PRAVILNIKO IZMENAMA PRAVILNIKA O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
|
U Pravilniku o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 4/90, "Prosvetni glasnik", br. 2/91, 2/92, 13/93, 1/94, 5/95, 6/96, 8/97, 14/97, 10/98, 19/98, 2/00, 4/01, 4/03, 7/03, 4/04, 9/04, 12/04, 7/05 i 8/05), u Programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Program) vrše se sledeće izmene:
1. U delu Programa za predmet Srpski jezik, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika na kojem će se usmeno i pismeno pravilno izražavati, da upoznaju, dožive i osposobe se da tumače odabrana književna dela, pozorišna, filmska i druga umetnička ostvarenja iz srpske i svetske baštine.
Zadaci nastave srpskog jezika:
- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapređuje;
- osnovno opismenjavanje najmlađih učenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog književnog jezika;
- postupno i sistematično upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;
- upoznavanje jezičkih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogućnostima srpskog jezika;
- osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u različitim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u različitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slušaoca, sagovornika i čitaoca);
- razvijanje osećanja za autentične estetske vrednosti u književnoj umetnosti;
- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, tečno, ekonomično i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje, bogaćenje rečnika, jezičkog i stilskog izraza;
- uvežbavanje i usavršavanje glasnog čitanja (pravilnog, logičkog i izražajnog) i čitanja u sebi (doživljajnog, usmerenog, istraživačkog);
- osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, svestrano tumačenje i vrednovanje književnoumetničkih dela raznih žanrova;
- upoznavanje, čitanje i tumačenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i časopisa za decu;
- postupno, sistematično i dosledno osposobljavanje učenika za logičko shvatanje i kritičko procenjivanje pročitanog teksta;
- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome samostalno služe kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno korišćenje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne); postupno ovladavanje načinom vođenja dnevnika o pročitanim knjigama;
- postupno i sistematično osposobljavanje učenika za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorište, film);
- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozorišne i filmske umetnosti;
- upoznavanje, razvijanje, čuvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetničkih ostvarenja;
- razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapređuje;
- navikavanje na redovno praćenje i kritičko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji;
- podsticanje učenika na samostalno jezičko, literarno i scensko stvaralaštvo;
- podsticanje, negovanje i vrednovanje učeničkih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezička, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.);
- vaspitavanje učenika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti;
- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima.
(4 časa nedeljno, 144 časa godišnje)
Operativni zadaci:
- savladavanje sistema naporednih i zavisnih rečenica;
- ovladavanje tehnikom brzog čitanja u sebi i osposobljavanje za "letimično" čitanje i čitanje "s olovkom u ruci";
- osamostaljivanje za analizu lirskih, epskih i dramskih dela;
- upoznavanje rasprave kao oblika usmenog i pismenog izražavanja;
- sistematsko savladavanje raznih oblika usmenog i pismenog opštenja prema zahtevima u programu.
JEZIK
Gramatika
Obnavljanje, utvrđivanje i sistematizovanje znanja koja se u ovom i osmom razredu proširuju i produbljuju, o sadržajima čija priroda zahteva kontinuitet u znanjima, vežbanje do nivoa njihove primene i automatizacije u izgovoru i pisanju u skladu sa književnojezičkom normom i pravopisom.
Sintaksičke jedinice kojima se iskazuju članovi u prostoj rečenici: reč, sintagma. Sintagma. Naporedni odnosi - sastavni, rastavni, suprotni - među paralelnim subjektima, objektima, atributima i priloškim odredbama iskazanim rečju i sintagmom; funkcija veznika.
Iskazivanje rečeničnih članova zavisnim rečenicama. Naporedno-složene i zavisno-složene rečenice, tj. one u kojima se javljaju, naporedni odnosi (rastavni, sastavni, itd.).
Nezavisne rečenice - obaveštajne, upitne, zapovedne, željne, uzvične. Naporedni (koordinativni) odnosi među nezavisnim rečenicama: sastavni, rastavni, suprotni, isključni, zaključni; funkcije veznika u naporednim odnosima među rečenicama. Ukazivanje na komunikativnu funkciju nezavisnih rečenica. Bezlične rečenice. Nepotpune rečenice.
Zavisne rečenice - izrične (deklarativne) rečenice; zavisno-upitne rečenice; odnosne (relativne) rečenice. Priloške rečenice: mesne, vremenske, uzročne, uslovne, dopusne, namerne, posledične i poredbene (načinske). Vežbe u iskazivanju priloških odredbi rečju, priloškom sintagmom i zavisnom rečenicom. Ukazivanje na (konstituentsku) funkciju zavisnih rečenica. Uočavanje naporednih odnosa među zavisnim rečenicama.
Pasivne rečenice.
Poredak rečenica i interpunkcija u zavisno-složenoj rečenici. Promena intonacije kao stilogeno sredstvo.
Slaganje rečeničnih delova (kongruencija): osnovna i najbitnija pravila.
Pojam aktiva i pasiva; iskazivanje pasiva (trpni pridev, rečca se).
Uočavanje razlike između kratkih akcenata.
Pravopis
Proveravanje, ponavljanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda različitim oblicima diktata i drugih pismenih vežbi.
Interpunkcija u složenoj rečenici (zapeta, tačka i zapeta).
Crta. Zagrada. Zapeta u nabrajanju skraćenica.
Navikavanje učenika na korišćenje pravopisa (školsko izdanje).
KNJIŽEVNOST
Školska lektira
Jovan Dučić: Podne
Radoje Domanović: Mrtvo more
Antonije Isaković: Kašika
Jovan Jovanović Zmaj: Kaži mi, kaži (Đulići)
Vladislav Petković Dis: Među svojima
Desanka Maksimović: Krvava bajka
Veljko Petrović: Jabuka na drumu
Jovan Sterija Popović: Pokondirena tikva (odlomak)
Milan Rakić: Na Gazimestanu
Pavle Ugrinov: Stara porodična kuća
Ana Frank: Dnevnik (odlomak)
Stefan Mitrov Ljubiša: Kanjoš Macedonović
Dositej Obradović: Život i priključenija (odlomak)
Peđa Milosavljević: Potera za pejzažima
Stevan Raičković: Nebo
A.P. Čehov: Činovnikova smrt
Ivo Andrić: Priča o kmetu Simanu (odlomak)
Uspavanka - romska narodna pesma
Ljubavni rastanak - narodna lirska pesma
Ivo Senković i aga od Ribnika - narodna epska pesma
Mali Radojica - narodna epska pesma
Domaća lektira
Miroslav Antić: Plavi čuperak
Antoan de Sent Egziperi: Mali princ
Stevan Sremac: Pop Ćira i pop Spira
Sava Nemanjić - sv. Sava u književnosti (izbor iz: Savinih spisa, narodnog predanja i autorske poezije o sv. Savi)
Izbor iz usmene književnosti srpskog naroda i nacionalnih manjina (epske pesme pokosovskog tematskog kruga, epske narodne pesme o hajducima i uskocima; lirske narodne pesme: posleničke - pesme o radu; kratke prozne vrste usmene književnosti.
Tumačenje teksta
Osposobljavanje učenika za što samostalniji pristup književnom tekstu: istraživanje određenih vrednosti sa stanovišta uočenog problema, dokazivanje utisaka i tvrdnji, zapažanja i zaključaka podacima iz teksta.
Tumačenje epskih dela: uočavanje uzročno-posledičnih veza poetskih motiva i njihove funkcije (logičko i estetsko uslovljavanje svake pojedinosti).
Uočavanje odlika fabule (miran i dinamičan tok radnje) i kompozicije (uvod, zaplet, vrhunac, rasplet - bez književnoteorijskih definicija). Uvođenje učenika u potpuniju analizu likova (dijalog, unutrašnji monolog, fizičke i karakterne osobine, postupci), tematike (tematska građa, glavna tema; druge teme), motiva i pesničkih slika (psihička stanja, dramatične situacije, atmosfera, pejzaži). Tumačenje idejnog sloja teksta.
Upućivanje učenika u društveno-istorijsku uslovljenost umetničkog dela i odnos pisca prema društvenoj stvarnosti.
Analiza lirskih dela: upućivanje učenika u analizu motiva (međusobni odnos i povezivanje, udruživanje u poetske slike). Uočavanje međusobne uslovljenosti iskazanih osećanja, poetske slike, pesničkog jezika i stila i tumačenje pesničkih poruka.
Proučavanje dramskih dela: upućivanje učenika u analizu bitnih odlika dramskih dela (dijalog, monolog, remarke, dramska radnja, likovi); sličnosti i razlike u odnosu na lirska i epska dela.
Književni pojmovi
Prilikom obrade književnih dela usvajaju se sledeći pojmovi: elementi pesničkog izražavanja (simbol, metafora, alegorija); ljubavna i elegična pesma, osnovne lirske vrste, lirske forme (sonet), narodna i autorska (pisana) lirika; retrospektivni redosled događaja, epizoda, unutrašnji monolog, idejno-psihološka karakterizacija likova; sredstva izražavanja u epskom delu (humor, satira, ironija); osnovne vrste i tipovi romana - bitne odlike; drama, komedija.
Funkcionalni pojmovi
Podsticanje učenika na shvatanje i usvajanje funkcionalnih pojmova: socijalno; moral, moralno, psihološko, relativno, višeznačno, dramsko, dekorativno, estetsko, elegično; nagoveštaj, ushićenje, ravnodušnost, potištenost, slutnja, velikodušnost; procenjivanje, analiza, sinteza.
Čitanje
Usavršavanje izražajnog čitanja u skladu sa prirodom umetničkog i neumetničkog teksta; vođenje učenika u samostalnom pripremanju za izražajno čitanje proučavanjem obrađenog i neobrađenog umetničkog teksta (uslovljenost ritma i tempa, jačine glasa, logičkih i psiholoških pauza, rečeničnog akcenta). Čitanje i kazivanje po ulogama.
Razvijanje fleksibilne brzine čitanja u sebi u zavisnosti od teksta. Uvođenje učenika u "letimično" čitanje radi nalaženja određenih informacija (u udžbenicima drugih predmeta, u novinskim člancima, u knjizi iz lektire, u dopisima, oglasima, obaveštenjima i sl.) i upućivanje učenika u čitanje "s olovkom u ruci" (podvlačenje, obeležavanje, zapisivanje i drugo).
KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje
Prepričavanje teksta sa promenom redosleda događaja (retrospektiva) - po samostalno sačinjenom planu.
Pričanje o stvarnom ili izmišljenom događaju uz korišćenje pripovedanja, opisivanja i dijaloga. Analiza odabranih tekstova u kojima preovlađuje govor likova radi boljeg shvatanja dijaloga kao oblika kazivanja. Preinačavanje upravnog govora u neupravni.
Opisivanje: složenijeg radnog postupka (rad u školskoj radionici); eksterijera (zgrada, most, stara kuća, panorama); enterijera (pozornica, galerija slika); naglašavanje osobenih karakteristika određenog prostora; portretisanje - lika iz književnog dela na osnovu fabule, dijaloga i piščevih komentara (po samostalno sačinjenom planu); književnoumetnički i tehnički opis.
Raspravljanje o pročitanoj knjizi, pozorišnoj predstavi, filmu, radijskoj i televizijskoj emisiji, slici, koncertu - uz zajedničko sačinjavanje teza za raspravu. Raspravljanje o aktuelnim problemima u školi i društvu.
Uočavanje razlika među stilovima; analiza tekstova pisanih različitim stilovima.
Pismeno izražavanje
Opisivanje eksterijera i enterijera prema samostalno sačinjenom planu. Portretisanje književnog lika na osnovu piščevih komentara, fabule, dijaloga - po samostalno sačinjenom planu.
Raspravljanje o aktuelnim problemima na osnovu tekstova iz omladinske štampe i date teze.
Oblici novinskog izražavanja: vest, izveštaj, izveštavanje sa elementima reportaže.
Pisanje prikaza književnog dela, filma, pozorišne predstave, radijske i televizijske emisije.
Podsticanje učenika na samostalno literarno stvaralaštvo (čitanje učeničkih radova i razgovor o njima).
Sintaksičko-stilske i leksičke vežbe.
Molba, žalba, telegrafska čestitka i uputnica.
Osam domaćih pismenih zadataka i njihova analiza na času.
Četiri školska pismena zadatka (jedan čas za izradu i dva časa za analizu zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava).
(4 časa nedeljno, 136 časova godišnje)
Operativni zadaci:
- obnavljanje, sistematizacija znanja i delimično proširivanje sadržaja iz gramatike i pravopisa obrađenih u prethodnim razredima;
- upoznavanje istorijskog razvoja srpskog književnog jezika;
- savladavanje glavnih pravila akcenatske norme književnog jezika;
- formiranje kriterijuma za samostalan izbor, analizu i procenu umetničkih dela pristupačnih ovom uzrastu;
- upoznavanje tehnike pisanja referata;
- ovladavanje raspravom kao oblikom usmenog i pismenog izražavanja;
- sistematizacija znanja o gradivu iz svih programskih područja.
JEZIK
Gramatika
Osnovne informacije o istoriji književnog srpskog jezika i kratak pregled sadašnjeg stanja.
Jezik kao sredstvo sporazumevanja (pojam, društvena uslovljenost razvoja, jezik prema drugim sredstvima komunikacije); jezik - najsavršenije sredstvo komunikacije. Osnovne informacije o normi u jeziku.
Obnavljanje i sistematizacija znanja o sadržajima obrađenim u prethodnim razredima i delimično proširivanje znanja.
Građenje reči - pored obnavljanja znanja o građenju reči derivacijom i slaganjem, osnovne informacije o kombinovanom građenju reči i građenju pretvaranjem.
Sistematizacija znanja o promenljivim i nepromenljivim vrstama reči - njihovim morfološkim karakteristikama i funkcijama u rečenici. Uz obnavljanje i sistematizaciju znanja o deklinaciji, značenju i upotrebi padeža, osnovne informacije o padežima za označavanje mesta uz glagole kretanja i glagole mirovanja; vežbe za otklanjanje grešaka u upotrebi padežnih oblika. Osnovne informacije o padežnoj sinonimiji na primerima kvalitativnog genitiva i instrumentala.
Obnavljanje i sistematizacija znanja o glagolima - neprelazni, prelazni i povratni; podela glagola po vidu; vreme, način; lice, broj i rod; lični i nelični glagolski oblici; osnovne funkcije i značenja. Osnovne informacije o pripovedačkom značenju prezenta, aorista i futura I i o futurskom značenju prezenta.
Obnavljanje znanja o obrađenim glasovnim promenama i alternacijama. Sistematizacija znanja o deklinaciji i komparaciji prideva (ukazivanje na primere komparacije priloga).
Glavna pravila standardne akcenatske norme i sistematizovanje znanja o akcentima iz prethodnih razreda.
Pravopis
Pisanje pozajmljenih i stranih reči. Pisanje polusloženica.
Genitivni znak.
Sistematizovanje sadržaja iz pravopisa: upotreba velikog slova, interpunkcija, spojeno i rastavljeno pisanje reči; pisanje skraćenica; rastavljanje reči na kraju reda.
KNJIŽEVNOST
Školska lektira
Oskar Davičo: Srbija
Đura Jakšić: Otadžbina
Jovan Jovanović Zmaj: Svetli grobovi
Vuk St. Karadžić: Izbor iz Rječnika; o narodnim pevačima
Ivan Goran Kovačić: Jama (X pevanje)
Laza Lazarević: Sve će to narod pozlatiti
Ivan Mažuranić: Smrt Smail-age Čengića (Agovanje)
Simo Matavulj: Pilipenda
Ljubomir Nenadović: Pisma iz Italije (odlomak o Njegošu)
Prota Mateja Nenadović: Memoari (odlomak)
Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac (pismo Selima vezira i otpozdrav na pismo)
Vasko Popa: Očiju tvojih da nije
Miloš Crnjanski: Seobe I (odlomak)
Dobrica Ćosić: Deobe (odlomak)
Petar Kočić: Kroz mećavu
Sergej A. Jesenjin: Pesma o keruši
Klod Kampanj: Zbogom mojih petnaest godina
Ženidba Milića barjaktara - narodna pesma
Početak bune protiv dahija (odlomak) - narodna epska pesma
Nemušti jezik - narodna pripovetka
Domaća lektira
Ivo Andrić: Izbor pripovedaka o deci
Branislav Nušić: Sumnjivo lice
Branko Ćopić: Doživljaji Nikoletine Bursaća
Izbor iz savremene srpske poezije i proze.
Izbor iz usmene književnosti srpskog naroda i nacionalnih manjina (epske narodne pesme o oslobođenju Srbije i Crne Gore; narodne ljubavne pesme).
Tumačenje teksta
Osposobljavanje učenika za samostalnu analizu književnoumetničkog dela (lirska i epska pesma, pripovetka, roman i drama) uz pomoć razvijenog plana i teza. Procenjivanje idejno-estetskih, jezičko-stilskih i drugih vrednosti umetničkog dela.
Sticanje pouzdanog kriterijuma za izbor, analizu i procenu književnog teksta. Upućivanje učenika u korišćenje odabrane i pristupačne literature o delima i piscima. Podsticanje i razvijanje kritičkog odnosa u problemskom pristupu delu i piscu.
Osnovni pojmovi o stilu u štampi.
Sistematizovanje znanja o narodnoj književnosti (na primerima iz lektire).
Književni pojmovi
Prilikom obrade književnih i drugih dela usvajaju se sledeći pojmovi: refleksivna pesma, epsko-lirska poezija (balada, poema). Tragedija; književni rodovi i značajnije književne vrste; dnevnik, putopis, memoari, biografija; romantično, realistično; sistematizovanje obrađenih pojmova (na odabranim primerima iz obeju lektira).
Funkcionalni pojmovi
Podsticanje učenika na shvatanje i usvajanje funkcionalnih pojmova: etičko, dokumentovano, teza, refleksija, memorija, racionalno, kreativno, sugestivno, plastično, apsurd, provokacija; samokritičnost, samoinicijativa, doslednost, agresivnost, sebičnost (egoizam), licemerje, oportunizam; nezavisan, angažovan; protivurečnost.
Čitanje
Usavršavanje izražajnog čitanja (sa zahtevima kao u prethodnim razredima). Razvijanje ličnog tona pri čitanju i kazivanju napamet naučenih proznih i poetskih celina.
Vežbanje u "letimičnom" čitanju poznatog teksta, radi nalaženja određenih informacija i uvođenja učenika u "letimično" čitanje nepoznatog teksta, da bi utvrdili da li ih tekst interesuje i da li će ga čitati u celini (novinski članak, nepoznata knjiga i sl.).
KULTURA IZRAŽAVANJA
Usmeno izražavanje
Pričanje o doživljaju sa efektnim početkom i završetkom.
Opisivanje: složenih predmeta (aparati i uređaji u kući); složenijih radnih postupaka sa pojačanim zahtevima u odnosu na preciznost (hemijski eksperiment, seciranje na času biologije); portretisanje lika iz filmskog, scenskog i televizijskog dela; humoristički opis; naučni opis; vrste opisa.
Raspravljanje o knjizi, pozorišnoj predstavi, filmu, izložbi i sl. uz prethodno obučavanje učenika u pisanju teza, prikupljanju podataka iz različitih izvora kao što su: enciklopedije, leksikoni, priručnici i sl.
Kritički prikaz nove knjige, filma, radijske, televizijske emisije i koncerta.
Pismeno izražavanje
Opisivanje složenog predmeta i složenijeg radnog postupka po samostalno sačinjenom planu. Portretisanje lika iz filma, pozorišne predstave, televizijske emisije - po samostalno sačinjenom planu.
Kritički prikaz nove knjige, filma, pozorišne predstave, televizijske emisije.
Pisanje reportaže.
Molba. Zapisnik. Obučavanje učenika u popunjavanju različitih obrazaca.
Podsticanje učenika na samostalno literarno stvaralaštvo - čitanje učeničkih radova i razgovor o njima.
Osam domaćih pismenih zadataka i njihova analiza na času.
Četiri školska pismena zadatka (jedan čas za izradu, dva za analizu zadataka i pisanje poboljšane verzije sastava).
(Orijentacioni sadržaji programa)
Jezik i kultura izražavanja
Vežbe u govorništvu. Kratko, sadržajno i jasno izlaganje o određenoj temi za određeno vreme. Govorenje pred auditorijumom.
Međusobni odnos rečenica u složenoj rečenici. Inverzija. Poredak rečenica u rečeničkom skupu. Rečenički članovi. Kongruencija.
Pridevi u imeničkoj funkciji. Lične zamenice - sistem govorih lica.
Aktiv i pasiv.
Građenje reči. Najproduktivniji nastavci za građenje izvedenih imenica.
Vežbe u pravilnom akcentovanju.
Proučavanje lokalnog govora. Sastavljanje diferencijalnog rečnika. Uočavanje upotrebe pozajmljenica u različitim situacijama i mogućnosti njihovog zamenjivanja rečima i izrazima domaćeg porekla.
Književnost
Analiza lirske i epske pesme - odlike (emotivnost, misaonost; tragično, komično; ritam, stih, versifikacija; jezičko-stilska sredstva) i klasifikacija.
Analiza dramskog književnog dela - uočavanje bitnih odlika. Razlika između dramskog književnog dela i pozorišne predstave.
Analiza savremenog književnog dela po slobodnom izboru učenika. Korišćenje osnovne literature o delima i piscima. Formiranje vlastitog mišljenja o književnom delu.
Analiza domaćeg filma sa posebnim akcentom na vizuelnim i akustičkim efektima.
(Orijentacioni sadržaji programa)
Jezik i kultura izražavanja
Savremeni srpski književni jezik (razvoj, osobenosti).
Vrste stilova. Književni jezik i argo.
Vežbe u govorništvu. Kratko, sadržajno i jezgrovito izlaganje o određenoj temi za određeno vreme, pred auditorijumom.
Proučavanje lokalnog govora. Izrada diferencijalne gramatike. Samostalni radovi učenika o lokalnom govoru (metodologija istraživanja i pisanja; čitanje i analiziranje ovih radova; objavljivanje u školskim glasilima i drugim publikacijama).
Književnost
Osnovne karakteristike savremenog pesničkog jezika (na samostalno odabranim primerima).
Dramsko delo - književno, pozorišno, radijsko, televizijsko (uočavanje sličnosti, razlika i osobenosti na samostalno odabranim primerima).
Savremeni omladinski književni i drugi listovi i časopisi (praćenje, uočavanje osobenosti, kritička analiza odabranih tekstova). Saradnja u omladinskoj štampi i porodici.
Celovita analiza filmskog i dramskog dela (stilske vežbe i samostalna priprema kratkih scenarija i pozorišnih reklama).
UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
Jezik (gramatika i pravopis)
U nastavi jezika učenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezička pravila i gramatičke norme već i na njihovu funkciju. Na primer, rečenica se ne upoznaje samo kao gramatička jedinica (sa stanovišta njene strukture), već i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji).
Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se učenicima jezik predstavi i tumači kao sistem. Nijedna jezička pojava ne bi trebalo da se izučava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru vežbi slušanja, govorenja, čitanja i pisanja učenici zapažaju jezičke pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentričnim krugovima i kontinuiranim nizovima gramatički sadržaji izučavali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom učenika.
Postupnost se obezbeđuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadržaja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznačena je opisno formulisanim zahtevima: zapažanje, uočavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomaže u njihovim nastojanjima da učenike ne opterete obimom i dubinom obrade jezičke građe.
Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezičkih zakonitosti i informacija o njima.
Takvim pristupom jezičkoj građi u programu nastavnici se usmeravaju da tumačenje gramatičkih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su učenici u prethodnim razredima uočili i njome, u manjoj ili većoj meri, ovladali u jezičkoj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uočavaju na sadržajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, međutim, dosledno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h, učenici će prvo zapažati u građenju reči i deklinaciji u V razredu, a vežbama i jezičkim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobiće u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim načinom će učenici steći osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobiće se za jezičku praksu, a neće biti opterećeni učenjem opisa i istorije tih jezičkih pojava.
Elementarne informacije iz morfologije počinju se učenicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred proširuju i produbljuju. Od samog početka učenike treba navikavati da uočavaju osnovne morfološke kategorije, na primer: u II razredu pored uočavanja reči koje imenuju predmete i bića, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih reči a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem će se učenici postupno i logički uvoditi ne samo u morfološke već i u sintaksične zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola - lični glagolski oblici - predikat - rečenica). Reči uvek treba uočavati i obrađivati u okviru rečenice, u kojoj se zapažaju njihove funkcije, značenja i oblici.
Programske sadržaje iz akcentologije ne treba obrađivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, već i u nastavi čitanja i jezičke kulture, učenike treba u svakom razredu uvoditi u programom predviđene standardne akcenatske norme a stalnim vežbanjem, po mogućstvu uz korišćenje audio snimaka, učenike treba navikavati da čuju pravilno akcentovanu reč a u krajevima gde se odstupa od akcenatske norme da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta.
Pravopis se savlađuje putem sistematskih vežbanja elementarnih i složenih koje se organizuju često, raznovrsno i različitim oblicima pismenih vežbi. Pored toga, učenike vrlo rano treba upućivati na služenje pravopisom i pravopisnim rečnikom (školsko izdanje).
Vežbe za usvajanje i utvrđivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktične primene u novim govornim situacijama proističe iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od književnog jezika, kolebanjima, greškama koje se javljaju u pismenom izražavanju učenika. Stoga se sadržaj vežbanja u nastavi jezika mora određivati na osnovu sistematskog praćenja govora i pisanja učenika. Tako će nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja učenika za pravilno komuniciranje savremenim književnim srpskim jezikom.
U nastavi gramatike treba primenjivati sledeće postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalnošću:
- podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja učenika;
- suzbijanje misaone inercije i učenikovih imitatorskih sklonosti;
- zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezičkih pojava;
- uvažavanje situacione uslovljenosti jezičkih pojava;
- povezivanje nastave jezika sa doživljavanjem umetničkog teksta;
- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izražajnosti jezičkih pojava;
- korišćenje umetničkih doživljaja kao podsticaja za učenje maternjeg jezika;
- sistematska i osmišljena vežbanja u govoru i pisanju;
- što efikasnije prevazilaženje nivoa prepoznavanja jezičkih pojava;
- negovanje primenjenog znanja i umenja;
- kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;
- ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vežbanja;
- pobuđivanje učenikovog jezičkog izraza životnim situacijama;
- ukazivanje na gramatičku sačinjenost stilskih izražajnih sredstava;
- korišćenje prikladnih ilustracija određenih jezičkih pojava.
U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspešno suzbijaju učenikovu misaonu inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost učenika, što pojačava njihov istraživački i stvaralački odnos prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu čvrstu vezanost za životnu, jezičku i umetničku praksu, odnosno za odgovarajuće tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje na određenu jezičku pojavu na izolovanim rečenicama, istrgnutim iz konteksta, označeno kao izrazito nepoželjan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene rečenice, lišene konteksta, postaju mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, uče napamet i reprodukuju, a sve to sprečava svesnu aktivnost učenika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost.
Savremena metodika nastave gramatike zalaže se da težište obrade određenih jezičkih pojava bude zasnovano na suštinskim osobenostima, a to znači na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, što podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obeležja proučavanih jezičkih pojava.
U nastavi jezika nužno je posmatrati jezičke pojave u životnim i jezičkim okolnostima koje su uslovile njihovo značenje. Učenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se određena jezička pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati učenicima, a ako pak nisu, treba ih pročitati i o njima razgovarati sa učenicima.
Nastavnik treba da ima na umu i to da upoznavanje suštine jezičke pojave često vodi preko doživljavanja i shvatanja umetničkog teksta, što će biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da što češće upućuje učenike da otkrivaju stilsku funkciju (izražajnost) jezičkih pojava. To će doprineti razvijanju učenikove radoznalosti za jezik, jer umetnička doživljavanja čine gramatičko gradivo konkretnijim, lakšim i primenljivijim. Kad učenicima postane pristupačna stilska (izražajna, ekspresivna) funkcija jezičke pojave, prihvataju je kao stvaralački postupak, što je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku brže prelaze u umenja, da se na taj način doprinosi boljem pismenom i usmenom izražavanju, ali i uspešnijoj analizi književnih tekstova.
Nužno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih vežbanja, odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvežba. To znači da vežbanja moraju biti sastavni činilac obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvrđivanja znanja.
Metodika nastave jezika, teorijski i praktično, upućuje da u nastavi maternjeg jezika treba što pre prevazići nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati više oblike znanja i umenja - primenljivost i stvaralaštvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tumačenja teksta (umetničkog i popularnog), čime se ono uzdiže od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktične primene.
Praktičnost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaženje u umenje i navike posebno se postiže negovanjem pravopisnih i stilskih vežbi.
Učenike, takođe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vežbanja zasnovana na korišćenju primera iz neposredne govorne prakse, što nastavu gramatike približava životnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj način postaje praktičnija i zanimljivija, čime učeniku otvara raznovrsne mogućnosti za njegova stvaralačka ispoljavanja.
Situacije u kojima se ispoljavaju određene jezičke pojave može i sam nastavnik da postavlja učenicima, da ih spretno podseća na njihova iskustva, a oni će kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju.
Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji započinju motivacijom, a završavaju saznavanjem, rezimiranjem i primenom određenog gradiva, u savremenom metodičkom pristupu, pogotovu u problemski usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju više puta tokom nastavnog časa. Takav saznajni proces podrazumeva učestalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije, teorijskih obaveštenja i praktične obuke.
Savremena metodika nastave ističe niz saodnosnih metodičkih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omogućuju da svaki celovit saznajni put, počev od onog koji je uokviren školskim časom, dobije svoju posebnu strukturu.
Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledećih metodičkih radnji:
- Korišćenje pogodnog polaznog teksta (jezičkog predloška) na kome se uviđa i objašnjava odgovarajuća jezička pojava. Najčešće se koriste kraći umetnički, naučno-popularni i publicistički tekstovi, a i primeri iz pismenih radova učenika;
- Korišćenje iskaza (primera iz prigodnih, tekućih ili zapamćenih) govornih situacija;
- Podsticanje učenika da polazni tekst dožive i shvate u celini i pojedinostima;
- Utvrđivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezičkim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakšem shvatanju novog gradiva. (Obično se koriste primeri iz poznatog teksta);
- Upućivanje učenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uočavaju primere jezičke pojave koja je predmet saznavanja;
- Najavljivanje i beleženje nove nastavne jedinice i podsticanje učenika da zapaženu jezičku pojavu istraživački sagledaju;
- Saznavanje bitnih svojstava jezičke pojave (oblika, značenja, funkcije, promene, izražajnih mogućnosti...);
- Sagledavanje jezičkih činjenica (primera) sa raznih stanovišta, njihovo upoređivanje, opisivanje i klasifikovanje;
- Ilustrovanje i grafičko predstavljanje jezičkih pojmova i njihovih odnosa;
- Definisanje jezičkog pojma; isticanje svojstva jezičke pojave i uočenih zakonitosti i pravilnosti;
- Prepoznavanje, objašnjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode sami učenici (neposredna dedukcija i prvo vežbanje);
- Utvrđivanje, obnavljanje i primena stečenog znanja i umenja (dalja vežbanja, u školi i kod kuće).
Navedene metodičke radnje međusobno se dopunjuju i prožimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog časa na kome se razmatra određena jezička pojava, a neke i posle časa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike bude ranije upoznat, a da pojedine jezičke vežbe budu predmet učeničkih domaćih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, već se primenjuje kad mu je funkcionalnost neosporna.
Paralelno i združeno u navedenom saznajnom putu teku sve važne logičke operacije: zapažanje, upoređivanje, zaključivanje, dokazivanje, definisanje i navođenje novih primera. To znači da časovi na kojima se izučava gramatičko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uočljive prelaze između njih. Nešto je vidljiviji prelaz između induktivnog i deduktivnog načina rada, kao i između saznavanja jezičke pojave i uvežbavanja.
Književnost
Uvođenje najmlađih učenika u svet književnosti ali i ostalih, tzv. neknjiževnih tekstova (popularnih, informativnih), predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo, na ovom stupnju školovanja stiču se osnovna i ne malo značajna znanja, umenja i navike od kojih će u dobroj meri zavisiti ne samo učenička književna kultura već i njegova opšta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog čoveka.
Domaća lektira
Metode i oblici rada u obradi domaće lektire prilagođavaju se uzrastu učenika. Nastavnik će učenike upućivati i podsticati na čitanje davanjem određenih, ali različitih zadataka: da delo pročitaju svi u odeljenju, ali da o njemu iz različitih aspekata govore ili pišu, bilo svi učenici ili pak grupe i pojedinci, koji se za pojedna pitanja sami opredele ili dobiju specijalan zadatak. Tako će čas lektire zainteresovati celo odeljenje i aktivirati sve učenike. Na času lektire o književnom delu svaki učenik treba da govori ili da čita svoj rad prema svojim mogućnostima i umenjima, a ne samo odabrani pojedinci. U toku godine, na časovima lektire, svaki učenik treba da pokaže koliko druguje s knjigom i šta mu je to druženje donelo, čime ga je obogatilo i kako ga je usmerilo.
Imajući u vidu takve zadatke nastave lektire, nastavnik će prvo sam proučiti spisak dela domaće lektire za svaki razred. Učenicima će krajem tekuće i početkom sledeće školske godine svaku knjigu predstaviti i približiti dajući im mogućnost da izaberu određene teme za koje će se u čitanju knjige opredeliti.
Redosled čitanja i obrade odabranih dela lektire nastavnik blagovremeno utvrđuje zajedno sa učenicima, stručnim aktivom i školskim bibliotekarom. Časove obrade lektire, utvrđene programom, zajedno sa naslovima knjiga, nastavnik unosi u svoj godišnji plan rada. Taj redosled može u toku godine da se menja, o čemu učenike treba blagovremeno obavestiti.
I nastavniku i učeniku omogućuje se izbor novih dela za lektiru i izvan određenog spiska. Ta mogućnost obavezuje nastavnika da sistematski prati savremeno književno stvaralaštvo kako bi mogao da odabere i učenicima preporuči novu knjigu u pravom trenutku. Ta mogućnost upotpunjuje dati spisak domaće lektire i osavremenjuje ga.
Čitanje od III do VIII razreda
Tumačenje teksta zasniva se na njegovom čitanju, doživljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet shvatanja poruka i neposredno uslovljen kvalitetom čitanja. Zato su razni oblici usmerenog čitanja osnovni preduslov da učenici u nastavi stiču saznanja i da se uspešno uvode u svet književnog dela.
Izražajno čitanje neguje se sistematski, uz stalno povećavanje zahteva i nastojanje da se što potpunije iskoriste sposobnosti učenika za postizanje visokog kvaliteta u veštini čitanja. Vežbanja u izražajnom čitanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i učenikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno proučava one njegove osobenosti koje utiču na prirodu izražajnog čitanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadržajem teksta, nastavnik zauzima odgovarajući stav i određuje situacionu uslovljenost jačine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza, rečeničnog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno služi audio snimcima uzornih interpretativnih čitanja.
Pošto se izražajno čitanje, po pravilu, uvežbava na prethodno obrađenom i dobro shvaćenom tekstu, to je konkretno i uspešno tumačenje štiva neophodan postupak u pripremanju učenika za izražajno čitanje. U okviru neposredne pripreme u VI, VII i VIII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihički i jezičkostilski činioci koji zahtevaju odgovarajuću govornu realizaciju. U pojedinim slučajevima nastavnik (zajedno sa učenicima) posebno priređuje tekst za izražajno čitanje na taj način što u njemu obeležava vrste pauza, rečenične akcente, tempo i glasovne modulacije.
Izražajno čitanje uvežbava se na tekstovima različite sadržine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijaloškom i monološkom obliku. Posebna pažnja posvećuje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramatičnosti i govorenju iz perspektive pisca i pojedinih likova.
U odeljenju treba obezbediti odgovarajuće uslove za izražajno čitanje i kazivanje - učenicima u ulozi čitača i govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slušalačku publiku, zainteresovanu i sposobnu da kritički i objektivno procenjuje kvalitet čitanja i kazivanja. Posredstvom audio snimka, učenicima povremeno treba omogućiti da čuju svoje čitanje i da se kritički osvrću na svoje umenje. Na časovima obrade književnih dela primenjivaće se učenička iskustva u izražajnom čitanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi.
Čitanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna pažnja. Ono je uvek usmereno i istraživačko; pomoću njega se učenici osposobljavaju za svakodnevno sticanje informacija i za učenje.
Vežbe čitanja u sebi neposredno se uklapaju u ostale oblike rada i uvek su u funkciji svestranijeg sticanja znanja i razumevanja ne samo književnog dela, već i svih osmišljenih tekstova.
Primena tekst metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne vežbe za savladavanje brzog čitanja u sebi s razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti učenika da čitaju fleksibilno, da usklađuju brzinu čitanja sa ciljem čitanja i karakteristikama teksta koji čitaju.
Kvalitet čitanja u sebi podstiče se prethodnim usmeravanjem učenika na tekst i davanjem odgovarajućih zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja pročitanog teksta, odnosno ostvarenja dobijenih zadataka, Informativno, produktivno i analitičko čitanje najuspešnije se podstiču samostalnim istraživačkim zadacima koji se učenicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadržaja iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapređuju logika i brzina čitanja, a naročito brzina shvatanja pročitanog teksta, čime se učenici osposobljavaju za samostalno učenje.
Učenici starijih razreda uvode se u "letimično" čitanje koje je uslovljeno brzinom i stvarno pročitanim tekstom. Ono se sastoji od brzog traženja informacije i značenja u tekstu, pri čemu se ne pročita svaka reč, već se pogledom "prolazi" kroz tekst i čita se na preskok (međunaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima, uvod, zaključak). Pri vežbanju učenika u "letimičnom" čitanju, prethodno se zadaju odgovarajući zadaci (traženje određenih informacija, podataka i sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja i meri vreme za koje su zadaci izvršeni. "Letimičnim" čitanjem učenici se takođe osposobljavaju da radi podsećanja, obnavljanja, memorisanja, čitaju podvučene i na drugi način označene delove teksta prilikom ranijeg čitanja "s olovkom u ruci", koje treba sistematski sprovoditi kao vid pripremanja učenika za samostalan rad i učenje.
Izražajno kazivanje napamet naučenih tekstova i odlomaka u prozi i stihu značajan je oblik rada u razvijanju govorne kulture učenika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna osnova i neophodan uslov za prirodno i izražajno kazivanje stihova. Zato je poželjno da se povremeno, na istom času, naizmenično uvežbava i upoređuje govorenje tekstova u prozi i stihu.
Napamet će se učiti razni kraći prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izražajnog kazivanja znatno zavisi od načina učenja i logičkog usvajanja teksta. Ako se mehanički uči, kao što ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na način kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da učenike navikne na osmišljeno i interpretativno učenje teksta napamet. Tokom vežbanja treba stvoriti uslove da kazivanje teče "oči u oči", da govornik posmatra lice slušalaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna pažnja se posvećuje svim vrednostima i izražajnim mogućnostima govornog jezika, posebno - prirodnom govornikovom stavu, pouzdanom prenošenju informacija i sugestivnom kazivanju.
Tumačenje teksta od III do VIII razreda
Sa obradom teksta počinje se posle uspešnog interpretativnog čitanja naglas i čitanja u sebi. Književnoumetničko delo se čita, prema potrebi i više puta, sve dok ne izazove odgovarajuće doživljaje i utiske koji su neophodni za dalje upoznavanje i proučavanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog čitanja dela u celini, ili njegovih odlomaka, obavezno će se primenjivati u obradi lirske pesme i kraće proze.
Pri obradi teksta primenjivaće se u većoj meri jedinstvo analitičkih i sintetičkih postupaka i gledišta. Značajne pojedinosti, elementarne slike, ekspresivna mesta i stilsko-jezički postupci neće se posmatrati kao usamljene vrednosti, već ih treba sagledavati kao funcionalne delove viših celina i tumačiti u prirodnom sadejstvu s drugim umetničkim činiocima. Književnom delu pristupa se kao složenom i neponovljivom organizmu u kome je sve uslovljeno uzročno-posledičnim vezama, podstaknuto životnim iskustvom i uobličeno stvaralačkom maštom.
Učenike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o književnom delu podrobnije dokazuju činjenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istraživačku delatnost i zauzimanje kritičkih stavova prema proizvoljnim ocenama i zaključcima.
Nastavnik će imati u vidu da je tumačenje književnih dela u osnovnoj školi, pogotovu u mlađim razredima, u načelu predteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem stručne terminologije. To međutim, nimalo ne smeta da i običan "razgovor o štivu" u mlađim razredima bude stručno zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istraživačke radoznalosti. Vrednije je projektovanje učenika povodom neke umetničke slike i njeno intenzivno doživljavanje i konkretizovanje u učenikovoj mašti nego samo saznanje da ta slika formalno spada u red metafora, personifikacija ili poređenja. Zato se još od prvog razreda učenici navikavaju da slobodno ispoljavaju svoje utiske, osećanja, asocijacije i misli izazvane slikovitom i figurativnom primenom pesničkog jezika.
U svim razredima obrada književnog dela treba da bude protkana rešavanjem problemskih pitanja koja su podstaknuta tekstom i umetničkim doživljavanjem. Na taj način stimulisaće se učenička radoznalost, svesna aktivnost i istraživačka delatnost, svestranije će se upoznati delo i pružati mogućnost za afirmaciju učenika u radnom procesu.
Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, često i višestruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i društveno-istorijske okvire, davanje neophodnih podataka o piscu i nastanku dela, kao i obaveštenja o bitnim sadržajima koji prethode odlomku - sve su to uslovi bez kojih se u brojnim slučajevima tekst ne može intenzivno doživeti i pravilno shvatiti. Zato prototopsku i psihološku realnost, iz koje potiču tematska građa, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje, treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije doživljavanje i pouzdanije tumačenje.
Metodika nastave književnosti već nekoliko decenija, teorijski i praktično, razvija i stalno usavršava nastavnikov i učenikov istraživački, pronalazački, stvaralački i satvorački odnos prema književnoumetničkom delu. Književnost se u školi ne predaje i ne uči, već čita, usvaja, u njoj se uživa i o njoj raspravlja. To su putevi da nastava književnosti širi učenikove duhovne vidike, razvija istraživačke i stvaralačke sposobnosti učenika, kritičko mišljenje i umetnički ukus, pojačava i kultiviše literarni, jezički i životni senzibilitet.
Moderna i savremena organizacija nastave maternjeg jezika i književnosti podrazumeva aktivnu ulogu učenika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi književnosti učenik ne sme biti pasivni slušalac koji će u određenom trenutku reprodukovati "naučeno gradivo", odnosno nastavnikova predavanja, već aktivni subjekat koji istraživački, stvaralački i satvorački u č e s t v u j e u proučavanju književnoumetničkih ostvarenja.
Učenikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi kroz sve tri radne etape; pre časa, u toku časa i posle časa. U svim etapama učenik se mora sistematski navikavati da u toku čitanja i proučavanja dela samostalno rešava brojna pitanja i zadatke, koji će ga u punoj meri emocionalno i misaono angažovati, pružiti mu zadovoljstvo i pobuditi istraživačku radoznalost. Takvi zadaci biće najmoćnija motivacija za rad što je osnovni uslov da se ostvare predviđeni interpretativni dometi. Nastavnik valja da postavi zadatke koji će učenika podsticati da uočava, otkriva, istražuje, procenjuje i zaključuje. Nastavnikova uloga jeste u tome da osmišljeno pomogne učeniku tako što će ga podsticati i usmeravati, nastojeći da razvija njegove individualne sklonosti i sposobnosti, kao i da adekvatno vrednuje učeničke napore i rezultate u svim oblicima tih aktivnosti.
Proučavanje književnoumetničkog dela u nastavi je složen proces koji započinje nastavnikovim i učenikovim pripremanjem (motivisanje učenika za čitanje, doživljavanje i proučavanje umetničkog teksta, čitanje, lokalizovanje umetničkog teksta, istraživački pripremni zadaci) za tumačenje dela, svoje naproduktivnije vidove dobija u interpretaciji književnog dela na nastavnom času, a u oblicima funkcionalne primene stečenih znanja i umenja nastavlja se i posle časa: u produktivnim obnavljanjima znanja o obrađenom nastavnom gradivu, u poredbenim izučavanjima književnoumetničkih dela i istraživačko-interpretativnim pristupima novim književnoumetničkim ostvarenjima. Središnje etape procesa proučavanja književnoumetničkog dela u nastavi jesu metodološko i metodičko z a s n i v a nj e interpretacije i njeno r a z v i j a nj e na nastavnom času.
U zasnivanju i razvijanju nastavne interpretacije književnoumetničkog dela osnovno metodološko opredeljenje treba da bude prevashodna usmerenost interpretacije prema umetničkom tekstu. Savremena metodika nastave književnosti opredelila se, dakle, za unutrašnje (imanentno) izučavanje umetničkog teksta, ali ona nikako ne previđa nužnost primene i vantekstovnih gledišta da bi književnoumetničko delo bilo valjano i pouzdano protumačeno.
Uz navedena metodološka opredeljenja, nastavna interpretacija književnoumetničkog dela valja da udovolji i zahtevima koje joj postavlja metodika nastave književnosti: da bude originalna, estetski motivisana, svestrano usklađena sa nastavnim ciljevima i značajnim didaktičkim načelima, da ima sopstvenu koherentnost i postupnost, a da metodološka i metodička postupanja na svakoj deonici interpretacije ostvaruju jedinstvo analize i sinteze.
O okviru osnovne metodološke orijentacije da nastavna interpretacija književnoumetničkog dela u najvećoj meri bude usmerena prema umetničkom tekstu, primat pripada opredeljenju da se dinamika interpretacije usklađuje sa vodećim umetničkim vrednostima književnog ostvarenja, tako što će one biti činioci objedinjavanja interpretativnih tokova kroz svet dela. Jedno od najvažnijih načela koje poštuje tako zasnovana i opredeljena nastavna interpretacija jeste udovoljavanje zahtevu da se tumačenjem vodećih vrednosti obuhvati, odnosno prouči, delo u celini. Pošto su objedinjena postavka i odnosi svestranih međusobnih prožimanja prirodne datosti umetničkih činilaca u delu, tumačenjem vodećih umetničkih vrednosti obuhvataju se i upoznaju i svi drugi bitni činioci umetničke strukture, među kojima svaki u interpretaciji dobija onoliko mesta koliko mu pripada u skladu sa udelom koji ima u opštoj umetničkoj vrednosti dela. U nastavnoj interpretaciji književnoumetničkog dela objedinjavajući i sintetički činioci mogu biti: umetnički doživljaji, tekstovne celine, bitni strukturni elementi (tema, motivi, umetničke slike, fabula, siže, književni likovi, poruke, motivacioni postupci, kompozicija), oblici kazivanja, jezičko-stilski postupci i literarni (književnoumetnički) problemi.
U svakom konkretnom slučaju, dakle, na valjanim estetskim, metodološkim i metodičkim razlozima valja utemeljiti izbor onih vrednosnih činilaca prema kojima će biti usmeravana dinamika nastavne interpretacije književnoumetničkog dela. Zato metodološki i metodički prilazi književnoumetničkom delu, koje teorijski i praktično zasniva i razvija savremena metodika nastave književnosti, ne poznaju i ne priznaju utvrđene metodološke i metodičke sisteme koje bi trebalo primeniti u interpretaciji svakog pojedinog dela. To znači da nema poznatih i jednom zauvek otkrivenih puteva kojima se ulazi u svet svakog pojedinog književnoumetničkog ostvarenja, već su ti putevi unekoliko uvek drugačiji u pristupu svakom pojedinom književnoumetničkom delu - onoliko koliko je ono autonomno, samosvojno i neponovljivo umetničko ostvarenje.
Književni pojmovi
Književne pojmove učenici će upoznavati uz obradu odgovarajućih tekstova i pomoću osvrta na prethodno čitalačko iskustvo. Tako će se, na primer, tokom obrade neke rodoljubive pesme, a uz poredbeni osvrt na dve-tri ranije pročitane pesme iste vrste, razvijati pojam rodoljubive pesme i sticati saznanje o toj lirskoj vrsti. Upoznavanje metafore biće pogodno tek kada su učenici u prethodnom i predteorijskom postupku otkrivali izražajnost izvesnog broja metaforičkih slika, kad neke od njih već znaju napamet i nose ih kao umetničke doživljaje. Jezičko-stilskim izražajnim sredstvima prilazi se s doživljajnog stanovišta; polaziće se od izazvanih umetničkih utisaka i estetičke sugestije, pa će se potom istraživati njihova jezičko-stilska uslovljenost.
Funkcionalni pojmovi
Funkcionalni pojmovi se ne obrađuju posebno, već se u toku nastave ukazuje na njihova primenjena značenja. Učenici ih spontano usvajaju u procesu rada, u tekućim informacijama na časovima, a uz paralelno prisustvo reči i njome označenog pojma. Potrebno je samo podsticati učenike da navedene reči (a i druge slične njima) razumeju i shvate i da ih primenjuju u odgovarajućim situacijama. Ako, na primer, na zahtev da se uoče i objasne okolnosti koje utiču na ponašanje nekog lika, učenik navede te okolnosti, onda je to znak (i provera) da je taj pojam i odgovarajuću reč shvatio u punom značenju.
U usmenom i pismenom izražavanju uzgredno će se proveravati da li učenici pravilno shvataju i upotrebljavaju reči: uzrok, uslov, situacija, poruka, odnos i sl. Tokom obrade književnih dela, kao i u okviru govornih i pismenih vežbi, nastojaće se da učenici otkrivaju što više osobina, osećanja i duševnih stanja pojedinih likova, pri čemu se te reči beleže i tako spontano bogati rečnik funkcionalnim pojmovima.
Funkcionalne pojmove ne treba ograničiti na pojedine razrede. Svi učenici jednog razreda neće moći da usvoje sve programom navedene pojmove za taj razred, ali će zato spontano usvojiti znatan broj pojmova koji su u programima starijih razreda. Usvajanje funkcionalnih pojmova je neprekidan proces u toku vaspitanja i obrazovanja a ostvaruje se i proverava u toku ostvarivanja sadržaja svih programsko-tematskih područja.
Kultura izražavanja
Razvijanje kulture usmenog i pismenog izražavanja jedan je od najvažnijih zadataka nastave maternjeg jezika. Ovaj nastavni proces, iako je programski konstituisan kao posebno područje, s posebnim sadržajima i oblicima rada, mora se prenositi kako na obradu književnog teksta koji je najbolji obrazac izražavanja, tako i na gramatiku s pravopisom, koja normira pravila i definiše jezičke zakone. Isto tako, u povratnom smeru, obrada književnog teksta i rad na gramatici i pravopisu književnog jezika, mora uključivati i sadržaje za negovanje kulture usmenog i pismenog izražavanja, jer su svojim većim delom tom cilju i podređeni. Rad na bogaćenju kulture izražavanja treba da se integriše sa svim vidovima usmenih i pismenih oblika izražavanja.
U nastavi jezika i kulture izražavanja valja neprestano imati u vidu zajednički osnovni cilj: razvijanje jezičkog mišljenja i jezičke svesti uočavanjem jezičkih zakonitosti, pa tek na osnovu takve svesti prelaziti na normiranje i definisanje. Otuda jezik kao sredstvo izražavanja treba da bude predmet nastavne pažnje u svim njegovim strukturama.
Leksičke i morfološke vežbe, prema tome, treba da bogate učeničko saznanje o reči kao obliku, čemu služe ne samo konjugacija i deklinacija, nego i sistem građenja reči (proste, izvedene i složene). Vežbe u građenju izvedenih reči i složenica, po ugledu na slične reči u obrađenom tekstu, treba da utiču na bogaćenje učeničkog rečnika.
Semantičke vežbe se povezuju s morfološkim i sintaksičkim vežbama i one treba da razviju učenikovu svest o određenoj moći značenja reči, na osnovu čega se jedino i može razvijati sposobnost i veština izražavanja. U mlađim razredima te vežbe obuhvataju otkrivanje semantičke vrednosti akcenta, i to isključivo na ilustrovanim primerima (Sunce je selo za selo hajdmo, sele, na selo, itd.).
Sintaksičke vežbe su, kao i morfološke i semantičke, bitniji sadržaji nastave izražavanja u svim razredima. Težina zahteva, prirodno, određuje se prema uzrastu učenika. Te se vežbe mogu izvoditi i pre nego što učenik počne da stiče sintaksičke pojmove, s tim što se na tom nivou u nastavnom razgovoru ne upotrebljavaju stručni nazivi. Do upoznavanja prvih sintaksičkih pojmova, vežbe u oblikovanju rečenice treba da formiraju svest učenika o mestu i položaju pojedinih rečeničnih delova u sklopu proste rečenice. Kad se steknu prvi pojmovi o prostoj rečenici, i vežbe će biti konkretnije i bogatije. Rad na stilistici rečenice konkretno se nastavlja do kraja osnovnog školovanja. On se sastoji kako u analizi i oceni učeničkih rečenica iz usmenog izlaganja, tako i u analizi i proceni rečenica u njihovim pismenim sastavima, a naročito i posebno - u analizi rečenica iz dela obeju lektira i govornog jezika.
Sve vrste tih vežbanja, čiji je cilj razvijanje jezičkog mišljenja, izvode se na tekstu ili u toku razgovora.
Znatan deo govornih vežbanja ima za cilj izgrađivanje kulture usmenog izražavanja. U nizu svojih zadataka (pravilnost, lakoća, jasnost, jednostavnost, prirodnost, preciznost, dikcija) te vežbe treba u najvećoj meri da približe učenikov govor književnom izgovoru. S obzirom na veliko šarenilo i veoma primetnu dijalekatsku raznolikost govora učenika, a često i nastavnika, govorenje napamet naučenih odlomaka u stihu i prozi (uz pomoć auditivnih nastavnih sredstava) treba da omogući učeniku ne samo negovanje pravilne dikcije nego i da ubrza proces približavanja književnom izgovoru.
U svim oblicima negovanja kulture usmenog i pismenog izražavanja obrazac ili uzor treba da dobije odgovarajuće mesto i njegov značaj se ne sme nikako potceniti. Smišljeno odabran uzor, primeren uzrastu i vrsti, treba da bude cilj do kojeg se stiže uz odgovarajuće napore. I oblici usmenog, kao i oblici pismenog izražavanja, u svim vrstama i tipovima treba da se prikažu učenicima u pažljivo odabranim uzorcima izražavanja. Ukoliko se jedna vrsta usmenog ili pismenog izražavanja kontinuirano ponavlja iz razreda u razred, onda treba u svakom ponovljenom slučaju, u istom ili sledećem razredu, analizom uzorka konkretno pokazati i obim povećanih zahteva (u sadržajnom, kompoziciono-formalnom i jezičko-stilskom pogledu).
Da se uzorci ne bi pretvorili u klišea koja sputavaju učeničku individualnost i samostalnost, vreme između prikazivanja uzorka i izrade odgovarajućeg pismenog zadatka treba ispuniti radom na analizi sličnih sastava. Ovi sastavi mogu biti u formi odabranih tekstova koje učenici sami pronalaze u svojim čitankama ili lektiri, a obavezno i u formi samostalnih domaćih pismenih ili usmenih zadataka - sastava kojima se ostvaruje proces ovladavanja određenim oblikom pismenog ili usmenog izražavanja. U analizi uzoraka treba obratiti pažnju na sve elemente konkretne jezičke strukture: sadržaj i kompozicija sastava, raspored detalja i izražajnost upotrebljene leksike i stilskih postupaka. Nijedan školski pismeni zadatak ne bi trebalo da se izvede, a da se prethodno, na čitavom nizu smišljeno programiranih časova, nije govorilo kako o predmetu koji će biti tema pismenog sastava, tako i o obliku u kojem će ta tema biti obrađena.
Bogaćenju kulture usmenog i pismenog izražavanja posebno će doprineti samostalni rad učenika na prikupljanju odabranih primera jezika i stila. Zbog toga učenici treba da beleže vredne primere: uspele opise, reljefne portrete, pravilne rečenice, kako u pogledu formalne strukture (raspored njenih delova) tako i u pogledu leksike i semantike. Ovaj rad treba da ostvari dva zadatka vezana neposredno za kulturu izražavanja. Prvo, time učenik organizovano individualno radi na razvijanju svoje govorne kulture i pismenosti, a drugo - u obimu svoje čitalačke pažnje razvija onaj njen značajan kvalitet koji mu omogućuje neprestano posmatranje jezika i stila u štivu koje čita. Povremeni časovi ili delovi časova, posvećeni čitanju odabranih primera treba, uz ostalo, da podstiču za rad na samoobrazovanju te vrste.
Podsticanje učenika na literarno stvaralaštvo, shvaćeno svakako u užem i pretežno obrazovno-vaspitnom pogledu, treba primeniti kao frontalan rad s celim odeljenjem, a nikako kao obavezu literarne sekcije. Rad u literarnoj sekciji je slobodno opredeljenje. Učenik osnovne škole, naročito u mlađim razredima, po svojoj prirodi uvek je spreman na kreativnost, pa to treba i podsticati. Usmenim i pismenim vežbama, kad to potreba dopušta, nastavnik će učenicima pokazati kako nastaje stih, kako se reči biraju i raspoređuju da deluju ritmično, kako se konstituiše strofa, kako se gradi portret, kako se opisuje pejzaž ili scena. Uostalom, program nastave usmenog i pismenog izražavanja koncipiran je tako da u sebi sadrži skoro sve elemente i umetničkog jezičkog izražavanja, pa bi ih trebalo povremeno samo objedinjavati i osmišljavati. Podsticanje učenika na literarno stvaralaštvo u dodatnom radu i literarnoj sekciji ima sve bogatije sadržaje i oblike i obimnije posebne ciljeve. Taj rad ne treba poistovećivati s podsticanjem na literarno stvaralaštvo u okviru celog odeljenja.
Jedan od oblika rada na razvijanju i negovanju jezičke čistote jeste i razvijanje svesti o poplavi pozajmljenica u našem jeziku. Nastavnik će, razumljivo, morati da nađe meru u objašnjavanju da svaki jezik nužno prihvata i reči poreklom iz grčkog i latinskog jezika u stručnoj terminologiji. Treba pomoći učenicima u razlikovanju pozajmljenica koje su dobile "pravo građanstva" u našem jeziku od onih reči koje treba energično goniti iz govora. Razgovori o tome treba da se vode u svakoj konkretnoj prilici, kad se naiđe na pozajmljenicu u tekstu ili kad se ona pojavi u govoru učenika; isto tako, sa učenicima valja smišljeno tragati za pozajmljenicama u svakodnevnom govoru i raznim medijima (štampa, radio, televizija i dr.). Zapisivanje domaćih reči, takođe, može da bude podesan oblik negovanja jezičke čistote.
Dopunski rad se organizuje za učenike koji - iz objektivnih razloga - u redovnoj nastavi maternjeg jezika ne postižu zadovoljavajuće rezultate u nekom od programsko-tematskih područja.
Zavisno od utvrđenih nedostataka u znanjima i umenjima učenika, kao i uzroka zaostajanja, nastavnik formira odgovarajuće grupe s kojima organizuje dopunski rad (na primer: grupa učenika s nedovoljnim znanjem određenih sadržaja i gramatike ili pravopisa; grupa učenika koji nisu savladali neki od predviđenih elemenata književne analize ili oblika usmenog i pismenog izražavanja; grupa učenika sa artikulacionim problemima, itd.). Na osnovu prethodnog ispitivanja teškoća i uzroka, za svaku grupu se stvara poseban, odgovarajući plan rada, čijim će se savladavanjem otkloniti ispoljeni nedostaci u znanju, umenju i veštini učenika. Dopunski rad pretpostavlja i specifične oblike u savladavanju određenih programskih sadržaja (individualizacija nastave - poluprogramiranim i programiranim sekvencama, nastavnim listićima; predavanjima s drukčjim - očiglednijim primerima; posebni grupni i individualni zadaci i dr.). Naročito treba voditi računa o odmerenosti zahteva, kao i o stimulisanju učenika za pokazane rezultate (pohvale, nagrade, pozitivna ocena).
Dopunski rad organizuje se tokom cele nastavne godine, odnosno odmah čim se uoče teškoće pojedinih učenika u usvajanju programskih sadržaja. Čim savlada određenu teškoću ili otkloni nedostatak, učenik prestaje s dopunskim radom van redovne nastave. Tokom dalje redovne nastave takve učenike ne treba ispuštati iz vida, odnosno - diferenciranjem redovne nastave - omogućiti učenicima da gradivo savladaju na redovnim časovima.
1. Za dodatni rad opredeljuju se učenici od IV do VIII razreda iznadprosečnih sposobnosti i posebnih interesovanja za nastavu srpskog jezika, odnosno za produbljivanje i proširivanje znanja iz svih ili samo pojedinih programsko-tematskih područja redovne nastave (književnost, jezik, kultura izražavanja, filmska i scenska umetnost). To su oni učenici čija se znanja, interesovanja i darovitost izrazitije ispoljavaju već u I, II i III razredu. Takve učenike uočavaju, prate i podstiču nastavnici razredne nastave i pedagoško-psihološka služba škole sve do IV razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad (izvodi se sve do završnog razreda).
2. Dodatni rad se organizuje i izvodi za učenike od IV do VIII razreda, jedan čas nedeljno tokom cele nastavne godine. Izuzetno je važno da se započeta dinamika dodatnog rada održi dok se ne realizuje utvrđeni program. Ukoliko se, izuzetno, dodatni rad organizuje samo u jednom delu nastavne godine, poželjno je da se interesovanje darovitih učenika za ovaj rad docnije ne gasi, odnosno da se oni podstiču na samostalni rad drugim formama rada (npr. pojačanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka, angažovanjem u odgovarajućim slobodnim aktivnostima i dr.).
3. Dodatni rad - zasnovan na interesovanju učenika za proširivanje i produbljivanje znanja, umenja i veština - neposrednije aktivira učenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu maštu, podstiče ih na stvaralački rad i upućuje na samostalno korišćenje različitih izvora saznanja. Pod rukovodstvom nastavnika učenici se u dodatnom radu samostalno služe književnom i neknjiževnom građom (u učenju i istraživanju), te pripremaju i izlažu svoje radove (usmene, pismene, praktične) pred svojom grupom, razredom ili celom školom. Znanja, umenja i veštine koje su stekli istraživačkim, individualnim i grupnim radom učenici koriste u redovnoj nastavi, slobodnim aktivnostima i u drugim prilikama (konkursi, takmičenja, školske i druge priredbe). Učenike koji se posebno ističu u dodatnom radu treba i posebno stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje školovanje, upis u odgovarajuću srednju školu i dr.).
4. Uočavanje potencijalno darovitih učenika u ovoj oblasti ostvaruje se neposrednim praćenjem od strane nastavnika razredne i predmetne nastave, analizom radova učenika i ostvarenih rezultata na smotrama, takmičenjima, intervjuisanjem učenika i roditelja i primenom određenih instrumenata od strane školskog psihologa-pedagoga. Na osnovu dobijenih rezultata praćenja i ispitivanja, interesovanja i želja darovitih učenika i napred navedenih orijentacionih sadržaja, nastavnik zajedno sa učenicima utvrđuje (konkretizuje) program dodatnog rada s grupama ili pojedinim darovitim učenicima. Programom rada obuhvataju se segmenti orijentacionih sadržaja programa (zavisno od interesovanja i želja učenika: sva područja ili samo književnost, odnosno jezik, odnosno kultura izražavanja, odnosno filmska ili scenska umetnost). To znači da nastavnik nije obavezan da s pojedincem ili grupom učenika ostvari orijentacione programske sadržaje u celini. Bitno je da planirani programski sadržaji budu u skladu sa interesovanjima i željama učenika, kao i sa raspoloživim godišnjim fondom časova.
5. Dodatni rad iz srpskog jezika može se realizovati kao individualizovani (primeren pojedinim učenicima) i grupni (za grupe učenika jednog ili više razreda koji se posebno interesuju za iste programske sadržaje dodatnog rada). Zavisno od interesovanja učenika i programskih tema, grupe se mogu menjati (fleksibilnost sastava grupe).
6. Uloga nastavnika u dodatnom radu je specifična. U saradnji sa učenikom (eventualno - roditeljima i školskim pedagogom-psihologom) nastavnik utvrđuje konkretan program dodatnog rada (u razvijenim školama program može da utvrdi i stručni aktiv nastavnika srpskog jezika u razrednoj i predmetnoj nastavi). Realizujući program dodatnog rada, nastavnik za svaku od odabranih tema pronalazi i primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje u najvećoj mogućoj meri aktiviraju sve potencijale učenika, a naročito one koji omogućavaju razvoj kreativnosti učenika. Tokom dodatnog rada nastavnik se postavlja kao saradnik koji stručno pomaže rad pojedinca ili grupe: upućuje i usmerava, pomaže da se dođe do pravih rešenja, zaključaka i generalizacija. Odnos učenika i nastavnika u dodatnom radu je saradnički, neposredniji i bliži nego u redovnoj nastavi, zasnovan na uzajamnom poverenju i poštovanju.
7. U dodatnom radu sa učenicima nastavnik prati i evidentira njihov razvoj i napredovanje, usavršava utvrđene programe, otkriva nove mogućnosti individualizacije rada (problemski zadaci, istraživački radovi, programirane i poluprogramirane sekvence, korišćenje književne i neknjiževne građe i raznih aparata i tehničkih pomagala i dr.), te vrši uopštavanje i primenu stečenih znanja, umenja i veština u različitim situacijama. Obezbeđuje uključivanje učenika u organizovane oblike rada van škole (konkursi, smotre, takmičenja). Za svakog učenika vodi dosije u koji unosi bitne podatke o njegovom napredovanju u razvoju, te se stara da taj dosije prati učenike pre upisa u srednju školu.
8. Učenici se samostalno opredeljuju za dodatni rad iz srpskog jezika (mogu biti motivisani, ali nikako prisiljavani na to). Prilikom opredeljivanja učenika za dodatni rad, objektivno treba proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku (u obzir dolaze samo stvarno nadareni učenici, ocene iz srpskog jezika, a želje učenika i roditelja ne predstavljaju presudan faktor, jer ne mora u svakom odeljenju da bude darovitih učenika za ovaj predmet, talentovanih za sve predmete i oblasti). Učenik ostaje uključen u dodatni rad onoliko vremena (godina) koliko želi. Posebno treba voditi računa o tome da se daroviti učenici ne opterećuju iznad njihovih stvarnih mogućnosti i želja (dovoljno je da učenik - uz redovnu nastavu - bude angažovan još samo u jednom vidu vaspitno-obrazovnog rada - dodatnom radu, na primer, iz ovog predmeta).
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da učenici produktivno ovladaju srpskim jezikom u okviru predviđene jezičke i leksičke građe, da upoznaju elemente kulture naroda koji govore tim jezikom i osposobe se za sporazumevanje, druženje i zbližavanje sa pripadnicima većinskog naroda i drugih nacionalnosti.
Zadaci nastave srpskog jezika jesu da učenici:
- produktivno ovladaju govornim jezikom u okviru osnovnih jezičkih struktura i rečnika od oko 2000/3000/1 frekventnih reči i izraza;
- razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz svakodnevnog života;
- usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri usmenom izražavanju i čitanju;
- osposobljavaju se za razgovor o temama iz svakodnevnog života;
- savladaju dva srpska pisma i osnove pravopisa radi korektnog pismenog izražavanja u granicama usvojenih jezičkih struktura i leksike;
- upoznaju elementarne zakonitosti srpskog jezika;
- razumeju tekstove različitog žanra u okviru predviđene tematike;
- upoznaju se sa osnovnim karakteristikama kulture naroda čiji jezik uče;
- stiču navike samostalnog korišćenja rečnika i jezičkih priručnika i osposobe se za informisanje, obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku;
- razviju interesovanja i motivaciju za učenje srpskog jezika i tako steknu veću komunikativnu kompetenciju i sposobnost razmišljanja na njemu.
(3 časa nedeljno, 108 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- stiču jezičku i komunikativnu kompetenciju usvajanjem novih znanja o srpskom jeziku putem nastave gramatike i bogaćenjem rečnika od oko 250/400/ novih reči i izraza;
- razumeju na sluh novi tekst u okviru tematike;
- koriguju greške koje se javljaju na svim jezičkim nivoima;
- samostalno čitaju tekstove različitog žanra sa upoznavanjem kulturnog konteksta tekstova;
- osposobe se za korektno pismeno izražavanje u okviru jezičke i leksičke građe;
- osposobe se za analizu tekstova /analiza težih tekstova/;
- osposobe se da koriste jezičke priručnike i rečnike.
TEMATIKA
Škola: aktivnosti u školskim objektima; saradnja s školama koje nose isto ime ili su mesta zbratimljena.
Svakodnevni život: Poseta poljoprivredno-industrijskom kombinatu; poseta sajmu; na koncertu; omladinski klubovi.
Društvo i priroda: glavne privredne grane; veliki građevinski objekti; prirodne lepote, turizam, turističke agencije (red vožnje, presedanje, aerodrom); sportski centar.
Aktuelne teme: problemi savremenog sveta (hrana, voda za piće, glad); zaštita čovekove okoline, savremena sredstva komunikacije).
Komunikativne funkcije: izražavanje nezadovoljstva, čuđenja, iznenađenja, negodovanja, radosti, zabrinutosti, upozorenja, naredbe, pretpostavke ili sumnje u nešto, predlaganje, obrazlaganje, obaveštenje.
JEZIČKA MATERIJA
Obrasce, koje su učenici automatizovali do VII razreda treba dopunjavati drugostepenim elementima (sa više atributa koji se slažu sa imenicama u rodu, broju i padežu, kao i atributima gde nema ovog formalog slaganja) i kombinovati ih sa elementima drugih savladanih strukturnih tipova. Rad na leksičkom bogatstvu unutar struktura.
Radi proširivanja govornih sposobnosti učenika u ovom razredu treba uvežbavati tipove iskaza.
Iskazivanje bezličnosti
Uvežbavati bezlične rečenice tipa:
Smrkava se.
Grmi.
Zagušljivo je.
Bilo je (biće) hladno.
Ovde se ne puši.
Šeta mi se.
Drago mi je.
Strah me je.
/Zuji mi u ušima/.
Preciziranje ili sužavanje značenja imenice iz glavne rečenice zavisnom rečenicom
Obrasci: Idemo na izlet koji smo planirali.
Kupila sam maramu koja je bila na sajmu.
Umiri dete koje peva u hodniku.
Kupio je šešir kakav je želeo.
/Odgovori na pitanje što sam ti postavio.
Prihvatili smo zadatak što nije lako uraditi./
Iskazivanje korelativne dopune
Uvežbavanje samo najčešćih korelativnih veza neophodnih za prirodan tok govora (onaj koji, takav kakav, ono što, koliko toliko, tada kada, tamo gde, tuda kuda).
Obrazac:
Sreli smo se tamo gde smo se dogovorili.
Bio je takav drug kakav se može poželeti.
Potrošio je ono što je zaradio.
GRAMATIKA
Imenice: rod i broj imenica; vlastite, zajedničke, zbirne, pregled promene imenica usvojenih u okviru obrazaca.
Pridevi: rod /pridevski vid/poređenje prideva, promena (zameničko-pridevska).
Lične zamenice: rod, broj, promena (naglašeni i nenaglašeni oblici).
Pridevske zamenice: rod, broj, promena (zameničko-pridevska).
Brojevi: osnovni, zbirni, redni; promena (zameničko-pridevska rednih brojeva).
U promeni reči ukazivati na prateće glasove i prozodijske promene.
Padeži srpskog jezika: nominativ (subjekt i imenski deo predikata); genitiv (pripadanje, deo nečega, vreme, mesto); dativ (namena, pravac); akuzativ (objekt, mesto); vokativ (dozivanje); instrumental (društvo, oruđe /mesto način, vreme/, lokativ (mesto, dalji objekt, /način/.
Sintagma i rečenica.
TVORBE REČI
Tvorba etnika (nazivi stanovnika naseljenog mesta, kraja, država, kontinenata); Beograd - Beograđanin, Beograđanka, Novi Sad - Novosađanin, Novosađanka, Senta - Senćanin, Senćanka, Priština - Prištevac, Prištevka, Maribor - Mariborčanin, Mariborčanka, Srbija - Srbijanac, Srbijanka, Banat - Banaćanin, Banaćanka, Srem - Sremac, Sremica, Vojvodina - Vojvođanin, Vojvođanka, Evropa - Evropljanin, Evropljanka, Amerika - Amerikanac, Amerikanka.
/Tvorba hipokoristika: -a (Jela, Stanislava - Stana, Matija - Mata, Jovan - Jova, Vladimir - Vlada); -e (Marija - Mare, Katica - Kate, Matija - Mate, Antun - Ante, Danilo - Dane); -o (Jovan - Jovo, Ivan - Ivo, Vladimir - Vlado); -ica (Jelena - Jelica, Marija - Marica, Ruža - Ružica, Jovan - Jovica); -ko (Vladimir - Vlatko, Zlatan - Zlatko, Želimir - Željko)./
Tvorba zbirnih imenica: /-ad (june - junad, dugme - dugmad, momče - momčad, ždrebe - ždrebad, unuče - unučad, jagnje - jagnjad, jare - jarad/; -je/e (cvet - cveće, list - lišće, grm - grmlje, snop - snoplje, klas - klasje, pero - perje)/.
Tvorba priloga: lep - lepo, glasan - glasno, pametan - pametno, prvi - prvo.
PRAVOPIS
Upotreba zapete u složenoj rečenici.
Pisanje reči stranog porekla.
GOVORNE VEŽBE
Prepričavanje: slušanog teksta, RTV-emisija.
Razgovor o samostalno pročitanom tekstu, na datu temu.
Analize tekstova/analiza težih tekstova/;
Analiza učeničkih izlaganja.
PISMENE VEŽBE
Pisanje sastava na osnovu datog početka, sa izmenjenim završetkom, na datu temu.
Pisanje ličnih i zajedničkih doživljaja.
Pisanje izveštaja (o radu u sekciji slobodnih aktivnosti i dr.).
Beleženje učeničkih izlaganja (dobro - pogrešno).
Četiri pismena zadatka u toku školske godine.
ČITANJE
Samostalno čitanje tekstova različitog žanra sa upoznavanjem kulturnog konteksta.
LEKTIRA
Dva/četiri/teksta u toku školske godine po izboru nastavnika i učenika.
Literarni tekstovi: S. Sremac: Pop Ćira i pop Spira; I. Andrić: Knjiga; A. Diklić: Salaš u malom ritu (odlomak); D. Erić: Dečak s crvenom kotaricom; M. Antić: Plavi čuperak; S. Raičković: Selidba; A. Isaković: Kašika; Lj. Manojlović: Streljanje kragujevačkih đaka; R. Asentijević: Nikola Tesla - naučnik i pronalazač; D. Jeknić: Knjiga;
Narodna epska pesma: Marko Kraljević ukida svadbarinu
Naučno-popularni tekstovi.
Tekstovi iz listova za omladinu.
(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)
Operativni zadaci
Učenici treba da:
- stiču jezičku i komunikatinu kompetenciju usvajanjem novih znanja o srpskom jeziku putem nastave gramatike i bogaćenjem rečnika od oko 250/400/ novih reči i izraza;
- razumeju na sluh novi tekst u okviru tematike;
- koriguju greške koje se javljaju na svim jezičkim nivoima;
- samostalno čitaju duže tekstove, u odnosu na prethodni razred, različitog žanra sa upoznavanjem kulturnog konteksta;
- dalje se osposobljavaju za analizu teksta;
- dalje se osposobljavaju za sadržajnu i estetsku analizu teksta;
- osposobe se za korektno pismeno izražavanje u okviru jezičke i leksičke građe;
- osposobe se da koriste jezičke priručnike i rečnike.
TEMATIKA
Škola: mogućnosti daljeg školovanja; srednje obrazovanje, više i visoke škole.
Iz života mladih: razne akcije; logorovanje; lična interesovanja mladih; takmičenja, smotre, festivali; oblačenje mladih; bolesti zavisnosti i mladi; posete galeriji slika, naučna fantastika.
Društvo i priroda: aktuelne teme; iz nacionalne istorije Srba; značajni događaji iz istorije srpske kulture; značajne kulturne institucije: biblioteke, Matica srpska; prirodne lepote naše zemlje.
Komunikativne funkcije: slaganje ili neslaganje sa mišljenjem sagovornika, izražavanje tolerantnog stava prema sagovorniku, odobravanje nečijeg postupka, prigovor; izražavanje uverenosti, neuverenosti, davanje prednosti, saveta, ocene; iskazivanje simpatije, obećanja, izražavanje osećaja i osećanja, opraštanje.
GRAMATIKA
Glagoli. Glagolski vid (svršeni i nesvršeni, najčešći prefiksi i sufiksi u tvorbi glagola i njihova uloga u promeni glagolskog vida. /Prozodijske i glasovne alternacije u promeni glagolskog vida/ glagolski rod (prelazni i neprelazni glagoli, povratni glagoli).
Pregled obrazaca promene glagolskih oblika: lični i bezlični glagolski oblici (infinitiv, glagolski pridevi). /Tvorba glagolskih priloga/. Ukazivati na prateće glasovne i prozodijske promene.
Osnovno značenje prezenta, perfekta, futura I, futura II, potencijala, imperativa i infinitiva. /Upotreba glagolskih priloga/.
Upotreba morfeme se. /povratni glagoli./
Složena rečenica: nezavisna složena rečenica; zavisno-složena rečenica (objekatska, atributska, načinska, namerna, vremenska, mesna, uzročna, pogodbena).
Red reči u rečenici. Redosled rečenica u složenoj rečenici.
PRAVOPIS
Sistematizacija pravopisnih pravila usvojenih u prethodnim razredima uz isticanje različitih ortografskih rešenja koja se primenjuju u maternjem jeziku i u nematernjem.
GOVORNE VEŽBE
Prepričavanje slušanog teksta, iznošenje ličnog stava u vezi sa pročitanim tekstom.
Razgovori: na datu temu, o samostalno pročitanom tekstu, o pozorišnoj predstavi i dr.
Analiza tekstova.
/Književno-estetska analiza tekstova./
Analiza učeničkih izlaganja.
PISMENE VEŽBE
Kao i u prethodnim razredima
Pisanje podsetnika za vođenje sastanka i učešće u diskusiji.
Dva pismena zadatka u toku školske godine.
ČITANJE
Čitanje dužih tekstova u odnosu na prethodni razred, različitog žanra sa upoznavanjem kulturnog konteksta.
LEKTIRA
Dva/tri/ teksta u toku školske godine po izboru nastavnika i učenika.
Literarni tekstovi: P. Kočić: Kroz mećavu; Ivo Andrić: Kosa; V. Petrović: Lena; D. Kiš: Čovek koji je dolazio iz daleka; V. Carić: Beli vuk; I. Samakovlija: Dječak Aron; B. Nušić: Sumnjivo lice.
Narodna epska pesma: Smrt majke Jugovića.
Naučno-popularni tekstovi.
Tekstovi iz listova za omladinu.
UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
Program sadrži: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima komunikacije, jezičku materiju, govorne vežbe, čitanje (od II razreda). Svi elementi programa su međusobno povezani i tako ih treba realizovati.
Zadaci nastave sadrže: opšte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i sticanje jezičkih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj realizaciji.
Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske građe koju učenici treba da savladaju u svakom razredu.
Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadrži nekoliko tematskih oblasti: škola, porodica i dom, bliže i šire okruženje, priroda i društvo, aktuelne teme, slobodno vreme učenika, iz života mladih i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri usmeravala nastavnike i pisce udžbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih područja.
Uz tematiku su date forme ophođenja (pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje) počev od najjednostavnijih do složenijih koje su potrebne za učenje autentičnog jezika, odnosno ostvarivanje prirodne komunikacije.
Jezička materija data je u vidu rečeničnih modela koji su konkretizovani. U njima je izdvojena ona jezička materija koja pokriva veći deo govornog jezika. Ona je kumulativna jer se nova građa uvek naslanja na prethodnu. Jezički modeli se iz razreda u razred iskazuju drugim jezičkim i leksičkim sredstvima. Jednostavni iskazi postepeno se šire i međusobno kombinuju.
U odeljku Gramatika izdvojena je jezička građa koja je u funkciji bržeg savladavanja jezika na produktivnom nivou. U gramatici se pošlo od sintakse, zatim morfologije da bi u završnim razredima (VII i VIII) došlo do sistematizacije znanja o jezičkom sistemu.
Pravopis sadrži one pravopisne norme koje se, manje ili više, razlikuju od onih u pravopisu maternjeg jezika učenika.
U programu je dat i prošireni deo koji se prevashodno tiče sadržaja u odeljku Jezička materija, a u zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju se škole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa može da varira od škole do škole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj školi, u zavisnosti od nivoa predznanja učenika na koji utiče:
- nacionalni sastav sredine u kojoj učenici žive;
- srodnost nematernjeg jezika i jezika učenika;
- uslovi rada u školi i dr.
Organizacija vaspitno-obrazovnog rada
U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika težište rada prenosi se na učenika: on aktivno učestvuje u radu, postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiče i razvija jezička umenja, da usvaja jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, leksiku, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vežbi itd.), koordinira radom učenika da bi se što uspešnije ostvarivali postavljeni zadaci.
Nastava mora biti postavljena tako da svakom učeniku omogući što češće verbalne aktivnosti, jer se samo govorenjem može produktivno ovladati jezikom. Neobično je važno da se poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i među učenicima jednog odeljenja.
Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, međutim, ne znači da pri njegovom ostvarivanju nastavnik ne treba da vodi računa o odnosu srpskog jezika i jezika učenika. Mada ne uvek, teškoće će biti veće ukoliko su i strukturne razlike između dva jezika veće. Poželjno je da nastavnik poznaje strukturu jezika učenika, kako bi težište rada (intenzivnijim vežbama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku učenika, a pri čijem usvajanju učenici najviše greše. Naime, pri učenju srpskog jezika javlja se interferencija maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika učenika "teži da gotovo neprimetno naturi šablone akcenta, izgovora i rečenične strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene još u najranijem detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika isključio, nastava srpskog jezika organizuje se bez učešća maternjeg jezika, direktnom metodom, što znači da je jezik komunikacije na časovima srpski.
U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše učenike koristeći odgovarajuća AV - nastavna sredstva, kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u udžbeniku, slajdove, dija-film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik mora podsticati učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, keširane slike, članci iz dnevne i nedeljne štampe i sl.).
Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika učenika, poznavanjem prirode i društva, istorije, geografije, muzičke i likovne kulture, tehničkog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta. Uspostavljanje korelacije među ovim predmetima neophodno je jer omogućuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi računa o tome da nove pojmove učenik najpre treba da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku.
Nastavni program od I do VIII razreda čini celinu, ali se u njemu mogu izdvojiti tri etape: I-II, III-VI, VII-VIII razred. Svaka etapa ima svoje specifičnosti.
I etapa (I i II razred)
Pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Učenici usvajaju osnovne fonetsko-fonološke odlike jezika, artikulaciju novih glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta, ritam i intonaciju izjavne, upitne i odrične rečenice, osnovne rečenične strukture i osnovni rečenični fond od oko 500 do 600 (u zavisnosti od realizacije i proširenog dela programa) leksičkih jedinica u okviru predviđene tematike; osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze, da korektno i osmišljeno reaguju na imperativne iskaze i pitanja, osposobljavaju se za korišćenje i variranje usvojenih struktura i leksike u kraćim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za samostalno opisivanje slika i situacija na osnovu usvojenih elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike komunikacije predviđene programom. Nastavnik mora podsticati učenike da se spontano stvaraju što prirodnije situacije u učionici koje se tematski uklapaju u predviđene sadržaje, a koje će biti podsticajne za njihovo verbalno uključivanje.
U II etapi (III-VI razred) nastavlja se rad na razvijanju govornih sposobnosti učenika: savladavaju se elementi izgovora, jezički modeli, koji se proširuju novim elementima, kombinuju se i variraju i nova leksika (900/1600) leksičkih jedinica); koriguju se greške na svim jezičkim nivoima; razvijaju se još dva jezička umenja - čitanje i pisanje (prvo pismo, čiji se grafemi manje razlikuju od grafema maternjeg jezika učenika, usvaja se u III razredu, a drugo se usvaja u IV razredu); stiču se jezička znanja (gramatika od IV razreda) koja su u funkciji bržeg savladavanja jezika, odnosno u funkciji sticanja jezičke kompetencije; učenici se osposobljavaju da koriste usvojene jezičke modele i leksiku u dužoj dijaloškoj i monološkoj formi u odnosu na prethodnu etapu; osposobljavaju se za pismeno izražavanje, da razumeju na sluh komplikovanije jezičke iskaze u skladu sa zahtevima programa, da usvoje i pravilno koriste komunikativne funkcije, osposobljavaju se za samostalno čitanje lektire (od V razreda), upoznaju se sa elementima kulture naroda koji govore srpski, upoznaju se sa najfrekventnijim sufiksima i pravopisnim normama srpskog jezika (od V razreda).
Treća etapa (VII i VIII razred) je završna za učenike koji ne produžuju školovanje, ali je istovremeno i osnova za uspešno izučavanje jezika u okviru srednje škole. U ovoj etapi treba da se formiraju komunikativne sposobnosti učenika. U tom cilju nastavlja se rad na sticanju jezičke i komunikativne kompetencije učenika, usvajaju se komplikovaniji jezički modeli (VII razred), sistematizuje se jezička građa i upoređuje sa maternjim jezikom učenika, intenzivnije se koriguju greške intralingvalnog (u okviru istog jezičkog sistema) i interlingvalnog karaktera (pod uticajem jezika učenika) na svim jezičkim nivoima, usvaja se nova leksika i frazeološki izrazi karakteristični za srpski jezik; razvija se pismeno izražavanje učenika, osposobljava se za analizu teksta i sistematizuje se pravopisna građa (VIII).
Uvežbavanje jezičkih modela. Da bi se učenici osposobili za pravilnu komunikaciju potrebno je da savladaju predviđene jezičke modele. Učenik treba da prepozna zvučnu sliku predočenog iskaza koji ilustruje jezički model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga dugotrajnim raznovrsnim vežbama sa različitim sadržajem automatizuje. Nakon automatizacije jezičkog modela, učenik će moći samostalno da sastavi sopstvene iskaze, odnosno u normalnom govornom tempu moći će da gradi analogne strukture sa novim konkretnim sadržajem, steći će komunikativnu kompetenciju, što je i cilj učenja jezika.
Proces uvežbavanja jezičkih modela treba sprovoditi planski uz dosledno poštovanje principa postupnosti. Jezički modeli se najpre uvežbavaju u čistom obliku jer učenici treba da usvoje osnovne modele u okviru ograničenog vokabulara.
Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U određeni jezički model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi istovremeno unošenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i zamenice) stvaralo nepotrebne teškoće i usporilo bi usvajanje određenog jezičkog modela. Kasnije se jezički modeli proširuju, kombinuju i uvode se u rad novi, složeniji.
Ilustrovaćemo to na jezičkom modelu imenovanje predmeta i bića. Na primer, u obrascu Petar je učenik, koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, može se predikativ učenik zameniti drugom imenicom u nominativu - dečak, mladić, fudbaler, stolar i sl., već prema stvarnoj situaciji. U normalnom iskazu te vrste akcenat je na predikativu, jer se njime otkriva ono što je novo, njime se imenuje lice, a to znači da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati učenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju, odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktičnom radu predikativ će se veoma često menjati, jer se na početnom stupnju učenja veoma često vrši imenovanje bića i predmeta kad god je potrebno savladati neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.).
Ako se u tom jezičkom modelu želi savladati nova (leksički i morfološki) kopula, subjekt i predikativ treba da su poznati npr.:
je bio,
će biti
...Petar želi postati učenik,
mora biti.
Subjekat je takođe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar može se upotrebiti svako drugo ime ili zamenica u nominativu, već prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u obrascu promeni rod, po pravilu menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac može poslužiti ne samo za uvežbavanje novih imenica, zamenica i pomoćnih glagola, nego i za uvežbavanje slaganja rodova.
Neposredni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih reči (imenica, pomoćni glagol) i novih oblika (prezent, perfekt i futur pomoćnih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u službi glagolske kopule (želi postati, mora biti, hoće da bude i sl.).
Konačni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste da učenici steknu sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od novih reči stvore iskaz analogan uvežbanom obrascu.
Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko biće ili predmet, učenici će automatski aktivirati u svesti jezički model imenovanja predmeta i bića, koji se može izraziti formulom S = P, gde je P glagolska kopula + imenica dakle uslovnom formulom.
S = P / = k + im.
Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jezičkog modela. Oni moraju biti iskazani da bi iskaz bio potpun.
Ali ovakav iskaz može imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Pošto se u obrascu mogu javiti dve imenice, obe mogu imati atribut ili čak svaka i po više atributa. Tako se početni obrazac popunjava novim elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji.
Atribut uz imenice u službi predikativa ima tu osobinu da povlači na sebe logički akcenat (npr. Petar je dobar učenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu kvalitativnu ocenu koju daje pridev dobar) i zato ne treba žuriti sa dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivanje početnog obrasca.
U tome i jeste prednost ovakvog rada što se početna struktura koja je sintaksičko-semantički i leksičko-morfološki određena, obeležena, posle automatizovanja navike građenja osnovnog obrasca "otvara" i prima "neobavezne" elemente, to se na taj način proširuje, zasićuje se potrebnim semantičkim kvantitetom i ulazi u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika.
Reč je o najprostijoj rečeničkoj strukturi koja služi za imenovanje bića i predmeta, ali treba imati na umu da se njome ne savlađuje samo sintaksička struktura S = P / = k + p /, niti se njome savlađuje samo nova leksika (imenice, pokazne i lične zamenice, pomoćni glagoli sa nepotpunim značenjem), nego se savlađuju i morfološke kategorije (nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna konstrukcija u službi subjekta i predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od opštih morfoloških i sintaksičkih pravila).
Dakle, shematizovanje, uprošćavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac u početnom obliku javlja samo na početku vežbanja, dok se ne postigne automatizacija, a kasnije se popunjava drugim elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jezičke materije koriste se raznovrsni tipovi vežbi manipulativnog karaktera. Funkcija tih vežbi je uvežbavanje, učvršćivanje i automatizacija jezičkih modela da bi se učenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa različitim sadržajem u svakodnevnoj komunikaciji.
Manipulativne vežbe su strogo kontrolisane, što znači da pri uvežbavanju pojedinih jezičkih elemenata, nastavnik ispravlja učenika ako greši i ponovo uvežbava nesavladanu jezičku materiju dok je učenik ne usvoji.
U I etapi to su, na primer, vežbe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje pitanja, vežbe supstitucije, vežbe dopunjavanja, vežbe transformacije rečenica (vreme, lice, broj, rod), vežbe sastavljanja rečenica od datih elemenata i datih reči preme modelu, vežbe povezivanja rečenica i dr.
Vežbe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno mesto pri uvežbavanju jezičkog modela i doprinose sticanju komunikativne kompetencije. Od ovih vežbi treba razlikovati pitanja i odgovore koji se koriste za proveru razumevanja teksta, razumevanja situacije i leksičkih jedinica.
Kod ovih prvih vežbi svako pitanje i odgovor sadrži obrazac jezičkog modela koji se uvežbava. Zbog toga odgovori učenika moraju biti potpuni, celoviti, što se pri proveri razumevanja teksta ne zahteva uvek.
U skladu sa obimnijim jezičkim gradivom i predznanjem učenika u II etapi, pored navedenih, koriste se složeniji tipovi govornih vežbi. Na primer, variranje modela (dodavanje sintagmatskih veza) pretvaranje u drugi model, transformacija niza rečenica (vreme, lice, rod, broj), integracija rečenica i njihovo proširivanje (skraćivanje i dr.).
S obzirom na to da učenici u III razredu usvajaju prvo pismo srpskog jezika i u prvom polugodištu IV razreda usvajaju drugo, u ovoj etapi koriste se i pismene vežbe manipulativnog karaktera kojima se, takođe, usvajaju pojedini jezički elementi.
Pismene vežbe se vezuju za prethodno oralno usvojenu sadržinu. Pored vežbi, kraćih diktata, dopunjavanja, supstitucije, koriste se i druge. Od IV razreda organizuju se vežbe uvođenja učenika u korišćenje rečnika. Postupno se, u ovoj i sledećoj (III) etapi, uvode i složenije pismene vežbe: sastavljanje rečenica od datih reči prema modelu, diktati lakšeg/težeg teksta na osnovu usvojenih jezičkih modela i leksičkih jedinica, ali sa novim sadržajem, transformacije rečenice, transformacije niza rečenica, sastavljanje rečenica od datih reči prema supstitucionoj tabeli sa novim sadržajem, pravopisne vežbe, leksičke vežbe, korišćenja rečnika i priručnika i dr.
Koliko će se vremena posvetiti uvežbavanju jednog jezičkog modela zavisi, pre svega, od toga da li postoji velika razlika u određenoj jezičkoj konstrukciji u odnosu na maternji jezik. Onim jezičkim modelima koji predstavljaju problem zbog interferencije maternjeg jezika, posvećuje se više pažnje i više vremena da bi i oni prešli u automatizovanu naviku. Neopravdano je preći na uvežbavanje novog jezičkog modela ako nije usvojen prethodni.
Tematika i leksika. Svi delovi programa: tematika, jezička materija, govorne i pismene vežbe i dr. ne čine poseban deo nastave, nego su sastavni delovi celokupnog rada kome je osnovni cilj formiranje i razvijanje govornih sposobnosti učenika.
Jedinstvo ovih oblasti, koje su u programu izdvojene samo zbog preglednosti, ogleda se u tome što se određena sintaksička konstrukcija - jezički model uvežbava na tematski najpogodnijoj materiji, a u radu se koriste oblici govornih i pismenih vežbi. Prema tome, predviđena tematika treba da obezbedi usvajanje, programom predviđene, jezičke modele, kao i usvajanje određene leksike. Iste tematske oblasti javljaju se u više razreda, ali se ostvaruju drugom sadržinom koja je primerena poznavanju jezika i interesovanju učenika. Tema o porodici, na primer, u I razredu može se ograničiti na pet osnovnih jezičkih struktura: imenovanje predmeta i bića, iskazivanje osobine, iskazivanje radnje, iskazivanje objekta i iskazivanje prostornih odnosa.
Zadatak sve tri etape jeste i savlađivanje određenog fonda reči. Međutim, broj reči u početnoj nastavi nije tako bitan. Minimalni produktivni fond mnogo će uspešnije doprineti savlađivanju mehanizama na nematernjem jeziku, nego leksička rezerva u kojoj se učenik (i učitelj) na kraju izgubi, pa u kasnijim godinama zna samo reči, a ne zna da ih upotrebi. U prvoj etapi je osnovni cilj koristiti leksički minimum koji će omogućiti da se savlađuju bitni elementi jezika, a kada se oni savladaju, prirodno je i tako savladati potreban fond reči jer bogaćenje rečnika ide uporedo sa opštim razvojem, kao i sa razvojem izražavanja na maternjem jeziku. I reči svoga jezika uče se do kraja života, ali je mehanizam jezika savladan na početku. U detinjstvu su automatizovane navike sklapanja rečenica radi postizanja određenog cilja u procesu komunikacije.
Usvajanje leksičkih jedinica obuhvata semantizaciju i asimilaciju reči. Semantizacija se vrši korišćenjem predmeta, ili predmeta na slici, odnosno vizuelnih sredstava. Asimilacija reči vrši se u kontekstu, u rečenici i vezuje se za određene govorne situacije. Pored produktivnog leksičkog fonda učenici treba da savladaju i receptivno izvesne reči, rečenice i izraze.
Govorne i pismene vežbe. Osnovni cilj u toku celokupne nastave od I do VIII razreda jeste da se izađe izvan okvira receptivno-reproduktivne nastave i da se ne ostane na nerazvijenom, stešnjenom i siromašnom odgovaranju na pitanja, nego da učenici steknu sposobnost i razvijaju naviku dužeg izlaganja povezanih misli, što je moguće samo ako misle na srpskom jeziku.
Govorne sposobnosti se stiču i razvijaju govorenjem. Zbog toga treba odabrati metodičke postupke koji će učenike staviti u situaciju da pitaju, odgovaraju, izražavaju neslaganje ili slaganje sa određenom akcijom ili pojavom, kazuju mogućnost ili nemogućnost izvršenja određene radnje, itd.
Treba stvoriti situaciju koja stvarno odgovara realnoj govornoj komunikaciji.
Da bi se učenici osposobili da produktivno usvoje predviđene elemente govornog i pisanog jezika, pored navedenih manipulativnih vežbi, koriste se i komunikativne vežbe. Komunikativne (govorne) vežbe obuhvataju one tipove vežbi u kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u određenoj govornoj situaciji. U situacionim vežbama učenici treba da usvajaju i pravilno koriste komunikativne funkcije koje su date uz tematiku. Tipovi komunikativnih pismenih vežbi dati su po razredima u programu u odeljku pismene vežbe.
U prvoj etapi preovladavaće pitanja i odgovori, ali treba nastojati da učenici postepeno iskazuju odgovore sa više rečenica. U II etapi odgovori na pitanja ne mogu biti samo prepričavanje, nego i komentar ili vezivanje svojih iskustava sa obrađenom temom. Osim raznih oblika prepričavanja učenici treba, u ovoj etapi sve češće samostalno da pričaju lične ili zajedničke doživljaje, a u III etapi treba da preovladava slobodno pričanje.
Sa učenicima koji realizuju prošireni deo programa, nastavnik koristi, osim navedenih, i različite oblike usmenog i pismenog izražavanja koji su prethodno uvežbani na časovima jezika učenika.
U odeljku Pravopis izdvojene su samo one kategorije gde postoje manje ili veće razlike u odnosu na pravopisnu normu maternjeg jezika. Stoga se, na primer, ne ističu kao posebni zahtevi: veliko slovo na početku rečenice, tačka na kraju rečenice, upitnik, uzvičnik, pisanje upravnog i neupravnog govora, pisanje dveju tačaka, tačka i zapeta itd.
Paralelno sa usvajanjem jezičke građe, učenici moraju sticati navike primene, principa fonološkog pravopisa.
Izdvojene su prvenstveno one kategorije u kojima postoje drukčija rešenja u dva pravopisna uzusa (pravopisu jezika učenika i pravopisu srpskog jezika), što ne isključuje i poneka identična rešenja u njima. Međutim, i njih treba uvežbavati jer će se samo tako ukloniti mnogobrojne greške koje su evidentirane u pismenim zadacima učenika.
Za obradu pravopisne građe potrebno je izdvojiti 2-3 časa godišnje, ali se preporučuje da se predviđeno vreme razvije na 10-12 vežbi koje će se uklapati u druge časove gramatike i pismene vežbe.
Usvojenost svakog elementa pravopisnih normi može se povremeno proveravati kratkim diktatima koji su sastavljeni od poznate strukture i leksike. Kada učenici savladaju pisma, mogu se proveravati pojedinačni elementi. Na primer, upotreba velikih slova može se proveravati na taj način što se učenicima daju nastavni listići sa kratkim tekstom koji je napisan malim slovima. Za pisanje negacije glagola učenicima se daju nastavni listići sa tekstom u kome su izostavljeni glagoli. Nastavnik čita polako ceo tekst, uključujući i ispuštene glagole. Učenici prate tekst i upisuju glagole.
Domaći zadaci predstavljaju važnu komponentu nastavnog procesa. Njima se ne proverava samo koliko su učenici savladali određeno gradivo i njihova osposobljenost da to znanje primene, nego su pogodni za razvijanje jezičkih umenja (informativno čitanje i pisanje) i za pismeno uvođenje učenika u samostalni rad i samoobrazovanje. Oni se daju učenicima redovno sa osmišljenim ciljem. Zadaci treba da budu raznovrsni, a po težini treba da su odmereni, u skladu sa znanjem i sposobnostima učenika. Nastavnik na času pregleda 2-3 domaća zadatka detaljnije, a po određenom planu pregleda i ocenjuje domaće zadatke svih učenika.
Školski pismeni zadaci su oblik provere usvojenosti programske materije, tj. sinteze veće etape (tromesečja, polugodišta ili godine). Za svaki školski pismeni zadatak u godišnjem planu nastavnik treba da odvoji tri časa. Na jednom času učenici pišu, na drugom nastavnik obrazlaže svakom učeniku ocene, analizira sa učenicima najčešće greške i zajedno sa učenicima ih ispravlja, a na trećem času učenici ispravljaju svoje zadatke.
Rad na tekstu. U III razredu učenici razvijaju još jedno jezičko umenje - čitanje koje se realizuje identično kao i u nastavi maternjeg jezika učenika. Savladavanje čitanja može započeti u II polugodištu II razreda, posle savladanih lekcija u slikovnici, sa učenicima koji savladaju prošireni deo programa samo ako po proceni nastavnika postoje realne mogućnosti i interesovanja učenika. Na primer, ako u odeljenju ima učenika koji pokušavaju ili mogu da pročitaju naslove iz listova za decu i sl. ti učenici savladavaju čitanje, grupnim ili individualnim radom, globalnom metodom. To znači, da se čitaju cele reči i kratke rečenice koje učenici usmeno već dobro znaju. Nastavnik treba da koristi grafoskop, plakat, kartice, aplikacije ili slike sa ispisanim rečima koje se sastavljaju u rečenice poznate učenicima i sl. Vežbe u čitanju realizuju se prvo na osnovu zvučnog modela (nastavnik ili zvučni snimak), a kasnije i bez toga.
Upotreba rečnika je sastavni deo čitanja. Uvođenje učenika da se služe rečnikom (tehnika nalaženja reči) počinje u IV razredu. Od V do VII razreda koriste se dvojezični i jednojezični rečnici te je potrebno da učenici savladaju tehniku nalaženja i biranja značenja reči.
Tekst u nastavi srpskog jezika pruža osnovu za savladavanje jezika na nivou sistema i na nivou komunikacije. Tekst ima najspecifičniji položaj u III razredu, jer se posle dvogodišnje oralne nastave prelazi na nastavu koja se temelji na udžbeniku, odnosno polazi se od teksta.
Rad na tekstu u III i IV razredu sadrži sledeće faze:
a) obrada teksta (uvodni razgovor sa semantizacijom novih reči, čitanje teksta, provera razumevanja pročitanog);
b) korišćenje jezičih i sadržinskih elemenata teksta za sticanje jezičke kompetencije (dalje savlađivanje jezičkog sistema);
v) vođenje razgovora o tekstu i povodom teksta uključujući i kulturni kontekst koji tekstovi sadrže.
Od V do VIII razreda, pored navedenih elemenata, rad na tekstu obuhvata:
a) analizu teksta sa učenicima koji savladavaju proširen program; sa ostalim učenicima, u skladu sa njihovim mogućnostima i prema proceni nastavnika, analiza teksta vrši se u VII i VIII razredu i
b) rad na bogaćenju leksike.
Gramatika. Iskustva su pokazala da uvežbavanje određene jezičke materije bez gramatičkih objašnjenja i uputstava, bez funkcionalne sistematizacije ne obezbeđuje produktivno znanje određenog jezika. Stoga gramatika mora naći svoje mesto u nastavnom procesu i u skladu sa psihofizičkim mogućnostima učenika datog uzrasta. Imajući u vidu ovaj momenat opravdano je da se sa nastavom gramatike otpočne u IV razredu da bi njen udeo iz razreda u razred bivao sve veći. Drugi momenat koji opravdava uvođenje gramatike od IV razreda jeste i to što je jezički sistem u određenom obimu globalno savladan.
U učenju drugog jezika nemoguće je osloniti se isključivo na intuitivno usvajanje njegove gramatike. Kada je u pitanju ova nastava, mora se govoriti o didaktičkoj gramatici kojom se izgrađuju sposobnosti koje se uopšteno mogu nazvati jezičkim sposobnostima. Ovakva nastava gramatike podrazumeva nužno pojednostavljivanje pravila, definicije (definicije je moguće dati učenicima koji su bolje savladali jezik). Krajnji cilj didaktičke gramatike jeste da izgradi poimanje o funkcionisanju jezičkih pojava u sistem i razvijanje sposobnosti da učenik sam ispravlja greške.
Nastava gramatike je sredstvo da se uči jezik, a ne da se stiču znanja o jeziku. Od učenika ne treba zahtevati da nauči napamet različita gramatička pravila i paradigme, da ih ilustruje odgovarajućim primerima, već da se osposobe za njihovu upotrebu u komunikaciji.
Nastava gramatike ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast ovog predmeta, već njen čvrsti integralni deo i pretpostavlja nekoliko faza:
a) davanje većeg broja primera vezanih za govornu situaciju i obrađeni tekst koji ilustruje jezičku pojavu;
b) navođenje učenika, individualnim putem, da shvate jezičku pojavu, da uoče njene karakteristike, da dođu do jezičke zakonitosti i pravila po kojima ona funkcioniše u sistemu, odnosno da dođe do zaključaka vlastitom misaonom delatnošću;
v) davanje objašnjenja - kratkih upustava o tome čemu služi određena gramatička građa, šta se njome izražava, kada i u kojim okolnostima se upotrebljava, odnosno funkcioniše i princip po kojem funkcioniše u sistemu i
g) vežbanje.
Redosled usvajanja određenih jezičkih kategorija određuje kontrastivni odnos između jezika učenika i nematernjeg jezika. U nastavi, dakle, treba obezbediti kontrastivni pristup.
Za građu koja ne postoji u jeziku učenika, nego samo u nematernjem jeziku, nastavnik preciznije objašnjava osobinu i funkciju tih pojava primereno uzrastu učenika.
Jezička građa sistematizuje se frontalno, dok se u uvežbavanju primenjuje i grupni i individualni rad sa učenicima.
Za realizaciju gramatičke građe, gde god za to postoje uslovi koriste se šeme i tabele da bi se jezičke pojave bolje razumele.
Izbor, broj, vrsta vežbi zavisi od jezičke građe i njenog odnosa prema jeziku učenika. Gde su razlike izraženije koristi se veći broj različitih vežbi.
I u gramatici predviđen je prošireni deo za učenike koji brže napreduju u savladavanju srpskog jezika.
Lektira je takođe domaći rad. Ona je predviđena u nastavnom programu od V do VIII razreda. Funkcija lektire je da se učenici osposobljavaju i navikavaju za čitanje u sebi, da samostalno dolaze do saznanja koja ih interesuju, na srpskom jeziku.
U toku školske godine, za lektiru u svakom razredu, učenici treba da pročitaju određeni broj tekstova po sopstvenom izboru ili po izboru nastavnika. Izbor se vrši iz literarnih tekstova, i listova za decu, odnosno omladinu (u VII i VIII razredu), iz naučno popularnih tekstova.
Nastavnik može da zada isti tekst po svom izboru svim učenicima: duži tekst može da podeli na delove, isti deo, ili različite delove, koji čine celinu, da zada grupi učenika ili se za različite tekstove individualno opredeljuju učenici. Bilo da tekstove bira nastavnik ili učenik, nastavnik daje potrebna uputstva učenicima.
Prilikom određivanja časa lektire potrebno je motivisati učenike. Čitanjem, na primer, odabranog odlomka podsticaće se radoznalost i motivisanost učenika da pročitaju lektiru. Za bolje razumevanje teksta učenicima se mogu podeliti pripremljeni nastavni listići sa zadacima koji će ih usmeravati da bolje razumeju tekst i da se pripreme za razgovor.
Provera pročitane lektire vrši se dijaloškom metodom. Učenici koji ne savladavaju prošireni deo programa odgovaraće na pitanja nastavnika, samostalno će prepričavati tekst i sl. učenicima koji bolje znaju jezik i koji savladavaju prošireni deo programa postavljaju se veći zahtevi: da pročitaju ceo tekst, na primer, da daju više odgovora na postavljeno pitanje, samostalno prepričaju i komentarišu tekst i dr. Ovi učenici se postupno, iz razreda u razred, uvode u analizu teksta lektire kao i na časovima jezika učenika."
2. U delu Programa za predmet Maternji jezici pripadnika nacionalnih manjina, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:
"MATERNJI JEZICI PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA
KL. VII
GJUHË SHQIPE |
4 orë në javë, 144 orë në vit |
Qëllimet dhe detyrat
Nëpërmes të lëndës së gjuhës amtare nxënësit pasurojnë fjalorin, fitojnë shprehi për përdorimin e drejtë të gjuhës, mësojnë si të hartojnë tregime, përshkrime, shpjegime, argumente, zhvillojnë imagjinatën dhe kreativitetin si dhe kultivojnë aftësitë e tyre për të gjykuar e vlerësuar. Gjithashtu nxënësit do të aftësohen të shprehin mendimet, qëndrimet, kërkesat dhe përvojat e tyre.
Programi i klasës së shtatë është pjesë e programit të shkollës fillore. Kërkesë themelore e gjuhës në këtë nivel është aftësimi i nxënësëve për zhvillimin e dijeve dhe shkathtësive të komunikimit si dhe përdorimi i drejtë i gjuhës në situata përkatëse. Gjithashtu në këtë klasë synohet formimi i personalitetit, duke përfshirë këtu edhe kulturën e sjelljes dhe të komunikimit. Vëmendje e veçantë i është kushtuar rritjes së shkathtësive të përdorimit të gjuhës amtare si dhe nivelit të përgjithshëm të formimit kulturor të nxënësit. Në këtë klasë nxënësi do të zhvillojë kulturën e të dëgjuarit dhe të folurit, kulturën e të lexarit dhe kulturën e të shkruarit, do të bëjë analiza dhe përgjithësime të teksteve të ndryshme letrare dhe jo letrare dhe do të fitojnë njohuri gjuhësore të mjatueshme për moshën e tyre.
QËLLIMET
Lënda e gjuhës shqipe, në klasën e shtatë, mësohet me qëllim që nxënësi:
1. Të përvetësojë dhe zgjerojë kulturën dhe mënyrën e përdorimit të shkathtësive të komunikimit;
2. Të aftësohet për të bërë analiza dhe përgjithësime për tekste letrare dhe jo letrare;
3. Të thellojë dhe zgjerojë njohuritë e sistemit gjuhësor.
OBJEKTIVAT E PËRGJITHSHME
Nxënësi duhet të jetë në gjendje:
I. Të identifikojë:
a) tekste të ndryshme;
b) elemente gjuhësore.
II. Të kuptojë:
a) tekste të ndryshme letrare dhe joletrare;
b) fjalët e ndryshueshme dhe të pandryshueshme.
III. Të zbatojë:
a) njohuritë e fituara gjuhësore: fonetikore, gramatikore dhe leksikore;
b) njohuritë e fituara mbi modelet e teksteve letrare dhe joletrare.
IV. Të analizojë:
a) fjali të thjeshta dhe të përbëra;
b) tekste të ndryshme.
V. Të vlerësojë:
a) tekste letrare dhe joletrare;
b) situata parktike nga jeta e përditshme.
VI. Të zhvillojë qëndrimet dhe vlerat:
a) të mendojë në mënyrë kritike dhe të pavrur për atë që flet, lexon apo shkruan;
b) të rrisë shkallën e zhvillimit emocional, krijues, estetik, moral dhe shoqëror;
c) të fitojë shprehi për sjellje njerëzore në shoqëri.
KATEGORIA
I. TË DËGJUARIT DHE TË FOLURIT
NËNKATEGORITË
I. 1. Kulturë e të dëgjuarit dhe të folurit;
II. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
III. 3. Njohuritë gjuhësore.
KATEGORIA
II. TË LEXUARIT
NËNKATEGORITË
II. 1. Kulturë e të lexuarit;
II. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
II. 3. Njohuritë gjuhësore.
KATEGORIA
III. TË SHKRUARIT
NËNKATEGORITË
III. 1. Kulturë e të shkruarit;
III. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
III. 3. Njohuritë gjuhësore.
Vërejtje: Përmbajtja e nënkategorive realizohet në funksion të të tri kategorive kryesore
DETYRAT OPERATIVE
Nënkategoritë |
Përmbajtja |
Rezultatet e pritura |
• Kulturë e të dëgjuarit dhe e të folurit. |
Dokumentet e para të skrimit shqip; |
Nëxënësi: |
Nënkategoritë |
Përmbajtja |
Rezultatet e pritura |
• Tekstet letrare dhe joletrare |
Teksti i figurshëm dhe jo i figurshëm; |
Dallon tekstet letrare dhe joletrare; |
Nënkategoritë |
Përmbajtja |
Rezultatet e pritura |
• Njohuri gjuhësore |
Lakimi i emrit, mbiemrit, i përemrave vetorë, dëftorë dhe lidhorë; |
Identifikon dhe përdor drejt fjalët e ndryshueshme dhe të pandryshueshme të ligjëratës; |
PËRMBAJTJA PROGRAMORE
STRUKTURA E PROGRAMIT Kl VII
Gjuhë shqipe dhe letërsi |
Gjuhë shqipe 65 orë në vit |
1. Njohuri të përgjithshme = 4 orë |
2. Gramatikë = 45 orë |
3. Të flasim = 8 orë |
4. Të hartojmë = 8 orë |
I. Përmbajtja programore |
1. Lakimi i emrit |
2. Lakimi i mbiemrit |
3. Lakimi i përemrave vetorë |
4. Lakimi i përemrave dëftorë |
5. Lakimi i përemrave lidhorë |
6. Numërori |
7. Mënyra dëftore dhe kohët e saj |
8. Mënyra lidhore dhe kohët e saj |
9. Zgjedhimi i foljeve |
10. Diatezat e foljeve |
11. Ndajfolja |
12. Rrethanori |
13. Rrethanori i mënyrës |
14. Rrethanori i sasisë |
15. Rrethanori i qëllimit |
16. Lidhëzat dhe llojet e tyre |
17. Fjalitë e përbëra me bashkërenditje- shtuese |
18. Fjalitë e përbëra veçuese |
19. Fjalitë e përbëra përmbyllëse |
20. Fjalitë e përbëra me nënrenditje vendore |
21. Fjalitë e përbëra me nënrenditje mënyrore |
22. Fjalitë e përbëra me nënrenditje qëllimore |
23. Fjalitë e përbëra me nënrenditje sasiore |
24. Nyjëtimi i drejtë |
25. Intonacioni dhe ritmi |
26. Theksi |
27. Fjalitë dhe kuptimet e tyre |
28. Ndërtimi i fjalisë dhe analiza gramatikore e saj |
29. Shenjat e pikësimit brenda dhe në fund të fjalisë |
30. Përshtatja e teksteve të vjetra dhe dialektore në gjuhën standarde |
31. Fjalëformimi |
32. Fjala dhe përbërësit e saj, kompozitat |
33. Fjalët me shumë kuptime |
34. Sinonimet |
35. Antonimet |
36. Homonimet |
37. Identifikimi dhe përdorimi i tyre në tekste të ndryshme |
|
I. Letërsi: = 67 orë në vit |
1. Letërsi Shqipe = 32 orë |
2. Letërsi botërore = 10 orë |
3. Letërsi popullore = 6 orë |
4. Lektyrë = 10 orë |
5. Teknikë recitimi = 4 orë |
6. Orë në dispozicion = 5 orë |
II. Hartime dhe korrigjime = 12 orë në vit |
1. Katër hartime me shkrim |
2. Një orë hartim dhe dy korrigjim |
II. Përmbajtja programore |
1. Mitrush Kuteli - Gjuhës shqipe |
2. Për gjuhën shqipe |
3. Faik Konica - Malli i atdheut |
4. Fan S. Noli - Hymni i flamurit (simboli, himni) |
5. Jeronim De Rada - Skenderbeu |
6. Ismail Kadare - Shënime nga Kapiteneria e Portit |
7. Gjergj Fishta - Lidhja e Prizrenit |
8. Faik Ballanca - Kënga e fundit e Marko Boçarit |
9. Midhat Frashëri - Ay Mal |
10. Bilall Xhaferi - Baladë Çame |
11. Dritëro Agolli - Nusja nga Kosova |
12. Teki Dervishi - Lëngata e poetit (Drama, Didaskalitë) |
13. Jusuf Buxhovi - Qyteti rrethuar |
14. Anton Pashku - Klithma |
15. Yllka Domi - Ti fluturon me dallëndyshet |
16. Sabri Hamiti - Vaji për Prishtinën |
17. Eqrem Basha - Te varri i dëshmorit |
18. Arif Demolli - Vdekja e Akanit |
19. Prometeu |
20. Mitrush Kuteli - Gjergj Elez Alia |
21. Frederik Reshpja - Nëna |
22. Stevan Cvajg - Gjeniu i vogël |
23. Zef Serembe - Zonjës Elena Gjika |
24. Stevan Cvajg - Lamtumira me Aleksandër Moisiun |
25. Roland Gjoza - Stuhia e dëborës |
26. Ali Podrimja - Vrima e parë e fyellit tim |
27. Letër Kryeparit |
28. Viktor Ygo - Kjo lule e vogël |
29. Anne Frank - Letra është më e durueshme se njerëzit |
30. Jostein Gaarder - Bota e Sofisë |
31. Majn Rid - Lëndina e miqësisë |
32. Johana Shpirt - Klara në mal |
33. Christiane F. - Ne fëmijët nga stacioni hekurudhor ZOO |
34. Dino Buxati - Kolombreja |
35. Zhyl Verni - Kapiten Sandi |
36 J.K. Rowling - Xhamat që zhduken |
37. Bardhyl Xhama - Hidrocentrali gjigant |
38. Tur Hejerda - Kontinenti |
39. Brunilda Zllami - Planeti i kaltër |
40. E. Velistov - Elektroniku |
|
Leximi letrar 7 |
Autor: Mazllum Kumnova dhe Munish Hyseni |
|
1. lek. Ismail Kadare "Krushqit janë ngrirë" - novelë |
2. Josip Rela "Nita" |
3. Nazmi Rrahmani "Malesorja" |
4. Migjeni "Vargjet e lira" |
5. Viktor Hygo "Gavroshi" |
6. Ramadan Rexhepi "Kambanaret" |
7. Qerim Arifi "Rekuiem për kalanë" |
MËNYRA E REALIZIMIT TË PROGRAMIT
Gjuha shqipe është mjet komunikimi për të gjitha lëndët, mirëpo lidhje të drejtëpërdrejta vihen me historiografinë, veçanërisht me historinë e kulturës, edukatën qytetare, me artet etj. Disa tema nga këto lëndë do të ndikonin në zhvillimin e skathtësive të komunikimit, në formimin kulturor dhe krijimin e individualitetit të pavarur. Përveç çështjeve ndërlëndore, përmes gjuhës shqipe do të mund të zhvillohen edhe disa çështje ndërprogramore si: tema për shëndetësi, të drejtat e njeriut, çështjet gjinore, varësisht prej rëndësisë dhe aktualitetit që kanë (nga televizioni, revistat, gazetat apo nga rrethi dhe ambienti i tyre).
UDHËZIME METODOLOGJIKE
___________________________________________
Vendin kryesor në realizimin e përmbajtjes programore e zë metodologjia e mësimdhënies. Mësimdhënësi, gjatë realizimit të procesit mësimor duhet të ketë parasysh strategjinë më efektive, të cilat e mundësojnë mësimin efektiv. Për nxënësit, mësimdhënësi duhet të jetë model në mënyrën e përdorimit të shkathtësive gjuhësore dhe njëkohësisht vëmendja e tij duhet të përqëndrohet në disa parime bazë:
I. Përqëndrimi në komunikimin (shkathtësitë e komunikimit) dhe përqëndrimi në gjuhën e gramatizuar;
II. Përqëndrimi në nxënësin dhe të nxënit e tij. Në qendër të vëmendje duhet të jetë nxënësi. Karakterin, përparësitë dhe dobësitë e nxënësit mësuesi duhet të bëjë përpjekje që t`i njohë mirë, ta verifikojë a është tip i mbyllur a i hapur, frikacak apo guximtarë, a merr vetë iniciativa apo duhet të nxitet nga mësuesi etj.
Roli i mësimdhënësit është rol vendimtarë që do të ndihmonte në procesin e mësimdhënies dhe mësimnxënies. Kjo do të varet nga planifikimi i orës mësimore: përdorimi i hapësirës në klasë, d.m.th. mënyra e vendosjes së bankave si dhe aktivitetet që zhvillohen në klasë: mënyra e komunikimit, luajtja e roleve, puna në grupe etj.
VLERËSIMI
___________________________________________
Vlerësimi ka për qëllim verifikimin se në ç`shkallë kanë zotëruar nxënësit objektivat e përcaktuara, të identifikojë vështirësitë me të cilat ballafaqohen nxënësit, t`u mundësohet atyre që t`i identifikojnë përparësitë dhe pengesat, si dhe t`u ndihmohet nxënësëve në përmirësimin e pikave të dobëta.
Mësimëdhënësi në vazhdimësi duhet të vlerësojë:
1. Njohuritë që kanë fituar nxënësit: në ç`shkallë kanë zotëruar nxënësit fjalorin dhe sa është i aftë nxënësi t`i përdorë shkathtësitë gjuhësore;
2. Pengesat e nxënësëve: vlerësohet shkalla e zotrimit të njohurive me qëllim të eliminimit të pengesave dhe të ndihmës së nxënësëve për eliminimin e vështirësive;
3. Integrimin e njohurive të fituara: vlerësohen aktivitete apo projektet e ndryshme që nxënësit realizojnë jashtë programit shkollor dhe inetgrimin e këtyre njohurive në situata brenda shkollës.
Gjatë procesit mësimor rëndësi të veçantë do të kenë mënyrat e ndryshme të vlerësimit si:
1. Vlerësimi nga mësimdhënësi; vlerësimi i drejtëpërdrejtë dhe i pandërprerë, përcjellja e vazhdueshme e rezultateve të nxënësëve si dhe vlerësimi indirekt me anë të testeve;
2. Vlerësimi nga nxënësi; gjatë punës në grupe ose gjatë përgjigjeve që japin, nxënësit mund të plotësojnë njëri-tjetrin dhe njëkohësisht vlerësojnë mbi bazën e argumenteve;
3. Vetëvlerësimi; vlerësimi i vetë nxënësit.
Rëndësi të veçantë gjatë vlerësimit duhet t`i kushtojmë të shprehurit me gojë në vazhdimësi, të shprehurit gojor përmes ndërveprimit si dhe të shprehurit me shkrim:
1. Përdorimit të fjalorit;
2. Pyetjeve dhe përgjigjeve;
3. Iniciativave dhe mendimeve të pavarura;
4. Përshkrimeve dhe shpjegimeve;
5. Radhitjes së fjalëve në fjali;
6. Aktivitete brenda punës në grup;
7. Aktiviteteve individuale dhe grupore;
8. Fjalorit (leksikut).
LITERATURA
- Tekstet që do të hartohen mbi bazë të programit të ri;
- Tekstet ekzistuese që i plotësojnë kërkesat e këtij programi;
- Tekste të tjera alternative për realizimin e këtij programi.
- Libër leximi 7, Mazllum Kumnova dhe Munish Hyseni
- Gjuha shqipe 7, Bahri Beci
Kl. VIII
GJUHË SHQIPE |
4 orë në javë, 144 orë në vit |
Qëllimet dhe detyrat
Nëpërmes të lëndës së gjuhës amtare nxënësit pasurojnë fjalorin, fitojnë shprehi për përdorimin e drejtë të gjuhës, mësojnë si të hartojnë tregime, përshkrime, shpjegime, argumente, zhvillojnë imagjinatën dhe kreativitetin si dhe kultivojnë aftësitë e tyre për të gjykuar e vlerësuar. Gjithashtu nxënësit do të aftësohen të shprehin mendimet, qëndrimet, kërkesat dhe përvojat e tyre.
Programi i klasës së tetë është pjesë e programit të shkollës fillore. Kërkesë themelore e gjuhës në këtë nivel është aftësimi i nxënësëve për zhvillimin e dijeve dhe shkathtësive të komunikimit si dhe përdorimi i drejtë i gjuhës në situata përkatëse. Gjithashtu në këtë klasë synohet formimi i personalitetit, duke përfshirë këtu edhe kulturën e sjelljes dhe të komunikimit. Vëmendje e veçantë i është kushtuar rritjes së shkathtësive të përdorimit të gjuhës amtare si dhe nivelit të përgjithshëm të formimit kulturor të nxënësit. Në këtë klasë nxënësi do të zhvillojë kulturën e të dëgjuarit dhe të folurit, kulturën e të lexuarit dhe kulturën e të shkruarit, do të bëjë analiza dhe përgjithësime të teksteve të ndryshme letrare dhe jo letrare dhe do të fitojnë njohuri gjuhësore të mjaftueshme për moshën e tyre.
QËLLIMET
Lënda e gjuhës shqipe, në klasën e shtatë, mësohet me qëllim që nxënësi:
4. Të përvetësojë dhe zgjerojë kulturën dhe mënyrën e përdorimit të shkathtësive të komunikimit;
5. Të aftësohet për të bërë analiza dhe përgjithësime për tekste letrare dhe jo letrare;
6. Të thellojë dhe zgjerojë njohuritë e sistemit gjuhësor.
OBJEKTIVAT E PËRGJITHSHME
Nxënësi duhet të jetë në gjendje:
IV. Të identifikojë:
a) tekste të ndryshme;
b) elemente gjuhësore.
V. Të kuptojë:
a) tekste të ndryshme letrare dhe joletrare;
b) fjalët e ndryshueshme dhe të pandryshueshme.
VI. Të zbatojë:
a) njohuritë e fituara gjuhësore: fonetikore, gramatikore dhe leksikore;
b) njohuritë e fituara mbi modelet e teksteve letrare dhe joletrare.
IV. Të analizojë:
c) fjali të thjeshta dhe të përbëra;
d) tekste të ndryshme.
V. Të vlerësojë:
a) tekste letrare dhe joletrare;
b) situata parktike nga jeta e përditshme.
VI. Të zhvillojë qëndrimet dhe vlerat:
d) të mendojë në mënyrë kritike dhe të pavarur për atë që flet, lexon apo shkruan;
e) të rrisë shkallën e zhvillimit emocional, krijues, estetik, moral dhe shoqëror;
f) të fitojë shprehi për sjellje njerëzore në shoqëri.
KATEGORIA
IV. TË DËGJUARIT DHE TË FOLURIT
NËNKATEGORITË
IV. 1. Kulturë e të dëgjuarit dhe të folurit;
V. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
VI. 3. Njohuritë gjuhësore.
KATEGORIA
V. TË LEXUARIT
NËNKATEGORITË
II. 1. Kulturë e të lexuarit;
II. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
II. 3. Njohuritë gjuhësore.
KATEGORIA
VI. TË SHKRUARIT
NËNKATEGORITË
III. 1. Kulturë e të shkruarit;
III. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
III. 3. Njohuritë gjuhësore.
Vërejtje: Përmbajtja e nënkategorive realizohet në funksion të të tri kategorive kryesore
DETYRAT OPERATIVE
Nënkategoritë |
Përmbajtja |
Rezultatet e pritura |
• Kulturë e të dëgjuarit dhe e të folurit. |
Rrëfimi personal (autobiografik), i një ngjarjeje të veçantë etj.); |
Rrëfen për ngjarje të ndryshme personale apo ndonjë ngjarje tjetër; |
Nënkategoritë |
Përmbajtja |
Rezultatet e pritura |
• Tekstet letrare dhe joletrare |
Ndërrimet historike (metafora, apofonia, metateza, elizioni, përngjitja, shkrirja, kontraksioni); |
Kupton strukturën e tregimit të shkurtër dhe të romanit dhe e zhvillon atë varësisht prej prirjes; |
Nënkategoritë |
Përmbajtja |
Rezultatet e pritura |
• Njohuri gjuhësore |
Ndërrimet historike (metafonia, apofonia, metateza, elizioni, përngjitja, shkrirja, kontraksioni); |
Dallon ndërrimet fonetike historike dhe të gjalla në gjuhën shqipe; |
PËRMBAJTJA PROGRAMORE
KL. VIII
GJUHË SHQIPE DHE LETERSI
(34 javë x 4 orë = 136 orë në vit)
STRUKTURA E PROGRAMIT
I. Gjuhë shqipe = 64 orë në vit
1. Njohuri të përgjithshme = 4 orë
2. Gramatikë = 36 orë
3. Drejtëshkrim = 8 orë
4. Të flasim = 8 orë
5. Të hartojmë = 8 orë
II. Letërsi = 60 orë në vit
1. Letërsi = 28 orë
2. Letërsi botërore = 8 orë
3. Letërsi popullore = 8 orë
4. Teknikë e recitimit = 4 orë
5. Lektyrë = 12 orë
III. Hartime e korrigjime = 12 orë në vit
1. Katër hartime (Dy në gjysmëvjetorin e parë e dy në të dytin).
2. Një orë për hartim e dy për korrigjim
Gjuhë shqipe
Përmbajtjet programore
Kapitulli i I
1. Gjuha shqpe dhe historia e saj
2. Të përshtatim tekste të vjetra në gjuhën standarde
3. Gjuha letrare dhe dialektet
4. Të përshtatim tekste dialektore në gjuhën standarde
5. Ndrrimet fonetike
6. Të jemi miq me njëri tjetrin
7. Të japim e të kërkojmë ndihmë
8. Shprehim dëshirat tona
9. Tekstet treguese
Kapitulli i II
10. Analizë gramatikore e fjalsië, grupi emëror dhe grupi foljor
11. Pikësimi
12. Zgjedhimi foljeve
13. Format veprore dhe joveprore
14. Mënyra kushtore dhe kohët e saj
15. Mënyra dëshirore dhe kohët e saj
16. Mënyra habitore dhe kohët e saj
17. Mënyra urdhërore
18. Ftojmë, falenderojmë, urojmë
19. Të bëjmë përmbledhjen e një teksti
20. Skeçi dhe gazmoret
21. Tekste përshkruese
Kapitulli i III
22. Lakimi i përemrave pronorë
23. Lakimi i përemrave pyetës
24. Lakimi i përemrave të pacaktuar
25. Pjesëzat
26. Pasthirrmat
27. Formimi i emrave dhe mbiemrave
28. Fusha kuptimore e fjalës
29. Diskutojmë për emisionet e radios dhe të televizionit
30. Flasim për gazetat
31. Flasim për revistat
32. Tekstet shpjeguese
Kapitulli i IV
33. Fjalia e përbërë me bashkërenditje
34. Fjjalia e përbërë me pjesë nënrenditur kohore
35. Fjalia e përbërë me pjesë të nënrenditura shkakore, rrjedhimore
36. Fjalia e përbërë me pjesë të nënrenditura mënyrore e krahasore
37. Fjalia e përbërë me pjesë të nënrendirura kushtore dhe lejore
38. Biografia dhe autobiografia
39. Intervista
40. Hartojmë një raport
41. Tekste argumentuese
Prof. Dr. Bahri Beci
Gjuha Shqipe 8
LETERSI
Përmbajtjet programore
II. Letërsi shqiptare
1. Teksti, përbërja dhe qëllimi
2. Paragrafi
3. Teksti informativ
4. Teksti deskriptiv
5. Teksti narrativ
6. Teksti argumentues
7. Teksti autobigrafik
8. Teksti dhe konteksti
9. Teksti letrar dhe jo letrar, dallimi
10. Kuptimi i figurshëm dhe jo i figurshëm
11. Miti
12. Metafora
13. Ironia
14. Esencat e lirikës
15. Elementi i personales
16. Elegjia, odja, himni, soneta
17. Stili
18. Pavdeksia, fantastika, aventura
19. Dashuria, Vdekja
20. Lufta, patriotizmi, heroizmi
21. Socialja
22. Loja, humori
23. Individi-shoqëria
24. Njohja, miqësia
25. Mërzia, hidhërimi, vetmia
26. Loja, individualja dhe ekiporja
27. Ndjenja e faljes dhe mirëkuptimit
28. Pasioni, prirja për një lëndë a veprimtari
29. Tiparet e përgjithshme
30. tregimi i shkurtër
31. Të shkruajmë një tregim
32. Romani
33. Të lexojmë një roman
34. Eseja
35. Teatri
36. Filmi
Kujtim Rrahmani - Leximi 8
Lektyrë
1. lek. Pjeter Bogdani "Këngët e Sibilave"
2. Naim Frasheri "Lulet e verës"
3. Ndre Mjedja "Andrra e jetës"
4. Gjergj Fishta "Juda Makabe"
5. Ismail Kadare "Kështjella"
6. Anton Pashku "Lutjet e mbrëmjes"
7. Dritero Agolli "Shkëlqimi dhe rënia e shokut Zylo"
8. Oskar Vajld "Kallëzime"
9. Ali Podrimja "Poezi"
MËNYRA E REALIZIMIT TË PROGRAMIT
Gjuha shqipe është mjet komunikimi për të gjitha lëndët, mirëpo lidhje të drejtëpërdrejta vihen me historiografinë, veçanërisht me historinë e kulturës, edukatën qytetare, me artet etj. Disa tema nga këto lëndë do të ndikonin në zhvillimin e skathtësive të komunikimit, në formimin kulturor dhe krijimin e individualitetit të pavarur. Përveç çështjeve ndërlëndore, përmes gjuhës shqipe do të mund të zhvillohen edhe disa çështje ndërprogramore si: tema për shëndetësi, të drejtat e njeriut, çështjet gjinore, varësisht prej rëndësisë dhe aktualitetit që kanë (nga televizioni, revistat, gazetat apo nga rrethi dhe ambienti i tyre).
UDHËZIME METODOLOGJIKE
Vendin kryesor në realizimin e përmbajtjes programore e zë metodologjia e mësimdhënies. Mësimdhënësi, gjatë realizimit të procesit mësimor duhet të ketë parasysh strategjinë më efektive, të cilat e mundësojnë mësimin efektiv. Për nxënësit, mësimdhënësi duhet të jetë model në mënyrën e përdorimit të shkathtësive gjuhësore dhe njëkohësisht vëmendja e tij duhet të përqëndrohet në disa parime bazë: |
III. Përqëndrimi në komunikimin (shkathtësitë e komunikimit) dhe përqëndrimi në gjuhën e gramatizuar;
IV. Përqëndrimi në nxënësin dhe të nxënit e tij. Në qendër të vëmendje duhet të jetë nxënësi. Karakterin, përparësitë dhe dobësitë e nxënësit mësuesi duhet të bëjë përpjekje që t`i njohë mirë, ta verifikojë a është tip i mbyllur a i hapur, frikacak apo guximtarë, a merr vetë iniciativa apo duhet të nxitet nga mësuesi etj.
Roli i mësimdhënësit është rol vendimtarë që do të ndihmonte në procesin e mësimdhënies dhe mësimnxënies. Kjo do të varet nga planifikimi i orës mësimore: përdorimi i hapësirës në klasë, d.m.th. mënyra e vendosjes së bankave si dhe aktivitetet që zhvillohen në klasë: mënyra e komunikimit, luajtja e roleve, puna në grupe etj.
VLERËSIMI
Vlerësimi ka për qëllim verifikimin se në ç`shkallë kanë zotëruar nxënësit objektivat e përcaktuara, të identifikojë vështirësitë me të cilat ballafaqohen nxënësit, t`u mundësohet atyre që t`i identifikojnë përparësitë dhe pengesat, si dhe t`u ndihmohet nxënësëve në përmirësimin e pikave të dobëta. |
Mësimëdhënësi në vazhdimësi duhet të vlerësojë:
4. Njohuritë që kanë fituar nxënësit: në ç`shkallë kanë zotëruar nxënësit fjalorin dhe sa është i aftë nxënësi t`i përdorë shkathtësitë gjuhësore;
5. Pengesat e nxënësëve: vlerësohet shkalla e zotërimit të njohurive me qëllim të eliminimit të pengesave dhe të ndihmës së nxënësëve për eliminimin e vështirësive;
6. Integrimin e njohurive të fituara: vlerësohen aktivitete apo projektet e ndryshme që nxënësit realizojnë jashtë programit shkollor dhe inetgrimin e këtyre njohurive në situata brenda shkollës.
Gjatë procesit mësimor rëndësi të veçantë do të kenë mënyrat e ndryshme të vlerësimit si:
4. Vlerësimi nga mësimdhënësi; vlerësimi i drejtëpërdrejtë dhe i pandërprerë, përcjellja e vazhdueshme e rezultateve të nxënësëve si dhe vlerësimi indirekt me anë të testeve;
5. Vlerësimi nga nxënësi; gjatë punës në grupe ose gjatë përgjigjeve që japin, nxënësit mund të plotësojnë njëri-tjetrin dhe njëkohësisht vlerësojnë mbi bazën e argumenteve;
6. Vetëvlerësimi; vlerësimi i vetë nxënësit.
Rëndësi të veçantë gjatë vlerësimit duhet t`i kushtojmë të shprehurit me gojë në vazhdimësi, të shprehurit gojor përmes ndërveprimit si dhe të shprehurit me shkrim:
9. Përdorimit të fjalorit;
10. Pyetjeve dhe përgjigjeve;
11. Iniciativave dhe mendimeve të pavarura;
12. Përshkrimeve dhe shpjegimeve;
13. Radhitjes së fjalëve në fjali;
14. Aktivitete brenda punës në grup;
15. Aktiviteteve individuale dhe grupore;
16. Fjalorit (leksikut).
LITERATURA
- Tekstet që do të hartohen mbi bazë të programit të ri;
- Tekstet ekzistuese që i plotësojnë kërkesat e këtij programi;
- Tekste të tjera alternative për realizimin e këtij programi.
- Gjuha shqipe 8, Bahri Beci
- Leximi 8, Kujtim Rrahman
БЬЛГАРСКИ ЕЗИК
СЕДМИ КЛАС
Образователни задачи на обучението по бьлгарски език са:
- овладяване техниката на бьрзо четене наум, и оспособяване за бегло четене с разбиране;
- овладяване на видове сложно изречение;
- вьвеждане на диспута като форма на устното и писменото изразяване;
- овладяване на неизменяемите части на речта;
- овладяване на различните видове стилове и практическото им приллагане;
- самостоятелно тьлкуване на лирични, епични и драматични произведения;
- подтикване кьм самостоятелно литературно творчество;
- усвояване на понятията, специфични за филмовото и сценичното изкуство.
ЕЗИК
Граматика
Преговор и затвярдяване на материала, който се разширява и задьлбочава в този и в осми клас, чието естество изисква определен континуитет, упражнения до равнището на неговото приложение в изговора и писането в сьотвествие с литературно-езиковата норма.
Граматически единици за изразяване на частие в изречението: дума, словосьчетание /интагма/. Видове словосьчетания. Изречение. Видове изречения по цел на общуване. Видове изречения по сьстав. Просто изречение; водове. Главни части на просто изречение. Подлог. Сказумо. Второстепенни части на простото изречение: допьлнение, определение, обстоятелствено поясниние, приложение. Обособени части на изречението. Еднородни части на простото изречение Словоред на простото изречение. Сьгласуване на частите на изреченито.
Сложно изречение; видове. Сложно сьчинено изречение; видове: сьединително, разделително, противоположно. Сьюзно и безсьюзно свьрзване на простате изречения.
Сложно сьставно изречение; видове сложно подчинени изречения: определително, допьлнително, обстоятелствено, подложно. Начини на свьрзване на главното с подчиненото изречение - ролята на сьединителния сьюз. Словоред на изреченията и пунктуация на сложноте изречение.
Сложно смесено изречение.
Неизменяеми части на речта: наречия, предлози, сьюзи, частици, междуметия. Лексикално и граматическо значение.
Стилистика. Видове функционални стилове: поетичен, разговорен, административно-делови, журналистичено-популяарен и научен.
Правопис
Проверка, преговор и упражнение на материала от предходните класове чрез различите видове диктовка и други писмени упражнения.
Правилно членуване на подлога и допьлнението в изречението. Пунктация на сложното изречение - запетая, точка и запетая, тире, скоби.
Правопис и правоговор на наречията предлозите.
ЛИТЕРАТУРА
Класно четене
Христо Ботев: Потриот
Николай Лилиев: Сьмна в сьнините градини
Елисавета Багряна: Синеоката/Младост
Миле Присойски: Щурчо е чудна птица
Йордан Радичков: Млади години
Елин Пелин: Пижо, Пендо и куца Гана
Димчо Дебелянов: Скрити вопли
Станислав Стратиев: Римска баня
Пею Яворов: Градушка
Николай Хайтов: Детските очи
Елин Пелин: Косачи
Гео Милев: Септември
Пенчо Славейков: Неразделни
Йордан Радичков: Разкази по избор
Извьнкласно четене
Иван Вазов: Немили-Недраги
Любен Каравелов: Мамино детенце
Елин Пелин: Земя
Алеко Констатинов: Бай Ганьо
Литература от автори на бьлгарите в Р Сьрбия - по избор.
Работа вьрху текста
Откриване на хумористичното и сатирично представяне на действителността.
Тема, фабула, сюжети композиция в епическото произведение.
Откриване на сходности и разлики между лирическите и епически произведения. Анализ на поетичните картини и поетичния език и стил в лирическата поезия.
Откриване на лирически картини, сьздадени чрез метафора, алегория и символ.
Функция на диалога и монолога в композицията на драматичното действие.
Подтикване на учениците да разберат усвоят следните фунционални понятия, социално, морално, психологическо; сценично, декоративно; естетическо, елегично; вьзхищение, равнодушие, предчувствие; анализ, синтез.
При обработка на литературните произведения се усвояват понятията: хумор, сатира, ирония, сюжет, дневник, метафора, алегория, символ, любовно стихотворение, елегия.
Четене
Освен четене според изискванията от VI клас, трябва да се развива бьрзината на четене наум в зависимост от вида на текста. Вьвеждане на ученика в беглото четене с цел намиране на определена информация / в учебниците по другите предмети, вестници, книги и др./. Четене и говорене по роли. Четене на част от текста с цел: обрисовка на литературен герой, стилистична окраска, езкова индивидуалност / колоритно очертаване - типизиране/.
ГОВОРНА И ПИСМЕНА КУЛТУРА
Говорна култура
Разказване на истинска или измислена случка с описания и диалози /тематична насоченост, динамичност, приспособяване на диалога кьм характера/. Анализ на избрани текстове, в които преобладава речта на героя с цел да бьдат усвоени елементите на диалога.
Описание на:
- сложно трудово действие / работа в училищна работилница/;
- екстериор /сграда, мост, стара кьща, панорама/;
- интериор / сцена, картинна галерия/; изтькване особените характеристики на пространството;
- портретиране - на образ от художествената литература вьз основа на фабулата, диалога и авторовия коментар; литературно-художествено описание и техническо описание.
Сьобщение с елементите на репортаж. Интервю.
Разказване с промяна на реда на сьбитията /ретроспективно/.
Дискусия за прочетена книга, театрално представление, филм, радио-телевизионна емисия, картина с определяне на темата за дискусуя /заедно с преподавателя/.
Откриване на разликата между стиловете; анализ на текстове, писани в различен стил.
Писмена култура
Описание на вьншна и вьтрешна среда - по план.
Портретиране на образи от художествената литературе / вьз основа на фабулата, диалога и авторовата реч/ - по план.
Дискусия на актуални проблеми вьз основа на текстове от печата.
Рецензия. Синтактично-стилови и лексикални упражнения
Подтикване на ученика кьм самостоятелно творчество: /четене на ученически работи и разговор с тях/.
Водене на дневник.
Лично и сужебно писмо. Междуучилищна кореспонденция.
Молба, жалба, поздравителна телеграма.
Шест домашни писмени упражнения и техен анализ по време на час.
Четири училищни писмени упражнения /един час за изработка и два часа за поправка/.
ОСМИ КЛАС
Образователни задачи на обучението по бьлгарски език са:
- усьвьршенствуване на техника на бьрзо четене наум с разбиране на прочетеното;
- запознаване на учениците с обществено положение на езиците на народите и малцинствата в СЧГ както и с характерните им особености;
- да се формира у учениците точен критерий за самостоятелен избор, анализ и преценка на художествените произведения;
- да се систематизира учебният материал по всички програмно-тематични области.
ЕЗИК
Граматика
Езикьт като средство за споразумяване / понятие, обществена обусловеност на развитието му/; езикьт и другите средства за комуникация; езикьт - наи-сьвьршеното средство за комуникация.
Диалекти и наречия в бьлгарсаки яезик. Книжовна норма.
Лексикология. Словно богатство на бьлгарския език. Речник, видове речници.
Фразеология. Стилистично значение на думите.
Основни разлики между бьлгарския и срьбския книжовен език.
Преговор, разширяване и систематизация на материала от предишните класове. Словообразуване - начин за образуване на нови думи в бьлгарския език: афиксален, композиционен, флексивен и посредством сливане на думи.
Падежни остатьци в бьлгарския език - при личните - местоимения и сьществителните имена.
Преговор и систематизация на знанията за глагола - вид, лице, число, спрежение, време, начин. Лични и нелични глаголни форми, основна функция и значение.
Повторение на всички звукови промени. Систематизация на знанията за ударението - книжовна норма.
Правопис
Думи с две ударения в бьлгарския език.
Писане на сложни думи.
Транскрибция на чуждите думи в бьлгарския език.
Систематизация на материала от предишните класове: употреба на главна буква, подвижен Ь, пунктуация, слято и полуслято писане на думи, писане на неударените гласни, писане на звучните сьгласни / морфологичен правопис /, ятово правило, писане на ськращения.
ЛИТЕРАТУРА
Класно четене
Григорий Цамблак: Похвално слово за Патриарх Евтимий
Константин Философ: Сьрбия - обетована земя
Емилиян Станев: Крадецьт на праскови
Ивайло Пертов: Мьртво вьлнение /откьс/
Стойне Янков: Заврьщане
Паисий Хилендарски: Из "История славянобьлгарска"
Притча за блудния син (Евангелие по Лука - 15:11 - 32)
Веселин Ханчев: Посвещение
Детко Петров: Чудо в нашия двор
Извьнкласно четене
Иван Вазов: Под игото
Елин Пелин: Гераците
Георги Караславов: Снаха
Николай Хайтов: Диви разкази
Произведение от автори на бьлгарите в Р Сьрбия / по избор / - книга.
Работа вьрху текста
Подробен анализ на темата, идеята, обществения контекст на произведението, психологическа характеристика на образите, композиция.
Модерен и класичен /традиционен/ прозаичен израз - разлика вьз основа на сравняването на анализирани текстове.
Стилистичен анализ на произведението на синтактично и лаксикално равнище.
Обобщаване на основните понятия от прозата: разказ, роман, бележка, пьтепис, дневник.
Цялостен анализ на лирическо стихотворение.
Обобщаване на основните понятия в поезията: видове лирика. Сстихисложение; видове.
При анализа на произведенията се усвояват понятията: мемоари, пьтепис, балада, поема; систематизация на литературните термини от предишните класове.
Четене
Усьвьршенствуване на изразителното четене / с изисквания както в предишните класове /. Личен тон при четене и казване наизуст научени прозаични и поетични части.
Усьвьршенствуване на техниката на бьрзо четене наум сьс специално предварително поставени изизквания / както в VII клас/.
Упражнения за "бегло" четене на познат текст с цел придобиване на определена информация. Вьвеждане на ученика в "беглото" четене на непознат текст за да се утвьрди дали ги интересува той и дали ще го четат целия / статия вьв вестник, непозната книга и др./.
ГОВОРНА И ПИСМЕНА КУЛТУРА
Говорна култура
Разказване на собствени и чужди случки с ефектно начало и край.
Описание на:
- сложни предмети / училищни апарати, фабрични машини/;
- сложни трудови действия с увеличаване на изискванията за по-голяма точност / химически опит, секциране на час по биология/;
- портрет - герой от филмово и телевизионно произведение - вьз основа на фабула и диалог;
- хумористично описание; научно описание;
Дискусия с предварително вьвеждане на ученика в писане на теза; сьбиране на данни от различни източници / енциклопедии, лексикони, нарьчници и др./.
Критически отзив за нова книга, филм, радио и телевизионно предаване.
Писмена култура
Описание на сложен предмет и сложно трудово действие.
Портретна характеристика / герой от филм/ вьз основа на фабула и диалог.
Критически очерк за нова книга или филм.
Подтикване на ученика кьм самостоятелно творчество / четене работите на ученика, разговор за тях/.
Молба. Протокол. Попьлване на различни формуляри.
Шест домашни писмени упражнения и техен анализ по време на час.
Четири училищни писмени упражнения / един час за изработка и два часа за поправка /.
MAGYAR NYELV
A tanítás céljai:
- A tanulók az anyanyelvi oktató- és nevelőmunka folyamán elemi szinten megismerjék a mai magyar nyelv rendszerét és használatának szabályait.
- A megszerzett nyelvismereti anyagot nyelvhasználati szinten alkalmazzák.
- A tanulók érezzék kötelességüknek anyanyelvük gazdagítását és művelését, de ugyanakkor tiszteljék és becsüljék mások anyanyelvét is.
- A nyelv ismeretéből a tanulók jussanak el az ösztönös nyelvhasználatig; anyanyelvük bővülő ismeretével gazdagodjon gondolatviláguk, bővüljön szó- és fogalomkészletük, sajátítsák el a szép magyar kiejtést
- Az anyanyelvi nevelőmunka segítségével a tanulók gondolataikat és érzelmeiket szóban és írásban nyelvileg helyesen, értelmesen, pontosan és választékosan fejezzék ki.
- A tanulókat szoktassuk az értelmes és kifejező olvasásra, az elolvasott szöveg gyors megértésére.
- Az ismeretközlő olvasmányok feldolgozásával alapozzuk meg és fejlesszük a gyermekek tudományos világképét.
- Ismertessük meg a tanulókkal népköltészetünket, nemzeti irodalmunkat, valamint a népek és nemzeti kisebbségek irodalmának és a világirodalomnak az adott életkorban feldolgozható és a nevelési cél szempontjából legértékesebb műveit, valamint az irodalmi művek tudatos olvasásához elengedhetetlenül szükséges stilisztikai és irodalomelméleti alapfogalmakat.
- Szerettessük meg az irodalmat, hogy a tanulók rendszeres olvasókká váljanak, gyönyörködni tudjanak az irodalmi alkotásokban, és fejlesszük ki irodaimi és esztétikai ízlésüket.
- Az irodalmi nevelésben alakítsuk ki tanulóinknál a nemzettudatot, a haladó világnézetet, a tudományos világképet, a helyes ízlést valamint megfelelő erkölcsi magatartást is.
Feladatok:
- A magyar irodalmi nyelv írott és szóbeli változatának fokozatos és rendszeres ismertetése.
- A szóbeli és írásbeli közléskészség, a műveltség megalapozása és ápolása.
- A tanulók a különböző kommunikációs helyzetekben (a közlés, a meghallgatás, a beszélőpartner és az olvasó szerepében) használják helye sen a magyar irodalmi nyelvet - Fejezze ki a tanuló szabályosan és lényegretörően mint szóban mint írásban gondolatait és érzéseit.
- Gazdagítsuk a gyermek szókincsét, hogy rendelkezhessenek megfelelő nyelvi és stíluseszközökkel.
- Vezessük be a tanulókat az önálló olvasásba, a műelemzésbe, a színpadi művek megértésébe.
- Ébresszünk érdeklődést és állandó, igényt anyanyelvük gondozására, az irodalmi művek olvasására, valamint a színművészeti alkotások megtekintésére. Ápoljuk a gyermek fogékonyságát és érzékenységét a könyv és a művészetek iránt, amelyek a megismerés és a művészi élmény forrásai.
- Szoktassuk tanulóinkat az önálló könyvhasználatra és más információs források felhasználására.
- Sajátítsák el az irodalom és a színművészet elméletének alapfogalmait.
- Gazdagítsuk és mélyítsük el bennük azokat a gondolatokat és érzelmeket, amelyekhez az irodalom és a színművészet útján jutnak el.
- Serkentsük őket az önálló nyelvi és irodalmi alkotások létrehozására.
- Szoktassuk rá a tanulókat a sajtó rendszeres olvasására, a rádió és a televízió műsorainak követésére, hogy el tudják bírálni azok tartalmát.
VII. OSZTÁLY
(Heti óraszám 4, évi óraszám 144, ebből kb. 79 óra új anyag feldolgozás, 65 óra begyakorlás, megerősítés)
Az oktató-nevelő munka részfeladatai
- A tanulók sajátítsák el az értelmes és gyors néma olvasást. -Ismerkedjenek a vitával, mint szóbeli és írásbeli kifejezésmóddal.
- Tervszerűen és rendszeresen készüljenek fel az írásbeli és szóbeli vitatkozás különböző módjainak begyakorlására és alkalmazására.
- Önállóan értelmezzék a lírai, az elbeszélő és a drámai műveket.
NYELVTAN
Az előző osztályokban tanult nyelvtani anyag ismétlése.
A mondat
Az egyszerű és az összetett mondat fogalma.
Az egyszerű mondat fő részeinek (az alanynak és az állítmánynak) a szerepe. A szószerkezet (szintagma) fogalma.
Az állítmány
Fogalma. A halmozott állítmány. Fajai: igei, névszói, névszói-igei szerkezetük, szófaji felépítésük. Az állítmányi rész.
Az alany
Fogalma. Szófaja. elmaradásának esetei. A halmozott alany. Az alanyi rész.
A tárgy
Fogalma. Szófaja. A -t ragos tárgy. A főnévi igenévi tárgy. A halmozott tárgy.
A határozók
Fogalmuk, alaptípusaik (alapszó, toldalékos szó, névutós szó, toldalékos szó névutóval). Gyakoribb fajaik: hely-, idő-, mód-, eszköz-, társ-, állapot-, ok-, cél- és részeshatározó.
A halmozott határozó
Az állandó határozó vagy vonzat.
A jelző és az értelmező
Fogalmuk. Fajaik: minősítőjelző, kijelölő jelző, mennyiségjelző, birtokos jelző, értelmező.
A jelzők szófaja. A birtokos szerkezet szórendje. A birtokozó személyragozása.
Az egyes jelzőfajták halmozott esetei.
Az értelmező szófaja és szórendje.
HELYESÍRÁS
Az írásjelek begyakoroltatása.
Az igekötős alakulatok szórendje és írásmódja.
A beszédhangok tartamának jelölése.
A -val, -vel és a -vá, -vé ragos szavak hasonulásos alakjainak írásmódja (közszavak, személynevek).
A külön- és az egybeírás.
IRODALOM
Iskolai olvasmányok
Ady Endre: Magyar jakobinus dala
Babits Mihály: Vasárnapi impresszió autón
József Attila: Tél
Juhász Gyula: Milyen volt
Radnóti Miklós: Himnusz a békéről
Gelléri Andor Endre: Egy fillér
Kaffka Margit: Színek és évek (részlet)
Móricz Zsigmond: Hét krajcár
Janikovszky Éva: A tükör előtt
Kosztolányi Dezső: Negyven pillanatkép
Áprily Lajos: Vallomás
Csáth Géza: Egy vidéki gimnazista naplójából
Fehér Ferenc: Daru-ballada
Tolnai Ottó: Nem hangzott hasonló édes hang
Móra Ferenc: Gergő juhász kanala
Mándy Iván: A kavics
Tóth Árpád: Őszi kérdés
Jovan Sterija Popović: Felfuvalkodott tökfej
Johann Wolfgang Goethe: Vándor éji dala
Németh István: Az utolsó nomád pulija
Házi olvasmányok
Miroslav Antić: Egy szőke hajtincs
Gion Nándor: A kárókatonák még nem jöttek vissza
Fekete István: Tüskevár
Gárdonyi Géza: Egri csillagok
Tamási Áron: Ábel a rengetegben
OLVASÁS
A hatodik osztályos követelményeket tartva szem előtt megfelelő olvasásgyakorlást végeztetünk. Ezen kívül fejlesztjük a szöveg fajtájának megfelelő néma olvasás gyakorlását. Bevezetjük a tanulókat a szöveg gyors áttekintése alapján (futólagosan) történő olvasásba meghatározott informá ció szerzés céljából (tankönyvekből, újságcikkekből, házi olvasmányokból).
SZÖVEGFELDOLGOZÁS
A tanulók önállóan fedezzék fel az irodalmi alkotásokban az értékeket a problémafelvetés szempontjából. Igazolják állításaikat, benyomásaikat, észrevételeiket és következtetéseiket az irodalmi szövegből kiemelt adatokkal.
Az epikai művek feldolgozása
Fel kell ismertetnünk az epikai művekben előforduló lírai elemek és azok szerepének ok-okozati viszonyát. Figyeltessük meg a fabula jellegzetességeit (a cselekmény szövegének dinamikus vagy elbeszélő és statikus vagy leíró része), és a szerkezetet (bevezetés, bonyodalom, tetőpont, megoldás). A személyek elemzését is tovább kell fejleszteni (párbeszéd, belső monológ, jellembeli tulajdonság, pszichikai állapot, drámai helyzetek, hangulat, tájleírás).
A lírai alkotások feldolgozása
Ismertetnünk kell a tanulókkal, hogy hogyan elemezzük a motívumot, valamint azt, hogy észrevegyék a költő érzelmei, a költői képek, a költői nyelv és a stílus közötti kapcsolatot.
A drámai művek feldolgozása
Tanítsuk meg a tanulókkal a dráma alapvető elemzési módját (párbeszéd, monológ, a dráma cselekménye, a szereplők). Hasonlóságok és eltérések a drámai, a lírai és az epikai alkotások között. A helyhezkötöttség, az idő és a cselekmény.
Az irodalmi művek feldolgozásakor a következő szavakra tanítjuk meg: a költői kifejezés elemei (szimbólum, metafora); szerelmi költemény, elégia, a líra alapvető fajtái, formája (szonett); az események retrospektív sorrendje, belső monológ; az epikai művek kifejező eszközei (humor, szatíra, irónia); a regény alapvető fajtái és típusai - fő jellemzői; dráma, komédia, tragédia; napló.
STILISZTIKA
A tanult nyelvtani anyag stílusértékeinek folyamatos megfigyeltetése és gyakoroltatása.
A KIFEJEZŐKÉSZSÉG FEJLESZTÉSE
Szóbeli kifejezőkészség
Elképzelt vagy megtörtént események elbeszélése, leírás, párbeszéd segítségével (a párbeszéd jellegéhez való alkalmazkodás, tematikai irányítottság és lendületesség).
Olyan válogatott szövegek elemzése, amelyekben az alkalmazott párbeszéd elemeinek jobb megértése céljából a személyek beszéde van túlsúlyban.
Leírás:
- Szóbeli arcképfestés - jellemzés.
Jelentés a riport elemeivel. Interjú.
Elbeszélés az események sorrendjének a megváltoztatásával (retrospektíva).
Az olvasott könyv, a megtekintett színházi előadás, a film, a rádióadás, a TV, a kép, a koncert megvitatása meghatározott szempontok alapján. A szempontokat a diákok a tanárral közösen jelölik ki. A stílusok közötti különbségek megfigyelése: a különböző stílusban írt szövegek elemzése.
Írásbeli kifejezőkészség
Külső és belső leírás terv alapján.
Az irodalmi mű szereplőjének arcképfestése (a benne alkalmazott párbeszéd és az író magyarázata szerint) terv alapján.
A sajtó kifejezési formái: hír, jelentés.
Mondattani, stilisztikai és szótani gyakorlatok.
Vázlatkészítés az irodalmi alkotás alapján: címszerű és tartalmi vázlat.
Serkentsük a tanulókat önálló alkotások megírására, írásbeli munkáik felolvastatása és azok megbeszélése által..
Napló írása.
Levélírás. Nyolc írásbeli házi feladat íratása és azok órán való elemzése.
Négy írásbeli dolgozat íratása (dolozatírás egy óra, dolgozatjavítás két óra).
VIII. OSZTÁLY
(Heti óraszám 4, évi óraszám 136, ebből kb. 74 óra új anyag feldolgozás, kb. 62 óra begyakorlás, megerősítés)
Az oktató-nevelő munka részfeladatai
A tanulók tovább tökéletesítsék a gyorsütemű, néma olvasást oly módon, hogy az elolvasott szöveget megértsék.
Sajátítsák el a magyar köznyelv legfontosabb szabályait.
Magbízható kritériumot szabjanak a művészeti alkotások önálló kiválogatására, elemzésére és értékelésére.
A tanult tantervi anyag rendszerezése.
Ismételjék, rendszerezzék és bővítsék az előző osztályban tanult nyelvi ismereteket és a helyesírással kapcsolatos tudnivalókat.
A tanulók ismerkedjenek meg a tanterv által előírt általános nyelvészettel.
NYELVTAN
A mai magyar nyelv rendszere
Rendszerző ismétlés: az egyszerű mondat, a mondatrészek, a szótan, a hangtan.
A mondat
Az összetett mondat fajai: alá- és mellérendelt mondatok A többszörösen összetett mondat. A mondatrend.
Szóalkotás
Szóösszetétel: alá- és mellérendelő. Többszörös összetételek. Szóképzés: névszók, igék, továbbképzett szavak. A szóalkotás egyéb módjai.
Általános nyelvismeret
A magyar nyelv eredete. A régi magyar nyelv (szemelvények regi szövegekből a nyelv vízszintes és függőleges tagolódása. Nyelvrokonság, nyelvcsaládok.
HELYESÍRÁS
Írásjelek: konkrét használatuk. Egybeírás, kötőjeles írásmód, különírás.
Tartamjelölés.
A szóelemzés és a hagyomány elve.
A tulajdonnévből képzett melléknevek írásmódja.
Betűrend; szótárak, lexikonok használata. Betűrendbe szedés.
IRODALOM
Iskolai olvasmányok
Ács Károly: Neked mondom, Szabadka
Sütő András: Anyám könnyű álmot ígért (részlet)
Pilinszky János: Francia fogoly
Tóth Árpád: Körúti hajnal
Karinthy Frigyes: A rossz tanuló felel
Sánta Ferenc: Kicsik és nagyok
Szirmai Károly: Már nem jön senki
Mészöly Miklós: Kökény kisasszony
Vörösmarthy Mihály: Csongor és Tünde (részlet)
Ady Endre: A tűz csiholója
Székely Tibor: Különös étlap (részlet a Lármás szellemek éjszakája című könyvből)
Nagy László: Tűz
Tamási Áron: Népszakértők
Nagy Lajos: A bogár
Illyés Gyula: A költő felel
Anna Frank naplója
Örkény István: Hírek és álhírek
Milos Crnjanski: Örökös vándorlás (részlet)
Házi olvasmányok
Ivo Andrić: Haragban a világgal
Ernest Hemingway: Nick
Déry Tibor: Niki
Móricz Zsigmond: Légy jó mindhalálig
Szabó Magda: Mondják meg Zsófikának
OLVASÁS
A kifejező olvasás tökéletesítése (az előző osztályokra előrelátott követelményeknek megfelelően). Az egyéni hang kialakítása olvasáskor, szöveg- és versmondáskor.
A néma, gyorsolvasás technikájának tökéletesítése előre megadott különböző feladatok alapján (a szerkezeti egységek felismertetése; a párbeszéd, a leírás és más elemek jelentősége a jellemábrázolásban; a szavak, a mondatok, az írásjelek és egyebek szerepe a hangsúlyozásban).
Az ismert szövegek előzetes gyors áttekintése alapján történő olvasás gyakorlása meghatározott információ szerzés céljából. Az ilyen olvasás alapján döntsék el a tanulók, hogy érdekli-e őket a szöveg, és később elolvassák-e azt teljes egeszében (újságcikkek, irodalmi művek stb.).
SZÖVEGFELDOLGOZÁS
A tanulók önállóan közelítsék meg az irodaimi alkotásokat. Legyen kialakult kritériumuk az irodalmi alkotás kiválasztásakor. Tudják elemezni a művet, és értékelni a szöveget a giccsel szemben. Tanítsuk meg a tanulókat a szakirodalom használatára. Problémafelvetés által fejlesszük a tanulók bíráló viszonyulását az íróval és a művel szemben.
A művészi alkotás elemzése (lírai, és elbeszélő költemények, elbeszélés, regény és dráma) tézisek és terv alapján. Az irodalmi alkotás, nyelvi-stiláris és egyéb értekeinek felmérésére.
A sajtó stílusának alapvető fogalmai.
Az irodalmi művek feldolgozásakor a következő fogalmakat alakítjuk ki: reflexív vers, ballada, poéma, ars poetica, tragédia, irodalmi műfajok jelentős fajtái; napló, útleírás, önéletrajz; romantikus, realista.
Az előző osztályokban tanult fogalmak rendszerezése az eddig tanult anyag példatárán.
STILISZTIKA
A tanult nyelvtani anyag stílusértékeinek folyamatos megfigyeltetése és gyakoroltatása.
A KIFEJEZŐKÉSZSÉG FEJLESZTÉSE
Szóbeli kifejezőkészség
Egyéni élmény és mások élményeinek elmondása hatásos bekezdéssel és befejezéssel.
Leírás:
- Összetettebb munkafolyamatok, amelyekben a pontosságnak kifejezet tebb szerepe van (vegyi kísérletek, biológiaórán végzett boncolások stb.).
- Szóbeli arcképfestés -jellemzés (a film, a színház, vagy a televízió adásának szereplőjéről az adott fabula és párbeszéd alapján).
A leírás fajtái. Humoros írás
Szoktassuk a tanulókat a vita alapvető szempontjainak a betartására, vitaindításra valamint különböző forrásokból (enciklopédiák, lexikonok, kézikönyvek stb.) származó adatok összegyűjtésére.
Új könyv, rádióadás, televízióadás, koncert bíráló jellegű bemutatása és ismertetése.
Írásbeli kifejezőkészség
Összetettebb munkafolyamat leírása (a szóbeli kifejezésmódhoz hasonlóan).
Írásbeli arcképfestés - jellemzés (filmből, könyvből választott szereplő) az adott fabula és párbeszéd alapján.
Új könyv vagy film bíráló jellegű ismertetése.
Serkentsük a tanulókat önálló alkotói tevékenységre.
Kérvény.
Nyolc írásbeli házi feladat íratása és azok órákon való elemzése.
Négy írásbeli dolgozat íratása (dolgozatírás egy óra, dolgozat javítás két óra).
РУСКИ ЯЗИК
Циль
Циль воспитно-образовней роботи то овладованє з руским литературним язиком; преучованє кнїжовносци на тим язику; оспособйоване школярох за усне и писмене висловйованє, комуникацию и творенє, а тиж так доживйованє, спознаванє обачованє вредносних кнїжовних, уметнїцких и других витвореньох култури; здобуване основних поняцох о язикох кнїжовносцох и културох народох и народносцох; упознаванє репрезентативних дїлох шветовей кнїжовносци примераних возросту школярох; будованє свидомосци о улоги язика и кнїжовносци у повязованю народох и їх културох; розвиванє и пестованє позитивного становиска школярох ґу язиком, културному скарбу, шлєбодолюбивим традицийом свойого и других народох, розвиванє свидомосци о повязаносци, сотруднїцтву и заєднїцким животу рижних народох и народносцох; розвиване свидомосци о язику и язичней толеранциї; ширенє духовних горизонтох и розвиванє критицкого думаня и творчих способносцох; розвиванє тирвацого интересованя за язик и кнїжовносц; воспитованє школярох за живот, роботу и медзилюдски одношеня у духу гуманизма, солидарносци и толеранциї.
Задатки:
- поступне и снстематичне упознаванє руского литературного язика у розличних видох його усного и писаного хаснованя;
- пестованє култури усного и писаного висловйованя;
- оспособйованє школярох же би ше, успишно служели з руским язиком у рижних комуникацийних ситуацийох (у улоги приповедача, слухача, собешеднїка и читателя);
- уводзенє школярох до самостойного читаня н анализованя текста,
- розвиване интересованя и тирвацих навикнуцох на читанє кнїжовних дїлох; пестованє уметнїцкого сензибилитету и любовигу уметносци; оспособйованє школярох за самостойне хаснованє библиотекох и жридлох информацийох;
- усвойованє основних теорийних поняцох зоз подруча язика и кнїжовносци, уводзенє до розуменя кнїжовного дїла, порушоване школярох на самостойне творенє.
СЕДМА КЛАСА
ЯЗИК
Синтакса
Просте и преширене виреченє (повторйованє з пиятей класи). Модални слова и дополнююци толкованя.
Зложене виреченє. Зависне и нєзависне одношенє у зложеним виреченю.
Нєзависно-зложени виреченя: составни, заключни, процивни, виключни, роздзельни; сербски уплїв у нєзависно-зложених виреченьох.
Зависно-зложени виреченя: субєктово, атрибутово, обєктово; додатково виреченя: местово, часово, причиново, пошлїдково, намирни, условни, допусни, способово, поровнуюци виреченя; сербски уплїв у зависно-зложених виреченьох. Инверзия.
Основни значеня припадкох. Номинатив; ґенитив без применовнїкох и з применовнїками; датив без применовнїкох и з применовнїками; акузатив без применовнїкох и з применовнїками; инструментал, локатив. Конструкциї (при шицких припадкох) характеристични за народни язик. Сербски уплїв у хаснованю припадкох.
Правопис
Преверйованє, повторйованє и вежбанє змистох зоз предходних класох.
Смуга, смужка, точка зоз запяту, заградзенє, наводнїки, апостроф.
Интерпункция у зложеним виреченю.
Робота зоз правописом и правописним словнїком.
КНЇЖОВНОСЦ
Школска лектира
1. И. Андрич, Приповедка о кметови Симанови
2. М. Будински, Розумим
3. А. Бучко, Кед розквитли кайси
4. И. Г. Ковачевич, Уж зме нє дзеци
5. Ш. Гудак, Приказанє
6. Стєпан Гостиняк, Виступ кловна
7. М. Ковач, Нє будзце птицу вечар
8. М. Ковач, Дзень ошлєбодзеня
9. Г. Костельник, Идилски венєц
10. Г. Костельник, Агафия, старого...
11. М. Колошняї, Нам тельо зродзи
12. В. Кочиш, Иштванова драга
13. В. К. Болхорвес, Врацанє до зав.
14. Г. Надь, Сонентни венєц
15. Д. Папгаргаї, Ту, такой при шерцу
16. Звонко Сабо, Косидба
17. Й. Стерия П. Покондирена тиква
18. М. Рамач, Врацим ше на Селище
19. С. Саламон, Сторочни дубе при...
20. Є. Солонар, Желєни гори
21. Л. Сопка, Рядошлїд часу
22. М. Стрибер, Збор любови, Прешли часи
23. Ю. Тамаш, Хусточка
24. Ю. Тамаш, Оровнїни
25. Л. Фалц, Осаменосц
26. Я. Чапко, Кед крочим по истим
27. И. Чендей, Чайки лєца на восток
28. Рус. нар. прип. Чаловка Петро
29. Рус. нар. прип. Чия робота чежша
30. Ромска нар. писня, Колїсанка
Домашня лектира
1. М. Антич, Била канджурка
2. М. Твен, Том Соєр
3. Антолоґия поезиї за дзеци, Хмара на верху тополї
4. Зборнїк, Руски народни писнї
Обробок лектири
Гумористичне и сатиричне описонє дїйсносци.
Тема дїла, фабула, мотиви, зжати змист.
Кнїжовне дїло як попатрунок на швет и живот.
Психолоґийна и социолоґий на характеризация подобох.
Подобносци и розлики медзи епским и лирским дїлом.
Анализа поетичних сликох, поетского язика и индивидуалного стила у лирскей писнї.
Поетична слика витворена з метафору, алеґорию, символом.
Функция монологу и диялогу у композициї драмскей дїї. Єдинство часу, места и дїї (роботи) у драмским дїлу. Файти драмскей творчосци.
Оспособйованє школярох за самостойни приступ кнїжовному дїлу: виглєдованє одредзених вредносцох зоз становиска задатого проблему и доказованє свойого становиска з прикладами на тексту.
Читанє
Розвиванє флексибилней швидкосци читаня у себе у зависносци од природи текста. Дияґоналне читанє з цильом находзеня одредзених информацийох и лєгкого знаходзеня у учебнїкох, енциклопедийох, фаховей литератури и других публикацийох и текстох кратйе практичней природи - упутства за хаснованє апаратох и рижних средствох за каждодньове хаснованє, драгових информацийох, рецептох и под. (функционална писменосц).
Поняца
Усвоюю ше шлїдуюци поняца: Зложене виреченє (подзелєнє и файти); основни значеня припадкох (на уровню препознаваня). Ирония, сатира, гумор, дньовнїк, поетски язик, лирска слика, метафора, алеґория, символ, любовна писня, сонет, идила, елеґия. Попатрунок на швет.
КУЛТУРА ВИСЛОВЙОВАНЯ
Приповеданє о правдивих и задуманих подїйох зоз описами и диялогами (тематска унапряменосц, динамичносц и примераносц диялога ґу характеру подоби и контексту). Анализа вибраних текстох у котрих преважно бешеда подоби же би ше цо лєпше похопели елементи и функция диялогу.
Описованє:
- зложеншого роботного поступка,
- вонкашнього и нукашнього простору з наглашованьом виразних характеристикох простору,
- портретованє (подоба з кнїжовного дїла на основи фабули, диялогох и коментара писателя),
- кнїжовно-уметнїцки опис и технїчни опис,
- наукови и административни стил у комуникациї и сообщованю.
Информованє и елементи репортажи.
Интервю.
Приповеданє з пременку рядошлїду, интервенциї у композициї.
Розправянє о пречитаней кнїжки, теат. представи, филму, РТВ емисиї, концерту, спорт. змаганю - з одредзованьом тезох за розправу.
Розправянє на самостойно з боку школярох вибрану тему - полемика, арґументация, єдностраносц, всестраносц.
Дискусия на актуалну тему у школи, фамилиї, дружтве - по вибору школярох.
Комуникация: Праве и пренєшене значенє словох. Символи. Пременка значеня и порученя виражена зоз иронию и интонацию.
Схопносц згваряня:
Обачованє и препознаванє прикметох и одношеньох (доброта, любов, скромносц, товаришство, бриґа, зависц, лукавство). Препознаванє и виражованє пригварки, нагваряня, прешвечованя, подозривосци.
Виражованє прикметох, їх ниянсох и розликох (щиросц, лукавосц, сцерпезлївосц, твардоглавосц, упартосц, витирвалосц, лєнївосц, вредносц, роботносц).
Анализа текстох розличних стилох.
Писане висловйованє
Описованє природного зявеня (по плану).
Портретованє подоби з кнїжовного дїла (на основи фабули, характеризациї з боку писателя, писательового коментара, свойого дожица и розуменя).
Розправянє о актуалних дружтвених проблемох на основи текстох з новинох и других медийох - по вибору школярох дзе ше напредок одредзи опонентох.
Приказ, критика.
Синтаксично-семантични вежби, лексични вежби.
Писанє дньовнїка, приватне и урядово писмо.
Писанє молби, жалби, телеграми, винчованки, плакати, протесту, подзекованя.
Пополньованє рижних формуларох (анкети, тести, питалнїки, поштански образци и подобни).
Осем домашнї писани задатки и їх анализа на годзинох.
Штири писмени задатки (єдна годзина за писанє, два за виправок).
ОСМА КЛАСА
ЯЗИК
Творенє словох
Творенє меновнїкох. Творенє прикметнїкох. Творенє дїєсловох.
Лексиколоґия
Лексика и лексиколоґия. Мотивованосц слова. Класификация лексики.
Класификация рускей лексики зоз становиска походзеня. Карпатска и нова лексика. Карпатска лексика - етимолоґийни состав: праславянска и общеславянска лексика. Пожички: мадяризми, ґерманизми, латинизми, грекизми, церковнославянизми, румунизми; други пожички. Нова лексика. Пременки у карпатскей лексики по приселєню. Сербизми; нови ґерманизми и мадяризми; анґлизми. Восточнославянски уплїв.
Творенє нових словох у руским язику. Творенє словох под цудзим уплївом: калки, семантични калки. Творенє нових словох без цудзого уплїву: нукашня деривация, нови слова з руских основох; реактивизация (врацанє до хаснованя) застареней лексики. Розширеносц нових словох у руским бешедним язику.
Фразеолоґия. Фразеолоґизми хтори чуваю мотивованосц; фразеолоґизми хтори страцели мотивованосц. Бешедни и кнїжково фразеолоґизми. Присловки, пригварки и терминолоґийни словозлученя; устаємнєни вирази.
Лексика зоз становиска териториялного хаснованя: общенародна лексика, диялектизми. Лексика зоз становиска социялного хаснованя: общенародна лексика, професионална лексика, жарґон и арґо. Лексика зоз становиска стила: нєутрална лексика, лексика усней бешеди, кнїжкова лексика, експресивна лексика. Лексика зоз семантичного становиска: єднозначни и вецейзначни слова. Гомоними. Синоними. Антоними.
Ономастика. Антропонимия. Руски власни мена. Руски презвиска и назвиска. Топонимия.
Лексикоґрафия. Описни, прекладни, правописни, фразеолоґийни, диялектолоґийни, етимолоґийни, историйни словнїки.
Робота зоз словнїками и енциклопедиями.
Правопис
КНЇЖОВНОСЦ
Школска лектира
1. Ш. Гудак, На крижних драгох
2. В. Ґарянски, Бисер и блато
3. С. Єсенїн, Писня о суки
4. М. Ковач, Я дуб червоточни
5. М. Ковач, Ораче
6. М. Ковач, Путованє чловеково
7. М. Колошняї, Зарод
8. Г. Костельник, Цар над слунечнїками
9. Н. Канюх, Дакеди приду хвильки
10. И. Г. Ковачевич, Страх
11. В. Кочиш, Харитон на площи св. Марка
12. В. Кочиш, Дунайски ґалеб
13. М. М. Кочиш, Смутку нашому нє хиби причина
14. Г. Надь, Ґлоса
15. Г. Надь, Шерцу
16.
З. Няради, Кридла як цо маю ангели
17. Борис Олїйнїк, Мац шала сон
18. Д. Папгаргаї, Руснак
19. Д. Папгаргаї, Преклятство Косцелїска
20. Д. Папгаргаї, Ровняцки соблазнї
21. Е. Планчак, Михалова дїдовщина
22. В. Попа, Очох твоїх кед би нє
23. М. Рамач, Михалово лєто
24. С. Саламон, Од шнїгу нєшка...
25. И. Самоковлия, ношач Самуил
26. Є. Солонар, Желєнєє жито
27. Лю. Сопка, Нови живот
28. М. Стрибер, Далєко од вас
29. М. Стрибер, Стретнуца
30. Ю. Тамаш, Право на бешеду...
31. Ю. Тамаш, И мешач на ноц
32. Ю. Тамаш, Спаднєме як роса
33. И. Франко, Лєси и пасовиска
34. Я. Фейса, Одламани конар
35. М. Шанта, Анї мудросц, анї моц
36. Т. Шевченко, Мнє шицко єдно
Домашня лектира
1. Рус. нар. приповедки (зборнїк)
2. Крижни драги (антолоґия краткей прози, 10 прип. по вибору)
Обробок лектири
Детальна анализа теми, идеї, психолоґиї подобох, композициї дїла, дружтвеного контексту.
Класични (традиционални) и модерни прозни вираз - розликованє на основи поровнованя обробених текстох.
Стилска анализа дїла на уровню лексикии синтакси.
Систематизованє основних поняцох о приповедней прози (роман, приповедка, драгопис, дньовнїк).
Цалосна анализа лирскей писнї.
Систематизованє основних поняцох о лирскей поезиї. Файти лирики, композиция писнї и основи версификациї.
Читанє
Усовершованє виразного читаня з вимогами яки були у предходних класох. Розвиванє особного тона при читаню и гутореню.
Усовершованє технїки швидкого читаня у себе з напредок поставеним задатком. Вежбанє дияґоналного (на прескаковацо) читаня у себе з цильом швидкого находзеня информацийох).
Поняца
Усвоюю ше шлїдуюци поняца: Творенє словох, лексика, лексиколоґия, лексикоґрафия, класификация лексики, калк, фразеолоґия, ономастика. Роман, приповедка, новела, мемоари, драгопис, есей, поема, балада, рефлексивна писня.
КУЛТУРА ВИСЛОВЙОВАНЯ
Усне висловйованє
Приповеданє о власних и цудзих дожицох з ефектним початком и законченьом.
Описованє:
- зложених предметох,
- зложених роботних поступкох, виражованє прецизносци,
- портретованє (подоба зоз филмского, сценского витвореня, на основи фабули и диялогу),
- гумористични опис, наукови опис, урядови опис,
- розлики у ниянсох як розлики у значеню, интонация,
- точносц и приблїжносц у висловйованю о звуку, фарби, руху, природним зявеню, характерних прикметох особох,
- висловйованє складаня, процивеня, обаваня, жаданя на директни и поштредни способ.
Розправянє з предходним вибором тезох, уводзенє до способох зазберованя податкох як арґументациї з рижних жридлох. Хаснованє енциклопедиї, словнїкох, приручнїкох, лексиконох и под.
Критицки приказ новей кнїжки, филма, концерту. Збиванє розличних думаньох о истим зявеню з толкованьом причинох за таке або иншаке становиско, думанє або дожице.
Комуникация: Виражованє порозуменя и нєпорозуменя. Виражованє ниянсох. Интонация и пременка значеня
Схопносц згваряня: Обачованє, розуменє, менованє и виражованє подобносцох и розликох (ґенерацийних, полних, возростних, образовних, социялних, националних, вирских).
Виражованє становискох: Особних, ґрупних, спознаюцих (хасновите-чкодлїве), естетичних (красне-нєкрасне), моралних (добре-зле).
Писане висловйованє
Преприповедованє, приповеданє и описованє (систематизованє).
Портретованє на основи фабули и диялогу.
Кратки приказ кнїжки або филма, представи.
Новинарски запис. Форми новинарского висловйованя.
Мотивованє школярох на самостойну творчосц. Самостойни роботи школярох.
Молба, записнїк, информация.
Осем домашнї задатки и анализа на годзинох.
Штири писмени задатки (єдна годзина за писанє и два за виправок)
LIMBA ROMÂNĂ - LIMBA MATERNĂ
Scopul activităţii educativ-instructive
Scopul activităţii educativ-instructive este însuşirea limbii române literare; învăţarea literaturii în limba maternă, instruirea elevilor pentru însuşirea exprimării orale şi scrise, procesul de comunicare şi creaţie în limba maternă, trăirea, cunoaşterea şi sesizarea valorilor literare, artistice şi a altor creaţii culturare, cunoaşterea literaturii şi culturii popoarelor şi minorităţilor naţionale, însuşirea noţiunilor de bază despre limbile popoarelor şi minorităţilor naţionale; cunoaşterea celor mai de seamă opere din literatura universală accesibile vârstei elevilor, dezvoltarea şi cultivarea atitudinii pozitive a elevilor faţă de învăţarea limbilor, patrimoniului cultural, tradiţiilor popoarelor şi minorităţilor naţionale, colaborarea şi convieţuirea comună, dezvoltarea spiritului creator, a gândirii critice şi a raporturilor de colaborare în muncă. Educarea elevilor pentru o viaţă şi activitate colectivă, relaţii interumane în spiritul umanităţii, angajării reciproce şi solidare.
Sarcinile educativ - instructive:
- Cunoaşterea treptată şi sistematică a limbii române literare în diverse forme de exprimare orală şi în scris;
- Capabilitarea elevilor de a folosi cu succes limba română literară în diverse situaţii de comunicare (în rolul de povestitor, auditor, coraportor, cititor şi scriitor);
- Dezvoltarea înclinaţiei şi capacităţii elevilor de a se exprima corect, clar, economicos, convingător, oral şi în scris;
- Îmbogăţirea şi dezvoltarea vocabularului, a expresiei limbii şi stilului elevilor;
- Iniţierea elevilor de a citi şi analiza independent operele literare;
- Însuşirea noţiunilor de bază de teorie literară;
- Stimularea elevilor de a citi independent creaţiile literare.
Clasa a VII-a
Sarcini operative
Elevii trebuie:
- să însuşească tehnica citirii curente în gând şi să formeze deprinderi de citire sintetică;
- să însuşească raportul dintre propoziţii în frază;
- să însuşească sistematic diferite forme de exprimare orală şi în scris;
- să facă individual analiza operelor lirice, epice şi dramatice.
LITERATURA
Lectură şcolară
George Topârceanu: Balada unui greier mic
Otilia Cazimir: A murit Luchi
Mihail Sadoveanu: Taine
Vasile Alecsandri: Dimineaţa
Toma Alimoş
George Coşbuc: Paşa Haşan
Alecu Russo: Piatra Corbului
Mihai Eminescu: Sara pe deal
Octavian Goga: Dăscăliţa
Barbu Ştefănescu Delavrancea: Moartea zgârcitului
George Brăescu: Un scos din pepeni
Ion Agârbiceanu: Adieri
I. A. Bassarabescu: Ion Corbu
I. Al. Brătescu-Voineşti: Minunea
Jovan Sterija Popović: Tigva fandosită
Ion Luca Caragiale: Vizita
Tudor Arghezi: Plugule
Cezar Petrescu: Doi dascăli
Nicolae Gane: Aliuţă
Lectură
Miroslav Antić: Suviţa blondă
Ion Creangă: Amintiri din copilărie
I. L. Caragiale: Teatru
Maxim Gorki: Copilăria
Citire
Citirea expresivă în acord cu natura textului liric, epic şi dramatic. Citirea pe roluri şi dramatizarea textelor literare.
Analiza textului
Pregătirea elevilor pentru analiza independentă a textului literar: cercetarea valorilor determinate, argumentarea impresiilor, observarea şi concluzia datelor.
Redarea textelor epice: observarea cauzei consecutive a legăturii motivelor poetice şi funcţia lor, desfăşurarea lentă sau dinamică a acţiunii şi compoziţia. Introducerea în analiza completă a operei literare: personajele (dialogul, monologul, trăsături de caracter, procedee), tematica (compoziţia tematicii, tema principală, teme secundare), ideea şi descrierea (starea psihologică, situaţii dramatice, atmosfera, peisajul).
Abordarea poeziilor lirice: analiza motivelor (relaţiile reciproce şi contopirea în imagini poetice).
Imaginile poetice, elementele de limbaj şi stilul poetic.
Abordarea operelor dramatice: îndrumarea elevilor în analiza elementelor esenţiale (dialog, monolog, acţiune dramatică, personaje).
Asemănările şi deosebirile dintre operele lirice şi epice.
LIMBA
Repetarea şi consolidarea materiei din clasa precedentă.
Sintaxa propoziţiei. Subiectul. Subiectul inclus. Subiectul subînţeles. Propoziţii defective de subiect.
Predicatul. Predicatul verbal. Predicatul nominal. Verbe copulative. Nume predicativ. Acordul predicatului cu subiectul.
Părţile secundare ale propoziţiei. Atributul. Exerciţii aplicative referitoare la atribut. Apoziţia.
Complementul. Ordinea cuvintelor în propoziţie.
Sintaxa frazei. Propoziţia principală şi propoziţia secundară. Propoziţia regentă. Coordonarea (prin juxtapunere şi cu ajutorul conjuncţiilor). Propoziţii coordonate copulative, adversative, disjunctive şi conclusive. Subordonarea. Propoziţii subordonate atributive, completive directe, indirecte, circumstanţiale de loc, de timp, de mod.
Vorbirea directă şi vorbirea indirectă.
Despărţirea cuvintelor în silabe. Accentul.
Ortografie
Scrierea cu unu, doi şi trei de i în poziţie finală în substantive şi adjective.
Scrierea grupurilor de cuvinte legate prin liniuţa de unire (exerciţii aplicative).
Punctuaţia în frază
CULTURA EXPRIMĂRII
Exprimarea orală
Dezbateri pe marginea unor cărţi citite, prezentaţii teatrale, film, emisiuni RTV, tablouri, sculptură; determinarea temei, ideii, particularităţilor personajelor.
Povestirea evenimentelor reale sau imaginate în care participă cel puţin două persoane, prin folosirea dialogului şi fără dialog - vorbire indirectă. Exersarea dialogului (adaptarea tematicii, dinamismului, caracterului). Analiza fragmentelor narative selectate în care predomina vorbirea personajelor. Transformarea vorbirii directe în vorbire indirectă. Elementele de reportaj.
Exprimarea în scris
Povestirea evenimentelor reale sau imaginate prin folosirea diferită a dialogului.
Scrieri în legătură cu operele literare, filme, prezentaţii teatrale, emisiunile RTV, articole din presa pentru tineret sau cotidiană.
Pregătirea elevilor pentru prezentarea în scris a operelor literare şi a personajelor.
Analiza stilistică şi lingvistică a unor descrieri din natură.
Scrisoarea particulară şi oficială; participarea la corespondenţa interşcolară.
Şase teme pentru acasă şi analiza lor la ore.
Patru lucrări scrise (o oră pentru scrierea lucrării, două ore pentru corectarea lucrării).
LIMBA ROMÂNÂ - LIMBA MATERNĂ
Clasa a VIII-a
Sarcini operative
Elevii trebuie:
- să recapituleze, să sistematizeze şi să îmbogăţească temele din clasele anterioare din gramatică şi ortografie;
- să formeze ctiterii pentru analiza şi comentarea operelor de artă potrivit vărstei;
- să însuşească tehnica scrierii de referate;
- să însuşească dezbaterea ca formă de exprimare orală şi în scris;
- să sistematizeze materia din toate domeniile prevăzute de programă.
LITERATURA
Lectură şcolară
Şt O. Iosif: E mult de-atunci
George Coşbuc: Nunta Zamfirei
A. P. Cehov: Cameleonul
P. P. Njegoš: Cununa codrilor
I. L. Caragiale: O scrisoare pierdută
Grigore Alexandrescu: Dreptatea leului
Octacian Goga: Noi
Calistat Hogas: Singur (fragment)
Slavco Almăjan: Ningea odată în Banat
Alexandru Vlahuţă: Pe Dunăre
Vasile Alecsandri: Serile la Marceşti
Liviu Rebreanu: Proştii
Mihai Eminescu: Epigonii
Ioan Slavici: Scormon
M. Sadoveanu: Neamul Şoimăreştilor (fragment)
Emil Gârleanu: Alte vremuri
Miloš Crnjanski: Migrările
Mihail Sadoveanu: La pescuit
Ionel Teodoreanu: Într-o noapte de toamnă
Alexandru Mateevici: Limba noastră
Marin Sorescu: Trebuiau să poarte un nume
Dimitrie Bolintineanu: San-Marina
Calistrat Hogaş: Singur
Lectură
Ivo Andrić; În ceartă cu lumea (povestiri pentru copii)
Calistrat Hogaş: Pe drumuri de munte
Mihail Sadoveanu: Baltagul
Costache Negruzzi: Alexandru Lăpuşneanu
Citire
Perfecţionarea citirii expresive (după cerinţele din clasa precedentă). Dezvoltarea tonului personal în citire, recitarea după memorie a fragmentelor în proză şi versuri învăţate. Perfecţionarea ritmului citirii.
SLOVENSKÝ JAZYK
Cieľ
Cieľom vyučovania slovenského jazyka a literatúry je formovať žiaka ako slobodnú, tvorivú, kriticky zmýšľajúcu osobnosť a zošľachťvať jeho reč a vkus; vypestovať u žiakov schopnosť vyjadrovať sa spisovne a oboznámiť ich s najvýznamnejšími vekove primeranými dielami, ktoré vznikajú v slovenskej reči, s dielami srbského národa a iných národov a národností - našej a svetovej literatúry; formovať osobnosť schopnú korektne ústne a písomne sa vyjadrovať; uschopniť žiakov chápať spoločensko-historickú a kultúrnu funkciu jazyka a literatúry v zbližovaní národov a ich kultúr; pestovať slobodárske tradície, rozvíjať vlastenectvo a vychovávať v duch mieru, kultúrnych vzťahov a spolupráce medzi ľuďmi; pestovať u žiakov kladný vzťah k jazykom a kultúrnemu dedičstvu národov a národností Juhoslávie a tak silnieť vedomie o ich osudovej spätosti, spolunažívaní a spoločnom živote v ZRJ; silnieť u žiakov vedomie o jazykovej rovnoprávnosti a upevňovať jazykovú a nacionálnu toleranciu; rozširovať trvalý záujem mladých o materinský jazyk a literatúru; vychovávať žiakov pre vytrvalú a kvalitnú prácu, ako aj vzorné medziľudské vzťahy v duchu humanizmu, vzájomnej úcty a solidarity.
Výchovno-vzdelávacie úlohy:
- sústavne a postupne oboznamovať žiakov so súčasným slovenským spisovným jazykom, s jazykovými prostriedkami a s formami ústnych a písomných jazykových prejavov;
- rozvíjaním zmyslu a schopnosti pre správne, presné a výstižné ústne a písomné vyjadrovanie vypestovať u žiakov schopnosť, aby mohli jazyk úspešne používať v monologických a dialogických jazykových prejavoch, ako aj na čítanie a tvorbu literárnych textov;
- oboznámiť žiakov s dielami vysokej a trvalej umeleckej a kultúrnej hodnoty, ktoré vznikajú v rečiach juhoslovanských a iných národov a národností; súčasne u žiakov pestovať schopnosť pristupovať k literárnemu dielu s citom, kriticky a bádateľsky;
- pestovaním umeleckého vkusu a životnej jazykovej estetickej vnímavosti, formovať u žiakov trvalé čitateľské návyky posilňované láskou ku knihe ako prameňu poznania a umeleckého zážitku;
- rozvíjať u žiakov bádateľský duch, pracovné návyky, kritické myslenie a vedecký svetonáhľad;
- zvykať žiakov na priebežné sledovanie tlače, rádia a televízie a kritický vzťah k informáciám;
- usmerňovať žiakov na teamovú spoluprácu a rešpektovanie jej zásad;
- uschopniť žiakov pre samostatné plánovanie a tvorivé využitie voľného času;
- podnecovať a rozvíjať trvalý záujem žiakov a nové poznatky a zároveň ich uschopňovať pre sebavzdelávanie.
7. ROČNÍK
(4 hodiny týždenne, 144 hodín ročne)
ČIASTKOVÉ ÚLOHY
Čiastkové úlohy vzdelávaco-výchovnej práce v 7. ročníku sú:
- viesť žiakov k tomu, aby zvládli techniku rýchleho čítania s porozumením;
- viesť ich k tomu, aby vedeli tvoriť spojkové a bezspojkové prira ďovacie súvetie;
- pestovať u žiakov schopnosť vyjadrovať sa v rôznych formách vyjadrovania;
- osamostatňovať žiakov pri sledovaní a vysvetľovaní lyrických, epických a dramatických textov;
- zabezpečiť, aby žiaci zvládli základné pokyny súvisiace s filmovým a scénickým umením;
- podnecovať literárnu tvorivosť žiakov.
JAZYK (OKOLO 55 HODÍN)
Slovenský jazyk. Príbuznosť slovenčiny s ostatnými slovanskými jazykmi. Slovenčina a srbčina ako kontaktové jazyky v Srbsku. Slovenčina a ostatné jazyky vo Vojvodine.
Veta a súvetie. Základné druhy priraďovacích a podraďovacích súvetí na osobitne volených príkladoch. Vetný sklad - prisudzovanie, určovanie, priraďovanie (pojem). Vzťah medzi členmi syntagmy. Zhrnutie poznatkov o interpunkcii vo vete jednoduchej a zloženej.
Veta a slovo. Tvorenie slov. Slovná zásoba slovenského jazyka. Spôsoby obohacovania slovnej zásoby. Tvorenie slov: odvodzovanie, skladanie, skratky, združené pomenovanie, prenášanie významu slov (lexikalizované metafory), prevzaté slová.
Slovesá. Slovesné tvary; rozdelenie slovesných tvarov; ich tvorenie; základné významy slovesných časov a spôsobov.
Predložky. Predložky v slovenskom a v srbskom jazyku - rozdiely v používaní rovnako znejúcich predložiek.
Systematizácia pravopisných poučiek i a y.
Pravopis cudzích slov. Pravopis pádových koncoviek prídavných mien.
Práca s Pravidlami slovenského pravopisu, Slovníkom cudzích slov, Slovníkom slovenského jazyka (na hodine).
LITERATÚRA (OKOLO 55 HODÍN)
Školské čítanie
Samo Chalupka: Turčín Poničan
Janko Kráľ: Zakliata panna vo Váhu a divný Janko
Andrej Sládkovič: Detvan (úryvok)
Ján Botto: Smrť Jánošíkova (úryvok)
Ľudo Zúbek: Jar Adely Ostrolúckej
Ivan Krasko: Otcova roľa
Texty populárnej piesne
Desanka Maksimovićová: Výber z poézie
Milan Rúfus: Príhody
Martin Rázus: Matka
Jozef Gregor-Tajovský: Prvé hodinky
Božena Slančíková-Timrava: Ťapákovci (úryvok)
Martin Kukučín: Rysavá jalovica (úryvok)
Klára Jarunková: Potopa
VHV: Zem (úryvok)
Ján Čajak: Suchoty (úryvok)
Branko Ćopić: Výber z prózy
Anna Franková: Denník (úryvok)
Jack London: Z lásky k človeku
Dievčenská próza (výber)
Chlapčenská próza (výber)
Domáce čítanie
VHV: Zem
Výber zo súčasnej slovenskej poviedkovej tvorby
Ľludo Ondrejov: Zbojnícka mladosť
Miroslav Antić: Plavé kučery
Antoine Saint-Exupéry: Malý princ
Čítanie
Čítanie refrénu - melódia časti textu, ktorá sa opakuje.
Základná intonácia a sila hlasu v závislosti od povahy textu (citový vzťah autora; vzájomný vzťah postáv).
Výrazný prednes umeleckého textu.
Tiché čítanie neznámeho textu pri úlohe v súvislosti s jazykovým a literárnym učivom (napr. psychologický rozbor postáv; rečová diferenciácia postáv a pod.).
Práca s textom
Pozorovanie a rozbor motívov. Idea. Stavba básne - voľný verš. Obraznosť básnickej reči - básnický obraz utvorený metaforou, alegóriou a symbolom. Tematická rôznorodosť lyriky (intímna, sociálna, reflexívna). Balada ľudová a umelá. Sociálna balada. Poézia v období romantizmu.
Retrospektívne podanie priebehu deja. Epizóda. Vzťah medzi rozprávaním a opisom. Opis prostredia. Statický opis a jeho funkcia.
Prehĺbenejší etický a psychologický rozbor postavy. Rečová diferenciácia postavy. Vnútorný monológ. Ideovo filozofická charakterizácia postavy.
Zisťovanie témy diela. Spôsob, ako je vyjadrená idea. Jazyková stránka diela - jednoduchý štylistický rozbor textu.
Literárne dielo a doba, v ktorej vzniklo.
Poviedka. Charakteristiky - široký obraz zo života spoločnosti; stavba: úvod, zauzľovanie deja, stupňovanie, vyvrcholenie a rozuzlenie deja.
Základné vývinové obdobia v literatúre.
Viesť žiakov k tomu, aby si robili záznamy o prečítaných knihách (téma, idea, doba, v ktorej dielo vzniklo; vydavateľ, rok vydania a pod.).
KULTÚRA VYJADROVANIA (OKOLO 30 HODÍN)
Rozprávanie o skutočnej alebo vymyslenej udalosti s opismi a dialógmi (tematická usmernenosť, dynamickosť a primeranosť dialógu povahám postáv). Rozbor vybraných textov, v ktorých prevláda dialóg, aby žiaci lepšie pochopili uvedené prvky dialógu.
Opis zložitejšieho pracovného postupu (napr. práca v školskej dielni); opis exteriéru (budova, galéria, starý dom; panoráma); opis interiéru (javisko, galéria obrazov); zdôrazňovanie výrazných charakteristík priestoru; povahokresba - postava z literárneho textu na základe fabuly, dialógov a autorského textu; literárnoumelecký opis a technický opis.
Rozhovory vo forme dialógu na známe témy. Diskusný príspevok.
Správa s prvkami reportáže. Interwiev.
Reprodukcia so zmenou poradia udalostí (retrospektíva).
Heslovité zachytávanie vypočutého výkladu; použitie citátu (v spolupráci s učiteľom).
Diskusia o aktuálnych problémoch v škole alebo v životnom prostredí. Pokus o vyjadrenie vlastného názoru.
Vypozorovanie rozdielov medzi štýlmi; rozbor textov písaných rozličnými štýlmi.
Výber jazykových prostriedkov. Používanie lexikálnych jednotiek a frazeologizmov v súvislosti so spracovanou témou (cvičenia). Nárečové slová a slangové slová. Používanie historického prézentu.
Písomné vyjadrovanie
Opis exteriéru a interiéru - podľa osnovy.
Portrét postavy z literárneho diela (na základe fabuly, dialógov a komentárov autora) - podľa osnovy.
Syntakticko-štylistické lexické cvičenia.
Podnecovanie žiakov na samostatnú tvorivú činnosť (čítanie žiackych prác a rozhovor o nich).
Písanie denníka.
Vypĺňanie tlačív; splnomocnenie.
Rôzne typy nácvičných a kontrolných diktátov.
Osem domácich slohových prác a ich rozbor na hodine.
Štyri školské slohové práce (písané na jednej a rozbor s opravou na dvoch hodinách).
8. ROČNÍK
(4 hodiny týždenne, 136 hodín ročne)
ČIASTKOVÉ ÚLOHY
Čiastkové úlohy výchovno-vzdelávacej práce v 8. ročníku sú:
- aby žiaci zvládli techniku tichého rýchleho čítania s porozumením;
- aby sa žiaci oboznámili so spoločenským postavením a základnými charakteristikami jazykov národov a národností v S a ČH;
- aby sa u žiakov formovali spoľahlivé kritériá pre samostatný výber, rozbor a hodnotenie umeleckých diel;
- aby žiaci získali zručnosť písať o prečítanom diele;
- aby si žiaci usústavnili učivo zo všetkých zložiek predmetu: slovenský jazyk.
JAZYK (OKOLO 50 HODÍN)
Jazyková kultúra vo verejnom a súkromnom styku. Problematika jazykovej kultúry vo viacjazyčnom prostredí.
Prevzaté cudzie slová. Slová medzinárodné.
Slová zdomácnené. Odborné názvy. Výslovnosť prevzatých slov. Ohýbanie prevzatých slov v slovenčine.
Základné poznatky z dejín slovenského jazyka. Vývoj spisovnej slovenčiny v súčasnosti. Jazykový rozbor niektorých ukážok zo staršej literatúry zameraný na zisťovanie dynamickosti slovenčiny.
Štýly spisovnej slovenčiny: hovorový, náučný (populárno-náučný), publicistický, administratívny, umelecký.
Systematizácia jazykového učiva.
LITERATÚRA (OKOLO 50 HODÍN)
Školské čítanie
P. O. Hviezdoslav: Z Hájnikovej ženy
Ivan Krasko: Výber z poézie
Paľo Bohuš: Konopa
Ján Labáth: Keď sa zapaľujú slnečnice
Pavel Mučaji: Ráno na rovine
Miroslav Válek: Jesenná láska
Vojtech Mihálik: Starenky učiteľky
Ivo Andrić: Odblesk brázd
Sergej Jesenin: List materi
Janko Jesenský: Demokrati (úryvok)
Margita Figuli: Tri gaštanové kone (úryvok)
František Hečko: Červené víno (úryvok)
Rudolf Jašík: Námestie svätej Alžbety (úryvok)
Rudo Moric: Na dvojskife
Rudolf Fabry: Koralové záhrady
Jaroslava Blažková: Autostop
Ján Čajak: Zuzka Turanová
Gustav Maršall Petrovský: Samaritán
Miloš Crnjanski: Sťahovanie (úryvok)
Jules Verne: Strela pri mesiaci
A. P. Čechov: Žartík
Domáce čítanie
Klára Jarunková: Jediná
Zo súčasnej slovenskej poézie pre deti a mládež (výber)
Ivo Andrić: Deti
VHV: Záveje
Čítanie
Čítanie refrénu - melódia časti textu, ktorá sa opakuje.
Základná intonácia a sila hlasu v závislosti od povahy textu (citový vzťah autora; vzájomný vzťah postáv).
Výrazný prednes umeleckého textu.
Tiché čítanie neznámeho textu pri úlohe v súvislosti s jazykovým a literárnym učivom (napr. psychologický rozbor postáv; rečová diferenciácia postáv a pod.).
Práca s textom
Tematická rôznorodosť lyriky; všeobecné ľudské motívy. Lyrickoepická básnická poviedka.
Dobový a spoločenský kontext diela. Autor a dielo. Prehĺbenejší rozbor postavy; vplyv spoločenských pomerov na vlastnosti a konanie postáv.
Dobový kontext a téma diela. Autorova idea sprostredkovaná jednotlivými postavami diela - pozorovanie.
Štylistický rozbor diela.
Román mládežnícky, historický.
Dráma. Spoločenská funkcia divadla. Vnútorná stavba drámy. Rozbor tém, postáv, dramatických situácií.
Spoločenský význam literatúry. Doba a jej vplyv na povahu literárneho diela. Realistická literatúra. Slovenská literatúra pre deti a mládež.
Viesť žiakov k tomu, aby si robili záznamy o literárnych dielach, o prečítaných knihách (doba vzniku diela, charakteristické univerzálne prvky diela, odkaz diela: najsilnejší citový a estetický zážitok žiaka ako učiteľa atď.).
KULTÚRA VYJADROVANIA (OKOLO 30 HODÍN)
Ústne vyjadrovanie
Rozprávanie o vlastných a cudzích zážitkoch s efektným začiatkom a koncom. Stavba rozprávania - dejové napätie.
Rozhovory na aktuálne témy.
Opis zložených predmetov (školské prístroje a továrenské stroje), opis zložitejších pracovných postupov so silnejšími požiadavkami na presnosť (chemický pokus, pitvanie na hodine biológie); portrét - postava z filmu, drámy, televízie na základe fabuly a dialógov; humanistický opis; vedecký opis, náladový opis.
Samostatný výklad (na základe záznamu, osnovy) a údajov vyhľadaných z rozličných zdrojov ako sú encyklopédie, slovníky, príručky a pod.
Kritický posudok novej knihy, filmu, rozhlasovej alebo televíznej relácie.
Písomné vyjadrovanie
Opis zložených predmetov a zložitejších pracovných postupov (ako aj v ústnom vyjadrovaní); portrét - postava z filmu (na základe fabuly a dialógov).
Kritický posudok novej knihy alebo filmu.
Podnecovanie žiakov na samostatnú tvorivosť (čítanie žiackych prác a rozhovor o nich).
Žiadosť. Zápisnica. Vypĺňanie tlačív.
Nácvičné a kontrolné diktáty.
Osem domácich slohových prác a ich rozbor na hodine.
Štyri školské slohové práce (písanie na jednej a rozbor s opravou na dvoch hodinách)."