MEMORANDUM O BUDŽETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2007. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2008. I 2009. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 101/2006)

 

I MAKROEKONOMSKA KRETANJA U PERIODU OD 2001. DO 2006. GODINE

1. Osnovni rezultati ekonomske politike od 2001. do 2005. godine

Republika Srbija u periodu od 2001. do 2005. godine ostvarila je značajan napredak kod osnovnih makroekonomskih i strukturnih indikatora. U ovom periodu ostvaren je visok rast bruto domaćeg proizvoda, uspostavljena je makroekonomska stabilnost i održana stabilnost deviznog kursa, uz kontinuirani rast deviznih rezervi. Doneto je 350 sistemskih zakona kojima se podržavaju strukturne reforme i ostvaren značajan napredak u sprovođenju reformi.

U periodu od 2001. do 2005. godine postignut je visok realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u proseku od 5,6% godišnje. U 2004. godini ostvarena je najviša stopa rasta BDP od 9,3% zasnovana na industrijskom rastu, rastu poljoprivredne proizvodnje i značajnom rastu sektora usluga, posebno PTT i telekomunikacija i prometa u trgovini na malo. I u 2005. godini je ostvaren značajan rast BDP od 6,8%, što je iznad projektovanog privrednog rasta za 2005. godinu (5,1%). Najveći doprinos rastu ekonomije u 2005. godini dao je sektor usluga. Kumulativni realni rast BDP u periodu od 2001. do 2005. godine od 31,3% značajan je rezultat ekonomske politike, ostvaren u uslovima tranzicije i nepovoljnih kretanja u svetskoj privredi i trgovini. U ovom periodu BDP po glavi stanovnika povećan je preko tri puta - sa oko 1.000 USD u 2000. godini na 3.526 USD u 2005. godini.

Spoljnotrgovinska razmena u prve četiri godine tranzicije beležila je nepovoljnu tendenciju bržeg rasta uvoza od izvoza, što je uslovilo visok deficit u spoljnoj trgovini. U 2005. godini izvoz je značajno povećan, a uvoz smanjen u odnosu na prethodnu godinu, što je dovelo do smanjenja deficita tekućih transakcija (bez donacija) sa 13,5% u 2004. godini na 9,8% BDP.

Visok rast privredne aktivnosti i izvoza pratila je dvocifrena inflacija. U periodu od 2001. do 2005. godine postignut je napredak u smanjenju inflacije, koja je zabeležila enorman rast u protekloj deceniji i u 2001. godini. Inflacija je redukovana sa 91,8% u 2001. godini na 16,5% u 2005. godini (prosek godine). Ovo je značajan rezultat kada se ima u vidu da je ostvaren u uslovima rasta cena sirove nafte i ispravljanja cenovnih dispariteta. Stabilnost opšteg nivoa cena zasnivala se na stabilnosti deviznog kursa i kontinuiranom rastu deviznih rezervi koje su povećane sa 0,5 mlrd USD krajem 2000. godine na 5,7 mlrd USD krajem 2005. godine i na čvrstoj monetarnoj politici, fiskalnoj politici i politici zarada u javnom sektoru.

U oblasti standarda stanovništva ostvaren je značajan napredak. Ostvaren je značajan realni rast prosečnih neto zarada sa 102 EUR u 2001. godini na 210 EUR u 2005. godini, kao i rast prosečnih penzija sa 69 EUR u 2001. godini na 138 EUR u 2005. godini. Ukupna zaposlenost je smanjena u 2002. i 2003. godini kao efekat privatizacije i restrukturiranja preduzeća, dok je u 2004. i 2005. godini ostvaren blagi porast zaposlenosti za 0,5% i 0,9% respektivno, prvenstveno u malim i srednjim preduzećima.

Postignut je značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, posebno u oblasti privatizacije preduzeća i konsolidacije i privatizacije bankarskog sektora. U periodu od 2002. do 2005. godine privatizovano je 1.844 preduzeća, ostvaren prihod od prodaje preduzeća u iznosu od 1,84 mlrd EUR, a ugovorene investicije iznose 905 mil. EUR. U oblasti bankarskog sektora smanjen je broj banaka sa 86 u 2001. godini na 40 banaka krajem 2005. godine, promenjena je vlasnička struktura banaka, povećano poverenje u bankarski sistem i zabeležen rast nove devizne štednja sa 329,8 mil. EUR krajem 2001. godine na 2.238,7 mil. EUR krajem 2005. godine. Privatizovane su tri banke (Jubanka, Kontinental banka i Novosadska banka) sa većinskim državnim udelom i ostvaren prihod od 274,5 mil. EUR. Ostvaren je značajan rast priliva stranih direktnih investicija koje su u neto iznosu povećane sa 165 mil. USD u 2001. godini na 1,55 mlrd USD u 2005. godini. Postignuti su pozitivni rezultati i u reformi tržišta rada i reformi socijalnog sektora.

Osnovne rezultate reformski orijentisane ekonomske politike u periodu od 2001. do 2005. godine prikazuje naredna tabela:

Tabela 1. Osnovni indikatori ekonomskih kretanja 2001–2005. godina

	2001	2002	2003	2004	2005*
BDP u tekućim cenama, mlrd din.1	783,9	1.020,1	1.171,6	1.431,3	1.750,0
BDP realni rast, %	5,1	4,5	2,4	9,3	6,8
Inflacija, prosek perioda, %	91,8	19,5	11,7	10,1	16,5
Inflacija, kraj perioda, %	40,7	14,8	7,8	13,7	17,7
Tekući račun platnog bilansa, bez donacija, % BDP	7,4	11,0	9,6	13,5	9,8
Stopa nezaposlenosti, %**	24,7	27,1	27,8	28,0	29,2

* Procena
** Uključeni osigurani poljoprivrednici
Izvor: MFIN i RZS

______________________
1 Republički zavod za statistiku u Saopštenju broj 237 objavio je revidirane rezultate obračuna bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije, bez podataka za Kosovo i Metohiju, za period 2002–2005. godine i procenu BDP za 2005. godinu. Korigovani BDP rezultat je potpunije primene Evropskog sistema nacionalnih računa (ESA 95), najnovijih međunarodnih standarda i preporuka, dosledne primene metodoloških rešenja i sagledavanja svih izvora podataka, što je uslovilo reviziju ranije objavljenih podataka o BDP. U novi obračun BDP uveden je račun države, gde ulazi i odbrana, kojim je izvršena korekcija bruto dodate vrednosti koja pripada državi na osnovu SNA/ESA metodologije, uveden je račun rente i izvoz i uvoz robe i usluga usaglašen sa revidiranom serijom za protekli period, koju daje NBS.

Realni rast BDP u proteklih pet godina tranzicije pratila je visoka inflacija, visok deficit tekućih transakcija i visoka stopa registrovane nezaposlenosti, što ukazuje na unutrašnju i spoljnu makroekonomsku neravnotežu koja nepovoljno utiče na makroekonomsku stabilnost i usporava privredni rast.

1.1. Privredna aktivnost - stvaranje i upotreba BDP

U periodu od 2001. do 2005. godine ostvaren je značajan porast privredne aktivnosti. Nakon rasta BDP-a od 5,1% u 2001. došlo je do usporavanja rasta BDP u naredne dve godine, a zatim je u 2004. godini ostvaren izuzetno visok privredni rast od 9,3%, kao i u 2005. godini od 6,8%. Privredni rast se zasnivao na snažnoj domaćoj tražnji koja je uticala na kretanje cena i na tekući račun platnog bilansa, posebno račun robe.

Realni rast (BDP i sektori)

Izvor: MFIN na bazi podataka RZS

Realnom rastu BDP u proteklih pet godina tranzicije doprineo je rast bruto dodate vrednosti (BDV), obračunate u skladu sa metodologijom SNA 93 i ESA 95, u 2001. godini za 3,1% i u 2005. godini za 5,5%. Sektorski posmatrano realni rast BDV prikazuju naredna tabela i grafikon:

Tabela 2. Realan rast BDP i BDV sektora

	2001	2002	2003	2004	2005*
BDP realni rast, u %	5,1	4,5	2,4	9,3	6,8
BDV poljoprivreda - realni rast, u %	17,4	-3,2	-7,0	19,1	-4,9
BDV industrija i građevinarstvo, realni rast, u %	-4,7	-3,1	-2,0	6,4	1,1
BDV usluge - realni rast, u %	4,1	5,2	5,6	8,2	12,3

* Procena
Izvor: MFIN na bazi podataka RZS

Realni rast BDV u % i doprinosi sektora realnom rastu BDV (u procentnim poenima)

Izvor: MFIN i RZS

U strukturi upotrebe BDP u periodu od 2001. do 2005. godine investicije su imale nisko učešće koje je povećano sa 10,4% u 2001. na 14,7% u 2005. godini, kao i izvoz čije je učešće u BDP bilo nisko i neznatno je povećano. Učešće lične potrošnje u BDP je i dalje visoko, uz smanjenje sa 92,1% u 2001. godini na 83,8% u 2005. godini. Učešće kolektivne potrošnje države u BDP pokazuje pad sa 11,5% u 2001. na 9,3% u 2005. godini. Učešće salda izvoza i uvoza roba i usluga je povećano sa 19,6% u 2001. na 22,9% u 2005. godini.

Struktura upotrebe BDP prikazana je u narednoj tabeli i na grafikonu:

Tabela 3. Učešće komponenti agregatne tražnje u BDP, u %

	2001	2002	2003	2004	2005*
BDP	100,0	100,0	100,0	100,0	100,0
Lična (individualna) potrošnja	92,1	91,7	87,1	81,6	83,8
- individualna potrošnja domaćinstava i neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima	83,2	81,3	76,5	70,8	72,8
- individualna potrošnja države	9,0	10,4	10,6	10,9	11,0
Kolektivna potrošnja države	11,5	11,9	11,9	9,0	9,3
Bruto investicije u osnovne fondove	10,4	11,8	16,1	17,7	14,7
Promene u zalihama	5,6	5,4	6,5	20,1	15,1
Saldo izvoza i uvoza dobara i usluga	-19,6	-20,8	-21,6	-28,4	-22,9

* Procena
Izvor: MFIN na bazi podataka RZS

Realni rast BDP u % i doprinosi komponenata agregatne tražnje u procentnim poenima

Izvor: MFIN

U prvih pet godina tranzicije u Srbiji porast investicija i izvoza bio je nedovoljan za brži privredni rast i povećanje zaposlenosti, dok je rast lične i državne potrošnje u ovom periodu značajno doprineo realnom rastu BDP.

Realni rast zarada bio je u prve tri godine tranzicije znatno veći od realnog rasta BDP i rasta produktivnosti ukupne privrede.

Tabela 4. Realni rast BDP, zarada i ukupne produktivnosti

	2001	2002	2003	2004	2005*
Realni rast BDP, u %	5,1	4,5	2,4	9,3	6,8
Realni rast bruto zarada, u %	16,0	30,0	14,0	11,1	6,8
Rast produktivnosti ekonomije, u %	4,9	6,3	3,8	8,8	5,6

* Procena
Izvor: MFIN i RZS

1.2. Inflacija

U periodu od 2001. do 2005. godine uspostavljena je makroekonomska stabilnost, uz relativno nisku inflaciju i stabilnost dinara. Domaća stopa inflacije u proteklih pet godina ekonomske tranzicije nadmašila je stopu inflacije u zemljama evro zone delom zbog uvezenih inflatornih pritisaka koji su se ogledali, pre svega, u porastu cena sirove nafte, metala i prehrambenih sirovina na svetskom tržištu. Porast cena sirove nafte uslovio je povećanje cena derivata nafte na domaćem tržištu i posledično porast cena drugih dobara i usluga, uključujući cene gasa i električne energije. Pritisak na domaću inflaciju vršila je domaća tražnja kroz rast zarada i državne potrošnje i rast kreditne aktivnosti banaka. Na inflaciju je početkom 2005. godine uticalo i uvođenje PDV.

Stabilnost opšteg nivoa cena temeljila se na politici održavanja stabilnosti nominalnog kursa dinara prema evru koji je predstavljao glavno sidro domaćih inflatornih očekivanja, te doprinosio stabilnosti cena uvoznih inputa i finalnih proizvoda s područja zemalja evro zone koje su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije. Nižim stopama inflacije doprinelo je i smanjenje carina u procesu spoljnotrgovinske harmonizacije, kao i izražena apresijacija dinara prema dolaru koja je ublažavala uticaj porasta cena sirove nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu.

Godišnje stope promena: cene na malo, cene proizvođača industrijskih proizvoda, troškovi života

Izvor: MFIN na bazi podataka RZS

Osnovni faktori koji utiču na rast domaćih maloprodajnih cena su inflatorna očekivanja, rast cena sirove nafte i bazičnih metala na svetskom tržištu, rast administrativno regulisanih cena (gas, derivati nafte, električna energija, lekovi, komunalne usluge), ali i domaća tražnja, posebno rast kreditne aktivnosti banaka i rast lične i javne potrošnje, kao i nedovoljna konkurencija u domaćoj i spoljnoj trgovini.

1.3. Deficit tekućeg računa platnog bilansa

Visok deficit na tekućem računu platnog bilansa u proteklih pet godina uglavnom je rezultat negativnog salda na računu robe uzrokovan znatno bržim rastom uvoza od izvoza robe, što je uslovilo visok spoljnotrgovinski deficit koji je izražen u dolarima porastao u 2002. godini za 39,3%, a u 2005. godini je smanjen za 17,3%. Značajan doprinos tekućem računu dali su prihodi od usluga koji su, izraženo u dolarima, porasli u 2002. godini za 22%. U 2005. godini smanjen je robni deficit na bazi povećanja izvoza i smanjenja uvoza. Brži realni rast uvoza robe i usluga od realnog rasta izvoza robe i usluga u prve četiri godine tranzicije uslovio je porast deficita tekućeg računa platnog bilansa (bez donacija) sa 876 mil. USD u 2001. godini na 3,3 mlrd USD u 2004. godini, dok je u 2005. godini ovaj deficit smanjen na 2,6 mlrd USD.

Učešće deficita tekućeg računa (bez donacija) u BDP Srbije iznosilo je 2001. godine 7,4%, a u 2005. godini 9,8%. U 2003. godini smanjeno je učešće deficita tekućeg računa u BDP prvenstveno zbog porasta prihoda od tekućih transfera za 50% u poređenju sa prethodnom godinom. U 2004. godini povećano učešće deficita tekućeg računa u BDP uslovljeno je velikim rastom uvoza u poslednjem kvartalu 2004. godine zbog uvođenja poreza na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine. Pri tome se povećani uvoz odnosio prvenstveno na repromaterijal i opremu, pa je povećani deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2004. godini bio pre svega razvojnog karaktera. U 2005. godini značajno je smanjeno učešće deficita tekućih transakcija (bez donacija) na 9,8% BDP zahvaljujući rastu izvoza izraženog u dolarima od 27,2% i smanjenju uvoza od 2,7% u odnosu na prethodnu godinu.

Spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućeg računa platnog bilansa, % BDP

Izvor: MFIN i NBS

Visok deficit tekućeg platnog bilansa u Srbiji predstavlja ključnu makroekonomsku neravnotežu. On do sada nije predstavljao veći problem, budući da je postojao značajan netržišni priliv sredstava iz inostranstva (donacije i novi krediti sa počekom) i da je bilo odloženo servisiranje starih međunarodnih kredita.

1.4. Demografska i socijalna kretanja

U periodu od 2001. do 2005. godine nastavljen je višegodišnji trend niskog nataliteta i starenja stanovništva Srbije. Izmerene stope nezaposlenosti u 2005. godini, na bazi podataka Nacionalne službe za zapošljavanje (od 29,2%) ili na bazi podataka Ankete o radnoj snazi (20,8%), u skladu su sa odgovarajućim definicijama, evidencijama i mogućnostima prikupljanja podataka. Međutim, ni jedna prikazana stopa ne odgovara stvarnoj veličini nezaposlenosti, zbog skrivene zaposlenosti koja se ne može obuhvatiti evidencijom službe ni anketom. Uzimajući u obzir glavne komponente skrivene zaposlenosti (na bazi registrovanog broja zaposlenih u građevinarstvu, istraživanju sive ekonomije, Ankete o radnoj snazi nezaposlenih u ruralnim naseljima, itd.) procenjuje se da je realni pokazatelj nezaposlenosti 14,3%. Prosečne realne neto zarade rasle su iznad realnog rasta BDP i rasta produktivnosti rada, posebno u prve tri godine tranzicije. Odabrane pokazatelje demografskih i socijalnih kretanja prikazuje naredna tabela:

Tabela 5. Pokazatelji stanovništva, zaposlenosti, zarada i produktivnosti

	2001	2002	2003	2004	2005*
Stanovništvo, u 000	7.534	7.500	7.481	7.463	7.450
Stopa rasta stanovništva	-0,26	-0,40	-0,25	-0,24	-0,17
Radno sposobno stanovništvo, u 000	5.072	5.045	5.024	5.008	5.002
Broj zaposlenih, u 000	2.102	2.067	2.040	2.051	2.069
Stopa rasta zaposlenosti	0,2	-1,7	-1,3	0,5	0,9
Broj zaposlenih u javnom sektoru, u 000*	395,2	405,4	406,9	416,0	422,0
Stopa rasta zaposlenosti u javnom sektoru	4,0	2,6	0,4	2,2	1,4
Stopa nezaposlenosti (MOR**)	12,2	13,3	14,6	18,5	20,8
Stopa realnog rasta prosečne neto zarade	16,5	29,9	13,6	10,1	6,4
Stopa rasta produktivnosti ukupne privrede	4,9	6,3	3,8	8,8	5,6

* Bez zaposlenih u republičkim javnim preduzećima
** MOR je Međunarodna organizacija rada
Izvor: MFIN, RZS i NSZ

Stopa nezaposlenosti

Izvor: MFIN, RZS i NSZ

2. Ekonomski izgledi za 2006. godinu

U periodu januar–septembar 2006. godine realizovane su predviđene mere ekonomske politike i značajno ubrzane ekonomske reforme, što je pozitivno uticalo na privrednu aktivnost i realni rast BDP. Industrijska proizvodnja i izvoz beleže značajan rast, usporava se rast uvoza i spoljnotrgovinskog deficita, smanjena je ponuda novca i zaustavljen rast inflacije.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u prvom polugodištu 2006. godine realni rast BDP iznosio je 6,7%. Očekuje se realni rast BDP u 2006. godini od oko 7%. Na viši rast BDP u odnosu na projektovani uticala su pozitivna kretanja u realnom sektoru, kao i očekivani visoki rast direktnih stranih investicija i realizacija Nacionalnog investicionog plana (NIP) u zadnjem kvartalu 2006. godine.

Tabela 6. Rast BDP u 2005. i 2006. godini

	Isti period prethodne godine = 100
	2005*	2006**
I kvartal	6,7	6,7
II kvartal	8,0	6,6
III kvartal	6,7	–
IV kvartal	5,9	–
Januar - jun	7,4	6,7
Januar - decembar	6,8	7,0

* Prethodni rezultat
** Procena
Izvor: RZS

Rast industrijske proizvodnje u periodu januar - septembar 2006. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 5,5%. Rast proizvodnje je zabeležen kod sva tri sektora (vađenje ruda i kamena, prerađivačka industrija i proizvodnja električne energije, gasa i vode), a najveći porast je ostvarila prerađivačka industrija od 6,4%. Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u prvih devet meseci imale su proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja duvanskih proizvoda, izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa i proizvodnja električne energije, gasa i vode.

Industrijska proizvodnja

U oblasti poljoprivrede procenjuje se proizvodnja pšenice od oko 1,9 miliona tona, što je za 7% manje nego u 2005. godini, pre svega zbog nepovoljnih vremenskih uslova. To je, uz prelazne zalihe od oko 300 hiljada tona, dovoljno za podmirenje domaćih potreba. U odnosu na 2005. godinu očekuje se veća proizvodnja voća i veći prinos suncokreta, šećerne repe i soje ali i veći prinos kukuruza.

Promet robe u trgovini na malo u prvih devet meseci 2006. godine u odnosu na isti period 2005. godine veći je realno za 9,1%. Posmatrano po robnim grupama, oko polovina maloprodajnog prometa u prvom polugodištu 2006. godine odnosila se na prehrambene proizvode i gorivo za motorna vozila i motocikle. U oblasti turizma u periodu januar - septembar broj dolazaka turista i broj ukupno registrovanih noćenja bili su veći za po 1% u odnosu na isti period 2005. godine, pri čemu je broj dolazaka stranih turista povećan za 3%, a broj noćenja za 2%. Devizni prihod od turizma u prvih osam meseci iznosio je 197 mil. USD, što je povećanje za 21,6% u odnosu na isti period prethodne godine.

U prvom polugodištu 2006. godine u odnosu na isti period 2005. godine ostvaren je rast obima saobraćajnih usluga od 16%, rast obima usluga poštanskih aktivnosti i telekomunikacija od 37,4%, porast časova rada u građevinarstvu od 2,1% i povećanje vrednosti građevinskih radova realno za 20,1%.

U spoljnotrgovinskoj razmeni ostvareni su značajni rezultati u prvih devet meseci 2006. godine u pogledu rasta izvoza, koji je, izražen u dolarima, iznosio 27,8%.2 Rast uvoza iznosio je 22,0%, a rast spoljnotrgovinskog deficita 17,1%, u odnosu na isti period prošle godine. Deficit tekućih transakcija (bez zvanične pomoći) u periodu januar - avgust 2006. godine bio je veći nego u prvih osam meseci 2005. godine za 729 mil. dolara i iznosio je 2.049 mil. dolara. Zahvaljujući povećanju salda kreditno-finansijskih transakcija za 3,8 mlrd dolara suficit platnog bilansa je iznosio 4,4 mlrd dolara, prema 1,1 mlrd dolara u istom periodu 2005. godine. Veće stope rasta robnog uvoza i deficita u ovoj godini rezultat su niskih vrednosti uvoza početkom 2005. godine, kao posledice uvođenja poreza na dodatu vrednost. Podsticanju izvoza i poboljšanju uslova za strana ulaganja doprineće Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja, Zakon o slobodnim zonama, kao i uredbe koje je usvojila Vlada - Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija i Uredba o uslovima i načinu internacionalizacije privrednih društava. Imajući u vidu ostvarena kretanja u spoljnoj trgovini u proteklih devet meseci ove godine i preduzete mere ekonomske politike, procenjuje se rast izvoza za oko 25% i u 2006. godini.

___________________
2 U spoljnotrgovinsku razmenu u 2005. i 2006. godini uključena je i razmena sa Crnom Gorom. Izvoz u Crnu Goru, izražen u dolarima, u prvih devet meseci 2006. godine činio je 10,4% ukupnog izvoza iz Srbije.

Spoljnotrgovinska razmena u 2005. i 2006. godini*

* Od septembra 2006. godine u spoljnotrgovinsku razmenu uključena je razmena sa Crnom Gorom

Ukupan rast cena na malo u prvih deset meseci 2006. godine iznosio je 5,6% (oktobar 2006/decembar 2005.). Pri tome, rast cena robe bio je viši od rasta cena usluga (6,0% prema 4,6%). Najveći uticaj na rast cena imale su cene energenata, pre svega povećanje cene električne energije, kao i porast cena saobraćajnih i PTT usluga i cena cigareta. Od ukupnog rasta maloprodajnih cena u prvih deset meseci 1,95 procentnih poena se odnosi na ove tri grupe proizvoda i usluga. Pri tome, na baznu inflaciju se odnosio 2,71 procentni poen (sa poljoprivrednim proizvodima), odnosno 2,96 procentnih poena (bez poljoprivrednih proizvoda), dok se na nebaznu inflaciju odnosilo 2,93 procentna poena.

Za deset meseci 2006. godine troškovi života su povećani za 4,8%, a cene proizvođača industrijskih proizvoda za devet meseci za 8,1%. Nakon visokog rasta cena u aprilu i maju, prvenstveno zbog ispravljanja dispariteta osnovnih infrastrukturnih cena i rasta cena derivata nafte, u junu je došlo do mirovanja cena (0,0%) i do deflacije u julu, septembru i oktobru (-0,1%, -0,2% i -0,4%, respektivno), što je rezultat preduzetih mera monetarne politike i mera koje je preduzela Vlada.

Kretanje cena i troškova života u 2005. i 2006. godini

U prvih devet meseci 2006. godine ostvareni su prihodi sektora države u iznosu od 615,5 mlrd dinara, dok su ukupni rashodi sektora države iznosili 560,5 mlrd dinara. Suficit, za prvih devet meseci, iznosi 55 mlrd dinara. Posmatrano po poreskim oblicima, najveći prihod ostvaren je po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (162 mlrd dinara), PDV (161,1 mlrd dinara), poreza na dohodak i dobit (98,6 mlrd dinara) i po osnovu akciza (60,9 mlrd dinara). Najveći iznos na strani rashoda odnosi se na rashode po osnovu prava iz socijalnog osiguranja (penzije, naknade za nezaposlene i bolovanja) u iznosu od 194 mlrd dinara, rashode za zaposlene (139,4 mlrd dinara) i kupovinu roba i usluga (76,8 mlrd dinara). Ostvareni suficit omogućio je redovno izmirenje obaveza po osnovu otplate glavnice domaćim i stranim kreditorima, a time i smanjenje javnog duga Republike Srbije na ispod 40%, na šta je uticao i otpis duga prema Pariskom klubu.

Osnovni indikatori konsolidovanog sektora države, indeksi

Čvrsta monetarna politika dovela je do povećanja deviznih rezervi NBS, koje su krajem septembra dostigle iznos od oko 10,0 mlrd USD. Ukupne devizne rezerve su povećane za 64,8% u odnosu na decembar 2005. godine i krajem septembra 2006. godine iznosile su 10,8 mlrd USD. Monetarna politika bila je usmerena na smanjenje inflatornih pritisaka i snižavanje mesečnih stopa inflacije. Primarni novac u proteklih devet meseci u odnosu na decembar 2005. godine povećan je za 4,1%, pri istovremenom povećanju novčane mase M1 od 9,4%. Kao važan instrument monetarnog regulisanja u prvih devet meseci 2006. godine primenjivane su stopa obavezne rezerve i repo operacije. Pokrivenost novčane mase M1 deviznim rezervama NBS povećana je sa 291,2% u decembru 2005. godine na 407,8% u septembru 2006. godine.

Devizne rezerve u odnosu na novčanu masu (M1) februar 1994 - septembar 2006. godine

Stanje ukupnih plasmana banaka krajem septembra 2006. godine iznosilo je 512.298 mil. dinara, od toga ukupni dinarski plasmani iznosili su 457.189 mil. dinara. Ukupni plasmani banaka u septembru 2006. godine u odnosu na decembar 2005. godine povećani su za 98.684 mil. dinara odnosno za 23,9%, a ukupni dinarski plasmani su povećani za 102.154 mil. dinara, odnosno za 28,8%. Od ukupnih dinarskih plasmana u septembru 2006. godine na plasmane privredi odnosilo se 59,4%, a na plasmane stanovništvu 39,0%. U decembru 2005. godine plasmani privredi činili su 63,2%, a plasmani stanovništvu 35,2% ukupnih dinarskih plasmana. U periodu decembar 2005 - 30. septembar 2006. godine svi dinarski plasmani beleže rast, a najveći rast zabeležen je kod kratkoročnih plasmana stanovništvu (57,2%). U prvih devet meseci 2006. godine nastavljena je tendencija znatno bržeg rasta plasmana koji su upućeni stanovništvu u odnosu na plasmane privredi. Bankarski plasmani su dominantno finansirani po osnovu zaduženja banaka u inostranstvu. Kreditna ekspanzija ima inflatorne efekte, što zahteva pojačanu sterilizaciju viška novca.

Ukupna devizna štednja stanovništva povećana je za prvih devet meseci 2006. godine i u septembru je dostigla iznos od 3 mlrd EUR, što je u odnosu na decembar 2005. godine više za 761,7 mil. EUR ili za 34,0%. U ukupnoj štednji smanjuje se učešće štednje po viđenju, a povećava učešće štednje preko godinu dana, koje je poraslo sa 14,1% u decembru 2005. godine na 17,0% ukupne štednje u septembru 2006. godine. U valutnoj strukturi dominiraju štedni ulozi u stranoj valuti i oni čine 98,1% ukupne štednje.

Devizna štednja, u mlrd EUR

U prvih devet meseci 2006. godine nastavljen je rast zarada. Prosečna mesečna neto zarada u periodu januar - septembar 2006. godine iznosila je 20.779 dinara, što je u odnosu na isti period prethodne godine nominalno više za 24,2%, a realno za 9,9%. Prosečna neto zarada u privredi je za prvih devet meseci realno porasla za 11,9%, a u vanprivredi za 6,0%. Prema obliku svojine najveći porast prosečne neto zarade u periodu januar - septembar 2006. godine u odnosu na isti period prethodne godine zabeležen je u privatnoj svojini od 17,8%. Prosečno isplaćena penzija u prvih devet meseci iznosila je 13.332 dinara i u odnosu na isti period prethodne godine realno je povećana za 8,1%, pri istovremenom povećanju broja korisnika penzije od 0,9%. Odnos broja zaposlenih i broja penzionera, u periodu januar - septembar 2006. godine iznosio je 1,2. Ovaj odnos je nepovoljan i ukazuje na teškoće u finansiranju rashoda za penzije državnog penzionog fonda zaposlenih.

Kretanje realnih neto zarada, januar-septembar 2006/januar-septembar 2005

Prosečan broj zaposlenih u periodu januar - septembar 2006. godine iznosio je 2.016 hiljada, što je za 1,5% manje nego u istom periodu prethodne godine. U septembru 2006. godine ukupan broj zaposlenih iznosio je 1.989 hiljada, što je za 3,8% manje u odnosu na isti mesec prethodne godine. Pri tome, u privredi je bilo zaposleno 1.051 hiljada, u vanprivredi 403 hiljade, a privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih bilo je 536 hiljada. Krajem septembra 2006. godine broj lica koja traže zaposlenje povećan je za 0,7% i iznosio je 1.008 hiljada, a broj aktivno nezaposlenih iznosio je 915 hiljada lica, što je za 1,9% više nego u istom mesecu prethodne godine.

U periodu januar - jul 2006. godine nastavljeno je ubrzano sprovođenje strukturnih reformi u realnom sektoru. Prodato je 370 preduzeća sa 47.332 zaposlenih i ostvaren ukupan prihod od 206,8 mil. EUR, sa ugovorenim obaveznim investicijama od 135 mil. EUR.

Tabela 7. Rezultati dosadašnje privatizacije preduzeća

	2002-2005	2006 I-VII	Ukupno
Broj privatizovanih društvenih preduzeća	1.844	370	2.214
Prihod od prodaje društvenih preduzeća, u mil. EUR	1.843,8	206,8	2.050,6

Izvor: Ministarstvo privrede

U periodu januar - septembar 2006. godine ostvaren je značajan prihod od prodaje Vojvođanske (385 mil. evra) i Panonske banke (122 mil. evra), a u narednim godinama očekuje se prodaja NIS-a, DDOR Novi Sad i dr.

Tabela 8. Rezultati privatizacije banaka u 2005. i 2006. godini

	Udeo u kapitalu (%)			Kupac	Vreme zaključenja kupoprodajnog ugovora	Prihodi od privatizacije (u mil. EUR)
	Država	Banke u stečaju	Privatni akcionari
Jubanka	82,69	5,95	11,36	Alpha Bank S.A. - Grčka	Mart 2005.	152
Kontinental banka	97,95	0,42	1,63	NLB Group - Slovenija	Jul 2005.	49,5
Novosadska banka	82,79	0,19	17,02	Erste Bank - Austrija	Jul 2005.	73
Niška banka	89,29	10,65*	0,06	OTP - Mađarska	Mart 2006.	14,21
Panonska banka	87,39	0	12,61	San Paolo IMI - Italija	Avgust 2006.	122
Vojvođanska banka	99,27	0	0,73	National Bank of Greece - Grčka	Septembar 2006.	385

* Udeo od 10,55% pripada Agenciji za osiguranje depozita, dok je 0,1% u vlasništvu banaka u stečaju
Izvor: Agencija za osiguranje depozita

U restrukturiranju velikih društvenih preduzeća ostvareno je nekoliko uspešnih privatizacija, poput Azotare, Fabrike vagona, Magnohroma i drugih preduzeća. To je doprinelo smanjenju dugova i broja zaposlenih u tim firmama. Istovremeno, propali su tenderi za IMT, IMR, Leteks i druge firme koje imaju velike dubioze u bilansima poslovanja. Veći broj takvih firmi otići će u stečaj.

U registraciji preduzeća i preduzetnika ostvaren je značajan napredak zahvaljujući primeni novog Zakona o registraciji privrednih subjekata i funkcionisanju Agencije za privredne registre. Prema podacima Agencije za privredne registre, zaključno sa septembrom 2006. godine u Srbiji je registrovano 81.007 aktivnih privrednih društava i 7.969 novih privrednih društava (samo u 2006. godini). U 2005. godini osnovano je ukupno 10.500 novih privrednih društava, prema 6.329 novih privrednih društava osnovanih u 2004. godini. U Srbiji je registrovano 116.248 aktivnih preduzetnika i 34.997 novih preduzetnika, dok je izbrisano 18.446 preduzetnika.

Vlada je u prvih devet meseci 2006. godine posebnu pažnju posvetila poboljšanju poslovne i investicione klime. Tako je u februaru 2006. godine okončan produženi finansijski aranžman sa MMF, zaključen 13. maja 2002. godine, čime su se stekli uslovi za otpis 700 mil. dolara duga Srbije prema Pariskom klubu i smanjenje učešća javnog duga Srbije na oko 39% BDP, u 2006. godini. U ovom periodu doneto je oko 50 sistemskih zakona, pretežno iz oblasti finansija, koji će pozitivno uticati na privlačenje stranih direktnih investicija. Pozitivan signal za investitore predstavlja i Izveštaj Svetske banke "Poslovanje u 2007." u kome se ocenjuje da je Srbija popravila uslove za poslovanje i da je od 175 zemalja sa 92. pozicije prešla na 68. poziciju.

U prvih osam meseci 2006. godine ostvaren je neto priliv direktnih stranih investicija od 3,3 mlrd dolara. Očekuje se neto priliv direktnih stranih investicija u 2006. godini od oko 4,1 milijarde dolara, što će omogućiti finansiranje infrastrukturnih i drugih krupnih razvojnih projekata. Prema Nacionalnom investicionom planu planirano je da se u 2006. godini za realizaciju projekata koji predstavljaju kapitalne investicije utroši 412,1 mil. EUR, a u 2007. godini 1.262,6 mil. EUR. Realizacijom projekata upravljaće projektni saveti. Predviđene kapitalne investicije, koje će u narednim godinama iznositi između 4% i 5% BDP Srbije, obezbediće dinamiziranje privrednog razvoja i rast zapošljavanja, pri čemu će se voditi računa o ravnomernom razvoju svih područja Republike Srbije.

Strane direktne investicije, neto

* Procena

Izvori finansiranja NIP biće privatizacioni prihodi iz 2006. i 2007. godine, krediti međunarodnih finansijskih organizacija i sredstva predpristupnih fondova EU.

Polazeći od ostvarenih kretanja u prvih devet meseci 2006. godine procenjuje se da će rast BDP biti znatno veći, a inflacija znatno ispod rasta projektovanog ekonomskom politikom i iznosiće 7,0%, odnosno 7,5%, respektivno. Izvoz će zabeležiti visoke projektovane stope rasta. Ostvariće se i značajan priliv stranih direktnih investicija i visok nivo deviznih rezervi. Time je stvoreno stimulativno poslovno okruženje i privlačna investiciona klima u zemlji.

II MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2007. DO 2009. GODINE

1. Strateške osnove Memoranduma o budžetu od 2007. do 2009. godine

Strateške osnove za izradu Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijama za 2008. i 2009. godinu predstavljaju Nacionalna strategija za pristupanje EU, nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije, koja je u fazi donošenja, Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji i Strategija održivog razvoja Srbije, kao i niz sektorskih razvojnih strategija (podsticanje stranih ulaganja, podsticanje izvoza, smanjenje nezaposlenosti, razvoj nauke i tehnologije, razvoj obrazovanja, razvoj poljoprivrede, energetike i drugih delatnosti, podsticanje regionalnog razvoja, zaštita životne sredine i dr.).

Republika Srbija je juna 2005. godine donela Nacionalnu strategiju za pristupanje EU, sa ciljem da se Srbija do 2012. godine pripremi za članstvo u EU, odnosno ispuni uslove potrebne za pridruživanje i pristupanje EU, u skladu sa kriterijumima postavljenim Procesom stabilizacije i pridruživanja (PSP) i kopenhagenskim kriterijumima.

Dosadašnjim aktivnostima u Republici Srbiji stvorene su osnove za ubrzanje procesa pridruživanja EU. Srbija je ušla u proces stabilizacije i asocijacije kroz koji se priprema za ispunjenje visokih evropskih standarda u oblasti funkcionisanja tržišne ekonomije, funkcionisanja pravne države, demokratizacije i ljudskih prava, kao ključnih uslova za punopravno članstvo u EU.

Ispunjavanje ekonomskih uslova za što brže priključenje EU zahteva donošenje nacionalne strategije privrednog razvoja usmerene na stvaranje efikasne tržišne privrede, sposobne da izdrži konkurenciju unutar EU. Ova strategija je ključna za podizanje konkurentske sposobnosti srpske privrede i efektuiranje razvojnih potencijala zemlje.

Radi sagledavanja razvojnih mogućnosti privrede Srbije i usmeravanja razvojnih procesa utvrdiće se nacionalna strategija privrednog razvoja 2006 - 2012. godine, koja će predstavljati stratešku osnovu za suštinske promene privrednog i društvenog sistema u pravcu nove razvojne orijentacije započete reformama iz 2001. godine. Cilj je da se prevaziđu institucionalne slabosti i strukturni problemi u realnom sektoru, kako bi efikasnije funkcionisala tržišna privreda i racionalnije se koristili razvojni potencijali za povećanje BDP, izvoza, rast zaposlenosti i standarda stanovništva. Takva razvojna strategija doprineće bržem i efikasnijem prilagođavanju srpske privrede i društva standardima EU.

Osnovu dugoročne strategije privrednog razvoja Srbije činiće održivi privredni rast, podizanje konkurentnosti privrede, izgradnja društva zasnovanog na znanju, uravnotežen regionalni razvoj i priključenje EU. Makroekonomske projekcije zasnivaće se na međuuslovljenosti rasta BDP, investicija, zapošljavanja i produktivnosti i odrediće mogućnosti povećanja lične i državne potrošnje u uslovima cenovne stabilnosti, fiskalne ravnoteže, smanjivanja deficita tekućeg platnog bilansa i urednog servisiranja spoljnog duga. Projekcije će utvrditi i buduće promene u sektorskoj strukturi stvaranja bruto domaćeg proizvoda - poljoprivreda, industrija i usluge.

Dinamika privrednog rasta, uz istovremeno održavanje unutrašnje i spoljne makroekonomske ravnoteže zavisiće od brzine i uspešnosti razvojnih politika usmerenih na savladavanje razvojnih ograničenja, kao što su nedovoljan nivo investicija, niska efikasnost, tehnološka zastarelost, niska makroekonomska i poslovna konkurentnost, neadekvatnost ljudskog kapitala, nerazvijenost infrastrukture, neadekvatnost izvozne ponude, institucionalna neizgrađenost, nedostatak konkurencije, nedovoljna zaštita svojine i ugovora, nedovršenost privatizacije i restrukturiranja privrede.

Implementacijom razvojne strategije obezbediće se prelaz privrede i društva Srbije u višu razvojnu fazu u kojoj se konkurentnost i razvoj zasniva na znanju i prodoru novih tehnologija, efikasnijoj upotrebi ljudskih i materijalnih resursa, većem povezivanju sa svetskom ekonomijom, efikasnom funkcionisanju tržišta robe, usluga, rada i kapitala i povećanju tehnološke osposobljenosti privrede i javnog sektora. Naredne tri godine predstavljaju značajnu etapu u ostvarivanju nacionalne strategije privrednog razvoja kada će reformski proces obuhvatati istovremeno sprovođenje prve generacije reformi (makroekonomska stabilnost, liberalizacija domaćih cena i spoljne trgovine, privatizacija) i sprovođenje druge generacije reformi (izgradnja institucionalnog okvira za efikasno funkcionisanje tržišnih institucija, pravosuđa i državne administracije).

Republika Srbija je oktobra 2003. godine usvojila Strategiju za smanjenje siromaštva koja promoviše razvoj orijentisan ka smanjenju siromaštva kroz dinamičan privredni rast, uz veće zapošljavanje i povećanje ličnih prihoda, sprečavanje stvaranja novog siromaštva u procesu privatizacije i restrukturiranja privrede i kroz unapređenje mreže socijalne sigurnosti za najugroženije socijalne grupe.

Strategija za smanjenje siromaštva je usmerena na pospešivanje privrednog rasta i zaposlenosti kao ključnog pravca u rešavanju osnovnih problema siromaštva kroz brže zapošljavanje, efikasniju socijalnu zaštitu, bolji pristup zdravstvu, obrazovanju i stanovanju.

Republika Srbija priprema strategiju održivog razvoja, koja će predstavljati osnovu za usklađivanje ekonomske, socijalne i ekološke komponente razvoja i za rešavanje ekonomskih i socijalnih problema i problema zaštite životne sredine. Veća pažnja posvetiće se životnoj sredini kao bitnom uslovu za pridruživanje EU. Ekonomska politika u većoj meri biće usmerena na sanaciju degradirane životne sredine u Srbiji. U tom smislu održiv razvoj Srbije biće osnovni stub ekonomskog i socijalnog razvoja i zaštite životne sredine.

Strategija održivog razvoja, čije se donošenje očekuje početkom 2007. godine, zasnivaće se na Strategiji za smanjenje siromaštva, Nacionalnom programu zaštite životne sredine koji sadrži ocenu postojećeg stanja životne sredine u Srbiji i programe, mere i aktivnosti na rešavanju problema u životnoj sredini, Nacionalnoj strategiji za pristupanje EU, Strategiji lokalnog održivog razvoja, Milenijumskim ciljevima razvoja i sektorskim strategijama razvoja (energetike, poljoprivrede, vodoprivrede, zapošljavanja, kapitalnih investicija i dr.)

2. Osnovni ciljevi i prioriteti ekonomske politike

Vlada će u periodu od 2007. do 2009. godine nastaviti da sprovodi čvrstu ekonomsku politiku i reforme koje garantuju makroekonomsku stabilnost, sigurnost poslovanja, jačanje konkurentnosti privrede i podržavaju dugoročno održiv privredni rast. U tom cilju, Vlada će obezbediti koordinaciju u sprovođenju ekonomskih reformi i mera ekonomske politike, koje će biti podsticajne, vremenski sinhronizovane i funkcionalno konzistentne.

Ekonomska politika u naredne tri godine biće usmerena na ostvarivanje dva ključna strateška cilja: održavanje makroekonomske stabilnosti i podsticanje dugoročno održivih visokih stopa rasta. Ključnu ulogu u ostvarivanju tih ciljeva imaju monetarna i fiskalna politika koje kroz koordinirano delovanje doprinose stvaranju stabilnog makroekonomskog okruženja i ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda. U tome će fiskalna politika imati posebno mesto, uzimajući u obzir specifične okolnosti monetarne, posebno devizne politike, visoku evroizaciju zemlje i eksternu neravnotežu. Ključni prioritet fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće fiskalno prilagođavanje koje će doprineti na prihodnoj strani smanjenju sive ekonomije i boljoj naplati poreza, a na rashodnoj strani doprineće smanjenju rashoda i unapređenju kontrole trošenja budžetskih sredstava, kao i unapređenju procesa upravljanja javnim dugom. Fiskalna politika doprineće i efikasnom usmeravanju javnih investicija u privredni razvoj Srbije, što će stvoriti povoljnije infrastrukturne i druge uslove za privatne investicije, koje su ključni faktor dugoročno održivog privrednog rasta i povećanja zaposlenosti i produktivnosti.

Osnovni zadaci ekonomske politike u periodu od 2007. do 2009. godine su:

- srednjoročno održiva visoka stopa privrednog rasta i makroekonomska stabilnost, uz stabilan dinar i ograničenu inflaciju;

- ubrzano sprovođenje reformi privrede i društva, uz okončanje privatizacije i restrukturiranja privrede;

- povećanje domaće štednje i investicija, stranih direktnih investicija i izvoza, uz smanjenje deficita tekućeg računa;

- povećanje zaposlenosti, smanjenje siromaštva i rast standarda stanovništva.

Proglašenjem novog Ustava Republike Srbije stvoriće se pravne i institucionalne osnove za izgradnju modernog demokratskog društva i razvijene tržišne privrede, prema evropskim standardima. Vlada će na tim osnovama obezbediti ubrzano usklađivanje sistemskih zakona sa zakonodavstvom EU, jačanje institucija, vladavinu prava i efikasan rad državne uprave. U tom pogledu intenziviraće se pravne, institucionalne i strukturne reforme koje obezbeđuju modernizaciju ekonomskog zakonodavstva i uspostavljanje tržišnih institucija koje odgovaraju standardima razvijenih tržišnih privreda, kao i administrativne reforme radi stvaranja efikasne državne administracije i pravosuđa. Time će se uspostaviti stabilno makroekonomsko okruženje podržano stabilnim institucionalnim okvirom.

Sprovođenjem čvrste ekonomske politike i ubrzanjem institucionalnih i strukturnih reformi stvoriće se povoljniji poslovni i investicioni ambijent u zemlji (niže poresko opterećenje, niža javna potrošnja, viša domaća štednja i investicije), čime će se obezbediti osnov za zdrav i stabilan ekonomski rast.

Sprovođenjem restriktivne monetarne politike i adekvatne politike deviznog kursa i završetkom rekonstrukcije bankarskog sektora obezbediće se monetarna stabilnost i kredibilitet finansijskog sektora, stabilnost deviznog kursa, rast deviznih rezervi i rast štednje stanovništva. Monetarna politika ograničavaće domaću tražnju, inflatorne pritiske i smanjiti makroekonomske rizike proizašle iz nagle kreditne ekspanzije. Jačanjem repo poslovanja NBS će delovati na efikasnije obavljanje transakcija na novčanom tržištu i poboljšanje upravljanja likvidnošću banaka. Politika kursa doprineće uravnoteženom smanjenju inflacije i deficita tekućih transakcija.

Sprovođenjem čvrste fiskalne politike i smanjenjem javne potrošnje obezbediće se fiskalna stabilnost. Fiskalna politika biće usmerena na smanjenje rashoda, čime će podržati makroekonomsku stabilnost, privredni rast i zapošljavanje. Poreski sistem biće podsticajan i konkurentan u odnosu na okruženje, uz kontinuiranu harmonizaciju sa zakonodavstvom EU.

U cilju održanja makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta, ekonomska politika biće usredsređena na smanjenje deficita tekućih transakcija kroz usporavanje rasta domaće tražnje i uvoza, povećanje konkurentnosti i izvoza, poboljšanje poslovnog okruženja, ohrabrivanje direktnih stranih investicija, podsticanje preduzetništva i otvaranje novih malih i srednjih preduzeća. Predviđeno je smanjenje deficita tekućeg računa u naredne tri godine na bazi ubrzanih strukturnih reformi i jačanja izvoznih aktivnosti. U finansiranju deficita tekućeg računa važnu ulogu imaće strane direktne investicije, uz inostrane donacije i zajmove.

Radi povećanja konkurentnosti i izvoza i pokretanja investicione aktivnosti u zemlji, Vlada će kreirati mere za podsticanje domaćih i stranih ulaganja u privredni razvoj zemlje, posebno u izvozno orijentisane delatnosti. Posebna pažnja posvetiće se privlačenju greenfield investicija i otvaranju novih preduzeća kao ključnog generatora privrednog rasta, zapošljavanja i rasta izvoza. To podrazumeva mere na strani poreskog sistema, javnih rashoda i politike cena i zarada u dijalogu sa socijalnim i ekonomskim partnerima. Značajnu ulogu na strani povećanja domaće ponude i izvoza imaće privatizacija preduzeća i dolazak strateških investitora u grane privrede koje imaju potrebe za velikim investicijama. Strane direktne investicije uticaće na tehnološku modernizaciju preduzeća i porast proizvodnje, izvoza i zaposlenosti. Kroz proces privatizacije restrukturiraće se velika preduzeća sa potencijalima za konkurentnu proizvodnju i izvoz koja mogu kroz poslovnu saradnju da povežu veći broj malih i srednjih preduzeća.

Vlada će ubrzati započeti proces pristupanja Srbije EU, sa ciljem da se 2012. godine obezbedi članstvo u EU. U tom cilju ubrzanom dinamikom sprovodiće se ekonomske reforme, u skladu sa standardima EU. Ključnu ulogu će imati politička podrška procesu pristupanja EU, koordinacija aktivnosti u procesu pridruživanja EU i brzina reformi propisa i politika važnih za pristupanje EU, kao i osposobljenost administracije za pregovore o članstvu i za pripremu svih potrebnih dokumenata i propisa. Posebna pažnja posvetiće se zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, kako bi se obezbedilo korišćenje sredstava strukturnih fondova EU u periodu od 2007. do 2013. godine, kao i usklađivanju zakonodavstva sa acquis communitaire-om, primenu mera makroekonomske politike usmerenih na ispunjavanje uslova EU u vidu kriterijuma iz Kopenhagena i Mastrihta, izgradnju sistema i institucija i jačanju ljudskih potencijala kao osnovnih pretpostavki za integrisanje u EU.

Vlada će nastojati da od 2007. godine Srbiji budu dostupni svi predpristupni fondovi EU-IPA (Instrument for Preaccession Assistance), u skladu sa finansijskim perspektivama koje određuju budžet EU za period od 2007. do 2013. godine. Republika Srbija će se zalagati da EU iz jedinstvenog fonda za finansiranje predpristupne pomoći - IPA obezbedi pomoć u tranziciji i izgradnji institucija, pomoć regionalnoj i prekograničnoj saradnji, strukturnu pomoć koja priprema državu za korišćenje fondova na koje može da računa po prijemu u EU, pomoć za porast kvaliteta ljudskih resursa i pomoć za razvoj poljoprivrede. Predpristupna pomoć EU u svih pet segmenata IPA je neophodna za smanjenje ekonomskog jaza između Srbije i EU.

Prioritet ekonomske politike u periodu od 2007. do 2009. godine biće smanjivanje nezaposlenosti i siromaštva. U tom cilju, u skladu sa Nacionalnom strategijom za smanjenje nezaposlenosti i Strategijom za smanjenje siromaštva, ekonomskim merama podsticaće se privredni rast, investicije, zapošljavanje i povećanje dohotka, kao ključnih preduslova za smanjenje nezaposlenosti i siromaštva u Srbiji. Povećanjem privredne aktivnosti i međunarodne konkurentnosti srpske privrede obezbediće se više stope rasta BDP, otvaranje novih radnih mesta, veće zarade i povoljniji realni izvori finansiranja socijalnih i drugih javnih potreba.

3. Međunarodno ekonomsko okruženje

3.1. Globalne perspektive

Svetska privreda, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u najnovijem Svetskom ekonomskom pregledu, objavljenom u septembru 2006. godine, zabeležila je visok privredni rast u periodu od 2003. do 2005. godine. Rast svetske privrede u 2003. godini iznosio je 4,1%, u 2004. godini 5,3% i u 2005. godini 4,9%. Pri tome, zemlje evro zone beleže znatno niže stope privrednog rasta: u 2003. godini 0,8%, u 2004. godini 2,1% i u 2005. godini 1,3%. Privredni rast u EU bio je nešto iznad proseka za zemlje evro zone (u 2003. godini 1,4%, u 2004. godini 2,4% i u 2005. godini 1,8%). Istovremeno, svetska trgovina zabeležila je znatno više stope rasta. U 2003. godini obim svetske trgovine je povećan za 5,3%, u 2004. godini za 10,6% i u 2005. godini za 7,4%.

Poslednje procene MMF u Svetskom ekonomskom pregledu ukazuju da će na globalnom nivou u 2006. godini biti ostvaren viši rast svetske privrede i svetske trgovine nego u 2005. godini (5,1% i 8,9%, respektivno). Projekcije za naredni period ukazuju da će biti ostvaren nešto niži realan rast svetske privrede (4,9% u 2007. godini i po 4,8% u 2008. i 2009. godini). Prema tim projekcijama, rast obima svetske trgovine u 2007. godini iznosiće 6,9%, a u 2008. i 2009. godini biće nešto niži nego u proteklom periodu - po 6,9%.

MMF ocenjuje da se na globalnom nivou ostvaruje uravnotežen rast, uz usporavanje rasta privrede SAD. Rast u evro zoni dobija na snazi. U Japanu se nastavlja ekspanzija privrede u 2006. godini, a u 2007. godini se očekuje usporavanje rasta. Privredni rast je značajan i u zemljama u razvoju. Pri tome, MMF ocenjuje da je svetska privreda suočena sa povećanim neizvesnostima i sa rizicima za usporavanje rasta. MMF upozorava da oporavak svetske privrede mogu da ugroze inflatorni pritisci i verovatno povećanje kamata, kao i visoke cene nafte i usporavanje rasta privrede SAD.

U strukturi rasta svetske privrede očekuje se rast privrede SAD od 3,4% u 2006. godini i 2,9% u 2007. godini. Japan, kao druga po snazi privreda u svetu, ostvariće rast od 2,7% u 2006. godini zasnovan na rastu domaće tražnje, a u 2007. godini rast od 2,1%. U evro zoni prognoziran je rast od 2,4% u 2006. godini i nešto umereniji rast od 2% u 2007. godini. Prognoziran je rast privrede Kine po stopi od 10% u 2006. i 2007. godini, prvenstveno zasnovan na snažnom rastu izvoza. I za Indiju je prognozirana visoka stopa rasta od 8,3% u 2006. godini i od 7,3% u 2007. godini, što će pozitivno uticati na rast perspektivnih privreda Azije.

U zemljama evro zone očekuje se rast BDP od 2,4% u 2006. godini i 2% u 2007. godini. Ubrzanje rasta BDP u evro zoni u odnosu na prethodne tri godine očekuje se kao rezultat povećanja domaće tražnje i povećanog doprinosa eksternog sektora. Očekuje se brži rast investicija zahvaljujući povoljnoj poslovnoj klimi, povoljnim izgledima za rast profita i potrebi za zamenom zastarelih kapitalnih dobara.

Tabela 9. Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora na globalnom nivou

		Ostvarenje		Procena	Projekcija
		2004	2005	2006	2007	2008	2009
	1	2	3	4	5	6	7
1.	BDP, realni rast, u %
	- Rast svetske privrede	5,3	4,9	5,1	4,9	4,8	4,8
	- Rast privrede SAD	3,9	3,2	3,4	2,9	...	...
	- Rast privrede Japana	2,3	2,6	2,7	2,1	...	...
	- Rast privrede evro zone	2,1	1,3	2,4	2,0	...	...
	- Rast privrede EU	2,4	1,8	2,8	2,4	...	...
	Italija	1,1	...	1,5	1,3	...	...
	Nemačka	1,2	0,9	2,0	1,3	...	...
	- Rast privrede centralne i istočne Evrope	6,5	5,4	5,3	5,0	...	...
	- Rast privrede susednih zemalja u tranziciji
	Bosna i Hercegovina	6,2	5,0	5,5	6,0	...	...
	Makedonija	4,1	4,0	4,0	4,0	...	...
	Hrvatska	3,8	4,3	4,6	4,7	...	...
	Rumunija	8,4	4,1	5,5	5,5	...	...
	Bugarska	5,7	5,5	5,6	6,0	...	...
2.	Rast svetske trgovine	10,6	7,4	8,9	7,6	6,9	6,9
3.	Inflacija (potrošačke cene), u %
	- EU	2,2	2,2	2,1	2,2	...	...
	- Evro zona	2,1	2,2	2,3	2,4	...	...
	- Centralna i istočna Evropa	6,1	4,8	5,3	4,6	...	...
	- Susedne zemlje u tranziciji
	Rumunija	11,9	9,0	7,8	5,7	...	...
	Bugarska	6,1	5,0	7,4	3,8	...	...
	Bosna i Hercegovina	0,3	1,9	6,0	2,5	...	...
	Makedonija	0,1	0,5	2,9	2,0	...	...
	Hrvatska	2,1	3,3	3,5	2,8	...	...
4.	Rast cena nafte, u USD	37,8	53,4	69,2	75,5	73,9	72,4

Izvor: MMF

Osnovne pokretačke snage rasta svetske privrede su rast međunarodne trgovine i investicija. Prema procenama japanske organizacije za spoljnu trgovinu (JETRO) obim izvoza u svetu je 2005. godine, u odnosu na prethodnu godinu, porastao na rekordnih 10.338,6 mlrd dolara odnosno za 13,2%, prvenstveno zahvaljujući bržem rastu izvoza zemalja proizvođača nafte, kao i izvoz iz Kine, Indije i Rusije. U svom godišnjem izveštaju o trgovini i ulaganjima, JETRO je navela da je Bliski istok, koji obuhvata veći broj zemalja izvoznica nafte, u 2005. godini zabeležio rast vrednosti izvoza od 30,9%, što se u najvećoj meri pripisuje brzom rastu cena tog energenta, dok je Kina 2005. godine zabeležila rast izvoza od 28,4%. U Indiji i Rusiji rast izvoza je premašio 30%. Na strani investicija značajno mesto zauzimaju strane direktne investicije, koje su u 2005. godini iznosile 964,7 mlrd dolara, što je povećanje od 23,2% u odnosu na prethodnu godinu. Intenzivan rast međunarodne trgovine i stranih direktnih investicija se očekuje i u narednom periodu.

Prema Indeksu poverenja stranih direktnih investitora (FDI Confidence Index) renomirane konsultantske firme At Kerney3 iz decembra 2005. godine, najznačajnije destinacije stranih direktnih investitora su Kina i Indija. Iako su pale na treće mesto, SAD su i dalje značajan magnet za strane investitore. Pored Kine i Indije, veliko poverenje među investitorima imaju i druge zemlje koje ne spadaju u grupu najrazvijenijih, i to: Poljska (5. mesto), Rusija (6), Brazil (7), Mađarska (11), Češka (12) i Turska (13).

_________________________
3 Konsultantska kuća At Kerney od 1998. godine objavljuje Indeks poverenja stranih direktnih investitora na bazi ankete među direktorima najznačajnijih kompanija. Uz pomoć tog indeksa na kraju svake godine formira se lista od 25 zemalja koje imaju najveće poverenje investitora i za koje se očekuje da će biti najvažnije destinacije za strane direktne investicije u narednom periodu.

Kao najveće razloge za strana ulaganja (naročito u sektorima sa velikim učešćem istraživanja i razvoja) investitori su naveli niže troškove, visokokvalifikovanu radnu snagu i dobar obrazovni sistem, zaštitu intelektualne svojine i razvijenu telekomunikacionu infrastrukturu. U skladu sa navedenim faktorima kao interesantni regioni za ulaganje izdvojili su se Azija i centralna i istočna Evropa. Poverenje investitora u visoko razvijene zemlje se i dalje nastavlja, ali nešto umerenijim intenzitetom.

Među evropskim zemljama najveće poverenje investitora imaju Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Španija. Međutim, nivo stranih direktnih investicija u ove zemlje nije na očekivanom nivou usled nekoliko faktora. Veliko starenje stanovništva u ovim zemljama izaziva probleme u fiskalnom sistemu usled većih izdataka za penzije i zdravstvo, što izaziva nepoverenje kod investitora. Takođe, visoke stope štednje u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, koje se ne smanjuju, onemogućavaju značajniji rast potrošnje. Uz to, prisutni su i problemi vezani za funkcionisanje Evropske unije.

Sa druge strane, raste poverenje u zemlje centralne i istočne Evrope. Uprkos većoj regulaciji i povećanju troškova, nove članice EU su veliki magnet za jake multinacionalne kompanije. Glavni faktori koji privlače visok nivo stranih direktnih investicija u ove zemlje, prema At Kerney, su veća produktivnost i bolji poreski sistem.

Najznačajniji pomak je napravila Poljska i sada je na petom mestu na listi. Članstvo u EU, smanjenje rizika poslovanja, veliko tržište i povoljan geografski položaj uticali su da Poljska bude magnet za investitore iz različitih sektora (telekomunikacije, energetika, automobilska industrija i ostalo) iz najrazvijenijih zemalja.

Slično Poljskoj i Mađarska i Češka se visoko kotiraju na listi poverenja investitora (11. i 12. mesto). Kao glavni sektori za investiranje identifikovani su finansije, oprema, automobilska industrija, telekomunikacije i informaciona tehnologija.

Po prvi put među prvih 25 zemalja na listi poverenja investitora našla se i Rumunija (25. mesto). Glavni ulagači u Rumuniji su investitori iz Italije i Španije, a glavni sektori za ulaganje su energetika, elektronika i industrija nameštaja.

3.2. Izgledi u Evropskoj uniji

Na privredna kretanja u Srbiji u najvećoj meri utiču kretanja u zemljama EU, posebno u Nemačkoj i Italiji, koje imaju visoko učešće u robnoj razmeni Srbije. Od posebnog značaja za Srbiju je očekivano ubrzanje rasta BDP u Nemačkoj i Italiji u naredne tri godine. Perspektive rasta u EU i zemljama evro zone značajne su za nivo i dinamiku razmene robe, usluga i kapitala između Srbije i EU. Pored tržišta EU značajna su i perspektivna tržišta jugoistočne Evrope. MMF je ocenio da je u EU - 25 potrebno više strukturnih reformi koje će obezbediti dugoročan rast i smanjenje jaza u produktivnosti koji postoji između EU i SAD. Reforme bi bile usmerene na povećanje fleksibilnosti na tržištu rada i na smanjenje barijera za konkurenciju među zemljama EU, posebno na sektorima finansijskih usluga i maloprodaje. Istovremeno, MMF upozorava da će na ekonomski oporavak EU, koji je u toku, ograničavajuće delovati dalje poskupljenje energenata i slabljenje dolara koje umanjuje konkurentnost evropskog izvoza.

Očekivana kretanja u međunarodnom okruženju koja značajno utiču na privredna kretanja u Srbiji, pored projekcija MMF, pokazuju i projekcije Evropske komisije. Prema procenama Evropske komisije iz septembra 2006. godine, privredni rast u EU će u 2006. godini iznositi 2,5%, a u evro zoni 2,7%, što je povećanje od po 0,4 procentna poena u odnosu na projekcije sa početka godine. Oporavak privrede EU podstaknut je oporavkom privrede Nemačke, dobrim delom zahvaljujući svetskom prvenstvu u fudbalu. Na rast utiču, uglavnom, faktori na strani domaće tražnje i to prevashodno rast investicija i potrošnje. Očekuje se da će do kraja godine rast biti ubrzan, pre svega, kao posledica rasta potrošnje zbog povećanja PDV u Nemačkoj za tri procentna poena (sa 16% na 19%) od januara 2007. godine.

Perspektivu rasta u EU u naredne tri godine pratiće određeni rizici koje je potrebno uzeti u obzir. Na globalnom nivou postoje neravnoteže koje se odnose na visok deficit tekućeg računa u SAD, a koji SAD planiraju da smanjuju postepeno depresijacijom dolara koja bi poboljšala konkurentnost američkih izvoznika. To bi uticalo na evropske izvoznike i na prognozirani rast izvoza i bruto domaćeg proizvoda EU. Jedan od rizika je i rast cena nafte na svetskom tržištu. Visok rast cena nafte uslovio bi povećanje troškova proizvodnje, a to bi se odrazilo na usporavanje rasta investicija i na rast inflacije.

Projekcije MMF-a i Evropske komisije ukazuju da će u naredne tri godine doći do usporavanja inflacije, koja je u prethodne dve godine bila nešto veća, prvenstveno zbog povećanja cena nafte. Prema procenama MMF, očekuje se nastavak rasta cena nafte i u 2007. godini, a zatim neznatni pad u naredne dve godine (sa 75,5 dolara u 2007. godini na 73,9 dolara u 2008. godini i 72,4 dolara u 2009. godini), što će uticati na ublažavanje inflatornih očekivanja i usporavanje inflacije u Srbiji.

3.3. Izgledi za centralnu i istočnu Evropu

Snažan privredni rast se nastavlja u regionu centralne i istočne Evrope. U 2005. godini rast u ovom regionu je iznosio 5,5%, sa tendencijom rasta i u narednom periodu. Osnovni uzroci rasta su snažan priliv kapitala i rast kreditne aktivnosti. Privredni rast je bio naročito značajan u baltičkim zemljama i Turskoj, a neznatno je niži u Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj.

Svi su izgledi da će se i u narednom periodu nastaviti značajan rast u ovom regionu. Prognoze MMF-a ukazuju da će, usled snažne domaće tražnje i priliva kapitala kao osnovnih faktora, rast u zemljama centralne i istočne Evrope u 2006. i 2007. godini iznositi 5,4% i 5,0% respektivno. Međutim, predviđeni privredni rast uslovljen je brojnim rizicima.

Jedan od najvećih problema zemalja centralne i istočne Evrope (osim Češke, Slovenije i Poljske) jesu veliki deficiti tekućeg računa platnog bilansa, koji se u proseku procenjuju na 5,7% BDP u 2006. godini, dok se njihovo neznatno smanjenje očekuje u 2007. godini. Veliki deficiti tekućeg računa su posledica rasta potrošnje i kreditne aktivnosti, što uz veliki priliv kapitala vodi realnoj apresijaciji nacionalnih valuta. Takođe, u nekim zemljama, poput Mađarske, ali i Poljske i Slovačke, postoje i veliki fiskalni deficiti, što dodatno povećava deficite tekućeg računa. Sa druge strane, region centralne i istočne Evrope je karakterističan po tome što je, pored velikih stranih direktnih investicija, veliki primalac kapitala koji ne spada u ovu grupu investicija. Visoka zaduživanja u inostranstvu i portfolio investicije povećavaju opasnost od pogoršanja eksterne pozicije zemalja.

Kao i u drugim regionima i u regionu centralne i istočne Evrope postoji opasnost od povećanja cene nafte na svetskom tržištu, što bi dovelo do povećanja inflacije i, posledično, do povećanja kamatnih stopa (kamatne stope su, obično, prvi stub odbrane od inflacionih pritisaka) i usporavanja privrednog rasta.

3.4. Izgledi za jugoistočnu Evropu

Privrede zemalja jugoistočne Evrope beleže stabilniji rast zahvaljujući ekonomskom oporavku i sprovedenim reformama. Očekuje se u narednom periodu dalji rast privreda ovih zemalja zasnovan na većim stranim ulaganjima u ovaj region i njihovom uključivanju u EU.

Rast BDP u Bugarskoj u 2004. godini iznosio je 5,6%, a 5,4% u 2005. godini, dok se procenjuje da će u 2006. godini iznositi 4,6%, a u 2007. godini 4,5%. U Rumuniji je rast BDP iznosio 8,4% u 2004. godini, a 4,1% u 2005. godini, dok se procenjuje da će u 2006. godini iznositi 5,2%, a u 2007. godini 5,5%.

Zemlje zapadnog Balkana, osim Hrvatske, nedovoljno su razvijene sa niskim BDP po stanovniku i sa visokom stopom nezaposlenosti. Ocenjuje se da privrede ovih zemalja imaju rastući potencijal za brži razvoj, sa dobrim izgledima za nove investicije i priliv stranog kapitala, imajući u vidu trendove iz nekoliko proteklih godina.

Evropska komisija u svojim prognozama rasta privreda zapadnog Balkana ukazuje da su ove privrede zabeležile značajan rast BDP u 2004. i 2005. godini i da se očekuje nastavak trenda visokih stopa rasta i u 2006. i 2007. godini. Prema tim prognozama, najveća ograničenja rastu privreda zapadnog Balkana su nedovršen proces privatizacije i restrukturiranja i rešavanje problema nezaposlenosti.

Tabela 10. Privredni rast i inflacija u zemljama zapadnog Balkana

	BDP				Inflacija				Stopa nezaposlenosti u %, godišnji prosek
	2004	2005	2006	2007	2004	2005	2006	2007	2004	2005	2006	2007
Albanija	6,0	5,5	5,5	6,0	2,9	2,4	2,5	2,0	14,4	14,0	14,0	14,0
BiH	6,0	6,5	6,0	6,0	0,7	2,9	2,0	1,0	43,9	46,0	46,0	46,0
Crna Gora	3,7	4,0	5,0	5,0	2,4	2,5	3,0	3,0	27,7	28,0	28,0	28,0
Hrvatska	3,8	3,9	3,7	3,8	2,1	3,3	3,0	2,5	13,8	13,1	13,0	12,8
Makedonija	4,1	3,6	4,0	4,0	-0,4	0,6	2,0	2,0	37,5	37,5	37,0	37,0
Srbija	9,3	6,5	4,0	4,0	11,4	16,2	15,0	15,0	20,0	20,0	22,0	23,0
EU-15	2,3	1,4	2,0	2,2	2,0	2,3	2,2	1,9	7,9	7,9	7,7	7,4
EU-25	2,6	1,7	2,2	2,4	2,1	2,3	2,2	1,9	8,7	8,7	8,5	8,1

Izvor: MMF

4. Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora

Osnovni cilj ekonomske politike u periodu od 2007. do 2009. godine je postizanje stabilnog ekonomskog rasta od 7,2% prosečno godišnje. Rast BDP biće usklađen sa postepenim smanjivanjem inflacije na 4,5% krajem 2009. godine i sa smanjivanjem učešća javne potrošnje u BDP, kao i sa ubrzanim sprovođenjem strukturnih reformi realnog, finansijskog i javnog sektora. Kontinuirani realni rast BDP u naredne tri godine podrazumeva jačanje konkurentnosti privrede i povećanje njene fleksibilnosti kao ključnih pretpostavki održivosti makroekonomskih kretanja u projektovanim okvirima.

Nastaviće se sa održavanjem makroekonomske stabilnosti i dinamičnog privrednog rasta zasnovanog na povećanju domaće štednje i investicione aktivnosti i na povećanju konkurentnosti privrede i izvoza u naredne tri godine.

Tabela 11. Projekcija bruto domaćeg proizvoda i inflacije

	Procena	Projekcija
	2006	2007	2008	2009
BDP, mlrd dinara	2.153,9	2.497,9	2.868,0	3.263,2
Realni rast BDP, u %	7,0	7,0	7,0	7,5
Inflacija, kraj godine, u %	7,5	7,5	6,5	4,5
Inflacija, prosek perioda, u %	12,8	6,8	7,0	5,4

Izvor: MFIN i RZS

Procenjuje se realni rast BDP u 2006. godini od 7,0%, a u naredne tri godine u proseku po stopi od 7,2% oslonjen na porast investicija i izvoza, što podrazumeva smanjivanje spoljnotrgovinske neravnoteže, uz čvrstu kontrolu deficita platnog bilansa i spoljnog duga. Ključnu ulogu u tome imaće porast domaće štednje i veći priliv stranih direktnih investicija na bazi jačanja pravne sigurnosti i stvaranja povoljne investicione klime u zemlji. Pored toga, projektovani privredni rast podrazumeva da se domaći pravni i ekonomski sistem ubrzano prilagođava standardima EU i da se ubrzano odvijaju strukturne reforme koje doprinose smanjivanju neefikasnosti ekonomije i poboljšanju njene konkurentnosti i fleksibilnosti.

Ostvarivanje ciljeva i projekcija razvoja prate veliki ekonomski rizici vezani za privlačenje stranih direktnih investicija i za efektuiranje domaće štednje, dinamiziranje izvoza i smanjivanje udela svih vidova potrošnje u BDP, što zahteva puni politički i društveni konsenzus Vlade, poslodavaca i sindikata.

Poseban rizik za ostvarivanje ciljeva i projekcija razvoja predstavljaju kretanja u međunarodnom okruženju. Usporavanje rasta u zemljama EU odrazilo bi se na privredu Srbije koja je čvrsto povezana sa tržištem EU na koje je usmeren srpski robni izvoz.

Drugi rizik za ostvarivanje projekcija je rast cena nafte na svetskom tržištu, što bi uslovilo da glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije smanjenjem uvoza negativno deluju na izvoz Srbije. Rast cena nafte kroz povećanje inflacije troškova negativno bi uticao na domaću proizvodnju i inflaciju. Pri tom, postoji rizik da se porast cena nafte ekonomski neopravdano ugradi u cene mnogih proizvoda i usluga.

Otplata unutrašnjeg javnog duga uticaće na povećanje domaće tražnje koja bi uslovila rast uvoza, a ne bi podstakla domaću proizvodnju i negativno bi uticala na ostvarivanje projektovanog rasta BDP i deficita tekućeg računa platnog bilansa.

Važna pretpostavka za ostvarivanje projektovanih stopa privrednog rasta i za jačanje izvoza je visok godišnji priliv stranih direktnih investicija, kao rezultat privatizacionih procesa i greenfield investicija, što podrazumeva stvaranje povoljne poslovne klime i sniženje rizika zemlje.

5. Realni sektor

Predviđen je realni rast BDP u periodu od 2007. do 2009. godine po stopi od 7,2% prosečno godišnje. Ključnu ulogu u ubrzanju ekonomskog rasta imaće rast privatnog sektora, koji će kreirati nove investicije i izvoz i zaposliti radnike koji ostaju bez posla u procesu restrukturiranja. Drugi generator rasta BDP je povećanje izvoza i formiranje adekvatne strukture izvoza, što podrazumeva podizanje konkurentnosti domaće privrede, specijalizaciju izvoza i aktivnu podršku države izvozno orijentisanoj proizvodnji.

Realni rast BDP, u %

Izvor: MFIN i RZS

Nakon visokog privrednog rasta u 2004. i 2005. godini po prosečnoj stopi od 8,1%, u 2006. godini očekuje se zadržavanje trenda visokog realnog rasta BDP, kao i u naredne tri godine. Takvom privrednom rastu doprineće određeni rast lične potrošnje, jačanje investicione aktivnosti i intenziviranje spoljnotrgovinske razmene. Snažniji privredni rast očekuje se u 2009. godini zasnovan na završetku privatizacije u 2007. godini i restrukturiranja privrede 2008. godine i na snažnijem rastu privatnih domaćih i stranih investicija. Takve strukturne reforme, zajedno sa napretkom u evrointegracijskim procesima, uticaće na poboljšanje poslovne i investicione klime i na povećanje investicija, BDP, zapošljavanja i standarda stanovništva. Privrednom rastu u naredne tri godine značajno će doprineti i porast javnih investicija, čije će učešće iznositi između 4 i 5% BDP.

Struktura privrede u narednom srednjoročnom periodu menjaće se u pravcu povećanja bruto dodate vrednosti u uslužnim delatnostima koje će dati najznačajniji doprinos privrednom rastu i zapošljavanju. Očekuje se i povećanje bruto dodate vrednosti u delatnosti industrije i građevinarstva zasnovane na privatizaciji i povećanju efikasnosti ovih delatnosti, kao i bruto dodate vrednosti u poljoprivrednoj delatnosti koja uključuje lov, šumarstvo i ribarstvo, imajući u vidu da će poljoprivreda Srbije moći da koristi sredstva predpristupne pomoći EU iz IPA fonda, budući da se gasi SAPARD - fond namenjen poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Posebna pažnja posvetiće se jačanju preduzetništva i razvoju privatnog sektora, jačanju investicione aktivnosti i porastu izvoza, kao faktora koji će najviše doprineti privrednom rastu. Ostvarivanju tog cilja doprineće i pojednostavljivanje administrativnih procedura i pravna sigurnost. Tome će dodatno doprineti očekivano smanjenje kamatnih stopa, razvoj finansijskog tržišta i institucije založnog prava. Merama poreske politike stimulisaće se reinvestiranje ostvarenog profita u domaću privredu i javni sektor. Koncesije će se odobravati za projekte izgradnje puteva i energetskog sektora, za rudarstvo i javno-komunalne delatnosti. Postepeno će se sprovoditi proces liberalizacije monopolskih sektora, prvenstveno sektora energije i telekomunikacija. Državne garancije odobravaće se za projekte koje finansiraju međunarodne finansijske institucije.

6. Inflacija

Predviđeno je da se u 2007. godini inflacija svede na 7,5%, a na kraju 2009. godine na 4,5%. Ključni faktor smanjenja inflacije biće koordinirano delovanje makroekonomskih politika, pre svega monetarne i fiskalne politike i sprovođenje strukturnih reformi. U strukturi rasta cena povećavaće se značaj osnovne (core) inflacije, a smanjivati inflatorni uticaji administrativno kontrolisanih cena.

Postepenom deregulacijom tržišta i liberalizacijom cena infrastrukturnih usluga i proizvoda koje reguliše Vlada uspostaviće se tržišni način formiranja tih cena, uz superviziju regulatornog tela. Smanjivanju inflacije znatno će doprineti i sporiji rast javne potrošnje i zarada od rasta BDP.

Inflacija, stope rasta

Izvor: MFIN i RZS

U 2004. i 2005. godini došlo je do ubrzavanja inflacije, u prvom redu zbog uticaja šokova na strani ponude (poskupljenje nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu), porasta administrativno regulisanih cena i porasta domaće tražnje. U 2006. godini, i pored jakih eksternih uticaja, zahvaljujući restriktivnosti monetarne i fiskalne politike, inflacija je znatno smanjena i svedena u planirane okvire.

Projekcija kretanja inflacije za period od 2007. do 2009. godine zasniva se na smanjenju pritisaka domaće tražnje i inflatornih očekivanja, što podrazumeva vođenje adekvatne i transparentne monetarne i fiskalne politike, kao i politike regulisanih cena, jačanja konkurencije, robnih rezervi i zaštite potrošača. Privredni rast, praćen rastom produktivnosti i sa njim usklađenim rastom zarada, relativno smanjenje javnih izdataka i umerenije zaduživanje, uz relativnu stabilnost cena ključnih uvoznih proizvoda, osnovne su poluge i pretpostavke obezbeđenja makroekonomske i cenovne stabilnosti. Za 2007. godinu NBS je targetirala baznu inflaciju u rasponu od 4-8%. Polazeći od toga, kao i od očekivanih uticaja porasta cena proizvoda i usluga koji nisu obuhvaćeni baznom inflacijom, projekcija rasta cena na malo za 2007. godinu je 7,5%. U 2008. i 2009. godini se očekuje rast cena na malo od 6,5% i 4,5%, respektivno.

U okviru projekcije inflacije u naredne tri godine projekcija ne-bazne inflacije omogućuje rast pojedinih aministrativno regulisanih cena kod kojih se ispravljaju nasleđeni dispariteti.

Tabela 12. Projekcija ne-bazne inflacije

	Procena	Projekcija
	2006	2007	2008	2009
Inflacija, kraj godine, u %	7,5	7,5	6,5	4,5
Ne-bazna inflacija, kraj godine, u %	9,5	8,4	7,4	5,1

Izvor: MFIN

7. Monetarna politika i politika deviznog kursa

Monetarna politika u naredne tri godine biće usmerena na značajno smanjenje inflacije, jačanje dinara, postepeno povlačenje centralne banke sa deviznog tržišta i na jačanje stabilnosti finansijskog sistema.

Svoj osnovni zadatak, održavanje stabilnosti cena, Narodna banka Srbije će prevashodno ostvarivati korišćenjem i unapređivanjem tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja, pre svega operacija na otvorenom tržištu. NBS u sprovođenju operacija na otvorenom tržištu vodiće politiku realno pozitivnih kamatnih stopa, pri čemu kamatna stopa na dvonedeljne repo operacije ima ulogu referentne (signalizirajuće) kamatne stope. Pored toga, podsticaće se dalji razvoj međubankarskog tržišta novca radi efikasnijeg upravljanja likvidnošću bankarskog sektora. Ostale instrumente monetarne regulacije NBS će koristiti u cilju stvaranja ambijenta neophodnog za prelazak na režim targetiranja inflacije.

U skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju, Narodna banka Srbije će se postepeno povlačiti iz menjačkih poslova, čime će se protok deviza usmeriti prema komercijalnim kanalima i smanjiti direktne intervencije NBS na deviznom tržištu, sa ciljem da se uspostavi kapitalna konvertibilnost dinara.

Sprovođenje nezavisne monetarne politike u uslovima pune otvorenosti kapitalnog računa pretpostavlja formiranje kursa na bazi odnosa ponude i tražnje na deviznom tržištu, što uz postupno smanjenje obima intervencija NBS podrazumeva veće fluktuacije kursa dinara.

U procesu pridruživanja EU, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju EU, biće definisan period nakon koga bi se obezbedilo slobodno kretanje kapitala koje se odnosi na portfolio investicije i finansijske zajmove i kredite sa rokom dospeća kraćim od jedne godine. Očekuje se da ovaj period ne bude kraći od četiri godine od stupanja na snagu Sporazuma koji će se iskoristiti da se postepeno stvaraju pretpostavke za potpunu liberalizaciju kretanja kapitala u rokovima predviđenim budućim sporazumom.

U skladu sa Zakonom o bankama, NBS će svoju kontrolnu aktivnost usmeriti na procenu upravljanja rizicima u poslovanju banaka. U cilju izgradnje finansijski zdravog i stabilnog bankarskog sistema, sposobnog da zaštiti interese deponenata banke i zadovolji potrebe građana i privrede za bankarskim uslugama, NBS će obezbediti uslove za dalji razvoj bankarskog tržišta, uz praćenje i procenu vrsta i stepena rizika kojima su banke izložene u svom poslovanju. Kontrola sistema procedura upravljanja rizicima u bankama, kvaliteta njihovog menadžmenta i sposobnosti banaka da obezbede adekvatan kapital i kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, obavljaće se u skladu sa savremenim standardima i principima.

U cilju stvaranja sigurnog i stabilnog sektora osiguranja sposobnog da zaštiti interese osiguranika i korisnika osiguranja, NBS će preduzimati mere za unapređenje funkcije nadzora nad društvima za osiguranje, zasnovane na međunarodnim standardima i principima. Radi efikasnije kontrole finansijskog sektora i jačanja njegove stabilnosti, NBS će preduzimati aktivnosti i mere u pravcu daljeg regulisanja i nadzora nad poslovima finansijskog lizinga i društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima.

8. Politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom

Osnovni prioriteti politike ekonomskih odnosa sa inostranstvom u naredne tri godine biće povećanje vrednosti direktnih stranih ulaganja, značajniji porast izvoza, liberalizacija spoljnotrgovinskog režima, pripreme za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) 2008. godine i za pridruživanje EU 2012. godine.

Radi ostvarivanja većeg priliva direktnih stranih investicija doneta je Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja i pripremljen novi zakon o stranim ulaganjima. Strane direktne investicije su presudne za održiv privredni rast u naredne tri godine. Projektovani nivo stranih direktnih investicija od 2 do 3 mlrd dolara godišnje za rast BDP po stopi od 7,2% prosečno godišnje zasniva se na ubrzanju privatizacije i stvaranju povoljnog ambijenta za investiranje u postojeća i nova preduzeća, ubrzanju procesa priključenja EU, smanjivanju korupcije i funkcionisanju pravne države. Veći priliv stranih direktnih investicija podrazumeva održavanje političke i makroekonomske stabilnosti, uključivanje privrede u globalne privredne i finansijske tokove, funkcionisanje podsticajnog poreskog sistema, razvijanje domaćeg finansijskog tržišta i efikasno funkcionisanje svih institucija države.

Povećanje udela izvoza u BDP biće glavni strateški pravac razvoja privrede Srbije. Snažan podsticaj izvozu i spoljnotrgovinskoj razmeni daće ubrzanje procesa asocijacije i stabilizacije sa EU, kao i procesa pristupanja STO. Tome će značajno doprineti i bilateralna i multilateralna ekonomska saradnja sa zemljama regiona. Porast izvoza podrazumeva i otklanjanje strukturnih i institucionalnih ograničenja i ograničenja na strani ponude. Radi povećanja izvoza administrativnim i pravnim promenama obezbediće se uslovi za uspostavljanje viših oblika saradnje domaćih i inostranih privrednih subjekata, posebno u oblasti dugoročne proizvodne saradnje. Ovaj oblik poslovanja koji pruža značajne mogućnosti za transfer inostrane tehnologije, znanja i iskustva, osvajanje inostranih tržišta i specijalizaciju u proizvodnji, a time i jeftiniju proizvodnju i druge prateće pozitivne efekte, podsticaće se carinskim i drugim olakšicama. Podsticaće se razvoj klastera u konkurentnim delatnostima radi jačanja sektorskih prednosti i na toj osnovi obezbediti jačanje pozicija na postojećim tržištima i osvajanje novih tržišta. Ubrzano restrukturiranje preduzeća i podizanje produktivnosti rada, pozitivni učinci porasta stranih direktnih ulaganja i očekivano ubrzavanje privredne aktivnosti u svetu rezultiraće porastom domaćeg robnog izvoza. Tome će doprineti i poboljšanje kvaliteta infrastrukture, modernizacija sistema standarda, bolja distribuciona mreža u drugim zemljama, bolji pristup kreditima za izvoz i jačanje institucija koje podržavaju izvoz.

U naredne tri godine nastaviće se razvijanje bilateralnih ekonomskih odnosa sa zemljama EU i drugim razvijenim zemljama Evrope i prekomorskim zemljama kroz rad postojećih i osnivanje novih zajedničkih formi ekonomske saradnje, u zavisnosti od interesa zemalja partnera. Nastaviće se i razvoj bilateralnih ekonomskih odnosa sa strateškim partnerima i tradicionalnim tržištima, kao što su Ruska Federacija, Kina i Indija, kroz rad mešovitih komiteta i komisija za ekonomsku saradnju. Posebna pažnja posvetiće se jačanju međusobnih veza i dobrosusedskih odnosa, uključujući regionalnu saradnju sa zemljama u okruženju, kao i zaključivanje i primena jedinstvenog Sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu JIE. Pored liberalizacije trgovine u regionu JIE otpočeće aktivnosti za povećanje prisustva srpske privrede u najznačajnijim zemljama u razvoju kroz rad postojećih mešovitih tela za ekonomsku saradnju.

Posebna pažnja posvetiće se stvaranju političkih i ekonomskih uslova za pristupanje Srbije STO. Na bazi Memoranduma o spoljnotrgovinskom režimu vodiće se pregovori o pristupanju STO, koji će obuhvatiti reformu pravne regulative radi usklađivanja sa pravilima i principima STO i proces liberalizacije u oblasti trgovine robom i uslugama. Zavisno od brzine i obima reformi i procesa liberalizacije punopravno članstvo Republike Srbije u STO očekuje se krajem 2008. godine. Spoljnotrgovinska politika usaglašavaće se sa pravilima STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije, sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa.

Članstvo u STO podrazumeva prihvatanje određenih obaveza u vezi sa odobravanjem koncesija, ali će koristi za privredu u celini biti mnogo veće nego u slučaju permanentne zaštite pojedinih delatnosti. Članstvo u STO obezbediće stabilan, otvoren i nediskriminatoran pristup za domaću robu i usluge na tržište zemalja članica STO. Zaštita domaće privrede biće limitirana, dozvoljena do nivoa konsolidovane carinske zaštite i kroz kompenzatorne mere, antidamping carine i određene vancarinske mere. Privredni subjekti će usled snižavanja carina biti suočeni sa oštrom inostranom konkurencijom, što će umanjiti profit, ali će potrošači imati na raspolaganju uvoznu robu po nižim cenama i boljeg kvaliteta. Pored toga, za proizvođače liberalizacija uvoza značiće i niže uvozne cene inputa, što će srednjoročno posmatrano dovesti do povećanja konkurentnosti i profitabilnosti. Ostale takse i dažbine, kao što su posebne dažbine na uvoz poljoprivrednih proizvoda i sezonske carine postepeno će se ukidati pretvaranjem u carinski ekvivalent (ekvivalentna tarifikacija), što je u skladu sa pravilima STO i zahtevima EU. Istovremeno, merama carinske politike obezbediće se optimalna zaštita domaće proizvodnje u cilju daljeg povećanja konkurentnosti, a carinskim olakšicama omogućiće se privlačenje stranih investicija, što je u skladu sa razvojnom politikom zemlje.

Vlada će na bazi Studije izvodljivosti nastaviti i ubrzati proces pregovora o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU, sa ciljem da sporazum bude zaključen u 2007. godini i da Srbija u što kraćem roku postane kandidat za člana EU. Na bazi Nacionalne strategije Srbije za pristupanje EU i razrađenih osnovnih zadataka i obaveza svih učesnika u procesu pridruživanja EU izvršiće se postepena harmonizacija celokupnog ekonomskog i spoljnotrgovinskog sistema sa pravilima EU. Carinski sistem i politika biće koncipirani u skladu sa ciljem povećanja konkurentne sposobnosti privrede na svetskom tržištu i privlačenja stranih investicija. Nastaviće se sa daljom harmonizacijom propisa u oblasti carine sa propisima EU i pravilima STO. U vezi sa tim, doneće se zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona radi usklađivanja sa Zakonom o prekršajima, propisima EU i pravilima STO i zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi proširena su ovlašćenja Vlade u smislu da Vlada može da usklađuje nomenklature Carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom EU. Pored toga, predloženo je ukidanje Uredbe o posebnim uslovima i načinu uvoza i prerade nafte, odnosno naftnih derivata, budući da nije u skladu sa pravilima STO, propisima EU i bilateralnim sporazumima koji su zaključeni sa zemljama u regionu. Radi zaštite domaće naftne industrije predložene su izmene carinskih stopa na derivate nafte, tako da su postojeće stope carine od 0% i 1% zamenjene stopama carine od 18% i 30% do 2010. godine, uz obavezu njihovog snižavanja. Snižavanje carinskih stopa izvršiće se postepeno: na nivo od 15% i 24% u 2010. godini, na nivo od 10% i 16% u 2011. godini i na nivo od 5% i 4% u 2012. godini.

Zaključenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU stvoriće se pravni osnov za formiranje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, što podrazumeva da će, nakon stupanja na snagu Prelaznog sporazuma, EU eliminisati svoju carinsku i necarinsku zaštitu u trgovini poljoprivrednim i industrijskim proizvodima sa Srbijom, a Srbija će to isto učiniti u tranzicionom periodu koji će biti naknadno dogovoren. Liberalizacija carinske zaštite u odnosu na uvoz iz EU industrijskih proizvoda (glave 25-97 Carinske tarife) i poljoprivrednih proizvoda (glave 1-24 Carinske tarife) odvijaće se kroz faze, dinamikom koja je predviđena u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije. Očekivanim potpisivanjem jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (CEFTA) svi bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini između zemalja članica CEFTA biće ukinuti. Ovim sporazumom predviđa se snižavanje carinskih dažbina u međusobnoj trgovini između zemalja potpisnica do njihovog potpunog ukidanja 2011. godine.

9. Politika zarada

Politika zarada u naredne tri godine biće usmerena na usporavanje rasta domaće tražnje radi smanjenja inflacije i na povećanje konkurentnosti privrede. Politika zarada podržaće dugoročno održiv ekonomski rast i povećanje ulaganja u razvoj, nove tehnologije i nova radna mesta. U privredi politika zarada biće usmerena na formiranje zarada u skladu sa rastom produktivnosti rada.

Vlada će nastaviti da vodi čvrstu politiku zarada u javnom sektoru, čiji će rast biti u skladu sa rastom produktivnosti rada. Visina zarada u državnoj upravi i javnim službama regulisaće se posebnim propisom. Zarade u javnim preduzećima biće strogo kontrolisane, što će pozitivno uticati na smirivanje cena njihovih usluga.

Dugoročna fiskalna održivost javne potrošnje podrazumeva ograničavanje rasta fonda za zarade u javnom sektoru, sa ciljem da se podstakne racionalizacija broja zaposlenih i troškova javnog sektora. Rast realnih zarada zasnivaće se na rezultatima reorganizacije i racionalizacije troškova u pojedinim državnim organima, pre svega u vojsci, policiji, diplomatiji i organima lokalne samouprave, kao i u javnim službama i javnim preduzećima. U javnom sektoru nastaviće se sa unapređivanjem stimulativnih sistema zarada, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga.

III JAVNE FINANSIJE REPUBLIKE SRBIJE

1. Fiskalna kretanja u periodu od 2001. do 2005. godine

U Republici Srbiji, u periodu od 2001. do 2005. godine, izvršena je reforma javnih finansija, što je uz odgovarajuću makroekonomsku politiku obezbedilo stabilnost i održivost fiskalnog sistema.

Reforma je povećala uticaj javnih finansija u ostvarivanju osnovnih ciljeva - makroekonomska stabilnost i održiv privredni rast, a pored toga je učinila fiskalni sistem transparentnim, jednostavnim i usklađenim sa međunarodnim standardima.

Najznačajniju novinu predstavlja usvajanje Zakona o budžetskom sistemu, koji kao sistemski zakon reguliše oblast javnih finansija u Republici, uređuje budžetski sistem i upravljanje javnim finansijama. Sa donošenjem ovog reformskog zakona počinje primena jednog modernog, u skladu sa svetskim iskustvima, koncepta u svim segmentima javnih finansija i javnog sektora u celini. Ovo je prvi i osnovni akt, kojim su započete promene na svim nivoima vlasti (budžet Republike i budžeti lokalnih vlasti, uključujući i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja). Jedinstveno je uređeno planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike, budžeta teritorijalnih autonomija i lokalnih samouprava, kao i finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Poseban značaj u reformi javnih finansija ima osnivanje novih institucija, pre svega, trezora Republike Srbije, odnosno trezora nižih nivoa vlasti, koje čine stub upravljanja javnim finansijama. Nakon tri godine primene zakona, u 2005. godini su izvršene njegove izmene, koje idu u pravcu unapređenja celog sistema, a sa ovom izmenom, Upravi za trezor je pripojena ranija Uprava za javna plaćanja. Usvojena je nova budžetska klasifikacija, revidiran plan računa za uplatu javnih prihoda.

Izvršena je reforma poreskog sistema, gde je po značaju na prvom mestu donošenje i uspešna implementacija Zakona o porezu na dodatu vrednost. Donet je Zakon o javnim nabavkama, Zakon o javnom dugu, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Bitno je poboljšano izveštavanje javnosti o javnim prihodima i rashodima podnošenjem završnih računa budžeta Republike za 2002, 2003, 2004. i 2005. godinu, kao i mesečnim publikovanjem podataka o javnim prihodima i rashodima svih nivoa vlasti. Donošenjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji uređena je revizija završnog računa Republike i ostalih nivoa vlasti. Na ovim osnovama, izgrađen je institucionalni okvir modernih i efikasnih javnih finansija Republike Srbije.

U periodu od 2001. do 2005. godine došlo je do eliminisanja fiskalnog deficita u odnosu na prethodni period neefikasnih javnih finansija. Tako, u 2001. godini nije zabeležen deficit konsolidovane države, da bi u 2002. godini učešće deficita u BDP4 iznosilo 3,1%, a u 2003. godini 1,1% BDP. Već u 2004. godini zabeležen je suficit u iznosu od 0,9% BDP, da bi posle niza mera koje su preduzete, kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, taj suficit u 2005. godini bio povećan na 1,9% BDP.

___________________
4 U odnosu na Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu sa projekcijama za 2008. i 2009. godinu, koji je Vlada usvojila u maju 2006. godine, došlo je do promene učešća javnih prihoda i javnih rashoda kao i deficita u BDP-a zbog statističke promene nivoa BDP-a.

Učešće javnih prihoda u BDP u periodu od 2001. do 2003. godine imalo je tendenciju rasta, tako da je sa 35,3% u 2001. godini, povećano na 40,3% u 2003. godini. U 2004. godini javni prihodi su narasli na 41,2% BDP, da bi njihovo učešće u BDP u 2005. godini bilo smanjeno na 40,1% BDP, a kao posledica izmene zakona koji regulišu pojedine poreske oblike. Time je značajno smanjeno fiskalno opterećenje privrede, što se odrazilo i na privredni rast u 2005. godini.

U odnosu na kretanje prihoda, od 2001. do 2003. godine bržu tendenciju rasta imalo je učešće javnih rashoda u BDP, tj. povećano je sa 35,3% u 2001. godini, na 41,4% u 2003. godini. U narednom periodu dolazi do smanjenja učešća javnih rashoda, i to u 2004. godini na 40,3% BDP, a u 2005. godini do daljeg značajnijeg smanjenja učešća rashoda u BDP za 2,1% BDP, tako da je učešće javnih rashoda palo na 38,2% BDP.

Iskazani deficit u 2002. i 2003. godini ugrožavao je makroekonomsku stabilnost i održivost, što je zahtevalo preduzimanje mera za njegovo smanjenje. Za finansiranje deficita koristila su se sredstva od zaduživanja, sredstva ostvarena privatizacijom i donacije. Mogućnost smanjenja učešća javnih rashoda u BDP bila je sužena, iako se restriktivnom politikom vršilo ograničavanje javne potrošnje, tako da je rast BDP bio osnova za smanjenje učešća javnih rashoda u BDP na održiv nivo. Suficit državnog sektora iskazan u visini od 0,9% BDP u 2004. godini, povećan na 1,9% u 2005. godini, doneo je značajno olakšanje javnom sektoru, smanjenje zaduživanja države, uz vidljivi pad nivoa kamatnih stopa, smanjenje agregatne tražnje, što se odrazilo na ukupna makroekonomska kretanja.

Kretanje konsolidovanih javnih prihoda, javnih rashoda, konsolidovanog deficita/suficita kao i njihovo učešće u BDP u periodu od 2001. do 2005. godine, prikazano je u tabeli 13.

Tabela 13. Konsolidovani rezultat sektora države u periodu 2001–2005. godine

	u mil. din.
	Ostvarenje
	2001	2002	2003	2004	2005
Prihodi	276.664	407.027	472.713	589.450	701.658
- % BDP	35,3	39,9	40,3	41,2	40,1
Rashodi	276.730	438.638	485.291	576.493	669.241
- % BDP	35,3	43,0	41,4	40,3	38,2
Konsolidovani deficit/suficit	-67	-31.611	-12.578	12.957	32.416
- % BDP	0,0	-3,1	-1,1	0,9	1,9

Izvor: MFIN

1.1. Reforma javnih prihoda

Republika Srbija je u periodu od 2001. do 2005. godine, kako u pogledu načina, tako i brzine odvijanja fiskalne reforme postigla značajne rezultate. Učinjen je napredak u uspostavljanju fiskalnih institucija, otklanjanju budžetskog deficita, a posebno u redefinisanju uloge države u ovoj oblasti.

Sistem javnih prihoda je postao jednostavniji, savremeniji, transparentniji i podsticajniji. Poreskim stopama, oslobođenjima i podsticajima sprovode se prvenstveno ekonomski i privredni ciljevi.

Preduzete reforme, koje su, između ostalog, imale za cilj smanjenje fiskalnog opterećenja obveznika nisu dovele do smanjenja javnih prihoda, već su naprotiv, u posmatranom periodu prihodi imali tendenciju rasta. Ovakvo kretanje prihoda bilo je omogućeno širenjem poreske osnovice, suzbijanjem poreske evazije i povećanjem poreske discipline.

U periodu od 2001. do 2005. godine u poreskoj oblasti vršene su sledeće promene:

Zakonom o porezu na promet učinjeni su do 2003. godine pomaci koji su pripremili kasniji prelazak na porez na dodatu vrednost. Umesto osam poreskih stopa propisana je stopa od 17% uz koju se plaćalo i 3% saveznog poreza na promet, tako da je jedinstvena stopa poreza na promet (i na robu i na usluge) iznosila 20%. Ukidanjem saveznog poreza, republička stopa povećana je sa 17% na 20%. Osetno je bio smanjen broj proizvoda i usluga na koje se nije plaćao porez na promet. Ovaj zakon primenjivao se do kraja 2004. godine.

Zakonom o porezu na dodatu vrednost donetim u julu mesecu 2004. godine u sistem je uveden novi poreski oblik - PDV, sa primenom od 1. januara 2005. godine. Ovo je svakako najznačajniji poreski zakon, čijim se uvođenjem Republika Srbija pridružila velikom broju zemalja koje primenjuju ovaj poreski oblik. Prevashodni značaj PDV ogleda se u osnovnim karakteristikama ovog poreza: ima veće finansijske efekte u odnosu na prethodni porez na promet, širu poresku obuhvatnost prometa, doprinosi većoj poreskoj disciplini i efikasnije suzbija poresku evaziju.

Opšta stopa PDV utvrđena je u visini od 18%. Posebna stopa PDV iznosi 8% i utvrđena je za određene proizvode i usluge od značaja za standard stanovništva. Zakonom je uređena nadoknada koja se plaća poljoprivrednicima u visini od 5%, i propisana su poreska oslobađanja za određena dobra i usluge. Umesto jednofaznog oporezivanja prometa proizvoda i usluga, vrši se svefazno oporezivanje prometnog ciklusa, tako da se oporezuje samo ona vrednost koja je u toj fazi dodata od strane obveznika.

U cilju daljeg smanjivanja sive ekonomije i usaglašavanja sistema oporezivanja potrošnje u Republici Srbiji sa Šestom direktivom EU, krajem jula meseca 2005. godine, izvršene su izmene i dopune Zakona, koje se, pre svega, odnose na smanjenje opterećenja prometa određene robe i usluga od značaja za životni standard stanovništva. Tako je proširena lista proizvoda na koje se plaća niža stopa od 8% proizvodima kao što su lekovi, prirodni gas, prehrambeni proizvodi, prenos prava na novoizgrađenim stambenim objektima i dr. Takođe, proširena su i poreska oslobođenja za promet određenih roba i usluga.

Zakonom o porezu na dobit preduzeća u prvoj fazi reforme, smanjena je stopa poreza na dobit sa 20%, koliko je iznosila do kraja 2002. godine, na 14% koliko je iznosila tokom 2003. godine. Sužen je krug poreskih olakšica u skladu sa opredeljenjem da je za poreske obveznike najbolji stimulans niska poreska stopa.

Od 1. avgusta 2004. godine primenjuje se poreska stopa koja je snižena sa 14% na 10%. Ukinut je porez po odbitku na isplaćene dividende i udele u dobiti između rezidenata, proširen je obuhvat prihoda nerezidentnog obveznika koji se oporezuju porezom po odbitku, uvedeni su podsticaji za veća ulaganja u razvoj privrede u Republici Srbiji i podsticaji kod ulaganja u osnovna sredstva određenih proizvodnih delatnosti radi njihovog bržeg razvoja. Propisana je primena degresivne metode amortizacije za sva osnovna sredstava, izuzev nepokretnosti, čime je pojednostavljen obračun amortizacije, uveden je sistem samooporezivanja na osnovu podataka iskazanih u poreskoj prijavi i poreskom bilansu, što podrazumeva veću odgovornost poreskog obveznika i smanjenje administriranja Poreske uprave.

Zakonom o porezu na dohodak građana u prvoj fazi reforme u 2001. godini uveden je sistem oporezivanja bruto plate, čime je značajno bila proširena poreska osnovica i stvoren prostor za smanjenje ukupnog poreskog opterećenja na plate. Krajem 2004. godine usvojeno je više izmena Zakona sa primenom od 2005. godine, koje su imale za cilj smanjenje poreskog opterećenja određenih obveznika (umanjenje poreske osnovice za radnike upućene na rad u inostranstvo, povećanje visine normiranih troškova kod oporezivanja autorskih honorara), stimulisanje investicionih fondova, pospešivanje razvoja turizma, poljoprivrede (oslobođenje od poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2004. i 2005. godinu, i na primanja poljoprivrednika po osnovu regresa i subvencija), podsticanje vlasničkog restrukturiranja preduzeća i razvoj tržišta hartija od vrednosti. Pored toga, smanjena je stopa poreza za preduzetnike sa 14% na 10% radi usaglašavanja sa stopom poreza na dobit i pospešivanja zapošljavanja i uvedeno je oslobođenje poreza na zarade za novozaposlene radnike u 2005. godini.

Zakonom o akcizama su u 2001. godini ustanovljene akcize kojima su integrisane do tada postojeće naknade uvedene posebnim uredbama. Osnovica za obračun akciza u osnovi je bila jedinica mere proizvoda, a ne prodajna cena na koju se primenjivala propisana stopa. Uvedeno je obeležavanje cigareta i alkoholnih pića kontrolnim akciznim markicama, što je poboljšalo kontrolu naplate, obračuna i uplate akciza za ove proizvode. Zakon je imao brojne izmene koje su sprovođene radi približavanja sistemskim rešenjima akciza u najvećem broju zemalja EU. S druge strane, akcize su u više navrata bile instrument poreske politike čijim izmenama se postizao željeni cilj u okviru ekonomske, odnosno makroekonomske politike (suzbijanje sive ekonomije, pospešivanje privatizacije, smanjenje inflatornog pritiska i dr.). Tako su u toku 2003. godine ukinute akcize na određene proizvode, dok su kod duvanskih proizvoda ukinute akcize prema kvalitetnim grupama. Istovremeno, utvrđena je akcizna politika za cigarete do 2010. godine uvođenjem podele na domaće i cigarete iz uvoza koje se oporezuju specifičnom i ad valorem akcizom. Propisana je obaveza plaćanja minimalne akcize na sve duvanske prerađevine utvrđene prema najpopularnijoj ceni cigareta. U junu mesecu, a zatim i u avgustu 2005. godine, u cilju očuvanja makroekonomske stabilnosti u Republici, zbog rasta cena nafte na svetskom tržištu privremeno su smanjene akcize na derivate nafte - benzin i dizel gorivo za po tri dinara po litru. Nasuprot tome, kako je krajem godine došlo do pada cena nafte na svetskom tržištu, izvršeno je privremeno povećanje akcize na pomenute derivate nafte za po 0,70 dinara po litru. Uvedena je nova akciza za ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcije nafte a imaju raspon destilacije do 380oS. Od 2005. godine propisano je pravo na refakciju za dizel gorivo koje nabavljaju i koriste poljoprivrednici upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava za pogon traktora i na dizel gorivo koje se koristi za pogon građevinskih mašina i brodova za prevoz tereta. Umesto tromesečne indeksacije akciza sa rastom cena na malo, od 2005. godine vrši se šestomesečna indeksacija akciza.

Zakonom o porezima na imovinu donetim u 2001. godini zadržani su isti poreski oblici kao i u prethodnom zakonu, tržišna vrednost nepokretnosti je i dalje poreska osnovica, nepromenjena je ostala i definicija poreskog obveznika. Značajnije izmene vršene su u 2005. godini, i odnose se na usaglašavanja predmeta oporezivanja pojedinih poreskih oblika sa propisima o porezu na dodatu vrednost, sa propisima o planiranju i izgradnji u odnosu na građevinsko zemljište, sa propisima kojima je uređen poreski postupak i poreska administracija, imajući u vidu njihov sistemski karakter u odnosu na poreski postupak za sve poreske oblike. Propisane su niže stope poreza na prenos apsolutnog prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu, ukinut je porez na imovinu na akcije izdate na ime i na udele u društvu sa ograničenom odgovornošću, radi podsticanja tržišta kapitala i vlasničkog restrukturiranja preduzeća, povećana je stopa poreza na imovinu fizičkih lica na nepokretnostima koje imaju najveću poresku osnovicu, propisana su određena oslobođenja vezana za dužničke hartije od vrednosti čiji je emitent Republika Srbija, Narodna banka Srbije, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

Zakonom o porezu na finansijske transakcije donetim u 2001. godini zamenjene su dažbine koje su postojale na transakcije u platnom prometu. Oporezivanje transakcija pravnih lica u platnom prometu trajalo je do kraja 2004. godine. Njegovim ukidanjem smanjeni su troškovi platnog prometa.

Zakonom o porezu na fond zarada u 2001. godini, obezbeđeni su prihodi lokalnoj samoupravi. Predmet oporezivanja je bila bruto zarada zaposlenog. Ovaj poreski oblik ukinut je od 1. jula 2004. godine, i na taj način su smanjeni poreski troškovi rada. Zbog ukidanja poreza na fond zarada povećano je učešće opština u raspodeli poreza na zarade.

Zakonom o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara zamenjene su brojne dažbine koje su do 2000. godine bile uvedene uredbama. Prihodi po osnovu tih dažbina uglavnom su se koristili za vanbudžetske namene. U 2004. godini ukinut je porez na upotrebu mobilnih telefona i izvršeno je suženje predmeta oporezivanja u odnosu na određene vrste oružja, vazduhoplova i plovnih objekata.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje smanjeno je fiskalno opterećenje za obveznike ovog doprinosa. Uvedena je najniža mesečna osnovica doprinosa u visini od 40% prosečne bruto zarade isplaćene u Republici Srbiji u poslednjem kvartalu. Uvedene su određene stimulacije za zapošljavanje lica starijih od 45, odnosno 50 godina života, koja u procesu tranzicije ostanu bez posla. Propisana je obaveza obračuna i plaćanja doprinosa bez isplate zarade; snižena je osnovica doprinosa za zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo; u osnovicu doprinosa uključena je premija za dobrovoljno penzijsko osiguranje koju poslodavac plaća za zaposlene iznad propisanog iznosa.

Zakonom o republičkim administrativnim taksama uređene su republičke administrativne takse u 2003. godini, uz uključivanje ranijih saveznih administrativnih taksi. Značajnijim izmenama sredinom 2005. godine, izvršena su usaglašavanja predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su, kao organizaciono novi poslovi, propisani u okviru nadležnosti organa za čiji se rad taksa plaća.

Pojedine takse u Taksenoj tarifi su na predlog nadležnih organa ukinute (na ostvarivanje prava na premije i regres, kao podsticajne mere u poljoprivredi), a druge promenjene ili povećane. Izvršeno je usaglašavanje predmeta Taksene tarife sa spisima i radnjama utvrđenim carinskim propisima, sa zakonima koji uređuju pitanje energetike, radnje u upravnim stvarima vezanim za državljanstvo, vodnog saobraćaja i bezbednosti plovidbe.

Zakonom o sudskim taksama vršene su izmene u 2005. godini u smislu povećanja sudskih taksi u Taksenoj tarifi (30%). Istovremeno, utvrđena je preraspodela prihoda naplaćenih po osnovu sudskih taksi u proporciji 40:60, tako da 40% pripada budžetu Republike, a 60% se koristi za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sudskog osoblja i osoblja u javnim tužilaštvima - pravosudni dodatak, kao i za opremanje pravosudnih organa, materijalne troškove i posebne namene (pre izmene ovaj procenat iznosio je 50%).

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji donetim u 2002. godini po prvi put je uređena celovita primena poreskih zakona i transformisana je poreska administracija radi sveukupnog unapređenja i modernizovanja rada. Formirana je Poreska uprava kao nova organizaciona i funkcionalna institucija. Uspostavljen je registar poreskih obveznika dodelom poreskih identifikacionih brojeva, izvršene su izmene u cilju postizanja efikasnije i kontinuirane naplate javnih prihoda. U 2005. godini vršene su dalje izmene u pravcu skraćivanja rokova u postupku redovne i prinudne naplate (posebno poreza na dodatu vrednost), smanjenja troškova prinudne naplate, definisanja novih poreskih krivičnih dela radi daljeg suzbijanja sive ekonomije i poreske evazije i usaglašavanja sa Zakonom o PDV.

U 2003. godini započete su pripreme za uvođenje fiskalnih kasa, što je bio neophodan uslov za uvođenje PDV, a primena istih otpočela je u 2004. godini, da bi se u 2005. godini fiskalne kase povezale sa Poreskom upravom.

Carinskim zakonom donetim u 2003. godini uređen je sistem carina koji je sa saveznog nivoa prešao na nivo Republike. Značajnije izmene Zakona bile su u 2005. godini kada su propisana određena oslobođenja na predmete koje uvoze naši građani koji su na radu u inostranstvu duže od dve godine i na uvoz automobila određenih kategorija invalida. Ovakve olakšice za svoje državljane imaju sve zemlje u okruženju. Takođe, propisano je i otvaranje slobodnih carinskih prodavnica na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj radi podizanja kvaliteta usluga na aerodromima i standarda aerodroma, pri čemu se vrši njihovo prilagođavanje standardima EU.

Predviđeno je da Vlada može, u slučaju da usled uvoza pojedine vrste robe dođe do poremećaja na domaćem tržištu, u ograničenom vremenskom periodu poveća ili smanji stopu carine za tu robu do 50%, a za robu koja ima nultu carinsku stopu da odredi stopu carine u visini do 5%.

Zakonom o Carinskoj tarifi donetim jula meseca 2005. godine propisane su carine u skladu sa rešenjima kojima se postepeno vrše usaglašavanja sa propisima EU i omogućava pristupanje STO. Carine su povećane za 142 proizvoda, među kojima su neke osnovne životne namirnice i povrće i voće koje se proizvodi u Srbiji. Povećane su i stope za nameštaj i gotove gume (sa 10% na 20%).

Smanjene su carine za 164 proizvoda, i to uglavnom za sirovine i repromaterijal koji su neophodni za domaću proizvodnju, tako da prosečna carinska stopa iznosi 8,69%, pri čemu za 30% proizvoda carinska stopa iznosi samo 1%. Za poljoprivredne proizvode prosečna stopa je 16,95%, a za industrijske proizvode 6,19%. Primenom Zakona o carinskoj tarifi, carine su vraćene na nivo pre harmonizacije sa Crnom Gorom.

Zakonom o igrama na sreću donetim u 2004. godini uređene su na celovit način igre na sreću, i to: vrste, uslovi i način priređivanja igara, ostvarivanje i pripadnost prihoda i nadzor nad priređivanjem ovih igara. Za obavljanje poslova u oblasti igara na sreću osnovana je Uprava za igre na sreću.

Reforma javnih prihoda i preduzete mere na boljoj naplati prihoda, uz značajno obaranje visoke inflacije sa 91,8% u 2001. godini na 16,5% u 2005. godini, dalo je značajan podsticaj kretanju javnih prihoda, koji su u 2001. godini u BDP učestvovali sa 35,3%, da bi se njihovo učešće u narednoj godini povećalo na 39,9%, a u 2005. godini to učešće je iznosilo 40,1%.

Od javnih prihoda, posmatrajući po poreskim oblicima, porez na dohodak građana i porez na dobit preduzeća povećali su svoje učešće u BDP sa 4,6% u 2001. godini na 6,0% u 2005. godini. Takođe je i porez na promet (PDV od 2005. godine), zajedno sa akcizama i carinom, povećao svoje učešće u BDP sa 14,4% u 2001. godini na 18,6% u 2005. godini. Ostali poreski i neporeski prihodi (zajedno sa doprinosima) u BDP učestvovali su sa 16,3% u 2001. godini, a sa 15,0% u 2005. godini. Ovakav pad posledica je pada ostalih poreskih prihoda u 2005. godini, a kao posledica ukidanja poreza na finansijske transakcije (od 1. januara 2005. godine) koji je činio oko 45% ovih prihoda. Učešće pojedinačnih javnih prihoda u BDP u periodu od 2001. do 2005. godine, dato je u tabeli 14.

Tabela 14. Konsolidovani javni prihodi

(u % BDP)
	2001	2002	2003	2004	2005
1. PORESKI PRIHODI	33,7	38,9	37,4	37,8	36,5
1.1 Porez na dohodak građana	4,2	6,3	6,5	5,4	5,4
1.2 Porez na dobit preduzeća	0,4	0,4	0,5	0,5	0,6
1.3 Porez na promet / Porez na dodatu vrednost	9,2	10,8	10,8	11,1	12,3
1.4 Akcize	3,3	4,6	5,0	4,8	4,1
1.5 Carine i druge uvozne dažbine	1,8	2,4	2,5	2,4	2,2
1.6 Ostali poreski prihodi	4,9	4,5	2,1	2,5	1,4
1.7 Doprinosi	9,7	9,8	9,9	11,1	10,5
2. NEPORESKI PRIHODI	1,6	1,0	2,6	3,0	3,1
3. KAPITALNI PRIHODI	0,0	0,0	0,4	0,4	0,5
UKUPNO	35,3	39,9	40,3	41,2	40,1

Izvor: MFIN

Reforma javnih prihoda obezbedila je pre svega stabilnost javnih prihoda. Značajno obaranje inflacije i rast BDP su tome značajno doprineli.

U posmatranom periodu dolazi i do izmene u strukturi javnih prihoda. Promene u poreskom zakonodavstvu išle su pre svega u pravcu modernizacije poreskog sistema. Izvršeno je značajno rasterećenje po osnovu direktnih poreza, kao što je ukidanje poreza na "fond zarada", smanjenja stope poreza na dobit, unapređenja sistema doprinosa. Istovremeno sa smanjenjem direktnih poreza povećani su prihodi po osnovu indirektnih poreza, odnosno poreza na potrošnju (PDV, akcize i carine).

1.2. Reforma javnih rashoda

Sistemske promene koje je doneo Zakon o budžetskom sistemu omogućile su efikasnije upravljanje javnim rashodima. Zakon je stupio na snagu početkom 2002. godine, dok su iste godine i u 2005. godini vršene značajnije izmene i dopune. Na jedinstven i celovit način uređen je budžetski sistem, posebno kada se radi o sadržaju, planiranju, pripremi, donošenju i kontroli budžeta Republike Srbije i budžeta lokalnih vlasti. U isti sistemski okvir stavljen je i postupak pripreme i donošenja finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Ustanovljena je institucija trezora, kako na republičkom tako i na nivou lokalnih vlasti. Svaki trezor ima svoj konsolidovani račun, na kojem svi korisnici sredstava odgovarajućeg budžeta drže svoja sredstva, bilo da su u pitanju sredstva iz budžeta ili drugi izvori finansiranja korisnika. Sa konsolidovanog računa trezora se može izvršiti samo plaćanje koje je odobreno u budžetu ili finansijskom planu organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Osnovana je Uprava za javna plaćanja kod koje su svi korisnici budžetskih sredstava otvorili svoj račun. Radi efikasnijeg obavljanja zakonom predviđenih poslova u 2005. godini izvršeno je spajanje trezora Republike i Uprave za javna plaćanja, formiranjem Uprave za trezor. Izmenama Zakona je precizno definisan obračun budžetskog deficita/suficita, odnosno konsolidovanog deficita/suficita. U cilju poboljšanja funkcionisanja budžetskog sistema i ekonomičnog izvršavanja rashoda precizno su utvrđeni direktni i indirektni budžetski korisnici.

Zakonom o javnim nabavkama donetim u 2002. godini uređeni su uslovi, način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvođenja radova u slučajevima kada je naručilac tih nabavki državni organ, organizacija, ustanova ili drugo pravno lice određeno zakonom. Određen je način evidentiranja ugovora i drugih podataka o javnim nabavkama, kao i način zaštite prava ponuđača. Obrazovana je Uprava za javne nabavke, kao organizacija nadležna za obavljanje stručnih poslova u oblasti javnih nabavki. Donošenje ovog zakona, koji je značajnije izmene imao u 2004. godini, unapredilo je i pojeftinilo javne nabavke u Republici.

Oblast javnog zaduživanja, koja je prvobitno bila uređena Zakonom o budžetskom sistemu, redefinisana je i uređena posebnim zakonom, a novina je da je ovim zakonom precizno definisana mogućnost zaduživanja lokalnih vlasti, kako za finansiranje deficita, tako i zaduživanje u cilju investiranja u kapitalnu infrastrukturu. Zakon o javnom dugu, donet sredinom 2005. godine, postavio je limite zaduživanja države, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, lokalne samouprave i javnih preduzeća. Radi sprečavanja prekomernog zaduživanja predviđeno je formiranje Uprave za javni dug pri Ministarstvu finansija. Narodna skupština će kontrolisati zaduživanje u oblasti javnog duga. Moguće je zaduživanje u zemlji i inostranstvu, u stranoj i domaćoj valuti, osim kod emitovanja kratkoročnih hartija od vrednosti koje moraju biti u domaćoj valuti. Predviđeno je zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, kada se dug mora otplatiti najkasnije do 31. decembra, a ukupan iznos ne sme preći 5% prihoda u prethodnoj godini. Takođe, predviđeno je finansiranje budžetskog deficita uzimanjem kredita, odnosno emitovanjem državnih hartija od vrednosti čiji iznos ne sme preći iznos određen budžetom Republike Srbije. Utvrđena je mogućnost zaduživanja i za refinansiranje neizmirenog duga za plaćanje po osnovu preuzetih garancija, kao i za finansiranje investicionih projekata.

Krajem 2005. godine donet je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, čime je zaokružena normativna regulativa u oblasti javnih finansija. Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji predviđa osnivanje najvišeg državnog samostalnog i nezavisnog organa - Državne revizorske institucije, za vršenje poslova planiranja i obavljanja revizije, predlaganja izmena važećih zakona, usvajanja i objavljivanja standarda revizije u vezi sa javnim sredstvima, savetovanja korisnika javnih sredstava, utvrđivanja programa obrazovanja i ispitnog programa za sticanje pojedinačnih revizorskih zvanja, vođenja Registra lica sa revizorskim zvanjima, saradnje sa međunarodnim revizorskim i računovodstvenim organizacijama. Institucija vrši reviziju: primanja i izdataka u skladu sa propisima o budžetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima; finansijskih izveštaja i drugih evidencija subjekata revizije; pravilnosti poslovanja; svrsishodnosti raspolaganja javnim sredstvima; sistema finansijskog upravljanja i kontrole budžetskog sistema i sistema ostalih organa i organizacija koje su subjekt revizije; drugih oblasti predviđenih posebnim zakonima. Na taj način stvara se mogućnost efikasnijeg praćenja zakonitosti, racionalnosti i ispravnosti tokova primanja i izdataka sredstava subjekata revizije. Efekat sprovođenja revizije ogledaće se u striktnijem pridržavanju zakonskih odredaba iz okvira javnih prihoda i rashoda, racionalnijem korišćenju sredstava od strane subjekata revizije i po tom osnovu postizanju ušteda. Godišnjim programima revizije biće obuhvaćeni budžet Republike Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i određeni broj drugih direktnih i indirektnih korisnika javnih sredstava. Završni računi budžeta za prethodne godine podneti su Narodnoj skupštini na usvajanje, a zatim se očekuje i njihova revizija. Primenom ovog zakona očekuje se, u narednom periodu, efikasnije upravljanje javnim rashodima.

Izmene u penzijskom sistemu, izvršene su u 2001, 2003. i 2005. godini. Starosna granica za odlazak u penziju je dva puta povećavana, a izmenjen je i način valorizacije penzija. Pretvaranjem docnji u isplati penzija u javni dug, republički fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih i poljoprivrednika oslobođeni su hipoteke prošlosti i stvoreni su uslovi za postepeno rasterećenje u finansiranju penzijskog sistema. Međutim, i dalje postoji potreba da se deficit ovih fondova finansira transferima iz republičkog budžeta.

Donošenjem Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti u 2005. godini, ubrzana je reforma zdravstvenog sistema. Reforma je imala za cilj da se ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja prilagodi finansijskim mogućnostima društva. Potreba poboljšanja zdravstvene zaštite stanovništva biće omogućena racionalnijom i boljom organizacijom rada u ovoj oblasti. Po prvi put je uvedeno dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

U 2005. godini započeta je reforma državne uprave i javnih službi. Ustanovljen je novi sistem plata koji u većoj meri razlikuje nivoe odgovornosti i složenosti poslova, uz povećanje raspona u platama. Ovaj sistem je definisan novim Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, a njegova primena počinje od 1. januara 2007. godine. Uz korišćenje tranzicionog fonda smanjen je broj zaposlenih u državnoj upravi za oko 10%, kao i broj zaposlenih u vojsci i zdravstvu. Broj zaposlenih smanjen je i kod lokalnog nivoa vlasti, u opštinama i gradovima. Dobrovoljni odlazak dela zaposlenih, u procesu restrukturiranja javnih preduzeća omogućio je smanjenje subvencija za javna preduzeća iz budžeta Republike Srbije.

Smanjenje rashoda po pojedinim kategorijama omogućilo je pružanje aktivne podrške poljoprivredi i ulaganjima u saobraćajnu infrastrukturu, omogućeno je okretanje ka realizaciji potpuno novih programa, kao što su mikrokrediti za samozapošljavanje, subvencionisanje stambenih kredita, osnivanje Fonda za mlade talente, potsticaj regionalnog razvoja i drugo.

Rashodi su sa 35,3% u 2001. godini značajno povećani na 41,4% BDP u 2003. godini, odnosno 40,3% u 2004. godini. Ovako visok nivo rashoda nije održiv i predstavlja smetnju rastu ekonomije, što je i uslovilo preduzimanje niza mera koje su za rezultat imale smanjenje rashoda na 38,2% u 2005. godini.

U javnim rashodima, posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji (tabela 15), najveće stavke su penzije (10,9% BDP u 2005. godini) i rashodi za zaposlene (9,5% BDP u 2005. godini). U ukupnim rashodima u periodu od 2001. do 2004. godine, ovi rashodi povećavaju svoja učešća u BDP, uz određeni pomak ka smanjenju učešća u 2005. godini.

Rashodi za penzije predstavljaju najveću stavku u konsolidovanim javnim rashodima. Od 2002. godine docnje u isplati penzija, izražene u mesecima kašnjenja se ne povećavaju, a započeta je isplata "starog duga" penzionerima. Da bi se to postiglo bile su neophodne korektivne mere u sistemu penzijskog osiguranja koje su preduzete u periodu od 2001. do 2003. godine, u smislu da se plate tokom celog radnog staža koriste za obračun penzije, promenjena su pravila za indeksaciju korišćenjem švajcarske formule (penzije su u ovom periodu usklađivane kvartalno, 50% na osnovu povećanja zarada i 50% na osnovu troškova života), povećana je starosna granica za odlazak u penziju i za ispunjenje uslova za porodičnu penziju, pooštrena je definicija invalidnosti, smanjena je visina doprinosa za penzijsko osiguranje i povećan broj uplatilaca doprinosa. Ovim promenama je samo ublažena kriza u sistemu penzijskog osiguranja.

Izmene koje su izvršene krajem 2005. godine su korak dalje u reformisanju penzijskog osiguranja. Docnje u isplati penzija pretvorene su u javni dug, čime je poboljšano finansijsko stanje republičkih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i poljoprivrednika. Predviđeno je postepeno podizanje starosne granice za žene na 60 godina života i na 65 godina života za muškarce u periodu do 2009. godine. Model usklađivanja penzija sa rastom zarada i troškova života zamenjuje se postepeno modelom usklađivanja sa rastom troškova života, i to dva puta godišnje, umesto kvartalnog usklađivanja. Izvršena je i revizija korišćenja prava u pojedinačnim profesijama i povećanje starosne granice za sticanje prava na porodičnu penziju.

Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nastavljena je reforma penzijskog sistema sa ciljem izgradnje fiskalno održivog, efikasnog, fleksibilnog i od države manje zavisnog penzijskog sistema na duži rok i smanjenja budžetskog opterećenja po tom osnovu. Izmene ovog zakona omogućavaju poboljšanje finansijskog stanja penzijskog fonda produženjem starosne granice za penzionisanje, u skladu sa zahtevima evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti. Najmanji iznos penzije utvrđen je u visini od 25% prosečne zarade u Republici. Donet je Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Predviđeno je objedinjavanje tri penzijska fonda - zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika radi pojednostavljenja sistema i smanjenja troškova prilikom isplate penzija. Ove izmene će u narednim godinama dati svoje efekte.

Rashodi za zaposlene su drugi najveći rashod u strukturi javnih rashoda. Povećanje broja zaposlenih u republičkim organima do 2003. godine je rezultat prenosa nadležnosti sa saveznog nivoa i transformacije ZOP-a. Reforma državne uprave je trajan proces koji zahteva modernizaciju i prilagođavanje standardima EU, prenošenje nadležnosti lokalnoj samoupravi, definisanje svojine i obezbeđenje sredstava, racionalizaciju rada javnog sektora i sa tim povezano smanjenje broja zaposlenih. U cilju unapređenja rada državne uprave pored Zakona o Vladi, u 2005. godini doneti su Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima.

Konsolidovani javni rashodi, prema ekonomskoj klasifikaciji, prikazani su u sledećoj tabeli:

Tabela 15. Konsolidovani javni rashodi - ekonomska klasifikacija

(u % BDP)
	2001	2002	2003	2004	2005
Ukupni rashodi i izdaci	35,3	43,0	41,4	40,3	38,2
1. Rashodi za zaposlene	8,1	9,3	9,9	9,6	9,5
2. Kupovina roba i usluga	6,4	6,8	6,2	5,5	5,3
3. Prava iz socijalnog osiguranja	10,0	12,5	13,0	12,3	12,9
Od toga penzije	8,3	10,4	11,2	11,0	10,9
4. Socijalna zaštita	2,9	3,8	3,8	3,2	3,3
5. Subvencije	5,0	6,8	5,0	4,5	3,1
6. Kapitalne investicije	1,0	1,9	1,8	2,6	1,9
7. Otplata kamata	0,7	1,1	1,0	1,7	1,3
8. Ostali rashodi	1,1	0,7	0,8	0,9	1,0

Izvor: MFIN

Rashodi po osnovu kupovine roba i usluga smanjeni su u 2005. godini na 5,3% učešća u BDP, sa 6,4% koliko su iznosili u 2001. godini, što je posledica racionalnijeg trošenja, čemu je doprinela i primena Zakona o javnim nabavkama.

Rashodi za subvencije i socijalnu zaštitu, posle visokog rasta u 2002. godini u odnosu na 2001. godinu, od 2003. godine postepeno smanjuju svoje učešće u BDP.

U istom periodu povećano je učešće izdataka za kapitalne investicije u BDP, sa 1,0% BDP u 2001. godini na 1,9% u 2005. godini, što je u skladu sa politikom smanjenja tekućih i povećanja kapitalnih izdataka.

Troškovi otplate kamata u periodu od 2001. do 2005. godine su povećali svoje učešće u BDP sa 0,7% na 1,3%.

Posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji učešće javnih rashoda u BDP je imalo sledeću dinamiku:

Tabela 16. Konsolidovani javni rashodi - funkcionalna klasifikacija

(u % BDP)
	2001	2002	2003	2004	2005
Ukupni rashodi	35,3	43,0	41,4	40,3	38,2
1. Opšte javne usluge	2,2	4,5	3,2	3,5	3,0
2. Odbrana	3,1	3,0	2,9	2,8	2,4
3. Unutrašnja bezbednost	2,9	2,4	2,8	2,7	2,4
4. Ekonomski poslovi	2,6	4,2	4,1	3,9	3,7
5. Zaštita životne sredine	0,3	0,2	0,3	0,3	0,3
6. Stanogradnja i komunalne usluge	2,0	2,1	2,1	2,0	1,7
7. Zdravstvo	5,2	5,8	6,0	6,3	6,1
8. Rekreacija, kultura i religija	0,7	0,6	0,6	0,7	0,7
9. Obrazovanje	3,4	3,8	3,5	3,2	3,2
10. Socijalna zaštita	13,0	16,3	15,9	15,0	14,8

Izvor: MFIN

Rashodi za socijalnu zaštitu, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji (tabela 16) bitno su povećali svoje učešće u BDP sa 13,0% u 2001. godini, na 16,3% u narednoj, odnosno na 14,8% u 2005. godini. Izmena penzijskog sistema o kojoj je bilo reči, doprinela je da i pored povećanja svih drugih oblika socijalne zaštite ne dođe do većeg rasta rashoda za ovu namenu.

U odnosu na 2001. godinu, svoje učešće su i na kraju perioda zadržali na približno istom nivou rashodi za zaštitu životne sredine i rekreaciju, kulturu i religiju.

Istovremeno su u ovom periodu svoje učešće u BDP smanjili rashodi za odbranu i unutrašnju bezbednost.

Fiskalna reforma koja je sprovedena obezbedila je osnovu za trajnu i održivu makroekonomsku stabilnost i podizanje konkurentnosti privrede u Republici Srbiji, podsticanje brzog privrednog razvoja stvaranjem uslova za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata i ispravljanje nesavršenosti finansijskog tržišta karakterističnih za prve godine tranzicije. Takođe je obezbedila ravnomernu raspodelu tereta tranzicije na pojedine segmente stanovništva, gde borba protiv siromaštva zauzima posebno mesto, eliminisanje fiskalnog deficita, podržavanje tranzicije privrede u domenu zaposlenosti, sa ciljem da olakša prelazak povećanog broja nezaposlenih nastao zbog restrukturiranja društvenih preduzeća u novi privatni sektor.

U Srbiji je fiskalna politika, pored osnovnih funkcija, bila i u funkciji relativnog smanjenja javnog duga u odnosu na BDP, servisiranja kamata na reprogramirani garantovani "stari" dug, povećanja udela investicija u BDP i stavljanja socijalne politike u funkciju strukturnog prilagođavanja i aktiviranja tržišta rada.

2. Fiskalni izgledi za 2006. godinu

Osnovni makroekonomski indikatori ostvareni u ovoj godini su iznad projektovanih. Posle visoke stope rasta BDP od 9,3% u 2004. godini, u 2005. godini je ostvarena nešto niža, ali i dalje visoka stopa rasta BDP od 6,8%, dok projekcija za 2006. godinu iznosi 7%. Visoka stopa rasta izvoza, i pored povećanja uvoza popravila je saldo robne razmene, devizni kurs je stabilan, a sredinom 2006. godine po prvi put je došlo do njegove apresijacije, ostvaren je rast deviznih rezervi (10,6 mlrd dolara krajem avgusta 2006. godine), učinjen je napredak u strukturnim reformama, potpomognut donošenjem niza sistemskih zakona, povećane su strane direktne investicije (procena za 2006. godinu iznosi oko 4,1 mlrd dolara), povećana devizna štednja, ubrzan proces privatizacije. Sve ovo predstavlja solidnu osnovu za privredni rast u narednim godinama.

Rast cena na malo, koje su u 2005. godini povećane na 17,7% posle rasta u 2004. godini od 13,7%, u 2006. godini sveden je na jednocifrenu veličinu (7,5%), koliko se procenjuje na kraju perioda. Ne samo smanjivanjem akciza na derivate nafte, već i drugim merama u fiskalnom sektoru, mere fiskalne politike dovele su do smanjenja rashoda sektora države i eliminisanja deficita, kao i do ostvarenja značajnog suficita. Na ovaj način fiskalna politika dala je svoj doprinos smanjenju agregatne tražnje. Rashodi celog državnog sektora drže se pod kontrolom tako da nema značajnijeg povećanja docnji.

Suficit državnog sektora ostvaren je i pored neznatnog povećanja na strani javnih rashoda, sa 38,2% u 2005. godini na 38,4% BDP koliko se javni rashodi procenjuju u 2006. godini. U isto vreme javni prihodi smanjuju svoje učešće u BDP sa 40,1% u 2005. godini na procenjenih 39,7% u 2006. godini (tabele 13 i 17).

Za 2006. godinu projektovan je konsolidovani suficit od 1,3% BDP (tabela 17). Pored republičkog budžeta, suficit će ostvariti i pojedini gradovi i opštine, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Time se snažno utiče na ukupnu tražnju, odnosno na kretanje inflacije i dalje smanjenje deficita platnog bilansa, što je u direktnoj funkciji postizanja makroekonomske stabilnosti i održivosti javnih rashoda.

2.1. Izgledi za ostvarenje javnih prihoda u 2006. godini

Javni prihodi će, prema procenama, u 2006. godini, dostići nivo od 39,7% BDP. U odnosu na prihode ostvarene u 2005. godini, to predstavlja smanjenje za 0,4 procentna poena. Posmatrano po strukturi, poreski prihodi smanjuju učešće u BDP sa 36,5 % BDP u 2005, na 35,1% BDP u 2006. godini, dok neporeski prihodi povećavaju učešće u BDP i to sa 3,1 % BDP u 2005, na 4,2 % u 2006. godini.

Kretanje poreskih prihoda u najvećoj meri opredelilo je kretanje prihoda od poreza na dodatu vrednost i carina. Značajno veći izvoz, apresijacija kursa dinara, povećanje investicija, ma kako povoljno deluju na makroekonomska kretanja, imaju suprotan efekat na javne prihode, odnosno utiču na niže ostvarenje prihoda po osnovu carina i PDV pri uvozu, ali i na povećanje povraćaja ovog poreza izvoznoj privredi.

Dobro poslovanje privrede odrazilo se na kretanje zarada. Ovakva kretanja uslovila su rast prihoda od poreza na zarade, ali i doprinose koji se plaćaju organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.

Rast prihoda od poreza na dobit rezultat je rasta privredne aktivnosti, kao i realnijeg iskazivanja dobiti u finansijskim izveštajima, tako da ovaj poreski oblik beleži rast učešća u BDP za 0,3 procentna poena.

Neporeski prihodi povećavaju učešće u BDP sa 3,1% u 2005. na 4,2% u 2006. godini. Ovako značajno povećanje rezultat je uplate prihoda od izdavanja licence za drugog mobilnog operatera, ali i određenog rasta "redovnih" neporeskih prihoda po osnovu kazni, administrativnih i sudskih taksi i dr.

2.2. Izgledi za ostvarenje javnih rashoda u 2006. godini

Konsolidovani javni rashodi izvršiće se, prema procenama, u 2006. godini, na nešto višem nivou (rast učešća u BDP za 0,2 procentna poena), u odnosu na 2005. godinu. Rast javnih rashoda u 2006. godini ne zabrinjava jer tekući rashodi i dalje beleže pad učešća u BDP, i to za 0,8 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu, dok je rast ukupnih rashoda posledica značajnijeg rasta kapitalnih investicija, a zbog realizacije Nacionalnog investicionog plana u poslednjem kvartalu tekuće godine (tabela 20).

Restriktivna fiskalna politika u prethodnom periodu, kojom su smanjeni ukupni javni rashodi i ostvaren suficit sektora države, stvorili su povoljnu finansijsku poziciju i omogućili povećanje kapitalnih ulaganja države, naročito u one oblasti za koje privatni investitori nemaju interesovanja. Trenutno povoljna finansijska pozicija nije se smela iskoristiti za povećanje tekućih rashoda sektora države, s obzirom da bi to, imajući u vidu rigidnost ovih rashoda na dole, stvorilo značajne probleme u periodima kada bi finansijska pozicija države mogla biti znatno nepovoljnija.

U okviru tekućih rashoda pojedine kategorije rashoda povećavaju učešće u BDP. Rashodi za kupovinu roba i usluga beleže rast učešća u BDP od 0,2 procentna poena u 2006. godini u odnosu na prethodnu. Rast ove kategorije rashoda posledica je značajnijeg porasta kupovine roba i usluga Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, odnosno materijalnih troškova bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, a koje pokriva RZZO. Ostali nivoi vlasti ne povećavaju rashode po ovom osnovu.

Rast rashoda po osnovu otplate kamata posledica je očekivane prevremene otplate dela glavnice duga i pripadajućih kamata Svetskoj banci i penzionerima Republičkog fonda za PIO zaposlenih i Republičkog fonda za PIO poljoprivrednika, a koja je planirana do kraja godine. To je povećalo prethodno planiranu otplatu kamata u 2006. godini, i to oplate kamata na domaći dug za 721 mil. dinara koliko iznosi ukupan iznos kamate koji će biti isplaćen penzionerima osiguranicima oba PIO fonda, kao i otplate kamata po osnovu inostranog duga za 15,1 mlrd dinara koliko iznosi kamata koja će se platiti Svetskoj banci.

Rashodi za zaposlene smanjuju učešće u BDP, u odnosu na prethodnu godinu, za 0,3 procentna poena, što je u skladu sa započetom reformom državne uprave. Takođe, u ovoj godini došlo je do preuzimanja nadležnosti od organa državne zajednice Srbija i Crna Gora, ali uz smanjenje broja zaposlenih u odnosu na onaj broj koji je te poslove obavljao u administraciji državne zajednice. Uspostavljeni mehanizam za ograničavanje rasta zarada na lokalnom nivou, uključujući i zarade u lokalnim javnim preduzećima, takođe je dao rezultate.

Prava po osnovu socijalnog osiguranja i u tome penzije smanjuju učešće u BDP u odnosu na prethodnu godinu. Smanjenje učešća penzija posledica je promene formule za obračun penzija i učestalosti valorizacije u toku godine.

Subvencije nastavljaju višegodišnji trend smanjenja učešća u BDP. Sredstva za subvencije namenjena su najvećim delom za poljoprivredu, kupovinu pšenice, unapređenje sela, proizvode za izvoz i dr. Nastavlja se smanjenje subvencionisanja javnih preduzeća koja će kroz programe restrukturiranja morati da se osposobe za funkcionisanje bez pomoći države.

Pregled strukture javnih rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji (Tabela 21) pokazuje da u 2006. godini, država najviše izdvaja za funkcije socijalne zaštite, zdravstva, ekonomske poslove (poljoprivreda, razvoj putne infrastrukture, energija, rudarstvo i komunikacije) i opšte javne usluge. Slede izdvajanja za obrazovanje, odbranu i unutrašnju bezbednost. I pored visokog učešća izdvajanja za socijalnu zaštitu i zdravstvo učešća ovih rashoda u BDP niža su u odnosu na prethodnu godinu, dok rashodi za obrazovanje i ekonomske poslove beleže značajniji rast.

Ovakav trend u skladu je sa nastojanjima države da kroz preraspodelu sredstava obezbedi zadovoljavajući nivo izdvajanja za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, ali i da akcenat stavi na finansiranje onih funkcija koje doprinose stabilnom razvoju (obrazovanje, poljoprivreda, energetika i sl.).

3. Projekcija javnih prihoda i javnih rashoda u periodu od 2007. do 2009. godine

Kao osnova za projekciju fiskalnih agregata u periodu 2007–2009. godine korišćene su projektovane veličine makroekonomskih indikatora, fiskalni ciljevi u narednom srednjoročnom periodu i zakonodavni okvir koji je izmenjen u skladu sa fiskalnim ciljevima.

Projekcija makroekonomskih indikatora ukazuje na period dalje stabilizacije uz jednocifrene stope inflacije, od 6,8% u 2007. do 5,4% u 2009. godini (prosek perioda). Realne stope rasta BDP su na visokom nivou od 7,2%, u proseku, za čitav srednjoročni period.

Ciljevi fiskalne politike u periodu 2007–2009. godine su dalje poresko rasterećenje privrede, posebno u domenu poreza po osnovu zarada i dobiti, koji pored smanjenja troškova proizvodnje (po osnovu smanjenja troškova rada) treba da utiču i na porast zaposlenosti. S druge strane, cilj fiskalne politike je promena strukture rashoda, odnosno izmena odnosa tekućih i kapitalnih rashoda u pravcu povećanja kapitalnih. Sprovođenje Nacionalnog investicionog plana u narednom srednjoročnom periodu dovodi do značajnijeg porasta kapitalnih investicija.

Kretanje konsolidovanih javnih prihoda, javnih rashoda, konsolidovanog rezultata sektora države, kao i njihovo učešće u BDP, za naredni srednjoročni period, prikazani su u Tabeli 17.

Tabela 17. Konsolidovani rezultat sektora države, u periodu 2006–2009. godine

		u mil. dinara
	Procena	Projekcija
	2006	2007	2008	2009
1	2	3	4	5
Prihodi	855,903	955,931	1,055,033	1,196,059
- % BDP	39.7	38.3	36.8	36.7
Rashodi	827,126	937,206	1,051,585	1,171,278
- % BDP	38.4	37.5	36.7	35.9
Konsolidovani deficit/suficit	28,776	18,724	3,449	24,782
- % BDP	1.3	0.7	0.1	0.8

Izvor: MFIN

Konsolidovani sektor države će u narednom srednjoročnom periodu ostvarivati suficit, i to 0,7% u 2007. godini, 0,1% BDP u 2008. i 0,8% u 2009. godini.

Apsolutno i relativno smanjenje suficita u 2007. godini posledica je, pre svega, značajnijeg smanjenja učešća javnih prihoda u BDP za 1,5 procentnih poena, dok učešće rashoda u BDP i dalje opada ali je taj pad relativno sporiji od pada prihoda.

Polazeći od definisanog makroekonomskog i fiskalnog okvira, Opštim bilansom ukupnih primanja i ukupnih izdataka utvrđen je obim javne potrošnje u Republici Srbiji. Za sve učesnike budžetskog sistema utvrđena je alokacija raspoloživih resursa, i to posebno za budžete centralnog, republičkog nivoa vlasti, niže nivoe vlasti i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja.

Opštim bilansom (Tabela 18) ukupna primanja Republike Srbije za budžetsku 2007. godinu, (uključujući i klasu 9), utvrđena su u iznosu od 1.253,5 mlrd dinara, od čega se na budžete svih nivoa vlasti odnosi 769,0 mlrd dinara ili 61,3%, a na primanja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 484,5 mlrd dinara ili 38,7%. U Opštem bilansu ukupni izdaci Republike Srbije za 2007. godinu, (uključujući i klasu 6), utvrđeni su u iznosu od 1.251,3 mlrd dinara, od čega se na budžete svih nivoa vlasti odnosi 782,7 mlrd dinara ili 62,6%, a na rashode organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 468,5 mlrd dinara ili 37,4%.

Visina budžeta AP Vojvodine utvrđena je u skladu sa ustavnim rešenjima, koja predviđaju da budžet AP Vojvodine bude u visini od najmanje 7% budžeta Republike Srbije.

Tabela 18. Opšti bilans Republike Srbije za 2007. godinu

u mil. dinara
		Budžet Republike Srbije	Budžet AP Vojvodina		Budžet lokalnog nivoa vlasti		Fond PIO zaposlenih		Fond PIO samostalnih delatnosti		Fond PIO zemljoradnika		RZZO		NSZ		Ukupno
Ukupna primanja (klasa 7 i klasa 8)		573.782,2	40.186,4		133.158,3		278.384,9		18.528,0		21.390,1		137.573,9		26.080,2		1.229.083,9
Ukupni izdaci (klasa 4 i klasa 5)		573.651,1	40.867,2		127.539,0		278.149,3		11.971,7		21.317,2		131.514,4		25.349,6		1.210.359,6
Budžetski suficit (deficit)		131,1	-680,9		5.619,2		235,6		6.556,3		72,9		6.059,5		730,5		18.724,4
Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine (klasa 9)		11.900,0	2.000,0		8.000,0		2.100,0		0,0		400,0		27,0		0,0		24.427,0
Izdaci za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine (klasa 6)		35.771,0	100,0		4.807,0		242,0		0,0		0,0		0,0		0,0		40.920,0
Promena stanja na računu		-23.739,9	1.219,1		8.812,2		2.093,6		6.556,3		472,9		6.086,5		730,5		2.231,4
Neto finansiranje		-131,1	680,9		-5.619,2		-235,6		-6.556,3		-72,9		-6.059,5		-730,5		-18.724,4

Izvor: MFIN

3.1. Politika javnih prihoda u periodu od 2007. do 2009. godine

Prioritet poreske politike u narednom srednjoročnom periodu biće da se kroz potpunu harmonizaciju fiskalnog sistema sa regulativom Evropske unije obezbedi obuhvatniji i ravnomerniji raspored poreskog tereta u skladu sa realnim ekonomskim potencijalom. Instrumenti poreske politike će se dimenzionirati u visini koja obezbeđuje ostvarenje projektovanih konsolidovanih prihoda Republike Srbije. Poreska politika na srednji rok se vezuje za strategiju u oblasti fiskalne politike i njeno prilagođavanje osnovnim ciljevima ekonomske politike.

Projekcija konsolidovanih javnih prihoda i njihovog učešća u BDP do kraja srednjoročnog perioda, sačinjena je na bazi dosad izvršene reforme poreskog sistema, kao i izmena koje će uslediti u 2007. godini. U tom smislu, poreska politika ima kao kontinuirani zadatak preispitivanje, odnosno smanjenje ukupnih poreskih opterećenja. Pri smanjenju ukupnih poreskih opterećenja nastaviće se sa većim smanjenjem zahvatanja po osnovu direktnih poreza, uz korekcije indirektnih poreza. Time će se izvršiti rasterećenje privrede i podizanje njene konkurentne sposobnosti, a veće opterećenje potrošnje.

Smanjenje poreskih stopa, pre svega poreza na dohodak građana - poreza na zarade, jedno je od ovako opredeljenih ciljeva poreske politike. Pored smanjene stope poreza na zarade koja je u funkciji stimulacije privređivanja i ekonomskog rasta, poreskim olakšicama i oslobađanjima ostvariće se i drugi ciljevi, kao što je povećanje zaposlenosti, uz istovremeno obezbeđivanje potrebnih javnih prihoda.

U poreskom sistemu dva su osnovna principa na kojima se zasniva dobro vođenje poreske politike: jednaki tretman svih poreskih obveznika i širi krug poreskih obveznika. Ove odrednice su nezamenljive u poreskoj politici, a time jednako relevantne u postupku naplate poreskih obaveza, za smanjenje sive ekonomije i njeno uključivanje u legalne tokove privređivanja. Smanjenje poreskih stopa, uz određena poreska oslobođenja daće dvostruko pozitivne efekte, kako na jačanje realnog sektora, tako i na obezbeđivanje sredstava za javnu potrošnju.

Promene koje se vrše sa stanovišta naplate prihoda i u pogledu nove organizacije poreske administracije su u direktnoj funkciji unapređenja i povećanja naplate javnih prihoda. Stav je da poreska administracija daleko najbolje rezultate ostvaruje uspostavljanjem odgovornosti nadležnih organa vlasti u ubiranju prihoda, u zavisnosti od pripadnosti pojedinih vrsta prihoda.

Nakon donošenja novog Ustava Republike Srbije, u skladu sa ustavnim rešenjima u pogledu preraspodele funkcija između države, kao centralne vlasti i opština i gradova na lokalnom nivou, predložiće se izmene i u pogledu fiskalne decentralizacije.

Osnovne izmene u sistemu poreske politike, vezane su za izmene sledećih zakona:

Zakon o porezu na dodatu vrednost - U narednim godinama vršiće se dalje usaglašavanje sa pravom Evropske unije i rešenjima sadržanim u Šestoj direktivi EU, pre svega kada su u pitanju poreska oslobođenja. Uvođenje oslobođenja odnosilo bi se na ličnu imovinu fizičkih lica stalno uvezenu iz druge zemlje, a ukidanje oslobođenja na određene proizvode za koje je sada u Zakonu propisana snižena stopa od 8%. Ova usaglašavanja bi trebalo izvršiti najdalje do 2010. godine. Potrebno je izvršiti i određena preispitivanja regulative kojom se uređuje poslovanje u slobodnim carinskim zonama radi sprečavanja izbegavanja plaćanja PDV, s obzirom da su korisnici slobodnih carinskih zona izjednačeni u poreskom statusu sa izvoznicima.

Zakon o akcizama - Koncepcijski uređen sistem akciza ne odstupa značajno od sistema Evropske unije. Oporezivanje nekih proizvoda, osim onih propisanih Strukturnim uputstvima nije zabranjeno pravilima EU, s tim da to ne ugrožava nesmetanu trgovinu sa drugim zemljama. U daljem periodu bi se razmotrila mogućnost proširivanja liste proizvoda na koje bi se plaćala akciza. Takođe, trebalo bi urediti i slučajeve proizvodnje alkoholnih pića za sopstvenu potrošnju i eventualne olakšice za male proizvođače alkoholnih pića, što je u zemljama EU predviđeno. Postoji potreba preispitivanja stopa akciza za naftne derivate i alkoholna pića u smislu njihovog dovođenja na nivo koji postoji u zemljama EU.

Predloženim izmenama Zakona sa primenom u 2007. godini, ukida se akciza na osvežavajuća bezalkoholna pića i voćne sokove iz uvoza i smanjuje se stopa akcize na kafu sa 40% na 30% i akcize na cigarete.

Zakon o porezu na dohodak građana - Najvažnija izmena odnosi se na primenu niže stope poreza na zarade, 12% umesto ranijih 14%, od 1. januara 2007. godine, kao i utvrđivanje neoporezivog cenzusa do 5.000 dinara, za sve zaposlene bez obzira na visinu zarade. Utvrđivanje niže stope ovog poreza bitno će rasteretiti troškove rada i ukupnih troškova poslovanja. Istovremeno će to biti novi podsticaj za privlačenje stranog kapitala i rast ulaganja u srpsku privredu. Procenjuje se da će efekat ove poreske mere biti dvostruko pozitivan. S jedne strane, u smislu širenja poreskog obuhvata i ravnomernije preraspodele poreskog tereta i podizanja konkurentnosti i kvaliteta proizvoda i usluga, jer će se srazmerno nižim ukupnim poreskim obavezama stvoriti prostor, odnosno osloboditi sredstva za podizanje efikasnosti rada i tržišnog poslovanja. Porez na dohodak fizičkih lica u Srbiji je dualan jer svi primaoci dohotka podležu plaćanju cedularnih poreza, a jedan broj poreskih obveznika koji u toku kalendarske godine ostvare dohodak veći od zakonom utvrđenog, plaća i komplementarni godišnji porez na dohodak građana. Nastojaće se da se mešoviti sistem poreza na dohodak fizičkih lica, zameni globalnim - sintetičkim koji se primenjuje u većini zemalja EU.

Postojeći cedularni porezi imaju različite poreske stope, dok su normirani troškovi postavljeni na različitim nivoima, što znatno komplikuje sistem obračuna.

Kod poreza na prihode od samostalne delatnosti trebalo bi pooštriti kriterijume za paušalno oporezivanje, imajući u vidu da se više od 60% ovih obveznika oporezuje paušalno. Ovo se posebno odnosi na oporezivanje usluga u kojima se stvara značajna dodata vrednost.

Sadašnji sistem poreza na prihod od poljoprivredne delatnosti postavljen je u funkciji podsticaja razvoja poljoprivrede. Ovaj sistem bi trebalo inovirati sprovođenjem u što skorijem vremenu, revalorizacije katastarskog prihoda koji nije menjan 10 godina, a kasnije i uvođenjem poreza na ocenjeni dohodak proizvođača (razlika između registrovanog prihoda i aproksimativno utvrđenih rashoda koji bi zakonski bili normirani).

Sistem oporezivanja prihoda od kapitala trebalo bi reformisati u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja. Oporezivanje dividendi bi trebalo potpuno izuzeti od oporezivanja u okviru poreza na dohodak građana ili ga podvrgnuti konačnom porezu po odbitku sa znatno nižom stopom od trenutne koja iznosi 10% efektivno.

Zakon o porezu na dobit preduzeća - Sagledavajući potrebe za određenim usklađivanjem sa rešenjima koja preovlađuju u zemljama EU predviđene su odgovarajuće izmene ovog zakona sa stupanjem na snagu u 2007. godini, čiji će puni efekat biti ostvaren u narednom periodu.

Izmene treba da doprinesu dodatnom oblikovanju poreske politike, prema kojoj je porez na dobit preduzeća jedan od poreza kojim se ostvaruju ciljevi stabilizacione politike i koji ima za cilj ne samo fiskalni već i razvojni aspekt, kroz tržišnu orijentisanost i podsticanje konkurentske sposobnosti privrede, što je omogućeno stimulativnom poreskom stopom i investiciono-razvojnim podsticajima. Takođe, izmene su predložene i u cilju efikasnije primene pojedinih zakonskih rešenja.

Uvedeni su novi poreski podsticaji, među kojima je značajno umanjenje stope poreza na dobit za korisnike slobodnih zona za 50% od zakonom propisane stope. Na ovaj način se podstiču ciljevi osnivanja i jačanja slobodnih zona (povećanje proizvodnje, izvoza i deviznog priliva, otvaranje novih radnih mesta, povećanje direktnih stranih investicija, transfer novih tehnologija, razvoj servisa i logistike i dr.), uključujući i indirektni efekat na okruženje preko saradnje privrednih društava, korisnika slobodnih zona sa ostalim društvima.

Predložene su poreske pogodnosti priznavanjem određenih rashoda, odnosno troškova u poreskom bilansu, kao i pogodnosti kod oporezivanja kapitalnog dobitka.

Radi daljeg usaglašavanja sa rešenjima u zemljama EU preispitaće se opravdanost postojećih poreskih olakšica, odredbe o tretmanu isplate dividendi, autorskih naknada, udela u dobiti, kamata, kapitalnih dobitaka i naknada po osnovu zakupa nerezidentnom obvezniku, kao i uređenje raspodele profita rezidentne filijale i nerezidentne stalne poslovne jedinice.

Zakon o porezima na imovinu - U grupi direktnih poreza, porez na imovinu je najšire rasprostranjen poreski oblik. Međutim, prihodi ostvareni po osnovu ovog poreza su niski iz razloga niske poreske stope, nerealno utvrđene poreske osnovice, širokih poreskih oslobođenja i mogućnosti za poresku evaziju. Primena progresivnih stopa komplikovala je sistem obračuna i podsticala je poreske obveznike na umanjeno iskazivanje poreske osnovice. Otuda bi trebalo za sve vrste nepokretnosti uvesti proporcionalnu stopu poreza na imovinu, inovirati sistem utvrđivanja poreske osnovice zasnovane na celokupnoj vrednosti kapitala (uključujući i vrednost građevinskog zemljišta) i kapitalnoj vrednosti (kvalitet objekta, opremljenost, lokacija) i preispitati postojeća oslobođenja.

Kod poreza na nasleđe i poklon trebalo bi dosadašnje progresivne stope zameniti proporcionalnom stopom radi izbegavanja poreske evazije.

Prenošenjem naplate lokalnih prihoda na nivo lokalne samouprave, odnosno preuzimanjem odgovornosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu ubiranja sopstvenih prihoda, naročito poreza na imovinu, uticaće pozitivno na povećanje prihoda po osnovu ovih poreza.

Izmenama Zakona o porezima na imovinu sa primenom u 2007. godini, predloženo je da se, saglasno fiskalnoj decentralizaciji i utvrđivanju poreza na imovinu kao izvornog javnog prihoda, uredi najviša stopa poreza na imovinu do koje bi skupštine jedinica lokalne samouprave utvrđivale stopu poreza na imovinu na svojoj teritoriji. Kao podsticajna mera za otvaranje slobodnih zona, predviđeno je poresko oslobođenje na nepokretnosti korisnika slobodne zone. Proširen je predmet oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava na zakup građevinskog zemljišta u državnoj svojini, osim javnog građevinskog zemljišta.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji - Primena odredaba ovog zakona od strane jedinica lokalne samouprave, a u skladu sa novodonetim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave u vršenju poslova utvrđivanja, kontrole i naplate izvornih javnih prihoda, opredelila je odgovarajuće izmene u smislu utvrđivanja nadležnosti Poreske uprave, odnosno jedinica lokalne samouprave u poreskom postupku. Radi efikasnije naplate poreza precizirane su odredbe koje se odnose na poreske prekršaje obveznika poreza, a data su nova rešenja za podnošenje poreskih prijava u elektronskom obliku, gde ovo postaje obaveza za velike poreske obveznike.

Carine - U okviru srednjoročnog perioda od 2007. do 2009. godine jedan od prioritetnih zadataka biće usklađivanje carinske politike sa strategijom razvoja i ekonomskih integracija uz nužno prilagođavanje zahtevima Svetske trgovinske organizacije (STO). Prema usvojenoj strategiji Republika Srbija samostalno nastavlja pregovore za učlanjenje u STO, tokom kojih će se vršiti postepena harmonizacija postojećih mera spoljnotrgovinske, a u okviru nje i carinske zaštite.

Carinska politika u predstojećem periodu odabranim merama obezbediće odgovarajuću zaštitu domaćoj privredi u skladu sa tekućim procesom liberalizacije trgovine i otvaranje prema svetskom tržištu u uslovima koji predviđaju zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi. U tako koncipiranoj carinskoj politici neophodno je koristiti sve instrumente carinske zaštite koji su sadržani u pravilima STO, kako bi se obezbedila strategija razvoja domaće privrede na srednji i dugi rok.

Imajući u vidu da su carine prema pravilima STO osnovni instrument zaštite domaće proizvodnje, neophodno je, u skladu sa identifikovanim prioritetnim nacionalnim interesima razvoja u oblasti poljoprivrede i industrije, obezbediti optimalnu zaštitu.

U predstojećem periodu takođe će se nastaviti sa usklađivanjem zakonodavne regulative u oblasti carinskog sistema sa propisima EU i STO, a u ovom pravcu je predložena izmena Zakona o Carinskoj tarifi. Naime, predlaže se usklađivanje odredaba ovog zakona sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske Unije (Combined Nomenclature EU).

Reforma carinskog sistema koja je u toku, budući da je neophodna pre ulaska u STO, rezultiraće daljim postepenim smanjenjem carinske zaštite sa direktnim posledicama na poslovanje i konkurentnost domaće privrede, što istovremeno predstavlja jedan od uslova za pristupanje EU i za učlanjenje u STO.

Carinskom politikom utvrdiće se prioritetna razvojna područja kako bi se odgovorilo zahtevima za odobravanje koncesija, koje će biti jedan od elemenata pregovora za pristupanje STO. Navedeni postupak podrazumeva utvrđivanje maksimalnog nivoa zaštite onih sektora domaće privrede koji imaju realne šanse da postanu nosioci privrednog razvoja i povećanja izvoza. Pored toga, treba predvideti carinske koncesije na nivou koji bi podržao budući ekonomski razvoj čija je osnovna komponenta povećanje učešća u razmeni na svetskom tržištu. U okviru carinske politike uključen je i proces konsolidacije i usklađivanja postojećih necarinskih mera koje podrazumevaju poljoprivredne dažbine i sezonske carinske stope.

U nomenklaturi harmonizovane Carinske tarife preispitaće se mogućnost transparentnosti carinskih stopa i MFN stope po raznim osnovama (propisane stope, MFN stope STO i preferencijalne stope).

Sprovođenje mera carinske zaštite uključuje ostvarivanje drugih instrumenata zaštite u skladu sa regulativom STO i primene savremenih instrumenata vancarinske zaštite, i to: mere tehničke regulative i mere zaštite tržišta od roba neodgovarajućeg kvaliteta prema višestruko predviđenim standardima, posebno kada su ugroženi domaći proizvođači i potrošači ili kada je u pitanju nagli porast uvoza i preko toga deficita trgovinskog i platnog bilansa.

U narednom srednjoročnom periodu, s obzirom da započinje pojačana aktivnost na pridruživanju EU, nastaviće se još intenzivnije sa harmonizacijom poreske regulative i promenama u poreskoj politici, koje će pre svega doprineti poboljšanju investicione klime. Za podržavanje razvoja malih i srednjih preduzeća predvideće se novi poreski podsticaji. Pored toga, podsticaji će se odnositi i na odgovorno ponašanje prema očuvanju životne sredine, ulaganja u naučna istraživanja, otvaranje industrijskih parkova i dr.

Na osnovu predloženih izmena u fiskalnoj politici koje će se preduzimati u naredne tri godine, zaokružiće se fiskalni sistem, koji će stimulisati preduzetništvo, porast ekonomije, investicija i zapošljavanja, odnosno obezbediti pravedniju raspodelu poreskog tereta u zemlji.

Polazeći od tako predviđenih zakonskih rešenja, sačinjena je projekcija konsolidovanih javnih prihoda na nivou Republike, odnosno učešća pojedinih instrumenata prihoda za period 2007–2009. godina, koja je data prema ekonomskoj klasifikaciji.

Fiskalni kapacitet, odnosno potencijal ukazuje na mogućnost oporezivanja i opredeljuje prihvatljiv nivo i mogućnost finansiranja javnih rashoda.

U procesu planiranja prihoda najvažniji makroekonomski agregat predstavlja BDP koji odražava realni ekonomski potencijal zemlje i održivost fiskalnog opterećenja. Na osnovu više metodoloških pristupa i primene odgovarajućih fiskalnih modela izvršena je projekcija prihoda po pojedinim vrstama. Projekcija odražava zakonomernost na srednjoročni rok. U procesu kvantifikacije prihoda korišćene su projekcije osnovnih makroekonomskih agregata: stopa rasta BDP, inflacija, devizni kurs, uvoz i izvoz, uz istovremeno korišćenje istorijskih podataka o ostvarenom kretanju prihoda.

Učešće javnih prihoda posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji prikazano je u narednoj tabeli:

Tabela 19. Konsolidovani javni prihodi

(u % BDP)
	2006	2007	2008	2009
1. PORESKI PRIHODI	35.1	33.9	33.6	33.4
1.1 Porez na dohodak građana	5.4	4.3	4.4	4.5
1.2 Porez na dobit preduzeća	0.9	1.1	1.2	1.4
1.3 Porez na promet / Porez na dodatu vrednost	10.7	10.7	10.8	10.8
1.4 Akcize	4.1	4.1	4.1	4.2
1.5 Carine i druge uvozne dažbine	2.1	2.1	1.9	1.8
1.6 Ostali poreski prihodi	1.3	1.3	1.2	1.2
1.7 Doprinosi	10.6	10.4	10.0	9.7
2. NEPORESKI PRIHODI	4.2	4.0	2.8	2.8
3. KAPITALNI PRIHODI	0.4	0.4	0.4	0.4
UKUPNO	39.7	38.3	36.8	36.7

Izvor: MFIN

U skladu sa predviđenim izmenama fiskalnog sistema osnovne promene u strukturi javnih prihoda ogledaju se u sledećem:

Smanjenje učešća poreskih prihoda sa 35,1% BDP u 2006. godini na 33,4% BDP u 2009. godini. Projektovano učešće pojedinih poreskih prihoda prati koncipiranu poresku politiku prema kojoj se nastavlja dalje smanjenje učešća direktnih poreza;

- Pri projekciji prihoda od poreza na dohodak u 2007. godini uzeta je u obzir izmena Zakona o porezu na dohodak građana po kome je stopa poreza smanjena sa 14% na 12%, kao i uvođenje neoporezivog cenzusa od 5.000 dinara, što je rezultiralo u značajnom smanjenju učešća prihoda po osnovu poreza na dohodak u BDP u 2007. godini za 1,1 procentni poen u odnosu na 2006. godinu. U naredne dve godine srednjoročnog perioda prihod od poreza na dohodak povećava učešće u BDP;

- Učešće poreza na dodatu vrednost u BDP u narednom periodu je u proseku na nivou učešća iz 2006 godine;

- Akcize se prilagođavaju sa 2006. godinom, shodno preispitivanju stopa akciza na derivate nafte i alkoholna pića;

- Učešće carina u 2006. i 2007. godini ostaje isto, dok se smanjuje u 2008. i 2009. godini, u skladu sa postepenom liberalizacijom;

- Smanjuje se učešće prihoda u BDP, delom i zbog izmene Zakona o porezu na dohodak građana, kojim se smanjuje i osnovica za obračun doprinosa;

- Neporeski prihodi, koji obuhvataju pretežno konzularne, administrativne i sudske takse, kao i prihode od prodaje imovine, projektovani su sa smanjenjem učešća u BDP;

- Ostali poreski i kapitalni prihodi projektovani su tako da njihovo učešće u BDP u 2009. godini bude na nivou iz 2006. godine.

3.2. Politika javnih rashoda u periodu od 2007. do 2009. godine

U narednom srednjoročnom periodu politika javnih rashoda biće usmerena ka ostvarivanju proklamovanih ciljeva ekonomske politike. Shodno tome, u oblasti javnih rashoda politika Vlade je da:

- smanji učešće tekućih rashoda u BDP;

- poveća investiciona ulaganja, pre svega u oblastima za koje nije zainteresovan privatni sektor, a koje stvaraju uslove za njegov dalji razvoj;

- obezbedi sredstva za servisiranje obaveza prema domaćim i inostranim poveriocima i, na osnovu toga, smanji učešće javnog duga u BDP.

U cilju očuvanja stabilnosti nastaviće se jačanje procesa planiranja javnih rashoda. Prvi korak u tom pravcu jeste unapređenje procesa planiranja prihoda, što je osnova za utvrđivanje obima rashoda. Ostvarenje ovog cilja u velikoj meri će doprineti stabilnosti u finansiranju sektora države, kao i proširivanju vremenskog horizonta planiranja. Prvi korak je učinjen već u 2006. godini kroz Nacionalni investicioni plan, kojim su utvrđeni programi za dvogodišnji period, a taj vremenski horizont će se dalje proširivati.

U narednom srednjoročnom periodu od prioritetnog značaja biće nastavak jačanja fiskalne discipline. Fiskalna disciplina zahteva sveobuhvatnu kontrolu javnih rashoda, uz jasno određene odgovornosti svih učesnika na polju upravljanja javnim rashodima. Dobro postavljena pravila, formirane institucije koje sprovode ova pravila omogućuju da se na ovom polju postignu očekivani rezultati. Kao što je već istaknuto, donošenjem Zakona o javnom dugu i Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji zaokružen je zakonski okvir. Međutim, pored zaokruživanja zakonskog okvira, potrebna je njegova puna implementacija. S tim u vezi, potrebno je dalje unapređenje rada Uprave za trezor, kao i formiranje uprave za upravljanje javnim dugom, državne revizorske institucije i jedinice za harmonizaciju finansijske kontrole, za finansijsko upravljanje i kontrolu i internu reviziju. Pored novih institucija koje se uvode u budžetski proces, neophodno je ojačati i unaprediti rad postojećih institucija, i to na: planiranju rashoda, izvršavanju rashoda i interne i eksterne kontrole i revizije izvršenja rashoda.

Adekvatno upravljanje javnim rashodima podrazumeva ispunjenost uslova ekonomičnosti, odnosno da se sa što manje sredstava postignu postavljeni ciljevi ekonomske politike. Pored toga, jako je važno vršiti efikasnu alokaciju resursa, što podrazumeva uspostavljanje jasne veze između prioriteta ekonomske politike i namene i načina trošenja budžetskih sredstava.

U skladu sa projektovanim javnim prihodima, a na bazi ciljeva ekonomske politike planirana su dalja fiskalna prilagođavanja na strani rashoda.

Projekcija konsolidovanih javnih rashoda prema ekonomskoj klasifikaciji za Republiku Srbiju za srednjoročni period od 2007. do 2009. godine prikazana je u Tabeli 20.

Tabela 20. Konsolidovani javni rashodi - ekonomska klasifikacija (% BDP)

	2006	2007	2008	2009
Ukupni rashodi i izdaci	38,4	37,5	36,7	35,9
1. Rashodi za zaposlene	9,2	9,2	8,6	8,1
2. Kupovina roba i usluga	5,5	5,1	4,8	4,5
3. Prava iz oblasti socijalnog osiguranja	12,1	11,8	11,5	11,2
Od toga penzije	10,6	10,4	10,1	9,8
4. Socijalna zaštita	3,7	3,6	3,8	3,9
5. Subvencije	2,4	2,1	1,8	1,6
6. Kapitalne investicije	2,9	4,4	4,8	5,2
7. Otplata kamata	1,7	0,6	0,6	0,5
8. Ostali rashodi	0,9	0,8	0,8	0,8

Izvor: MFIN

Prioritetni zadaci politike javnih rashoda u posmatranom periodu jesu smanjenje učešća javnih rashoda u BDP, kao i izmena strukture javne potrošnje. Shodno tome, planira se smanjenje učešća rashoda u BDP sa 38,4% u 2006. godini na 35,9% BDP u 2009. godini.

Osnovne promene u strukturi javne potrošnje posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji ogledaju se u sledećem:

- Pojedinačno, prava iz oblasti socijalnog osiguranja, a u okviru njih penzije, predstavljaju najznačajniji deo javnih rashoda. S obzirom na izvršene izmene u penzijskom sistemu, penzije beleže pad učešća u ukupnim javnim rashodima sa 10,6% BDP u 2006. na 9,8% BDP u 2009. godini;

- Smanjuje se učešće rashoda za plate sa 9,2 % BDP u 2006. godini na 8,1% BDP u 2009. godini. Politika plata u državnom sektoru prati reformu državne uprave u pogledu stvaranja modernije i efikasnije administracije. Ostvarenju ovog cilja treba da doprinese i novi Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, koji stupa na snagu 1. januara 2007. godine. Rashodi za zaposlene (plate i dodaci zaposlenih, socijalni doprinosi na teret poslodavca i ostali rashodi za zaposlene) u narednom srednjoročnom periodu će se kretati u skladu sa rastom inflacije;

- Kategorija rashoda koja se odnosi na kupovinu roba i usluga takođe daje prostora za uštede koje sektor države mora sprovesti. Efikasnost fiskalnog sektora mora da se ostvari i boljim korišćenjem postojećih resursa, što ograničava rast ovih izdataka i obara njihovo učešće sa 5,5% BDP u 2006. godini na 4,5% BDP u 2009. godini;

- Rashodi za subvencije javnim preduzećima realno opadaju, a u skladu sa politikom bržeg restrukturiranja istih u narednom periodu. Efekat restrukturiranja je osamostaljivanje delova javnih preduzeća i njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu bez dotacija iz budžeta;

- U posmatranom periodu planira se značajnije povećanje kapitalnih izdataka te u skladu sa tim orijentacija na razvojni, umesto dosadašnjeg pretežno socijalnog budžeta. Najznačajniji doprinos povećanju kapitalnih rashoda daće Nacionalni investicioni plan što će učešće kapitalnih rashoda u BDP povećati sa 2,9% u 2006. godini na 5,2% na kraju posmatranog perioda u 2009. godini;

- Troškovi otplate kamata projektovani su u skladu sa planom otplate javnog duga do 2009. godine. Pri tome, važno je istaći da će prevremena otplata jednog dela duga na kraju 2006. godine (prevremena otplata dela glavnice i pripadajuće kamate prema Svetskoj banci, kao i prevremena otplata jedne rate duga prema penzionerima Republičkog fonda za PIO zaposlenih i Republičkog fonda za PIO zemljoradnika) rezultirati u značajnom smanjenju ove stavke konsolidovanog budžeta u narednom periodu.

Projekcija konsolidovanih javnih rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji, za srednjoročni period od 2007. do 2009. godine prikazana je u tabeli 21.

Tabela 21. Konsolidovani javni rashodi - funkcionalna klasifikacija

(u % BDP)
	2006	2007	2008	2009
Ukupni rashodi	38,4	37,5	36,7	35,9
1. Opšte javne usluge	3,1	2,7	2,2	2,1
2. Odbrana	2,3	2,4	2,4	2,4
3. Unutrašnja bezbednost	2,3	2,2	2,0	1,9
4. Ekonomski poslovi	4,1	4,1	4,1	4,1
5. Zaštita životne sredine	0,3	0,4	0,4	0,4
6. Stanogradnja i komunalne usluge	1,7	1,9	1,9	1,8
7. Zdravstvo	5,9	5,7	5,4	5,1
8. Rekreacija, kultura i religija	0,6	0,5	0,6	0,6
9. Obrazovanje	3,5	3,5	3,6	3,9
10. Socijalna zaštita	14,5	14,0	14,0	13,6

Izvor: MFIN

Osnovne promene u strukturi javne potrošnje, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji, ogledaju se u sledećem:

- Povećanje efikasnosti javnog sektora i nastavak reforme državne administracije doprineće smanjenju učešća rashoda za opšte javne usluge, jer se delatnost najvećeg dela javne administracije nalazi upravo u ovoj kategoriji rashoda;

- Učešće rashoda za socijalnu zaštitu se smanjuje uz pomenuta ograničenja, koja su detaljnije objašnjena kod razmatranja rashoda po ekonomskoj klasifikaciji;

- Rashodi za odbranu povećavaju učešće u BDP sa 2,3% u 2006. na 2,4% na kraju perioda u skladu sa reformom bezbedonosnih snaga koja je u toku i u skladu sa Nacrtom strategijskog pregleda odbrane;

- Rast učešća u BDP, u posmatranom periodu beležiće rashodi za obrazovanje, posebno investiciona ulaganja u obrazovni sistem (izgradnja, opremanje i sl.) i za funkciju stanogradnja i komunalne usluge. Ostali rashodi, posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji (zaštita životne sredine, ekonomski poslovi, rekreacija, kultura i religija) zadržavaju svoje učešće u BDP na približno istom nivou, dok se rashodi za zdravstvo i unutrašnju bezbednost smanjuju.

Programski budžet. Radi povećanja efikasnosti upravljanja javnim rashodima u narednom periodu planira se uvođenje programskog budžeta. Uvođenje programskog budžeta podrazumeva i uvođenje programske klasifikacije, kao dodatnog načina klasifikovanja rashoda i izdataka pored organizacione, ekonomske i funkcionalne klasifikacije javnih rashoda koje su trenutno u upotrebi. Sama programska klasifikacija u suštini ne predstavlja potpuno novi oblik klasifikovanja rashoda, jer proizilazi iz funkcionalne (koja najviše odgovara strategijama, ciljevima i aktivnostima). Funkcionalna klasifikacija predstavlja međunarodni standard kojim se funkcije koje obavlja država razvrstavaju u pojedine kategorije, prema nameni sredstava (obrazovanje, zdravstvo, odbrana, itd.), čime se obezbeđuje međunarodna uporedivost. Proizlazi da bi programe trebalo definisati unutar funkcija. Na primer, ako funkcionalna klasifikacija odražava planirani cilj povećanja broja obrazovanog stanovništva (koji je u direktnoj vezi sa strategijskim ciljem smanjenja siromaštva), to znači i veća ulaganja u obrazovanje, odnosno veće učešće ovog rashoda u BDP. Ovaj cilj bi trebalo operacionalizovati kroz definisanje drugih programa i posebnih aktivnosti (usavršavanje nastavnika, nabavke dodatne školske opreme, kupovina knjiga i opremanje biblioteka, itd), na koje će se planirana sredstva trošiti, pored osnovnih programa u oblasti obrazovanja (osnovno, srednje, više i visoko).

Programski budžet podrazumeva da se na osnovu strateških ciljeva i odgovarajućih politika, koje iz njih proizilaze, utvrde limiti za svaku od državnih funkcija, koje treba da doprinesu ostvarivanju postavljenih ciljeva (pre svega u kratkom i srednjem roku), odnosno maksimalni obim sredstava koji se može utrošiti za programe unutar svake od funkcija.

Pri tome, programska orijentacija za izradu budžeta data je kroz bliže definisanje okvira za određene delatnosti, što proizilazi iz funkcionalne klasifikacije javnih rashoda na nivou Republike. Naime, projekcija Opšteg bilansa Republike delom sadrži okvire, odnosno limite budžeta svih nivoa vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, iz čega proizlaze programski obimi određenih programskih aktivnosti.

Ministarstva na bazi inicijalnih sektorskih planova učestvuju u projektovanju gornjih limita rashoda, na osnovu kojih se utvrđuju ograničenja za pojedine kategorije rashoda. Kroz njihovo usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa opštom politikom Vlade daju se sektorski plafoni, odnosno projekcije rashoda u skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom.

Dosledna primena programske klasifikacije podrazumevaće da se unutar ostalih funkcija, koje predstavljaju željeno stanje, odnosno cilj, definišu odgovarajući programi (i unutar njih aktivnosti), koji predstavljaju konkretizaciju datog cilja. Svaki od programa treba da doprinese ostvarivanju postavljenog cilja (ciljeva), i u krajnjoj liniji politika i strategija, pri čemu će se sigurno pojaviti više programa koji konkurišu za ograničena sredstva. Prema tome koliko doprinose ostvarenju zadatog cilja, biraju se programi i alociraju sredstva.

Sledeći