Prethodni

4. U delu Programa za predmet Likovna kultura, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"LIKOVNA KULTURA

Cilj i zadaci

Cilj obrazovno-vaspitnog rada u nastavi likovne kulture je da se podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa humanističkim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.

Zadaci vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture sastoje se u razvijanju učenikove sposobnosti za:

- sve likovne elemente;

- likovni stvaralački rad;

- različite materijale i medije;

- estetske kriterijume;

- likovna umetnička dela u okviru kulturne baštine i za savremena kretanja u umetnosti svog i drugih naroda;

- vizuelnu percepciju i apercepciju;

- kreativno mišljenje;

- oplemenjivanje životnog i radnog prostora;

- aktivno stvaralačko sudelovanje u kulturnom i umetničkom životu sredine;

- aktivno estetsko unapređivanje svoje okoline i očuvanje prirode i baštine zavičaja i domovine;

- negovanje ukupnih ljudskih dostignuća;

- buduća zanimanja;

- emancipaciju ličnosti učenika;

- kulturu rada.

Sedmi razred

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- prošire iskustva u likovnom izražavanju i razviju likovno-estetski senzibilitet za: arabesku, proporcije, kompoziciju i prostor, objedinjavanje pokreta igre i zvuka;

- upoznaju osnovne elemente likovne organizacije i pripreme se za samostalno i kolektivno preoblikovanje određenog prostora;

- se osposobe da povezuju likovni rad s literarnim scenskim izrazom, zvukom i pokretom - upoznaju vrednosti spomenika kulture i kulturnu baštinu u zavičaju.

SADRŽAJI PROGRAMA

Osmi razred

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- se osposobe da opažaju i predstavljaju: slobodne kompozicije vizuelne metaforike, kontrasta, jedinstva i dominante u prostoru fantastike;

- formiraju navike za viši nivo kulture rada, kvalitet proizvoda, kulturu života i slobodnog vremena;

- se likovno opismene, razviju kreativne sposobnosti, pripremaju za efikasno i savremeno uključivanje u rad, odnosno za različita zanimanja.

SADRŽAJI PROGRAMA

DODATNI RAD

Sedmi i osmi razred

(Orijentacioni sadržaji programa)

FILM

Teorija filma

Specijalnost filmskog jezika i načina filmskog izražavanja; način snimanja - kadar, gro-plan, uglovi snimanja, kretanje kamere; montaža; tehnički problemi filma; tehnologija razvijanja filma; idejna strana filma; kratka istorija filma; praktični zadaci - lakši zadaci u realizaciji.

Praktičan rad

Animiranje kolaž-tehnikom, animiranje pomoću crteža, izrada kraćih dokumentarnih filmova.

ARHITEKTURA

Teorija, potreba za oblikovanjem prostora; namena zgrada, materijali i tehnike gradnje, najosnovniji oblici u arhitekturi - stilovi u arhitekturi; savremena arhitektura i urbanizam u realizaciji arhitektonskih ideja, upoznavanje sa tehničkim crtanjem - perspektiva.

OBLIKOVANJE I ZAŠTITA SREDINE

Čovek menja prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba; korišćenje energije i oblikovanje materijala dovodi do otpadaka gasovite, tečne i čvrste prirode koji zagađuju čovekovu sredinu. Zakonitosti u ekologiji; biološka ravnoteža u prirodi; poremećen odnos između biosfere i tehnosfere. Ergonomija, odnos čoveka - predmet; kulturne i funkcionalne vrednosti čovekovog rada; glavni uzroci zagađivanja sredine; nedovoljna organizovanost života i rada na zemlji dovodi do neregulisanog priraštaja stanovništva; neracionalno korišćenje energije i sirovina i zagađenost čovekove sredine dovode u opasnost opstanak čovečanstva. Mogućnost zaštite prirodne čovekove sredine.

VAJANJE

Teorijske poruke

Volumen i prostor, opšta orijentacija u vajarskim oblastima. Funkcija plastike u arhitekturi, eksterijeru i enterijeru. Dekorativna skulptura. Vajarski materijali, alati i proces rada pri izradi vajarskog dela. Oprema i čuvanje vajarskog rada. Oblici i umnožavanje vajarskih radova. Sadržaji i ideje u vajarskim delima u prošlosti i sada.

Praktičan rad (mogućnosti izbora prema varijantama)

Meki materijal - glina, gips, priprema i izrada konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom ili gipsanom kašom. Nanošenje gline ili gipsa. Gipsana kaša sa usporenim vezivanjem. Finalna obrada i sušenje radova. Izrada jednostavnih alata za rad. Opremanje i čuvanje izvajanih radova. Pečenje glinenih predmeta.

Drvo i vajarski radovi od drveta. Puna plastika u drvetu, reljef, upotreba, raznovrsnih dleta, noževa, struga i alata za glačanje. Izbor drveta i njegova obrada. Kuvanje drveta, sečenje, struganje, glačanje, lakiranje i patiniranje. Opremanje i konzerviranje vajarskih radova.

Vajanje u metalu. Kovačka obrada metala, vajanje metala, obrada metalnih listića i lima. Sečenje metala, spajanje (zakivanjem, lepljenjem i varenjem), bušenje, izvlačenje i poliranje. Zaštita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih radova.

Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili odgovarajućem kamenu. Izrada svih oblika plastike koje dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen). Korišćenje dleta, sekača, noža i čekića, brušenje, glačanje i patiniranje. Oprema i čuvanje vajarskih radova.

PLASTIČNE MASE

Odlivci (gips, plastika, metal) i umnožavanje vajarskih radova. Priprema kalupa, pravljenje mase za odlivke i skidanje kalupa. Oblikovanje u peščanom kalupu i oblikovanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka, patiniranje i opremanje odlivaka.

KERAMIKA

Uvod u keramiku. Istorija keramike, keramički proizvodi, tehnologija keramike.

Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom.

Mešanje, gnječenje, dodavanje i oduzimanje mase gline.

Plastične forme.

Ispupčenje i udubljenje forme, pun i prazan prostor u raznim funkcijama (opeka sa šupljinama i slično).

Elementarno upoznavanje reljefa i razlika između reljefa i pune plastike u prostoru.

Obrada površina, upoznavanje crta utiskivanjem drugih oblika ili reljefnim dodacima.

Izrada dekorativnih i funkcionalnih predmeta.

Proces sušenja i kontrola sušenja, slaganje - punjenje peći predmetima, nadgledanje pečenja, hlađenje i pražnjenje peći.

Slikanje pečenih predmeta. Pečenje i kontrolisanje pečenja i slikanje glaziranih predmeta.

Oslikavanje keramičkih pločica emajlom i glazurom.

Izrada kalupa i livenje keramičkih predmeta (broševi, medaljoni, pepeljare i vaze za ikebanu).

PRIMENJENA GRAFIKA

Osnovi primenjene grafike. Korišćenje reproduktivne grafike u industriji. Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu.

Grafika u dve boje - nacrt za plakat. Grafika u više boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolažu).

Grafika i grafički slog (korišćenje grafike letraset-slova).

Grafika-skica za poštansku marku. Grafika i ambalaža (kutije - nacrt i finalni rad).

Plakat - izvođenje visokom štampom. Plakat - nacrt-skica kolažom.

TAPISERIJA

Istorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku. Tapiserija u VIII i XIX veku. Savremena tapiserija. Izražajna sredstva tapiserije.

Tehnika tapiserija. Materijali za tkanje; način tkanja: boje (biljne i mineralne) i načini bojenja. Praktični rad. Izrada nekoliko manjih tapiserija u raznim tehnikama.

SLOBODNE AKTIVNOSTI

Crtanje, slikanje, vajanje, primenjena grafika; scenografija; keramika; tapiserija; zidno slikarstvo, vizuelne komunikacije; istorija umetnosti i teorijsko izučavanje kulturnog nasleđa naroda i narodnosti; praćenje savremenog likovnog života (izložbe i druge likovne manifestacije).

Formiranje i čuvanje zbirki (individualnih ili zajedničkih kolekcija): crteža, slika, grafika, figura (originala ili reprodukcija), vrednih stvari (delovi nošnje, stare pegle, stari satovi, itd.), interesantnih oblika iz prirode (korenje, kamen, itd.), umetničkih fotografija (crno-belih i u boji).

U toku školske godine članovi likovne sekcije učestvuju u estetskom uređivanju škole i njene okoline i u pripremanju i opremi izložbi i raznih drugih manifestacija u vaspitno-obrazovnoj organizaciji u okviru kulturne i javne delatnosti. Uloga nastavnika je veoma značajna u podsticanju, okupljanju i angažovanju učenika.

DOPUNSKI PROGRAM ZA ŠKOLE SA NASTAVOM NA ALBANSKOM JEZIKU

Sedmi razred

Manastir Apolopije (na moru), slikani portret Mihajla VIII Paleologa, vizantijskog cara u crkvi iz XI-XIII veka.

Osmi razred

Džamija u Beratu.

Dževdet Džafa, akademski slikar.

DOPUNSKI PROGRAM ZA ŠKOLE SA NASTAVOM NA BUGARSKOM JEZIKU

Sedmi razred

Zbirka metalnih predmeta u prilici u Sent-Miklošu. Keramika (ikona svetog Teodora).

Osmi razred

Impresionisti (Konstantin Strkelov, Boris Donov).

Moderna umetnost (Vladimir Dimitrov, Ivan Milev).

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Smisao planiranja sadržaja programa likovne kulture je da se utvrde zadaci na svakom času koji bi najpotpunije razvijali sve likovne sposobnosti učenika, naročito sposobnosti koje podstiču stvaranje, kao i one koje omogućuju stvaranje. Stoga, gradivo treba planirati da se postigne:

- viši nivo opažanja;

- osposobljenost primanja;

- odgovarajući nivo razumevanja;

- sposobnost postupanja.

Vrste plana:

- godišnji plan;

- operativni plan rada (polugodišnji, mesečni).

Godišnji plan rada treba da sadrži pregled likovnih celina i broj časova predviđenih za određene sadržaje.

Operativni polugodišnji plan rada treba da bude detaljno razrađen i da sadrži sledeće rubrike: mesec; osnovni cilj i zadatak (vaspitni i obrazovni) nastavni sadržaj; oblik rada; korelaciju sa drugim predmetima; sredstva i medije i primedbe u koje se ubeležavaju promene.

Ostvarivanje sadržaja:

Sadržaje programa likovne kulture treba ostvariti

1. primanjem (učenjem), tako što će učenicima biti omogućeno da stiču znanja iz oblasti likovne kulture, savladavaju tehnološke postupke likovnog rada u okviru određenih sredstava i medija i da upoznaju zakonitosti i elemente likovnog jezika;

2. davanjem (stvaranjem) putem podsticanja učenika da se izražavaju u okviru likovnih aktivnosti i ostvaruju rezultate (uvek na višem nivou kultivisanje i jačanje likovne osetljivosti).

Za nastavu likovne kulture, na osnovu sadržaja i metodičkih oblika usmerenosti obrazovno-vaspitnog procesa u pravcu bogaćenja dečijeg estetskog iskustva, određeni ciljevi i zadaci proizašli su iz likovne umetnosti teorije stvaralaštva i razvojne psihologije.

Strukturu programa čine:

1. nastavni sadržaji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanja sadržaja likovne kulture, poznavanje dela likovnih umetnosti i elemenata likovne pismenosti;

2. motivacioni sadržaji praktičnih likovnih aktivnosti učenika koji obuhvataju:

- domen učeničkih doživljaja;

- domen korelacije s drugim obrazovno-vaspitnim područjima;

3. likovni mediji i sredstva (korišćenje likovnih disciplina i upotreba određenih materijala u oblikovanju).

Ovako koncipiranim programom likovne kulture naglašena je usmerenost obrazovno-vaspitnog procesa ka jačanju likovnih sposobnosti učenika, zatim ka bogaćenju likovnog jezika, i takođe ka formiranju pozitivnih navika i bogaćenju vlastite sfere estetskog iskustva.

Pretpostavka kreativnosti učenika u domenu likovnih aktivnosti podrazumeva da motivacioni sadržaji budu raznovrsni, primereni uzrastu i interesovanjima učenika. Metodske postupke i oblike rada nastavnik koncipira usaglašavajući obrazovno-vaspitne zadatke (likovne probleme) sa pobuđenim interesovanjem učenika da ove zadatke prihvati na nivou samoinicijative. Uloga nastavnika naglašena je u fazi izbora i didaktičke pripreme motivacionog sadržaja, dok izbor teme zavisi od suštine likovnog zadatka, odnosno konkretnog sadržaja kojim se učenik motiviše za rešavanje određenog likovnog problema. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadržaja, a teme su u službi realizacije predviđenih zadataka. Ali u procesu pripremanja za rad temama treba posvetiti posebnu pažnju kako ne bi ovladale sadržajima (što je do sada pokazala nastavna praksa). Kao i u mnogim drugim pristupima i u ovom slučaju se očekuje kreativan odnos nastavnika prilikom izbora tema, zavisno od likovnog problema. Teme treba pronalaziti u povezivanju s drugim oblastima, i to uz razgovor sa učenicima.

U strukturi sadržaja nastavnog rada koja se odnosi na praktične likovne aktivnosti učenika podrazumeva se oslanjanje na širi izbor likovnih sredstava i medija, odnosno savremenih likovno-poetskih sadržaja i iskustava. Likovna osetljivost učenika ostvaruje se i kao pripremljenost za aktivno učestvovanje u stvaranju estetskih vrednosti koje zahteva naše vreme i kao sposobnost vrednovanja i kritičkog odnosa savremenog trenutka. Ovakav pristup doprinosi neposrednosti doživljaja likovnog čina i pospešivanju imaginativnih i kreativnih mogućnosti učenika.

OBRAZOVNI STANDARDI

Nastavni sadržaji likovne kulture problemski postavljeni vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda i proizlaze jedan iz drugog. Polazeći od uzrasnih mogućnosti učenika, vodilo se računa o prilagođenosti i spiralnim krugovima sadržaja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, što je i određeno u operativnim zadacima. Takvi sadržaji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se stiče u praktičnom, delimično i teorijskom radu putem analiza umetničkih dela i učeničkih radova. Nivo obrazovanosti je u skladu sa specifičnošću ove nastavne oblasti, što podrazumeva i odgovarajuće instrumente za snimanje znanja učenika po razredima. Iz toga proizlazi da učenicima treba pružiti informacije na nivou programa, što podrazumeva i usvajanje znanja.

Paralelno s tim treba ih usmeravati u kreativnom praktičnom radu i procesima igara, gde ponuđene informacije nisu okviri delovanja i definitivne vrednosti.

Ukupno sadržaji nastave likovne kulture u osnovnom obrazovanju i vaspitanju mogu da se podvedu pod sledeću shemu informativne strukture:

1. OPAZITI 2. PRIMITI 3. RAZUMETI 4. POSTUPITI

Nivo prve dimenzije (opažanja) podrazumeva tri osnovna faktora

1. kvalitet opažanja u sadržajnom pogledu; 2. brzina i tačnost percepcije; 3. tačnost opažanja pojedinačnih elemenata u određenoj situaciji.

Nivo druge dimenzije obuhvata elemente razumevanja opaženih i primljenih likovno-vizuelnih kvaliteta.

Nivo treće dimenzije je razumevanje opažene i primljene informacije, tj. neophodno je vođenje razgovora o strukturiranju određene informacije.

Nivo četvrte dimenzije podrazumeva primenu (postupanje) u praktičnom i teorijskom radu.

Ova struktura je orijentacija nastavnicima za vrednovanje nivoa znanja, a odnosi se na sve metodske celine u programu od četvrtog do osmog razreda

PRAĆENJE I VREDNOVANJE RADA UČENIKA

Tokom realizacije zadataka u svim metodskim celinama po razredima, gde se nastavnik pojavljuje u ulozi prenosioca znanja i animatora dečjeg stvaralaštva, moguće je proveravati i pratiti nivo i kvalitet procesa i rada učenika po navedenim standardima. Nadalje treba imati u vidu činjenicu da se svaki od navedenih nivoa (počev od opažanja preko primanja razumevanja pa do postupanja) može ocenjivati od dva do pet. Iz toga proizlazi napomena o kompleksnosti ocene i sugestija za sledeći pristup:

Dovoljan (2) usvojenost sadržaja na nivou OPAŽANJA;

Dobar (3) usvojenost sadržaja na nivou OPAŽANJA i PRIMANJA;

Vrlo dobar (4) usvojenost sadržaja na nivou OPAŽANJA i PRIMANJA i RAZUMEVANJA;

Odličan (5) usvojenost sadržaja na nivou OPAŽANJA, PRIMANJA, RAZUMEVANJA i POSTUPANJA.

Prilikom ocenjivanja treba imati u vidu da neće svi učenici biti na istom nivou opažanja, primanja, razumevanja i postupanja. To su činjenice koje nastavnika upućuju na budnost i realnost polazeći od zahteva programa i psihofizičkih mogućnosti učenika u čijim redovima mogu da budu zastupljeni svi nivoi ocenjivanja sa različitim stepenima."

5. U delu Programa za predmet Muzička kultura, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"MUZIČKA KULTURA

Cilj i zadaci

Cilj obrazovno-vaspitnog rada u nastavi muzičke kulture je da se stvaranjem interesovanja za aktivno bavljenje muzikom podstiču stvaralačke sposobnosti, kognitivni razvoj učenika i doprinosi estetskom i etičkom razvoju njihove ličnosti.

Zadacima vaspitno-obrazovnog rada treba da budu obuhvaćene i objedinjene osnove muzičke i opšte kulture učenika, a to su:

- stvaranje aktivnih slušalaca i ljubitelja muzike;

- osposobljavanje učenika za stvaralačke muzičke aktivnosti kojima se doprinosi razvoju kreativnog mišljenja;

- slušanje i razumevanje muzičkih poruka umetničkog dela kojima se doprinosi razvoju muzičkog mišljenja; negovanje kultivisanog muziciranja u svim oblicima obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima, posebno u horu i orkestru i drugim vokalnim i instrumentalnim sastavima;

- osposobljavanje učenika za doživljavanje i razumevanje muzike, za estetsko procenjivanje umetničkih dela i za muzičku interpretaciju;

- upoznavanje kulturne baštine i savremena kretanja u muzičkoj umetnosti svoga i drugih naroda;

- upoznavanje osnova muzičke pismenosti i izražajnih sredstava muzičke umetnosti.

Sedmi razred

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- slušanjem upoznaju i prepoznaju nove instrumente i ansamble;

- slušanjem prepoznaju žanr pojedinih kompozicija;

- pevaju po sluhu i iz nota različite pesme i kanone;

- sviraju izražajno, uz veće tehničke zahteve u odnosu na prethodni razred;

- usvajaju nove elemente muzičke pismenosti;

- se stvaralački angažuju u svim muzičkim aktivnostima i da sami stvaraju muziku;

- se aktivno bave pripremanjem programa za interna slavlja, kao i za druge javne nastupe i takmičenja.

SADRŽAJI PROGRAMA

Slušanje muzike

Obavezna dela

P. Konjović: Velika čočečka igra iz opere Koštana
D. Despić: Vinjete za duvački kvintet
M. Musorgski: Slike sa izložbe u orkestarskoj i klavirskoj verziji (izbor)
V. A. Mocart: Koncert za violinu i orkestar br. 1 (I stav)
L. V. Betoven: Koncert za klavir i orkestar br. 1 C-dur (I stav)
A. Dvoržak: Koncert za violončelo i orkestar h-moll (III stav)
B. Smetana: Vltava
J. S. Bah: Tokata i fuga
G. F. Hendl: Muzika na vodi (tri stava po izboru)
V. A. Mocart: Koncert za flautu i orkestar (I stav)
Bitlsi: Yesterday
Dž. Geršvin: Rapsodija u plavom
S. Atanacković: Veličanije Caru Lazaru

Slušati najmanje osamnaest kompozicija različitog žanra i karaktera.

Na muzičkim primerima upoznati gudačke instrumente, drvene i limene duvačke instrumente, instrumente sa okidanjem žica i udaraljke.

Vrste orkestara i njihovi sastavi.

Na slušanim primerima informativno upoznati muzičke oblike: svitu, rondo, temu sa varijacijama, simfonijsku poemu, uvertiru, sonatni stav, sonatni ciklus, simfoniju i koncert bez detaljne analize oblika.

Na osnovu slušanih dela i njihovih oblika sumirati stečena znanja i informacije o najznačajnijim kompozitorima i izvođačima.

Pored navedenih kompozicija za slušanje nastavnik slobodno bira i druga muzička dela, iz domaće i strane literature, koja omogućavaju realizaciju ciljeva i zadataka predmeta, a istovremeno odgovaraju interesovanjima i mogućnostima učenika da dožive i shvate poruku umetničkog dela.

Pevanje i sviranje pesama i osnove muzičke pismenosti

Obraditi pevanjem ili sviranjem po sluhu i sa notnog teksta najmanje dvanaest pesama i tema.

Primenjivati muzičku pismenost uz eventualna objašnjenja novih lestvica i ritmičkih okosnica.

Dečje muzičko stvaralaštvo

Improvizovati instrumentalnu kompoziciju ili melodiju sa tekstom. Smišljati aranžmane za kompozicije koje se pevaju ili sviraju. Komponovati zaokružene celine.

U svim područjima rada negovati stvaralačko angažovanje učenika: u slušanju muzike, pevanju i sviranju.

Osmi razred

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- prepoznaju teme iz poznatih kompozicija domaćih i stranih kompozitora;

- upoznaju muziku različitih žanrova;

- stečena stvaralačka iskustva i iskustva u slušanju muzike koriste za procenu svojih i drugih muzičkih dela;

- se angažuju u svim muzičkim aktivnostima i da sami stvaraju muziku;

- se aktivno bave pripremanjem programa za takmičenja i javne nastupe.

SADRŽAJI PROGRAMA

Slušanje muzike

Obavezna dela

S. Mokranjac: Stavovi iz Liturgije
V. A. Mocart: Simfonija br. 40 g-moll (I stav)
L. V. Betoven: uvertira Egmont
K. M. Veber: Končertino za klarinet i orkestar op. 26
F. Šopen: Poloneza As-dur
Đ. Rosini: Arije Figara i Rozine iz opere Seviljski berberin
Ž. Bize: svita za orkestar Arležanka (dva stava po izboru)
S. Rahmanjinov: Prelid g-moll
E. Grig: svita Per Gint (dva stava po izboru)
S. Rajičić: Na liparu (dve pesme po izboru)
Dž. Geršvin: odlomci iz opere Porgi i Bes
S. Hristić: stavovi iz Opela

Slušati osamnaest kompozicija različitog žanra i karaktera.

Sistematizovati znanja o muzici: duhovna, narodna, zabavna, džez, scenska, filmska, elektronska i konkretna muzika.

Upoznati primenu računara u muzici; muzičke ustanove, institucije i profesije.

Pored navedenih kompozicija za slušanje, nastavnik se opredeljuje po slobodnom izboru i za druga muzička dela iz domaće i strane literature, koja omogućavaju realizaciju ciljeva i zadataka predmeta, a istovremeno odgovaraju interesovanjima i mogućnostima učenika da dožive i shvate poruku umetničkog dela. Muzička dela iz preporučenog izbora za slušanje.

Pevanje i sviranje pesama i osnove muzičke pismenosti

Obraditi pevanjem ili sviranjem po sluhu i sa notnog teksta najmanje dvanaest pesama i tema.

Na primerima za pevanje i sviranje primenjivati i proširivati stečena znanja muzičke pismenosti iz prethodnih razreda.

Dečje muzičko stvaralaštvo

Improvizovati instrumentalnu kompoziciju ili melodiju sa tekstom. Smišljati aranžmane za kompozicije koje se pevaju ili sviraju. Komponovati zaokružene celine.

U svim područjima rada negovati stvaralačko angažovanje učenika: u slušanju muzike, pevanju i sviranju.

PREPORUČNE KOMPOZICIJE ZA SLUŠANJE

Narodna muzika

Ansambl Renesans: Putničke melodije skomraha, Sadila moma kraj more lojze, Soko bira gde će naći mira, Turske igre, Kolo, Putnička melodija noću.
Ansambl Rukovet: Braćo i gospodo, Zaspala mi Carica Milica, Gusta mi magla padnala.
Banatski zaplet
Kreće se lađa francuska
Kroz ponoć nemu
Tamo daleko
Šano dušo, Šano mori
Što se bore misli moje

Duhovna muzika

S. Mokranjac: Akatist
S. Mokranjac: Liturgija
S. Mokranjac: Opelo
M. Topalović: Svjati mučenici (pesme za rezanje slavskog kolača)
S. Hristić: Opelo
H. Dobri: Hvalite imja Gospodne
J. Marinković: Molitva
J. Marinković: Na Veliki petak

Domaći kompozitori

I. Bajić: Knez Ivo od Semberije
D. Gostuški: Skerco in Š
D. Dević: Vinjete za duvački kvintet
E. Josif: Smrt Stevana Dečanskog (odlomak Balatta, Salmodia)
V. Kulenović: Klavirski koncert (odlomci)
LJ. Marić: Pesme prostora
P. Milošević: Simfonijeta (I stav)
S. Mokranjac: V rukovet
S. Mokranjac: VIII rukovet
A. Obradović: Kroz svemir (odlomci)
S. Rajičić: Simonida
J. Slavenski: Balkanofonija (odlomak)
K. Stanković: Srpska nacionalna pesma (Varijacije na temu Što se bore misli moje)
N. Hercigonja: Gorski vijenac (odlomci)
S. Hristić: Prva svita iz baleta Ohridska legenda

Strani kompozitori

B. Bartok: Muzika za gudače, čelestu i udaraljke
K. J. Bah: Koncert c-moll za violinu i orkestar (I stav)
J. S. Bah: Brandenburški koncert br. 2
J. S. Bah: Kantata o selu
J. S. Bah: Mali preludijum i fuga za orgulje C-dur
J. S. Bah: Tokata i fuga d-moll
K. F. E. Bah: Koncert za obou i orkestar Es-dur, I stav
L. V. Betoven: V simfonija, I stav
L. V. Betoven: I Gudački kvartet G-dur, op. 18 br. 2 (I stav)
L. V. Betoven: uvertira Egmont
L. V. Betoven: finale IX simfonije (odlomak)
L. V. Betoven: Sonata za klavir br. 25 G-dur, op. 79
Ž. Bize: svita za orkestar Arležanka
Ž. Bize: Karmen - Habanera
J. Brams: Mađarska igra br. 5
B. Britn: Vodič kroz orkestar za mlade
K. M. Veber: Končertino za klavir i orkestar op. 26
Đ. Verdi: hor Jevreja iz opere Nabuko
Đ. Verdi: arija Žermona iz opere Travijata
A. Vivaldi: Koncert za pikolo i gudače D-dur (III stav)
A. Vivaldi: Koncert za fagot i orkestar B-dur (I stav)
Dž. Geršvin: Rapsodija u plavom
K. V. Gluk: Orfej i Euridika
E. Grig: Per Gint (izbor)
A. Dvoržak: Koncert za violončelo i orkestar h-moll, op.104 (III stav)
K. Debisi: Popodne jednog fauna
M. Dermot: Kosa (odlomci)
Dok i Stejn: Violinista na krovu
D. Dragoneti: Koncert za kontrabas i orkestar (I stav)
F. Mendelson: Svadbeni marš
V. A. Mocart: Koncert za hornu i orkestar Es-dur (III stav)
V. A. Mocart: opera Čarobna frula
M. Musorgski: Boris Godunov
Đ. Pučini: Toska
S. Rahmanjinov: Prelid u g-mollu i Pajac
B. Smetana: Polka i Furijant iz opere Prodana nevesta
I. Stravinski: odlomci iz baleta Petruška
A. Hačaturjan: Igra sabljama iz baleta Gajana
G. F. Hendl: Koncert za trombon i orgulje, B-dur
G. F. Hendl: Muzika na vodi
P. I. Čajkovski: Španska igra iz baleta Labudovo jezero

Zabavna i džez muzika

Animals - House of rising
Beach Boys - Good Vibrations
Beatles - Yesturday
Beachet Sidney - When the saints…
Chuck Berry - Go, Johnny, go
Cohen Leonard - Suzanne
Gram Parsons - Love hurts
Jobim - Girl from Ipanema
Joplin Skot - Sinkopacije
Miller Glen - Moonlight serenade
Montan Iv - Natalie
Morricone Ennio - The good, the bad and the ugly
Piaf Edit - La vie an rose
Pink Floyd - Another brich in the wall
Screaming Jay Hawkins - I put a spell on you
Tango bolero
The Rolling Stones - Satisfaction
Valens Ritchie - Dona
Velvet Underground - Sunday morning
Weather Report - Birland
Young Nei I - Heart of Gold

PREPORUČENE PESME ZA PEVANJE I SVIRANJE

Himne

Državna himna
Himna svetom Savi
Školska himna

Narodna muzika

Nadžnjeva se momče i devojče
Sve tičice zapjevale
Sedi moma na pendžeru
Ti jedina
Treskavica kolo
Šano dušo

Duhovne pesme

Božiću, naša radosti
Isajija Srbin - Aliluja
Pomozi nam dragi Bože
K. Stanković - Mnogaja ljeta
Tropar za Božić
Tropar svetom Savi

Starogradske pesme

Ajde Kato, ajde zlato
Nebo je tako vedro
Što se bore misli moje

Pesme iz balkanskih ratova

Kapetan Koča putuje
Kreće se lađa francuska
Tamo daleko

Kanoni

M. Pretorijus - Živela muzika
M. Pretorijus - Osvanu dan
J. Hajdn - Intervali

Pesme koje su komponovala deca

M. Mitrović, OŠ "S. Marković", Beograd - Na reci
A. Struharova, OŠ "J. Čajak", Bački Petrovac - Snovi
D. Minić, OŠ "Despot Stevan Visoki", Despotovac - Spavaj Ana

Pesme nacionalnih manjina

Ak kojun (turska)
Bećareva šamija (albanska)
Zeka (mađarska)
Jela sam grožđe (mađarska)
Mala ptica (albanska)
Rodile su trnjine (rusinska)
Todoro, Todorke (bugarska)
Crvena jabuka (slovačka)
Čobančić (rumunska)
Đelem, đelem (romska)

Zabavna i filmska muzika

Adamo - Tombe la neige
L. Armstrong - Wonderful world
Đ. Balašević - Jedan d-moll
Bitlsi - Yesterday
M. Blanter - Kaćuša
Dž. Geršvin - Summertime
B. Dilan - Blonjing in the wind
D. Kraljić - Devojko mala, pesma iz filma Ljubav i moda
Ljubavna priča - iz istoimenog filma
pesma iz Italije - Que sera, sera
D. Modunjo - Volare
tema iz filma Nebeski jahači
Moja draga Klementina, iz istoimenog filma
O sole mio - Italija
E. Prisli - Are you lonesome tonight
Rjabinuška - Rusija
F. Sinatra - My way
S. V. Pavlovič - Podmoskovske večeri
Trojka (Rusija)
Čaj za dvoje - iz istoimenog filma
M. Džekson - Joshua

PREPORUČENE KOMPOZICIJE ZA RAD HOROVA

Pesme domaćih autora

K. Babić - Balada o dva akrepa
I. Bajić - Srpski zvuci
Z. Vauda - Mravi
Z. Vauda - Pahuljice
S. Gajić - Tužna muha
D. Despić - Kiša
D. Despić - Oglasi
D. Despić - Smejalica
V. Đorđević - Veće vrana
V. Ilić - Vodenica
D. Jenko - Bože pravde
D. Jenko - pesme iz Đida
J. Kaplan - Žuna
P. Konjović - Vragolan
J. Marinković - Ljubimče proleća
M. Milojević - Vetar
Miloje Milojević - Mladost
M. Milojević - Muha i komarac
S. Mokranjac - II rukovet|
S. Mokranjac - X rukovet
S. Mokranjac - XI rukovet
S. Mokranjac - Na ranilu
S. Mokranjac - Pazar živine
S. Mokranjac - Slavska
S. Mokranjac - Tebe pojem
S. Mokranjac - Himna Vuku
narodna - ne sedi Džemo (Karaklajić)
B. Simić - Pošla mi moma na voda
T. Skalovski - Makedonska humoreska
M. Tajčević - Dodolske pesme
M. Tajčević - I svita iz Srbije
Šistek-Babić - Oj, Srbijo

Strani kompozitori

Autor nepoznat - La violeta
J. Brams - Uspavanka
K. M. Veber - Jeka
G. Gusejnli - Мои цпльта
G. Dimitrov - Ана мьрзелана
Z. Kodalj - Katalinka
Z. Kodalj - Hidlo Vegen
O. Di Lasso - O che bon echo
L. Marencio - Ad una freska riva
V. A. Mocart - Uspavanka
D. Đovani - Chi la gagliarda
S. Obretenov - Gaûdar
Palestrina - Benediktus
Palestrina - Vigilate
B. Smetana - Doletele laste
F. Supe - Proba za koncert
F. Šopen - Želja
F. Šubert - Pastrmka

Kanoni

Autor nepoznat - Dona nobis Pacem
L. Kerubini - Na času pevanja
V. A. Mocart - Noć je mirna
J. G. Ferari - Kukavica
V. Ilić - Sine musica
J. Hajdn - Mir je svuda

VANNASTAVNE AKTIVNOSTI

DODATNI RAD

HOR I ORKESTAR

(Orijentacioni sadržaji programa)

Svaka osnovna škola je obavezna da organizuje rad horova, i to: hor mlađih razreda i hor starijih razreda. U svakoj školi u kojoj postoje uslovi treba da se osnuje školski orkestar. Časovi hora i orkestra se izvode kontinuirano od početka do kraja školske godine. Časovi hora i orkestra kao redovna nastava ulaze u fond časova nastavnika muzičke kulture:

Hor nižih razreda, 111 časova godišnje.

Hor viših razreda, 136 časova godišnje.

Časovi rada sa horom i orkestrom (koji su indentični sa trajanjem školskog časa - 45 minuta) unose se u raspored škole i deo su radne obaveze učenika koje odabere nastavnik. Učenici koji već pohađaju muzičku školu ne uključuju se u hor ili orkestar.

Hor

Repertoar školskih horova obuhvata odgovarajuća dela domaćih i stranih autora raznih epoha.

U toku školske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset kompozicija.

Orkestar

Školskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista koji izvode kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata koji pripadaju istoj porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov instrumentarijum, itd.), ili mešovitog sastava prema raspoloživim instrumentima. Repertoar školskog orkestra čine dela domaćih i stranih kompozitora raznih epoha, u originalnom obliku ili prilagođena za postojeći školski sastav.

U toku godine orkestar treba da izvede najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa horom.

Ako postoji orkestar u školi, fond časova je kao i za hor viših razreda, tj. 136 časova godišnje.

U svim školama u kojima rade nastavnik ili nastavnici koji vladaju nekim instrumentima organizuje se dodatna nastava za darovite i zainteresovane učenike u sviranju na pojedinim instrumentima.

Zadaci instrumentalne nastave su:

- da kod učenika razvija muzičke sposobnosti i želju za aktivnim muziciranjem i sudelovanjem u školskim ansamblima;

- da uporedo sa instrumentalnom nastavom učenicima daje i potrebna teorijska znanja;

- da i ovom nastavom podstiče kod učenika njihove kreativne sposobnosti i smisao za kolektivno muziciranje.

Nastava se odvija u grupi do četiri učenika, odnosno od pet do devet učenika kada se radi o blok flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od mogućnosti i interesovanja učenika, u dodatnoj nastavi se formiraju mali muzički sastavi.

Programom i sadržajima dodatne nastave obuhvatiti odgovarajuće udžbenike, priručnike i zbirke za pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagođena sastavima učenika dotične škole) domaćih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvođačkim mogućnostima učenika.

Učenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignuća iz dodatne muzičke nastave na školskim i drugim priredbama i takmičenjima.

Za dodatnu nastavu se određuje 1 čas nedeljno. Dodatna nastava je deo radne obaveze nastavnika i izabranih učenika. Učenici koji pohađaju muzičku školu ne uključuju se u dodatnu nastavu.

Slobodne aktivnosti

U svakoj osnovnoj školi ima muzički obdarene dece, čije se interesovanje i ljubav za muziku ne mogu zadovoljiti samo onim što im pruža nastava u razredu. Za takvu decu koja ne pohađaju muzičku ili baletsku školu može se organizovati dodatna nastava i tako se mogu uključiti u razne grupe ili školski orkestar.

Mogu se osnovati grupe pevača vokalnih solista i solista instrumentalista sa kojima se uvežbavaju solo pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti, mali kamerni instrumentalni sastavi, sekcija ljubitelja slušanja muzike - koji će slušati razna muzička izvođenja u školi ili van nje (koncerte, radio i televizijske emisije, muzičke filmove i sl.). Osim sekcija vokalnih solista, instrumentalnih solista i ljubitelja slušanja muzike moguće je organizovati sekciju mladih kompozitora sa kojima se radi individualno na razvoju muzičke kreativnosti. Takođe je moguće osnovati sekciju mladih etnomuzikologa koji će prikupljati malo poznate ili gotovo zaboravljene pesme sredine u kojoj žive. Broj i vrsta muzičkih sekcija koje je moguće osnovati u osnovnoj školi u odnosu na sposobnosti i interesovanja učenika određeni su samo afinitetom nastavnika i njegovim entuzijazmom.

Za slobodne aktivnosti se određuje 1 čas nedeljno.

Rad formiranih sekcija odvija se kontinuirano tokom cele školske godine.

Muzički kabinet

Za uspešnu realizaciju ciljeva i zadataka predmeta muzička kultura potrebno je stvoriti osnovne uslove. Nastavna sredstva zavise od mnogih činjenica i različiti su u raznim sredinama i školama, ali ne smeju biti ispod minimuma koji obezbeđuje normalan rad.

Svaka škola je obavezna da jednu učionicu ili drugu odgovarajuću prostoriju opremi kao muzički kabinet u skladu sa važećim normativom opreme i sredstava.

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Uvodne napomene

Ravnomerno mesto predmeta muzičke kulture koje zauzima u okviru obrazovno-vaspitnog rada osnovne škole jedan je od važnih faktora u postizanju željenih rezultata.

Sadržaji muzičke kulture treba da pruže učenicima dovoljno znanja i obaveštenosti koja će im omogućiti da razlikuju i procenjuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okružuje u svakodnevnom životu od onih informacija koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju.

Koncepcija programa muzičke kulture

U programu muzičke kulture istaknuto mesto ima slušanje muzičkih dela i aktivno muziciranje (pevanje i sviranje). Osnove muzičke pismenosti i muzičko-teorijski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muzičkog dela.

U programu je naveden minimum zahteva u savladavanju programa za pevanje, sviranje ili slušanje muzičkih dela, a nastavnicima se preporučuje da ovo područje i prošire. Naročitu pažnju treba posvetiti narodnim pesmama (samo izvornim), radi negovanja tradicije muzičkog folklora, a zbog nametnutog snažnog uticaja sredstava masovnih komunikacija, koja iz ovog područja najviše mesta daju tzv. novokomponovanoj narodnoj muzici. Mlade generacije sasvim nedovoljno poznaju pravu narodnu muziku, njenu raznolikost, bogatstvo sadržaja i izraza, i tako gube kontakt s jednim od najvažnijih i bitnijih elemenata muzičke kulture. Zato je obaveza nastavnika u savladavanju ovog dela gradiva da uspostave ravnotežu između pojedinih vrsta muzičkih dela koja su obuhvaćena programom, idući od narodnih pesama i igara ka kompozicijama za decu i drugim delima domaćih i stranih kompozitora.

Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka treba da bude aktivno učešće učenika na času, a nastavna jedinica je uvek umetničko delo. Pri tome treba obuhvatiti sva područja predviđena za taj razred i kombinovati razne metode u nastavi. Čas posvećen samo jednom području i izvođen samo jednom metodom ne može biti ni koristan ni zanimljiv za učenike, što vodi osiromašenju sadržaja i smisla predmeta.

Domaći pismeni zadaci ili pisani tekstovi, kontrolni zadaci i slično ne zadaju se za ovaj predmet ni u jednom razredu. Celokupno gradivo se ostvaruje samo u školi.

Nastavu predmeta treba povezivati sa muzičkim životom uže i šire sredine i učestvovati na muzičkim priredbama, takmičenjima, kulturno-umetničkim manifestacijama, itd.

Nastavni program sačinjen je od više područja koja čine sadržajnu i programsku celinu predmeta:

- Slušanje muzike;

- Pevanje i sviranje pesama i osnove muzičke pismenosti;

- Dečje muzičko stvaralaštvo.

ZAHTEVI PROGRAMA PO OBLASTIMA

Slušanje muzike

Slušanje muzike kao didaktička aktivnost i predmetno područje predstavlja osnovu i središte celokupnog obrazovno-vaspitnog procesa u nastavi muzičke kulture u osnovnoj školi.

Na svakom času potrebno je slušati muziku u reprodukciji ili u živom izvođenju nastavnika i gostujućih umetnika. Takođe, u okviru jednog časa moguće je slušati jednu ili više kompozicija, naročito ako su sadržajno i tematski srodne i kratke, tako da i priprema nastavnika za slušanje muzike može biti adekvatna za više kompozicija istovremeno.

Kada se obrađuje jedno umetničko delo neophodno je da učenici saslušaju muziku bez prethodnih objašnjenja (u vezi sa naslovom, žanrom ili izvođačima), da emotivno odreaguju u skladu sa svojim ličnim iskustvima, pa da im se zatim u razgovoru približe potrebni podaci i detalji od kojih u najvećoj meri zavisi karakter, sadržaj i estetska vrednost muzičkog dela. Istu kompoziciju potrebno je ponovo slušati u celini.

Treba nastojati da didaktička forma slušanja muzike što je više moguće bude u službi intenziviranja, emotivnog i estetskog sadržaja kompozicije, pa i onda kada učenici upoznaju neke od problema iz oblasti muzičko-teorijskih disciplina.

Posvetiti veliku pažnju upoznavanju muzike kako bi se učenici osposobili da po završetku osnovnog školovanja postanu i ostanu aktivni slušaoci ove umetnosti.

Pevanje, sviranje i osnove muzičke pismenosti

Sa pedagoškog aspekta veoma značajno mesto ima pevanje pesama kojima se razvijaju muzičke sposobnosti, a učenici osposobljavaju za emocionalno doživljavanje muzike. Pri učenju i usvajanju pesama u vokalnom izvođenju treba nastojati da se što više aktiviraju dečje muzičke dispozicije i sposobnosti: sluh, osećaj ritma, muzičko pamćenje.

Paralelno sa radom na razvijanju sposobnosti učenika za pevanje po notnom tekstu treba razvijati sposobnosti za auditivnu analizu muzike, ali tako da svaki metrički, ritmički ili melodijski problem prvo doživi pevanjem pesme po sluhu, pa tek onda obradom sa notnog teksta.

Pesme koje se uče po notama učenici treba, prema svojim mogućnostima, da sviraju i na nekim dečjim melodijskim instrumentima. Na taj način aktiviraju se i ona deca sa nedovoljno razvijenim vokalnim sposobnostima ili interesovanjima za ovakve načine muzičkog izražavanja. Kad god je moguće pevanje učenika treba povezivati sa instrumentalnom pratnjom nastavnika ili pojedinih učenika. Na taj način se razvijaju sposobnosti učenika za shvatanje organske vezanosti i prožimanje vokalne i instrumentalne muzike.

Poželjno je da pesme ili teme koje pevaju ili slušaju učenici nauče i da sviraju na nekom melodijskom instrumentu.

Dečje stvaralaštvo

Muzičko stvaralaštvo predstavlja viši stepen aktiviranja muzičkih sposobnosti koje se stiču u muzičkim aktivnostima kao rezultat kreativnog odnosa učenika prema muzičkom izrazu. Ono ima veliku vaspitnu i obrazovnu delatnost: podstiče muzičku fantaziju, oblikuje stvaralačko mišljenje, produbljuje interesovanje muzičke aktivnosti i doprinosi trajnijem usvajanju i pamćenju učeničkih reproduktivnih i stvaralačkih iskustava i znanja. Muzičko stvaralaštvo treba da se neguje u svim područjima programa i da obogaćuje različite muzičke aktivnosti sa učenicima.

Pod oblicima muzičkog stvaralaštva podrazumevaju se i instrumentalna angažovanja učenika u stvaranju ili improvizaciji jednostavnijih muzičkih celina.

Sadržaje programa iz osnova muzičke pismenosti učenici treba da savladaju u meri koja je neophodna za njihovo praktično muziciranje pevanjem, sviranjem, aktivnim slušanjem muzike i muzičkim izražavanjem i stvaranjem. Obrada teorijskih pojmova mora se usko povezivati sa praktičnim muzičkim izvođenjem. Definicije u čijoj osnovi ne leži muzički doživljaj, kao i verbalizam pri objašnjavanju muzičkih pojmova, treba izbegavati.

Aktivnost dečjeg muzičkog stvaralaštva treba vrednovati prema stvaralačkom angažovanju učenika, a ne prema kvalitetu nastalog dela, jer su i najskromnije muzičke improvizacije pedagoški dragocene.

Hor

Veoma je značajno pravilno oceniti mogućnosti hora i rukovoditi se stavom da je bolje odlično izvesti neko jednostavnije delo, nego loše otpevati težu kompoziciju.

I za hor mlađih i za hor starijih razreda obezbeđen je razuman broj časova, što omogućuje postizanje dobrih rezultata i mnogo radosti članovima hora.

Nastavnik-horovođa mora stalno da vodi računa o dobroj postavi glasa, pravilnom disanju i deklamaciji, tačnoj intonaciji i ritmu.

Kompozicije na repertoaru hora mlađih razreda treba da budu pretežno jednoglasne i dvoglasne, dok se s horom starijih razreda mogu uspešno izvoditi i troglasne kompozicije. Hor treba da peva a capella ili uz instrumentalnu pratnju nastavnika (ili nekog učenika) na harmonskom instrumentu.

Orkestar

Orkestar može da bude sastavljen od bilo koje kombinacije instrumenata koji mogu da budu zastupljeni u najmanje tri deonice. Za homogene sastave postoji dovoljno literature, bilo da se radi o orkestrima harmonika, blok flauta, mandolina i drugo. Malo je teže naći literaturu za druge i za najrazličitije sastave školskih orkestara. Za stručnog nastavnika neće predstavljati poteškoću da obradi za svoj sastav odgovarajuća dela. Ma koliko aranžman neke kompozicije Baha, Mocarta, Betovena ili Čajkovskog bio neprikladan i nepoželjan na koncertnom podijumu, on ima puno opravdanje u školskoj muzičkoj praksi ako je znalački i sa ukusom napravljen. Za učenike će biti veliko zadovoljstvo da poznato delo velikog kompozitora izvedu "na svoj način".

Praćenje i vrednovanje rada učenika

Da bi se ostvario proces praćenja napredovanja i stepena postignuća učenika u nastavi muzičke kulture, neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muzičke sposobnosti svakog učenika. Prilikom upoznavanja objektivnih muzičkih sposobnosti učenika, poseban značaj za nastavnika može da bude evidentiranje ili uočavanje i nekih psihičkih ili fizičkih nedostataka, koji na bilo koji način mogu da umanje učenikov razvoj i uspeh u radu.

Ocenjivanje učenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati i prati poseban razvoj svakog učenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umešnost, kreativnost i slično. Nastavnik treba da prati razvoj ličnosti u celini i objektivno određuje stepen na kojem je učenik savladao programske zahteve.

Smisao ocenjivanja u nastavi muzičke kulture treba sagledavati tako što se svakom učeniku omogućava optimalan razvoj u okviru vaspitno-obrazovnog rada, a nikako da se neodmerenim metodičkim zahtevima u savladavanju programa i negativnom ocenom učenici otuđuju od muzike i muzičke umetnosti.

U nastavi muzičke kulture za iste vaspitno-obrazovne zadatke mogu se dobiti različite ocene, kao i za različite rezultate iste ocene, zbog toga što se trenutni rezultati upoređuju sa stvarnim učenikovim mogućnostima. Ovakvim načinom ostvariće se i osnovni zahtevi za pravilno ocenjivanje - da ono bude objektivno i da učenike motiviše na muzičke aktivnosti i na bavljenje muzikom u skladu sa njihovim stvarnim sposobnostima i potrebama.

Domaći pismeni zadaci ili pisani tekstovi, kontrolni zadaci i slično ne zadaju se za ovaj predmet ni u jednom razredu. Celokupno nastavno gradivo ostvaruje se samo u školi."

6. U delu Programa za predmet Istorija, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"ISTORIJA

Cilj i zadaci

Cilj izučavanja nastavnog predmeta Istorija je kulturni napredak i humanistički razvoj učenika. Cilj nastave istorije je i da doprinese razumevanju istorijskog prostora i vremena, istorijskih procesa i tokova, kao i razvijanju nacionalnog, evropskog i svetskog identiteta i duha tolerancije kod učenika.

Zadaci nastave istorije su da učenici, uočavajući uzročno-posledične veze, razumeju istorijske procese i tokove, ulogu istaknutih ličnosti koje su odredile razvoj ljudskog društva, i da poznaju nacionalnu i opštu istoriju (političku, ekonomsku, društvenu, kulturnu...), kao i istoriju susednih naroda i država.

Sedmi razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Operativni zadaci:

- razumevanje pojma "novi vek" i osnovnih odlika tog istorijskog perioda;

- sticanje znanja o ličnostima koje su obeležile period od kraja 15. veka do 1878. godine u opštoj i nacionalnoj istoriji;

- sticanje znanja o nastanku i razvoju moderne srpske države do 1878. godine;

- upoznavanje kulturnih i naučnih dostignuća u periodu novog veka;

- upoznavanje kulturnih i naučnih dostignuća Srba u periodu novog veka;

- korišćenje istorijskih karata za period novog veka.

SADRŽAJI PROGRAMA

USPON EVROPE (Evropa od kraja 15. do kraja 18. veka)

Osnovne odlike novog veka (pozni feudalizam i začeci kapitalizma).

Velika geografska otkrića (uzrok, povod, tehnička otkrića, kolonizacija, značaj).

Manufaktura - novi način proizvodnje.

Humanizam i renesansa.

SRPSKI NAROD POD STRANOM VLAŠĆU OD 16. DO KRAJA 18. VEKA

Tursko društvo i država od 16. do kraja 18. veka.

Položaj Srba u Turskom carstvu.

Pećka patrijaršija.

Hajduci i uskoci.

Ratovi Austrije i Mletačke republike protiv Turskog carstva.

Velika seoba Srba.

Srbi u Austriji, Vojnoj krajini, civilnoj Hrvatskoj i Slavoniji od 16. do kraja 18. veka.

Srbi u Ugarskoj od kraja 17. do kraja 18. veka (naseljavanje, privilegije, položaj, Karlovačka mitropolija, kultura, svakodnevni život).

Dubrovnik, Srbi u Dalmaciji i Boki Kotorskoj od 16. do kraja 18. veka.

REVOLUCIONARNA - GRAĐANSKA EVROPA
(Svet od kraja 18. veka do sedamdesetih godina 19. veka)

Privredne i društvene promene u Evropi krajem 18. i u prvoj polovini 19. veka (industrijska revolucija, tehnički pronalasci, promene u društvu, radnički pokret).

Građanske revolucije (nizozemska, engleska i američka revolucija).

Francuska građanska revolucija (uzrok, povod, tok i značaj).

Evropa i Napoleonovi ratovi od 1794. do 1815. godine.

Revolucija 1848. i 1849. godine (revolucije u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj i Habsburškoj monarhiji i njihov značaj).

Ujedinjenje Italije i Nemačke (Pijemont - Kamilo Kavur, Pruska - Oto fon Bizmark).

NACIONALNI POKRETI SRPSKOG NARODA U 19. VEKU
(do Berlinskog kongresa)

Prilike u Beogradskom pašaluku krajem 18. i početkom 19. veka i buna na dahije.

Prvi srpski ustanak do 1807. godine.

Prvi srpski ustanak od 1807. do 1813. godine.

Organizacija ustaničke vlasti.

Drugi srpski ustanak.

Prva vladavina Miloša Obrenovića.

Ustavobraniteljski režim i knez Aleksandar Karađorđević.

Srbija od 1858. do 1868. godine (druga vladavina Miloša i Mihaila Obrenovića, nacionalna politika Srbije, Ujedinjena omladina srpska, dobijanje gradova).

Srbija od 1868. do 1878 (Namesnički ustav, oslobodilački ratovi 1876-1878).

Stvaranje crnogorske države i sticanje nezavisnosti (Cetinjska mitropolija, Petar I, Petar II, knjaz Danilo i knjaz Nikola).

Srbi u Ugarskoj u prvoj polovini 19. veka i Vojvodina u revoluciji 1848/1849. godine.

Srbi u Dalmaciji i Boki Kotorskoj u prvoj polovini 19. veka.

Bosna i Hercegovina u 19. veku (do austrougarske okupacije).

broj časova obrade gradiva: 32

broj časova utvrđivanja gradiva: 35

broj časova sistematizacije gradiva: 5

Osmi razred

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- razumevanje osnovnih odlika istorijskog perioda od kraja 19. do kraja 20. veka;

- razumevanje osnovnih odlika istorijskog perioda od kraja 19. do kraja 20. veka na srpskom i jugoslovenskom prostoru;

- razumevanje najznačajnijih političkih ideja u periodu od kraja 19. do kraja 20. veka;

- sticanje znanja o ličnostima koje su obeležile period od kraja 19. do kraja 20. veka u opštoj i nacionalnoj istoriji;

- upoznavanje kulturnih i naučnih dostignuća u periodu od kraja 19. do kraja 20. veka;

- upoznavanje kulturnih i naučnih dostignuća Srba i ostalih jugoslovenskih naroda u periodu od kraja 19. do kraja 20. veka;

- korišćenje istorijskih karata za period savremenog doba.

SADRŽAJI PROGRAMA

SVET KRAJEM 19. I POČETKOM 20. VEKA

Međunarodni odnosi krajem 19. i početkom 20. veka (posledice ujedinjenja Italije i Nemačke, podela kolonija u Aziji i Africi, novi imperijalistički ratovi i međunarodne političke krize).

Promene u privredi i društvu krajem 19. i početkom 20. veka (političke ideje - liberalizam, demokratija, nacionalizam, socijalizam, "lepa epoha" - kultura, tehnološki napredak, prosveta).

Balkan i velike sile (Habsburška monarhija, Rusija, Osmanlijsko carstvo, Istočno pitanje, San-Stefanski mir, Berlinski kongres, Aneksiona kriza).

SRBIJA, CRNA GORA I NJIHOVI SUSEDI KRAJEM 19. I POČETKOM 20. VEKA

Srbija od 1878. do 1903. godine (sticanje nezavisnosti, razvoj privrede, osnivanje političkih stranaka, politički život u Srbiji, proglašenje kraljevine, Timočka buna, srpsko-bugarski rat, Ustav 1888, nauka i kultura, svakodnevni život).

Srbija od 1903. do 1912. godine (Majski prevrat, razvoj parlamentarne demokratije, privredni uspon, Carinski rat).

Crna Gora krajem 19. i početkom 20. veka (teritorijalno proširenje i privredni napredak, državna uprava, apsolutizam Nikole Petrovića, donošenje Ustava i političke borbe, kultura, svakodnevni život).

Srbi u Ugarskoj i Hrvatskoj u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka (ukidanje Srpske Vojvodine, Svetozar Miletić, narodno-crkvena autonomija, Hrvatsko-ugarska nagodba, Hrvatsko-srpska koalicija, prosveta, kultura, privreda).

Bosna i Hercegovina pod austrougarskom vlašću (sistem uprave, privreda, agrarno pitanje, međunacionalni odnosi i nacionalna politika, aneksija, Mlada Bosna).

Susedni narodi krajem 19. i početkom 20. veka (začeci narodnog preporoda Bugara, Rumuna i Albanaca i stvaranje njihovih modernih država).

Balkanski ratovi (Stara Srbija, Raška i Kosovska oblast pod turskom vlašću u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka, suprotnosti između balkanskih država, mladoturska revolucija, Prvi i Drugi balkanski rat).

SAVREMENO DOBA

PRVI SVETSKI RAT I REVOLUCIJE U RUSIJI

Prvi svetski rat (Velike sile i njihovi sukobljeni interesi, ratna hronika).

Prvi svetski rat (kraj rata i njegov karakter, stvaranje novih država u Evropi).

Revolucije u Rusiji (prilike u Rusiji uoči i u toku Prvog svetskog rata, Februarska revolucija, Oktobarska revolucija i građanski rat, uticaj Oktobarske revolucije na prilike u Evropi).

Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu 1914. (ratovanje Srbije i Crne Gore 1914, Cerska i Kolubarska bitka).

Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu 1915-1918. (povlačenje preko Albanije, Mojkovačka bitka, Solunski front, život u okupiranoj Srbiji, Toplički ustanak).

Iskorak ka Jugoslaviji (jugoslovenska ideja krajem 19. i početkom 20. veka, Niška, Krfska i Ženevska deklaracija).

SVET IZMEĐU PRVOG I DRUGOG SVETSKOG RATA

Prilike u svetu posle Prvog svetskog rata (promene u međunarodnim odnosima, Mirovna konferencija u Parizu, nove granice, Društvo naroda).

Ideološki, politički i državni sistemi u Evropi između dva svetska rata (liberalizam, fašizam, nacionalsocijalizam, komunizam).

Ekonomske, kulturne i društvene prilike u međuratnoj Evropi (velika ekonomska kriza i njene posledice, kultura i društvo).

JUGOSLOVENSKA KRALJEVINA

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1918-1929. (konstituisanje države, Vidovdanski ustav, vreme parlamentarizma).

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca 1918-1929. (ekonomski, kulturni i društveni razvoj, nacionalno i versko pitanje).

Jugoslavija 1929-1939. (Šestojanuarska diktatura, atentat u Marseju, namesnički režim, vlada Milana Stojadinovića).

Jugoslovenska država i izazovi novog rata 1939-1941. (državno-pravno preuređenje Kraljevine Jugoslavije, Banovina Hrvatska, martovski puč i demonstracije 1941).

DRUGI SVETSKI RAT

Tok rata od 1939. do 1943. godine (napad na Poljsku, rat na Zapadu, napad na SSSR, Afrički front, rat na Pacifiku).

Ratna hronika 1943-1945. (od Staljingradske bitke do kraja rata).

Jugoslavija 1941-1942. (Aprilski rat, razbijanje i podela Jugoslavije, ustanci, okupacioni sistemi, građanski rat, NDH i kolaboracionistički režimi).

Jugoslavija 1942-1943. (jugoslovensko ratište, dva pokreta otpora i njihov sukob, general Dragoljub Mihailović, Josip Broz Tito).

Jugoslavija 1943-1945. (borba za međunarodno priznanje, završne operacije, pitanje monarhije i unutrašnjeg uređenja, ishod građanskog rata).

Posledice i rezultati Drugog svetskog rata (logori, žrtve, holokaust, genocid u NDH, razaranja, promene granica, totalni rat).

SVET POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

Suprotnosti između velikih sila, hladni rat i blokovska podela 1945-1989. (početak hladnog rata i stvaranje blokova, dekolonizacija i stvaranje ratnih žarišta).

Formiranje nove Evrope (slom komunizma u istočnoj Evropi, Evropska unija, Savet Evrope).

JUGOSLAVIJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

Jugoslavija 1945-1948. (Treće zasedanje AVNOJ-a, izbori 1945, proglašenje Republike, Ustav, obnova privrede, agrarna reforma i kolonizacija, prvi petogodišnji plan, nacionalizacija, otkup i politika represije prema seljaštvu).

Jugoslovenska spoljna politika (sukob sa Sovjetskim Savezom, Pokret nesvrstanih).

Politički, ekonomski, kulturni i društveni razvoj 1948-1991. (ustavi, ekonomske krize, nacionalni sukobi, raspad SFRJ, priroda jugoslovenskog komunizma, zlatno doba jugoslovenske kulture).

broj časova obrade gradiva: 34

broj časova utvrđivanja gradiva: 29

broj časova sistematizacije gradiva: 5

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

U ostvarivanju cilja nastave istorije priprema za časove je od izuzetne važnosti, kao i planiranje nastave na godišnjem i mesečnom nivou. Ako se nastoji da se učenici uključe u nastavni proces i da se razvijaju njihove intelektualne i kreativne sposobnosti, a da se pri tom sve više napušta tradicionalni oblik rada, onda im nastava istorije neće biti nezanimljiva i svedena na "bubanje" istorijskih činjenica. Dakle, nastavnik bi trebalo da usmerava rad učenika, a ne samo da im pruža gotova znanja. Na časovima treba da budu zastupljene aktivne metoda rada, u kojima učenik nije samo pasivni posmatrač već i učesnik u nastavnom procesu. Razvijanjem kreativnog i kritičkog mišljenja otvara se mogućnost slobodnijeg i interesantnijeg izvođenja nastave istorije.

Da bi što potpunije ostvarila svoje zadatke, nastava istorije treba da obezbedi korelaciju bar sa srodnim predmetima, kao što su geografija, srpski jezik sa književnošću, likovna i muzička kultura, verska nastava i građansko vaspitanje... Svaki od navedenih predmeta ima osobenu strukturu adekvatnu naučnoj ili umetničkoj disciplini na kojoj je zasnovan. Zato se korelacija u obradi novog gradiva najčešće ne može obezbediti vremenski. Nastavnici istorije mogu korelaciju pojačati konsultovanjem sa nastavnicima srodnih predmeta u obradi srodne materije u toku nastave, kao i zajedničkom obradom nekih fenomena kroz dodatni rad, slobodne aktivnosti, ekskurzije i posete. Posebnu mogućnost za međupredmetnu korelaciju pruža dodatni rad, čije teme mogu da obuhvataju sadržaje iz srodnih predmeta obrađene uz stručno-metodičku pomoć nastavnika tih predmeta.

U istoriji kao narativnom predmetu frontalni oblik rada mora biti osnovni, ali ne i jedini. Grupni i individualni oblici rada moraju doći više do izražaja i na časovima predviđenim za obradu novog gradiva i na časovima predviđenim za utvrđivanje gradiva. Časove sa individualnim i grupnim oblikom rada treba brižljivo planirati i racionalno izvoditi, imajući u vidu da je njihov osnovni zadatak aktivizacija učenika, njihovo osposobljavanje za samostalni rad i produktivno usvajanje znanja, umenja i navika. Realizacija sadržaja programa mnogo zavisi od pravilnog izbora nastavnih metoda. U nastavi istorije usmeno izlaganje nastavnika (monološka metoda) i razgovor sa učenicima (dijaloška metoda) imaju veoma važno mesto. Osim ove dve najzastupljenije metode, treba koristiti i ostale nastavne metode. Poseban značaj ima korišćenje istorijskih tekstova, naročito izvornih. Čitanjem i analizom istorijskih izvora učenici će najbolje da osete specifičnost nekog istorijskog problema ili fenomena. Ovom nastavnom metodom učenici će da upoznaju i elementarne probleme naučnog istraživanja i istorijske naučne kritike. Treba koristiti tekstove iz istorijske čitanke, koja je obavezni priručnik svakog učenika. Veoma je važno napomenuti da treba stalno koristiti istorijsku kartu, jer njena adekvatna upotreba olakšava temeljno savlađivanje gradiva. Zbog toga je i istorijski atlas obavezni priručnik svakog učenika.

Isticanje pomenutih metoda ne znači da ostale treba zapostaviti. Nastavnik treba svakoj nastavnoj jedinici da pristupa kao specifičnom obrazovnom i didaktičkom problemu, tražeći odgovarajuće metode.

U nastavi istorije treba što češće koristiti sledeća nastavna sredstva:

- istorijske karte (zidne, iz atlasa, udžbenika i druge literature);

- ilustracije (slike, dijapozitivi, šeme, grafikoni);

- dokumentarne ili igrane video i digitalne materijale;

- muzejske eksponate;

- kulturno-istorijske spomenike (na licu mesta);

- arhivski materijal."

7. U delu Programa za predmet Geografija, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"GEOGRAFIJA

SVRHA PREDMETA

Geografija je obavezan nastavni predmet i izučava se u drugom obrazovnom ciklusu obaveznog obrazovanja i vaspitanja. Geografska znanja su značajna komponenta opšte kulture svakog čoveka. Učenici kroz ovaj predmet upoznaju osnovne objekte, pojave i procese u prostoru, njihove uzročno - posledične veze i odnose, i na osnovu toga izgrađuju sopstveno geografsko mišljenje o svom zavičaju, državi, kontinentu i svetu kao celini. Nastava geografije osposobljava učenike da koriste geografsku kartu, rade na terenu i samostalno pronalaze i analiziraju izvore geografskih informacija. Kroz stečena znanja učenici će izgrađivati svest o značaju zaštite svih geosfera kao ekološkog okvira za život na Zemlji, i formirati odgovoran odnos prema životnoj sredini. Uloga geografije ogleda se i u razvijanju tolerantnog stava prema različitim narodima, njihovim kulturama i načinu života.

Sedmi razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Cilj i zadaci

Cilj nastava geografije u VII razredu osnovne škole je da učenicima pruži znanja i objašnjenja o geografskim pojavama, objektima i procesima na vanevropskim kontinentima. Oslanjajući se na prethodno stečena znanja i umenja učenika nastava geografije omogućava tumačenje i razumevanje složenih društvenogeografskih promena i procesa u savremenom svetu.

Zadaci nastave geografije su višestruki. Njihovim ostvarivanjem učenici treba da:

- steknu znanja o prirodnogeografskim odlikama vanevropskih kontinenata, njihovih regija i pojedinih država;

- steknu znanja o društvenogeografskim odlikama vanevropskih kontinenata, njihovih regija i pojedinih država;

- se osposobe za praćenje ekonomskih i društvenih aktivnosti i promena u savremenom svetu kao i njihov doprinos u opštem razvoju čovečanstva;

- upoznaju komplementarnost i regionalne razlike planetarnog sveta;

- razvijaju nacionalni identitet i toleranciju u multietničkom, multijezičkom, multikulturnom ... svetu;

- razvijaju opštu kulturu i osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje;

- se osposobe za korišćenje geografske literature, različitog ilustrativnog materijala u svrhu lakšeg savlađivanja nastavnog gradiva i osposobljavanja za samostalni rad.

SADRŽAJI PROGRAMA

I REGIONALNA GEOGRAFIJA VANEVROPSKIH KONTINENATA (72)

1. Geografska obeležja Azije (18)

- Prirodnogeografske odlike Azije;
- Društvenoekonomske odlike Azije;
- Regionalna i politička podela Azije;
- Geografska obeležja Jugozapadne Azije;
- Geografska obeležja Južne Azije i Indije;
- Geografska obeležja Jugoistočne Azije i Indonezije;
- Geografska obeležja Srednje Azije;
- Geografska obeležja Istočne Azije i Kine;
- Japan.

2. Geografska obeležja Afrike (14)

- Prirodnogeografske odlike Afrike;
- Društvenoekonomske odlike Afrike;
- Regionalna i politička podela Afrike;
- Geografska obeležja Severne Afrike i Egipta;
- Geografska obeležja Istočne Afrike i Kenije;
- Geografska obeležja Zapadne Afrike i Nigerije;
- Geografska obeležja Južne Afrike i Južnoafričke Republike.

3. Geografska obeležja Severne Amerike (14)

- Prirodnogeografske odlike Severne Amerike;
- Demografska obeležja Severne Amerike;
- Ekonomske odlike Severne Amerike i politička podela;
- SAD;
- Kanada.

4. Geografska obeležja Srednje i Južne Amerike (12)

- Prirodnogeografske odlike Srednje i Južne Amerike;
- Demografska obeležja Srednje i Južne Amerike;
- Ekonomske odlike Srednje i Južne Amerike i politička podela;
- Brazil;
- Argentina.

5. Geografska obeležja Australije i Okeanije (6)

- Prirodnogeografske odlike Australije i Okeanije;
- Demografska obeležja Australije i Okeanije;
- Ekonomske odlike Australije i Okeanije i politička podela;

6. Geografska obeležja polarnih oblasti (4)

- Otkriće i istraživanja polarnih oblasti;
- Prirodna, demografska i ekonomska obeležja polarnih oblasti.

7. Svet kao celina (4)

- Kolonijalizam, dekolonizacija i neokolonijalizam;
- Savremeni političkogeografski procesi u svetu, integracije i globalizam.

Osmi razred

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

Cilj i zadaci:

Cilj nastava geografije u VIII razredu osnovne škole je da učenicima pruži znanja i objašnjenja o geografskim pojavama, objektima i procesima na teritoriji naše države i Republike Crne Gore. Oslanjajući se na prethodno stečena znanja i umenja učenika nastava geografije omogućava tumačenje i razumevanje složenih društvenogeografskih promena i procesa u našoj državi, na Balkanskom poluostrvu, Evropi i svetu.

Zadaci nastave geografije su višestruki i njihovim ostvarivanjem učenici se osposobljavaju da stiču i razvijaju znanja i razumevanja, umenja i stavove prema nacionalnim vrednostima i dostignućima.

Kroz nastavu geografije učenici treba da:
• određuju, povezuju i shvataju značaj geografskog položaja svoje zemlje na Balkanu, u Evropi i u svetu;
• ovladaju elementarnim znanjima o prirodnogeografskim i društvenogeografskim objektima, pojavama i procesima na teritoriji Republike Srbije i Republike Crne Gore;
• shvataju i razumeju zakonomerni razvoj geografske sredine kao rezultat interakcije prirodnih pojava, procesa i čoveka;
• upoznaju prirodne lepote i kulturnu baštinu naše zemlje;
• upoznaju prirodne i društvene karakteristike geografske regije u kojoj žive i povezuju pojave i procese na nacionalnom i globalnom nivou;
• povezuju znanja iz geografije sa znanjima iz srodnih nastavnih predmeta;
• shvataju potrebu i značaj očuvanja prirode i prirodnih resursa;
• razvijaju osećanja socijalne pripadnosti i privrženosti sopstvenoj naciji i kulturi i aktivno doprinose očuvanju i negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta;
• razvijaju međusobno uvažavanje, saradnju i solidarnost između pripadnika različitih socijalnih, etničkih i kulturnih grupa i da doprinose društvenoj koheziji;
• podržavaju procese međunarodne integracije naše zemlje;
• koriste različite izvore informacija i uočavaju njihovu važnost u geografskim saznanjima;
• se osposobljavaju da na terenu osmatraju, mere, analiziraju, intervjuišu, skiciraju i prikupljaju podatke;
• razvijaju sposobnost iskazivanja geografskog znanja rečima, slikom, kvantitativno, tabelarno, grafički i shematski;
• se obuče tehnikama timskog/grupog rada i grupnog odlučivanja;
• se osposobe za kontinuirano obrazovanje i samoobrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

I Uvod u programske sadržaje (1)

II Geografski položaj, granice i veličina Republike Srbije (2)

III Prirodne odlike (23)

- Postanak i evolucija glavnih reljefnih celina

Panonska reljefna celina

- Panonska nizija: geografski položaj, prostiranje, podela, odlike i značaj;
- Južni obod Panonskog basena: geografski položaj, prostiranje, osnovne odlike, podela i značaj;

Planinska reljefna celina

- Geografski položaj, osnovne odlike, podela i značaj;
- Rodopska masa: geografski položaj, podela, odlike i značaj;

Zapadna zona venačnih planina:
- Geografski položaj, podela, odlike i značaj: Dinarske planine, Prokletijske planine, Šarske planine, Starovlaško-raške planine, Kopaonička grupa planina, Kosovska i Metohijska kotlina, Šumadijske planine, Rudne i flišne planine;

Istočna zona venačnih planina:
- Karpatsko-balkanske planine: geografski položaj, podela, odlike i značaj;

Klima:
- Klimatski elementi i faktori:
- Klimatske oblasti, tipovi klime i njihove odlike;

Vode Srbije:
- Reke crnomorskog sliva: ekonomski i saobraćajni značaj, zagađenost i zaštita;
- Reke jadranskog i egejskog sliva: ekonomski i saobraćajni značaj, zagađenost i zaštita;
- Jezera: postanak, podela, značaj, zagađenost i zaštita;
- Termomineralne vode: postanak, razmeštaj, značaj i iskorišćavanje;
- Zemljište: osnovni tipovi, odlike, značaj i zaštita;
- Biljni i životinjski svet: prostiranje, značaj i zaštita;
- Nacionalni parkovi Republike Srbije: razmeštaj i opšte odlike.

IV Stanovništvo i naselja (8)

- Stanovništvo: osnovne odlike (broj, gustina naseljenosti, prirodno kretanje);
- Narodi i etničke zajednice Republike Srbije;
- Struktura stanovništva (biološka, nacionalna, kulturnoobrazovna, socioekonomska, verska);
- Migracije stanovništva (uzroci i posledice);
- Srbi van granica naše zemlje;
- Naselja: podela, razmeštaj i perspektive razvoja;
- Beograd - glavni grad Republike Srbije.

V Privreda Republike Srbije (15)

- Osnovne odlike i podela privrede;
- Poljoprivreda: pojam, prirodni i društveni uslovi za razvoj, mere za unapređivanje, prioriteti razvoja i značaj;
- Grane poljoprivrede: zemljoradnja, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, stočarstvo, lov i ribolov, šumarstvo;
- Energetika: značaj energetike, podela i nalazišta energetskih izvora, proizvodnja i potrošnja energije;
- Rudarstvo: pojava i značaj ruda, nalazišta ruda metala i nemetala;
- Industrija: pojam i podela, povezanost sa ostalim privrednim delatnostima;
- Teška industrija: crna i obojena metalurgija, razmeštaj i značaj;
- Elektroindustrija, hemijska industrija i industrija nemetala i građevinskog materijala;
- Laka industrija: podela, teritorijalni razmeštaj i značaj;
- Saobraćaj: pojam i podela, najvažnije saobraćajnice, uslovi i perspektive razvoja;
- Trgovina: pojam i podela, obim i struktura izvoza i uvoza;
- Turizam: pojam, podela i uslovi za razvoj, turističke regije i centri i privredni značaj turizma.

VI Zavičajna geografija (6)

- Geografski položaj, veličina, prostiranje zavičaja u okviru Republike Srbije;
- Prirodne odlike zavičaja;
- Vrste i izgled naselja;
- Stanovništvo (gustina naseljenosti, prirodni priraštaj, strukture stanovništva i migracije);
- Glavne privredne delatnosti i grane;
- Perspektive razvoja.

VII Republika Srbija u savremenim integracijskim procesima (3)

- Značaj integracijskih procesa u Evropi i savremenom svetu;
- Saradnja naše zemlje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama (politička, ekonomska, kulturno-prosvetna i naučno-tehnološka);

VIII Republika Crna Gora (10)

- Geografski položaj, veličina, granice Republike Crne Gore;
- Prirodne odlike: reljef, klima, vode, biljni i životinjski svet;
- Naselja: podela, razmeštaj i perspektive razvoja;
- Stanovništvo (gustina naseljenosti, prirodni priraštaj, strukture stanovništva i migracije);
- Glavne privredne delatnosti i grane;
- Perspektive razvoja.

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

U sedmom razredu osnovne škole programsku strukturu čine jedna nastavna tema:

1. Regionalna geografija vanevropskih kontinenata

U okviru regionalne geografije predviđena je obrada regija vanevropskih kontinenata, što treba da pruži mogućnost sagledavanja opštih geografskih odlika celog sveta kao i pojedinih država u njemu.

Nastavni sadržaji regionalne geografije odabrani su po egzemplarnom i funkcionalnom didaktičkom principu što je omogućilo linearno - stepenasto strukturiranje po Kerovom sistemu. Nastavni program čine nastavne celine i teme za koje je predložen orijentacioni broj nastavnih časova. Sloboda i kreativnost nastavnika ogleda se u samostalnom planiranju i rasporedu tipova časova, izboru nastavnih metoda, tehnika, aktivnosti, didaktičkih sredstava i pomagala.

Prilikom obrade regija i pojedinih država sveta potrebno je da se istaknu bitna geografska obeležja kontinenta kao celine. Naglasiti međuuslovljenost prirodnogeografskih i društvenogeografskih pojava, procesa i odnosa koji istovremeno utiču na razvoj privrede regije ili države o kojoj je reč. Takođe, treba posebno ukazati na postojeće razlike u stepenu demografske razvijenosti država Evrope i ostalih kontinenata, kao i na protivurečnosti koje postoje između njihovih prirodnih bogatstava i nivoa razvijenosti njihove privrede.

Nastavne sadržaje iz regionalna geografija sveta treba maksimalno iskoristiti za vaspitno delovanje na učenike i razvijanje duha solidarnosti i tolerancije prema drugim narodima u svetu i na neophodnost saradnje zemalja u regionu, na kontinentu i na globalnom nivou.

U osmom razredu osnovne škole programsku strukturu čini osam nastavnih tema raspoređenih tako da svaka prethodna predstavlja osnovu za razumevanje naredne nastavne teme, a sve one zajedno čine jedinstvenu celinu. To praktično znači da u procesu nastave svim delovima programa treba posvetiti određenu pažnju uvažavajući sve programske zahteve.

Kroz prvu nastavnu temu "Uvod u programske sadržaje" potrebno je učenike upoznati sa svrhom, ciljevima i zadacima programskih sadržaja.

Nastavna tema "Geografski položaj, granice i veličina Republike Srbije" obuhvata političko-geografske sadržaje. Programom je predviđena obrada samo osnovnih političko-geografskih elemenata: geografski položaj, granice i veličina. Ovi sadržaji su veoma aktuelni i imaju ogroman, ne samo obrazovni, nego i vaspitni značaj, jer treba da omoguće osposobljavanje učenika za razumevanje i tumačenje složenih političko-geografskih promena granica i pograničnih područja naše zemlje.

Tema "Prirodne odlike" odnosi se na opšte oblike reljefa, klimatske, hidrografske, pedološke i biogeografske odlike naše zemlje. Prilikom obrade fizičkogeografskih sadržaja težište treba staviti na opšte sadržaje, kao i na interaktivne veze i odnose svih činilaca geografske sredine. Pri obradi ovih geografskih sadržaja posebnu pažnju treba posvetiti problemima zaštite i unapređivanja životne sredine.

Vidno mesto u nastavnom programu ima nastavna tema "Stanovništvo i naselja". Kroz ovu temu učenike treba upoznati sa problematikom demografskog razvoja i naseljenošću u Republici Srbiji. Ovo nastavno gradivo treba povezivati sa sličnim sadržajima drugih nastavnih predmeta, u cilju sagledavanja populacionih problema i izgrađivanjem svesti o neophodnosti zajedničkog života različitih naroda. Kroz sadržaje ove nastavne teme učenici se upoznaju sa populacionom politikom i značajem njenih odredbi za obnavljanje stanovništva. S tim u vezi, neophodno je objasniti i ukazati na faktore koji su doveli do krupnih promena i transformacije na našim prostorima početkom ovog veka što se snažno odražava na stanovništvo i naselja u našoj zemlji. Učenici treba da se upoznaju sa različitim funkcijama, tipovima i razvojem naselja u našoj zemlji.

Pri obradi teme "Privreda Republike Srbije" treba insistirati da učenici steknu znanja o razvoju privrede u celini i pojedinih privrednih delatnosti, kao i o prirodno-geografskoj osnovi razvoja. S obzirom na složenost ove problematike težište treba staviti na najvažnije karakteristike razvoja, teritorijalni razmeštaj i neravnomernost u nivou razvijenosti, a izbegavati suvoparno nabrajanje obilja brojčanih podataka.

Nastavna tema "Zavičajna geografija" obuhvata pregled geografskih odlika lokalne sredine/zavičaja. Prilikom realizacije ovih nastavnih sadržaja učenici će koristiti stečena znanja i umenja postavljena zadacima nastave geografije. Uz pomoć nastavnika, grupno ili u paru učenici će uraditi kratko istraživanje a potom prezentaciju geografskih odlika lokalne sredine na osnovu čega nastavnik može da sagleda obim i kvalitet samostalnog rada svakog pojedinca.

Kroz nastavnu temu "Republika Srbija u savremenim integracijskim procesima" treba učenicima omogućiti da shvate razgranatost i razvojnost političke, ekonomske, kulturnoprosvetne i naučnotehnološke saradnje naše države sa drugim državama i organizacijama u svetu. Važno je upoznati učenike sa aktuelnim inegracijskim procesima u Evropi i svetu i ukazati na značaj i mesto naše zemlje u ovoj sferi.

Kroz osmu nastavna temu "Republika Crna Gora" potrebno je upoznati učenike sa opštim fizičkogeografskim i društvenogeografskim odlikama Crne Gore. Neophodno je informisati učenike o političkogeografskim promenama na prostoru Balkanskog poluostrva koje su uticale na stvaranje novih država od kojih je Republika Crna Gora najmlađa i ukazati na neophodnost saradnje sa novonastalim državama u regionu.

Napominjemo da je u nastavi geografije neophodno korišćenje geografskih karata na svim tipovima časova i u svim oblicima nastavnog rada. Pored geografskih karata potrebno je koristiti tabele, dijagrame, sheme i ostale didaktičke materijale koji doprinose očiglednosti i trajnosti znanja i umenja.

8. U delu Programa za predmet Fizika, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"FIZIKA

Cilj i zadaci

Opšti cilj nastave fizike jeste da učenici upoznaju prirodne pojave i osnovne prirodne zakone, da steknu osnovnu naučnu pismenost, da se osposobe za uočavanje i raspoznavanje fizičkih pojava u svakodnevnom životu i za aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz istraživanje, oforme osnovu naučnog metoda i da se usmere prema primeni fizičkih zakona u svakodnevnom životu i radu.

Ostali ciljevi i zadaci nastave fizike su:

- razvijanje funkcionalne pismenosti;

- upoznavanje osnovnih načina mišljenja i rasuđivanja u fizici;

- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fizičkih zakona;

- razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz istraživanje;

- razvijanje radoznalosti, sposobnosti racionalnog rasuđivanja, samostalnosti u mišljenju i veštine jasnog i preciznog izražavanja;

- razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja;

- shvatanje smisla i metoda ostvarivanja eksperimenta i značaja merenja;

- rešavanje jednostavnih problema i zadataka u okviru nastavnih sadržaja;

- razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz fizike;

- shvatanje povezanosti fizičkih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi zaštite, obnove i unapređivanja životne sredine;

- razvijanje radnih navika i sklonosti ka izučavanju nauka o prirodi;

- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima, sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- razlikuje skalarne veličine od onih koje su definisane intenzitetom, pravcem i smerom (vreme, masa, temperatura, rad, brzina, ubrzanje, sila, električno polje...);

- koristi na nivou primene osnovne zakone mehanike - Njutnove zakone;

- stekne pojam o gravitaciji i razlikuje silu teže od težine tela (beztežinsko stanje);

- ume da slaže i razlaže silu, električno polje...;

- upozna silu trenja;

- razume da je rad sile jednak promeni energije;

- na nivou primene koristi zakone održanja (mase, energije, naelektrisanja);

- razlikuje različite vrste kretanja (translatorno, oscilatorno, talasno) i zna njihove karakteristike;

- pravi razliku između temperature i toplote;

- zna osnovne karakteristike zvuka i svetlosti;

- zna da je brzina svetlosti u vakuumu najveća postojeća brzina u prirodi;

- zna uslove za nastanak struje i Omov zakon;

- ume da rukuje mernim instrumentima;

- koristi jedinice Međunarodnog sistema (SI) za odgovarajuće fizičke veličine.

Sedmi razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

RAVNOMERNO PROMENLJIVO PRAVOLINIJSKO KRETANJE (6+8+0)

Obnavljanje dela gradiva iz šestog razreda koje se odnosi na ravnomerno pravolinijsko kretanje. (0+1)

Predstavljanje zavisnosti brzine tela i puta od vremena, pri ravnomernom pravolinijskom kretanju. (1+2)

Ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje. Ubrzanje. Intenzitet, pravac i smer brzine i ubrzanja. (1+1)

Trenutna brzina tela. Zavisnost trenutne brzine tela od vremena pri ravnomerno promenljivom pravolinijskom kretanju i njeno predstavljanje. (2+1)

Srednja brzina tela pri ravnomerno promenljivom pravolinijskom kretanju. (1+1)

Zavisnost puta od vremena kod ravnomerno promenljivog pravolinijskog kretanja.(1+1)

Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)

Demonstracioni ogled. Kretanje kugle niz Galilejev žljeb.

NJUTNOVI ZAKONI MEHANIKE (3+6+2)

Obnavljanje dela gradiva iz šestog razreda (inertnost tela, Prvi Njutnov zakon i masa tela). (0+1)

Sila kao uzrok promene brzine tela. Uspostavljanje veze između sile, mase tela i ubrzanja. Drugi Njutnov zakon i ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje tela. (2+2)

Dinamičko merenje sile. (0+1)

Međusobno delovanje dva tela - sile akcije i reakcije. Treći Njutnov zakon. Primeri. (1+1)

Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)

Demonstracioni ogledi. Kretanje tela pod dejstvom stalne sile. Ilustrovanje zakona akcije i reakcije pomoću dinamometara i kolica, kolica sa oprugom i drugih ogleda (reaktivno kretanje balona i plastične boce).

Laboratorijske vežbe.

1. Određivanje stalnog ubrzanja pri kretanju kugle niz žljeb. (1)

2. Provera Drugog Njutnovog zakona pomoću pokretnog tela (kolica) ili pomoću Atvudove mašine. (1)

KRETANJE TELA POD DEJSTVOM SILE TEŽE. SILE TRENJA (4+4+2)

Ubrzanje pri kretanju tela pod dejstvom sile teže. Galilejev ogled. (1+0)

Slobodno padanje tela, bestežinsko stanje. Hitac naviše i hitac naniže. (1+2)

Sile trenja i sile otpora sredine (trenje mirovanja, klizanja i kotrljanja). Uticaj ovih sila na kretanje tela. (2+1)

Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)

Demonstracioni ogledi. Slobodno padanje tela raznih oblika i masa (slobodan pad vezanih novčića,…). Padanje tela u raznim sredinama. Bestežinsko stanje tela (ogledi: sa dinamometrom, s dva tega i papirom između njih, sa plastičnom čašom koja ima otvor na dnu i napunjena je vodom). Trenje na stolu, kosoj podlozi i sl.

Laboratorijske vežbe.

1. Određivanje ubrzanja tela koje slobodno pada. (1)

2. Određivanje koeficijenta trenja klizanja. (1)

RAVNOTEŽA TELA (5+5+1)

Delovanje dve sile na telo (duž istog pravca i pod uglom). Rezultujuća sila. Razlaganje sile. (2+1)

Pojam i vrste ravnoteže tela. Poluga, moment sile. Ravnoteža poluge i njena primena. (1+1)

Sila potiska u tečnosti i gasu. Arhimedov zakon i njegova primena.

Plivanje i tonjenje tela. (2+2)

Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)

Demonstracioni ogledi. Slaganje i razlaganje sila korišćenjem dinamometara i tela. Ravnoteža poluge. Uslovi plivanja tela (Kartezijanski gnjurac, suvo grožđe u mineralnoj vodi, sveže jaje u vodi i vodenom rastvoru soli, mandarina sa korom i bez kore u vodi, plivanje kocke leda na vodi…)

Laboratorijska vežba.

1. Određivanje gustine čvrstog tela primenom Arhimedovog zakona. (1)

MEHANIČKI RAD I ENERGIJA. SNAGA (6+5+2)

Mehanički rad. Rad sile. Rad sile teže i sile trenja. (2+1)

Kvalitativno uvođenje pojma mehaničke energije tela. Kinetička energija tela. Potencijalna energija. Gravitaciona potencijalna energija tela. (2+1)

Veza između promene mehaničke energije tela i izvršenog rada. Zakon o održanju mehaničke energije. (1+1)

Snaga. Koeficijent korisnog dejstva. (1+1)

Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)

Demonstracioni ogledi. Ilustrovanje rada utrošenog na savladavanje sile trenja pri klizanju tela po različitim podlogama, uz korišćenje dinamometra. Primeri mehaničke energije tela. Zakon o održanju mehaničke energije (Maksvelov točak).

Laboratorijske vežbe.

1. Određivanje rada sile pod čijim dejstvom se telo kreće po različitim podlogama. (1)

2. Provera zakona održanja mehaničke energije pomoću kolica. (1)

TOPLOTNE POJAVE (2+2+1)

Čestični sastav supstancije: molekuli i njihovo haotično kretanje. Unutrašnja energija i pojam temperature. (1+1)

Količina toplote. Specifični toplotni kapacitet. Toplotna ravnoteža. Toplotno širenje i merenje temperature. (1+1)

Demonstracioni ogledi. Difuzija i Braunovo kretanje. Širenje čvrstih tela, tečnosti i gasova (Gravesandov prsten, izduženje žice, kapilara...).

Laboratorijska vežba.

1. Merenje temperature mešavine tople i hladne vode posle uspostavljanja toplotne ravnoteže. (1)

OSCILATORNO I TALASNO KRETANJE (4+3+1)

Kvalitativna analiza oscilatornog kretanja (oscilovanje tela obešenog o oprugu, oscilovanje kuglice klatna). Pojmovi i veličine kojima se opisuje oscilovanje tela (amplituda, period, frekvencija). Zakon o održanju mehaničke energije pri oscilovanju tela. (2+1)

Talasno kretanje (mehanički talas). Osnovni parametri kojima se opisuje talasno kretanje (talasna dužina, frekvencija, brzina). (1+1)

Zvuk. Karakteristike zvuka i zvučna rezonancija. (1+1)

Demonstracioni ogledi. Oscilovanje kuglice klatna i tela obešenog o oprugu. Oscilovanje žica i vazdušnih stubova (frula zaronjena u vodu, ksilofon, različite zategnute žice, jednake staklene flaše sa različitim nivoima vode). Odakle dolazi zvuk (gumeno crevo sa dva levka, kanap i dve plastične čaše...)

Laboratorijska vežba.

1. Merenje perioda oscilovanja klatna. (1)

Osmi razred

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

ELEKTROSTATIKA (5+5+0)

Naelektrisavanje tela, provodnici i izolatori. Elementarna količina naelektrisanja. Zakon o održanju količine naelektrisanja. Uzajmno delovanje naelektrisanih tela. Kulonov zakon. (2+2)

Električno polje (linije sila, homogeno i nehomogeno polje). Rad sile električnog polja. Napon. Veza napona i jačine homogenog električnog polja. Električne pojave u atmosferi. (3+2)

Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)

Demonstracioni ogledi. Naelektrisavanje čvrstih izolatora i provodnika. Električno klatno i elektroskop. Linije sila električnog polja (perjanice, griz u ricinusovom ulju i jakom električnom polju). Faradejev kavez. Antistatičke podloge. Elektrostatička mašina. Mehuri sapunice u elektrostatičkom polju. Model gromobrana.

ELEKTRIČNA STRUJA (8+8+3)

Električna struja (jednosmerna, naizmenična). Uslovi za nastajanje električne struje i izvori struje (EMS). Merenje električne struje i napona. (3+3)

Električna otpornost provodnika. Omov zakon za deo strujnog kola i za celo strujno kolo. Rad i snaga električne struje. Džul-Lencov zakon. Vezivanje otpornika. (4+4)

Električna struja u fluidima. (1+0)

Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)

Demonstracioni ogledi. Demonstracioni ampermetar u strujnom kolu. Regulisanje električne struje u kolu reostatom i potenciometrom. Grafitna mina olovke kao potenciometar. Merenje električne otpornosti ommetrom. Zagrevanje provodnika električnom strujom. Proticanje električne struje u vodenom rastvoru kuhinjske soli. Limun kao baterija. Pražnjenje u Gajslerovim cevima pomoću Teslinog transformatora.

Laboratorijske vežbe.

1.Zavisnost električne struje od napona na provodniku (tablični i grafički prikaz zavisnosti). (1)

2. Određivanje električne otpornosti otpornika u kolu pomoću ampermetra i voltmetra. (1)

3. Merenje električne struje i napona u kolu sa serijski i paralelno povezanim otpornicima. (1)

MAGNETNO POLJE (3+2+0)

Magnetno polje stalnih magneta. Magnetno polje Zemlje. (1+1)

Magnetno polje električne struje. Dejstvo magnetnog polja na strujni provodnik.(2+1)

Demonstracioni ogledi. Linije sila magnetnog polja potkovičastog magneta i magnetne šipke. Magnetna igla i školski kompas. Erstedov ogled. Elektromagnet. Uzajamno delovanje dva paralelna provodnika kroz koje teče struja.

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA (4+5+0)

Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon elektromagnetne indukcije. Naizmenična struja i transformatori. (3+3)

Doprinos Nikole Tesle i Mihajla Pupina razvoju nauke o elektromagnetnim pojavama i njihovoj primeni. (1+0)

Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+2)

Demonstracioni ogledi. Indukovanje EMS na krajevima provodnika promenom magnetnog fluksa.

SVETLOSNE POJAVE (7+6+2)

Svetlost (osnovni pojmovi). Pravolinijsko prostiranje svetlosti (senke, pomračenje Sunca i Meseca). (1+0)

Zakon odbijanja svetlosti. Ravna i sferna ogledala i konstrukcija likova predmeta. (2+2)

Brzina svetlosti u različitim sredinama. Indeks prelamanja i zakon prelamanja svetlosti. Totalna refleksija. (1+1)

Prelamanje svetlosti kroz prizmu i sočiva. Određivanje položaja likova kod sočiva. Optički instrumenti. Lupa i mikroskop. (3+2)

Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)

Demonstracioni ogledi. Senke. Hartlijeva ploča za ilustrovanje zakona o odbijanju i prelamanju svetlosti. Prelamanje svetlosti (štapić delimično uronjen u čašu s vodom, novčić u čaši sa vodom i ispod nje). Prelamanje bele svetlosti pri prolazu kroz prizmu. Prelamanje svetlosti kroz sočivo (optička klupa, staklena flaša sa vodom kao sočivo). Lupa i mikroskop.

Laboratorijske vežbe.

1. Provera zakona odbijanja svetlosti korišćenjem ravnog ogledala. (1)

2. Određivanje žižne daljine sabirnog sočiva. (1)

ELEMENTI ATOMSKE I NUKLEARNE FIZIKE (5+3+0)

Struktura atoma (jezgro, elektronski omotač). Nuklearne sile. (1+1)

Prirodna radioaktivnost. Radioaktivno zračenje (alfa, beta i gama zraci) i njihovo biološko dejstvo na biljni i životinjski svet. Zaštita od radioaktivnog zračenja. (2+1)

Veštačka radioaktivnost. Fisija i fuzija. Primena nuklearne energije i radioaktivnog zračenja. (2+1)

Demonstracioni ogled. Detekcija prisustva radioaktivnog zračenja (školski Gajger-Milerov brojač)

FIZIKA I SAVREMENI SVET (2+0)

Uticaj fizike na razvoj drugih prirodnih nauka, medicine i tehnologije. (2+0)

DODATNI RAD

Sedmi razred

(Orijentacioni sadržaji programa)

1. Rešavanje problema vezanih za slaganje i razlaganje sila i ravnotežu tela.

2. Videozapis ili simulacija na računaru različitih oblika slaganja i razlaganja sila, ravnoteže tela i primene poluge.

3. Princip merenja mase pomoću vage.

4. Ravnoteža tela na strmoj ravni.

5. Grafici brzine, puta i ubrzanja kod ravnomerno promenljivog kretanja i njihova primena.

6. Rešavanje problema kretanja tela s konstantnim ubrzanjem.

7. Primeri za primenu Njutnovih zakona dinamike.

8. Videozapis ili simulacija na računaru različitih oblika mehaničkog kretanja pod dejstvom sile teže.

9. Keplerovi zakoni. Kretanje planeta. Sunčev sistem.

10. Trenje mirovanja i trenje klizanja. Sila trenja i koeficijent trenja.

11. Videozapis ili simulacija na računaru različitih oblika mehaničkog rada u svakodnevnom životu.

12. Princip rada prostih mašina.

13. Videozapis ili simulacija na računaru kinetičke i potencijalne energije tela, pretvaranja potencijalne energije u kinetičku i obrnuto, zakona održanja mehaničke energije i dr.

14. Rešavanje problema vezanih za rad, energiju tela i zakone kretanja.

15. Fenomen Doplerovog efekta. Ultra zvuk. Problem buke.

16. Određivanje specifičnog toplotnog kapaciteta tela.

Mehanizmi prenošenja toplote s jednog tela na drugo (primeri). Toplotna ravnoteža.

17. Rešavanje problema u kojima se koriste pritisak i potisak kao fizičke veličine. Srednja gustina kod nehomogenih tela. Arhimedov zakon kroz primere.

18. Videozapis ili simulacija na računaru: tela i supstancija na različitim temperaturama, termičkog širenja tela, promene agregatnih stanja i sl.

19. Voda na različitim temperaturama i njeno drugačije ponašanje u odnosu na ostale tečnosti.

20. Poseta nekoj laboratoriji (kabinetu) za fiziku na fakultetu, naučnoistraživačkom institutu, elektrani, fabrici, kabinetu u gimnaziji i dr.

Pored ponuđenih sadržaja mogu se realizovati i teme za koje učenici pokažu posebno interesovanje.

Osmi razred

(Orijentacioni sadržaji programa)

1. Videozapis ili simulacija na računaru različitih oblika električnih pojava u svakodnevnom životu.

2. Rešavanje problema vezanih za zakon o održanju količine elektriciteta, Kulonov zakon, rad u električnom polju i napon.

3. Ampermetar i voltmetar u električnom kolu. Korišćenje multimetra.

4. Rešavanje problema vezanih za Omov zakon, rad i snagu električne struje i Džulov zakon.

5. Korišćenje računara u obradi eksperimentalnih rezultata merenja na primeru Omovog zakona.

6. Kirhofova pravila.

7. Rešavanje problema vezanih za Kirhofova pravila.

8. Simulacija na računaru električnog kola jednosmerne struje s promenljivim parametrima.

9. Videozapis ili simulacija na računaru različitih oblika magnetnih pojava.

10. Rešavanje problema vezanih za elektromagnetnu indukciju.

11. Određivanje horizontalne komponente magnetnog polja Zemlje. Upotreba kompasa.

12. Teslin transformator i njegova primena u kabinetu za fiziku.

13. Videozapis ili simulacija na računaru različitih svetlosnih pojava u svakodnevnom životu.

14. Posmatranje udaljenih tela pomoću teleskopa ili posmatranje malih objekata pomoću mikroskopa.

15. Rešavanje problema vezanih za zakon odbijanja svetlosti, sferna ogledala i konstrukciju lika.

16. Totalna refleksija svetlosti i njena primena.

17. Oko i korekcija vida.

18. Rešavanje problema vezanih za prelamanje svetlosti, totalnu refleksiju, sočiva i optičke instrumente.

19. Videozapis ili simulacija na računaru različitih modela atoma, jezgra, nuklearnih reakcija i sl.

20. Interakcija radioaktivnog zračenja s materijom.

21. Primena radioaktivnih preparata, registracija prisustva radioaktivnosti i prirodni fon. Mere zaštite od radioaktivnog zračenja.

22. Poseta nekoj laboratoriji za fiziku na fakultetu, naučnoistraživačkom institutu, elektrani, fabrici, kabinetu u gimnaziji, Muzeju Nikole Tesle i dr.

Pored ponuđenih sadržaja mogu se realizovati i teme za koje učenici pokažu posebno interesovanje.

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Pri izradi ovog programa uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika fizike osnovnih škola izrečene na stručnim skupovima i seminarima u okviru razgovora o programima i nastavi fizike u osnovnim i srednjim školama. Opredeljenja i stavovi Stručne komisije za izmenu i dopunu programa fizike u osnovnoj školi mogu se sažeti u sledećem:

- smanjiti ukupnu opterećenost učenika;

- rasteretiti važeći program svih sadržaja koji nisu primereni psihofizičkim mogućnostima učenika;

- "vratiti" eksperiment u nastavu fizike;

- metodski unaprediti izlaganje programskih sadržaja i

- izvršiti bolju korelaciju redosleda izlaganja sadržaja fizike sa matematikom i predmetima ostalih prirodnih nauka.

Na osnovu primedbi nastavnika fizike na važeći program i višegodišnjeg sopstvenog iskustva članova Stručne komisije, stečenog kroz izvođenje nastave fizike u osnovnoj i srednjoj školi i na fakultetu, Stručna komisija je pripremila izmenjeni i dopunjeni program fizike. On je po sadržaju, obimu i metodskom prezentovanju znatno prilagođeniji učenicima osnovne škole nego što je to bio prethodni program.

Polazna opredeljenja pri koncipiranju programa fizike

Pri izradi programa fizike dominantnu ulogu imale su i sledeće činjenice:

- osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju učenika;

- kod učenika osnovne škole sposobnost apstraktnog mišljenja još nije dovoljno razvijena;

- fizika je apstraktna, egzaktna i razuđena naučna disciplina čiji se zakoni često iskazuju u matematičkoj formi koja je učeniku osnovne škole potpuno nepristupačna;

- u nastavi fizike je zapostavljen ogled (iako je fizika eksperimentalna nauka) a laboratorijske vežbe učenici sve ređe izvode.

Navedene činjenice uticale su na izbor programskih sadržaja i metoda logičkog zaključivanja, kao i na uvođenje jednostavnih eksperimenata, tzv. "malih ogleda", koji ne zahtevaju skupu i složenu opremu za demonstriranje fizičkih pojava.

1. Izbor programskih sadržaja

Iz fizike kao naučne discipline odabrani su samo oni sadržaji koje na određenom nivou mogu da usvoje svi učenici osnovne škole. To su, uglavnom, sadržaji iz osnova klasične fizike, dok su u osmom razredu uzeti i neki sadržaji atomske i nuklearne fizike. Obim odabranih programskih sadržaja prilagođen je godišnjem fondu časova fizike u osnovnoj školi. Međutim, i na ovako suženim sadržajima učenici mogu da upoznaju egzaktnost fizičkih zakona i raznovrsnost fizičkih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno dostupan našim čulima. Pošto su makrofizičke pojave očiglednije za proučavanje, one dominiraju u nastavnim sadržajima šestog i sedmog razreda. U osmom razredu, pored njih, date su i tematske celine u kojima se obrađuju i neki procesi u mikrosvetu (omotač i jezgro atoma).

2. Izbor metoda logičkog zaključivanja

Od svih metoda logičkog zaključivanja koje se koriste u fizici kao naučnoj disciplini (induktivni, deduktivni, zaključivanje po analogiji, itd.), učenicima osnovne škole najpristupačniji je induktivni metod (od pojedinačnog ka opštem) pri pronalaženju i formulisanju osnovnih zakona fizike. Zato program predviđa da se pri proučavanju makrofizičkih pojava pretežno koristi induktivni metod.

Na ovako izabranim poglavljima fizike može se u potpunosti ilustrovati suština metodologije koja se i danas koristi u fizici i u svim prirodnim naukama u početnoj etapi naučnog istraživanja, tj. u procesu sakupljanja eksperimentalnih činjenica i na osnovu njih formulisanja osnovnih zakona o pojavama koje treba da se prouče. Ova etapa saznajnog procesa obuhvata: posmatranje pojave, uočavanje bitnih svojstava sistema na kojima se pojava odvija, zanemarivanje manje značajnih svojstava i parametara sistema, merenje u cilju pronalaženja međuzavisnosti odabranih veličina, planiranje novih eksperimenata radi preciznijeg formulisanja fizičkih zakona i sl. Sa nekim naučnim rezultatima, do kojih se došlo deduktivnim putem, treba da se upoznaju i učenici starijih razreda, ali na informativnom nivou. Zato program predviđa da se neka znanja do kojih se došlo deduktivnim putem koriste pri objašnjavanju određenih fizičkih procesa u makro i mikrosvetu.

3. Jednostavni eksperimenti

Uvođenje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fizičkih pojava ima za cilj "vraćanje" ogleda u nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istraživački pristup prirodnim naukama.

Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami učenici na času ili da ih ponove kod kuće, koristeći mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog života.

Način prezentovanja programa

Programski sadržaji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodske zahteve nastave fizike:

Postupnost (od prostijeg ka složenijem) pri upoznavanju novih pojmova i formulisanju zakona.

Očiglednost pri izlaganju nastavnih sadržaja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je više demonstracionih ogleda).

Induktivni pristup (od pojedinačnog ka opštem) pri uvođenju osnovnih fizičkih pojmova i zakona.

Povezanost nastavnih sadržaja (horizontalna i vertikalna).

Stoga, prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi poželjno da se svaka tematska celina obrađuje onim redosledom koji je naznačen u programu. Time se omogućuje da učenik lakše usvaja nove pojmove i spontano razvija sposobnost za logičko mišljenje.

Program predviđa da se unutar svake veće tematske celine, posle postupnog i analitičnog izlaganja pojedinačnih nastavnih sadržaja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloženog gradiva, izvrši sinteza bitnih činjenica i zaključaka i da se kroz njihovo obnavljanje omogući da ih učenici u potpunosti razumeju i trajno usvoje. Pored toga, program predviđa da svaka tematska celina, na primer, u sedmom razredu, počinje obnavljanjem dela gradiva iz šestog razreda koje se odnosi na... Time se postiže i vertikalno povezivanje nastavnih sadržaja. Veoma je važno da se kroz rad u razredu ispoštuje ovaj zahtev Programa, jer se time naglašava činjenica da su u fizici sve oblasti međusobno povezane i omogućuje se da učenik sagleda fiziku kao koherentnu naučnu disciplinu u kojoj se početak proučavanja nove pojave naslanja na rezultate proučavanja nekih prethodnih.

Uz naslov svake tematske celine naveden je (u zagradi) zbir tri broja. Na primer, Električna struja (8+8+3). Prva cifra označava broj časova predviđenih za neposrednu obradu sadržaja tematske celine i izvođenje demonstracionih ogleda, druga cifra određuje broj časova za utvrđivanje tog gradiva i ocenjivanje učenika, dok treća cifra označava broj časova za izvođenje laboratorijskih vežbi.

Svaka tematska celina razbijena je na više tema koje bi trebalo obrađivati onim redosledom koji je dat u Programu. Iza teksta svake teme, u zagradi, naveden je zbir dve cifre: prva označava optimalni broj časova za obradu teme i izvođenje demonstracionih ogleda, a druga daje optimalni broj časova za utvrđivanje sadržaja teme. Pri tome, na primer, zbir (1+1) ne treba shvatiti bukvalno, tj. da se jedan čas koristi samo za izlaganje novog sadržaja, a sledeći čas, samo za obnavljanje i propitivanje. Naprotiv, pri obradi sadržaja skoro svake teme, na svakom času deo vremena posvećuje se obnavljanju gradiva, a deo vremena se koristi za izlaganje novih sadržaja.

Iza naziva svake laboratorijske vežbe nalazi se, u zagradi, cifra koja označava broj časova predviđenih za njeno ostvarivanje.

Redosled izlaganja gradiva fizike usaglašen je s redosledom gradiva iz matematike. Kako program matematike za osnovnu školu ne obuhvata sadržaje iz vektorske algebre, u okviru programa fizike nije predviđeno da se fizičke veličine, koje imaju vektorsku prirodu (brzina, ubrzanje, sila itd.), eksplicitno tretiraju kao vektori, već kao veličine koje su jednoznačno određene sa tri podatka: brojnom vrednošću, pravcem i smerom.

Osnovni oblici nastave i metodska uputstva za njihovo izvođenje

Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledeće osnovne oblike:

1. izlaganje sadržaja teme uz odgovarajuće demonstracione oglede

2. rešavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka

3. laboratorijske vežbe

4. korišćenje i drugih načina rada koji doprinose boljem razumevanju sadržaja teme (domaći zadaci, čitanje popularne literature iz istorije fizike i sl.)

5. sistematsko praćenje rada svakog pojedinačnog učenika.

Veoma je važno da nastavnik pri izvođenju prva tri oblika nastave naglašava njihovu objedinjenost u jedinstvenom cilju: otkrivanje i formulisanje zakona i njihova primena. U protivnom, učenik će steći utisak da postoje tri različite fizike: jedna se sluša na predavanjima, druga se radi kroz računske zadatke, a treća se koristi u laboratoriji. Ako još nastavnik ocenjuje učenike samo na osnovu pismenih vežbi, učenik će s pravom zaključiti: U školi je važna samo ona fizika koja se radi kroz računske zadatke. Nažalost, često se dešava da učenici osnovne i srednje škole o fizici kao nastavnoj disciplini steknu upravo takav utisak.

Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da učenici aktivno učestvuju u svim oblicima nastavnog procesa. Imajući u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifičnosti u procesu ostvarivanja, to su i metodska uputstva prilagođena ovim specifičnostima.

Metodska uputstva za predavanja

Kako uz svaku tematsku celinu idu demonstracioni ogledi, učenici će spontano pratiti tok posmatrane pojave, a na nastavniku je da navede učenika da svojim rečima, na osnovu sopstvenog rasuđivanja, opiše pojavu koju posmatra. Posle toga nastavnik, koristeći precizni jezik fizike, definiše nove pojmove (veličine) i rečima formuliše zakon pojave. Kada se prođe kroz sve etape u izlaganju sadržaja teme (ogled, učenikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se, ako je moguće, na prezentovanje zakona u matematičkoj formi. Ovakvim načinom izlaganja sadržaja teme nastavnik pomaže učeniku da potpunije razume fizičke pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne formalizovanje usvojenog znanja. Ako se insistira samo na matematičkoj formi zakona, dolazi se nekada do besmislenih zaključaka.

Na primer, drugi Njutnov zakon mehanike F = ma učenik može da napiše i u obliku m = F/a. S matematičke tačke gledišta to je potpuno korektno. Međutim, ako se ova formula iskaže rečima: Masa tela direktno je srazmerna sili koja deluje na telo, a obrnuto srazmerna ubrzanju tela, tvrđenje je s aspekta matematike tačno, ali je s aspekta fizike potpuno pogrešno.

Veliki fizičari, Ajnštajn na primer, naglašavali su da u makrosvetu koji nas okružuje svaka novootkrivena istina ili zakon prvo su formulisani rečima, pa tek zatim prikazani u matematičkoj formi. Čovek, naime, svoje misli iskazuje rečima a ne formulama. Majkl Faradej, jedan od najvećih eksperimentalnih fizičara, u svom laboratorijskom dnevniku nije zapisao ni jednu jedinu formulu, ali je zato sva svoja otkrića formulisao preciznim jezikom fizike. Ti zakoni (zakon elektromagnetne indukcije, zakoni elektrolize) i danas se iskazuju u takvoj formi iako ih je Faradej otkrio još pre 170 godina.

Metodska uputstva za rešavanje računskih zadataka

Pri rešavanju kvantitativnih (računskih) zadataka iz fizike, u zadatku prvo treba na pravi način sagledati fizičke sadržaje, pa tek posle toga preći na matematičko formulisanje i izračunavanje. Naime, rešavanje zadataka odvija se kroz tri etape: fizička analiza zadatka, matematičko izračunavanje i diskusija rezultata. U prvoj etapi uočavaju se fizičke pojave na koje se odnosi zadatak, a zatim se nabrajaju i rečima iskazuju zakoni po kojima se pojave odvijaju. U drugoj etapi se, na osnovu matematičke forme zakona, izračunava vrednost tražene veličine. U trećoj etapi traži se fizičko tumačenje dobijenog rezultata. Ako se, na primer, primenom Džulovog zakona izdvoje različite količine toplote na paralelno vezanim otpornicima, treba protumačiti zašto se na otporniku manjeg otpora oslobađa veća količina toplote. Tek ako se od učenika dobije korektan odgovor, nastavnik može da bude siguran da je sa svojim učenicima zadatak rešavao na pravi način.

Metodska uputstva za izvođenje laboratorijskih vežbi

Laboratorijske vežbe čine sastavni deo redovne nastave i organizuju se na sledeći način: učenici svakog odeljenja dele se u dve grupe, tako da svaka grupa ima svoj termin za laboratorijsku vežbu. Oprema za svaku laboratorijsku vežbu umnožena je u više kompleta, tako da na jednoj vežbi (radnom mestu) mogu da rade dva do tri učenika. Vežbe se rade frontalno.

Čas eksperimentalnih vežbi sastoji se iz: uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja.

U uvodnom delu časa nastavnik:

- obnavlja delove gradiva koji su obrađeni na časovima predavanja a odnose se na datu vežbu (definicija veličine koja se određuje i metod koji se koristi da bi se veličina odredila),

- obraća pažnju na činjenicu da svako merenje prati odgovarajuća greška i ukazuje na njene moguće izvore,

- upoznaje učenike s mernim instrumentima i obučava ih da pažljivo rukuju laboratorijskim inventarom,

- ukazuje učenicima na mere predostrožnosti, kojih se moraju pridržavati radi sopstvene sigurnosti, pri rukovanju aparatima, električnim izvorima, raznim uređajima i sl.

Dok učenici vrše merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba, objašnjava i pomaže.

Pri unošenju rezultata merenja u đačku svesku, procenu greške treba vršiti samo za direktno merene veličine (dužinu, vreme, električnu struju, električni napon i sl.), a ne i za veličine koje se posredno određuju (električni otpor određen primenom Omovog zakona). Procenu greške posredno određene veličine nastavnik može da izvodi u okviru dodatne nastave.

Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji, učenici će se ovom obliku nastave najviše radovati.

Metodska uputstva za druge oblike rada

Jedan od oblika rada sa učenicima su domaći zadaci. Nastavnik planira domaće zadatke u svojoj redovnoj pripremi za čas. Pri odabiru zadataka, nastavnik težinu zadatka prilagođava mogućnostima prosečnog učenika i daje samo one zadatke koje učenici mogu da reše bez tuđe pomoći. Domaći zadaci odnose se na gradivo koje je obrađeno neposredno na času (1-2 zadatka) i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim (1 zadatak).

O rešenjima domaćih zadataka diskutuje se na sledećem času, kako bi učenici dobili povratnu informaciju o uspešnosti svog samostalnog rada.

Praćenje rada učenika

Nastavnik je dužan da kontinuirano prati rad svakog učenika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih znanja, stečenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, rešavanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih vežbi. Ocenjivanje učenika samo na osnovu rezultata koje je on postigao na pismenim vežbama neprimereno je učeničkom uzrastu i fizici kao naučnoj disciplini. Nedopustivo je da nastavnik od učenika, koji se prvi put sreće s fizikom, traži samo formalno znanje umesto da ga podstiče na razmišljanje i logičko zaključivanje. Učenik se kroz usmene odgovore navikava da koristi preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i tečno formuliše i ne doživljava fiziku kao naučnu disciplinu u kojoj su jedino formule važne.

Budući da je program, kako po sadržaju tako i po obimu, prilagođen psihofizičkim mogućnostima učenika osnovne škole, stalnim obnavljanjem najvažnijih delova iz celokupnog gradiva postiže se da stečeno znanje bude trajnije i da učenik bolje uočava povezanost raznih oblasti fizike. Istovremeno se obezbeđuje da učenik po završetku osnovne škole zadrži u pamćenju sve osnovne pojmove i zakone fizike, kao i osnovnu logiku i metodologiju koja se koristi u fizici pri proučavanju fizičkih pojava u prirodi.

Pošto još nisu definisani standardi znanja i umenja učenika za pojedine razrede i cikluse navešćemo osnovne zahteve znanja i umenja učenika na kraju sedmog i osmog razreda. Neki od tih zahteva su navedeni u ciljevima i zadacima predmeta a neki se odnose na oba razreda ali se ostvaruju u skladu sa uzrasnim mogućnostima učenika.

Osnovna znanja i umenja učenika

Znati i razumeti

U okviru funkcionalne pismenosti:

- prikazivati relacije jednostavnim formulama i grafikom i znati koristiti dijagram i skicu (na nivou uzrasnih mogućnosti);

- razumeti ulogu modela i eksperimenta u prikazivanju fizičkih pojava, procesa i zakona;

- razumeti i znati osnovne zakone održanja (mase, energije - VII razred, naelektrisanja... - VIII razred) i njihov značaj;

- razumeti ulogu eksperimenta, dokaza i kreativne misli u razvoju naučnih ideja - VIII razred;

- razumeti nastajanje i značaj naučnih otkrića u fizici, kao i doprinos nekih naučnika;

- primenjivati stečena znanja i veštine iz matematike i fizike.

U okviru razumevanja pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fizičkih zakona:

- znati da fizika proučava osnovne zakone po kojima se dešavaju sve pojave;

- znati da je fizika eksperimentalna nauka i da se pojave opisuju zakonima i odgovarajućim fizičkim veličinama koje se mogu meriti;

- razumeti i uočavati da je uzajamno delovanje tela (mehaničko, gravitaciono - VII razred; električno, magnetno - VIII razred) uzrok promena i pojava u prirodi i prepoznati uzrok konkretne promene ili pojave;

- objašnjavati promene, pojave i procese u prirodi koristeći naučne pojmove;

- znati osnovne pojmove i veličine kojima se opisuje kretanje tela (putanja, put, pomeraj, brzina, ubrzanje, relativna brzina... - VII razred);

- razumeti različite vrste kretanja i znati da opiše translatorno i oscilatorno kretanje - VII razred;

- razumeti razliku između težine tela i sile Zemljine teže, kao i mase i težine tela - VII razred;

- znati osnovne zakone dinamike - Njutnove zakone - VII razred;

- znati da opiše kretanje tela pod dejstvom sile Zemljine teže (slobodan pad, vertikalan hitac) - VII razred;

- znati delovanje sile trenja pri kretanju tela (koeficijent trenja, sila otpora sredine) - VII razred;

- razumeti pojmove: rad, kinetička i potencijalna energija, snaga - VII razred;

- razumeti vezu između energije i rada i zakon održanja mehaničke energije - VII razred;

- znati osobine tečnosti i gasova i razumeti pojmove pritiska i potiska - VII razred;

- znati Arhimedov zakon i njegovu primenu - VII razred;

- poznavati uslove mehaničke ravnoteže - VII razred;

- poznavati princip rada i primenu prostih mašina (poluga) - VII razred;

- znati šta je unutrašnja energija i temperatura - VII razred;

- znati uslove toplotne ravnoteže- VII razred;

- razumeti da su makroskopske pojave uslovljene različitim nivoima strukture na mikronivou (atom, jon, molekul) - VIII razred;

- razlikovati živu od nežive prirode i shvatiti njihovu međusobnu uslovljenost i promenljivost u vremenu i prostoru;

- razumeti gravitaciju i njen uticaj na kretanje tela, pojave i procese na Zemlji i u Sunčevom sistemu - VIII razred;

- razumeti povezanost kretanja sa silom i energijom;

- razumeti svojstva statičkog naelektrisanja i jednosmerne električne struje - VIII razred;

- razumeti da se magnetna svojstva ispoljavaju kroz interakciju magneta i nekih drugih objekata posredstvom magnetnog polja (tela od gvožđa, provodnik sa strujom i magnetno polje Zemlje) - VIII razred;

- znati osobine vidljive svetlosti i njen značaj za živi svet - VIII razred;

- znati osobine svetlosti, toplote i zvuka;

- upoznati radioaktivnost kao prirodnu pojavu - VIII razred.

U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizičkim pojavama kroz jednostavna istraživanja:

- odlučivati o izboru opreme i tehnike rada;

- koristiti usmena i pismena uputstva za izvođenje ogleda i laboratorijskih vežbi;

- znati da opiše rečima i slikom postupke i korake u istraživanju;

- izražavati fizičke veličine u jedinicama Međunarodnog sistema jedinica (SI);

- objašnjavati podatke prikupljene posmatranjem i merenjima, izvoditi zaključke i procenjivati njihovu saglasnost sa predviđanjima;

- procenjivati greške merenih fizičkih veličina (srednja vrednost i apsolutna greška);

- proveravati Drugi Njutnov zakon mehanike - VII razred;

- određivati stalno ubrzanje pri kretanju kugle niz žljeb - VII razred;

- proveravati zakon slobodnog padanja tela - VII razred;

- proveravati zakon održanja energije pomoću kolica - VII razred;

- određivati gustinu čvrstog tela primenom Arhimedovog zakona - VII razred;

- znati da korišćenjem odgovarajućih mernih instrumenata izmeri i izračuna fizičke veličine: silu, temperaturu, period oscilovanja klatna, ubrzanje, gravitaciono ubrzanje...).

U okviru razvijanja logičkog i apstraktnog mišljenja:

- uočavati uzročno-posledične veze između nekih fizičkih pojava i odnose između fizičkih veličina;

- poznavati logičke procedure i vladati njima;

- koristiti različite načine za rešavanje problem-situacija;

- razlikovati činjenice i teoriju od njihovih interpretacija i ličnog iskustva;

- rezimirati i izvoditi zaključke.

U okviru razvijanja radoznalosti i samostalnosti:

- postavljati pitanja i pokazivati inicijativu u traženju odgovora;

- tražiti informacije iz različitih oblasti i različitih izvora.

U okviru razvijanja sposobnosti za primenu znanja iz fizike:

- znati da primeni stečena znanja u svakodnevnim školskim i vanškolskim situacijama;

- znati da prepozna fizičke procese i zakone u drugim naučnim disciplinama (npr. meteorologija, geografija, astronomija...);

- shvatiti da su znanja iz fizike uslovila tehnološki napredak.

Umeti

U okviru razvijanja funkcionalne pismenosti:

- umeti da se jasno izrazi rečima, slikom, tabelom i da se koristi jezikom matematike i fizike;

- izražavati precizno, koncizno i jasno svoje mišljenje i zaključke;

- koristiti različite izvore informacija (udžbenik, priručnik, popularnu naučnu literaturu, Internet...);

- koristiti u fizici svoju informatičku pismenost.

U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o prirodnim pojavama kroz istraživanje:

- osmisliti i postaviti jednostavan eksperiment;

- prikupiti podatke posmatranjem, merenjem i dr.;

- izvoditi jednostavne eksperimente;

- imati razvijene manuelne veštine za rukovanje priborom, mernim instrumentima i materijalom;

- opisati i prikazati (tabelarno, grafički) dobijene podatke;

- imati kritički stav prema izvorima informacija i njihovoj upotrebi;

- izabrati i koristiti odgovarajuće merne jedinice zavisno od vrste i veličine objekta merenja i odabrati i koristiti odgovarajući pribor za merenje;

- oceniti rezultat nezavisno od merenja i računanja;

- procenjivati i proveravati smislenost rezultata merenja i računanja.

U okviru razvijanja logičkog i apstraktnog mišljenja:

- koristiti različite pristupe u razumevanju i predstavljanju problem-situacija i razlikovati bitne od nebitnih informacija;

- planirati i realizovati jednostavna istraživanja, formulisati pitanja, tražiti odgovore i izvoditi logičke zaključke;

- izvesti na osnovu primera (iz udžbenika, onih koje navodi nastavnik, prikazanih demonstracionih ogleda, primera iz okruženja...) odgovarajući zaključak.

U okviru razvijanja samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi:

- saslušati druge, samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjivati znanja i iskustva;

- aktivno učestvovati u procesu učenja;

- svoje stavove braniti činjenicama i primerima;

- odgovorno preuzimati obaveze i biti spreman za njihovo ispunjenje.

Dodatna i dopunska nastava

Dodatna nastava iz fizike organizuje se u šestom razredu sa po jednim časom nedeljno. Programski sadržaji ove nastave obuhvataju:

- izabrane sadržaje iz redovne nastave koji se sada obrađuju kompleksnije (koristi se i deduktivni pristup fizičkim pojavama, rade se teži zadaci, izvode preciznija merenja na složenijim aparatima, itd.) i

- nove sadržaje, koji se naslanjaju na program redovne nastave, ali se odnose na složenije fizičke pojave ili na pojave za koje su učenici pokazali poseban interes.

Redosled tematskih sadržaja u dodatnoj nastavi prati redosled odgovarajućih sadržaja u redovnoj nastavi. Ukoliko u školi trenutno ne postoje tehnički uslovi za ostvarivanje nekih tematskih sadržaja iz dodatne nastave, nastavnik bira one sadržaje koji mogu da se ostvare. Pored ponuđenih sadržaja mogu se realizovati i teme za koje učenici pokažu posebno interesovanje. Korisno je da nastavnik pozove istaknute stručnjake da u okviru dodatne nastave održe popularna predavanja.

Dopunska nastava se takođe organizuje sa po jednim časom nedeljno. Nju pohađaju učenici koji u redovnoj nastavi nisu bili uspešni. Cilj dopunske nastave je da učenik, uz dodatnu pomoć nastavnika, stekne minimum osnovnih znanja iz sadržaja koje predviđa program fizike u osnovnoj školi.

Slobodne aktivnosti učenika, koji su posebno zainteresovani za fiziku, mogu se organizovati kroz razne sekcije mladih fizičara."

9. U delu Programa za predmet Matematika, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"MATEMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste: da učenici usvoje elementarna matematička znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zavisnosti u životu i društvu; da osposobi učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse, za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika.

Zadaci nastave matematike jesu:

- da učenici stiču znanja neophodna za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom životu;

- da učenici stiču osnovnu matematičku kulturu potrebnu za otkrivanje uloge i primene matematike u različitim područjima čovekove delatnosti (matematičko modelovanje), za uspešno nastavljanje obrazovanja i uključivanje u rad;

- da razvija učenikovu sposobnost posmatranja, opažanja i logičkog, kritičkog, stvaralačkog i apstraktnog mišljenja;

- da razvija kulturne, radne, etičke i estetske navike učenika, kao i matematičku radoznalost u posmatranju i izučavanju prirodnih pojava;

- da učenici stiču sposobnost izražavanja matematičkim jezikom, jasnost i preciznost izražavanja u pismenom i usmenom obliku;

- da učenici usvoje osnovne činjenice o skupovima, relacijama i preslikavanjima;

- da učenici savladaju osnovne operacije s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i osnovne zakone tih operacija;

- da učenici upoznaju najvažnije ravne i prostorne geometrijske figure i njihove uzajamne odnose;

- da osposobi učenike za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;

- da učenicima omogući razumevanje odgovarajućih sadržaja prirodnih nauka i doprinese radnom i politehničkom vaspitanju i obrazovanju;

- da izgrađuje pozitivne osobine učenikove ličnosti, kao što su: istinoljubivost, upornost, sistematičnost, urednost, tačnost, odgovornost, smisao za samostalni rad;

- da interpretacijom matematičkih sadržaja i upoznavanjem osnovnih matematičkih metoda doprinese formiranju pravilnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika;

- da učenici stiču naviku i obučavaju se u korišćenju raznovrsnih izvora znanja.

Sedmi razred

(4 časa nedeljno, 144 časa godišnje)

Operativni zadaci

Učenike treba osposobiti da:

- shvate pojam kvadrata racionalnog broja i kvadratnog korena;

- umeju da odrede približnu vrednost broja √a (aεQ a>0);

- upoznaju skup realnih brojeva kao uniju skupa racionalnih i skupa iracionalnih brojeva;

- upoznaju pojam stepena i operacije sa stepenima (izložilac stepena prirodan broj);

- umeju da izvode osnovne računske operacije sa monomima i polinomima, kao i druge identične transformacije ovih izraza (naznačene u programu);

- upoznaju pravougli koordinatni sistem i njegovu primenu;

- dobro upoznaju direktnu i obrnutu proporcionalnost i praktične primene;

- znaju Pitagorinu teoremu i umeju da je primene kod svih izučavanih geometrijskih figura u kojima se može uočiti pravougli trougao;

- poznaju najvažnija svojstva mnogougla i kruga;

- umeju da vrše približnu konstrukciju ma kojeg pravilnog mnogougla i geometrijsku konstrukciju pojedinih pravilnih mnogouglova (sa 6, 8 i 12 stranica);

- znaju najvažnije obrasce u vezi sa mnogouglom i krugom i da ih mogu primeniti u odgovarajućim zadacima;

- shvate pojam razmere duži i svojstva proporcije;

- shvate pojam sličnosti trouglova i umeju da je primene u jednostavnijim slučajevima;

- mogu da prevedu na matematički jezik i reše jednostavnije tekstualne zadatke;

- koriste elemente deduktivnog zaključivanja (izvode jednostavnije dokaze u okviru izučavanih sadržaja).

SADRŽAJI PROGRAMA

Realni brojevi

Kvadrat racionalnog broja.

Rešenje jednačine x2=a, a>0; kvadratni koren; kvadratni koren, jednakost √a2=|a|.

Iracionalan broj - (na primeru √2).

Realni brojevi i brojevna prava. Decimalni zapis realnog broja; približna vrednost realnog broja. Osnovna svojstva operacija s realnim brojevima.

Pitagorina teorema

Pitagorina teorema. Važnije primene Pitagorine teoreme.

Konstrukcije tačaka na brojevnoj pravoj koje odgovaraju brojevima √2, √3, √5 itd.

Racionalni algebarski izrazi

Stepen čiji je izložilac prirodan broj. Operacije sa stepenima; stepen proizvoda, količnika i stepena.

Algebarski izrazi. Polinomi i operacije (monomi, sređeni oblik, zbir, razlika, proizvod polinoma).

Operacije sa polinomima (transformacije zbira, razlike i proizvoda polinoma u sređeni oblik polinoma). Kvadrat binoma i razlika kvadrata i primene.

Rastavljanje polinoma na činioce.

Mnogougao

Mnogougao - pojam i vrste. Zbir uglova mnogougla. Broj dijagonala mnogougla. Pravilni mnogouglovi (pojam, svojstva, konstrukcije). Obim i površina mnogougla.

Neke osnovne funkcije

Pravougli koordinatni sistem u ravni.

Proporcija.

Primeri praktične primene direktne i obrnute proporcionalnosti (proporcionalna podela sume, procenti i dr.).

Krug

Centralni i periferijski ugao u krugu.

Obim kruga, broj p. Dužina kružnog luka. Površina kruga, kružnog isečka i kružnog prstena.

Sličnost

Razmera duži. Samerljive i nesamerljive duži. Proporcionalne duži. Talesova teorema; deljenje duži na jednake delove i u datom odnosu.

Pojam sličnosti. Sličnost trouglova; primena sličnosti na pravougli trougao.

Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 8 časova).

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Zbog lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama po modelu (ukupan broj časova za temu; časova za obradu, časova za ponavljanje i uvežbavanje)

Realni brojevi (13; 5 + 8)

Pitagorina teorema (16; 5 + 11)

Racionalni algebarski izrazi (41; 15 + 26)

Mnogougao (13; 5 + 8)

Neke osnovne funkcije (20; 7 + 13)

Krug (13; 5 + 8)

Sličnost (20; 7 + 13)

Realni brojevi. - U ovoj temi značajno je pravilno formiranje pojmova kvadratnog korena i aritmetičkog kvadratnog korena, zatim prvo upoznavanje i poimanje pojma iracionalnog broja, odnosno proširivanje skupa racionalnih brojeva u skup realnih brojeva. Mada se na ovom stupnju teorija realnog broja ne može strogo zasnovati, ipak je važno da se u nastavi ima u vidu prava stručna pozadina ovog problema; pre svega, bitno je uočiti da se svaki realan broj, kako racionalan tako i iracionalan, može zapisati kao beskonačan decimalni razlomak (s tim što se u praktičnom računanju oni zamenjuju približnim racionalnim vrednostima u decimalnom zapisu); za računanje s realnim brojevima važe svi osnovni zakoni računanja s racionalnim brojevima; takođe, učenik treba da shvati da se svakom realnom broju može pridružiti tačka brojevne prave, i da mu bar intuitivno bude jasno da svakoj tački brojevne prave odgovara tačno jedan realan broj, tj. da je tek sada moguće ostvariti obostrano-jednoznačno pridruživanje između realnih brojeva i tačaka brojevne prave (brojevna prava - model realnih brojeva).

Pitagorina teorema - Ova teorema izražava jednu značajnu metričku vezu stranica pravouglog trougla i ima široke primene u računskim i konstruktivnim zadacima, pa joj treba posvetiti odgovarajuću pažnju (poznavanje formulacije i razumevanje suštine Pitagorine teoreme, postići uvežbanost u njenoj primeni na razne figure u kojima se pojavljuje pravougli trougao, osposobljavanje za konstruktivno određivanje tačaka brojevne prave koje odgovaraju brojevima √2, √3, √5, ...).

Racionalni algebarski izrazi - Osnovni cilj ove teme jeste da se kod učenika izgradi navika (na osnovu poznavanja svojstava stepena) da uspešno vrše identične transformacije polinoma. Realizacija ove teme započinje se daljom izgradnjom pojma stepena: upoznavanje stepena čiji je izložilac konkretan prirodan broj i operacija sa takvim stepenima, s primerima primene u fizici i drugim oblastima. Posle toga se može preći na upoznavanje pojma algebarskog izraza, posebno racionalnog, uz izračunavanje brojevne vrednosti jednostavnijih izraza. Među racionalnim izrazima posebno se ističu monom i polinom (pri čemu se monom tretira kao poseban slučaj polinoma).

Računske operacije s monomima i polinomima (u sređenom obliku), odnosno identične transformacije zbira i proizvoda polinoma vrše se na osnovu poznatih zakona računskih operacija sa brojevima. Od ostalih identičnih transformacija polinoma obraditi samo rastavljanje na činioce polinoma tipa ax + bx, a2 - b2, a2 + 2ab + b2; pri tome je bitno da se na konkretnim primerima primene vidi svrha tih transformacija (radi motivisanja učenika i razbijanja monotonije u radu). Rastavljanje na činioce može se iskoristiti za rešavanje jednačina oblika:

ax2 + bx = 0 i x2 - c2 = 0.

Mnogougao - Polazeći od ranije stečenih znanja o pojedinim geometrijskim figurama kao skupovima tačaka (oblast, izlomljena linija, konveksna oblast), mnogougao treba definisati kao uniju mnogougaone linije u ravni i njene unutrašnje oblasti. Treba obratiti pažnju na zavisnost zbira uglova i broja dijagonala ma kog mnogougla od broja njegovih stranica, pa zavisnost među elementima pravilnog mnogougla, kao i njegovu simetriju. Pored tačnih konstrukcija nekih pravilnih mnogouglova (sa 6, 8, 12 stranica), treba vršiti i približnu konstrukciju ma kog pravilnog mnogougla (s manjim brojem stranica)..

Neke osnovne funkcije - Osnovni cilj jeste upoznavanje važnijih pojmova u vezi sa funkcijom. Naime, u realizaciji ove teme značajna je dogradnja pojma pravouglog koordinatnog sistema i dalje razvijanje ideje funkcije. Posebna pažnja treba da se posveti direktnoj i obrnutoj proporcionalnosti kao važnim modelima mnogih situacija iz svakodnevne prakse, drugih nauka (fizika, hemija) i same matematike. Primena direktne i obrnute proporcionalnosti, odnosno proporcije, u rešavanju raznih praktičnih zadataka aktuelnog sadržaja (u vezi sa procentima, kamatama, podelom date sume u određenoj razmeri, u geometriji i dr.) treba shvatiti kao proširenje i produbljivanje ranije stečenog znanja.

Krug - U ovoj temi, pored upoznavanja novih geometrijskih pojmova i njihovih odnosa (centralni i periferijski ugao), naročito je značajno uvođenje u neke nove probleme, kao što je određivanje obima i površine kruga, pa zato ove sadržaje treba smišljeno obraditi imajući u vidu i njihove praktične aspekte, međupredmetne veze (matematika, fizika, osnovi tehnike, geografija) i matematičko-istorijski značaj.

Značajno je da se eksperimentalnim putem utvrdi konstantnost odnosa obima i prečnika kruga, uz informativno upoznavanje s brojem p i njegovom prirodom (iracionalan broj).

Znajući obrasce za obim i površinu kruga, nije teško odrediti dužinu kružnog luka i površine delova kruga, kao i nekih "kombinovanih" ravnih figura.

U praktičnim izračunavanjima (umesto 3,14) dobro je za p uzimati bolju približnu vrednost 3,1416.

Sličnost - Pri uvođenju pojmova razmere i proporcionalnosti duži treba koristiti prethodna znanja učenika o razmeri i proporciji, merenju duži i pojmovima sadržaoca i zajedničke mere. Korisno je dovesti u vezu samerljivost (nesamerljivost) duži s karakterom razmere njihovih dužina (racionalni ili iracionalan broj). Talesovu teoremu o odsečcima koje paralelne prave grade na kracima ugla učenici treba dobro da shvate i primenjuju je pri podeli duži na jednake delove ili u datoj razmeri, kao i pri uvećavanju (umanjivanju) duži u datoj razmeri.

Sličnost trouglova treba uvesti definicijom i formirati pojam razmere (koeficijenta) sličnosti. Od teorema sličnosti dokazati samo onu prema kojoj su dva trougla slična ako imaju jednaka po dva ugla; tu teoremu treba uglavnom i koristiti. Celishodno je pokazati kako se primenom sličnosti na pravougli trougao može lako dokazati Pitagorina teorema. Sličnost trouglova primenjivati pri rešavanju jednostavnijih konstruktivnih zadataka, pri određivanju odstojanja, visine predmeta (na primer, pomoću senke), pri čitanju planova (karata) i dr. (Može se, ali samo kao zadatak, obraditi odnos površina dva slična trougla, pri čemu je celishodno razmere pisati u vidu razlomka).

Osmi razred

(4 časa nedeljno, 136 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenike treba osposobiti da:

- shvate osnovna svojstva jednakosti i nejednakosti;

- umeju da rešavaju linearne jednačine (nejednačine) i sisteme linearnih jednačina s jednom i dve nepoznate na osnovu ekvivalentnih transformacija, kao i da rešenja tumače grafički;

- mogu da izraze matematičkim jezikom i reše odgovarajuće tekstualne zadatke (naročito pomoću jednačina);

- mogu da uoče funkcionalne zavisnosti u raznim oblastima i da ih prikazuju na različite načine, a naročito - da potpunije shvate pojam funkcije i njenog grafika;

- prošire i prodube znanje o funkcijama upoznavanjem linearne funkcije i njenih svojstava, tako da mogu pouzdano da crtaju i čitaju razne grafike u vezi s tom funkcijom;

- umeju da sastavljaju razne tablice i crtaju odgovarajuće grafikone-dijagrame raznih stanja, pojava i procesa;

- shvate međusobne odnose tačaka, pravih i ravni u prostoru;

- upoznaju najbitnije činjenice o projekcijama na ravan;

- upoznaju geometrijska tela (prizmu, piramidu, valjak, kupu i loptu), njihove elemente i svojstva; umeju da crtaju mreže i da izračunavaju površinu i zapreminu tela;

- primenjuju znanja o geometrijskim telima u praksi, povezujući sadržaje matematike i drugih oblasti, pa tako stiču određenu politehničku kulturu;

- primenjuju elemente deduktivnog zaključivanja.

SADRŽAJI PROGRAMA

Tačka, prava i ravan

Odnos tačke i prave, tačke i ravni. Određenost prave i ravni. Odnos pravih; mimoilazne prave. Odnos prave i ravni, normala na ravan, rastojanje tačke od ravni. Odnos dve ravni; diedar.

Ortogonalna projekcija na ravan (tačke, duži i prave). Nagibni ugao prave prema ravni.

Rogalj. Poliedar.

Linearne jednačine i nejednačine s jednom nepoznatom

Osnovna svojstva jednakosti (refleksivnost, simetričnost, tranzitivnost, saglasnost sa operacijama). Ekvivalentnost jednačina.

Rešavanje linearnih jednačina s jednom nepoznatom.

Osnovna svojstva nejednakosti. Ekvivalentnost nejednačina. Rešavanje jednostavnijih linearnih nejednačina s jednom nepoznatom.

Primeri primene.

Prizma

Prizma: pojam, vrste, elementi.

Mreža prizme. Površina prizme; površina četvorostrane, pravilne trostrane i pravilne šestostrane prizme.

Merenje zapremine. Zapremina kvadra. Zapremina prizme; masa tela.

Piramida

Piramida: pojam, vrste, elementi.

Mreža piramide. Površina piramide; izračunavanje površine četvorostrane, pravilne trostrane i pravilne šestostrane piramide.

Zapremina piramide.

Linearna funkcija

Funkcija i njen grafik.

Funkcija data jednačinom y=ax+b; implicitni oblik zadavanja linearne funkcije. Grafik linearne funkcije; nula funkcije.

Crtanje i čitanje grafika (u vezi sa linearnom funkcijom).

Grafičko prikazivanje podataka (grafikoni - dijagrami).

Sistemi linearnih jednačina sa dve nepoznate

Linearna jednačina sa dve nepoznate i njena rešenja. Pojam sistema od dve i više linearnih jednačina sa dve nepoznate. Ekvivalentnost sistema linearnih jednačina. Rešavanje sistema od dve linearne jednačine sa dve nepoznate (metodom zamene i metodom suprotnih koeficijenata); grafički prikaz rešenja.

Raznovrsni primeri primene sistema linearnih jednačina u rešavanju problema iz života, geometrije, fizike i dr.

Valjak

Valjak: nastanak, elementi, vrste.

Mreža valjka. Površina i zapremina pravog valjka.

Kupa

Kupa - nastanak i elementi.

Mreža kupe. Površina i zapremina prave kupe.

Lopta

Sfera i lopta; preseci lopte. Površina i zapremina lopte.

Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (sa ispravkama 8 časova).

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Zbog lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama po modelu (ukupan broj časova za temu; časova za obradu, časova za ponavljanje i uvežbavanje).

Tačka, prava i ravan (12; 6 + 6)

Linearne jednačine i nejednačine s jednom nepoznatom (24; 9+15)

Prizma (14; 6 + 8)

Piramida (17; 7 + 10)

Linearna funkcija (16; 6 + 10)

Sistemi linearnih jednačina s dve nepoznate (19; 6 + 13)

Valjak (9; 4 + 5)

Kupa (12; 4 + 8)

Lopta (5; 2 + 3)

Tačka, prava, ravan. - Ovo je uvodna tema u geometriju prostora. U okviru nje treba ukazati na osnovne odnose tačaka, pravih i ravni u prostoru. Na ovom mestu treba početi s postupnim formiranjem pojma geometrijskog prostora (razna svojstva dokazuju se polazeći od nekih osnovnih). Mnogi učenici teško "vide" prostor, pa stoga tu treba koristiti eksperiment i posmatranje: međusobne položaje tačaka, pravih i ravni u prostoru u početku predstavljati pomoću modela, uz istovremeno crtanje.

Geometrijska tela - Da bi učenici što lakše upoznali geometrijska tela (prizmu, piramidu, valjak, kupu i loptu), njihove elemente i svojstva i naučili da izračunavaju površinu i zapreminu ovih tela, treba koristiti njihove modele, mreže, skice i slike. Korisno je da i sami učenici crtaju mreže i izrađuju modele proučavanih geometrijskih tela. Određivati površine i zapremine samo onih tela koja su navedena u programu. Može se istaći veza između zapremine, mase i gustine tela.

Vrlo je značajna praktična primena ovih znanja (jednostavniji slučajevi), kao i kombinovana primena raznih ranije stečenih znanja (računska tehnika i približne vrednosti, jednačine, Pitagorina teorema, površine pojedinih ravnih figura, odnosi pravih i ravni u prostoru i dr.), uz pogodan izbor zadataka.

Linearne jednačine i nejednačine - Ovde treba izvršiti produbljivanje, proširivanje i sistematizovanje ranije stečenog znanja o jednačinama i nejednačinama, izučavajući samo linearne jednačine i nejednačine, i to na osnovu pojma ekvivalentnosti jednačina i nejednačina. Rešenja nejednačina treba zapisivati na više načina. Primeri jednačina ne treba da budu komplikovani i s velikim brojem članova.

Učenici treba da upoznaju linearnu jednačinu s dve nepoznate, grafik jednačine s dve nepoznate (prava) i pojam sistema jednačina; oni treba da znaju da je grafik jednačine ax + by = c, gde je a ≠ 0 ili b ≠ 0 prava i da umeju da nacrtaju taj grafik. Naročitu ulogu ima grafički prikaz i interpretacija sistema linearnih jednačina sa dve nepoznate. Rešavanje sistema linearnih jednačina metodama zamene i suprotnih koeficijenata treba razjasniti na primerima jednostavnijih sistema. Takođe, na nekoliko jednostavnih primera može se pokazati i rešavanje sistema linearnih jednačina sa više od dve nepoznate (neobavezno).

U izučavanju linearnih jednačina s jednom nepoznatom i sistema linearnih jednačina težište treba da bude u njihovoj primeni na rešavanju raznih prostijih problema.

Linearna funkcija - Produbljujući i proširujući znanja učenika o funkcijama, značajno je da se detaljno prouči linearna funkcija i njena svojstva, tako da učenici mogu pouzdano da crtaju i čitaju razne grafike. U vezi s tim, učenike treba uvesti u krug primena matematičkih metoda u prikazivanju statističkih podataka (raspodela obeležja, tabela podataka, frekvencija obeležja, poligon i histogram, srednja vrednost), što doprinosi obogaćivanju opšte matematičke kulture. Ovde je velika mogućnost za povezivanje i primenu raznih matematičkih znanja (grafičko prikazivanje, razmera, tablice, aritmetička sredina, procenat, približne vrednosti, racionalni postupci u računanju).

U ovom razredu, smišljenim planiranjem nastave, može se i bez dodatnih časova izvršiti neophodno ponavljanje i povezivanje gradiva iz prethodnih razreda i tekućeg gradiva, što bi doprinelo da učenici na kraju osnovne škole imaju zaokrugljena i sistematizovana matematička znanja."

10. U delu Programa za predmet Biologija, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"BIOLOGIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave biologije u osnovnoj školi je da učenici usvajanjem vaspitno-obrazovnih sadržaja steknu osnovne pojmove o živom svetu, njegovom istorijskom razvoju i zakonitostima koje u njemu vladaju.

Izučavanjem biologije kod učenika treba razvijati odgovarajuće kvalitete i navike, zapažanja, sposobnosti kritičkog mišljenja, objektivnost i logičko rasuđivanje, ljubav prema prirodi i osećanje dužnosti da čuvaju i zaštite prirodu, steknu osnovna znanja o građi i funkcionisanju organizma, razvijaju higijenske navi ke i zdravstvenu kulturu.

Zadaci nastave biologije su da učenici:

- shvate ulogu i značaj biologije za razvoj i napredak čovečanstva;

- razviju svest o vlastitom položaju u prirodi;

- steknu osnovna znanja o građi i funkcionisanju organizma;

- razviju sposobnost povezivanja pojmova i procesa u živim bićima i prirodi;

- steknu znanje o raznovrsnosti i rasprostranjenosti organizma;

- shvate uzajamne odnose živih bića i životne sredine, kao i dinamiku kruženja materije i proticanja energije;

- razviju osećanje odgovornosti prema stanju životne sredine;

- shvate stepen ugroženosti biosfere i ulogu svakog pojedinca u njenoj zaštiti i unapređivanju;

- upoznaju građu i funkcionisanje vlastitog organizma, usvoje određene higijenske navike, steknu odgovornost za vlastito zdravlje i zdravlje drugih ljudi;

- shvate da je polnost sastavni deo života i da čovekova polnost podrazumeva poštovanje normi ponašanja koje obezbeđuju humane odnose među ljudima;

- razumeju radne navike i sposobnost za samostalno posmatranje i istraživanje;

- da prilikom izbora budućeg zanimanja imaju jasne pojmove i predstave o zanimanjima vezanim za biologiju, što će omogućiti kvalitetno usmeravanje.

Sedmi razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- upoznaju pojam ekologije i njen značaj;

- upoznaju ekološke uslove i njihov značaj za živi svet;

- nauče i shvate sisteme ekološke organizacije u prirodi i odnose u njima;

- shvate uzajamne odnose živih bića i životne sredine i dinamiku odnosa materije i energije;

- upoznaju osnovne odnose ishrane i povezanosti živih bića u lancima ishrane;

- shvate kontinuitet održavanja ekosistema, uzroke i posledice promena u njima;

- shvate značaj ekološke ravnoteže za održavanje ekosistema;

- upoznaju osnovne tipove ekosistema i životne uslove u njima;

- nauče da razlikuju karakteristične biljke i životinje u pojedinim ekosistemima i da shvate njihov značaj;

- shvate položaj i ulogu čoveka u biosferi;

- razvijaju ekološku svest i ekološku kulturu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I UVOD (1+0+0)

Definicija i osnovni pojmovi ekologije.

II GRAĐA EKOSISTEMA (7+5+1)

Stanište - biotop.
Uslovi života - ekološki faktori u staništu.
Životna zajednica (biocenoza) i njena organizacija.
Odnosi ishrane u životnoj zajednici.
Osnovni procesi koji se odvijaju u ekosistemu.
Razvoj i evolucija ekosistema.
Osnovni biomi na Zemlji.
Vežba: Ekološki faktori (temperatura, svetlost, vlažnost...).

III VODENI I KOPNENI EKOSISTEMI (18+10+6)

Vodeni ekosistemi
Uslovi života u vodi.
Ekosistem mora.
Životne zajednice mora.
Kruženje materije i proticanje energije u morskim ekosistemima.
Ekosistemi kopnenih voda.
Životne zajednice tekućih kopnenih voda.
Životne zajednice stajaćih kopnenih voda.
Kruženje materije i proticanje energije u ekosistemima kopnenih voda.
Kopneni ekosistemi.
Uslovi života na kopnu.
Šumski ekosistem.
Lišćarske zimzelene šume.
Lišćarske listopadne šume.
Četinarske zimzelene šume.
Kruženje materije i proticanje energije u šumskom ekosistemu.
Vežba: Utvrđivanje raznovrsnosti i strukture šumskog ekosistema.
Zeljasti ekosistem
Stepa.
Planinske rudine.
Livade i pašnjaci.
Kruženje materije i proticanje energije u zeljastom ekosistemu.
Agroekosistemi - tipovi, agrobiocenoza.
Kruženje materije i proticanje energije u agroekosistemima.
Vežba: Određivanje raznovrsnosti i brojnosti vegetacije zeljastog ekosistema.

IV ČOVEK I PRIRODA (8+6+3)

Oblici ugrožavanja prirode.
Globalne promene.
Zagađivanje vazduha - izvori, posledice, mere zaštite vazduha.
Zagađivanje vode - izvori, posledice, mere zaštite vode.
Zagađivanje zemljišta - izvori, posledice, mere zaštite zemljišta.
Štednja energije.
Reciklaža otpada.
Uništavanje prirodnih ekosistema i posledice.
Vežba: Upoznavanje biljaka kao indikatora stepena zagađenosti životne sredine.

V ZAŠTITA PRIRODE (4+3+0)

Raznovrsnost živog sveta naše zemlje.
Nestajanje vrsta.
Zaštita vrsta i prirodnih ekosistema.
Zaštita prirodnih dobara naše zemlje.
Zaštita ugroženih vrsta naše zemlje.
Poseta jednom zaštićenom prirodnom dobru.

Osmi razred

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- detaljno poznaju građu ćelija i tkiva i povezanost organa i organskih sistema u organizam kao celinu;

- shvate osnovnu građu i ulogu kože;

- upoznaju građu i ulogu različitih tipova kostiju i mišića i principe funkcionisanja zglobova;

- upoznaju građu i ulogu nervnog sistema i čula, njihovo funkcionisanje i značaj;

- upoznaju građu, ulogu i principe funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem i njihovu povezanost sa nervnim sistemom;

- upoznaju građu sistema za varenje, tipove i faze varenja;

- upoznaju građu i funkcionisanje sistema organa za cirkulaciju telesnih tečnosti i njihovu ulogu u organizmu;

- nauče građu i funkcionisanje sistema organa za razmenu gasova;

- upoznaju ulogu sistema organa za cirkulaciju u razmeni gasova;

- upoznaju građu i ulogu sistema organa za izlučivanje i njihov značaj za promet materija;

- nauče građu i funkcionisanje sistema organa za razmnožavanje, faze u polnom sazrevanju čoveka i biološku regulaciju procesa vezanih za pol;

- shvate i usvoje značaj i ulogu porodice u razvoju, opstanku, napretku ljudskog društva kao i posledice njenog narušavanja;

- steknu neophodne higijenske navike za očuvanje vlastitog zdravlja i zdravlja drugih ljudi;

- nauče osnovne podatke o postepenom razvitku ljudske vrste, etape u razvitku savremenog čoveka i evolutivni položaj čoveka danas.

SADRŽAJI PROGRAMA

I UVOD (1+0+0)

Nauka o čoveku - antropologija.

II GRAĐA ČOVEČIJEG TELA (32+16+13)

Ćelija: veličina, oblik, osnovna građa (membrana, citoplazma, organele, jedro, DNK, hromozomi). Deoba ćelija.
Tkiva, organi, organski sistemi, organizam.
Vežba: posmatranje građe tkiva na trajnim preparatima.

Sistem organa kože
Građa kože. Kožni organi. Sluzokoža. Funkcija kože.
Nega i zaštita kože.
Oboljenja kože.
Vežba: Posmatranje građe kože na trajnom mikroskopskom aparatu.

Skeletni sistem
Koštana ćelija. Koštano tkivo. Građa kosti. Hrskavica.
Veze između kostiju.
Skelet. Kosti glave, trupa i udova.
Vežba: Posmatranje kostiju, zglobova i šavova. Upoređivanje sa mehaničkim zglobovima. Nega, oboljenja i oštećenja kostiju i prva pomoć.

Mišićni sistem
Mišićne ćelije. Mišićno tkivo. Poprečno - prugasta, glatka i srčana muskulatura. Skeletni mišići (oblici). Fiziološke osobine mišića. Sistem organa za kretanje.
Nega, oboljenja i oštećenja mišića.
Vežba: Posmatranje mišićnog tkiva pod mikroskopom.

Nervni sistem
Nervni sistem. Nervna ćelija. Nervno tkivo. Fiziološke osobine.
Nervi i ganglije. Kičmena moždina. Refleksi i refleksni luk.
Vežbe: Posmatranje nervnog tkiva na preseku mozga ili kičmene moždine (trajni preparat). Ispitivanje refleksa butnog mišića.

Mozak: Delovi mozga. Funkcija mozga.
Vežbe: Posmatranje mozga na modelu.
Autonomni (vegetativni) nervni sistem.
Nega i oboljenja nervnog sistema.

Sistem čulnih organa
Čulne ćelije. Čulni organi kože.
Čulni organi unutrašnje osetljivosti.
Čulo mirisa i ukusa.
Čulo vida. Građa i funkcionisanje.
Nega, mane i oboljenja čula vida.
Vežba: Ispitivanje raspodele kožnih receptora.
Čulo sluha i ravnoteže.
Nega i oboljenja čula sluha i ravnoteže.

Sistem organa za razmenu gasova
Građa i funkcionisanje organa za disanje. Pokreti disanja. Razmena gasova.
Ćelijsko disanje. Glas i govor.
Nega i oboljenja organa za razmenu gasova.
Vežba: Dokazivanje ugljen IV oksida u izdahnutom vazduhu.
Reanimacija.

Sistem organa za varenje
Građa organa za varenje. Proces varenja: varenje hrane u ustima, želucu i crevima. Jetra i gušterača.
Nega i oboljenja organa za varenje.
Vežba: Ispitivanje delovanja amilaze na skrob.
Ispitivanje delovanja hlorovodonične kiseline i pepsina na belančevine.

Sistem organa za cirkulaciju
Telesne tečnosti. Krv. Limfa. Odbrambene sposobnosti organizma.
Krvne grupe i mogućnosti transfuzije.
Vežba: Posmatranje trajnog preparata krvi.

Srce i krvni sudovi. Građa srca i rad srca. Arterije, vene, kapilari.
Limfni sudovi. Krvotok i limfotok.
Nega i oboljenja organa za krvotok.
Povrede krvnih sudova i prva pomoć.
Vežba: Merenje pulsa i krvnog pritiska.

Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem
Endokrine žlezde i hormoni. Veza endokrinog i nervnog sistema.

Hipofiza, štitasta žlezda, gušterača, nadbubrežne žlezde, polne žlezde - funkcionisanje.
Sistem organa za izlučivanje
Građa i funkcionisanje organa za izlučivanje.
Nega i oboljenja organa za izlučivanje.
Vežba: Građa bubrega - disekcija.

Sistem organa za razmnožavanje
Polni organi. Građa i funkcionisanje. Polne odlike. Polno sazrevanje.
Polni ciklus. Klimakterijum. Oplođenje, trudnoća. Porođaj.
Nasleđivanje pola kod čoveka. Blizanci. Pojam naslednih bolesti.
Higijena polnih organa. Higijena u trudnoći. Polne bolesti.
Vežba: Prikazivanje nasleđivanja pola aplikacijama.

III PORODICA I ZDRAVLJE (3+1+0)

Zdrava porodica. Uloga porodice.
Delinkvencija.
Bolesti zavisnosti, suzbijanje i lečenje.
Zarazne bolesti.
SIDA - zaštita, suzbijanje i mogućnosti lečenja.
Odnos čoveka prema bolesti. Odgovornost prema bolesti i štetnosti prekomerne upotrebe lekova.

IV POREKLO I RAZVOJ LJUDSKE VRSTE (3)

Poreklo i istorijski razvoj čoveka.
Preci današnjeg čoveka.
Ljudi danas.

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Izbori i sistematizacija programskih sadržaja biologije rezultat su zahteva vremena, najnovijih dostignuća u biologiji i primereni su uzrastu učenika. Nastavne oblasti su logički raspoređene, a obrađuju sadržaje iz ekologije i zaštite životne sredine u sedmom razredu, a nauku o čoveku u osmom razredu. Ovako koncipiran program pruža učenicima osnovna znanja za brže i lakše razumevanje naučnih disciplina čiji se sadržaji obrađuju tokom daljeg školovanja. Sadžaji programa po razredima precizno su formulisani i podeljeni po temama.

Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) treba predvideti 50% časova za obradu novog gradiva i 50% za druge tipove časova.

Koncepcija programa pruža široke mogućnosti za primenu različitih nastavnih metoda kao i upotrebu informacionih tehnologija. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa i opremljenosti kabineta. Izbor oblika rada prepušten je nastavniku.

Nastavnik za pripremu rada na času treba da koristi odobreni udžbenik i najnoviju stručnu literaturu i da se permanentno stručno usavršava."

11. U delu Programa za predmet Hemija, u odeljku sadržaji programa, menjaju se programski sadržaji za VII i VIII razred i glase:

"HEMIJA

Cilj i zadaci

Ciljevi nastave hemije jesu:

- razvijanje funkcionalne hemijske pismenosti;

- razumevanje promena i pojava u prirodi na osnovu znanja hemijskih pojmova, teorija, modela i zakona;

- razvijanje sposobnosti komuniciranja korišćenjem hemijskih termina, hemijskih simbola, formula i jednačina;

- razvijanje sposobnosti za izvođenje jednostavnih hemijskih istraživanja;

- razvijanje sposobnosti za rešavanje teorijskih i eksperimentalnih problema;

- razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja i kritičkog stava u mišljenju;

- razvijanje sposobnosti za traženje i korišćenje relevantnih informacija u različitim izvorima (udžbenik, naučno-popularni članci, Internet);

- razvijanje svesti o važnosti odgovornog odnosa prema životnoj sredini, odgovarajućeg i racionalnog korišćenja i odlaganja različitih supstanci u svakodnevnom životu;

- razvijanje radoznalosti, potrebe za saznavanjem o svojstvima supstanci u okruženju i pozitivnog stava prema učenju hemije;

- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.

Zadaci nastave hemije jesu:

- omogućavanje učenicima da razumeju predmet izučavanja hemije i naučni metod kojim se u hemiji dolazi do saznanja;

- omogućavanje učenicima da sagledaju značaj hemije u svakodnevnom životu, za razvoj različitih tehnologija i razvoj društva uopšte;

- osposobljavanje učenika da se koriste hemijskim jezikom: da znaju hemijsku terminologiju i da razumeju kvalitativno i kvantitativno značenje hemijskih simbola, formula i jednačina;

- stvaranje nastavnih situacija u kojima će učenici do saznanja o svojstvima supstanci i njihovim promenama dolaziti na osnovu demonstracionih ogleda ili ogleda koje samostalno izvode, razvijati pri tom analitičko mišljenje i kritički stav u mišljenju;

- stvaranje nastavnih situacija u kojima će učenici razvijati eksperimentalne veštine, pravilno i bezbedno, po sebe i druge, rukovati laboratorijskim priborom, posuđem i supstancama;

- osposobljavanje učenika za izvođenje jednostavnih istraživanja;

- stvaranje situacija u kojima će učenici primenjivati teorijsko znanje i eksperimentalno iskustvo za rešavanje teorijskih i eksperimentalnih problema;

- stvaranje sitaucija u kojima će učenici primenjivati znanje hemije za tumačenje pojava i promena u realnom okruženju;

- omogućavanje učenicima da kroz jednostavna izračunavanja razumeju kvantitativni aspekt hemijskih promena i njegovu praktičnu primenu.

Sedmi razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

HEMIJA I NJEN ZNAČAJ (3)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- razume šta je predmet izučavanja hemije i kako se u hemiji dolazi do saznanja (naučni metod);

- shvati da je hemija jedna od prirodnih nauka koja objašnjava promene u prirodi;

- osposobi se za korišćenje udžbenika i radne sveske;

- ovlada osnovnim operacijama laboratorijske tehnike, merama opreznosti, zaštite i prve pomoći kako bi samostalno izvodio jednostavne eksperimente;

- organizuje radno mesto, priprema i odlaže pribor i drugi materijal za rad.

Sadržaji: (1+0+2)

Predmet izučavanja hemije. Hemija u sklopu prirodnih nauka i njena primena.

Vežba I: Uvođenje učenika u samostalan rad u hemijskoj laboratoriji

Upoznavanje laboratorijskog posuđa i pribora, namene i načina rada sa njima:

- upotreba praktikuma i pisanih uputstava;

- izbor odgovarajućeg pribora i posuđa (odgovarajuće namene i karakteristika, na primer, zapremine);

- presipanje vode iz jednog suda (na primer, reagens boce) u drugi (na primer, epruvetu) do zadate približne zapremine (na primer, jedna četvrtina zapremine epruvete, jedna trećina...);

- zagrevanje vode u epruveti;

- odlaganje supstanci;

- obeležavanje reagens boca i drugih posuda u kojima se čuvaju supstance;

- pravila ponašanja u laboratoriji, mere opreza i prva pomoć.

Vežba II: Merenje

Merenje određene zapremine vode pomoću menzure i presipanje u drugu posudu, merenje mase i temperature (greške pri merenju). Beleženje rezultata, tabelarni i grafički prikaz rezultata i tumačenje rezultata.

Uputstvo

Hemija i njen značaj je uvodna tema u kojoj učenici saznaju o predmetu izučavanja hemije, o načinu kako se u hemiji dolazi do saznanja (naučni metod) i mestu hemije u sklopu prirodnih nauka. Takođe, oni bi trebalo da saznaju o značaju hemije i hemijske tehnologije za razvoj društva (na primer, za proizvodnju lekova, novih vrsta građevinskih i izolacionih materijala, kozmetičkih proizvoda, sredstava za higijenu, konzervanasa, boja i lakova…). U okviru teme učenici bi trebalo da nauče osnovna pravila ponašanja u učionici, kabinetu, o merama opreza pri rukovanju supstancama i laboratorijskim posuđem i priborom, o merama zaštite sebe i drugih, o zaštiti životne i radne sredine, merama prve pomoći u slučaju povrede u radu. Drugim rečima, učenici započinju učenje o pravilima ponašanja i merama opreza u radu, a ona se dalje razrađuju na sadržajima narednih tema. Znanja i veštine koje učenici stiču na ovim časovima značajni su i za zadovoljavanje svakodnevnih potreba.

Počev od ove teme, učenike treba upućivati u tehnike i načine učenja hemije: posmatranje, merenje, beleženje, uočavanje pravilnosti među prikupljenim podacima, formulisanje objašnjenja, izvođenje zaključaka, korišćenje udžbenika, različite literature i drugih izvora informacija.

OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI (14)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- razume razliku između suptance i fizičkog tela, supstance i fizičkog polja (razlikuje primere od neprimera);

- razume razliku između fizičkih i hemijskih svojstava supstance;

- razume razliku između fizičke i hemijske promene supstance;

- prepoznaje primere fizičkih i hemijskih promena u svakodnevnom okruženju;

- zna šta su čiste supstance;

- razume razliku između elemenata i jedinjenja;

- prepoznaje primere elemenata i jedinjenja u svakodnevnom okruženju;

- razume razliku između čistih supstanci i smeša;

- prepoznaje primere smeša u svakodnevnom okruženju;

- ume da izabere i primeni postupak za razdvajanje sastojaka smeše na osnovu fizičkih svojstava supstanci u smeši.

Sadržaji: (6+5+3)

Materija i supstanca. Fizička i hemijska svojstva supstanci.

Fizičke i hemijske promene supstanci.

Čiste supstance: elementi i jedinjenja.

Smeše. Razdvajanje sastojaka smeše (dekantovanje, ceđenje, destilacija, kristalizacija).

Demonstracioni ogledi

Demonstriranje dokaza da je došlo do hemijske reakcije: izdvajanje gasa (reakcija između cinka i hlorovodonične kiseline, reakcija između natrijum-hidrogenkarbonata i etanske kiseline), izdvajanje taloga (reakcija između rastvora olovo(II)-nitrata i kalijum-jodida, bakar(II)-sulfata i natrijum-hidroksida), promena boje reaktanata (sagorevanje hartije i saharoze, razlaganje amonijum-dihromata), pojava svetlosti (sagorevanje trake magnezijuma).

Vežba III: Fizička svojstva supstanci

Ispitivanje fizičkih svojstava natrijum-hlorida, bakar(II)-sulfata pentahidrata, kalcijum-karbonata, saharoze, sumpora, gvožđa, magnezijuma, aluminijuma, bakra i vode (agregatno stanje, boja, rastvorljivost, magnetičnost, tvrdoća).

Vežba IV: Fizičke i hemijske promene

Ispitivanje fizičkih i hemijskih promena supstanci (topljenje leda, savijanje magnezijumove trake, sitnjenje šećera, sagorevanje magnezijumove trake i šećera, topljenje i sagorevanje parafina).

Vežba V: Smeše

Pravljenje smeša i razdvajanje sastojaka smeša odlivanjem, ceđenjem, kristalizacijom i pomoću magneta.

Uputstvo

Tema ima posebno mesto u gradivu hemije, jer se u njoj definišu osnovni pojmovi koji se razvijaju u narednim temama u 7. i 8. razredu i u tom smislu bi je trebalo s posebnom pažnjom obrađivati. Kroz odgovarajući izbor primera potrebno je omogućiti učenicima razlikovanje pojmova supstanca i fizičko telo i na taj način povezati ove sadržaje sa gradivom fizike 6. razreda. Odgovarajućim izborom primera i demonstracionih ogleda trebalo bi omogućiti učenicima da razlikuju pojmove fizička i hemijska svojstva supstance, čemu bi trebalo da doprinese i treća laboratorijska vežba. Pored toga, trebalo bi na primerima omogućiti da učenici razlikuju fizička svojstva i fizičke promene supstanci, odnosno hemijska svojstva i hemijske promene supstnaci.

Važno je da učenici razlikuju primere čistih supstanci od smeša, pogotovu primere jedinjenja i smeša.

U okviru teme učenici proširuju znanje o merama opreza u radu sa supstancama prilikom utvrđivanja njihovog mirisa (kako se bezbedno ispituje miris supstance). Treba naglasiti učenicima da ukus supstance ne proveravaju.

Poput ostalih pojmova ove teme i pojam rastvora se uvodi u najopštijem značenju kao homogena smeša, pojam rastvorljivosti kao fizičko svojstvo i pojam rastvaranje kao fizička promena. Detaljno učenje o rastvorima, procesu rastvaranja, rastvorljivosti, kvalitativnom i kvantitativnom sastavu rastvora, obuhvaćeno je posebnom temom.

STRUKTURA SUPSTANCE (31)

a) ATOM I STRUKTURA ATOMA (16)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- zna da je atom najmanja čestica hemijskog elementa;

- razume kvalitativno i kvantitativno značenje hemijskih simbola;

- zna strukturu atoma, da nukleoni (protoni i neutroni) čine jezgro, a elektroni obrazuju elektronski omotač;

- zna odnose masa protona, neutrona i elektrona;

- zna relativna naelektrisanja protona, neutrona i elektrona;

- zna da se elektroni u atomu razlikuju po energiji (energetski nivoi);

- razume kako su svojstva elementa i njegov položaj u periodnom sistemu uslovljeni atomskim brojem (broj protona), odnosno brojem i rasporedom elektrona u omotaču;

- razume da je masa atoma mala i da se iz praktičnih razloga umesto stvarne mase atoma koristi relativna atomska masa;

- zna šta je atomska jedinica mase i da je poveže sa pojmom relativna atomska masa;

- ume da koristi podatke date u tablici periodnog sistema elemenata.

Sadržaji: (7+8+1)

Atom.

Hemijski simboli.

Građa atoma. Jezgro atoma. Atomski i maseni broj. Izotopi.

Relativna atomska masa.

Elektronski omotač. Periodni sistem elemenata.

Demonstracioni ogledi

Demonstriranje ogleda za postavljanje pretpostavke o čestičnoj strukturi supstance: rastvaranje kalijum-permanganata u vodi i razblaživanje rastvora kalijum-permanganata.

Vežba VI: Model strukture atoma

Pravljenje modela atoma i raspoređivanje modela elektrona po energetskim nivoima.

Uputstvo

Na početku teme učenike bi trebalo postaviti u situacije da na osnovu ogleda i odgovarajućih analogija formulišu pretpostavke o čestičnoj strukturi supstance. Na primer, kada se pomešaju voda i kalijum-permanganat, kako se može objasniti činjenica da dve supstance zauzimaju istu zapreminu ("1+1≠2"). U sledećem ogledu, višestrukim razblaživanjem rastvora kalijum-permanganata dobija se sve bleđi rastvor, što ukazuje da u njemu i dalje postoje "obojene" čestice, ali u manjem broju u odnosu na broj čestica druge supstance. U okviru ove teme učenici bi trebalo da razumeju koje čestice izgrađuju atom, svojstva tih čestica (naelektrisanje, masa, veličina) i svojstva atoma u celini.

Učenici sada mogu da definišu hemijski element iz ugla izgrađivačkih čestica - svi atomi hemijskog elementa imaju isti broj protona.

Pri obradi pojma izotop, pored definicije, najviše se pažnje posvećuje njihovoj praktičnoj primeni, na primer, u arheologiji i medicini. Izostavlja se izračunavanje relativne atomske mase na osnovu procentualne zastupljenosti izotopa u izotopskoj smeši elementa u prirodi.

B) OSNOVNE ČESTICE KOJE IZGRAĐUJU SUPSTANCE: ATOMI, MOLEKULI, JONI (15)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- razume da su osnovne čestice koje izgrađuju supstance atomi, molekuli i joni;

- zna šta je jonska i kovalentna veza;

- razume kako od atoma nastaju joni, kako od atoma nastaju molekuli, odnosno razume razliku između atoma, jona i molekula;

- razume sličnosti i razlike između atoma i jona u broju i vrsti subatomskih čestica;

- razume značaj valentnih elektrona i promene na poslednjem energetskom nivou pri stvaranju hemijske veze;

- zna šta je valenca elementa i ume da na osnovu formule odredi valencu elemenata i obrnuto;

- razume da je stvarna masa molekula mala i ume da na osnovu hemijske formule izračuna relativnu molekulsku masu;

- razume da hemijska formula jedinjenja sa jonskom vezom predstavlja najmanji brojčani odnos jona u jonskoj kristalnoj rešetki;

- zna da se u hemiji koriste elektronske, strukturne i molekulske formule i razume njihovo značenje;

- razume da svojstva hemijskih jedinjenja zavise od tipa hemijske veze;

- razume razliku između atomske, jonske i molekulske kristalne rešetke.

Sadržaji: (7+7+1)

Molekul. Hemijske formule.

Kovalentna veza. Građenje molekula elemenata i jedinjenja.

Jonska veza.

Valenca elemenata u kovalentnim i jonskim jedinjenjima.

Relativna molekulska masa.

Atomske, molekulske i jonske kristalne rešetke.

Demonstracija

Prikazivanje strukture kovalentnih i jonskih jedinjenja modelima molekula i atoma i modelima kristalnih rešetki.

Demonstracioni ogledi

Demonstriranje razlike svojstava jedinjenja sa polarnom i nepolarnom kovalentnom vezom - skretanje mlaza polarne supstance u električnom polju. Utvrđivanje polarnosti vode i etanola. Demonstriranje svojstava jedinjenja sa jonskom i kovalentnom vezom: rastvorljivost, temperatura topljenja, agregatno stanje.

Vežba VII: Modeli molekula i hemijske formule

Sastavljanje modela molekula i pisanje hemijskih formula.

Uputstvo

U okviru teme od učenika se očekuje da nauče koje tri osnovne vrste čestica izgrađuju elemente i jedinjenja. Trebalo bi povezati čestičnu strukturu supstance i agregatno stanje koje ona ima pod normalnim uslovima sa svojstvima supstance u određenom agregatnom stanju. Čestice gasova su molekuli (H2, N2, Cl2, CO2, SO2), osim plementih gasova čije su izgrađivačke čestice atomi. Čestice tečnosti su uvek molekuli (H2O, Br2, etanol, heksan, aceton), a čvrstih supstanci mogu biti atomi (grafit, gvožđe), molekuli (šećer, jod) i joni (natrijum-hlorid). Kada su u pitanju čvrste supstance učenicima bi trebalo objasniti da se kristalne i amorfne supstance razlikuju po uređenosti čestica koje ih izgrađuju. Kristalnu rešetku mogu da izgrađuju atomi međusobno povezani kovalentnim vezama ili molekuli u kojima su atomi međusobno povezani kovalentnom vezom, a između molekula postoje slabe međumolekulske privlačne sile. U jonskim kristalnim rešetkama postoje jake privlačne sile između jona - jonska veza. Iz tog ugla trebalo bi objasniti različita svojstva supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom (temperature topljenja i ključanja). Učenici bi trebalo da razumeju zašto su jonska jedinjenja uvek u čvrstom agregatnom stanju, dok kovalentana jedinjenja, pri normalnim uslovima, mogu biti u sva tri agregatna stanja, što zavisi od jačine međumolekulskih interakcija. Kasnije, prilikom obrade soli, učenicima bi trebalo objasniti da u složenim jonima, na primer, SO42-, CO32-, PO43-, postoji kovalentna veza.

HOMOGENE SMEŠE - RASTVORI (9)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- razume pojam rastvora i rastvorljivosti;

- razume način izražavanja kvantitativnog sastava rastvora kao nezasićen, zasićen i prezasićen rastvor;

- razume izražavanje kvantitativnog sastava rastvora preko procentne koncentracije;

- ume da izračuna procentnu koncentraciju rastvora;

- ume da napravi rastvor određene procentne koncentracije;

- razlikuje vodu kao jedinjenje (čista supstanca) od primera voda u prirodi koje su smeše (izvorska, morska, rečna, jezerska, podzemna, mineralna voda, atmosferska i otpadna voda);

- razume da je voda rastvarač za supstance sa jonskom i polarnom kovalentnom vezom i zna značaj vode za život;

- zna da je voda za piće dragocena i da je čuva od zagađenja.

Sadržaji: (4+3+2)

Rastvori i rastvorljivost.

Procentni sastav rastvora.

Voda. Značaj vode za živi svet.

Demonstracioni ogledi

Pripremanje prezasićenog rastvora natrijum-acetata i demonstriranje da se lako može izazvati kristalizacija rastvorene supstance. Demonstriranje da u vodi ima rastvorenog kiseonika. Rastvaranje kalijum-permanganata i joda u vodi i nepolarnim rastvaračima ("hemijski koktel"). Destilacija vode (izvorske, mineralne).

Vežba VII: Rastvorljivost supstanci i procentna koncentracija rastvora

Ispitivanje rastvorljivosti supstanci u različitim rastvaračima. Pravljenje rastvora određene procentne koncentracije.

Vežba VIII: Vodeni rastvori u prirodi

Isparavanje vode iz različitih uzoraka voda, vode iz vodovoda, flaširane vode, rečne vode, itd.

Vežba IX: Ispitivanje rastvorljivosti supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom

Ispitivanje i upoređivanje rastvorljivosti različitih supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom u vodi (kalijum-hlorid, kalijum-jodid, jod, sumpor, glukoza, skrob, aceton).

Uputstvo

Početak formiranja pojmova iz ove teme trebalo bi da uključi primere rastvora iz svakodnevnog okruženja (bistri sokovi, sirće, pijaća, rečna voda, morska voda, suze). Sledeći korak u formiranju pojma šta su rastvori trebalo bi da obuhvati samostalni učenički rad u pripremanju rastvora njemu poznatih supstanci (saharoze i natrijum-hlorida), zatim ispitivanje i upoređivanje rastvorljivosti različitih supstanci (pored pomenutih, još natrijum-hidrogenkarbonata (soda bikarbona), kalcijum-karbonata, masti, ulja, itd). Učenici bi trebalo da uoče da se u istoj zapremini vode može rastvoriti različita masa različitih supstanci, što bi trebalo da bude osnova za formulisanje definicije šta je rastvorljivost. Takođe, na osnovu eksperimentalnog rada učenici bi trebalo da dođu do pojma šta je zasićen, odnosno nezasićen rastvor, a na osnovu demonstracionog ogleda šta je prezasićen rastvor. Do formiranja pojma procentna koncentracija rastvora učenici mogu doći najpre kroz pravljenje rastvora soli čiji su katjoni ili anjoni obojeni i uočavanje da intezitet boje rastvora zavisi od toga koliko je soli rastvoreno u istoj zapremini vode (na primer, jedan kristal kalijum-permanganata ili nekoliko kristala). Potom se može definisati kako se kvantitativni sastav rastvora izražava procentnom koncentracijom, a onda učenici izvode izračunavanja i pripremaju rastvor određene koncentracije, što obuhvata merenje mase supstance i mase, odnosno zapremine, vode. Ili, učenici bi mogli da pripremaju rastvore iste koncentracije, ali različite mase, na primer, rastvaranjem 5 g šećera u 45 g vode i 10 g šećera u 90 g vode i da izvedu zaključak da oba rastvora imaju ista svojstva jer su iste koncentracije.

Kao dokaz da je voda s kojom su učenici u svakodnevnom kontaktu smeša, može poslužiti ogled u kojem oni zagrevaju različite uzorke voda, vode iz vodovoda, mineralne vode, rečne vode, itd. Učenicima može biti demonstriran ogled kojim se pokazuje da u vodi ima rastvorenog kiseonika iz vazduha. Kroz samostalni eksperimentalni rad učenici bi mogli da ispitaju i uporede rastvorljivost različitih supstanci sa jonskom i kovalentnom vezom u vodi. Samostalnom eksperimentalnom radu učenika može da prethodi demonstriranje različite rastvorljivosti kalijum-permanganata i joda u vodi i nepolarnim rastvaračima ("hemijski koktel").

HEMIJSKE REAKCIJE I IZRAČUNAVANJA (17)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- zna da se hemijskim simbolima i formulama predstavljaju supstance, a jednačinama hemijske promene (reakcije);

- razume kvalitativno i kvantitativno značenje simbola, formula i jednačina hemijskih reakcija;

- primenjuje znanje o Zakonu održanja mase pri pisanju jednačina hemijskih reakcija;

- razume Zakon stalnih masenih odnosa;

- razlikuje dva najopštija tipa hemijskih promena: reakcije analize i sinteze;

- razlikuje pojam mase od pojma količine supstance kao i njihove osnovne jedinice;

- razume odnos mase i količine supstance;

- zna na osnovu formule da izračuna molarnu masu supstance;

- zna da hemijskim jednačinama prikaže jednostavne hemijske reakcije;

- zna da na osnovu hemijske jednačine objasni Zakon o održanju mase;

- izvodi jednostavna izračunavanja na osnovu jednačine hemijske reakcije - stehiometrijska izračunavanja koja ne obuhvataju broj čestica;

- zna da su sve promene supstanci praćene promenom energije.

Sadržaji: (7+9+1)

Hemijske jednačine. Analiza i sinteza.

Zakon o održanju mase.

Zakon stalnih odnosa masa.

Količina supstance. Mol. Molarna masa.

Izračunavanja u hemiji.

Demonstracioni ogledi

Sinteza gvožđe(II)-sulfida i analiza živa(II)-oksida. Sagorevanje sveće.

Reakcija između natrijum-hlorida i srebro-nitrata u rastvoru i barijum-hlorida i natrijum-sulfata u rastvoru.

Vežba X: Sastavljanje jednačina hemijskih reakcija

Sastavljanje modela molekula reaktanata, od tih modela sastavljanje modela molekula reakcionih proizvoda, a zatim pisanje jednačina hemijskih reakcija.

Uputstvo

U okviru teme učenici bi trebalo da formiraju razumevanje kvalitativnog i kvantitativnog značenja hemijske jednačine kojom se predstavlja određena hemijska promena. Zakone po kojima se hemijske promene odvijaju učenici bi trebalo da razumeju iz ugla čestične strukture supstance, tj. da je masa supstance pre i posle hemijske reakcije ista jer je broj atoma pre i posle hemijske reakcije isti, odnosno da supstance međusobno reaguju u tačno određenim masenim odnosima jer uvek određeni broj atoma jedne supstance reaguje sa određenim brojem atoma druge supstance. Rešavanje stehiometrijskih zadataka trebalo bi da omogući učenicima razumevanje kvantitativnog aspekta hemijskih reakcija, odnosno važenja osnovnih hemijskih zakona. Učenici bi trebalo da uspostave veze između dve osnovne fizičke veličine, mase supstance i količine supstance, i njihovih jedinica. Izračunavanja koja obuhvataju broj čestica, odnosno Avogadrov broj, trebalo bi da budu obuhvaćena, isključivo dodatnom nastavom.

Osmi razred

(2 časa nedeljno, 68 časova godišnje)

HEMIJSKI ELEMENTI I JEDINJENJA

a) NEMETALI I NJIHOVA JEDINJENJA: (12)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- zna o zastupljenosti nemetala u prirodi u elementarnom vidu i u jedinjenjima;

- zna osnovna fizička i hemijska svojstva važnijih predstavnika nemetala (vodonik, kiseonik, hlor, sumpor, azot, fosfor, ugljenik);

- povezuje svojstva nemetala sa njihovim položajem u PSE;

- zna koja svojstva nemetala određuju njihovu praktičnu primenu;

- zna da nemetali reaguju sa kiseonikom i grade okside;

- zna da oksidi nemetala, koji reaguju sa vodom, sa njom grade kiseline;

- zna da se kiseline mogu dokazati pomoću indikatora;

- zna da direktnom sintezom nekih nemetala i vodonika nastaju gasoviti proizvodi čijim rastvaranjem u vodi nastaju odgovarajuće kiseline.

Sadržaj: (8+2+2)

Osnovna fizička svojstva nemetala.

Vodonik i kiseonik i njihova svojstva.

Hlor i svojstva hlora. Hlorovodonik i hlorovodonična kiselina.

Sumpor, njegova svojstva, oksidi i kiseline.

Azot, njegova svojstva, oksidi i kiseline. Amonijak

Fosfor i svojstva fosfora. Fosfor(V)-oksid i fosforna kiselina.

Ugljenik, njegova svojstva, oksidi i ugljena kiselina.

Demonstracioni ogledi

Dobijanje i ispitivanje svojstava vodonika i kiseonika. Dobijanje hlorovodonika i ispitivanje njegovih svojstava. Dobijanje amonijaka i ispitivanje kiselinsko-baznih svojstava rastvora amonijaka. Dobijanje ugljenik(IV)-oksida i ispitivanje njegovih svojstava. Dokazivanje ugljenik(IV)-oksida.

Vežba I: Fizička i hemijska svojstva nemetala

Ispitivanje fizičkih i hemijskih svojstava sumpora i crvenog fosfora (rastvorljivost u vodi i ugljentetrahloridu, zapaljivost).

Vežba II: Svojstva oksida nemetala

Dobijanje sumpor(IV)-oksida i sumporaste kiseline.

Dobijanje fosfor(V)-oksida i fosforne kiseline.

Ispitivanje svojstava nastalih kiselina pomoću indikatora.

Uputstvo

U okviru teme učenici bi trebalo da saznaju koji su najzastupljeniji nemetali u neživoj i živoj prirodi i da uoče sličnosti i razlike u njihovoj zastupljenosti. Oni mogu da izvode zaključke u kom vidu se nemetali nalaze u prirodi (u elementarnom vidu ili u vidu jedinjenja) na osnovu znanja iz sedmog razreda o strukturi atoma koja uslovljava reaktivnost elementa i način njihovog međusobnog povezivanja (hemijska veza). Takođe, može se očekivati da učenici pretpostavljaju kakva su fizička svojstva različitih nemetala (agregatno stanje, rastvorljivost u vodi, provodljivost toplote i elektriciteta).

Prilikom posmatranja demonstracionih ogleda za dobijanje vodonika i kiseonika učenike bi trebalo pitanjima usmeravati da uočavaju svojstva ovih gasova zavisno od načina kako se "skupljaju" (iznad vode, znači mala rastvorljivost u vodi). Pored toga, važno je da posmatrajući ispitivanje svojstava vodonika učenici uoče kako se manipuliše gasovima i da nauče o merama opreza pri rukovanju zapaljivim gasovima.

Upoznajući svojstva kiseonika (demonstracioni ogled) i ispitujući svojstva nemetala (vežbe učenika) učenici bi trebalo da nauče da je jedno od hemijskih svojstava kiseonika mogućnost građenja oksida. Drugim rečima, oni bi trebalo da nauče da je kiseonik neophodan reaktant za te reakcije. Predlog je da se alotropske modifikacije prvi put pomenu kod kiseonika i kasnije kod fosfora i ugljenika.

Izučavanje nemetala trebalo bi nastaviti sa tipičnim predstavnicima. Kao rezultat učenja ove teme trebalo bi da bude razlikovanje oksida nemetala koji ne reaguju sa vodom (SO) i onih koji sa njom grade kiseline - anhidridi kiselina. Svojstva kiselina učenici bi trebalo da ispitaju indikatorom i uporede sa svojstvima njima poznatih kiselina (sirćetna, limunska). Demonstracioni ogled dobijanje hlorovodonika i ispitivanje njegovih svojstava trebalo bi da bude polazište za učenje o kiselinama koje se ne dobijaju iz anhidrida.

b) METALI I NJIHOVA JEDINJENJA: (8)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- zna o zastupljenosti metala u prirodi u elementarnom vidu i u jedinjenjima;

- zna osnovna fizička i hemijska svojstva metala;

- povezuje svojstva metala sa njihovim položajem u PSE;

- razlikuje svojstva hemijski izrazitih metala od tehnički važnih metala;

- zna koja svojstva metala određuju njihovu praktičnu primenu;

- zna da metali reaguju sa kiseonikom i grade okside;

- zna da oksidi metala, koji reaguju sa vodom, sa njom grade hidrokside (baze);

- zna da se hidroksidi mogu dokazati pomoću indikatora;

- zna da u reakciji nekih metala sa kiselinama nastaje vodonik.

Sadržaji: (4+2+2)

Opšta fizička i hemijska svojstva metala.

Natrijum i kalijum, njihova svojstva, oksidi i hidroksidi.

Magnezijum i kalcijum, njihova svojstva, oksidi i hidroksidi.

Gvožđe, aluminijum, bakar, olovo, cink - njihova fizička i hemijska svojstva na kojima se zasniva primena ovih metala.

Legure koje se najčešće primenjuju (bronza, mesing, čelik).

Demonstracioni ogledi

Reakcija natrijuma i kalijuma sa vodom. Reakcija natrijuma i magnezijuma sa vodom (ili kalijuma i kalcijuma).

Vežba III: Fizička svojstva metala

Ispitivanje provodljivosti toplote i elektriciteta, kao i magnetičnosti nekih metala. Upoređivanje tvrdoće gvožđa i olova, određivanje gustine gvožđa, olova i aluminijuma.

Vežba IV: Hemijska svojstva metala i njihovih jedinjenja

Oksidacija magnezijuma, gvožđa i ispitivanje svojstava nastalih oksida - reakcija sa vodom i ispitivanje kiselinsko-baznih svojstava nastalih hidroksida.

Uputstvo

Obradu sadržaja ove teme trebalo bi započeti razmatranjem zastupljenosti metala u prirodi i povezivanjem sa zastupljenošću nemetala. Takođe, učenici bi trebalo da povezuju vid nalaženja metala u prirodi (u elementarnom vidu ili u vidu jedinjenja) sa strukturom atoma, odnosno reaktivnošću metala.

Na osnovu demonstracionih ogleda učenici bi trebalo da uporede reaktivnost metala u istoj grupi i istoj periodi, odnosno da povežu položaj metala u tablici PSE sa njegovom reaktivnošću.

U okviru teme učenici bi trebalo da kroz samostalni rad ispitaju osnovna fizička i hemijska svojstva metala (agregatno stanje, boja, provodljivost električne struje i toplote, magnetičnost, reakcija sa kiseonikom). Kroz niz eksperimenata učenici bi trebalo da saznaju da zajednička svojstva metala nisu podjednako izražena kod svih metala. Oni bi trebalo da nauče da je kiseonik neophodan reaktant za reakcije kao što su rđanje, odnosno oksidacija, i da upoređuju težnju različitih metala da podležu tom tipu reakcije. Na primerima hemijskih reakcija, sagorevanje magnezijumove trake i rđanje gvožđa, učenici bi trebalo da nauče o reakciji između metala i kiseonika i da uoče različita svojstva nastalih oksida (jedan u reakciji sa vodom gradi hidroksid, a drugi ne reaguje sa vodom).

KLASE NEORGANSKIH JEDINJENJA (10)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- razlikuje svojstva oksida nemetala i metala i povezuje kiseline i hidrokside sa odgovarajućim anhidridima;

- razume kako pod uticajem polarnih molekula vode disosuju kiseline i neki hidroksidi i da se dokazivanje kiselo-baznih svojstava pomoću indikatora zasniva na postojanju određenih jona u rastvoru (N+ ili ON-);

- zna šta su soli;

- zna da se soli mogu dobiti neutralizacijom, izmenom, direktnom sintezom iz elemenata, u reakciji između kiselih oksida i hidroksida i baznih oksida i kiselina;

- uočava vezu između oksida, kiselina, hidroksida i soli;

- na osnovu formule soli određuje kiselinu i hidroksid od kojih je nastala ta so;

- razume kako pod uticajem polarnih molekula vode disosuju soli rastvorne u vodi;

- zna praktičnu primenu osnovnih klasa neorganskih jedinjenja.

Sadržaj: (4+4+2)

Oksidi. Kiseline. Baze.

Elektrolitička disocijacija kiselina i hidroksida.

Soli. Elektrolitička disocijacija soli.

Demonstracioni ogledi

Reakcija neutralizacije između hlorovodonične kiseline i rastvora natrijum-hidroksida uz indikator. Elektroprovodljivost rastvora destilovane vode, hlorovodonične kiseline, natrijum-hidroksida i natrijum-hlorida.

Vežba V: Dobijanje hidroksida metala koji ne mogu nastati reakcijom oksida i vode

Dobijanje bakar(II)-hidroksida i gvožđe(III)-hidroksida

Vežba VI: Dobijanje soli i ispitivanje rastvorljivosti soli

Dobijanje olovo(II)-jodida, barijum-sulfata, kalcijum-karbonata, bakar(II)-sulfata

Uputstvo

Glavni cilj razmatranja sadržaja ove teme jeste uopštavanje i sistematizacija znanja o oksidima, kiselinama i hidroksidima. Pojam kiselina i hidroksida definiše se na osnovu Arenijusove teorije elektrolitičke disocijacije. Zatim učenici uče novo svojstvo kiselina i baza - da se u međusobnoj reakciji neutrališu i da u toj reakciji, pored vode, nastaje jedinjenje - predstavnik nove klase neorganskih jedinjenja. Potom učenici definišu soli iz ugla teorije elektrolitičke disocijacije.

UVOD U ORGANSKU HEMIJU (2)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- zna da su organska jedinjenja - jedinjenja ugljenika izuzev oksida, ugljene kiseline i njenih soli (karbonata i hidrogenkarbonata);

- zna da su ugljenikovi atomi četvorovalentni u organskim jedinjenjima;

- razume da se ugljenikovi atomi u organskim jedinjenjima mogu povezivati u otvorene i zatvorene nizove (prstenove) i da veza između njih može biti jednostruka, dvostruka i trostruka.

- razume da se ugljenikovi atomi u organskim jedinjenjima mogu povezivati sa drugim atomima i, u zavisnosti od njihove valence, ta veza može biti jednostruka, dvostruka ili trostruka.

Sadržaji: (2+0+0)

Opšta svojstva organskih jedinjenja, razlika u odnosu na neorganska.

Svojstva ugljenikovog atoma. Mnogobrojnost i podela organskih jedinjenja.

Uputstvo

U uvodnoj temi u organsku hemiju učenici bi trebalo da nauče razliku između organskih i neorganskih jedinjenja. Takođe, trebalo bi da povezuju mogućnost građenja organskih jedinjenja sa svojstvima (strukturom) ugljenikovog atoma.

UGLJOVODONICI (13)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- zna da su zemni gas, derivati nafte, plastični materijali, parafin za sveće i mnoge druge supstance u svakodnevnoj upotrebi smeše ugljovodonika ili jedinjenja koja su hemijskim promenama dobijena iz njih;

- razume razliku između zasićenih, nezasićenih i aromatičnih ugljovodonika;

- razlikuje alkane, alkene i alkine na osnovu molekulske i/ili strukturne formule i na osnovu naziva;

- zna osnovna fizička i hemijska svojstva alkana, alkena i alkina i aromatičnih ugljovodonika;

- razume da su reakcije supstitucije i adicije reakcije kojima se od ugljovodonika mogu dobiti jedinjenja koja sadrže i atome drugih nemetala;

- razume strukturnu izomeriju;

- zna da su glavni prirodni izvori ugljenikovih jedinjenja nafta, zemni gas i razne vrste ugljeva;

- zna važnije derivate nafte (benzin, petroleum, dizel ulje, ulje za podmazivanje i asfalt) i da oni predstavljaju smeše jedinjenja sličnih fizičkih i hemijskih svojstava.

Sadržaji: (8+4+1)

Podela i opšte karakteristike ugljovodonika.

Zasićeni ugljovodonici. Metan. Supstitucija.

Nezasićeni ugljovodonici. Alkeni. Eten. Alkini. Etin. Adicija.

Polimeri.

Aromatični ugljovodonici. Benzen.

Nafta, zemni gas i ugalj - izvori ugljenikovih jedinjenja i energije.

Demonstracioni ogledi

Dobijanje i ispitivanje svojstava metana, etena i etina. Ispitivanje svojstava benzena.

Vežba VII: Svojstva ugljovodonika

Ispitivanje svojstava n-heksana.

Uputstvo

Učenje o ugljovodonicima trebalo bi započeti predočavanjem njihovog značaja kroz navođenje praktične primene (primene smeša ugljovodonika). Da bi učenici ovladali sastavljanjem strukturnih i racionalnih strukturnih formula, neophodno je da prethodno sastavljaju i posmatraju modele molekula ovih jedinjenja. Imenovanje ugljovodonika bi trebalo pokazati na nekoliko jednostavnih primera, uključujući i imenovanje izomera. Pojam izomera prvenstveno treba da omogući učenicima razumevanje zašto postoji veliki broj organskih jedinjenja.

Razliku u ponašanju između alkana, alkena i alkina treba objasniti na osnovu postojanja određene funkcionalne grupe.

Od hemijskih svojstava ugljovodonika treba pomenuti ona koja omogućavaju praktičnu primenu ugljovodonika:

- sagorevanje - upotreba ugljovodonika kao izvora energije (zemni i rafinerijski gas, benzin, dizel gorivo, mazut);

- reakcije supstitucije i adicije - od ugljovodonika može se dobiti mnoštvo jedinjenja različite praktične namene, koja pored atoma ugljenika i vodonika sadrže i atome drugih elemenata (na primer, proizvodnja plastičnih masa, teflona, freona, boja, insekticida…).

Reakciju polimerizacije trebalo bi predstaviti kao reakciju u kojoj se od reaktanata, određenih svojstava, (npr. gasovito agregatno stanje) dobijaju supstance sa novim svojstvima (čvrsto agregatno stanje).

Učeći o derivatima nafte učenici bi trebalo da uoče da su proizvodi frakcione destilacije (kondenzacije) i dalje smeše ugljovodonika.

ORGANSKA JEDINJENJA SA KISEONIKOM (10)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- zna funkcionalnu grupu alkohola i kako se alkoholi imenuju;

- razume kako hidroksilna grupa određuje fizička i hemijska svojstva alkohola;

- zna o dobijanju etanola (alkoholno vrenje);

- zna osnovna fizička i hemijska svojstva etanola i glicerola;

- zna o praktičnoj primeni alkohola;

- zna funkcionalnu grupu karbonilnih jedinjenja i kako se karbonilna jedinjenja imenuju;

- zna da karbonilna jedinjenja mogu nastati oksidacijom alkohola i da se aldehidi mogu oksidovati do karboksilnih kiselina sa istim brojem ugljenikovih atoma;

- zna o praktičnoj primeni karbonilnih jedinjenja;

- zna funkcionalnu grupu karboksilnih kiselina i kako se karboksilne kiseline imenuju;

- razume kako karboksilna grupa određuje fizička i hemijska svojstva karboksilnih kiselina;

- zna o praktičnoj primeni karboksilnih kiselina;

- zna genetsku vezu između alkohola i organskih kiselina (na primer, oksidacija etanola do etanske kiseline);

- zna koje se karboksilne kiseline nazivaju masne kiseline;

- zna da u reakciji alkohola i karboksilnih kiselina nastaju estri, njihova fizička svojstva i kako se nastali estri imenuju.

Sadržaji: (6+3+1)

Alkoholi. Etanol. Glicerol.

Aldehidi i ketoni.

Karboksilne kiseline. Sirćetna (etanska kiselina). Masne kiseline - palmitinska, stearinska i oleinska.

Estri. Etiletanoat.

Demonstracioni ogledi

Dobijanje alkohola.

Vežba VIII: Ispitivanje svojstava organskih jedinjenja sa kiseonikom

Ispitivanje svojstava etanola.

Ispitivanje svojstava etanske kiseline.

Laboratorijsko dobijanje i ispitivanje svojstava etiletanoata.

Uputstvo

Učenici bi trebalo da uoče da su svojstva organskih jedinjenja sa istim brojem ugljenikovih atoma različita, zavisno od funkcionalne grupe. Takođe, trebalo bi da uoče kako se nazivi organskih jedinjenja dovode u vezu sa funkcionalnom grupom, tj. da uoče princip imenovanja organskih jedinjenja. Učenici bi trebalo da povežu određenu funkcionalnu grupu u molekulu sa svojstvima jedinjenja. Pored primene u svakodnevnom životu, potrebno je naglasiti važnost organskih jedinjenja sa kiseonikom kao industrijskih sirovina.

Učenici bi trebalo da uoče sličnosti i razlike u svojstvima neorganskih i organskih kiselina.

BIOLOŠKI VAŽNA ORGANSKA JEDINJENJA (13)

Operativni zadaci

Učenik treba da:

- zna šta su masti i ulja i njihova fizička svojstva;

- prepozna formule triacilglicerola kao glavnih sastojaka masti i ulja;

- razume osnovna hemijska svojstava masti i ulja (reakcije hidrogenizacije i saponifikacije);

- zna da se deterdženti po hemijskom sastavu i svojstvima razlikuju od sapuna, ali da je princip uklanjanja prljavštine isti;

- zna o ulozi masti i ulja u živim sistemima;

- zna šta su ugljeni hidrati i njihova fizička svojstva;

- razlikuje monosaharide (glukoza i fruktoza), disaharide (saharoza i laktoza) i polisaharide (skrob i celuloza);

- zna razliku u strukturi glukoze i fruktoze;

- zna razliku između saharoze i invertnog šećera;

- zna sličnosti i razlike u strukturi skroba i celuloze;

- zna o praktičnoj primeni ugljenih hidrata (na primer, da se hartija pravi od celuloze i nekih dodataka);

- zna da je pamuk celuloza;

- zna ulogu ugljenih hidrata u živim bićima;

- zna da su aminokiseline karboksilne kiseline koje pored karboksilne grupe sadrže i amino grupu;

- zna da su proteini makromolekuli izgrađeni od ostataka molekula aminokiselina;

- zna ulogu proteina u živim bićima;

- zna da navede životne namirnice bogate mastima i uljima, ugljenim hidratima, aminokiselinama i proteinima;

- zna da na Internetu pronađe informacije o važnosti vitamina i minerala, o namirnicama u kojima se nalaze vitamini i minerali i ume da postavi kriterijum pretraživanja.

Sadržaji: (7+4+2)

Masti i ulja.

Ugljeni hidrati - podela i opšte karakteristike.

Monosaharidi - glukoza i fruktoza.

Disaharidi - saharoza i laktoza.

Polisaharidi - skrob i celuloza.

Aminokiseline - glicin.

Proteini.

Demonstracioni ogledi

Saponifikacija masti - sapuni.

Hidroliza saharoze.

Hidroliza skroba.

Vežba IX: Masti i ulja

Ispitivanje fizičkih i hemijskih svojstava masti i ulja.

Vežba X: Ugljeni hidrati

Ispitivanje rastvorljivosti ugljenih hidrata u vodi.

Dokazivanje skroba.

Uputstvo

U okviru teme ne treba insistirati na (strukturnim) formulama triacilglicerola, već na svojstvima ovih jedinjenja, odnosno njihovih smeša. Učenici bi trebalo da saznaju o primeni ovih jedinjenja, na primer, u proizvodnji sapuna. Takođe, trebalo bi da saznaju o energetskoj ulozi ovih jedinjenja u živim bićima.

Kod ugljenih hidrata učenici bi trebalo da nauče da u biljkama ugljeni hidrati - glukoza, nastaju u procesu fotosinteze, a da se daljom transformacijom ovih (ovog) jedinjenja dobijaju druge biljci potrebne supstance. Proces fotosinteze je proces konzervacije energije koju kasnije biljni i životinjski organizmi koriste. Građenje polisaharida treba predstaviti kao način da se energija skladišti. Kod biljaka celuloza ima i izgrađivačku i zaštitnu ulogu. Potrebno je ugljene hidrate povezivati sa svakodnevnim okruženjem (pamuk, celuloza, skrob - punilac u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, skrobni lepak...).

Na primeru saharoze i invertnog šećera obnoviti razliku između jedinjenja i smeša, a kristalizaciju meda predstaviti kao kristalizaciju prezasićenog rastvora.

Učenici bi trebalo da uoče da ista monosaharidna jedinica izgrađuju skrob i celulozu i na tom primeru da vide kako razlika u strukturi dovodi do razlike u svojstvima.

Na primeru aminokiselina može se ukazati učenicima na supstance koje u svom molekulu imaju više funkcionalnih grupa. Takođe je važno da se istakne uloga proteina u živim bićima.

UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

Gradivo hemije u osnovnoj školi organizovano je tako da se u sedmom razredu uče osnovni pojmovi opšte hemije, a u osmom razredu sadržaji neorganske i organske hemije. U sedmom razredu sadržaj je organizovan u okviru pet tema. U prvoj temi učenici bi trebalo da saznaju šta je predmet izučavanja hemije, o naučnom metodu kako hemičari dolaze do saznanja i o primeni i značaju hemije u svakodnevnom životu za razvoj tehnologije i društva. U okviru druge teme uvode se osnovni hemijski pojmovi koji se kroz naredne teme dalje razvijaju. Cilj učenja treće teme jeste saznavanje koje čestice izgrađuju supstancu, na koji način se one međusobno udružuju i uređuju i kako su svojstva supstance uslovljena njenom strukturom. U četvrtoj temi učenici detaljnije uče o pojmu rastvora, rastvorljivosti i kvantitativnom izražavanju sastava rastvora, uz stalno povezivanje ovih pojmova sa svakodnevnim životom. Peta tema obuhvata detaljnije razmatranje hemijskih promena, zakona po kojima se one odvijaju i kvantitativnog aspekta hemijskih reakcija.

U osmom razredu učenici bi u pregledu trebalo da saznaju i kroz eksperimentalni rad otkriju ili utvrde svojstva nemetala i metala i njihovih jedinjenja. Cilj učenja druge teme u osmom razredu jeste sistematizacija znanja o neorganskim jedinjenjima, oksidima, kiselinama i hidroksidima, stečenim u okviru prethodne teme. Pored toga, uvodi se nova klasa jedinjenja, soli. U okviru četiri naredne teme učenici bi trebalo da saznaju o osnovnim svojstvima organskih jedinjenja, po kojima se razlikuju od neorganskih, i da saznaju o fizičkim i hemijskim svojstvima nekih klasa organskih jedinjenja (ugljovodonici, alkoholi, aldehidi i ketoni, karboksilne kiseline i estri), uključujući i biološki važna jedinjenja.

Specifičnost učenja hemije ogleda se u potrebi da se hemijski pojmovi razmatraju na tri nivoa: makro nivou, mikro nivou i simboličkom nivou. Učenicima treba omogućavati situacije u kojima će promene koje makroskopski opažaju u ogledima tumačiti na nivou čestica koje izgrađuju supstancu i zapisivati korišćenjem hemijskih simbola, formula i hemijskih jednačina.

Formiranje hemijskih pojmova trebalo bi da bude rezultat istraživačkog pristupa koji obuhvata: prikupljanje podataka posmatranjem ili merenjem, predstavljanje podataka na strukturiran način (tabelarno), uočavanje pravilnosti među podacima, formulisanje objašnjenja i izvođenje zaključaka. Formiranje hemijskih pojmova trebalo bi da započne uvek pozivanjem na primere iz svakodnevnog života i povezivanjem s prethodnim znanjem i iskustvom učenika. Takođe, zbog apstraktne prirode hemijskih pojmova, neophodno je da se njihovo formiranje zasnuje na ogledima koje demonstrira nastavnik ili da ih učenici samostalno izvode. Ako u školi ne postoje supstance predložene u programu za izvođenje demonstracionih ogleda i laboratorijskih vežbi učenika, one se mogu zameniti supstancama dostupnim u prodavnicama i apotekama. Za mnoge vežbe učenici mogu doneti različite materijale od kuće. Da bi učenici razumeli svojstva supstanci, uslovljenost svojstava strukturom supstance, promene kojima supstance podležu i zakone prema kojima se promene odvijaju, njihove aktivnosti na časovima bi trebalo da budu različite. Aktivnosti bi trebalo planirati prema operativnim zadacima, navedenim uz svaku temu, imajući u vidu koja znanja i sposobnosti učenici treba da razviju. Te aktivnosti mogu biti sledeće:

- posmatranje svojstava supstanci i promena u ogledu koje nastavnik izvodi;

- analiziranje rezultata ogleda i njihovo povezivanje sa prethodnim eksperimentalnim iskustvom i postojećim teorijskim znanjem;

- formulisanje pretpostavki;

- planiranje ogleda;

- izvođenje ogleda uz bezbedno rukovanje laboratorijskim priborom, posuđem i supstancama;

- beleženje rezultata;

- formulisanje objašnjenja za pravilnosti uočene među prikupljenim podacima;

- izvođenje zaključaka;

- diskutovanje;

- pretraživanje i korišćenje različite literature;

- pretraživanje Interneta radi prikupljanja informacija;

- pripremanje izveštaja o eksperimentalnom radu;

- izveštavanje;

- sređivanje radnog mesta;

- pravljenje nastavnih sredstava;

- rešavanje računskih zadataka, pri čemu se izračunavanja mogu povezati sa eksperimentalnim radom, itd.

Prilikom planiranja časa trebalo bi poći od operativnih zadataka, prema njima formulisati ciljeve časa i izabrati metode koje će na datom sadržaju na najefikasniji način omogućiti učenicima da formiraju znanja ili veštine. To uključuje osmišljavanje odgovarajućih zadataka, čijim će ispunjavanjem, odnosno izvođenjem aktivnosti, najveći broj učenika za raspoloživo vreme naučiti dati sadržaj.

Učenje hemije u osnovnoj školi trebalo bi da obezbedi svakom učeniku formiranje hemijske pismenosti. Hemijski pismena osoba trebalo bi da poseduje takvo znanje hemije koje joj obezbeđuje sagledavanje i razumevanje životnog okruženja, funkcionisanje na ličnom i budućem profesionalnom i društvenom planu. Ona bi trebalo da razume svojstva materijala kojima je okružena i koje koristi, da razume kako je upotreba materijala određena njihovim svojstvima i da, prema tome, bira odgovarajući materijal, kao i da bezbedno rukuje različitim supstancama. Hemijska pismenost trebalo bi da omogući kritičku procenu informacija iz različitih izvora i procenu pouzdanosti samih izvora. Takvo znanje hemije trebalo bi da omogući donošenje različitih odluka, na primer, svakodnevnih, od kog proizvođača kupiti određeni proizvod imajući u vidu hemijski sastav proizvoda, uz kritički odnos prema reklamnim kampanjama za proizvode itd.

Kroz obradu nastavnog sadržaja trebalo bi omogućavati učenicima razumevanje kako se primenom naučnog metoda dolazi do saznanja u hemiji. Takođe, veoma je važno isticati praktičan značaj tih saznanja u svakodnevnom životu, za razvoj tehnologije i, uopšte, za razvoj društva.

Učenička postignuća trebalo bi pratiti na svakom času i dati priliku đacima da kroz različite načine proveravanja pokažu svoj napredak u učenju hemije. Pri tome, treba imati u vidu da način proveravanja i sadržaj obuhvaćen proveravanjem određuju način učenja učenika, usmeravajući često njihovu pažnju samo na one delove gradiva koji su proveravanjem obuhvaćeni i na nivo znanja koji se od njih traži. Zato je važno prilikom osmišljavanja zadataka za ispitivanje učeničkih postignuća utvrditi da li se tim zadacima proverava nivo znanja preciziran u operativnim zadacima i u kojoj se meri zadacima podstiče formiranje celovitog znanja, odnosno formiranje sistema pojmova.

Kroz nastavu hemije učenici bi trebalo da razvijaju i komunikacione sposobnosti, sposobnosti da iznesu ideje, da navode argumente, trebalo bi da se osposobljavaju za donošenje odluka i preuzimanje odgovornosti. Istraživanje u školskoj laboratoriji (hemijskom kabinetu) kao način učenja hemije, omogućava i podstiče razvoj navedenih veština. Učenici u takvim situacijama razvijaju sposobnosti da formulišu ideju u vidu pitanja/problema koji se može istražiti, da planiraju, da se dogovaraju, razmenjuju znanja i iskustva, da izveštavaju o urađenom na jasan i strukturiran način.

PROGRAM SLOBODNIH AKTIVNOSTI IZ HEMIJE

U okviru slobodnih aktivnosti okupljaju se učenici koji pokazuju povećano interesovanje za hemiju. Cilj slobodnih aktivnosti je podsticanje i proširivanje interesovanja učenika za hemiju, kao i razvoj njihovih sklonosti i sposobnosti u funkciji profesionalnog opredeljivanja. Grupe za rad u okviru slobodnih aktivnosti formiraju se od deset do petnaest učenika, i mogu se povećati pri obradi teorijskih sadržaja, ili smanjiti kod izvođenja nekih hemijskih eksperimenata. Značajna uloga nastavnika u slobodnim aktivnostima jeste da identifikuje darovite učenike i da ih usmeri u daljem profesionalnom razvoju ka izboru zanimanja u području hemije.

Oblici rada u okviru slobodnih aktivnosti mogu da budu raznovrsni: izrada i prezentacija učeničkih projekata, obrada interesantih tema kroz predavanja i prezentacije nastavnika ili predavača po pozivu, kolaborativni rad učenika pri obradi aktuelnih tema iz hemijskih aspekata ugroženosti i zaštite životne sredine, organizovane kratke stručne ekskurzije (posete hemijskim fabrikama, postrojenjima za preradu vode i drugo), neformalna mini-takmičenja kroz kvizove znanja, izrada prigodnih učila (zbirke minerala, sirovina, poluproizvoda i finalnih proizvoda hemijske industrije ili izrada jednostavnih modela i uređaja). Posebno mesto u slobodnim aktivnostima zauzimaju samostalni učenički hemijski eksperimenti, a važan zadatak slobodnih aktivnosti je podsticanje interesovanja za hemijske eksperimente kao primarne izvore znanja u hemiji i razvijanje osnovnih laboratorijskih tehnika rada.

Teme koje se obrađuju u okviru slobodnih aktivnosti mogu da budu preuzete iz programa dodatne nastave, uz mogućnost korekcije prema nastavnikovoj proceni učeničkih interesovanja.

DODATNI RAD

Program dodatnog rada obuhvata proširivanje i produbljivanje sadržaja redovne nastave hemije i planiran je prema predviđenim nastavnim temama redovne nastave sa 36 časova godišnje.

Sedmi razred

(Orijentacioni sadržaji programa)

Hemija i njen značaj

Razvoj hemije kao nauke. Hemija u savremenom životu.

Merenja u hemiji: merenje mase, merenje zapremine menzurom i pipetom.

Osnovni hemijski pojmovi

Metode razdvajanja smeša. Razdvajanje čvrsto-čvrste smeše natrijum-hlorida i joda sublimacijom i selektivnim rastvaranjem. Hromatografija kao metoda razdvajanja. Razdvajanje zelene boje lišća hromatografijom na koloni od prah-šećera i razdvajanje boje iz flomastera kružnom hromatografijom na papiru.

Struktura supstance

Izračunavanja na osnovu relacija količina supstance, masa supstance i brojnost čestica. Eksperimentalno određivanje Avogadrovog broja.

Izračunavanje na osnovu hemijskih formula - izračunavanje masenog elementarnog procentnog sastava jedinjenja.

Homogene smeše ili rastvori

Rastvori - svojstva rastvora: eksperimentalna provera sniženja temperature mržnjenja rastvora natrijum-hlorida u odnosu na vodu. Rastvaranje kalijum-permanganata, nikal(II)-sulfata, bakar(II)-sulfata i gvožđe(III)-hlorida u vodi i u rastvoru vodenog stakla - "silikatni vrt". Koloidni rastvori - rastvaranje želatina (sol i gel stanje).

Izračunavanje masenog procentnog sadržaja u postupku razblaživanja rastvora i u postupku mešanja rastvora različitog sadržaja.

Hemijske reakcije i izračunvanja na osnovu hemijskih jednačina

Osnovni tipovi hemijskih reakcija - sinteza aluminijum-jodida ili cink-jodida iz elemenata, elektroliza vode i elektroliza kalijum-jodida u elektrohemijskoj ćeliji od krompira.

Izračunavanja na osnovu hemijskih jednačina, na osnovu odnosa količine, mase i broja čestica učesnika u hemijskoj reakciji.

Toplotni efekti pri fizičkim i hemijskim promenama supstanci: egzotermne i endotermne reakcije. Rastvaranje natrijum-hidroksida i rastvaranje amonijum-hlorida u vodi.

Osmi razred

(Orijentacioni sadržaji programa)

Hemijski elementi i jedinjenja

Dobijanje hlora reakcijom hlorovodonične kiseline sa kalijum-permanganatom, ili piroluzitom, mikrotehnikom. Ponašanje metala (gvožđa, cinka i bakra) u reakciji sa razblaženom hlorovodoničnom kiselinom.

Ponašanje metala (gvožđa, cinka i bakra) u reakciji sa razblaženom azotnom kiselinom. Dobijanje amonijaka i "amonijačni vodoskok".

Ugljen-dioksid i simulacija uređaja za gašenje požara. Dobijanje penušavog osvežavajućeg pića.

Korozija metala i zaštita od korozije. Uloga kiseonika u procesu korozije metala. Zaštitne prevlake-galvanostegija.

Klase neorganskih jedinjenja

Prirodni kiselo-bazni indikatori. Ispitivanje kiselosti rastvora sokovima od crvenog kupusa, cvekle, voća i cveća.

Dokazivanje nekih katjona: Ca2+, Cu2+ i Fe3+

Dokazivanje nekih anjona: Cl-, CO32- i SO42-

Tvrdoća vode. Stalna i prolazna tvrdoća vode.

Hidroliza soli i eksperimentalno ispitivanje kiselosti vodenih rastvora natrijum-hlorida, natrijum-bikarbonata i amonijum-hlorida.

Uvod u organsku hemiju

Eksperimentalno dokazivanje ugljenika i vodonika u organskim jedinjenjima (skrob i etanol).

Ugljovodonici

Tečni ugljovodonici kao nepolarni rastvarači - rastavranje joda i masti u medicinskom benzinu (n-heksanu ili petrol-etru). Razlikovanje alkana i alkena u reakciji sa rastvorom kalijum-permanganata i bromnom vodom. Sagorevanje ugljovodonika kao egzotermna reakcija.

Organska jedinjenja sa kiseonikom

Razdvajanje etanola i vode. Akroleinska proba - dehidratacija glicerola. Dobijanje antifriza mešanjem glicerola i vode. Razlikovanje aldehida i ketona - Tolensova i Felingova proba na formaldehid i aceton. Izračunavanje masenog elementarnog procentnog sastava u kiseoničnim organskim jedinjenjima.

Biološki važna jedinjenja

Dobijanje ulja presovanjem ili ekstrakcijom semenki suncokreta. Uklanjanje neprijatnog mirisa užeglih masnoća ekstrakcijom slobodnih masnih kiselina pomoću rastvora natrijum-bikarbonata.

Reakcija glukoze i fruktoze sa Tolensovim i Felingovim reagensom.

Razlikovanje meda i saharoze.

Dokazivanje skroba u namirnicama jodnom probom. Rastvaranje celuloze i dobijanje veštačkih celuloznih vlakana.

Dokazivanje proteina u uzorcima vune, perja i belanceta ksantoproteinskom reakcijom. Dokazivanje peptidne veze u proteinu belanceta biuretskom reakcijom.

U okviru dodatne nastave i slobodnih aktivnosti, osim predloženih sadržaja u okviru raspoloživog vremena, nastavnik može, u zavisnosti od interesovanja učenika, da obrađuje i druge sadržaje."

Sledeći