i modalnih glagola.
Građenje sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena i njihovo korišćenje sa odgovarajućim odredbama. Perfekt jakih i slabih glagola sa haben i sein osim modalnih. Imperativ svih vrsta glagola.
Prilozi
Prilozi i priloške fraze: gestern, heute, abend, vormittag, schon, immer, manchmal, noch, am Vormittag, im Januar, in zehn Tagen, in zwei Monaten, in einem Jahr, in einer Woche, jeden Tag, täglich; geradeaus, dort auf dem Berg.
Predlozi
Dalja upotreba naučenih predloga. Dodaje se još über.
Veznici
Govorne modele iz prethodnog razreda proširivati i koristiti u različitim rečeničnim konstrukcijama upotrebom sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena. Veznici za nezavisno složene rečenice: und, aber, denn.
1. Obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; pisanje samoglasničkih slova posle suglasnika к, г, х, ж, ш, ч, щ; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor glasova u grupama чт, чн; сч, зч; сш, зш; тся, ться, стн, здн, вств (receptivno i produktivno). Način beleženja glasa j (produktivno).
Tipovi upitne intonacione konstrukcije (receptivno i produktivno).
2. Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i složenog glagolskog predikata: Олег начинает рисовать. Я умею играть на гитаре. Аня, иди спать! (receptivno i produktivno).
3. Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida: Мальчик всю ночь читал книгу, и наконец ее прочитал. (receptivno)
Upotreba oblika prostog i složenog budućeg vremena: Я напишу тебе. Что ты сегодня будеть делать? (receptivno)
4. Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola жить, вставать, сидеть, петь, пить u funkciji predikata: Я сижу за столом. Ты сидить на скамейке. Она сидела дома... (receptivno i produktivno).
5. Slaganje broja i imenica: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет (receptivno i produktivno).
6. Iskazivanje posesivnosti: мой (твой, наш, ваш) дом, моя (твоя, наша, ваша) мама (receptivno i produktivno); тетрадь Ани, мамина блузка (receptivno); его (ее, их) дом (receptivno).
7. Iskazivanje vremenskih odnosa: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два. (receptivno)
Какое сегодня число? Первое февраля. (receptivno)
8. Iskazivanje dopadanja i nedopadanja: Я люблю... Я не люблю...; Мне нравится... Мне не нравится... (receptivno i produktivno)
9. Iskazivanje prostornih odnosa: на столе, над столом, под столoм, за столом. (receptivno i produktivno).
10. Konstrukcije sa osnovnim glagolima kretanja: Я иду домой. Вова каждый день ходит в школу. Мы едем на машине за город. Мы часто ездим на море. (receptivno i produktivno)
REČENICA
Proširena rečenica sa dva dodatka. Red reči u rečenici.
a) u potvrdnom obliku (Maman fait un bon dîner aujourd’hui. Marie offre des fleurs à sa mère);
b) u odričnom obliku (Il ne vient pas à midi);
Upitna rečenica:
a) s upitnom reči kao subjektom (Qui vient?);
b) s inverzijom i upitnim rečima: que, quand, comment, ou, quel, quelle, quels, quelles, combien de - uglavnom receptivno, osim u najvažnijim slučajevima (Quelle heure est-il? Quel âge as-tu? Combien de crayons as-tu?).
Eksklamativna rečenica
IMENSKA GRUPA
Član
- uz imenicu koja označava jedinstvene pojmove. Le ciel est bleu. Le soleil se couche. La nuit tombe;
- Uz imenice koje označavaju materiju. Upotreba sa određenim članom i partitivnim članom: du, de la, de l’ (le pain; le fromage - du fromage; l’eau - de l’eau itd.).
- izostavljanje člana: Prends un verre de vin! Je ne bois pas de vin.
Pridevi
Opisni pridevi - komparacija (Jean est grand. Marc est plus grand. Il est le plus grand de tous. Il est aussi grand que toi. Il est plus grand que moi. Il est moins grand que lui.).
Pridevi heureux, nouveau, vieux.
Množina opisnih prideva na - al, - eau.
Determinatori
Uzvični determinatori u eksklamativnim rečenicama (Quelle jolie robe!)
Zamenice
Zamenica "ce" (C’est un livre. Ce sont des livres. C’est vrai). Ceci, cela.
Neodređena zamenica "on" u osnovnom značenju i u značenju nous (on travaille, quelqu’un).
Brojevi
Od 60 do 100, ako i 1000.
Predlozi
De, à, en u okviru grupa koje se javljaju u građi predviđenoj za ovaj razred.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Prezent glagola: savoir, voir, pouvoir, vouloir, devoir, entendre, traduire i povratnih glagola predviđenih za 5. i 6. razred.
Futur glagola na - er, kao i avoir, être, aller, faire i venir.
Osnovna upotreba.
Particip perfekta (participe passé) glagola sa infinitivom na -er i ostalih prethodno naučenih glagola.
Složeni perfekt (passé composé); formiranje oblika i upotreba u osnovnom značenju prošlog vremena.
Imprefekt: upotreba, posebno u odnosu na perfekt.
Priloške zamenice en i y, samo u izrazima: Tu en veux / Vous en voulez? Vas-y / Allons-y!
Predlozi
Predlozi de i à u vezivanju glagola sa dodacima, uključujući tu i infinitiv kao dodatak. (Cessez de parler. Je commence à lire). Sve to samo u okviru jezičke građe predviđene za ovaj razred.
Morfosintaksa
Član
Upotreba člana uz geografske pojmove, imena gradova i država, vlastita imena, prezimena.
Izostavljanje člana. Rečca ne.
Imenice
Morfološke nepravilnosti imenica:
imenice bez morfološke oznake za broj (l’autobus, il film, la bici);
imenice nepravilnog roda (l’atleta /gli atketi, il problema /i problemi):
Množina imenica na -co, -ca, -go, -ga;
Imenice na -ista, -tore, -aio.
Alteracija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike).
Pridevi
Poređenje prideva: pozitiv, komparativ, relativni superlativ. Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa (relativnog i apsolutnog) prideva - piccolo, grande, buono, cattivo. Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i superlativa (più grande: maggiore; più buono: migliore). Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga molto, troppo.
Sufiks - issimo.
Osnovni sufiksi za alteraciju prideva.
Etnici.
Brojevi do 1000 i više hiljada.
Redni brojevi (1-10); nastavak -esimoza građenje ostalih rednih brojeva.
Zamenice
Mesto nenaglašenih ličnih zamenica sa uz glagol, uz refleksivne glagole, uz modalne glagole, uz oblike imperativa, infinitiva, participa prošlog (Passato prossimo).
Združeni oblici nenaglašenih ličnih zamenica.
Rečca eccoi nenaglašene lične zamenice.
Povratne zamenice.
Relativne zamenice (che, cui).
Predlozi
Značenje i upotreba predloga: contro, dopo, prima, senza, vicino, lontano.
Upotreba predloga i člana uz lične zamenice (Il negozio è dietro l’angolo; Marco è dietro di me).
Upotreba predloga i člana ispred naziva gradova i država: Vado a Roma, Vado nella mia bella Roma. Vado in Italia; Vado nella mia cara Italia. i ispred nekih izraza: Vado a letto; Vado nel mio caldo letto.
Glagoli
Imperativ pravilnih i nepravilnih glagola i imperativ povratnih glagola (ponavljanje poznatih oblika i uvođenje oblika trećeg lica množine).
Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; povratnih glagola; nepravilnih glagola.
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama Pogodbeni način (Condizionale presente) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Fonetske osobenosti prezenta glagola II konjugacije (vincere, spegnere, salire). Modalni glagoli, nenaglašene lične zamenice i rečca ci. Infinitivne strukture sa predlozima: per, di, a da + infinitiv. Chiedere i indirektni objekat.
Prilozi
Građenje priloga pomoću nastavka -mente.
Poređenje priloga. Komparativ i superlativ priloga bene i male.
Građenje superlativa apsolutnog priloga pomoću nastavka -issimo.
Rečca ci u priloškoj funkciji.
Sintaksa
Proširena rečenica sa dva dodatka. Red reči u rečenici. Upitna rečenica sa upitnim rečima (Chi viene stasera?) i sa promenom intonacije (Marco viene stasera?).
Uzvična rečenica.
Složena rečenica: namerna, uzročna, pogodbena u sadašnjem vremenu. Osnovne strukture s infinitivom i predlozima per, di, a da.
Položaj združenih oblika nenaglašenih ličnih zamenica u odnosu na glagolske oblike.
Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz Passato prossimo.
Fonetika i fonologija
Pravilna upotreba akcenta. Pravilna upotreba apostrofa.
REČENICA
Proširena rečenica sa dva dodatka. Red reči u rečenici.
a) u potvrdnom obliku (María le da un libro a Pedro. Mi madre prepara la cena para toda la familia);
b) u odričnom obliku (No va a la escuela hoy).
Upitna rečenica:
a) s upitnom reči ljui kao subjektom (¿Quién viene mañana?);
b) s ostalim upitnim rečima: qué, cuándo, cómo, dónde, por qué, itd.
Eksklamativna rečenica
IMENSKA GRUPA
Član
- uz imenicu koja označava jedinstvene pojmove. El cielo es azul. Cae la noche.
- uz imenice koje označavaju materiju. Upotreba sa određenim članom
- izostavljanje člana: Miguel es abogado. Tráeme un poco de pan.
Pridevi
Opisni pridevi - komparacija (komparativ, relativni i apsolutni superlativ (Miguel es alto. Manuel es más alto que Miguel. Pedro es el más alto en la clase. Es un libro interesantísimo).
Pridevi u uzvičnim rečenicama (¡Qué libro tan interesante!, ¡Qué día precioso!)
Zamenice
Zamenice esto, aquello, eso.
Brojevi
Od 60 do 100, kao i 1000.
Predlozi
de, a, en u okviru imenskih grupa koje se javljaju u građi predviđenoj za ovaj razred.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Prezent glagola: dar, hacer, ir, venir, poner, tener, salir, querer, poder, sentirse, traducir, i povratnih glagola predviđenih za 5. i 6. razred.
Futur pravilnih glagola, kao i glagola ser, estar, ir, hacer, decir, salir, poner, tener, venir. Osnovno značenje.
Particip perfekta pravilnih glagola i ostalih prethodno naučenih glagola.
Osnovi principi tvorbe prošlih glagolskih vremena pravilnih glagola i prethodno naučenih nepravilnih glagola (pretérito perfecto simple, pretérito imperfecto i pretérito perfecto compuesto)
Imperativ (formalno i neformalno obraćanje, na nivou prepoznavanja)
Predlozi
Predlozi de i a u vezivanju glagola sa dodacima, uključujući tu i infinitiv kao dodatak. (Deja de hablar. Empiezo a leer). Sve to samo u okviru jezičke građe predviđene za ovaj razred.
INTONACIJA I IZGOVOR
Intonacija upitne rečenice predviđene građom:
- sa upitnim rečima i inverzijom;
- sa samom inverzijom.
Ritmičke grupe proširenih delova rečenice sastavljene od:
- determinativa, prideva i imenice (Aquel libro interesante. Sus queridos amigos);
- zamenice, glagola i dodatka (Estás aquí. Él viene mañana).
PRAVOPIS
Pravopis oblika u imenskoj i glagolskoj grupi predviđenih za 6. razred.
Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;
- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;
- nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajuće elemente;
- bitno je značenje jezičke poruke;
- počev od četvrtog razreda očekuje se da nastavnik učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza;
- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i količinu jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;
- počev od četvrtog razreda nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:
- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;
- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;
- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;
- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnih materijala;
- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad;
- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto;
Tehnike (aktivnosti)
Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.
1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)
4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)
8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog rečnika
10. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz
11. Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova
12. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...)
- prepoznavanje veze između grupa slova i glasova
- odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/netačno, višestruki izbor
- izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi
14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz
15. Pismeno izražavanje:
- povezivanje glasova i grupe slova
- zamenjivanje reči crtežom ili slikom
- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično)
- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama
- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili sl, nalepnice za kofer)
- pisanje čestitki i razglednica
- pisanje kraćih tekstova
Uputstvo za ocenjivanje
Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi sa akcentom na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama.
Elementi za proveru i ocenjivanje:
- razumevanje govora
- razumevanje kraćeg pisanog teksta - usmeno izražavanje
- pismeno izražavanje
- usvojenost leksičkih sadržaja
- usvojenost gramatičkih struktura
- pravopis
- zalaganje na času
- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi)
Načini provere moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima.
Cilj i zadaci
Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.
Zadaci
- nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost učenika za opažanje oblika, veličina, svetlina, boja, položaja oblika u prirodi;
- razvijanje pamćenje, povezivanje opaženih informacija, što čini osnovu za uvođenje u vizuelno mišljenje;
- stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i društvenih pojava;
- stvaranje uslova da učenici na svakom času u procesu realizacije sadržaja koriste tehnike i sredstva likovnog - vizuelnog izražavanja;
- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne, moderne, savremene umetnosti;
- razvijanje učenikovih potencijala u oblasti likovnosti i vizuelnosti, te pomaganje u samostalnom izražavanju korišćenjem primerenih tehnika i sredstava;
- razvijanje ljubavi prema vrednostima izraženim u delima svih oblika umetnosti;
- stvaranje interesovanja i potrebe za posećivanjem izložbi, galerija, muzeja i čuvanje kulturnih dobara;
- da učenici osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koje stiču u nastavi, primenjuju radu i životu;
- razvijanje senzibilnosti za lepo pisanje;
- razvijanje motoričkih sposobnosti učenika.
Operativni zadaci:
- postupno osposobljavanje za likovno izražavanje upoznavanjem slobodnog ritmičkog komponovanja, linije, oblika ornamenta, luminoobjekata i kolaža, vizuelnog sporazumevanja i projektovanjem upotrebnih predmeta;
- dalje razvijanje kod učenika sposobnosti oblikovanja konstruisanja i kombinatorike;
- postupno razvijanje psiholoških sposobnosti učenika za vizuelno memorisanje i predočavanje;
- proširivanje saznanja i iskustva učenika u korišćenju sredstava i materijala likovnog izražavanja i oblikovanja;
- upoznavanje osnova arhitekture urbanizma, dizajna i vizuelnih komunikacija;
- omogućavanje učenicima da se lakše uključuju u rad i uticanje na razvijanje njihovog aktivnog odnosa prema aktuelnim pitanjima zaštite i unapređenja čovekove prirodne i kulturne sredine.
|
STRUKTURA: |
1. Sadržaji programa |
|
|
2. Kreativnost |
|
|
3. Mediji |
1.1. SLOBODNO RITMIČKO KOMPONOVANJE (12 časova 6+6)
1.1.1. Ritam u strukturama prirodnih i veštačkih materijala (2)
2.1.1. Opažanje ritma linija, boja, oblika
3.1.1. Crtanje, slikanje, vajanje; crtački, slikarski, vajarski i ostali potrebni materijali; didaktička i druga sredstva.
1.1.3. Slobodni ritam linija, boja, mrlja, oblika (2)
2.1.3. Apercepcija
3.1.3. Crtanje, slikanje, vajanje; crtački, slikarski, vajarski i drugi materijali, didaktička i druga očigledna sredstva
1.1.4. Spontani ritam bojenih mrlja, linija, oblika (2)
2.1.4. Maštovito povezivanje slučajno dobijenih mrlja
3.1.4. Slikanje; tempera boje, papiri i drugi slikarski materijali, didaktička i ostala očigledna sredstva
1.1.5. Slobodno ritmičko komponovanje (6 časova vežbanja)
1.2. LINIJA (20 časova 10+8+2)
1.2.1. Automatski način izvlačenja linija i kolažiranje (2)
2.2.1. Stvaranje različitih vrednosti linija
3.2.1. Crtanje, kolaž, grafika; olovke s mekim grafitnim uloškom, papiri, pakpapir... didaktička i ostala očigledna sredstva
1.2.2. Karakter i vrste linija (2)
2.2.2. Razvijanje opažanja različitih linija
3.2.2. Crtanje; razni crtački materijali i papiri; didaktička i druga očigledna sredstva
1.2.3. Linije u prirodi (2)
2.2.3. Razvoj opažanja linija u prirodi
3.2.3. Crtanje - olovke, papiri; didaktička sredstva
1.2.4. Linija kao sredstvo za stvaranje različitih modeliteta površina (2)
2.2.4. Percepcija
3.2.4. Slikanje - tempera boje (crna i bela), četke, papiri, ostala didaktička i očigledna sredstva
1.2.5. Linija kao ivica trodimenzionalnog tela (2)
2.2.5. Percepcija
3.2.5. Vajanje - glina, glinamol, plastelin i ostala didaktička sredstva
1.2.6. Linija - vežbanje (8)
1.2.7. Linija - estetska analiza (2)
1.3. OBLIK (22 časa 12+8+2)
1.3.1. Priroda i njeni oblici (2)
2.3.1. Percepcija
3.3.1. Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovano; odgovarajuća sredstva i materijali
1.3.2. Karakter i vrsta oblika (2)
2.3.2. Percepcija
3.3.2. Crtanje, slikanje, vajanje; didaktička i očigledna sredstva
1.3.3. Osnovni površinski oblici (2)
2.3.3. Percepcija
3.3.3. Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovano; odgovarajuća sredstva i materijali
1.3.4. Grupisanje oblika u ravni ili prostoru (2)
2.3.4. Percepcija
3.3.4. Crtanje, slikanje, vajanje, kombinovano; odgovarajuća sredstva i materijali
1.3.5 Dodirivanje, mimoilaženje, preklapanje, prožimanje, usecanje (2)
2.3.5. Percepcija
3.3.5. Crtanje, slikanje, vajanje, grafika; odgovarajuća sredstva i materijali
1.3.6. Veličina oblika i međusobni odnos veličina (2)
2.3.6. Percepcija
3.3.6. Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuća sredstva i materijali
1.3.7. Oblik (8 časova vežbanja)
1.3.8. Estetska analiza (2)
1.4. ORNAMENT (4 časa 2+2)
1.4.1. Preplet i gustina, preciznost (2)
2.4.1. Igra linijama, površinama i oblicima...
3.4.1. Slobodan izbor; odgovarajuća sredstva i materijali
1.4.2. Ornament (2 časa vežbanja)
1.5. SVETLINSKI OBJEKTI I KOLAŽ (4 časa 2+2)
1.5.1. Svetlinski objekti i kolaž (2)
2.5.1. Razvoj mašte
3.5.1. Slobodan izbor. Razne providne obojene i neobojene folije
1.5.2. Svetlinski objekti i kolaž. (2 časa vežbanja)
1.6. VIZUELNO SPORAZUMEVANJE (4 časa 2+2)
1.6.1. Vizuelno sporazumevanje (2)
2.6.1. Uvođenje učenika u načine vizuelnog sporazumevanja
3.6.1. Fotografija, film, televizija, video; odgovarajuća sredstva i materijali
1.6.2. Vizuelno sporazumevanje (2 časa vežbanja)
1.7. PREOBLIKOVANJE UPOTREBNIH PREDMETA (6 časova 3+3)
1.7.1. Preoblikovanje upotrebnih predmeta I (3)
2.7.1. Apercepcija i percepcija
3.7.1. Crtanje, slikanje, vajanje; odgovarajuća didaktička sredstva
1.7.2. Preoblikovanje upotrebnih predmeta II (3 časa vežbanja)
Orijentacioni izbor likovnih dela i spomenika kulture
I CELINA: SLOBODNO RITMIČKO KOMPONOVANJE
- Predeo, 1961, Stojan Ćelić (1925)
- Gravura na steni u Vlakomonici
- Akrobatkinja, XII vek pre nove ere
- Ranjena lavica iz Ninive, 650. godina pre nove ere
- Vaza Dimeni
- Niobida na umoru, oko 450-440. godine pre nove ere
- Minijatura iz bugarskog rukopisa, VII vek
- Balčak iz Snartemoa, VI vek
- Žena I, 1950-52, Viljem de Kuning (1904)
II CELINA: LINIJA
- Dama u plavom, 1937, Anri Matis (1869-1954)
- Uspenje Bogorodice, Sopoćani, oko 1260. godine
- Gravira na ploči, X-XII vek, Kina
- Tri mala crnca, Antoan Vato (1684-1721)
- Melingen, 1919, Lajonel Gajninger (1871-1956)
- Zavesa se diže, 1923, Maks Bekman (1884-1950)
- Opsada Jerusalima, XIII vek
- Glava obredne sekire, IX-X vek
- Kora, arhajski period
- Kvočka s pilićima, početak VII veka
- Proces u svemiru, 1951, Mata Ečauren (1912)
- Kompozicija V, 1946, Vols (Alfred Oto Volgang Šule 1913-1951)
III CELINA: OBLIK
- Skidanje s krsta, Donatelo (1386-1466)
- Sećanje, 1906, Ivan Meštrović (1883-1962)
- Gazi Husrev-begova medresa u Sarajevu, 1573. godina
- Slikarka sa strelcem, Milena Pavlović-Barili (1909-1945)
- Opera u Parizu, 1862-75, Šarl Garnije (1825-1898)
- Mikerinos i njegova žena, 2600-2480. godina pre nove ere
- Fibula iz Vitaslingena, VII vek
- Šlem iz Vendela, VII vek
- Znak, 1962, Adolf Gotlib (1903)
- Diptih sv. Grgura
- Epidaurus, oko 350. godine pre nove ere
- Dva stražara V, 1960, Lin Čedvik (1914)
- Panel 3, 1914, Vasilij Kandinski (1866-1944)
- Velika Odaliska, Dominik Engr (1780-1867)
- Portret oficira, Konstantin Danil (1798-1873)
- Konji na pašnjaku, 1649, Pol Poter (1625-1654)
IV CELINA
- Inicijal iz "Keltskog jevanđelja", VIII vek
- Krčag iz Hubija u Danskoj
- Sv. Pantelejmon, Nerezi, 1164. godina
V CELINA
- Vibracija, 1965, Jezus Rafael Soto (1923)
- Silberoto, 1967, Hajne Mak (1931)
- Spacio-dinamičke skulpture, Nikolas Šefer (1912)
VI CELINA
- Ohola greška, pesma Vaska Pope (1922)
- Ilustracija, Toni Randel
- Soko i gepard, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
VII CELINA
- Pribor za jelo
- Kese
- Fotografski aparati
- Enterijer
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- razviju likovno-estetski senzibilitet za: spontani ritam bojenih mrlja, linija, svetlosti, vizuelno sporazumevanje, teksturu, svetlinu, boju i svet uobrazilje u likovnim delima;
- pokažu interese i sposobnosti za samostalno otkrivanje vizuelnih pojava i zakonitosti sveta oblika: svetlo-tamno, oblik-boja, prostor, kompozicija;
- posmatraju i estetski doživljavaju dela likovnih umetnosti;
- razvijaju ljubav prema likovnom nasleđu;
- se osposobe za stvaralačko prenošenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-društveno naučna područja i tako razviju interesovanje za oplemenjivanje zaštitu prirode i smisao za unapređivanje kulture življenja.
|
STRUKTURA: |
1. Sadržaji programa |
|
|
2. Kreativnost |
|
|
3. Mediji |
1.1. SPONTANI RITAM BOJENIH MRLJA, LINIJA SVETLINA (3 časa 1+2)
1.1.1. Spontani ritam bojenih mrlja, linija, svetlina (1)
2.1.1. Igre i razvoj mašte sa odnosima boja i materijala
3.1.1. Kombinovani, slikanje, projektovanje - odgovarajuća sredstva i materijali
1.1.2. Spontani ritam bojenih mrlja, linija, svetlina: vežbanje i estetska analiza (2)
1.2. VIZUELNO SPORAZUMEVANJE (2 časa 1+1)
1.2.1. Vizuelno sporazumevanje (1)
2.2.1. Stvaranje i dekodiranje vizuelne šifre
3.2.1. Crtanje, slikanje - odgovarajuća sredstva i materijali
1.2.2. Vizuelno sporazumevanje (1)
2.2.2. Podsticanje stvaralačkog mišljenja i ponašanja
3.2.2. Estetska analiza
1.3. TEKSTURA (5 časova 3+2)
1.3.1. Teksturalne vrednosti površine i oblika (1)
2.3.1. Opažanja i predstavljanja
3.3.1. Crtanje, slikanje, vajanje - odgovarajuća sredstva i materijali
1.3.2. Karakter i vrste teksture (2)
2.3.2. Percepcija
3.3.2. Crtanje, slikanje, vajanje - odgovarajuća sredstva i materijali
1.3.2. Tekstura - vežbanje, estetska analiza (2)
1.4. SVETLINA (10 časova 5+4+1)
1.4.1. Tonske razlike (1)
2.4.1. Percepcija
3.4.1. Crtanje, slikanje, vajanje - odgovarajuća sredstva i materijali
1.4.2. Svetlo-tamno (1)
2.4.2. Percepcija
3.4.2. Crtanje, slikanje, vajanje - odgovarajuća sredstva i materijali
1.4.3. Stepen svetline i zatamnjenost (1)
2.4.3. Percepcija
3.4.3. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali
1.4.4. Gradacija svetlosti u odnosu na određenost izvora (1)
2.4.4. Percepcija
3.4.4. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajuća sredstva i materijali
1.4.5. Iluzija zaobljenosti i plastičnosti volumena (1)
1.4.6. Svetlina (vežbanje) u raznim tehnikama i materijalima (4)
1.4.7. Estetska analiza (1)
1.5. BOJA (12 časova 8+4)
1.5.1. Osnovne i izvedene boje (2)
2.5.1. Percepcija
3.5.1. Slikanje: tempera boje, didaktička i ostala očigledna sredstva
1.5.2. Komplementarne boje (2)
2.5.2. Percepcija
3.5.2. Slikanje: tempera boje, didaktička sredstva
1.5.3. Tople i hladne boje (2)
2.5.3. Percepcija
3.5.3. Slikanje: tempera boje…, didaktička sredstva
1.5.3. Kontrast totaliteta (1)
2.5.4. Percepcija
3.5.4. Slikanje, odgovarajuća sredstva i materijali
1.5.5. Slojevito slikanje (1)
2.5.5. Percepcija
3.5.5. Slikanje, odgovarajuća sredstva i materijali
1.5.6. Boja - vežbanje (4)
1.6. SVET UOBRAZILJE U LIKOVNIM DELIMA (4 časa 2+2)
1.6.1. Slikanje snova, bajki… (2)
2.6.1. Apercepcija
3.6.1. Slikanje…Odgovarajuća sredstva i materijali
1.6.2. Analiza reprodukcija ili originala u kojima se javlja fantastika: oslobađanje od funkcionalnosti, zategnutost, transponovanje stvari smeštanjem u novi neuobičajeni prostor.
2.6.2. Percepcija - apercepcija
3.6.2. Crtanje, slikanje, vajanje, estetska analiza, odgovarajuća sredstva i materijali… (2)
Orijentacioni izbor likovnih dela i spomenika kulture
I CELINA: SPONTANI RITAM BOJENIH MRLJA, LINIJA, SVETLOSTI
- Frederik Stead, 1958, Greje Hartigan (1922)
- Svuda Kapetinzi, 1954, Žorž Matje (1921)
- Monturi Diskus I A, 1953, Vili Baumajster (1898-1955)
- Igra Konkuran, Senegal
- "Besni Ronaldo", Eduard Sangvineti
II CELINA:
- Reklama za računar
- Ilustracija, Stjuart Mekej
- Kompjuterska grafika u boji
III CELINA: TEKSTURA
- Bizon urezan na kosti irvasa, Magdalen
- Poklopac na kovčegu Tutankamona, oko 1360. godina pre nove ere
- Idok iz Kličevca, 100. godina pre nove ere
- Srebrni novac iz Niksona i Sirakuze, V vek pre nove ere
- Tapiserija, Jagoda Bujić (1930)
- Radovanov portal, Trogir, XIII vek
- Ples mrtvaca, Hrastovlje
- Mozaik iz Herakleje Linkestis, detalj, V vek
- Porodica, Henri Mur (1898)
- Interaju, 1955, Robert Raušemberg, (1925)
- Violina i grožđe, 1912, Pablo Pikaso (1881-1973)
- Slika XXI, 1962, Janez Bernik (1933)
- Br-cu-dni, Paul Kle (1879-1960)
IV CELINA: SVETLINA
- Treći maj, Francisko Goja (1746-1828)
- Mrtva priroda, Simeon Šarden (1699-1779)
- Noćna straža, 1642, Rembrant van Rijn (1606-1669)
- Planina Seno-Viktoar, 1904-1906, Pol Sezan (1839-1906)
- Devojka u plavom, 1855, Đura Jakšić (1932-1878)
- Enterijer, Ljubomir Ivanović (1882-1945)
- Ljubavna pesma, 1956, Miljenko Stančić (1926)
- Mrtva priroda s bodom i jabukama, 1972, Ljubica Sokić (1914)
- Dubrovačke letnje igre, 1965, Predrag Milosavljević (1908-1987)
- Ribe, Lazar Ličenoski (1901-1964)
- Crvena kula, 1911, Robert Delone (1885-1941)
- Dinamički hijeroglif Bal Tabarina, 1912, Đino Severini (1883-1966)
V CELINA: BOJA
- Podne, 1960, Antoni Karo (1925)
- Autoportret, 1907, Nadežda Petrović (1873-1915)
- Aran, 1964, Viktor Vazareli (1908)
- Akt u crvenoj fotelji, 1932-34, Sava Šumanović (1896-1942)
- Kompozicija, 1961, Petar Lubarda (1907-1974)
- Vino, 1935, Ignjat Job (1895-1936)
- Violinist, 1932, Jovan Bijelić (1886-1964)
- Dum Andre, 1935, Petar Dobrović (1890-1942)
- Pesak i pepeo, 1959, Ordan Petlevski (1930)
- Ples, 1910, Anri Matis (1869-1954)
- Mužjak i ženka, 1942, Džekson Polok (1912-1956)
- Broj 8, 1952, Franc Kline (1910-1962)
- Anđeo na Kristovom grobu, Mileševa 1228. godine
VI CELINA: SVET UOBRAZILJE U LIKOVNIM DELIMA
- Plastika portala i prozora, Dečani, 1328-1335. godine
- Slikanje, 1946. Francis Bekon (1910)
- Torzo s rukavicama, 1967, Fernandez Arman (1928)
Orijentacioni sadržaji programa
Crtanje: postepeno obogaćivanje pojedinostima na osnovu opserviranja ili prethodnim vežbama rada po prirodi.
Slikanje: uvođenje u bojene vrednosti procesom rada po prirodi i ilustrovanju.
Grafika: obogaćivanje linearnog izraza grafičkih površina, sa postepenim svesnijim kompozicionim rešenjima.
Umetničko nasleđe
Pojam umetničkog stvaranja, Praistorija, Praistorija u Jugoslaviji (paleolit, mezolit, neolit). Metalno doba. Umetnost starih civilizacija (Egipat, Mesopotamija), egejskih civilizacija (Krit, Mikena). Grčka umetnost i grčki spomenici na tlu Jugoslavije. Umetnost Starog Rima. Rimske urbane celine na tlu Jugoslavije.
Crtanje: perspektiva - ptičja, žablja, linearna, insistiranje na preciznosti i detaljima.
Slikanje: obrada prostora - boja, planovi, zlatni presek.
Grafika: ritam, princip mirno-nemirno. Bogatstvo strukture. Iskustvo u otiskivanju.
Umetničko nasleđe
Starohrišćanska umetnost. Umetnost u doba seobe naroda.
Romanska i gotska umetnost u Evropi i Jugoslaviji. Odlike vizantijske umetnosti. Glavni spomenici arhitekture i slikarstva. Vizantijski spomenici na tlu Jugoslavije. Srpska umetnost kraja XII i XIII veka. Postvizantijska umetnost na tlu Jugoslavije XV-XVII vek. Islamska umetnost - karakteristike i spomenici u Jugoslaviji. Renesansa u Italiji i drugim evropskim zemljama. Renesansa u Jugoslaviji i njene osobenosti.
FILM
Teorija filma
Specijalnost filmskog jezika i načina filmskog izražavanja; način snimanja - kadar, gro plan, uglovi snimanja, kretanje kamere; montaža; tehnički problemi filma; tehnologija razvijanja filma; idejna strana filma; kratka istorija filma; praktični zadaci - lakši zadaci u realizaciji.
Praktičan rad
Animiranje kolaž-tehnikom, animiranje pomoću crteža, izrada kraćih dokumentarnih filmova.
ARHITEKTURA
Teorija, potreba za oblikovanjem prostora; namena zgrada, materijali i tehnike gradnje, najosnovniji oblici u arhitekturi - stilovi u arhitekturi; savremena arhitektura i urbanizam u realizaciji arhitektonskih ideja, upoznavanje tehničkog crtanja - perspektiva.
OBLIKOVANJE I ZAŠTITA SREDINE
Čovekov rad menja prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba; korišćenje energije i oblikovanje materijala dovodi do otpadaka gasovite, tečne i čvrste prirode koji zagađuju čovekovu sredinu. Zakonitosti u ekologiji; biološka ravnoteža u prirodi omogućavaju stalnu reprodukciju žive prirode. Ergonomija, odnos čoveka - predmet; kulturne i funkcionalne vrednosti čovekovog rada; glavni uzroci zagađivanja sredine; nedovoljna organizovanost života i rada na zemlji dovodi do neregulisanog priraštaja stanovništva; neracionalno korišćenje energije i sirovina i zagađenost čovekove sredine dovode u opasnost opstanak čovečanstva. Mogućnost zaštite prirodne čovekove sredine.
VAJANJE
Teorijske poruke
Volumen i prostor, opšta orijentacija u vajarskim oblastima. Funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru. Dekorativna skulptura. Vajarski materijali, alati i proces rada pri izradi vajarskog rada. Oprema i čuvanje vajarskog rada. Oblici i umnožavanje vajarskih radova. Sadržaji i ideje u vajarskim delima u prošlosti i sada.
Praktičan rad (mogućnosti izbora prema varijantama)
Meki materijal: glina, gips; priprema i izrada konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom ili gipsanom kašom. Nanošenje gline ili gipsa. Gipsana kaša sa usporenim vezivanjem. Finalna obrada i sušenje radova. Izrada jednostavnih alata za rad. Opremanje i čuvanje izvajanih radova. Pečenje glinenih predmeta.
Drvo i vajarski radovi od drveta. Puna plastika u drvetu, reljef. Upotreba, raznovrsnih dleta, noževa, struga i alata za glačanje. Izbor drveta i njegova obrada. Kuvanje drveta, sečenje, struganje, glačanje, lakiranje i patiniranje. Opremanje i konzerviranje vajarskih radova.
Vajanje u metalu. Kovačka obrada metala, vajanje metala, obrada metalnih listića i lima. Sečenje metala, spajanje (zakivanjem, lepljenjem i varenjem), bušenje, izvlačenje i poliranje. Zaštita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih radova.
Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili odgovarajućem kamenu. Izrada svih oblika plastike koji dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen). Korišćenje dleta, sekača, noža i čekića, brušenje, glačanje i patiniranje. Oprema i čuvanje vajarskih radova.
PLASTIČNE MASE
Odlivci (gips, plastika metal) i umnožavanje vajarskih radova. Priprema kalupa, pravljenje mase za odlivke i skidanje kalupa. Oblikovanje u peščanom kalupu i oblikovanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka, patiniranje i opremanje odlivaka.
KERAMIKA
Uvod u keramiku. Istorija keramike, keramički proizvodi, tehnologija keramike.
Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom.
Mešanje, gnječenje, dodavanje i oduzimanje mase gline.
Plastične forme.
Ispupčenje i udubljenje forme, puni i prazni prostor u raznim funkcijama (opeka sa šupljinama i slično).
Elementarno upoznavanje reljefa i razlika između reljefa i pune plastike u prostoru.
Obrada površina, upoznavanje crta i utiskivanje drugih oblika ili reljefnim dodacima.
Izrada dekorativnih i funkcionalnih predmeta.
Proces sušenja i kontrola sušenja, slaganje, punjenje peći predmetima, nadgledanje pečenja, hlađenje i pražnjenje peći.
Slikanje pečenih predmeta. Pečenje i kontrolisanje pečenja i slikanje glaziranih predmeta.
Oslikavanje keramičkih pločica emajlom i glazurom.
Izrada kalupa i livenje keramičkih predmeta (broševi, medaljoni, pepeljare i vaze za ikebanu).
PRIMENJENA GRAFIKA
Osnovi primenjene grafike. Korišćenje reproduktivne grafike u industriji.
Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu.
Grafika u dve boje - nacrt za plakat. Grafika u više boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolažu).
Grafika i grafički slog (korišćenje grafike letraset-slova).
Grafika - skica za poštansku marku. Grafika i ambalaža (kutije - nacrt i finalni rad).
Plakat - izvođenje visokom štampom. Plakat - nacrt-skica kolažom.
TAPISERIJA
Istorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku. Tapiserija u VIII i XIX veku. Savremena tapiserija. Izražajna sredstva tapiserije.
Tehnika tapiserija. Materijali za tkanje; način tkanja. Boje (biljne i mineralne) i načini bojenja. Praktični rad. Izrada nekoliko manjih tapiserija u raznim tehnikama.
SLOBODNE AKTIVNOSTI
Crtanje, slikanje, vajanje, primenjena grafika; scenografija; keramika; tapiserija; zidno slikarstvo, vizuelne komunikacije; istorija umetnosti i teorijsko izučavanje kulturnog nasleđa naroda i narodnosti; praćenje savremenog likovnog života (izložbe i druge likovne manifestacije).
Formiranje i čuvanje zbirki (individualnih ili zajedničkih kolekcija): crteža, slika, grafika, figura (originala ili reprodukcija), vrednih stvari (delovi nošnje, stare pegle, stari satovi itd.), interesantnih oblika iz prirode (korenje, kamen...), umetničkih fotografija (crno-belih i u boji).
U toku školske godine članovi likovne sekcije učestvuju u estetskom uređivanju škole i njene okoline i u pripremanju i opremi izložbi i raznih drugih manifestacija u vaspitno-obrazovnoj organizaciji u okviru kulturne i javne delatnosti. Uloga nastavnika je veoma značajna u podsticanju, okupljanju i angažovanju učenika.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Smisao planiranja sadržaja programa likovne kulture je da se utvrde zadaci na svakom času koji bi najpotpunije razvijali sve likovne sposobnosti učenika, naročito sposobnosti koje podstiču stvaranje, kao i one koje omogućuju stvaranje. Stoga, gradivo treba planirati da se postigne:
- viši nivo opažanja,
- osposobljenost primanja,
- odgovarajući nivo razumevanja,
- sposobnost postupanja.
Vrste plana
- godišnji plan
- operativni plan rada (polugodišnji, mesečni).
Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj časova predviđenih za određene sadržaje.
Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razrađen i da sadrži sledeće rubrike: mesec; osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni) nastavni sadržaj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima; sredstva i medije i primedbe u koje se ubeležavaju promene.
Ostvarivanje sadržaja:
Sadržaje programa likovne kulture treba ostvariti
1. primanjem (učenjem), tako što će učenicima biti omogućeno da stiču znanja iz oblasti likovne kulture, savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru određenih sredstava i medija i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;
2. davanjem (stvaranjem) putem podsticanja učenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanje i jačanje likovne osetljivosti).
Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja i metodičkih oblika usmerenosti vaspitno-obrazovnog procesa u pravcu bogaćenja dečjeg estetskog iskustva, određeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne umetnosti teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.
Strukturu programa čine:
1. nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanje sadržaja likovne kulture, poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;
2. motivacioni sadržaji praktičnih likovnih aktivnosti učenika koji obuhvataju:
- domen učeničkih doživljaja;
- domen korelacije sa drugim vaspitno-obrazovnim područjima.
3. likovni mediji i sredstva (korišćenje likovnih disciplina i upotreba određenih materijala u oblikovanju).
Ovako koncipiranim programom likovne kulture naglašena je usmerenost vaspitno-obrazovnog procesa u svim njegovim vremenskim segmentima - pojedini časovi, ciklusi časova, problemski krugovi operativnih zadataka i celine programa uzrasnih zahteva ka jačanju likovnih sposobnosti učenika, zatim ka bogaćenju likovnog jezika, a takođe ka formiranju pozitivnih navika i bogaćenju vlastite sfere estetskog iskustva.
Pretpostavka kreativnosti učenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadržaji budu raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima učenika. Metodske postupke i oblike rada nastavnik koncipira usaglašavajući vaspitno-obrazovne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative. Uloga nastavnika je naglašena u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, dok izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše za sagledavanje određenog likovnog problema. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. Ali u procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi ovladale sadržajima (što je do sada pokazala nastavna praksa). Kao i u mnogim drugim pristupima, i u ovom slučaju se očekuje kreativan odnos nastavnika prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema. Teme treba pronalaziti u povezivanju sa drugim oblastima, i to pomoću razgovora sa učenicima.
U strukturi sadržaja nastavnog rada koja se odnose na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor likovnih sredstava i medija, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. Likovna osetljivost učenika ostvaruje se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog čina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih mogućnosti učenika.
OBRAZOVNI STANDARDI
Nastavni sadržaji likovne kulture su problemski postavljeni i vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda te proizilaze jedan iz drugog. Polazeći od uzrasnih mogućnosti učenika, vodilo se računa o prilagođenosti i spiralnim krugovima sadržaja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, što je i određeno u operativnim zadacima. Takvi sadržaji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se stiče u praktičnom, delimično i teorijskom radu putem analiza umetničkih dela i učeničkih radova. Nivo obrazovanosti je u skladu sa specifičnošću ove nastavne oblasti, što podrazumeva i odgovarajuće instrumente za snimanje znanja učenika po razredima. Iz toga proizilazi da učenicima treba pružiti informacije na nivou programa, što podrazumeva i usvajanje znanja.
Paralelno s tim treba ih usmeravati u kreativnom praktičnom radu i procesima igara, gde ponuđene informacije nisu okviri delovanja i definitivne vrednosti.
Ukupno sadržaji nastave likovne kulture u osnovnom vaspitanju i obrazovanju mogu da se podvedu pod sledeću shemu informativne strukture:
1. OPAZITI 2. PRIMITI 3. RAZUMETI 4. POSTUPITI
Nivo prve dimenzije (opažanja) podrazumeva tri osnovna faktora
1. kvalitet opažanja u sadržajnom pogledu; 2. brzina i tačnost percepcije; 3. tačnost opažanja pojedinačnih elemenata u određenoj situaciji.
Nivo druge dimenzije obuhvata elemente razumevanja opaženih i primljenih likovno-vizuelnih kvaliteta.
Nivo treće dimenzije je razumevanje opažene i primljene informacije, tj. neophodno je vođenje razgovora o strukturiranju određene informacije.
Nivo četvrte dimenzije podrazumeva primenu (postupanje) u praktičnom i teorijskom radu.
Ova struktura je orijentacija nastavnicima za vrednovanje nivoa znanja, a odnosi se na sve metodske celine u programu od četvrtog do osmog razreda.
PRAĆENJE I VREDNOVANJE RADA UČENIKA
Tokom realizacije zadataka u svim metodskim celinama po razredima, gde se nastavnik pojavljuje u ulozi prenosioca znanja i animatora dečjeg stvaralaštva, moguće je proveravati i pratiti nivo i kvalitet procesa i rada učenika po navedenim standardima. Nadalje treba imati u vidu činjenicu da svaki od navedenih nivoa (počev od opažanja, preko primanja razumevanja pa do postupanja) može ocenjivati od dva do pet. Iz toga proizilazi napomena o kompleksnosti ocene i sugestija za sledeći pristup:
Dovoljan (2): usvojenost sadržaja na nivou opažanja;
Dobar (3): usvojenost sadržaja na nivou OPAŽANJA i PRIMANJA;
Vrlo dobar(4): usvojenost sadržaja na nivou OPAŽANJA i PRIMANJA i RAZUMEVANJA;
Odličan (5): usvojenost sadržaja na nivou OPAŽANJA, PRIMANJA, RAZUMEVANJA i POSTUPANJA.
Prilikom ocenjivanja treba imati u vidu da neće svi učenici biti na istom nivou opažanja, primanja, razumevanja i postupanja. To su činjenice koje nastavnika upućuju na budnost i realnost polazeći od zahteva programa i psihofizičkih mogućnosti učenika te mogu da budu zastupljeni svi nivoi ocenjivanja sa različitim stepenima.
Cilj i zadaci
Cilj
- razvijanje interesovanja, muzikalnosti i kreativnosti;
- osposobljavanje za razumevanje mogućnosti muzičkog izražavanja;
- razvijanje osetljivosti za muzičke vrednosti upoznavanjem muzičke tradicije i kulture svoga i drugih naroda.
Zadaci
- negovanje sposobnosti izvođenja muzike (pevanje/sviranje);
- sticanje navike slušanja muzike, podsticanje doživljaja i osposobljavanje za razumevanje muzičkih poruka;
- podsticanje stvaralačkog angažovanja u svim muzičkim aktivnostima (izvođenje, slušanje, istraživanje i stvaranje muzike);
- upoznavanje narodne i umetničke muzike svoga i drugih naroda;
- razvijanje kritičkog mišljenja;
- upoznavanje osnova muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti;
- negovanje smisla za zajedničko muziciranje u svim oblicima vaspitno-obrazovnog rada sa učenicima i pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost škole;
- upoznavanje zanimanja muzičke struke.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- pevaju pesme po sluhu;
- pevaju pesme solmizacijom;
- obrade proste i složene taktove;
- usvajaju nove elemente muzičke pismenosti;
- sviraju na dečjim muzičkim instrumentima;
- izvode dečje, narodne i umetničke igre;
- improvizuju melodije na zadani tekst;
- upoznaju zvuke novih instrumenata;
- slušaju vredna dela umetničke i narodne muzike.
Izvođenje muzike
a) Pevanje pesama (učenje po sluhu i učenje pesme sa notnog teksta) različitog sadržaja i raspoloženja, narodne i umetničke muzike koje su primerene glasovnim mogućnostima i uzrastu učenika. Poželjno je povezivanje sadržaja pesama sa sadržajima ostalih nastavnih predmeta ukoliko je moguće (učenici i škola, godišnja doba, praznici i običaji, zavičaj i domovina, priroda i okolina, životinje...).
b) Sviranje
- Sviranje pesama i lakših instrumentalnih dela po sluhu i sa notnog teksta na instrumentima Orfovog instrumentarijuma.
- Na osnovu iskustva u izvođenju muzike, prepoznavanje i sviranje delova pesama.
v) Osnove muzičke pismenosti
Kroz obradu pesama informativno steći pojam C-dur lestvice, razlike između dura i mola, pojam predznaka - povisilica, uzmah i predtakt, takt 6/8, šesnaestina note u grupi.
Slušanje muzike
- Slušanje vokalno-insrumentalnih i kratkih instrumentalnih kompozicija, domaćih i stranih kompozitora, umetničkih dela inspirisanih folklorom naroda i narodnosti, različitog sadržaja, oblika i raspoloženja, kao i muzičkih priča.
U slušanim primerima prepoznati kompoziciju na osnovu karakterističnog odlomka, prepoznati različite tonske boje (glasove i instrumente), različit tempo, dinamičke razlike, različita raspoloženja na osnovu izražajnih elemenata.
Na pogodnim primerima uočiti muzičku rečenicu, period, malu dvodelnu i trodelnu pesmu.
Osposobljavati učenike da uoče vrednosti i ulogu muzike u svakodnevnom životu.
Stvaranje muzike
- Ritmičkim i zvučnim efektima kreirati pratnje za pesme, stihove, koristeći pri tom različite izvore zvuka.
- Kreiranje pokreta uz muziku koju pevaju ili slušaju učenici.
- Smišljanje muzičkih pitanja i odgovora, ritmička dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom, sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva.
- Improvizacija melodije na zadani tekst.
- Improvizacija dijaloga na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarijuma.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- pevaju po sluhu i sa notnog teksta pesme naših i drugih naroda (narodne, umetničke, dečje, starogradske);
- pevaju i sviraju grupno i pojedinačno obrađene pesme;
- informativno upoznaju osnovne pojmove iz muzičke pismenosti;
- upoznaju muzičke oblike i dela uz osnovne informacije o delima i kompozitorima;
- razvijaju stvaralačke sposobnosti.
Izvođenje muzike
a) Pevanje, sviranje i osnove muzičke pismenosti
- Obraditi i naučiti pevanje narodne, dečje, umetničke pesme, kanone i pesme naših i stranih kompozitora.
- Na dečjim ritmičkim i melodijskim instrumentima izvoditi pesme u obrađenim lestvicama.
- Pesme pevati i svirati u oba tonska roda.
- Kroz obradu pesama informativno steći pojam F-dur, D-dur i d-moll (prirodni i harmonski), pojam predznaka - snizilica, razrešilica, triola i sinkopa.
Slušanje muzike
- Slušati vokalne, vokalno-instrumentalne i instrumentalne kompozicije naših i stranih kompozitora.
- Na jednostavnim primerima kompozicija upoznati solo i horsku pesmu uz osnovne informacije o delu i kompozitoru.
- Složena trodelna pesma i njena primena u umetničkoj muzici kroz stilizovane igre.
- Učenike navikavati da prepoznaju i upoznaju zvuk, ime i izgled instrumenta u primerima koje slušaju.
Stvaranje muzike
- Improvizovanje dijaloga na instrumentima Orfovog instrumentarijuma.
- Podsticati učenike na oblikovanje vokalne i instrumentalne kompozicije na zadani tekst (rečenica, period, dvodelna pesma).
U programu muzičke kulture istaknuto mesto ima slušanje muzičkih dela i aktivno muziciranje (pevanje i sviranje). Osnove muzičke pismenosti i muzičko-teorijski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muzičkog dela.
Osnovni princip u ostvarivanju cilja i zadataka treba da bude aktivno učešće učenika na času, a nastavna jedinica je uvek umetničko delo. Pri tome treba obuhvatiti sva područja predviđena za taj razred i kombinovati razne metode u nastavi. Čas posvećen samo jednom području i izvođen samo jednom metodom ne može biti ni koristan ni zanimljiv za učenike, što vodi ka osiromašivanju sadržaja i smisla predmeta.
Nastava muzičke kulture ostvaruje se kroz:
- pevanje, sviranje i sticanje osnova muzičke pismenosti;
- slušanje muzike;
- dečje muzičko stvaralaštvo.
Grupnim i pojedinačnim pevanjem ili sviranjem razvija se sposobnost učenika da aktivno učestvuju u muzičkom životu svoje sredine.
Preporuke za ostvarivanje programa u petom razredu
Slušanje muzike
- Sticanje iskustva u razlikovanju zvučnih boja (ljudski glasovi, muzički instrumenti).
- Navikavanje učenika na pažljivo slušanje muzike.
- Podsticanje izražavanja učenika o slušanom delu.
- Upoznavanje muzičkog dela umetničkog i narodnog stvaralaštva.
Pevanje pesama po sluhu i sa notnog teksta, uvođenje u osnove muzičke pismenosti
- Narodne pesme i igre; običajne pesme.
- Dečje pesme.
- Utvrđivanje muzičkog rečnika u vezi sa jačinom (p, mp, f, mf), brzinom (adagio, andante, moderato, allegro) i postepenim dinamičkim prelazima iz tišeg u jače i obrnuto (crescendo, decrescendo).
- Savlađivanje tonskih visina.
- Usvajanje muzičkog pisma i pojmova: šesnaestina nota u grupi, takt 6/8, a-moll lestvica (prirodna i harmonska), pojam predznaka - povisilica, uzmah i predtakt.
- Sviranje i pevanje pesama u funkciji ovladavanja muzičke pismenosti.
- Izvođenje pesama na melodijskim instrumentima.
- Ponavljanje zadatog melodijskog motiva (vežba pamćenja, razvijanje motorike).
Sviranje
- Osposobljavati učenike da se snalaze u jednostavnom notnom zapisu;
- Stvarati kod učenika navike praćenja i pohađanja koncertnih priredbi;
- Podsticati kod učenika želju da se aktivnije bave muzikom.
Muzičko stvaralaštvo
- Stalno podsticanje učenika na što izražajnije pevanje i sviranje naučenih pesama.
- Slobodno improvizovani dijalozi na instrumentima Orfovog instrumentarijuma.
- Improvizacija dečje melodije na vlastiti stih ili na stih koji je predložio nastavnik.
- Osmišljavanje pokreta uz muziku.
- Slobodno muzičko izražavanje.
Preporuke za ostvarivanje programa u šestom razredu
Slušanje muzike
- Navikavanje učenika na pažljivo slušanje muzike.
- Sticanje iskustva u slušnom razlikovanju zvučnih boja muzičkih instrumenata.
- Podsticanje izražavanja učenika o slušanom delu.
- Upoznavanje muzičkih dela umetničkog i narodnog stvaralaštva.
Pevanje pesama po sluhu i sa notnog teksta, uvođenje u osnove muzičke pismenosti
- Narodne pesme i igre.
- Dečje pesme.
- Igre sa pevanjem.
- Savladavanje tonskih visina.
- Usvajanje osnove muzičkog pisma i pojmova: F dur, D dur, i d moll lestvica (prirodna i harmonska), pojam predznaka - snizilica, sinkopa i triola.
Sviranje
- Ponavljanje kraćeg zadatog melodijskog motiva.
- Uvođenje većeg broja raznovrsnih instrumenata Orfovog instrumentarijuma.
- Notalno sviranje fiksiranog materijala na melodijskim instrumentima (metalofonima i ksilofonima) pored "orkestra" ritmičkih instrumenta.
- Uvođenje frulica, melodika, tambura, gitara...
Muzičko stvaralaštvo
- Stalno podsticanje učenika na što izražajnije pevanje ili sviranje naučenih pesama.
- Improvizovanje sviranja kratkih melodija i ritmova na dečjim instrumentima.
- Sintetizovano doživljavanje jednog sadržaja sredstvima dveju ili više umetnosti.
Didaktičko-metodička uputstva
Preporučeni sadržaji ovog nastavnog predmeta učenicima treba da pruže znanja i informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, doživljavali i što bolje procenjivali muzičke vrednosti.
Za uspešnu realizaciju ciljeva i zadataka predmeta muzička kultura potrebno je stvoriti osnovne uslove. Nastavna sredstva zavise od mnogih činjenica i različiti su u raznim sredinama i školama, ali ne smeju biti ispod minimuma koji obezbeđuje normalan rad. Sadržaji muzičke kulture treba da pruže učenicima dovoljno znanja i obaveštenosti koja će im omogućiti da razlikuju i procenjuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okružuje u svakodnevnom životu od onih informacija koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.
Usvajanje znanja učenika zavisi od dobre organizacije časa, koji mora biti dobro planiran, osmišljen i zanimljiv. Učenik treba da bude aktivan učenik na času, a čas muzičke kulture treba da bude doživljaj za učenike. Raznim oblicima rada, tehnikama i očiglednim sredstvima učenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi.
Domaće pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom razredu.
Nastavu treba uvek povezivati sa muzičkim životom društvene sredine i učestvovati na takmičenjima i muzičkim priredbama.
Zahtevi programa po aktivnostima
Izvođenje muzike
Pesma koju učenik uči po sluhu ili sa notnog teksta ima najviše udela u razvoju njegovog sluha i muzičkih sposobnosti uopšte. Pevanjem pesama učenik stiče nova saznanja, razvija estetsko osećanje i muzički ukus. Tako se učenik muzički opismenjuje, savlađuje pojmove iz osnova muzičke pismenosti. Celina koju čine muzika i poezija deluje snažno na emocije dece budeći u njima interes za saznanjem. Nastava ima zadatak da kod učenika razvija ljubav prema muzičkoj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju ličnosti učenika, da učenika oplemeni i da mu ulepša život.
Pri izboru pesama nastavnik treba da pođe od psihofizičkog razvoja učenika, od njemu bliskih sadržaja i dostupnih melodijsko-ritmičkih celina, šireći time njihov interes i bogatiti ih novim sadržajima. Takođe, potrebno je da oceni glasovne mogućnosti razreda pre odabira pesama za pevanje.
Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o čemu pesma govori, u kojoj je lestvici napisana. Kako su često narodne pesme zapisane u tonskim nizovima koji ne predstavljaju lestvicu u pravom smislu, takve pesme se obrađuju po sluhu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i završetak koji odudara od onoga što je učenik saznao kroz osnove muzičke pismenosti - završetak na drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti pažnju, a ona će ujedno biti i orijentir za prepoznavanje narodne pesme.
Nastavnik bira od predloženih pesama, ali mora voditi računa da u njegovom radu budu zastupljene narodne, prigodne pesme savremenih dečjih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala dečjeg muzičkog stvaralaštva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takođe može naučiti učenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi među predloženim kompozicijama ako to odgovara cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetničke vrednosti.
Sviranje
U svakom odeljenju postoji jedan broj učenika koji ima veće ili manje poteškoće u pevanju. Takvim učenicima treba dati mogućnost afirmacije kroz sviranje na dečjim muzičkim instrumentima da bi učestvovali u grupnom muziciranju.
U petom i šestom razredu koristiti ritmičke i melodijske instrumente. Pošto su učenici opismenjeni, sviranje na melodijskim instrumentima biće olakšano, jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono obrađene.
Potrebno je razvijati dečje predispozicije za muzičko oblikovanje i omogućiti im da dožive radost sviranja, čime se bogati ličnost u osetljivom periodu emocionalnog sazrevanja.
Putem vlastitih stvaralačkih pokušaja dati detetu da zaviri u "radionicu kompozitora" kako bi bolje shvatio vrednost umetničkog napora u stvaranju muzičkih dela.
Slušanje muzike
Slušanje muzike je aktivni psihički proces koji obuhvata emocionalno doživljavanje i misaonu aktivnost. Uloga nastavnika na organizovanju pravilnog pristupa slušanju muzike je od presudne važnosti za estetski odnos prema muzici, za tumačenje muzičkog dela i njegov spontani doživljaj.
Kompozicije koje se slušaju moraju svojim trajanjem, sadržajem i muzičkim izrazom da odgovaraju mogućnostima percepcije učenika. One treba da su: kratke, vokalne ili priče ilustrovane muzikom i vokalno-instrumentalne. Kod slušanja dečjih pesama potrebno je da učenici: uočavaju i objašnjavaju tekst, instrumentalnu pratnju i način kako je muzika dočarala tekst.
Posle slušanog dela potrebno je sa učenicima kroz razgovor raščlaniti i objasniti ulogu izvođača i instrumentalne pratnje u prikazivanju literarnog teksta.
U izboru kompozicija instrumentalnog karaktera treba biti obazriv i slušati one u kojima će biti puno izraza, karakterističnih raspoloženja i izrazitog ritma,. bilo da su programskog karaktera ili ne.
Uočavanje muzičkog oblika može se primeniti kod onih kompozicija koje su po svojoj sadržini takve da daju jasne kontraste u svojim sastavnim delovima. Uočavanjem tih kontrasta uočavamo i muzičku formu, tako da nije potrebno učenika opterećivati formalnim objašnjenjima.
Muzičko stvaralaštvo
Dečje muzičko stvaralaštvo predstavlja viši stepen aktiviranja muzičkih sposobnosti koje se stiču u svim muzičkim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost: podstiče muzičku fantaziju, oblikuje stvaralačko mišljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pamćenju muzičkih reproduktivnih i stvaralačkih aktivnosti i znanja.
Stvaralaštvo može biti zastupljeno kroz:
- muzička pitanja i odgovore;
- komponovanje melodije na zadani tekst;
- sastavljanje melodije od ponuđenih dvotaktnih motiva;
- improvizacija igre na određenu muziku.
Ove aktivnosti treba vrednovati prema stvaralačkom angažovanju učenika, a ne prema kvalitetu nastalog dela, jer su i najskromnije muzičke improvizacije pedagoški opravdane.
Praćenje i vrednovanje učenika
Da bi se ostvario proces praćenja napredovanja i stepena postignuća učenika u nastavi muzičke kulture, neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muzičke sposobnosti svakog učenika. Prilikom upoznavanja objektivnih muzičkih sposobnosti učenika, poseban značaj za nastavnika može da bude evidentiranje ili uočavanje i nekih psihičkih ili fizičkih nedostataka koji na bilo koji način mogu da umanje učenikov razvoj i uspeh u radu.
Ocenjivanje učenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati i prati poseban razvoj svakog učenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umešnost, kreativnost i slično. Nastavnik treba da prati razvoj ličnosti u celini i da objektivno procenjuje koliko je učenik savladao programske zahteve.
Smisao ocenjivanja u nastavi muzičke kulture treba jeste da se svakom učeniku omogući optimalan razvoj u okviru vaspitno-obrazovnog rada, a nikako da se neodmerenim metodičkim zahtevima u savladavanju programa i negativnom ocenom učenici otuđuju od muzike i muzičke umetnosti.
U nastavi muzičke kulture za iste vaspitno-obrazovne zadatke mogu se dobiti različite ocene, kao i za različite rezultate iste ocene, zbog toga što se trenutni rezultati upoređuju sa stvarnim učenikovim mogućnostima. Ovakvim načinom ostvariće se i osnovni zahtevi za pravilno ocenjivanje - da ono bude objektivno i da učenike motiviše na muzičke aktivnosti i na bavljenje muzikom u skladu s njihovim stvarnim sposobnostima i potrebama.
Domaći pismeni zadaci ili pisani tekstovi, kontrolni zadaci i slično ne zadaju se za ovaj predmet ni u jednom razredu. Celokupno nastavno gradivo ostvaruje se samo u školi.
PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE U PETOM RAZREDU
Himne
Državna himna
Himna svetom Savi
Himna škole
Narodne pesme i igre
Gusta mi magla padnala
Banatsko kolo
Povela je Jela
Biljana platno beleše
Oj za gorom, za zelenom
Sad zime više nema
Devojačko kolo
Ti jedina
Na studencu
Ljulju, ljulju
Dečje pesme
Z. Grgošević - Jež
D. Despić - Oglas
M. Milojević - Na livadi
pesma iz Finske - Proleće u šumi
pesma iz Italije - Sad zime više nema
J. Gotovac - Majka uz kolevku
B. Stančić - Dva tovara
K. Babić - Veverica
Sviranje na Orfovim instrumentima
Višnjičica rod rodila
Divna, Divna
Ded poigraj medo
K. Orf - Ritmički rondo
Pesme čiji su stvaraoci deca
M. Anđelković, OŠ "Đ. Krstić" - Tajanstveni saputnik
M. Ristić, OŠ "F. Filipović", Niš - Vrabac
grupni rad učenika OŠ "B. Radičević", Savino Selo - Zima
PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA SLUŠANJE U PETOM RAZREDU
Himne
Državna himna
Himna svetom Savi
Himna škole
Narodne pesme i igre
J. Jovičić - Vojvođanska svita
B. Dugić - Čarobna frula (izbor)
S. Stević - Bela Vilo (izbor)
Domaći kompozitori
P. Konjović - Velika čočečka igra iz "Koštane"
S. Mokranjac - V rukovet
M. Tajčević - Balkanske igre (izbor)
S. Hristić - igra "Grlica" iz baleta "Ohridska legenda"
Strani kompozitori
A. Vivaldi - "Godišnja doba" (Proleće)
A. Dvoržak - Humoreska
F. Šopen - Valcer cis-moll
E. Grig - Proleće
B. Smetana - Vltava
V. A. Mocart - Mala noćna muzika I i III stav
L. V. Betoven - Menuet iz II stava Sonatine u G-duru op. 49.
A. Hačaturjan - Igra sabljama iz baleta "Gajana"
M. Musorgski - Slike sa izložbe (izbor)
F. Mendelson - Pesme bez reči (izbor)
PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA PEVANJE U ŠESTOM RAZREDU
Himne
Državna himna
Himna svetom Savi
Himna škole
Narodne pesme i igre
Jeleno devojko
Raslo mi je badem drvo
Sve ptičice zapjevale
Dečje pesme
Z. Vauda - Bržimir i Bržimirka
Z. Vauda - Leptirova uspavanka
pesma iz Japana - Šušti, šušti bambusov list
S. Mokranjac - Na ranilu
S. Mokranjac - Al’ je lep ovaj svet
V. A. Mocart - Gle, igre li krasne
V. A. Mocart - Čežnja za prolećem
K. Babić - Konjski rep
J. S. Bah - Zima
J. S. Bah - Ah, što volim
narodna iz Indonezije - Kočija
F. Šubert - Lipa
Đ. B. Pergolezi - Gde je onaj cvetak žuti
D. Kabalevski - Spokojno spavaj
Pesme čiji su stvaraoci deca
J. Pejić - M. Petković, OŠ "S. Marković" Beograd - Bićeš princeza
D. Strugar - T. Simonović, Udruženje za kulturni razvoj djeteta, Podgorica - Kad pahulja nežno svira
F. Čina, OŠ "V. Pelagić", Beograd - Marko nevaljalko
N. Ivančević, OŠ "Ž. Zrenjanin", Apatin - Moj pas
PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA SLUŠANJE U ŠESTOM RAZREDU
Himne
Državna himna
Himna svetom Savi
Himna škole
Narodne pesme i igre
Narodna iz Srbije - Sa Ovčara i Kablara
Banatski zaplet
Marijo deli, bela kumrijo
Stević - Moba (izbor)
Kreće se lađa francuska
Domaći kompozitori
S. Mokranjac - V rukovet
S. Mokranjac - VIII rukovet
S. Mokranjac - Kozar
S. Mokranjac - Heruvimska pesma
J. Marinković - Na Veliki petak
M. Tajčević - Sedam balkanskih igara (izbor)
K. Babić - Gimnastika za dva cvancika
V. Vučković - Marika iz I rukoveti
P. Konjović - Vragolan
M. Milojević - Muha i komarac
R. Petrović - Svatovske šaljivke
Strani kompozitori
F. Šopen - Valcer, cis-moll. za klavir i orkestar
F. List - Žubor šume i Igra gnoma - etida za klavir
J. Štraus - Na lepom plavom Dunavu
P. I. Čajkovski - odlomci iz baleta "Začarana lepotica"
A. Dvoržak - Humoreska (za klavir ili za klavir i violinu)
N. R. Korsakov - II i IV stav iz svite "Šeherezada"
Cilj i zadaci
Cilj izučavanja nastavnog predmeta Istorija je kulturni napredak i humanistički razvoj učenika. Cilj nastave istorije je i da doprinese razumevanju istorijskog prostora i vremena, istorijskih procesa i tokova, kao i razvijanju nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta i duha tolerancije kod učenika.
Zadaci nastave istorije su da učenici, uočavajući uzročno-posledične veze, razumeju istorijske procese i tokove, ulogu istaknutih ličnosti koje su odredile razvoj ljudskog društva, i da poznaju nacionalnu i opštu istoriju (političku, ekonomsku, društvenu, kulturnu...), kao i istoriju susednih naroda i država.
Operativni zadaci:
- razumevanje pojma prošlosti;
- upoznavanje načina i značaja proučavanja prošlosti;
- razumevanje osnovnih odlika praistorije i starog veka;
- primenjivanje vremenskih odrednica (decenija, vek, milenijum);
- osposobljavanje za korišćenje istorijske karte;
- sticanje znanja o ličnostima koje su obeležile epohu starog veka;
- upoznavanje osnovnih odlika antičke kulture.
UVOD
Prošlost (pojam prošlosti, istorijski izvori).
Vreme (vreme i njegova uloga u proučavanju prošlosti, računanje vremena).
Istorija, nauka o prošlosti (podela prošlosti, istorija kao nauka i kao nastavni predmet).
PRAISTORIJA
Osnovne odlike praistorije (postanak čoveka, život i zanimanja, pronalasci, praistorijska nalazišta na centralnom Balkanu).
STARI VEK
Osnovne odlike starog veka (hronološki i geografski okviri, struktura društva, verovanja i kultura).
Osnovna obeležja Starog istoka (geografski pojam Starog istoka, najpoznatije države, struktura društva, verovanja i kultura).
Najstariji period grčke istorije (Kritsko, Mikensko i Homersko doba, kolonizacija, mitovi o Minotauru, Ahilu, Odiseju...).
Grčki polisi - Sparta i Atina (pojam polisa, struktura društva, državno uređenje).
Grčko-persijski ratovi i Peleponeski rat (uzroci ratova, bitka na Maratonu i u Termopilima, karakter ratova, posledice).
Grčka kultura (verovanje, olimpijske igre, mitologija).
Grčka kultura (umetnost, nauka, svakodnevni život).
Helenističko doba i njegova kultura (pojam helenizma i njegovi hronološki okviri, Aleksandar Veliki, kultura).
Postanak Rima (osnivanje Rima - legenda o Romulu i Remu, struktura društva, hronološki okviri i uređenje rimske republike).
Rim - svetska sila starog veka (vojska, osvajanja i provincije).
Rim u doba carstva (principat, dominat, centralni Balkan u antici - antički ostaci na prostoru centralnog Balkana).
Rimska kultura (verovanje, umetnost, nauka, svakodnevni život).
Hrišćanstvo (pojava hrišćanstva, progoni hrišćana, car Konstantin i Milanski edikt).
Pad Zapadnog rimskog carstva (početak Velike seobe naroda, podela carstva i pad Zapadnog rimskog carstva).
Operativni zadaci:
- razumevanje pojma "srednji vek" i osnovnih odlika tog istorijskog perioda;
- razumevanje osnovnih odlika feudalnog društva;
- sticanje znanja o ličnostima koje su obeležile srednji vek u opštoj i nacionalnoj istoriji;
- sticanje znanja o ulozi religije u srednjem veku;
- upoznavanje kulturnih dostignuća srednjeg veka;
- upoznavanje kulturnih dostignuća Srba u srednjem veku;
- korišćenje istorijskih karata za period srednjeg veka.
EVROPA I SREDOZEMLJE U RANOM SREDNJEM VEKU
Osnovne odlike srednjeg veka (formiranje feudalnog društva).
Velika seoba naroda i Franačka država (germanske države na teritoriji Rimskog carstva, Karlo Veliki, formiranje feudalne društvene strukture, naturalna privreda, odlike ranog feudalizma).
Vizantija do VII veka (rimsko nasleđe, osnivanje Carigrada, Justinijan i pokušaji obnove Rimskog carstva).
Vizantija do XII veka (razvoj feudalnih odnosa i uspon carstva u doba Makedonske dinastije i u doba Komnina, privredni, kulturni i verski uticaj na susedne države).
Hrišćanska crkva (crkvena organizacija, monaštvo i manastiri, Veliki raskol).
Islamski svet u srednjem veku (islam, nastajanje muslimanske države u Arabiji, osvajanja, osobenost državnog i društvenog uređenja, raspad jedinstvene države, arapsko-islamska kultura i njen uticaj na kulturu naroda Evrope).
SRBI I NJIHOVI SUSEDI U RANOM SREDNJEM VEKU
Sloveni i njihovo naseljavanje Balkanskog poluostrva (život Starih Slovena u prapostojbini, uzroci i pravci seobe, naseljavanje Balkanskog poluostrva, počeci društvenog raslojavanja).
Južni Sloveni prema starosedeocima i susedima (Avari, Franačka i Vizantija, odnos prema starosedeocima, formiranje plemenskih saveza, naseljavanje Bugara i Mađara i nastanak njihovih država).
Srbi od VII do XII veka (srpske zemlje, Srbi između Vizantije i Bugarske, obnova i jačanje Srbije u doba kneza Časlava, uspon i pad Duklje).
Pokrštavanje Srba i drugih Južnih Slovena i njihova rana kultura (začeci hristijanizacije, značaj misije Ćirila i Metodija i njihovih učenika, počeci pismenosti, karakter rane srednjovekovne kulture kod Srba i drugih Južnih Slovena).
EVROPA U POZNOM SREDNJEM VEKU
Razvoj i struktura feudalnih država (srednjovekovne monarhije, odnos države i crkve, vladar, dvor i dvorski život).
Postanak i razvoj srednjovekovnih gradova (privredni napredak u doba razvijenog feudalizma, pojava i razvitak gradova, zanatstva, trgovine, začeci robne privrede, borba gradova za samoupravu, život u srednjovekovnom gradu).
Opšte odlike srednjovekovne kulture (verski karakter kulture, kulturne oblasti, škole i univerziteti, pronalasci, opšte odlike umetnosti i književnosti).
SRPSKI NAROD I NJEGOVI SUSEDI U POZNOM SREDNJEM VEKU
Srbija u XII i početkom XIII veka (borba za osamostaljivanje države - Stefan Nemanja, Stefan Prvovenčani, autokefalnost srpske crkve, sveti Sava).
Uspon srpske države u XIII i početkom XIV veka (privredni razvoj - Uroš I, širenje države - Milutin, Stefan Dečanski i bitka kod Velbužda).
Srpsko carstvo (Dušanova osvajanja, uspostavljanje patrijaršije i proglašenje carstva, uređenje države i podela društva).
Kraj srpskog carstva (slabljenje carstva u vreme cara Uroša, oblasni gospodari i njihovi sukobi).
Postanak i razvoj srednjovekovne bosanske države (Kulin ban, borba sa Ugarskom, Crkva bosanska, uspon i proglašenje kraljevstva - Tvrtko I).
Dubrovnik u srednjem veku (grad-republika, odnos prema susedima, trgovina i zanatstvo, društveno i državno uređenje, značaj Dubrovnika u privrednom i kulturnom životu srpskih zemalja).
Srednjovekovna kultura kod Srba (jezik, pismo, književnost, arhitektura, vajarstvo i slikarstvo).
Srednjovekovna kultura kod Srba (pravni spomenici - Dušanov zakonik i njegov istorijski značaj, Rudarski zakon despota Stefana).
Ugarska država, Srbi i drugi Južni Sloveni (formiranje i širenje države, državno uređenje, odnosi sa Hrvatskom, Bosnom i Srbijom).
Bugari, Albanci, Vlaška i Moldavija u srednjem veku (stvaranje država, odnosi sa Srbima i ostalim Južnim Slovenima).
SRPSKE ZEMLJE U DOBA OSMANLIJSKIH OSVAJANJA
Turci Osmanlije i njihova prva osvajanja na Balkanu (društveno i državno uređenje osmanlijske države, nemoć Vizantije, Srbije i Bugarske, bitka na Marici).
Moravska Srbija i njena uloga u borbi protiv Osmanlija (knez Lazar Hrebeljanović, boj na Kosovu, kosovska legenda).
Srpska despotovina (knez i despot Stefan Lazarević, odnosi prema Osmanlijskoj carevini i Ugarskoj, despot Đurađ Branković i slabljenje Srbije, pad Smedereva, seobe Srba u Ugarsku, srpski despoti u Ugarskoj i njihova uloga u borbi protiv Osmanlija).
Slabljenje i pad Bosne (prevlast oblasnih gospodara posle smrti kralja Tvrtka I, osamostaljivanje Hercegovine - herceg Stjepan, pad Bosne, pad Hercegovine).
Zeta za vreme Balšića i Crnojevića (širenje teritorije Balšića, uzdizanje Crnojevića, pad pod osmanlijsku vlast).
U ostvarivanju cilja nastave istorije priprema za časove je od izuzetne važnosti, kao i planiranje nastave na godišnjem i mesečnom nivou. Ako se nastoji da se učenici uključe u nastavni proces i da se razvijaju njihove intelektualne i kreativne sposobnosti, a da se pri tom sve više napušta tradicionalni oblik rada, onda im nastava istorije neće biti nezanimljiva i svedena na "bubanje" istorijskih činjenica. Dakle, nastavnik bi trebalo da usmerava rad učenika, a ne samo da im pruža gotova znanja. Na časovima treba da budu zastupljene aktivne metode rada, u kojima učenik nije samo pasivni posmatrač već i učesnik u nastavnom procesu. Razvijanjem kreativnog i kritičkog mišljenja otvara se mogućnost slobodnijeg i interesantnijeg izvođenja nastave istorije.
Da bi što potpunije ostvarila svoje zadatke, nastava istorije treba da obezbedi korelaciju bar sa srodnim predmetima, kao što su geografija, srpski jezik sa književnošću, likovna i muzička kultura, verska nastava i građansko vaspitanje... Svaki od navedenih predmeta ima osobenu strukturu adekvatnu naučnoj ili umetničkoj disciplini na kojoj je zasnovan. Zato se korelacija u obradi novog gradiva najčešće ne može obezbediti vremenski. Nastavnici istorije mogu korelaciju pojačati konsultovanjem sa nastavnicima srodnih predmeta u obradi srodne materije u toku nastave, kao i zajedničkom obradom nekih fenomena kroz dodatni rad, slobodne aktivnosti, ekskurzije i posete. Posebnu mogućnost za međupredmetnu korelaciju pruža dodatni rad, čije teme mogu da obuhvataju sadržaje iz srodnih predmeta obrađene uz stručno-metodičku pomoć nastavnika tih predmeta.
U istoriji kao narativnom predmetu frontalni oblik rada mora biti osnovni, ali ne i jedini. Grupni i individualni oblici rada moraju doći više do izražaja i na časovima predviđenim za obradu novog gradiva i na časovima predviđenim za utvrđivanje gradiva. Časove sa individualnim i grupnim oblikom rada treba brižljivo planirati i racionalno izvoditi, imajući u vidu da je njihov osnovni zadatak aktivizacija učenika, njihovo osposobljavanje za samostalni rad i produktivno usvajanje znanja, umenja i navika. Realizacija sadržaja programa mnogo zavisi od pravilnog izbora nastavnih metoda. U nastavi istorije usmeno izlaganje nastavnika (monološka metoda) i razgovor sa učenicima (dijaloška metoda) imaju veoma važno mesto. Osim ove dve najzastupljenije metode, treba koristiti i ostale nastavne metode. Poseban značaj ima korišćenje istorijskih tekstova, naročito izvornih. Čitanjem i analizom istorijskih izvora učenici će najbolje osetiti specifičnost nekog istorijskog problema ili fenomena. Ovom nastavnom metodom učenici će upoznati i elementarne probleme naučnog istraživanja i istorijske naučne kritike. Treba koristiti tekstove iz istorijske čitanke, koja je obavezni priručnik svakog učenika. Veoma je važno napomenuti da treba stalno koristiti istorijsku kartu, jer njena adekvatna upotreba olakšava temeljno savlađivanje gradiva. Zbog toga je i istorijski atlas obavezni priručnik svakog učenika.
Isticanje pomenutih metoda ne znači da ostale treba zapostaviti. Nastavnik treba svakoj nastavnoj jedinici da pristupa kao specifičnom obrazovnom i didaktičkom problemu, tražeći odgovarajuće metode.
U nastavi istorije treba što češće koristiti sledeća nastavna sredstva:
- istorijske karte (zidne, iz atlasa, udžbenika i druge literature);
- ilustracije (slike, dijapozitivi, šeme, grafikoni);
- dokumentarne ili igrane video i digitalne materijale;
- muzejske eksponate;
- kulturno-istorijske spomenike (na licu mesta);
- arhivski materijal.
Nastavni sadržaji predmeta Istorija u petom razredu učenika uvode u istoriju, nauku koja se bavi prošlošću ljudskog društva, u praistorijski period ljudske civilizacije i period starog veka. Preporučeni sadržaji ostavljaju mogućnost nastavniku da učenike postepeno uvodi u istoriju kao nauku, prateći razvojnu liniju ljudske civilizacije kroz sadržaje kulturne, privredne i političke delatnosti najstarijih epoha prošlosti. Iako se učenici prvi put susreću sa sistematskim izučavanjem istorije, ipak se u radu mogu koristiti njihova poznavanja društvenih pojava i određenih istorijskih događaja koja su dobili u ranijim razredima osnovne škole. Mali fond časova i psihofizičke mogućnosti učenika zahtevaju od nastavnika racionalnost pri izboru bitnih činjenica, bez mnogo hronologije i definicija istorijskih pojmova i socioloških kategorija. Nastavnik, dakle, mora u datim sadržajima programa uočiti ono što je najbitnije za razvitak ljudskog društva u njegovoj najranijoj fazi. Težište nastave istorije u petom razredu trebalo bi da bude na razumevanju antičkog društva i kulture. Uspešnijoj realizaciji programskih sadržaja može da doprinese korišćenje Priručnika za nastavnike istorije za 5. razred osnovne škole autora Zorice Nedeljković i Aleksandra Đ. Marinkovića (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2003).
Sadržaji programa nastavnog predmeta Istorija u šestom razredu osnovne škole obuhvataju istorijski period srednjeg veka. Koncipirani su u pet tematskih celina koje se odnose na različita pitanja iz društvene, kulturne, ekonomske i političke istorije, kao i istorije svakodnevnog života u srednjem veku. Nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, rukovodeći se mogućnostima učenika, njihovim potrebama i interesovanjima, a sve u skladu sa uslovima u kojima se nastava realizuje i nastavnim sredstvima kojima škola, nastavnik i učenici raspolažu. Nastavnicima se predlaže da obrade i sadržaje iz lokalne srednjovekovne prošlosti i da prikažu šta to do danas baštinimo iz srednjeg veka. U osmišljavanju kreativnije nastave srednjovekovne prošlosti nastavnicima može pomoći Priručnik za nastavnike istorije za 6. razred osnovne škole autora Biljane Stojanović i Marka Šuice (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2005).
Cilj i zadaci
Geografija je obavezan nastavni predmet i izučava se u drugom obrazovnom ciklusu obaveznog obrazovanja i vaspitanja. Geografska znanja su značajna komponenta opšte kulture svakog čoveka. Učenici kroz ovaj predmet upoznaju osnovne objekte, pojave i procese u prostoru, njihove uzročno-posledične veze i odnose i na osnovu toga izgrađuju sopstveno geografsko mišljenje o svom zavičaju, državi, kontinentu i svetu kao celini. Nastava geografije osposobljava učenike da koriste geografsku kartu, rade na terenu i samostalno pronalaze i analiziraju izvore geografskih informacija. Kroz stečena znanja učenici izgrađuju svest o značaju zaštite svih geosfera kao ekološkog okvira za život na Zemlji i formiraju odgovoran odnos prema životnoj sredini. Uloga geografije ogleda se i u razvijanju tolerantnog stava prema različitim narodima, njihovim kulturama i načinu života. Nastava geografije treba da doprinese:
- upoznavanju i razumevanju pojava i procesa u geografskom omotaču Zemlje i u neposrednom okruženju;
- razumevanju uzročno-posledične povezanosti pojava i procesa u geografskom omotaču;
- kartografskom opismenjavanju i upotrebi geografskih karata u svakodnevnom životu;
- razvoju geografskog mišljenja zasnovanog na povezanosti i međuuslovljenosti geografskih pojava i procesa u prostoru i vremenu;
- razvijanju estetskih opažanja i osećanja proučavanjem i upoznavanjem prirodnih i drugih fenomena u geoprostoru;
- upoznavanju osnovnih geografskih odlika Evrope, njenih regija i država, ostalih kontinenata i razvijenih država sveta;
- upoznavanju sa komplementarnošću i regionalnim razlikama planetarnog sveta;
- upoznavanju osnovnih geografskih odlika državne zajednice Srbije i Crne Gore i zemalja u neposrednom okruženju;
- razvijanju stavova o preventivi, zaštiti i unapređenju životne sredine;
- razvijanju nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta;
- razvijanju tolerancije u multietničkom, multijezičkom, multikulturnom svetu;
- razvoju opšte kulture i obrazovanja učenika.
Cilj i zadaci
Geografija je obavezan nastavni predmet i izučava se u drugom obrazovnom ciklusu obaveznog obrazovanja i vaspitanja. Geografska znanja su značajna komponenta opšte kulture svakog čoveka. Učenici kroz ovaj predmet upoznaju osnovne objekte, pojave i procese u prostoru, njihove uzročno-posledične veze i odnose, i na osnovu toga izgrađuju sopstveno geografsko mišljenje o svom zavičaju, državi, kontinentu i svetu kao celini. Nastava geografije osposobljava učenike da koriste geografsku kartu, rade na terenu i samostalno pronalaze i analiziraju izvore geografskih informacija. Kroz stečena znanja učenici će izgrađivati svest o značaju zaštite svih geosfera kao ekološkog okvira za život na Zemlji, i formirati odgovoran odnos prema životnoj sredini. Uloga geografije ogleda se i u razvijanju tolerantnog stava prema različitim narodima, njihovim kulturama i načinu života.
Zadaci
Nastava geografije treba da doprinese:
- upoznavanju i razumevanju pojava i procesa u geografskom omotaču Zemlje i u neposrednom okruženju;
- razumevanju uzročno-posledične povezanosti pojava i procesa u geografskom omotaču;
- kartografskom opismenjavanju i upotrebi geografskih karata u svakodnevnom životu;
- razvoju geografskog mišljenja zasnovanog na povezanosti i međuuslovljenosti geografskih pojava i procesa u prostoru i vremenu;
- razvijanju estetskih opažanja i osećanja proučavanjem i upoznavanjem prirodnih i drugih fenomena u geoprostoru;
- upoznavanju osnovnih geografskih odlika Evrope, njenih regija i država, ostalih kontinenata i razvijenih država sveta;
- upoznavanju sa komplementarnošću i regionalnim razlikama planetarnog sveta;
- upoznavanju osnovnih geografskih odlika državne zajednice Srbije i Crne Gore i zemalja u neposrednom okruženju, njihovih asocijacija i integracija;
- razvijanju stavova o preventivi, zaštiti i unapređenju životne sredine;
- razvijanju nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta;
- razvijanju tolerancije, postojanja i pripadnosti multietničkom, multijezičkom, multikulturnom... svetu;
- razvoju opšte kulture i obrazovanja učenika.
Operativni zadaci:
Učenici treba da:
- steknu najosnovnija znanja o vasioni i vasionskim telima, njihovim svojstvima, obliku i veličini Zemlje, njenom položaju u vasioni i u Sunčevom sistemu;
- steknu osnovna znanja o Zemljinim kretanjima i njihovim uzrocima i posledicama;
- steknu osnovna znanja i veštine iz kartografije, da se osposobe za korišćenje geografske karte i orijentaciju u prostoru;
- upoznaju pojave i procese u Zemljinim sferama (litosfera, atmosfera, hidrosfera i biosfera), kao i njihovu međusobnu uslovljenost;
- razumeju potrebu očuvanja, unapređenja i zaštite Zemljinih sfera i kompleksne geografske sredine u kojoj egzistira i čovek;
- razvijaju sposobnosti za aktivno sticanje i primenu znanja iz geografije kroz samostalno učenje i istraživanje.
I UVOD (1)
- Predmet proučavanja, podela i značaj geografije;
II VASIONA I ZEMLJA (5)
- Vasiona i vasionska tela; Sunčev sistem;
- Zemlja kao deo Sunčevog sistema; Mesec - Zemljin satelit;
- Oblik i veličina Zemlje; raspored kopna i mora na Zemlji.
III KRETANJA ZEMLJE I POSLEDICE NJENIH KRETANJA (5)
- Rotacija - obrtanje Zemlje oko zamišljene ose; pravac, dokazi i posledice rotacije;
- Revolucija - kretanje Zemlje oko Sunca; pravac, dokazi i posledice revolucije;
- Toplotni pojasevi na Zemlji; zonalni raspored i osnovne karakteristike.
IV PRIKAZIVANJE ZEMLJINE POVRŠINE (5)
- Geografska mreža: meridijani i paralele na globusu i geografskoj karti;
- Pojam geografske karte; kartografski znaci;
- Nadmorska i relativna visina; predstavljanje reljefa metodom boja (hipsometrija).
V ZEMLJINE SFERE - OMOTAČI (20)
Litosfera: (5)
- Građa i sastav Zemlje i Zemljina kora;
- Litosferne ploče;
- Osnovni oblici reljefa nastali delovanjem endogenih (unutrašnjih) sila; vulkani i zemljotresi.
Atmosfera: (5)
- Opšte odlike (zagrevanje i hlađenje, voda u atmosferi); značaj atmosfere za život na Zemlji;
- Vreme - elementi i tipovi vremena;
- Zagađenost vazduha, ozonski omotač - zaštita i značaj.
Hidrosfera: (5)
- Opšte odlike hidrosfere; Svetsko more i njegova horizontalna podela; razuđenost obala; svojstva morske vode; kretanje morske vode;
- Podzemne vode: izdan i izvori; vode na kopnu: reke, jezera, lednici;
- Voda, najvažniji prirodni resurs - problem nestašice vode na Zemlji i zaštita vode od zagađivanja.
Biosfera: (3)
- Biljne zajednice na Zemlji, unapređivanje, značaj i zaštita biljnog sveta;
- Životinjski svet na Zemlji, unapređenje, značaj i zaštita životinjskog sveta.
GODIŠNJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2)
OPŠTE NAPOMENE
Nastavni program GEOGRAFIJE za V razred osnovnog vaspitanja i obrazovanja oslanja se na savremena dostignuća i na perspektive razvoja geografske nauke, a primeren je interesovanjima i potrebama učenika. Stečena znanja i veštine učenici će primenjivati u istraživanju i analiziranju određenih geografskih pojava i procesa. Neophodno je zainteresovati učenike da u skladu sa svojim uzrasnim sposobnostima istražuju lokalnu sredinu i koriste stečena znanja i veštine, da pronalaze i koriste različite izvore informacija i da se osposobljavaju za samostalno učenje.
Pri izradi ovog programa polaznu osnovu činili su:
- opšti ciljevi i zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
- obrazovni, vaspitni i funkcionalni zadaci savremene nastave geografije, uvažavajući sistem geografije kao naučne discipline, njene principe i njenu filozofsku osnovu;
- višegodišnja istraživanja i analize programa geografije brojnih država sveta,
- potrebe postizanja bolje ravnoteže između uzrasnih sposobnosti učenika, njihovih potreba i interesovanja,
- uslovi u kojima se realizuje nastavni predmet,
- opremljenost škola nastavnim sredstvima,
- iskustva i preporuke geografske stručne javnosti,
- preporuke Internacionalne geografske unije i Srpskog geografskog društva.
Koncepcija programa zasniva se na:
- postupnom uvođenju i razvijanju geografskih pojmova, pojava i procesa u okviru programskih sadržaja spiralno raspoređenih u drugom obrazovnom ciklusu;
- naglašavanju uloge geografskih metoda u osposobljavanju učenika da logički misle, što je od mnogostrukog značaja;
- pojmovima, pojavama i procesima savremene geografske nauke koji su značajni i pogodni za uspešnije razumevanje ukupnih sadržaja i neophodni su u procesu daljeg učenja;
- dosadašnjim nastavnim programima u Republici Srbiji;
- rezultatima praćenja primene dosadašnjih programa;
- Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04).
Operativni zadaci:
Učenici treba da:
- upoznaju strukturu i sastav atmosfere;
- shvate pojam klime, klimatskih elemenata i klimatskih faktora;
- upoznaju osnovne tipove klime na Zemlji;
- shvate neophodnost zaštite atmosfere i ostalih Zemljinih sfera i kompleksne geografske sredine u kojoj egzistira i čovek;
- steknu osnovna znanja o uticaju spoljašnjih (egzogenih) sila u oblikovanju Zemljine površine (erozija i akumulacija);
- prepoznaju oblike reljefa koji nastaju radom spoljašnjih sila;
- shvate kako nastaje zemljište, kako se menja pod uticajem spoljašnjih sila i čoveka, da znaju osnovne tipove zemljišta i njihov značaj;
- upoznaju osnovne pojmove iz geografije stanovništva i naselja, shvate značaj i ulogu prirodnih, društvenih i privrednih činilaca i njihovo jedinstvo;
- steknu osnovna znanja o privredi, njenoj podeli i faktorima razvoja;
- shvate pojam prirodne i geografske sredine i pojam geografske regije;
- prošire znanja iz kartografije i osposobe se za korišćenje geografske karte u sticanju novih znanja i za orijentaciju u prostoru;
- upoznaju najvažnije prirodnogeografske odlike Evrope, njenih regija i država;
- upoznaju najvažnije društvenogeografske odlike Evrope, njenih regija i država;
- upoznaju najvažnije ekonomskogeografske odlike Evrope, njenih regija i država;
- se osposobe za korišćenje geografske literature i različitog ilustrativnog materijala radi lakšeg savlađivanja nastavnog gradiva i osposobljavanja za samostalni rad.
I ELEMENTI OPŠTE FIZIČKE GEOGRAFIJE (10)
Uvod u programske sadržaje (1)
Atmosfera (4)
- Sastav i struktura atmosfere;
- Pojam klime, klimatski elementi i klimatski faktori;
- Osnovni tipovi klime.
Egzogene (spoljašnje) sile Zemlje (5)
- Erozivni i akumulativni oblici reljefa nastali delovanjem spoljašnjih sila;
- Zemljište - postanak, osnovni tipovi i značaj.
II STANOVNIŠTVO I NASELJA NA ZEMLJI (5)
- Pojam ekumene, broj i raspored stanovnika na Zemlji;
- Prirodni priraštaj svetskog stanovništva, struktura svetskog stanovništva (rasna, nacionalna, verska, starosna, profesionalna...) i migracije (pojam, uzroci i posledice);
- Naselja - vrste i tipovi; povezanost naselja u konurbacije i megalopolise.
III GEOGRAFSKA SREDINA I LJUDSKE DELATNOSTI (3)
- Pojam prirodne i geografske sredine i geografske regije;
- Pojam privrede i podela na privredne delatnosti i grane, uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj privrede.
IV KARTOGRAFIJA (5)
- Elementi sadržaja geografske karte i podela geografskih karata po razmeru i sadržaju;
- Predstavljanje geografskih sadržaja na kartama;
- Geografska širina i geografska dužina.
V REGIONALNA GEOGRAFIJA EVROPE (47)
Opšti geografski pregled Evrope (8)
- Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime, granice, veličina i geografski položaj;
- Prirodnogeografske odlike Evrope: vertikalna i horizontalna razuđenost evropskog kontinenta, klimatska i vegetacijska obeležja, hidrografske karakteristike;
- Društvenoekonomske odlike Evrope: stanovništvo, naselja, prirodna bogatstva i privreda;
- Integracijski procesi u Evropi i podela na regije.
Južna Evropa (14)
- Prirodnogeografske odlike Južne Evrope: vertikalna i horizontalna razuđenost evropskog kontinenta, klimatska i vegetacijska obeležja, hidrografske karakteristike;
- Društvenoekonomske odlike Južne Evrope: stanovništvo, naselja, prirodna bogatstva, privreda i politička podela Južne Evrope.
Države na Balkanskom poluostrvu:
- DZ Srbija i Crna Gora,
- Bosna i Hercegovina i Hrvatska,
- Makedonija i Albanija,
- Bugarska i Grčka,
- Apeninsko poluostrvo: Italija,
- Pirinejsko poluostrvo: Španija i Portugalija,
- Geografski pregled ostalih država Južne Evrope: Andora, Monako, Vatikan, San Marino, Malta i evropski deo Turske.
Srednja Evropa (8)
- Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razuđenost evropskog kontinenta, klimatska i vegetacijska obeležja, hidrografske karakteristike;
- Društvenoekonomske karakteristike: stanovništvo, naselja, prirodna bogatstva, privreda i politička podela Srednje Evrope;
- Podunavske zemlje;
- Alpske zemlje;
- Pribaltičke zemlje.
Zapadna Evropa (6)
- Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razuđenost evropskog kontinenta, klimatska i vegetacijska obeležja, hidrografske karakteristike;
- Društvenoekonomske karakteristike: stanovništvo, naselja, prirodna bogatstva, privreda i politička podela Zapadne Evrope;
- Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Severna Irska;
- Francuska.
Severna Evropa (4)
- Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razuđenost evropskog kontinenta, klimatska i vegetacijska obeležja, hidrografske karakteristike;
- Društvenoekonomske karakteristike: stanovništvo, naselja, prirodna bogatstva, privreda i politička podela Severne Evrope;
- Švedska.
Istočna Evropa (7)
- Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razuđenost evropskog kontinenta, klimatska i vegetacijska obeležja, hidrografske karakteristike;
- Društvenoekonomske karakteristike: stanovništvo, naselja, prirodna bogatstva, privreda i politička podela Istočne Evrope;
- Ruska federacija;
- Ukrajina.
GODIŠNJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2)
OPŠTE NAPOMENE
Nastavni program GEOGRAFIJE za šesti razred osnovnog vaspitanja i obrazovanja oslanja se na savremena dostignuća i na perspektive razvoja geografske nauke, a primeren je interesovanjima i potrebama učenika. Stečena znanja i veštine učenici će primenjivati u istraživanju i analiziranju određenih geografskih pojava i procesa. Neophodno je zainteresovati učenike da u skladu sa svojim uzrasnim sposobnostima istražuju lokalnu sredinu i koriste stečena znanja i veštine, da pronalaze i koriste različite izvore informacija i da se osposobljavaju za samostalno učenje.
Pri izradi ovog programa polaznu osnovu činili su:
- opšti ciljevi i zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
- obrazovni, vaspitni i funkcionalni zadaci savremene nastave geografije, uvažavajući sistem geografije kao naučne discipline, njene principe i njenu filozofsku osnovu;
- višegodišnja istraživanja i analize programa geografije brojnih država sveta,
- potrebe postizanja bolje ravnoteže između uzrasnih sposobnosti učenika, njihovih potreba i interesovanja,
- uslovi u kojima se realizuje nastavni predmet,
- opremljenost škola nastavnim sredstvima,
- iskustva i preporuke geografske stručne javnosti,
- preporuke Internacionalne geografske unije i Srpskog geografskog društva.
Koncepcija programa zasniva se na:
- postupnom uvođenju i razvijanju geografskih pojmova, pojava i procesa u okviru programskih sadržaja spiralno raspoređenih u drugom obrazovnom ciklusu;
- naglašavanju uloge geografskih metoda u osposobljavanju učenika da logički misle, što je od mnogostrukog značaja;
- pojmovima, pojavama i procesima savremene geografske nauke koji su značajni i pogodni za uspešnije razumevanje ukupnih sadržaja i neophodni su u procesu daljeg učenja;
- dosadašnjim nastavnim programima u Republici Srbiji;
- rezultatima praćenja primene dosadašnjih programa;
- Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04 i 62/04).
Nastavni program GEOGRAFIJE za peti razred tematski je koncipiran. Godišnji fond časova nije promenjen. Nastavnicima se preporučuje orijentacioni broj časova po nastavnim temama, kao i nastavni sadržaji koje bi trebalo obraditi. Sadržaji opšte fizičke geografije su u velikoj meri apstraktni i teški za učenike ovog uzrasta. Nastavnik mora da ima u vidu pomenute teškoće i da korišćenjem različitih nastavnih metoda i sredstava učini ove sadržaje pristupačnijim učenicima i njihovom uzrastu i sposobnostima. Potrebno je da se izbegava verbalizam, a da se kod učenika podstiče radoznalost, sistematičnost i kreativnost. Fond časova treba racionalno koristiti u skladu sa nastavnim sadržajima. Sadržaji opšte geografije imaju poseban značaj jer predstavljaju osnovu za kasnije izučavanje regionalne geografije i zato se njihovom izučavanju mora posvetiti posebna pažnja. Od stepena usvojenosti ovih sadržaja u velikoj meri zavisi dalji rad na izučavanju geografije u starijim razredima.
Sloboda i kreativnost nastavnika ispoljiće se kroz samostalno planiranje i određivanje tipova časova, izbora nastavnih metoda, tehnika, aktivnosti, didaktičkih sredstava i pomagala. U koncipiranju nastavne teme nastavnik treba da vodi računa o:
- uzrasnim karakteristikama i mogućnostima učenika
- potrebama i interesovanjima učenika
- uslovima u kojima se realizuje nastavni predmet
- raspoloživim nastavnim sredstvima.
Sadržaji programa nastavnog predmeta geografije u petom razredu osnovne škole obuhvataju sistematsko izučavanje elemenata opšte geografije, a programsku strukturu čini pet nastavnih tema:
1. Uvod
2. Vasiona i Zemlja
3. Kretanja Zemlje i posledice njenih kretanja
4. Prikazivanje Zemljine površine
5. Zemljine sfere - omotači.
Sadržaji matematičke geografije treba da pruže učenicima predstavu o vasioni i vasionskim telima, Sunčevom sistemu, postanku Sunčevog sistema, postanku Zemlje, njenim kretanjima i posledicama.
Sadržaji iz kartografije treba da doprinesu boljem poznavanju i korišćenju karte u proučavanju geoprostora.
Fizička geografija svojim sadržajima proučava prirodu Zemljine površine, njenih sfera, njihovu kompleksnost i međusobnu zavisnost. Pri tome treba ukazivati na zavisnost čoveka od prirode, na njegovo delovanje na prirodu i na racionalno korišćenje geoprostora. Iz toga proizilazi da je fizička geografija tesno povezana sa društvenom geografijom i da one čine jedinstvenu celinu. Osnovne fizičko-geografske pojave i procesi ne mogu da se obrade u petom razredu, zbog toga se određeni sadržaji prenose u šeti razred. Nastavnicima se predlaže da u okviru svake tematske celine obrade i odgovarajuće sadržaje iz lokalne sredine, vodeći računa o usklađenosti tih sadržaja sa temom koja se obrađuje. Na taj način učenici mogu da prave poređenja određenih nastavnih sadržaja sa njima poznatim i bliskim sadržajima iz neposrednog okruženja, a na ovaj način usvajanje nastavnog gradiva biće potpunije a znanja i umenja trajnija.
U šestom razredu osnovne škole nastavni program GEOGRAFIJE tematski je koncipiran. Godišnji fond časova nije promenjen. Nastavnicima se preporučuje orijentacioni broj časova po nastavnim temama, kao i nastavni sadržaji koje bi trebalo obraditi. Programsku strukturu čine četiri nastavne teme:
1. Elementi opšte geografije,
2. Stanovništvo i naselja na Zemlji,
3. Geografska sredina i ljudske delatnosti i
4. Regionalna geografija Evrope.
Ovako koncipiran program, koji sa programom petog razreda čini kompaktnu celinu, treba da pruži učenicima ovog uzrasta osnovna znanja iz fizičke i društvene geografije, da bi se uspešno obradila geografija država i kontinenata, odnosno sveta.
Programom je predviđena obrada pojedinih komponenata prirodne sredine, kao što su: sastav i struktura atmosfere, klima, klimatski elementi i faktori, i klimatski tipovi, egzogene sile i oblici reljefa nastali njihovim delovanjem, zemljište i osnovni tipovi zemljišta. Prirodna sredina je u suštini splet tesno povezanih i međusobno uslovljenih komponenata koje predstavljaju jedinstvenu celinu. Imajući u vidu narušavanje ravnoteže u prirodnoj sredini, potrebno je ukazivati na prevenciju i na zaštitu prirode.
Geografija stanovništva i naselja na Zemlji koncipirana je tako da se njenom obradom ukaže na najvažnije demografske i demogeografske probleme čovečanstva. Težište treba da bude na osnovnim odlikama stanovništva, vrstama i tipovima naselja. Preporuka je da se statistički podaci prikazuju samo ilustrativno ili komparativno, a da se ne insistira na njihovom zapamćivanju.
Na ovom uzrastu učenicima je potrebno ukazati na različitost prirodne i geografske sredine na osnovu kojih se izdvajaju geografske regije, kao i na složenost i podelu ljudskih delatnosti, pri čemu treba naglasiti uticaj prirodnih i društvenih faktora na razvoj privrede.
Sadržaji iz kartografije treba da doprinesu korišćenju karte pri upoznavanju regija i država Evrope, geoprostora i lokalne sredine. Osnovna znanja iz kartografije učenici su stekli u mlađim razredima i petom razredu osnovne škole. Posebno treba insistirati na kartografskoj pismenosti i upotrebi i sastavljanju geografske karte različitog razmera i sadržine.
U okviru regionalne geografije predviđena je obrada Evrope u celini, koja treba da pruži mogućnost sagledavanja opštih karakteristika kontinenta, da bi se na osnovu toga jasnije mogle uočiti osobenosti pojedinih regionalnih celina i pojedinih država Evrope. Prilikom obrade država potrebno je da se, na osnovu poznavanja kontinenta kao celine, istaknu bitne fizičkogeografske i društvenogeografske odlike država koje utiču na razvoj njihovih privreda. Takođe, treba ukazati na postojeće razlike u stepenu razvijenosti privrede država Evrope, kao i na protivurečnosti koje postoje između prirodnih bogatstava i nivoa razvijenosti njihove privrede. Međutim, države su međusobno različite i u svakoj od njih su zastupljene određene privredne delatnosti i grane specifične za tu zemlju, koje treba posebno naglasiti.
Pri izlaganju sadržaja o državama treba ukazati na neophodnost saradnje zemalja u regionu i na kontinentu, kao i na potrebu uvažavanja različitosti i tolerancije na svim nivoima.
Cilj i zadaci
Opšti cilj nastave fizike jeste da učenici upoznaju prirodne pojave i osnovne prirodne zakone, da steknu osnovnu naučnu pismenost, da se osposobe za uočavanje i raspoznavanje fizičkih pojava u svakodnevnom životu i za aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz istraživanje, oforme osnovu naučnog metoda i da se usmere prema primeni fizičkih zakona u svakodnevnom životu i radu.
Ostali ciljevi i zadaci nastave fizike su:
- razvijanje funkcionalne pismenosti
- upoznavanje osnovnih načina mišljenja i rasuđivanja u fizici
- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fizičkih zakona
- razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz istraživanje
- razvijanje radoznalosti, sposobnosti racionalnog rasuđivanja, samostalnosti u mišljenju i veštine jasnog i preciznog izražavanja
- razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja
- shvatanje smisla i metoda ostvarivanja eksperimenta i značaja merenja
- rešavanje jednostavnih problema i zadataka u okviru nastavnih sadržaja
- razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz fizike
- shvatanje povezanosti fizičkih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi zaštite, obnove i unapređivanja životne sredine
- razvijanje radnih navika i sklonosti ka izučavanju nauka o prirodi
- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima, sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji
Operativni zadaci
Učenik treba da:
- kroz veći broj zanimljivih i atraktivnih demonstracionih ogleda, koji manifestuju pojave iz različitih oblasti fizike, shvati kako fizika istražuje prirodu i da je materijalni svet pogodan za istraživanje i postavljanje brojnih pitanja
- ume da rukuje merilima i instrumentima za merenje odgovarajućih fizičkih veličina: metarska traka, lenjir sa milimetarskom podelom, hronometar, menzura, vaga, dinamometar
- sam upozna pojam greške i značaj relativne greške, a da zna šta je apsolutna greška i kako nastaje greška pri očitavanju skala mernih instrumenata
- koristi jedinice SI sistema za odgovarajuće fizičke veličine: m, s, kg, N, m/s, Pa...
- usvoji osnovne predstave o mehaničkom kretanju i zna veličine koje karakterišu ravnomerno pravolinijsko kretanje i srednju brzinu kao karakteristiku promenljivog pravolinijskog kretanja
- na osnovu pojava uzajamnog delovanja tela shvati silu kao meru uzajamnog delovanja tela koja se određuje intenzitetom, pravcem i smerom
- usvoji pojam mase i težine i pravi razliku između njih
- ume da odredi gustinu čvrstih tela i gustinu tečnosti merenjem njene mase i zapremine
- usvoji pojam pritiska, shvati prenošenje spoljnjeg pritiska kroz tečnosti i gasove i razume Paskalov zakon.
UVOD (2+0+0)
Fizika kao prirodna nauka i metode kojima se ona služi (posmatranje, merenje, ogled...). Ogledi koji ilustruju različite fizičke pojave. (2+0)
KRETANJE (7+7+0)
Kretanje u svakodnevnom životu. Relativnost kretanja. (1+0)
Pojmovi i veličine kojima se opisuje kretanje (putanja, put, vreme, brzina, pravac i smer kretanja). (2+1)
Podela kretanja prema obliku putanje i brzini tela. Zavisnost pređenog puta od vremena, kod ravnomernog pravolinijskog kretanja. (3+2)
Promenljivo pravolinijsko kretanje. Srednja brzina. (1+2)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi. Kretanje kuglice po Galilejevom žlebu. Kretanje mehura vazduha (ili kuglice) kroz vertikalno postavljenu dugu providnu cev sa tečnošću.
SILA (6+8+0)
Uzajamno delovanje dva tela u neposrednom dodiru i posledice takvog delovanja: pokretanje, zaustavljanje i promena brzine tela, deformacija tela (istezanje, sabijanje, savijanje), trenje pri kretanju tela po horizontalnoj podlozi i otpor pri kretanju tela kroz vodu i vazduh. (1+1)
Uzajamno delovanje dva tela koja nisu u neposrednom dodiru (gravitaciono, električno, magnetno). Sila kao mera uzajamnog delovanja dva tela, pravac i smer delovanja. (3+2)
Procena intenziteta sile demonstracionim dinamometrom. (1+1)
Sila Zemljine teže (težina tela). (1+2)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi. Istezanje i sabijanje elastične opruge. Trenje pri klizanju i kotrljanju. Slobodno padanje. Privlačenje i odbijanje naelektrisanih tela. Privlačenje i odbijanje magneta.
MERENJE (4+4+7)
Osnovne i izvedene fizičke veličine i njihove jedinice. Međunarodni sistem mera. (1+1)
Merenje dužine, zapremine i vremena. Pojam srednje vrednosti merene veličine i greške pri merenju. Merni instrumenti. (3+3)
Demonstracioni ogledi. Merenje dužine (metarska traka, lenjir), zapremine (balon, menzura) i vremena (časovnik, hronometar, sekundmetar). Prikazivanje nekih mernih instrumenata (vaga, termometri, električni instrumenti).
Laboratorijske vežbe.
1. Merenje dimenzija malih tela lenjirom sa milimetarskom podelom.(1)
2. Merenje zapremine čvrstih tela nepravilnog oblika pomoću menzure. (1)
3. Određivanje srednje brzine promenljivog kretanja tela i stalne brzine ravnomernog kretanja. (2)
4. Merenje elastične sile pri istezanju i sabijanju opruge. (1)
5. Kalibrisanje elastične opruge i merenje težine tela dinamometrom. (1)
6. Merenje sile trenja pri klizanju ili kotrljanju tela po ravnoj podlozi. (1)
MASA I GUSTINA (5+7+3)
Inertnost tela. Zakon inercije (Prvi Njutnov zakon mehanike). (1+0)
Masa tela na osnovu pojma o inertnosti i o uzajamnom delovanju tela. (1+0)
Masa i težina kao različiti pojmovi. (1+1)
Merenje mase tela vagom. (0+1)
Gustina tela. Određivanje gustine čvrstih tela. (1+2)
Određivanje gustine tečnosti merenjem njene mase i zapremine. (1+1)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi. Ilustrovanje inertnosti tela. Sudari dve kugle (a) iste veličine, od istog materijala, (b) različite veličine, od istog materijala, (v) iste veličine, od različitog materijala. Merenje mase vagom. Tečnosti različitih gustina u istom sudu - "tečni sendvič".
Laboratorijske vežbe
- Određivanje gustine čvrstih tela pravilnog i nepravilnog oblika. (2)
- Određivanje gustine tečnosti merenjem njene mase i zapremine. (1)
PRITISAK (5+6+1)
Pritisak čvrstih tela. (1+1)
Pritisak u mirnoj tečnosti. Hidrostatički pritisak. Spojeni sudovi. (2+1)
Atmosferski pritisak. Toričelijev ogled. Zavisnost atmosferskog pritiska od nadmorske visine. Barometri. (1+1)
Prenošenje spoljnjeg pritiska kroz tečnosti i gasove u zatvorenim sudovima. Paskalov zakon i njegova primena. (1+1)
Sistematizacija i sinteza gradiva. (0+2)
Demonstracioni ogledi. Zavisnost pritiska od veličine dodirne površine i od težine tela. Prenošenje pritiska kroz tečnost (staklena cev s membranom, Heronova boca, spojeni sudovi). Hidraulična presa. Ogledi koji ilustruju razliku pritisaka vazduha (kako se vazduh može "videti", kako sveća može da gori pod vodom …)
Laboratorijska vežba
1. Napravi "svoj barometar" (1)
Program dodatne nastave fizike
1. Videozapis ili simulacija na računaru različitih vrsta kretanja u svakodnevnom životu.
2. Relativna brzina pravolinijskog kretanja.
3. Rešavanje problema u vezi sa izračunavanjem brzine pravolinijskog kretanja.
4. Rešavanje problema u vezi sa izračunavanjem puta i srednje brzine.
5. Tablično i grafičko prikazivanje pređenog puta i brzine u zavisnosti od vremena. Korišćenje grafika.
6. Videozapis ili simulacija na računaru različitih oblika međusobnih delovanja tela.
7. Rezultujuća sila koja deluje na telo (oprugu).
8. Rešavanje problema u vezi sa istezanjem elastične opruge (dinamometra) i težinom tega, odnosno za kalibrisanjem opruge.
9. Videozapis ili simulacija rada različitih merila i mernih instrumenata na računaru.
10. Međunarodni sistem mera (SI) i njegovo korišćenje.
11. Apsolutna i relativna greška merenja. Rezultat merenja. Zapisivanje rezultata merenja (tablično, grafički).
12. Videozapis ili simulacija na računaru merenja vremena, puta, brzine i sile.
13. Videozapis ili simulacija na računaru primera za inertnost tela.
14. Rešavanje problema u kojima se koriste veličine (masa, težina, gustina).
15. Videozapis ili simulacija na računaru različitih primera pritiska tela, kao i pritiska u tečnosti i gasu.
16. Hidrostatički pritisak (princip rada vodovoda, fontane).
17. Kretanje tela u fluidima (kretanje podmornice, vazdušnog balona). Primena Paskalovog zakona. Hidraulična presa.
18. Poseta nekoj laboratoriji (kabinetu) za fiziku na fakultetu, naučnoistraživačkom institutu, elektrani, fabrici, kabinetu u gimnaziji i dr.
Pri izradi ovog programa uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika fizike osnovnih škola izrečene na stručnim skupovima i seminarima u okviru razgovora o programima i nastavi fizike u osnovnim i srednjim školama. Opredeljenja i stavovi Stručne komisije za izmenu i dopunu programa fizike u osnovnoj školi mogu se sažeti u sledećem:
- smanjiti ukupnu opterećenost učenika
- rasteretiti važeći program svih sadržaja koji nisu primereni psihofizičkim mogućnostima učenika
- "vratiti" eksperiment u nastavu fizike
- metodski unaprediti izlaganje programskih sadržaja
- izvršiti bolju korelaciju redosleda izlaganja sadržaja fizike sa matematikom i predmetima ostalih prirodnih nauka.
Na osnovu primedaba nastavnika fizike na važeći program i višegodišnjeg sopstvenog iskustva članova Stručne komisije, stečenog kroz izvođenje nastave fizike u osnovnoj i srednjoj školi i na fakultetu, Stručna komisija je pripremila izmenjeni i dopunjeni program fizike. On je po sadržaju, obimu i metodskom prezentovanju znatno prilagođeniji učenicima osnovne škole nego što je to bio prethodni program.
Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa fizike
Pri izradi programa fizike dominantnu ulogu imale su i sledeće činjenice:
- osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju učenika
- kod učenika osnovne škole sposobnost apstraktnog mišljenja još nije dovoljno razvijena
- fizika je apstraktna, egzaktna i razuđena naučna disciplina čiji se zakoni često iskazuju u matematičkoj formi koja je učeniku osnovne škole potpuno nepristupačna
- u nastavi fizike je zapostavljen ogled (iako je fizika eksperimentalna nauka), a laboratorijske vežbe učenici sve ređe izvode.
Navedene činjenice uticale su na izbor programskih sadržaja i metoda logičkog zaključivanja, kao i na uvođenje jednostavnih eksperimenata, tzv. malih ogleda, koji ne zahtevaju skupu i složenu opremu za demonstriranje fizičkih pojava.
1. Izbor programskih sadržaja
Iz fizike kao naučne discipline odabrani su samo oni sadržaji koje na određenom nivou mogu da usvoje svi učenici osnovne škole. To su, uglavnom, sadržaji iz osnova klasične fizike, dok su u osmom razredu uzeti i neki sadržaji atomske i nuklearne fizike. Obim odabranih programskih sadržaja prilagođen je godišnjem fondu časova fizike u osnovnoj školi. Međutim, i na ovako suženim sadržajima učenici mogu da upoznaju egzaktnost fizičkih zakona i raznovrsnost fizičkih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno dostupan našim čulima. Pošto su makrofizičke pojave očiglednije za proučavanje, one dominiraju u nastavnim sadržajima šestog i sedmog razreda. U osmom razredu, pored njih, date su i tematske celine u kojima se obrađuju i neki procesi u mikrosvetu (omotač i jezgro atoma).
2. Izbor metoda logičkog zaključivanja.
Od svih metoda logičkog zaključivanja koje se koriste u fizici kao naučnoj disciplini (induktivni, deduktivni, zaključivanje po analogiji itd.), učenicima osnovne škole najpristupačniji je induktivni metod (od pojedinačnog ka opštem) pri pronalaženju i formulisanju osnovnih zakona fizike. Zato program predviđa da se pri proučavanju makrofizičkih pojava pretežno koristi induktivni metod.
Na ovako izabranim poglavljima fizike može se u potpunosti ilustrovati suština metodologije koja se i danas koristi u fizici i u svim prirodnim naukama u početnoj etapi naučnog istraživanja, tj. u procesu sakupljanja eksperimentalnih činjenica, i na osnovu njih formulisanja osnovnih zakona o pojavama koje treba da se prouče. Ova etapa saznajnog procesa obuhvata: posmatranje pojave, uočavanje bitnih svojstava sistema na kojima se pojava odvija, zanemarivanje manje značajnih svojstava i parametara sistema, merenje u cilju pronalaženja međuzavisnosti odabranih veličina, planiranje novih eksperimenata radi preciznijeg formulisanja fizičkih zakona i sl. Sa nekim naučnim rezultatima, do kojih se došlo deduktivnim putem, treba da se upoznaju i učenici starijih razreda, ali na informativnom nivou. Zato program predviđa da se neka znanja do kojih se došlo deduktivnim putem koriste pri objašnjavanju određenih fizičkih procesa u makro i mikro svetu.
3. Jednostavni eksperimenti
Uvođenje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fizičkih pojava ima za cilj vraćanje ogleda u nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istraživački pristup prirodnim naukama.
Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami učenici na času ili da ih ponove kod kuće, koristeći mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog života.
Način prezentovanja programa
Programski sadržaji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave fizike:
Postupnost (od prostijeg ka složenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.
Očiglednost pri izlaganju nastavnih sadržaja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je više demonstracionih ogleda).
Induktivni pristup (od pojedinačnog ka opštem) pri uvođenju osnovnih fizičkih pojmova i zakona.
Povezanost nastavnih sadržaja (horizontalna i vertikalna).
Stoga, prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi poželjno da se svaka tematska celina obrađuje onim redosledom koji je naznačen u programu. Time se omogućuje da učenik lakše usvaja nove pojmove i spontano razvija sposobnost za logičko mišljenje.
Program predviđa da se unutar svake veće tematske celine, posle postupnog i analitičnog izlaganja pojedinačnih nastavnih sadržaja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloženog gradiva, izvrši sinteza bitnih činjenica i zaključaka i da se kroz njihovo obnavljanje omogući da ih učenici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Veoma je važno da se kroz rad u razredu ispoštuje ovaj zahtev programa, jer se time naglašava činjenica da su u fizici sve oblasti međusobno povezane i omogućuje se da učenik sagleda fiziku kao koherentnu naučnu disciplinu u kojoj se početak proučavanja nove pojave naslanja na rezultate proučavanja nekih prethodnih.
Uz naslov svake tematske celine naveden je (u zagradi) zbir tri broja. Na primer, Merenje (4+4+7). Prva cifra označava broj časova predviđenih za neposrednu obradu sadržaja tematske celine i izvođenje demonstracionih ogleda, druga cifra određuje broj časova za utvrđivanje tog gradiva i ocenjivanje učenika, dok treća cifra označava broj časova za izvođenje laboratorijskih vežbi.
Svaka tematska celina razbijena je na više tema koje bi trebalo obrađivati onim redosledom koji je dat u programu. Iza teksta svake teme, u zagradi, naveden je zbir dve cifre: prva označava optimalni broj časova za obradu teme i izvođenje demonstracionih ogleda, a druga daje optimalni broj časova za utvrđivanje sadržaja teme. Pri tome, na primer, zbir (1+1) ne treba shvatiti bukvalno, tj. da se jedan čas koristi samo za izlaganje novog sadržaja, a sledeći čas samo za obnavljanje i propitivanje. Naprotiv, pri obradi sadržaja skoro svake teme, na svakom času deo vremena posvećuje se obnavljanju gradiva, a deo vremena se koristi za izlaganje novih sadržaja.
Iza naziva svake laboratorijske vežbe nalazi se, u zagradi, cifra koja označava broj časova predviđenih za njeno ostvarivanje.
Redosled izlaganja gradiva fizike usaglašen je s redosledom gradiva iz matematike. Kako program matematike za osnovnu školu ne obuhvata sadržaje iz vektorske algebre, u okviru programa fizike nije predviđeno da se fizičke veličine koje imaju vektorsku prirodu (brzina, sila itd.) eksplicitno tretiraju kao vektori, već kao veličine koje su jednoznačno određene sa tri podatka: brojnom vrednošću, pravcem i smerom.
Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvođenje
Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledeće osnovne oblike:
1. izlaganje sadržaja teme uz odgovarajuće demonstracione oglede
2. rešavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka
3. laboratorijske vežbe
4. korišćenje i drugih načina rada koji doprinose boljem razumevanju sadržaja teme (domaći zadaci, čitanje popularne literature iz istorije fizike i sl.)
5. sistematsko praćenje rada svakog pojedinačnog učenika.
Veoma je važno da nastavnik pri izvođenju prva tri oblika nastave naglašava njihovu objedinjenost u jedinstvenom cilju: otkrivanje i formulisanje zakona i njihova primena. U protivnom, učenik će steći utisak da postoje tri različite fizike: jedna se sluša na predavanjima, druga se radi kroz računske zadatke, a treća se koristi u laboratoriji. Ako još nastavnik ocenjuje učenike samo na osnovu pismenih vežbi, učenik će s pravom zaključiti: U školi je važna samo ona fizika koja se radi kroz računske zadatke. Nažalost, često se dešava da učenici osnovne i srednje škole o fizici kao nastavnoj disciplini steknu upravo takav utisak.
Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da učenici aktivno učestvuju u svim oblicima nastavnog procesa. Imajući u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifičnosti u procesu ostvarivanja, to su i metodska uputstva prilagođena ovim specifičnostima.
Metodska uputstva za predavanja
Kako uz svaku tematsku celinu idu demonstracioni ogledi, učenici će spontano pratiti tok posmatrane pojave, a na nastavniku je da navede učenika da svojim rečima, na osnovu sopstvenog rasuđivanja, opiše pojavu koju posmatra. Posle toga nastavnik, koristeći precizni jezik fizike, definiše nove pojmove (veličine) i rečima formuliše zakon pojave. Kada se prođe kroz sve etape u izlaganju sadržaja teme (ogled, učenikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se, ako je moguće, na prezentovanje zakona u matematičkoj formi. Ovakvim načinom izlaganja sadržaja teme nastavnik pomaže učeniku da potpunije razume fizičke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje usvojenog znanja. Ako se insistira samo na matematičkoj formi zakona, dolazi se nekada do besmislenih zaključaka.
Na primer, drugi Njutnov zakon mehanike F = ma učenik može da napiše i u obliku m = F/a. S matematičke tačke gledišta to je potpuno korektno. Međutim, ako se ova formula iskaže rečima: Masa tela direktno je srazmerna sili koja deluje na telo, a obrnuto srazmerna ubrzanju tela, tvrđenje je s aspekta matematike tačno, ali je s aspekta fizike potpuno pogrešno.
Veliki fizičari, Ajnštajn na primer, naglašavali su da su u makrosvetu koji nas okružuje svaka novootkrivena istina ili zakon prvo formulisani rečima, pa tek zatim prikazani u matematičkoj formi. Čovek, naime, svoje misli iskazuje rečima a ne formulama. Majkl Faradej, jedan od najvećih eksperimentalnih fizičara, u svom laboratorijskom dnevniku nije zapisao ni jednu jedinu formulu, ali je zato sva svoja otkrića formulisao preciznim jezikom fizike. Ti zakoni (zakon elektromagnetne indukcije, zakoni elektrolize) i danas se iskazuju u takvoj formi iako ih je Faradej otkrio još pre 170 godina.
Metodska uputstva za rešavanje računskih zadataka
Pri rešavanju kvantitativnih (računskih) zadataka iz fizike, u zadatku prvo treba na pravi način sagledati fizičke sadržaje, pa tek posle toga preći na matematičko formulisanje i izračunavanje. Naime, rešavanje zadataka odvija se kroz tri etape: fizička analiza zadatka, matematičko izračunavanje i diskusija rezultata. U prvoj etapi uočavaju se fizičke pojave na koje se odnosi zadatak, a zatim se nabrajaju i rečima iskazuju zakoni po kojima se pojave odvijaju. U drugoj etapi se, na osnovu matematičke forme zakona, izračunava vrednost tražene veličine. U trećoj etapi traži se fizičko tumačenje dobijenog rezultata. Ako se, na primer, primenom Džulovog zakona izdvoje različite količine toplote na paralelno vezanim otpornicima, treba protumačiti zašto se na otporniku manjeg otpora oslobađa veća količina toplote. Tek ako se od učenika dobije korektan odgovor, nastavnik može da bude siguran da je sa svojim učenicima zadatak rešavao na pravi način.
Metodska uputstva za izvođenje laboratorijskih vežbi
Laboratorijske vežbe čine sastavni deo redovne nastave i organizuju se na sledeći način: učenici svakog odeljenja dele se u dve grupe, tako da svaka grupa ima svoj termin za laboratorijsku vežbu. Oprema za svaku laboratorijsku vežbu umnožena je u više kompleta, tako da na jednoj vežbi (radnom mestu) mogu da rade dva-tri učenika. Vežbe se rade frontalno.
Čas eksperimentalnih vežbi sastoji se iz: uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja.
U uvodnom delu časa nastavnik:
- obnavlja delove gradiva koji su obrađeni na časovima predavanja a odnose se na datu vežbu (definicija veličine koja se određuje i metod koji se koristi da bi se veličina odredila),
- obraća pažnju na činjenicu da svako merenje prati odgovarajuća greška i ukazuje na njene moguće izvore,
- upoznaje učenike s mernim instrumentima i obučava ih da pažljivo rukuju laboratorijskim inventarom.
- ukazuje učenicima na mere predostrožnosti kojih se moraju pridržavati radi sopstvene sigurnosti pri rukovanju aparatima, električnim izvorima, raznim uređajima i sl.
Dok učenici vrše merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba, objašnjava im i pomaže.
Pri unošenju rezultata merenja u đačku svesku, procenu greške treba vršiti samo za direktno merene veličine (dužinu, vreme, električnu struju, električni napon i sl.), a ne i za veličine koje se posredno određuju (električni otpor određen primenom Omovog zakona). Procenu greške posredno određene veličine nastavnik može da izvodi u okviru dodatne nastave.
Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji, učenici će se ovom obliku nastave najviše radovati.
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa učenicima su domaći zadaci. Nastavnik planira domaće zadatke u svojoj redovnoj pripremi za čas. Pri odabiru zadataka, nastavnik težinu zadatka prilagođava mogućnostima prosečnog učenika i daje samo one zadatke koje učenici mogu da reše bez tuđe pomoći. Domaći zadaci odnose se na gradivo koje je obrađeno neposredno na času (1–2 zadatka) i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim (1 zadatak).
O rešenjima domaćih zadataka diskutuje se na sledećem času, kako bi učenici dobili povratnu informaciju o uspešnosti svog samostalnog rada.
Praćenje rada učenika
Nastavnik je dužan da kontinuirano prati rad svakog učenika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih znanja, stečenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, rešavanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih vežbi. Ocenjivanje učenika samo na osnovu rezultata koje je on postigao na pismenim vežbama neprimereno je učeničkom uzrastu i fizici kao naučnoj disciplini. Nedopustivo je da nastavnik od učenika, koji se prvi put sreće s fizikom, traži samo formalno znanje umesto da ga podstiče na razmišljanje i logičko zaključivanje. Učenik se kroz usmene odgovore navikava da koristi preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i tečno formuliše i ne doživljava fiziku kao naučnu disciplinu u kojoj su jedino formule važne.
Budući da je program, kako po sadržaju tako i po obimu, prilagođen psihofizičkim mogućnostima učenika osnovne škole, stalnim obnavljanjem najvažnijih delova iz celokupnog gradiva postiže se da stečeno znanje bude trajnije i da učenik bolje uočava povezanost raznih oblasti fizike. Istovremeno se obezbeđuje da učenik po završetku osnovne škole zadrži u pamćenju sve osnovne pojmove i zakone fizike, kao i osnovnu logiku i metodologiju koja se koristi u fizici pri proučavanju fizičkih pojava u prirodi.
Pošto još nisu definisani standardi znanja i umenja učenika za pojedine razrede i cikluse, navešćemo osnovne zahteve znanja i umenja učenika na kraju šestog razreda. Neka od tih znanja i umenja su navedena u ciljevima i zadacima predmeta, a neka u operativnim zadacima.
Osnovna znanja i umenja učenika na kraju šestog razreda
Znati i razumeti
U okviru funkcionalne pismenosti:
- znati i razumeti pojmove: fizičko telo, mirovanje, kretanje, putanja, put, vreme, brzina, pravac i smer kretanja
- znati pojam mase i gustine
U okviru razumevanja fizičkih fenomena u prirodi i razvijanja fizičkih pojmova:
- razumeti i opisivati pravolinijsko kretanje tela i pojavu inercije
- razumeti silu kao meru uzajamnog delovanja tela (elastično, gravitaciono, električno, magnetno) i pojam pritiska (čvrstih tela i tečnosti)
U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz jednostavna istraživanja:
- koristiti usmena i pismena uputstva za izvođenje ogleda
- opisati rečima i slikom postupke i korake u istraživanju
U okviru razvijanja logičkog i apstraktnog mišljenja:
- razumeti da numeričke vrednosti veličina sa jedinicom mere predstavljaju poseban oblik informacija o pojavama i procesima realnog sveta
- koristiti promenljivu (slovo) za zapisivanje problema matematičkim jezikom, rešavati problem i proveriti rešenje
U okviru sticanja znanja i razvijanja sposobnosti merenja različitih veličina:
- znati šta su merna jedinica i merni broj
- korišćenjem odgovarajućih mernih instrumenata izmeriti fizičke veličine: dužinu, zapreminu, masu, silu, vreme; izraziti ih u jedinicama SI sistema i koristiti prefikse kilo, deci, centi i mili
- odrediti srednju vrednost neke neposredno merene veličine i odrediti srednju brzinu, gustinu i pritisak.
Umeti
U okviru razvijanja funkcionalne pismenosti:
- umeti da se jasno izrazi rečima, slikom, tabelom i da se koristi jezikom matematike i fizike
- koristiti različite izvore informacija (udžbenik, priručnik, popularnu naučnu literaturu, Internet...)
U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o prirodnim pojavama kroz istraživanje:
- umeti da prikuplja podatke posmatranjem, merenjem i dr.
- izvoditi jednostavne eksperimente
- opisivati i prikazivati (tabelarno, grafički) dobijene podatke
U okviru razvijanja logičkog i apstraktnog mišljenja:
- koristiti različite pristupe u razumevanju i predstavljanju problem-situacija i razlikuje bitne od nebitnih informacija;
- planirati i realizovati jednostavna istraživanja, formuliše pitanja, traži odgovore i izvodi logičke zaključke.
U okviru sticanja znanja i razvijanja sposobnosti merenja različitih veličina:
- izabrati i koristiti odgovarajuće merne jedinice zavisno od vrste i veličine objekta merenja i da odabere i koristi odgovarajući pribor za merenje
- oceniti rezultat nezavisno od merenja i računanja
- proceni i proveri smislenost rezultata merenja i računanja
U okviru razvijanja sposobnosti za primenu znanja iz fizike:
- primenjivati stečena znanja u različitim situacijama (igra, učenje, životne situacije, prepoznavanje opasnosti).
U okviru razvijanja samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi:
- saslušati druge, samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjuje znanja i iskustva;
- svoje stavove braniti činjenicama i primerima
Dodatna i dopunska nastava
Dodatna nastava iz fizike organizuje se u šestom razredu sa po jednim časom nedeljno. Programski sadržaji ove nastave obuhvataju:
- izabrane sadržaje iz redovne nastave koji se sada obrađuju kompleksnije (koristi se i deduktivni pristup fizičkim pojavama, rade se teži zadaci, izvode preciznija merenja na složenijim aparatima itd.) i
- nove sadržaje, koji se naslanjaju na program redovne nastave, ali se odnose na složenije fizičke pojave ili na pojave za koje su učenici pokazali poseban interes.
Redosled tematskih sadržaja u dodatnoj nastavi prati redosled odgovarajućih sadržaja u redovnoj nastavi. Ukoliko u školi ne postoje tehnički uslovi za ostvarivanje nekih tematskih sadržaja iz dodatne nastave, nastavnik bira one sadržaje koji mogu da se ostvare. Pored ponuđenih sadržaja, mogu se realizovati i teme za koje učenici pokažu posebno interesovanje. Korisno je da nastavnik pozove istaknute stručnjake da u okviru dodatne nastave održe popularna predavanja.
Dopunska nastava se takođe organizuje sa po jednim časom nedeljno. Nju pohađaju učenici koji u redovnoj nastavi nisu bili uspešni. Cilj dopunske nastave je da učenik, uz dodatnu pomoć nastavnika, stekne minimum osnovnih znanja iz sadržaja koje predviđa program fizike u osnovnoj školi.
Slobodne aktivnosti učenika, koji su posebno zainteresovani za fiziku, mogu se organizovati kroz razne sekcije mladih fizičara.