Cilj i zadaci
Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste: da učenici usvoje elementrana matematička znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zavisnosti u životu i društvu; da osposobi učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse, za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika.
Zadaci nastave matematike jesu:
- da učenici stiču znanja neophodna za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom životu;
- da učenici stiču osnovnu matematičku kulturu potrebnu za otkrivanje uloge i primene matematike u različitim područjima čovekove delatnosti (matematičko modelovanje), za uspešno nastavljanje obrazovanja i uključivanje u rad;
- da razvija učenikovu sposobnost posmatranja, opažanja i logičkog, kritičkog, stvaralačkog i apstraktnog mišljenja;
- da razvija kulturne, radne, etičke i estetske navike učenika, kao i matematičku radoznalost u posmatranju i izučavanju prirodnih pojava;
- da učenici stiču sposobnost izražavanja matematičkim jezikom, jasnost i preciznost izražavanja u pismenom i usmenom obliku;
- da učenici usvoje osnovne činjenice o skupovima, relacijama i preslikavanjima;
- da učenici savladaju osnovne operacije s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i osnovne zakone tih operacija;
- da učenici upoznaju najvažnije ravne i prostorne geometrijske figure i njihove uzajamne odnose;
- da osposobi učenike za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;
- da učenicima omogući razumevanje odgovarajućih sadržaja prirodnih nauka i doprinese radnom i politehničkom vaspitanju i obrazovanju;
- da izgrađuje pozitivne osobine učenikove ličnosti, kao što su: istinoljubivost, upornost, sistematičnost, urednost, tačnost, odgovornost, smisao za samostalni rad;
- da interpretacijom matematičkih sadržaja i upoznavanjem osnovnih matematičkih metoda doprinese formiranju pravilnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika;
- da učenici stiču naviku i obučavaju se u korišćenju raznovrsnih izvora znanja.
Operativni zadaci
Učenike treba osposobiti da:
- umeju da formiraju i grafički prikazuju skupove i njihove podskupove;
- izvode skupovne operacije i pravilno upotrebljavaju odgovarajuće oznake;
- shvataju smisao reči "i", "ili", "ne", "svaki", "neki";
- shvate poznate geometrijske figure (prava, duž, poluprava, ravan, kružnica, krug, ugao i dr.) i kao skupove tačaka, uz njihovo adekvatnije opisivanje, primenjujući pri tome skupovne operacije i oznake;
- upoznaju uglove uz transverzalu paralelnih pravih, uglove sa paralelnim kracima i njihova svojstva, kao i da umeju da crtaju pravu paralelnu datoj pravoj;
- upoznaju deljivost prirodnih brojeva i osnovna pravila deljivosti;
- umeju da određuju najmanji zajednički sadržalac i najveći zajednički delilac;
- shvate pojam razlomka, umeju da ga zapisuju na razne načine i vrše prelaz s jednog načina na drugi;
- umeju da upoređuju razlomke i da ih ilustruju na brojevnoj pravoj;
- steknu dovoljnu uvežbanost u izvođenju osnovnih računskih operacija s razlomcima (u oba zapisa);
- mogu da čitaju, sastavljaju i izračunavaju manje složene brojevne izraze;
- umeju da reše jednostavnije jednačine i nejednačine u vezi sa razlomcima;
- uviđaju matematički sadržaj u tekstualnim zadacima i da ga mogu izraziti matematičkim jezikom;
- upoznaju osnu simetriju i njena svojstva, kao i da umeju da izvode konstrukcije simetrale duži, simetrale ugla i normale na datu pravu kroz datu tačku.
Skupovi
Skup, elementi, podskup, jednakost skupova, prazan skup (sa odgovarajućim znacima). Venov dijagram.
Skupovne operacije: unija (U) presek (n) razlika. Reči: "i", "ili", "ne", "svaki", "neki".
Skupovi tačaka
Geometrijske figure kao skupovi tačaka: prava, duž, poluprava, ravan.
Izlomljena linija; oblast. Kružnica (kružna linija), krug.
Kružnica i prava, tangenta.
Deljivost brojeva
Deljenje u skupu H0 (jednakost a=bq+r).
Pojam deljivosti; činioci i sadržaoci prirodnog broja.
Deljivost dekadnim jedinicama. Deljivost sa 2, 5, 4. Deljivost sa 3 i 9.
Prosti i složeni brojevi. Rastavljanje prirodnih brojeva na proste činioce.
Zajednički delilac i najveći zajednički delilac (činilac). Zajednički sadržalac i najmanji zajednički sadržalac.
Ugao
Ugao (nastanak, elementi, obeležavanje).
Centralni ugao; kružni luk i tetiva. Prenošenje uglova.
Vrste uglova (opružen, prav, oštar, tup, pun ugao).
Upoređivanje uglova.
Merenje uglova (jedinice: stepen, minut, sekund; uglomer).
Sabiranje i oduzimanje uglova.
Pojam komplementnih i suplementnih uglova.
Susedni, uporedni i unakrsni uglovi.
Paralelne prave sa transverzalom i uglovi koje one čine.
Uglovi sa paralelnim kracima.
Razlomci
Pojam razlomka oblika | a | (a, b Î N). Proširivanje i skraćivanje razlomaka. |
b |
Upoređivanje razlomaka.
Decimalni zapis razlomka.
Prevođenje decimalnog zapisa razlomka u zapis oblika | a | . |
b |
Pridruživanje tačaka brojevne poluprave razlomcima.
Osnovne računske operacije s razlomcima (u oba zapisa - običnom i decimalnom) i njihova svojstva. Izrazi.
Jednačine i nejednačine oblika: x± a=b; a±x=b; x±a<b; x± a>b; a ± x<b, a±x>b; ax=b; x:a=b; ax+b=c; ax<b; ax>b; x:a<b; x:a>b.
Aritmetička sredina.
Razmera i njene primene (brojevna i linijska razmera).
Osna simetrija
Osna simetrija u ravni. Simetrične tačke; simetričnost dveju figura u odnosu na pravu. Osa simetrije figure.
Simetrala duži i simetrala ugla; konstrukcije.
Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 8 časova).
Operativni zadaci
Učenike treba osposobiti da:
- shvate potrebu uvođenja negativnih brojeva, strukturu skupova celih i racionalnih brojeva, te pojmove suprotnog broja, recipročnog broja i apsolutne vrednosti broja;
- usvoje osnovne računske operacije u skupovima Z i Q i dovoljno uvežbaju izvođenje tih operacija, uz korišćenje njihovih svojstava;
- mogu da čitaju, sastavljaju razne jednostavnije izraze sa racionalnim brojevima i izračunaju njihovu vrednost;
- upoznaju i umeju da rešavaju jednostavnije jednačine i nejednačine u skupu racionalnih brojeva;
- razumeju procentni način izražavanja i mogu da ga primenjuju u praktičnim zadacima;
- poznaju klasifikaciju trouglova i četvorouglova i znaju njihova osnovna svojstva;
- shvate relaciju podudarnosti i njena svojstva i umeju da je primenjuju u izvođenju osnovnih konstrukcija trougla i četvorougla;
- shvate jednakost površi geometrijskih figura i pravila o izračunavanju površina trouglova, paralelograma i drugih četvorouglova;
- primenjuju pravila za izračunavanje površine trougla i četvorougla u raznim praktičnim zadacima;
- usvajaju elemente deduktivnog zaključivanja (pravilno formulisanje iskaza; pravilno korišćenje reči "ako... tada" i "ako i samo ako"; uviđaju potrebu za dokazivanjem i umeju da izvode neke jednostavnije dokaze).
Celi brojevi
Pojam negativnog broja. Skup celih brojeva (Z). Celi brojevi i brojevna prava; koordinate tačke.
Suprotni brojevi. Asolutna vrednost celog broja. Upoređivanje celih brojeva.
Osnovne računske operacije sa celim brojevima.
Jednačine i nejednačine upoznatih oblika u skupu Z.
Racionalni brojevi
Skup racionalnih brojeva (Q). Prikazivanje racionalnih brojeva na brojevnoj pravoj. Uređenost skupa Q.
Računske operacije u skupu Q i njihova svojstva (komutativnost, asocijativnost, distributivnost, suprotan i recipročan broj).
Izrazi s racionalnim brojevima.
Jednačine i nejednačine upoznatih oblika - rešavanje i primena.
Procenat i primene.
Trougao
Trougao; odnos stranica, vrste trouglova prema stranicama. Uglovi trougla, zbir uglova, vrste trouglova prema uglovima. Odnos između stranica i uglova trougla.
Konstrukcije nekih uglova (60°, 120°, 30°, 45°, 75°, 135°).
Podudarnost trouglova (definicija). Osnovna pravila (teoreme) o podudarnosti trouglova. Osnovne konstrukcije trouglova.
Četiri značajne tačke trougla i njihove konstrukcije; pravougli trougao i opisana mu kružnica.
Četvorougao
Četvorougao; vrste četvorouglova; uglovi četvorougla.
Paralelogram, svojstva; pojam centralne simetrije. Vrste paralelograma; pravougli paralelogrami. Konstrukcije paralelograma.
Trapez, svojstva, srednja linija; jednakokraki trapez. Osnovne konstrukcije trapeza.
Površina četvorougla i trougla
Pojam površine; površina pravougaonika.
Jednakost figura. Površina paralaelograma, trougla, trapeza. Površina četvorougla s normalnim dijagonalama.
Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 8 časova).
Zbog lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama po modelu (ukupan broj časova za temu; časova za obradu, časova za ponavljanje i uvežbavanje).
Skupovi (16; 7 + 9)
Skupovi tačaka (12; 5 + 7)
Deljivost brojeva (12; 5 + 7)
Ugao (20; 8 + 12)
Razlomci (62; 26 + 36)
Osna simetrija (14; 5 + 9)
Skupovi. - Ova tema je uvodnog karaktera za izučavanje ostalih matematičkih sadržaja V-VIII razreda, posebno geometrijskih, kao i u pogledu uvođenja matematičkog jezika (terminologija, simbolika).
Nastava o skupovima u V razredu treba da predstavlja izvestan korak napred u odnosu na ono što je učenicima već poznato. Treba, na raznovrsnim primerima, koristiti odgovarajuće simbole (znake) i uočavati zakonitosti skupovnih operacija uz pomoć Venovih dijagrama. Na podesnim primerima treba ilustrovati upotrebu reči: svaki, neki, ili, i, ne, sledi. Pri radu sa dijagramima ove reči će se vezivati za skupovne operacije.
Nastaviti sa daljim izgrađivanjem pojmova: brojevni izraz, promenljiva, izraz s promenljivom i pridruživanje (povezano sa računskim operacijama, odgovarajućim jednačinama i nejednačinama), koristeći pri tome i termine: izraz, formula, iskaz. Mada se pojam preslikavanja (funkcije), kao i sam termin, ne uvode, treba uočavati i navoditi primere jednostavnijih (funkcijskih) zavisnosti u raznim oblastima (otkrivanje pravila pridruživanja, pridruživanje po datom pravilu: brojeva - brojevima, brojeva - dužima, brojeva - površima, brojeva - imenima i dr.). Pri tome naročito pomaže korišćenje dijagrama i tabela (tabela vrednosti izraza, tabela rezultata nekog prebrojavanja ili merenja i dr.).
Skupovi tačaka. - I ova tema je uvodna i naročito treba da posluži za ponavljanje, dopunjavanje i sređivanje ranije stečenih znanja o važnijim geometrijskim figurama (prava, duž, poluprava, ravan, kružnica i krug, poluravan, prostor i dr.), shvatajući ih kao skupove tačaka, uz primenu odgovarajućih skupovnih oznaka i operacija, kao adekvatno opisivanje. Pri tome se pod pojmovima "krug" i "mnogougao" podrazumevaju delovi ravni koje čine granične linije s njihovim unutrašnjim oblastima.
Ugao. - Ugao treba shvatiti kao deo ravni koji čine dve poluprave sa zajedničkom početnom tačkom zajedno s jednom od tako nastalih oblasti. Učenicima treba ukazati i na to da ugao nastaje rotacijom poluprave u ravni oko njene početne tačke a, takođe, i kao presek dve poluravni (to je i konkretan primer preseka skupova u geometriji). Bez merenja treba pokazati kako se upoređuju dati uglovi i kako se vrši klasifikacija uglova. Odnos između centralnog ugla i odgovarajućeg luka, odnosno tetive, treba utvrditi eksperimentalno ("prenošenjem") i to koristiti za uvođenje pojma jedinica za merenje uglova, zatim za konstrukciju ugla jednakog datom uglu i za "grafičke" operacije sa uglovima. Uvesti i osmisliti pojmove susednih, uporednih i unakrsnih uglova, a uočavati te uglove u raznim geometrijskim konfiguracijama. Kao važnu činjenicu treba istaći: ako su dva uporedna ugla jednaka, onda su oba prava, kao i to da kraci pravog ugla određuju normalne prave.
Korišćenjem odnosa uglova koje čini par paralelnih pravih sa transverzalom, izvoditi odnose uglova sa paralelnim kracima, i dr. Ne treba uvoditi posebne nazive za parove nekih uglova uz transverzalu paralelnih pravih (saglasni, suprotni i sl.)
Deljivost brojeva. - U okviru osvrta na deljenje u skupu No (definicija, uz ograničenje da delilac mora biti različit od nule) ukazati na dva slučaja deljenja (bez ostatka i sa ostatkom), pri čemu je bitno da se dobro razume veza između deljenika, delioca, količnika i ostatka (jednakost a = bq + r).
U vezi sa relacijom deljivosti i pojmovima činioca i sadržaoca prirodnog broja, veoma je važno da se zna da deljiv znači isto kao (ekvivalentno je sa) a = bc i da se to ume da pročita na razne načine. Sve to, kao i osnovna svojstva relacije deljivosti, ilustrovati na konkretnim primerima. Može se koristiti i znak => (neobavezno).
Sadržaji ove teme (a posebno pravila deljivosti pojedinim brojevima, pojmovi prostog i složenog broja, rastavljanje prirodnih brojeva na proste činioce, kao i određivanje NZD i NZS) nisu sami sebi cilj, već ih treba shvatiti prvenstveno kao pripremu za primenu kod razlomaka (skraćivanje, proširivanje, dovođenje razlomaka na jednake imenioce i dr.).
Razlomci. - Ova tema je svakako osnovna u V razredu i zato je neophodno da se ona dobro usvoji, posvetivši najveću pažnju, operacijama s razlomcima (naročito decimalnim).
Ranije su učenici upoznali razlomak kao deo celine, a sada se ovaj pojam proširuje: razlomak se uvodi i kao količnik dva prirodna broja, a zatim i kao razmera. Upoređivanje razlomaka i osnovne operacije s njima celishodno je obavljati uporedo u običnom i decimalnom zapisu, uz postizanje dobre uvežbanosti, pri čemu treba isticati svojstva ovih operacija. Kod operacija sa tzv. mešovitim brojevima dovoljno je uzimati samo najprostije slučajeve. Uopšte, treba izbegavati glomazne razlomke. Ilustrovanje operacija na brojevnoj pravoj (polupravoj) povećava stepen razumevanja i svesnog usvajanja ove, u suštini složene materije za učenike ovog uzrasta.
Odgovarajućim jednačinama i nejednačinama treba posvetiti dovoljnu pažnju.
Takođe je važno pravilno formiranje i razumevanje pojma razmere (preko upoređivanja istoimenih veličina) i osposobljavanje za njeno korišćenje u praksi: pri crtanju i čitanju raznih planova, karata, grafikona, pri određivanju rastojanja, pri rešavanju problema proporcionalne podele, a takođe i pri povećavanju i smanjivanju slika (geometrijskih i drugih). To nalaže da se obrada ovog gradiva podredi praktičnom cilju, uz tesno povezivanje sa već upoznatim sadržajima matematike i drugih oblasti (geografija, tehničko obrazovanje, likovno vaspitanje i dr.). Može se, polazeći od konkretnih zadataka, objasniti pojam proporcije i neka njena svojstva (povezivanjem s razlomcima); pri tome se nepoznati član proporcije izračunava kao nepoznata komponenta u vezi s množenjem i deljenjem razlomaka.
Realizacija svih sadržaja ove teme treba u najvećoj meri da bude povezana s rešavanjem raznih praktičnih problema.
Osna simetrija. - Bitni sadržaji koje obuhvata ova tema su: tumačenje osne simetrije (uz pomoć modela, korišćenjem prirodnih situacija i kvadratne mreže), konstrukcija osno-simetričnih tačaka i figura, uočavanje svojstava koja ostaju nepromenjena, konstrukcije simetrale duži i simetrale ugla, kao i neke njihove jednostavnije primene (konstrukcija normale na datu pravu kroz datu tačku i dr.).
Celi brojevi (24; 9 + 15)
Racionalni brojevi (45; 17 + 28)
Trougao (30; 13 + 17)
Četvorougao (20; 8 + 12)
Površina četvorougla i trougla (17; 7 + 10)
Celi brojevi. Racionalni brojevi. - Osnovni cilj ovih tema je dalje proširivanje pojma broja i ovladavanje računskim operacijama u novim skupovima brojeva (Z i Q). Polazeći od matematičkih i praktičnih potreba, proširuju se do sada poznati skupovi brojeva, skup nenegativnih racionalnih brojeva uvođenjem novih brojeva - negativnih brojeva (celih negativnih, racionalnih negativnih). Posebna pažnja treba da se posveti strukturi skupa celih brojeva (Z) i njihovom ilustrovanju na brojevnoj pravoj i pojmova "suprotan broj" i "apsolutna vrednost broja" (povezujući to sa centralnom simetrijom). Uopšte, pri uvođenju, tumačenju ovih pojmova i upoređivanju pozitivnih i negativnih brojeva treba stalno koristiti brojevnu pravu. Tom prilikom treba koristiti i termine "koordinata tačke" i "koordinatna prava (osa)".
Uvođenje negativnih brojeva omogućava da se na prirodniji način rešavaju linearne jednačine, da se smanji broj pravila koja treba pamtiti pri vršenju računskih operacija (kao što su "oduzimanje broja od razlike", "oduzimanje zbira od broja" i sl.). Operacija sa celim brojevima, a zatim uopšte sa racionalnim brojevima, uvode se definicijom, uz korišćenje brojevne prave, a opravdanost tih definicija potvrđuje se na primerima. Ovo se odnosi samo na sabiranje i množenje, dok se oduzimanje i deljenje, kao obratne operacije, izvode iz već poznatih pravila sabiranja i množenja. Značajno je da se postigne dobra uvežbanost u vršenju operacija sa pozitivnim i negativnim brojevima, a naročito sa celim brojevima. Definisanjem relacija i operacija, uz očuvanje njihovih zakonitosti iz prethodno upoznatih skupova brojeva, izgrađuje se sistem racionalnih brojeva. Takođe je značajno da učenici steknu potrebnu umešnost u sastavljanju, čitanju i izračunavanju vrednosti jednostavnijih izraza. Pri izračunavanju vrednosti izraza s promenljivom uvežbavaju se operacije, a to doprinosi daljem razvijanju pojma funkcije (čemu se u V i VIII razredu posvećuje posebna pažnja).
U ovom razredu rešavaju se jednačine i nejednačine istog oblika kao i u V razredu (svi oni sadržani su u oblicima: ax+b = c, ax + b>c, ax + b<c) i to se čini na osnovu definicija računskih operacija, radi boljeg razumevanja suštine tih operacija. Rešavanje jednostavnijih praktičnih problema iz raznih oblasti "prevođenjem" na jezik jednačina (nejednačina), pod uslovom kvalitetnog izbora, doprineće dubljem shvatanju potrebe i pravog smisla njihove primene.
Procentu takođe treba posvetiti značajnu pažnju (zbog velike primene), ali bez izdvajanja u poseban "procentni račun" i pamćenja specijalnih pravila (obrazaca), već izračunavanja vršiti svođenjem na množenje i deljenje razlomaka, uz sadržajno shvatanje termina "procent". Pri tome učenici treba jasno da shvate smisao izraza koje često susrećemo, kao što su: "čini 60%", "sniženo za 7%", "prebačen plan za 12,5%" i sl. Bitno je da se metodički postupak usmerava na tumačenje procenta kao specifičnog načina zapisivanja razlomka, što omogućuje uvođenje nove forme (praktičnije i razumljivije) za upoređivanje veličina, kao i grafičku ilustraciju tako izraženih veličina, što doprinosi izučavanju funkcijskih odnosa.
Trougao i četvorougao. - Ove sadržaje treba nadovezati na ranije stečeno znanje, usredsređujući tumačenje na nove pojmove, odnose, terminologiju, oznake i klasifikaciju. Pored posmatranja i eksperimenta, ovde se može koristiti, na podesnim primerima, termin "teorema" i lakši dokazi teorema (npr.: teoreme o zbiru uglova u trouglu, o spoljašnjem uglu trougla, o svojstvu visine jednakokrakog trougla koja odgovara osnovici, o svojstvima paralelograma i dr.). Pri tome se, gde je to pogodno, mogu koristiti i već upoznati logički simboli (<=,=> i dr.) Smišljeno upoznavanje značajnih tačaka trougla uz shvatanje da kod ma kojeg trougla postoji svaka od tih tačaka, ima veliki obrazovno-vaspitni značaj (pored ostalog, i zato što se ovde suštinski povezuju elementi iz matematike i raznih oblasti prakse). Pri rešavanju konstruktivnih zadataka treba zahtevati urednost i preciznost; istovremeno i postepeno razvijati potrebu za obrazloženjem ("dokazom") izvršene konstrukcije.
Poželjno je da se upoznata svojstva osne i centralne simetrije koriste u obradi ovih sadržaja; na primer, primenom centralne simetrije može se dokazati da je paralelogram simetričan u odnosu na središte jedne dijagonale, pa će onda ostala svojstva paralelograma biti posledica te teoreme.
Površina četvorougla i trougla. - U ovoj temi bitni sadržaji su: pojam i zasnivanje merenja površi, jednakosti površi i površina pravougaonika. Iz toga se, kao direktna posledica, dobija sve ostalo. Naročito je važno da učenici razumeju suštinu formula za izračunavanje površine pojedinih figura (po smislu, a ne po slovima). Značajni su i praktični aspekti ove teme, pa tome treba posvetiti posebnu pažnju.
Cilj i zadaci
Cilj nastave biologije u osnovnoj školi je da učenici usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadržaja steknu osnovne pojmove o živom svetu, njegovom istorijskom razvoju i zakonitostima koje u njemu vladaju.
Izučavanjem biologije kod učenika treba razvijati odgovarajuće kvalitete i navike, zapažanja, sposobnosti kritičkog mišljenja, objektivnost i logičko rasuđivanje, ljubav prema prirodi i osećanje dužnosti da čuvaju i zaštite prirodu, da razvijaju higijenske navike i zdravstvenu kulturu.
Zadaci nastave biologije su da učenici:
- shvate ulogu i značaj biologije za razvoj i napredak čovečanstva;
- razviju svest o vlastitom položaju u prirodi;
- steknu osnovna znanja o građi i funkcionisanju organizama;
- razviju sposobnost povezivanja pojmova i procesa u živim bićima i prirodi;
- steknu znanje o raznovrsnosti i rasprostranjenosti organizma;
- shvate uzajamne odnose živih bića i životne sredine, kao i dinamiku kruženja materije i proticanja energije;
- razviju osećanje odgovornosti prema stanju životne sredine;
- shvate stepen ugroženosti biosfere i ulogu svakog pojedinca u njenoj zaštiti i unapređivanju;
- razumeju postupnost u razvoju živog sveta, postanak Zemlje i života na njoj;
- upoznaju građu i funkcionisanje vlastitog organizma, usvoje određene higijenske navike, steknu odgovornost za vlastito zdravlje i zdravlje drugih ljudi;
- shvate da je polnost sastavni deo života i da čovekova polnost podrazumeva poštovanje normi ponašanja koje obezbeđuju humane odnose među ljudima;
- razumeju radne navike i sposobnost za samostalno posmatranje i istraživanje;
- da prilikom izbora budućeg zanimanja imaju jasne pojmove i predstave o zanimanjima vezanim za biologiju, što će omogućiti kvalitetno usmeravanje.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- shvate pojam biologije kao nauke značajne za napredak ljudskog društva i zaštitu prirode;
- budu osposobljeni za rukovanje jednostavnim laboratorijskim priborom, lupom ili mikroskopom, kao i da umeju da izrade jednostavne privremene preparate;
- upoznaju i znaju da objasne osnovnu spoljašnju i unutrašnju građu vegetativnih biljnih organa;
- znaju da objasne građu cveta, ploda i semena i shvate pojavu ovih organa kao rezultat prilagođavanja životnoj sredini;
- shvate procese oprašivanja i oplođenja i način oprašivanja i rasejavanja biljaka;
- shvate da su biljke živa bića i da su grupisane prema srodnosti;
- upoznaju osnovne odlike mikroorganizama i njihov značaj i ulogu u prirodi;
- upoznaju gljive i njihove osnovne karakteristike;
- upoznaju prirodni sistem biljaka i najznačajnije grupe talofita i kormofita;
- nauče da raspoznaju najtipičnije jestive, lekovite i otrovne biljke;
- upoznaju metode gajenja biljaka u kući i bašti;
- upoznaju osnovne elemente zaštite flore i stepen ugroženosti biljaka delatnostima čoveka u prirodi;
- razviju interesovanje za proširivanje znanja u odgovarajućim institucijama (botanička bašta, prirodnjački muzej, biblioteke).
I UVOD (4)
Zašto učimo biologiju;
Kako se priroda upoznaje (posmatranje, praćenje i opisivanje pojava, istraživanja u laboratoriji). Laboratorijski pribor, lupa i mikroskop.
Vežba: Lupa i mikroskop, rukovanje i održavanje.
II OSOBINE ŽIVIH BIĆA (6)
Rađanje, rastenje, razviće, ishrana, razmnožavanje, nasleđivanje, starenje i umiranje.
Živa bića su izgrađena od ćelija (otkriće ćelije, oblik, veličina, osnovna građa i uloga).
Jednoćelijski i višećelijski organizmi, tkiva, organi, sistemi organa, organizam.
Vežba: Posmatranje ćelije pokorice crnog luka.
III BILJKE - GRAĐA I ŽIVOTNI PROCESI (26)
Svet biljaka. Biljka je živo biće.
Nastanak i razvoj biljaka. Građa biljaka.
Koren. Delovi, oblici i unutrašnja građa; provođenje supstanci kroz stablo: značaj korena.
Stablo. Preobražaj stabla.
List. Delovi, oblici, građa i značaj.
Životni procesi: disanje, fotosinteza, transpiracija.
Cvet. Delovi, oblici, jednopolan i dvopolan cvet; cvasti.
Oprašivanje i oplođenje.
Plod. Delovi ploda. Raznovrsnost plodova.
Seme. Građa semena, značaj semena.
Rasprostiranje plodova i semena.
Klijanje semena.
Vegetativno razmnožavanje. Značaj.
Kako biljke rastu.
I biljke reaguju. Pokreti biljaka.
Kako biljke dobijaju imena i kako se razvrstavaju u botanici.
Vežba: Razlikovanje delova i oblika korena.
Posmatranje pod mikroskopom preseka korena i stabla.
Vežba: Građa lista. Posmatranje pod mikroskopom preseka lista.
Vežba. Razlikovanje delova jednopolnih i dvopolnih cvetova.
Vežba: Posmatranje polena pod mikroskopom.
Vežba: Uslovi klijanja. Klijanje pasulja.
Vežba: Posmatranje pokreta kod biljaka.
IV RAZNOVRSNOST ŽIVOG SVETA (27)
Grupisanje živih bića u pet carstava (carstvo organizama bez organizovanog jedra, carstvo jednoćelijskih organizama sa organizovanim jedrom, carstvo gljiva, carstvo biljaka i carstvo životinja).
Organizmi niže telesne organizacije. Odlike.
Organizmi bez organizovanog jedra. Građa i značaj.
Alge - građa, raznovrsnost i značaj.
Gljive - građa, raznovrsnost i značaj.
Lišajevi - građa, raznovrsnost i značaj.
Vežba: Posmatranje algi i plesni gljiva pod mikroskopom.
Organizmi više telesne organizacije. Odlike.
Mahovine - odlike, način života, razmnožavanje (informativno), raznovrsnost, najznačajniji predstavnici i značaj.
Paprati - odlike, način života, razmnožavanje (informativno), raznovrsnost, najznačajniji predstavnici i značaj.
Golosemenice - odlike, način života, razmnožavanje (informativno), raznovrsnost, najznačajniji predstavnici i značaj.
Skrivenosemenice - odlike, podela (dikotiledone i monokotiledone), način života, razmnožavanje (informativno), raznovrsnost, najznačajniji predstavnici i značaj.
Žitarice - vrste i značaj.
Vežba: Golosemenice (prepoznavanje).
Praktičan rad: Prikupljanje skrivenosemenica za herbarijum.
V ZNAČAJ BILJAKA ZA ČOVEKA (9)
Jestive, lekovite, otrovne i ukrasne biljke.
Vrste, način sakupljanja i upotreba jestivih i lekovitih biljaka.
Gajenje biljaka u kući i bašti. Botaničke bašte.
Iščezavanje i zaštita biljaka.
Praktičan rad: Prikupljanje lekovitih biljaka za herbarijum.
Praktičan rad: Prikupljanje lekovitih biljaka za pravljenje čaja (na času).
Praktičan rad: Naša biljka u saksiji ili u školskom dvorištu (briga o biljkama tokom cele školske godine).
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- upoznaju osnovne pojmove o prirodnom sistemu životinja i evolutivnom razvoju glavnih životinjskih grupa;
- nauče osnovnu građu i način života, rasprostranjenost i značaj praživotinja, sunđera, dupljara, pljosnatih crva, valjkastih crva, člankovitih crva, mekušaca, zglavkara i bodljokožaca;
- upoznaju oboljenja koja izazivaju paraziti, ciklus njihovog razvića, način prenošenja bolesti i zaštitu od njih;
- shvate ulogu insekata u prirodi;
- nauče osnovnu građu, način života, rasprostranjenost i prilagođenost različitim uslovima života: riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara;
- shvate značaj brige o potomstvu sisara i ptica;
- upoznaju osnovne vrste ptica i sisara koje se gaje kao domaće životinje;
- upoznaju osnovne elemente zaštite faune i stepen ugroženosti životinja delatnostima čoveka u prirodi;
- shvate elementarne osnove teorije organske evolucije i razumeju istorijski razvitak Zemlje i života na njoj;
- razviju interesovanje i naviku za proširivanje znanja u odgovarajućim institucijama (zoološki vrt, Prirodnjački muzej, biblioteke).
I UVOD (2)
Prirodni sistem životinja i njihov razvoj.
II BESKIČMENJACI (36)
Jednoćelijski organizmi (praživotinje) - odlike.
Ameba - građa, kretanje, ishrana, disanje, izlučivanje, razmnožavanje. Dizenterična ameba, način prenošenja, mere zaštite.
Bičari. Euglena i volvoks - način života, građa, kretanje, ishrana, disanje, primanje svetlosnih nadražaja, kolonijalni način života.
Trepljari. Paramecijum - način života, odlike, kretanje, ishrana, disanje, primanje nadražaja, razmnožavanje.
Raznovrsnost i značaj praživotinja. Uloga praživotinja sa krečnjačkim skeletom u obrazovanju krečnjačkih slojeva Zemljine kore.
Parazitske praživotinje: malarični parazit.
Vežba: Posmatranje praživotinja pod mikroskopom.
Nastanak i razvoj višećelijskih životinja.
Sunđeri - način života i građa.
Dupljari. Hidra - način života, telesni slojevi, žarne ćelije, nadražljivost, razmnožavanje.
Morski dupljari - glavni oblici i njihov značaj za čoveka.
Pljosnati crvi. Planarija - način života, bilateralna simetrija, odlike bitne za dalji evolutivni tok.
Prilagođenost parazitskom načinu života.
Metilji - jetrin metilj - razvojni ciklus, način prenošenja i mere zaštite.
Pantljičare - razvojni ciklus, način infekcije, mere zaštite.
Valjkasti crvi. Čovečija glista - osnovne odlike bitne za dalji evolutivni tok, parazitski i slobodni oblici. Način prenošenja i mere zaštite.
Člankoviti crvi. Kišna glista - način života i odlike bitne za dalji evolutivni tok. Uticaj kišnih glista na strukturu zemljišta, praktičan značaj i gajenje.
Morski člankoviti crvi.
Pijavice i njihova uloga.
Mekušci - raznovrsnost i značaj.
Vinogradarski puž - način života, građa, raznovrsnost i značaj.
Školjke - način života, građa, raznovrsnost i značaj.
Glavonošci - način života, građa, raznovrsnost i značaj.
Zglavkari - raznovrsnost i značaj.
Rakovi. Rečni rak - način života, građa, raznovrsnost i značaj.
Paukoliki zglavkari. Pauk - način života, građa, raznovrsnost i značaj.
Krpelji - način života, značaj krpelja u prenošenju opasnih oboljenja, mere zaštite.
Skorpije i stonoge.
Insekti. Medonosna pčela - građa, raznovrsnost i značaj.
Društveni život pčela i drugih insekata, signalizacija. Razmnožavanje i razviće pčela i drugih insekata.
Bodljokošci - način života, karakteristike građe i raznovrsnost.
Vežba: Upoznavanje pribora za disekciju (disekcija kišne gliste).
III HORDATI (26)
Hordati - zajedničke odlike.
Kopljača (amfioksus) - način života i građa.
Kičmenjaci - zajedničke odlike.
Ribe - način života, građa, raznovrsnost i značaj.
Prelaz na kopneni način života.
Vodozemci. Žaba - stanovnik vode i kopna - građa. Razmnožavanje i razviće. Prilagođenost uslovima života. Poreklo vodozemaca. Raznovrsnost i značaj vodozemaca.
Gmizavci. Gušter - način života, građa. Razmnožavanje, regeneracija. Raznovrsnost gmizavaca i značaj. Poreklo gmizavaca, izumrli gmizavci.
Ptice - način života, građa i raznovrsnost. Prilagođenost na način života. Ponašanje ptica. Razmnožavanje i razviće ptica, briga za potomstvo. Seoba ptica. Poreklo ptica. Uloga ptica u prirodi i njihov značaj za čoveka. Ptice kao domaće životinje.
Sisari - način života, građa, raznovrsnost i značaj. Razmnožavanje i razviće. Briga o potomstvu. Poreklo sisara.
Vežba: Disekcija ribe.
Praktičan rad: Pravljenje, postavljanje, održavanje i posmatranje aktivnosti životinja u akvarijumu, terarijumu, kućicama za ptice... (briga o njima u toku cele školske godine).
IV UVOD U ORGANSKU EVOLUCIJU (8)
Život na Zemlji.
Dokazi evolucije.
Geološka doba, kalendar života.
Teorije o organskoj evoluciji - Žan Baptist Lamark i Čarls Darvin.
Izbori i sistematizacija programskih sadržaja biologije rezultat su zahteva vremena, najnovijih dostignuća u biologiji i primereni su uzrastu učenika. Nastavne oblasti su logički raspoređene, a obrađuju sadržaje iz botanike u petom razredu, a iz zoologije u šestom razredu. Ovako koncipiran program pruža učenicima osnovna znanja za brže i lakše razumevanje naučnih disciplina čiji se sadržaji obrađuju tokom daljeg školovanja. Sadržaji programa po razredima precizno su formulisani i podeljeni po temama.
Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) treba predvideti 50 odsto časova za obradu novog gradiva i 50 odsto za druge tipove časova.
Koncepcija programa pruža široke mogućnosti za primenu različitih nastavnih metoda, kao i upotrebu informacionih tehnologija. Zato verbalno-tekstualne metode treba da budu manje zastupljene, a prednost treba dati demonstrativno-ilustrativnim metodama, metodima eksperimenta i praktičnog rada. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa i opremljenosti kabineta. Izbor oblika rada prepušten je nastavniku. Za časove vežbi treba koristiti grupni oblik rada, ali ako to vežba zahteva i postoje uslovi za to, može se primeniti rad u parovima ili individualni oblik rada. Vežbe treba realizovati uz maksimalno korišćenje prirodnog materijala, preparata i laboratorijskog pribora. Veoma su korisni časovi u prirodi i posete prirodnjačkom muzeju, botaničkoj bašti, zoološkom vrtu...
Nastavnik za pripremu rada na času treba da koristi odobreni udžbenik i najnoviju stručnu literaturu, što omogućava permanentno obrazovanje. Prilikom preporučivanja literature za učenike treba imati u vidu mogućnosti i opterećenost učenika, kao i stepen prethodnih znanja, umenja i navika.
Cilj i zadaci
Cilj vaspitno - obrazovnog rada je da doprinosi: tehničko - tehnološkom vaspitanju i obrazovanju učenika; formiranju stvaralačke ličnosti; sticanju osnovnih tehničko - tehnoloških znanja, umenja i veština i osposobljavanju za njihovu primenu u učenju, radu i svakodnevnom životu; sticanju radnih navika; razvijanju interesovanja i sposobnosti za tehničko stvaralaštvo i pronalazaštvo; upoznavanju ekonomskih, socijalnih, tehničko - tehnoloških, ekoloških i etičkih aspekata rada i proizvodnje i njihovog uticaja na razvoj društva.
Zadaci nastave tehničkog obrazovanja
Zadaci nastave tehničkog obrazovanja su:
- da pomaže shvatanju zakonitosti prirodnih i tehničkih nauka,
- da daje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno korisnog rada,
- da pomaže razvoju stvaralačkog i kritičkog mišljenja,
- da pomaže razvoju opštih tehničkih sklonosti i sposobnosti,
- da pomaže savladavanju osnovnih principa rukovanja različitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja tehnološkim procesima,
- da razvija preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom rešavanja zadataka,
- da steknu radne navike i osposobe se za međusobnu saradnju i timski rad,
- da naviknu na pravilnu primenu odgovarajućih mera zaštite na radu i stiču znanja o potrebi zaštite radne i životne sredine,
- da pomaže izboru struke i zanimanja.
Operativni zadaci
Učenici treba da se:
- upoznaju sa programom tehničkog obrazovanja,
- upoznaju sa organizacijom rada u kabinetu za tehničko obrazovanje i merama zaštite.
- steknu predstavu o četiri osnovna vida saobraćaja: drumski, železnički, vodni i vazdušni,
- steknu znanje o načinima regulisanja drumskog saobraćaja,
- upoznaju put od ideje do realizacije,
- upoznaju elemente tehničkog crtanja,
- nauče prikazivati svoje ideje pomoću skice,
- nauče kako se vrši izbor materijala za realizaciju svoje ideje, kao i redosled operacija i alata pri oblikovanju materijala,
- upoznaju osnovnu konfiguraciju računara i nauče povezati osnovne elemente konfiguracije računara,
- nauče uključiti računar u rad i funkciju tastature, upoznaju neke mogućnosti upotrebe računara sa gotovim programima.
- realizuju svoju ideju uz primenu konstruktorskih kompleta i gotovih elemenata.
- upoznaju vrste i karakteristična svojstva lako obradivih materijala: drvo, karton, koža, plastične mase,
- upoznaju osnovne principe mehaničke obrade materijala,
- nauče pravilno da koriste pribor i alat za mehaničku obradu materijala.
- upoznaju mogućnosti korišćenja energije sunca, vetra i vode,
- se navikavaju na štednju energije.
Uvod (2)
Predmet i značaj tehničkog obrazovanja (1) organizacija rada u kabinetu za tehničko obrazovanje i organizacija radnog mesta (1)
Saobraćajni sistemi (8)
Saobraćajni sistemi i sredstva: drumski, železnički, vodni, vazdušni (4), regulacija drumskog saobraćaja: pravila i propisi, saobraćajni znaci, semafor, milicionar (4)
Od ideje do realizacije (10)
Algoritam konstruktorskog modelovanja: ideja (1), izrada skice (1), osnovni pribor za tehničko crtanje (1), vrste linija u tehničkom crtanju (1), tehničko pismo (2), označavanje mera na tehničkom crtežu (1), razmera (1), šta je model (maketa)(1), kako se vrši izbor materijala, operacija i alata i redosleda njihove primene (1)
Informatička tehnologija (10)
Uvod u informatiku i računarstvo i primenu računara (1), Računarski sistem (1), povezivanje sistema i komunikacija sa računarom (1), Tastatura i miš - elementi i korišćenje (1), Pokretanje programa (1), Osnovni elementi prozora (1), Program za unos i obradu teksta (4).
Moduli i konstruktorsko modelovanje (12)
Upoznavanje elemenata konstruktorskih kompleta i načina njihovog povezivanja u celinu (2), Izrada skice prema sopstvenoj ideji (2), Samostalan rad sa konstruktorskim kompletima i gotovim elementima prema svojoj ideji i skici (4), Vežbe na računaru sa standardnim aplikacijama (4).
Tehnologija tehničkih materijala (4)
Tehnički materijali: tehničko drvo, prerada drveta, poluproizvodi od drveta (2). Papir, koža i plastične mase kao tehnički materijali, svojstva, obradivost (2).
Tehnologija obrade materijala (6)
Laboratorijska vežba: principi delovanja alata za mehaničku obradu materijala, ispitivanje materijala (1), Reciklaža materijala, ekologija (1). Pravilno korišćenje alata za ručnu obradu materijala i izvođenje operacija i zaštita na radu: obeležavanje, sečenje, bušenje, rendisanje, turpijanje, brušenje. (4)
Korišćenje energije sunca, vetra i vode (4)
Prirodni izvori energije: sunce, vetar, voda (2), Pretvaranje energije, korišćenje i štednja energije (2)
Moduli (16)
Konstruktorsko modelovanje: učenici se slobodno opredeljuju za aktivnost (projekat), a na osnovu toga sledi algoritam: izrada skice i tehničkog crteža, planiranje i priprema potrebnog materijala, planiranje redosleda i postupaka obrade, realizacija projekata: izrada modela prema sopstvenoj konstrukciji od lako obradivih materijala ili konstruktorskih elemenata (16).
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- upoznaju vrste građevinskih objekata i njihove namene,
- upoznaju klasične tehnike građenja i savremene (montažne i industrijske sisteme gradnje).
- upoznaju karakteristike građevinskog tehničkog crtanja i osnovne građevinske simbole,
- nauče da čitaju i koriste jednostavnije građevinske crteže - dokumentaciju za izgradnju, adaptaciju i uređenje stana, odgovarajuće prospekte.
- da nauče da koriste gotove jednostavne softverske alate za crtanje,
- da nauče kako se koristi CD-rom i štampač.
- upoznaju osnovne vrste, karakteristike i primenu građevinskih materijala.
- stiču navike za racionalno korišćenje materijala i energije.
- stiču i razviju kulturu stanovanja u savremenim uslovima.
- upoznaju funkcionisanje kućne vodovodne i kanalizacione instalacije,
- steknu predstavu o funkcionisanju i organizaciji saobraćaja u saobraćajnim objektima.
- steknu znanja o nameni, primeni i bitnim karakteristikama građevinskih mašina.
- upoznaju osnovne procese u poljoprivrednoj proizvodni.
- nauče da primenjuju jednostavnije tehničke crteže u projektovanju modela ili maketa prema sopstvenom izboru: građevinskih ili saobraćajnih objekata; građevinskih ili poljoprivrednih mašina i uređaja; detalja iz uređivanja stana i dr.
Uvod u arhitekturu i građevinarstvo (4)
Uvod u arhitekturu i građevinarstvo (1), Vrste građevinskih objekata (visokogradnja, niskogradnja, hidrogradnja) (1), Tehnike građenja (klasične i savremene) (2)
Tehničko crtanje i planovi u građevinarstvu (6)
Tehničko crtanje i planovi u arhitekturi i građevinarstvu (1), Simboli i oznake građevinskih elemenata, kotiranje (1), Tehnički crteži i dokumentacija za izradu građevinskih objekata (1), Čitanje i korišćenje tehničkih crteža i projekata u građevinarstvu (1), Izrada jednostavnijih crteža (2)
Informatička tehnologija (14)
Windows- (2), Windows- explorer (2), Rad sa disketom (1), Rad sa CD-om (1), Program za jednostavno crtanje (6), Snimanje crteža (1), Rad sa štampačem (1).
Tehnologija građevinskog materijala (4)
Osnovne vrste i primena građevinskih materijala (1), Prirodni građevinski materijali (1), Veštački građevinski materijali (1), Svojstva i karakteristike građevinskog materijala (1).
Energetika (4)
Mere za racionalno korišćenje toplotne energije u građevinarstvu: toplotna izolacija zgrade, korišćenje sunčeve energije (4).
Kultura stanovanja (4)
Izrada plana stana (2), Predlog za njegovo uređenje (1), Etika stanovanja (ponašanje stanara u stanu, stambenoj zgradi, na ulici i na drugim javnim mestima) (1).
Laboratorijska vežba (2)
Popravke na kućnim instalacijama i sanitarnim uređajima (2).
Saobraćajni sistemi (2)
Saobraćajni objekti: auto-putevi, železničke stanice, luke, aerodromi (2).
Tehnička sredstva u građevinarstvu (4)
Savremena sredstva u građevinarstvu: radne mašine, transportni uređaji (3), Mere zaštite na radu na građevini (1).
Tehnička sredstva u poljoprivredi (4)
Tehnička sredstva u poljoprivredi (1), Organizacija rada i primena savremenih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji (1), Mašine i uređaji u poljoprivrednoj proizvodnji (2).
Konstruktorsko modelovanje (6)
Izrada modela raznih mašina i uređaja u građevinarstvu iz konstruktorskih kompleta (4).
Modelovanje mašina i uređaja u poljoprivrednoj proizvodnji (2).
Moduli (18)
Samostalan rad na sopstvenom projektu: izrada tehničke dokumentacije, izbor materijala, obrada materijala, sastavljanje delova, oblaganje površina i površinska zaštita (14), Mogućnost rada na računaru (4).
Program tehničkog obrazovanja se oslanja na dosadašnja iskustva u nastavnoj praksi i na postojeću realnost, a imaju za cilj pored modernizacije predmeta racionalizaciju nastave i rasterećenje učenika, tako da je program evolutivne prirode. Promene u programu tehničkog obrazovanja će se uvoditi po etapama. Realizacija predhodne etape je uslov za prelazak na sledeću.
Nastavni program je modularnog tipa. Moduli predstavljaju programske celine koji omogućuju učenicima kreativnu slobodu; omogućuju individualizaciju nastave i diferencijaciju prema sposobnostima, polu i interesovanjima učenika, mogućnostima škole, nastavnika i potrebama životne sredine. U pristupu je izbegnuta distribucija nastavnih sadržaja prema vrsti materijala obrade. Tako obrada materijala postaje sredstvo a ne cilj u nastavi tehničkog obrazovanja.
Povezanost teorije i prakse postignuto je kroz jedinstvo teorijskih sadržaja, radioničkih i laboratorijskih vežbi koje u realizaciji treba da se prepliću i dopunjuju, a funkcionalno obezbeđuju korelaciju sa srodnim sadržajima iz nastave fizike, matematike, biologije, hemije i dr.
Za uspešno ostvarivanje sadržaja programa, odnosno cilja i zadataka nastave, neophodno je organizovati nastavu u skladu sa sledećim zahtevima:
- Uvoditi učenike u svet tehnike i savremene tehnologije na zanimljiv i atraktivan način, čime se podstiče njihovo interesovanje za tehničko stvaralaštvo.
- Omogućiti učenicima da iskazuju vlastite kreativne sposobnosti, da traže i nalaze sopstvena tehnička rešenja i da se dokazuju u radu.
- U svim razredima (od 5 do 8) nastavne sadržaje treba ostvarivati na spojenim časovima, blok od dva časa. S obzirom da je nastava tehničkog obrazovanja teorijsko-praktičnog karaktera, časove treba ostvarivati sa odeljenjem podeljenim na grupe, odnosno sa najviše 20 učenika.
- Učenicima treba obezbediti da na najefikasniji način stiču trajna i primenljiva naučno - tehnološka znanja i da se navikavaju na pravilnu primenu tehničkih sredstava i tehnoloških postupaka. Ne insistirati na učenju i zapamćivanju podataka, manje značajnih činjenica i sličnih teorijskih sadržaja.
- Radi što uspešnije korelacije odgovarajućih nastavnih sadržaja, usklađivanja terminologije, naučnog osmišljavanja sadržaja i racionalnog sticanja znanja, umenja i navika neophodna je stalna saradnja sa nastavnicima fizike, matematike, hemije, biologije i likovne kulture i dr.
- Prilikom konkretizacije pojedinih sadržaja programa, naročito upoznavanja novih i savremenih tehnologija, u obzir treba uzimati specifičnosti sredine i usklađivati ih sa njenim potrebama. Vaspitno-obrazovni ciljevi su identični za sve škole. Međutim, moduli omogućavaju različite načine za postizanje tih ciljeva. Za njihovu realizaciju potrebno je postupno uvoditi učenike u algoritme konstruktorskog modelovanja pri izradi sopstvenog projekta kao izraza slobodnog izbora ideja, materijala, postupka i dr. Algoritmizovati nastavu znači odrediti precizan sistem pravila i uputstava po kojima će se obavljati sve nastavnikove i učenikove aktivnosti, da bi se najsigurnije i najbrže došlo do postavljenih ciljeva.
- Za svaku programsku celinu - modul postoji određen okvir (cilj i zadaci), a nastavni sadržaji se realizuju kao moduli aktivnosti, realizacijom projekta koga izrađuje svaki učenik prema ličnom opredeljenju i izboru. Projekat treba da sadrži ideju (namenu, izgled), materijal, (izbor), skicu, tehnički crtež, plan redosleda i postupaka obrade i potrebnog alata i pribora. U projekt se može uključiti i više učenika ukoliko je rad složeniji, odnosno ako se učenici za takav vid saradnje odluče. Na izbor modula aktivnosti, može uticati i opremljenost radionica - kabineta alatom i materijalom. Moduli sadržaja će se primenjivati u sledećoj etapi razvoja nastave tehničkog obrazovanja, kada se u potpunosti ispune uslovi za njihovu primenu.
- Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehničkih objekata treba ostvarivati uvek kada za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehničkih dostignuća, savremenih uređaja, tehnoloških procesa, radnih operacija i dr. Kada za to ne postoje odgovarajući uslovi, učenicima treba prikazivati nastavne filmove odnosno video sekvence, kao i multimedijalne programe u kojima je zastupljena ova problematika.
- Učenicima se ne zadaju domaći zadaci, već sve sadržaje programa - znanje, umenja i veštine treba da usvoje na časovima redovne nastave i korišćenjem odobrenog udžbenika, radne sveske i didaktičkog materijala.
V razred
Saobraćajni sistemi - prve nastavne jedinice su namenjene realizaciji nastavnih sadržaja iz oblasti saobraćaja. Učenici treba da na interesantan i očigledan način upoznaju sa pravilima i propisima kretanja pešaka u javnom sobraćaju, načine regulisanja saobraćaja i bezbedno kretanje od škole do kuće. Za realizaciju ovih nastavnih sadržaja koristiti video ili kino film, a za praktično uvežbavanje mogu se koristiti poligoni u okviru škole ili saobraćajne makete koje mogu izraditi i učenici na redovnim časovima ili u radu slobodnih aktivnosti.
Od ideje do realizacije - uvodeći učenike u algoritam konstruktorskog modelovanja treba ih naučiti kako se skicom, kao sredstvom komuniciranja, može izraziti ideja i kako se primenom pravila (standarda) izrađuje tehnički crtež. Osposobiti učenike da pravilno koriste pribor za tehničko crtanje. Objasniti učenicima da će prilikom materijalizacije svoje ideje putem konstruktorskog modelovanja umesto pravih objekata izrađivati modele i makete. U tom smislu objasniti im kako se vrši izbor materijala za izradu modela ili maketa i redosled operacija i primenjenog alata pri obradi materijala.
Informatička tehnologija - učenici treba da nauče koji su osnovni delovi konfiguracije računara, način njihovog međusobnog spajanja, način uključivanja u rad i neke mogućnosti korišćenja računara sa gotovim programima. Jedan deo rada treba da bude posvećen upoznavanju funkcije tastature i radu sa "mišem". Rad na računaru mora biti primeren uzrastu, osmišljen tako da učenici nauče elementarne operacije i pokretanje gotovih aplikacija. Ne ulaziti u teorijska razmatranja načina rada računara ni u principe programiranja. Programske sadržaje uskladiti sa postojećom računarskom opremom kojom raspolaže škola.
Moduli - pri realizaciji prvog modula, učenike treba upoznati sa mogućnošću da se sami opredeljuju za određenu aktivnost u okviru date teme, da mogu realizovati svoju ideju koja je u skladu sa njihovim sposobnostima, interesovanjima i polu, kao i mogućnostima škole. U ovom modulu učenici će svoje ideje realizovati uz pomoć konstruktorskih elemenata tj. bez obrade materijala. U zavisnosti koji konstruktorski komplet poseduje škola, učenike treba uputiti u rad sa datim kompletom, načinom spajanja elemenata i dr. Konstruktorsko modelovanje i naredni moduli predstavljaju jedinstvo po kontinuitetu aktivnosti. Pri izradi "projekta" učenici primenjuju ranije stečeno znanje iz projektovanja i konstruktorskog modelovanja, a u modulima primenjuju ranije stečena znanja iz oblikovanja materijala. Ostvariti korelaciju sa likovnim vaspitanjem. Okvir je ovde nešto širi jer se daje mogućnost modelovanja energetskih pretvarača i saobraćajnih sredstava. Učenici se mogu opredeliti i za rad na računaru.
Tehnologija tehničkih materijala - upoznati učenike sa vrstama tehničkih materijala koji su laki za obradu i onim koje će imati na raspolaganju za modelovanje. Tu se pre svega misli na tehničko drvo, karton, tkanine, kožu i neke vrste plastičnih masa. Cilj je da upoznaju karakteristična svojstva kako bi se mogli lakše opredeljivati pri izboru materijala, a kasnije i alata za obradu. Ostvariti korelaciju sa biologijom.
Tehnologija obrade materijala - u ovu temu učenici se uvode preko laboratorijske vežbe koja ima za cilj upoznavanje principa na kojima je zasnovano dejstvo alata za mehaničku obradu materijala. Laboratorijska vežba treba da omogući učenicima bolje upoznaju svojstva ispitivanjem jednostavnim priborom tvrdoću, cepljivost, obradivost. Naučiti učenike da organizuju svoje radno mesto da nesmetano obave predviđene operacije, da se pravilno zaštite od povrede prilikom rukovanja raznim alatima i priborom. Algoritamski pristup uvođenja učenika u rad sa alatom pri izvođenju raznih operacija, menja suštinski karakter nastave - obrada materijala tako postaje sredstvo kreativnog izražavanja a ne cilj u nastavi tehničkog obrazovanja.
Korišćenje energije sunca, vetra i vode - obnoviti nastavne sadržaje iz prirode i društva i poznavanje prirode koji se odnose na toplotu (sunce izvor svetlosti i toplote), vodu (rasprostranjenost vode), vazduh (kretanje vazduha - vetrovi), kretanje i otpori kretanju tela. Upoznati učenike sa načinom korišćenja i pretvaranja u neke korisne oblike energije sunca, vode i vetra. Kasnije, pri realizaciji modula, omogućiti da modeluju neke pretvarače po sopsvenom izboru.
VI razred
Uvod u arhitekturu i građevinarstvo - na interesantan način, uz pomoć medija (dijafilm, kinofilm, videofilm ili CD- roma) prikazati razvoj građevinarstva i arhitekture od praistorije do danas (samo na informativnom nivou). Na izabranim primerima iz istorije građevinarstva učenici mogu da shvate veličinu ljudskog uma koji praktično nema granica. Zatim, izvršiti pojmovno podelu arhitektura - građevinarstvo; visokogradnja - niskogradnja - hidrogradnja. Ostvariti korelaciju sa likovnim vaspitanjem.
Tehničko crtanje i planovi u građevinarstvu - ukazati na specifičnosti u tehničkom crtanju u građevinarstvu - simbole, oznake, kotiranje. Na jednostavnijim crtežima i projektima osposobiti učenike da ih koriste i čitaju. Izrada jednostavnijih crteža treba da bude u funkciji primene naučenih simbola i oznaka u građevinarstvu. Ne insistirati na crtanju složenih projekata i na nivou koji nije primeren njihovom uzrastu.
Informatička tehnologija - cilj uvođenja informatičke tehnologije u šesti razred je da se ostvari kontinuitet primene računara u nastavi tehničkog obrazovanja. Ova nastavna tema se realizuje posle nastavne teme tehničko crtanje i planovi u građevinarstvu. Razlog tome je što postoje vrlo jednostavni softveri koji se mogu koristiti za crtanje i projektovanje bez programiranja. Na taj način će učenici upoznavati primenu računara na konkretnim sadržajima i rad sa CD–romom i štampačem. Primenu računara prilagoditi konfiguraciji računara kojom škola raspolaže.
Tehnologija građevinskog materijala - na nivou obaveštenosti proširiti znanja o tehničkim materijalima koji se koriste u građevinarstvu. Ne ulaziti u detalje o proizvodnji i preradi materijala. Iskoristiti korelaciju sa hemijom.
Energetika - ukazati na značaj vrste izabranog materijala za gradnju građevinskih objekata na mogućnost štednje energije i korišćenja nekonvencionalnih izvora energije, kako pri projektovanju novih objekata tako i mogućnost dogradnje termo - izolacije na postojećim objektima.
Kultura stanovanja - uvesti učenike u ovu nastavnu jedinicu putem posmatranja i analize svojih stanova. Učenici treba da zaključe iz kojih se delova stan sastoji, koje su njihove funkcije, koji je najpovoljniji raspored prostorija sa aspekta funkcionalnosti i mogućnosti uštede i korišćenja alternativnih izvora energije. Koristeći plan stana učenici treba da nauče kako se određuje funkcija svake prostorije i kako se vrši izbor nameštaja imajući u vidu funkcionalnost i ekonomičnost prostora. Na osnovu posmatranja planova, maketa, slika naselja gradskih i seoskih, treba objasniti značaj okoline stana sa higijenskog i estetskog stanovišta.
Laboratorijska vežba - učenici treba da upoznaju funkcionisanje vodovodne i kanalizacione instalacije i da nauče da otklone jednostavnije kvarove na istim.
Saobraćajni sistemi - u odnosu na prethodnu godinu, gradivo proširiti sa aspekta saobraćajnih objekata, njihove namene, funkcionisanja i organizacije saobraćaja. Za ove nastavne sadržaje koristiti aktuelne medije.
Tehnička sredstva u građevinarstvu - ovu nastavnu temu realizovati u kontinuitetu sa nastavnom temom konstruktorsko modelovanje. Tako će učenici moći stečena znanja o mašinama u građevinarstvu primenjivati u radu sa konstruktorskim elementima. Na sličan način realizovati i nastavnu temu tehnička sredstva u poljoprivredi.
Moduli - realizacija modula omogućava diferencijaciju u nastavi s obzirom da se učenici mogu opredeljivati za područje za koje imaju više afiniteta: modelovanje građevinskih objekata visokogradnje, niskogradnje, uređenje stana, modelovanje tehničkih sredstava u poljoprivredi, rad na računaru. Obaveza svih, bez obzira na izbor aktivnosti je da izrade svoj "projekat" po kome izvode modelovanje.
U ovoj etapi realizacije nastave tehničkog obrazovanja treba prilagoditi - transformisati prostor i opremu u kabinetima - radionicama za primenu inoviranih programa tehničkog obrazovanja. Ovom zadatku treba pristupiti etapno. Za to je potreban angažman nastavnika tehničkog obrazovanja, direktora škole, pedagoga i školskih nadzornika. U timskom radu izraditi realan miniprojekat razvoja radioničko - kabinetskog prostora za određenu školu. Projekat treba da sadrži snimljenu trenutnu situaciju, željeno stanje i etape po kojima će se stanje menjati u željeno. Za svaku etapu treba predvideti finansijsku konstrukciju i rokove. Etape treba da budu u skladu sa globalnom strategijom razvoja predmeta tehničkog obrazovanja. Pri izradi projekta treba imati u vidu tendenciju razvoja tehničkog obrazovanja, tj. da se napušta stolarsko - bravarski tip radionice, a teži se univerzalnom tipu. To znači da za pojedine vrste operacija treba predvideti namenski prostor i opremu, a da se pri tome međusobno ne ometaju. Odnosno, jedan deo predvideti za obradu drveta i metala. Za ove operacije poželjno je da se predvidi posebna prostorija sa nekoliko radnih mesta. S obzirom da se realizuje modularna nastava, što znači da će se učenici istog odeljenja moći opredeljivati za različite module aktivnosti, treba predvideti uslove za realizaciju takve nastave. Drugi prostor, zatim, obezbediti za "projektovanje" - rad na tehničkoj dokumentaciji, zatim, mesto za rad sa konstruktorima i rad na kompjuteru. Skladnom organizacijom prostora i opreme stvoriće se povoljni uslovi za diferenciranu i individualizovanu nastavu. U slučaju adaptacije postojećeg prostora ili pri izgradnji novih treba uvažavati sledeće zahteve:
- školski prostor organizovati (graditi, adaptirati, dograditi) tako da omogućuje sve oblike diferencijacije i individualizacije, sa manjim ili većim mobilnim mogućnostima za višenamensko korišćenje,
- da kabinet - radionica imaju još po jednu pomoćnu prostoriju koja je povezana sa osnovnom za rad manjih grupa ili pojedinih učenika u okviru dodatnog rada, slobodnih tehničkih aktivnosti, za rad sa talentovanim učenicima, za pripremu nastave i dr.
- da nameštaj koji se nabavlja bude fleksibilan tako da se može brzo i efikasno prilagoditi za rad manjih grupa i individualni rad učenika.
Za promene koje se predviđaju u nastavi tehničkog obrazovanja potrebno je blagovremeno pripremiti nastavni kadar organizacijom permanentnog usavršavanja nastavnika.
Za efikasnije funkcionisanje sistema tehničkog obrazovanja potrebno je pojačati rad aktiva nastavnika tehničkog obrazovanja.
U skladu sa prihvaćenom koncepcijom projektovati etapni razvoj i nabavku nastavnih sredstava i didaktičkog materijala. Didaktički materijal koji nudi gotova rešenja, negativno utiče na razvoj tehničkog mišljenja i stvaralaštva učenika i zato ga kao takvog treba isključiti iz nastavnog procesa.
S obzirom na različitost funkcija i karaktera pojedinih delova programskih sadržaja, kao i psihofizičkih mogućnosti učenika u pojedinim fazama, u nastavi tehničkog obrazovanja se, po pravilu koriste svi postojeći oblici rada, koji su inače zastupljeni u ostalim nastavnim predmetima: frontalni, grupni, rad u parovima i individualni rad.
Frontalni oblik rada primenjuje se najčešće zato što je ekonomičan u pripremanju i održavanju časova i učenicima obezbeđuje postupnost, sistematičnost kao i lakše praćenje i kontrolisanje rada i rezultata rada učenika. Međutim, u nastavi tehničkog obrazovanja treba voditi računa i o slabim stranama frontalnog oblika rada kao što je sputavanje inicijativnosti i samostalnosti u radu, nemogućnost angažovanja svih učenika u radu, pojedinci ne mogu da zadovolje svoje sklonosti i razviju svoje sposobnosti tempom koji im odgovara.
Grupni oblik rada se češće koristi u nastavi tehničkog obrazovanja, a posebno u realizaciji nastavnih sadržaja kao što su: upoznavanje principa i načina funkcionisanja pojedinih sprava, uređaja, aparata, mašina i sl. Prilikom njihovog rasklapanja i sklapanja; proučavanje pojedinih tehnoloških procesa; primena praktičnih znanja, umenja i veština i dr.
Individualni oblik u nastavi tehničkog obrazovanja ima posebnu ulogu u realizaciji modula i konstruktorskog modelovanja. Izrada projekta zahteva od nastavnika individualni rad sa svakim učenikom tako da im omogući rad u skladu sa svojim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima. Ovaj oblik rada se primenjuje kada učenici postignu određena znanja, umenja i veštine i izvesno iskustvo koje mogu primenjivati u samostalnom radu pri realizaciji "projekta".
Izbor metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa, opremljenosti kabineta nastavnim sredstvima i izabranog oblika rada.
Učenike ocenjivati prema rezultatima koje postižu u usvajanju nastavnih sadržaja, uzimajući u obzir i sve njihove aktivnosti značajne u ovoj nastavi (urednost, sistematičnost, zalaganje, samoinicijativnost, kreativnost i dr.). Ne treba odvojeno ocenjivati teorijska i praktična znanja, niti primenjivati klasično propitivanje učenika, već izvoditi ocene na osnovu stalnog praćenja rada učenika.
Očekivani rezultati koji treba da se postignu navedenim načinom realizacije predmeta su specificirani u odnosu na svaki razred:
U V razredu učenik treba da:
- se osposobi da svoje ideje prikaže skicom i jednostavnijim tehničkim crtežom kao i da ih izrađuje pravilnom primenom osnovnog pribora za tehničko crtanje;
- ume da sastavi jednostavnije statičke i dinamičke modele i makete od delova iz konstruktorskog kompleta i gotovih elemenata, prema odgovarajućim uputstvima i svojim idejama;
- ume samostalno da izradi jednostavnije upotrebne predmete pomoću odgovarajućeg pribora i ručnog alata, primenom osnovnih radnih operacija od lako obradivih materijala,
- Ume da uključi računar i pokrene odgovarajući program.
U VI razredu učenik treba da:
- ume da čita jednostavnije građevinske crteže;
- zna koje se vrste građevinskog materijala primenjuju u izgradnji savremenih građevinskih objekata;
- zna kako funkcioniše kućna vodovodna i kanalizaciona instalacija i ume pravilno da koristi njihove uređaje;
- stekne naviku za racionalno korišćenje materijala prilikom izrade makete i sličnih predmeta;
- nauči da koristi računar - rad sa disketom, rad sa CD-om, sa štampačem i jednostavan program za crtanje.
Cilj i zadaci
Cilj fizičkog vaspitanja jeste da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno–obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.
Zadaci nastave fizičkog vaspitanja jesu:
- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela;
- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti;
- sticanje motoričkih umenja koja su kao sadržaji utvrđeni programom fizičkog vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;
- usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanog ciljem ovog vaspitno-obrazovnog područja;
- formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti;
- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada;
- sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, čuvanja zdravlja i zaštiti prirode i čovekove sredine.
Operativni zadaci:
- usmereni razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije;
- usmereno sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja;
- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenje i sl.);
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem, grupnim poistovećivanjem i sl.;
- estetsko izražavanje kretnjom i doživljavanje estetskih vrednosti;
- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.
Ovladati prirodnim i izvedenim, elementarnim (pravilnim) kretanjima, u različitim uslovima izvođenja.
PETI RAZRED
ATLETIKA
Tehnika istrajnog trčanja:
Ponoviti vežbe iz prethodnog razreda i proveriti minimalni obrazovni zahtev iz tehnike trčanja; razvijanje opšte izdržljivosti individualnim doziranjem - putem radnih kartona metodom trajnog rada u trajanju od 5 do 10 minuta i drugih, prema izboru nastavnika; niski start, progresija, sprint do 60 m.
Skok uvis
Ponoviti obučavanu tehniku iz prethodnog razreda.
Opkoračna tehnika.
Skok udalj
Tehnika "uvinuća".
Bacanja:
Predvežbe za obučavanje racionalne tehnike (3 kg i lakša).
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
U realizovanju programa vežbi na spravama značajno je iskoristiti sve sprave koje su na raspolaganju, na kojima se, bez obzira na pol, mogu izvesti vežbe u visu i uporu, vežbe na smanjenoj površini oslonca i preskoci. Određene vežbe koje su predviđene za učenike mogu izvoditi i učenice (paralelni razboj, krugovi, konj sa hvataljkama), a učenici treba da izvode vežbe ravnoteže na švedskoj klupi i gredi. Individualni pristup učenicima se postiže diferenciranim pristupom, na svakoj spravi posebno.
Tlo (učenici i učenice): 1) ponoviti vežbe i kombinacije vežbi iz prethodnih razreda; 2) iz stava raskoračnog kolut nazad do stava raskoračnog; 3) iz stava raskoračnog kolut napred do stava raskoračnog; 4) kolut leteći (na sunđer strunjače); 5) premet uporom strance; 6) stav na šakama - pomoć je potrebna, ali sve manje; 7) most zaklonom i usklon, uz pomoć; 8) kombinacije savladanih vežbi (obavezni sastav prethodnog razreda dopuniti novim vežbama, diferencirano prema polu i sposobnostima učenika).
Za naprednije učenike i učenice dodati: premet strance uporom u obe strane; dva premeta strance povezano; stav na šakama. Ukoliko škola poseduje odskočnu dasku i sunđer strunjače: pripremne vežbe za prekopit (salto napred zgrčenim telom). Delovi iz obaveznog sastava za školsko takmičenje (republički program) za učenike i učenice petog i šestog razreda (u daljem tekstu: školsko takmičenje).
Preskok (učenici i učenice): 1) ponoviti skokove u dubinu - fazu doskoka; raznoška preko kozlića 110 cm; 2) pripremne vežbe za zgrčku i zgrčka. Napredniji učenici i učenice: udaljiti dasku.
Dvovisinski razboj (ukoliko škola nema spravu, učenice mogu vežbati na jednoj pritki razboja, vežbe u visu izvesti na vratilu, a vežbe u uporu na dočelnom vratilu): 1) sunožnim odrazom uzmak do upora prednjeg, uz pomoć; 2) iz upora prednjeg premah odnožno do upora jašućeg; premah odnožno zanožnom do upora stražnjeg; 3) saskok sasedom (zamahom nogama unapred i odbijanjem od pritke); 4) vis prosti prednji: dva puta izvesti prednjih i zanjih, saskok iz drugog zanjiha, uz pomoć. (Vežbe od 1. do 3. mogu se učiti posebno, a zatim ih povezati u celinu). Za naprednije učenice: delovi obaveznog sastava za školsko takmičenje za peti i šesti razred.
Greda (učenice). Niska greda: ponoviti vežbe i kombinacije vežbi iz četvrtog razreda (hodanja, trčeći koraci, okreti za 180°, ravnoteže, naskoci, saskoci). 1) bokom pored grede: sunožnim odskokom naskok na gredu sunožno (jedna noga je malo ispred druge); 2) različiti načini hodanja: u usponu, sa zgrčenim prednoženjem, sa zanoženjem, sa odnoženjem, sa visokim prednoženjem; 3) skok sunožnim odskokom, doskok na mesto odskoka; 4) vaga pretklonom i zanoženjem. Visoka greda: 1) naskok u upor prednji, upor odnožno desnom (levom), okretom za 90° udesno i prehvatom (bočno: palčevi su okrenuti jedan prema drugom) upor klečeći na desnoj sa zanoženjem leve (mala vaga); 2) osnovna kretanja koja su u programu od prvog do četvrtog razreda na niskoj gredi izvesti na srednjoj ili visokoj gredi. Za naprednije učenice delovi iz obaveznog sastava za školsko takmičenje za peti i šesti razred. Učenici: hodanjem, trčanjem, okretima i izdržajima u određenom položaju treba da razvijaju osećaj za ravnotežu. Hodanje na visokoj gredi i saskok pruženim telom čeono ili bočno.
Paralelni razboj (učenici): 1) ponoviti vežbe iz četvrtog razreda, 2) njih u uporu i saskok, prednoška; 3) njih u uporu i saskok, zanoška; Za naprednije učenike: njih u potporu, prednjihom upor do seda raznožno, sasedom snožiti i zanjihom saskok; delovi iz obaveznog sastava za školsko takmičenje za peti i šesti razred. Učenice: njih u uporu, prednjihom upor sedeći raznožno pred rukama, prinožiti jednom (levom) nogom do seda van (udesno); saskok udesno desnoručke sa okretom za 180° (uz pomoć).
Vratilo (učenici): 1) ponoviti vežbe iz četvrtog razreda; 2) dočelno vratilo: uzmak sunožnim odrazom do upora prednjeg; 3) dočelno vratilo: njih u visu zavesom o potkoleno i sp. naupor jašući do upora prednjeg, prehvat u pothvat i premahom odnožno zanožnom odnoška sa okretom za 90°; 4) doskočno vratilo: dva puta ponoviti prednjih i zanjih, saskok iz drugog zanjiha, uz pomoć. Za naprednije učenike: delovi obaveznog sastava za školsko takmičenje za peti i šesti razred.
Krugovi (učenici i učenice): dohvatni krugovi: vučenjem vis uzneto, vis strmoglavo, vis stražnji, saskok. Učenici: doskočni krugovi: njih u visu prednjem, saskok u zanjihu uz pomoć. Za naprednije učenike: delovi obaveznog sastava za školsko takmičenje za peti i šesti razred.
Konj sa hvataljkama (učenici i učenice): 1) promene upora prednjeg aktivnog i pasivnog; stražnjeg i jašućeg aktivnog i pasivnog; 3) upor prednji, upor odnožno desnom, upor prednji, upor odnožno levom, upor prednji. Učenici: 1) ponoviti vežbe iz četvrtog razreda; 2) iz upora prednjeg (stražnjeg) odnožiti jednom sa prenosom težine u drugu stranu - isto sa odnoženjem druge noge - povezano (zamasi). Za naprednije učenike: iz upora prednjeg premah odnožno u upor jašući (naznačiti), premah drugom nogom u upor stražnji, premah desnom nazad, premah levom nazad - povezano, saskok zamahom nogama unazad; delovi obaveznog sastava za školsko takmičenje za peti i šesti razred
RUKOMET
Tehnika: osnovni stav u napadu i odbrani u mestu i kretanju (u širinu, dubinska kretanja, sprečavanja napadača u šutiranju, presecanje lopte...); rukovanje loptom (žongliranje); hvatanje i dodavanje u mestu i kretanju i u različitim situacijama igre; šutiranje u mestu i kretanju i posle različitih kombinacija u igri.
Taktika: osnovi taktike u napadu (individualna - finte, dribling...) i odbrani (zonska, čovek na čoveka), kontranapad. Igra 3:3, 4:4 i, prema sposobnostima učenika, 6:6 sa osnovnim pravilima.
Organizovati međurazredno takmičenje sa primenom osnovnih pravila.
RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
Obnoviti program iz prethodnih razreda; estetsko oblikovanje koraka pored stola i u kretanju; rad ruku i kombinacije sa koracima; kombinacije galop koraka sa dečjim, mačjim, dalekovisokim i polkinim korakom. Obavezni sastav bez rekvizita.
Vijača: ponoviti elemente iz nižih razreda; mačji i dalekovisoki skok kroz vijaču.
Lopta: bacanje u čeonoj i bočnoj ravni, povezano sa naučenim poskocima i skokovima.
Obruč: ponoviti elemente iz nižih razreda; vrtenje obruča oko ruke; kotrljanje obruča po tlu.
Plesovi: Divna, Divna. Moravac (prva varijanta). Jedno kolo iz kraja u kojem se nalazi škola.
PLIVANJE
Naučiti plivanje jednom tehnikom.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Atletika: tehnika trčanja umerenim tempom; brzo trčanje na 60 m. Skok udalj zgrčnom tehnikom na rezultat; prikaz skoka udalj - tehnika "uvinuća" sa povišene površine; skok uvis makazice na rezultat; prikaz skoka uvis - opkoračne tehnike.
Vežbe na spravama i tlu:
Učenici i učenice
Vežbe na tlu: iz stava raskoračnog kolut napred do stava raskoračnog; premet uporom strance u bolju stranu
Preskok: zgrčka
Vratilo - viša pritka razboja: dva puta ponoviti prednjih i zanjih, saskok iz drugog zanjiha, uz pomoć.
Visoka greda (popeti se na gredu sa povišene površine): hodanje do kraja grede (učenice u usponu) - odručiti; na kraju grede priključiti jednu nogu iza druge, uzručiti; počučnjem i zamahom rukama unazad priprema i sp. odrazom uvis saskok pruženim telom i predručenjem gore (završiti leđima prema kraju grede).
Krugovi - dohvatni: vučenjem vis uzneto, vis strmoglavo, vis stražnji, saskok
Učenice
Greda - niska, švedska klupa: bokom pored grede: sunožnim odskokom naskok na gredu sunožno; četiri koraka sa zgrčenim prednoženjem, ruke su o bokovima; koraci u usponu do kraja grede - odručiti; čučanj, okret u čučnju za 180° - uzručiti; usprav; skok sunožnim odskokom, doskok sunožno - odručiti; koraci sa prednoženjem do sredine grede; uspon na obe noge - uzručiti; okret za 90°, saskok pruženim telom, sa okretom za 180°, završiti licem prema spravi.
Učenici
Paralelni razboj: njih u uporu i saskok, zanoška.
Konj sa hvataljkama: iz upora prednjeg (stražnjeg) odnožiti jednom sa prenosom težine u drugu stranu - isto sa odnoženjem druge noge - povezano (zamasi).
Organizovati međuodeljenjska takmičenja u sastavima na tlu i gredi prema programu stručnog veća.
Ritmička gimnastika i narodni plesovi: obavezni sastav bez rekvizita; zamasi, kruženja, trčanja, poskoci i skokovi kroz vijaču (za učenice); za učenike kompleks vežbi oblikovanja (može i obavezne vežbe na tlu sa nekoliko taktova dodatno). Jedno kolo uz muziku.
Plivanje:
Preplivati 20 m. Naučenom tehnikom.
Zdravstveno vaspitanje: pravilno držanje tela, lična higijena i higijena zdravlja, pravilna ishrana, ritam rada i odmora.
SLOBODNE AKTIVNOSTI
Dodatni rad organizuje se za učenike koji ispoljavaju posebnu sklonost i interesovanje za sport.
Rad se odvija u sportskim sekcijama ili školskim ekipama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i polu učenika. Nastavnik sačinjava poseban program, uzimajući pri tom u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti učenika, kao i takmičarski program za školsku populaciju.
AKTIVNOSTI U PRIRODI - OBAVEZNI PROGRAM
Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi: dva krosa - jesenji i prolećni (dužinu staze određuje stručni aktiv).
KURSNI OBLICI I OBAVEZAN STRUČNO-PEDAGOŠKI RAD
Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj i radnih dana predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u časovnoj, školskoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada, kao i obavezan stručno-instruktivni rad.
Sportska aktivnost od značaja za društvenu sredinu
Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj škola može da planira 12 časova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaćena ovim zajedničkim programom, a za koju sredina u kojoj je škola ima interesovanja (stoni tenis, borilački sportovi, veslanje i kajakarenje...). Ova aktivnost planira se za učenike od trećeg do osmog razreda, a program priprema i sprovodi nastavnik ili instruktor.
KOREKTIVNO-PEDAGOŠKI RAD
Korektivno-pedagoški rad organizuje se za učenike sa posturalnim poremećajima.
ŠKOLSKA I DRUGA TAKMIČENJA
Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja, prema planu stručnog aktiva, i to:
Obavezna unutarškolska i međuodeljenjska takmičenja u:
1. gimnastici (u zimskom periodu),
2. atletici (u prolećnom periodu),
3. najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).
Stručni aktiv i škola planiraju i programiraju unutarškolska takmičenja i prilagođavaju ih kalendaru školskih sportskih takmičenja u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta.
Obavezni program - izabrane sportske grane
Obavezni program - izabrane sportske grane ostvaruje se sa po jednim časom sedmično u svakom razredu od 4. do 8. razreda (obavezno). Obavezni program - izabrane sportske grane odnosi se na izabranu sportsku granu, po izboru učenika, a u skladu sa mogućnostima škole. Učenicima se pruža prilika da, svojim izborom, uz savet nastavnika fizičkog vaspitanja, zadovolje svoje želje i interesovanja.
Za sportske grane učenici se opredeljuju na početku školske godine. Jedna izabrana sportska grana obrađuje se tokom školske godine. U mešovitim odeljenjima (devojčice i dečaci) mogu se izabrati dve sportske grane. Nastava je obavezna za sve učenike u odeljenju i odvija se u okviru redovnog rasporeda časova.
Časovi obaveznog programa - izabrane sportske grane za učenike mogu se organizovati na način koji najviše odgovara mogućnostima škole (mogu biti održavani u suprotnoj smeni - npr. časovi plivanja i dr.).
U slučajevima kad škola ne raspolaže predviđenim uslovima za realizaciju obaveznog programa - izabrane sportske grane, aktiv učitelja i nastavnika fizičkog vaspitanja predlaže učenicima onu sportsku granu čiji se program može realizovati.
Sadržaj obaveznog programa - izabrane sportske grane, ostvaruje se:
- u objektu škole; van škole u odgovarajućim vežbalištima (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizališta, ski tereni itd.).
Sadržaj obaveznog programa - izabrane sportske grane predlažu nastavnici fizičkog vaspitanja, a u skladu sa interesovanjima učenika, materijalnom opremljenošću škole, uzrasnim karakteristikama učenika i stečenim stručnim kvalifikacijama nastavnika.
Organizacija ostvarivanja obaveznog programa - izabrane sportske grane (u istoj ili suprotnoj smeni) usklađuje se sa uslovima rada škole.
Operativni zadaci:
- usmereni razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije;
- usmereno sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja;
- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenje i sl.);
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem, grupnim poistovećivanjem i sl.;
- estetsko izražavanje kretnjom i doživljavanje estetskih vrednosti;
- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.
Ovladati prirodnim i izvedenim, elementarnim (pravilnim) kretanjima, u različitim uslovima izvođenja.
ATLETIKA
Tehnika brzog i istrajnog trčanja - 800 m učenici i 500 m učenice, dalja obrada opkoračne tehnike skoka uvis, skoka udalj - uvinućem, bacanje kugle iz mesta (učenici 4 kg, učenice 3 kg).
VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU
Vežbe na tlu (za učenike i učenice)
Razovka čeono na levoj i desnoj nozi.
Prekopit napred (salto) - predvežbe.
Preskok (za učenike i učenice)
Kozlić visine 120 cm raznoška sa 1/1 okretom.
Krugovi (za učenike)
Doskočni krugovi: zamah, prednjihom zgib, zanjih u zgibu, prednjihom vis uzneto, vis stražnji, saskok.
Razboj (za učenike)
U sredini razboja: naskok u upor na proizvoljan način, zamah u uporu opruženim rukama, prednoška ulevo, udesno, zanoška ulevo, udesno.
Dvovisinski razboj (za učenice)
Iz stava spetnog ispod v/p licem ka n/p, naskok uvis klimom premah zgrčno uvis ležeći na n/p upor stražnji, zamahom nogama saskok.
Vratilo (za učenike)
Dočelno vratilo: njihanje u visu prednjem, u zanjihu saskok.
Greda (za učenice)
Niska greda: poskoci sunožnim odrivom sa doskokom na obe noge, na jednu nogu.
Konj s hvataljkama (za učenike)
Naskok u upor prednji, premah odnožno desnom napred, premah odnožno levom napred, premah odnožno desnom nazad, premah odnožno levom nazad, saskok nazad.
KOŠARKA
Vođenje, hvatanje, dodavanje i bacanje lopte u koš. Upoznavanje pravila igre. Igra.
RITMIČKA GIMNASTIKA I NARODNI PLESOVI
Osmice vijačom u bočnoj i horizontalnoj ravni. Kotrljanje lopte po telu (duž jedne ruke). Vrtenje obruča oko ruke spojeno sa bacanjem i hvatanjem. Kraći sastavi vijačom i loptom uključivanjem novonaučenih kretanja. Plesni koraci: valcerov korak (trokorak) bez i sa okretom. Ples: Druga varijanta igre Moravac i povezivanje sa prethodnim delom. Kolo vodi Vasa, jedna igra iz kraja u kojem se nalazi škola.
Minimalni obrazovni zahtevi (provera)
Atletika: trčanje na 800 m učenici, i 500 m učenice. Bacanje kugle iz mesta učenici 4 kg, učenice 3 kg.
Vežbe na spravama i tlu: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu (učenici), nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja. (učenice).
Košarka: igra.
Ritmička gimnastika i narodni ples: prikazati osnovnu tehniku rada vijačom i loptom.
Odigrati jednu igru uz muziku.
SLOBODNE AKTIVNOSTI
Dodatni rad organizuje se za učenike koji ispoljavaju posebnu sklonost i interesovanje za sport.
Rad se odvija u sportskim sekcijama ili školskim ekipama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i polu učenika. Nastavnik sačinjava poseban program, uzimajući pri tom u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti učenika, kao i takmičarski program za školsku populaciju.
AKTIVNOSTI U PRIRODI - OBAVEZNI PROGRAM
Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi: dva krosa - jesenji i prolećni (dužinu staze određuje stručni aktiv).
KURSNI OBLICI I OBAVEZAN STRUČNO-PEDAGOŠKI RAD
Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj i radnih dana predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u časovnoj, školskoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada, kao i obavezan stručno-instruktivni rad.
Sportska aktivnost od značaja za društvenu sredinu
Iz fonda časova za zajednički programski sadržaj škola može da planira 12 časova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaćena ovim zajedničkim programom, a za koju sredina u kojoj je škola ima interesovanja (stoni tenis, borilački sportovi, veslanje i kajakarenje....). Ova aktivnost planira se za učenike od trećeg do osmog razreda, a program priprema i sprovodi nastavnik ili instruktor.
KOREKTIVNO-PEDAGOŠKI RAD
Korektivno-pedagoški rad organizuje se za učenike sa posturalnim poremećajima.
ŠKOLSKA I DRUGA TAKMIČENJA
Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja, prema planu stručnog aktiva u i to:
Obavezna unutarškolska i međuodeljenjska takmičenja u:
4. gimnastici (u zimskom periodu),
5. atletici (u prolećnom periodu),
6. najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).
Stručni aktiv i škola planiraju i programiraju unutarškolska takmičenja i prilagođavaju ih kalendaru školskih sportskih takmičenja u organizaciji Ministarstva prosvete i sporta.
Obavezni program - izabrane sportske grane
Obavezni program - izabrane sportske grane ostvaruje se sa po jednim časom sedmično u svakom razredu od 4. do 8. razreda (obavezno). Obavezni program - izabrane sportske grane odnosi se na izabranu sportsku granu, po izboru učenika, a u skladu sa mogućnostima škole. Učenicima se pruža prilika da, svojim izborom, uz savet nastavnika fizičkog vaspitanja, zadovolje svoje želje i interesovanja.
Za sportske grane učenici se opredeljuju na početku školske godine. Jedna izabrana sportska grana obrađuje se tokom školske godine. U mešovitim odeljenjima (devojčice i dečaci) mogu se izabrati dve sportske grane. Nastava je obavezna za sve učenike u odeljenju i odvija se u okviru redovnog rasporeda časova.
Časovi obaveznog programa - izabrane sportske grane za učenike mogu se organizovati na način koji najviše odgovara mogućnostima škole (mogu biti održavani u suprotnoj smeni - npr. časovi plivanja i dr.).
U slučajevima kad škola ne raspolaže predviđenim uslovima za realizaciju obaveznog programa izabrane sportske grane, aktiv učitelja i nastavnika fizičkog vaspitanja predlaže učenicima onu sportsku granu čiji se program može realizovati.
Sadržaj obaveznog programa - izabrane sportske grane, ostvaruje se:
- u objektu škole; van škole u odgovarajućim vežbalištima (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizališta, ski tereni itd.).
Sadržaj obaveznog programa - izabrane sportske grane predlažu nastavnici fizičkog vaspitanja, a u skladu sa interesovanjima učenika, materijalnom opremljenošću škole, uzrasnim karakteristikama učenika i stečenim stručnim kvalifikacijama nastavnika.
Organizacija ostvarivanja obaveznog programa - izabrane sportske grane (u istoj ili suprotnoj smeni) usklađuje se sa uslovima rada škole.
Osnovne karakteristike programa
1. Programska koncepcija fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu nastavnih, vančasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fizičkog vaspitanja.
2. Program fizičkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizičkih sposobnosti i sticanje mnoštva raznovrsnih znanja i umenja, učenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u krajnjem, za korišćenje fizičkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga, u programu su precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast učenika, a program se ostvaruje kroz sledeće etape: utvrđivanje stanja; određivanje radnih zadataka za pojedince i grupe učenika; utvrđivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praćenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.
3. Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim časovima, i kroz vančasovne i vanškolske organizacione oblike rada, kao što su izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmičenja, korektivno-pedagoški rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.
4. Da bi fizičko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama učenika, koji se uzimaju kao kriterijum u diferenciranom pristupu, nastavnik će svakog učenika usmeravati na one programske sadržaje u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada koji odgovaraju njegovim indidividualnim interesovanjima i mogućnostima.
5. Program polazi od činjenice da se cilj fizičkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog učešća učenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviđa sticanje određenih teorijskih znanja, koja omogućavaju učeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fizičko vežbanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklađeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su učenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviđaju se posebni časovi, već se koriste razne mogućnosti da se u toku vežbanja učenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom.
6. Učenicima, koji usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizičkih ili funkcionalnih sposobnosti, lošeg držanja tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program, obezbeđen je korektivno-pedagoški rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom ustanovom.
7. Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoričke aktivnosti koje čine osnov za sticanje trajnih navika za vežbanje i za koje škola ima najviše uslova da iz realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmička gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motorne aktivnosti koje nisu obuhvaćene obaveznim programom, predviđaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj škola živi i radi.
8. Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, određenim zakonskim regulativama precizira se obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno ostvarivanje vrlo složenih društvenih interesa u školskom fizičkom vaspitanju.
Organizacija obrazovno-vaspitnog rada
Proces fizičkog vaspitanja usmeren je na:
- razvijanje fizičkih sposobnosti,
- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika,
- teorijsko obrazovanje.
Ove komponente čine jedinstven i veoma složen proces fizičkog vaspitanja, a u praksi se svi ti zadaci prožimaju i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.
1. U cilju razvijanja fizičkih sposobnosti - snage, brzine, izdržljivosti, preciznosti, gibljivosti i pokretljivosti, na svim časovima, vančasovnim i vanškolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnov za uspešno sticanje motoričkih znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog držanja tela.
2. Programski sadržaji dati su po razredima, a gde je to potrebno, odvojeno i prema polu. Akcenat se stavlja na one motoričke aktivnosti kojima se najuspešnije može suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koji su u našoj sredini najrazvijeniji i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.
2.1. Od organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju onih umenja i navika koji su od značaja za svakodnevni život, program se realizuje u vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviđa:
- kursne oblike rada;
- korektivno-pedagoški rad;
- izlete;
- kroseve;
- takmičenja;
- slobodne aktivnosti.
Kursni oblici rada
Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S obzirom na to da se za njegovu realizaciju traže specifični materijalni uslovi, ovu nastavu treba organizovati na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.
Programom se predviđa aktivnost koja je od interesa za sredinu kojoj škola živi i radi.
Predmetni nastavnik treba da upućuje učenike da u slobodno vreme samostalno vežbaju, jer se sadržaji u najvećoj meri savladavaju samo na času fizičkog vaspitanja. Zbog toga bi se ova uputstva prvenstveno odnosila na one učenike čije fizičke i motoričke sposobnosti ne zadovoljavaju, ali i na ostale, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanje. Tokom časova fizičkog vaspitanja razredni učitelj i nastavnik treba da učenicima prikaže i objasni vežbe, koje treba da urade samostalno, ili uz pomoć drugih. Posle izvesnog perioda, razredni učitelj ili nastavnik na redovnim časovima kontrolisaće šta je učenik od postavljenih zadataka ostvario.
Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa učenicima koji imaju loše držanje tela (posturalni poremećaji). Rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvrđuje vrstu i stepen deformiteta i propisuje vežbe. Teži slučajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.
Svi učenici koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja, vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektivno-pedagoškog rada. Program sačinjavaju nastavnik i lekar specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju učenika.
Izleti se mogu organizovati po odeljenjima, ili sa više odeljenja, a njihove operativne zadatke, kao i lokaciju, utvrđuju razredna veća. U četvrtom razredu organizuju se dva poludnevna izleta sa obaveznim pešačenjem od šest kilometara u oba pravca. Izleti se organizuju u radne dane ili subotom.
Krosevi se održavaju dva puta godišnje za sve učenike. Ovaj zadatak, zbog velikog broja učesnika, organizuju, osim nastavnika fizičkog vaspitanja, svi nastavnici škole. Održavanje kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme učenika. Kros se održava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Aktiv nastavnika utvrđuje mesto održavanja i dužinu staze, kao i celokupnu organizaciju.
Takmičenja učenika čine integralnu komponentu procesa fizičkog vaspitanja na kojima učenik proverava rezultat svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska takmičenja bila dostupna svim učenicima. Aktiv nastavnika na početku školske godine sačinjava plan takmičenja (propozicije, vreme...). Obavezna su unutarodeljenjska i međuodeljenjska takmičenja iz atletike, vežbi na tlu i spravama i jedne sportske igre. Učenici učestvuju i na onim takmičenjima koja su u programu Ministarstva prosvete i sporta.
Slobodne aktivnosti - sekcije organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada koji sačinjavaju nastavnik razredne nastave i nastavnik fizičkog vaspitanja. Na početku školske godine učenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima uslova da ih organizuje. Časovi slobodnih aktivnosti organizuju se za više sportskih grana.
Zahtev da se cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u vančasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagođavanje celokupne organizacije i režima rada škole, te će se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove organizacione oblike rada te za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj način, čitav proces fizičkog vaspitanja u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada biće jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstručnijeg društveno-vaspitnog faktora, kako bi se sačuvala osnovna programska koncepcija nastave fizičkog vaspitanja.
3. Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu vežbaonog procesa i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, znanja o zdravlju, kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima, na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima, uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi.
Časovi fizičkog vaspitanja - organizacija i osnovni didaktičko-metodički elementi
Osnovne karakteristike časova fizičkog vaspitanja treba da budu: jasnoća nastavnog sadržaja; optimalno korišćenje raspoloživog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vežbi optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova časa - unutar jednog i više uzastopnih časova jedne nastavne teme; puna aktivnost učenika tokom časa - motorička i misaona; vizuelizacija pomoću savremenih tehničkih sredstava.
U petom razredu časovi se moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i metoda rada, tako i u pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktičkoj četvorodelnoj podeli treba da preovladaju igre, ali i sadržaji koji zahtevaju preciznost izvođenja, a kojima prethode tačna uputstva učitelja ili predmetnog nastavnika. Zatim, predmetni nastavnik treba da prati tok rada i ukazuje na greške, kako bi sadržaji, pretežno prirodnog karaktera, dali dobru osnovu za usvajanje sadržaja sa konvencionalno složenijom biomehaničkom strukturom, koji se planiraju za naredne razrede. Od metoda preovladava metod žive reči, praktični prikazi zadatka od strane nastavnika, kao i prikazi prigodnih sadržaja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju časa, predmetni nastavnik prigodnim rečima treba da da ocenu rada tokom proteklog časa i da učenike upozna sa narednim sadržajem. Učenicima mora da bude jasno koje sadržaje su uvežbavali i u kojoj meri su ih savladali. U tom cilju će i pedagoške mere, kao što su pohvale i isticanje dobrih primera izvođenja, uticati na efikasniju saznajnu funkciju i motivisanost za usvajanje određenih znanja i sticanje navika, pošto deca u ovom uzrastu imaju velike potrebe za takmičenjem, što samo treba pozitivno usmeriti.
Prilikom izbora oblika rada, predmetni nastavnik treba da uzme u obzir prostorne uslove rada, broj učenika na času, broj sprava i rekvizita, dinamiku obučavanja i uvežbavanja nastavnog zadatka, što znači da prednost ima onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obično primenjuje u početnoj fazi obučavanja i kada je obezbeđen dovoljan prostor i broj rekvizita u odnosu na broj učenika (trčanje, vežbe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa različitim zadacima primenjuje se u fazi uvežbavanja, i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast, sastavljene prema individualnim sposobnostima učenika (homogenizovane), a koje i čine osnov u diferenciranom pristupu izboru sadržaja u odnosu na te individualne sposobnosti, radna mesta u grupnom radu, osim glavnog zadatka, treba da sadrže i pomoćne sprave za uvežbavanje delova biomehaničke strukture glavne vežbe (predvežbe), kao i one vežbe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je relevantna za izvođenje glavne vežbe (najviše tri vežbe). Radno mesto je po sadržaju konzistentno u odnosu na glavni zadatak, što je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad primenjuje se za učenike manjih sposobnosti, kao i za učenike natprosečnih sposobnosti.
Prilikom izbora metodskih postupaka obučavanja i uvežbavanja motoričkih zadataka, nastavnik treba da odabere vežbe takve obrazovne vrednosti koje će biti optimalno usvojene u raspoloživom broju časova.
Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna uz korišćenje savremenih mogućnosti.
Planiranje obrazovno-vaspitnog rada
Nastava fizičkog vaspitanja organizuje se sa po 3 časa nedeljno. Nastavnik treba da izradi:
- opšti globalni plan rada, koji sadrži sve organizacione oblike rada u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretnu školu;
- opšti globalni plan po razredima, koji sadrži organizacione oblike rada koji su predviđeni za konkretan razred i njihovu distribuciju po ciklusima. Zatim, ovaj plan rada sadrži distribuciju nastavnog sadržaja i broj časova po ciklusima i služi kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;
- plan rada po ciklusima sadrži obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadržaja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj časova i redni broj časova) i metodske napomene.
Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa, ili četiri, ukoliko se za taj razred predviđa kursni oblik. To su:
- jedan ciklus za atletiku,
- jedan ciklus za vežbe na tlu i spravama,
- jedan ciklus za timsku igru,
- jedan ciklus za kursni oblik (ukoliko je planiran za određeni razred u časovnoj organizaciji.
Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u časovnoj organizaciji rada, onda se planira četvrti ciklus, tako što se po četiri časa oduzimaju od prva tri ciklusa. Nastavno gradivo po ciklusima može da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika u jesenjem, vežbe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u prolećnom), ili u dva perioda (npr. trčanja i skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanja u prolećnom periodu).
Praćenje i vrednovanje rada učenika
Praćenje napretka učenika obavlja se sukcesivno u toku cele školske godine, na osnovu jedinstvene metodologije koja predviđa sledeće tematske celine: (U petom razredu ocenjivanje se vrši brojčano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva.)
Stanje motoričkih sposobnosti.
Usvojene zdravstveno-higijenske navike.
Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogućnostima.
Odnos prema radu.
1. Praćenje i vrednovanje motoričkih sposobnosti vrši se na osnovu savladanosti programskog sadržaja kojim se podstiče razvoj onih fizičkih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritičan period zbog njihove transformacije pod uticajem fizičkih aktivnosti: koordinacija, gipkost, ravnoteža, brzina, snaga i izdržljivost.
2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrđivanja nivoa pravilnog držanja tela i održavanja lične i kolektivne higijene, a takođe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.
3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva, koji je utvrđen na kraju navođenja programskih sadržaja.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog učestvovanja u nastavnom procesu, takmičenjima i vanškolskim aktivnostima.
Ocenjivanje učenika u okviru praćenja i vrednovanja nastavnog procesa vrši se na osnovu Pravilnika o ocenjivanju učenika osnovne škole i na osnovu savremenih didaktičko metodičkih znanja.
Pedagoška dokumentacija i didaktički materijal
Obavezna pedagoška dokumentacija je:
Dnevnik rada, struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou, i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.
Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik sačinjava za pojedine nastavne teme koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodičke postupke obučavanja i uvežbavanja).
Radni karton: treba da ima svaki učenik sa programom vežbaonog sadržaja, koji sačinjava učitelj ili predmetni nastavnik, a koji je prilagođen konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.
Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane, tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje radnih zadataka.
Cilj verske nastave jeste da se njome posvedoče sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i religijskih zajednica koje žive i deluju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Učenici treba da upoznaju veru i duhovne vrednosti sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.
Zadaci verske nastave su da kod učenika:
- razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugačijim i savršenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugim ličnostima, prema ljudima kao bližnjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;
- razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konačnom smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, o životu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu božju i za sebe;
- razvija težnju ka odgovornom oblikovanju zajedničkog života sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i sopstvene crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama drugačijim od sopstvene, ka iznalaženju ravnoteže između zajednice i vlastite ličnosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom, i pre i posle svega, sa Bogom;
- izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj žive, istorije čovečanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;
- izgradi svest i uverenje da svet i život imaju večni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.
Ciljevi i zadaci
Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da pruži celovit pravoslavni pogled na svet i život, uvažavajući dve dimenzije: istorijski hrišćanski život (istorijsku realnost Crkve) i eshatološki život (buduću dimenziju idealnog). To znači da učenici sistematski upoznaju pravoslavnu veru u njenoj doktrinarnoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri čemu se hrišćansko viđenje života i postojanja sveta izlaže u veoma otvorenom, tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama o svetu, kojim se nastoji pokazati da hrišćansko viđenje (liturgijsko, kao i podvižničko iskustvo Pravoslavne crkve) obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i versko obrazovanje. Sve to ostvaruje se kako na informativno-saznajnom tako i na doživljajnom i delatnom planu, uz nastojanje da se doktrinarne postavke sprovedu u svim segmentima života (odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom).
Zadaci nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) jesu da kod učenika:
- razvije sposobnost uočavanja da su greh i zlo u svetu posledica pogrešnog izražavanja čovekove slobode;
- razvije sposobnost uočavanja da Bog poštuje čovekovu slobodu ali da ne odustaje da svet dovede u večno postojanje;
- izgradi svest o tome da Bog voli čoveka i svet i da ih nikad ne napušta, ali večni život zavisi i od slobode čoveka i njegove zajednice s Bogom;
- razvije sposobnost spoznavanja da Bog nije odustao od prvobitnog cilja zbog koga je stvorio svet, a to je da se svet sjedini s Njim posredstvom čoveka i da tako živi večno;
- razvije sposobnost uočavanja sličnosti u strukturi starozavetne i novozavetne crkve.
1. Priprema sveta za dolazak Sina Božjeg u svet
Prvi čovek je prekinuo zajednicu s Bogom i na taj način je osudio sebe i svu tvorevinu na smrt;
Bog nije odustao od svog plana da stvoreni svet živi večno iako je prvi čovek odbio da ima zajednicu s Bogom;
Bog je promenio način ostvarenja tog plana, ali ne i sam plan da se preko čoveka ostvari jedinstvo Boga i stvorene prirode;
Jedini način da se to ostvari u novonastalim uslovima kada su svi ljudi samim rođenjem postajali smrtni i zato nisu mogli da budu posrednici između sveta i Boga jeste da Bog postane čovek.
2. Stari zavet između Boga i sveta kroz izabrani narod
Izbor Avrama i njegovih potomaka kao početak crkve, tajne Hristove;
Istorija žrtvovanja Isaka od strane Avrama kao praslika stradanja Božjeg Sina za spasenje sveta;
Starozavetni događaji i proročka svedočanstva o rođenju, stradanju i vaskrsenju Sina Božjeg kao čoveka za spasenje sveta.
3. Avram, rodonačelnik jevrejskog naroda, praslika Hrista kao glave crkve
Obrezanje kao izraz zajedništva Avrama i njegovih potomaka s Bogom kao praslika krštenja u Hristu;
Svaki koji se rodi od smrtnog čoveka Adama rađa se za smrt, a svaki rođen od Hrista Sina Božjeg rađa se za život;
Razlika između jevrejskog naroda i starozavetne crkve od neznabožačkih naroda kao praslika razlike između Hristove crkve i ostalog sveta;
Ljudski napori u cilju pronalaženja spasenja od smrti mimo ostvarenja lične zajednice s Bogom koji je ličnost i koji se otkriva u starozavetnoj crkvi.
4. Mojsijev zakon kao priprema i vodič ka Hristu
Cilj davanja zakona ljudima jeste da se pokaže da je sloboda čoveka izbor između Boga i prirode i da od tog izbora zavisi postojanje ili nepostojanje čoveka;
Kroz starozavetni zakon se otkriva Hrist, tj. Tajna Hristova kao zajednica slobode Boga i čoveka;
Pogrešno shvatanje zakona kao da je on dovoljan za spasenje;
Spasenje sveta je u ovaploćenju Sina Božjeg kao čoveka a ne u ispunjenju zakona:
5. Starozavetni motivi u pravoslavnoj ikonografiji
Pravoslavna ikonografija pokazuje jedinstvo starozavetne i novozavetne crkve;
Spasenje sveta i ljudi će biti na kraju istorije kad Hrist ponovo dođe u sili i slavi i kad vaskrsnu svi ljudi u Hristu, a priroda se preobrazi iz smrtne u besmrtnu.
Cilj nastave u 5. razredu jeste da učenici na primeru starozavetne istorije uoče da Bog nije odustao od ostvarenja svog prvobitnog plana o svetu, koji se ogleda u sjedinjenju svih stvorenih bića sa Bogom preko čoveka, i pored toga što je to prvi čovek Adam odbio da ispuni. Bog je posle greha prvog čoveka promenio način ostvarenja tog cilja, ali je cilj zbog koga je svet stvoren ostao isti. Konkretna realizacija toga cilja počinje od izbora Avrama i blagosiljanja jevrejskog naroda u njemu, što označava početak Crkve koja ima istu strukturu kao buduće Carstvo božje.
Ovi starozavetni događaji, kojima počinje ostvarenje Carstva božjeg u istoriji, pokazuju, međutim, i to da se i u novom načinu ostvarenja Carstva božjeg ne zaobilazi čovek i da Bog takođe ostaje pri tome da apsolutno poštuje slobodu čoveka, da se preko njega i njegovom saradnjom to Carstvo i ostvari, kao što je to bio slučaj i sa prvim čovekom Adamom.
Kroz starozavetnu istoriju počinje, međutim, da se nazire i to koju je ličnost odabrao Bog da umesto prvog Adama bude ta spona između Njega i sveta kako bi se taj plan ispunio, kao i to na koji će se način to sada ostvariti. Starozavetni događaji i starozavetna crkva tipovi su i praslika ovaploćenja Sina Božjeg koji će postati novi Adam, njegovog stradanja i vaskrsenja, kao i novozavetne Hristove crkve.
Deset božjih zapovesti date su jevrejskom narodu da bi regulisale odnos starozavetne crkve sa Bogom, kao i odnose među članovima crkve.
Na osnovu poziva Božijeg Avramu i osnivanja starozavetne crkve, treba pokazati da se i starozavetna crkva, kao novozavetna, temelji na veri u Hrista i budući događaj sabranja oko Njega i sjedinjenja s Bogom u njemu, što će doneti besmrtnost svima i celoj prirodi.
Ovaj program treba realizovati čitajući ključne odlomke iz Starog zaveta i tumačeći ih iz perspektive budućeg Carstva božjeg, odnosno iz perspektive novozavetnih događaja, kao što i novozavetne događaje treba tumačiti iz perspektive drugog dolaska Hristovog i Carstva božjeg. Na ovaj način ćemo ukazati učenicima na spasenje kao istorijski proces: Stari zavet je senka, Novi je ikona, a istina je stanje sveta u budućem veku (sv. Maksim ispovednik).
Temu Priprema sveta za dolazak Sina Božjeg treba realizovati prepričavanjem biblijske istorije od pada Adama do poziva Avramu da napusti roditeljski dom i pođe za Bogom. Treba ukazati učenicima na to da se Bog ne projavljuje u svetu kao individua, već kroz istorijske događaje i da su to oni događaji koji svojom strukturom i elementima ukazuju na buduće Carstvo božje.
Teme Izbor Avrama... i Avram i jevrejski narod kao praslika Hrista i Crkve treba, takođe, realizovati prepričavanjem biblijske istorije vezane za Avrama i upućivanjem na: to da je Avram, na osnovu verovanja obećanju Božijem, pošao za Njim, bez obzira na to što su mnogi događaji mogli ukazivati na to da se to obećanje neće ispuniti; da je pokušaj Avrama da žrtvuje svog sina Isaka izraz apsolutne vezanosti Avrama za Boga, odnosno vere u Boga i njegovo obećanje; da Bog ne želi žrtvu Isakovu (iz čega bi trebalo izvesti zaključak da se nijedno delo, upereno protiv čoveka i njegovog života, ne može opravdati Bogom), kao i na momenat da je Isak praslika Sina Božjeg i njegove žrtve za spasenje ljudi, koja podvlači Božju ljubav prema nama.
Treba ukazati, takođe, i na to da biblijska istorija pod izborom Avrama podrazumeva mnoge, čitav jedan narod, kao i na to da imena "Izrailj", "sluga Božji" istovremeno označavaju jednog i mnoge. Ovo treba dovesti u vezu sa Hristom i liturgijom, crkvom, gde se pod Hristom podrazumevaju istovremeno jedan i mnogi. Ta znanja će poslužiti učenicima da kasnije lakše razumeju ontologiju ličnosti - jedan kao zajednica mnogih.
Temu Deset božjih zapovesti treba realizovati na osnovu starozavetnog opisa davanja zapovesti Mojsiju na gori Sinaju, ukazujući da suština ovog zakona nije njegovo individualno upražnjavanje i ispunjenje, već da on ima smisao u odnosu čoveka prema Bogu i drugom čoveku, odnosno da propisuje šta ne treba učiniti drugom čoveku, na osnovu čega se podvlači značaj drugog, Boga i čoveka, za život nas samih.
Uporedo s biblijskom istorijom, globalna svetska istorija pokazuje da ljudi, budući da su ikone Božje, ne prestaju da teže besmrtnosti. To se vidi kroz stvaranje raznih religija, mitova, ali i filozofije i nauke, kao i kulture i uopšte civilizacije, koje sve imaju kao krajnji cilj nalaženje načina da se prevaziđe smrt. To treba iskoristiti i pokrenuti u nastavi dijalog između hrišćanskog viđenja istinskog postojanja sveta, odnosno načina na koji se može ostvariti besmrtnost za sve ljude i za svu prirodu, i savremenih religijskih i naučnih teorija o rešenju problema smrti. Naglasak treba staviti na liturgijsko iskustvo prevazilaženja smrti, s naznakom da hrišćanstvo ostvarenje ove težnje vidi u slobodi Boga i slobodi čoveka i njihovom ličnom jedinstvu, dok nehrišćanske teorije nude rešenje utemeljeno ili na svemogućstvu Božjem i nužnosti, ili na stvorenoj prirodi, odnosno na traženju leka protiv smrti u prirodi.
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- uoče da je sloboda ključni elemenat u razumevanju Tajne Hristove;
- nauče da se sloboda poistovećuje s ličnošću, odnosno da se ličnost poistovećuje s ljubavlju prema drugoj ličnosti;
- zapaze razliku između prikazivanja života Hristovog u pravoslavnoj ikonografiji i zapadnoj renesansnoj umetnosti.
Tajna Hristova - jedinstvo Boga i čoveka (Liturgija kao Tajna Hristova).
Rođenje Hristovo "od Duha svetog i Marije djeve" (uloga slobode Marije djeve u rođenju Spasitelja: devičanstvo Bogorodice).
Hristos je Sin božji koji je postao čovek, novi Adam, da bi sjedinio stvorenu prirodu s Bogom (odluke 1. i 4. Vas. sabora; Simvol vere).
Uloga Boga u spasenju sveta (svet ne može da postoji bez zajednice s Bogom, ali Bog ne vrši nasilje nad čovekom).
Uloga čoveka u spasenju sveta (sloboda čoveka je presudna za spasenje sveta; osvrt na prvog Adama i njegovu ulogu u spasenju sveta; odnos čoveka prema prirodi).
Hristovo stradanje i vaskrsenje.
Hristov život u pravoslavnoj ikonografiji.
METODSKE JEDINICE
Upoznavanje učenika sa planom i programom
Nemogućnost sveta i čoveka da postoje večno bez zajednice sa Bogom
Sistematizacija
Tajna Hristova - istiniti Bog i istiniti Čovek
Sistematizacija
Tajna Hristova kao liturgija
Sistematizacija
Rođenje Hristovo (biblijska pripovest)
Rođenje Hristovo - značaj čovekove slobode za njegovo večno postojanje i Bogorodičinog slobodnog pristanka da rodi Hrista
Sistematizacija
Simvol vere
Sistematizacija
Simvol vere
Sistematizacija
Simvol vere
Sistematizacija
Simvol vere
Sistematizacija
Hristos - savršeni Čovek i savršeni Bog (tumačenje odluke Halkidonskog sabora)
Sistematizacija
Bog - Spasitelj sveta
Sistematizacija
Bog ne vrši nasilje nad slobodom čovekovom
Sistematizacija
Značaj čovekove slobode za spasenje sveta
Uloga prvosazdanih u spasenju sveta
Sistematizacija
Hristovo stradanje i vaskrsenje
Značaj Hristovog stradanja i vaskrsenja za spasenje sveta
Sistematizacija
Liturgijski život u Hristu kao izraz slobode čovekove
Sistematizacija
Hristov život u pravoslavnoj ikonografiji
Hristov život u pravoslavnoj ikonografiji
Sistematizacija
Cilj nastave u 6. razredu jeste da se pokaže da je Sin božji postao novi Adam, preko koga se ostvaruje jedinstvo stvorene prirode i Boga. U kontekstu događaja vezanih za Hrista treba učenicima skrenuti pažnju na slobodu kako Boga, tako i čoveka, kao ključnog elementa u ostvarenju jedinstva Boga i tvarne prirode u kome stvorena priroda prevazilazi smrt. Treba naglasiti, takođe, da se u slučaju Hrista sloboda čoveka u odnosu na Boga izražava kao vera u Boga oca i njegovo obećanje, odnosno kao ljubav prema Bogu ocu koja kroz liturgiju čini prisutnim u istoriji ono što nam je Bog obećao da će se desiti na kraju, a to je Carstvo božje. To treba dovesti u vezu sa definicijom vere kod ap. Pavla (Jev. 11,1 i dalje), koju on poistovećuje s ljubavlju, odnosno sa liturgijskom zajednicom (1 Kor. 12–13).
Teme: Tajna Hristova..., Hristos je Sin božji koji je postao čovek... treba realizovati kroz opis Hristovog života zabeleženog u jevanđeljima i odlukama 1. i 4. vaseljenskog sabora, ali viđenog, protumačenog iz liturgijske perspektive. Time se pokazuje da je događaj "Hristos" istovremeno jedinstvo mnogih preko jednog prvog s Bogom, kao i to da je Isus Hristos konkretna ličnost u kojoj je ponovo ostvarena zajednica stvorene prirode s Bogom, zbog čega je Isus Hristos jedini spasitelj sveta, prisutan u događaju zajedništva s Bogom i s ljudima. Na ovaj zaključak nas upućuje liturgijsko viđenje Hrista. Na ovaj način Hristos prestaje da bude individua, i postaje ono što jeste - ličnost koja da bi postojala pretpostavlja zajednicu s Bogom, s drugim ljudima i s prirodom, na šta ukazuje liturgijski događaj.
Teme: Rođenje Hristovo..., Uloga Boga u spasenju..., Uloga čoveka u spasenju... i Hristovo stradanje i vaskrsenje treba, takođe, realizovati na osnovu svedočanstava zabeleženih u Novom zavetu, a zatim i na osnovu svetootačkih tumačenja, uz naglašavanje da je ključni elemenat u Tajni Hristovoj sloboda, kako Boga, tako i čoveka, i to sloboda koja se izražava kao ljubav prema drugom.
Začeće Gospoda Isusa Hrista od Duha svetog i Marije devojke ukazuje na to da je ovaj događaj akt slobode, kako Boga, tako i čoveka. Marija je na inicijativu Boga oca slobodno pristala da rodi Sina božjeg kao čoveka(v. Lk. 1, 34–38). To je posebno važno napomenuti zbog toga što se i ovde uočava da Bog, prilikom sjedinjenja stvorene prirode sa njim u Hristu, poštuje čovekovu slobodu (u ovom slučaju to je bila Marija djeva), kao što je poštovao i slobodu prvog čoveka Adama. Dok je prvi čovek Adam svoju slobodu izrazio kao odbijanje zajednice s Bogom, Bogorodica je slobodno prihvatila tu zajednicu.
Rođenje Isusa Hrista vraća nas na događaj stvaranja prvog čoveka Adama. Bog je stvorio čoveka i obdario ga slobodom i tako je nastao prvi čovek Adam kao ličnost, kao biće zajednice s Bogom. Kod rođenja novog Adama, Hrista, Sina božjeg, druga ličnost Sv. trojice uzela je ljudsku prirodu od Marije djeve. Hristos je, dakle, postao čovek bez učešća muža, što ukazuje da je On, od samog rođenja, kao čovek biće zajednice slobode Boga s čovekom. Zato je Hristos bogočovek, potpuni Bog i potpuni čovek, i jedino u njemu i preko njega ljudi mogu doći u jedinstvo s Bogom. Isus Hristos je, dakle, novi Adam i jedini spasitelj sveta zato što je u njemu stvorena priroda ponovo sjedinjena s Bogom.
Za razliku od prvog čoveka Adama, koji je slobodno odbio da ostane u zajednici s Bogom (u čemu je i suština prvorodnog greha), novi Adam, Hristos, od početka do kraja ostao je u zajednici sa Bogom i pored svih iskušenja. Na to ukazuje čitav zemaljski život Isusa Hrista - počevši od kušanja u pustinji, pa sve do njegovog stradanja na krstu i smrti.
Stradanje Hrista kao Sina božjeg i čoveka jeste izraz njegove slobode kao ljubavi prema Bogu ocu. Jer, Hristos kao čovek slobodno, iz ljubavi prema Bogu ocu, ide u smrt. Ovde treba naglasiti ulogu ličnosti (čoveka) u spasenju prirode od smrti.
Vaskrsenje Hristovo iz mrtvih je izraz slobode, ljubavi Boga oca prema Hristu. To je iskazano tvrdnjom apostola da je Bog otac Duhom svetim vaskrsao Isusa iz mrtvih, da ga je vaskrsao slobodno, iz ljubavi.
Međutim, u kontekstu vaskrsenja Hristovog treba posebno skrenuti pažnju učenicima na to da Hristos ne vaskrsava sam, već da njega vaskrsava Bog otac. Iz toga treba izvesti zaključak da vaskrsenje, odnosno večni život stvorene prirode, nije stvar prirode, nego ličnosti, i to Hristove ličnosti. Vaskrsenje Hristovo je zalog sveopšteg vaskrsenja da će nas Bog otac Duhom svetim na kraju sve vaskrsnuti u Hristu i radi Hrista.
Dakle, Tajna Hristova, u kojoj je sjedinjena tvarna priroda s Bogom i tako spasena od smrti, jeste jedinstvo Boga i čoveka utemeljeno na slobodi.
Da bismo ukazali na sličnosti i razlike između Hrista kao novog Adama i starog Adama, treba iz Starog zaveta koristiti opis stvaranja i života prvog čoveka Adama, kao i liturgijsko viđenje uloge Boga i čoveka u spasenju sveta.
Na primerima pravoslavne ikonografije koji pokazuju Hristov život treba ukazati na navedene činjenice da je Hristos i Bog i čovek i da je Hristos kao ličnost vezan za Boga oca. (Na primer, u sceni rođenja Hristovog jasno se vidi da Hristos nije obično dete, već Sin božji; Hristos u naručju Bogorodice, za razliku od renesansnog prikazivanja ove scene, gde se Hristos nimalo ne razlikuje od obične novorođenčadi, prikazuje se kao onaj koji blagosilja i od koga zavisi postojanje svih nas, pa i Bogorodice, a ne obrnuto itd.)
Ciljevi i zadaci
Cilj nastave islamske vjeronauke u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da pruži učeniku osnovni vjernički pogled na svet, sa posebnim naglaskom na vjernički praktični deo, a takođe i budući vječni život.
Cilj nastave islamske vjeronauke u petom razredu jeste da učenike upozna sa osnovnim postulatima (temeljnim dužnostima) vjere islama, te da učenike upozna sa važnošću i sadržajem namaza (molitve) i njegovom ulogom u životu svakog pojedinca i zajednice u cjelini.
To znači da djeca na način primjeren njihovom uzrastu upoznaju vlastitu vjeru u njenoj duhovnoj, moralnoj, socijalnoj, misionarskoj i drugim dimenzijama.
Izlaganje vjerskog viđenja i postojanja sveta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim naukama i teorijama.
Način pristupa je islamsko viđenje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje.
Zadaci nastave islamska vjeronauke:
- poznavanje osnovnih principa vjere islama;
- poznavanje vrijednosti molitve;
- poznavanje sastavnih dijelova molitve;
- upoznavanje međusobnih prava i dužnosti pojedinca i zajednice;
- razvijanje svijesti o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavršenijim božjim stvorenjima,
- razvijanje sposobnosti (na način primjeren uzrastu učenika) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem smislu postojanja čovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, životu u zajednici, smrti, odnosu s prirodom koja nas okružuje, kao i za razmišljanje o tim pitanjima u svijetlu vjere islama,
- razvijanje sposobnosti za odgovorno oblikovanje zajedničkog života sa drugima, za nalaženje ravnoteže između vlastite ličnosti i zajednice, za ostvarivanje susreta sa svijetom (sa ljudima različitih kultura, religija, pogleda na svijet, s društvom, prirodom) i s Bogom, u izgrađivanje uvjerenja da je čovekov život na ovom svijetu samo priprema za vječnost, da su svi stvoreni da budu sudionici vječnog života, da se iz te perspektive, kod učenika razvija sposobnost razumijevanja, preispitivanja i vrijednovanja vlastitog odnosa prema drugom čovjeku kao božjem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.
TEMELJNE ISLAMSKE DUŽNOSTI (islamski šarti)
- kelimei-šehade, sadržaj i značenje
Imanski šarti:
- prvi imanski šart, obrada pjesme "Allah"
- drugi i treći imanski šart
- četvrti, peti i šesti imanski šart
NAMAZ (molitva)
- pojam, značenje i važnost namaza
- kako treba, a kako ne treba obavljati namaz
- posljedice napuštanja namaza
Osnovni uvjeti za ispravnost namaza:
1. čistoća tijela, odijela i mjesta gdje će se klanjati
2. abdest (vjersko pranje prije namaza-molitve)
- namaz i higijena
- mesh, gusul i tejemum
3. propisna odjevenost u namazu
4. namasko vrijeme, ezan i ikamet
5. i 6. namaski šart
- obrada Kur‘anskog poglavlja el-felek
Sastavni dijelovi namaza:
- početni tekbir, stajanje i učenje u namazu,
- ruku‘ (pregibanje), sedžda i posljednje sjedenje u namazu
- Et-tehijjat i salavati,
- obrada kur‘anskih sura el-Ihlas i el-Leheb
- Sabah namaz - upoznavanje broja rekata i načina obavljanja
- Podne namaz - upoznavanje broja rekata i načina obavljanja
- Ikindija i akšam namaz - upoznavanje načina obavljanja
- Jacija namaz - upoznavanje broja rekata i načina obavljanja
- Značaj namaza sa fizičkog gledišta
- Namaz u različitim prilikama
- obrada poglavlja En-Nas
- završavanje namaza (zikr i tesbih)
- Namaski vadžibi (radnje koje se ne smiju izostavljati u toku namaza)
- namaski suneti (radnje koje je Poslanik a.s. prakticirao u toku namaza)
- namaski mustehabi (radnje koje je lijepo prakticirati u namazu)
- radnje koje utiču na ispravnost namaza
- zajedničko obavljanje namaza i prispijevanje u džemat
- važnost džamije
DUŽNOSTI MUSLIMANA PREMA SEBI I PORODICI
- čuvanje zdravlja i života
- alkohola i drugih nečisti musliman se mora kloniti
- međusobna prava i dužnosti djece i roditelja
- dužnosti prema komšijama i okolini
- dužnosti prema islamskoj zajednici
- sklapanje braka (ženidba i udaja)
- rad i privređivanje
I ISLAM
- značenje riječi islam
- suština islama
- neka od načela islamskog vjerovanja
- cilj islama
- priroda nevjerstva
- blagodati islama - vjera, šta to znači
- vjera u nevidljivo i nepoznato
II VRIJEDNOST NAMAZA (molitve)
- zašto obavljamo namaz
- vanjska forma namaza
- vrijednost dženaze namaza (namaz koji se klanja umrloj osobi)
- vrijednost džume namaza (sedmične molitve koja se obavlja petkom)
- vrijednost dobrovoljnih namaza
- vrijednost teravih namaza (namaz koji se klanja u toku mjeseca ramazana)
SVRHA NAMAZA:
- namaz čovjeka čini srećnim
- namaz je brana na putu loših djela
- namaz pojačava ljubav prema drugome
- namazom nastojimo zaslužiti Božiju pomoć
III RAMAZANSKI POST
- kako treba provesti mjesec ramazan
- neki propisi o postu
- post kao stroga vjerska dužnost
- važnost i koristi ramazanskog posta
- post kao moralni faktor
- post kao socijalni faktor
- post kao zdravstveni faktor
- materijalna davanja vezana za mjesec ramazan - sadekatu-l-fitr
- posebni ibadeti (Allahu dž.š. draga djela) u ramazanu - i‘tikaf
RAMAZANSKI OBIČAJI:
- doček ramazana
- oglašavanje početka i završetka posta
- učenje Kur‘na (mukabela)
- ramazanski dersovi
- učenje salevata i ilahija
- ramazanski iftari i sijela
IV NEKE OD OSOBINA VJERNIKA
- vjernik čuva emanet (izvršava povjerene obaveze)
- vjernik vodi brigu o svojim postupcima
- vjernik je strpljiv u teškoćama
- vjernik je skroman i umjeren
- vjernik se bogati znanjem
- vjernik kao supružnik i roditelj
- odnos vjernika prema roditeljima i rodbini
- odnos vjernika prema komšijama i zajednici
V POSLANSTVO
- historijat i svrha poslanstva
- Muhamed a.s. kao Poslanik
- konačnost Muhamedovog a.s. poslanstva
Vjerska nastava je zajedničko djelo vjeroučitelja i učenika. Polazište je konkretna stvarnost. Iz doživljenih iskustava prelazi se na istine iz kojih se potom vraća na njihovu svakodnevnu primjenu. Ovakav način saznanja ima svoj red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), ponavljanje, primjena i provjeravanje, sređivanje (sistematizacija).
Vjeroučitelj će ukupan broj predviđenih časova za vjeronauku (36) iskoristiti tako što će svaki čas predvideti kratko ponavljanje sadržaja sa prethodnog časa, a zatim preći na temu planiranu za aktuelni čas, uz obavezni međusobni razgovor nakon obrade date teme, iz kojeg će se zaključiti da li su sadržaj učenici usvojili i da li je našao mjesto u njihovom praktičnom životu.
NAPOMENA: Vjeroučitelj će prema svojoj procjeni, a shodno potrebama, na svakom času izdvojiti određeno vrijeme za provjeru usvojenosti pređenog gradiva, ili u potpunosti posvetiti čas provjeri znanja i ocjenjivanju učenika.
LITERATURA: Udžbenik islamske vjeronauke za 6. razred osnovne škole autora Mensura Ćatovića, koji je uredila Vjersko-prosvjetna služba Mešihata IZ-e Sandžaka.
Ciljevi i zadaci
Cilj nastave vjeronauka je da dijete upozna Bibliju, ali kao knjigu Božje objave u koju ništa nije ušlo slučajno. Za nas Biblija nije samo književno i kulturno blago, nego normativ djelovanja. U Bibliju nijedan detalj nije ušao slučajno ukoliko je ona za nas religijska knjiga. Učenik petog razreda se snalazi u novoj sredini. Upoznaje svoje novo društvo. Novi je način nastave. Sve je složeno od drugih i drugačijih. Nismo se odlučili za biblijske priče, jer ova dob nadmašuje taj način predavanja, ali smo se tim više odlučili za velike biblijske likove, jer se u njima tipski da prepoznati drugo i drugačije. U isto vrijeme dijete ovog uzrasta se rado poistovjećuje s odraslim. Biblija daje veliko bogatstvo velikih i raznolikih. Nudimo uz svaku osobu i vrednotu za koju vjera smatra da je Bog postavio svoju poruku - objavu u događaj i život tih pojedinaca.
Zadaci nastave vjeronauka u petom razredu osnovne škole je traženje ideala u Bibliji i privikavanje na život s drugima i drugačijima, ali u svijesti da i njega - učenika Bog rado ima kao jedinstvenoga i s njime plan, jer sada počinje faza ne samo odgoja nego i samoodgoja, pa mora na plan Božji odgovoriti.
VELIKI BIBLIJSKI LIKOVI
(BIBLIJA - STARI ZAVJET)
1. UVOD
Upoznavanje učenika sa sadržajima programa katoličkog vjeronauka za 5. razred.
2. BOG JE PROGOVORIO U POVIJESTI - PRAOCI
Bog nam govori (Kako je dobar Bog kad s nama razgovara)
Stigla nam je pisana poruka (Praobjava i Objava)
Praotac naše vjere (Želim vjerovati kao Abraham)
Čovjek u Božjem planu (Pouzdajem se u Boga)
U zemlji ropstva (I u teškim trenucima Bog je s nama)
Iz vode izvađeni (Mojsije) Božji protivnici (Primam Božji plan)
Prva Pasha (Divim se Božjoj vjernosti)
3. KRALJEVI IZABRANOG NARODA
Savez s Bogom (Bit ću vjeran Savezu)
Pobuna i grijeh (Neću se protiviti Bogu)
Božji narod stiže kući (Moja domovina je Crkva)
Božji povjerenici u zajednici (Imam pouzdanje u Božje povjerenike)
Pravedni kralj - David i Šaul (Moj uzor u dobroti)
Pokornički kralj - David (Ne želim ostati u grijehu)
Mudri kralj - Salomon (Marljivo ću učiti)
Podijeljena država (Moja zadaća u slozi)
4. PROROČKA SLUŽBA U ZAJEDNICI
Prorok Samuel (Želim slijediti Božji poziv)
Branilac Božjih prava Ilija (Hrabro ću izdržati uz Boga)
"Peti evanđelista" - Izaija (Divim se veličini proroka)
Tješitelj progonjenih - Jeremija (Tješit ću u nevolji)
Prorok Duha - Ezekijel (Vjerujem u djelo Duha svetoga)
Prorok nade - Danijel ("Ako je Bog sa mnom, tko će protiv mene!")
5. ŽENE U STAROM ZAVJETU I MUDROSNA KNJIŽEVNOST
Žena u službi Božjeg naroda - Judita i Estera (Svatko ima vlastiti zadatak)
Iznova podignuti hram (Strpljivo ću čekati Božje odluke)
Hrabri muževi Makabejci (Uvijek ću biti na Božjoj strani)
Mudrost u Božjem narodu (Mudrosne knjige)
6. SVETE KNJIGE DRUGIH VJERSKIH ZAJEDNICA
Svete knjige drugih vjerskih zajednica - Bog govori narodima na razne načine i u razna vremena.
Sveta knjiga judaizma - Tora - Počeci objave, čuvanje tradicije, prenošenje do danas. Način čitanja i štovanja Tore.
Sveta knjiga islama - Kur‘an
Božji prorok u Islamu.
Vjerska pouka je zajedničko djelo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost - ovaj puta zapisana u svetim knjigama - Bibliji. Iz doživljenih iskustava sa čitanja Biblije prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način spoznaje ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), sređivanje (sistematizacija), ponavljanje, primjena i provjeravanje. To je makrostruktura ovakvog načina spoznaje. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikrostrukturu. Tako na primjer: način spoznaje posjeduje slijedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, izravni i neizravni dokazi, formuliranje zapamćenih činjenica... Ili, sadržaj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja, biblijski lik iz ovoga ciklusa, zadaća, upoznavanje prilika i uvježbavanje. Kod spoznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod kojim se obrađuju novi nastavni sadržaji vrši se primjena, ponavljanje i vrednovanje obrađenoga gradiva. Imajući na umu goreistaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja prethodnog sata, i posebno osvjetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktualni sat. Nakon postavljanja cilja (što i kako), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja, gdje se zapravo objašnjava učeniku da nam Bog govori ne samo u pouci nego i u primjerima života. To je osobito za mlade nadahnuće i želja za nasljedovanjem. Zaključci se mogu istaći na ploči. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o pomirenju (što, kako i zašto). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa odgojnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva spoznaja i dječje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i na ponovljeni tekst Svetog pisma. Prozivku i domaću zadaću obavimo u prikladno vrijeme.
Ciljevi i zadaci
Cilj nastave vjeronauka je upoznavanje osobe Isusa Krista. Istina da je cjelokupni dosadašnji vjeronauk besmislen ako u svakom godištu ne bi bio u središtu promatranja Isus Krist. Međutim učenik šestoga razreda mora već nositi u sebi težnju pokušati Isusa i nasljedovati. Stoga smo izabrali one teme iz Isusova života koje nadahnjuju i potiču na nasljedovanje. Građa je tako raspoređena da Isusa promatra u raznim situacijama života i gleda se kakav je stav prema pojedinim datostima zauzeo Isus. Oslanjajući se na njegov primjer i riječ, želimo ga u tome i nasljedovati. Zato je misao vodilja: nasljedovanje.
Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka šestog razreda osnovne škole su one vjerske istine koje vode učenika po Isusovom životnom putu da ga nasljeduje.
NOVI ČOVJEK
OSTVARENJE ISUSA KRISTA
(NASLJEDOVANJE KRISTA)
1. UVOD
Upoznavanje učenika sa sadržajima programa katoličkog vjeronauka za VI. razred.
2. ISUS KRIST - SIN BOŽJI - POSTAJE BRAT ČOVJEKU
Početak boljega svijeta (Pouzdajmo se u Boga, koji je prijatelj ljudi)
Bog koji je čovjekom postao (Poštujem Mariju, kao posrednicu spasenja)
Bog stupa u našu povijest (Radostan sam što je Bog postao prijatelj - čovjek)
Susret s Ocem (Vjerujem da mi je Božji Sin prijatelj)
Isus Nazarećanin (Uzor mi je Isus iz Nazareta)
Isusa priznaju sve kršćanske Crkve svojim Gospodinom - ekumenska tema
Ponavljanje
3. ISUS JE VRHOVNI UČITELJ VJERE
Glas vapijućeg u pustinji (Bit ću svjedok Isusov)
Očevo svjedočanstvo o Isusu (Zahvalnost za krštenje, po kojem sam brat i dijete Božje)
U ime Božje (Bit ću marljiv u vršenju svojih dužnosti)
Kristova riječ čini čovjeka novim (Održat ću Isusovu nauku)
Isus poučava u prispodobama (Bit ću poslušan Božjim nadahnućima)
"Vi ste svjetlo svijeta" (Pomoći ću svakom da upozna Isusovu nauku)
Zajedničko naučavanje o Isusu kod svih kršćanskih Crkava - ekumenska tema
Ponavljanje
Zaključivanje ocjena
4. ISUS POMAŽE LJUDIMA
Isus je gospodar prirode (Kako je veliki moj prijatelj, u svemu mu se pokoravam)
"Žao mi je naroda" (Pomoći ću bolesnicima)
Kod Boga nije ništa nemoguće (Vjerujem u Božje kraljevstvo)
Ponavljanje
5. ISUS JE ZA NAS UMRO I USKRSNUO - NAJVEĆI ČIN LJUBAVI
Sam se predao za nas (Divim se Isusovoj ljubavi)
"Žalosna je duša moja do smrti" (Neću očajavati u nevoljama)
"Ubrojen bi među razbojnike" (I u nevoljama ću se pouzdavati u Isusa)
"Ženo, evo ti sina" (Pouzdanje u Mariju)
"Svršeno je..." (Tako ću živjeti da mogu i ja reći ovu riječ)
Pobijedio je smrt (Znam da smrću nije sve završeno)
Isus je živ (Vjerujem u život vječni i uskrsnuće)
Isus je Prorok i u vjeri Islama - ekumenska tema
6. ISUS I DANAS MEĐU NAMA DJELUJE SNAGOM SVOJEGA DUHA
Nebeski Otac je proslavio Isusa (Znam da ću Isusa vidjeti)
Poslušni Duhu (Ne zanimaju me samo materijalna, nego i duhovna dobra)
Isusov drugi dolazak (Nastojat ću biti Isusu s desne strane)
Kristovi svjedoci u svijetu (Papa, biskupi i svećenici su predstavnici)
Kristovi vjernici u svijetu (Bit ću vjeran Isusu)
Crkva i Crkve, jedinstvo u različitosti
Ponavljanje
Zaključivanje ocjena
Vjerska pouka je zajedničko djelo katehete (vjeroučitelja) i katehizanata (vjeroučenika). Polazište je konkretna stvarnost - ovaj puta zapisana u svetim knjigama - Bibliji. Iz doživljenih iskustava sa čitanja Biblije prelazi se na istine, iz kojih se potom vraća na svakodnevnu njihovu primjenu. Ovakav način spoznaje ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadržaja), sređivanje (sistematizacija), ponavljanje, primjena i provjeravanje. To je makro struktura ovakvog načina spoznaje. Međutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikro strukturu. Tako na primjer: način spoznaje posjeduje slijedeće stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje, obrada novih nastavnih sadržaja, učenje, induktivni i deduktivni zaključci, izravni i neizravni dokazi, formuliranje zapamćenih činjenica... Ili, sadržaj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja, biblijski lik iz ovoga ciklusa, zadaća, upoznavanje prilika i uvježbavanje. Kod spoznavanja treba imati pred očima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod kojim se obrađuju novi nastavni sadržaji vrši se primjena, ponavljanje i vrednovanje obrađenoga gradiva.
OPĆE NAPOMENE
Imajući na umu gore istaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje sadržaja prethodnog sata, i posebno osvjetljavanje onoga što će poslužiti kao temelj za aktualni sat. Nakon postavljanja cilja (što? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadržaja (npr. kod petog razreda, svaka tematska cjelina), gdje se zapravo objašnjava učeniku da nam Bog govori ne samo u pouci nego i u primjerima života. To je osobito za mlade nadahnuće i želja za nasljedovanjem. Zaključci se mogu istaći na ploči. Nakon ovoga se već poznati sadržaji produbljuju, uče, tj. razgovara se o pomirenju (što?, kako? i zašto?). Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa odgojnim ciljem, mora naći svoju primjenu u životu učenika. Razgovara se zašto i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, braću i prijatelje. Ovakva spoznaja i dječje iskustvo se oslanjaju na njegov doživljaj i na ponovljeni tekst Svetog Pisma.
Prozivku i domaću zadaću obavimo u prikladno vrijeme.
EVANGELIČKO-LUTERANSKI VJERONAUK SLOVAČKE EVANGELIČKE CRKVE A.V.
Ciljevi i zadaci
Cilj nastave evangeličko-luteranskog vjeronauka Slovačke evangeličke crkve a.v. jeste da vodi učenike ka temeljnom poznavanju i vrednovanju vere u Boga kao Svete trojice, i to na osnovu Svetoga pisma i učenja evangeličke a. v. crkve.
Osnovni sadržaj verske nastave Slovačke evangeličke a. v. crkve jeste temeljno upoznavanje puta koji vodi ka spasenju i kojim čovek može ići kroz život ka ovom večnom cilju.
U šta veruje i šta uči Slovačka evangelička a. v. crkva obuhvaćeno je u apostolskoj veroispovesti. Zajedno sa molitvom Oče naš, apostolska veroispovest usmerava našu veru ka Bogu kao Svetoj trojici.
Osnovna tema verske nastave je: Bog u koga verujemo otkrio se kao Bog Otac, Bog Sin i Bog Duh sveti. Bog je ličnost. Kad govorimo o Svetoj trojici, govorimo o jednom Bogu. Božje ličnosti su nerazdeljive među sobom po prirodi.
Svetu trojicu posmatramo kao jednog Boga, jednu suštinu. Ova vera u Sv. trojicu obuhvaćena je u apostolskoj veroispovesti.
Zadaci nastave evangeličko-luteranskog vjeronauka jesu da učenika:
- pripreme za postizanje verske punoletnosti. Upoznavanje učenika sa činjenicom da su od rođenja do konfirmacije (koja je u petom razredu), bila Božja deca i da su prisutna u Božjem planu spasenja;
- upoznaju vlastitu crkvu kroz njenu istoriju i kroz značajne likove u njenoj istoriji;
- osposobe se za odgovorno oblikovanje zajedničkog života s drugima (sa ljudima različitih kultura, religija, i pogleda na svet) i s Bogom;
- približe bogatstvu i blagoslovu darova koje vernik ima u Isusovoj reči i Isusovom delu.
Gradivo verske nastave Slovačke evangeličke a. v. crkve za peti razred osnovne škole sastoji se od dve osnovne teme:
1. VERUJEMO U SV. TROJICU (19 časova). Cilj ove teme je izgraditi kod učenika svest o tome da vera u Boga znači poveriti svoje srce Bogu i pouzdati se u potpunosti u Boga.
- Šta to znači verovati?
- Prvi deo apostolske veroispovesti: Bog Otac - Tvorac
- Drugi deo apostolske veroispovesti: Bog Sin - Izbavitelj / Isus Hristos Sin Božji i čovečji / Isus Hristos - Sluga i Gospodar / Stradanje Isusovo /Pobeda Vaskrslog / Isus dolazi da sudi.
- Treći deo apostolske veroispovesti: Bog Duh sveti - Posvetitelj / Verujemo u svetu Crkvu i zajednicu svetih / Verujemo u oprost grehova / Verujemo u večan život.
2. SUŠTINA MOLITVE (14 časova). Cilj ove teme je dublje shvatanje suštine molitve, njene potrebe za podsticaj lične vere i duhovnog rasta.
- Šta je to molitva i šta se događa kod molitve? Zašto treba da se molimo / Kako Bog odgovara na naše molitve / Šta treba da sadrži naša molitva / Za šta i za koga možemo da se molimo / Gde i kada možemo da se molimo.
Isus nam je dao uzor kako treba da se molimo - OČE NAŠ
- Početak molitve Oče naš - Bog je naš Otac.
- Prva molba - Da Božje ime bude sveto i kod nas.
- Druga molba - Da kraljevstvo nebesko dođe i k nama.
- Treća molba - Da se volja Božja u nama ostvari i kod nas.
- Četvrta molba - Da znamo sa zahvalnošću primati Božje darove.
- Peta molba - Molimo da Bog oprosti naše grehove i obećavamo da i mi želimo da praštamo.
- Šesta molba - Da nas Bog brani od napasti.
- Sedma molba - Da nas Bog izbavi od sveg zla.
- Završetak u molitvi Oče naš - Podseća nas da Bog je i naš Gospodar.
Za ostvarivanje programa polazište je uvek prethodno znanje i konkretna stvarnost. Zbog toga učitelj verske nastave polazi od znanja koje su učenici stekli tokom prethodnog školovanja. Stečeno znanje treba da bude glavni oslonac za dalji rad. Od prethodnog znanja i doživljenih iskustava polazi se na biblijske istine, koje se opet apliciraju na svakodnevni život učenika.
Učitelj verske nastave, rukovodeći se svim zahtevima programa verske nastave za peti razred, pravi adekvatan izbor sadržaja i aktivnosti i funkcionalno ih uvodi u nastavu, povezujući ih u celinu koja vodi razvoju očekivanih znanja, stavova i vrednosti kod učenika.
Imajući u vidu navedeno, verska nastava ne može se uspešno sprovoditi bez unapred dobro sačinjenog plana sa tačno određenim ciljem. Cilj treba formulisati tako da jasno izrazi šta bi učenici trebalo da znaju, shvataju, budu svesni, osećaju posle određenog vremena pri realizaciji teme.
Ciljeve ne treba formulisati prema određenoj temi (npr: Upoznati učenike ko je Bog Otac - Tvorac), već prema onome što će po završetku teme ili njenog dela učenici biti sposobni shvatiti, znati, osećati.
Npr. Učenici shvataju da je Bog Otac Ličnost Sv. Trojice.
Učenici znaju da se Bog Otac brine o svom delu i da upravlja njime.
Učenici su svesni da se u potpunosti mogu pouzdati u Boga.
Učenici osećaju zahvalnost i hvale Boga.
Ovako formulisani ciljevi jesu preduslov da možemo dalje razmišljati o ostalim aktivnostima koje planiramo da ostvarimo u realizaciji određene teme, odnosno časa.
Sadržaje i aktivnosti po pojedinim temama birati tako da učenici u potpunosti shvate gradivo i da o pojedinim verskim istinama imaju čiste i jasne pojmove. Pošto gradivo za peti razred ima osnov u Sv. pismu, pri obradi gradiva moramo se stalno pozivati na Sv. pismo.
Za ostvarivanje programa Slovačke evangeličke a. v. crkve za peti razred treba koristiti:
Biblija - Stará a Nová Zmluva.
Malý katechizmus Dr. Martin Luther.
Príprava pre konfirmáciu SEAVC.
Brána viery otvorená Putovanie apoštolským vierovyznaním Bengt Pleijel Tranoscius L. Mikuláš
Konfirmačné príručky: Cesta za Kristom Dr. Julius Filo st. Tranoscius L. Mikuláš
Verím a slubujem Miroslav Hvoždara Tranoscius
Naša cesta Tomáš Semko st. Učebnica evanjelického náb. pre V. ročník zálkadných škôl Tranoscius L. Mikuláš.
Ciljevi i zadaci
- Razumevanje i razvijanje pojmova i ovladavanje sistemom znanja vezanih za veru u Boga;
- Usvajanje složenih znanja o Bogu na osnovu temeljnijeg proučavanja Biblije;
- Razvijanje svesti o tome da postoje vrednosti koje su dostupne isključivo na osnovu vere;
- Rast u spoznaji Boga koja se odnosi ne samo na Božje osobine, već naročito na spoznaju živog Boga.
POLAZNE TAČKE VERSKE NASTAVE U VI RAZREDU
Cilj verske nastave je da učenici steknu osnovne pojmove o značaju Biblije, da usvoje Bibliju kao Božju reč, koja ih vodi prema veri u Boga.
Upoznavajući Bibliju kao Knjigu svih knjiga učenici saznaju da:
kroz Bibliju upoznajemo našu budućnost, jer cilj našeg putovanja kroz život jeste večni život;
Biblija daje logične odgovore - svet i naše postojanje su delo Tvorca;
Biblija otkriva tajnu dobra i zla - zlo je primamljivo i lako mu se predajemo;
Biblija menja naše živote - od okova zla nas je izbavio Isus naš Izbavitelj;
Biblija je jedinstvena - sadrži jedinstvenu poruku;
Biblija daje smisao životu - uči nas da je smisao života ljubav koja služi drugima;
Biblija je udžbenik života - daje nam uzor pravog čoveka;
Biblija je neuništiva i širi se po celoj zemlji, jer, mada proganjana, ostaje najviše čitana knjiga na svetu.
Stečena svest i spoznaja Gospoda Boga pomaže da se lična vera i poverenje u Boga uvećava.
Gradivo verske nastave Slovačke evangeličke a. v. crkve za šesti razred osnovne škole sastoji se od osnovne teme BIBLIJA I NJENA VEST, odnosno od osam podtema:
1. Biblija - kako je postala (Prevodi Biblije i njeno širenje, Značaj Biblije, Kako koristiti Bibliju i pomoćna literatura za njeno korišćenje);
2. Starozavetno svedočenje o Bogu, svetu i čoveku (Greh poziva Božji sud i Božju kaznu, Noje i njegovo potomstvo, Avram - veliki praotac, Isak, Jakov, Josif, Izrailjevci u Egiptu - oslobođenje i putovanje);
3. Sudije, carevi (Knjiga Isusa Navina, Knjiga o sudijama, Knjiga o Ruti, Dve knjige Samuilove, Dve knjige o carevima, Dve knjige dnevnika, Knjiga Jezdrina, Knjiga Nemijina, Knjiga o Jestiri);
4. Proroci (Knjige proroka - priprema Novog veka, Neka predskazanja o Isusovom dolasku u knjigama proroka);
5. Približilo se carstvo Božje, nebesko (Tako je Bog voleo svet da je svog Sina dao...);
6. Silazak Svetoga duha - život prvih hrišćana;
7. Crkva, koja se uči (Psalmi, Priče Solomunove, Knjiga propovednikova, Poslanice apostola);
8. Crkva, koja čeka (Otkrivenje Jovanovo).
Za realizaciju programa polazište je uvek prethodno znanje koje su učenici stekli u prethodnim razredima. Sadržaji ne treba da budu sami sebi cilj, već treba da vode ka razvoju očekivanih znanja, stavova i vrednosti kod učenika. Pored navedenih osnovnih sadržaja, veroučitelj pravi adekvatan izbor drugih sadržaja i uvodi ih u nastavu.
U izvođenju verske nastave potrebno je koristiti razne metode i osmišljeno ih birati, a pre svega one koje omogućavaju učenicima da budu aktivni i da uspešno međusobno sarađuju. Učitelju verske nastave su na raspolaganju mnoge i raznovrsne nastavne metode:
- osnovna i najstarija metoda nastave je pričanje; pričanjem treba dotaći osećanja učenika; pričanje, naročito biblijskog teksta, mora da bude jasno, sažeto, mora se paziti da se u tekst Biblije ne unesu informacije kojih tamo nema;
- razni oblici interaktivnih (kooperativnih) metoda - učenje u grupi, u parovima;
- razne forme učenja putem rešavanja problema, traganje za odgovorima na pitanja koja postavljaju sami učenici;
- iskustveno učenje kroz razgovore i grupne diskusije učenika o realnim svakodnevnim iskustvima, problemima.
Pri izboru metoda nastave i kroz aktivnosti učenika neophodno je uvažiti princip raznovrnosti i razvojnosti.
Ono što je najvažnije i što je osnovni cilj verske nastave jeste, da učenici stečenu svest o spoznaji živog Boga tvorca, Izbavitelja i Prosvetitelja, prenesu u lični život kao hrišćansko ponašanje koje je spoljni izraz duhovnog života vernika u odnosu prema Bogu i ljudima.
Za realizaciju programa verske nastave slovačke evangeličke a. v. crkve treba koristiti:
- Bibliju - Stari i Novi Zavet (bilo bi dobro da svaki učenik ima svoj primerak Biblije)
Cilj i zadaci
Cilj nastave verskog vaspitanja Reformatske hrišćanske crkve jeste vrednovanje verskih i socijalnih datosti u hrišćanstvu i ljudskoj zajednici sa naglaskom na odgovornom stvaranju boljeg sveta. Mlade vodimo onim stavovima i istinama koje naučava Katehizam katoličke crkve.
Zadaci nastave verskog vaspitanja Reformatske hrišćanske crkve jesu: da misao vodilja verske nastave jeste izgradnja kompletne i odgovorne osobe u odnosu prema sebi, prema vjerskim vrednotama, prema drugim ljudima i konačno da se oseća pozvanim da te vrednote ne samo spoznaje i govori nego i potvrđuje životom.
| TEMA: | GLAVNI CITAT: | PODELA: | APLIKACIJA: | PEVANJE: |
1. čas | Uvod u istoriju crkve | Mat. 16, 13 |
|
| Himna |
2. čas | Značaj crkvene istorije | Efes. 2, 19-20 | 1. Pojmovi osnove crkvene istorije | Poimanje Božjeg dara i ljubavi u prošlosti i danas | Himna |
3. čas | Istorija starog (pra) | Djela Ap. 2, 1-11 | 1. Osnivanje hrišćanstva |
| Himna |
4. čas | Apostol Petar | I. Sab. Posl. Ap. | 1. Petrovo svedočenje vere | Isusovi sledbenici i učenici | Psalm |
5. čas | Apostol Jovan | Jovan 3, 16 | 1. Najmiliji učenik Gospodnji |
| Psalm |
6. čas | Apostol Pavle | Djela Ap 9, 20 | 1. Savle | Značaj Pavlovih poslanica | Psalm |
7. čas | Ponavljanje |
|
|
|
|
8. čas | Ponavljanje |
|
|
|
|
9. čas | Život hrišćana u prvobitnim hrišćanskim zajednicama | Djela Ap 12, 12 | 1. Bogosluženja u početku hrišćanstva |
| Himna |
10. čas | Car Konstantin | Luk 19, 10 | 1. Car Konstantin | Značaj i zasluge cara | Psalm |
11. čas | Stvorioci crkvene filozofije | Rim 13, 13-14 | 1. Crkveni otac Augustin | 1. Njegova učenost | Psalm |
12. čas | Monaštvo i renegati | Jovan 17, 14 | 1. Njihov bogomilni život | Značaj monaštva u razvoju i širenju crkve (hrišćanstva) | Himna |
13. čas | Stvaranje crkvene hijerarhije, apostolski naslednici Hrista |
| 1. Značaj patrijaršija |
| Himna |
14. čas | Stvaraoci slavenske | Sol. I. 5, 19 | - Značaj širenja vere među Slavenima | Najveći misionari među Slavenima |
|
15. čas | Pokršćavanje Mađara - sveti | Luk 17, 5 | 11. Veliki župan Geza | Sukob istočnog i zapadnog hrišćanstva | Himna |
16. čas | Ponavljanje |
|
|
|
|
17. čas | Ponavljanje |
|
|
|
|
18. čas | Pad značaja crkve sa raspadom | Efes 2, 8-9 | - Uzroci raspada | Zamke i štetna delovanja | Himna |
19. čas | Uticaj na svetovnu vlast i zloupotreba istih kod rimskih papa |
| - Grgur VII | Crkva i vlast | Himna |
20. čas | Skizma (1054) | Kor I. 11, 17-19 | - Katolicizam | Gubljenje jevanđelja u crkvenoj hijerarhiji | Himna |
21. čas | Reformacija | Sol I. 5, 20 | - Suština | Razlozi brzog širenja reformacije | Psalm |
22. čas | Reformacija | Sol I. 5, 23 | 1. Prvi reformatori |
| Himna |
23. čas | Luther Martin | Rim 8, 28 | - Preobraćanje | Luterova poznaja reformacije crkve - približavanje širokim masama | Himna |
24. čas | Žan Kalvin | Fil 4, 13 | 1. Prosvećenje | - Značaj | Himna |
25. čas | Žan Kalvin | Rim 8, 31 | 1. Kalvinove reformacije |
| Himna |
26. čas | Širenje i napad reformacije | Sol I. 5, 21-22 | - Škotska | "Nova duhovnost" | Himna |
27. čas | Ponavljanje |
|
|
|
|
28. čas | Ponavljanje |
|
|
|
|
29. čas | Kontrareformacija | I Mojs 50, 20 | Tridentski sinod (1563) |
| Psalm |
30. čas | Hugenotizam | Jov 10, 12 | - Širenje kalvinizma u Francuskoj |
| Himna |
31-35. | Ponavljanje na kraju školske godine |
|
|
|
|
Tema: Sveto pismo kao putokaz je prvi instrument Boga, a nama govori o sebi. Veroučitelj mora uticati u tom pravcu da učenici zavole čitanje Biblije već u ovom razredu, i to one delove Starog i Novog zaveta koji su u skladu sa interesovanjem ovog uzrasta. Čitanje Biblije je bila najsnažnija karakteristika reformatske hrišćanske tradicije od doba reformacije do danas.
Proučavanje Svetog pisma, naročito onih delova Novog zaveta (4 evanđelija) razvija zajedništvo sa Hristom, jer on nije samo odraslima, nego i deci obećavao. "Ja sam sa vama, ako ste dvoje ili troje, već ste zajedno u moje ime".
Deca moraju da zaključe: pravo bratstvo i pravi mir sa bližnjima je jedino mogućni ako smo u živoj vezi sa Gospodarom Crkve: sa Isusom Hristom.
OPŠTE NAPOMENE
I za decu i za veroučitelje najvažnije je da se osećaju članovima porodice Boga, preko Isusa Hrista. I da to nije samo vremenska, nego večna zajednica, koji ne zavisi samo od ljudi, od verskih praznika i časa veronauke, nego postepeno obuhvata i pokriva i svakodnevicu i jednom: celu večnost.
Cilj i zadaci
Cilj nastave veronauke evangeličke hrišćanske crkve je upoznavanje učenika sa značenjem reči "Bog je među nama"
Zadatak nastave veronauke je sticanje znanja o Bogu i priznanja Bogu.
1. čas: Upoznavanje | Izraditi okvir nastave |
2. čas: Isus kod ribnjaka Betesda Jn.5,1-9. | 1. Istorijska i geografska informacija |
3. čas: Centurion iz Kapernauma Lk.7,1-10. | 1. Istorijska pozadina |
4. čas: Uskrsenje sina Nainske udovice Lk.7,11-17. | 1. Informacija iz pozadine: grad Nain, smrt i greh. |
5. čas: Razgovori | 1. Ko je tebi Isus? |
6. čas: Poređenje sa sejačem Mt.13,1-9. | Šta je uzrok poređenja? |
7. čas: Blago sakriveno u polju Mt.13,44-46. | Upoznati način razmišljanja palestinskog čoveka. |
8. čas: Poređenje radnika u vinogradu Mt.20,1-15. | Razumevanje poređenja: istorijska situacija, novi pojmovi |
9. čas: Poređenje sa talanititom Mt.25,14-30. | Izmirenje računa pred Bogom. |
10. čas: Razgovori | Ko je sejač? Šta označava setva? Šta znače različita polja? |
11. čas: Kuća zidana na kamenu i kuća zidana na pesku Mt.7,24-27. | Počinjemo sa pesmom iz omladinske pesmarice "Mudar čovek svoju kuću na kamen gradi..." Najpre saslušati sa CD-a. |
12. čas: Igra: Sve ili ništa | Pre početka igre učenike podelimo na grupe. U udžbeniku za veroučitelje je uvedeno sedam mogućnosti formiranja grupa. Posle toga sledi prikaz pravila igre. Igra se odvija u formi pitanja koja postavlja veroučitelj. Druga mogućnost: pitanja su napisana na karticama i svaka grupa izvuče po jednu karticu. Tačni odgovori dobijaju bodove. |
13. čas: Pripremamo se na dolazak Isusa Hrista. Starozavetni proroci, koji pripremaju put Isusa. | Poslužiće nam prorok Isaja. |
14. čas: Svedočanstvo Jovana Krstitelja - Jn.1,19-29. | Istorijska i verska pozadina. Novi pojmovi: svećenici, jagnje Božje, greh sveta. Motivacija i razrada priče. Razrada na drugi način, znači u formi igre. |
15. čas: Ljudi u službi Boga | Istorijska pozadina u Palestini |
16. čas: David - 1Sam.16,17. | Kralj Saul i prorok Samuel |
17. čas: David je kralj - 2Sam.5;11,12. | Zasnovao je veliku i moćnu jevrejsku državu. Jerusalim je postao glavni grad. Dobio je i ime grad Davidov. U njegovom životu su uzajamno povezani greh i strast. Bog kažnjava greh Davidov tako što postaje žrtva vlastitog greha. Bog ipak neće smrt grešnika, ali hoće da bude spasen. Ukazati na moć iskrene molitve. Možemo razraditi gradivo i pomoću igre. |
18. čas: Igra - Sve ili ništa | Pre početka igre učenike podelimo na grupe. |
19. čas: Kraljevstvo Solomonovo 1Kralj.3,6. | Solomon kao graditelj hrama. Čitanje 1Kralj. 6. glava. |
20. čas: Prorok Ilija 1Kralj.17. | Ilija prorok iz Gileada iskreni sledbenik Boga. Njegov lik je legendaran. |
21. čas: Jeremija | Jeremija kao sin svešteničke porodice pozvan za proroka oko 627 g. i delovao je u Jerusalimu, za vladavine 4. kralja. Jeremija je živeo u dvojitom stezanju: trebao je tumačiti Božju vest jevrejskom narodu koji se suprotstavio toj vesti. Jeremija je jako voleo svoj narod i takođe i Boga. Rekapitulaciju proroka Jeremije daje njegova molitva: "Prevario (obmanuo) si me Gospode, a ja sam dopustio sebe obmanuti. Zgrabio si me, savladao si me!" (20,7) Novi pojmovi: jaram, cisterna, savez. |
22. čas: Danilo Dan.6. | Istorijska pozadina - 5,6 vek pre Isusa. |
23. čas: Rekapitulacija | Ko su bili: David, Betsabe, Natan? |
24. čas: Ispovedamo svoju veru | Istorijska pozadina: |
25. čas: Verujem u Boga. | Prvi deo Ap. Ver. govori o Bogu, kao Stvoritelju 1Moj.1-2. Psalm 8. |
26. čas: Verujem u Isusa Hrista | Pozadina - religiozna, istorijska. Sela Cezarije Filipove - Ko je Isus? Jovan Krstitelj, Ilija, neki od proroka? NE - Isus je Hristos! - Sin Božji. On je ispunjenje proročanstva S. zaveta. |
27. čas: Kušanje Isusa Hrista Mat.4,1-11. | Informacije iz pozadine. |
28. čas: Isusovo preobraženje Lk. 9, 28-36 | Samo autor jevanđelja Luka je zabeležio, o čemu su razgovarali Mojsije i Ilija sa Isusom. Razgovarali su o Božjem planu. Luka istakne da, prema Mojsiju i prorocima, Isus će se oslaviti preko patnje. (24,26). Isceljenje jednog besnog (37-43) tesno se priključuje priči Isusovog preobraženja. Jer Isus silazeći s gore dolazi u susret sa ljudskom bedom. |
29. čas: Pasha i sveta večera Mt. 26, 17-29) | Priča se uklapa u običaje jevrejskog naroda. Isus održava taj običaj, i kaže blagoslov nad hlebom i kaležom. Kod podele hleba dodaje: "ovo je telo moje", znači "to sam ja". |
30. čas: Rekapitulacija (osvrt) | Mesto ap. veroispovesti u ev. liturgiji? |
31. čas:Uskrsenje Isusa Hrista Jn.20,19-29. | Čitanje naznačenog teksta. Vaskrsnuti Isus je taj isti kao razapeti. Vaskrsnuti Isus je život. Obrada priče. Zagonetka. |
32. čas: Duhovi - Silazak Duha svetoga | Istorijska pozadina - duhovi kao praznik zahvalnosti za žetvu. |
33. čas: Postanak crkve | Šta je crkva? Kako je definiše augsburska veroispovest? |
34. čas: Darovi Duha svetoga | Duh Sveti okupljava nas u jednu zajednicu - u Crkvu Hristovu, gde možemo preživati Božju milost, i Njegovu ljubav. Svih nas povezuje vera u Isusa Hrista. Apostol Pavle od svih darova Duha svetoga najvažnijim smatra jednu. Koja je ta? Čitanje teksta. Što piše apostol o tom značajnom daru? |
35. čas: Rekapitulacija | Ko ili što ne ide zajedno? |
36. čas: Kraj školske godine | Stigli smo do zadnjeg lista našeg udžbenika. Dugačka školska godina je za vama dragi učenici. Puno naprezanja. Nadam se da je veronauka bila osveženje za vas među ostalim predmetima. Drago mi je ako i vi tako mislite. |
Udžbenik "Bog je među nama" je pripremljen za učenike petog razreda osnovne škole. Sadržaj udžbenika je povezan sa gradivom drugog, trećeg i četvrtog razreda osnovne škole. Važno je da svaki čas veronauke bude doživljaj za učenike, kad se susreću sa Bogom. Zbog toga su biblijski događaji izabrani tako da jačaju to iskustvo. Nadamo se da će se na časovima veronauke razvijati takva neposredna atmosfera (veroučitelj - učenik - Bog) koja će učiniti privlačnim ne samo veronauku, već i mogućnost hrišćanskog života.
Pedagoške metode preporučene u udžbeniku
Priča
Veroučitelj, ali i učenici mogu lako pasti u zamku kada biblijska priča postane pripovetka. Zato se cilj mora konkretno i tačno naznačiti. Da priča postane autentična potrebno je precizno znanje odgovarajućeg teksta. Nove, ili tuđe izraze potrebno je unapred razjasniti. Na primer: BETESDA = kuća milosrđa. Dalje, važno je kazivati priču tako da učenik "vidi" to što čuje.
Razgovor (Dijalozi)
Razgovor učenika, i učenika i veroučitelja je vrlo važan deo veronaučnog časa. Ova metoda daje mogućnost učeniku da sam pokuša da formira i kaže svoje mišljenje i da postavlja pitanja. Ili obrnuto, da na veroučiteljevo pitanje daje odgovor vlastitim rečima. Kao pomoć mogu poslužiti slike, crtaći, pitanja, koja se nalaze u udžbeniku. Takođe, pripremljeni zadaci koji se oslone na maštu i ideje učenika.
Pitanja
Udžbenik daje prednost egzistencijalnim pitanjima koja se oslanjaju na vlastite doživljaje učenika u vezi sa Bogom, koji im se predstavio i njih lično oslovio preko biblijskog teksta.
Samostalan rad učenika sa biblijskim tekstom
Učenike treba polako navesti da samostalno osvajaju znanje biblijskog teksta pomoću čitanja. Čitanje teksta ima različite faze: doslovno značenje, preneseno značenje i kritično značenje. Svakako treba omogućiti učenicima slobodan izbor mišljenja, a time i mogućnost grešaka.
Obrada gradiva na drugi način
U priručniku za veroučitelje je data i "druga mogućnost" za obradu gradiva. Ova metoda se oslanja na prikazivanje priče. Igranje likova iz priče nije pozorišna izvedba, već posredovanje osećaja, upoznavanje hrišćanskog života punog pitanja. Pokušati se poistovetiti sa tim životom.
Očigledna nastava
Pored priče i tekstova neizbežno je korišćenje crteža, slika, kratkih video-filmova sa odgovarajućom tematikom (ne duže od 10 min.). Ova očigledna nastava podstiče pamćenje, pokreće diskusiju, privlači pažnju. Zato se preporučuje da se koristi na kraju časa, kao očigledan rezime.
Omladinska pesmarica
Učenici petog razreda već dobro poznaju evang. omladinsku pesmaricu iz tradicionalnih godišnjih omladinskih susreta. Zato skoro na svakom času možemo koristiti i birati pesmu koja je prikladna samom gradivu. Koristiti CD i kasete.
Upoznavanje
Svakako na prvom času veronauke potrebno je utemeljiti pravu atmosferu između učenika i nastavnika (veroučitelja). Potrebno je odrediti okvir nastave.
Ciljevi i zadaci
Cilj nastave jevrejske veronauke jeste da učenici steknu osnovna znanja iz bogatog nasleđa jevrejske biblijske književnosti, istorije, rabinske književnosti i etike, kao i da upoznaju jevrejske praznike, običaje i simbole.
Zadatak iz predmeta jevrejske veronauke za peti razred osnovne škole je da učenici upoznaju osnove jevrejske etike.
NASTAVNE CELINE I JEDINICE:
- LJUBAV PREMA BLIŽNJEM: Rabi Akiva i Ben Azaj, Hilel i Šamaj, Rambam, Ramban, Sefer a-Hinuh.
- ČINI ŠTO JE PRAVO I DOBRO PRED GOSPODOM: Rabi Akiva i Rabi Jišmael, Lifnim mišurat a-din.
- GEMILUT HASADIM: Bikur holim, Kevurat metim, Ahnasat kala.
- ALVAA (ZAJAM): Kako Rambam objašnjava ovu zapovest?
- CEDAKA (MILOSTINJA): Osam stupnjeva Cedaka.
- REHILUT I LEŠON A-RA (OGOVARANJE I ZAO JEZIK): navesti primere.
- ISUR A-SINA - NE MRZI U SRCU SVOM: Rambam, Hazal.
- MOJ MICVA PROJEKT: Koje dobro delo sam danas učinio?
Prvo treba navesti odgovarajući stih iz Tore, zatim kako su različiti rabini tumačili taj stih i na kraju postaviti situaciju iz svakodnevnog života, npr. kada drug ogovara druga i razgovarati o tom problemu.
OPŠTE NAPOMENE
Moto: "Kloni se zla i čini dobro" (Psalmi, 34:14).
Cilj i zadaci
Opšti cilj predmeta je osposobljavanje učenika za aktivno učešće u životu škole i lokalne zajednice, proširivanjem znanja o demokratiji, njenim principima i vrednostima kroz praktično delovanje.
Zadaci:
- podsticanje i osposobljavanje za aktivno učešće u životu škole razvijanjem veština za unapređivanje uslova školskog života kroz praksu;
- upoznavanje školskih pravila i procedura;
- razumevanje funkcionisanja organa upravljanja škole i stručnih tela;
- upoznavanje prava i odgovornosti svih aktera na nivou škole;
- razvijanje komunikacijskih veština neophodnih za saradničko ponašanje, argumentovanje stavova i izražavanje mišljenja;
- obučavanje tehnikama grupnog rada;
- razvijanje sposobnosti kritičkog prosuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja.
UPOZNAVANJE OSNOVNIH ELEMENATA PROGRAMA (6)
- Predstavljanje ciljeva, zadataka, sadržaja i metoda rada.
- Upoznavanje najznačajnijih pojmova - prava i odgovornosti, pravila i dužnosti, školske mere i rešenja, načini vođenja dokumentacije: registri, pozivi za sastanke, aktivizam i participacija, kooperativni načini učenja.
- Formiranje i izgrađivanje razrednog tima.
SAGLEDAVANJE USLOVA ŠKOLSKOG ŽIVOTA (4)
- izlistavanje problema u školi i prikupljanje podataka:
- razgovor sa učenicima, roditeljima, nastavnicima i drugima koji učestvuju u radu škole,
- korišćenje štampanih izvora i informacija iz medija;
- izveštavanje i diskusija o prikupljenim podacima.
IZBOR PROBLEMA NA KOME ĆE SE RADITI (1)
- Procenjivanje prikupljenih podataka, diskusija o problemima i izbor zajedničkog problema.
SAKUPLJANJE PODATAKA O IZABRANOM PROBLEMU (8)
- Upoznavanje tehnika i postupaka prikupljanja informacija u okviru istraživačkih timova;
- Sakupljanje podataka o izabranom problemu, sastanci u okviru škole, posete učenika različitim organizacijama i institucijama i/ili organizovanje gostovanja osoba iz organizacija ili institucija;
- Razgovor o prikupljenim podacima.
AKTIVIZAM I PARTICIPACIJA - PLAN AKCIJE (12)
Osmišljavanje plana akcije u rešavanju problema na kome istraživački timovi rade i odabir načina prezentacije rezultata.
JAVNA PREZENTACIJA PLANA AKCIJE (1)
- Javno predstavljanje: učenici pred školskim žirijem i publikom (učenici, roditelji, nastavnici i drugi zainteresovani za rešavanje problema) predstavljaju svoj plan i odgovaraju argumentovano na postavljena pitanja.
OSVRT NA NAUČENO - EVALUACIJA (4)
- Razgovor o tome šta su učenici i kako naučili. Učenici samostalno procenjuju znanja i veštine koje su stekli tokom programa.
Zadaci:
- podsticanje i osposobljavanje za aktivno učešće u životu lokalne zajednice;
- razumevanje funkcionisanja nivoa i organa vlasti;
- upoznavanje mera vlasti;
- upoznavanje prava i odgovornosti građana na nivou zajednice;
- razvijanje komunikacijskih veština neophodnih za saradničko ponašanje, argumentovanje stavova i izražavanje mišljenja;
- obučavanje za timski način rada;
- razvijanje sposobnosti kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja.
1. UPOZNAVANJE OSNOVNIH ELEMENATA PROGRAMA (6)
- Uvod u program: upoznavanje nastavnika i učenika, predstavljanje ciljeva, zadatka i sadržaja Projekta građanin i upoznavanje učenika sa načinom rada.
- Upoznavanje najznačajnijih pojmova vezanim za Projekat građanin.
- Mere i rešenja: proučavanje uvodnog teksta, razmena mišljenja, uočavanje problema u zajednici, predlozi mogućih rešenja određenih problema;
- Pravila i zahtevi timskog rada:upoznavanje učenika sa karakteristikama i pravilima timskog rada;
- Ciljevi i zadaci koraka u programu: razgovor sa učenicima o karakteristikama svakog od šest koraka u Projektu građanin.
- Studija odeljenja: upoznavanje učenika sa izradom razredne studije, načinom prikupljanja materijala i priloga za prezentaciju i dokumentaciju za četiri dela studije.
2. PRVI KORAK - UOČAVANJE PROBLEMA U ZAJEDNICI (4)
- Uočavanje problema u društvenoj zajednici: učenici kroz diskusiju identifikuju česte probleme zajednice i u grupama popunjavaju "Upitnik za uočavanje i analizu problema".
- Podela učenika u grupe za prikupljanje podataka o pojedinim problemima i upućivanje u način korišćenja "Upitnika za prikupljanje podataka".
- Prikupljanje podataka:
- razgovor sa roditeljima, nastavnicima i drugim članovima zajednice,
- korišćenje štampanih izvora i informacija iz medija.
- Izveštavanje i diskusija o prikupljenim podacima svake grupe.
3. DRUGI KORAK - IZBOR PROBLEMA (1)
- Procenjivanje prikupljenih podataka, diskusija o problemima i izbor zajedničkog problema.
4. TREĆI KORAK - SAKUPLJANJE PODATAKA O IZABRANOM PROBLEMU (8)
- Identifikovanje izvora informacija: upoznavanje sa izvorima podataka.
- Upoznavanje sa tehnikama i postupcima prikupljanja informacija: razmatranje sa učenicima "Uputstava za dobijanje i dokumentovanje podataka", sadržaja upitnika i drugih postupaka prikupljanja podataka na terenu (posete bibliotekama, telefoniranje, zakazivanje sastanaka, pisanje zahteva...).
- Podela na istraživačke timove i priprema potrebnih materijala: priprema učenika za prethodnu najavu posete osobama u organizacijama i institucijama kojima će postaviti pitanja iz "dokumentacionih upitnika".
- Sakupljanje podataka o izabranom problemu (može i kao domaći zadatak): posete učenika različitim organizacijama i institucijama i organizovanje gostovanja osoba iz organizacija ili institucija koje se bave rešavanjem izabranog problema.
- Razgovor o prikupljenim podacima.
5. ČETVRTI KORAK - IZRADA STUDIJE (12)
- Podela učenika na četiri studijske grupe: upoznavanje sa delovima studije i zadacima studijskih grupa na osnovu "Uputstava za studijske grupe".
- Razvrstavanje i klasifikovanje sakupljenih materijala prema zahtevima delova studije.
- Kriterijumi za izradu studije: upoznavanje učenika sa merilima za izradu i procenu studije.
- Izrada studije: učenici rade na dva dela studije - pokazni deo (pano) i dokumentacioni deo.
- Priprema za javnu prezentaciju: učenici se upoznaju sa ciljevima javnog predstavljanja i pripremaju prezentaciju u skladu sa uputstvom (simulacija prezentacije).
6. PETI KORAK - JAVNA PREZENTACIJA STUDIJE (1)
- Javno predstavljanje razredne studije: učenici pred žirijem i publikom predstavljaju svoje delove razredne studije i odgovaraju na pitanja.
7. ŠESTI KORAK - OSVRT NA NAUČENO (4)
- Razgovor o tome šta su učenici i kako naučili: učenici samostalno procenjuju iskustva i veštine koje su stekli tokom programa.
- Izrada kratkog pisanog osvrta na naučeno kao deo dokumentacije: učenici beleže utiske o ličnom i zajedničkom radu i napredovanju.
Cilj programa Građanskog vaspitanja za V i VI razred je osposobljavanje učenika za aktivno i odgovorno učešće u životu društva, proširivanjem praktičnih znanja o demokratiji, njenim principima i vrednostima. Fokus programa GV5 je škola i učešće učenika u školskom životu, a GV6 je usmeren na lokalnu sredinu i donošenje odluka od značaja za život zajednice u kojoj učenici žive.
Programske sadržaje bi trebalo realizovati tako da se učenicima omoguće: sloboda izražavanja mišljenja i stavova o otvorenim pitanjima i problemima koje su sami identifikovali kao značajne; razumevanje i razmatranje različitih mera koje se u školi / lokalnoj zajednici preduzimaju u cilju rešavanja problema; unapređenje veština komunikacije u različitim socijalnim situacijama (u školi, na nivou vršnjačke grupe i sa nastavnicima, kao i van škole, sa predstavnicima javnih institucija, organizacija i drugim učesnicima u životu lokalne zajednice); razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja, argumentovanja i zalaganja za sopstvene stavove; povezivanje vlastitog iskustva sa potrebama školske/lokalne zajednice i aktivno angažovanje.
Realizacija programa se zasniva na korišćenju interaktivnih i istraživačkih metoda rada.
Interaktivno učenje podrazumeva složen postupak koji teži da imitira proces saznavanja kakav se odvija u autentičnim životnim okolnostima, i vodi jednom celovitom iskustvenom doživljaju, upotrebljivom i trajnom. U interaktivnom procesu učenja ostvaruje se saradnja između nastavnika i učenika, i to u obliku zajedničke konstrukcije novih znanja i u vidu aktivnosti nastavnika i učenika koje su komplementarne, odnosno koje se dopunjuju. Kod ovog načina rada to se postiže kroz planirano, vođeno i vremenski skraćeno prolaženje ključnih faza ovakvog učenja:
1. učenici se najpre uvode u kontekst teme kojom želimo da se bavimo;
2. kreira se situacija koja svima omogućava da aktivno učestvuju u istraživanju i iznalaženju rešenja za postavljeni problem;
3. kroz diskusiju se razmenjuje, objašnjava, precizira i uobličuje iskustvo;
4. uspostavlja se veza sa postojećim znanjima i prave se različite generalizacije.
Osnovna teza koje bi nastavnici sve vreme trebalo da se pridržavaju je da učenike učimo ne šta da misle, nego kako da misle. Učenici aktivno i ravnopravno učestvuju u svim aktivnostima. Uloga nastavnika je da inicira i održava dvosmernu komunikaciju sa učenicima, da podstiče iznošenje njihovih zapažanja, mišljenja i pogleda na probleme, kao i da kreira atmosferu na času pogodnu za razmenu i argumentovanje ideja i mišljenja među učenicima. U tom smislu, interaktivni metod rada bi trebalo da se odvija kroz sledeće forme: kooperativni rad nastavnik–učenici; kooperativni rad u malim grupama učenika; timski rad.
Kooperativni rad nastavnik-učenici polazi od pretpostavke da učenici poseduju određena znanja iz vanškolskog životnog iskustva i da kroz partnersku interakciju sa nastavnikom, kao osobom sa većim iskustvom i kognitivnom zrelošću, izgrađuju nova znanja. Glavne aktivnosti nastavnika u ovoj formi rada su: osmišljavanje celine situacije učenja kod uvođenja novih pojmova, kao što su, na primer, pojam mere vlasti; planiranje toka časa; kreiranje problemske situacije za učenike; organizovanje grupe učenika.
Kooperativni rad u malim grupama učenika je potrebno koristiti da bi se u procesu učenja iskoristile prednosti različitosti među učenicima u nivou, kvalitetu i vrsti znanja i nivou saznajne razvijenosti. Učenike je potrebno podeliti u male radne grupe tako da u svakoj od grupa bude zastupljeno što više postojećih različitosti, jer to omogućava da dođe do produktivnog saznajnog konflikta i da se ispolji komlementarnost saznanja kao uslov za unapređenje znanja cele grupe.
Timski rad je poseban oblik rada u malim grupama čija je specifičnost podela uloga među članovima tima, tako da svako obavlja samo određeni vid aktivnosti, a svi zajedno doprinose rešenju problema na kome tim radi. Aktivnosti nastavnika su da organizuje, nenametljivo usmerava proces rada i da bude partner u diskusiji o identifikovanim problemima, potencijalnim prioritetima u školskoj/lokalnoj zajednici, prikupljenim podacima itd.
Najpogodnije tehnike za postizanje interaktivnosti u procesu učenja su: "mozgalica" ili "moždana oluja", različiti oblici grupne diskusije, simulacija i igranje uloga. "Mozgalica" ili "moždana oluja" je tehnika pomoću koje se stimuliše osmišljavanje novih ideja. Kod primene ove tehnike važno je da se poštuju pravila koja podstiču nastajanje novih ideja: svako od učesnika slobodno iznosi ideje i predlaže rešenje problema; ne dozvoljava se kritika u toku iznošenja ideja; sve iznete ideje se beleže onako kako su saopštene. Ova tehnika je prvenstveno vezana za tematska područja sa otvorenim pitanjima, kontroverzama, većim brojem mogućih rešenja, stvaranjem planova, na početku grupnog rada pre diskusije.
Grupna diskusija bi trebalo da se vodi o temama ili problemima koji su najavljeni ili zadani u nekom prikladnom obliku koji upućuje na proradu i pripremu za temu npr. prikupljanje informacija na terenu putem upitnika za GV6; traganje za podacima u odgovarajućoj dokumentaciji u lokalnoj sredini; pregled i prikupljanje informacija iz medijskih zapisa itd. Poželjno je da diskusiju vodi nastavnik, da usmerava, ali da pri tom nema glavnu ulogu u iznošenju mišljenja, već da podstiče učenike da iznose svoja saznanja i mišljenja. Važni zadaci nastavnika su da svakom diskutantu osigura nesmetano saopštavanje gledišta, ali da vodi računa o vremenu, kako bi i drugi koji to žele mogli da diskutuju i da na kraju diskusije napravi kratak rezime. U procesu diskusije trebalo bi insistirati na argumentovanom iznošenju stavova i ne stvarati atmosferu pobednika i pobeđenih.
Simulacija i igranje uloga su veoma korisne tehnike za pripremanje učenika za različite situacije sa kojima ranije nisu imali priliku da se suoče, kao što su razgovori sa predstavnicima škola, različitih organizacija, institucija i lokalne vlasti, javne prezentacije i odgovaranje na pitanja prisutnih na prezentaciji. Na času, u bezbednoj školskoj situaciji, učenici dobijaju opis situacije koju bi trebalo da simuliraju, pravi se podela uloga prema ključnim akterima u toj situaciji i učenici to odglume. Ove tehnike su korisne za bolje razumevanje novih i nepoznatih situacija i za ublažavanje straha od nepoznatog, kao ometajućeg faktora u različitim prilikama javnog nastupa.
Istraživački metod podrazumeva da učenici dobijaju odgovarajuće instrukcije, kako bi samostalno, u parovima ili malim grupama u učionici i van nje, u školi kao neposrednom okruženju ili u širem lokalnom okruženju, prikupljali različite informacije neophodne za izradu njihovog projekta. Aktivnosti nastavnika su presudne u pripremnoj fazi u kojoj bi on trebalo da korišćenjem odgovarajućih interaktivnih tehnika rada uputi učenike gde i kako da tragaju za podacima i kako da komuniciraju sa relevantnim osobama od kojih mogu da dobiju podatke ili pomoć. Učenici samostalno prikupljaju podatke iz različitih izvora, beleže, grupišu i dolaze da na času prezentuju prikupljeno. U toku prezentacije nastavnik bi trebalo da na kraju, posle komentara svih ostalih učenika, daje svoje komentare koji su pozitivno intonirani, analitični, sa naglaskom na onome što su učenici dobro uradili i ukazivanjem na ono što bi u budućem radu bilo potrebno popraviti i na koje načine.
U toku rada uloga nastavnika je da:
1. motiviše učenike za rad, tako što će razvijati i održavati njihova interesovanja za život i rad u školi / lokalnoj zajednici i davati lični primer pozitivne zainteresovanosti za sva pitanja koja su važna za unapređenje kvaliteta života;
2. organizuje nastavu tako što će postaviti ciljeve rada, planirati sadržaje, sredstva i opremu, nastavne oblike i metode rada, kao i vreme potrebno za realizaciju;
3. razvija i održava partnersku komunikaciju sa učenicima, tako što će postavljati pitanja, zahteve, davati svoje mišljenje, podsticati učenike da oni iznose svoja gledišta, podsticati interakciju, pružati povratnu informaciju itd.;
4. uvažava i reaguje na potrebe grupe i pojedinaca, deli odgovornost, demokratski upravlja razredom.
Posebno je važno da nastavnik kontroliše svoju procenjivačku ulogu, da ne bude previše ili premalo kritičan prema učenicima i da svojom ukupnom komunikacijom doprinosi podsticanju svesti o pravima i mogućnostima učenika da aktivno učestvuju u menjanju svog okruženja.
KRITERIJUM I NAČIN OCENJIVANJA
Uspeh učenika iz predmeta Građansko vaspitanje ocenjuje se opisno. Elementi opisne ocene su:
a) procena ostvarenih postignuća svakog učenika i njegovog doprinosa u ostvarivanju postignuća grupe;
b) zapažanja o nivou i načinu angažovanja učenika u toku nastave;
v) preporuka za dalje napredovanje.
Na kraju školske godine izvodi se opisna zaključna ocena: veoma uspešan ili uspešan.
Kriterijumi za ocenjivanje su:
1. redovnost u pohađanju nastave;
2. zainteresovanost;
3. aktivno uključivanje u proces nastave;
4. postignuće.
PROSTOR, OPREMA I NASTAVNA SREDSTVA
Prostor u kojem se izvodi nastava, učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje ukrug i rad u odvojenim manjim grupama (od 4 do 6 učenika). Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i da se mogu izložiti u učionici.
Potrebna literatura za realizaciju GV5:
Priručnik za nastavnike
Potrebna literatura za realizaciju GV6:
Priručnik za nastavnike
Priručnik za učenike
Za realizaciju predmeta GV5 i GV6 potreban je osnovni materijal: flomasteri, bojice, selotejp, lepak, makaze, listovi A4 formata beli i u boji. U GV6 je potrebna i četvorodelna tabla dimenzija 100x80 za izradu razredne studije.
Cilj
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama učenika koje se ostvaruju ovladavanjem komunikativnih veština i razvijanjem sposobnosti i metoda učenja stranog jezika.
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, učenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja će mu omogućiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči, kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, učenje istog ili drugog stranog jezika.
Opšti standardi
Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o zančaju sopostvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komuniukaciji sa govornicima drugih jezika.
Zadaci na nivou jezičkih veština
Razumevanje govora
Učenik treba da razume usmenu poruku (iskazanu savremenim jezikom, bez nepotrebnih leksičkih i sintaksičkih teškoća, i ne dužu od jednog minuta) i to na nivou globalnih razumevanja (osnovno obaveštenje iz poruk), na nivou selektivnih razumevanja (pronalaženje tražene informacije) i razumevanja implicitnog sadržaja (intonacije poruke, odnosno namere govornika). Razumevanje treba da se odnosi na različite vrste usmenih poruka (pripovedanje, razgovor, informativni bilten), a učenik treba da bude sposoban da identifikuje različite vrste iskaza (izjavne, upitne i zapovedne), da uoči ključne reči i ekspresivne elemente iskaza, da uoči odredbe za iskazivanje različitih, Programom predviđenih odnosa (vreme, mesto, uzrok, posledica, način, itd), da rekonstruiše nepoznato na osnovu na osnovu konteksta i da zapamti ključne elemente poruke.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da, u okviru Programom predviđene jezičke građe, bude osposobljen da savremenimjezikom, preimerenim svakodnevnoj komunikaciji, iskaže jednostavnu usmenu poruku, da bude u stanju da učestvuje u jednostavnom razgovoru, da jednostavno i jasno ispriča lični doživljaj, sadržaj razgovora ili narativnog teksta.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da pročita i razume jednostavne poruke, znakove, pisane inforamacije i sadržaj jednostavnih, neformalnih pisama, da razume, globalno, selektivno i na nivou implicitnog, jednostavnije autentične ili adaptirane autentične tekstove pisane savremenim jezikom i vezane za svakodnevne situacije i iz domena učenikovog interesovanja.
Pisano izražavanje
Učenik treba da, u okviru Programom predviđene jezičke građe, bude sposoban da napiše svoje lične podatke, da napiše čestitku, razglednicu, jednostavnu poruku i kraće neformalno pismo, da opiše neki doživljaj i mesto u kojem živi, da napiše nešto o sebi i svojim interesovanjima, da napiše kratak rezime o onome što je čuo, video ili pročitao i iznese lični stav (dopadanje, nedopadanje, slaganje, neslaganje i drugo).
Razvijanje socio-kulturne kompetencije
Pored saznanja o osnovnim činjenicama vezanim za istoriju, geografiju, kulturu i umetnost zemalja čiji jezik uči, učenik treba da stekne uvid, u okviru polja svog interesovanja i iskustva, u sličnosti i razlike koje u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči.
Operativni zadaci na nivou jezičkih veština
Razumevanje govora
Na kraju petog razreda, učenik treba da:
- prepoznaje, pored izjavne, zapovedne i upitne, i one intonacije koje iskazuju emotivna stanja: radost, tugu;
- razume dijaloge i monološka izlaganja do osam kraćih rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom 3, 4. i 5. razreda;
- razume pesme vezane za obrađenu tematiku i refrene aktuelnih pesama primerenih učenikovom uzrastu i ukusu.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- dalje usavršava izgovor glasova;
- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme, kao i one koje iskazuju emotivna stanja: radost, tugu;
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti;
- postavlja pitanja predviđena programom za 4. i 5. razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta ili na jednostavnu svakodnevnu situaciju;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času i u igri (davanje dozvole, izricanje zabrane);
- stupi u dijalog i u okviru 4 do 6 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom 4. i petog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga dajući osnovne podatke - u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj dijaloga, ili opiše sliku, lice, predmet, odnosno životinju;
- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić;
- interpretira kratke, tematski prilagođene skečeve, pesme i recitacije.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savladava tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja na prethodno usmeno usvojenoj jezičkoj građi;
- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije;
- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i radnim listovima;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj telegrama/elektronske poruke i kratkog neformalnog pisma;
Pismeno izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o grafiji i ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;
- piše jednostavne rečenice na osnovu datog modela
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako,) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;
- piše rečenice, izolovano ili u kraćim delinama, na osnovu date slike, vizuelnog ili zvučnog podsticaja;
Elementi civilizacije
Pored upoznavanja sa načinima ponašanja svojstvenim kulturama (pozdravljanje, traženje, zahvaljivanje, itd.) zemalja čiji se jezici uče, učenici moraju upoznati i:
- naziv zemalja čiji se jezici uče, stanovnika i jezika;
- izgled zemalja, zastava, simboli;
- glavni grad, njegov simbol, plan jednog gradskog kvarta;
- neki tipični proizvodi ovih zemalja;
- tipična imena i prezimena;
- poznate ličnosti sa prostora ovih zemalja (iz sveta umetnosti, nauke, filma i muzike), čuvene na međunarodnom planu;
- mladi u zemljama čiji se jezik uči kao multikulturnoj sredini;
- obroci: specifičnosti određenih kuhinja;
- Božić, Nova godina i Uskrs i drugi važni praznici zemalja čiji se jezici uče.
Teme i situacije
Škola:
- nastavni predmeti (nazivi, raspored časova, aktivnosti)
Ja i moji drugovi:
- hobi, druženje
- sport (vrste sportova i sportske aktivnosti)
Porodica i blisko okruženje:
- podela poslova i obaveza u porodici
- opis i osobine životinja; odnos prema životinjama
Praznici:
- Božić, Nova godina, Uskrs
Moj dom:
- dnevne obaveze u kući i organizacija radnog dana, odnosno vikenda
Ishrana:
- hrana van kuće (restoran, brza hrana)
Odeća:
- odevni predmeti za određene prilike (formalno i neformalno odevanje)
- kupovina odevnih predmeta
Ostalo:
- prigodna dečija priča ili bajka
- brojevi do 100
- iskazivanje datuma i vremena (detaljno)
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
Predstavljanje sebe i drugih |
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Rečenica
Rečenični modeli se i dalje baziraju na prostoj i proširenoj rečenici i upotpunjuju novim elementima. Uvode se složene rečenice (sastavne i suptrotne sa veznicima and i but upotrebom The Simple Present i The Present Continuous Tense).
Subjekat - predikat - indirektni objekat - direktni objekat:
Will you show me your homework?
Subjekat - predikat - infinitiv - direktni objekat - indirektni objekat
(P)
Kate is going to write a letter to her mother.
Subjekat - predikat (infinitiv) - (objekat)
I want to study.
I want to learn English.
Subjekat - predikat - (infinitiv) - objekat - priloška odredba:
I’m going to meet some friends in the park.
Složene rečenice: Every day Tom plays in the schoolyard and now he is playing in the park. We usually go to school by bus, but this morning we are walking.
Član
Neodređeni član uz zanimanja, nazive nekih bolesti (have a headache).
Određeni član uz prezimena u množini da označe sve članove porodice, uz redne brojeve, imena reka i u izrazima to the left, to the right.
Nulti član uz nazive nastavnih predmeta.
Imenice
Množina imenica (grafološke i fonološke promene) na - f (e), - y (leaves, babies).
Sinkretizam jednine i množine (sheep, fish).
Eliptična upotreba genitiva (P) at the doctor’s
Zamenički oblici
a) Zamenice
obnavljanje
Lične zamenice sa predlozima.
Neodređeno ONE (P)
I have a ball and my little brother wants to have one, too.
b) Determinatori
Neodređeni determinatori - some, any.
Pridevi
Obnavljanje
Brojevi - prosti brojevi do 100, redni brojevi do 20.
Glagoli
The Simple past Tense glagola BE i HAVE.
Izražavanje namere u budućnosti pomoću BE GOING TO.
Nepotpuni pomoćni glagoli
- must(potvrdni oblik)
You must go now. I must hurry.
Zapovedni način - (1. i 3. lice jednine i 3. lice množine) (P)
Prilozi
Prilozi izvedeni sa - ly, bez promene značenja.
Prilog well. Mesto priloga u rečenici.
Frekventativi - once, twice, three times
Predlozi
Nova značenja naučenih predloga.
Veznici - and, but
Tvorba reči
Tvorba imenica sufiksom - er.
Fonološke promene i intonacija
Proširenje rečeničnih intonacija i insistiranje na ritmu jezika.
Uzlazna intonacija u imperativu (zapovesti).
Silazna intonacija u imperativu (zahtevi).
Silazna intonacija u pozdravima.
Silazno/uzlazna intonacija u izvinjenjima.
Rečenica
Osnovne rečenične strukture u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku. Proširivanje osnovnih rečeničnih struktura slobodnim podacima. Bezlične rečenice tipa Es ist... Svesno usvajanje negacija nicht i kein. Upitne rečenice. Peter liest. Peter liest ein Buch. Peter liest keine Zeitung. Liest Peter ein Buch? Was liest er?
Imenice (zajedničke, vlastite)
Globalno usvajanje roda, broja i padeža pomoću člana, nastavaka i determinativa. Težište na nominativu, dativu i akuzativu jednine i nominativu i akuzativu množine, sa odgovarajućim predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su predviđene tematikom. Saksonski genitiv.
Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter?
Član
Globalno usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana im, am, ins (receptivno). Nulti član uz gradivne imenice (receptivno).
Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu.
Negacija
Kein u nominativu, dativu i akuzativu. Nein, nicht.
Nein, das weiss ich nicht. Ich habe keine Ahnung.
Zamenice
Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno i produktivno). Prisvojne zamenice kao determinativi uz imenice u navedenim oblicima.
Zeig mir dien Foto! Wann besuchst du uns?
Pridevi
Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji (receptivno).
Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist gross.
Predlozi
Dativ - bei, mit, aus, vor; akuzativ - für; dativ/akuzativ - in, an, auf. Uvežbavaju se globalno uz imenice u odgovarajućim padežima (receptivno).
Susi ist bei Christian. Ist das ein Geschenk für mich? Ich bin im Park/auf dem Spielplatz.
Prilozi i priloške oznake: links, rechts, hier, dort, da, heute, morgen, jetzt.
Glagoli
Prezent najfrekventnijih slabih i jakih glagola, pomoćnih glagola sein i haben, modalnih glagola (receptivno i produktivno) u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku jednine i množine. Prezent u značenju futura; perfekt nekoliko najfrekventnijih glagola sa sein i haben (receptivno i produktivno), kao i preterit glagola sein i haben. Najfrekventniji refleksivni glagoli i imperativ jakih i slabih glagola (receptivno).
Ich heisse Peter. Gibst du mir diene Telefonnummmer? Sie fährt gern Rad. Wo warst du gestern?Ich stehe immer um 7 Uhr auf. Möchtest du Basketball spielen? Ich habe das nicht gemacht.
Brojevi
Osnovni do 100.
Kazivanje vremena po časovniku (detaljno).
Redni brojevi u funkciji iskazivanja datuma.
1. Slaganje imenica i pridevskih reči - i receptivno i produktivno:
Хoрoший ученик, хoрoшая ученица, мoй папа, мoя мама, вкуснoe яблок...
2. Imenice u funkciji imenskog predikata - i receptivno i produktivno:
Я ученица. Сестра врач...
3. Sistem ličnih zamenica u funkciji subjekta:
я читаю, мне больнo, он (она, онo) пишет, мы читаем, они слушают, им скучнo...
4. Glagoli u funkciji prostog glagolskog predikata - receptivno i produktivno:
- prezent glagola prve i druge konjugacije:
я читаю, мы читаеть, я люблю, мы любить...
- perfekat:
он гoвoрил, она писала, оно читалo, они рассказывали...
5. Konstrukcije sa osnovnim glagolima kretanja - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju):
Я иду в шкoлу, я ходила в библиoтеку, мы едем на велoсипеде, мы ездили на мoре...
6. Iskazivanje imperativnosti - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju):
скажи/скажите, читай/читайте...
7. Iskazivanje posesivnosti - receptivno i produktivno (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju):
у меня есть..., у меня нет...
Rečenica
Prosta i proširena rečenica - subjekat i predikat subjekat i predikat i jedan od dodataka. Primeri: Pierre lit. Pierre lit un livre. Le livre est sur la table.
a) u potvrdnom obliku
b) u odričnom obliku
Upitna rečenica:
a) s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Vous lisez? Vous écrivez bien?);
b) s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom (Vous ne lisez pas? Vous n’écrivez pas?);
v) sa upitnim oblicima est-ce que i qu’est-ce que (Est-ce que vous lisez? Qu’est-ce que vous lisez?).
Red reči u rečenici.
Eksklamativna rečenica
IMENSKA GRUPA
Imenice
Vlastita imena lica i gradova: Marie, Jean, Belgrade, Paris itd.
Zajednička imenica s promenom u članu i drugim determinatorima - (les livres, ces livres, mes livres).
Determinatori
a) određeni i neodređeni član: le, la, l’, les; un, une, des. Osnovna upotreba: Je jette le ballon. C’est un livre. Ce sont des bancs. Jean tient un ballon;
b) sažeti član: du, des, au, aux
v) partitivni član; predlog de;
g) pokazni: ce, cet, cette, ces;
d) prisvojni: mon, ton, son; ma, ta, sa; mes, tes, ses; notre, votre, leur; nos, vos, leurs (mon livre, ma maison, mon ecole)
đ) uzvični determinatori u eksklamativnim rečenicama (Quelle jolie robe!).
Pridevi
Opisni pridevi: isti oblici muškog i ženskog roda i množine (u govoru: joli, rouge, noir itd.). Slaganje prideva s imenicom.
Oblici sa konsonantom u ženskom rodu jednine množine (u govoru: bon - bonne, bonnes; petit - petite, petites; content - contente, contentes; mauvais - mauvaise, mauvaises; intéressant - intéressante, intéressantes)
Opisni pridevi - komparacija (Jean est grand. Marc est plus grand. Il est le plus grand de tous. Il est aussi grand que toi. Il est plus grand que moi. Il est moins grand que lui.).
Lične zamenice
a) nenaglašene: je, tu, il, elle, nous, vous, ils, elles;
b) naglašene: moi, toi, lui, nous, vous, eux, elles, kao odgovor na pitanje i sa predlozima koji se javljaju u kontekstu za ovaj razred (Qui veut lire? - Moi. Tu joues avec lui?)
v) povratne zamenice: se;
g) neodređene: on u značenju nous (On joue? On va au cinéma?)
d) zamenica il u izrazima: il neige, il pleut itd.
Brojevi
Osnovni brojevi do 30, kao i 40, 50, 60.
Predlozi
De, à kao veza u imenskoj grupi (Le stylo de mon père. La leçon de français. La fête de la République. La tasse à café. La boîte aux lettres).
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Prezent i imperativ glagola koji se u infinitivu završavaju na -er i kod kojih osnova ostaje ista u svim licima.
a) Potvrdni oblici u govoru
b) Odrični oblici u govoru
v) Prezent glagola: avoir i être
g) Prezent i imperativ glagola: faire, aller, prendre, venir, mettre, sortir, écrire, lire, répondre.
d) Bliski futur
đ) Složeni perfekt (passé composé), samo upotreba nekoliko osnovnih tipova rečenica (bez objašnjenja o građenju): j’ai fini, j’ai oublié mon cahier, j’ai été malade, je suis allé(e) chez / à…., je n’ai pas compris…
Prilozi
Potvrdni: oui, si (Michel n’est pas là? - Si…) Odrični: non, ne… pas.
Predlozi
a) de i à u vezivanju glagola sa nepravim objektom (Il parle de son frère. Il écrit à sa soeur);
b) de, à, en u vezivanju glagola sa ostalim dodacima u rečenicama: za mesto, vreme, način (Il rentre de l’école. Il va au cinéma. Il arrive à 7 heures. Il vient à midi. Il va en France. Il vient en automne. Il va en voiture, itd.)
MORFOSINTAKSA
Proširena rečenica sa dva dodatka. Red reči u rečenici. Upitna rečenica sa upitnim rečima (Chi viene stasera?) i sa promenom intonacije (Marco viene stasera?).
Uzvična rečenica.
IMENSKA GRUPA
Član
Upotreba člana uz geografske pojmove, imena gradova i država, vlastita imena, prezimena.
Imenice
Morfološke nepravilnosti imenica:
a) imenice bez morfološke oznake za broj (l‘autobus, il film, la bici);
b) imenice nepravilnog roda (l‘atleta/gli atleti, il problema/i problemi):
Množina imenica na -co, -ca, -go, -ga;
Determinativi
Pridevi
Poređenje prideva: pozitiv, komparativ i relativni superlativ.
Lične zamenice
Mesto nenaglašenih ličnih zamenica uz glagol, refleksivne glagole, uz modalnne glagole, uz oblike imperativa, infinitiva, participa prošlog (passato prossimo).
Združeni oblici nenaglašenih zamenica.
Predlozi
Značenje i upotreba predloga: contro, dopo, prima, senza, vicino, lontano.
Upotreba predloga i člana uz lične zamenice (Il negozio è dietro l’angolo; Marco è dietro di me).
GLAGOLSKA GRUPA
Imperativ pravilnih i nepravilnih glagola i imprerativ povratnih glagola.
Particip prošli i prošlo svršeno vreme Passato prossimo: prelaznih i neprelaznih glagola; povratnih glagola; nepravilnih glagola.
PRILOZI
Građenje priloga pomoću nastavka -mente.
Poređenje priloga. Komparativ i superlativ priloga bene i male.
REČENICA
Prosta i proširena rečenica sa jednim i dva dodatka. Red reči u rečenici.
- u potvrdnom obliku (María lee; María lee un libro interesante; María le da un libro a Pedro);
- u odričnom obliku (No va a la escuela hoy; María no le quiere a Pedro).
Upitna rečenica:
- s upitnom reči kao subjektom (¿Quién viene mañana?);
- s ostalim upitnim rečima: qué, cuándo, cómo, dónde, por qué, itd.
IMENSKA GRUPA
Determinativi
Neodređeni determinativi: todo, algo
Zamenice
zamenice: esto, eso, aquello, lo.
Brojevi
Brojevi od 60 do 80
Predlozi
Predlozi: de, a, por, para, en con, u imenskoj grupi prema građi predviđenoj programom za 5. razred.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Futur pravilnih glagola, kao i glagola ser, estar, ir, hacer, decir, salir, poner, tener, venir. Osnovno značenje.
Prezent 3. lica subjunktiva u funkciji imperativa
Prilozi
Najfrekventniji prilozi za mesto, vreme, način, količinu (aquí, allí, siempre, nunca, bien, mal, rápido, despacio, muy,...)
Prilozi na - mente (u okviru leksike predviđene programom za 5. razred, pretežno receptivno)
INTONACIJA I IZGOVOR
Intonacija ritmičkih grupa prema tipovima sintagmi i rečenica predviđenih programom za 5. razred
Operativni zadaci po veštinama:
Razumevanje govora
Na kraju šestog razreda učenik treba da:
- prepoznaje, pored izjavne, zapovedne i upitne, i one intonacije koje iskazuju emotivna stanja: oduševljenje, razočarenje;
- razume dijaloge i monološka izlaganja do deset kraćih rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom 4. 5. i 6. razreda;
- razume pesme vezane za obrađenu tematiku i refrene aktuelnih pesama primerenih učenikovom uzrastu i ukusu.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da:
- dalje usavršava izgovor glasova;
- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme, kao i one koje iskazuju emotivna stanja: oduševljenje, i razočarenje;
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti;
- postavlja pitanja predviđena programom za peti i šesti razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga, narativnog teksta ili na jednostavnu svakodnevnu situaciju;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času i u igri (davanje dozvole, izricanje zabrane);
- stupi u dijalog i u okviru 6 do 8 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom petog i šestog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući, pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;
- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju;
- spontano čestita rođendan, Novu godinu, Božić;
- interpretira kratke, tematski prilagođene pesme i recitacije.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savladava tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja na prethodno usmeno usvojenoj jezičkoj građi;
- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije;
- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i radnim listovima;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj telegrama/elektronske poruke i kratkog neformalnog pisma;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.
Pismeno izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o grafiji i ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;
- piše složenije rečenice na osnovu datog modela;
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;
- piše rečenice, izolovano ili u kraćim delinama, na osnovu date slike, vizuelnog ili zvučnog podsticaja;
- piše jednostavne telegrame/elektronske poruke i kratka neformalna pisma;
- izdvoji najbitnije elemente iz obrađenog dijaloga ili teksta i preformuliše sadržaj uz korišćenje savladane jezičke građe.
Teme i situacije
Škola:
- nastavni predmeti (aktivnosti i teme vezane za nastavne predmete) sklonosti prema predmetima, školski dan
Ja i moji drugovi:
- zajedničke aktivnosti (odlazak u bioskop, igraonicu, zoološki vrt)
- druženje (pomoć drugu/drugarici, odgovornost)
Porodica i blisko okruženje:
- slobodno vreme u porodici, porodična putovanja i izleti
Praznici:
- Božić, Nova godina, Uskrs i drugi važni praznici (način kako se slavi u porodici)
Ishrana:
- zdrava hrana
- navike u ishrani u zemlji/ama čiji se jezik uči
Okruženje:
- posete institucijama u okolini (odlazak u biblioteku, kod lekara/zubara, rezervisanje karata za neku manifestaciju...)
- odnos prema čovekovoj okolinii i razvijanje eko svesti
Ostalo:
- znamenitosti zemalja čiji se jezik uči
- brojevi do 1000
- iskazivanje datuma i vremena (detaljno)
- korišćenje novca / džeparac
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
Predstavljanje sebe i drugih |
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Jezička građa je koncentrisana oko glagolskih oblika sa kojima učenici treba da nauče da manipulišu i da znaju značenje i upotrebu. Učenici se postupno navikavaju na oblike i upotrebu Tag questions i na taj način utvrđuju upotrebu pomoćnih glagola.
Rečenica
Nezavisno-složena rečenica sa veznicima and, but, or.
Zavisno-složena rečenica - uzročna rečenica sa veznikom because.
He can’t play football because he’s ill.
Tag questions (P)
“WH" questions. Usklične rečenice sa what. (P)
Član
Određeni član uz nazive zemalja, muzičkih instrumenata i uz superlativ.
Neodređeni član u izrazima sa half, such, what (P)
Nulti član uz apstraktne imenice.
Imenice
Množina imenica - obnavljanje
Saksonski genitiv
imenica u množini (razlikovanje saksonskog genitiva u jednini i množini) (P)
the frient’s car, the friends’ car
Zamenički oblici
a) Zamenice
Upotreba ličnih zamenica sa predlozima - obnavljanje
Prisvojne zamenice (P)
The book is mine.
- Neodređene zamenice - somebody, something (P)
b) Determinotori
Odrični determinator no
She has no friends. There’s no butter in the fridge.
Upitni determinatori what, whose
Pridevi
Sintetički komparativ i superlativ
This is the tallest building in the town.
Nepravilno poređenje prideva good, bad, little.
Brojevi
Prosti brojevi do 1000. Redni brojevi do 50.
Kvantifikatori - a little, a few
He has a little money. I have a few friends.
Glagoli
The Simple Past Tense pravilnih glagola i najfrekventnijih nepravilnih glagola.
The Present Perfect Tense (pravilnih i najfrekventnijih nepravilnih glagola) uz priloge just, ever, never i u rezultativnom značenju.
They have just arrived. Who has opened the window?
Nepotpuni pomoćni glagoli
a) shall, will - za izražavanje budućnosti
b) can - The Simple Past Tense
c) must (odrični oblik) za izražavanje zabrane
Zapovedni način - (1. i 3. lice jednine i 3. lice množine) (P)
Prilozi
Obnavljanje
Predlozi
Nova značenja naučenih predloga
Veznici
but, or, because
Tvorba reči
Tvorba prideva sufiksom - y
Rečenica
Nezavisno složene rečenice sa veznicima: und, aber, denn. Bezlične rečenice tipa: es gibt, es wird. Upitne rečenice sa upitnim rečima: welch-, warum, wie + prilog (lange, weit, hoch itd.), wessen. Rečenički okvir zavisno složene rečenice sa veznicima dass, ob i upitnom (w-) rečju.
Imenice
Svi padežni oblici imenica sva tri roda u jednini i množini, sa ukazivanjem na nastavke i izvesne zakonitosti u pogledu nastavka (genitiv jednine i dativ množine). Dativ i akuzativ s odgovarajućim predlozima.
Član
Promena određenog i neodređenog člana, kao i kein uz imenice sva tri roda. Najčešće pojave izostavljanja člana. Padežni oblici prisvojnih i pokaznih determinativa.
Zamenice
Padežni oblici ličnih zamenice, bez genitiva. Padežni oblici upitnih zamenica: wer, was, welcher. Neodređena zamenica man u nominativu.
Pridevi
Pretežno u predikativnoj upotrebi. Nominativ i akuzativ jednine i množine u atributivnoj upotrebi - slaba i mešovita promena (receptivno). Pravilna i nepravilna komparacija prideva i priloga u predikativnoj upotrebi produktivno, a u atributivnoj upotrebi receptivno.
Brojevi
Osnovni brojevi do 100 i hiljade; redni za datume i lekcije iz udžbenika u sva tri roda; kazivanje vremena po časovniku (sati, minute).
Glagoli
Proširivanje upotrebe prezenta jakih i slabih glagola, najčešćih povratnih glagola, glagola sa naglašenim i nenaglašenim prefiksima i modalnih glagola.
Građenje sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena i njihovo korišćenje sa odgovarajućim odredbama. Perfekt jakih i slabih glagola sa haben i sein osim modalnih. Imperativ svih vrsta glagola.
Prilozi
Prilozi i priloške fraze: gestern, heute, abend, vormittag, schon, immer, manchmal, noch, am Vormittag, im Januar, in zehn Tagen, in zwei Monaten, in einem Jahr, in einer Woche, jeden Tag, täglich; geradeaus, dort auf dem Berg.
Predlozi
Dalja upotreba naučenih predloga i sitematizacija predloga sa dativom i dativom i akuzativom (receptivno).
Veznici
Govorne modele iz prethodnog razreda proširivati i koristiti u različitim rečeničnim konstrukcijama upotrebom sadašnjeg, prošlog i budućeg vremena. Veznici za nezavisno složene rečenice: und, aber, denn.
1. Obeležja suglasničko i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ж, ш, ч, щ, л; pisanje samoglasničkih slova posle suglasnika к, г, х, ж, ш, ч, щ; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor glasova u grupama чт, чн; сч, зч; сш, зш; тся, ться, стн, здн, вств (receptivno i produktivno). Način beleženja glasa j (produktivno).
Tipovi upitne intonacione konstrukcije (receptivno i produktivno).
2. Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i složenog glagolskog predikata: Олег начинает рисовать. Я умею играть на гитаре. Аня, иди спать! (receptivno i produktivno).
3. Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida: Мальчик всю ночь читал книгу, и наконец ее прочитал. (receptivno)
Upotreba oblika prostog i složenog budućeg vremena: Я напишу тебе. Что ты сегодня будеть делать? (receptivno)
4. Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola жить, вставать, сидеть, петь, пить u funkciji predikata: Я сижу за столом. Ты сидить на скамейке. Она сидела дома... (receptivno i produktivno).
5. Slaganje broja i imenica: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет (receptivno i produktivno).
6. Iskazivanje posesivnosti: мой (твой, наш, ваш) дом, моя (твоя, наша, ваша) мама (receptivno i produktivno); тетрадь Ани, мамина блузка (receptivno); его (ее, их) дом (receptivno).
7. Iskazivanje vremenskih odnosa: Которы час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два. (receptivno)
Какое сегодна число? Первое февраля. (receptivno)
8. Iskazivanje dopadanja i nedopadanja: Я люблю... Я не люблю...; Мне нравится... Мне не нравится... (receptivno i produktivno)
9. Iskazivanje prostornih odnosa: на столе, над столом, под столoм, за столом. (receptivno i produktivno).
10. Konstrukcije sa osnovnim glagolima kretanja: Я иду домой. Вова каждый день ходит в школу. Мы едем на машине за город. Мы частое здим на море. (receptivno i produktivno)
REČENICA
Proširena rečenica sa dva dodatka. Red reči u rečenici.
a) u potvrdnom obliku (Maman fait un bon dîner aujourd’hui. Marie offre des fleurs à sa mère);
b) u odričnom obliku (Il ne vient pas à midi);
Upitna rečenica:
a) s upitnom reči kao subjektom (Qui vient?);
b) s inverzijom i upitnim rečima: que, quand, comment, où, quel, quelle, quels, quelles, combien de - uglavnom receptivno, osim u najvažnijim slučajevima (Quelle heure est-il? Quel âge as-tu? Combien de crayons as-tu?).
IMENSKA GRUPA
Član
- uz imenicu koja označava jedinstvene pojmove. Le ciel est bleu. Le soleil se couche. La nuit tombe;
- Uz imenice koje označavaju materiju. Upotreba sa određenim članom i partitivnim članom: du, de la, de l’ (le pain; le fromage - du fromage; l’eau - de l’eau itd.)
- izostavljanje člana: Prends un verre de vin! Je ne bois pas de vin.
Pridevi
Pridevi heureux, nouveau, vieux.
Množina opisnih prideva na - al, - eau.
Opisni pridevi - nepravilna komparacija prideva bon (Jean est bon en maths, mais Alice est meilleure que lui).
Determinatori
Uzvični i upitni determinatori u rečenicama tipa Quelle idée! Quel est ton numéro de téléphone?
Zamenice
Zamenica "ce" (C’est un livre. Ce sont des livres. C’est vrai). Ceci, cela.
Neodređena zamenica "on" u osnovnom značenju i u značenju nous (on travaille, quelqu’un).
Brojevi
Od 60 do 100, ako i 1000.
Predlozi
De, à, en u okviru grupa koje se javljaju u građi predviđenoj za ovaj razred.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Prezent glagola: savoir, voir, pouvoir, vouloir, devoir, entendre, traduire i najfrekventnijih povratnih glagola.
Futur glagola na - er, kao i avoir, être, aller, faire i venir.
Osnovna upotreba.
Particip perfekta (participe passé) glagola sa infinitivom na -er i ostalih prethodno naučenih glagola.
Složeni perfekt (passé composé): formiranje oblika i upotreba u osnovnom značenju prošlog vremena.
Imperfekt: upotreba, posebno u odnosu na perfekt.
Priloške zamenice en i y, samo u izrazima: Tu en veux / Vous en voulez? Vas-y / Allons-y!
Predlozi
Predlozi de i à u vezivanju glagola sa dodacima, uključujući tu i infinitiv kao dodatak. (Cessez de parler. Je commence à lire). Sve to samo u okviru jezičke građe predviđene za ovaj razred.
Složena rečenica: namerna, uzročna, pogodbena u sadašnjem vremenu. Osnovne strukture s infinitivom i predlozima per, di, a, da.
Položaj združenih nenaglašenih ličnih zamenica u odnosu na glagolske oblike.
Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz passato prossimo.
IMENSKA GRUPA
Član
Izostavljanje člana.
Imenice
Imenice na -ista, -tore, -aio.
Alteracija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike).
Determinativi
Pridevi
Sintetički (organski) oblici komparativa i superlativa(relativnog i apsolutnog) prideva piccolo, grande, buono, cattivo. Razlika u značenju između analitičkih i sintetičkih oblika komparativa i superlativa (più grande: maggiore; più buono: migliore). Analitičko građenje superlativa apsolutnog (elativa) pomoću priloga molto, troppo.
Sufiks - issimo.
Osnovni sufiksi za alteraciju prideva. Etnici.
Brojevi do 1000 i više hiljada.
Redni brojevi (1-10); nastavak -esimo za građenje ostalih rednih brojeva.
Lične zamenice
Združeni oblici nenaglašenih ličnih zamenica (utvrđivanje).
Rečca ecco i nenaglašene lične zamenice.
Povratne zamenice.
Relativne zamenice (che, cui).
Predlozi
Upotreba predloga i člana ispred naziva gradova i država: Vado a Roma; Vado nella mia bella Roma. Vado in Italia; Vado nella mia cara Italia.i ispred nekih izraza: Vado a letto; Vado nel mio caldo letto.
GLAGOLSKA GRUPA
Buduće vreme (Futuro semplice) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama. Pogodbeni način (Condizionale presente) glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.
Fonetske osobenosti prezenta glagola II konjugacije (vincere, spegnere, salire). Modalni glagoli, nenaglašene lične zamenice i rečca ci. Infinitivne strukture sa predlozima: per, di, a, da + infinitiv. Chiedere i indirektni objekat.
PRILOZI
Građenje superlativa apsolutnog priloga pomoću nastavka -issimo.
Rečca ci u priloškoj funkciji.
FONETIKA I PRAVOPIS
Pravilna upotreba akcenta. Pravilna upotreba apostrofa
MORFOSINTAKSA
REČENICA
Prosta i proširena rečenica - subjekat i predikat; subjekat i predikat i jedan od dodataka. Primeri:
Pedro lee. Pedro lee un libro. El libro está en la mesa.
a) U potvrdnom obliku
b) U odričnom obliku
Upitna rečenica:
a) s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (¿Entienden? ¿Escriben?);
b) s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom (¿No entienden? ¿No escriben?);
Red reči u rečenici.
IMENSKA GRUPA
Imenice
Vlastita imena lica i gradova: María, Juan, Belgrado, Madrid itd.
Zajednička imenica s promenom u članu i drugim determinativima - (los libros, estos libros, mis libros).
Determinativi
a) određeni i neodređeni član:el, la, los, las, un, una, unos, unas. Osnovna upotreba: Lee un libro. Tiene la pelota.
b) sažeti oblici: del, al
v) pokazni:este, ese, aquel;
g) prisvojni: mi/mío, tu/tuyo, su/suyo, nuestro, vuestro, su (mi libro, mi casa, mi escuela).
Pridevi
Opisni pridevi: isti oblici muškog i ženskog roda (feliz, verde, itd.).
Pridevi sa oznakama -o/a za muški i ženski rod (bonito/bonita, alto/alta, rojo/roja). Slaganje prideva s imenicom.
Množina prideva (bonitos, felices, verdes).
Lične zamenice
a) u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes
b) u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los
v) u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes
g) povratna zamenice: se;
Brojevi
Osnovni brojevi do 30.
Predlozi
de, kao veza reči u imenskoj grupi (El libro de mi padre. La fiesta de la República. Una taza de café. Un libro de poesía española.)
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Prezent i imperativ glagola koji se u infinitivu završavaju na –ar, -er, -ir i kod kojih osnova ostaje ista u svim licima.
a) Potvrdni oblici u govoru
b) Odrični oblici u govoru
v) Prezent glagola: ser i estar
g) Prezent i imperativ glagola: dar, hacer, ir, venir, poner, tener, salir, querer, poder, sentirse, haber (hay)
d) perifrastični futur: ir a + infinitivo
đ) Pretérito perfecto simple, pretérito imperfecto y pretérito perfecto compuesto, samo upotreba nekoliko osnovnih tipova rečenica (bez objašnjenja o građenju): estuve enfermo/a, he terminado, se me ha olvidado, no he entendido,...
Partikule i prilozi
Potvrdna partikula: sí
Odrična partikula: no
Osnovni prilozi za mesto, vreme i način: aquí, allí, en..., ahora, ayer, mañana, por la mañana, por la tarde, por la noche, bien, mal, despacio, rápido
Predlozi
a) a acusativa: Quiero a María. Veo a Pedro.
b) de i a u u glagoskim sintagmama (Habla de su padre, Escribe a su hermana);
v) de, a, en u vezivanju glagola sa ostalim dodacima u rečenici: za mesto, vreme, način (Va a la escuela. Vuelve a casa. Va al cine. Llega a las siete. Viene al mediodía. Va a España. Viene en coche....)
PRAVOPIS
Dijakritički znaci: grafički akcenat (´), dijereza (¨).
Pisanje slova "h muda"
Pisanje grupa "gue, gui, qui, que"
Osnovna pravila pravopisa
Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;
- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;
- nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajuće elemente;
- bitno je značenje jezičke poruke;
- počev od četvrtog razreda očekuje se da nastavnik učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza;
- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i količinu jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;
- počev od četvrtog razreda nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:
- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;
- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;
- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;
- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnih materijala;
- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad;
- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto.
Tehnike (aktivnosti)
Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.
1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po uogama, simulacije itd.)
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)
4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)
8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog rečnika
10. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz
11. Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova
12. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...)
- prepoznavanje veze između grupa slova i glasova
- odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/netačno, višestruki izbor
- izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi
14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz
15. Pismeno izražavanje:
- povezivanje glasova i grupe slova
- zamenjivanje reči crtežom ili slikom
- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično)
- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama
- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili sl, nalepnice za kofer)
- pisanje čestitki i razglednica
- pisanje kraćih tekstova
Uputstvo za ocenjivanje
Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sporovodi sa akcentom na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama.
Elementi za proveru i ocenjivanje:
- razumevanje govora
- razumevanje kraćeg pisanog teksta
- usmeno izražavanje
- pismeno izražavanje
- usvojenost leksičkih sadržaja
- usvojenost gramatičkih struktura
- pravopis
- zalaganje na času
- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi)
Načini provere moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima.
MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
BOSANSKI (BOŠNJAČKI) JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Cilj nastave Bosanskoga jezika sa elementima nacionalne kulture jeste sticanje znanja o osobenostima bosanskoga jezika, književnosti i kulture Bošnjaka, kao i razvijanje svijesti o sopstvenom nacionalnom identitetu, te svijesti o tome da ih nacionalne osobenosti ne čine manje vrijednim subjektima šire društvene zajednice.
Kod učenika treba probuditi interesovanje da čitaju, zapisuju, prikupljaju i sistematizuju leksiku svoga maternjeg jezika, da upoznaju, prihvate i afirmišu osobenosti svoje kulture, običaja i načina života.
Operativni zadaci
- upoznavanje, njegovanje i afirmisanje kulture Bošnjaka;
- ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izražavanju;
- njegovanje i bogaćenje jezičkog i stilskog izraza;
- bogaćenje riječnika bošnjačkom leksikom;
- upoznavanje učenika sa bogatom riznicom narodnog stvaralaštva Bošnjaka (epske pjesme-krajišnice, balade, sevdalinke, hićaje);
- sticanja znanja iz historijske Bošnjaka.
1. JEZIK
GRAMATIKA
Riječi i rečenice
- prvi pisani spomenici na bosanskom jeziku;
- riječ - značenje, oblik i porijeklo riječi;
- glasovi i podjele glasova;
- rečenice: proste, proširene, složene;
- subjekat, predikat;
- atribut, apozicija, objekat;
- sintagma.
Pravopis i pravilan izgovor
- pisanje NE uz imenice, pridjeve i glagole;
- izgovor i pisanje Č i Ć;
- izgovor i pisanje Dž i Đ;
- pisanje hlasa H;
- pisanje J, JE, IJE.
Književnoteorijski pojmovi:
- književni rodovi i vrste;
- kompozicija književnog djela (pjesme);
- opis vanjskog i unutrašnjeg prostora;
- vrste stihova (peterac, osmerac, deseterac);
- vrste strofa (distih, tercina, katren);
- vezani i slobodni stih;
- likovi u dramskom djelu.
- pozorište, televizija, radio
2. KNJIŽEVNOST
Alija Nametak | Za obraz (odlomak) |
Ćamil Sijarić | Hrt |
Zija Dizdarević | Majka |
Halid Kadrić | Poljubac |
Zaim Azemović | Dug Zavičaju |
Ismet Rebronja | Selimova kruška |
Alija Isaković | Niko-i-ništa |
Alija H. Dubočanin | Lađarski put |
Ahmet Hromadžić | Vodeni cvjetovi |
Nedžad Ibrišimoviš | Sijelo mudraca |
Abdulah Sidran | Dok se dvoje svađaju-treći se koristi |
Vefik Hadžismajlović | (filmski scenarij) Đaci-pješaci |
Zuko Džumhur | Slika Isfahana (putopis) |
Advan Hozić | Majstorija (odlomak) |
Ismet Bekrić | Otac s kišobranom |
Kasim Deraković | Svici |
Ibrahim Kajan | O mojem dijelu svijeta |
Muhidin Šarić | Kuću kućom čine djeca |
Džemaludin Latić | Česma |
Enisa Osmančević-Ćurić | Različak |
Bisera Alikadić | San |
Osman Đikić | Prvi snijeg |
Nedžad Ibrišimović | Bosna |
Izet Sarajlić | Neka nam oproste trave |
Enes Kišević | Kiša |
Husein Bašić | Zemlja |
Nerkezi | Opero |
Halil Džubran | Himna cvijeta |
Kemal Mahmutefendić | Roman o novčiću (odlomak) |
Safet Sijarić | Vučja gora (odlomak) |
Vijlam Sarojan | Pet zrelih krušaka |
3. KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje:
- prepričavanje;
- stvaralačko prepričavanje;
- razgovor (spontani, telefonski).
Slušanje:
- razvijanje kulture slušanja različitih tekstova ili usmenog izlaganja.
Čitanje:
- izražajno čitanje lirskog, proznog i dramskog teksta;
- glasno čitanje;
- čitanje po ulogama;
- čitanje u sebi sa određenim zadatkom.
Pismeno izražavanje:
- pismeno prepričavanje;
- dopisivanje: lična i poslovna korespodencija;
- lijepo pisanje;
- opis lika (portret);
- opis pejzaža (slika prirode).
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Narodno stvaralaštvo
Lirska narodna pjesma | Djevojka je ružu brala |
Sevdalinka | Po Taslidži pala magla |
Balade | Čelebija Mujo i njegova draga |
Epska narodna pjesma | Mujo Hrnjica ženi brata Halila |
Bajka | Bajka o prstenu |
Znamenitosti
- Značajni kulturno-historijski spomenici Bošnjaka;
- značajne ličnosti iz historije Bošnjaka;
- život i običaji Bošnjaka;
- događaji iz bliže i dalje prošlosti Bošnjaka, koje ne treba zaboraviti;
- geografski položaj Sandžaka.
U procesu nastave Bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture treba uvažiti osnovnu pedagošku pretpostavku da je učenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati i uvažavati intelektualno-mentalne i psihološke sposobnosti učenika, kako bi pronašao didaktičku formulu koja će garantovati da će učenici moći savladati nove sadržaje.
Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv način prezentirati pažljivo odabrane jezičko-literarne vrijednosti koje će učenici bez teškoća usvojiti će im biti potrebne za dalje školovanje, bogaćenje opšte kulture i znanja o životu.
Sem opštih metoda u savremenoj nastavi jezika i književnosti treba primijenit i i:
- metodu čitanja i rada na tekstu (tekst metoda)
- metodu razgovora - dijalošku metodu
- metodu izlaganja i objašnjavanja (monološku metodu)
- metodu praktičnog rada - naučno-istraživačka metoda iz oblasti jezika, iz oblasti dijalektologije, uočavanje prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene književnosti, rad na sredstvima medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduženja kao: spiker, reporter, urednik, lektor, koreograf, glumac...)
Treba takođe primijeniti različite oblike rada kao što su: rad sa pojedincima –diferencirani rad, rad u parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - te učenje kroz različite vrste igara, kao što su kvizovi, recitali, imitacije, skečevi i slično, kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvježbavanjem došlo do ciljanih rezultata
Cilj nastave Bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture jeste da učenici ovladaju bosanskim standardnim jezikom u okviru predviđenog sadržaja i da upoznaju književnost svoga naroda, poznate ličnosti iz bošnjačke historije, kao dio sveukupne nacionalne kulture.
Operativni zadaci:
- upoznavanje i njegovanje kulturne baštine Bošnjaka;
- ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izražavanju;
- njegovanje i bogaćenje jezičkog i stilskog izraza;
- bogaćenje riječnika bošnjačkom leksikom;
- sticanje znanja iz historije Bošnjaka.
JEZIK
Gramatika
- građenje riječi;
- osnovno i preneseno značenje riječi;
- homonimi i sinonimi;
- dijalekti bosanskoga jezika;
- ekavski, ijekavski i ikavski govori štokavskog narečja;
- alternacija JE / IJE
- lokalizmi, varvarizmi, tuđice;
- rečenica. prosta, proširena, složena,
- skup riječi u rečenici (atribut, apozicija, objekat);
- red riječi u rečenici,
- akcenat: vrste akcenata
Pravopis
- zarez (upotreba zareza u rečenici);
- odvajanje apozicije, pisanje vokativa;
- izgovor i pisanje NE uz glagole;
- pisanje naziva ulica, trgova, naselja;
- izgovor i pisanje riječi uz počasti;
- udvojeni glasovi;
Historija bosanskoga jezika
- prvi pisani spomenici;
- natpisi na stećcima;
- glagoljica / bosančica;
- alhamijado tekstovi - književni i drugi;
- uvođenje narodnog jezika u škole;
2. KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje:
- razgovor: prijateljski, službeni, poslovni;
- prepričavanje, sažimanje fabule, stvaralačko prepričavanje;
- pričanje;
Slušanje:
- razvijanje kulture slušanja različitih tekstova ili usmenog izlaganja.
Čitanje:
- izražajno čitanje (visina i jačina glasa, brzina izgovaranja, boja glasa, pauza);
- usmjereno čitanje;
- čitanje u sebi sa provjerom razumijevanja pročitanog teksta.
Pismeno izražavanje:
- pismeno prepričavanje teksta;
- opis lika (portret);
- opis pejzaža (slikanje riječima);
3. KNJIŽEVNOST
Musa Ćazim Ćatić | Bosna žubori |
Čamil Sijarić | Francuski pamuk |
Rasim ]elahmetović | Pismo sinu Samiru |
Mak Dizdar | Dažd |
* * * | Zapis sa stećka |
Zija Dizdarević | Prosanjane jeseni |
Hamza Humo | Zvuci u srcu |
Zaim Azemović | Dug zavičaju |
Ismet Rebronja | Gazilar |
Ilijas Dobardžič | Kad Sandžaklija putuje u svijet |
Zuvdija Hodžić | Jesen |
Muhamed Abdagić | Iza Moreno |
Salih Alić | Golub |
Alija H. Dubočanin | Kuča u čamcu |
Ahmet Hromadžić | Zlatorun |
Abdulah Sidran | Bašeskija |
Skender Kulenović | Gromovo đule |
Safet Sijarić | Priča o dragom kamenu (odlomak) |
Murat Hajrović | Sabur |
Kasim Deraković | Srebreni konjanik |
Šukrija Pandžo | Dvije pahulje |
*** | Hiljdu i jedna noć (odlomak) |
Irfan Horozović | Inspektor vrtnih patuljaka (odlomak) |
Nasiha Kapidžić-Hadžić | Drama (odlomak) |
Enisa Osmančević-Ćurić | Neka budu dani |
Halid Kadrić | Poljubac |
Husein Dervišević | Prodavac osmijeha |
Meša Selimović | Skeledžija |
Enes Kišević | Lampa u prozoru |
Husein Bašič | Tuđe gnijezdo (odlomak) |
Kemal Mahmutefendić | Sve moje cipele |
M.M. Š. Baeskija | Ljetopis (zapisi) |
Književno teorijski pojmovi:
Poezija:
- strofa i njene vrste;
- rima i njena uloga u pjesmi;
- stilska sredstva: epitet, kontrast, metafora
Proza:
- tema i ideja (razvijanje teme i ideje);
- kompozicija teksta;
- biografija;
- autobiografija;
- roman: pustolovni, historijski, naučno-fantastični;
- drama i njene vrste; tragedija, komedija, drama u užem smislu)
- monolog i dijalog;
- mediji (televizija, radio, novine).
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Narodno stvaralaštvo:
- Lirska narodna pjesma | Mjesec kara zvijezdu danicu |
- Lirska narodna pjesma | Kaži, dragi, šta bi’ darovala |
- Epsko-lirske pjesme (balade) | Omer i Merima |
- Epska pjesma | Đerzelez Alija |
- Avdo Međedović | Ženidba Smailagić Meha (odlomak) |
- Bajka | Lav i čovjek |
Znamenitosti:
- značajne ličnosti iz historije Bošnjaka;
- geografski položaj Sandžaka;
- život i obićaji Bošnjaka;
- događaji o kojima treba znati.
U procesu nastave Bosanskog jezika sa elementima nacionalne kulture treba uvažiti osnovnu pedagošku pretpostavku da je učenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora upoznati i uvažavati intelektualno-mentalne i psihološke sposobnosti učenika, kako bi pronašao didaktičku formulu koja će garantovati da će učenici moći savladati nove sadržaje.
Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv način prezentirati pažljivo odabrane jezičko- literarne vrijednosti koje će učenici bez teškoća usvojiti će im biti potrebne za dalje školovanje, bogaćenje opšte kulture i znanja o životu.
Sem opštih metoda u savremenoj nastavi jezika i književnosti treba primijenit i i:
- metodu čitanja i rada na tekstu (tekst metoda)
- metodu razgovora - dijalošku metodu
- metodu izlaganja i objašnjavanja (monološku metodu)
- metodu praktičnog rada - naučno-istraživačka metoda iz oblasti jezika, iz oblasti dijalektologije, uočavanje prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene književnosti, rad na sredstvima medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduženja kao: spiker, reporter, urednik, lektor, koreograf, glumac...) Treba takođe primijeniti različite oblike rada kao što su: rad sa pojedincima - diferencirani rad, rad u parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - te učenje kroz različite vrste igara, kao što su kvizovi, recitali, imitacije, skečevi i slično, kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvježbavanjem došlo do cilajnih rezultata.
BUGARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
MAĐARSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
RUMUNSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
RUSINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
SLOVAČKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
UKRAJINSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
HRVATSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Cilj nastave hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture je da učenici ovladaju hrvatskim standardnim jezikom u okviru predviđenih sadržaja te upoznaju elemente hrvatske kulture.
- Razumijevanje i međuovisnost društva i kulture zavičaja.
- Uočavanje specifičnosti hrvatskog jezika i jezika okoline.
- Osposobljavanje za samostalno učenje i istraživanje
- Osposobljavanje za kritičku uporabu informacija radi uočavanja sličnosti i razlika: jezika, religije i kulture.
Operativne zadaće:
- Usporediti govorne vrijednosti hrvatskoga jezika s vrijednostima jezika okoline
- Proširivanje znanja o kulturi bunjevačkih Hrvata
- Njegovanje osjećaja za različite vrijednosti u vlastitoj i drugim kulturama
- Upoznati osnovne promjene svakodnevnog života
- Oplemenjivanje i bogaćenje mašte, upućivanje u simboličke forme i njegovanje osobnog izraza i komunikativnosti učenika
- Upoznati važnost interkulturalnog dijaloga
- Upoznati raznolikost kulturnih utjecaja na razvoj vlastite kulture
1. Hrvatski jezik
Gramatika
- nepromjenjive riječi: prilozi, prijedlozi, veznici
- glagolska vremena
- glagolski i imenski predikat
- atribut i apozicija
- prilozi
- prijedlozi
Pravogovor i pravopis:
- pravilno izgovarati glasove hrvatskog standardnog jezika
- prepoznati razlike u odnosu na glasove jezika okoline
- pravilno pisati glasove standardnog hrvatskog jezika
- pravila interpunkcije
- pravila pisanja velikog i malog slova (narodi, mjesta, države, kontinenti)
- vježbati pisanje alternacija: ije/je/e/i
- sastavljeno i rastavljeno pisanje
2. Jezično izražavanje
Govorenje:
- pričanje
- prepričavanje
- usmena dramatizacija
- razvijanje komunikacije
Čitanje:
- vježbe interpretativnog čitanja
- čitanje usklađeno s vrstom teksta
- čitanje po ulogama
Pisanje:
- opis krajolika
- objektivan i subjektivan opis
- opis osobe
3. Književnost
Školska lektira:
- Ivana Brlić Mažuranić, Šuma Striborova (ulomak)
- A. G. Matoš, Krajevi i ljudi
- Stjepan Ivšić, Pavao Šijan, Baščanska ploča
- Ero s onoga svijeta, narodna pripovjetka
- Narodna baština, poslovice, pitalice, zagonetke, izreke
Domaća lektira:
- Balint Vujkov, Šaljive narodne pripovjetke
4. Elementi nacionalne kulture
Glazba:
- glazba religijske tematike (božićne, uskršnje, korizmene)
- narodna glazba (Kraljičke pisme, Podvikuje bunjevačka vila)
- suvremena glazba
Filmska umjetnost:
- animirani film, Baltazar
Povijest:
- Krapinski pračovjek
- Podrijetlo Hrvata
- prve hrvatske države i vladari
- dolazak i smještaj Hrvata u Vojvodinu
Zemljopis:
- Prirodna obilježja Hrvatske i Vojvodine - reljef, tlo, vode, biljni i životinjski svijet
Blagdani:
- vjerski: Sv. Nikola, Oce, Materice, Božić, Uskrs, Duhovi (izlaganje, čitanje, razgovor, priredbe)
- Blagdani hrvatske nacionalne zajednice: Sv. Josip, rođenje bana Josipa Jelačića, Osnutak HNV, rođenje biskupa Ivana Antunovića - Obilježja hrvatske zajednice u SCG
Običaji
Žetveni:
- izrada ukrasnih predmeta od slame
- posjet etnološkoj postavci muzeja i sl.
Pokladni:
- maškare
- prela
Odijevanje:
- radna nošnja
- svečana nošnja
- zimska, ljetnja
Metode izvođenja nastave:
- interaktivna, nastavnik-učenik
- radioničarska
- ambijentalna
- kooperativno učenje u skupinama učenika
- iskustveno učenje primjenjeno u saznajnim i socijalnim situacijama
- razne forme učenja putem otkrića i rješavanja problema
- integrativni pristup različitim područjima u sklopu kulture
Aktivnosti nastavnika:
- Organizira nastavni proces (planira metode rada, sredstva, planira sadržaj)
- Realizira nastavni proces (stvara prilike za učenje, prezentira sadržaje, vodi ciljani razgovor, omogućuje primjenu stečenih vještina)
- Motivira učenika, podržava i razvija njihova interesovanja
Aktivnosti učenika:
- Aktivni promatrači
- Aktivni slušatelji
- Aktivni sudionici u komunikaciji
- Partneri - suradnja s odraslima i vršnjacima, uzimaju u obzir i tuđe mišljenje
Cilj nastave hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture je da učenici pravilno koriste hrvatski standardni jezikom u okviru predviđenih sadržaja te upoznaju elemente hrvatske kulture.
- Omogućiti razvijanje višejezičnosti i interkulturalnosti
- Primena stečenih znanja iz oblasti elemenata nacionalne kulture i korišćenje istog kroz umjetničko izražavanje, debate i vizuelne prezentacije događaja
- Razumevanje i međuzavisnost društva i kulture zavičaja.
- Uočavanje specifičnosti hrvatskog jezika i jezika sredine.
- Osposobljavanje za samostalno učenje i istraživanje
- Osposobljavanje za kritičko korišćenje informacija radi uočavanja sličnosti i razlika: jezika, religije i kulture.
Operativne zadaće:
- Usporediti govorne vrijednosti hrvatskoga jezika s vrijednostima jezika sredine
- Proširivanje znanja o kulturi bunjevačkih Hrvata
- Njegovanje osjećaja za različite vrijednosti u sopstvenoj i drugim kulturama
- Upoznati osnovne promjene svakodnevnog života
- Oplemenjivanje i bogaćenje mašte, upućivanje u simboličke forme i njegovanje osobnog izraza i komunikativnosti učenika
- Upoznati značaj interkulturalnog dijaloga
- Upoznati raznolikost kulturnih utjecaja na razvoj vlastite kulture
- Aktivno učešće u društvenom životu sredine na osnovu stečenog znanja
1.Hrvatski jezik
Gramatika
- sažimanje i udruživanje rečenica - alternacija ije/je/e/i
- gubljenje suglasnika
Pravogovor i pravopis:
- pravilno izgovarati glasove hrvatskog standardnog jezika
- prepoznati razlike u odnosu na glasove jezika sredine
- pravilno pisati glasove standardnog hrvatskog jezika
- pravopisni znakovi
- hrvatski narodni govori (štokavsko, kajkavsko i čakavsko narečje)
- vježbati pisanje alternacija: ije/je/e/i
- pisanje naziva ulica, trgova i naselja
- dijalektizam
- lokalizam
2. Jezično izražavanje
Govorenje:
- razgovor o književnom djelu
- izvješćivanje
- usmena vijest
- usmena dramatizacija
- razvijanje komunikacije
- leksičke vježbe
Čitanje:
- usmjereno čitanje sa preciznim zadatkom
- čitanje usklađeno s vrstom teksta
Pisanje:
- opis krajolika
- objektivan i subjektivan opis
- opis osobe
- opis pojedinosti
- vijest
3. Književnost
Školska lektira:
- Ante Jakšić, Šokica
- Dragutin Tadijanović, Srebrne svirale
- Nada Zidar Bogadi, Jutro mravlje kraljice
- Tronariječna hrvatska književnost, Juraj Habdelić, Marko Marulić, Marin Držić
- Hrvatska suvremena književnost, stanadardna i na nariječjima
- Aleksa Kokić, Bunjevka
Domaća lektira:
- Matija Poljaković, Ča Bonina razgala
- Ivan Antunović, Božić (ulomak iz Slavijana)
4. Elementi nacionalne kulture
Glazba:
- glazba religijske tematike (božićne, uskršnje, korizmene)
- narodna glazba (Kraljičke pisme, groktalice, tamburaška glazba)
- suvremena glazba
Filmska umjetnost:
- Rajko Ljubič, Božić na salašu
Povijest:
- Kultura Hrvatske u doba narodnih vladara
- Povijesni spomenici Hrvata (pismeni, arhitektonski, likovni)
- Izbor iz srednjovekovne prošlosti Hrvata (seljačke bune, svakodnevni život, kultura)
- Kultura Hrvatske od 12. do 16. stoljeća
Zemljopis:
- Društvena obilježja Hrvatske (stanovništvo, naselja i gospodarstvo)
Blagdani:
- vjerski: Sv. Nikola, Oce, Materice, Božić, Uskrs, Duhovi (izlaganje, čitanje, razgovor, priredbe)
- Blagdani hrvatske nacionalne zajednice: Sv. Josip, rođenje bana Josipa Jelačića, Osnutak HNV, rođenje biskupa Ivana Antunovića
- obilježja hrvatske zajednice u SCG
Običaji
- svadbeni
- uz kolijevku
Kulturne manifestacije u zajednici:
- mediji (tv, radio, tisak..)
- kulturne institucije i festivali
Narodne rukotvorine:
- zlatovez
- šling
Metode izvođenja nastave:
- interaktivna, nastavnik-učenik
- radioničarska
- ambijentalna
- kooperativno učenje u grupama učenika
- iskustveno učenje primenjeno u saznajnim i socijalnim situacijama
- razne forme učenja putem otkrića i rješavanja problema
- integrativni pristup različitim područjima u sklopu kulture
Aktivnosti nastavnika:
- Organizira nastavni proces (planira metode rada, sredstva, planira sadržaj)
- Realizira nastavni proces (stvara prilike za učenje, prezentira sadržaje, vodi ciljani razgovor, omogućuje primjenu stečenih vještina)
- Motivira učenika, podržava i razvija njihova interesovanja
- Prati efekte sopstvenog rada
- Unapređuje sopstveni rad
- Učestvuje u kulturnim događajima sredine s učenicima
Aktivnosti učenika:
- Aktivni promatrači
- Aktivni slušatelji
- Aktivni učesnici u komunikaciji
- Partneri - suradnja s odraslima i vršnjacima, uzimaju u obzir i tuđe mišljenje
- Organizatori - učenje i angažman u zajednici
ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
Nastavni plan za negovanje romskog maternjeg jezika pripremljen je za one učenike osnovnih škola, čiji je maternji jezik romski, a pohadjaju odeljenja sa srpskim nastavnim jezikom ili jezikom drugih nacionalnih manjina. Zadaci obrazovanja iz maternjeg jezika su ovde identični sa zadacima obrazovanja iz srpskog kao maternjeg jezika u nastavi, sa specifičnim karakteristikama romskog jezika.
Cilj programa rada je negovanje maternjeg jezika i osposobljavanje učenika da pišu, čitaju i pravilno govore maternji romski jezik. Pored toga, cilj je da se učenici upoznaju sa osnovnim pravilima svog maternjeg jezika da ih nauče i usvoje. Istovremeno treba da obogaćuju svoj rečnik, razvijaju osećaj prema lepom i da se upoznaju sa kulturom i istorijom Roma.
Romski jezik sa elementima nacionalne kulture
(V razred)
Operativni zadaci
Sistematizovanje nastavnih sadržaja iz prethodnih razreda.
Dalje razvijanje izražajnog čitanja tekstova i kazivanje pesama.
Do kraja godine treba savladati zahteve poznavanja jezika odredjenih programom.
Razvijanje sposobnosti pisanja kod učenika.
Osposobljavanje učenika za razumevanje literarnih dela.
Prepoznavanje likova (glavni, sporedni likovi, njihove spoljne i unutrašnje osobine).
Razvijanje sposobnosti izražavanja
Sposobnost usmenog izražavanja
Obnavljanje i uvežbavanje sposobnosti pisanja sastava savladanih u prethodnim razredima (struktura priče - uvod, tok i završetak, uvežbavanje prepričavanja i opisa).
Transformacija rečenica (vreme, lice, broj).
Vežbe sastavljanja rečenica uz upotrebu datih reči.
Kraća saopštenja, izveštaja, pozivnice, sastavljanje čestitki. Pisanje pisama.
Sastavljanje pitanja i pismeni odgovori na osnovu literarnih doživljaja, filmova, pozorišnih predstava, dogadjaja i doživljaja iz svakodnevnog života.
Pričanje o doživljajima - po zajednički sastavljenom planu u tezama.
Opisivanje prirode koja nas okružuje i unutrašnjosti prostora po datom planu.
Sastavljanje strukture priče (zajednički pismeni sastav).
Sastavljanje priče na osnovu uvodnih reči. Sastavljanje manjih priča, gradjenje strukture priče. Dinamiziranje pismenog sastava uz upotrebu upitnih i uzvičnih rečenica, dijaloga.
Pismeni zadatak
Tokom školske godine treba pisati dva školska i dva domaća pismena zadatka. Slobodne teme.
Poznavanje jezika i pravopisa
Podela glasova. Glasovni sistem. Glasovne promene. Zašto dolazi do glasovnih promena?
Vežbanje rastavljanja reči.
Glagoli. Podela glagola po značenju. Veznici. Glagolski načini, glagolski oblici.
Čitanje
Glasno čitanje (prema unapred postavljenim zadacima): prepoznavanje karakternih crta likova, uočavanje radnji, dogadjaja, prirodnih pojava i opisa.
Vežbe čitanja prema književnoj vrsti teksta. Čitanje u sebi prema postavljenom zadatku: brzo shvatanje teksta.
Učenje kratke istorije Roma: poreklo, život u pradomovini, egzodus, dolazak Roma u Evropu, kultrune vrednosti i tradicija.
Lektira
Antologije narodnih pesama i pripovedaka
Rajko Djurić
Alija Krasnići
Miroslav Mihajlović
Slobodan Berberski
Narodne romske priče
Narodne romske pesme
Lorka "Ciganski romansero"
Udžbenici
Čitanka
Rajko Djurić - Gramatika romskog jezika
Radna sveska
Istorija Roma
Orijentacioni raspored godišnjeg fonda časova
Rad na tekstu - 16
Govorne vežbe - 10
Pismene vežbe - 9
Pismeni zadaci - 4
Gramatika sa pravopisom - 14
Lektira - 7
Istorija Roma - 10
Sistematizacija - 2
Romski jezik se realizuje 2 časa nedeljno, odnosno 72 časa godišnje.
Romski jezik sa elementima nacionalne kulture
(VI razred)
Operativni zadaci
Razvijanje usmenog i pismenog izražavanja učenika.
Upoznati učenika sa morfologijom koja je predvidjena u nastavnom programu u poredjenju sa istim gradivom na srpskom jeziku.
Treba da prepoznaju naučene jezičke pojave.
Uvežbavanje romskog pravopisa na osnovu kasnije datih stavova.
Razvijanje sposobnosti čitanja kod učenika.
Prilikom obrade gradiva iz književnosti treba naučiti učenike da analiziraju tekstove iz beletristike, da samostalno izražavaju mišljenje i donose zaključke. U lirskim tekstovima treba da opažaju pesničke slike i čulnost.
Usmeno i pismeno opisivanje karaktera, dijaloga iz pripovedaka.
Proširivanje aktivnog rečnika učenika.
Razvijanje izražavanja
Usmeno izražavanje
Uvežbavanje načina izražavanja u pethodnim razredima.
Učenici postavljaju pitanja u vezi sa obradjenim tekstom.
Nastavljanje priče na osnovu datog uvoda. Iimena kraja. Opis predmeta. Opis likova od prethodno sakupljenih reči (spoljne i unutrašnje osobine).
Zajednički opis školskog druga na osnovu odredjenih tačaka gledišta.
Cele godine sakupljati reči, kao i sredstva za plastičnost i dinamičnost stila.
Pismeno izražavanje
Diktat jednostavnih tekstova. Transformacija rečenica. Dopuna i proširivanje rečenica. Sastavljanje zajedničkog koncepta. Uvežbavanje opisa na osnovu koncepta. Pronalaženje opisnih delova iz čitanke. Opis ličnosti, predmeta, pejzaža. Primena atributa i personifikacije.
Podsticanje učenika na samostalni stvaralački rad (čitanje pismenih radova učenika i njihovo analiziranje).
Privatno i službeno pismo. Pisanje dnevnika.
Školski pismeni zadatak
Tokom školske godine pišu se dva školska pismena zadatka i dva domaća pismena zadatka.
(Kratki samostalni radovi).
Gramatika i pravopis
Imenice i vrste imenica. Komparacija prideva. Brojevi i vrste brojeva: osnovni i redni. Pojam zamenica, njihovo značenje.
Komparativno izučavanje jezičke materije (gradivo iz šestog razreda) srpskog jezika.
Rečenica, delovi rečenice, glasovne promene, glagolska vremena: aorist, futur, imperativ, potencijal, osnovna i složena glagolska vremena.
Čitanje
Uvežbavanje izražajnog čitanja, kao i uverljivog kazivanja tekstova i pesama. Pravilno naglašavanje reči i rečenica.
Uvežbavanje čitanja u sebi na osnovu unapred zadatih zadataka (dopuna, izbor primera itd).
Uz čitanku mogu se koristiti dečiji listovi i druga pogodna štiva.
Literatura
Izbor iz štampane literature na romskom jeziku.
Prevodjena literatura srpske i svetske književnosti.
B. Stanković - "Koštana",
I. Andrić; - "Na Drini Ćuprija",
DJ. Jakšić; - "Na liparu";
Branko V. Radičević; - "Pesme";
Aleksandar Puškin "Cigani";
Servantes - "Don Kihot";
Lorka - "Krvave svadbe".
Udžbenici
Rajko Djurić - Gramatika romskog jezika
Tatomir Vukanović - "Cigani, Romi u Jugoslaviji"
Rade Uhlik - "Jezik Roma"
Čitanka
Istorija Roma
Marsel Kortijade - Jezik Roma;
Trifun Dimić "Tradicionalna narodna književnost"
Orijentacioni raspored godišnjeg fonda časova
Rad na tekstu - 16
Govorne vežbe - 12
Pismene vežbe - 10
Pismeni zadaci - 5
Gramatika sa pravopisom - 16
Istorija - 5
Lektira - 6
Sistematizacija - 2
Romski jezik se realizuje 2 časa nedeljno, odnosno 72 časa godišnje.
3. PREPORUČENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU
Preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporučene sadržaje svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Način ostvarivanja programa.
4. NAČIN PRILAGOĐAVANJA PROGRAMA
4.1. Način prilagođavanja programa za muzičko i baletsko obrazovanje i vaspitanje
Muzičke i baletske škole donose svoje školske programe u skladu sa Nastavnim planom i programom, a specifičnosti se iskazuju posebnim nastavnim planovima i programima za ovu delatnost.
Način prilagođavanja programa za obrazovanje odraslih
Prilagođavanje programa za obrazovanje odraslih vrši se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva, zadataka i ocenjivanja, saglasno potrebama i mogućnostima odraslih u skladu sa zakonom.
4.3. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju
Školski programi donose se na osnovu Nastavnog plana i programa za peti i šesti razred osnovne škole, a specifičnosti se iskazuju posebnim programima u zavisnosti od vrste i stepena ometenosti.
4.4. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje učenika sa posebnim sposobnostima
Prilagođavanje programa za učenike sa posebnim sposobnostima vrši se:
- individualizacijom nastavnih aktivnosti i prilagođavanjem nastavnih metoda i tehnika;
- izborom odgovarajućih nastavnih sredstava;
- formiranjem manjih grupa u okviru odeljenja za intenzivniji nastavni rad sa ovim učenicima, a u skladu sa potrebama;
- procenjivanjem napredovanja i uspeha standardima naprednih postignuća;
- ponudom odgovarajućih izbornih predmeta;
- ponudom fakultativnih nastavnih predmeta i slobodnih aktivnosti u fakultativnom delu školskog programa;
- uključivanjem stručnih saradnika u pripremu individualizovanih nastavnih aktivnosti za ove učenika, kao i za procenjivanje i praćenje njihove efikasnosti i uspešnosti.
4.5. Način prilagođavanja programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine
Prilagođavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vrši se tako što:
- maternji jezik nacionalne manjine ima status obaveznog nastavnog predmeta;
- nastava srpskog jezika, kao nematernjeg jezika, izvodi se kao nastava obaveznog predmeta;
- fond časova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg jezika određuje se nastavnim planom;
- nastava maternjeg jezika prilagođava se potrebama, interesima i mogućnostima škole, učenika, roditelja i lokalne sredine, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom;
- za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagođava se u pogledu sadržaja koji se odnose na istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine.
5. OPŠTI I POSEBNI STANDARDI ZNANJA
Standardi obrazovanja određuju nivo razvijenosti očekivanih znanja, sposobnosti i veština na opštem i posebnom nivou.
Očekivana znanja, sposobnosti, veštine identifikuju se u rezultatima pedagoškog procesa, čija su polazišta određena ciljevima i zadacima obrazovanja i vaspitanja.
Posebni standardi određuju nivo razvijenosti znanja, sposobnosti i veština koje učenik ostvaruje na kraju svakog razreda, nivoa obrazovanja i vaspitanja u okviru svakog nastavnog predmeta. Posebni standardi su dati u programima za pojedine nastavne predmete.
Standardi znanja su referentna osnova za prikupljanje pouzdanih i valjanih podataka o stepenu ostvarenosti očekivanih postignuća i, posredno, ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja.
Na osnovu rezultata nacionalnih ispitivanja i očekivanog, odnosno poželjnog nivoa postignuća - nacionalnih standarda, formuliše se republički plan razvoja kvaliteta obrazovanja. Ovim planom određuju se realistička očekivanja u okviru definisanih postignuća za pojedine nastavne oblasti i nastavne predmete za određeni vremenski period - za celu zemlju, na nacionalnom nivou.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća propisanih na školskom nivou, određuje se takođe na osnovu:
- rezultata školskih ispitivanja i
- očekivanog i poželjnog nivoa postignuća školskog standarda.
Na osnovu rezultata ispitivanja i očekivanog i poželjnog nivoa postignuća formuliše se školski plan razvoja kvaliteta obrazovanja, kojim se određuje stepen ostvarenosti postignuća koji se očekuje u određenom vremenskom periodu.
Standardi ostvarenosti zadataka, odnosno postignuća, određuju se tako da budu u određenoj meri iznad nivoa koji se u datom trenutku može utvrditi na osnovu ispitivanja učenika, kako bi se na taj način uticalo na razvoj kvaliteta obrazovanja. Na osnovu ispitivanja postignutog, standardi se menjaju i pomeraju na više.
6. DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH PROGRAMA
Školski program sadrži obavezni, izborni i fakultativni deo.
Obavezni deo školskog programa sadrži nastavne predmete i sadržaje koji su obavezni za sve učenike određenog nivoa i vrste obrazovanja.
Izborni deo školskog programa obuhvata izborne nastavne predmete i sadržaje programa po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih učenik obavezno bira jedan ili dva nastavna predmeta prema svojim sklonostima. Jedan od obaveznih izbornih predmeta jeste verska nastava ili građansko vaspitanje.
Učenik se obavezno opredeljuje za versku nastavu ili građansko vaspitanje, i izabrani nastavni predmet zadržava do kraja započetog ciklusa osnovnog obrazovanja.
Škola je dužna da učenicima ponudi, pored obaveznih izbornih nastavnih predmeta, verske nastave i građanskog vaspitanja, još dva izborna predmeta, od kojih učenik bira jedan.
Fakultativni deo školskog programa zadovoljava interese učenika u skladu sa mogućnostima škole kao i sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti (hor, orkestar, ekskurzije, sekcije, kulturne i druge aktivnosti...).
PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH AKTIVNOSTI (HOR I ORKESTAR)
Hor
Učešćem u horu mlada ličnost se socijalizira i sagledava vrednosti zajedničkog učestvovanja u postizanju određenog umetničkog izraza. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj školi i od njegovog rada zavisi i ugled škole. Jedino se kod hora traži jedinstven (pevani) odgovor od svih učenika.
Horsko pevanje može biti:
- odeljenjsko horsko pevanje,
- razredno horsko pevanje,
- horsko pevanje mlađih i starijih razreda.
Pevanje u odeljenjskom horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, širenje glasovnih mogućnosti, učvršćivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje osećanja pripadnosti kolektivu, razvijanje estetskih osećanja, upoznavanje novih reči, odnosa u prirodi i među ljudima i sl.
Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog uzrasta u školi.
Hor učenika mlađih razreda obuhvata uzrast učenika od I do IV razreda, a starijih razreda od V do VIII sa nedeljnim fondom od 3 časa.
Časovi hora ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.
Na repertoaru hora mlađih učenika treba da se nađu jednoglasne i dvoglasne kompozicije u izvođenju a capella ili uz instrumentalnu pratnju. Repertoar hora obuhvata dela domaćih i stranih kompozitora.
U toku školske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.
Orkestar
Orkestar koji najbolje odgovara mogućnostima i interesovanju učenika osnovne škole jeste Orfov instrumentarij. Kako se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja i svira od prvog razreda, velika je mogućnost da se odaberu najbolje uvežbani učenici za ovaj sastav.
Na početku rada sviranje na Orfovim instrumentima svodi se na praćenje ritma pevane pesme, brojalice ili muzičke igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se učenici priviknu na zajedničko sviranje.
U školi se može formirati orkestar sastavljen i od neke druge kombinacije instrumenata (npr. harmonike, mandoline, tambure, blok flaute).
Časovi orkestra (3 časa sedmično) ulaze u fond časova neposrednog rada sa učenicima.
U toku školske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje pet kompozicija i nastupati na smotrama, takmičenjima i drugim muzičkim manifestacijama.