Prethodni

3.3. Nacionalni investicioni plan

Nakon postizanja pozitivnih makroekonomskih rezultata, Srbiju u narednom periodu očekuju izazovi koji se tiču daljeg privrednog razvoja i poboljšanja kvaliteta života njenih građana. U ovoj fazi razvoja zemlje ističe se potreba za izgradnjom privredne i socijalne infrastrukture S tim u vezi, država Srbija će preduzeti obimne javne investicije u okviru Nacionalnog investicionog plana (NIP). Ove investicije predstavljaju ulaganja u delatnosti za koje privatni kapital nije zainteresovan, ali koje stvaraju uslove za veća i efikasnija privatna ulaganja i doprinose rastu životnog standarda stanovništva.

U cilju izrade NIP izvršena je detaljna analiza postojećeg stanja, uključujući i analizu trenutnih investicionih programa i projekata koji se preduzimaju od strane države u cilju poboljšanja uslova privređivanja i rasta životnog standarda stanovništva, uz učešće svih relevantnih zainteresovanih strana od resornih ministarstava do lokalnih vlasti, dok je koordinator telo koje je formirala Vlada.

NIP je u duhu strateškog opredeljenja Srbije za naredni period, a u skladu sa strategijom održivog razvoja koja je trenutno u pripremi. Investicioni plan sadrži jasno određene prioritete po sektorima, uključujući i definisane prioritete unutar sektora. Zbog izuzetne važnosti NIP glavni koordinator aktivnosti je telo formirano od strane Vlade i sastavljeno od predstavnika svih relevantnih resornih ministarstava, dok u okviru njega Ministarstvo finansija ima bitnu ulogu koja se tiče finansijskog aspekta NIP (podrazumeva upravljanje kako na strani priliva, tako i na strani alokacije sredstava). Zadaci ministarstava i lokalnih vlasti ogledaju se u kandidovanju određenih projekata, utvrđivanju njihovih prioriteta i sprovođenju projekata. U prvoj fazi realizacije NIP obuhvata projekte koji se finansiraju u 2006. i 2007. godini, dok se obimne javne investicije u okviru NIP planiraju u periodu od 2006. do 2011. godine.

Prilikom izrade NIP primenjuje se strateški pristup koga karakterišu:

1. postavljanje jasnih ciljeva koji se žele postići, a koji su u skladu sa strateškim opredeljenjem države Srbije;

2. definisanje aktivnosti uz pomoć kojih će se postići zacrtani ciljevi;

3. identifikovanje izvora sredstava.

1. Ciljevi NIP su:

a) visok i održiv privredni rast zasnovan na povećanju investicija i izvoza, uz povećanje konkurentnosti nacionalne privrede;

b) povećanje zaposlenosti;

v) uravnoteženi regionalni razvoj;

g) povećanje životnog standarda;

d) smanjenje siromaštva.

2. a) Strateško opredeljenje Srbije u narednom periodu je značajno povećanje konkurentnosti koja će dovesti do rasta stranih direktnih investicija, rasta izvoza i posledično, održivog visokog rasta BDP i životnog standarda.

Da bi se to postiglo neophodno je preduzeti korake ka izgradnji privrednog ambijenta koji će kao takav rezultirati u boljim uslovima za poslovanje i rast stranih direktnih investicija. S tim u vezi, NIP ima za cilj povećanu atraktivnost ulaganja u Srbiju, a to će se ostvariti na sledeće načine:

- Ulaganjem u infrastrukturu. Stvaranje razvijene infrastrukture jedan je od osnovnih zadataka NIP i podrazumeva intenzivna ulaganja u saobraćajnice od nacionalnog i regionalnog značaja, telekomunikacije i komunalne delatnosti. Ova ulaganja biće veoma značajna sa stanovišta politike podsticanja domaćih i stranih direktnih investicija, kao i politike regionalnog razvoja.

- Stvaranjem društva zasnovanog na znanju, što podrazumeva investicije u razvoj osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, koje je jedna od komparativnih prednosti Srbije. Ovde se podrazumevaju i investicije u podizanje osposobljenosti zaposlenih i nezaposlenih lica preko programa seminara, obuka, dokvalifikacija i prekvalifikacija što će doprineti prilagođavanju ponude tražnji za radnom snagom i posledično, rastu zaposlenosti. Uporedo sa ovim, razvoj nauke će se podsticati ulaganjem u naučnoistraživačke institucije i stimulisanjem inovativne aktivnosti.

b) Poboljšan životni standard i smanjenje siromaštva treba da se ostvari preko ulaganja u:

- zdravstvo;

- obrazovanje;

- aktivne mere zapošljavanja;

- socijalnu zaštitu;

- sport;

- kulturu;

- verske objekte.

v) Područja u Srbiji karakterišu velike razlike u pogledu razvijenosti. Imajući to u vidu, ujednačen regionalan razvoj jedan je od prioriteta koji će se sprovoditi kroz NIP, a uključivaće ulaganja u urbani i ruralni deo zemlje. Da bi se podstakli nerazvijeni regioni za aktivnije uključivanje u privredne aktivnosti izvršena je analiza specifičnosti pojedinih regiona, a na osnovu toga su opredeljene investicije u njih. Ove investicije će se sprovoditi u sledećim oblastima:

- infrastruktura;

- obrazovanje;

- zdravstvo;

- stanogradnja i drugo.

Svi projekti u okviru NIP bili bi razvrstani u nekoliko grupa, prema sektorima u koje bi se investiralo, i to:

- saobraćaj;

- zdravstvo;

- podsticanje preduzetništva, zapošljavanja i privrednog razvoja;

- stanogradnja;

- poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda;

- energetika;

- prosveta;

- turizam;

- kultura;

- sport;

- državna uprava - elektronska uprava;

- socijalna zaštita;

- Kosovo i Metohija;

- nauka;

- državna uprava - pravosuđe;

- državna uprava - policija;

- državna uprava - vojska;

- zaštita životne sredine;

- državna uprava - inspekcijski organi;

- verski objekti.

3. Izvori sredstava za finansiranje NIP će biti:

- ostvareni suficit u budžetu;

- prihodi od privatizacije;

- krediti međunarodnih finansijskih institucija (Svetska banka, EBRD, EIB);

- pristup fondovima EU (sa napretkom u pregovorima Srbiji se omogućava korišćenje predpristupnih fondova EU).

U prvoj fazi realizacije Nacionalnog investicionog plana u periodu 2006–2007. godine predviđena su ulaganja u iznosu od 1.674, 8 miliona evra. Sredstva će biti obezbeđena iz dva izvora:

- primanja budžeta (1.385,2 miliona evra, odnosno 82,7% ukupne vrednosti ulaganja);

- kredita i donacija (289,6 miliona evra, odnosno 17,3% ukupnih ulaganja).

U 2006. godini planirane su investicije u iznosu od 412,1 milion evra, a u 2007. godini investicije će iznositi 1.262,6 miliona evra.

REKAPITULACIJA

PROJEKATA NACIONALNOG INVESTICIONOG PLANA

U skladu sa prioritetima najviše sredstava će se uložiti u saobraćaj, zdravstvo, podsticanje preduzetništva, zapošljavanja i privrednog razvoja i stanogradnju.

Struktura NIP po sektorima ulaganja

NIP podrazumeva velike javne investicije, odnosno ulaganje velikih finansijskih sredstava. S tim u vezi, vodi se računa o njegovim uticajima na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost. Makroekonomski i fiskalni rizici koji mogu nastati ogledaju se u ubrzanoj inflaciji i povećanju zaduženosti zemlje pa će se preduzimati mere kako bi se rizici sveli na najnižu moguću meru. U tom cilju, poštovaće se ograničenja iz ovog memoranduma o budžetu, kako bi ovi izdaci bili kompatibilni sa postavljenim makroekonomskim i fiskalnim okvirom.

U organizacionom smislu uspostavljen je efikasan menadžment koji doprinosi uspešnom postizanju ciljeva zacrtanih planom. Takođe, razvijen je niz merila i kriterijuma na osnovu kojih se obezbeđuje izbor projekata i vrši kontrola utrošenih sredstava.

Imajući u vidu činjenicu da je u prilikom realizacije NIP potrebno preduzimati aktivnosti koje se tiču izbora izvođača radova i dobavljača dobara i usluga, saglasno odredbama Zakona o javnim nabavkama obezbeđena je transparentnost procesa prilikom raspisivanja i realizacije tendera i javnih nabavki.

Poseban akcenat prilikom realizacije NIP dat je kontroli samog procesa. S tim u vezi, identifikovan je sistem odgovornosti za realizaciju i rezultate programa, kako bi se mogao meriti doprinos svih učesnika u programu. Ovo omogućava prethodno jasno definisanje prava i obaveza svih zainteresovanih strana i njihove uloge u NIP.

3.4. Sprovođenje Strategije za smanjenje siromaštva

U narednom trogodišnjem periodu nastaviće se aktivnosti u okviru Strategije za smanjenje siromaštva (SSS). Ovom strategijom kao osnovni cilj postavljeno je smanjenje siromaštva u Srbiji na polovinu do 2010. godine. Pri tome, glavne preporuke, odnosno strateški pravci koji će omogućiti dostizanje ovog cilja SSS su:

- Stub 1 - dinamičan privredni rast i razvoj sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta u privatnom sektoru;

- Stub 2 - sprečavanje pojave novih kategorija siromašnih, odnosno novog siromaštva kao posledice restrukturiranja privrede i racionalizacije državne uprave;

- Stub 3 - efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti direktno usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe (deca, stari, osobe sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, ruralno siromašno stanovništvo i neobrazovani), i to posebno u najmanje razvijenim područjima.

Implementacija SSS u Srbiji komplementarna je sa naporima Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji. SSS kao i proces evropskih integracija su složeni procesi, koji se odnose na sve društvene i privredne sektore. Višegodišnji indikativni program Evropske komisije 2005–2006. istakao je komplementarnost ciljeva iz Evropskog partnerstva i SSS, a Nacionalna strategija Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji oslanja se na sadržaje i preporuke iz SSS.

Prioriteti u okviru SSS u srednjoročnom periodu, podeljeni po oblastima, biće:

3.4.1. Makroekonomski okvir i fiskalna ograničenja

Osnovne pretpostavke Strategije od kojih zavisi smanjenje siromaštva su održanje srednjoročne makroekonomske stabilnosti kao podrške održivom privrednom rastu (od minimum 5–7% godišnje, što je više od projektovanih 4–5% u SSS), nastavak fiskalnih reformi i obezbeđenje fiskalne održivosti javnih rashoda. Prioriteti u narednom periodu sa aspekta SSS jesu: održiv i visok rast BDP, smanjenje inflacije, povećanje izvoza, povećanje učešća privatnih investicija u BDP, podsticanje dugoročne štednje stanovništva povećanjem kredibiliteta bankarskog sektora, smanjenje učešća javne potrošnje u BDP.

3.4.2. Tranzicija ka tržišnoj privredi - stvaranje uslova za razvoj privatnog sektora

Osnovne preporuke Strategije u ovoj oblasti odnose se na obezbeđivanje transparentnog pravnog i institucionalnog okvira pogodnog za ekonomski razvoj zasnovan na razvoju privatnog sektora.

Predstojeći izazovi sa aspekta primene SSS odnosiće se prvenstveno na:

- restrukturiranje i privatizaciju velikih društvenih i javnih preduzeća koji predstavljaju, ne uzimajući u obzir finansiranje penzijskih fondova, najvažniji ekonomski izazov; organizaciono restrukturiranje (horizontalno i vertikalno razdvajanje), smanjivanje broja zaposlenih i, konačno, privatizacija predstavljaju preduslove održive fiskalne politike, ali i za poboljšanje poslovne klime;

- izgradnja institucionalnih kapaciteta za efikasnu zaštitu konkurencije; privatizacija prirodnih i administrativnih monopola zahteva jaku i nezavisnu konkurenciju i regulatorne institucije; bez postojanja ovih preduslova nemoguće je poboljšati infrastrukturu i poslovnu klimu u Srbiji;

- uklanjanje administrativnih prepreka za razvoj privatnog sektora na republičkom i lokalnom nivou; iako su otklonjene mnoge pravne i administrativne prepreke, neke od njih su i dalje na snazi;

- intenzivnije uključivanje lokalnih samouprava u stvaranje okruženja pogodnog za ekonomski rast - na lokalnom i regionalnom nivou - uzimajući u obzir konkurentne prednosti, kao i društvena i regionalna ograničenja i izazove; ovo uključuje negovanje saradnje između lokalnih samouprava u razvijanju strateških okvira (socio-ekonomski planovi/ lokalne strategije za smanjenje siromaštva/ lokalne strategije održivog razvoja zasnovane na Agendi 21) i podršku strukturama za povećanje zaposlenosti i uravnotežen socio-ekonomski rast;

- izgradnju efikasnih javnih institucija.

3.4.3. Tranzicija ka tržišnoj privredi - globalne i regionalne integracije

Proces pridruživanja i pristupanja Srbije Evropskoj uniji jedan je od prioriteta i strateško opredeljenje Srbije, koje počiva na širokom političkom i društvenom konsenzusu. Evropska unija je 25. aprila 2005. godine usvojila pozitivnu Studiju izvodljivosti za početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji se može očekivati u toku 2008. godine i predstavljaće završetak integracije Srbije u svetske trgovinske tokove.

Svetska banka je decembra 2004. godine odobrila novi trogodišnji plan aktivnosti za Srbiju pod nazivom Strategija pomoći zemlji, koji se u potpunosti oslanja na proces stabilizacije i pridruživanja, kao i na proces implementacije preporuka definisanih u dokumentima Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji.

3.4.4. Povećane mogućnosti zapošljavanja

U 2004. godini ostvaren je porast zaposlenosti od 0,5% u odnosu na prethodnu godinu, a u 2005. godine prosečan broj ukupno zaposlenih je povećan za 0,9% u odnosu na 2004. godinu. Smatra se da je na povećanje zapošljavanja uticano ekonomskim reformama, aktivnim merama zapošljavanja, povoljnim kreditima privatnim MSP, podsticanjem stranih direktnih investicija, smanjenjem udela sive ekonomije u privredi, ulaganjem u razvoj privatnog poljoprivrednog sektora i sličnim merama. Nacionalna strategija zapošljavanja od 2005. do 2010. godine usvojena je u aprilu 2005. godine, a uskoro se očekuje i usvajanje nacionalnog akcionog plana zapošljavanja. U toku je i proces reforme Nacionalne službe za zapošljavanje u organizacionom, kadrovskom i tehničkom smislu.

Ciljevi zapošljavanja u okviru dokumenta Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji uključuju stvaranje efikasnije, konkurentne i liberalne tržišne privrede, koja će zavisiti od efikasnijeg i pokretljivijeg tržišta rada sa višim nivoom ljudskog kapitala, povećanja mogućnosti zaposlenja (posebno za osetljive grupe) i povećanja unutrašnje i spoljne tražnje koja treba da podstakne privredni rast.

Prioriteti u narednom periodu sa aspekta primene SSS odnose se na:

- kreiranje fleksibilnog i konkurentnog tržišta radne snage;

- kreiranje efikasnih programa za zapošljavanje viškova zaposlenih proisteklih iz privatizacije društvenih i restrukturiranja javnih preduzeća u periodu 2005–2007. godine (naglasak na aktivne umesto na pasivne mere);

- kreiranje programa za zapošljavanje posebno pogođenih i osetljivih grupa, uključujući dugoročno nezaposlene, mlade, nekvalifikovane, starije osobe, osobe sa invaliditetom, Rome, izbeglice i interno raseljena lica;

- formiranje regionalnih i lokalnih saveta (koalicija) za zapošljavanje usmerenih ka iznalaženju efikasnih lokalnih strategija razvoja i zapošljavanja zasnovanih na analizi rizika i potencijala, naročito u najmanje razvijenim područjima;

- nastavak reforme Nacionalne službe za zapošljavanje, naročito u cilju primene pristupa u potpunosti usmerenog na korisnike, a koji uključuje saradnju sa poslodavcima, efikasno aktivno traženje zaposlenja uz pomoć jedinstvenog informacionog sistema, kao i ustanovljenje sistema za monitoring i evaluaciju.

3.4.5. Efikasnija socijalna zaštita i unapređenje položaja starih

Uvođenje "minimalnog nivoa socijalne sigurnosti" na teritoriji Srbije u 2004. godini poboljšalo je pristup socijalnoj pomoći, dovelo do povećanja iznosa socijalne pomoći i broja porodica korisnika socijalne pomoći u najsiromašnijim opštinama. Iz budžeta su odobrena dodatna sredstva za ovu vrstu pomoći kroz veće iznose transfera i veću pokrivenost najugroženijih grupa.

Poboljšanjem efikasnosti mehanizama socijalne zaštite, primenom SSS, Strategije razvoja socijalne zaštite i oživljavanjem privredne aktivnosti, očekuju se do 2008. godine veća izdvajanja za socijalna davanja, koja dugoročno treba da se smanje u odnosu na BDP.

Istovremeno, sredstvima usmerenim na program Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, preko Fonda za socijalne inovacije (FSI), finansiraće se projekti na lokalnom nivou koji razvijaju i testiraju nove i efikasnije oblike socijalne zaštite kroz saradnju vladinog, nevladinog i privatnog sektora, javnih institucija i lokalne samouprave.

Većina star(ij)ih ljudi u Srbiji prima penziju, jer je penzijsko osiguranje najvećeg dela radno aktivnog stanovništva obavezno. Osnovni ciljevi državne politike prema starijima su: poboljšan životni standard, smanjenje broja i udela siromašnih, kao i dubine siromaštva, te jačanje institucionalnih i vaninstitucionalnih usluga za najugroženija i stara lica.

U prethodnom periodu ostvaren je značajan napredak po pitanju redovnosti isplate penzija: u 2004. i 2005. godini penzionerima je isplaćeno svih 12 penzija. Izvršeno je reprogramiranje dugova i utvrđeni rokovi za isplatu. Krajem 2006. godine biće prevremeno isplaćeno 4,5 milijardi dinara po osnovu duga za zemljoradničke penzije, kao i 4,2 milijarde duga penzionerima Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.

Prioriteti u narednom periodu sa aspekta primene SSS jesu:

- implementacija Strategije razvoja socijalne zaštite;

- identifikacija potencijalnih novih korisnika i obezbeđivanje pristupa sistemu socijalne zaštite za osobe bez identifikacionih dokumenata, naročito za Rome koji žive u divljim naseljima i raseljena lica sa Kosova;

- stvaranje prostora za bolje usmeravanje socijalnih transfera po principu materijalnog obezbeđenja porodice (MOP) kao najbolje vrste targetirane socijalne pomoći; u narednom periodu treba uzeti u obzir promenu u skali ekvivalencije, zato što je postojeći model veoma nepovoljan za višečlana domaćinstva;

- nastavak projekata reforme i dalje poboljšanje rada FSI kao najvažnijeg mehanizma za primenu reformi u ovoj oblasti, uključujući napore da se iskustva integrišu u mere Vlade; formulacija drugih modela koji treba da stimulišu lokalne vlasti da razviju alternativne usluge socijalne zaštite u okviru svojih zaduženja;

- razvijanje mehanizama kontrole koji treba da preduprede zloupotrebu i čije nepostojanje predstavlja prepreku daljoj decentralizaciji;

- povezivanje različitih sektora na centralnom i lokalnom nivou (zapošljavanje, obrazovanje, zdravlje, socijalna zaštita) kako bi se osigurao integrisan pristup socijalne zaštite sa naglaskom na aktivnim merama socijalne politike;

- dalja reforma sistema penzijskog i invalidskog sistema kako bi se smanjilo opterećenje celokupne privrede i budžeta Republike Srbije sa jedne strane, kao i sprečavanje osiromašenja starijih osoba čiji životni standard zavisi isključivo od isplaćenih penzija, sa druge strane;

- konsolidacija penzijskih fondova, kao i poboljšanje informacionih sistema i reorganizacija matične evidencije osiguranika (sakupljanje podataka, registrovanje osiguranika i upravljanje podacima);

- dalje poboljšanje u kontroli plaćanja doprinosa i destimulacija izbegavanja uplaćivanja doprinosa;

- dalje razvijanje alternativnih oblika socijalne zaštite za stare na lokalnom nivou, naročito u oblasti nege i pomoći u kući.

3.4.6. Zdravstvena zaštita u funkciji smanjenja siromaštva

Promena modela finansiranja primarne zdravstvene zaštite i uvođenje novog modela plaćanja lekara putem participacije jedan je od preduslova za suštinske reforme primarne zdravstvene zaštite u Republici Srbiji. Osnovno opredeljenje u reformi sistema zdravstvene zaštite jeste da se obezbedi pristup neophodnim uslugama odgovarajućeg kvaliteta bez finansijskih barijera za celokupno stanovništvo, uključujući socijalno ugrožene i druge ranjive populacione grupe, tj. izbegla i interno raseljena lica, Rome, siromašno stanovništvo i druge. Ovaj cilj se ostvaruje putem brojnih nacionalnih programa i strategija sa akcionim planovima, uključujući prestrukturiranje zdravstvenih ustanova, uvođenje paketa osnovnih zdravstvenih usluga, promene u načinu plaćanja davalaca zdravstvenih usluga, smanjenje ili izuzeće od ličnog učešća osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite za osetljive populacione grupe i integrisanje privatne prakse u javni zdravstveni sistem.

Sa aspekta primene SSS nameću se sledeći prioriteti:

- reforma finansiranja sistema zdravstvene zaštite, uključujući reformu sistema zdravstvenog osiguranja i razvijanje novih modela plaćanja davalaca usluga na nivou primarne, sekundarne i tercijarne zaštite;

- primena novih standarda obezbeđenosti i performansi, počev od administrativnih i tehničkih radnika do medicinskih sestara, lekara, stomatologa i farmaceuta;

- traganje za mogućnostima privatizacije u zdravstvenom sistemu, naročito u oblasti stomatološke i farmaceutske zdravstvene službe, službe za rehabilitaciju, kao i intenzivnije integrisanje privatne prakse u javni zdravstveni sistem;

- restrukturiranje kliničkih centara putem kredita Evropske investicione banke;

- osnivanje i razvijanje nezavisnih nacionalnih tela za licenciranje, procenu zdravstvenih tehnologija, akreditaciju i stalno unapređenje kvaliteta rada u zdravstvu;

- procena efekata tekućih i planiranih reformskih mera na pristup uslugama zdravstvene zaštite za siromašne i osetljive grupe;

- povećana pažnja na specifične potrebe za zdravstvenom zaštitom Roma i starih lica.

3.4.7. Obrazovanje u funkciji smanjenja siromaštva

Postepeno povećanje udela izdataka za obrazovanje u BDP se nastavlja: u 2005. godini ono je iznosilo 3,2%, a u 2007. godini se očekuje na nivou od 3,5%, dok je u 2009. godini planirano da iznosi 3,9%. U toku je racionalizacija i reorganizacija mreže obrazovnih institucija na svim nivoima, sprovođenje programa obuke i dokvalifikacije nastavnika i revidiranje školskih programa. Planirano je da školske 2006/2007. godine počne ostvarivanje programa devetogodišnjeg obaveznog obrazovanja. Isto tako, planirano je i povećanje participacije odraslog stanovništva u programima i projektima obrazovanja i učenja, kao i razvijanje programa obrazovanja na daljinu. Prioriteti u predstojećem periodu sa aspekta SSS jesu:

- unapređenje kvaliteta obrazovanja racionalizacijom programa, uspostavljanjem standarda kvaliteta u posebnim naučno-nastavnim područjima, obukom nastavnika osnovnih i srednjih škola i odobravanjem novih udžbenika u saradnji Ministarstva i stručnih ustanova Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja;

- reforma srednjeg stručnog obrazovanja u čijem će reformisanju nosioci posla biti Centar za strateško planiranje (u okviru Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja) i zajednice gimnazija i srednjih stručnih škola; predstoje evaluacija pilot programa uvođenja novih obrazovnih profila u stručne škole i njihova primena u većem broju škola i razvoj fakultativnih programa u gimnazijama, kao uvod u promene u redovnim nastavnim programima;

- uključivanje marginalizovanih grupa i osoba sa posebnim potrebama u sistem obrazovanja na osnovu predloga mera afirmativne akcije stručnih timova i istovremena realizacija specifičnih seminara za obuku nastavnika za rad sa decom sa posebnim potrebama;

- obezbeđivanje sistemskih mogućnosti sticanja kvalifikacija za odrasle.

3.4.8. Regionalni, ruralni i urbani aspekti siromaštva

Regionalne neravnomernosti u stepenu razvijenosti u Srbiji su najviše u Evropi i iz godine u godinu se povećavaju. Pored tradicionalno nerazvijenog juga Srbije i Stare Raške, nova osiromašena područja su istočna Srbija, delovi centralne Srbije, regionalni centri rudarstva i tradicionalne industrije, gde je došlo i do daljeg demografskog pražnjenja ruralnih i nerazvijenih područja.

Nastavlja se širenje mreže regionalnih agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Krajem 2004. godine mrežom je bilo pokriveno više od 80% teritorije Republike Srbije. Takođe, Fond za razvoj Republike Srbije stimuliše razvoj preduzetništva i zapošljavanja sa posebnim akcentom na nerazvijenim područjima.

Kao što je istaknuto u Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije, među ključnim ciljevima razvoja poljoprivrede jesu oni koji treba da obezbede podršku održivom ruralnom razvoju, kao i poljoprivrednicima koji su najviše pogođeni ekonomskim reformama i daljom liberalizacijom ovog sektora. Ključni cilj jeste podizanje konkurentnosti poljoprivrede Srbije putem realokacije resursa, ispravljanja dispariteta, odnosno putem investicione i strukturne podrške.

Strategija lokalnog održivog razvoja, komplementarna je sa SSS i predstavlja osnov za planiranje razvoja lokalnih zajednica.

Prioriteti koji će biti ključni za smanjenje siromaštva i ravnomeran regionalni razvoj su sledeći:

- stvaranje uslova za privlačenje investicija u nerazvijena područja. Pravno gledano, lokalne samouprave nemaju dovoljno prostora da samostalno stvore fiskalne i druge podsticaje za potencijalne investitore i time povećaju svoju konkurentnost; iako je Vlada uvela mere za pomoć razvoju ovim područjima, ključnu prepreku razvoju predstavlja nedovoljno razvijena javna infrastruktura;

- regionalni razvoj zahteva političku posvećenost i koordinisan pristup koji treba da obuhvati sve nivoe vlasti; regionalni razvoj treba da se zasniva na najboljoj praksi EU i predstavlja pripremu za buduće korišćenje strukturnih i regionalnih finansijskih sredstava EU;

- prenos ovlašćenja i odgovornosti na lokalni nivo; decentralizacija, praćena fiskalnom decentralizacijom, predstavlja način da se poboljša odgovornost Vlade; ovo zahteva značajne promene pravnog i ustavnog okvira; između ostalog, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije treba izmeniti u meri koja bi omogućila lokalnoj samoupravi da poseduje i upravlja javnim vlasništvom na svojoj teritoriji;

- razvijanje kapaciteta lokalne samouprave za preuzimanje novih ovlašćenja i zahteva koje će doneti fiskalna decentralizacija;

- razvijanje platnog sistema u skladu sa regulativom EU, čime bi se osigurala podrška ruralnom razvoju.

3.4.9. Ekološki aspekti smanjenja siromaštva i procena troškova implementacije SSS

Veza između stanja životne sredine i siromaštva ogleda se, pre svega, u uticaju na zdravstveno stanje i kvalitet života stanovništva Srbije, shodno čemu je najsiromašnije stanovništvo disproporcionalno pogođeno degradacijom životne sredine. Opšta tendencija se ogleda u uporednom radu na smanjivanju posledica degradacije životne sredine i preventivnim aktivnostima, sa krajnjim dugoročnim ciljem održivosti životne sredine.

Brojne investicije u objekte vodosnabdevanja, uređaje za prečišćavanje otpadnih voda i programe čišćenja ekoloških crnih tačaka imale su i indirektan efekat na smanjenje siromaštva - zapošljavanje velikog broja polukvalifikovanih, siromašnijih radnika. Aktivnosti u ovoj oblasti jesu:

- osnovana je nezavisna Agencija za zaštitu životne sredine, što je obaveza postavljena Studijom izvodljivosti, a predstavlja međusektorski servis u oblasti zaštite životne sredine;

- efikasna primena niza novih zakonskih odredaba u oblasti zaštite životne sredine, kao i već postojećih akcionih planova;

- izgradnja kapaciteta u upravama na lokalnom nivou za primenu novih obaveza u oblasti zaštite životne sredine, što je uslovljeno donošenjem novih zakona.

3.4.10. Troškovi SSS

Za navedene aktivnosti koristiće se sredstva iz budžeta Republike Srbije, budžeta lokalnih vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Pored toga značajan iznos sredstava za smanjenje siromaštva je predviđen Nacionalnim investicionim planom za 2006. i 2007. godinu. Sredstva Nacionalnog investicionog plana biće u cilju smanjenja siromaštva usmerena u: ravnomeran regionalni razvoj, obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, poljoprivredu, zapošljavanje, podsticanje preduzetništva, zaštitu životne sredine i ostale delatnosti koje su značajne za implementaciju SSS. Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva, je na osnovu postojeće funkcionalne klasifikacije, a u nedostatku detaljnijih informacija, procenio sredstva svake funkcije koja se koriste za smanjenje siromaštva.

Osnovne novine pri proceni troškova sprovođenja Strategije za smanjenje siromaštva (SSS), u odnosu na Memorandum o budžetu iz maja meseca 2006. godine jesu:

- S obzirom na značajna planirana infrastrukturna ulaganja iz NIP-a, koja potpadaju pod funkcionalnu klasifikaciju 04 - Ekonomski poslovi, procenjen je veći procenat ove funkcionalne klasifikacije koji potpada pod Stub 1 SSS, dok su učešća Stuba 2 i Stuba 3 procenjena na nešto nižem nivou u narednim godinama, nego što je to bio slučaj u periodu 2003–2006. Takođe, procena je da će NIP dovesti do toga da veći deo rashoda funkcionalne klasifikacije 06 - Stanogradnja i komunalne usluge, bude klasifikovan pod Stub 2 nego pod Stub 3. Nema naznaka da je NIP prouzrokovao (značajnu) promenu alokacija troškova SSS u ostalim funkcionalnim klasama. Projekcija alokacije javnih rashoda po stubovima SSS u periodu od 2007. do 2009. godine data je u tabeli 22:

Tabela 22. Alokacija javnih rashoda po Stubovima SSS

Izvor: Tim potpredsednika Vlade za implementaciju SSS

U definisanju troškova za smanjenje siromaštva korišćena je funkcionalna klasifikacija javnih rashoda, tako što je za svaku od državnih funkcija određeno koliko se novca troši za pojedine svrhe. U nedostatku potrebnih informacija, procenjeno je da pojedine funkcije države nisu usmerene na smanjenje siromaštva (opšte javne usluge, odbrana, unutrašnja bezbednost, rekreacija, kultura i religija), druge su samo delimično (ekonomski poslovi), a ostale su u potpunosti (zaštita životne sredine, stanogradnja i komunalne usluge, zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita). U okviru svake od funkcija, polazeći od detaljne analize, opredeljeni su procenti koji se odnose na pojedine stubove na kojima počiva Strategija za smanjenje siromaštva.

Tabela 23. Učešće troškova SSS u BDP i javnoj potrošnji

Izvor: Tim potpredsednika Vlade za implementaciju SSS

Očekuje se konstantno smanjivanje ukupnih izdvajanja za SSS, u BDP. Ubrzanje ekonomskog rasta i smanjenje nivoa državne potrošnje ima za cilj smanjenje linije siromaštva u Srbiji.

Posmatrajući rezultate modela mogu se doneti sledeći zaključci:

- Udeo Stuba 1 u konsolidovanoj državnoj potrošnji se u proteklih nekoliko godina stalno uvećavao. Očekuje se nastavak ovog trenda u budućnosti i njegovo jačanje zbog realizacije planiranih infrastrukturnih projekata iz NIP.

- Pored značajnijeg rasta rashoda Stuba 1 - usled velikih infrastrukturnih NIP izdataka, planiran je i skroman rast rashoda u Stubu 2 usled planiranog završetka procesa tranzicije i restrukturiranja javnog sektora. Sa druge strane, usled očekivanog privrednog rasta i smanjenja nivoa siromaštva, planirano je smanjenje rashoda u Stubu 3. Kao sumarni rezultat ovih kretanja očekuje se stabilizacija učešća ukupnih troškova SSS u javnoj potrošnji.

- Primećuje se i porast učešća troškova Stuba 2 i Stuba 3 u BDP-u tokom poslednjih godina usled značajnih reformskih i tranzicionih napora.

- Planirano je smanjenje učešća troškova svih Stubova SSS u BDP.

4. Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja

4.1. Preduzete izmene sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Srbiji u proteklom periodu, dale su određene rezultate:

- rashodi penzijskog sistema su smanjeni sa 13,3% BDP u 2004. godini na 13,2% BDP u 2005. godini; u 2006. godini planirano je smanjenje na 12,7% BDP, što je i dalje vrlo visok nivo;

- deficiti penzijskih fondova koji iznose oko 5,7% BDP se uglavnom pokrivaju transferima iz budžeta;

- stopa zamene, koja predstavlja odnos prosečne penzije i prosečne bruto zarade, u 2005. godini je iznosila 45% i ima tendenciju smanjivanja od 2000. godine; uprkos ovoj činjenici, ova stopa je iznad nivoa u zemljama EU, gde u proseku iznosi 30 - 40%;

- koeficijent zavisnosti, koji predstavlja odnos između broja penzionera i broja lica koja plaćaju doprinose, je vrlo nepovoljan i iznosi 1,2 (1,2 zaposlenih finansira jednog penzionera); minimalan odnos za održavanje finansijske stabilnosti sistema je 2,5 zaposlenih koji finansiraju jednog penzionera;

- visok je nivo sive ekonomije u oblasti zapošljavanja i nizak nivo naplate doprinosa; takođe, visok je stepen prijavljivanja nižih prihoda od ostvarenih;

- demografski faktori su u Srbiji izrazito nepovoljni; ukupna stopa fertiliteta je ispod nivoa zamene, očekivano trajanje života će se povećavati u narednom periodu, a Srbija se nalazi među 10 najstarijih zemalja u svetu;

- iako nivo spoljašnjeg i javnog i privatnog duga nije na visokom nivou, ovaj faktor će u budućnosti imati uticaja na penzijski sistem u Srbiji.

Pored preduzetih potrebno je nastaviti dalje reforme, koje će obezbediti stvaranje stabilnog, efikasnog i finansijski održivog penzijskog sistema u Srbiji. Sadašnji sistem tekućeg finansiranja, koji ima većina zemalja, nije održiv na dugi rok. Zbog karakteristika ovog sistema (demografske, ekonomske i finansijske karakteristike), kao i procesa globalizacije i integracija, njegova reforma je neophodnost za sve zemlje koje ga imaju, a ne samo zemalja u tranziciji. Potrebna je modernizacija sistema tako da on nastavi postizanje socijalnih ciljeva, ali da pri tome bude finansijski održiv.

Osnovni ciljevi reforme penzijskog sistema su:

- obezbeđene stabilne i dovoljno visoke penzije za sve;

- finansijski održiv penzijski sistem;

- veća domaća štednja i ubrzan privredni razvoj;

- veća pravednost penzijskog sistema;

- proširena mogućnost izbora od strane penzijskih osiguranika.

U 2005. godini su učinjeni značajni koraci ka poboljšanju penzijskog sistema u Srbiji. Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nastavljena je reforma penzijskog sistema sa ciljem izgradnje fiskalno održivog, efikasnog, fleksibilnog i od države manje zavisnog penzijskog sistema na duži rok i smanjenja budžetskog opterećenja po tom osnovu. Izmene ovog zakona omogućavaju poboljšanje finansijskog stanja penzijskog fonda produžavanjem starosne granice za penzionisanje, u skladu sa zahtevima evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti.

Zakonom je predviđeno objedinjavanje tri penzijska fonda - zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika radi pojednostavljenja sistema i smanjenja troškova servisiranja isplata penzija. Postepeno podizanje starosne granice za žene na 60 godina života i na 65 godina života za muškarce u periodu do 2009. godine smanjiće pritisak na budžet za obezbeđenje potrebnih sredstava za redovnu isplatu penzija. Sadašnji model usklađivanja penzija sa rastom zarada i troškova života zamenjuje se postepeno (do 2009. godine) modelom usklađivanja sa rastom troškova života dva puta godišnje. Izvršena je i revizija korišćenja prava u pojedinačnim profesijama i povećana starosna granice za sticanje prava na porodičnu penziju, u skladu sa povećanjem starosne granice za penzionisanje. Zakonom je propisan najmanji iznos penzije u visini od 25% prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini.

Efekti preduzetih reformi osetiće se 2007. godine, a procenjeno je da će uštede zbog toga biti oko 1% BDP na godišnjem nivou u srednjoročnom periodu.

Istovremeno sa reformom državnog penzijskog sistema donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima regulisano je privatno penzijsko osiguranje tzv. treći stub modela penzijskog sistema. Suština rešenja je da se formiranjem i funkcionisanjem dobrovoljnih penzijskih fondova i penzijskih planova stvore uslovi da građani obezbede povećanje penzijskih prihoda uz penzije iz državnog penzijskog fonda. U te fondove sredstva dobrovoljno ulažu zaposleni, poslodavci ili treća lica u ime obveznika. Princip je da se sredstva uplaćuju na lične račune radi daljeg ulaganja. Sredstva na ličnim računima građana se akumuliraju sa mogućnošću utvrđivanja tačnog prinosa od investiranja. Isplata penzija zavisi od ranije uplaćivanih doprinosa i ostvarenog investicionog prinosa. Budući da je u ovom sistemu verovatna veća stopa prinosa, da je verovatan pozitivan uticaj na nacionalnu štednju, ponudu rada i uključenje u penzijsko osiguranje i da je verovatno manje mešanje politike, dobrovoljno penzijsko osiguranje predstavlja dobru dopunu postojećem sistemu tekućeg usklađivanja.

Zakonom je predviđeno da penzijskim fondom upravlja društvo za upravljanje penzijskim fondovima u formi preduzeća. Sredstva i hartije od vrednosti dobrovoljnog penzijskog fonda društvo za upravljanje deponuje kod kastodi banaka koje izveštavaju nadzorni organ države o investicionim fondovima. Sredstva se mogu investirati u kupovinu obveznica, u komercijalne zapise i zapise Trezora, u skladu sa definisanom politikom ulaganja sredstava. Kontrolu nad radom fonda vrši NBS, kao i licenciranje institucija za upravljanje penzijskim fondom.

U narednom periodu nastaviće se dalji rad na poboljšanju penzijskog sistema u Srbiji. S tim u vezi, u narednom periodu će se preduzimati sledeće mere:

1. Sprovešće se projekat konsolidacije tri penzijska fonda. Krajnji rok za administrativno povezivanje tri fonda u jedan je 2008. godina, dok je završetak finansijskog povezivanja predviđen za 1. januar 2011. godine. Spajanje fondova će razviti potpuno novi sistem naplate i izveštavanja, jer će se formirati centralni registar osiguranika i obveznika doprinosa, što će u velikoj meri poboljšati kontrolu naplate, koja je daleko od realne (sadašnji stepen naplate doprinosa iznosi 60%). Ovaj projekat ima za cilj da:

- unapredi penzijski sistem;

- poboljša naplatu socijalnih doprinosa;

- smanji administrativne troškove;

- stimuliše dalji razvoj finansijskog sektora i tržišta kapitala.

2. Preduzimaće se koraci u cilju uspešnog uvođenja tzv. trećeg stuba u narednom periodu, i to:

- nastaviće se razvoj institucionalnog okvira koji je značajan za uvođenje trećeg stuba;

- obezbeđivaće se kompetentan nadzor nad radom penzijskih fondova;

- nastaviće se aktivnosti ka daljem razvoju finansijskih tržišta;

- sprovodiće se intenzivna kampanja koja će se bazirati na edukaciji i informisanosti svih zainteresovanih strana, uključujući i razvijanje svesti o potrebi i značaju dobrovoljnog penzijskog osiguranja i marketinga;

- sistemom poreskih olakšica država će stimulisati ulaganje u ovaj vid štednje za starost.

3. Nastaviće se dijalog između Vlade, poslodavaca, sindikata i penzionera u pogledu daljeg pravca i intenziteta reformi.

4. Nastaviće se podsticaji radne aktivnosti u smislu povećanja zaposlenosti, što će smanjiti pritiske na penzijski sistem.

5. Preduzimaće se mere u pravcu formiranja pouzdanih baza podataka, razvijanja kapaciteta u državnoj upravi i razvoja indikatora trendova i učinaka koji će omogućiti adekvatno praćenje penzijskog sistema od administracije do demografije, od naplate doprinosa do isplate penzija.

6. Unapređivaće se mehanizmi koje će omogućiti smanjenje troškova isplata penzija uz održavanje blagovremenosti i povećanje efikasnosti samih isplata.

Trenutno ne postoje uslovi za uvođenje tzv. drugog stuba - obavezno privatno penzijsko osiguranje, ali to ne isključuje mogućnost ovih reformi u narednom periodu. Do tada je potrebno stvoriti odgovarajuće uslove koji se tiču stvaranja makroekonomske stabilnosti, stvaranja odgovarajućeg sistema poreskih podsticaja, razvoja tržišta kapitala, zaštite vlasničkih prava, privatizacije i drugo.

4.2. Rashodi za zdravstveno osiguranje su u 2005. godini iznosili 5,8% BDP. U finansiranju ovih rashoda najveće učešće imali su doprinosi za zdravstveno osiguranje u iznosu od 4,0% BDP, dok je ostali deo rashoda finansiran transferima ostalih fondova socijalnog osiguranja, a manjim delom i transferima iz budžeta Republike Srbije.

Izmene sistema zdravstvene zaštite imaju za cilj da povećaju efikasnost sistema koji će, preko uštede troškova, doprineti daljem smanjenju potrošnje ovog fonda. Ove izmene obuhvataju:

- određivanje sistema prioriteta potrošnje u zdravstvu;

- racionalizaciju (pre svega na strani ne-medicinskog osoblja, medicinskog osoblja i bolničkih kreveta) i povećanje produktivnosti osoblja;

- sprovođenje efikasnije alokacije resursa;

- reformu sistema primarne, sekundarne i tercijarne zaštite;

- razvoj zdravstvenih informacionih sistema;

- unapređivanje funkcija menadžmenta;

- efikasnije ocenjivanje rada zdravstvenog sistema;

- formiranje mehanizma praćenja performansi u sistemu zdravstva.

Uz ovo, u narednom periodu transferi RZZO zdravstvenim institucijama će se smanjiti za oko tri milijarde dinara kao rezultat očekivanog povećanja po osnovu participacije korisnika zdravstvenih usluga u skladu sa novim Zakonom o zdravstvenom osiguranju koji je donet u decembru 2005. godine.

Do sada preduzete mere već su dovele do toga da RZZO u 2006. godini ima manji suficit u finansiranju. To omogućava da se u narednom periodu koriguje stopa doprinosa, ali i da se poveća nivo zdravstvene zaštite.

4.3. Ukupni rashodi Nacionalne službe za zapošljavanje u 2005. godini iznosili su 17,0 mlrd dinara, što predstavlja 1,0% BDP. U finansiranju ovih rashoda najviše su učestvovali doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti u iznosu od 8,5 mlrd dinara, što predstavlja 0,5% BDP, dok je razlika najvećim delom pokrivena transferima iz budžeta Republike. Zbog ovih tendencija, kao i zbog činjenice da ovi transferi predstavljaju oko polovine ukupnih prihoda NZS, u narednom periodu će se težiti njihovom smanjivanju. Dve osnovne poluge koje će doprineti smanjenju deficita u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (smanjenju transfera iz budžeta), a koje su u skladu sa Strategijom zapošljavanja 2005-2010. godine biće:

- povećanje zaposlenosti;

- obuhvat sve većeg dela sive ekonomije u legalne tokove.

Uz ove mere, na postizanje dugoročne finansijske stabilnosti fonda za osiguranje za slučaj nezaposlenosti od velikog značaja biće:

- usmeravanje pomoći NSZ ka onim licima kojima je pomoć najviše potrebna;

- dalji razvoj privatnih agencija za zapošljavanje;

- usmeravanje sa pasivnih ka aktivnim politikama na tržištu rada, što će uz bolju osposobljenost, smanjiti nezaposlenost;

- racionalizacija i povećanje efikasnosti u NSZ;

- decentralizacija i modernizacija rada NSZ;

- bolja alokacija sredstava i razvoj praćenja i vrednovanja.

5. Lokalna samouprava

Narodna skupština je na sednici od 14. jula 2006. godine donela Zakon o finansiranju lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", broj 62/06), koji će se primenjivati od 1. januara 2007. godine. Ovim zakonom su na novi, savremeniji i efikasniji način rešena pitanja finansiranja lokalne samouprave. Ovaj zakon pripreman je u periodu 2005-2006. godine, uz punu saradnju sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), predstavnicima lokalnih samouprava, kao i u saradnji sa nevladinim organizacijama. Rešenja u Zakonu su u potpunosti usklađena sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, čija je ratifikacija od strane Srbije u toku, kao i "dobrom praksom" drugih zemalja. Odličnu ocenu Zakonu dali su i eksperti Saveta Evrope i Svetske banke.

Ovim zakonom treba da se ostvare četiri prioritetna cilja, i to:

- transparentnost, stabilnost i predvidivost sistema finansiranja lokalne samouprave;

- poboljšanje stepena horizontalnog ujednačavanja;

- jačanje fiskalne autonomije lokalne samouprave;

- institucionalizovanje saradnje lokalne samouprave i centralne vlasti.

U cilju transparentnosti, stabilnosti i predvidivosti sistema finansiranja lokalne samouprave, ukupan iznos nenamenskog transfera vezan je za visinu BDP, a metodologija i kriterijumi za obračun transfera po pojedinim jedinicama lokalne samouprave detaljno su regulisani.

U okviru novog sistema finansiranja lokalne samouprave, posebno značajan napredak ostvaren je u delu horizontalnog ujednačavanja. Ovo je posebno važno, ako se ima u vidu činjenica da Srbija spada u red onih zemalja koje imaju izražene razlike u stepenu privredne razvijenosti pojedinih regiona i jedinica lokalne samouprave. O tome govori podatak da je pre ujednačavanja, razlika između fiskalno najbogatije i fiskalno najsiromašnije jedinice lokalne samouprave u visini ostvarenih prihoda po stanovniku bila preko 16 puta (2005. godine). Dosadašnji sistem, kroz ustupanje transfernih sredstava, ove razlike je uspevao da svede na još uvek visok raspon od oko 9,5 puta. Novim zakonom izmenjen je pristup i metodologija utvrđivanja visine transfera za ujednačavanje, tako da je poboljšan odnos između fiskalno najbogatije i fiskalno najsiromašnije opštine u visini ostvarenih prihoda po stanovniku na oko 5,6 puta, što je u postojećim uslovima realni maksimum. Na ovaj način, bitno će se poboljšati materijalni položaj fiskalno najsiromašnijih opština, kao i njihove mogućnosti da ubrzano investiraju u razvoj komunalne infrastrukture, čime će se poboljšati uslovi za nove investicije i novo zapošljavanje u tim nerazvijenim sredinama, u kojima je inače ovaj problem najzastupljeniji. Sve to biće značajan element realizacije politike ujednačenijeg regionalnog razvoja i poboljšanja kvaliteta života na celoj teritoriji Srbije.

Jedan od osnovnih ciljeva novog zakona bio je i jačanje procesa decentralizacije i autonomije lokalne samouprave. Ovo je ostvareno kroz povećanje udela izvornih prihoda u ukupnim prihodima lokalne samouprave, tako da će porez na imovinu od 1. januara 2007. godine biti izvorni prihod lokalne samouprave, koji će jedinice lokalne samouprave uvoditi svojom odlukom i istom utvrđivati stopu ovog poreza do visine najviše stope propisane zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.

Druga izuzetno važna stvar u procesu jačanja decentralizacije i autonomije lokalne samouprave je formiranje lokalne poreske administracije, sa ciljem da se ubuduće efikasnije naplaćuju lokalni prihodi. U tom procesu, u periodu od decembra 2006. godine pa najkasnije do početka 2009. godine, od strane lokalne samouprave preuzeće se određeni broj zaposlenih od Poreske uprave, zajedno sa opremom, bazama podataka i softverom.

Takođe, jedan od najvažnijih ciljeva reforme sistema finansiranja je da se obezbedi trajna i sadržajna saradnja lokalnih i centralne vlasti u svim onim pitanjima koja se tiču položaja i finansiranja lokalne samouprave. Zakonom je formirana Komisija za finansiranje lokalne samouprave, kao zajedničko telo Vlade i Stalne konferencije gradova i opština, odnosno lokalne samouprave.

Kao osnovne promene u sistemu finansiranja lokalne samouprave mogu se navesti:

- ukupna visina nenamenskog transfera određena je u procentu prema ostvarenom BDP;

- precizno je regulisan postupak raspodele ukupnog nenamenskog transfera po jedinicama lokalne samouprave;

- novost u sistemu je zakonsko definisanje funkcionalnog i namenskog transfera, čime se stvaraju uslovi da se na odgovarajući način obezbedi finansiranje prenosa novih nadležnosti sa centralnog na lokalni nivo. Kriterijume, metodologiju i raspodelu po pojedinim jedinicama lokalne samouprave utvrđuju ministarstva kod kojih je došlo do prenosa funkcija na lokalni nivo. U periodu novembar 2006 - mart 2007. godine realizovaće se zajednički projekat sa Savetom Evrope i Evropskom agencijom za razvoj, u vezi sa implementacijom Zakona, upravo u delu koji se odnosi na raspodelu funkcionalnih i namenskih transfera;

- prema dosadašnjem zakonskom rešenju, visina transfera po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, utvrđivana je godišnjim zakonom. Novim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, visina transfera utvrđuje se u revidiranom Memorandumu Vlade, na osnovu utvrđene metodologije i kriterijuma iz Zakona, uz primenu parametara iz Memoranduma. Visina transfera, po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, čini sastavni deo revidiranog Memoranduma i osnov je za prenos transfera jedinicama lokalne samouprave.

Pre izrade teksta novog zakona, u Ministarstvu finansija je vršena simulacija modela finansiranja lokalne samouprave i tom prilikom su korišćeni podaci Republičkog zavoda za statistiku o ostvarenom BDP u 2004. godini (1.310,3 milijarde dinara) i procenjenom BDP za 2005. godinu (1.628,5 milijardi dinara), kao i iznos ukupnih transfernih sredstava utvrđenih Zakonom o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2006. godini, uvećan za srazmerni deo nadomeštanja gubitaka nastalih po osnovu smanjenja stope poreza na zarade i uvođenja neoporezivog cenzusa. Na osnovu toga, utvrđeno je učešće ukupnog nenamenskog transfera u bruto domaćem proizvodu u visini od 1,7%.

Ministarstvo finansija je, u skladu sa članom 47. stav 1. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pristupilo izradi pregleda nenamenskih transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave. Osnovno je bilo da se utvrdi godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera koji se raspodeljuje jedinicama lokalne samouprave, a koji prema članu 37. Zakona o finansiranju lokalne samouprave iznosi 1,7% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Prema članu 55. Zakona, kao poslednji objavljeni podatak koristi se podatak o ostvarenom bruto domaćem proizvodu u 2005. godini.

Međutim, Republički zavod za statistiku je 15. septembra 2006. godine objavio nove konačne iznose BDP za period 1997-2004. godine i procenjen iznos za 2005. godinu, obračunate prema novoj metodologiji, na osnovu koje su iskazani značajno veći iznosi od konačnih iznosa BDP sa kojima se računalo prilikom koncipiranja i donošenja Zakona o finansiranju lokalne samouprave i utvrđivanja stope učešća nenamenskog transfera u BDP. Prema tome, s obzirom da nije došlo do stvarnog povećanja BDP, već samo do računovodstvenog uvećanja BDP, koji ne proizvodi dodatno povećanje javnih prihoda, koji bi mogli da se dele između budžeta Republike i budžeta lokalnih samouprava, odgovarajuća stopa učešća transfera u novoiskazanom BDP, koja bi obezbedila, u momentu koncipiranja i donošenja Zakona, usaglašeni iznos transfera, iznosila bi 1,58%, umesto 1,7%, koliko je sada regulisano Zakonom.

Primenom procenta od 1,7% na BDP iskazan prema novoj metodologiji, godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera za 2007. godinu, umesto 27,7 milijardi dinara, iznosi 29,7 milijardi dinara, odnosno 2,0 milijarde dinara više.

U skladu sa tim, u Ministarstvu finansija je primenom odredaba Zakona o finansiranju lokalne samouprave izvršena raspodela transfera po jedinicama lokalne samouprave, koja je dostavljena Komisiji za finansiranje lokalne samouprave. Komisija je usvojila predlog za raspodelu transfernih sredstava u iznosu od 29,7 milijardi dinara. Izuzetno za 2007. godinu, prema predlogu Komisije, iznos transfera sadrži i namenski transfer za finansiranje novih nadležnosti u visini od 2,0 milijarde dinara, koji će jedinice lokalne samouprave, koje su preuzele osnivačka prava, koristiti za finansiranje investicija i opreme u objekte primarne zdravstvene zaštite i za rad poreske administracije.

Transfer u iznosu od 29,7 milijardi dinara raspodeljuje se po opštinama, gradovima i gradu Beogradu, i to:

Uporedni pregled visine transfera u 2006. i 2007. godini dat je u sledećoj tabeli:

U cilju opredeljivanja pojedinih vrsta rashoda u odlukama o budžetu jedinica lokalne samouprave za 2007. godinu, u ovom memorandumu daje se obračun po pojedinim vrstama transfera i uporedni pregled transfera za 2007. godinu obračunat prema bruto domaćem proizvodu na bazi dosadašnje i nove metodologije (tabele 37 i 38).

6. Javni dug

Adekvatno upravljanje javnim dugom podrazumeva mogućnost ostvarivanja neophodnog finansiranja viška državnih rashoda, uz ostvarivanje minimalnih troškova zaduživanja uz odgovarajući stepen izloženosti rizicima i zadovoljenje drugih ciljeva određenih politikom javnog duga. Promena stanja javnog duga ukazuje na nivo finansiranja, koji je neophodan državi da pokrije višak rashoda u odnosu na prihode, u slučaju postojanja budžetskog deficita (rasta stanja javnog duga), odnosno u slučaju budžetskog suficita (pada stanja javnog duga) na sposobnost države da izmiruje dospele obaveze i vrši prevremenu otplatu duga.

Oblast zaduživanja Republike Srbije regulisana je Zakonom o javnom dugu, Zakonom o budžetskom sistemu i zakonom o budžetu za pojedine godine. U prethodnom periodu Republika Srbije je na polju javnog duga izvršila regulisanje (reprogram) dugovanja prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, emitovala državne hartije od vrednosti - tromesečne i šestomesečne državne zapise u cilju finansiranja budžetske likvidnosti i dugoročne obveznice za regulisanje duga po osnovu stare devizne štednje, čime je pokrenut proces nastanka i razvoja tržišta državnih hartija od vrednosti, kao osnovnog elementa finansijskog tržišta. U poslednje dve godine ostvaren je budžetski suficit zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici, čime je eliminisan osnovni faktor koji uzrokuje dodatno zaduživanje i time ostvarena mogućnost za znatniji pad stepena zaduženosti (dug-BDP racio) i promenu strukture javnog duga.

Javni dug Republike Srbije na dan 31. avgusta 2006. godine iznosio je 9.463,6 miliona evra. Od ukupnog iznosa javnog duga na unutrašnji dug se odnosi 3.991,4 miliona evra, odnosno 42,18%, a na spoljni dug 5.472,2 miliona evra, odnosno 57,82%.

Učešće unutrašnjeg i spoljnog duga (direktne i indirektne obaveze) u javnom dugu Republike Srbije na dan 31. avgusta 2006. godine

Izvor: MFIN - Uprava za trezor

U strukturi unutrašnjeg javnog duga dominantno učešće ima dug po osnovu stare devizne štednje koji je na dan 31. avgusta 2006. godine iznosio 3.242,2 miliona evra, odnosno 81,23% ukupnog unutrašnjeg duga. S druge strane, u okviru ukupnog spoljnog duga obaveze prema Pariskom klubu, Londonskom klubu i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj čine 77,2%.

Obim i struktura javnog duga su na dan 31. avgust 2006. godine povoljniji nego na kraju 2000. godine, kada je javni dug iznosio 14.167,1 mil. evra, a u tome je spoljni dug imao dominantno učešće od 71%, dok je udeo unutrašnjeg duga iznosio 29%.

Jedan od strateških ciljeva upravljanja javnim dugom u narednom periodu biće razvoj tržišta dugoročnih državnih hartija od vrednosti, čime će se omogućiti dalje povećanje učešća duga u dinarima i smanjivanje izloženosti deviznom riziku. Od 1. jula 2006. godine devizni kurs je fluktuirajući, čime se stvara mogućnost za adekvatnije upravljanje sredstvima namenjenim otplati duga i neophodnost za donošenje politike za upravljanje rizicima od strane državnog organa u čijoj nadležnosti se nalazi ova oblast.

U odnosu na BDP, javni dug je značajno smanjen u proteklih šest godina. Republika Srbija će do kraja 2006. godine izvršiti prevremenu otplatu duga prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj u iznosu od 411 miliona dolara i prevremenu otplatu dugovanja prema penzionerima u iznosu od 8,92 milijarde dinara. Pokazatelj zaduženosti javni dug - BDP bi trebalo bi da na kraju sa planiranim prevremenim otplatama ima vrednost 38,8%.

Odnos između javnog duga i budžetskih prihoda ima tendenciju pada u proteklom periodu. Značajno je da istovremeno i unutrašnji i spoljni dug imaju tendenciju pada u odnosu na budžetske prihode, s tim što spoljni dug znatno brže opada, tako da je 2005. godine u odnosu na 2002. godinu taj odnos više nego prepolovljen (sa 260% na 123,10% budžetskih prihoda), što je posledica rasta budžetskih prihoda u istom periodu, kao i otpisa duga prema Pariskom i Londonskom klubu. Unutrašnji dug je u 2004. godini došao na nivo ispod ukupnih budžetskih prihoda (96%) i ta tendencija je nastavljena u 2005. i 2006. godini.

Kod posmatranja odnosa javnog duga i budžetskih prihoda Republike Srbije, treba uzeti u obzir konstantnu depresijaciju dinara tokom protekle četiri godine. Naročito je to vidljivo u 2005. godini, jer je došlo do blagog rasta javnog duga izraženog u evrima, što je uz depresijaciju dinara znatno uvećalo javni dug izražen u dinarima. Ipak, budžetski prihodi su brže rasli, tako da je odnos javnog duga i budžetskih prihoda dodatno poboljšan.

Plaćene kamate su u 2005. godini u odnosu na 2003. godinu povećane za preko 6 milijardi dinara. Međutim, s obzirom na brži rast budžetskih prihoda u istom periodu i ovaj pokazatelj ima tendenciju pada. Plaćene kamate su u 2005. godini dodatno uvećane. Ipak, rast budžetskih prihoda je doprineo da odnos plaćenih kamata i budžetskih prihoda ostane na približno istom nivou.

Ukupno servisiranje duga je 2004. godine povećano u odnosu na 2003. godinu, ali su u istom periodu budžetski prihodi rasli brže, tako da je odnos promenjen i procenat koji se izdvaja iz budžetskih prihoda na servisiranje obaveza po osnovu javnog duga je pao na ispod 10%. Ukupno servisiranje duga u 2005. godini je dostiglo nivo od preko 40,0 mlrd dinara, ali je odnos sa budžetskim prihodima ostao neizmenjen.

Od svih pokazatelja najveći pad je prisutan kod relacije između javnog duga i izvoza robe Republike Srbije. U 2000. godini zbog visokog nivoa javnog duga od 13.159,8 mil. USD, ali i izuzetno malog izvoza od 1.558,0 mil. USD, odnos javnog duga i izvoza robe bio je 844,66%. Nakon pet godina, pod uticajem smanjenja javnog duga Republike Srbije i povećanog izvoza robe, odnos javnog duga i izvoza je pao na 367,40%. Istovremeno, učešće spoljnog duga je smanjeno u ukupnom dugu, tako da je odnos spoljnog duga i izvoza još brže padao i na kraju 2005. godine se nalazi na nivou od 156,70%.

Republika Srbija je, posle procesa identifikacije i reprogramiranja nasleđenih dugova, kao i potpisivanja prvih kreditnih zaduženja, 2002. godine počela uredno da izmiruje svoje obaveze, kako po ino zaduženjima, tako i po unutrašnjim dugovima. Dinamika plaćenih obaveza pokazuje permanentni rast (tabela 24). Od 2002. godine kada je počela isplata stare devizne štednje, do 2005. godine kada su počele da dospevaju prve glavnice po inostranim kreditima, Republika Srbija je, u skladu sa preuzetim obavezama, u rokovima dospeća servisirala svoje obaveze. U navedenoj tabeli je evidentan rast obaveza u periodu od 2006-2008. godine iz više razloga. U 2006. godini dospeva prva rata glavnice po Pariskom klubu, za četvrti model (reprogramirani bivši kratkoročni krediti, sa počekom od četiri godine i rokom otplate od osam godina), kao i prva serija obveznica Republike Srbije emitovanih za refinansiranje duga prema Narodnoj banci Srbije u iznosu od tri milijarde dinara. U 2008. godini, iznos obaveza je znatno veći, jer dospeva prva rata glavnice po Pariskom klubu, za prvi model, koji čini najveći deo duga prema Pariskom klubu (model po kome je Republika Srbija dobila direktni otpis od 66%), kao i druga serija obveznica Republike Srbije, emitovanih za refinansiranje duga prema Narodnoj banci Srbije, u iznosu od šest milijardi dinara. 2008. i 2009. godine domaće obaveze opadaju u odnosu na 2007. godinu, ali zato obaveze po osnovu spoljnog duga rastu, kako po osnovu glavnica, tako i po osnovu kamata.

Tabela 24. Plan otplate glavnice i kamate po osnovu direktnih obaveza Republike Srbije do 2009. godine

* Ukupno međunarodne finansijske organizacije, Pariski i Londonski klub poverilaca
Izvor: MFIN - Uprava za trezor

Zakonom o javnom dugu regulišu se ovlašćenja za zaduživanje lokalne vlasti. Zakonom je regulisano zaduženje lokalne samouprave u zemlji i inostranstvu, radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih (investicionih) rashoda u visini koja ne može biti veća od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini. Navedena zaduženja lokalna vlast može da ostvari uz saglasnost Ministarstva finansija.

Ukupno zaduženje lokalne uprave na dan 31.12.2005. godine je iznosilo 19.425,0 mil. dinara. Ukupan iznos zaduženja lokalnih vlasti obuhvata i kredite grada Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca i Subotice, po kojima je Republika izdala kontragarancije i prikazani su u indirektnim obavezama Republike Srbije. Izdvajanjem navedenih zaduženja u ukupnom iznosu od 11.504,6 mil. dinara, jer se već prikazuju u ukupnom dugu Republike Srbije, rezultira podatkom da je lokalna uprava na dan 31.12.2005. godine bila zadužena u ukupnom iznosu od 7.920,4 mil. dinara.

Politika javnog duga u narednom srednjoročnom periodu vodiće se u pravcu daljeg smanjenja učešća javnog duga u BDP i obezbeđivanja uslova za nesmetano servisiranje obaveza države prema domaćim i inostranim poveriocima uz kontrolisano novo zaduživanje, u skladu sa Zakonom o javnom dugu. Takođe, očekuje se i dalji nastavak pregovora sa poveriocima Pariskog kluba i ostalim kreditorima, sa kojima nije ugovoren reprogram duga, kao i regulisanje statusa dugova dužnika sa teritorije AP Kosova i Metohije.

Posebna pažnja posvetiće se stvaranju efikasnog sistema za upravljanje informacijama o unutrašnjem i spoljnom javnom dugu. U tu svrhu se priprema uvođenje stalnog sistema trezora, sa posebnim delom za upravljanje dugom i gotovinom.

U narednom periodu akcenat će se staviti na emitovanje dugoročnih hartija od vrednosti, sa osnovnim ciljem da se izvrši konverzija dugova iz strane valute u domaću, što je jedan od strateških ciljeva upravljanja javnim dugom. Nastaviće se emitovanje kratkoročnih državnih zapisa sa rokovima dospeća od tri i šest meseci, koji služe za finansiranje tekuće budžetske likvidnosti. Takođe, u pripremi je Uredba o uslovima pod kojima strana pravna i fizička lica mogu da kupuju državne hartije od vrednosti, što će omogućiti učešće stranim investitorima na aukcijama dugoročnih hartija od vrednosti.

U skladu sa članom 11. Zakona o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", broj 61/05), Strategija upravljanja javnim dugom je sastavni deo ovog memoranduma.

7. Fiskalni rizici

U sprovođenju fiskalne politike cilj je da se odstupanja od projektovane politike minimiziraju, odnosno da se fiskalni rizici razmatraju i njihovi uticaji preduprede. Da bi se ostvario predviđeni obim prihoda i rashoda fiskalnog sektora neophodno je svesti fiskalne rizike na najmanju moguću meru. Ovi rizici postoje kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, a zavise od makroekonomskih, političkih i socijalnih kretanja u zemlji i van nje.

U cilju ostvarenja predviđenog nivoa fiskalnih prihoda od presudnog značaja biće makroekonomski faktori, a pre svega očekivano kretanje BDP i inflacije. Stabilan i održiv visok rast BDP u predviđenim okvirima od 7% u 2006. godini do 7,5% u 2009. godini je uslov ostvarenja planiranih fiskalnih prihoda. Naime, prihodi su u direktnoj korelaciji sa kretanjem BDP, pa bi usporavanje rasta BDP uticalo na smanjenje prihoda fiskalnog sektora. Posledično, ovo bi dovelo do debalansa između prihoda i rashoda, što bi kao rezultat imalo smanjenje suficita ili povećanje deficita i rast javnog duga zemlje. Takva kretanja zahtevala bi preduzimanje mera koje bi omogućile rast BDP u predviđenim okvirima. Da bi se to postiglo neophodno je povećati udeo investicija u BDP, i to preko privlačenja stranih direktnih investicija i povećanja domaće štednje.

Za održivost rasta BDP u srednjem roku, biće važno da se nastavi snažan rast izvoza od preko 15% na godišnjem nivou, koji je na uzlaznoj tendenciji od sredine 2004. godine.

Da bi se održala fiskalna stabilnost, u narednom periodu neophodno je smanjivanje inflacije sa 7,5% koliko se očekuje u 2006. na 4,5% do 2009. godine.

U cilju smanjenja fiskalnih rizika značajno je poboljšati upravljanje javnim dugom, čime bi se smanjila opasnost od prekomernog zaduživanja. Ovo podrazumeva održavanje učešća javnog duga Republike Srbije na ispod 60% u BDP, što je u skladu sa mastriškim kriterijumom. Naročito je bitno voditi računa o zaduživanju gradova i opština kojima je od 2006. godine omogućeno zaduživanje na finansijskom tržištu. Takođe, veoma je značajno nastaviti sa merama koje doprinose poboljšanju kreditnog rejtinga zemlje, što će doprineti rastu investicija i omogućiti zaduživanje svih nivoa vlasti pod povoljnijim uslovima.

Jednokratna depresijacija nacionalne valute u uslovima postojanja značajnog spoljnog javnog duga, koji je izražen u stranoj valuti, može usloviti otežanu otplatu javnog duga, što ima nepovoljne efekte na celokupne javne finansije. Kretanja u platnom bilansu Srbije upućuju na zaključak da mogućnost pojave devizne krize u Srbiji u toku narednih nekoliko godina, čiji bi rezultat bila značajna depresijacija dinara, nije zanemarljiva. S obzirom na to, smanjenje deficita tekućeg bilansa na održiv nivo od oko 5% BDP u narednom srednjoročnom periodu je imperativ.

Potencijalne obaveze države potiču i od izdatih državnih garancija koje se daju za uzete kredite od strane nižih nivoa vlasti, javnih preduzeća ili drugih ustanova pod kontrolom države. S tim u vezi, državne garancije mogu prouzrokovati značajne fiskalne posledice. Naime, imajući u vidu relativno skroman ekonomski potencijal nižih nivoa vlasti, javnih preduzeća i drugih ustanova kojima se daju garancije, može se dogoditi da oni ne budu u mogućnosti da redovno servisiraju svoje obaveze, čime se teret servisiranja duga direktno svaljuje na državu. Zbog toga je neophodno voditi delotvornu politiku izdavanja državnih garancija.

Politika reformi u narednom periodu imaće uticaja na fiskalne rizike. Vrlo je značajno ubrzano nastaviti privatizaciju javnih preduzeća i završiti privatizaciju društvenih preduzeća. U suprotnom, došlo bi do povećanja ili održavanja visokog nivoa rashoda za subvencije, što bi izvršilo jači pritisak na rashodnu stranu budžeta i dovelo do smanjenja predviđenog suficita ili nastajanja deficita fiskalnog sektora.

Za fiskalni sistem prihodi od privatizacije i naknade po osnovu davanja koncesija su potreba, ali i potencijalni izvor rizika. U slučaju izostajanja prihoda od privatizacije može se dogoditi nesklad između ukupnih primanja i ukupnih izdataka, što dovodi u pitanje održivost fiskalne pozicije, ali i javnog duga. S druge strane, prihodi od privatizacije moraju biti pažljivo upotrebljavani, kako se ne bi prelivali u potrošnju i izazvali rast inflacije. Iskustva drugih zemalja u tranziciji su pokazala da neopreznost prilikom davanja koncesija može uticati na javne rashode u narednom periodu, pa treba obazrivo koristiti ove mogućnosti kako bi se umanjili fiskalni rizici.

Za stabilnost celokupnog, a samim tim i fiskalnog sistema biće neophodno nastaviti pregovore u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja EU. Uspešan završetak ovih pregovora pozitivno će uticati na stabilnost sistema, a rezultiraće u većem prilivu investicija i, posledično, rastu BDP. Takođe, dalji napredak u pridruživanju će omogućiti Srbiji pristup strukturnim fondovima EU, a samim tim obezbediti i veća sredstva u budžetu za kapitalne rashode.

Socijalna davanja u narednom periodu mogu doprineti povećanju fiskalnih rizika. Pored povećavanja subvencija, pritisak na rashode mogu izvršiti i povećanja drugih socijalnih izdataka. U cilju eliminisanja ovih rizika, biće potrebno nastaviti reformu socijalne zaštite kao i unapređenje organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u finansijskom i organizacionom smislu.

Na fiskalne neizvesnosti mogu uticati i faktori koji potiču iz inostranstva. Ovi faktori uključuju smanjenje konjunkture u svetu, naročito u EU i zemljama sa kojima Srbija ima razvijene spoljnotrgovinske odnose i rast cene nafte na svetskom tržištu. Ukoliko dođe do usporavanja rasta svetske privrede, vrlo je verovatno da će doći i do smanjenja spoljnotrgovinske razmene i usporavanja privredne aktivnosti u Srbiji, što će neminovno dovesti do pada očekivanih prihoda. Takođe, značajan rast cena nafte na svetskom tržištu može dovesti do rasta cena, usporavanja privredne aktivnosti i ugrožavanja makroekonomske stabilnosti u celokupnom sistemu.

Identifikovanje gore navedenih potencijalnih rizika, odnosno njihovo praćenje i analiza fiskalnih kretanja, a naročito procena mogućih odstupanja i negativnih efekata su uslov uspešnog upravljanja javnim rashodima, odnosno ukupnim sistemom javnih finansija.

IV STRUKTURNE REFORME U REPUBLICI SRBIJI

1. Osnovni rezultati strukturnih reformi od 2001. do 2005. godine

1.1. Privatizacija realnog sektora

Zakonom o privatizaciji iz 2001. godine utvrđen je novi model privatizacije koji je, nakon kraćeg perioda izgradnje administrativnih kapaciteta za njegovu primenu, dao značajne rezultate u privatizaciji preduzeća, posebno u 2003. i 2005. godini. Uspešnosti procesa privatizacije doprinelo je unapređenje rešenja izabranog modela vezanih za njegovu primenu, posebno rešenja o otpustu duga.

Osnovni rezultat dosadašnje privatizacije preduzeća ogleda se u formiranju zdravog jezgra privrede koga čine perspektivna preduzeća koja su kroz privatizaciju postala nosilac rasta proizvodnje i izvoza i produktivne zaposlenosti.

Tabela 25. Rezultati privatizacije od 2002. do 2005. godine

Izvor: Ministarstvo privrede

U periodu od 2002. do 2005. godine izvršena je privatizacija ukupno 1.844 preduzeća i ostvaren ukupan prihod od prodaje od oko 1,84 mlrd evra. Pri tome, ugovorene su značajne investicije u razvoj ovih preduzeća od oko 905 mil. evra. Predviđeno je da se privatizacija ili likvidacija društvenih preduzeća ubrza i okonča do kraja 2007. godine, kako bi ojačao privatni sektor i imovina preduzeća produktivnije upotrebljavala i na tim osnovama značajnije povećala konkurentnost privrede. Formiranje novog privatnog sektora po osnovu privatizacije i osnivanja novih preduzeća od najvećeg značaja je za privredni rast i povećanje izvoza, zapošljavanja i životnog standarda.

Ubrzanju privatizacije u 2005. godini doprinele su promene regulative kojima je Agencija za privatizaciju dobila pravo da samostalno raskida ugovor sa kupcem ukoliko ne poštuje odredbe ugovora. Uveden je uslovni otpis državnih potraživanja prema preduzećima koja se privatizuju s mogućnošću da se državni poverioci namire iz privatizacionog prihoda i onemogućeno je da direktor sprečava kotacije akcija svojih preduzeća odbijanjem potpisivanja prospekta.

Proces privatizacije je tekao relativno uspešno, bez većih afera, posebno kad se ima u vidu da je privreda krajem 2000. godine bila u krajnje nepovoljnom stanju posle raspada zemlje i uvođenja međunarodnih sankcija početkom 90-ih i NATO bombardovanja krajem 90-ih godina.

Privatizacija je prešla polovinu puta s dominantnom privatnom svojinom. Predstoji završetak težeg dela privatizacije preduzeća iz grupe za restrukturiranje velikih poslovnih sistema u društvenoj svojini, od kojih će deo završiti u stečaju, kao i tehnički složenija privatizacija javnih republičkih i komunalnih preduzeća kao velikih sistema infrastrukturnog karaktera.

1.2. Restrukturiranje realnog sektora

U proteklih pet godina ekonomske tranzicije velika društvena i javna preduzeća nisu u potpunosti restrukturirana, kako bi imala zadovoljavajuće ekonomske performanse. Ova preduzeća bila su dugogodišnji gubitaši, sa ogromnim obavezama, često sa negativnim kapitalom, konglomerati bez specijalizacije i sa ogromnim viškom zaposlenih. Ona su preživljavala i tokom tranzicije zahvaljujući mekom budžetskom ograničenju, odnosno subvencijama države i topljenju kapitala tih preduzeća, što je bio razlog da se ona restrukturiraju pre privatizacije.

Stanje realnog sektora na početku tranzicije karakterisala je zastarela tehnologija, tržišno neatraktivni proizvodni programi, nekonkurentni proizvodi, nemotivisanost zaposlenih i niska poslovna efikasnost. Zastarele tehnologije, loš menadžment i visoki troškovi kompenzirani su ekonomski neopravdanim povećanjem cena.

Vlada je početkom 2001. godine donela odluku da se restrukturiranje realnog sektora uglavnom prepusti privatnim vlasnicima koji imaju podsticaje za restrukturiranje. Usporeno odvijanje procesa restrukturiranja u proteklih pet godina tranzicije vezano je dobrim delom za disperzovano vlasništvo u kome dominiraju interni deoničari i zadržavanje poslovne uprave preduzeća koja nije omogućavala temeljno restrukturiranje tih preduzeća.

U postupku restrukturiranja radi privatizacije nalaze se 74 velika društvena preduzeća sa preko 155.000 zaposlenih, sa ciljem da se ovi veliki sistemi pripreme za privatizaciju prodajom uspešnim investitorima i da se sačuva što više radnih mesta. S tim u vezi, predviđen je stečaj i likvidacija delova koji nemaju ekonomsku perspektivu. Krajem 2004. godine privatizovana su samo dva preduzeća iz grupe za restrukturiranje. Proces restrukturiranja usporeno se odvijao i zbog ranijeg neefikasnog i dugog stečajnog postupka koji je promenjen usvajanjem novog stečajnog zakonodavstva sredinom 2005. godine. Stečajni postupak preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, koji vodi Agencija za privatizaciju, intenziviran je od juna 2005. godine posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, kojom je uvedena obaveza javnih poverilaca da uslovno otpišu svoja potraživanja prema subjektu privatizacije i ista namire iz sredstava dobijenih od privatizacije. Od tada do danas su restrukturirana i ponuđena na prodaju 33 velika privredna sistema u celini. Istovremeno, iz restrukturiranja je otišlo u stečaj 7 preduzeća.

U periodu od 2001. do 2005. godine usporenom dinamikom se odvijalo restrukturiranje javnih republičkih i lokalnih preduzeća koja pružaju usluge infrastrukturnog karaktera, kao što su električna energija, telekomunikacije i pošta, nafta i gas, železnica, aerodrom i avioprevoz, šume, vode i slično. Tokom 2005. godine došlo je do određenog ubrzanja restrukturiranja republičkih javnih preduzeća u pogledu smanjenja broja zaposlenih, uz otpremnine iz budžetskih sredstava, smanjenja dugova kroz otpis državnih potraživanja i podelu velikih preduzeća na osnovnu i sporedne delatnosti, uz pripreme za njihovu privatizaciju. U proteklih pet godina tranzicije uglavnom je završeno razdvajanje regulatornih od komercijalnih delatnosti, odvajanje sporednih delatnosti, a delimično finansijska konsolidacija i smanjenje broja zaposlenih.

Republička javna preduzeća koja obavljaju delatnosti od javnog interesa zapošljavaju 135.000 ljudi. Prema podacima iz završnih računa javna preduzeća zapošljavaju oko 16% ukupno zaposlenih u privredi Srbije i raspolažu sa oko 30% angažovanih sredstava privrede Srbije, učestvuju u ukupnom prihodu sa oko 17% i sa oko 20% u gubicima privrede Srbije. Nacionalna javna preduzeća i javna komunalna preduzeća na nivou lokalnih zajednica na početku tranzicije bila su u krajnje nepovoljnoj situaciji. Javna preduzeća su obavljala i delatnosti koje nisu bile od javnog interesa (niz pomoćnih i sporednih delatnosti), bila su zaštićena od konkurencije sa depresiranim cenama proizvoda i usluga, što je uslovilo visoke gubitke koji su delom pokrivani subvencijama iz budžeta, a delom su predstavljali kvazi fiskalni deficit. Ova preduzeća su ostvarivala nisku ekonomsku efikasnost i imala ogroman višak zaposlenih i velike obaveze. Javna preduzeća nakon pet godina tranzicije još uvek posluju neefikasno u uslovima neregulisanog monopola i u državnoj svojini, bez strategije privatizacije osnovnih delatnosti.

1.3. Razvoj malih i srednjih preduzeća

Formiranjem Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća na nivou Republike u junu 2001. godine i širenjem mreže ovih agencija na teritoriji cele zemlje, donošenjem Strategije razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva januara 2003. godine i Zakona o Garancijskom fondu u maju 2003. godine stvorene su pravne, institucionalne i strateške osnove za brži razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP).

Od 2001. godine značajno je izmenjen ambijent za poslovanje i razvoj MSPP na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Reformisan je pravni i institucionalni okvir poslovanja malih i srednjih preduzeća (MSP), podignut nivo znanja i sposobnosti za rad u MSP, izgrađene institucije za finansijsku podršku i unapređeno statističko praćenje performansi MSP.

Tabela 26. Razvoj malih i srednjih preduzeća

Izvor: Ministarstvo privrede

Republika Srbija sprovodi politiku razvoja malih i srednjih preduzeća u skladu sa načelima Evropske povelje o maloj privredi (EU Charter for Small Business) i od 2003. godine svake godine ispunjava Upitnik o Povelji.

Vlada je krajem 2005. godine usvojila Plan za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u periodu 2005 - 2007. godine, sa ciljem da se unaprede uslovi za osnivanje i poslovanje malih i srednjih preduzeća i radnji i da se ohrabre investitori i preduzetnici. U toku je priprema operativnog plana unapređenja uslova za kreditiranje preduzetništva, povećanja konkurentnosti i unapređenja preduzetničke infrastrukture. Pripremljen je Predlog zakona o preduzetništvu koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. U takvim uslovima osnovan je značajan broj malih i srednjih preduzeća (68.700) i radnji (217.000), s tim što je broj aktivnih malih srednjih preduzeća od 2001. godine povećan za oko 10%. Udeo malog i srednjeg preduzetništva u BDP procenjuje se na 41-55%, u izvozu na 25-35% i u zapošljavanju na 50-60%. Ovi udeli povećaće se disciplinovanjem postojećeg sektora i podsticanjem novog sektora.

Sektor MSPP suočen je sa skupim i dugotrajnim procedurama dobijanja različitih dozvola i licenci, sa barijerama za ulazak u biznis i za konkurenciju na tržištu, relativno visokim dažbinama koja obeshrabruju registraciju i razvoj poslovanja MSPP, neefikasnim i dugotrajnim rešavanjem poslovnih sporova, neregulisanim uslovima za korišćenje pokretne i nepokretne imovine. Uz to, nedovoljna je fleksibilnost i mobilnost tržišta rada, nedovoljne su pogodnosti za sektor MSPP na tržištu kapitala, krute su procedure javnih nabavki i zaštite životne sredine za MSPP i dr. Sektor MSPP suočen je sa nedovoljnom podrškom obrazovnih institucija na svim nivoima obrazovanja u pogledu razvijanja znanja i sposobnosti za preduzetništvo. Formalno i neformalno obrazovanje nije značajnije razvilo ponudu obrazovnih sadržaja iz preduzetništva kroz nastavne programe, obuku, treninge i seminare, a s druge strane vlasnici i menadžeri MSPP nedovoljno koriste tržište konsalting usluga.

Sektor MSPP koristi kreditne linije Evropske investicione banke i Vlade Italije, finansijsku pomoć Vlade Srbije preko Fonda za razvoj Srbije i Fonda za razvoj AP Vojvodine koji odobravaju povoljne kredite, garancije Garancijskog fonda za deo odobrenih kredita kod poslovnih banaka i kreditiranje samozapošljavanja preko Nacionalne službe zapošljavanja.

1.4. Unapređenje poslovnog okruženja i investicione klime u Srbiji

Vlada je u proteklih pet godina tranzicije u Srbiji posebnu pažnju posvećivala pripremi i donošenju sistemskih zakona kojima se uređuju pojedina područja sistema, u skladu sa pravom EU. U tom pogledu donet je veliki broj zakona, i to:

Tabela 27. Doneti zakoni u periodu od 2001. do 2005. godine

Donetim sistemskim zakonima unapređen je poslovni ambijent i investiciona klima. Ovim zakonima stvorene su pravne i institucionalne osnove za ubrzanje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru. Pored toga, doneti zakoni značajno ubrzavaju proces pristupanja Srbije EU, budući da su usklađeni sa pravnim standardima EU (aquis comounautaire). Time su rešenja iz prava EU u značajnoj meri ugrađena u domaći pravni poredak.

Vlada je u februaru 2005. godine usvojila treći po redu godišnji Akcioni plan za usklađivanje 41 zakona, donošenjem novih ili izmenama postojećih zakona, sa propisima EU, sa nosiocima i rokovima pripreme tih zakona. Dalja harmonizacija domaćih zakonskih i podzakonskih akata odvijaće se u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja na bazi Odluke Saveta EU o uspostavljanju Evropskog partnerstva, sa ciljem da se u 23 oblasti utvrđene Belom knjigom II usklade domaći propisi sa pravnom regulativom EU i time ispuni jedan od uslova za punopravno članstvo u EU. Posebna pažnja posvećuje se usklađivanju propisa koji se odnose na slobodu prometa robe, slobodno kretanje lica, slobodno vršenje usluga i slobodno kretanje kapitala, kao i na zajedničke politike, čime se obezbeđuje usklađenost domaćih propisa koji su značajni za uspostavljanje i funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

1.5. Restrukturiranje finansijskog sektora

Finansijsko tržište. Srbija ima nedovoljno razvijeno i plitko finansijsko tržište. Obeležavaju ga dva pozitivna toka: kontinualna trgovina akcijama i normalizacija prinosa na tržištu obveznica. Tržište kapitala, kao ključni segment finansijskog tržišta Srbije, organizovano je u formi klasične berze osnovane 1989. godine koja je funkcionisala na nestandardan način do 2002. godine bez normalnih pravila ponašanja. Osnovni instrumenti na tržištu kapitala su akcije iz insajderske privatizacije i obveznice emitovane radi isplate stare devizne štednje.

Razvoj tržišta kapitala od 2002. godine obeležava dinamičan rast tržišne kapitalizacije, s tim što je veliki deo ukupne kapitalizacije nelikvidan. Aktivnosti na finansijskom tržištu Srbije adekvatnije prikazuje obim prometa na tom tržištu, kao indikator kretanja na njemu. Ovde je indikativan fenomen pražnjenja tržišta kapitala (nakon preuzimanja preduzeća akcije se povlače sa berze), što će zahtevati jačanje uloge države na tržištu kapitala.

Tabela 28. Promet i struktura prometa HoV na Beogradskoj berzi

Izvor: MFIN i Beogradska berza

Ciklično kretanje obima prometa na finansijskom tržištu uslovljeno je promenom strukture instrumenata kojima se trguje. Tokom 90-tih i 2001. i 2002. godine dominantno se trgovalo komercijalnim zapisima preduzeća i blagajničkim zapisima centralne banke, dok su sa promenom regulative 2003. godine osnovna aktiva na finansijskom tržištu postale akcije i obveznice stare devizne štednje. Kratkoročni instrumenti su tada usmereni na tržište novca, koje je institucionalno uređeno kao međubankarsko tržište. Dominantna aktiva na berzi 2004. i 2005. godine postale su akcije preduzeća i po obimu i po broju transakcija. Do oktobra 2004. godine dominiralo je diskontinualno tržište akcija na kome su individualni vlasnici akcija iz sektora stanovništva prodavali akcije, koje su dobili besplatno u postupku masovne privatizacije, kupcima iz sektora preduzeća koji su formirali značajne pakete akcija preduzeća, što je dovelo do koncentracije vlasništva. Nakon toga opadala je tražnja, promet i cene akcija, jer novi vlasnici nisu prodavali svoje stokove akcija, na što ukazuje razlika između nivoa kapitalizacije i vrednosti prometa na berzanskom tržištu. Pri tome, manjinski vlasnici bili su nedovoljno zaštićeni.

Uvođenjem kontinualnog trgovanja akcijama od oktobra 2004. godine uvećana je ponuda iz skupa individualnih vlasnika akcija iz procesa privatizacije i iz skupa portfolio investitora koji su ranije kupili akcije, a sada ih prodaju radi ostvarivanja kapitalne dobiti. Kontinualno trgovanje doprinelo je povećanju broja transakcija, posebno rastu vrednosti prometa.

Obveznice stare devizne štednje, uvedene u promet u septembru 2002. godine, značajno su uticale na nivo kapitalizacije finansijskog tržišta, obim prometa i likvidnost. Prinosi ovih obveznica na početku su bili visoki i postepeno su se normalizovali. Normalizacija prinosa zabeležena je 2003. godine, a potpuna stabilizacija ročne strukture u 2003. godini na nivou 9,5% - 16,2%, a u 2005. godini na nivou 4,5% - 5,5%. To pokazuje da se normalizuje tržište instrumenata sa fiksnim prinosom. Segmentiranost ovog tržišta i dalje predstavlja ograničavajući faktor produbljivanja tržišta kapitala, s obzirom da se oko 25% ukupnog prometa obveznicama stare devizne štednje obavlja na berzi.

Devizno tržište, kao treći segment finansijskog tržišta, u ovom periodu je funkcionisalo kao međubankarsko tržište, uz prisustvo NBS kao značajnog učesnika i interventa na njemu. Takođe, i ovo tržište je segmentirano jer postoje paralelno tržište efekata i devizno tržište.

Bankarski sektor. U proteklih pet godina ekonomske tranzicije bankarski sektor je intenzivno obnavljan. Rast bankarskog sektora i povećanje njegove efikasnosti obeležavaju ovu delatnost, posebno u 2004. i 2005. godini, uz pojavu rizika u vezi sa kreditnom ekspanzijom. Uprkos brzom rastu depozita, nedovoljan je nivo poverenja prema nacionalnoj valuti i nacionalnom bankarskom sektoru. Na to ukazuje i valutna struktura depozita (67% ukupnih depozita je denominovano u evrima, a 33% u dinarima), kao i ročna struktura depozita (57,4% su depoziti po viđenju, a 36,3% su kratkoročni depoziti). Došlo je do ukrupnjavanja bankarskog sektora kroz proces spajanja, pripajanja i dokapitalizacije, što je uz dolazak stranih banaka kao investitora u bankarski sektor povećalo ponudu i kvalitet bankarskih usluga.

Tabela 29. Broj i struktura finansijskih organizacija

Izvor: MFIN i NBS

Bankarstvo u Srbiji, mereno odnosom ukupne bilansne sume, ukupnih kredita i ukupnih depozita prema BDP, nije veliko u poređenju sa bankarskim sistemima centralne i istočne Evrope. Ubrzan rast nacionalnog bankarstva, posebno kreditna ekspanzija praćena neadekvatnim kriterijumima i internim aktima banaka o proceni sposobnosti dužnika, naročito građana, da izmiruju svoje obaveze u celini i o roku, može u narednom periodu biti jedan od generatora inflacije. Rastuća evroizacija depozita i kredita i preduzete mere monetarne politike povećavaju troškove finansijskog posredovanja, a rizik naplativosti kredita povećava se zbog indeksacije.

Konsolidacija domaćih banaka izvršena na početku tranzicije omogućila je jačanje finansijske pozicije bankarskog sektora i poverenja u banke i poboljšanje bilansne strukture, odnosno povećanje nivoa adekvatnosti kapitala. Uz to, od 2003. godine rasla je likvidnost bankarskog poslovanja, jačala kreditna aktivnost banaka i rasla nominalna vrednost kapitala. Istovremeno, povećavano je učešće privatnog kapitala u bankama sa većinskim vlasništvom stranih lica (42,8% u 2003. godini, 52,7% u 2004. godini i 66,0% u 2005. godini). Država je kao većinski akcionar prodala većinski paket akcija ino bankama u Jubanci (82,7%) za 152 mil. EUR, Kontinental banci (97,9%) za 49,5 mil. EUR i Novosadskoj banci (82,8%) za 73 mil. EUR. Dve banke su same prodale većinski paket akcija ino bankama, i to Delta banka i Eksimbanka. Sa promenom vlasničke strukture banaka poboljšano je upravljanje kapitalom u ovim bankama i ojačana njihova kapitalna osnova. Ukupna bilansna suma i vrednost kapitala bankarskog sektora je povećavana u proteklih pet godina tranzicije, uz čišćenje bilansa od nenaplativih potraživanja i uz prisustvo visokog kreditnog rizika vezanog za nove plasmane banaka. Osnovni rezultati sprovedene konsolidacije bankarskog sektora i strukturnih reformi banaka su veća efikasnost i bolji finansijski rezultati bankarskog sektora, kao i popravljanje kvaliteta bilansne aktive po kriterijumu izloženosti riziku i bolji kvalitet kreditnih portfolija. To je omogućilo dinamičnu kreditnu aktivnost poslovnih banaka prema sektoru privrede i stanovništva. Banke su uspele da mobilišu značajne depozite i da povećaju plasmane uz visoke kamatne marže i da ostvare pozitivan finansijski rezultat.

Sektor osiguranja. U Srbiji je nedovoljno razvijen sektor osiguranja. Na srpskom tržištu osiguranja samo 9,5% od ukupnog osiguranja potiče od životnog osiguranja, dok se u razvijenim zemljama na ove vrste osiguranja odnosi 60% ukupnog osiguranja. O niskom stepenu razvijenosti domaćeg sektora osiguranja svedoči i mali iznos premije po glavi stanovnika (64 USD ili 54 EUR) i nisko učešće naplaćenih premija osiguranja u BDP (2,1%), dok je to učešće u EU 8,4%. U bilansnoj sumi finansijskog sektora banke učestvuju sa 89%, a društva za osiguranje sa 6%.

U prethodne dve godine u sektoru osiguranja uspostavljena je kontrola nad tržištem osiguranja, zabeležen porast premije osiguranja uz blago smanjenu koncentraciju tržišta, sa dominantnim učešćem neživotnih osiguranja i pored rasta životnog osiguranja. Istovremeno, kvalitativnu promenu predstavlja povećanje udela društava u većinskom stranom vlasništvu, posebno u životnim osiguranjima. Zabeležen je i porast tehničkih rezervi, poboljšanje kvaliteta prodajne mreže, a uvedeno je i izveštavanje društava za osiguranje u elektronskoj formi u godišnjoj, kvartalnoj, mesečnoj i dnevnoj periodici. Radi veće stabilnosti i sigurnosti na tržištu osiguranja izvršeno je preciziranje pojmova koji se odnose na pooštravanje uslova za osnivanje društava za osiguranje, bonitet osnivača, preciziranje kriterijuma za plasman sredstava tehničkih rezervi i garantne rezerve društava za osiguranje.

Snažan podsticaj razvoju modernog sektora osiguranja dao je novi Zakon o osiguranju usklađen sa međunarodnim standardima iz oblasti osiguranja. Od posebnog značaja je nadzorna uloga NBS koja izdaje i oduzima dozvole za obavljanje delatnosti osiguranja, i daje i oduzima saglasnost za imenovanje direktora i članova upravnog i nadzornog odbora, kao i na sticanje kvalifikovanog učešća. NBS je oduzela dozvole za rad za 17 osiguravajućih društava, dok je jednom društvu naložila prenos portfelja osiguranja na drugo društvo, 4 društva su dobrovoljno obustavila poslovanje i izvršeno je jedno pripajanje, tako da na srpskom tržištu osiguranja posluje 18 društava za osiguranje (uključujući i društvo kome je naložen prenos portfelja). Od toga 15 društava se bavi poslovima osiguranja, a poslovima reosiguranja 2 društva, dok se 1 društvo bavi poslovima osiguranja i reosiguranja. Životnim osiguranjem se bavi 1 društvo, a neživotnim 8 društava, dok se 7 društava bavi i životnim i neživotnim osiguranjem. Dobrovoljnim penzijskim osiguranjem se bave 3 društva, a 11 društava obaveznim osiguranjem vlasnika motornih vozila. U domaćem vlasništvu je 13 društava, od čega su 2 društva u većinskom državno-društvenom vlasništvu, a 11 društava u privatnom vlasništvu, dok je 5 društava u većinskom stranom vlasništvu.

Tabela 30. Osiguravajuća društva

Izvor: MFIN i NBS

Iako je broj društava za osiguranje smanjen za oko 50%, iz uporednih pokazatelja se vidi da je došlo do značajnih pozitivnih promena na tržištu osiguranja, koje se ogledaju u sledećem: u poređenju sa 2004. godinom porasla je ukupna premija osiguranja za 53%, broj zaposlenih za 35%, blago je poboljšana struktura premije u smislu povećanja, iako skromnog, premije životnog osiguranja sa 6,7% na 9,5%, povećan je obim poslovanja za 51%, kapital za 19% i, što je od izuzetnog značaja za sigurnost i stabilnost sektora, povećane su tehničke rezerve, koje služe za izmirivanje preuzetih obaveza po izdatim polisama za čak 99%. Pored toga, kvalitet ulaganja tehničkih rezervi je poboljšan, u smislu manjeg učešća ulaganja u nekretnine i ulaganja u povezana lica, ali još uvek nije zadovoljavajući, pre svega sa stanovišta ročnosti, ali i kvaliteta i utrživosti. Međutim, ulaganja u nekretnine su rezultat imobilizacije sredstava u prethodnom periodu, kada su ona predstavljala preovlađujući vid ulaganja, i da ovu strukturu nije moguće izmeniti u kratkom roku.

U proteklom periodu NBS je preduzela niz aktivnosti na stabilizaciji i poboljšanju kvaliteta prodajne mreže (oduzete su 133 dozvole za rad pravnim licima - posrednicima i zastupnicima i izdato 59 novih dozvola za rad pravnim licima i preduzetnicima za obavljanje poslova zastupanja ili posredovanja, organizovano je 5 ispitnih rokova za polaganje ispita za sticanje zvanja zastupnika ili posrednika i izdato 2.578 certifikata), na jačanju transparentnosti rada društava za osiguranje (objavljivanje podataka o njihovom poslovanju na sajtu NBS, insistiranje na preciziranju pojedinih uslova životnog osiguranja u smislu obezbeđenja relevantnih i pouzdanih informacija potencijalnom osiguraniku pre potpisivanja ugovora), na vraćanju poverenja javnosti u sektor osiguranja (organizovanje call centra, donošenje propisa o zaštiti potrošača, redovni kontakti sa klijentima i društvima povodom njihovih pritužbi, redovnom ažuriranju sajta, objavljivanju odgovora na pitanja klijenata i javnim saopštenjima). U decembru mesecu 2005. godine započeto je sa poslovima medijacije, objavljena su brojna saopštenja za javnost i upozorenja učesnicima na tržištu povodom nezakonite prodaje polisa osiguranja izdatih od strane inostranih društava za osiguranje, koja ne poseduju dozvole za rad, okončane su aktivnosti na štampanju jedinstvene, zaštićene polise sa hologramom, a u cilju minimiziranja izdavanja duplih polisa i na taj način omogućavanju isplate obaveza i zaštite interesa osiguranika i korisnika osiguranja.

Lizing društva. Tržište finansijskog lizinga u Srbiji, počelo je da se razvija donošenjem Zakona o finansijskom lizingu u maju 2003. godine. Izmenama i dopunama ovog zakona u julu 2005. godine NBS je određena kao institucija nadležna za ovaj sektor. Šire prihvatanje ove usluge na finansijskom tržištu počinje od 2004. godine, a u 2005. godini ostvaren je eksplozivan rast poslovanja lizing društava. Pošto je reč o mladoj finansijskoj delatnosti, u narednom periodu se očekuju kompleksnije usluge i ekspanzija poslovanja po umerenijim stopama. Najveći rizik, kojem je sektor finansijskog lizinga bio izložen, potiče od niskog stepena učešća sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja. Izvori finansiranja davalaca finansijskog lizinga su po osnovu finansiranja u inostranstvu. Pokazatelji poslovanja lizing društava ukazuju na nedovoljno učešće ove finansijske delatnosti u finansiranju privrede.

Tabela 31. Lizing društva

Izvor: NBS

Dobrovoljni penzijski fondovi. Krajem 2005. godine, u okviru reforme penzijskog sistema, donet je Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, usaglašen sa Direktivama EU. Nadzor nad radom društava za upravljanje i penzijskih fondova, kao i donošenje podzakonske regulative, ovim zakonom dato je u ingerenciju NBS. NBS je u zakonski propisanom roku (31. mart 2006. godine) donela svu podzakonsku regulativu, organizovala poseban sektor koji će obavljati poslove nadzora, otvorila internet stranicu na kojoj se objavljuju prezentacije, saopštenja, odgovori na pitanja i druge relevantne informacije iz oblasti dobrovoljnih penzijskih fondova. Do aprila 2006. godine tri društva za osiguranje, koja su se bavila poslovima penzijskog osiguranja i koja su u obavezi da usaglase taj deo svog poslovanja sa ovim zakonom do kraja 2006. godine, dostavila su obaveštenja da će se usaglasiti sa Zakonom tako što će osnovati društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljni penzijski fond i na njega preneti portfelj. Ovaj segment finansijskog sektora treba da doprinese produbljivanju plitkog finansijskog tržišta u Srbiji, time što bi ovi fondovi raspolagali dugoročnim sredstvima za finansiranje, koja će moći da ulažu i u hartije od vrednosti izdate od preduzeća sa dobrim bonitetom, čime bi se moglo uticati da veći broj preduzeća počne da prodaje svoje akcije i hartije na tržištu i time obezbedi dugoročna i jeftinija sredstva za poslovanje. Takođe, razvoj ovog sektora bi doveo i do povećanja konkurencije na finansijskom tržištu.

1.6. Restrukturiranje sektora jačanja ljudskih resursa

Tržište rada i zapošljavanje. Tržište rada u Srbiji karakteriše visoka nezaposlenost, viškovi zaposlenih u društvenim i državnim preduzećima, niska zaposlenost u privatnom sektoru, neusklađena ponuda i tražnja radne snage i njena niska mobilnost.

Visoka stopa registrovane nezaposlenosti (preko 30%) prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje i visoka stopa nezaposlenosti prema Anketi o radnoj snazi (20,8%), uz veliki višak zaposlenih, ukazuje da je u Srbiji prisutna dugotrajna nezaposlenost strukturnog karaktera. U strukturi nezaposlenih lica dominantno je učešće starosne grupe od 15 - 25 godina života, sa stopom nezaposlenosti od oko 45%. Nezaposleni sa završenom srednjom školom čine 66% ukupnog broja nezaposlenih.

Tabela 32. Osnovni pokazatelji zaposlenosti

Izvor: MFIN, RZS i NSZ

Radi smanjenja nezaposlenosti u aprilu 2005. godine doneta je Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005 - 2010. godine, a u prvom polugodištu Akcioni plan zapošljavanja za period 2006 - 2008. godine. Od ključnog značaja za uspostavljanje trenda održivog rasta zaposlenosti je dinamičan i održiv privredni rast zasnovan na rastu domaće štednje i investicija (privatnih i javnih) i na značajnijem prilivu stranih direktnih investicija. Tome će značajno doprineti podsticanje razvoja MSPP, unapređenje poslovne i investicione klime, unapređenje finansijskih podsticaja i podrška programima samozapošljavanja.

Obrazovanje. Srbija i pored razvijene mreže osnovnih škola ima 233.000 potpuno nepismenih stanovnika starijih od 10 godina, što je 3,5% ukupnog stanovništva. Pored toga, obrazovna struktura stanovništva je nepovoljna pri čemu 22% stanovništva ima samo osnovno obrazovanje.

Sistem obrazovanja od 2001. godine modernizuje se u pravcu povećanja njegove efikasnosti i rasta kvaliteta znanja, kako bi se obezbedio veći doprinos obrazovanja privrednom razvoju i društvenom napretku Srbije i njenom približavanju EU. Pri tome, nisu ostvareni značajniji rezultati u decentralizaciji i demokratizaciji obrazovnog sistema i u povezivanju škola sa lokalnim tržištem rada, kao ni u pogledu poboljšanja kvaliteta nastavnih programa i sadržaja obrazovanja, sistema ocenjivanja, stručnog usavršavanja nastavnika, opremanja obrazovnih institucija i uvođenja novih obrazovnih profila.

Program modernizacije i razvoja srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji od 2003. godine podržan je projektom koji realizuje EU, u okviru programa KARDS, kao ogledni program u 55 srednjih stručnih škola u Srbiji.

Naučna istraživanja i razvoj. Istraživački potencijal Srbije čini 35 naučnoistraživačkih organizacija čiji je osnivač Srbija i 80 fakulteta, kao i 45 istraživačkih jedinica u privredi. Ukupan broj istraživača u Srbiji iznosi 8.500 naučnika. Od 2001. godine odvija se proces revitalizacije naučnoistraživačkih kapaciteta i unapređenja inovativne infrastrukture, sa ciljem da se stvori naučno-tehnološka osnova za razvoj inovativne privrede i društva u Srbiji u predstojećoj razvojnoj fazi i da se obezbedi uključivanje srpske nauke u istraživački evropski prostor. Istraživačke grupe iz Srbije uključene su od 2001. godine u program KOST, a od 2002. godine i u VI okvirni program, uključujući i program mobilnosti, kao i u EUREKA program (Evropska inicijativa za unapređenje konkurentnosti).

Naučnoistraživački sistem u Srbiji nije adekvatno povezan sa obrazovnim sistemom i privredom. Pri tome je niska produktivnost naučnoistraživačkog rada, nedovoljna produkcija naučnoistraživačkih rezultata i nezadovoljavajuća primena tih rezultata u proizvodno-tehnološkom sistemu Srbije.

Srbija za istraživanja i razvoj izdvaja veoma mala sredstva. Iz budžeta se godišnje izdvaja 0,4% BDP, a privreda za istraživanja i razvoj izdvaja samo 0,1% BDP, što je znatno niže od Lisabonske preporuke evropskih zemalja da izdvajanja za istraživanja i razvoj iz budžeta dostignu u 2010. godini 3% BDP.

Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakon o inovacionoj delatnosti, koji su doneti, stvaraju osnove za brži i produktivniji razvoj nauke i tehnologije kao ključnih poluga razvoja inovativne privrede i društva u Srbiji.

1.7. Restrukturiranje penzijskog sistema

Srbija je od 2001. godine transformisala državni penzijski sistem zasnovan na principu međugeneracijske solidarnosti i tekućeg finansiranja iz doprinosa za penzijsko osiguranje, a koga čine fond zaposlenih, fond samostalnih delatnosti i fond poljoprivrednika.

U proteklih pet godina tranzicije izvršene su značajne promene u sistemu obaveznog penzijsko-invalidskog osiguranja u pravcu podizanja starosne granice za penzionisanje i promene mehanizma indeksacije penzija. Pored toga, ovaj sistem je fiskalno neodrživ zbog smanjivanja broja stanovnika i povećanja dužine života, nepovoljnog odnosa broja penzionera i broja zaposlenih, neadekvatnog odnosa prosečne zarade i prosečne penzije, visokih dugova prema penzionerima, nedovoljnosti prihoda od doprinosa za finansiranje penzija i visokih transfera iz budžeta za pokriće deficita državnih penzijskih fondova.

Tabela 33. Broj zaposlenih i penzionera i prosečna zarada i penzija

* Nije uključen broj privatnih preduzetnika i broj zaposlenih kod njih.
Izvor: RZS, RFPIOZ i MFIN

Tabela 34. Osnovni pokazatelji RFPIO zaposlenih (u mil. dinara)

_____________________
1 Uključen je stari dug penzionerima
Izvor: MFIN

Paralelno sa reformom prvog stuba, u 2005. godini donet je Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima na bazi koga se uvodi treći stub modernog penzijskog sistema i koji omogućuje uvođenje dobrovoljnih kapitalizovanih penzijskih fondova. U perspektivi se očekuje i uvođenje obaveznih kapitalizovanih fondova (drugi stub).

Državni penzijski fond je reformisan 2001. godine, kada je jednokratno povećana starosna granica za odlazak u penziju za žene sa 55 na 58 godina života i za muškarce sa 60 na 63 godine života. Tada je smanjena stopa doprinosa sa 32% na 19,6% i uvedeno usklađivanje penzija sa rastom zarada i rastom troškova života, prema Švajcarskoj formuli, što je usporilo rast penzija. Reforma ovog fonda nastavljena je 2003. godine, kada je normirano da se iznos penzije određuje prema zaradi u celom radnom veku, čime je uspostavljena čvršća veza između doprinosa i visine penzije. Zbirna stopa doprinosa je povećana sa 19,6% na 20,6%, a u junu 2004. godine je povećana na 22%. Odnos prosečne penzije prema prosečnoj plati smanjen je sa 67,6% u 2001. godini na 65,8% u 2005. godini. Uvedeno je plaćanje doprinosa na sva primanja. Minimalna starosna granica povećana je na 53 godine za sve. Pooštreni su uslovi za sticanje invalidske penzije. Reforma prvog stuba nastavljena je i u 2005. godini, kojom je predviđeno objedinjavanje tri državna fonda, koji će od 1. januara 2008. godine funkcionisati kao jedan fond. Cilj dalje reforme je da se poboljša naplata doprinosa i da se smanje fiksni troškovi isplate penzije. Predviđeno je postepeno podizanje starosne granice sa 58 na 60 godina za žene i sa 63 na 65 godina za muškarce, a koje će se završiti zaključno sa 2010. godinom. Uz to, predviđena je izmena formule za indeksiranje, čime se postepeno prelazi na usklađivanje penzija samo sa troškovima života, zaključno sa 2008. godinom.

1.8. Restrukturiranje sistema zdravstvene zaštite

Srbija je od 2002. godine transformisala sistem obaveznog (državnog) zdravstvenog osiguranja, koga karakteriše potpun obuhvat stanovništva zdravstvenim osiguranjem sa širokim pravima iz zdravstvenog osiguranja, većinsko državno vlasništvo nad objektima i opremom zdravstvenih ustanova i nedovoljno razvijen privatni sektor u zdravstvu.

Tabela 35. Osnovni indikatori zdravstva

Državni sistem zdravstvene delatnosti i posle pet godina tranzicije suočen je sa problemima finansiranja tekućih i kapitalnih rashoda i u velikoj meri je nedostupan starim licima, invalidima, Romima, izbeglim i raseljenim licima. Sistem finansiranja preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje obezbeđuje plate svim zaposlenim i pokriće troškova nege i lečenja, a ne stimuliše efikasnost i kvalitet rada. Zdravstvene ustanove su od 2002. godine poboljšale opremljenost modernom opremom za dijagnostiku i lečenje i snabdevenost lekovima i sanitetskim materijalom uz racionalizaciju potrošnje, posebno lekova. Dostupnost zdravstvenih usluga je povećana usvajanjem liste čekanja za najskuplje intervencije i zakazivanjem za dijagnostičke preglede.

U sistemu zdravstvene zaštite poboljšani su uslovi u pogledu revitalizacije zgrada, modernizacije opreme, snabdevenosti lekovima i potrošnim materijalom i poboljšanja kvaliteta zdravstvenih usluga, dok je sistem zdravstvenog osiguranja ostao neizmenjen. Predstoji unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova kroz akreditaciju zdravstvenih ustanova i programa, licenciranje zdravstvenih radnika, uvođenje modernih zdravstvenih tehnologija, jačanje privatnog sektora u zdravstvu, uvođenje novih mehanizama finansiranja zdravstvenih usluga i motivisanje zdravstvenih radnika.

Dokumenti Zdravstvena politika Srbije i Vizija sistema zdravstvene zaštite u Srbiji urađeni 2002. godine omogućili su otpočinjanje reforme zdravstvenog sektora. U 2004. godini i 2005. godini započet je značajan reformski proces u oblasti zdravstva. Usvojen je paket novih zdravstvenih zakona (Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, Zakon o komorama zdravstvenih radnika i dr.), koji omogućuje ubrzanje reformi u zdravstvenom sektoru. Reforme u zdravstvu je podržala EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju, koja realizuje projekat unapređenja zdravstvene zaštite u Srbiji, sa ciljem da jačaju osnovne funkcije državnog sektora u zdravstvu, da se promoviše zdravlje i prevencija bolesti i povreda, da se razvije elektronski zdravstveni karton i integrisani zdravstveni informacioni sistem kojim se povezuje primarni i sekundarni nivo zdravstvene zaštite. SB i EU putem svojih projekata jačaju kapacitete resornog ministarstva za zdravlje i kapacitete zdravstvenih ustanova sa ciljem da se postignu znanja i sposobnosti za uvođenje novog sistema zdravstvene zaštite.

1.9. Restrukturiranje sistema socijalne i dečije zaštite

Srbija je od 2001. godine poboljšala sistem socijalne zaštite koji obuhvata pomoć siromašnim pojedincima i porodicama, brigu o osetljivim socijalnim grupama i podršku formiranju mladih porodica, uključujući podsticanje rađanja, kao i sistem dečije zaštite.

Sistem socijalne zaštite u Srbiji obezbeđuje socijalnu pomoć porodici koja je usmerena na najsiromašnije (mlade porodice, neškolovana i nezaposlena lica, nesposobni za rad), kao i dečiju zaštitu.

Tabela 36. Osnovni indikatori socijalne i dečije zaštite

Sistem socijalne zaštite nije u mogućnosti da finansira potreban nivo zaštite za veliki broj siromašnog stanovništva, a nedovoljno je razvijena i socijalna politika prema ugroženim grupama. Na početku tranzicije obezbeđeno je vraćanje nagomilanih dugova, redovnost isplata i popravljanje stanja u domovima za smeštaj. Istovremeno, formulisana je reforma sistema socijalne zaštite zasnovana na racionalizaciji sredstava, usklađivanju socijalne zaštite sa budžetskim mogućnostima i targetiranju socijalnih transfera na ugrožene socijalne grupe. Usluge u socijalnoj zaštiti su decentralizovane i uključile su nevladin sektor. Time su postavljene nove osnove reforme sistema socijalne zaštite i socijalne sigurnosti. U okviru toga ostvaren je napredak u dečijoj zaštiti.

2. Strukturne reforme u periodu od 2007. do 2009. godine

2.1. Strukturne reforme i pridruživanje Srbije EU

Uključivanje Srbije u proces stabilizacije i pridruživanja EU i sprovođenje druge faze strukturnih reformi su međuzavisni procesi koji približavaju Srbiju razvijenim evropskim zemljama i obezbeđuju povećanje nivoa razvijenosti, smanjenje nezaposlenosti i povećanje standarda stanovništva. U naredne tri godine Srbija će učiniti ključne korake na putu od tranzicione zemlje do članice EU.

Nacionalnom strategijom Srbije za pristupanje Srbije EU, koju je Vlada usvojila juna 2005. godine, utvrđeno je da ulazak u EU predstavlja strateško opredeljenje Srbije koje počiva na širokom političkom i socijalnom konsenzusu. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU podrazumeva ne samo harmonizaciju postojećih propisa i prilagođavanje ponašanja pravilima koja važe u EU, već i sveobuhvatnu političku, ekonomsku i socijalnu transformaciju, u skladu sa političkim i ekonomskim zahtevima koje postavlja EU. Očekuje se da će se u Srbiji kad postane kandidat za članstvo u EU ubrzano odvijati proces stabilizacije i pridruživanja EU i tranzicioni procesi.

Priprema Srbije za pridruživanje EU odvijaće se u skladu sa kriterijumima koji su postavljeni Procesom stabilizacije i pridruživanja (PSP), kopenhagenskim kriterijumima i pravnim tekovinama EU. U tom smislu, ispunjavanje političkih i ekonomskih uslova za ulazak u EU, odnosno realizacija strateških opredeljenja i zadataka utvrđenih Nacionalnom strategijom pridruživanja EU i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU, čije se zaključivanje očekuje u 2007. godini, biće osnovno polazište za utvrđivanje Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za sve naredne godine do učlanjenja Srbije u EU i predstavljaće ključni elemenat unutrašnje transformacije privrede i društva Srbije, u skladu sa standardima EU.

Stoga se u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za period 2007-2009. godina u ovoj tački prikazuju političke, pravne i ekonomske transformacije Srbije radi boljeg poznavanja suštine i obima poslova vezanih za evropske integracije i efikasnije i brže unutrašnje transformacije Srbije na putu ka EU.

Evropsko partnerstvo. Savet EU doneo je 30. januara 2006. godine Odluku o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom, uključujući Kosovo, koja je stupila na snagu 7. februara 2006. godine objavljivanjem u Službenom listu Evropske zajednice. Ovaj dokument predstavlja spisak političkih, pravnih, ekonomskih i sektorskih prioriteta, podeljenih u kratkoročne (1 do 2 godine) i srednjoročne (3 do 4 godine). Stepen ispunjenosti prioriteta predstavlja osnov za ocenjivanje napretka Republike Srbije u procesu evropskih integracija, a koje vrši Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima. Višegodišnji indikativni programski dokument, kao i Višegodišnji indikativni finansijski okvir su dokumenta koja utvrđuju ciljeve, očekivane rezultate, preduslove i finansijsku alokaciju sredstava prema sektorima.

Konkretni zahtevi se odnose na temeljne zakonodavne i institucionalne reforme u oblastima demokratije i vladavine prava i zaštite ljudskih i manjinskih prava, angažovanje i produbljivanje saradnje u regionu, ispunjavanje međunarodnih obaveza, ekonomske reforme i usvajanje evropskih standarda u oblasti sektorskih politika. Dosledno sprovođenje obaveza iz ovog dokumenta omogućiće ubrzavanje procesa približavanja Srbije EU, u čemu će najvažniju ulogu imati Vladin Plan za sprovođenje prioriteta iz Evropskog partnerstva, u kome će biti jasno podeljene nadležnosti i odgovornost za implementaciju. Ključni kriterijum Evropske komisije prilikom ocenjivanja reformskog napretka jedne zemlje je sprovođenje zakona, za šta se u budžetima za naredne godine moraju obezbediti dovoljna sredstva.

U Evropskom partnerstvu su utvrđeni zahtevi koji se odnose na ekonomsku i fiskalnu politiku, i to:

- održati makroekonomsku stabilnost (izvršiti fiskalna prilagođavanja u cilju smanjenja spoljnog debalansa, smanjiti inflatorne pritiske, voditi opreznu monetarnu politiku, uz odgovarajuću politiku kursa, sprovoditi čvrstu politiku zarada u javnom sektoru, nadgledati brzu ekspanziju kredita i prilagoditi mere opreza, reformisati penzijski sistem, nastaviti sa reformom sistema zdravstvenog osiguranja);

- nastaviti sa formalizacijom sive ekonomije i proširiti poresku bazu kroz primenu sistema upravljanja javnim rashodima i sveobuhvatnu poresku politiku sa manje izuzeća i nižim stopama, posebno onih iz rada, unaprediti proces pripreme i sprovođenja budžeta, ustanoviti odgovarajuće procedure za onemogućavanje pronevera domaćih i stranih fondova;

- ubrzati restrukturiranje i privatizaciju velikih državnih i društvenih preduzeća, obezbediti raspoređivanje dovoljnih budžetskih sredstava za troškove viška zaposlenih i restrukturiranje preduzeća;

- dovršiti reformu bankarskog sektora, posebno privatizaciju državnih banaka, nastaviti restrukturiranje i privatizaciju sektora osiguranja;

- reformisati sistem administrativnih cena, naročito dodatno prilagoditi cene energenata;

- sprovesti zemljišne reforme, pripremiti i sprovesti zakonodavstvo o katastru, dozvoliti privatno vlasništvo nad gradskim zemljištem;

- reformisati tržište rada, rasporediti dovoljan broj ljudskih i finansijskih resursa za sprovođenje ekonomske politike;

- nastaviti sa prilagođavanjem spoljnotrgovinskog režima autonomnim trgovinskim merama EU, pravilima STO i budućem Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju;

- unaprediti poslovno okruženje donošenjem i primenom sistemskih zakona;

- modernizovati sistem obrazovanja i unaprediti istraživačku i inovativnu politiku.

Upravljanje fondovima Evropske unije. Zemlje koje se nalaze u procesu evropskih integracija moraju da izvrše odgovarajuće promene svojih institucija i propisa i da izvrše obuku velikog broja državnih službenika, kako bi osposobile svoje državne administracije da koriste budžetska sredstva Evropske komisije pod uslovima i propisima koji važe u svim zemljama članicama EU. Ovaj posao za Srbiju postaje tim važniji jer je Evropska komisija donela odluku da Evropska agencija za rekonstrukciju, koja sada vrši te poslove, prestaje sa radom 31. decembra 2008. godine. Za projektovani budžet od 2007. do 2013. godine uvodi se novi finansijski instrument koji predviđa da sve zemlje u procesu pridruživanja EU moraju ojačati svoje administracije radi preuzimanja novih poslova u okviru decentralizacije sistema upravljanja fondovima EU. Međutim, ispunjenje svih neophodnih uslova za preuzimanje vodeće uloge u procesu programiranja i realizacije sredstava pomoći EU otežavaju institucionalna ograničenja i nedostatak kapaciteta u resornim ministarstvima za planiranje i nadzor realizacije, kao i nedovoljna povezanost planiranja prioriteta, nacionalnog budžeta i eksternih fondova.

Povećani izazovi i zahtevi u procesu evropskih integracija podrazumevaju uspostavljanje odgovarajućih kapaciteta u okviru državnih institucija. Iskustva drugih zemalja pokazuju da je za proces uspostavljanja institucija decentralizovanog sistema upravljanja (DIS) fondovima EU potrebno od 2 do 3 godine. Članom 164. Uredbe Saveta (EZ, Euratom) br. 1605/2002 od 25. juna 2002. godine, o finansijskoj uredbi koja se primenjuje na zajednički budžet Evropske zajednice definisano je da Evropska komisija može da prenese, u potpunosti ili delimično, upravljanje fondovima, te da odluči o stepenu decentralizacije, ako su zadovoljeni sledeći preduslovi:

- jasna podela nadležnosti između referenta za administrativna ovlašćenja i referenta za programska ovlašćenja;

- postojanje efektivnog sistema interne kontrole i upravljačkih operacija;

- posebne procedure i računi za fondove evropskih zajednica;

- postojanje nacionalne nezavisne revizorske institucije;

- transparentne i nediskriminatorne procedure nabavki.

Za uspostavljanje decentralizovanog sistema upravljanja potrebno je imenovanje nosilaca pojedinih odgovornosti i izgradnja posebnih jedinica u postojećim institucijama, i to:

Nacionalni fond (National Fund - NF) kojim rukovodi državni službenik nadležan za overavanje (National Authorising Officer-NAO).

Nacionalni fond je kanal za protok sredstava Evropske unije. Nacionalnim fondom rukovodi državni službenik, sa posebnim ovlašćenjem za overavanje (NAO), koji je odgovoran za celokupno finansijsko upravljanje predpristupnim sredstvima EU.

Sredstva koja se dobijaju od Evropske komisije moraju biti razdvojena od ostalih budžetskih sredstava i stavljena na poseban bankovni račun određene banke. S tog bankovnog računa NAO je ovlašćen da, zajedno s računovođom nacionalnog fonda, vrši prenos sredstava na podračune putem kojih CFCU isplaćuje naknade izvođačima radova.

Centralna jedinica za ugovaranje i finansiranje (Central Financing and Contranting Unit - CFCU) kojom rukovodi državni službenik za overavanje programa (Programme Authorising Officer-PAO).

CFCU je agencija za implementaciju, koja blisko sarađuje s ostalim ministarstvima i agencijama koje su korisnici projekata. Obaveza CFCU-a je: organizovanje javnih nabavki/tendera, zaključivanje ugovora, izrada budžeta i isplata sredstava Evropske unije.

PAO je odgovoran za efikasnu realizaciju programa, efektivno i efikasno trošenje sredstava i poštovanje principa finansijskog upravljanja, uključujući i pridržavanje tenderske procedure i procedure zaključivanja ugovora, te praćenje realizacije projekta.

Nacionalni koordinator pomoći (National Aid Coordinator-NAC)

NAC je odgovoran za koordinaciju, kako na nivou programiranja u smislu utvrđivanja i formulisanja projekata, tako i na nivou praćenja i ocene korišćenja predpristupnih fondova. Takođe, NAC vrši koordinaciju programiranja s ostalim donatorskim programima, daje komentare i savete na predloge idejnih projekata (kontrola kvaliteta), upućuje idejne projekte na uvid Evropskoj komisiji, upućuje komentare korisnicima na koje se odnose, obavlja konačnu proveru kvaliteta projektnih formulacija.

Jedinica za sprovođenje programa (Project Implementation Unit-PIU) i državni službenik za programe pomoći (Senior Programme Officer-SPO).

Jedinica za sprovođenje programa i državni službenici za programe pomoći nalaze se u resornim ministarstvima. Njihovi glavni zadaci su: učešće u utvrđivanju i formulisanju potrebne pomoći, izrada i odobravanje projektnog zadatka i idejnih projekata, kao i praćenje realizacije projekta uz blisku saradnju s izvođačem radova.

Analiza ekonomskih efekata harmonizacije. Članstvo u EU zahteva od državne administracije da uzme aktivno učešće u harmonizaciji domaćeg zakonskog okvira sa acquis communautaire. Državni službenici trebalo bi da odgovore na zahteve koji se pred njih postavljaju u procesu harmonizacije i da na adekvatan način procene kakav bi uticaj ovaj proces mogao da proizvede na pojedine privredne grane.

U specifičnom kontekstu evropske integracije, ciljevi procene uticaja sastoje se u tome da se Vladi i drugim zainteresovanim stranama pruže informacije o političkom, ekonomskom i socijalnom uticaju usvajanja praktičnih politika EU ili pojedinih uredbi i uputstava. U idealnom slučaju, rezultati bi mogli da budu dati u kvantitativnim procenama neto troškova za različite finansijske sektore - državni budžet, budžete lokalnih samouprava, privatni sektor, potrošače, s tim što i kvalitativne informacije mogu imati veliki praktični značaj u nedostatku kvantitativnih.

Imajući u vidu ciljeve Srbije u procesu evropske integracije, planirano je uvođenje Analize uticaja usaglašavanja sa acquis communautaire u narednom periodu. Analiza uticaja biće od pomoći resornim ministarstvima prilikom efikasnog i delotvornog određivanja prioriteta usvajanja i implementacije acquis, izgradnje institucija, priprema pregovaračkih pozicija i prenošenja informacija od značaja zainteresovanim stranama.

Sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Od dana potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija će biti u obavezi da postupno vrši usklađivanje zakonodavstva u određenim oblastima, prvenstveno područjima unutrašnjeg tržišta, kao što su konkurencija, državna pomoć, javne nabavke, zaštita potrošača, intelektualna svojina, standardizacija, akreditacija, metrologija i tehnički propisi. Pored toga, potpisivanjem Sporazuma Srbija će se obavezati i na efektivnu primenu zakona, što je novina u odnosu na prethodne sporazume (Makedonija, Hrvatska).

Bez obzira što trenutno ne postoji zakonska obaveza Srbije da usklađuje svoje propise sa propisima EU, opredeljenje za članstvo u EU i obim posla koji predstoji nalažu hitno organizovanje formalnog procesa usklađivanja zakona. Poželjno je da svi zakoni koji se donose budu u skladu sa propisima EU, ukoliko ekonomski razlozi ne nalažu drugačije rešenje. Potrebno je ukloniti ili izmeniti zakone koji su u suprotnosti sa propisima EU ili predstavljaju grubo kršenje standarda EU i time otežavaju ekonomsku i drugu komunikaciju sa Unijom.

Imajući to u vidu, mogu se izdvojiti prioritetne oblasti i obaveze koje treba realizovati nakon potpisivanja SSP-a, a samim tim i potrebe za investiranjem u cilju realizacije preuzetih obaveza, i to:

- konkurencija - sprovođenje Zakona o zaštiti konkurencije u smislu konstituisanja Komisije za zaštitu konkurencije (ljudski resursi, infrastruktura, obuka po potrebi); rok - odmah po stupanju na snagu Prelaznog sporazuma;

- izrada planova restrukturiranja javnih preduzeća (PTT, NIS, ŽTP) do kraja pregovora i sprovođenje njihovog restrukturiranja, kako bi ona mogla da izdrže konkurenciju EU u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma;

- državna pomoć - usvajanje zakona o kontroli državne pomoći i njegovo sprovođenje; sprovođenje ovog zakona podrazumeva i ustanovljenje Komisije za kontrolu državne pomoći (ljudski resursi, infrastruktura, obuka o individualnoj državnoj pomoći i šemama državne pomoći,), u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma;

- usklađivanje postojećih šema pomoći sa evropskim standardima u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma;

- izrada regionalnih mapa u skladu sa NUTS II (Standardne nomenklature prostornih jedinica za statistiku - SNJP/Nomenclature des Unites Territoriales Statistiqes-NUTS) metodologijom, kako bi Republika Srbija počela da primenjuje član 87 (3) Rimskog ugovora, u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma;

- javne nabavke - izmene i dopune postojećeg Zakona o javnim nabavkama, jačanje kapaciteta Komisije za zaštitu ponuđača, kako bi se omogućilo njeno efektivno funkcionisanje u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu SSP-a;

- zaštita potrošača - biće neophodne dopune postojećeg zakona kako bi se postigla potpuna usaglašenost sa evropskim standardima (vansudska zaštita prava potrošača, adekvatnija/bolja strukturiranost organizacija za zaštitu potrošača u cilju postizanja njihovog efikasnog funkcionisanja);

- intelektualna svojina - neophodno je sprovođenje seta donetih zakona koje podrazumeva pripremu resornih službi (carina za postupanje na granici, tržišna inspekcija, sudovi) za postupanje u slučajevima povrede prava intelektualne svojine. Priprema obuhvata adekvatnu obuku službi, obezbeđenje potrebne infrastrukture, uključujući izgradnju neophodnih baza podataka, u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma;

- standardizacija, akreditacija, metrologija i tehnički propisi - neophodno je obezbediti sprovođenje četiri zakona iz ove oblasti.

Izgradnja institucija i obuka državnih službenika u procesu evropskih integracija. Najznačajnije aktivnosti u Procesu stabilizacije i pridruživanja EU su pregovori o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i njegovo sprovođenje. S obzirom na kompleksnost SSP i činjenicu da novi zakonodavni okvir mora biti efikasno primenjivan, neophodno je povećati kapacitet državne uprave za realizaciju ovih poslova. Jačanje institucionalnog kapaciteta podrazumeva bolju koordinaciju poslova evropskih integracija, dalje osnaživanje vertikalnih kapaciteta državne uprave i njenu bolju koordinaciju sa horizontalnim nivoom sistema državne uprave, te osnivanje i jačanje institucija neophodnih za sprovođenje pravnih tekovina EU. Značaj ovog pitanja posebno je naglašen već u toku pregovora o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, s obzirom na činjenicu da se istovremeno sa pregovaranjem svakog od poglavlja Sporazuma analiziraju i procenjuju administrativni kapaciteti za sprovođenje preuzetih obaveza.

U nameri da spremno dočeka pregovore i primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kancelarija za pridruživanje EU, u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao nosiocem reforme državne uprave Srbije i drugim nadležnim ministarstvima i posebnim organizacijama, pripremila je Akcioni plan za jačanje institucionalne sposobnosti za preuzimanje obaveza u procesu evropskih integracija. Od posebnog značaja za Republiku Srbiju je jačanje administrativnih kapaciteta koji će stvoriti pogodne uslove i podržati prilagođavanje srpske privrede uslovima i propisima kojima je regulisano unutrašnje tržište EU. Jedan od najvažnijih segmenata Akcionog plana su finansijska sredstva neophodna za ustanovljavanje novih i jačanje postojećih institucija. Za sprovođenje predviđenih institucionalnih mera neophodno je precizno utvrditi finansijske izvore, prioritet i dinamiku njihovog angažovanja. Brzina integrisanja Srbije u EU zavisiće u velikoj meri i od brzine kojom će biti izgrađeni adekvatni institucionalni kapaciteti koji će garantovati primenu harmonizovanog zakonodavstva.

Važan element jačanja administrativnih kapaciteta je obuka državnih službenika o EU. S obzirom na iskustva država-članica i kandidata za članstvo u EU, Srbiji će biti potrebni dobro obučeni, efikasni i stručni službenici u državnoj upravi, kako bi uspešno pregovarala i sprovela SSP i pripremila se za ovaj proces. Sve zemlje u ovom procesu preduzele su obimnu i dugoročnu obuku državnih službenika, koja se odvijala uporedo sa reformom same državne uprave i podrazumevala je kontinuirano usavršavanje, kao pravo i obavezu zaposlenih u državnoj upravi. Ova obuka po svojoj prirodi mora biti opšta i usko stručna i zahteva odgovarajuća sredstva za njenu pripremu i realizaciju.

Pored ove obuke, koja treba da obuhvati postojeće kapacitete u državnoj upravi, potrebno je sistematski i dugoročno obezbediti adekvatno popunjavanje ministarstava i posebnih organizacija i službi Vlade. Nakon potpisivanja SSP pojaviće se velike potrebe za specifičnim novim znanjima, kako bi se uspešno ispunile obaveze iz sporazuma i kasnije prilagodio pravni sistem i institucionalni okvir zahtevima članstva u EU. U ovom cilju potrebno je ustanoviti Fond za stipendiranje jednogodišnjih specijalističkih studija o EU u inostranstvu. Ovakav fond su formirale sve zemlje koje su pristupale EU, imaju ih i stare članice EU, a njihovi korisnici su u obavezi da po uspešno završenim studijima rade pet godina u državnoj administraciji.

Komunikacione aktivnosti u procesu evropskih integracija. Jedan od osnovnih delova procesa stabilizacije i pridruživanja EU je i redovno informisanje građana o značaju i očekivanim rezultatima ovog procesa koji će imati direktan uticaj na njihov život. U decembru 2004. godine usvojena je Strategija komunikacije Vlade Srbije o Procesu stabilizacije i pridruživanja EU. Strategija predstavlja opšti okvir osmišljen sa ciljem da građanima Srbije približi Proces stabilizacije i pridruživanja EU, kao i reforme koje se sprovode u okviru ovog procesa. Glavni strateški cilj programa komunikacije jeste da se obezbedi da građani budu upoznati sa procesom stabilizacije i pridruživanja i reformama privrede i društva koje on podrazumeva, da shvate opšte ciljeve pridruživanja EU, dobiju uravnoteženo mišljenje u vezi sa njegovim posledicama i da raspolažu sa dovoljno pouzdanih informacija, kako bi preuzeli svoju ulogu i obaveze u okviru PSP. Ovi napori mogu biti uspešni samo ako svi učesnici u procesu pridruživanja EU prepoznaju i prihvate svoju ulogu.

Strategija komunikacije se sprovodi izradom godišnjih akcionih planova komunikacionih aktivnosti Kancelarije za pridruživanje EU. U toku 2006. godine aktivnosti će biti implementirane uz podršku Evropske agencije za rekonstrukciju iz sredstava programa KARDS. Strategija komunikacije predviđa stalno unapređivanje i prilagođavanje aktivnosti u vezi sa informisanjem građana o procesu pristupanja EU, do i nakon pristupanja EU.

Kancelarija za pridruživanje EU u narednom periodu pokrenuće i koordinirati komunikacione aktivnosti čiji će osnovni cilj biti objektivno informisanje inostranih medija, institucija EU i uticajnih pojedinaca o procesu pridruživanja EU i reformama koje se sprovode u okviru ovog procesa i unapređivanje slike o Srbiji u EU.

U narednom periodu obezbediće se finansijska sredstva kako bi se sačinila i sprovela komunikaciona strategija (i eventualno lobi kampanja), kojom bi se pristupilo sistematskom izveštavanju evropske javnosti, institucija EU i uticajnih organizacija i pojedinaca o obimu, značaju i rezultatima reformi koje Srbija sprovodi na putu ka EU.

Prevođenje pravnih tekovina EU (Acquis communataire) ima poseban značaj u procesu pridruživanja EU. Dobro poznavanje pravnih akata EU značajno je za proces harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali prevođenje pravnih tekovina ima i drugi ne manje važan razlog, odnosno onog trenutka kada država kandidat postaje država članica njen jezik postaje jedan od zvaničnih jezika EU i acquis communataire se u celosti objavljuje u Službenom listu Evropske zajednice na jeziku novopridružene države članice.

Imajući u vidu značaj prevođenja u procesu pridruživanja, zatim obimnost komunitarnog prava (oko 150.000 strana teksta), kao i potrebu visokog kvaliteta prevoda neophodno je nakon zaključenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ovom procesu pristupiti na vrlo ozbiljan i sistematičan način, što podrazumeva i obezbeđenje značajnih finansijskih sredstava.

2.2. Politike u funkciji integracije privrede Srbije u tržište EU

Srbija će sa zaključivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU preuzeti obavezu da postupno prilagodi svoju privredu pravilima EU, koja se odnose na slobodu kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi. U tom cilju utvrđivaće se i voditi efikasne politike za integraciju srpske privrede u unutrašnje tržište EU, kao što su politika konkurencije, politika državne pomoći, politika javnih nabavki i politike u oblasti standardizacije proizvoda, intelektualne svojine i zaštite potrošača.

2.2.1. Politika konkurencije

Efikasna nacionalna politika konkurencije i kompatibilni zakoni i drugi propisi o zaštiti konkurencije su bitan uslov za pristupanje zemalja kandidata EU.

Srbija je donela Zakon o zaštiti konkurencije krajem septembra 2005. godine usklađen sa standardima EU i izrađuje delotvorne institucije za njegovo sprovođenje, kao važan elemenat za uspostavljanje efikasnog tržišnog mehanizma i povećanja ekonomske efikasnosti. Cilj je stvaranje konkurentske tržišne strukture i zaštita konkurencije od sporazuma kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija, od zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu i od negativnih efekata konkurencije.

Posebna pažnja posvetiće se funkcionisanju Komisije za zaštitu konkurencije, kao samostalnog i nezavisnog tela koje za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Komisija će kao regulatorno telo onemogućavati narušavanje konkurentskog ambijenta.

Celovit zakonodavni okvir i institucionalna struktura za donošenje i sprovođenje politike konkurencije su bitne pretpostavke za povećanje konkurentnosti privrede Srbije.

Prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti za 2005. godinu srpska privreda je po konkurentnosti zauzela 80. mesto od 117 analiziranih zemalja, dok je 2004. godine zauzimala 89. mesto. Uprkos povećanju konkurentnosti, Srbija još uvek znatno zaostaje za novim kandidatima za članove EU (Bugarskom, Hrvatskom i Rumunijom, koje su zauzele 58, 62. i 67. mesto, respektivno). Na lošijem mestu od Srbije su Makedonija, BiH i Albanija - 85, 95. i 100. mesto. Najnoviji Globalni izveštaj o konkurentnosti u 2006. godini Svetskog ekonomskog foruma na bazi komparativne analize faktora koji utiču na ekonomsku konkurentnost i privredni rast, svrstao je Srbiju na 87. mesto na rang listi 125 zemalja sveta.

Radi poboljšanja konkurentnosti, kao glavnog cilja ekonomske politike u srednjoročnom periodu, sprovodiće se mere za podizanje konkurentnosti privrede Srbije na nivo približan zemljama EU, u tri osnovna pravca: poboljšanje poslovnog okruženja za poslovanje preduzeća; jačanje institucionalnog i pravnog sistema zemlje; podizanje tehnološkog kapaciteta zemlje.

Radi uspostavljanja stimulativnog makroekonomskog okruženja i stabilnosti, koje su od velikog značaja za konkurentnost privrede, preduzimaće se sledeće aktivnosti:

- unapređenje poslovnog ambijenta za poslovanje privrede, što će uz unapređenje poslovne i investicione klime, doprineti većem prilivu stranih i domaćih, a posebno greenfield investicija;

- održavanje makroekonomske stabilnosti, pri čemu će veliku ulogu odigrati smanjenje inflacije na 4,5% u 2009. godini i smanjenje javne potrošnje, a kao posledica postignute makroekonomske stabilnosti povećaće se kreditni rejting zemlje, što će biti dalji podsticaj potencijalnim investitorima da ulažu u Srbiju;

- ubrzaće se restrukturiranje i privatizacija privrede, kao neophodan uslov rasta BDP i naročito izvoza. Do kraja 2007. godine završiće se privatizacija društvenih preduzeća, a restrukturiranje velikih društvenih i javnih preduzeća do kraja 2008. godine;

- sprovodiće se mere koje će podsticati dalji rast nacionalne stope štednje; rast stope štednje će imati dvostruki efekat na privredu Srbije; ova mera će sa jedne strane, uz suficit u budžetu, doprineti smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, a sa druge će, kroz veću ponudu na finansijskom tržištu, smanjiti cenu novca, odnosno kamatnu stopu;

- politika deviznog kursa biće usmerena na povećanje konkurentnosti privrede Srbije, vodeći računa da ova politika ne ugrozi makroekonomsku stabilnost zemlje;

- uspostaviće se zona slobodne trgovine u regionu jugoistočne Evrope, što će biti od velikog značaja za jačanje konkurentnosti i izvoznih mogućnosti srpske privrede;

- ubrzaće se rast sektora malih i srednjih preduzeća i povećaće se udeo privatnog sektora u stvaranju BDP sa sadašnjih 45 na 70%;

- povećaće se kvalitet upravljanja javnim rashodima što će, kroz racionalizaciju i povećanje efikasnosti državne uprave, doprineti smanjenju rashoda države i smanjenju administrativnih troškova privrede;

- povećaće se ulaganja u infrastrukturu, što će doprineti smanjenju troškova transporta i komunikacija u srednjoročnom periodu;

- nastaviće se podsticaji izvozu i s tim u vezi ohrabrivati razvoj klastera i faktoringa, kao novog vida finansiranja izvoza i važnog oblika necenovne konkurentnosti, što će ojačati konkurentsku poziciju srpskih preduzeća na inostranom tržištu.

Radi povećanja konkurentnosti privrede Srbije od velike važnosti biće jačanje pravnog i institucionalnog sistema zemlje kroz sledeće aktivnosti:

- nastaviće se donošenje sistemskih zakona i obezbediće se njihova primena kroz unapređenje institucija i povećanje administrativnog kapaciteta, ubrzaće se reforma pravnog sistema i uspostavljanje vladavine prava;

- sprovodiće se efikasnija borba protiv korupcije i organizovanog kriminala;

- obezbediće se zaštita vlasničkih prava i prava intelektualne svojine, što će smanjiti troškove koji nastaju zbog nejasnih i nerešenih svojinskih odnosa i pravne nesigurnosti;

- povećaće se efikasnost korporativnog upravljanja, a u skladu sa tim naročita pažnja biće posvećena računovodstvenom izveštavanju i zaštiti malih akcionara;

- sprovodiće se aktivna antimonopolska politika, koja će povećati konkurentnost i efikasnost privrede Srbije;

- smanjiće se mogućnost favorizovanja odlukama činovnika kroz jačanje državne administracije;

- jačanje tržišta kapitala, rada i roba, posebno tržišta kapitala koje će doprineti povećanju nacionalne stope štednje i posledično smanjenju troškova pozajmljivanja, kao i fleksibilnog tržišta rada koje će uticati na rast zaposlenosti;

- implementacija Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja i za povećanje konkurentnosti i izvoza;

- usvajanje strategije za povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede Srbije, koje se očekuje do kraja 2006. godine, i njena implementacija, a na osnovu Zaključka Vlade od 15. decembra 2005. godine.

Radi povećanja tehnološkog kapaciteta privrede, kao ključnog uslova za rast konkurentnosti preduzimaće se sledeće aktivnosti:

- podsticaće se priliv stranih direktnih investicija koje sa sobom donose visoku tehnologiju i napredna znanja;

- poboljšaće se obrazovni sistem zemlje i povećati investicije u obrazovanje, razvoj ljudskog kapitala i razvoj privrede zasnovane na znanju;

- povećaće se udeo ulaganja u istraživanje i razvoj u BDP i podsticati preduzeća da investiraju u ovu oblast;

- povećaće se inovativnost privrede kao značajan uslov za podizanje njenog tehnološkog nivoa, posebno izvoznog sektora koji može da izdrži konkurenciju na tržištu EU. U tom pogledu, posebna pažnja posvetiće se inoviranju proizvoda i usluga, povećanju njihovog kvaliteta i uvođenju novih proizvoda;

- stimulisanje preduzeća da unapređuju necenovne faktore konkurentnosti (kvalitet proizvoda i usluga, dizajn, servis, primena svetskih standarda kvaliteta i drugo).

2.2.2. Osnove politike državne pomoći

Utvrđivanje i sprovođenje politike državne pomoći predstavlja značajan instrument ekonomske politike i jedan od preduslova za pristupanje STO i EU. Uprava za trezor, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, nosilac je poslova evidentiranja i praćenja državne pomoći. Pored toga, Upravi za trezor povereni su i poslovi vezani za uspostavljanje zakonodavnog okvira u oblasti kontrole državne pomoći.

U prethodnom periodu politika državne pomoći bila je usmerena na sledeće:

- izvršen je popis vrsta i obima državne pomoći Republike Srbije, što je u skladu sa zahtevima EU i dobra je polazna pretpostavka za dalji rad u ovoj oblasti;

- pripremljen je radni Nacrt zakona o kontroli državne pomoći;

- sačinjeni su novi obrasci za prikupljanje podataka o dodeljenoj državnoj pomoći;

- pripremljen je tekst revidiranog i ažuriranog Izveštaja o popisu vrsta i obima državne pomoći u Republici Srbiji za 2003. i 2004. godinu, koji je Vlada usvojila;

- pripremljen je Nacrt izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji u 2005. godini, koji je metodološki, u najvećoj mogućoj meri, usaglašen sa metodologijom Evropske komisije u oblasti izveštavanja i koji će biti dostavljen Vladi na usvajanje.

Osnovni pravci politike državne pomoći u narednom periodu biće utvrđivani u skladu sa zakonodavnom regulativom EU, odnosno obavezama sadržanim u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i rokovima za njihovo sprovođenje. U skladu sa postignutim dogovorima u okviru pregovora o SSP, Republika Srbija ispunjava uslov za status regiona "A" u periodu od 5 godina od dana stupanja na snagu SSP. To je posebna povoljnost koja podrazumeva primenu Smernica za regionalnu pomoć Evropske komisije i Multisektorskog okvira regionalne pomoći za velike investicione projekte. Takav status ima značajne implikacije na slobodu akcija države i u pogledu dodeljivanja drugih vidova državne pomoći. S tim u vezi, predstoje sledeće aktivnosti:

- donošenje zakona o kontroli državne pomoći kojim će se uspostaviti telo nadležno za kontrolu državne pomoći, koje je nezavisno u radu i čije su odluke konačne i obavezujuće, što je jedan od osnovnih zahteva Evropske komisije; uporedo sa radom na pripremi zakona, radiće se i na pripremi odgovarajućih podzakonskih akata, što će se realizovati u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu SSP;

- uspostavljanje sveobuhvatnog popisa (inventara) postojećih državnih pomoći, dodeljenih pre uspostavljanja tela nadležnog za kontrolu državne pomoći i njihovo usklađivanje sa kriterijumima EU, što će biti realizovano u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu SSP;

- prema posebnom Protokolu o čeliku, koji je u dosadašnjem toku pregovora o SSP usaglašen sa Evropskom komisijom, biće omogućeno da se u roku od 5 godina od dana stupanja na snagu SSP, može odobriti državna pomoć preduzećima u oblasti proizvodnje čelika koja imaju poteškoće, i to isključivo za restrukturiranje, pod određenim uslovima;

- izrada mape regionalne pomoći u Republici Srbiji, prema BDP po stanovniku, koja će biti usklađena sa evropskom statističkom nomenklaturom teritorijalnih jedinica (NUTS II); na taj način biće određeni regioni koji ispunjavaju uslove za izuzeće u odnosu na utvrđena pravila, odnosno za povoljniji tretman u dodeli državne pomoći, dajući im status "regiona kojima se pomaže", što je u skladu sa regionalnom politikom EU i propisima u oblasti državne pomoći; to će biti realizovano u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu SSP;

- politika državne pomoći biće usmerena na smanjenje učešća državne pomoći u BDP, koje je u 2003. iznosilo 4,4%, a u 2004. godini 4,0%, što je znatno iznad proseka na nivou EU oko 1,0%; u tom pravcu već su preduzete konkretne mere, potpunim ukidanjem izvoznih stimulacija, kao posebnog oblika državne pomoći, koji u velikoj meri ugrožava konkurenciju na tržištu; to je u skladu sa zahtevima STO i EU, s obzirom da oba procesa (pristupanje STO i pristupanje EU) paralelno teku; subvencije društvenim preduzećima koja su u procesu restrukturiranja imaće opadajući trend, s tim što će do kraja 2008. godine, kada ovaj proces treba da bude okončan, biti potpuno ukinute;

- pored smanjenja učešća državne pomoći u BDP, izmeniće se i njena struktura, odnosno povećati učešće horizontalne pomoći, a smanjiti učešće sektorske pomoći, s obzirom da se horizontalna pomoć smatra najmanje selektivnom i sa najmanje negativnih efekata; u okviru ove vrste državne pomoći, težište treba da bude na državnoj pomoći malim i srednjim preduzećima, što je i preporuka Evropske komisije;

- državna pomoć usmeriće se na doškolovavanje i prekvalifikaciju radnika koji izlaze iz industrija koje se gase, doškolovavanje mladih nezaposlenih radnika i rešavanje problema dugoročne nezaposlenosti; posebna pažnja posvetiće se sticanju menadžerskih, marketinških i preduzetničkih sposobnosti;

- državna pomoć koristiće se i za stvaranje novih oblika podrške istraživanjima i razvoju, širenju tehnoloških dostignuća, jačanju međunarodne naučne i stručne saradnje;

- državna pomoć za regionalni razvoj biće od posebnog značaja u predstojećem periodu, a ključnu ulogu u sprovođenju politike ravnomernog regionalnog razvoja imaće Fond za regionalni razvoj Republike Srbije;

- radi uspostavljanja efikasnog sistema kontrole državne pomoći, pojedinačno će se izrađivati analize troškova i koristi, sa ciljem sagledavanja dugoročnih efekata dodeljene državne pomoći; zakonom će se uspostaviti okvir, a podzakonskim aktima detaljno razraditi pravila prijavljivanja, odobravanja i nadzora, odnosno prethodne i naknadne kontrole državne pomoći, bez obzira da li se državna pomoć dodeljuje kao šema državne pomoći, ili kao individualna državna pomoć;

- sprovodiće se aktivnosti na pripremanju baze podataka o državnoj pomoći i izrade odgovarajućeg softvera.

Preduslovi za sprovođenje politike državne pomoći su odgovarajuća sredstva i dovoljan broj stručnjaka osposobljenih za rad na poslovima državne pomoći. Da bi se to postiglo obezbediće se sredstva iz budžeta Republike za osnivanje i rad Komisije za kontrolu državne pomoći, isplatu zarada potrebnog broja izvršilaca neophodnih za realizaciju zakonom utvrđenih nadležnosti, nabavku potrebne opreme i kancelarijskog materijala, obuku i stručno usavršavanje zaposlenih.

Sprovođenje politike državne pomoći kao krajnji efekat imaće pozitivan uticaj na kreiranje ekonomske politike, podsticanje stranih ulaganja, oporavak i restruktuiranje preduzeća, proces privatizacije, razvoj malih i srednjih preduzeća, regionalni razvoj, zaštitu konkurencije, racionalno upravljanje i planiranje državnog budžeta, efikasniju saradnju sa međunarodnim organizacijama.

2.2.3. Politika javnih nabavki

Zakon o javnim nabavkama, koji je donet 2002. godine, usklađen je sa pravnim okvirom EU u pogledu jednakosti u postupku javnih nabavki, pravila obaveštavanja o pokretanju postupka, načela transparentnosti korišćenja javnih sredstava i antikorupcijskih pravila. Predviđena je i zaštita prava ponuđača, uz odobrenje preferencijala od 20% za domaća preduzeća koja učestvuju na tenderima za javne nabavke.

Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača jačaće na kadrovskom i tehnološkom planu, s ciljem da se osposobe za obavljanje poslova kontrole efikasne upotrebe javnih sredstava i konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača, bez mogućnosti da se unapred eliminišu pojedini ponuđači.

Uvešće se elektronski sistem javnih nabavki koji će obuhvatiti jedinstven način obaveštavanja o pokrenutom postupku i podnošenju ponude i omogućiti novi postupak javne nabavke - kompetitivni dijalog.

Politika javnih nabavki u naredne tri godine biće usmerena na efikasnu upotrebu javnih sredstava i na podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki.

Zakonom o javnim nabavkama formirana je Uprava za javne nabavke, čije su nadležnosti obavljanje stručnih poslova i nadzor u postupcima javnih nabavki, kao i Komisija za zaštitu prava ponuđača koja rukovodi revizijom postupaka javnih nabavki.

Dosadašnjom primenom Zakona o javnim nabavkama ostvarene su značajne uštede u budžetu. Zahvaljujući obavezi da svi budžetski korisnici dostavljaju planove javnih nabavki za narednu godinu smanjene su mogućnosti za nenamensko trošenje javnih sredstava i korupciju. Izmenama Zakona o javnim nabavkama iz 2004. godine omogućeno je domaćim preduzećima da učestvuju na tenderima za javne nabavke uz određene preferencijale u iznosu od 20%, što je dozvoljeno kandidatima za članstvo u EU u periodu pre pristupanja EU.

Od posebnog značaja za zaštitu prava ponuđača je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, donet u novembru 2005. godine, koji omogućuje sveobuhvatnu kontrolu regularnosti postupka javnih nabavki, od planiranja nabavki do kontrole izvršenja ugovora posle završenih tendera. U tom cilju, formiraće se Državna revizorska institucija u što kraćem roku.

2.2.4. Politika u oblasti standardizacije proizvoda

U cilju nesmetanog protoka robe i usluga na tržištu obezbediće se usklađenost nacionalnih i evropskih standarda i tehničkih propisa i uspostaviće se racionalni sistem akreditacije i sertifikacije. Na bazi zakonodavstva u oblasti standardizacije, akreditacije i sertifikacije donetog 2005. godine ubrzaće se proces harmonizacije standarda i usvajanja tehničkih propisa, uz jačanje odgovornosti proizvođača za proizvod i uz nadzor kod sertifikovanih proizvoda.

Radi ubrzanja protoka robe i usluga i unapređenja njihovog kvaliteta obezbediće se brža primena Zakona o standardizaciji, Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje proizvoda sa propisanim zahtevima, Zakona o akreditaciji i Zakona o metrologiji, usklađeni sa pravnim standardima EU i principima evropskih direktiva. Novom zakonskom regulativom u ovim oblastima obavezno usklađivanje limitirano je na tehničke zahteve za proizvode od značaja za bezbednost i zaštitu zdravlja i životne sredine i specifične proizvode (medicinska i građevinska oprema i sl.)

Proizvođači su odgovorni za bezbednost proizvoda koji moraju zadovoljavati utvrđene tehničke zahteve i za usaglašenost proizvoda sa tehničkim zahtevima koje ocenjuje akreditovana nezavisna konsultantska firma koju država prijavljuje kod Evropske komisije. Kada proizvođač samostalno ili uz angažovanje nadležnog tela za ocenu usaglašenosti, utvrdi da proizvod ispunjava zahteve iz evropskih direktiva, obeležava ga oznakom CE (Conform European). Proizvode koji nisu usaglašeni sa zahtevima iz direktiva otkriva tržišna inspekcija, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača.

2.2.5. Politika u oblasti intelektualne svojine

Donetim zakonskim rešenjima izvršena je harmonizacija domaćih propisa iz oblasti zaštite intelektualne svojine sa propisima EU i STO, prvenstveno sa Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS). Obezbediće se adekvatno i efikasno sprovođenje donetih zakonskih rešenja, prvenstveno kroz efikasniji nadzor na tržištu i borbu protiv piraterije i falsifikovanja.

Radi zaštite prava intelektualne svojine Vlada će obezbediti efikasniju primenu Zakona o patentima, Zakona o autorskom i srodnim pravima, Zakona o žigovima, Zakona o pravnoj zaštiti dizajna, Zakona o zaštiti topografija integrisanih kola, kao i organizovati programe obuke i jačanja svesti o štetnosti piraterije za ekonomiju. Posebna pažnja posvetiće se obuci policije i carinskih i inspekcijskih službi, pravosudnih organa i dela zaposlenih u državnim organima uprave koji učestvuju u postupku zaštite intelektualne svojine. Potrebno je doneti i zakon o kriminalu visoke tehnologije.

2.2.6. Politika zaštite potrošača

U skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača formiran je Savet ministra za zaštitu potrošača, koji priprema nacionalni program zaštite potrošača Srbije za period 2007-2012. godine, sa ciljem da se uspostavi jedinstveni sistem zaštite potrošača na svim nivoima i jača institucionalna saradnja u ovoj oblasti. U skladu sa tim ciljem omogućiće se i organizacijama potrošača da se aktivno uključe u ostvarivanje svih prava potrošača utvrđivanjem uslova i kriterijuma za njihovo organizovanje, registraciju i finansiranje. Jedno od osnovnih prava zaštite potrošača u EU je obrazovanje potrošača. Time se obezbeđuje sticanje znanja i sposobnosti neophodnih za pravilan izbor proizvoda i usluga. Obrazovanje potrošača o pravima, obavezama i zaštiti potrošača na različitim nivoima postići će se kroz sistem redovnog školovanja i izradom odgovarajućih publikacija, organizovanjem programa i seminara iz oblasti zaštite potrošača za različite grupe potrošača, posebno za siromašne, ugrožene slojeve stanovništva, osobe sa invaliditetom i dr.

Radi unapređenja informisanosti potrošača, kao bitnog elementa u zaštiti potrošača, stvaraće se uslovi za razvoj integrisanog informaciono komunikacionog sistema zaštite potrošača, čime će se obezbediti prikupljanje podataka i zajedničko upravljanje bazama podataka, kao i jednak pristup informacijama.

Uspostaviće se efikasni mehanizmi za ostvarivanje prava potrošača, uključivanjem organizacija potrošača i drugih nevladinih organizacija u vansudsko rešavanje sporova. Posebna pažnja posvetiće se zaključivanju ugovora o potrošačkim kreditima.

Nacionalnim programom zaštite potrošača Srbije identifikovaće se oblasti na koje će se usmeriti posebna pažnja, pre svega, zdravstvena ispravnost i kvalitet hrane, bezbednost proizvoda, usluge koje pružaju javna preduzeća, usluge zdravstva, finansijske usluge, trgovina, turizam i ugostiteljstvo, obrazovanje, promet nekretninama, zaštita životne sredine.

Poseban značaj u zaštiti potrošača imaju inspekcijske službe, kao veza između potrošača i državnih organa nadležnih za sprovođenje propisa iz oblasti zaštite potrošača. U narednom periodu unaprediće se rad inspekcijskih službi uvođenjem sistema brzog upozorenja za opasne proizvode široke potrošnje.

Radi efikasnije zaštite potrošača formiraće se odgovarajuća tela na nivou različitih ministarstava, nacionalna mreža organizacija za zaštitu potrošača i savetodavna tela za zaštitu potrošača i uspostaviće se saradnja sa odgovarajućim međunarodnim organizacijama, posebno u zemljama u neposrednom okruženju.

3. Strukturne reforme realnog sektora

Republika Srbija u proteklih pet godina tranzicije završila je prvu fazu reformi u kojoj su postavljeni temelji za drugu fazu reformi koja će se fokusirati na privredni rast i strukturne promene. Ekonomska politika u naredne tri godine koncentrisaće se na ubrzanje strukturnih reformi koje obezbeđuju ekonomski rast i povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.

Vlada će obezbediti poboljšanje poslovnog okruženja za izgradnju efikasne i konkurentne privredne strukture koja će omogućiti kontinuiran ekonomski rast i stabilne javne finansije Republike Srbije. Ključnu ulogu u tome imaće uspešna privatizacija i restrukturiranje preduzeća i razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i donošenje i primena zakona koji štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore.

3.1. Privatizacija preduzeća

Privatizacija preduzeća u društvenom vlasništvu biće nastavljena ubrzanom dinamikom, sa ciljem da se okonča do kraja 2007. godine i da značajnije doprinese razvoju i povećanju efikasnosti domaće privrede, porastu ulaganja u nove proizvodne tehnologije, poboljšanju izvoznih rezultata i povećanju zapošljavanja. Privatizovana preduzeća povećaće efikasnost i produktivnost, unaprediće tehnološku osnovu proizvodnje, poboljšati kvalitet proizvoda, unaprediti metode upravljanja, a povezivanjem sa stranim strateškim partnerima obezbediće kanale za povećanje izvoza.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji usvojenom maja 2005. godine i pratećim propisima ubrzan je proces privatizacije prezaduženih preduzeća, kod kojih se primenjuje otpis duga prema državnim poveriocima. Zahvaljujući ovom pravnom institutu znatno je pojačano interesovanje, posebno stranih kupaca, za učestvovanje u privatizaciji ovih preduzeća.

Radi okončanja privatizacije oko 800 preostalih preduzeća sa društvenim kapitalom najkasnije do kraja 2007. godine, Agencija za privatizaciju proceniće izglede za privatizaciju svakog preostalog preduzeća. Pri tome, uspešnija preduzeća pripremiće se za prodaju, dok će se neuspešna preduzeća dati u likvidaciju ili stečaj ako su poslovno neaktivna ili se iz drugih razloga ne mogu privatizovati prodajom kapitala.

Nesolventna preduzeća, za koja se ne nađe kupac posle dve aukcije ili tendera, odlaze u stečaj u roku od 3 meseca. Privatizacija tih preduzeća odvijaće se kroz reorganizaciju u slučajevima kada je oporavak stečajnog dužnika moguć i kroz bankrotstvo, odnosno prodaju imovine kada je preduzeće prezaduženo. Usklađivanjem zakonske regulative o stečajnom postupku sa međunarodnim standardima određeni su precizni kriterijumi za pokretanje postupka (ograničeno je trajanje stečajnog postupka na godinu dana, obezbeđena je značajnija zaštita prava poverilaca, određeni su strožiji kriterijumi za procenu stručnosti stečajnih upravnika - polaganje ispita, dobijanje licence, periodično obnavljanje licence), što je doprinelo uspostavljanju efikasnog mehanizma sprovođenja stečajnog postupka.

Kako bi se izbegla dosadašnja praksa dugotrajne sudske procedure za raskid ugovora i propadanje preduzeća, shodno izmenama Zakona o privatizaciji, u tim preduzećima imenuje se zastupnik društvenog kapitala, čiji je zadatak da organizuje rad preduzeća i pripremi ga za ponovnu privatizaciju. U skladu sa Zakonom o stečajnom postupku formiran je i poseban Centar za stečaj pri Agenciji za privatizaciju za državna i društvena preduzeća. U stečajnom postupku kod Agencije za privatizaciju, zaključno sa 31. avgustom 2006. godine, nalazi se 335 preduzeća u društvenom vlasništvu. Imenovanjem Agencije za privatizaciju za stečajnog upravnika od 2. februara 2005. godine do 31. avgusta 2006. godine privatizovano je prodajom celokupne imovine u postupku stečaja 51 preduzeće, a pre toga samo 9 preduzeća. Delimično je prodata imovina u 55 preduzeća, a zakazane su prodaje za naredni period za 36 preduzeća.

U postprivatizacionom periodu obezbediće se konsolidacija vlasništva i uvođenje efikasne vlasničke strukture u privatizovana preduzeća. U slučajevima kada kupac preduzeća ne izvršava ugovorne obaveze, uvodi se privremeni zastupnik kapitala. Takvo rešenje obezbeđuje smanjivanje konflikata koji nastaju posle privatizacije, uključujući i ponovnu privatizaciju ili ustupanje ugovora. Posebna pažnja posvetiće se odgovornosti učesnika procesa za tačnost informacija koje se prezentiraju u postupku privatizacije.

Vlada će obezbediti donošenje i sprovođenje zakona o evidenciji starih domaćih vlasnika i zakona o restituciji i obeštećenju starih domaćih vlasnika kojima je oduzeta imovina bez nadoknade kroz konfiskaciju, sekvestraciju, nacionalizaciju, agrarnu reformu i eksproprijaciju privatne imovine domaćih fizičkih i pravnih lica. Pri tome, obezbediće se usklađenost između restitucije i privatizacije, a obeštećenje starih vlasnika uvažavaće realne mogućnosti obezbeđivanja budžetskih sredstava i neće ugrožavati monetarnu stabilnost i razvojni prosperitet zemlje.

3.2. Restrukturiranje preduzeća

Zakon o izmenama Zakona o privatizaciji i Zakon o stečajnom postupku omogućili su brže i efikasnije odvijanje procesa restrukturiranja velikih društvenih preduzeća sa spiska preduzeća u postupku restrukturiranja koja imaju negativan kapital. Tome je posebno doprinela zakonska mogućnost da državni poverioci povuku svoja potraživanja i da ih naplate iz prihoda od prodaje. Na taj način od marta 2005. godine do sada su restrukturirana 44 preduzeća, i to 11 u celini i 33 kao njihova zavisna društva. Očekuje se uspešno restrukturiranje i privatizacija još oko 20 velikih društvenih preduzeća sa liste za restrukturiranje, a ostala preduzeća ući će u stečaj i likvidaciju. Priprema za privatizaciju ovih preduzeća biće praćena sveobuhvatnim socijalnim programima za radnike koji ostanu bez radnog mesta. Programe restrukturiranja velikih preduzeća pratiće programi razvoja malih i srednjih preduzeća, uz očekivanje da će zaposliti viškove radnika iz velikih preduzeća.

Vlada je u junu 2006. godine usvojila Akcioni plan za RTB Bor, čija primena će rezultirati potpunim restrukturiranjem i privatizacijom ovog sistema 2006. godine. U skladu sa Programom restrukturiranja, privatizacija prodajom celokupne imovine RTB Bor je u toku. Vlada je raspisala tender za prodaju 82% kapitala RTB Bor. Očekuje se ulazak strateškog partnera, što će obezbediti uspešan oporavak ovog proizvodnog sistema.

Za restrukturiranje i privatizaciju velikih preduzeća koja su kompleksno organizovana i prezadužena, sa viškom zaposlenih i bez tržišta formiraće se timovi specijalnih stečajnih poverenika. Ukoliko to ne bude moguće, stečajnim postupkom aktiva ovih preduzeća staviće se u produktivnu upotrebu prodajom imovine koja ne čini osnovni kapital. Zakon o stečajnom postupku obezbediće adekvatnu zaštitu poverilaca i odgovarajuću naknadu za poverioce ovih preduzeća. Poverioci će svako preduzeće u stečaju pripremiti za odlučivanje vezano za redosled poverilaca za naplatu i vremenski raspored prodaje imovine ili zatvaranja preduzeća.

Vlada će nastaviti primenu Strategije restrukturiranja preduzeća namenske (vojne) industrije, kako bi se delovi industrije sa civilnom proizvodnjom privatizovali, završila konverzija potraživanja javnih poverilaca u kapital, realizovao socijalni program, ubrzala prodaja imovine koja ne pripada osnovnoj delatnosti i obezbedila potrebna sredstva za razvoj odbrambene industrije.

Restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji ubrzaće se na bazi usvojenih strateških planova razvoja javnih preduzeća. U skladu sa tim planovima odvijaće se proces njihove ekonomsko-finansijske konsolidacije, reorganizacije i privatizacije, sa ciljem da se unapredi upravljanje javnim preduzećima i podigne nivo njihove poslovne efikasnosti, uz jačanje finansijske discipline. U tom cilju izvršiće se organizaciono, upravljačko, svojinsko i poslovno restrukturiranje svih javnih preduzeća, praćeno odvajanjem od regulatornih delatnosti sporednih delatnosti koje se mogu privatizovati, smanjenjem broja zaposlenih, tehničko-tehnološkom modernizacijom i restrukturiranjem dugova.

U 2005. i 2006. godini sproveden je postupak izdvajanja sporednih delatnosti svih javnih preduzeća, ubrzana njihova registracija kao zasebnih preduzeća i pokrenut postupak njihove privatizacije preko Agencije za privatizaciju. Istovremeno, sa odvajanjem i privatizacijom sporednih delatnosti, ubrzaće se i priprema za privatizaciju osnovnih delatnosti u javnim preduzećima.

Posebna pažnja posvetiće se privatizaciji javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava. Na osnovu Strategije privatizacije javnih komunalnih preduzeća, kompletiraće se odgovarajuće institucionalno okruženje za njihovu privatizaciju. Uporedo sa pripremom javnih komunalnih preduzeća za njihovu privatizaciju (reorganizacija, odvajanje sporednih delatnosti, smanjenje broja zaposlenih), razvijaće se razni oblici saradnje sa privatnim sektorom na bazi ugovaranja posla, davanja koncesija i jačanja konkurencije u ovom sektoru privrede.

3.3. Podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva

Podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP) nastaviće se i naredne tri godine, sa ciljem da se poveća broj malih i srednjih preduzeća i unapredi njihovo poslovanje, što je uslov za otvaranje novih radnih mesta i oživljavanje rasta čitave privrede. Politika podsticanja MSPP biće zasnovana na principima Evropske povelje o malim preduzećima, u skladu sa Beogradskom deklaracijom i stavom Evropske komisije o nastavku njenog sprovođenja u zemljama Zapadnog Balkana u naredne tri godine.

Uklanjaće se barijere za otvaranje novih malih i srednjih preduzeća u privatnoj svojini i barijere za jačanje konkurencije i time stvarati jednaki uslovi za sve privredne subjekte. Radi podsticanja razvoja MSPP, formiraće se savet kao međuministarsko telo i forum za MSPP, koji će imati značajnu ulogu u sprovođenju politike razvoja MSPP. Posebna pažnja posvetiće se stvaranju institucija finansijskog tržišta prilagođenog potrebama privrednih subjekata male i srednje veličine.

Ključni pravci podrške razvoju MSPP su unapređenje stimulativnog poslovnog okruženja za osnivanje i razvoj MSPP, podizanje nivoa znanja i sposobnosti menadžmenta i zaposlenih u MSP kroz obrazovanje za preduzetništvo, izgradnja institucija za nefinansijsku podršku MSPP i razvoj nefinansijskih usluga, podrška finansijskih institucija razvoju MSPP i njihov ravnopravan pristup tržištu kapitala, razvoj i primena inovacija i savršenih tehnologija, donatorska i razvojna pomoć u realizaciji konkretnih programa i projekata razvoja MSPP.

Osnovni ciljevi i pravci delovanja za podršku razvoju sektora MSPP utvrđeni su Planom za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva od 2005. do 2007. godine, koji je usvojila Vlada, a čija će primena olakšati ovom sektoru pristup izvorima finansiranja, jačanje veza sa obrazovnim i naučnoistraživačkim sistemom, primenu informacionih i komunikacionih tehnologija u poslovanju i dr. Godišnjim akcionim planom podsticanja razvoja sektora MSPP utvrdiće se ciljevi, mere, rokovi izvršenja i iznos potrebnih sredstava za sprovođenje pojedinačnih mera koji će se operacionalizovati godišnjim planovima resornih ministarstava.

U funkciji podsticanja razvoja malih i srednjih preduzeća biće osnivanje poslovnih inkubatora, uz finansijsku podršku sredstvima iz NIP-a i sufinansiranje zainteresovanih lokalnih zajednica. Kroz projekat inkubatora pružiće se podrška malim i srednjim preduzećima u prvih nekoliko godina rada, kroz različite vidove usluga. Osnivanjem poslovnih inkubatora obezbeđuje se direktan uticaj na razvoj lokalnih zajednica kroz novo zapošljavanje, povećanje broja uspešnih MSP, zadržavanje mladih i stručnih kadrova u lokalnim okvirima i povezivanje MSP u regionu i van njega. Procenjuje se da je u Srbiji u narednih nekoliko godina moguće otvoriti 20 do 30 novih poslovnih inkubatora.

Posebna pažnja posvetiće se start-up projektima, a nezaposlenima će biti na raspolaganju krediti sa povoljnom godišnjom kamatom kako bi pokrenuli sopstveni biznis. Nastaviće se izgradnja institucionalne infrastrukture u finansijskoj podršci kroz osnivanje fonda početnog kapitala, razvoj funkcija Garancijskog fonda i mreže lokalnih i regionalnih kreditnih i garantnih šema MSPP.

Izgradiće se integrisani informacioni sistem koji će obezbediti statističke i poslovne informacije bitne za razvoj MSP i tržišne ekonomije, uz smanjenje rizika ulaganja i smanjenje premija rizika koje naplaćuju davaoci kredita. Uspostaviće se funkcija praćenja kretanja u sektoru MSPP u skladu sa standardima EU (Opservatorija za MSPP).

Radi bržeg razvoja MSPP ubrzaće se uspostavljanje mreže regionalnih centara za njihov razvoj na celoj teritoriji Srbije i sistema vaučera u pružanju nefinansijskih usluga MSPP, uz stalnu medijsku promociju preduzetništva i mera podrške jačanju tog sektora, kao generatora rasta dohotka i zaposlenosti.

Razvoj MSPP, kao jedan od stubova održivog privrednog razvoja Srbije, podrazumeva podizanje nivoa znanja i sposobnosti neophodnih za rad u sektoru MSPP. U tom cilju, preduzetništvo će se integrisati u sistem formalnog obrazovanja, tako da obrazovanje za preduzetništvo bude zastupljeno na svim nivoima formalnog obrazovanja, kao i u neformalno obrazovanje i u sistem doživotnog obrazovanja i učenja. U osnovno obrazovanje uvešće se posebni nastavni sadržaji usmereni na upoznavanje đaka sa preduzetništvom. U okviru srednjoškolskog obrazovanja u školama odgovarajućeg usmerenja sticaće se preduzetnička znanja i sposobnosti od značaja za vođenje poslovanja kroz odgovarajuće nastavne programe, kao i kroz vannastavne programe, obavezne i pilot programe koji će prerastati u redovne programe osposobljavanja za pojedina zanimanja i profile za rad u sektoru MSPP. Republika Srbija preko Evropske agencije za rekonstrukciju od avgusta 2003. godine realizuje program reforme stručnog obrazovanja, sa ciljem da se 2007. godine u sistem srednjeg stručnog obrazovanja uvede novi način rada škola, novi obrazovni profili i novi nastavni programi. Unaprediće se i visokoškolsko obrazovanje u oblasti preduzetništva i ojačati veze između visokoškolskih i naučnoistraživačkih institucija i sa privredom, sa ciljem da preduzetničko obrazovanje omogući uspešno zapošljavanje i vođenje poslovanja, transfer tehnologije, primenu inovacija i razvoj novih proizvoda i tehnoloških procesa. Unaprediće se ponuda obrazovnih sadržaja iz oblasti preduzetništva u sektoru neformalnog obrazovanja kroz različite obuke, treninge, seminare i kurseve za potrebe MSPP.

Ubrzaće se razvoj tržišta konsalting usluga za potrebe MSPP započet 2002. godine projektom EU "Nefinansijska podrška razvoju sektora MSPP u Srbiji". Sektor MSPP podsticaće se kroz nefinansijsku podršku za zapošljavanje i razvoj sopstvenog biznisa kroz usluge pružanja informacija, konsultacija, mentorskog rada, obuke i treninga od značaja za vođenje poslovanja. Posebna pažnja posvetiće se nefinansijskoj podršci pri izradi biznis plana radi dobijanja kredita i treninzima za potencijalne preduzetnike, kao i različitim oblicima pomoći iz oblasti menadžmenta, marketinga, izvoza, inovacija, transfera tehnologija, upravljanja ljudskim resursima, strateškog planiranja razvoja, poslovnog povezivanja. Cilj je da se podigne konkurentnost sektora MSPP i razviju preduzetničke sposobnosti vlasnika i menadžmenta MSP na bazi razvoja privatnog lokalnog tržišta usluga za razvoj i poslovanje MSPP.

Unaprediće se finansijska podrška razvoju sektora MSPP kroz instrumente države, međunarodne i bilateralne kreditne aranžmane i prvenstveno kroz razvoj finansijskog tržišta (banke i druge finansijske institucije, privatne investicione fondove, mreže rizika kapitala, cene kreditnih garancija). Posebna pažnja posvetiće se finansijskoj podršci primeni tehnoloških inovacija koje utiču na porast konkurentnosti i razvoj sektora MSPP na bazi uvođenja nove opreme, tehnoloških procesa i proizvoda i savremenog upravljanja proizvodnjom i kvalitetom. U tom cilju povećaće se kapacitet sektora MSPP za razvoj i primenu savremenih tehnoloških inovacija kroz njihovo povezivanje sa obrazovnim i istraživačkim sistemom i sa konkurentnim strateškim partnerima i kroz olakšano finansiranje inovativnih aktivnosti MSPP. Posebno će se podsticati uvođenje savremenih informacionih tehnologija i elektronskog poslovanja u sektor MSPP. Posebna podrška pružaće se visokoinovativnim MSPP u brzo razvijajućim oblastima, kao što je industrija SOFTVERA. Istovremeno sa unapređenjem finansijskih instrumenata za podršku MSPP obezbediće se nastavak donatorske i razvojne podrške i efikasna koordinacija različitih donatorskih projekata, sa ciljem da se efikasnije ostvaruje politika razvoja sektora MSPP.

3.4. Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta

U prvoj fazi reformi ostvaren je značajan napredak u stvaranju stimulativnog ambijenta za poslovanje, povećana je pravna sigurnost preduzeća i poboljšani uslovi poslovanja. Doneti su zakoni koji omogućavaju poboljšanje poslovnog okruženja i koji štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore, kao što su zakoni o privrednim društvima, stečaju, registraciji privrednih subjekata, izvršnom postupku, hipoteci, spoljnotrgovinskom poslovanju, zaštiti konkurencije i dr, kao i zakoni o telekomunikacijama, energetici, železnici i poštanskim uslugama.

Vlada će nastaviti da preduzima aktivnosti za poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, kroz donošenje novih sistemskih zakona i njihovu primenu i kroz otklanjanje administrativnih i drugih prepreka za osnivanje novih preduzeća i ulaganje kapitala (smanjenje broja potrebnih dokumenata, ubrzanje procedura, obezbeđivanje priključaka na infrastrukturne usluge, pojednostavljivanje postupka izdavanja građevinskih dozvola i dr.). Od posebnog značaja je stvaranje političke i institucionalne sigurnosti i stimulativnih uslova za privlačenje domaćih i stranih investicija donošenjem zakona koji se odnose na smanjenje korupcije i sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu pod tržišnim uslovima.

Vlada je, polazeći od iskustava zemalja u tranziciji i uloge koju strane direktne investicije imaju u ekonomskom razvoju zemlje, marta 2006. godine usvojila Strategiju podsticanja i razvoja stranih ulaganja, sa ciljem stvaranja okvira za privlačenje, zadržavanje i širenje međunarodno konkurentnih i ka izvozu usmerenih stranih ulaganja, kao dopune razvoju sektora MSPP i tekućim novim ulaganjima u okviru programa privatizacije.

Strategija je usmerena na privlačenje značajnog nivoa stranih ulaganja u proizvodni i uslužni sektor sa ciljem da se povećaju izvozni, međunarodno konkurentni, industrijski, uslužni i agroindustrijski kapaciteti za modernu proizvodnju i snabdevanje savremenih tržišta, stvore mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, povećanje izvoza i smanjenje trgovinskog deficita sa zemljama članicama EU, poveća broj međunarodno konkurentnih proizvoda i usluga sa višom dodatom vrednošću. U cilju podsticanja privrednog razvoja obezbediće se povećanje udela javnih investicija, agrarnog budžeta, sektora privrede i brži razvoj nerazvijenih područja Srbije.

Od posebnog značaja je povećanje investicija u nove tehnologije i opremu, kao pretpostavke za postizanje viših stopa rasta BDP, povećanje konkurentnosti i postizanje, na toj osnovi, većeg rasta izvoza. Da bi se podigla stopa privrednog rasta i standard zaposlenih neophodno je povećati konkurentnost i izvoz, prvenstveno na tržište zemalja EU sa kojima se odvija najveći deo spoljnotrgovinske razmene i tokova kapitala. Priliv svežeg kapitala za finansiranje investicija u osnovna sredstva i njihova efikasnost su osnovni preduslovi za rast privredne aktivnosti. Neposredna strana ulaganja su neophodna za rast privrede, ne samo zbog nedostatka domaćeg kapitala, već i zbog unapređenja korporativnog upravljanja i transfera novih tehnologija za podizanje nivoa znanja, obezbeđivanje izvoznih tržišta i unapređivanje poslovanja domaćih preduzeća.

Implementacija Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja zasnivaće se na reformi propisa, jačanju institucionalnih kapaciteta i razvijanju saradnje na državnom i opštinskom nivou, kako bi se olakšao razvoj poslovanja, aktivnostima i inicijativama za unapređenje konkurentnosti i na razvijanju kampanja u zemlji za bolje razumevanje značaja stranih ulaganja. Od izuzetnog značaja za veći priliv stranih ulaganja je razumevanje značaja stranih investicija i razvijanje nacionalnog programa za promociju Srbije kao investicione destinacije u inostranstvu.

Podsticanju neposrednih stranih ulaganja značajno će doprineti ubrzanje reformi, uspostavljanje modernog regulatornog okruženja i privatizacija većih javnih preduzeća, razvoj industrijskih i tehnoloških parkova, smanjenje troškova akreditacije, kontrole kvaliteta, izdavanja potvrda (sertifikacija) i pristupa drugim međunarodnim standardima.

Vlada će nastaviti sa stvaranjem podsticajnog poslovnog ambijenta kao ključne pretpostavke za efektuiranje prirodnih materijalnih i ljudskih razvojnih potencijala i za brži razvoj domaćeg privatnog sektora i veći priliv inostranog kapitala. U tom cilju izvršiće poboljšanje radnog zakonodavstva radi podizanja efikasnosti i fleksibilnosti tržišta rada, što zahteva usklađivanje Zakona o radu sa Strategijom podsticanja i razvoja stranih ulaganja, dalje unapređivanje politike zapošljavanja i otpuštanja radnika, efikasniju primenu Zakona o radu od strane pravosudnih organa i organa državne uprave i uvođenje fleksibilnih oblika rada. Posebna pažnja posvetiće se i bržoj i efikasnijoj realizaciji investicija i izgradnji objekata, kao i odgovornom i racionalnom korišćenju i uređenju prostora i građevinskog zemljišta i legalizaciji objekata.

Srbija će nastaviti u naredne tri godine da unapređuje regulativno i administrativno okruženje za osnivanje i poslovanje novih preduzeća kroz pojednostavljivanje procedura vezanih za registraciju preduzeća i za olakšavanje poslovanja i investiranja, sa ciljem da se povećaju obim stranih direktnih investicija i konkurentnost korporativnog sektora. U tom cilju nastaviće se unapređenje i skraćivanje administrativnih procedura za registraciju preduzeća u pravcu formiranja "One stop shop", pojednostavljenje procedura i uklanjanje administrativnih prepreka za pribavljanje potrebnih dozvola i dozvola za obavljanje poslova sa inostranstvom, licenci, sertifikata i sl, kao i prepreka pri zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđivanju pravne zaštite i korišćenju usluga finansijskog sektora. Pored toga, u narednom periodu nastaviće se unapređenje politike zapošljavanja, regulisanje vlasništva nad zemljom, povraćaj oduzete imovine, pojednostavljenje procedure i skraćenje vremena za dobijanje građevinskih dozvola, kompletiranje katastarske evidencije nekretnina u zemlji, osiguranje izvršenja ugovora, registraciju imovine i zatvaranje preduzeća.

Radi sprovođenja Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja pripremaće se godišnji akcioni planovi koji utvrđuju mere za poboljšanje investicione klime.

3.5. Podsticanje izvoza i stranih direktnih investicija

Srbiji su potrebne visoke stope rasta izvoza kao generatora visokih stopa privrednog rasta, što podrazumeva značajne promene strukture izvoza u pravcu povećanja učešća proizvoda sa većom dodatom vrednošću i značajnijeg povećanja izvoza usluga. Povećanje izvoza zahteva značajan rast investicija i restrukturiranje privrede koje će omogućiti uvođenje novih proizvodnih programa i proizvoda više faze prerade.

Posebna pažnja posvetiće se podsticanju izvoza u EU, sa ciljem da se struktura i kvalitet domaćih izvoznih proizvoda prilagode tržištu EU. To zahteva da se prihvate standardi EU, posebno oni koji se odnose na bezbednost pri korišćenju proizvoda, zaštitu zdravlja i očuvanje životne sredine, kao i da se primenjuju pravila EU u oblasti carinskog postupka, konkurencije, računovodstva, poreza i sl. i harmonizuju carinske stope sa EU.

Značajan instrument za podsticanje domaćeg izvoza predstavljaju slobodne industrijske zone, čije osnivanje i funkcionisanje značajno doprinosi povećanju proizvodnje i investicija, otvaranju novih radnih mesta, prenosu savremenih tehnologija, povećanju izvoza i deviznog priliva i ravnomernom regionalnom razvoju.

Posebna pažnja posvetiće se razvoju izvoznih klastera. Povezivanje preduzeća u klastere značajno će doprineti povećanju konkurentnosti preduzeća i njihovom osposobljavanju da proizvode robu i usluge višeg stepena prerade. Cilj je da se formiraju inovativni, izvozno orijentisani klasteri neophodni za razvoj partnerskih odnosa, za poboljšanje inovativnosti i tehnološkog razvoja, uklanjanje prepreka za povećanje produktivnosti i konkurentnosti i jačanje strateškog partnerstva.

Radi povećanja proizvodnje i izvoza podržavaće se osnivanje industrijskih parkova u kojima se obavljaju proizvodne i uslužne aktivnosti i osnivanje tehnoloških parkova za komercijalizaciju rezultata naučnoistraživačkog rada i inovacija kroz razvijenu saradnju preduzeća, univerziteta i naučnih instituta. Formiranje industrijskih i tehnoloških parkova omogućiće brže otpočinjanje biznisa, privlačenje stranih direktnih investicija, unapređenje infrastrukture, usavršavanje tehnološke osnove proizvodnje, komercijalizaciju inovacija i uravnoteženiji regionalni razvoj Srbije. Za podršku razvoju industrijskih i tehnoloških parkova potrebno je partnerstvo centralnih i lokalnih organa vlasti, preduzeća koja upravljaju parkovima i preduzeća korisnika parkova.

Na bazi Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja unapređivaće se poslovno okruženje i obezbeđivati podrška privlačenju stranih ulaganja i povećanju izvoza. Nastaviće se otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja preduzimanjem potrebnih sistemskih mera u oblasti osnivanja preduzeća sa stranim ulogom, razvoja i unapređenja infrastrukture, poslovanja preduzeća, reforme državne uprave i pravosuđa.

4. Strukturne reforme finansijskog sektora

Vlada će unapređivati zakonodavni i regulatorni okvir za razvoj finansijskog sektora sa profitabilnim bankama, osiguravajućim društvima, lizing društvima, investicionim fondovima, dobrovoljnim penzijskim fondovima i brokerskim kućama. Cilj je izgradnja modernog i efikasnog finansijskog sektora koji pruža kvalitetne finansijske usluge, prvenstveno u oblasti bankarstva, osiguranja, dobrovoljnih penzija i lizinga, kao podrške razvoju realnog sektora.

4.1. Finansijska tržišta

Radi obezbeđenja kvalitetne regulative za razvoj i efikasniji rad finansijskog tržišta sa velikim brojem instrumenata i firmi koje se kotiraju na berzi, u junu 2006. godine donet je novi Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i Zakon o investicionim fondovima kojim se uvode veliki profesionalni investitori na finansijsko tržište, sa ciljem da se ubrza razvoj finansijskog tržišta i proces privatizacije i tranzicije. Tome će značajno doprineti doneti Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima kojim se uvodi treći stub modela penzijskog sistema, kao i doneti Zakon o osiguranju depozita kojim se stvara pravni osnov i uvodi mehanizam za osiguranje depozita sa ciljem zaštite, pre svega, malih deponenata, i održavanja i povećanja poverenja javnosti u bankarski sektor, čime su istovremeno stvoreni uslovi za disperziju depozita i njihov porast. Pri tome, obezbediće se međusobna harmonizacija Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakona o privrednim društvima, Zakona o privatizaciji i Zakona o akcijskom fondu.

Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu unapređenja berzanskog poslovanja, sa ciljem da se na jednom mestu, uz učešće velikog broja kupaca i prodavaca, formira ravnotežna cena kapitala. Stvaraće se podsticajni uslovi za građane i institucionalne investitore da se značajnije uključe u trgovinu hartijama od vrednosti. Državne hartije od vrednosti imaće u ovom procesu značajnu ulogu, s obzirom na visok stepen sigurnosti za investitore. Stvaraće se uslovi za razvoj sekundarnog tržišta hartija od vrednosti, čime će se doprineti likvidnosti finansijskog tržišta i povećanju obima aktivnosti na tom tržištu.

Nova zakonska regulativa, uključujući i Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, uspostavlja jedinstven pravni okvir za sve učesnike na finansijskom tržištu i obezbeđuje u postupku preuzimanja zaštitu manjinskih akcionara i omogućava i državi da na berzi prodaje manjinske i većinske pakete akcija preduzeća koje poseduje, primenom standardnih berzanskih metoda trgovanja i korišćenjem strategije povoljne tržišne pozicije.

Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu jačanja njegove osnovne funkcije - finansiranje realnog sektora privrede. Stabilizacija i povećanje likvidnosti finansijskog tržišta, uz sveobuhvatnu zakonodavnu i regulatornu reformu, doprineće smanjivanju rizika investiranja u realni sektor privrede. Istovremeno sa smanjenjem rizika, aktiviraće se novi izvori tražnje na finansijskom tržištu, što će doprineti razvoju finansijskog tržišta i povećanju njegove likvidnosti. Tome će posebno doprineti institucionalni investitori.

Od posebne važnosti za razvoj finansijskog tržišta je jačanje supervizorne funkcije na finansijskom tržištu. U tom cilju su redefinisane nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, naglašen je njen status kao nezavisnog regulatornog tela i ojačane njene sposobnosti regulacije i efikasnog nadzora učesnika i procesa na finansijskom tržištu i uvođenja adekvatnog izveštavanja zasnovanog na međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS) i principima međunarodnog udruženja komisija za hartije od vrednosti (IOSCO). Posebna pažnja posvetiće se usavršavanju postupka pretvaranja zatvorenih privrednih društava u otvorena privredna društva, kao i zaštiti manjinskih akcionara. Sagledaće se mogućnosti objedinjavanja nadzora nad svim finansijskim delatnostima (bankarstvo, osiguranje, finansijski lizing, dobrovoljni penzijski fondovi i finansijsko tržište), uz jačanje institucionalne nezavisnosti NBS i obezbeđenje nezavisnosti Komisije za hartije od vrednosti od izvršne vlasti i od učesnika na finansijskom tržištu. Po Zakonu o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima nadzor ove delatnosti vrši NBS, a po Zakonu o investicionim fondovima nadzorna funkcija nad investicionim fondovima je poverena Komisiji za hartije od vrednosti.

Srbija će kao punopravni član Međunarodne asocijacije regulatornih tela za hartije od vrednosti ojačati nacionalno finansijsko tržište kroz regionalnu i međunarodnu saradnju sa ciljem da se poboljša kvalitet nacionalne regulative i poveća kapacitet nadzora nacionalnog regulatornog tela. Uz to, podizaće se nivo profesionalnih znanja i veština i povećavati poverenje investitora i javnosti u finansijsko tržište.

Tržište kapitala imaće ključnu ulogu u nastavku procesa privatizacije i privlačenja investitora u svim oblastima. Institucionalno će se urediti trgovanje akcijama najvećih i najuspešnijih domaćih preduzeća na zvaničnom berzanskom listingu. Tržište kapitala će postati osnovni izvor zaduživanja države radi premošćavanja eventualnog budžetskog deficita i biće okosnica predstojeće reforme penzijskog sistema.

4.2. Bankarstvo

Bankarski sektor ulazi u završnu fazu reformi započetih 2001. godine. Od posebnog značaja je bilo oduzimanje dozvole za rad nesolventnim bankama i regulisanje obaveza prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, čime je država stekla vlasništvo nad pojedinim bankama uz obavezu njihove privatizacije. U 2005. godini su privatizovane 3 državne banke, a u 2006. godini takođe 3 banke u većinskom državnom vlasništvu, čime je završen proces privatizacije bankarskog sektora. Dalje reforme i konsolidacija ovog sektora sprovodiće se u cilju jačanja konkurencije banaka i formiranja modernog bankarskog sistema kao poluge privrednog razvoja.

Zakonski okvir je kompletiran donošenjem novog Zakona o bankama, čime su stvoreni uslovi daljeg razvoja i modernizacije bankarstva. Novim Zakonom su prihvaćena konceptualna rešenja usklađena sa direktivama EU i standardima Bazelskog komiteta za superviziju banaka, uvažavajući savremene tendencije i specifičnosti privrednog okruženja u Srbiji. Kontrola banaka zasnivaće se na konsolidovanoj osnovi, redefinisanom korporativnom upravljanju, uvodi se dvostepenost u postupku osnivanja banaka, detaljno uređuje postupak kontrole banaka, uvodi zabrana povrede konkurencije na bankarskom tržištu i po prvi put detaljno definišu bankarska tajna, prava klijenata, vrste rizika i upravljanje rizikom.

Uporedo sa reformom bankarskog sistema, unaprediće se kontrolna funkcija Narodne banke Srbije. Kontrola zakonitosti poslovanja usmeriće se na kontrolu identifikovanja, merenja i upravljanja rizicima, usavršavanje rejting sistema i sistema ranog upozoravanja i veću pouzdanost izveštajnog sistema. Formiraće se efikasnija i potpunija baza podataka i sveobuhvatniji zahtevi prema eksternoj reviziji. Saglasno širim zakonskim ovlašćenjima, utvrđene su aktivnosti novim Supervisory Development Plan za 2005-2008. godinu. Pri tome, jačaće kadrovski kapaciteti kroz obuku i specijalizaciju i unapređenje tehničkih resursa.

Objedinjavanje kontrolne funkcije nad bankama, osiguravajućim i lizing kompanijama i dobrovoljnim penzijskim fondovima pod ingerencijom NBS, jedna je od prednosti za sprovođenje supervizije na konsolidovanoj osnovi i saradnju sa drugim centralnim bankama, odnosno organima supervizije.

NBS će kroz kontrolnu funkciju obezbediti finansijski zdrav, jak i stabilan bankarski sistem zemlje sposoban da zaštiti interese deponenata, zadovolji potrebe građana i privrede i podstakne dalji privredni razvoj. Aktivnosti će biti usmerene na jačanje tržišta, konkurencije, sankcionisanje svakog pokušaja sprečavanja i ograničavanja konkurencije i veću transparentnost i dostupnost bankarskih usluga i informacija o njima za najširi krug korisnika.

Održavanje poverenja u bankarski sektor realizovaće se kroz dalje insistiranje NBS na jačanju transparentnosti rada banaka uopšte, a naročito u delu obelodanjivanja blagovremenih, pouzdanih i relevantnih informacija o pravoj ceni njihovih usluga, kroz razvoj funkcije supervizije bazirane na proceni rizika i blagovremenom preduzimanju adekvatnih korektivnih mera prema bankama, kao i kroz razvoj sistema zaštite depozita. Istovremeno, izdavanje štednih zapisa NBS u domaćoj valuti povećava interes stanovništva za rast dinarske štednje.

Aktivnost NBS biće usmerena na posrednu i neposrednu kontrolu, podzakonsku regulativu i izveštajni sistem, zatim na praćenje svih aspekata izloženosti kreditnom riziku, adekvatno ograničavanje kreditne ekspanzije i određivanje zahteva za kapitalom u cilju stabilnog i sigurnog poslovanja.

4.3. Osiguranje

Osnovni cilj reforme sektora osiguranja je stvaranje finansijski pouzdanog i stabilnog tržišta osiguranja radi zaštite interesa osiguranika i korisnika osiguranja i obezbeđivanje usluga i proizvoda osiguranja na kvalitetan i transparentan način. Regulatorni okvir u oblasti osiguranja zaokružiće se donošenjem zakona o obaveznom osiguranju. Razvijaće se moderan sistem nadzora usmeren na kontinuirano praćenje poslovanja društava za osiguranje sa procenom izloženosti rizicima - NBS će kontinuirano nadzirati poslovanje učesnika na tržištu osiguranja i vršiti procenu: preuzetih rizika u poslovanju društava za osiguranje i načina upravljanja rizicima.

Zakonom o osiguranju stvoreni su pravni okviri za podizanje kvaliteta u obavljanju delatnosti osiguranja, u skladu sa standardima koji se primenjuju u tržišnim privredama, međunarodnim standardima supervizije u osiguranju (IAIS) i direktivom EU iz oblasti osiguranja. Uspostaviće se efikasan sistem kontrole i nadzora subjekata u delatnosti osiguranja na bazi podzakonske regulative NBS. Ubrzaće se razvoj tržišta osiguranja i po tom osnovu dolazak stranih investitora. Nadzornom funkcijom NBS obezbediće se finansijski pouzdano i stabilno tržište osiguranja na kojem će interesi osiguranika i korisnika osiguranja biti zaštićeni.

Do kraja 2007. godine organizacije za osiguranje izvršiće statusne promene i uskladiti poslovanje sa novim zakonom, pri čemu će razgraničiti poslove životnog od neživotnog osiguranja, imajući u vidu da jedno društvo ne može istovremeno obavljati poslove životnih i poslove neživotnih osiguranja. Pri tome, utvrđen je novčani deo osnovnog akcionarskog društva za osiguranje prilikom osnivanja, koji se kreće od 2 do 4 mil. evra u dinarskoj protivvrednosti za životno osiguranje, odnosno od 1 do 4,5 mil. evra za neživotna osiguranja. Sticanje kvalifikovanog i daljeg akcijskog učešća u društvu za osiguranje odvijaće se uz saglasnost NBS.

Posebna pažnja posvetiće se kontroli poslovanja i proceni rizika kojima se osiguravajuća društva izlažu tokom svog poslovanja, kao i načinu upravljanja tim rizicima. Unapređenje poslovanja osiguravajućih društava odvijaće se i kroz unapređenje računovodstvenih, revizorskih i aktuarskih standarda, pravila struke i profesije na osnovu međunarodne prakse.

Novi poslovni model u funkciji nadzora osiguranja podrazumeva formiranje Komisije za kontrolu osiguravajućih društava sa definisanim nadležnostima, uvođenje koncepta portfolio menadžera, razvoj sistema ranog upozorenja radi permanentnog nadzora nad rizicima i primene profila rizika svakog osiguravajućeg društva, sistema rangiranja osiguravajućih društava, integraciju svih aspekata nadzora osiguranja i drugo.

Aktivnosti na realizaciji nadzora zasnovanog na proceni rizika i sposobnosti društva da u celini i o roku odgovori svojim, kako sadašnjim tako i budućim obavezama, utvrđene su Strateškim planom razvoja funkcije nadzora za period 2006-2009. godina.

Privatizacija društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje odvijaće se u skladu sa zakonom, pri čemu će u postupku privatizacije biti moguće prodati imovinu ili deo imovine društva za osiguranje. Postupak privatizacije pokretaće Ministarstvo finansija, dok će organizacija i sprovođenje postupka privatizacije biti u nadležnosti Agencije za osiguranje depozita, koja će procenjivati efikasnost prodaje dela ili ukupne imovine. U postupku privatizacije neće biti moguće otuđivati nepokretnosti ili pokretne stvari koje neposredno služe obavljanju delatnosti subjekata privatizacije, dok će se postupak prodaje kapitala obavljati metodom javnog tendera. U 2007. godini se očekuje privatizacija osiguravajućeg društva DDOR Novi Sad i u najavi je izdavanje "greenfield" licenci stranim osiguravajućim kompanijama, s obzirom na veliko interesovanje za srpsko tržište osiguranja.

4.4. Lizing i fondovi

NBS će unapređivati legislativni okvir radi obezbeđenja boljih uslova na tržištu finansijskog lizinga. U ovu svrhu radiće na jačanju poverenja javnosti u finansijski sektor i lizing, obezbeđivanju transparentnosti finansijskog tržišta i njegovom razvoju zasnovanom na fer konkurenciji, zaštiti i edukaciji potrošača i efikasnijem sprovođenju konsolidovane supervizije (povezanost davalaca lizinga i banaka). Novom podzakonskom regulativom biće regulisano izdavanje dozvola i saglasnosti radi očuvanja integriteta finansijskog tržišta, kao i uslovi koji proističu iz ugovora o finansijskom lizingu (dokumentacija, iskazivanje lizing naknade i uporedivost sa drugim vrstama finansijskih usluga, način oglašavanja, unificiranje poslova davalaca finansijskog lizinga, transparentnost uslova finansiranja, zaštita potrošača). Podzakonskim aktima težiće se ostvarivanju ciljeva koji se tiču izveštavanja, kako bi se posrednim putem vršio nadzor i uticalo na negativne trendove. Takođe, propisaće se uslovi vršenja nadzora prema definisanim kriterijumima i uz izricanje mera korektivnog karaktera, kao i mera koja se odnose na sredstava rezervi, s ciljem ograničavanja zaduživanja u inostranstvu, preusmeravanja na domaće izvore finansiranja i stvaranja fer konkurencije. Pokazatelj stepena konkurencije, meren Herfindahl-Hirschman-ovim indeksom, čija vrednost u 2006. godini iznosi 1.833,6, ukazuje na visoko koncentrisano tržište sa tendencijom njegovog približavanja kategoriji tržišta sa umerenom koncentracijom, tj. u pravcu povećanja konkurencije.

Tržište dobrovoljnog penzijskog osiguranja beleži prvi pomak u razvoju izdavanjem dozvole kompaniji Delta Generali od strane NBS za osnivanje društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, kao i za organizovanje dobrovoljnog penzijskog fonda i upravljanja tim fondom. Glavni ograničavajući faktori za dalji razvoj penzijskih i investicionih fondova su nedostatak stručnog profila investicionih savetnika u Srbiji (uslov za njihovo osnivanje), kao i dosadašnji stepen razvijenosti tržišta kapitala. Vlada i NBS radiće na unapređivanju i primeni zakonske regulative iz ove oblasti i na preuzimanju aktivne uloge u razvoju finansijskih tržišta.

Donošenjem Zakona o investicionim fondovima u maju 2006. godine, stvorene su sistemske pretpostavke za osnivanje fondova investicionog karaktera, čije će osnivanje obeležiti naredni period i doprineti produbljivanju tržišta kapitala. Time će srpsko tržište kapitala biti modernizovano i približeno savremenim evropskim tržištima, uz usklađenost domaće regulative i prakse sa regulativom i praksom modernih tržišnih privreda. Osnivanje prvih investicionih fondova, koji prema ovom zakonu mogu biti otvoreni, zatvoreni i privatni, omogućiće dinamičniji privredni razvoj, uz smanjenje nesistemskih rizika ulaganja sa stanovišta investitora i lakši pristup finansijskim resursima od strane preduzeća, s obzirom na visoku mobilnost kapitala koju će ostvariti ovi fondovi. Naročito je značajno obezbediti pozitivnu spregu i iskoristiti sinergijski efekat koji proističe iz razvoja finansijskih tržišta, naročito tržišta kapitala i ukupnog privrednog razvoja.

5. Strukturne reforme sektora ljudskih resursa

Srbija će u narednoj razvojnoj fazi primeniti koncept razvoja inovativne privrede i društva, koji podrazumeva veliko organizacijsko prilagođavanje privrede i društva i jačanje ljudskih resursa za razvoj novih tehnologija i za racionalnu primenu raspoloživih i novih znanja i tehnologija u razvoju novih proizvoda i procesa.

U tom cilju doneta je Strategija razvoja informacionog društva na bazi koje će se uspostaviti moderan pravni i institucionalni okvir, što je bitna pretpostavka za korišćenje sredstava fonda EU za razvoj ICT sektora. U tome poseban značaj ima zakonski okvir o e-potpisu, e-trgovini, e-dokumentima, telekomunikacijama, zaštiti ličnih podataka. Na taj način Srbija bi ispunila obaveze iz e-Agende za jugoistočnu Evropu koja je potpisana 2002. godine, čime bi se obezbedio pristup fondovima EU za finansiranje projekata koji se odnose na razvoj pojedinih segmenata informatičkog društva, kao što su e-uprava, e-obrazovanje, e-zdravstvo, e-trgovina i dr. Pružaće se podrška vrhunskom obrazovanju profesionalnih informatičara i njihovom zapošljavanju u ICT sektoru, kao i informatičkom obrazovanju državnih službenika. Podržavaće se preduzeća da prihvate prednosti savremenog e-poslovanja i stvarati uslovi da što veći deo domaćinstava i preduzetnika poseduje računar i da ima pristup internetu.

Razvoj inovativne privrede i društva podrazumeva kvalitetno opšte i stručno obrazovanje, produktivan istraživački i inovacioni sistem, fleksibilno tržište rada i produktivno zapošljavanje.

5.1. Zapošljavanje i tržište rada

Radi uspostavljanja dugoročno održivog trenda rasta zaposlenosti stvaraće se uslovi za otvaranje novih radnih mesta i jačanje ključnih institucija tržišta rada, čije funkcionisanje doprinosi smanjenju nezaposlenosti i ubrzanju procesa približavanja visokim standardima EU u oblasti zapošljavanja i funkcionisanja službi za zapošljavanje.

Osnovni prioriteti u naredne tri godine biće smanjenje nezaposlenosti, povećanje stope zaposlenosti, brže zapošljavanje mladih, povećanje konkurentnosti na tržištu rada, jačanje aktivnih mera zapošljavanja, pomoć viškovima zaposlenih, unapređenje socijalnog dijaloga i poboljšanje efikasnosti rada socijalno-ekonomskih saveta i lokalnih saveta za zapošljavanje, decentralizacija i modernizacija rada Nacionalne službe za zapošljavanje. Realizacija projekata koji će se finansirati sredstvima Nacionalnog investicionog plana doprineće otvaranju novih radnih mesta i povećanju zaposlenosti.

Nastaviće se usklađivanje propisa sa međunarodnim standardima EU i Međunarodne organizacije rada (MOR), usklađivanje radno-pravnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, unapređenje socijalnog dijaloga i podsticanje kolektivnog pregovaranja, kao i podsticanje mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova.

Ubrzaće se transformacija Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) na osnovu Strategije promena NSZ za period 2005-2008. godina, pri čemu će služba imati vodeću ulogu u sprovođenju aktivne politike zapošljavanja, kroz njeno značajnije prisustvo na tržištu rada i stalno prilagođavanje i efikasno reagovanje na promene. Nacionalna služba za zapošljavanje realizovaće Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za period 2006-2008. godine. Polazeći od ciljeva Evropske strategije zapošljavanja, preduzimaće se mere za postizanje pune zaposlenosti, boljeg kvaliteta i produktivnosti na radnom mestu, jačanje socijalne i teritorijalne kohezije, promovisanje doživotnog pristupa poslu i sveobuhvatnosti tržišta rada, uključujući teže zapošljiva i neaktivna lica. Uz to, iznalaziće se efikasni načini za podmirenje potreba tržišta rada, poboljšanje fleksibilnosti i ublažavanje segmentacije tržišta rada, uvođenje fiskalno održivih troškova socijalnog osiguranja, povećanje investicija u ljudski kapital i prilagođavanje sistema obrazovanja potrebama tržišta rada.

Mere aktivne politike zapošljavanja podrazumevaju podsticanje preduzetništva, samozapošljavanje putem započinjanja sopstvenog biznisa, subvencije za zapošljavanje određenih kategorija nezaposlenih, oslobađanje od obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje plaća poslodavac, kao i poreske olakšice (ako zaposle lica mlađa od 30 godina koja traže prvo zaposlenje i nalaze se na evidenciji nezaposlenih, lica koja su starija od 45 godina, lica sa invaliditetom), dodatno obrazovanje i obuku, obuku za aktivno traženje posla u klubovima, podršku poslovnih centara u samozapošljavanju, zapošljavanje na javnim radovima. Posebne mere aktivne politike zapošljavanja biće usmerene na novo zapošljavanje rizičnih grupa, mladih koji prvi put traže posao, viškova zaposlenih, izbeglih i raseljenih lica, kao i pripadnika etničkih manjina kod kojih je izraženija stopa nezaposlenosti i nezaposlenih invalidnih lica.

Socijalni programi rešavanja viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju privrednih društava namenske industrije, javnih preduzeća i privrednih društava koja se privatizuju putem aukcija i tendera, biće podržana sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Procenjuje se da će do 2009. godine, u skladu sa važećim propisima, biti potrebno rešiti socijalno ekonomski status oko 50.000 viška zaposlenih. Istovremeno, predviđeno je da i privredna društva, javna preduzeća i ustanove preduzimaju određene mere i aktivnosti koje prethode prestanku radnog odnosa radnika u smislu obezbeđenja sredstava za ulaganje u novo zapošljavanje - samozapošljavanje, povećanje mogućnosti za novo zapošljavanje (organizovanje dodatnog obrazovanja ili obuke, korišćenje slobodnih resursa preduzeća - poslovnog prostora, opreme, obezbeđivanje plasmana robe ili usluga) ili za prevazilaženje perioda traženja novog zaposlenja kroz aktivno traženje posla. Za rešavanje viška zaposlenih u narednom periodu više sredstava će se usmeravati za aktivne mere zapošljavanja, u odnosu na prethodni period.

Privrednom društvu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom iz budžeta Republike Srbije mesečno se obezbeđuju sredstva u visini od 50% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Osim toga, poslodavac će moći da ostvari pravo na subvenciju zarade u trajanju od 12 meseci za lice sa invaliditetom bez radnog iskustva koje se zapošljava kod poslodavaca pod opštim uslovima rada u iznosu od 80% prosečne zarade u Republici Srbiji, iz budžeta RS. Nacrtom zakona o zapošljavanju lica sa invaliditetom predviđeno je osnivanje fonda za zapošljavanje ovih lica i nacionalnog centra za njihovu profesionalnu rehabilitaciju, kao i uvođenje novih kriterijuma za dobijanje statusa osobe sa invaliditetom, uključujući i lica sa delimičnom radnom sposobnošću nastalom zbog profesionalne bolesti i povrede na radu. Predviđena je i obaveza za poslodavce da na određeni broj zaposlenih zaposle jednu osobu sa invaliditetom, kako bi se ravnopravnije uključivala ova kategorija nezaposlenih u radni odnos.

Izmenama Zakona o radu, otkloniće se problemi nastali u primeni ovog zakona, kao što su utvrđivanje naknade zarade za vreme odsustva sa rada, visina otpremnine, pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, uvećana zarada po osnovu minulog rada i dr.

Nacionalna služba za zapošljavanje transformisaće se u modernu javnu službu za zapošljavanje, kao institucija za efikasno sprovođenje politike zapošljavanja, razvoj karijernog vođenja i savetovanja, razvoj procesnog modela organizacije i sistema upravljanja resursima, razvoj informacionog sistema za samousluživanje, uspostavljanje sistema upravljanja koji će biti zasnovan na postizanju utvrđenih ciljeva. To podrazumeva uključivanje većeg broja nezaposlenih lica u programe aktivnog traženja posla i u programe dodatnog obrazovanja i obuke, uspostavljanje svakodnevnih kontakata sa poslodavcima u cilju upoznavanja sa potrebama za novim radnicima i uslugama, periodično anketiranje poslodavaca radi usklađenosti ponude i tražnje, organizovanje razgovora i radionica sa manjim brojem odabranih poslodavaca u cilju analiziranja nekog problema i prilagođavanja usluga potrebama određene grupe poslodavaca i uspostavljanje regionalne i opštinske mreže kontakata sa poslodavcima u cilju ponovnog zapošljavanja viška zaposlenih. U saradnji sa privatnim agencijama i socijalnim partnerima NSZ zadržava dominantnu ulogu planiranja i upravljanja programima za koje nema dovoljno kapaciteta, dok će se privatne agencije javljati u ulozi podugovarača NSZ za realizaciju određenih aktivnosti (osposobljavanje i zapošljavanje viška zaposlenih starijih od 50 godina, lica sa posebnim potrebama i sl.). Vršiće se uspostavljanje saradnje sa socijalnim partnerima na lokalnom nivou u ustanovama koje pružaju usluge u oblasti obrazovanja odraslih. Obezbediće se razvoj sistema za samousluživanje kroz sistem interneta, razvoj terminala za samousluživanje u filijalama i razvoj pozivnih centara i razvoj odnosa sa javnošću. Izvršiće se izdvajanje sredstava za finansiranje pasivnih mera u poseban fond za slučaj nezaposlenosti i izmeštanje zdravstvene zaštite u okviru Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, što će uticati na smanjenje broja nezaposlenih lica.

Od posebnog značaja je razvoj sistema informacija tržišta rada, što podrazumeva izmene Zakona o evidencijama u oblasti rada, unapređivanje metodologije i sistema statističkih i analitičkih istraživanja tržišta rada i obezbeđivanje njihove uporedivosti sa standardima WAPES-a, razvoj i implemenatacija standarda MOR-a i EUROSTATA, inoviranje nacionalne klasifikacije zanimanja, izrada nacionalnog standarda kvalifikacija u obrazovanju odraslih, razvoj karijernog vodiča za odrasle i instrumenata za samoprocenu, formiranje centra za vođenje i savetovanje u NSZ, projekcija potreba tržišta rada, izrada profila kompetencija nezaposlenih i formiranje baze ponude prema zanimanjima, razvoj sistema akreditacije i sertifikacije u obrazovanju odraslih, razvoj profila savetnika za zapošljavanje, smanjivanje broja učesnika obuhvaćenih aktivnostima informisanja i savetovanja o izboru obrazovnog profila na nivou srednjeg obrazovanja.

U okviru aktivnih mera zapošljavanja na tržištu rada svake godine će se povećavati broj nezaposlenih lica koja će biti obuhvaćena programima profesionalnog obrazovanja i obukom, podsticanjem preduzetništva, samozapošljavanjem i stvaranjem novih poslova, javnim radovima sa ciljem da se poboljša i održi zapošljivost dugoročno nezaposlenih i ostalih koji su uskraćeni na tržištu rada kroz angažovanje na posebnim projektima, programima poboljšanja mogućnosti zapošljavanja marginalizovanih grupa.

Mere aktivne politike zapošljavanja realizovaće se kroz organizovanje sajmova profesionalne orijentacije, sajmova zapošljavanja za ciljno pozivana lica i poslodavce, klubove za traženje posla, obuku za aktivno traženje posla za lakše zapošljiva lica, obuku za aktivno traženje posla lica koja čekaju na zaposlenje više od tri godine, dodatno obrazovanje i obuku za lica bez završene osnovne škole, dokvalifikaciju, prekvalifikaciju, stručno osposobljavanje pripravnika, stručno osposobljavanje pripravnika volontera, stručno usavršavanje volontera praktikanata, stručno usavršavanje talenata na magistarskim studijama, kurseve stranog jezika, osnovnu informatičku obuku, specijalističku informatičku obuku, obuku za sticanje kompetencija za obavljanje poslova, formiranje virtuelnih preduzeća, odobravanje subvencija za samozapošljavanje, jednokratne isplate novčanih naknada za samozapošljavanje i subvencionisanje novog zapošljavanja.

Radi ublažavanja strukturnih nejednakosti na regionalnim tržištima rada primenjivaće se aktivne mere tržišta rada koje su prilagođene potrebama i specifičnostima svakog regiona. Na osnovu utvrđenih nivoa rizika, vršiće se dodeljivanje sredstava za aktivne programe zapošljavanja u svakom regionu, jačanje partnerstva između države, lokalnih vlasti, privatnog i javnog sektora i socijalnih partnera. Nastaviće se sa odobravanjem kredita pod povoljnim uslovima poslodavcima koji žele da investiraju u devastirana područja radi povećanja zapošljavanja u ovim područjima preko Fonda za razvoj.

Smanjenju zapošljavanja u nelegalnom sektoru i obezbeđenju bezbednih i zdravih uslova rada zaposlenih doprineće aktivnosti u oblasti inspekcije rada kroz povećanje broja nadzora i bolju tehničku opremljenost inspektora rada, što će uticati na veću mobilnost i efektivnost rada na terenu, sprovođenje drugog nivoa integrisanja u okviru Inspekcije rada u sedištu i detaširanim jedinicama u strukturnom, funkcionalnom i personalnom smislu, nastavak edukacije inspektora rada u vezi sa principima nove politike inspekcije rada, usvojene kroz projekat MOR-a "Razvoj inspekcije rada za 21. vek". Prioritetni ciljevi u oblasti inspekcije rada su smanjenje broja povreda na radu, smanjenje ili eliminisanje rada na crno, postizanje evropskog standarda u postupanju inspekcije rada donošenjem zakona o inspekciji rada i kodeksa ponašanja inspektora rada.

Radi očuvanja bezbednosti i zdravlja na radu doneće se zakon o osiguranju od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, sa odgovarajućim podzakonskim aktima. U 2007. godini intenziviraće se aktivnosti na usaglašavanju sa Direktivom 92/57/EES o poštovanju minimuma zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti na privremenim ili pokretnim gradilištima, Direktivom 89/655/EES o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti prilikom korišćenja opreme za rad od strane radnika na radnom mestu, Direktivom 89/656/EES o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti prilikom korišćenja lične zaštitne opreme od strane radnika na radnom mestu i Direktivom 98/24/ES o zaštiti zdravlja i bezbednosti radnika od rizika vezanih za hemijske agense na radu. Pripremiće se metodologija za ispitivanje uslova radne okoline i pregled i ispitivanje opreme za rad. Organizovaće se polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i izdavanje licenci pravnim licima i preduzetnicima za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Posebne aktivnosti biće usmerene na edukaciju zaposlenih, poslodavaca i inspekcije rada, uz organizovanje prikupljanja i analiziranja podataka o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom, kao i na razvoj i unapređenje informaciono-dokumentacione delatnosti u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih.

5.2. Obrazovanje i sport

Politika razvoja obrazovnog sistema u naredne tri godine usmeriće se na jačanje ljudskih resursa kroz obrazovno-vaspitni rad, povećanje kvaliteta nastavnog kadra, savremene nastavne programe i udžbenike, jačanje nadzora stručnih službi. Reforma obrazovne delatnosti usmeriće se na očuvanje svih dosadašnjih pozitivnih rezultata, uz poštovanje Milenijumskih ciljeva usvojenih u Deklaraciji UN (pravo svake nacije na svoj jezik, veru, tradiciju, kulturu i običaje), dostupnost obrazovanja svima koji će biti prilagođen tradiciji obrazovanja u Srbiji i modernim evropskim standardima radi brže integracije u savremene evropske obrazovne procese.

Novi sistem obrazovanja regulisan je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz juna 2003. godine i Zakonom o visokom obrazovanju, donetim 2005. godine. U toku je izrada zakona o predškolskom obrazovanju, zakona o umetničkom obrazovanju i vaspitanju, zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, zakona o studentskom standardu, a razmatra se mogućnost donošenja zakona o osnovnom obrazovanju i zakona o srednjem obrazovanju, kojima bi se definisale specifičnosti i razlike u odnosu na sistemski zakon.

Na bazi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nastaviće se započete reforme obrazovnog sistema u celini u pravcu povećanja kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i dostupnosti obrazovanja svima, u skladu sa principima doživotnog učenja i usklađivanja obrazovnog sistema sa principima razvoja obrazovanja u EU. Posebna pažnja posvetiće se razvoju srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji koje će podržati razvoj privrede i društva zasnovanog na razvoju novih institucija u oblasti stručnog obrazovanja, modernizaciju programa obrazovanja i uvođenje novih obrazovnih profila, izradi novih nastavnih programa, stručnom usavršavanju nastavnika za realizaciju novih obrazovnih profila i programa. Kvalitetno obrazovanje za sve i dostupnost obrazovanja svima podrazumeva inkluzivni pristup u obrazovanju i pre svega odnosi se na one kojima do sada nije pruženo kvalitetno obrazovanje. Posebna pažnja posvetiće se bezbednosti učenika i zaposlenih u školama, zbog čega će se preduzeti određene bezbednosne mere kroz saradnju i podršku svih drugih državnih organa i relevantnih institucija, koje mogu dati svoj doprinos poboljšanju bezbednosti u školama.

Sistem visokog obrazovanja unaprediće se sa ciljem da se smanji dužina studiranja i poveća broj diplomiranih u odnosu na broj upisanih studenata. Usklađivanje nastavnih planova i programa sa principima Bolonjske deklaracije, akreditacija istih, kao i prerastanje viših škola u ustanove visokog obrazovanja su ciljevi čije ostvarenje će doprineti kvalitetnijem i korisnijem visokoobrazovnom sistemu.

Da bi se ciljevi i zadaci reforme obrazovnog sistema u celini mogli ostvariti posebna pažnja posvetiće se stabilnom finansiranju obrazovnih ustanova iz budžeta Republike Srbije i budžeta jedinica lokalne samouprave. Obezbeđivanje osnovnih uslova za obrazovno-vaspitni rad škola zahteva nastavak rekonstrukcija, popravki i dogradnji objekata, opremanja školskih učionica, laboratorija, kabineta i fiskulturnih sala. Za poboljšanje kvaliteta obrazovanja kroz povećanje relevantnih školskih programa i kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika intenziviraće se rad na povezivanju škola u jedinstven informacioni sistem i opremanje multimedijalnih radionica, kako bi se korišćenje ove tehnologije omogućilo što većem broju učenika i nastavnika i osigurao kontinuitet u prikupljanju i obradi podataka i informacija. Posebna sredstva izdvajaće se za sprovođenje akreditacije i uvođenje standarda i licenciranja nastavnog osoblja u ustanovama iz oblasti obrazovanja, kako bi se mogli sprovesti ciljevi reforme obrazovnog sistema.

Profesionalnu podršku razvoju obrazovanja pružaće mreža institucija koje će pratiti savremene tokove evropskog obrazovanja i starati se o jačanju kapaciteta i ljudskih resursa u obrazovanju uvođenjem profesionalnih standarda za nastavničku profesiju i programa podrške nastavnicima i stručnim saradnicima tokom pripravničkog staža. Jedinstveni informacioni sistem u obrazovanju predstavlja tehničku podršku svim reformskim zadacima u oblasti obrazovanja, kao i bazu podataka za sva istraživanja vezana za obrazovni sistem. Implementacija Jedinstvenog informacionog sistema u obrazovanju (EIS-a) zahteva opremanje i kompjuterizaciju svih osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji, što zahteva značajna sredstva za sprovođenje ovog projekta.

U oblasti sporta primenjivaće se Zakon o sportu, Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i Zakon o sprečavanju dopinga u sportu, kao i Evropska konvencija o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama i Evropska konvencija protiv dopingovanja u sportu. Za oblast sporta značajan je i Zakon o igrama na sreću, kao i zakoni o društvenim organizacijama i udruženjima građana, o javnim skijalištima i o ratifikaciji svetske antidoping konvencije (UNESCO), koji su u pripremi.

Uprava za sport obezbediće uspostavljanje novog sistema organizovanja i finansiranja sporta i ubrzavanje međunarodne sportske saradnje. U procesu priključenja EU doneće se Nacionalni program razvoja sporta.

Razvoj sporta podrazumeva određivanje nosilaca razvoja sporta u vladinom i nevladinom sektoru, regulisanje odnosa masovnog i vrhunskog sporta, finansiranja sporta od strane nivoa vlasti i odvajanja profitabilnog dela sporta kroz posebnu pravnu regulativu, finansiranje vrhunskih i perspektivnih sportista od kojih se očekuje ostvarivanje vrhunskih sportskih dostignuća na međunarodnoj sportskoj sceni, jačanje sporta u predškolskim ustanovama i školama kroz nastavne programe, kao i školskog sporta kao polazne osnove za organizovani razvoj sporta, razgraničenje uloge različitih nosilaca vlasti u oblasti finansiranja programa sporta, suzbijanje negativnih pojava u sportu kao što su doping, nasilje, korupcija i stvaranje institucija za borbu protiv dopinga i za borbu protiv nasilja, privatizaciju u sportu donošenjem posebnog zakona koji reguliše ovu oblast, finansiranje sportskih objekata, posebno objekta od značaja za razvoj sporta u Republici Srbiji, organizovanje velikih međunarodnih sportskih manifestacija kao podsticaj za razvoj sporta.

5.3. Naučna istraživanja i razvoj

Na bazi Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti, uspostaviće se produktivan, naučnoistraživački i inovacioni sistem putem racionalizacije mreže naučnoistraživačkih organizacija, usklađivanja standarda naučnoistraživačkog rada sa standardima koji važe u EU, poboljšanja uslova za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, povećanja efektivnosti ulaganja u ove delatnosti, povećanja primenljivosti rezultata naučnoistraživačkog i inovacionog rada u privredi. Polazeći od činjenice da su naučni rezultati u direktnoj vezi i proporciji sa sveukupnim razvojem društva, stvaraće se pretpostavke i ambijent da naučnoistraživačka delatnost, zajedno sa visokim obrazovanjem postane glavni nosilac privrednog i društvenog razvoja.

Novi naučnoistraživački ciklus (2006-2010. godina) podrazumeva praćenje utvrđenih merljivih kriterijuma za valorizaciju naučnoistraživačke kompetentnosti istraživača, izradu studije o efikasnosti primene naučnoistraživačkih rezultata u privredi, efektivno angažovanje svih raspoloživih naučnoistraživačkih resursa, posebno mladih istraživača, kontrolu efektivnog korišćenja budžetskih sredstava u naučnoistraživačkoj i inovativnoj delatnosti, poboljšanje uslova za naučnoistraživački rad (opremljenost naučnoistraživačkih organizacija, materijalni status istraživača i dr.), razvoj međunarodne naučno-tehnološke saradnje i povećavanje izdvajanja iz BDP za naučnoistraživački i inovativni rad.

Usavršiće se kriterijumi vezani za utvrđivanje kompetentnosti naučnih kadrova, što će pratiti i povećana podrška uključivanju mladih naučnih kadrova u istraživačke procese i obezbeđivanje njihovog kontinuiranog naučnog razvoja. U skladu sa time, doneće se nacionalni program razvoja naučnog kadra.

U narednom periodu proširiće se obim bilateralne i multilateralne međunarodne saradnje. U oblasti bilateralnih programa, posebna pažnja biće posvećena zemljama u okruženju, zemljama EU i najrazvijenijim ekonomijama u svetu. U domenu multilateralne saradnje staviće se naglasak na ispunjavanje uslova za uključivanje Srbije u sedmi Okvirni program EU za istraživanje i razvoj (2007-2013). Posebna pažnja biće posvećena multilateralnim programima koje otvaraju ekonomski razvijene zemlje Evrope za region jugoistočne Evrope i zapadnog Balkana. Da bi se ovi programi realizovali u funkciji povećanja konkurentnosti istraživačkog i inovativnog sektora i konkurentnosti privrede, nastaviće se proces modernizacije opreme u istraživačko-razvojnim laboratorijama.

U oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti nastaviće se intenzivna saradnja sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju. Shodno tome, pripremiće se novi zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, kojim će biti uspostavljena agencija za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost, kao nezavisno regulatorno telo u ovoj oblasti. Kroz novi zakon i podzakonska akta u pravnu regulativu biće uključene odredbe međunarodnih konvencija, preporuke Međunarodne agencije za atomsku energiju i direktive EU.

Istovremeno sa ovim aktivnostima unapređivaće se saradnja sa naučnicima i stručnjacima u dijaspori, radi ostvarivanja preduslova da se smanji stopa odliva istraživačkog kadra i da se deo istraživačkog potencijala vrati iz inostranstva i nastavi rad u Srbiji.

Posebna pažnja biće posvećena razvoju informatičkog društva i elektronskog poslovanja. Paktom za stabilnost jugoistočne Evrope, smernicama sa Samita o informatičkom društvu iz 2005. godine, kao i inicijativom e-Evropa, označeni su prioriteti iz sledećih informatičkih oblasti: izgradnja komunikacione infrastrukture, edukacija stanovništva, donošenje zakona u oblasti elektronskog poslovanja, transformacija državne uprave sa naglašenom konotacijom prelaska na elektronski rad, tj. podsticanje transformacije svih institucija državnog sistema u pravcu jačanja elektronskog poslovanja i pristupa različitim oblastima preko interneta. S obzirom na to da informatičko društvo počiva na elektronskom poslovanju društvenih institucija, posebna pažnja biće posvećena razvoju javnih komunikacionih mreža. Osim izrade potrebnog tehničkog sistema, ovom procesu prethodi i reorganizacija institucija, kao i mere promocije i implementacije servisa.

Strateški projekti koje koordinira nadležno republičko ministarstvo uz oslanjanje na razvojne potencijale naučno istraživačkih organizacija, obuhvataju elektronsku upravu, zdravstvo, obrazovanje, privredu i finansijske institucije, sa ciljem obezbeđenja pristupa tim institucijama putem javnih komunikacionih mreža. Za ostvarivanje tih ciljeva Vlada je usvojila Strategiju razvoja informacionog društva u Srbiji, čime se obezbeđuje primena međunarodnih standarda u oblasti informatike i povećavaju mogućnost učešća Srbije u međunarodnim integracionim procesima.

Posebne aktivnosti tiču se primene Zakona o elektronskom potpisu i uspostavljanja sistema supervizionog tela. Na osnovu ugovora potpisanog sa Microsoft-om planira se dodeljivanje licenci, razvoj informacionog sistema nadležnog ministarstva, formiranje jedinstvenih registara naučnoistraživačkih organizacija, naučnih kadrova i opreme za naučnoistraživački rad i sl. Posebna aktivnost biće usmerena na razvoj optičke akademske mreže i izradu lokalnih računarskih mreža, nabavku računarske opreme za potrebe naučnoistraživačkih organizacija i slične aktivnosti kao preduslova za razvoj informatičkog društva.

Sledeći