12. U delu Programa za predmet Tehničko obrazovanje, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"TEHNIČKO OBRAZOVANJE

Cilj nastave tehničkog obrazovanja

Cilj vaspitno - obrazovnog rada je da doprinosi: tehničko - tehnološkom vaspitanju i obrazovanju učenika; formiranju stvaralačke ličnosti; sticanju osnovnih tehničko - tehnoloških znanja, umenja i veština i osposobljavanju za njihovu primenu u učenju, radu i svakodnevnom životu; sticanju radnih navika; razvijanju interesovanja i sposobnosti za tehničko stvaralaštvo i pronalazaštvo; upoznavanju ekonomskih, socijalnih, tehničko - tehnoloških, ekoloških i etičkih aspekata rada i proizvodnje i njihovog uticaja na razvoj društva.

Zadaci nastave tehničkog obrazovanja

Zadaci nastave tehničkog obrazovanja su:

- da pomaže shvatanju zakonitosti prirodnih i tehničkih nauka;

- da daje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno korisnog rada;

- da pomaže razvoju stvaralačkog i kritičkog mišljenja;

- da pomaže razvoju opštih tehničkih sklonosti i sposobnosti;

- da pomaže savladavanju osnovnih principa rukovanja različitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja tehnološkim procesima;

- da razvija preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom rešavanja zadataka;

- da steknu radne navike i osposobe se za međusobnu saradnju i timski rad;

- da naviknu na pravilnu primenu odgovarajućih mera zaštite na radu i stiču znanja o potrebi zaštite radne i životne sredine;

- da pomaže izboru struke i zanimanja.

Sedmi razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- prošire svoja znanja iz prethodnih razreda iz oblati tehničkog crtanja;

- da nauče predstavljanje u ortogonalnoj projekciji i prostorno prikazivanje predmeta;

- upoznaju specifična tehničko- tehnološka svojstva pojedinih metala i legura;

- umeju da rukuju instrumentima za merenje;

- povežu znanja o merenju iz fizike šestog razreda;

- upoznaju specifičnosti, sličnosti i razlike obrade metala i drugih materijala;

- upoznaju podsisteme saobraćajnih i transportnih mašina i uređaja;

- stiču znanja o preobražajnicima energije;

- stiču navike za racionalno korišćenje i štednju energije;

- upoznaju tendenciju robotizacije u raznim sferama života i rada ljudi;

- upoznaju neke mogućnosti za upravljanje modelima uz upotrebu računara sa gotovim programima na bazi interfejs tehnologije.

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Tehničko komuniciranje u mašinstvu (8)

Tehnička dokumentacija u mašinstvu (1); Ortogonalna projekcija (2); Kotiranje, preseci i uprošćavanje, prostorno prikazivanje (4); Od ideje do realizacije (1).

2. Tehnologija materijala (2)

Poznavanje materijala (1); Mehanička svojstva metala i legura (ispitivanje tvrdoće, čvrstoće) (1).

Laboratorijska vežba (2)

Merenje i kontrola: rad sa mernim i kontrolnim sredstvima (pomično merilo, mikrometar, kalibri, ugaonici) (2).

3. Tehnologija obrade materijala (4)

Principi obrade metala sa i bez skidanja strugotine (3); Mere zaštite na radu (1).

4. Energetika (6)

Pogonske mašine - podela (1); Turbine (1); Četvorotaktni benzinski motor (1); Dvotaktni benzinski motor (1); Dizel motor i ostali motori (2).

5. Saobraćajni sistemi (4)

Modelovanje saobraćajnih sredstava i transportnih mašina i uređaja (4).

6. Robotika (2)

Vrste robota, namena, načini upravljanja (2).

7. Informatička tehnologija (14)

Ms Windows (2); Interfejs - sistem veza u računaru (1); Vrste i tipovi inerfejsa (1); Upravljanje modelima pomoću računara (2); Rad sa konstruktorima na bazi interfejs tehnologije (8).

Moduli (30)

Konstruktorsko modelovanje - elementi mašina i mehanizama, elementi za vezu, elementi za prenos snage i kretanja, specijalni elementi (4).

Mašinske konstrukcije samostalan rad na sopstvenom projektu: izrada projekta sa tehničkom dokumentacijom, izbor materijala, obrada materijala, sastavljanje delova, površinska zaštita (20).

Konstrukcije robota iz konstruktorskih kompleta, rad sa interfejsima, rad na računaru (6).

Osmi razred

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- upoznaju osnovne komande u Windows- u;

- upoznaju korišćenje Interneta i elektronske pošte;

- upoznaju podsisteme elektroenergetskog sistema;

- steknu pojam o distribuciji električne energije;

- upoznaju elektroinstalacioni materijal i elemente prema standardima navedenih elektromaterijala;

- upoznaju osnovne elektrotehničke simbole;

- nauče da čitaju elektrotehničke šeme a jednostavnije da koriste u praktičnom radu;

- steknu osnovna praktična znanja i umenja u sastavljanju električnih strujnih kola;

- upoznaju osnovne delove elektrotermičkih i elektrodinamičkih aparata i uređaja u domaćinstvu;

- nauče da pravilno koriste električne uređaje i aparate i da otklanjaju manje kvarove na navedenim električnim uređajima;

- upoznaju osnovne elektronske elemente;

- nauče simbole i šeme u elektronici;

- shvate principe rada telekomunikacionih i audiovizuelnih uređaja u domaćinstvu;

- razvijaju konstruktorske sposobnosti izradom i sklapanjem modela elektrotehničkih i elektronskih uređaja i aparata prema odgovarajućim šemama.

SADRŽAJI PROGRAMA

1. Informatička tehnologija (14)

Struktura računara (1); Matična ploča (1); Procesor (1); Memorija (1); Interfejs (1); Tokovi podataka u računaru (1); Modem (1); Računarske mreže (1); Internet (1); Pristup www (1); Elektronska pošta (1); Praktičan rad i vežbe (3).

2. Energetika (6)

Uvod u elektrotehniku (2); Proizvodnja i prenos električne energije (2); Alternativni izvori energije (2).

3. Tehnologija materijala (6)

Elektroinstalacioni materijali i pribor (provodnici, izolatori, prekidači, utikači, sijalična grla, osigurači, grejna tela, termostati), svojstva i primena (6).

4. Konstruktorsko modelovanje (6)

Tehnička dokumentacija u elektrotehnici (1); Električne kućne instalacije i mere zaštite (3); Sastavljanje strujnih kola (2).

5. Laboratorijske vežbe (8)

Elektrotermički i elektrodinamički aparati i uređaji u domaćinstvu (4 + 4).

6. Elektronika i telekomunikacije (12)

Elektronski elementi - aktivni, pasivni (4); Simboli i šeme u elektronici i radiotehnici (2); Elektronski uređaji u domaćinstvu, pravilno rukovanje i održavanje (2); Telekomunikacije i audiovizuelna sredstva (4).

7. Moduli (16)

Izrada električnih ili elektronskih sklopova; rastavljanje i sastavljanje originalnih uređaja u domaćinstvu; popravka manjih kvarova na električnim i elektronskim uređajima u domaćinstvu; rad sa konstruktorskim elementima iz oblasti elektrotehnike i elektronike (10); rad na računaru (Internet, imejl) i rad na bazi interfejs tehnologije (6).

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Program tehničkog obrazovanja se nadovezuje na dosadašnja iskustva u nastavnoj praksi i na postojeću realnost, za cilj programa je, pored modernizacije predmeta, racionalizacija nastave i rasterećenje učenika. Promene u programu tehničkog obrazovanja uvodiće se po etapama. Realizacija prethodne etape je uslov za prelazak na sledeću.

Nastavni program je modularnog tipa. Moduli predstavljaju programske celine koji omogućuju učenicima kreativnu slobodu; omogućuju individualizaciju nastave i diferencijaciju prema sposobnostima, polu i interesovanjima učenika, mogućnostima škole, nastavnika i potrebama životne sredine. U pristupu je izbegnuta distribucija nastavnih sadržaja prema vrsti materijala obrade. Obrada materijala postaje sredstvo, a ne cilj u nastavi tehničkog obrazovanja.

Povezanost teorije i prakse postignuta je kroz jedinstvo teorijskih sadržaja, radioničkih i laboratorijskih vežbi, koji u realizaciji treba da se prepliću i dopunjuju, a funkcionalno obezbeđuju korelaciju sa srodnim sadržajima iz nastave fizike, matematike, biologije, hemije i dr.

Za uspešno ostvarivanje sadržaja programa, odnosno cilja i zadataka nastave, neophodno je organizovati nastavu u skladu sa sledećim zahtevima:

1. Uvoditi učenike u svet tehnike i savremene tehnologije na zanimljiv i atraktivan način, čime se podstiče njihovo interesovanje za tehničko stvaralaštvo;

2. Omogućiti učenicima da iskazuju vlastite kreativne sposobnosti, da traže i nalaze sopstvena tehnička rešenja i da se dokazuju u radu;

3. U svim razredima (od 5. do 8) nastavne sadržaje treba ostvarivati na spojenim časovima (blok od dva časa). S obzirom na to da je nastava tehničkog obrazovanja teorijsko- praktičnog karaktera, časove treba ostvarivati sa odeljenjem podeljenim na grupe, odnosno sa najviše 20 učenika;

4. Učenicima treba obezbediti da na najefikasniji način stiču trajna i primenljiva naučno- tehnološka znanja i da se navikavaju na pravilnu primenu tehničkih sredstava i tehnoloških postupaka. Ne insistirati na učenju i zapamćivanju podataka, manje značajnih činjenica i sličnih teorijskih sadržaja;

5. Radi što uspešnije korelacije odgovarajućih nastavnih sadržaja, usklađivanja terminologije, naučnog osmišljavanja sadržaja i racionalnog sticanja znanja, umenja i navika, neophodna je stalna saradnja sa nastavnicima fizike, matematike, hemije, biologije i likovne kulture i dr;

6. Prilikom konkretizacije pojedinih sadržaja programa, naročito upoznavanja novih i savremenih tehnologija, treba uzimati u obzir specifičnosti sredine i njene potrebe. Vaspitno- obrazovni ciljevi su identični za sve škole. Međutim, moduli omogućavaju različite načine za postizanje tih ciljeva. Za njihovu realizaciju potrebno je postupno uvoditi učenike u algoritme konstruktorskog modelovanja pri izradi sopstvenog projekta kao izraza slobodnog izbora ideja, materijala, postupka i dr. Algoritmizovati nastavu znači odrediti precizan sistem pravila i uputstava po kojima će se obavljati sve nastavnikove i učenikove aktivnosti, da bi se najsigurnije i najbrže došlo do postavljenih ciljeva;

7. Za svaku programsku celinu (modul) postoji određen okvir (cilj i zadaci), a nastavni sadržaji se realizuju kao moduli aktivnosti, realizacijom projekta koga izrađuje svaki učenik prema ličnom opredeljenju i izboru. Projekat treba da sadrži ideju (namenu, izgled), materijal, (izbor), skicu, tehnički crtež, plan redosleda i postupaka obrade i potrebnog alata i pribora. U projekat se može uključiti i više učenika ukoliko je rad složeniji, odnosno ukoliko to učenici odluče. Na izbor modula aktivnosti može uticati i opremljenost radionica (kabineta) alatom i materijalom. Moduli sadržaja će se primenjivati u sledećoj etapi razvoja nastave tehničkog obrazovanja, kada se u potpunosti ispune uslovi za njihovu primenu;

8. Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehničkih objekata treba ostvarivati uvek kada za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehničkih dostignuća, savremenih uređaja, tehnoloških procesa, radnih operacija i dr. Kada za to ne postoje odgovarajući uslovi, učenicima treba prikazivati nastavne filmove, odnosno video- sekvence, kao i multimedijalne programe u kojima je zastupljena ova problematika.

9. Učenicima se ne zadaju domaći zadaci, već sve sadržaje programa - znanje, umenja i veštine, treba da usvoje na časovima redovne nastave i korišćenjem odobrenog udžbenika, radne sveske i didaktičkog materijala.

VII razred

Tehničko komuniciranje u mašinstvu - u okviru tehničkog komuniciranja proširivati znanja u ortogonalnom projektovanju i prostornom prikazivanju objekata, zatim specifičnostima u oblasti mašinstva. Nastaviti sa algoritamskim pristupom u konstruktorskom modelovanju.

Tehnologija materijala - proširiti znanja o tehničkim materijalima koje su učenici stekli u prethodnim razredima - metali i legure (koji se najčešće koriste u mašinstvu). Ostvariti vezu sa hemijom.

Laboratorijska vežba - ova nastavna jedinica se nadovezuje na nastavne sadržaje iz fizike iz prethodnog razreda. Učenici treba da nauče da rukuju pomičnim merilom, mikrometrom, kalibrima i ugaonikom.

Moduli - realizacija modula je zasnovana na primeni konstruktorskih elemenata i samostalnoj izradi nekih delova konstrukcije na osnovu projekta. Učenici se opredeljuju za konstrukciju modela mašina i mehanizama po sopstvenom izboru.

Tehnologija obrade materijala - ova nastavna tema se oslanja na nastavne sadržaje iz prethodnih razreda. U toku realizacije treba ukazati na razlike u obradi metala u odnosu na druge materijale. Nije predviđeno da učenici rade na obradi teško obradivih materijala.

Energetika - učenici treba da upoznaju principe rada energetskih preobražajnika. Detaljnije obraditi principe rada i delove SUS motora. Pri realizaciji po mogućnosti koristiti delove motora, modele i audiovizuelne medije.

Saobraćajni sistemi - saobraćajne sisteme u ovom razredu realizovati tako da učenici upoznaju podsisteme saobraćajnih mašina i uređaja. Povezati sa sadržajima iz energetike tako da učenici mogu da shvate međusobne odnose pogonskih i prenosnih elemenata u saobraćajnim sredstvima.

Informatička tehnologija - učenike upoznati sa arhitekturom računara, naučiti ga da koristi računar i periferne uređaje. Sa računarom povezuje interfejs, a koristi se gotov program (softver) za upravljanje. Ovu nastavnu temu treba povezati sa prethodnom temom robotika. U onim školama u kojima se realizuje izborna nastava iz informatike treba ostvariti korelaciju kako se ne bi nastavni sadržaji preklapali.

VIII razred

Informatička tehnologija - nastavni sadržaji se realizuju u kontinuitetu sa prethodnom godinom. Učenici treba da upoznaju sastav i rad računara na nivou primerenom uzrastu. Objasniti ulogu i rad mikroprocesa i memorije. Da bi mogli da rade na PC računaru učenici treba da upoznaju elementarne komande Windows- a. Posebna pažnja u ovom razredu je posvećena modemskoj vezi, Internetu i pristupu www.

Moduli - omogućiti učenicima rad na računaru sa gotovim programima u rešavanju konkretnih problema. Posebno je važno da se kabineti opreme konstruktorskim kompletima koji se priključuju na računar preko interfejsa. Tako učenici stiču znanja o upotrebi računara u upravljanju sistemima.

Energetika - ovaj deo nastavnih sadržaja se mora realizovati u tesnoj saradnji sa nastavom fizike. Učenici na časovima fizike treba da stiču osnovne pojmove o električnoj struji, dok se u nastavi tehničkog obrazovanja daje aplikativni aspekt.

Tehnologija materijala i konstruktorsko modelovanje - nastavu treba realizovati tako da se ostvari logična i funkcionalna celina. Upoznavanje elektroinstalacionog materijala i pribora najefikasnije se može ostvariti primenom u različitim konstrukcijama strujnih kola. Voditi računa da se radi samo sa naponima do 24 V. Učenici treba da upoznaju moguće neželjene posledice dejstva struje i način zaštite od strujnog udara.

Laboratorijska vežba - u laboratorijskom radu na originalnim uređajima učenici treba da upoznaju sastavne delove, funkcionisanje i otklanjanje manjih kvarova na elektrotermičkim i elektrodinamičkim aparatima i uređajima u domaćinstvu.

Telekomunikacije - upoznavanjem osnovnih elektronskih elemenata i njihovih funkcija u elektronskim sklopovima omogućiti učenicima da shvate principe rada raznih elektronskih uređaja u domaćinstvu. Uputiti ih u pravilno rukovanje i održavanje elektronskih uređaja. Na nivou obaveštenosti učenici treba da upoznaju digitalizaciju telekomunikacionih i audiovizuelnih sredstava u domaćinstvu i prednosti u odnosu na klasične analogne sisteme.

Moduli - mogućnost izbora aktivnosti u modulima omogućava projektovanje i izradu različitih elektronskih sklopova koji imaju upotrebne vrednosti. Rad sa konstruktorskim elementima iz oblasti elektronike omogućuje demontažu elemenata i mogućnost korišćenja u različitim kombinacijama bez oštećenja.

U ovoj etapi treba prilagoditi, transformisati prostor i opremu u kabinetima (radionicama) za primenu inoviranih programa tehničkog obrazovanja. Tom zadatku treba pristupiti etapno. Za to je potreban angažman nastavnika tehničkog obrazovanja, direktora škole, pedagoga i školskih nadzornika. U timskom radu izraditi realan mini- projekat razvoja radioničko- kabinetskog prostora za određenu školu. Projekat treba da sadrži snimljenu trenutnu situaciju, željeno stanje i etape po kojima će se stanje menjati u željeno. Za svaku etapu treba predvideti finansijsku konstrukciju i rokove. Etape treba da budu u skladu sa globalnom strategijom razvoja predmeta tehničkog obrazovanja. Pri izradi projekta treba imati u vidu tendenciju razvoja tehničkog obrazovanja, tj. da se napušta stolarsko- bravarski tip radionice, a da se teži univerzalnom tipu. To znači da za pojedine vrste operacija treba predvideti namenski prostor i opremu. Jedan deo treba predvideti za obradu drveta i metala, sa nekoliko radnih mesta. S obzirom na to da se realizuje modularna nastava, što znači da će se učenici istog odeljenja moći opredeljivati za različite module aktivnosti, treba predvideti uslove za realizaciju takve nastave. Drugi prostor treba obezbediti za "projektovanje" - rad na tehničkoj dokumentaciji, a zatim mesto za rad sa konstruktorima i rad na kompjuteru. Skladnom organizacijom prostora i opreme stvoriće se povoljni uslovi za diferenciranu i individualizovanu nastavu. U slučaju adaptacije postojećeg prostora ili pri izgradnji novih treba uvažavati sledeće zahteve:

- školski prostor organizovati (graditi, adaptirati, dograditi) tako da omogućuje sve oblike diferencijacije i individualizacije, sa manjim ili većim mobilnim mogućnostima za višenamensko korišćenje,

- kabinet (radionica) treba da imaju još po jednu pomoćnu prostoriju koja je povezana sa osnovnom - za rad manjih grupa ili pojedinih učenika u okviru dodatnog rada, slobodnih tehničkih aktivnosti, za rad sa talentovanim učenicima, za pripremu nastave i dr.

- nameštaj da bude prilagodljiv za rad manjih grupa i individualni rad učenika.

Za promene koje se predviđaju u nastavi tehničkog obrazovanja potrebno je blagovremeno pripremiti nastavni kadar organizacijom permanentnog usavršavanja nastavnika.

Za efikasnije funkcionisanje sistema tehničkog obrazovanja potrebno je pojačati rad aktiva nastavnika tehničkog obrazovanja.

U skladu sa prihvaćenom koncepcijom projektovati etapni razvoj i nabavku nastavnih sredstava i didaktičkog materijala. Didaktički materijal koji nudi gotova rešenja negativno utiče na razvoj tehničkog mišljenja i stvaralaštva učenika te ga treba isključiti iz nastavnog procesa.

S obzirom na različitost funkcija i karaktera pojedinih delova programskih sadržaja, kao i psihofizičkih mogućnosti učenika u pojedinim fazama, u nastavi tehničkog obrazovanja se koriste svi postojeći oblici rada koji su inače zastupljeni u ostalim nastavnim predmetima: frontalni, grupni, rad u parovima i individualni rad.

Frontalni oblik rada obezbeđuje postupnost, sistematičnost i lakše praćenje i kontrolisanje rada i rezultata rada učenika. Međutim, u nastavi tehničkog obrazovanja treba voditi računa i o slabim stranama frontalnog oblika rada kao što je sputavanje inicijativnosti i samostalnosti u radu, nemogućnost angažovanja svih učenika u radu, ispoljavanja sopstvenih sklonosti i razvoja sposobnosti tempom koji im odgovara.

Grupni oblik rada se češće koristi u nastavi tehničkog obrazovanja, a posebno u realizaciji nastavnih sadržaja kao što su: upoznavanje principa i načina funkcionisanja pojedinih sprava, uređaja, aparata, mašina i sl. i to prilikom njihovog rasklapanja i sklapanja, proučavanja pojedinih tehnoloških procesa, primene praktičnih znanja, umenja i veština i dr.

Individualni oblik u nastavi tehničkog obrazovanja ima posebnu ulogu u realizaciji modula i konstruktorskog modelovanja. Izrada projekta zahteva od nastavnika individualni rad sa učenicima tako da im omogući rad u skladu sa njihovim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima. Ovaj oblik rada se primenjuje kada učenici postignu određena znanja, umenja i veštine i izvesno iskustvo koje mogu primenjivati u samostalnom radu pri realizaciji "projekta".

Izbor metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa, opremljenosti kabineta nastavnim sredstvima i izabranog oblika rada.

Učenike treba ocenjivati prema rezultatima koje postižu u usvajanju nastavnih sadržaja, uzimajući u obzir i sve njihove aktivnosti značajne u ovoj nastavi (urednost, sistematičnost, zalaganje, samoinicijativnost, kreativnost i dr.). Ne treba odvojeno ocenjivati teorijska i praktična znanja, niti primenjivati klasično propitivanje učenika, već izvoditi ocene na osnovu stalnog praćenja rada učenika.

Očekivani rezultati koji treba da se postignu navedenim načinom realizacije predmeta navedeni su za svaki razred:

U VII razredu učenik treba da:

- ume da primenjuje tehničke crteže i da na crtežu predstavi jednostavan predmet u ortogonalnoj projekciji;

- zna nazive osnovnih elemenata mašina i njihovu namenu i primenu;

- ume da prikaže svoju ideju skicom i tehničkim crtežom;

- da poznaje konvencionalne i alternativne oblike energije, da je racionalno koristi;

- ume da uključi računar i učita gotov program za upravljanje na bazi interfejsa.

U VIII razredu učenik treba da:

- ume da koristi gotove programe u rešavanju jednostavnih problema pomoću računara, da ume da se uključi u računarsku mrežu;

- ume da čita jednostavnije šeme kod kojih su primenjeni osnovni elektrotehnički i elektronski simboli;

- zna namenu tehničko-tehnološke dokumentacije u elektrotehnici i elektronici;

- zna sastav električne kućne instalacije i sve značajne elemente u njoj, kvarove koji se mogu dogoditi i na koji se način oni mogu otkloniti;

- ume da pravilno koristi i održava električne i elektronske uređaje u domaćinstvu."

13. U delu Programa za predmet Fizičko vaspitanje, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"FIZIČKO VASPITANJE

Cilj i zadaci

Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno- obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.

Zadaci nastave fizičkog vaspitanja jesu:

- podsticanje rasta, razvoja i uticanje na pravilno držanje tela;

- razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti;

- sticanje motoričkih umenja koja su kao sadržaji utvrđeni programom fizičkog vaspitanja i sticanje teorijskih znanja neophodnih za njihovo usvajanje;

- usvajanje znanja radi razumevanja značaja i suštine fizičkog vaspitanja definisanog ciljem ovog vaspitno- obrazovnog područja;

- formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti;

- osposobljavanje učenika da stečena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima života i rada;

- sticanje i razvijanje svesti o zdravlju, čuvanju zdravlja i zaštiti prirode i čovekove sredine.

Operativni zadaci:

- usmereni razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije;

- usmereno sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom fizičkog vaspitanja;

- primena stečenih znanja, umenja i navika u složenijim uslovima (kroz igru, takmičenje i sl.);

- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrđivanjem, grupnim poistovećivanjem i sl.;

- estetsko izražavanje kretnjom i doživljavanje estetskih vrednosti;

- usvajanje etičkih vrednosti i podsticanje voljnih osobina učenika.

Sedmi razred

(3 časa nedeljno*, 108 časova godišnje)

__________________

* Status trećeg časa fizičkog vaspitanja - Izborne sportske igre, regulisan je Uputstvom Ministarstva prosvete i sporta.

SADRŽAJI PROGRAMA

OPŠTI ZAJEDNIČKI PROGRAM

Ovladati prirodnim i izvedenim, elementarnim (pravilnim) kretanjima, u različitim uslovima izvođenja.

PROGRAM

Program vaspitno-obrazovnog područja ima tri dela:

- razvijanje fizičkih sposobnosti;

- sportsko- tehničko obrazovanje;

- povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.

RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Od I do VIII razreda na svim časovima nastavnog rada obezbeđuje se vreme potrebno za rad na:

- optimalnom razvijanju fizičkih sposobnosti: brzine, snage, izdržljivosti, pokretljivosti i odgovarajućih motornih navika.

Programski zadaci se određuju individualno, prema uzrastu i fizičkom razvitku, polu i fizičkim sposobnostima učenika, a na osnovu orijentacionih vrednosti koje su sastavni deo uputstava za vrednovanje i ocenjivanje rezultata učenika, kao i na osnovu jedinstvenih testova za njihovo praćenje i proveru.

- učvršćivanju normalnog prirodnog držanja tela pri mirovanju i kretanju.

Teorijsko obrazovanje. Učenici treba da upoznaju značaj i funkcije vežbi oblikovanja, princip sastavljanja kompleksa vežbi oblikovanja, značaj početnog stava izvođenja vežbi, doziranje, ponavljanje, vežbe sa rekvizitima.

SPORTSKO-TEHNIČKO OBRAZOVANJE

PRIRODNA KRETANJA I SPORTSKE GRANE
(ZAJEDNIČKI PROGRAM)

Atletika

Trčanje:

Tehnika brzog i štafetnog trčanja (4 x 60 m)

Skok uvis:

Leđna tehnika (pod uslovom da postoji odgovarajuće doskočište).

Skok udalj:

Tehnika uvinuća - usavršavanje.

Bacanje:

Bacanje kugle (učenici 4 kg, učenice 3 kg).

Vežbe na spravama i tlu

Vežbe na tlu (za učenike i učenice)

Stav o šakama bez pomoći uvežbača.

Most iz ležanja na leđima (učenice).

Dva povezana premeta strance - "zvezda".

Povaljka.

Preskoci (za učenike i učenice)

Konj u širinu visine 110 cm: zgrčka, raznoška.

Krugovi (za učenike)

Doskočni krugovi: iz zamaha prednjihom vis uzneto, vis strmoglavi, vis uzneto, vis stražnji, izdržaj 2 sekunde, saskok (spojiti u vežbu).

Razboj (za učenike)

Paralelni razboj (doskočni): iz zamaha u uporu, prednoška sa okretom (180o) prema pritki, do stava na tlu.

Dvovisinski razboj (za učenice)

Licem prema n/p - sunožnim odskokom naskok u upor prednji, premah odnožno desnom, premah odnožno levom - naglasiti upor stražnji, prehvat na v/p, prednjih i spojeno saskok u prednjihu.

Vratilo (za učenike)

Doskočno vratilo: njihanje u visu prednjem, u zanjihu, saskok sa 1/2 okreta, do stava na tlu.

Dohvatno vratilo: iz upora prednjeg, podmetni saskok.

Greda (za učenice)

Visoka greda iz mesta ili zaletom (čeono prema gredi) naskok u upor odnožno; okret 90o, klek na odnožnoj nozi, zanožiti slobodnom nogom (vaga u kleku ili "mala vaga"); lagano trčanje na prstima po gredi; hodanje sa dokoracima; poskoci sunožnim odrivom i doskokom na jednu nogu; saskok pruženim telom sa okretom za 90o ili 180o.

Konj s hvataljkama (za učenike)

Iz upora prednjeg na hvataljkama: premah odnožno desnom napred van, premah odnožno desnom nazad, i spojeno premah odnožno levom napred van, premah odnožno levom nazad, saskok nazad; provlakom nogu između hvataljki, saskok napred.

Odbojka

Odbijanje, dodavanje, serviranje lopte. Upoznavanje osnovnih pravila igre. Igra.

Ritmičko vežbanje i narodni ples

Kraći sastav vijačom na bazi naučenih vežbi. Ritmički sastav loptom od 32 3/4 takta. Ritmički sastav obručem od 16 2/4 ili 16 3/4 taktova. Skokovi kroz obruč (sunožni i mačji skok). Vežbe zamaha sa dva čunja u sve tri ravni u mestu i kretanjem. Ples: polka, vranjanka (Žikino kolo), Coko-coko, jedna igra iz kraja u kojem se nalazi škola.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Atletika: trčanje na 100 m za učenike i 60 m za učenice, skok udalj i skok uvis - na rezultat.

Vežbe na spravama i tlu - Učenici: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu; učenice: nastavni sadržaji programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Odbojka: igra.

Ples i narodna kola uz muzičku pratnju, odigrati dva plesa.

OBAVEZNI PROGRAM - IZABRANE SPORTSKE GRANE

Obavezni program - izabrane sportske grane ostvaruje se sa po jednim časom sedmično u svakom razredu od 4. do 8. razreda (obavezno). Obavezni program - izabrane sportske grane odnosi se na izabranu sportsku granu po izboru učenika, a u skladu sa mogućnostima škole. Učenicima se pruža prilika da, svojim izborom uz savet nastavnika fizičkog vaspitanja, zadovolje svoje želje i interesovanja.

Za sportske grane učenici se opredeljuju na početku školske godine. Jedna izabrana sportska grana obrađuje se tokom školske godine. U mešovitim odeljenjima (devojčice i dečaci) mogu se izabrati dve sportske grane. Nastava je obavezna za sve učenike u odeljenju i pripada redovnom rasporedu časova.

Časovi obaveznog programa - izabrane sportske grane za učenike mogu se organizovati na način koji najviše odgovara mogućnostima škole (mogu biti održavani u suprotnoj smeni - npr. časovi plivanja i dr.).

U slučajevima kad škola ne raspolaže predviđenim uslovima za realizaciju obaveznog programa - izabrane sportske grane, aktiv učitelja i nastavnika fizičkog vaspitanja predlaže učenicima onu sportsku granu čiji se program može realizovati.

Sadržaj obaveznog programa - izabrane sportske grane ostvaruje se:

- u objektu škole; van škole u odgovarajućim vežbalištima (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizališta, ski tereni itd.).

Sadržaj obaveznog programa - izabrane sportske grane predlažu nastavnici fizičkog vaspitanja, a u skladu sa interesovanjima učenika, materijalnom opremljenošću škole, uzrasnim karakteristikama učenika i stečenim stručnim kvalifikacijama nastavnika.

Organizacija ostvarivanja obaveznog programa - izabrane sportske grane (u istoj ili suprotnoj smeni) usklađuje se sa uslovima rada škole.

AKTIVNOSTI U PRIRODI - OBAVEZNI PROGRAM

Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi:

Dva izleta sa pešačenjem

- VII razred, celodnevni do 9 km (u oba pravca ukupno).

- VIII razred, celodnevni do 10 km (u oba pravca ukupno).

Dva krosa: jesenji i prolećni

Stručni aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje dužine staza za kroseve, prema uzrastu učenika.

POVEZIVANJE FIZIČKOG VASPITANJA SA ŽIVOTOM I RADOM

DODATNI VASPITNO - OBRAZOVNI RAD

SPORTSKE SEKCIJE - ORIJENTACIONI PROGRAM

Dodatni obrazovno- vaspitni rad organizuje se za učenike koji ispoljavaju posebne sklonost i interesovanje za sport.

Ostvaruje se sa jednim časom sedmično.

Rad se odvija u interesnim grupama, sekcijama ili školskim ekipama koje se formiraju prema sposobnostima i polu.

Rukomet:

Fizička priprema

Izgrađivanje i usavršavanje motoričkih osobina specijalnom fizičkom pripremom.

Tehnička priprema

Kretanje bez lopte, razna trčanja, skokovi u cilju hvatanja lopte, šutiranja, vođenja, dodavanja. Pokrivanja i otkrivanja igrača u odbrani i napadu. Zavaravajuća kretanja.

Kretanje s loptom; dodavanje lopte; specijalna dodavanja; vođenje lopte; blokiranje i oduzimanje lopte. Tehnika golmana.

Taktička priprema

Individualna i ekipna odbrana. Čovek na čoveka; presing, zona 6:0, 5:1, 4:2, 3:2:1; kombinovana odbrana.

Taktika napada - individualna taktika napada, otkrivanje i utrčavanje, dodavanje i hvatanje lopte, šutevi na gol, vođenje lopte i prelaženje protivnika.

Grupna taktika napada - taktička kombinacija, blokada, sadejstva igrača kod nejednakog broja u odnosu na odbranu. Taktika napada - kontrolisani postepen napad. Prelazak iz napada u odbranu. Izmena igrača. Slobodna bacanja. Sedmerci. Korneri. Taktika golmana.

Teorijska priprema

Osnovni pojmovi rukometnog treninga. Sadržaj obučavanja i treninga. Pravila igre. Suđenje.

Fudbal

Fizička priprema

Razvijanje i usavršavanje motoričkih osobina karakterističnih za fudbal.

Tehnička priprema

Kretanje s loptom: udarci; zaustavljanje; igra glavom; vođenje lopte; dribling; oduzimanje lopte; ubacivanje lopte. Tehnika golmana.

Taktička priprema

Taktika odbrane - individualna i kolektivna. Postavljanje igrača; oduzimanje lopte; pokrivanje igrača; izvođenje slobodnih udaraca, postavljanje kod izvođača jedanaesterca; postavljanje kod izvođenja auta. Taktika golmana.

Taktika napada - individualna taktika napada; kolektivna taktika napada (pokrivanje i otkrivanje, dodavanje lopte, kombinacija). Primena različitih sistema igre.

Teorijska priprema

Osnovni pojmovi tehnike igre. Osnovni pojmovi taktike igre. Osnove treninga. Pravila igre i suđenja.

Košarka

Fizička priprema

Razvijanje i usavršavanje motoričkih osobina karakterističnih za košarku.

Tehnička priprema

Start iz raznih stavova i položaja; jednotaktno zaustavljanje, promena pravca za 90o zaustavljanjem; skokovi; pivotiranje u paralelnom i dijagonalnom stavu. Šut na koš jednom rukom i obema rukama na različite načine. Polazak i vođenje poskocima i u trku; hvatanje i dodavanje lopte obema rukama, hvatanje lopte jednom rukom privlačenjem do druge, odbijanje lopte obema rukama; dodavanje lopte jednom rukom.

Taktička priprema

Sistem odbrane "čovek na čoveka" savremena "zonska odbrana", preuzimanje igrača pri blokadi; držanje centra u raznim situacijama; sistem odbrane "čovek na čoveka" u vatrenoj zoni, na polovini i na celom igralištu; preformiranje jedne vrste zone u drugu; presing odbrana; osnovne kombinovane odbrane i praktična primena.

Igra: 1:1, 2:1, 3:2 i 3:3 na jedan i 3:3 i 5:5 na jedan i dva koša primenom naučenih sistema i kombinacija iz taktike.

Pravila igre uče se uporedo sa obučavanjem tehničkih elemenata i taktike.

Teorijska priprema

Mesto košarke u fizičkom vaspitanju. Pojam i značaj fizičke pripreme i veza između fizičke, tehničke i taktičke spreme. Trening u košarci. Pravila igre.

Odbojka

Fizička priprema

Razvijanje i usavršavanje motoričkih osobina karakterističnih za odbojku.

Tehnička priprema

Hvatanje niskih lopti, dodavanje brzih lopti; smečiranje i blokiranje brzih lopti. Naučiti laki pad u padu, odbijanje lopte.

Taktička priprema

Individualnu taktiku razvijati singl i dubl partijama. Kolektivne taktike. Taktika napada: napad prvom loptom, napad drugom i trećom loptom. Finte i proigravanje u odbojci. Taktika odbrane: blok, zaštita bloka i specijalizacija mesta u zoni napada i zoni odbrane.

Teorijska priprema

Oprema za odbojku. Uticaj odbojke na poboljšanje psihofizičkih osobina. Sistem takmičenja.

Atletika

Fizička priprema

Razvijanje i usavršavanje motoričkih osobina karakterističnih za atletiku.

Tehnička priprema

U osnovnoj školi učenici i učenice mogu se opredeliti za sledeće discipline: trčanje na 60 m, 100 m, 800 m učenici i 600 m učenice, štafeta 4 x 60 m, skok uvis, skok udalj, bacanje kugle, bacanje diska, bacanje koplja.

Taktička priprema

Taktička priprema u trčanjima, skokovima i bacanjima kada je u pitanju redosled skakanja i bacanja.

Teorijska priprema

Osnovni pojmovi atletskog treninga i izabrane discipline. Pravila u atletskim takmičenjima.

Vežbe na spravama i tlu

Učenici

Vežbe na tlu.

Sklopke, premet napred, premet nazad.

Konj s hvataljkama.

Striževi i kola.

Krugovi.

Naupori i iskreti.

Razboj

Upori, naupor, stav o ramenima, šakama.

Vratilo.

Naupor, kovrtljaj, velikovrtljaj.

Preskoci konja u dužinu.

Raznoška, zgrčka, skonka.

Učenice

Vežbe na tlu.

Kolut leteći, premet, most, sklopka s glave.

Visoka greda.

Naskok u upor prednji, povlakom jedne noge upor jašući, saskok prednožno/raznožno; premet strance na kraju grede do stava na tlu. Valcer korak, polkin korak, dečji poskoci, mačji skok, strižni skok napred; potpor ležeći uzneto, kolut napred, okret na jednoj nozi za 180o.

Dvovisinski razboj.

Iz klima premah zgrčeno, raznožno; uzmak na n/p, v/p; naupor zavesom i potkoleno: naupor jašući naskokom; naupor sa n/p na v/p, opiranjem jedne, obe noge; kovrtljaj napred jašući sa i bez prethvata na v/p, kovrtljaj nazad iz upora prednjeg na n/p saskok zgrčka, odbočka.

Preskoci konja u širini.

Zgrčka sa zanoženjem, sklonka sa zanoženjem.

Učestvovanje na takmičenjima.

Ritmička gimnastika i ples

Tehnička priprema

Savladavanje kretanja u prostoru. Estetsko oblikovanje pokreta i kretanja bez sprava i sa spravama, koristeći pri tome različitu dinamiku, ritam i tempo. Primena savladane tehnike bez i sa spravama u kratkim ritmičkim sastavima, vijačom, obručem, loptom, čunjevima, bez sprava i sl. Priprema sastava za nastup na priredbama i priprema za školska takmičenja.

Savladati tri narodna i dva društvena plesa.

Teorijska priprema

Uloga i mesto ritmičke gimnastike u nastavi fizičkog vaspitanja. Karakteristike narodnih plesova Jugoslavije.

SPORTSKA TAKMIČENJA

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja, prvenstveno u:

- gimnastici (u zimskom periodu);

- atletici (u prolećnom periodu);

- jednoj sportskoj igri (u toku godine).

Sportska takmičenja se organizuju za sve učenike, a sprovode se u okviru radnih subota i u drugo vreme koje odredi škola.

KOREKTIVNO VEŽBANJE

Organizuje se za učenike koji usled manjih smetnji u fizičkom razvoju, oslabljenog zdravlja i posturalnih poremećaja ne mogu i ne smeju da upražnjavaju redovan program fizičkog vaspitanja, a koje nakon sistematskih lekarskih pregleda uputi komisija.

Sadržaji programa vežbanja određuju se individualno na osnovu nalaza lekara koji je izvršio pregled učenika.

Rad se odvija u grupama od 15 učenika istog uzrasta i iste etiologije poremećaja.

Pri utvrđivanju sadržaja vežbanja konsultuje se lekar specijalista.

SPORTSKO- REKREATIVNA AKTIVNOST

Prema specifičnim geografskim i klimatskim uslovima i materijalnim mogućnostima škole i mesta, u okviru nastave od I do VIII razreda, škola može da organizuje aktivnosti:

- smučanje (hodanje, okretanje u mestu, spust, promena pravca i zaustavljanje);

- klizanje (klizački korak napred i prestupni korak);

- plivanje (savlađivanje osnovnih tehnika plivanja);

- stoni tenis (osnovni udarci, serviranje).

Osmi razred

(3 časa nedeljno*, 102 časa godišnje)

_____________________________

* Status trećeg časa fizičkog vaspitanja - Izborne sportske igre, regulisan je Uputstvom Ministarstva prosvete i sporta

SADRŽAJI PROGRAMA

OPŠTI ZAJEDNIČKI PROGRAM

Ovladati prirodnim i izvedenim, elementarnim (pravilnim) kretanjima, u različitim uslovima izvođenja.

PROGRAM

Program vaspitno-obrazovnog područja ima tri dela:

- razvijanje fizičkih sposobnosti;

- sportsko- tehničko obrazovanje;

- povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.

RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Od I do VIII razreda na svim časovima nastavnog rada obezbeđuje se vreme potrebno za rad na:

- optimalnom razvijanju fizičkih sposobnosti: brzine, snage, izdržljivosti, pokretljivosti i odgovarajućih motornih navika.

Programski zadaci određuju se individualno, prema uzrastu i fizičkom razvitku, polu i fizičkim sposobnostima učenika, a na osnovu orijentacionih vrednosti koje su sastavni deo uputstava za vrednovanje i ocenjivanje rezultata učenika, kao i na osnovu jedinstvenih testova za njihovo praćenje i proveru.

- učvršćivanju normalnog prirodnog držanja tela pri mirovanju i kretanju.

SPORTSKO-TEHNIČKO OBRAZOVANJE

PRIRODNA KRETANJA I SPORTSKE GRANE

(ZAJEDNIČKI PROGRAM)

Atletika

Ponoviti i uvežbati tehniku atletskih disciplina koje su obrađivane u ranijim razredima (brzo i istrajno trčanje, skokovi udalj i uvis i bacanje kugle) radi što bolje pripreme za atletski petoboj.

Vežbe na spravama i tlu

Vežbe na tlu (za učenike i učenice)

Stav o šakama, kolut napred u kombinaciji sa skokom (mačji skok), plesnim korakom (valcer korak), okretom i okret u usponu za 180o i ravnotežom (vaga pretklonom i zanoženjem)...

Preskoci (za učenike i učenice)

Konj u širinu visine 100 cm: zgrčka, raznoška - usavršavanje izvedbe i doskoka.

Krugovi (za učenike)

Doskočni krugovi: iz visa prednjeg, vučenjem vis uzneto; iz visa prednjeg, zgib, spust uvis.

Razboj (za učenike)

Paralelni razboj (doskočni): u sredini razboja iz upora, spust u sklek opružanjem ruku upor; spust u sklek, zamasi u skleku.

Dvovisinski razboj (za učenice)

Vis na v/p licem prema n/p: odgurivanjem jedne noge o n/p zanjih, prednjih do n/p zanjih i sp. saskok u zanjihu.

Vratilo (za učenike)

Doskočno vratilo: njihanje u visu prednjem, u zanjihu, saskok sa 1/2 okreta, do stava na tlu.

Dohvatno vratilo: sunožnim odrivom, uzmah i upor prednji s padom nazad podmetni saskok.

Greda (za učenice)

Zaletom i sunožnim odskokom naskok premahom odnožno u upor jašući; grčenjem nogu stopala postaviti na gredu i preći u upor čučeći: usprav... saskok: zgrčeno

Konj s hvataljkama (za učenike)

Naskok u upor prednji, premah odnožno desnom napred, premah odnožno levom napred, premah odnožno desnom nazad, premah odnožno levom nazad provlakom nogu između hvataljki i saskok napred.

Pored navedenih elemenata, ponoviti i uvežbati elemente iz vežbi na spravama i tlu koji su obrađivani u ranijim razredima, kako bi svi učenici svoja dostignuća uspešno potvrdili u gimnastičkom četvoroboju.

Ritmička gimnastika i narodni ples

Savladanu tehniku rada vijačom koristiti u pojedinim fazama časa: ritmički sastav loptom uz raznovrsnije korišćenje prostora (veći broj različitih formacija): ritmički sastav obručem; ritmičko udaranje čunjevima jedan o drugi i o pod: mali krugovi čunjevima (vertikalni i horizontalni). Plesovi: valcer, tango, jedan savremeni ples (aktuelan u datom trenutku).

Sportske igre

Usavršiti jednu sportsku igru koja je obrađivana u nekom od prethodnih razreda, koju učenici i nastavnici zajedno odaberu prema sklonostima i potrebama učenika.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Atletika: petoboj, trčanje na 60 m i 500 m za učenice, 100 m i 800 m za učenike; skok udalj, skok uvis i bacanje kugle (učenici 4 kg, učenice 3 kg).

Vežbe na spravama i tlu: gimnastički četvoroboj: učenici vežbe na tlu, preskok, jedna sprava u visu i jedna sprava u upru; učenice: preskok, dvovisinski razboj, greda i tlo.

Sportska igra: potpuna savladanost tehnike, taktike i pravila.

Odigrati valcer i tango uz muziku.

OBAVEZNI PROGRAM - IZABRANE SPORTSKE GRANE

Obavezni program - izabrane sportske grane ostvaruje se sa po jednim časom sedmično u svakom razredu od 4. do 8. razreda (obavezno). Obavezni program - izabrane sportske grane odnosi se na izabranu sportsku granu, po izboru učenika, a u skladu sa mogućnostima škole. Učenicima se pruža prilika da, svojim izborom uz savet nastavnika fizičkog vaspitanja, zadovolje svoje želje i interesovanja.

Sadržaj obaveznog programa - izabrane sportske grane, ostvaruje se:

- u objektu škole; van škole u odgovarajućim vežbalištima (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizališta, ski tereni itd.).

Organizacija ostvarivanja obaveznog programa - izabrane sportske grane (u istoj ili suprotnoj smeni) usklađuje se sa uslovima rada škole.

AKTIVNOSTI U PRIRODI - OBAVEZNI PROGRAM

Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom, škola organizuje aktivnosti u prirodi:

Dva izleta sa pešačenjem

- VIII razred, celodnevni do 10 km (u oba pravca ukupno).

Dva krosa: jesenji i prolećni

Stručni aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje dužine staza za kroseve, prema uzrastu učenika.

POVEZIVANJE FIZIČKOG VASPITANJA SA ŽIVOTOM I RADOM

DODATNI RAD

SPORTSKE SEKCIJE
(Orijentacioni program)

Dodatni obrazovno-vaspitni rad organizuje se za učenike koji ispoljavaju posebno sklonost i interesovanje za sport.

Ostvaruje se jednim časom sedmično.

Rad se odvija u interesnim grupama, sekcijama ili školskim ekipama koje se formiraju prema sposobnostima i polu.

Rukomet

Fizička priprema

Izgrađivanje i usavršavanje motoričkih osobina specijalnom fizičkom pripremom.

Tehnička priprema

Kretanje bez lopte, razna trčanja, skokovi u cilju hvatanja lopte, šutiranja, vođenja, dodavanja. Pokrivanja i otkrivanja igrača u odbrani i napadu. Zavaravajuća kretanja.

Kretanje s loptom; dodavanje lopte; specijalna dodavanja; vođenje lopte; blokiranje i oduzimanje lopte. Tehnika golmana.

Taktička priprema

Individualna i ekipna odbrana. Čovek na čoveka; presing, zona 6:0, 5:1, 4:2, 3:2:1; kombinovana odbrana.

Taktika napada - individualna taktika napada, otkrivanje i utrčavanje, dodavanje i hvatanje lopte, šutevi na gol, vođenje lopte i prelaženje protivnika.

Grupna taktika napada - taktička kombinacija, blokada, sadejstvo igrača kod nejednakog broja u odnosu na odbranu. Taktika napada - kontrolisani postepen napad. Prelazak iz napada u odbranu. Izmena igrača. Slobodna bacanja. Sedmerci. Korneri. Taktika golmana.

Teorijska priprema

Osnovni pojmovi rukometnog treninga. Sadržaj obučavanja i treninga. Pravila igre. Suđenje.

Fudbal

Fizička priprema

Razvijanje i usavršavanje motoričkih osobina karakterističnih za fudbal.

Tehnička priprema

Kretanje s loptom: udarci; zaustavljanje; igra glavom; vođenje lopte; dribling; oduzimanje lopte; ubacivanje lopte. Tehnika golmana.

Taktička priprema

Taktika napada - individualna taktika napada; kolektivna taktika napada (pokrivanje i otkrivanje, dodavanje lopte, kombinacija). Primena različitih sistema igre.

Teorijska priprema

Osnovni pojmovi tehnike igre. Osnovni pojmovi taktike igre. Osnove treninga. Pravila igre i suđenja.

Košarka

Fizička priprema. Razvijanje i usavršavanje motoričkih osobina karakterističnih za košarku.

Tehnička priprema

Taktička priprema

Igra: 1:1, 2:1, 3:2 i 3:3 na jedan i 3:3 i 5:5 na jedan i dva koša primenom naučenih sistema i kombinacija iz taktike.

Pravila igre uče se uporedo sa obučavanjem tehničkih elemenata i taktike.

Teorijska priprema

Mesto košarke u fizičkom vaspitanju. Pojam i značaj fizičke pripreme i veza između fizičke, tehničke i taktičke spreme. Trening u košarci. Pravila igre.

Odbojka

Fizička priprema. Razvijanje i usavršavanje motoričkih osobina karakterističnih za odbojku.

Tehnička priprema

Hvatanje niskih lopti, dodavanje brzih lopti; smečiranje i blokiranje brzih lopti. Naučiti laki pad u padu, odbijanje lopte.

Taktička priprema

Teorijska priprema

Oprema za odbojku. Uticaj odbojke na poboljšanje psihofizičkih osobina. Sistem takmičenja.

Atletika

Fizička priprema. Razvijanje i usavršavanje motoričkih osobina karakterističnih za odbojku.

Tehnička priprema

Taktička priprema

Taktička priprema u trčanjima, skokovima i bacanjima kada je u pitanju redosled skakanja i bacanja.

Teorijska priprema

Osnovni pojmovi atletskog treninga i izabrane discipline. Pravila u atletskim takmičenjima.

Vežbe na spravama

Učenici

Vežbe na tlu. Sklopke, premet napred, premet nazad.

Konj s hvataljkama. Striževi i kola.

Krugovi. Naupori i iskreti.

Razboj. Upori, naupor, stav o ramenima, šakama.

Vratilo. Naupor, kovrtljaj, velikovrtljaj.

Preskoci konja u dužinu. Raznoška, zgrčka, skonka.

Učenice

Vežbe na tlu. Kolut leteći, premet, most, sklopka s glave.

Visoka greda. Naskok u upor prednji, povlakom jedne noge upor jašući, saskok prednožno/raznožno; premet strance na kraju grede do stava na tlu. Valcer korak, polkin korak, dečji poskoci, mačji skok, strižni skok napred; potpor ležeći uzneto, kolut napred, okret na jednoj nozi za 180o.

Dvovisinski razboj. Iz klima premah zgrčeno, raznožno; uzmak na n/p, v/p; naupor zavesom i potkoleno: naupor jašući naskokom; naupor sa n/p na v/p, opiranjem jedne, obe noge; kovrtljaj napred jašući sa i bez prethvata na v/p, kovrtljaj nazad iz upora prednjeg na n/p saskok zgrčka, odbočka.

Preskoci konja u širini. Zgrčka sa zanoženjem, sklonka sa zanoženjem.

Učestvovanje na takmičenjima.

Ritmička gimnastika i ples

Tehnička priprema

Savladati tri narodna i dva društvena plesa.

Teorijska priprema

Uloga i mesto ritmičke gimnastike u nastavi fizičkog vaspitanja. Karakteristike narodnih plesova Jugoslavije.

SPORTSKA TAKMIČENJA

Škola organizuje i sprovodi sportska takmičenja kao integralni deo procesa fizičkog vaspitanja, prvenstveno u:

- gimnastici (u zimskom periodu);

- atletici (u prolećnom periodu);

- jednoj sportskoj igri (u toku godine).

Sportska takmičenja se organizuju za sve učenike, a sprovode se u okviru radnih subota i u drugo vreme, koje odredi škola.

KOREKTIVNO VEŽBANJE

Sadržaji programa vežbanja se određuju individualno na osnovu nalaza lekara koji je izvršio pregled učenika.

Rad se odvija u grupama od 15 učenika istog uzrasta i iste etiologije poremećaja.

Pri utvrđivanju sadržaja vežbanja konsultuje se lekar specijalista.

SPORTSKO-REKREATIVNA AKTIVNOST

Prema specifičnim geografskim i klimatskim uslovima i materijalnim mogućnostima škole i mesta, u okviru nastave od I do VIII razreda, škola može da organizuje aktivnosti:

- od IVdo VIII razreda:

- smučanje (hodanje, okretanje u mestu, spust, promena pravca i zaustavljanje);

- klizanje (klizački korak napred i prestupni korak);

- plivanje (savlađivanje osnovnih tehnika plivanja);

- stoni tenis (osnovni udarci, serviranje).

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Fizičko vaspitanje, s obzirom na zadatak i ulogu koju ima na ukupni razvitak ličnosti, značajni je činilac u vaspitno- obrazovnom radu u osnovnoj školi.

Koncepciju programa fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi karakteriše nastojanje da učenik bude aktivna i slobodna ličnost, a fizičko vaspitanje je u potpunosti okrenuto njemu, njegovim individualnim, sadašnjim i mogućim potrebama.

Razvojem fizičkog vaspitanja, koje postaje svakodnevna delatnost učenika, prevazilazi se didaktičko- metodički formalizam. Nova koncepcija iziskuje više prave pedagoške kreativnosti nastavnika i više kreativne izražajnosti - ekspresivnosti učenika.

Cilj i zadaci fizičkog vaspitanja proizilaze iz cilja i zadataka osnovnog vaspitanja i obrazovanja i polazna su osnova nove koncepcije.

Svakoj školi ostavljeno je da samostalno, na predlog stručnog aktiva nastavnika fizičkog vaspitanja, nađe najpogodniji model kojim će da realizuje programe fizičkog vaspitanja. Pri tome treba imati u vidu potrebe učenika i prostorne i druge uslove koji utiču na ostvarivanje cilja fizičkog vaspitanja.

Godišnji plan, programi, raspored izleta, kros, logorovanja, takmičenja, zimovanja utvrđuje na početku školske godine nastavničko veće na predlog stručnog aktiva nastavnika fizičkog vaspitanja i stručnog aktiva učitelja.

Sadržaji programa fizičkog vaspitanja usmereni su na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti;

- sportsko-tehničko obrazovanje;

- povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.

Osnovni elementi za realizaciju plana i programa su:

- Od IV do VIII razreda fizičko vaspitanje izvodi se tri puta nedeljno u trajanju od po jednog časa. Na dva časa realizuju se sadržaji zajedničkog programa. Na trećem času (koji u tabeli Plana osnovnog obrazovanja i vaspitanja nije iskazan) realizuje se obavezni program jedne izabrane sportske grane. Škole su obavezne da godišnjim programom rada planiraju i realizuju ovaj program sportskih aktivnosti.

- Izleti, kao oblik aktivnosti u prirodi.

- Četiri dana sporta u svim razredima godišnje, od kojih se dva koriste za jesenji, odnosno prolećni kros.

- Dodatni rad za učenike od IV do VIII razreda, sa po jednim časom nedeljno, koji pokazuju posebno interesovanje i želju za razvijanjem stvaralačkih sposobnosti u sportu - rana specijalizacija.

Školska i druga sportska takmičenja kao integralna komponenta programa fizičkog vaspitanja.

Korektivno vežbanje sa po dva časa nedeljno za učenike koji usled oslabljenog zdravlja ili smanjenih fizičkih sposobnosti ne mogu da prate redovan program. Ovi učenici ne pohađaju časove redovnog programa.

Logorovanje i zimovanje. Trebalo bi da svaki učenik u toku školovanja boravi na jednom logorovanju i zimovanju, na kojima se realizuju programski sadržaji koji se ne mogu realizovati u toku redovne nastave, što bi bio i aktivan odmor učenika.

Organizacija i načela rada sa učenicima od IV do VIII razreda

Fizičko vaspitanje se od IV do VIII razreda realizuje sa po 2 časa fizičkog vaspitanja nedeljno, na kojima se ostvaruju zadaci i sadržaji zajedničkog nastavnog programa i sa po 1 časom sportskih aktivnosti nedeljno na kojima se ostvaruje poseban sportski program. Zbog toga je i organizacija celokupnog fizičkog vaspitanja znatno složenija.

Radi zadovoljavanja savremenih didaktičkih principa i postizanja što boljih rezultata, u sportsko-tehničkom obrazovanju, nastava se u svim razredima ovog uzrasta organizuje u ciklusima, kojih u svakom od navedenih razreda u toku školske godine ima pet i koji traju približno 13- 15 uzastopnih časova. Nastavnik fizičkog vaspitanja, zavisno od potreba, precizira trajanje svakog ciklusa, kao i redosled njihovog sadržaja u dogovoru sa svojim kolegama iz stručnog aktiva s obzirom na to da se zajednički koriste objekti, oprema, nastavna sredstva i drugo.

Sadržaje pojedinih ciklusa treba planirati na nivou škole.

Sadržaj pojedinih ciklusa su za:

- proveru nivoa znanja na kraju školske godine - pola;

- atletiku - jedan;

- vežbe na spravama i tlu - jedan i po;

- sportsku igru koja je programom predviđena - dva.

U školama koje nemaju odgovarajuće uslove za rad (prostor) u zimskom periodu (vežbe na spravama i tlu), za sportsku igru se planiraju tri ciklusa a za atletiku jedan i po.

Iako su za svaki razred predviđeni i sadržaji iz plesa, on se ne realizuje u okviru posebnog ciklusa, već tokom cele godine, u okviru ostalih ciklusa, kada je to moguće (gimnastika, sportska igra) pri čemu se elementi plesa koriste kao vežbe za rešavanje zadataka pripremnog i završnog dela časa.

Časovi u toku nedelje treba da budu raspoređeni u jednakim intervalima, ne smeju se održavati kao blok-časovi. Sportski tereni, a posebno sala za fizičko vežbanje, koja je po svojoj površini i higijenskim zahtevima predviđena za jedno odeljenje, ne mogu se koristiti istovremeno za održavanje nastave za dva odeljenja.

U svim razredima ovog uzrasta nastava fizičkog vaspitanja realizuje se odvojeno za učenike i odvojeno za učenice samo u školama koje imaju po dva paralelna objekta za fizičko vaspitanje (dve sale ili dva igrališta, bazen i salu itd.).

Po svojoj koncepciji, program uklanja granicu između nastave i vančasovnih aktivnosti. Zbog toga je potrebno da škola, zajedno sa društvenim organizacijama, pomaže svim oblicima slobodnih aktivnosti učenika (sportske sekcije, školska društva za fizičku kulturu), a u prvom redu u obezbeđivanju stručnog kadra i materijalnih i prostornih uslova.

U osnovnim školama treba naći pogodna rešenja da se proces fizičkog vaspitanja učenika ne prekida subotom i nedeljom, kao ni tokom školskog raspusta. Sportski život učenika treba kontinuirano da se odvija tokom cele školske godine. Škole su dužne da za stručno rukovođenje tim aktivnostima angažuju stručne nastavnike.

Program fizičkog vaspitanja zahteva savremeniji didaktičko-metodički postupak nastavnika, koji se odnosi, u prvom redu, na slobodniju kompoziciju časa fizičkog vaspitanja i na usavršavanje i osavremenjivanje tehnologije radnih procesa.

Četvorodelnu kompoziciju časa treba shvatiti samo kao obavezno polazište koje obezbeđuje optimalne psihološke, fiziološke i pedagoške preduslove za realizaciju neposrednog zadatka časa fizičkog vaspitanja. Na toj osnovi, sa dosta slobode, treba i komponovati konačnu strukturu časa za svaki zadatak. Moraju se koristiti intenzivnije metode rada, kao što su: metod dopunskog vežbanja, kružnointervalni metod, metod stanica, ciljani trening i sl. Da bi intenzitet vežbanja bio optimalan, treba voditi računa o racionalnom korišćenju objekata, sprava, rekvizita i ostalog nastavnog pribora, o racionalnijem korišćenju raspoloživog vremena za čas i sl.

Neophodno je da se u organizaciji časova fizičkog vaspitanja koriste: demonstracija pripremljenog učenika, dijafilm, skica/crtež, fotografije, kinogrami, lup-filmovi, kao i komplet za videomotornu obuku.

Tehnologiju rada nastavnik fizičkog vaspitanja može u znatnoj meri da usavrši i korišćenjem u radu instrumenata i uređaja kao što su: razglasni uređaji (kojima može da se ozvuči sala za fizičko vežbanje i svi otvoreni sportski tereni), baterijski megafon, komplet ploča sa priručnikom za ritmičku gimnastiku, komplet ploča i muzičkih kaseta sa priručnicima za upotrebu pri obradi dečjih kola, narodnih kola i igara, kao i uređaj za elektronsko merenje rezultata u trčanju. Usavršavanje i optimalizacija tehnologije radnih procesa zahteva da sve osnovne škole kabinete za fizičko vaspitanje upotpune ovakvim instrumentima i uređajima.

Razvijanje fizičkih sposobnosti

Programom je predviđeno da se na razvijanju fizičkih sposobnosti radi na svakom času u svim razredima. Posebnu pažnju treba posvetiti:

- razvijanju osnovnih elemenata fizičke kondicije (snage, brzine, ravnoteže, spretnosti, preciznosti i izdržljivosti);

- učvršćivanju normalnog prirodnog držanja tela u mirovanju i kretanju.

Programiranje vrši nastavnik prema stanju telesnog razvoja i fizičkih sposobnosti, potencijalnih mogućnosti i potreba učenika. Učenici se prema sposobnostima grupišu u tri grupe, nastavnik određuje vežbe i dozira opterećenja za svaku grupu.

Veća efikasnost nastave fizičkog vaspitanja može se postići u uslovima kada se učenici izlažu dejstvu dovoljnih fizioloških opterećenja. Bez intenzivnih fizioloških nadražaja vežbe neće izazvati promene u organizmu. Potrebno je davati takve doze fizioloških opterećenja koje će izazvati određene promene organa i organskih sistema u odnosu na njihovo usavršavanje. Za razvijanje fizičkih sposobnosti u metode, izbor vežbe i organizacione forme, treba unositi novine. Posebnu pažnju posvetiti primeni individualnog organizacionog oblika rada. U praktičnom radu više koristiti dopunske vežbe, rad sa stanicama. Radi bolje motivacije učenika organizovati na časovima vežbanje uz muziku.

Uporedo sa praktičnim izvođenjem vežbe nastavnik treba da objasni učenicima njihov značaj i funkciju.

SPORTSKO-TEHNIČKO OBRAZOVANJE

PRIRODNA KRETANJA I SPORTSKE GRANE

ZAJEDNIČKI PROGRAM

Sadržaji zajedničkog programa izloženi su po razredima i polu (gde je to neophodno). Uz njih su dati minimalni obrazovni zahtevi (provera) koji označavaju najniži nivo motornih znanja i umenja koja učenici treba da savladaju i usvoje.

U starijem uzrastu, od IV do VIII razreda, u zajedničkom programu su dati samo osnovni sadržaji koje treba ostvariti. Nastavnik fizičkog vaspitanja može slobodno i kreativno da pronalazi efikasna rešenja i bira vežbe pomoću kojih će tok fizičkog vežbanja prilagođavati konstitucionim, motornim, fiziološkim i psihološkim specifičnostima svakog učenika ili pojedinih grupa.

OBAVEZNI PROGRAM - IZABRANE SPORTSKE GRANE

Sadržaj ovih aktivnosti čine sportske grane koje su navedene u poglavlju "Sportske grane - izabrani program". Učenicima se pruža prilika da, uz savet nastavnika fizičkog vaspitanja, zadovolje svoje proširene želje i interesovanja.

Časovi izabranog programa za učenike mogu se organizovati na način koji najviše odgovara mogućnostima škole (mogu biti održavani u suprotnoj smeni, npr. časovi plivanja i dr.).

U slučajevima gde škola ne raspolaže predviđenim uslovima za realizaciju izabranog programa predloženog za određen razred, aktiv učitelja i nastavnika fizičkog vaspitanja predlaže učenicima onu sportsku granu čiji se program može realizovati.

AKTIVNOSTI U PRIRODI

Iz fonda radnih dana, predviđenih zajedničkim planom škola organizuje aktivnosti u prirodi:

Izleti

Škola je obavezna da u okviru fonda radnih dana planira i obezbedi potrebno vreme od dva dana za izlete. Budući da izlaske u prirodi predviđaju i druga nastavna područja (priroda i društvo, priroda, društvo, biologija, geografija i sl.) treba ih organizovati i ostvariti na nivou škole.

Izleti se mogu organizovati po odeljenjima ili sa grupom odeljenja, a njihove operativne zadatke, kao i lokaciju, utvrđuju zajedno stručni aktivi nastavnika fizičkog vaspitanja, uz saradnju sa svim drugim aktivima koji izletom treba da realizuju svoje zadatke.

Dva izleta sa pešačenjem:

- VII razred celodnevno do 9 km (u oba pravca ukupno);

- VIII razred celodnevni do 10 km (u oba pravca ukupno).

Kros

Nastavni program predviđa da se kros održava dva puta godišnje za sve učenike. Organizacija je zadatak škole, a zbog velikog broja učesnika u njima u realizaciji učestvuju nastavnici svih vaspitno-obrazovnih područja.

Krosevi se ostvaruju u okviru radnih dana - dana sporta.

Stručni aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja utvrđuje dužine staze za kroseve, prema uzrastu učenika.

POVEZIVANJE FIZIČKOG VASPITANJA SA ŽIVOTOM I RADOM

Upućivanje učenika u samostalni rad na razvijanju i održavanju fizičke kondicije u svakodnevnom životu.

Nastavnici određuju neposredne radne zadatke, prema individualnim potrebama i mogućnostima, koje će učenici izvršiti u slobodno vreme, kao jutarnju gimnastiku ili u okviru svakodnevne rekreacije.

Učenike čije su fizičke i motorne sposobnosti slabije, učitelj i nastavnik fizičkog vaspitanja treba da upućuje da u slobodno vreme samostalno vežbaju. Oni treba da im prikažu i objasne vežbe koje treba da vežbaju kod svoje kuće, samostalno ili uz pomoć i podršku roditelja. Posle izvesnog vremena na času fizičkog vaspitanja treba kontrolisati šta je učenik od postavljenih zadataka ostvario.

Razvijanje zdravstveno-higijenskih navika za vreme nastavnih i vannastavnih oblika fizičkog vaspitanja, odnosno celokupnog boravka učenika u školi, kao trajan proces, ostvaruje se pomoću svih nastavnih sadržaja i drugih oblika rada u školi, na taj način što će učenici voditi brigu o higijenskim uslovima objekta za nastavu fizičkog vaspitanja i o ličnoj higijeni (pranje ruku, nogu, kupanje nakon vežbanja).

Fizičko vaspitanje je moćan činilac u jačanju zdravlja i preventivno sredstvo u sprečavanju oboljenja samo kada se sprovodi u higijenskim uslovima.

Bazu fizičkog vaspitanja učenika mora činiti vežbanje na otvorenom, na školskom vežbalištu, igralištu, u šumi i sl. Učenici najveći deo dana provode u zatvorenim prostorima, u sedećem, statičkom položaju, stoga je neophodno da putem fizičkog vežbanja i svakodnevnih sportskih aktivnosti nadoknade sve izraženiju hipodinamiku.

Na časovima fizičkog vaspitanja učenici treba da vežbaju u opremi koja je pogodna za to, da posle vežbanja operu ruke, da se umiju i presvuku, da se pri aktivnom odmoru raskomote od šalova, kapa i teških kaputa itd.

DODATNI VASPITNO-OBRAZOVNI RAD

Sportske sekcije - orijentacioni program

Ovaj rad se organizuje za učenike od IV do VIII razreda koji u fizičkom vaspitanju pokazuju posebne sklonosti i interesovanja, kao i želju da u ovoj oblasti razvijaju svoje stvaralačke sposobnosti.

Dodatna nastava u fizičkom vaspitanju, u stvari, znači ranu specijalizaciju učenika u jednom sportu. Pošto je izbor sportova kojim učenici mogu da se bave vrlo širok, neophodno je da se u većim osnovnim školama, gde postoji više nastavnika, u stručnom aktivu za fizičko vaspitanje dogovore ko će izvoditi rad u pojedinim sportovima. S obzirom na to da se radi o angažovanju nastavnika tokom njegovog 40- časovnog radnog vremena, neophodno je ova zaduženja i podelu za rad u raznim sportskim sekcijama zvanično registrovati.

Za ovaj rad postoji okvirni (orijentacioni) program koji služi nastavnicima samo kao polazna osnova za programiranje sportskog usavršavanja učenika. Svaki nastavnik, za svoju grupu, razrađuje detaljan program rada, a u pojedinim sportovima razrađuje i pojedinačan program rada za svakog učenika.

Sportska takmičenja

Sportska takmičenja čine integralnu komponentu procesa fizičkog vaspitanja. Na njima učenik proverava rezultate svog rada, a nadmetanja sa vršnjacima ga podstiču na vlastito usavršavanje. Zbog toga je neophodno da škola odredi materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska sportska takmičenja bila dostupna svim učesnicima.

Korektivno vežbanje

Pri sistematskom lekarskom pregledu svi učenici se po zdravstvenim kriterijumima razvrstavaju u tri grupe:

- sposobni za redovnu nastavu;

- sposobni za redovnu nastavu uz izvesna ograničenja;

- upućuju se na dopunsko (specijalno) fizičko vežbanje.

Korektivno vežbanje se organizuje za učenike koji usled smanjenih sposobnosti, umanjene motorike, oslabljenog zdravlja, lošeg držanja tela ili telesnih deformiteta ne mogu i ne smeju da ostvaruju opšti program fizičkog vaspitanja. Ovi učenici umesto redovne nastave imaju po dva časa korektivnog vežbanja i njihov rad se ocenjuje.

Ograničenja propisuje lekar koji je izvršio pregled (izdržljivost, trčanje, česta ubrzanja, vežba snage, igra sa loptom, vežbe ravnoteže i sl.).

Nastavnik fizičkog vaspitanja i učitelj su dužni da zahteve lekara uvažavaju, da ih unesu u svoja zvanična dokumenta u kojima vode evidenciju o fizičkim sposobnostima dece, kao i da na svakom času fizičkog vaspitanja u okviru drugih aktivnosti vode računa o ovim ograničenjima.

Pri postavljanju zadataka celom razredu, nastavnik upozorava učenike sa ograničenjima koje sadržaje i u kojoj meri oni mogu da ostvaruju.

Program korektivnog vežbanja zajednički utvrđuju lekar i profesor fizičkog vaspitanja, a prema potrebama učenika.

Učitelj i nastavnik su obavezni da učenike koji su upućeni u dispanzer na vežbanje redovno prate i da održavaju kontakte sa učenicima i njihovim roditeljima, kao i specijalistima koji taj program realizuju.

Nijedan učenik ne može da bude oslobođen fizičkog vaspitanja, samo su programi koji odgovaraju pojedinim grupama dece različiti. Najveći procenat učenika fizički se razvija i vaspitava u okviru redovnog program, a znatno manji broj kroz korektivno vežbanje. Međutim, postoji još jedan, neveliki procenat učenika koji fizičko vaspitanje realizuje putem redovnih časova fizičkog vaspitanja, ali zbog ranije preležanih bolesti, rekovalescentnog stanja ili nekih drugih umanjenih sposobnosti (invaliditet, umanjen vid i sl.) vežbaju uz izvesna ograničenja. O tome posebno moraju da vode računa učitelj i nastavnik fizičkog vaspitanja.

SPORTSKO-REKREATIVNE AKTIVNOSTI

Škola je dužna da omogući organizaciju sportsko-rekreativnih aktivnosti za svoje učenike u vannastavno vreme, kao i za vreme radnih subota. Preporučuje se školama da sportsko rekreativne aktivnosti organizuje i za vreme: zimskog, prolećnog i letnjeg školskog raspusta.

Poseban organizacioni oblik je Dan sporta. U toku školske godine škola može više puta organizovati Dan sporta. Dan sporta je preciziran u kalendaru godišnjeg programa i plana škole.

Škola će, zajedno sa organizacijama za fizičku kulturu i roditeljima, stvarati uslove za svakodnevne sportsko-rekreativne aktivnosti učenika.

LOGOROVANJE I ZIMOVANJE

S obzirom na potrebe dece škola treba da organizuje kolektivna logorovanja i zimovanja učenika, što pored rekreativno-zabavnih sadržaja doprinosi aktivnom odmoru, jačanju zdravlja, praktičnoj obuci vojno- odbrambenih veština i sportova koji se ne mogu realizovati u toku redovne nastave.

VREDNOVANJE I OCENJIVANJE

Fizičko vaspitanje se po prirodi svoje delatnosti znatno razlikuje od ostalih vaspitno- obrazovnih oblasti u školi.

Vrednovanje i ocenjivanje se vrši na osnovu sledećih elemenata:

- fizičke sposobnosti učenika;

- sportsko-tehnička dostignuća:

- odnos učenika prema fizičkoj kulturi.

Prva dva elementa su po prirodi takvi da im je učinak merljiv i mogu kao obrazovni standardi da budu egzaktno izraženi. To su minimum fizičkih sposobnosti i sportsko-tehničkih dostignuća koje učenici pojedinih uzrasta treba da dostignu, što garantuje isti minimalni a zadovoljavajući nivo sposobnosti kod svih učenika u Republici Srbiji.

Fizičke sposobnosti

Pri ocenjivanju fizičkih sposobnosti uzima se u obzir nivo ličnih fizičkih sposobnosti svakog pojedinca ostvaren u toku školske godine, prema njegovim individualnim mogućnostima.

Za kontrolu fizičkih sposobnosti primenjuje se baterija testova Jugoslovenskog zavoda za fizičku kulturu i medicinu sporta, koja obuhvata:

Za uzrast od V do VIII razreda:

- za telesni razvoj (telesna visina i telesna masa);

- za brzinu (trčanje 30 m iz visokog starta);

- za opštu snagu (bacanje medicinke od 4 kg);

- za eksplozivnu snagu nogu (skok udalj iz mesta);

- za snagu ruku i ramena (izdržaj u zgibu do 120 sek. maksimalno);

- za vitkost (duboki preklon na klupici);

- za izdržljivost (trčanje na 500 m za učenice i 800 m za učenike).

Provera se obavlja na kraju svake školske godine, a postignuti rezultati se vrednuju pomoću Kriterijuma za procenu fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti dece i omladine uzrasta od 7 do 19 godina (normativi).

U odnosu na prethodni Nastavni plan i program, baterija testova JZFKMS sadrži nove testove:

Za učenike od V do VIII razreda:

- trčanje 30 m iz visokog starta;

- izdržaj u zgibu do 120 sek. maksimalno;

- duboki pretklon na klupici.

Opise novih testova i uputstvo za vrednovanje rezultata u ovim testovima (do publikovanja novih kriterijuma za njih) nastavnici mogu dobiti u Jugoslovenskom zavodu za fizičku kulturu i medicinu sporta u Beogradu.

Za prethodno primenjivane testove iz baterije JZFKMS važe Kriterijumi za procenu fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti dece i omladine uzrasta od 7 do 19 godina (normativi).

Na osnovu utvrđenih vrednosti na svakom testu utvrđuje se ukupan zbir bodova i procenjuje se stanje fizičkih sposobnosti učenika. Rezultati provere služe nastavniku i svakom pojedinom učeniku da upoređujući utvrđeno stanje sa prethodnim oceni svoj napredak. Podaci o fizičkom razvoju i sposobnostima unose se u dnevnik rada nastavnika.

Rezultati praćenja služe nastavnicima fizičkog vaspitanja kao osnova za programiranje rada u individualnom pristupu i određivanju radnih zadataka za svakog pojedinca i za njihovo ocenjivanje.

Sportsko-tehnička dostignuća

Sportsko-tehnička dostignuća se ocenjuju utvrđivanjem obima (kvantiteta) i nivoa (kvaliteta) sadržaja programa, preciziranih u poglavlju sportsko tehničko obrazovanje.

Za praćenje sportsko-tehničkih dostignuća služe minimalni obrazovni zahtevi na osnovu kojih se vrednuje postignuti uspeh.

U programu za svaki razred, posle navođenja zajedničkih programa, navedeni su minimalni obrazovni zahtevi koje svaki učenik treba da savlada.

Odnos učenika prema fizičkoj kulturi

Ocenjivanje odnosa učenika prema fizičkoj kulturi obavlja se praćenjem učenikove aktivnosti na vlastitom fizičkom usavršavanju, učvršćenju zdravlja, nezi tela, izvršavanju zadataka u negovanju svojih fizičkih sposobnosti, ostvarenom stepenu navika za stalnim vežbanjem, odnosu prema drugovima tokom vežbanja, tokom sportskih takmičenja i izleta, kao i praćenjem aktivnosti učenika u ostalim oblicima kojima se stečena znanja iz ove oblasti povezuju sa svakodnevnim životom.

Ocene

Ocenu odličan (5) dobija učenik koji je radom u toku školske godine poboljšao svoje fizičke sposobnosti i čiji rezultati znatno prevazilaze standarde uzrasta; koji u sportsko-tehničkim dostignućima znatno prevazilazi postavljene zahteve po obimu i kvalitetu i koji ima veoma aktivan odnos prema fizičkoj kulturi.

Ocenu vrlo dobar (4) dobija učenik koji radom u toku školske godine poboljšava svoje fizičke sposobnosti i čiji rezultati prevazilaze standarde uzrasta; koji u sportsko-tehničkim dostignućima prevazilazi postavljene zahteve po obimu i kvalitetu i koji ima aktivan odnos prema fizičkoj kulturi.

Ocenu dobar (3) dobija učenik koji je radom poboljšao u toku školske godine fizičke sposobnosti u granicama standarda, čiji su rezultati u sportsko-tehničkim dostignućima u granicama minimalnih obrazovnih zahteva i čiji je odnos prema fizičkoj kulturi zadovoljavajući.

Ocenu dovoljan (2) dobija učenik koji u toku godine nije poboljšao svoje fizičke sposobnosti, čiji su sportsko-tehnički rezultati ispod utvrđenih standarda i koji ne pokazuje minimum interesovanja za fizičku kulturu.

Ocenu nedovoljan (1) ne bi trebalo da dobije nijedan učenik. Učenik čije su fizičke sposobnosti opale i koji ne ispunjava očekivane standarde, kao i učenik koji ne pokazuje ni minimum interesovanja za održavanje svojih fizičkih i funkcionalnih sposobnosti, a koji je zdrav upućuje se na korektivno-pedagoški rad.

Član 2

1. U delu Programa Izborni predmeti, pododeljak a) Strani jezik, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"STRANI JEZIK

ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA

Cilj i zadaci

Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju zasniva se na potrebama učenika koje se ostvaruju ovladavanjem komunikativnih veština i razvijanjem sposobnosti i metoda učenja stranog jezika.

Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju stoga jeste: razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti učenika, njegovih humanističkih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleđu, uz uvažavanje različitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja, učenik treba da usvoji osnovna znanja iz stranog jezika koja će mu omogućiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifičnostima jezika koji uči, kao i da nastavi, na višem nivou obrazovanja i samostalno, učenje istog ili drugog stranog jezika.

Opšti standardi

Kroz nastavu stranih jezika učenik bogati sebe upoznajući drugog, stiče svest o značaju sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Učenik razvija radoznalost, istraživački duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.

Zadaci na nivou jezičkih veština

Razumevanje govora

Učenik treba da razume usmenu poruku (iskazanu savremenim jezikom, bez nepotrebnih leksičkih i sintaksičkih teškoća, i ne dužu od jednog minuta i to na nivou globalnih razumevanja (osnovno obaveštenje iz poruke), na nivou selektivnih razumevanja (pronalaženje tražene informacije) i razumevanja implicitnog sadržaja (intonacije poruke, odnosno namere govornika). Razumevanje treba da se odnosi na različite vrste usmenih poruka (pripovedanje, razgovor, informativni bilten), a učenik treba da bude sposoban da identifikuje različite vrste iskaza (izjavne, upitne i zapovedne), da uoči ključne reči i ekspresivne elemente iskaza, da uoči odredbe za iskazivanje različitih, Programom predviđenih odnosa (vreme, mesto, uzrok, posledica, način, itd), da rekonstruiše nepoznato na osnovu na osnovu konteksta i da zapamti ključne elemente poruke.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da, u okviru Programom predviđene jezičke građe, bude osposobljen da savremenim jezikom, primerenim svakodnevnoj komunikaciji, iskaže jednostavnu usmenu poruku, da bude u stanju da učestvuje u jednostavnom razgovoru, da jednostavno i jasno ispriča lični doživljaj, sadržaj razgovora ili narativnog teksta.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da pročita i razume jednostavne poruke, znakove, pisane inforamacije i sadržaj jednostavnih, neformalnih pisama, da razume, globalno, selektivno i na nivou implicitnog, jednostavnije autentične ili adaptirane autentične tekstove pisane savremenim jezikom i vezane za svakodnevne situacije i iz domena učenikovog interesovanja.

Pisano izražavanje

Učenik treba da, u okviru Programom predviđene jezičke građe, bude sposoban da napiše svoje lične podatke, da napiše čestitku, razglednicu, jednostavnu poruku i kraće neformalno pismo, da opiše neki doživljaj i mesto u kojemživi, da napiše nešto o sebi i svojim interesovanjima, da napiše kratak rezime o onome što je čuo, video ili pročitao i iznese lični stav (dopadanje, nedopadanje, slaganje, neslaganje i drugo).

Razvijanje socio-kulturne kompetencije

Pored saznanja o osnovnim činjenicama vezanim za istoriju, geografiju, kulturu i umetnost zemalja čiji jezik uči, učenik treba da stekne uvid, u okviru polja svog interesovanja i iskustva, u sličnosti i razlike koje u pogledu navika verbalna i neverbalna komunikacija), običaja, mentaliteta i institucija postoje između naše zemlje i zemalja čiji jezik uči.

Sedmi razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Operativni zadaci

Razumevanje govora

Na kraju sedmog razreda, učenik treba da:

- prepoznaje, pored ranije navedenih, i one intonacije koje iskazuju: ravnodušnost, divljenje, saučestvovanje, zebnju, strah, zamerku, sumnju i sl;

- bez većih teškoća diskriminiše glasove u sličnim rečima, pod uslovom da su mu poznate ili da pripadaju poznatoj porodici reči;

- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i sasvim jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog i već aktivno usvojenog vokabulara;

- razume dijaloge i monološka izlaganja od deset do četrnaest rečenica, iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji sadrže isključivo jezičku građu obrađenu tokom petog, šestog i sedmog razreda;

- razume pesme vezane za obrađenu tematiku i refrene aktuelnih pesama primerenih učenikovom uzrastu i ukusu.

Usmeno izražavanje i interakcija

Učenik treba da:

- dalje usavršava izgovor glasova;

- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme, kao i one koje iskazuju: ravnodušnost, divljenje, saučestvovanje, zebnju, strah, zamerku, sumnju i sl;

- koristi spontano najčešće ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;

- postavlja pitanja predviđena programom za peti, šesti i sedmi razred, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga ili narativnog teksta, na jednostavnu svakodnevnu situaciju ili na predmet njegovog interesovanja;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji na času i u igri;

- stupi u dijalog i u okviru 8 do 10 replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na pitanja, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija i leksike obrađenih tokom petog, šestog i sedmog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica predstavi sebe ili drugoga, dajući, pored osnovnih podataka, i obaveštenja koja se tiču sklonosti i interesovanja;

- u nekoliko kratkih rečenica saopšti sadržaj dijaloga ili narativnog teksta, ili opiše situaciju, mesto, sliku i lice, predmet, odnosno životinju;

- spontano čestita, pored rođendana, Nove godine i Božića, i određeni uspeh;

- interpretira tematski prilagođene pesme i recitacije.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- dalje savladava tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja na prethodno usmeno usvojenoj jezičkoj građi, uz obraćanje pažnje na tip teksta i na grafičke elemente teksta od značaja za njegovo razumevanje;

- dalje savladava osnovna pravila grafije i ortografije uz uočavanje pravilnosti i nepravilnosti;

- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume, globalno i selektivno, raznovrsne sadržaje neformalnog pisma;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži poneku nepoznatu reč, pod uslovom da nisu u pitanju ključne reči.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- dalje upoznaje osnovna pravila i karakteristične izuzetke kada je reč o grafiji i ortografiji u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja i, pri tom, uočava pravilnosti i nepravilnosti;

- piše kratke tekstove na osnovu datog modela, u skladu sa nastavnim programom;

- odgovori na pitanja (ko, šta, gde, kako, zašto) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu ili njega lično;

- piše kraće celine na osnovu datih elemenata, vizuelnog ili zvučnog podsticaja;

- piše kratka, neformalna pisma raznovrsnog sadržaja.

Teme i situacije

Život mladih u školi i van nje:

- slobodne aktivnosti u školi (sekcije, priredbe, kvizovi);

- promene u izgledu i ponašanju tinejdžera (odlazak na izložbu, koncert i slično, moda, kupovina odeće);

- kolektivna putovanja (ekskurzija, zimovanje, letovanje, kampovi...).

Porodica i svakodnevno okruženje:

- porodične navike i odnosi među generacijama;

- snalaženje u mestu gde učenik živi (saobraćaj, autobuska, železnička stanica, aerodrom);

- odnos prema okruženju (očuvanje čiste vode, vazduha i biljnih i životinjskih vrsta).

Mediji i kultura:

- muzika, TV emisije za mlade, časopisi

Ostalo:

- znamenitosti zemalja čiji se jezik uči;

- brojevi do 2000;

- iskazivanje hronološkog sleda.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

21. Predstavljanje sebe i drugih

22. Pozdravljanje

23. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)

24. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi

25. Postavljanje i odgovaranje na pitanja

26. Molbe i izrazi zahvalnosti

27. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti

28. Izražavanje dopadanja/nedopadanja

29. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

30. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)

31. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)

32. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima

33. Traženje i davanje obaveštenja

34. Opisivanje lica i predmeta

35. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

36. Izražavanje pripadanja i posedovanja

37. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku

38. Skretanje pažnje

39. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja

40. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja

SADRŽAJI PROGRAMA

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

ENGLESKI JEZIK

Rečenica

Složene rečenice
a) sa veznicima and, or, but, because:
We stayed at home and watched television. Do you want to go out or to stay at home? It‘s a nice house but it hasn‘t got a garden. I couldn‘t come because I was ill.
b) sa upitnim zameničkim prilozima what, when, where, how i infinitivom ili imenskom klauzom (receptivno)
She didn‘t know what to say. I wonder what I‘ll get for my birthday. I must ask when Mary is going to come. They didn‘t tell me where to go. I‘ll teach you how to make a paper plane.
Upitno-odrična rečenica: Aren‘t you going to the cinema with us?
"WH" pitanja sa whose, which: Whose book is this? Which boy is your brother?
Usklične rečenice sa what: What a nice song! What good trainers!
Upitni privesci (question tags):
She‘s coming today, isn‘t she? He can sing well, can‘t he? You like it, don‘t you?

Relativne rečenice (receptivno)
a) restriktivne: This is the girl who/that found your keys.
b) nerestriktivne: My friend, who comes from Nottingham, speaks Serbian fluently.

Zapovesti u neupravnom govoru

My Granny tells/told me to go straight home. Dad told me not to open the door to strangers.

Imenička grupa

1. Imenice

Množina imenica na - o: potato, photo i dr.
Množina najčešćih složenica: grandfather, police officer i dr.
Gerund u funkciji subjekta i objekta: Playing football is real fun.
I like swimming.
Genitiv: I found somebody‘s roller skates last night.

2. Član

neodređeni član
u izrazima: have a nice time/ a good time; have a nice journey; have a bath/a shower
određeni član
generička upotreba:The tiger is a wild animal.
uz gradivne i apstraktne imenice: Is this the butter you bought yesterday?
uz nazive obeda: The breakfast her aunt made yesterday was really good.
uz imena reka, mora, okeana, planinskih venaca, grupe ostrva, zemalja:
The Thames, the Adriatic Sea, the Pacific, The Alps, the Canary Islands, the United Kingdom
uz imena ustanova i uz nazive javnih zgrada:
the National Theatre, the British Museum, the Odeon, the Metropol, the White House
nulti član
uz nazive ulica, trgova, parkova, mostova:
Oxford Street, Time Square, Central Park, London Bridge, Victoria Station, St. Paul’s Cathedral
uz imena planina, ostrva, jezera, kontinenata:: Avala, Corsica, Michigan Lake, America
u izrazima have fun i dr.

3. Zamenice

Prisvojne zamenice (mine, yours, his / hers; ours, yours, theirs)
Whose books are these? They are ours. / Ours.
Povratne zamenice (bez emfatične upotrebe)
He cut himself yesterday. She looked at herself in the mirror. Behave yourself!
(Ukazati na razliku između povratnih glagola u našem i engleskom jeziku: dress, wash, shave)
Relativne zamenice: who, whose, which, that (receptivno)
The woman who’s got a red dress on is Peter’s mother.The red dress (which) she has on is very nice.
The water (which/that) we drink is sometimes polluted.
Opšte zamenice: everybody/everyone, everything; all (receptivno)
Everybody knows him. Is everything clear now? He told me all about the accident.
Odrične zamenice: nobody/no one; nothing: Nobody knows him. I know nothing about him.
Neodređene zamenice: anyone, anything; something
Has anyone seen Peter today? Something terrible happened to me yesterday.

4. Determinatori

Opšti determinatori:
a) both, all (receptivno): When they came home both windows were open. All men are born equal.
b) every: Every country has a national flag. You needn‘t come every day.

5. Pridevi

a) well u funkciji prideva: I‘m very well, thank you. (= not ill, in good health)
b) hard, fast, early, late, long
He‘s a hard worker. She‘s really a fast runner. She took an early train. It was a long journey.

Nepravilno poređenje
little, far: I get less money now. Is it much farther/further to go?

Mesto prideva u rečenici
They bought a nice little house. (kvalitet, veličina)
She was wearing a long yellow dress. (veličina, boja)
My mother wants to buy a big round table. (veličina, oblik)

6. Brojevi

Prosti brojevi preko 100. Redni brojevi do 50.
Osnovne računske radnje (sabiranje i oduzimanje)
Seven plus three is ten. Seven and three makes ten.
Two from nine is seven. Nine minus two is seven.

Glagolska grupa

1. Glagoli

a) vreme
Obnavljanje glagolskih vremena

b) aspekt
The Present Continuous - značenje budućnosti: He’s coming tomorrow.
The Present Perfect
uz priloge already, yet/not yet:
He has already come. Has he come yet? He hasnt’t come yet.
u kontinuativnom značenju sa for i since:
She has been ill for two weeks. I‘ve been here since five o’clock.
The Past Continuous za isticanje dužeg trajanja jedne prošle radnje u odnosu na drugu prošlu radnju i za opisivanje prošlih događaja.
She was sleeping when her mother came in. The sky was blue and the sun was shining.
Zapovedni način: 1. i 3. lice jednine i 3. lice množine.
Let me help you. Let him read now. Let them finish the work.
Glagol do za isticanje: Do come again! I do like him.
Nepotpuni glagoli
could - značenje dozvole i značenje predloga
Could I ride your bike for a while? We could stop by the lake.
must / have to - značenje obaveze (simple present /past)
Must you go home now?/ Do you have to go home now?
Did you have to get up so early? I had to finish my work first and then to go out.
needn‘t - značenje neobaveznosti: You needn‘t do it right now.
should - značenje saveta: You shouldn‘t eat that much.
would - značenje želje: Would you like to go to the cinema tonight?

2. Prilozi

Konverzija priloga i prideva: hard, fast, early, late, pretty
He works hard. Slow down! I can‘t walk so fast. She got up late. He came home early. She speaks English pretty well.
Prilozi izvedeni sa - ly, bez promene značenja: She speaks English fluently.
Upitni zamenički prilog why: Why are you crying?
Poređenje priloga (receptivno): I play basketball more often than football.
Nepravilno poređenje priloga: well / badly; little/ much; far
He can speak French better than German. I can work best in the morning. You must eat more. I‘m dead tired. I can‘t walk any farther/ further.
Mesto priloga u rečenici.
She goes to school by bus. Last night he played the piano at the school concert.

3. Predlozi: between/among; over/across

She was sitting between her two daughters. It is a small village among the hills. The plane was flying over the Atlantic when it crashed. The orchard is across the road.

Građenje reči

Građenje složenica morfemom -man: policeman, nobleman, Englishman

Elementi civilizacije

Osnovni podaci o Australiji i Novom Zelandu - važniji gradovi, karakterističan biljni i životinjski svet.

NEMAČKI JEZIK

MORFOSINTAKSA

Rečenica

Nezavisno složena rečenica sa veznicima: dann i darum. Zavisno složena rečenica sa veznicima: als, wenn, bis, während weil, ob, w?, dass. Osnove poretka elemenata u zavisnoj rečenici.

Imenice

Pregled promena imenica u jednini i množini - sistematizacija. Genitiv (izražavanje pripadanja sa genitivom i opisno) Ottos Garten, Der Garten von Otto. Složenice - die Zahnbürste, der Klassenlehrer, das Handtuch, die Autoreifen.

Član

Najosnovnije o upotrebi određenog i neodređenog člana.

Zamenice

Utvrđivanje ličnih i prisvojnih zamenica. Pokazne zamenice: dieser, jeder i jener. Neodređena zamenica man u dativu.

Pridevi

Obrada prideva u adverbijalnoj i atributskoj (samo receptivno) upotrebi.

Brojevi

Sistematizacija osnovnih i rednih brojeva; kazivanje vremena po časovniku i datumi.

Glagoli

Utvrđivanje i proširivanje upotrebe glagolskih oblika naučenih u prethodnom razredu, sa posebnom pažnjom na red reči. Obrada preterita jakih, slabih, pomoćnih i modalnih glagola. Imperativ u svim licima (utvrđivanje).

Predlozi

Predlog während (receptivno). Predlozi sa dativom (mit, aus, nach,bei, zu, von, seit), sa akuzativom (durch, für, ohne, um).

Predlozi sa dativom i akuzativom (über, vor, zwischen, an,auf, in, hinter,neben, unter).

RUSKI JEZIK

1) Izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika о i а (receptivno). Izgovor i beleženje suglasničkih grupa - asimilacija suglasnika po zvučnosti (receptivno). Pojam fonetske reči (receptivno).

Osnovni tipovi intonacionih konstrukcija u okviru složene rečenice. (receptivno).

2) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: Я уверена (уверен) втом, что… Я согласна (согласен). Это новое пальто. (receptivno).

3) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema vremena: Анна читает... вчера читала Вера... завтра будет читать Вова...я прочитала... я прочитаю... (receptivno i produktivno)

4) Upotreba sadašnjeg i prošlog vremena glagola: хотеть, бежать, бегать, плыть, плавать, лететь, летать. (receptivno i produktivno)

5) Iskazivanje zapovesti: Читай (читайте) в слух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! По газонам не ходить! (receptivno i produktivno)

6) Iskazivanje negacije: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она непридет. Никого (ничего) не вижу. Ни о ком (чем) не думаю. (receptivno).

7) Iskazivanje načina vršenja radnje: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок. (receptivno i produktivno)

8) Iskazivanje vremenskih odnosa: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2005 году. (receptivno i produktivno)

9) Iskazivanje mesta i pravca: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по улице. (receptivno i produktivno)

10) Upotreba glagola kretanja идти, ходить u prenesenim značenjima: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет!. (receptivno).

FRANCUSKI JEZIK

REČENICA

Složena rečenica

a) subordinacija sa veznikom que tipa: Il écrit que sa mere est malade;
b) relativne rečenice sa qui i que;
v) složene rečenice: jukstaponirane (Je dormais, je n’ai rien entendu) i koordinirane (Pierre est venu et Georges est venu avec lui).

Direktan i indirektan govor

Il me dit: "Ferme la porte!" Il me dit de fermer la porte.

IMENSKA GRUPA

Imenice

Imenice sa promenjenim oblikom u množini (journal - journaux; travail - travaux) u govoru.
Neodređeni determinatori: tout, certain, chaque, autre, même, quelque.

Zamenice

Lične zamenice: le, l’, la, les, lui, leur, me, te, se - direktni i indirektni objekat.
Relativne zamenice: qui i que.
Upitne zamenice - samo osnovni oblici lequel, laquelle, lesquels, lesquelles - receptivno.
Pokazne zamenice: celui, celle, ceux, celles uz de + imenica (Donne-moi ton livre, prends celui de Lucie.)

Brojevi

Brojevi preko 1000. Upotreba osnovnih brojeva umesto rednih. (Ouvrez le livre à la page 8. Le 24 juin).

Predlozi

Predlozi: de, à, en u imenskoj grupi prema građi predviđenoj programom za sedmi razred.

GLAGOLSKA GRUPA

Glagoli

Futur povratnih glagola na -er u potvrdnom i odričnom obliku.
Prezent, futur, složeni perfekt (passé composé) i imperfekt glagola: finir, partir, ouvrir, rendre, attendre, descendre, conduire, boire, dire.
Imperfekt: formiranje oblika i osnovna upotreba; trajanje i ponavljanje u prošlosti.
Odrični oblici glagola sa ne…rien, ne…personne, ne…jamais.

Prilozi

Formiranje priloga pomoću sufiksa - ment (iz osnovnog rečnika).
Prilozi za vreme: maintenant, souvent, toujours, jamais, parfois, alors.
Prilozi za količinu: très, trop, beaucoup, peu, assez.
Prilozi za način: bien mal, vite, volontiers.
Priloške zamenice i uz već naučene glagole koji vezuju dopunu pomoću de i à. (J’en suis sûr. Je n’en sais rien. Qu’en dites-vous?)
Priloške zamenice i uz pređene glagole koji vezuju dopunu pomoću de i à. (Combien de livres avez-vous? J’en ai deux. Pensez-vous à votre devoir? J’y pense. Parlez-vous de l’excursion d’hier? Oui, nous en parlons justement. Vas-tu à l’ecole? Oui, j’y vais. As-tu un crayon? Oui, j’en ai un. Non, je n’en ai pas).

Predlozi

Predlozi: de, à, en, dans, par u vezivanju glagola i dodataka. (Entendre à la radio. Réserver une chambre par téléphone. Tenir la lettre à la main. Montrer du doigt. Boire dans un verre. Couper en morceaux).
Upotreba predloga de, à, par u spajanju glagola sa infinitivom, u okviru građe predviđene za sedmi razred (être obligé d’apprendre à travailler, demander à sortir, finir par comprendre itd.).

REČENICA

Složena rečenica

Direktan i indirektan govor

Il me dit: "Ferme la porte!" Il me dit de fermer la porte.

IMENSKA GRUPA

Imenice

Imenice sa promenjenim oblikom u množini (journal - journaux; travail - travaux) u govoru.
Neodređeni determinatori: tout, certain, chaque, autre, meme, quelque.

Zamenice

Brojevi

Brojevi preko 1000. Upotreba osnovnih brojeva umesto rednih. (Ouvrez le livre à la page 8. Le 24 juin).

Predlozi

Predlozi: de, à, en u imenskoj grupi prema građi predviđenoj programom za sedmi razred.

GLAGOLSKA GRUPA

Glagoli

Prilozi

Predlozi

Predlozi: de, à, en, dans, par u vezivanju glagola i dodataka. (Entendre à la radio. Réserver une chambre par téléphone. Tenir la lettre à la main. Montrer du doigt. Boire dans un verre. Couper en morceaux).
Upotreba predloga de, à, par u spajanju glagola sa infinitivom, u okviru građe predviđene za sedmi razred (etre obligé d’apprendre à travailler, demander à sortir, finir par comprendre itd.).

ITALIJANSKI JEZIK

Član

Upotreba člana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i država, prezimena.
Upotreba člana uz prisvojni pridev i hipokoristike i uz lična imena (La mia cara sorellina; Dov’è la Lisa?).

Imenica

Derivacija imenica i pravljenje složenih imenica. Ponavljanje gradiva iz prethodnih godina učenja.
Alteracija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, -one, -accio, -etto, -ello, uccio, -otto).
Lažna alteracija (focaccia, fioretto, montone...)

Pridev

Alteracija prideva.
Najčešći frazeološki izrazi sa pridevima (cano come un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...)

Prilog

Položaj priloga u odnosu na glagol.
Položaj priloga mai, sempre, ancora, già uz Passato prossimo.

Zamenica

Gerundio presente + nenaglašene lične zamenice, refleksivne zamenice i rečce ci, ne.

Predlozi

Upotreba nepravih predloga sa ličnim zamenicama (cintro di lui, dietro di me, dopo di Lei…, davanti a me, vicino a noi…, lontano da me…)

Glagol

Imperfekt pravilnih i nepravilnih glagola. Upotreba imperfekta.

Gerundio presente.

Frazeološki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...).

Rečce

Priloške vrednosti rečca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieri
Upotreba rečce ci i ne sa nenaglašenim ličnim zamenicama i refleksivnim zamenicama.

Sintaksa

Složena rečenica u prošlom vremenu.
Imperfekt. Upotreba Imperfetta u nezavisnoj i zavisnoj rečenici.
Odnos Passato prossimo - Imperfetto.
Zavisna rečenica: pogodbena, načinska, vremenska, uzročna i dopusna sa gerundom.
Kauzativno fare. Kauzativno fare i nenaglašene lične zamenice (Fammi vedere. L’ho pregato di non farglielo toccare).
Upotreba i vrednost strukture stare per (Il treno sta per arrivare alla stazione.).

Fonetika i ortografija

Vrednosti znaka -i - Imenice s etimološkim "i" (cieco, cielo, scienziato...).
Deljenje reči na slogove.
Hipotetički period: Se faceva bel tempo andavo al mare.

ŠPANSKI JEZIK

REČENICA

Složena rečenica

a) subordinacija sa veznikom que tipa: Me ha escrito que su madre está enferma;
b) relativne rečenice sa que
v) složene rečenice: jukstaponirane (Estaba durmiendo, no escuché nada) i koordinirane (Pedro lee y Jorge escucha la música).
Direktan i indirektan govor Me dice: "Cierra la ventana". Me ha dicho que cierre la ventana.

IMENSKA GRUPA

Rod i broj imenica - sistemski prikaz morfoloških karakteristika
Neodređeni determinativi: todo, algo.

Zamenice

Relativne zamenice: que i quien.
Neodređene zamenice: esto, eso, aquello, lo.

Brojevi

Brojevi preko 1.000. Upotreba osnovnih brojeva umesto rednih. (Abre el libro en la página 8. 24. de abril).

Predlozi

Predlozi: de, a, por, para, en con, u imenskoj grupi prema građi predviđenoj programom za 7. razred.

GLAGOLSKA GRUPA

Glagoli

Glagolska vremena (futur, prezent, perfekat, pluskvamperfekat) do tada usvojenih nepravilnih glagola.
Present subjunktiva pravilnih glagola i do tada usvojenih nepravilnih glagola.
Prezent 3. lica subjunktiva u funkciji imperativa.
Osnovne glagolske perifraze: ir a + infintivo, tener que + infinitivo, deber + infinitivo, deber de + infinitivo, dejar de + infinitivo, estar + gerundio

Prilozi

Formiranje priloga pomoću sufiksa - mente (iz osnovnog rečnika).
Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
Prilozi za količinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
Prilozi za način: bien, mal, así, de tal manera, rápido, despacio, voluntariamente.
Prilozi za mesto i pravac kretanja: aquí, allí, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.

Predlozi

Predlozi: de, a, en, por, para u vezivanju glagola i dodataka. (Hablar por teléfono. Este regalo es para ti. Viajar en avión. Lo hago por ti. Lo hago para ti. Pienso en ti todos los días).

INTONACIJA I IZGOVOR

Intonacija najjednostavnijih složenih rečenica predviđenih programom za 7. razred.
Ritmičke grupe koje se javljaju u predviđenim rečenicama (Me dijo que su padre iba a regresar esta noche.).

PRAVOPIS

Pravopis svih oblika predviđenih programom za 7. razred.

Osmi razred

(2 časa nedeljno, 68 časa godišnje)

Operativni zadaci

Razumevanje govora

Na kraju osmog razreda, učenik treba da:

- prepoznaje intonacije koje iskazuju različita emotivna stanja i implicitne namere sagovornika;

- razume, pored onih izraza koje nastavnik upotrebljava tokom časa da bi dao uputstva za rad, i jednostavna objašnjenja nepoznatih reči pomoću poznatog i već aktivno usvojenog vokabulara;

- razume dijaloge i monološka izlaganja do jednog minuta, iskazane prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala, a koji uglavnom sadrže prethodno obrađenu jezičku građu;

- razume sagovornika u telefonskom razgovoru, u okviru ranije obrađenih govornih činova;

- razume pesme vezane za obrađenu tematiku i refrene aktuelnih pesama primerenih učenikovom uzrastu i ukusu.

Usmeno izražavanje i interakcija

Učenik treba da:

- savlada izgovor glasova;

- pravilno reprodukuje osnovne intonacijske sheme;

- spontano koristi ustaljene izraze učtivosti i one koji se tiču najčešćih situacija na času;

- spontano stupa u razgovor u okviru obrađene tematike i govornih činova;

- postavlja pitanja predviđena Programom, a koja se odnose na sadržaj obrađenog dijaloga ili narativnog teksta, na svakodnevne situacije, na događaje u prošlosti, na namere sagovornika ili na predmet njegovog interesovanja;

- stupi u jednostavan razgovor relefonom;

- monološki, bez prethodne pripreme, u nekoliko rečenica, iskaže mišljenje o nizu pitanja;

- u nekoliko rečenica ispriča lični doživljaj u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;

- u nekoliko rečenica ispriča sadržaj dijaloga ili narativnog teksta;

- daje imperativne iskaze u komunikaciji;

- interpretira tematski prilagođene pesme, recitacije i skečeve.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- savlada tehnike čitanja;

- savlada pravila čitanja, kao i najznačajnije nepravilnosti;

- razume obaveštenja i upozorenja na javnim mestima;

- razume elemente nečije biografije, odnosno curriculum vitae;

- razume, globalno i selektivno, raznovrsne sadržaje neformalnog pisma;

- razume, globalno i selektivno, sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od uglavnom poznate jezičke građe;

- razume logičke odnose između rečenica i dužih celina;

- razume globalno sadržaj nepoznatog teksta koji sadrži i izvestan broj nepoznatih reči.

Pismeno izražavanje

Učenik treba da:

- savlada osnovna pravila ortografije i karakteristične izuzetke;

- piše svoj curriculum vitae (formularskog tipa);

- piše kratke sastave, posebno one u kojima se pripovedaju događaji u prošlosti, uz davanje pojedinosti o situaciji, mestu i glavnim akterima;

- piše kraće celine na osnovu datih elemenata, vizuelnog ili zvučnog podsticaja i iskaže svoje mišljenje o temi;

- piše elektronske poruke i kraća neformalna pisma raznovrsnog sadržaja;

- prepriča i preformuliše sadržaj obrađenog dijaloga ili teksta uz izdvajanje bitnih elemenata i poštovanje logičkih odnosa između delova teksta.

Teme i situacije

Život mladih u školi i van nje:

- osamostaljivanje mladih; opasnosti i iskušenja sa kojima se susreću mladi; omiljena sastajališta mladih;

- afiniteti i priprema za dalje školovanje, izbor zanimanja;

- rekreativne i sportske aktivnosti;

- pripremanje proslave ili zabave.

Porodica i svakodnevno okruženje:

- porodične uspomene; odnosi među polovima;

- telefonski razgovor, dopisivanje putem interneta;

- orjentacija u prostoru (plan grada, geografska karta itd.).

Mediji i kultura:

- naučno popularne emisije i časopisi po izboru učenika i u skladu sa njihovim interesovanjima.

Ostalo:

- odabrani odlomci iz omladinske literature (primerene nivou znanja);

- priče iz života poznatih ljudi (iz zemalja čiji se jezici izučavaju).

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

1. Predstavljanje sebe i drugih

2. Pozdravljanje

3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, životinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa temama)

4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi

5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja

6. Molbe i izrazi zahvalnosti

7. Primanje i davanje poziva za učešće u igri/grupnoj aktivnosti

8. Izražavanje dopadanja/nedopadanja

9. Izražavanje fizičkih senzacija i potreba

10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)

11. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (Idem, dolazim iz..., Levo, desno, gore, dole...)

12. Davanje i traženje informacija o sebi i drugima

13. Traženje i davanje obaveštenja

14. Opisivanje lica i predmeta

15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu

16. Izražavanje pripadanja i posedovanja

17. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu na časovniku

18. Skretanje pažnje

19. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja

20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja

SADRŽAJI PROGRAMA

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

ENGLESKI JEZIK

Rečenica

Složena rečenica sa upitnim zameničkim prilozima what, when, where, how i infinitivom ili imenskom klauzom: Tell me what to do now. Teach me how to ride a bicycle.
Pogodbena realna rečenica: I’ll come if I can. Come if you can.

Relativne rečenice

a) restriktivne: This is the man who/that tried to steal your watch last night.
b) nerestriktivne: My friend, who comes from the States, speaks Spanish well.
Usklične rečenice sa such: He‘s such a nice person! They are such nice people!
Iskazi i pitanja u neupravnom govoru (sa uvodnim glagolom u sadašnjem vremenu)
She says she has been ill for a week now. He wants to know if I like to read short stories / what I like to read.
"WH" pitanja sa predlogom na kraju
Who are you waiting for? Where do you come from? What are you talking about?

Imenička grupa

1. Imenice

Slaganje glagola sa imenicom kao subjektom
a) oblik množine, glagol u jednini
Physics is my favourite subject. Measles is (are) a common disease
among children. Darts is a popular pub game in England. The news was broadcast from London. The United States is one of the largest countries in the world.
b) oblik množine, glagol u množini: trousers, glasses, jeans, pyjamas, scissors, clothes.
These scissors are very sharp. His trousers are old. He must buy new ones.
v) oblik jednine, glagol u jednini: furniture, information, advice
This furniture is very expensive. The information was very important to him. Your advice has been very useful.
g) oblik jednine, glagol u množini: people, police, cattle
A lot of people have seen the film. The police have arrested the thief. The cattle are grazing in the field.
Složenice: passer-by, son-in- law i dr.
Sistematizacija imenica.

Genitiv
Have you bought today‘s paper? We had two months‘ holiday last year.
Gerund uz glagole: like, hate, enjoy, prefer, be fond of, look forward to... i dr.
I hate getting up early. I‘m looking forward to seeing you again.

2. Član

neodređeni član
u izrazima: make a phone call, make a mistake i dr.
uz gradivne imenice: A Coke / an ice- cream, please.
uz dozen, hundred i thousand
She bought a dozen eggs. He got a hundred letters from his fans.
Sistematizacija.

3. Zamenice

Relativne zamenice: who, whose, which, that
Povratne zamenice za isticanje: I myself did it. I did it myself.
Recipročne zamenice: each other, one another
David and Emily have known each other for years. Children, you should always help one another.
Sistematizacija.

4. Determinatori

Opšti determinatori: both, all: Both answers are good. All the pupils should come tomorrow.
Sistematizacija. Obratiti pažnju na razliku u upotrebi prisvojnih zamenica i prisvojnih determinatora.

5. Pridevi

Pridevi u funkciji priloga (perceptivni glagoli praćeni pridevima)
The dinner smells good. The food tasted good/strange. She looks nice/tired today. She feels sleepy.
Poređenje prideva
a) po jednakosti: She is as tall as her sister.
b) po nejednakosti: He is not as/so tall as her sister.
Sistematizacija.

6. Kvantifikatori

a) plenty of: There was plenty of food for everyone.
b) partitivni kvantifikatori: a pair of, a piece of
They bought him a new pair of trousers. There were only two pieces of furniture in the room.
Sistematizacija.

7. Brojevi

Osnovne računske radnje (množenje i delenje)
Twelve divided by four is three. Six multiplied by four is twenty-four. Six times four is twenty-four.
Razlomci, decimali i procenti
one half (1/2); a quarter (1/4); three fifths (3/5); nought point two (0.2); eight point four per cent (8.4);
Two thirds of the work was done. Only thirty percent of the population live in urban areas.

Glagolska grupa

1. Glagoli

a) vreme
The Simple Present Tense sa značenjem budućnosti:
He comes at five tomorrow. The train leaves at seven pm.
b) aspekt
The present continuous za radnju koja se ponavlja i koja iritira govornika:
She‘s always laughing at me! He‘s always making the same mistake.
The Present Perfect
za izražavanje radnje koja se dogodila jednom ili više puta u okviru govornikovog iskustva:
I’ve been to London several times.
uz priloge lately, recently:
Have you seen a good film lately? I haven‘t seen him recently.
The Passive Voice (simple present/past) - osnovna upotreba, bez pretvaranja aktiva u pasiv i obratno.
Butter is made from milk. Who is the poem written by? I was invited to the party.
Nepotpuni glagoli
mustn’t - značenje saveta: You mustn‘t go out without your jacket on. You‘ll get cold.
can/be able to - simple present/past
He could/was able to play the piano when he was six. She was able to leave the hospital a few days after the operation.
may - značenje dozvole: May I take your book, please?
will - značenje molbe, poziva: Will you do it for me, please? Will you stay for dinner?

2. Prilozi

a) na -ly, sa promenom značenja: hard/hardly; near/nearly; late/ lately
He works hard. He hardly works at all.
She always comes late. I haven‘t seen him lately.
She lives near the library. I nearly fainted when I saw the accident.
b) too + infinitiv (receptivno): You are too young to go on holiday alone.
Poređenje priloga
He can run faster than me but Adrian is (the) fastest in class. She speaks Spanish more fluently than Jim.
Sistematizacija

3. Predlozi

Upotreba predloga posle
a) imenice: a solution to, an invitation to i dr.
b) glagola: believe in, fill in, succeed in, wait for i dr.
v) prideva: angry with, tired of, good/bad at i dr.

Građenje reči

Građenje apstraktnih imenica nastavcima - ness, - hood, - ship: happiness, boyhood, friendship
Naučiti učenike da speluju lična i geografska imena; upoznati ih sa najpoznatijim skraćenicama i akronimima za nazive značajnih međunarodnih organizacija (UN, UNESCO, UNICEF i dr.).

Elementi civilizacije

Osnovni podaci o Kanadi (važniji gradovi, jezik, prirodne lepote).
Razlike i sličnosti u običajima i načinu života u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama.

A. Intonacija
Intonacijom se izražavaju različiti stavovi i emocionalna stanja govornika kao i nijanse značenja, te ona ima veoma važnu ulogu u usmenoj komunikaciji. Intonacija je čest izvor nesporazuma među govornicima različitih kultura, posebno u opštenju sa izvornim govornicima. Stoga, na ovom stupnju nastave treba da se obrati pažnja na tonske grupe i situacije u kojima se one najčešće javljaju u svakodnevnoj komunikaciji.

NEMAČKI JEZIK

REČENICA

Rečenica

- Zavisno složene rečenice sa veznikom: obwohl. Pregled obrađenih zavisno složenih rečenica. Neupravni govor i neupravna pitanja.

Relativne rečenice. Osnove poretka elemenata u zavisnoj rečenici.

Imenice

Građenje složenica (ponavljanje i utvrđivanje).

Član

Proširivanje znanja o članu. (Er ist Lehrer. Er ist ein guter Lehrer. Das macht Spaß. Milch trinke ich gern. Bring mir die Milch aus dem Kühlschrank! Wir fahren jetzt nach Deutschland und später in die Schweiz...)

Zamenice

Lična zamenica selbst (er selbst, sie selbst), der, die, dasselbe. Upitna zamenica was für ein (eine, ein). Pokazne zamenice dieser, diese, dieses u svim padežima jednine i množine (utvrđivanje). Uvođenje preostalih pokaznih zamenica.

Pridevi

Atributivna upotreba prideva, komparativa i superlativa (sa određenim i neodređenim članom).

Brojevi

Ponavljanje i utvrđivanje.

Glagoli

Ponavljanje i utvrđivanje glagolskih vremena obrađenih u prethodnim razredima. Pasivne konstrukcije. Pasiv radnje (Vorgangspassiv) - prezent. (receptivno)

Predlozi

Obrada predloga sa genitivom.
Ponavljanje i utvrđivanje ostalih predloga u vezi sa valentnošću glagola.

Prilozi

Ponavljanje priloga i obrada zameničkih priloga: womit, wovon, wofür, wozu, worauf, zatim davon, dazu, dafür, daran, darauf, a sve u vezi sa valentnošću glagola.

Veznici

Ob, dass, weil, als, wenn, bis, während (utvrđivanje).
Složene rečenične strukture razumeti u tekstu i pretvarati ih u odgovarajuće kraće strukture za dijalog, konverzaciju i usmeni rezime.

RUSKI JEZIK

1) Izgovor grupa ши, жи, ци. Funkcija mekog znaka. Sistematizacija znanja o ruskom glasovnom sistemu, pravilima čitanja i pisanja.

2) Tipovi predikata bezličnih rečenica: Мне хочет сяспать. Ей нужно хорошо отдохнуть. (receptivno)

3) Iskazivanje uzroka: Ученик ответил хорошо, потому что подготовился к уроку. (receptivno)

4) Iskazivanje namere: Я приехала сюда для того, чтобы отдыхать. (receptivno)

5) Osnovni pojmovi o značenju i upotrebi glagolskog vida i sistema vremena glagola брать-взять, говорить-сказать, кластьположить.

6) Iskazivanje neodređenosti: Кто-то пришел. Саша что-то сказал. Позовите кого-нибудь! Расскажи нам что-нибудь! (receptivno i produktivno)

7) Iskazivanje osobine: Сестра красивее брата. Сестра более красива, чем брат. Брат старше сестры. Брат рисует лучше сестры. Аня самая красивая девушка в классе. (receptivno)

8) Iskazivanje vremenskih odnosa: Я родилась десятого августа девяносто шестого года... (receptivno)

9) Konstrukcije sa glagolima kretanja нести-носить, везти-возить: Вон идет бабушка и несет нам подарки. Кнам едет бабушка и везет нам подарки...

10) Sistematizacija znanja o funkciji padeških oblika imenica (receptivno i produktivno).

FRANCUSKI JEZIK

REČENICA

Složena rečenica

a) zavisno-upitna rečenica sa veznikom (Je ne sais pas si Marie vient aujourd’hui);
b) pogodbena rečenica sa veznikom si + prezentom i futurom, prezentom i imperativom u glavnoj rečenici (Si je trouve les billets, j’irai au théâtre. Si tu trouves des billets, va au théâtre).

IMENSKA GRUPA

Imenice

Imenice koje označavaju geografske pojmove. Upotreba i izostavljanje člana uz njih.

Determinatori

Upotreba člana ispred imena dana, meseci, datuma, geografskih imena (sistematizacija).

Zamenice

Neodređene zamenice (sitematizacija).
Relativna zamenica: dont.

Predlozi

Predlozi de, à, en, u imenskim grupama u građi predviđenoj za osmi razred.

GLAGOLSKA GRUPA

Glagoli

Prezent; futur, složeni perfekt (passé composé) i imperfekt u pripovedanju događaja i situacija u prošlosti (insistirati na razlici u upotrebi).
Složeni perfekt (passé composé), futur, imperfekt glagola, posebno III grupe (sve to u govornim i pisanim oblicima).
Složeni perfekt: slaganje participa sa direktnim objektom.
Bliski perfekt (passé récent).
Glagoli: naître, mourir, prezent isključivo u izrazima Je meurs de faim! Je meurs de soif! Osnovno značenje samo u složenom perfektu (passé composé).
Kondicional prezenta. Formiranje i upotreba.

Prilozi

Komparacija priloga (Il habite plus loin que Pierre. Elle travaille aussi bien que toi).
Sistematizacija priloga.

Predlozi

Predlozi de, à, en, dans, avec, sur u vezivanju glagola sa dodacima u okviru predviđene građe za osmi razred.

ITALIJANSKI JEZIK

Zamenica

Relativne zamenice. Relativna zamenica il quale.

Glagoli

Sadašnje vreme konjunktiva (Congiuntivo presente). Upotreba konjunktiva.
Congiuntivo imperfetto. Upotreba.
Osnovna značenja i upotreba prošlih vremena.
Congiuntivo passato. Upotreba.

Pridevi

Morfološke odlike prideva santo.
Položaj prideva u odnosu na imenicu.
Položaj više prideva u odnosu na imenicu.
Razlike u značenju prideva u zavisnosti od položaja u odnosu na imenicu (deskriptivna i distinktivna funkcija prideva).

Sintaksa

Složena rečenica.
Zavisna rečenica: iskazna objekatska, subjekatska, namerna, uzročna, dopusna...
Gerund i nenaglašene lične zamenice, povratne zamenice i rečce ci, ne.
Stare + Gerundio (Sto leggendo la tua lettera).
Hipotetički period (periodo ipotetico): Složene hipotetičke rečenice za iskazivanje realne mogućnosti (periodo ipotetico della realtà) sa prezentom, futurom, imperativom i passato prossimo: Se hai finito, esci. Quando torni, telefonami. Se fa bel tempo, andiamo in gita. Se studierai, andrai in vacanza. Složene hipotetičke rečenice za iskazivanje mogućnosti (periodo ipotetico della possibilità) - congiuntivo imperfetto i condizionale presente.

ŠPANSKI JEZIK

REČENICA

Složena rečenica

a) Zavisno-upitna rečenica sa veznikom si (¿Sabes si viene María?);
b) pogodbena rečenica sa veznikom si + prezent i futurom, prezentom i imperativom u glavnoj rečenici (Si tengo dinero, iré al cine. Si tienes dinero, compra esa chaqueta.).

IMENSKA GRUPA

Imenice

Imenice koje označavaju geografske pojmove. Upotreba i izostavljanje člana uz njih.

Determinativi

Upotreba člana ispred imena dana, meseci, datuma, geografskih imena (sistematizacija).

Zamenice

Neodređene i relativne zamenice (sistematizacija).

Predlozi

Predlozi de,a, en, por, para, con, sin, u imenskim grupama u građi predviđenoj za 8. razred.

GLAGOLSKA GRUPA

Glagoli

Pregled svih glagolskih vremena indikativa.
Imperativ - sistematizacija.
Pregled osnovnih glagolskih vremena subjunktiva (presente, pretérito perfecto compuesto, pretérito imperfecto, pretérito pluscuamperfecto).
Kondicional prezenta. Formiranje i upotreba.

Prilozi

Komparacija priloga (tan... como, más ... que).
Sistematizacija priloga.

Predlozi

Predlozi: de, a, en, sin, con, por, para, sobre, bajo, debajo de, ante, antes de, en frente de, detràs de, itd...- u vezivanju glagola sa dodacima u okviru predviđene građe za 8. razred.

PRAVOPIS

Pisanje oblika predviđenih za 8. razred u odeljku morfosintakse.

LEKSIKA

Fond reči predviđen za 8. razred osnovne škole obuhvata i glagole izvedene pomoću prefiksa (re-, de- in-, etc...)

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:

- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;

- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika;

- nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajue elemente;

- bitno je značenje jezičke poruke;

- počev od četvrtog razreda očekuje se da nastavnik učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza;

- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;

- sa ciljem da unapredi kvalitet i količinu jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;

- počev od četvrtog razreda nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa.

Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:

- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;

- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;

- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;

- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;

- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnih materijala;

- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;

- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad;

- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto.

Tehnike (aktivnosti)

Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.

1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.);

2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.);

3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.);

4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hro nologiju i sl.);

5. Igre primerene uzrastu;

6. Pevanje u grupi;

7. Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...);

8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i miniprojekti;

9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog rečnika;

10. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz;

11. Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova;

12. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije);

13. Razumevanje pisanog jezika:

- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...);

- prepoznavanje veze između grupa slova i glasova;

- odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/ netačno; višestruki izbor;

- izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi;

14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz;

15. Pismeno izražavanje:

- povezivanje glasova i grupe slova;

- zamenjivanje reči crtežom ili slikom;

- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično);

- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama;

- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili sl, nalepnice za kofer);

- pisanje čestitki i razglednica;

- pisanje kraćih tekstova.

Uputstvo za ocenjivanje

Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sporovodi sa akcentom na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama.

Elementi za proveru i ocenjivanje:

- razumevanje govora;

- razumevanje kraćeg pisanog teksta;

- usmeno izražavanje;

- pismeno izražavanje;

- usvojenost leksičkih sadržaja;

- usvojenost gramatičkih struktura;

- pravopis;

- zalaganje na času;

- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi).

Načini provere moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima."

2. U delu Programa Izborni predmeti, pododeljak b) Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture, za predmet Romski jezik, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"ROMSKI JEZIK

ROMANI ČHIB E ELEMENTJENCA NACIONALNO KULTURA

Sikljovibasko plani vaš barjaripe romana dajaka čhibjako gatisardo sito vaš odola sikljovne ano fundone skole, savengo dajaki čhib romani, a nakhena ano klase e srpsko sikljovibasko čhibja jase čhibja aver nacionalno minoritetjengo. Buti edukaciako kotar dajaki čhib akate siton jekha-jekh e bukja edukaciako kotar srpsko sar dajaki čhib ano sikljovibe, e specifikane karakteristika save si ola romani čhib.

Reso programi e bukjako sito barjaripe dajaka čhibjako thaj gatisaripe sikavnengo te hraminen, drabaren thaj šukar te vakharen dajaki čhib. Uzo odova, reso sito o sikljovne te pendžarenpe e fundone kanunenca pere dajaka čhibjake, te sikljon olen thaj te istemalkeren. Jekha- jekh manglape te baravalakaren poro alavari, bajakaren hačaribe prekal lačho thaj te pendžarenpe e kultura thaj istoria Romengi.

Romani čhib e elementjenca nacionalno kulturake
(VII klasa)

Operativno bukja

Sikljovne manglape te phagen haljoviba, sig, avazesko drabaripe thaj hramibe anda peste.

Barvalipe aktivno laforutnja e sikljovnesko.

Planikano barjaripe mujesko thaj hramibasko vakheribe sikljovnesko.

Te lenpe djanipe vaš mothavibe, deskripcia, deskripcia karaktereski, raportiribe, hramibe lilengo.

Sikljovne manglape te pendjaren thaj te mothaven čhibjake situacia.

Sikljovibe lekipasko phando e kanunjenca ani čhib.

Te dikhljarenpe lilavnibaske keribe save dendile ano sikljovibasko plani, korkoribasko dikhljaripe lirikake thaj epikake keribe.

KULTURA VAKHERIBASKE

Mujibasko vakheribe

Pana sikljovibe formengo save sikljile ano anglune klase.

Lungaripe paramisjako prekal dendo anglomothovdipe. Deskripcia šejengi, pejsažengi thaj personengi. Vakheribe kotar tema e paramisengi save drabarisale pedi korkoribaski iniciativa.

Sikavipe naturako, rndibasko prmibe agorisibe dinamikake thaj statistikake pilte thaj scene ani deskripcia e paramisjengi.

Deskripcia karakterjengi pedo fundo alosardo literarno o rola jase šukar pendjardo heroji kotar popularno literatura. Deskripcia personaki kotar direktno maškaribe (papo, nana, komšia, bikindutno nevipengo, bućarno ano marketi...).

Raporti kotar skolaki bukjaki akcia, manifestacia, festuibe, thaj aver).

Ano sa berš te sikljovenpe te lenpe neve lafja. Šukar istemalkeribe frazako, idiomi, lačho vakheribe, komparacia kana hraminenape tekstja.

Hramibasko vakheribe

Te sikljolpe keribe konceptesko vaš dikhljardo teksti.

Te mothavolpe dikhljardo teksti ano aver verbengo vakhti thaj ano dujto persona (kana dikhelape o originali).

Korkoribasko hramibaski buti pedo fundo dendo anglomothovdipe.

Sikljovibe deskripciako teksti pedo fundo djanibe kotar anglune klase. Kompleksni forma deskripcia karakterengi (čučavni deskripcia e dialogea, e deskripcia aktivno dendi persona). Mothovdipe thaj deskripciako teksti (reprodukcia thaj pedo fundo avanturako). Sikljovibe hramibe lilengo. Hramibe divutnesko. Mothovdipe, vakheribe kotar dende teme.

Hramibaske teme

Ano skolako berlj hraminenape duj skolake thaj duj kherutne hramibaske teme (jekh avantura, jekh deskripcia, jekh lil, thaj jekh deskripcia karakteri).

ČAČIPE ČHIBJAKO THAJ LEKIPE

Laforutni - predikati, subjekti, objekti.

Adverbja: vaš thaneske, vakhti, forma.

Atributja, forma atributjenge: atributja save dena karakteri, gendo jase mothovdipe.

Čučavne laforutne, bipherde laforutne, bufljarde laforutne.

Sikljovibe materia kotar fonetika, morfologia thaj sintaksa. Sistematizuibe djanibasko kotar lekipe. Sikljovibe istemalkeribe alavaresko.

Komparativno sikljovibe materiako kotar gramatika vaš VII klasa sikljovibasko pi srbikani čhib.

Drabaripe

Drabaripe pedo avazi, phandipa kotar karakteri tekstesko. Sikljovibe hačaribasko drabaripe anda peste pedo fundo poangle dende bukja.

Sikljovibe sig drabaribasko.

Uzo drabarutni šaj te istemalkerenpe ini nevipe vaš čhavorenge.

LITERATURA

Romani tematika ani lumiaki literatura

Roma ani evropaki literatura

Rajko Djurić "Seobe Roma"

Literalno keribe evropake romane lilavnengo

Alosaribe keribasko (proza thaj poezia) srbikane lilavnengo nakhavde pi romani čhib

Pustikja

Drabarutni vaš VII klasa

Gramatika romana čhibjaki (Rajko Djurić)

Marsel Kortijade - Normalizacia, kodifikacia, thaj standardizacia romana čhibjaki

Georgi Sarau - Čhib thaj istoria Romengi

Rade Uhlik - Alavari

Rade Uhlik - Kedutno bukjengo

ORIJENTACIONO RNDIPE BERŠESKO FONDI SAHATJENGO

1. Buti po teksti - 17

2. Vakheribaske testja - 12

3. Hramibaske testja - 8

4. Hramibaske bukja - 4

5. Gramatika e lekipa - 15

6. Lektira - 6

7. Istorija thaj kultura Romengi - 8

8. Sistematizacia - 2

Programi realizuinelape 2 sahatja ano kurko, 72 sahatja ano berlj.

ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

Nastavni plan za negovanje romskog maternjeg jezika pripremljen je za one učenike osnovnih škola, čiji je maternji jezik romski, a pohađaju odeljenja sa srpskim nastavnim jezikom ili jezikom drugih nacionalnih manjina. Zadaci obrazovanja iz maternjeg jezika su ovde identični sa zadacima obrazovanja iz srpskog kao maternjeg jezika u nastavi, sa specifičnim karakteristikama romskog jezika.

Romski jezik sa elementima nacionalne kulture
(VII razred)

Operativni zadaci

Učenici treba da savladaju razumljivo, brzo, glasno čitanje i čitanje u sebi.

Bogaćenje aktivnog rečnika učenika.

Planski razvijati usmeno i pismeno izražavanje učenika.

Sticanje veština prepričavanja, opisivanja, opisa karaktera, izveštavanja, pisanja pisama.

Učenici treba da prepoznaju i opišu jezičke pojave.

Vežbanje pravopisa u vezi sa pravilima jezika.

Obrada književnih dela navedenih u nastavnom planu, samostalno tumačenje lirskih i epskih dela.

KULTURA IZRAŽAVANJA

Usmeno izražavanje

Dalje vežbanje formi naučenih u ranijim razredima.

Nastavljanje priče po datom uvodu. Opis predmeta, pejzaža i osoba. Razgovor o temi samostalno pročitanih štiva.

Predstavljanje prirode, naizmenično rešavanje dinamičnih i statičkih slika i scena u opisima pripovedaka Roma.

Opis karaktera na osnovu samostalno izabranog literarnog lika odnosno dobro poznator junaka iz popularne literature. Opis osobe iz neposredne okoline (deda, baka, komšija, prodavac novina, kasirka u samousluzi, itd.)

Izveštaj sa školske radne akcije,manifestacije,proslave itd.

Cele godine vežbati usvajanje reči. Pravilno korišćenje fraza, poslovica, izreka, poređenja prilikom sastavljanja teksta.

Pismeno izražavanje

Vežbanje sastavljanja koncepta o obrađenom tekstu.

Prepričavanje obrađenog teksta u drugom glagolskom vremenu i drugom licu (u odnosu na original). Samostalni pismeni zadatak na osnovu datog uvoda.

Vežbanje opisnog sastava na osnovu znanja prethodnih razreda. Složenija forma opisa karaktera (prost opis sa dijalogom, sa opisom aktivnosti datog lica). Pripovedanje i opisni sastav (reprodukcija i na osnovu doživljaja). Vežbanje pisanja pisama. Pisanje dnevnika. Prepričavanje, pripovedanje o određenim temama.

Pismeni zadaci

U toku školske godine pišu se dva školska i dva domaća pismena zadatka (jedan doživljaj, jedan opis, jedno pismo, jedan opis karaktera).

PRAVILNOST JEZIKA I PRAVOPIS

Rečenica - predikat, subjekat, objekat.

Prilozi: za mesto, vreme, način.

Atribut, vrste atributa: atributi koji određuju osobinu, broj ili pripovedanje.

Prosta rečenica, nepotpuna rečenica, proširena rečenica.

Učenje gradiva iz fonetike, morfologije i sintakse. Sistematizovanje znanja iz pravopisa. Učenje korišćenja rečnika.

Komparativno izučavanje gradiva iz gramatike za VII razred nastave srpskog jezika.

Čitanje

Čitanje naglas, u zavisnosti od karaktera teksta. Vežbanje izražajnog čitanja u sebi na osnovu unapred zadatih zadataka.

Vežbanje brzog čitanja.

Pored čitanke mogu se koristiti i listovi za decu.

LITERATURA

Romska tematika u svetskoj literaturi

Romi u evropskoj literaturi

Rajko Đurić "Seoba Roma"

Književna i literalna dela evropskih romskih pisaca

Izbor dela (proza i poezija) srpskih književnika prevedenih na romski jezik

Udžbenici

Drabarutni vaš VIII klasa

Gramatika romana čhibjaki (Rajko Djurić)

Marsel Kortijade - Normalizacia, kodifikacia, thaj standardizacia romana čhibjaki

Georgi Sarau - Čhib thaj istoria Romengi

Rade Uhlik - Alavari

Rade Uhlik - Kedutno bukjengo

ORIJENTACIONI RASPORED GODIŠNJEG FONDA ČASOVA (72 časa godišnje)

1. Rad na tekstu - 17

2. Govorne vežbe - 12

3. Pismene vežbe - 8

4. Pismeni zadaci - 4

5. Gramatika sa pravopisom - 15

6. Lektira - 6

7. Istorija i kultura Roma - 8

8. Sistematizacija - 2

Romani čhib e elementjenca nacionalno kulturake
(VIII klasa)

Operativno bukja

Pošukar sikljovibe sig drabaripe anda peste, adjahar te haljovolpe drabarutno teksti.

Te phagenpe majsemne decizie romana čhibjake.

Čačipasko thaj šukar vakheribe gndjengo, mujea thaj hramiba.

Baravalipe aktivno alavaresko.

Haljovibe thaj hačaribe artistikane keripe.

Phagipe čhibjaki materia kotar sikljovibasko plani, sistematizuibe djanipe kotar anglune klase. Testja kotar lekipe phande e kompleksne laforutnenca.

KULTURA VAKHERIBASKI

Mujesko vakheribe

Mothovdipe tekstjengo thaj mothovdipe korkoribasko formirimo gndipe kotar o teksti. Iniciribe vakheribasko valj dendi tema. Analiza teksteski. Analiziribe mujibasko komuniciribe sikljovnengo.

Mothovdipe personalno avanture thaj avanture averengo e efektno anglomothovdipa thaj agorisiba.

Podur sikljovibe e deskripciako karakterengo pedo fundo aspektja save dendile ano anglune klase.

Savakht sikljovibe mothovdipasko.

Humoristikani deskripcia.

Kritikako dikhibe pedi nevi pustik, filmi, emisia kotar radio jase televizia.

Fraze, lafja, gndipaske lafja, komparacia - kedipe thaj čačikano istemalkeribe. Leibe lafjengo (verbja, anavutne thaj adjektivja) thaj olengo istemalkeribe.

Hramibasko vakheribe

Planesko thaj savakhtuno istemalkeribe djanibasko kotar hramisaribe temengo kotar poangle klase: hramibe konceptesko, mothovdipe, deskripcie.

Formiribe elementengo kritikako paljaribe, kritikako paljaribe e karakterjenge (ispatibe disave karatkerno linie pedo fundo pustikjengo thaj so kerena o akterja).

Sikljovibe elementjengo hramibaske tekstjengo e mangipa te phere e godi: akharibe pedo diso, koncepcia harne vakheribasko, sikavipe (ispatibe, demantuibe, argumentacia, negacia).

Hramibaske bukja

Ano skolako berlj hraminenape duj skolake thaj duj kherutne hramibaske bukja (duj korkoribaske teme, jekh deskripcia, thaj jekh deskripcia karaktereski).

PENDJARIBE ČHIBJAKO THAJ LEKIPASKO

Semnibe kompleksno laforutnako. Semnibe biphangle laforutnengo. Semnibe phanglje laforutnengo. Rndo laforutnengo, akcenti thaj intonacia.

Popale sikljovibe materia kotar fonetika, morfologia thaj sintaksa. Sistematizuibe thaj horibe djanibasko kotar lekipe. Istemalkeribe alavaresko.

Komparativno sikljovibe materiako kotar gramatika vaš VIII klasa sikljovibasko pi srbikani čhib.

Drabaripe

Siljovibe hačaribasko drabaripe (akcenti lafjengo, akcenti laforutnengo). Drabaripe pedo avazi ano phanglipe e karakteri tekstesko.

Sikljovibe drabaripe anda peste, pedo fundo poangle dende bukja.

Uzi Drabarutni šaj te istemalkerolpe ini sa aver pedagogiako didaktikaki literatura.

Pendjaripe istoria, kultura thaj tradicia Romengi ani amari phuv thaj ani lumia.

LITERATURA

Romani tematika ani lumiaki literatura

Roma ani evropaki literatura

Rajko Djurić "Seobe Roma"

Literalno keribe evropake romane lilavnengo

Alosaribe keribasko (proza thaj poezia) srbikane lilavnengo nakhavde pi romani čhib

Rabindranat Tagore "Gradinar"

Šahnami "Pustik kotar thagari" Firdusi

Pustikja

Drabarutni vaš VIII klasa

Gramatika romana čhibjaki (Rajko Djurić)

Marsel Kortijade - Normalizacia, kodifikacia, thaj standardizacia romana čhibjaki

Georgi Sarau - Čhib thaj istoria Romengi

Rade Uhlik - Alavari

Rade Uhlik - Kedutno bukjengo

ORIENTACIONO RNDIPE BERŠESKO FONDI SAHATJENGO

1. Buti po teksti - 14

2. Vakheribaske testja - 7

3. Hramibaske testja - 8

4. Hramibaske bukja - 4

5. Gramatika e lekipa - 12

6. Istoria thaj kultura Romengi - 11

7. Lektira - 10

8. Sistematizacia - 2

Romani čhib e elementjenca nacionalno kulturake realizuinelape 2 sahatja ano kurko, 68 sahatja ano berš.

Romski jezik sa elementima nacionalne kulture
(VIII razred)

Operativni zadaci

Usavršavanje brzog čitanja u sebi, tako da se razume pročitani tekst.

Savladavanje najbitnijih pravila romskog jezika.

Pravilno i lepo izražavanje misli usmeno i pismeno.

Bogaćenje aktivnog rečnika.

Razumevanje i doživljavanje umetničkih dela.

Savladavanje jezičkog gradiva iz nastavnog plana, sistematizovanje znanja iz prethodnih razreda. Vežbe iz pravopisa u vezi sa složenim rečenicama.

KULTURA IZRAŽAVANJA

Usmeno izražavanje

Prepričavanje tekstova i kazivanje samostalno formiranog mišljenja o tekstu. Iniciranje razgovora o zadatoj temi. Analiza teksta. Analiziranje usmenog komuniciranja učenika.

Prepričavanje ličnih doživljaja i doživljaja drugih sa efektnim uvodom i završetkom.

Dalje vežbanje opisa karaktera na osnovu aspekata navedenih za prethodne razrede.

Stalno vežbanje pripovedanja.

Humoristički opis.

Kritički osvrt na novu knjigu, film, emisiju sa radija ili televizije.

Fraze, poslovice, izreke, poređenja - sakupljanje i pravilno korišćenje. Usvajanje reči (glagola, imenica i prideva) i njihovo korišćenje.

Pismeno izražavanje

Planska i stalna primena i korišćenje znanja o pisanju sastava iz prethodnih razreda: pisanje koncepta, pripovedanje, opis.

Formiranje elemenata kritičkog pristupa, kritički pristup karakteru (dokazivanje pojedinih karakternih crta na osnovu dela i ponašanja junaka).

Uvežbavanje elemenata pisanih sastava sa namerom ubeđivanja: pozivanje na nešto, koncipiranje kraćeg govora, predavanje (dokazivanje, demantovanje, argumentacija, pobijanje).

Pismeni zadaci

U toku školske godine pišu se dva školska i dva domaća pismena zadatka (dva samostalna sastava, jedan opis, i jedan opis karaktera).

POZNAVANJE JEZIKA I PRAVOPISA

Pojam složene rečenice. Pojam nezavisnih rečenica. Pojam zavisnih rečenica. Red rečenica, naglasak i intonacija.

Ponavljanje gradiva iz fonetike, morfologije i sintakse. Sistematizovanje i produbljivanje znanja iz pravopisa. Korišćenje rečnika.

Komparativno izučavanje gradiva iz gramatike za VIII razred nastave srpskog jezika.

Čitanje

Vežbanje izražajnog čitanja (naglasak reči, naglasak rečenice). Čitanje naglas u zavisnosti od karaktera teksta.

Vežbanje čitanja u sebi, na osnovu unapred datih zadataka.

Pored čitanke može se koristiti i sva pedagoška didaktička literatura za ovaj uzrast.

Upoznavanje istorije, kulture i tradicije Roma u svetu i našoj zemlji.

LITERATURA

Romska tematika u svetskoj literaturi

Romi u evropskoj književnosti

Rajko Đurić "Seobe Roma"

Književna i literalna dela evropskih romskih pisaca

Izbor dela (proza i poezija) srpskih književnika prevedenih na romski jezik

Rabindranat Tagore "Gradinar"

Šahnami "Knjiga o kraljevima" Firdusi

Udžbenici

Čitanka za VIII razred

Gramatika romskog jezika (Rajko Đurić)

Marsel Kortijade - Normalizacija, kodifikacija, standardizacija romskog jezika

Georgi Sarau - Jezik, istorija Roma

ORIJENTACIONI RASPORED GODIŠNJEG FONDA ČASOVA (68 časa godišnje)

1. Rad na tekstu - 14

2. Govorne vežbe - 7

3. Pismene vežbe - 8

4. Pismeni zadaci - 4

5. Gramatika sa pravopisom - 12

6. Istorija i kultura Roma - 11

7. Lektira - 10

8. Sistematizacija - 2

Romski jezik sa elementima kulture realizuje se 2 časa nedeljno, 68 časova godišnje.

ROMANI ČHIB THAJ KULTURA VAŠ VII THAJ VIII KLASA

Forma realizuibaske e programeski

Akava sikljovibasko plani vaš barvalipe dajaki romani čhib gatisardilo vaš odola sikljovne fundone skolako, savengo dajaki čhib romane, a nakhena ano klase e srbikane sikljovibaske čhibja jase čhibja aver nacionalno minoritetjengo. Buti edukuibaski kotar dajaki čhib akate identikane e bukja edukuibe kotar srbikani sar dajaki čhib ano sikljovibe, e specifikane karakteristika.

Reso programesko

Reso programesko bukjako sito barjaripe dajako čhibjako thaj kvalifikuibe sikljovnengo te hraminen, drabarinen thaj čačikane vakharena dajaki romani čhib. Uzo odova, reso sito kaj sikljovne pendjarenape e fundone decizienca pere dajaka čhibjake, olen te sikljon thaj te len.

Ano jekh vakhti manglape te keren baravalipe pere alavaresko, te bajakaren hačaribe vaš lačho thaj te pendjarenpe e kultura thaj istoria Romengi. Vaš odova reso barjaripe dajaka čhibjake sito te kvalifikuinol sikljovne, savenge dajaki čhib romani, a nakhena ani skola pi srbikani čhib kaj poro djanipe gndipe thaj hačaripe mothavena (mujea thaj hramiba) pi romani čhib.

Programi bukjako vaš barvalipe dajaka čhibjako ano disave segmentja dikljarela programi bukjako kotar srbikani čhib (gramatika, lilavnipe, teoria). Sa materia manglape te sikljolpe komparativno ano solduj čhibja.

Gatisaribasko periodi

Gatisaribasko periodi realizuinelape ano jekha- jekh forma sar ini vaš sikljovibe srbikana čhibjako ano rndomo sikljovibe. Astarela vakheribaske testja thaj testiribe vakheribaske kvalifikacie. Te dol pe semnibe pi romani čhib (funkcia barjaripe djanibaski vaš nacionalno thaj multietnikano dženipe romana kupatnako).

Drabaripe

Barjaripe kvalifikacia drabaribaski realizuinelape dji po VIII klasa. Uzo čačikano akcentuibe drabaribasko o sikljovne, te sikavenpe te mothaven o teksti thaj korkore thaj grupno te keren interpretacia.

Dikhljaripe tekstesko

Te sikavenpe sikljovne korkore te dikhljaren rndo e fabulako, anglune role, lačhe fraze thaj deskripcie. Ano odova niveli manglape so pobut te analizirinolpe o mothovdipe tekstesko. Djanipe sikljovnengo vaš avdisutno thaj nakhlo vakhti te baravarolpe prekal avanture, barjaripe olenge moralno hačaribe, aroma, kvalifikuibe vaš hačaribe thaj te bufljarolpe olengo estetikako horizonti.

Reso sito kaj sikljovne po agor VIII klasa djanena, ini mujea ini hramiba, čačikane te vakharen.

Analiza savakht manglape te ovol adekvatno e baripaske thaj niveli djanipe e sikljovnesko.

Vaš te cidolpe monotionia thaj čučavno dikljaripe tekstesko, manglape te istemalkerenpe aver- aver metode: drabaripe, analiza, dramatizacia, mothovdipe, diskusia, grupaki buti thaj aver. Kana dikhljarelape literarno keribe savo dela moralno estetikano hačaribe manglape te insistirinolpe po sikljovne te mothaven peste pedo fundo fabula thaj situacia savi nakhena kotar olengi relacia e rolenca ano teksti.

Barjaripe kvalifikacia vaš hačaribasko vakheribe

Ano eftato thaj oftoto klasa pačiv manglape te delpe ano barvalipe fondi lafjengo e sikljovnengo, vaš pere gndja te sikaven korkore thaj čačikane.

Barjaripe kvalifikuibe hramibasko vakheribe

Buti sitoj kaj ko siklovne barjarolpe kvalifikuibe harabibasko vakheribe thaj mothovdipe.Gndipe sito kaj kvlifikuibe hramibasko vakheribe ko sikljovne manglape te bajarolpe planea, adekvatno testjenca.Kotar klasa ani klasa po lokhe te resolpe valj te phagolpe fundone elementja hramibasko tekstesko. Siklovnenge manglape te dolpe strukturalno thaj stilibasko djanipe, istemalkeriba olengo po angle djanipe savo astarde kotar srbikani čhib. Teme vaš hramibaske bukja manglepe te astarenpe pedo pendjaripe maškharibasko, pedo dende teme, pedo drabaripe thaj pedi gramatika.

Gramatika

Ano eftato thaj oftoto klasa manglape te sikavolpe pedo bufljardo ljajipe istemalkeribe kategorie laforutnengo ano mujesko thaj hramibasko vakheribe.

Manglape te istemalkerolpe decizie fonetikako lekipe thaj fonetika, morfologia thaj sintaksa.

ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Ovaj nastavni plan za negovanje maternjeg romskog jezika pripremljen je za one učenike osnovnih škola, čiji je maternji jezik romski, a pohađaju odeljenja sa srpskim nastavnim jezikom ili jezikom nacionalnih manjina. Zadaci obrazovanja iz maternjeg jezika su ovde. Prirodno, identični sa zadacima obrazovanja iz srpskog kao maternjeg jezika u nastavi, sa specifičnim karakteristikama.

Cilj programa

Cilj programa rada je negovanje maternjeg jezika i osposobljavanje učenika da pišu, čitaju i pravilno govore maternji romski jezik. Pored toga, cilj je da se učenici upoznaju sa osnovnim pravilima svog maternjeg jezika, da ih nauče i usvoje. Istovremeno treda da obogaćuju svoj rečnik, razvijaju osećaj prema lepom i da se upoznaju sa kulturom i istorijom Roma. Upravo zbog toga cilj negovanja maternjeg jezika je osposobiti učenike, kojima je maternji jezik romski, a pohađaju školu na srpskom jeziku, da svoja znanja, misli i osećanja izražavaju (usmeno i pismeno) na romskom jeziku.

Pripremni period

Pripremni period se realizuje na isti način kao i za učenje srpskog jezika u redovnoj nastavi. Obuhvata govorne vežbe i provere govornih sposobnosti.

Ukazati na značaj romskog jezika (funkcija razvijanja svesti o nacionalnoj i multietničkoj pripadnosti romske zajednice).

Čitanje

Razvijanje sposobnosti čitanja realizuje se do VIII razreda. Pored pravilno akcentovanog čitanja, navikavati učenike na tumačenja i samostalnu i grupnu interpretaciju.

Obrada teksta

Navikavati učenike da i sami zapaze redosled radnje, glavne junake, lepe izraze i opise. Na tom nivou treba sve više analizirati sadržaj dela. Saznanja učenika o sadažnjosti i prošlosti obogaćivati kroz doživljaje, razvijanjem njihovih moralnih osećanja, ukusa, sposobnosti izražavanja i širiti njihove estetske vidike.

Glavni cilj obrade tekstova je pored upoznavanja lepote literarnih dela i razvijanje sposobnosti govora i bogaćenje aktivnog rečnika učenika. Cilj je da učenici po završetku VIII razreda osnovne škole umeju, i usmeno i pismeno, pravilno da se izražavaju. Prilikom obrade literarnog dela ovo treba uvek imati u vidu.

Da bi se izbegla monotona i jednostrana obrada tekstova, treba primenjivati razne metode: čitanje, analizu, dramatizaciju, izlaganje, raspravu, grupni rad itd. Ako se učenici naviknu da unutrašnje doživljaje dela, na časovima negovanja maternjeg jezika, prema tim delima izgradiće se kritički pristup.

Pri obradi književnih dela, koja pružaju moralno- estetski doživljaj, treba insistirati da se učenici izjasne na osnovu sadržaja i situacija koje proizlaze iz međusobnih odnosa likova.

Razvijanje sposobnosti govornog izražavanja

U sedmom i osmom razredu pažnju treba više usmeriti na obogaćivanje fonda reči učenika, kako bi svoje misli izražavali samostalno i pravilno.

Razvijanje sposobnosti pismenog izražavanja

Zadatak je da se kod učenika razviju sposobnosti pismenog izražavanja. Suština je da sposobnost pismenog izražavanja učenika treba razvijati planski, odgovarajućim vežbama. Iz razreda u razred postepeno ostvarivati savladavanje osnovnih elemenata pismenog sastava. Učenicima pružiti elementarna strukturalna i stilska znanja, koristeći njihova prethodna znanja stečena na srpskom jeziku. Teme za pismeni sastav treba da se oslanjaju na poznavanje okoline, na zadate teme, na čitanje i gramatiku.

Gramatika

U sedmom i osmom razredu ukazati na široke mogućnosti upotreba kategorija rečenica u usmenom i pismenom izražavanju.

Osnovni zadatak učenja jezika je razvoj sposobnosti učenika da pravilno pišu i govore. Primenjivati pravila fonetskog pravopisa i fonetike, morfologije i sintakse."

3. U delu Programa Izborni predmeti, pododeljak v) za predmet Osnove informatike i računarstva, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"OSNOVE INFORMATIKE I RAČUNARSTVA

VII i VIII Razred

Cilj i zadaci

Cilj obrazovno-vaspitnog rada izbornog programa jeste da se učenici osposobe za obavljanje jednostavnih operacija na računaru.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;

- upoznavanje osnovnih karakteristika računara;

- razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;

- podsticanje kreativnog rada sa računarom;

- osposobljavanje za korišćenje računara.

Sedmi razred

(40 časova godišnje)

Operativni zadaci

- upoznavanje učenika sa interfejsom operativnog sistema Windows;

- upoznavanje učenika sa organizacijom podataka;

- upoznavanje učenika sa podešavanjem okoline;

- upoznavanje učenika sa instalacijom periferija i programa;

- upoznavanje učenika sa elementima i radom u tekstprocesoru;

- upoznavanje učenika sa načinom organizacije i funkcionisanjem programa za rad sa tabelama;

- upoznavanje učenika sa primenom računara u različitim oblastima ljudske delatnosti;

- osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje različitih izvora informacija pomoću računara;

- osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje računarskih programa.

SADRŽAJI PROGRAMA

Operativni sistem (18)

Uključivanje i isključivanje računara. Interfejs operativnog sistema Windows. Rad sa prozorima. Ikona My Computer. Rad u Windows Explorer- u. Control Panel. Rad sa fontovima. Instalacija programa. Instalacija novih periferija. Održavanje diskova.

Rad sa tekstom (11)

Izgled osnovnog prozora. Rad sa dokumentima. Izgled i veličina strane, podešavanje margina. Upisivanje i korigovanje teksta. Formatiranje karaktera. Formatiranje pasusa. Štampanje. Rad sa tabelama. Rad sa slikama i objektima. Crtanje u tekstprocesoru.

Rad sa tabelama (11)

Podešavanje radnog okruženja. Radna sveska, radni list i prozor. Tipovi podataka. Ćelija. Redovi i kolone. Korišćenje formula i funkcija. Formatiranje ćelija. Štampanje. Rad sa grafičkim objektima i dijagramima.

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Program za izbornu nastavu Osnove informatike i računarstva usaglašen je sa programskim sadržajima tehničkog obrazovanja, tako da se funkcionalnom korelacijom sadržaji dopunjuju, tj. nema praznih koraka ni nepotrebnog preklapanja. Postignuta je funkcionalna povezanost nastavnih sadržaja redovne nastave tehničkog obrazovanja i izborne nastave informatike i računarstva. Informatički sadržaji u osnovnoj školi sadrže:

Opšteobrazovni modul, koji predstavlja obavezni deo nastavnih sadržaja koji se izučavaju u tehničkom obrazovanju kao informaciona tehnologija u sedmom i osmom razredu, sa fondom od 10-15 časova po razredu, sa mogućnošću da se taj fond poveća zavisno od ličnog opredeljenja učenika u delu realizacije modula. Tako učenici svoje interesovanje i aktivnost mogu da iskažu i u obaveznom delu nastave slobodnim izborom aktivnosti u okviru modula. Ovim se obezbeđuje kontinuitet u informatičkom obrazovanju učenika starijeg uzrasta u osnovnoj školi.

Osnovni modul - sadržaji u sedmom i delom u osmom razredu - izborni program koji se odnosi na operativni sistem Windows, rad sa tekstom i rad sa tabelama.

Izborni moduli daju mogućnost opredeljivanja učenika za primenu računara u oblastima koje se realizuju u osmom razredu sa 20 časova, u okviru jedne od ponuđenih oblasti: grafike i animacije, programiranja, Interneta, multimedije.

Prilikom realizacije tematske celine "Operativni sistem", treba upoznati učenike sa operativnim sistemom MS Windows. Potrebno je na samom početku upoznati učenike sa interfejsom MS Windows - a, sa posebnim naglaskom na radnu površinu - desktop i njegove delove (Taskbar, ikonice, pozadinska slika). Objasniti učenicima šta je Shortcat i razliku između desnog i levog klika mišem. Objasniti učenicima rad sa objektima u ikoni My Computer. U okviru ove nastavne jedinice upoznati ih sa organizacijom podataka, disketnom jedinicom, CD uređajem, a poseban akcenat staviti na "hard" disk, odnosno njegove particije. Pošto su učenici savladali ovaj deo programa, treba ih upoznati sa programom Windows Explorer. Učenicima ukazati na sličnosti sa ikonom My Computer, objasniti im rad sa objektima i funkciju desnog tastera miša u ovom programu, a poseban akcenat staviti na Clipboard (na kopiranje i premeštanje objekata). Svaki učenik treba da nauči da kopira odnosno premesti objekat sa diska na disketu (i obrnuto), kao i na CD uređaj. Nakon što su učenici savladali osnove, objasniti im i ostale objekte u Explorer- u, manipulaciju grupama objekata (pomoću tastera Shift ili Ctrl) i akcenat staviti na pronalaženje datoteka odnosno na opciju Find. Nakon što su savladali Explorer, učenicima omogućiti da vežbaju jedan čas te da samostalno prave direktorijume i da pronalaze određene vrste datoteka korišćenjem znaka ‚*‘ (na primer slike, *.jpg).

Objašnjavanje Control Panel-a početi sa podešavanjem izgleda radne površine i tastature. Svaki učenik treba da nauči da promeni pozadinsku sliku i da podesi ćiriličnu tastaturu. Ostala podešavanja, kao što su datum i vreme, podešavanje miša, multimedijalnih uređaja, zvuka i postavljanje password- a pokazati učenicima bez detaljnije obrade ovih opcija. Objasniti im šta su to fontovi i kako se instaliraju. Učenicima omogućiti jedan čas da ponove stečena znanja o ovoj oblasti u praksi tako što će vežbati da samostalno instaliraju font i da podešavaju izgled desktop-a. Učenicima treba pokazati kako se instalira program, a takođe i kako se uklanja nepotreban program opcijom Add/Remove programs. Jedan čas dopustiti učenicima da vežbaju instaliranje programa, a uklanjanje programa im dopustiti samo uz nadzor nastavnika. Objasniti module operativnog sistema (Accessories, Communication, Microsoft Fax, Multimedia) i kako se njima manipuliše.

Instalaciju novih periferija učenicima objasniti na praktičnom primeru. Objasniti im pojam plug&play (priključi i počni da koristiš) kao i tok instalacije. Dodatna podešavanja periferala (Control Panel/System) samo informativno pomenuti. Na posebnom času za vežbanje svaki učenik treba da instalira program sa CD-a, da ga pokrene i na kraju da ga pod nadzorom nastavnika ukloni sa računara. Poslednja jedinica koju treba obraditi u ovoj temi jeste održavanje diskova i tu treba naročito staviti akcenat na Scan Disk, na njegovo podešavanje i na ispravku pronađenih grešaka. Nakon toga obnoviti pređeno gradivo.

Prilikom realizacije tematske celine "Rad sa tekstom", pokazati učenicima na koje se načine može pokrenuti tekstprocesor (ikonica, Start/Programs, Start/Run). Posebnu pažnju obratiti na radni prostor, kao i na glavni i tasterski meni. Svaki učenik treba da nauči kako se postavljaju i uklanjaju toolbar-ovi. Pokazati učenicima kako se kreira novi dokument, odnosno kako se otvara već postojeći. Objasniti kako se snima dokument i naročito naglasiti razliku između komandi Save i Save As. Pošto su obrađene osnovne komande File menija, objasniti učenicima kako se određuje izgled i veličina strane, kao i margine (dijalog Page Setup).

Pošto su se upoznali sa osnovnim operacijama u tekstprocesoru, učenicima detaljno objasniti funkcije tastera sa tastature, naročito onih koji su neophodni za rad u tekstprocesoru (Del, Backspace, Insert…), kao i pojam kurzor- a. Pokazati kako se selektuje tekst, a nakon toga učenici sami treba da primene opcije Clipboard- a koje su naučili u prethodnoj temi (Cut, Copy, Paste).

Pojam formatiranja objasniti na primeru karaktera, objašnjavajući učenicima dijalog Font. Kroz praktičan rad učenici treba da savladaju tehniku promene izgleda karaktera (promena veličine, boje, vrste fonta). Kod formatiranja pasusa objasniti funkciju tastera Enter i dijalog Paragraph, odnosno kako se vrši ravnanje teksta, uvlačenje redova i definisanje proreda. U okviru ove jedinice pokazati učenicima i dijalog Bullets and Numbering. Učenicima obezbediti dovoljno vremena da utvrde stečeno znanje kroz praktičnu izradu zadataka.

U nastavnoj jedinici štampanje objasniti ukratko učenicima kako se instalira štampač i posebno se osvrnuti na dijaloge Print i Print Preview sa svojim komandama. Detaljnije opisati opcije koje se odnose na rang štampanja, kao i na kvalitet i vrstu štampe (da li je u pitanju grafika ili samo tekst).

Prilikom rada sa tabelama, svaki učenik treba da nauči kako da umetne tabelu u dokument (dijalog Insert Table). Objasniti redove i kolone i kako se kreće kroz ćelije tabele. Pokazati učenicima kako se selektuju delovi tabele ili cela tabela.

Nakon što su savladali rad sa tabelama, učenicima treba objasniti na koji način se radi sa slikama i drugim objektima u tekstprocesoru korišćenjem menija Insert. Demonstrirati takođe, upotrebu Word Art- a i Chart- a. Nakon toga nastaviti sa grafikom u tekstprocesoru i to sa toolbar- om Drawing. U ovoj nastavnoj jedinici pokazati učenicima kako se crtaju objekti, gotove objekte (Autoshapes) kao i tekst boksove, i objasniti im kako se vrši promena boje fonta, linija i površine.

Prilikom realizacije tematske celine "Rad sa tabelama", upoznati učenike sa načinima pokretanja programa i sa izgledom osnovnog prozora. Upoznati ih sa alatkama u programu i objasniti pojam aktivne ćelije. Posle osnovnih uputstava, pokazati učenicima kako se otvara (nova i postojeća) i zatvara radna sveska kao i pronalaženje podataka. Objasniti takođe, učenicima pojam radnog lista, kako se aktivira, imenuje i briše. Učenici treba da se upoznaju i sa pojmom prozora u MS Excel- u, kao i sa raspoređivanjem i otvaranjem više prozora.

Tipove podataka objasniti učenicima sa posebnim naglaskom na brojevima i tekstu, a ukazati i na mogućnost unosa broja kao teksta, kao i na logičke vrednosti. Pojam ćelije povezati sa pojmom ćelije u tekstprocesoru i objasniti osnovne operacije nad ćelijom, kao što su unos, izmena i brisanje, kao i umetanje vrednosti. I u ovoj temi podsetiti učenike na opcije Clipboard- a i na njihovu primenu u MS Excel- u. Objasniti učenicima kako se selektuje ćelija, red i kolona, i kako se vrši umetanje istih objekata. Prilikom rada sa redovima i kolonama, pokazati učenicima kako se podešava visina reda i širina kolone. Objasniti korišćenje formula i funkcija, sa posebnim naglaskom na računskim operacijama, Auto Sum, Sum, Average.

Obezbediti učenicima jedan čas za vežbanje i izradu praktičnih zadataka.

Formatiranje ćelija objasniti sa akcentom na postavljanju okvira i boje, a takođe pokazati učenicima i kako se vrši poravnavanje i numerisanje ćelija.

Podsetiti učenike na štampanje u tekstprocesoru i uspostaviti korelaciju sa Excel-om. Objasniti pripremu za štampu, Page i Margins.

Na kraju obrade ove teme pokazati učenicima alate za crtanje objekata i dijagrama, i kroz praktičan rad dopustiti im da ponove stečena znanja.

Osmi razred

(60 časova godišnje)

Operativni zadaci

- Upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programa za grafiku i animaciju;

- Upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programiranja;

- Upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti komunikacija;

- Upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti multimedije;

- Osposobljavanje za samostalno korišćenje računarske grafike i zvuka;

- Osposobljavanje za izradu jednostavnih algoritama i računarskih programa.

SADRŽAJI PROGRAMA

Primena računara u oblasti grafike i animacije (10)

Uvod u oblast grafike i animacije. Program za grafiku. Rad sa dokumentima. Crtanje osnovnih grafičkih elemenata. Palete. Rad sa objektima.

Primena računara u oblasti programiranja (10)

Uvod u programiranje. Tipovi podataka i deklarisanje promenljivih. Osnovne komande programskog jezika. Kontrolne strukture i petlje. Demonstracija mogućnosti programskog jezika.

Primena računara u oblasti komunikacije računara - Internet (10)

Pojam računarske mreže. Internet. Prijavljivanje na sistem. Servisi na Internetu. Program za pregled podataka. WWW. Elektronska pošta. Praktičan rad na mreži.

Primena računara u oblasti multimedije (10)

Uvod u multimediju. Kreiranje prezentacije. Dodavanje efekata. Implementacija zvuka. Korišćenje AV opreme. Demonstracija mogućnosti programa.

Izborni moduli (20)

Izabrana poglavlja za produbljivanje znanja iz jedne od ponuđenih oblasti: grafika i animacija, programiranje, Internet ili multimedija.

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Prilikom realizacije tematske celine "Primena računara u oblasti grafike i animacije" upoznati učenike sa programskim paketom za crtanje (Paint) i objasniti načine pokretanja programa. Nakon toga objasniti sve alatke u programu sa posebnim osvrtom na Tool Box. Objasniti takođe, učenicima kako se kreira novi, odnosno kako se otvara postojeći dokument. Svaki učenik treba da isproba rad sa svim alatkama. Nakon što su se upoznali sa alatkama, pokazati učenicima kako se crtaju osnovni grafički elementi (krug, pravougaonik) i kako se koriste boje, odnosno Color Box. Kroz praktičan rad svi učenici treba da nauče da nacrtaju svaki zadati oblik kombinujući stečena znanja.

Nakon toga, učenicima objasniti komande koje se nalaze unutar menija View i Image. U okviru menija Image, posebno objasniti učenicima rotiranje i promenu veličine dokumenta, odnosno komande Flip/Rotate i Stretch/Skew. Podsetiti učenike na komande Clipboard- a (Cut, Copy i Paste) i pokazati im kako se one primenjuju u ovom programu. Tom prilikom pokazati učenicima i kako se vrši pomeranje objekata.

Demonstrirati učenicima mogućnosti složenijeg programskog paketa, koji će im biti detaljnije objašnjen u okviru izbornog modula (Photo Shop, Flash, Corel Draw, GIF Animator,...).

Prilikom realizacije tematske celine "Programiranje i programski jezici", objasniti učenicima pojam i razvoj programskih jezika, a naročito se osvrnuti na pojam algoritma. Svaki učenik treba da napiše jednostavniji algoritam. Programski jezici koji se preporučuju jesu: Pascal ili Visual Basic. Prelazak algoritma u program učenicima objasniti postepeno, sa deklarisanjem promenjivih, tipovima podataka i komandom dodele vrednosti. Jedan čas vežbati sa učenicima kreiranje jednostavnih programa koji zahtevaju samo komandu dodele vrednosti (na primer, program za sabiranje dva broja).

Kontrolnu strukturu IF...Then...Else objasniti detaljno (uz algoritam) i vežbati sa učenicima jednostavnije programe koji uključuju korišćenje kontrolne strukture, kao i komande unosa i ispisa (Read, Write).

Kontrolnu strukturu For...To takođe detaljno prezentovati uz algoritam. Jedan čas vežbati izradu zadataka. Svi učenici treba da znaju da napišu jednostavniji program koji zahteva neku od kontrolnih struktura. Demonstrirati učenicima mogućnosti programskog paketa, odnosno izradu težih programa.

U izbornim modulima uraditi složenije primere programa, povezujući ih sa gradivom iz drugih predmeta (matematika, fizika, hemija...).

Tematsku celinu "Primena računara u oblasti komunikacija" započeti objašnjavanjem pojma računarske mreže, načina na koji su povezani računari i vrsta mreža. Nakon toga objasniti učenicima pojam interneta i načine povezivanja računara na internet. Posebno se osvrnuti na uspostavljanje modemske dial-up konekcije i objasniti učenicima pojmove User Name i Password. Od internet servisa objasniti samo one koji se najčešće koriste. Pokazati učenicima program za pregled podataka Browser i objasniti njegove delove, sa posebnim osvrtom na liniju sa menijima i na toolbar- ove. Jedan čas ponoviti sa učenicima obrađeno gradivo. Kao internet servis koji se najviše koristi detaljno objasniti World Wide Web i njegov princip rada. Objasniti pojam sajta i hiperteksta, odnosno pojam linka. Servis e-mail objasniti pomoću nekog od programa za elektronsku poštu (na primer Outlook Express). Uz praktičan rad na mreži svaki učenik treba da nauči da pronalazi određene sadržaje na internetu, kao i da prima i šalje poštu.

U izbornim modulima demonstrirati brz pronalazak informacija na internetu i realizovati timski projekat povezujući znanja iz informatike i ostalih predmeta koji se uče u školi.

Prilikom realizacije tematske celine "Primena računara u oblasti multimedije", upoznati učenike sa osnovnim elementima multimedije (tekst, slika i zvuk) i objasniti učenicima pokretanje i interfejs programa za multimediju (Power Point). Osnovne komande u programu objasniti uz poseban osvrt na komande za kreiranje slajdova. Kroz praktičan rad upoznati učenike sa slikama i efektima u programu. Obezbediti učenicima dovoljno vremena da utvrde stečeno znanje. Implementiranje zvuka u multimedijalnu prezentaciju demonstrirati učenicima i dopustiti im da samostalno vežbaju kreiranje prezentacija uz primenu svih elemenata multimedije. Povezivanje računara sa AV uređajima demonstrirati učenicima na raspoloživoj opremi. Jedan čas odvojiti za demonstriranje mogućnosti programa i upoznati učenike sa složenijom aplikacijom. U izbornim modulima vežbati kreiranje tematskih prezentacija.

NAPOMENA: Izborni program treba prilagoditi uslovima u kojima se on realizuje u okviru svake škole pojedinačno (tehnička opremljenost, prostor i kadrovska struktura).

Preporučuje se da broj učenika po jednom računaru ne bude veći od dva."

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".