3. U delu Programa za predmet Strani jezik, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:
Cilj i zadaci
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama učenika koje se ostvaruju ovladavanjem komunikativnih veština i razvijanjem sposobnosti i metoda učenja stranog jezika.
Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, učenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja će mu omogućiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči, kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, učenje istog ili drugog stranog jezika.
Opšti standardi
Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopostvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.
Zadaci na nivou jezičkih veština
Razumevanje govora
Učenik treba da razume usmenu poruku (iskazanu savremenim jezikom, bez nepotrebnih leksičkih i sintaksičkih teškoća, i ne dužu od jednog minuta i to na nivou globalnih razumevanja (osnovno obaveštenje iz poruke), na nivou selektivnih razumevanja (pronalaženje tražene informacije) i razumevanja implicitnog sadržaja (intonacije poruke, odnosno namere govornika). Razumevanje treba da se odnosi na različite vrste usmenih poruka (pripovedanje, razgovor, informativni bilten), a učenik treba da bude sposoban da identifikuje različite vrste iskaza (izjavne, upitne i zapovedne), da uoči ključne reči i ekspresivne elemente iskaza, da uoči odredbe za iskazivanje različitih, Programom predviđenih odnosa (vreme, mesto, uzrok, posledica, način, itd), da rekonstruiše nepoznato na osnovu na osnovu konteksta i da zapamti ključne elemente poruke.
Usmeno izražavanje
Učenik treba da, u okviru Programom predviđene jezičke građe, bude osposobljen da savremenim jezikom, primerenim svakodnevnoj komunikaciji, iskaže jednostavnu usmenu poruku, da bude u stanju da učestvuje u jednostavnom razgovoru, da jednostavno i jasno ispriča lični doživljaj, sadržaj razgovora ili narativnog teksta.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da pročita i razume jednostavne poruke, znakove, pisane informacije i sadržaj jednostavnih, neformalnih pisama, da razume, globalno, selektivno i na nivou implicitnog, jednostavnije autentične ili adaptirane autentične tekstove pisane savremenim jezikom i vezane za svakodnevne situacije i iz domena učenikovog interesovanja.
Pisano izražavanje
Učenik treba da, u okviru Programom predviđene jezičke građe, bude sposoban da napiše svoje lične podatke, da napiše čestitku, razglednicu, jednostavnu poruku i kraće neformalno pismo, da opiše neki doživljaj i mesto u kojem živi, da napiše nešto o sebi i svojim interesovanjima, da napiše kratak rezime o onome što je čuo, video ili pročitao i iznese lični stav (dopadanje, nedopadanje, slaganje, neslaganje i drugo).
Razvijanje socio-kulturne kompetencije
Pored saznanja o osnovnim činjenicama vezanim za istoriju, geografiju, kulturu i umetnost zemalja čiji jezik uči, učenik treba da stekne uvid, u okviru polja svog interesovanja i iskustva, u sličnosti i razlike koje u pogledu navika (verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči.
(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)
Operativni zadaci
Razumevanje govora
Na kraju sedmog razreda, učenik treba da:
- prepoznaje, pored ranije navedenih, i one intonacije koje iskazuju: ravnodušnost, divljenje, saučestvovanje, zebnju, strah, zamerku, sumnju i sl;
- bez većih teškoća diskriminiše glasove u sličnim rečima, pod uslovom da su mu poznate ili da pripadaju poznatoj porodici reči;
- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i sasvim jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog i već aktivno usvojenog vokabulara;
- razume dijaloge i monološka izlaganja od deset do četrnaest rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom petog, šestog i sedmog razreda;
- razume pesme vezane za obrađenu tematiku i refrene aktuelnih pesama primerenih učenikovom uzrastu i ukusu.
Usmeno izražavanje i interakcija
Učenik treba da:
- dalje usavršava izgovor glasova;
- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme, kao i one koje iskazuju: ravnodušnost, divljenje, saučestvovanje, zebnju, strah, zamerku, sumnju i sl;
- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;
- postavlja pitanja predviđena programom za peti, šesti i sedmi razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga ili narativnog teksta, na jednostavnu svakodnevnu situaciju ili na predmet njegovog interesovanja;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času i u igri;
- stupi u dijalog i u okviru 8 do 10 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom petog, šestog i sedmog razreda;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući, pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;
- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, mesto, sliku i lice, predmet, odnosno životinju;
- spontano čestita, pored rođendana, Nove godine i Božića, i određeni uspeh;
- interpretira tematski prilagođene pesme i recitacije.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- dalje savladava tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja na prethodno usmeno usvojenoj jezičkoj građi, uz obraćanje pažnje na tip teksta i na grafičke elemente teksta od značaja za njegovo razumevanje;
- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije uz uočavanje pravilnosti i nepravilnosti;
- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;
- razume, globalno i selektivno, raznovrsne sadržaje neformalnog pisma;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.
Pismeno izražavanje
Učenik treba da:
- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o grafiji i ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja i, pri tom, uočava pravilnosti i nepravilnosti;
- piše kratke tekstove na osnovu datog modela, u skladu sa nastavnim programom;
- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;
- piše kraće celine na osnovu datih elemenata, vizuelnog ili zvučnog podsticaja;
- piše kratka, neformalna pisma raznovrsnog sadržaja.
Teme i situacije
Život mladih u školi i van nje:
- slobodne aktivnosti u školi (sekcije, priredbe, kvizovi)
- promene u izgledu i ponašanju tinejdžera (odlazak na izložbu, koncert i slično, moda, kupovina odeće)
- kolektivna putovanja (ekskurzija, zimovanje, letovanje, kampovi...)
Porodica i svakodnevno okruženje:
- porodične navike i odnosi među generacijama
- snalaženje u mestu gde učenik živi (saobraćaj, autobuska, železnička stanica, aerodrom)
- odnos prema okruženju (očuvanje čiste vode, vazduha i biljnih i životinjskih vrsta)
Mediji i kultura:
- muzika, TV emisije za mlade, časopisi
Ostalo:
- znamenitosti zemalja čiji se jezik uči
- brojevi do 2000
- iskazivanje hronološkog sleda
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja
6. Molbe i izrazi zahvalnosti
7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti
8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)
12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima
13. Traženje i davanje obaveštenja
14. Opisivanje lica i predmeta
15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
16. Izražavanje pripadanja i posedovanja
17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku
18. Skretanje pažnje
19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja
20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Rečenica
Složene rečenice
a) sa veznicima and, or, but, because:
We stayed at home and watched television. Do you want to go out or to stay at home? It‘s a nice house but it hasn‘t got a garden. I couldn‘t come because I was ill.
b) sa upitnim zameničkim prilozima what, when, where, how i infinitivom ili imenskom klauzom (receptivno)
She didn‘t know what to say. I wonder what I‘ll get for my birthday. I must ask when Mary is going to come. They didn‘t tell me where to go. I‘ll teach you how to make a paper plane.
Upitno-odrična rečenica: Aren‘t you going to the cinema with us?
"WH" pitanja sa whose, which: Whose book is this? Which boy is your brother?
Usklične rečenice sa what: What a nice song! What good trainers!
Upitni privesci (question tags):
She‘s coming today, isn‘t she? He can sing well, can‘t he? You like it, don‘t you?
Relativne rečenice (receptivno)
a) restriktivne: This is the girl who/that found your keys.
b) nerestriktivne: My friend, who comes from Nottingham, speaks Serbian fluently.
Zapovesti u neupravnom govoru
My Granny tells/told me to go straight home. Dad told me not to open the door to strangers.
Imenička grupa
1. Imenice
Množina imenica na - o: potato, photo i dr.
Množina najčešćih složenica: grandfather, police officer i dr.
Gerund u funkciji subjekta i objekta: Playing football is real fun. I like swimming.
Genitiv: I found somebody‘s roller skates last night.
2. Član
neodređeni član
u izrazima: have a nice time/ a good time; have a nice journey; have a bath/a shower
određeni član
generička upotreba: The tiger is a wild animal.
uz gradivne i apstraktne imenice: Is this the butter you bought yesterday?
uz nazive obeda: The breakfast her aunt made yesterday was really good.
uz imena reka, mora, okeana, planinskih venaca, grupe ostrva, zemalja:
The Thames, the Adriatic Sea, the Pacific, The Alps, the Canary Islands, the United Kingdom
uz imena ustanova i uz nazive javnih zgrada:
the National Theatre, the British Museum, the Odeon, the Metropol, the White House
nulti član
uz nazive ulica, trgova, parkova, mostova:
Oxford Street, Time Square, Central Park, London Bridge, Victoria Station, St. Paul’s Cathedral
uz imena planina, ostrva, jezera, kontinenata: Avala, Corsica, Michigan Lake, America
u izrazima have fun i dr.
3. Zamenice
Prisvojne zamenice (mine, yours, his / hers; ours, yours, theirs)
Whose books are these? They are ours. / Ours.
Povratne zamenice (bez emfatične upotrebe)
He cut himself yesterday. She looked at herself in the mirror. Behave yourself!
(Ukazati na razliku između povratnih glagola u našem i engleskom jeziku: dress, wash, shave)
Relativne zamenice: who, whose, which, that (receptivno)
The woman who’s got a red dress on is Peter’s mother. The red dress (which) she has on is very nice.
The water (which/that) we drink is sometimes polluted.
Opšte zamenice: everybody/everyone, everything; all (receptivno)
Everybody knows him. Is everything clear now? He told me all about the accident.
Odrične zamenice: nobody/no one; nothing: Nobody knows him. I know nothing about him.
Neodređene zamenice: anyone, anything; something
Has anyone seen Peter today? Something terrible happened to me yesterday.
4. Determinatori
Opšti determinatori:
a) both, all (receptivno): When they came home both windows were open. All men are born equal.
b) every: Every country has a national flag. You needn‘t come every day.
5. Pridevi
a) well u funkciji prideva: I‘m very well, thank you. (= not ill, in good health)
b) hard, fast, early, late, long
He‘s a hard worker. She‘s really a fast runner. She took an early train. It was a long journey.
Nepravilno poređenje
little, far: I get less money now. Is it much farther/further to go?
Mesto prideva u rečenici
They bought a nice little house. (kvalitet, veličina)
She was wearing a long yellow dress. (veličina, boja)
My mother wants to buy a big round table. (veličina, oblik)
6. Brojevi
Prosti brojevi preko 100. Redni brojevi do 50.
Osnovne računske radnje (sabiranje i oduzimanje)
Seven plus three is ten. Seven and three makes ten.
Two from nine is seven. Nine minus two is seven.
Glagolska grupa
1. Glagoli
a) vreme
Obnavljanje glagolskih vremena
b) aspekt
The Present Continuous - značenje budućnosti: He’s coming tomorrow.
The Present Perfect
uz priloge already, yet/not yet:
He has already come. Has he come yet? He hasnt’t come yet.
u kontinuativnom značenju sa for i since:
She has been ill for two weeks. I‘ve been here since five o’clock.
The Past Continuous za isticanje dužeg trajanja jedne prošle radnje u odnosu na drugu prošlu radnju i za opisivanje prošlih događaja.
She was sleeping when her mother came in. The sky was blue and the sun was shining.
Zapovedni način: 1. i 3. lice jednine i 3. lice množine.
Let me help you. Let him read now. Let them finish the work.
Glagol do za isticanje: Do come again! I do like him.
Nepotpuni glagoli
could - značenje dozvole i značenje predloga
Could I ride your bike for a while? We could stop by the lake.
must / have to - značenje obaveze (simple present /past)
Must you go home now?/ Do you have to go home now?
Did you have to get up so early? I had to finish my work first and then to go out.
needn‘t - značenje neobaveznosti: You needn‘t do it right now.
should - značenje saveta: You shouldn‘t eat that much.
would - značenje želje: Would you like to go to the cinema to night?
2. Prilozi
Konverzija priloga i prideva: hard, fast, early, late, pretty
He works hard. Slow down! I can‘t walk so fast. She got up late. He came home early. She speaks English pretty well.
Prilozi izvedeni sa - ly, bez promene značenja: She speaks English fluently.
Upitni zamenički prilog why: Why are you crying?
Poređenje priloga (receptivno): I play basketball more often than football.
Nepravilno poređenje priloga: well / badly; little/ much; far
He can speak French better than German. I can work best in the morning. You must eat more. I‘m dead tired. I can‘t walk any farther/ further.
Mesto priloga u rečenici.
She goes to school by bus. Last night he played the piano at the school concert.
3. Predlozi: between/among; over/across
She was sitting between her two daughters. It is a small village among the hills. The plane was flying over the Atlantic when it crashed. The orchard is across the road.
Građenje reči
Građenje složenica morfemom -man: policeman, nobleman, Englishman
Elementi civilizacije
Osnovni podaci o Australiji i Novom Zelandu - važniji gradovi, karakterističan biljni i životinjski svet.
MORFOSINTAKSA
Rečenica
Nezavisno složena rečenica sa veznicima: dann i darum. Zavisno složena rečenica sa veznicima: als, wenn, bis, während weil, ob, w?, dass. Osnove poretka elemenata u zavisnoj rečenici.
Imenice
Pregled promena imenica u jednini i množini - sistematizacija. Genitiv (izražavanje pripadanja sa genitivom i opisno) Ottos Garten, Der Garten von Otto. Složenice - die Zahnbürste, der Klassenlehrer, das Handtuch, die Autoreifen.
Član
Najosnovnije o upotrebi određenog i neodređenog člana.
Zamenice
Utvrđivanje ličnih i prisvojnih zamenica. Pokazne zamenice: dieser, jeder i jener. Neodređena zamenica man u dativu.
Pridevi
Obrada prideva u adverbijalnoj i atributskoj (samo receptivno) upotrebi.
Brojevi
Sistematizacija osnovnih i rednih brojeva; kazivanje vremena po časovniku i datumi.
Glagoli
Utvrđivanje i proširivanje upotrebe glagolskih oblika naučenih u prethodnom razredu, sa posebnom pažnjom na red reči. Obrada preterita jakih, slabih, pomoćnih i modalnih glagola. Imperativ u svim licima (utvrđivanje).
Predlozi
Predlog während (receptivno). Predlozi sa dativom (mit, aus, nach, bei, zu, von, seit), sa akuzativom (durch, für, ohne, um).
Predlozi sa dativom i akuzativom (über, vor, zwischen, an, auf, in, hinter, neben, unter).
1) Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika o i a (receptivno). Izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti (receptivno). Pojam fonetske reči (receptivno).
Osnovni tipovi intonacionih konstrukcija u okviru složene rečenice. (receptivno).
2) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) в том, что… Я согласна (согласен). Это новое пальто. (receptivno)
3) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema vremena: Анна читает... вчера читала Вера... завтра будет читать Вова... я прочитала... я прочитаю... (receptivno i produktivno)
4) Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola хотеть, бежать, бегать, плыть, плавать, лететь, летать. (receptivno i produktivno)
5) Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! Погазо на мне ходить! (receptivno i produktivno)
6) Iskazivanje negacije: Ученик пишет некарандашом, а ручкой. Нет, она не придет. Никого(ничего) не вижу. Ни о ком(чем) не думаю. (receptivno i produktivno)
7) Iskazivanje načina vršenja radnje: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок. (receptivno i produktivno)
8) Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2005 году. (receptivno i produktivno)
9) Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по улице. (receptivno i produktivno)
10) Upotreba glagola kretanja идти, ходить u prenesenim značenima: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет!. (receptivno)
REČENICA
Složena rečenica
a) subordinacija sa veznikom que tipa: Il écrit que sa mere est malade;
b) relativne rečenice sa qui i que;
v) složene rečenice: jukstaponirane (Je dormais, je n’ai rien entendu) i koordinirane (Pierre est venu et Georges est venu avec lui).
Direktan i indirektan govor
Il me dit: “Ferme la porte!” Il me dit de fermer la porte.
IMENSKA GRUPA
Imenice
Imenice sa promenjenim oblikom u množini (journal - journaux; travail - travaux) u govoru.
Neodređeni determinatori: tout, certain, chaque, autre, même, quelque.
Zamenice
Lične zamenice: le, l’, la, les, lui, leur, me, te, se - direktni i indirektni objekat.
Relativne zamenice: qui i que.
Upitne zamenice - samo osnovni oblici lequel, laquelle, lesquels, lesquelles - receptivno.
Pokazne zamenice: celui, celle, ceux, celles uz de + imenica (Donne-moi ton livre, prends celui de Lucie.)
Brojevi
Brojevi preko 1000. Upotreba osnovnih brojeva umesto rednih. (Ouvrez le livre à la page 8. Le 24 juin).
Predlozi
Predlozi: de, à, en u imenskoj grupi prema građi predviđenoj programom za sedmi razred.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Futur povratnih glagola na -er u potvrdnom i odričnom obliku.
Prezent, futur, složeni perfekt (passé composé) i imperfekt glagola: finir, partir, ouvrir, rendre, attendre, descendre, conduire, boire, dire.
Imperfekt: formiranje oblika i osnovna upotreba; trajanje i ponavljanje u prošlosti.
Odrični oblici glagola sa ne…rien, ne…personne, ne…jamais.
Prilozi
Formiranje priloga pomoću sufiksa - ment (iz osnovnog rečnika).
Prilozi za vreme: maintenant, souvent, toujours, jamais, parfois, alors.
Prilozi za količinu: très, trop, beaucoup, peu, assez.
Prilozi za način: bien mal, vite, volontiers.
Priloške zamenice i uz već naučene glagole koji vezuju dopunu pomoću de i à. (J’en suis sûr. Je n’en sais rien. Qu’en dites-vous?)
Priloške zamenice i uz pređene glagole koji vezuju dopunu pomoću de i à. (Combien de livres avez-vous? J’en ai deux. Pensez-vous à votre devoir? J’y pense. Parlez-vous de l’excursion d’hier? Oui, nous en parlons justement. Vas-tu à l’ecole? Oui, j’y vais. As-tu un crayon? Oui, j’en ai un. Non, je n’en ai pas).
Predlozi
Predlozi: de, à, en, dans, par u vezivanju glagola i dodataka. (Entendre à la radio. Réserver une chambre par téléphone. Tenir la lettre à la main. Montrer du doigt. Boire dans un verre. Couper en morceaux).
Upotreba predloga de, à, par u spajanju glagola sa infinitivom, u okviru građe predviđene za sedmi razred (être obligé d’apprendre à travailler, demander à sortir, finir par comprendre itd.).
REČENICA
Složena rečenica
a) subordinacija sa veznikom que tipa: Il écrit que sa mère est malade;
b) relativne rečenice sa qui i que;
v) složene rečenice: jukstaponirane (Je dormais, je n’ai rien entendu) i koordinirane (Pierre est venu et Georges est venu avec lui).
Direktan i indirektan govor
Il me dit: “Ferme la porte!” Il me dit de fermer la porte.
IMENSKA GRUPA
Imenice
Imenice sa promenjenim oblikom u množini (journal - journaux; travail - travaux) u govoru.
Neodređeni determinatori: tout, certain, chaque, autre, même, quelque.
Zamenice
Lične zamenice: le, l’, la, les, lui, leur, me, te, se - direktni i indirektni objekat.
Relativne zamenice: qui i que.
Upitne zamenice - samo osnovni oblici lequel, laquelle, lesquels, lesquelles - receptivno.
Pokazne zamenice: celui, celle, ceux, celles uz de + imenica (Donne-moi ton livre, prends celui de Lucie.)
Brojevi
Brojevi preko 1000. Upotreba osnovnih brojeva umesto rednih. (Ouvrez le livre à la page 8. Le 24 juin).
Predlozi
Predlozi: de, à, en u imenskoj grupi prema građi predviđenoj programom za sedmi razred.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Futur povratnih glagola na -er u potvrdnom i odričnom obliku.
Prezent, futur, složeni perfekt (passé composé) i imperfekt glagola: finir, partir, ouvrir, rendre, attendre, descendre, conduire, boire, dire.
Imperfekt: formiranje oblika i osnovna upotreba; trajanje i ponavljanje u prošlosti.
Odrični oblici glagola sa ne…rien, ne…personne, ne…jamais.
Prilozi
Formiranje priloga pomoću sufiksa - ment (iz osnovnog rečnika).
Prilozi za vreme: maintenant, souvent, toujours, jamais, parfois, alors.
Prilozi za količinu: tres, trop, beaucoup, peu, assez.
Prilozi za način: bien mal, vite, volontiers.
Priloške zamenice i uz već naučene glagole koji vezuju dopunu pomoću de i à. (J’en suis sur. Je n’en sais rien. Qu’en dites-vous?)
Priloške zamenice i uz pređene glagole koji vezuju dopunu pomoću de i à. (Combien de livres avez-vous? J’en ai deux. Pensez-vous à votre devoir? J’y pense. Parlez-vous de l’excursion d’hier? Oui, nous en parlons justement. Vas-tu à l’ecole? Oui, j’y vais. As-tu un crayon? Oui, j’en ai un. Non, je n’en ai pas).
Predlozi
Predlozi: de, à, en, dans, par u vezivanju glagola i dodataka. (Entendre à la radio. Réserver une chambre par téléphone. Tenir la lettre à la main. Montrer du doigt. Boire dans un verre. Couper en morceaux).
Upotreba predloga de, à, par u spajanju glagola sa infinitivom, u okviru građe predviđene za sedmi razred (être obligé d’apprendre à travailler, demander à sortir, finir par comprendre itd.).
Član
Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (La mia cara sorellina; Dov’e la Lisa?).
Imenica
Derivacija imenica i pravljenje složenih imenica. Ponavljanje gradiva iz prethodnih godina učenja.
Alteracija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, -one, -accio, -etto, -ello, -uccio, -otto).
Lažna alteracija (focaccia, fioretto, montone...)
Pridev
Alteracija prideva.
Najčešći frazeološki izrazi sa pridevima (cano come un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...)
Prilog
Položaj priloga u odnosu na glagol.
Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz Passato prossimo.
Zamenica
Gerundio presente + nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice i rečce ci, ne.
Predlozi
Upotreba nepravih predloga sa ličnim zamenicama (cintro di lui, dietro di me, dopo di Lei…, davanti a me, vicino a noi…, lontano da me…)
Glagol
Imperfekt pravilnih i nepravilnih glagola. Upotreba imperfekta.
Gerundio presente.
Frazeološki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...).
Rečce
Priloške vrednosti rečca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri
Upotreba rečce ci i ne sa nenaglašenim ličnim zamenicama i refleksivnim zamenicama.
Sintaksa
Složena rečenica u prošlom vremenu.
Imperfekt. Upotreba Imperfetta u nezavisnoj i zavisnoj rečenici.
Odnos Passato prossimo - Imperfetto.
Zavisna rečenica: pogodbena, načinska, vremenska, uzročna i dopusna sa gerundom.
Kauzativno fare. Kauzativno fare i nenaglašene lične zamenice (Fammi vedere. L’ho pregato di non farglielo toccare).
Upotreba i vrednost strukture stare per (Il treno sta per arrivare alla stazione.).
Fonetika i ortografija
Vrednosti znaka -i - Imenice s etimološkim “i” (cieco, cielo, scienziato...).
Deljenje reči na slogove.
Hipotetički period: Se faceva bel tempo andavo al mare.
REČENICA
Složena rečenica
a) subordinacija sa veznikom que tipa: Me ha escrito que su madre está enferma;
b) relativne rečenice sa que
v) složene rečenice: jukstaponirane (Estaba durmiendo, no escuché nada) i koordinirane (Pedro lee y Jorge escucha la música).
Direktan i indirektan govor Me dice: “Cierra la ventana”. Me ha dicho que cierre la ventana.
IMENSKA GRUPA
Rod i broj imenica - sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Neodređeni determinativi: todo, algo.
Zamenice
Relativne zamenice: que i quien.
Neodređene zamenice: esto, eso, aquello, lo.
Brojevi
Brojevi preko 1.000. Upotreba osnovnih brojeva umesto rednih. (Abre el libro en la página 8. 24. de abril).
Predlozi
Predlozi: de, a, por, para, en con, u imenskoj grupi prema građi predviđenoj programom za 7. razred.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Glagolska vremena (futur, prezent, perfekat, pluskvamperfekat) do tada usvojenih nepravilnih glagola.
Present subjunktiva pravilnih glagola i do tada usvojenih nepravilnih glagola.
Prezent 3. lica subjunktiva u funkciji imperativa.
Osnovne glagolske perifraze: ir a + infinitivo, tener que + infinitivo, deber + infinitivo, deber de + infinitivo, dejar de + infinitivo, estar + gerundio
Prilozi
Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).
Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
Prilozi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.
Predlozi
Predlozi: de, a, en, por, para u vezivanju glagola i dodataka. (Hablar por teléfono. Este regalo es para ti. Viajar en avión. Lo hago por ti. Lo hago para ti. Pienso en ti todos los días).
INTONACIJA I IZGOVOR
Intonacija najjednostavnijih složenih rečenica predviđenih programom za 7. razred.
Ritmičke grupe koje se javljaju u predviđenim rečenicama (Me dijo que su padre iba a regresar esta noche.).
PRAVOPIS
Pravopis svih oblika predviđenih programom za 7. razred.
(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)
Operativni zadaci
Razumevanje govora
Na kraju osmog razreda, učenik treba da:
- prepoznaje intonacije koje iskazuju različita emotivna stanja i implicitne namere sagovornika;
- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog i već aktivno usvojenog vokabulara;
- razume dijaloge i monološka izlaganja do jednog minuta, iskazane prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji uglavnom sadrže prethodno obrađenu jezičku građu;
- razume sagovornika u telefonskom razgovoru, u okviru ranije obrađenih govornih činova;
- razume pesme vezane za obrađenu tematiku i refrene aktuelnih pesama primerenih učenikovom uzrastu i ukusu.
Usmeno izražavanje i interakcija
Učenik treba da:
- savlada izgovor glasova;
- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme;
- spontano koristi ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;
- spontano stupa u razgovor u okviru obrađene tematike i govornih činova;
- postavlja pitanja predviđena Programom, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga ili narativnog teksta, na svakodnevne situacije, na događaje u prošlosti, na namere sagovornika ili na predmet njegovog interesovanja;
- stupi u jednostavan razgovor telefonom;
- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica, iskaže mišljenje o nizu pitanja;
- u nekoliko rečenica ispriča lični doživljaj u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;
- u nekoliko rečenica ispriča sadržaj dijaloga ili narativnog teksta;
- daje imperativne iskaze u komunikaciji;
- interpretira tematski prilagođene pesme, recitacije i skečeve.
Razumevanje pisanog teksta
Učenik treba da:
- savlada tehnike čitanja;
- savlada pravila čitanja, kao i najznačajnije nepravilnosti;
- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;
- razume elemente nečije biografije, odnosno curriculum vitae;
- razume, globalno i selektivno, raznovrsne sadržaje neformalnog pisma;
- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od uglavnom poznate jezičke građe;
- razume logičke odnose između rečenica i dužih celina;
- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i izvestan broj nepoznatih reči.
Pismeno izražavanje
Učenik treba da:
- savlada osnovna pravila ortografije i karakteristične izuzetke;
- piše svoj curriculum vitae (formularskog tipa);
- piše kratke sastave, posebno one u kojima se pripovedaju događaji u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;
- piše kraće celine na osnovu datih elemenata, vizuelnog ili zvučnog podsticaja i iskaže svoje mišljenje o temi;
- piše elektronske poruke i kraća neformalna pisma raznovrsnog sadržaja;
- prepriča i preformuliše sadržaj obrađenog dijaloga ili teksta uz izdvajanje bitnih elemenata i poštovanje logičkih odnosa između delova teksta.
Teme i situacije
Život mladih u školi i van nje:
- osamostaljivanje mladih; opasnosti i iskušenja sa kojima se susreću mladi; omiljena sastajališta mladih;
- afiniteti i priprema za dalje školovanje, izbor zanimanja;
- rekreativne i sportske aktivnosti;
- pripremanje proslave ili zabave.
Porodica i svakodnevno okruženje:
- porodične uspomene; odnosi među polovima;
- telefonski razgovor, dopisivanje putem interneta;
- orjentacija prostoru (plan grada, geografska karta itd.).
Mediji i kultura:
- naučno popularne emisije i časopisi po izboru učenika i u skladu sa njihovim interesovanjima.
Ostalo:
- odabrani odlomci iz omladinske literature (primerene nivou znanja);
- priče iz života poznatih ljudi (iz zemalja čiji se jezici izučavaju).
KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja
6. Molbe i izrazi zahvalnosti
7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti
8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja
9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)
11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)
12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima
13. Traženje i davanje obaveštenja
14. Opisivanje lica i predmeta
15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
16. Izražavanje pripadanja i posedovanja
17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku
18. Skretanje pažnje
19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja
20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja
Morfosintaksički i fonetski sadržaji
Rečenica
Složena rečenica sa upitnim zameničkim prilozima what, when, where, how i infinitivom ili imenskom klauzom: Tell me what to do now. Teach me how to ride a bicycle.
Pogodbena realna rečenica: I’ll come if I can. Come if you can.
Relativne rečenice
a) restriktivne: This is the man who/that tried to steal your watch last night.
b) nerestriktivne: My friend, who comes from the States, speaks Spanish well.
Usklične rečenice sa such: He‘s such a nice person! They are such nice people!
Iskazi i pitanja u neupravnom govoru (sa uvodnim glagolom u sadašnjem vremenu)
She says she has been ill for a week now. He wants to know if I like to read short stories / what I like to read.
"WH" pitanja sa predlogom na kraju
Who are you waiting for? Where do you come from? What are you talking about?
Imenička grupa
1. Imenice
Slaganje glagola sa imenicom kao subjektom
a) oblik množine, glagol u jednini
Physics is my favourite subject. Measles is (are) a common disease among children. Darts is a popular pub game in England. The news was broadcast from London. The United States is one of the largest countries in the world.
b) oblik množine, glagol u množini: trousers, glasses, jeans, pyjamas, scissors, clothes.
These scissors are very sharp. His trousers are old. He must buy new ones.
v) oblik jednine, glagol u jednini: furniture, information, advice
This furniture is very expensive. The information was very important to him. Your advice has been very useful.
g) oblik jednine, glagol u množini: people, police, cattle
A lot of people have seen the film. The police have arrested the thief. The cattle are grazing in the field.
Složenice: passer-by, son-in- law i dr.
Sistematizacija imenica.
Genitiv
Have you bought today‘s paper? We had two months‘ holiday last year.
Gerund uz glagole: like, hate, enjoy, prefer, be fond of, look forward to... i dr.
I hate getting up early. I‘m looking forward to seeing you again.
2. Član
neodređeni član
u izrazima: make a phone call, make a mistake i dr.
uz gradivne imenice: A Coke / an ice- cream, please.
uz dozen, hundred i thousand
She bought a dozen eggs. He got a hundred letters from his fans.
Sistematizacija.
3. Zamenice
Relativne zamenice: who, whose, which, that
Povratne zamenice za isticanje: I myself did it. I did it myself.
Recipročne zamenice: each other, one another
David and Emily have known each other for years. Children, you should always help one another.
Sistematizacija.
4. Determinatori
Opšti determinatori: both, all: Both answers are good. All the pupils should come tomorrow.
Sistematizacija. Obratiti pažnju na razliku u upotrebi prisvojnih zamenica i prisvojnih determinatora.
5. Pridevi
Pridevi u funkciji priloga (perceptivni glagoli praćeni pridevima)
The dinner smells good. The food tasted good/strange. She looks nice/tired today. She feels sleepy.
Poređenje prideva
a) po jednakosti: She is as tall as her sister.
b) po nejednakosti: He is not as/so tall as her sister.
Sistematizacija.
6. Kvantifikatori
a) plenty of: There was plenty of food for everyone.
b) partitivni kvantifikatori: a pair of, a piece of
They bought him a new pair of trousers. There were only two pieces of furniture in the room.
Sistematizacija.
7. Brojevi
Osnovne računske radnje (množenje i delenje)
Twelve divided by four is three. Six multiplied by four is twenty-four. Six times four is twenty-four.
Razlomci, decimali i procenti
one half (1/2); a quarter (1/4); three fifths (3/5); nought point two (0.2); eight point four per cent (8.4);
Two thirds of the work was done. Only thirty percent of the population live in urban areas.
Glagolska grupa
1. Glagoli
a) vreme
The Simple Present Tense sa značenjem budućnosti:
He comes at five tomorrow. The train leaves at seven pm.
b) aspekt
The present continuous za radnju koja se ponavlja i koja iritira govornika:
She‘s always laughing at me! He‘s always making the same mistake.
The Present Perfect
za izražavanje radnje koja se dogodila jednom ili više puta u okviru govornikovog iskustva:
I’ve been to London several times.
uz priloge lately, recently:
Have you seen a good film lately? I haven‘t seen him recently.
The Passive Voice (simple present/past) - osnovna upotreba, bez pretvaranja aktiva u pasiv i obratno.
Butter is made from milk. Who is the poem written by? I was invited to the party.
Nepotpuni glagoli
mustn’t - značenje saveta: You mustn‘t go out without your jacket on. You‘ll get cold.
can/be able to - simple present/past
He could/was able to play the piano when he was six. She was able to leave the hospital a few days after the operation.
may - značenje dozvole: May I take your book, please?
will - značenje molbe, poziva: Will you do it for me, please? Will you stay for dinner?
2. Prilozi
a) na -ly, sa promenom značenja: hard/hardly; near/nearly; late/ lately
He works hard. He hardly works at all.
She always comes late. I haven‘t seen him lately.
She lives near the library. I nearly fainted when I saw the accident.
b) too + infinitiv (receptivno): You are too young to go on holiday alone.
Poređenje priloga
He can run faster than me but Adrian is (the) fastest in class. She speaks Spanish more fluently than Jim.
Sistematizacija
3. Predlozi
Upotreba predloga posle
a) imenice: a solution to, an invitation to i dr.
b) glagola: believe in, fill in, succeed in, wait for i dr.
v) prideva: angry with, tired of, good/bad at i dr.
Građenje reči
Građenje apstraktnih imenica nastavcima - ness, - hood, - ship: happiness, boyhood, friendship
Naučiti učenike da speluju lična i geografska imena; upoznati ih sa najpoznatijim skraćenicama i akronimima za nazive značajnih međunarodnih organizacija (UN, UNESCO, UNICEF i dr.).
Elementi civilizacije
Osnovni podaci o Kanadi (važniji gradovi, jezik, prirodne lepote).
Razlike i sličnosti u običajima i načinu života u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama.
A. Intonacija
Intonacijom se izražavaju različiti stavovi i emocionalna stanja govornika kao i nijanse značenja, te ona ima veoma važnu ulogu u usmenoj komunikaciji. Intonacija je čest izvor nesporazuma među govornicima različitih kultura, posebno u opštenju sa izvornim govornicima. Stoga, na ovom stupnju nastave treba da se obrati pažnja na tonske grupe i situacije u kojima se one najčešće javljaju u svakodnevnoj komunikaciji.
REČENICA
Rečenica
- Zavisno složene rečenice sa veznikom: obwohl. Pregled obrađenih zavisno složenih rečenica. Neupravni govor i neupravna pitanja.
Relativne rečenice. Osnove poretka elemenata u zavisnoj rečenici.
Imenice
Građenje složenica (ponavljanje i utvrđivanje).
Član
Proširivanje znanja o članu. (Er ist Lehrer. Er ist ein guter Lehrer. Das macht Spaß. Milch trinke ich gern. Bring mir die Milch aus dem Kühlschrank! Wir fahren jetzt nach Deutschland und später in die Schweiz...)
Zamenice
Lična zamenica selbst (er selbst, sie selbst), der, die, dasselbe. Upitna zamenica was für ein (eine, ein). Pokazne zamenice dieser, diese, dieses u svim padežima jednine i množine (utvrđivanje). Uvođenje preostalih pokaznih zamenica.
Pridevi
Atributivna upotreba prideva, komparativa i superlativa (sa određenim i neodređenim članom).
Brojevi
Ponavljanje i utvrđivanje.
Glagoli
Ponavljanje i utvrđivanje glagolskih vremena obrađenih u prethodnim razredima. Pasivne konstrukcije. Pasiv radnje (Vorgangspassiv) - prezent. (receptivno)
Predlozi
Obrada predloga sa genitivom.
Ponavljanje i utvrđivanje ostalih predloga u vezi sa valentnošću glagola.
Prilozi
Ponavljanje priloga i obrada zameničkih priloga: womit, wovon, wofür, wozu, worauf, zatim davon, dazu, dafür, daran, darauf, a sve u vezi sa valentnošću glagola.
Veznici
Ob, dass, weil, als, wenn, bis, während (utvrđivanje).
Složene rečenične strukture razumeti u tekstu i pretvarati ih u odgovarajuće kraće strukture za dijalog, konverzaciju i usmeni rezime.
1) Izgovor grupa ши, жи, ци. Funkcija mekog znaka. Sistematizacija znanja o ruskom glasovnom sistemu, pravilima čitanja i pisanja.
2) Tipovi predikata bezličnih rečenica: Мне хочется спать. Ей нужно хорошо отдохнуть. (receptivno)
3) Iskazivanje uzoraka: Ученик ответил хорошо, потому что подготовился к уроку. (receptivno)
4) Iskazivanje namere: Я приехала сюда для того, что бы отдыхать. (receptivno)
5) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema vremena glagola брать-взять, говорить-сказать, класть-положить.
6) Iskazivanje neodređenosti: Кто-то пришел. Саша что-то сказал. Позовите кого - нибудь! Расскажи нам что-нибудь! (receptivno i produktivno)
7) Iskazivanje osobine: Сестра красивее брата. Сестра более красива, чем брат. Брат старше сестры. Брат рисует лучше сестры. Аня самая красивая девушка в классе. (receptivno i produktivno)
8) Iskazivanje vremenskih odnosa: Я родилась десятого августа девяносто шестого года... (receptivno i produktivno)
9) Konstrukcije sa glagolima kretanja нести-носить, везти-возить: Вон идет бабушка и несет нам подарки. Кнам едет бабушка и везет нам подарки...
10) Sistematizacija znanja o funkciji padeških oblika imenica (receptivno i produktivno)
REČENICA
Složena rečenica
a) zavisno-upitna rečenica sa veznikom (Je ne sais pas si Marie vient aujourd’hui);
b) pogodbena rečenica sa veznikom si + prezentom i futurom, prezentom i imperativom u glavnoj rečenici (Si je trouve les billets, j’irai au théâtre. Si tu trouves des billets, va au théâtre).
IMENSKA GRUPA
Imenice
Imenice koje označavaju geografske pojmove. Upotreba i izostavljanje člana uz njih.
Determinatori
Upotreba člana ispred imena dana, meseci, datuma, geografskih imena (sistematizacija).
Zamenice
Neodređene zamenice (sitematizacija).
Relativna zamenica: dont.
Predlozi
Predlozi de, à, en, u imenskim grupama u građi predviđenoj za osmi razred.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Prezent; futur, složeni perfekt (passé composé) i imperfekt u pripovedanju događaja i situacija u prošlosti (insistirati na razlici u upotrebi).
Složeni perfekt (passé composé), futur, imperfekt glagola, posebno III grupe (sve to u govornim i pisanim oblicima).
Složeni perfekt: slaganje participa sa direktnim objektom.
Bliski perfekt (passé récent).
Glagoli: naître, mourir, prezent isključivo u izrazima Je meurs de faim! Je meurs de soif! Osnovno značenje samo u složenom perfektu (passé composé).
Kondicional prezenta. Formiranje i upotreba.
Prilozi
Komparacija priloga (Il habite plus loin que Pierre. Elle travaille aussi bien que toi).
Sistematizacija priloga.
Predlozi
Predlozi de, à, en, dans, avec, sur u vezivanju glagola sa dodacima u okviru predviđene građe za osmi razred.
Zamenica
Relativne zamenice. Relativna zamenica il quale.
Glagoli
Sadašnje vreme konjunktiva (Congiuntivo presente). Upotreba konjunktiva.
Congiuntivo imperfetto. Upotreba.
Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena.
Congiuntivo passato. Upotreba.
Pridevi
Morfološke odlike prideva santo.
Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Položaj više prideva u odnosu na imenicu.
Razlike u značenju prideva u zavisnosti od položaja u odnosu na imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).
Sintaksa
Složena rečenica.
Zavisna rečenica: iskazna objekatska, subjekatska, namerna, uzročna, dopusna...
Gerund i nenaglašene lične zamenice, povratne zamenice i rečce ci, ne.
Stare + Gerundio (Sto leggendo la tua lettera).
Hipotetički period (periodo ipotetico): Složene hipotetičke rečenice za iskazivanje realne mogućnosti (periodo ipotetico della realtà) sa prezentom, futurom, imperativom i passato prossimo: Se hai finito, esci. Quando torni, telefonami. Se fa bel tempo, andiamo in gita. Se studierai, andrai in vacanza. Složene hipotetičke rečenice za iskazivanje mogućnosti (periodo ipotetico della possibilita) - congiuntivo imperfetto i condizionale presente.
REČENICA
Složena rečenica
a) Zavisno-upitna rečenica sa veznikom si (Sabes si viene María?);
b) pogodbena rečenica sa veznikom si + prezent i futurom, prezentom i imperativom u glavnoj rečenici (Si tengo dinero, iré al cine. Si tienes dinero, compra esa chaqueta.).
IMENSKA GRUPA
Imenice
Imenice koje označavaju geografske pojmove. Upotreba i izostavljanje člana uz njih.
Determinativi
Upotreba člana ispred imena dana, meseci, datuma, geografskih imena (sistematizacija).
Zamenice
Neodređene i relativne zamenice (sistematizacija).
Predlozi
Predlozi de, a, en, por, para, con, sin, u imenskim grupama u građi predviđenoj za 8. razred.
GLAGOLSKA GRUPA
Glagoli
Pregled svih glagolskih vremena indikativa.
Imperativ - sistematizacija.
Pregled osnovnih glagolskih vremena subjunktiva (presente, pretérito perfecto compuesto, pretérito imperfecto, pretérito pluscuamperfecto).
Kondicional prezenta. Formiranje i upotreba.
Prilozi
Komparacija priloga (tan... como, más ... que).
Sistematizacija priloga.
Predlozi
Predlozi: de, a, en, sin, con, por, para, sobre, bajo, debajo de, ante, antes de, en frente de, detrás de, itd...- u vezivanju glagola sa dodacima u okviru predviđene građe za 8. razred.
PRAVOPIS
Pisanje oblika predviđenih za 8. razred u odeljku morfosintakse.
LEKSIKA
Fond reči predviđen za 8. razred osnovne škole obuhvata i glagole izvedene pomoću prefiksa (re-, de- in-, etc...)
UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;
- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;
- nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajuće elemente;
- bitno je značenje jezičke poruke;
- počev od četvrtog razreda očekuje se da nastavnik učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza;
- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;
- sa ciljem da unapredi kvalitet i količinu jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;
- počev od četvrtog razreda nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:
- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;
- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;
- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;
- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnih materijala;
- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad;
- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto.
Tehnike (aktivnosti)
Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.
1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.);
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po uogama, simulacije itd.);
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.);
4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.);
5. Igre primerene uzrastu;
6. Pevanje u grupi;
7. Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...);
8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti;
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog rečnika;
10. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz;
11. Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova;
12. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije);
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...);
- prepoznavanje veze između grupa slova i glasova;
- odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/netačno, višestruki izbor;
- izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi;
14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz;
15. Pismeno izražavanje:
- povezivanje glasova i grupe slova;
- zamenjivanje reči crtežom ili slikom;
- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično);
- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama;
- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili sl, nalepnice za kofer);
- pisanje čestitki i razglednica;
- pisanje kraćih tekstova.
Uputstvo za ocenjivanje
Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sporovodi sa akcentom na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama.
Elementi za proveru i ocenjivanje:
- razumevanje govora;
- razumevanje kraćeg pisanog teksta;
- usmeno izražavanje;
- pismeno izražavanje;
- usvojenost leksičkih sadržaja;
- usvojenost gramatičkih struktura;
- pravopis;
- zalaganje na času;
- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi).
Načini provere moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima."