Prethodni

Aneks I

MATRICA
OSNOVNIH CILJEVA I MERA EKONOMSKE I FISKALNE POLITIKE U PERIODU OD2007. DO 2009. GODINE

 

Najvažniji ciljevi i zadaci

Najvažnije aktivnosti i mere

I. MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2007.DO 2009. GODINE

1. Strateške osnove Memoranduma o budžetu 2007 - 2009. godine

- strateška razvojna dokumenta

- Nacionalna strategija za pristupanje EU
- Strategija za smanjenje siromaštva
- Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije 2006-2012.
- sektorske razvojne strategije
- Strategija održivog razvoja Srbije
- Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja

2. Osnovni ciljevi i prioriteti ekonomske politike

- stvaranje osnova za srednjoročno održivu makroekonomsku stabilnost, uz stabilan dinar i ograničenu inflaciju
- ubrzano sprovođenje reformi privrede i društva, uz okončanje privatizacije i restrukturiranje privrede
- visok privredni rast zasnovan na povećanju domaće štednje i investicija, stranih direktnih investicija i izvoza, uz smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa
- povećanje zaposlenosti i rast standarda stanovništva

- čvrsta monetarna i fiskalna politika
- odgovorna politika zarada u javnom sektoru
- ubrzanje privatizacije i restrukturiranja društvenih i javnih preduzeća
- kompletiranje sistemskih zakona i njihovo usklađivanje sa zakonodavstvom EU (zakon o industrijskim parkovima, zakon o stranim ulaganjima)
- ubrzanje institucionalnih reformi, uključujući i reformu državne uprave, pravosuđa, policije i lokalne samouprave

3. Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora

- rast BDP od 7,2% prosečno godišnje
- smanjivanje inflacije na 4,5% u 2009. godini

- ubrzano sprovođenje reformi realnog, finansijskog i javnog sektora
- jačanje konkurentnosti privrede
- smanjivanje javne potrošnje
- stimulisanje domaće štednje i privatnih investicija
- povećanje priliva stranih investicija
- povećanje izvoza i rast produktivnosti

4. Realni sektor

- jačanje privatnog sektora
- podizanje konkurentnosti domaće privrede, uz povećanje izvoza
- povećanje koncesionih ulaganja u putnu infrastrukturu, energetski sektor, rudarstvo i javno-komunalne delatnosti
- liberalizacija monopolskih sektora

- nacionalna strategija privrednog razvoja (2006-2012)
- implementacija koncepta distribucije vlasničkih prava građanima iz privatizacionog registra
- privatizacija javnog privrednog sektora
- privatizacija građevinskog i poljoprivrednog zemljišta
- povećanje investicione aktivnosti iz domaćih i stranih investicija
- pojednostavljivanje administrativnih procedura, deregulacija i uvođenje pravne sigurnosti
- razvoj finansijskog tržišta i institucije založnog prava

5. Inflacija

- bazna inflacija u 2007. godini u rasponu od 4-8%
- smanjivanje inflatornog uticaja administrativno kontrolisanih cena
- postepena liberalizacija cena proizvoda i usluga koje reguliše Vlada
- usklađivanje administrativno regulisanih cena sa nivoom koji je ekonomski opravdan i sa projektovanom inflacijom

- koordinacija u delovanju monetarne i fiskalne politike, uključujući stabilan devizni kurs i kontrolu rasta zarada u javnom sektoru
- deregulacija tržišta, sporiji rast javne potrošnje i zarada od rasta BDP
- regulatorna tela utvrđuju metodologiju obračuna cena, finalizuju tarifne sisteme i izdaju licence za obavljanje delatnosti

6. Monetarna politika i politika deviznog kursa

- postizanje i održavanje stabilnosti cena i kursa dinara
- usmerenje monetarne politike ka ciljnoj inflaciji
- kontrola rasta osnovnih monetarnih agregata
- liberalizacija deviznog tržišta i uspostavljanje kapitalne konvertibilnosti dinara i stabilnosti deviznog kursa
- razvoj finansijskog tržišta, formiranje stabilnog bankarskog sistema kroz efikasno upravljanje likvidnošću banaka i sprovođenje kontrole banaka
- privatizacija banaka i osiguravajućih društava sa državnim vlasništvom
- kontrola osiguravajućih društava
- nadzor poslovanja lizing kompanija
- nadzor dobrovoljnih penzionih fondova
- unapređenje nadzora i kontrole dinarskog platnog prometa u bankama

- vođenje adekvatne politike deviznog kursa
- NBS će sve mere i instrumente, uključujući upravljanje deviznim kursom, usmeriti ka ostvarivanju ciljne stope inflacije
- ograničavanje prekomernog rasta kreditne aktivnosti banaka i davalaca finansijskog lizinga
- usmeravanje prometa deviza, odnosno menjačkih poslova u komercijalne kanale, uz postepeno povlačenje direktne intervencije NBS sa deviznog tržišta, formiranje kursa dinara na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu, stabilnost deviznog kursa podržana adekvatnom politikom konkurentnosti, stranim investicijama i privatizacijom
- unapređenje tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja, uključujući razvoj repo-operacija i međubankarskog novčanog tržišta
- vođenje politike realno pozitivnih kamatnih stopa, izdavanje i prodaja štednih zapisa NBS
- supervizija i procena načina upravljanja rizicima u poslovanju banaka i obezbeđenje adekvatne kapitalne baze, primena Bazelskih principa poslovanja banaka, primena principa konsolidovane supervizije
- primena međunarodnih standarda i principa u kontroli osiguravajućih društava, aktivnosti na daljem jačanju korporativnog upravljanja i transparentnosti rada društava za osiguranje radi zaštite interesa klijenata i vraćanja poverenja javnosti u sektor osiguranja
- nadzor nad radom kompanija za finansijski lizing
- promovisanje III stuba penzijskog osiguranja, edukacija javnosti kroz edukaciju medija, zadobijanje poverenja javnosti, striktna primena propisanih kriterijuma i procene finansijske sposobnosti, boniteta, poslovne reputacije, porekla kapitala, podobnost rukovodstva i strateškog opredeljenja osnivača društava za upravljanje, kao i organizovanje nadzora nad njihovim radom i blagovremeno preduzimanje korektivnih mera
- unapređenje informatičke strukture za obavljanje platnog prometa

7. Politika ekonomskih odnosa sa inostranstvom

- povećanje neposrednih stranih ulaganja na 2 do 3 mlrd dolara godišnje
- rast izvoza robe i usluga
- liberalizacija spoljnotrgovinskog režima
- pripreme za pristupanje STO i za pridruživanje EU 2012. godine
- postepena harmonizacija celokupnog ekonomskog i spoljnotrgovinskog sistema sa pravilima STO
- povećanje obima međunarodne pomoći u skladu sa prioritetima Vlade
- realizacija predpristupnog fonda IPA
- unapređenje i razvoj informacionog sistema - Mreže za koordinaciju pomoći i sektorskog razvoja (ISDAKON)

- implementacija Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja
- donošenje i implementacija zakona o stranim ulaganjima
- ubrzanje privatizacije i stvaranje povoljnog ambijenta za investiranje u postojeća i nova preduzeća
- kreiranje podsticajnog poreskog sistema, razvijanje domaćeg finansijskog tržišta, efikasno funkcionisanje svih institucija države
- bilateralna i multilateralna saradnja sa zemljama JIE i sa razvijenim zemljama Evrope i prekomorskim zemljama,
- uspostavljanje viših oblika saradnje, posebno u oblasti dugoročne proizvodne saradnje, transfera inostrane tehnologije, znanja i iskustva, specijalizacije u proizvodnji, podsticanja svih oblika poslovanja kroz carinske i druge olakšice, razvoj klastera u konkurentnim delatnostima, uvođenje sistema standarda, jačanje institucija koje podržavaju izvoz
- dalja harmonizacija propisa u oblasti carine sa propisima EU i pravilima STO i donošenje zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona i zakona o izmenama i dopunama Zakona o Carinskoj tarifi
- liberalizacija carinske zaštite u odnosu na uvoz iz EU industrijskih i poljoprivrednih proizvoda odvijaće se dinamikom koja je predviđena Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Republike Srbije
- postepeno smanjivanje carinskih dažbina u međusobnoj trgovini između zemalja potpisnica jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, do njihovog potpunog ukidanja do 2011. godine
- zaštita domaće ekonomije do nivoa konsolidovane carinske zaštite, kao i kroz kompenzatorne mere, antidamping carine i određene vancarinske mere
- usaglašavanje sa pravilima STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije, sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa
- organizovanje donatorskih koordinacionih sastanaka i usmeravanje tokova međunarodne pomoći na utvrđene prioritete
- izrada jednogodišnjih i višegodišnjih programa (IPA), izrada uputstva za utvrđivanje prioriteta i definisanje predloga projekata, uvođenje novih institucija i podizanje postojećih kapaciteta

8. Politika zaštite konkurencije

- jačanje i zaštita konkurencije i slobodnog preduzetništva
- sprečavanje ograničavanja konkurencije i zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu
- nastavljanje procesa ekonomske liberalizacije i demonopolizacije
- jačanje kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije

- unapređenje uslova za širenje privatne inicijative i preduzetništva
- slobodno formiranje cena
- kontrola postojećih monopola
- obezbeđenje uslova za slobodan ulazak novih preduzeća u sve grane privrede
- uvođenje konkurencije u javni sektor (oblast telekomunikacija, određeni vidovi saobraćaja i proizvodnja električne energije)
- demonopolizacijom biće obuhvaćena i javna komunalna preduzeća na lokalnom nivou
- utvrđivanje roka za primenu pravila koja postoje u EU na javna preduzeća
- izmene/dopune zakona u skladu sa Strategijom podsticanja i razvoja stranih ulaganja

9. Politika zarada

- kontrola zarada u javnom sektoru
- usporavanje rasta domaće tražnje radi smanjenja inflacije
- podržavanje dugoročno održivog ekonomskog rasta

- uvođenje stimulativnog sistema zarada u javnom sektoru
- smanjenje tekućih i rast kapitalnih izdataka

10. Politika zapošljavanja

- uspostavljanje dugoročno održivog rasta zaposlenosti i povećavanje stope zapošljavanja svih kategorija stanovništva
- rast aktiviteta stanovništva
- smanjenje razlika između regionalnih tržišta rada

- implementacija Strategije zapošljavanja i Akcionog plana zapošljavanja sa težištem na primeni aktivne politike zapošljavanja, Strategije za smanjenje siromaštva, Strategije za razvoj malih i srednjih preduzeća i Strategije promene Nacionalne službe za zapošljavanje

II. FISKALNI OKVIR ZAPERIOD OD 2007. DO 2009. GODINE

1. Projekcija fiskalnih indikatora

- smanjenje učešća javnih prihoda u BDP na 36,7% u 2009. godini
- smanjenje učešća javnih rashoda u BDP na 35,9% u 2009. godini
- konsolidovani suficit u 2007. godini od 0,7% BDP, u 2008. godini od 0,1% BDP i od 0,8% u 2009. godini
- dalje smanjenje postojećeg javnog duga

- odgovorna poreska politika, koja će na efikasan način obezbediti dovoljan obim prihoda, pri čemu će sve veći akcenat biti na oporezivanju potrošnje, a manji na oporezivanju zarada
- usklađivanje poreza i carina u procesu stabilizacije i pridruživanja
- smanjenje sive ekonomije
- modernizacija i jačanje Poreske uprave i Uprave carina
- odgovorno korišćenje javnih prihoda u skladu sa prioritetima Vlade, na efikasan način, tako da se sa što manje rashoda ostvare jasno definisani ciljevi
- prekomponovanje strukture javne potrošnje u pravcu (1) smanjenja učešća rashoda za zaposlene, kupovinu roba i usluga, penzija, troškova socijalne zaštite i subvencija, a (2) povećanja učešća kapitalnih rashoda i troškova otplate javnog duga
- realizacijom Nacionalnog investicionog plana podržava se politika usmerena na održavanje visoke stope privrednog rasta uz povećanje zaposlenosti i ravnomerniji regionalni razvoj

2. Politika javnih prihoda

- smanjenje ukupnog poreskog opterećenja
- promene u strukturi javnih prihoda
- fiskalna decentralizacija
- uvođenje sintetičkog oporezivanja dohotka građana
- usklađivanje carinske politike sa propisima EU i zahtevima STO

- smanjenje direktnih poreza, povećanje indirektnih poreza
- svođenje sive ekonomije u legalne tokove
- usaglašavanje Zakona o porezu na dodatu vrednost sa pravom EU i rešenjima sadržanim u Šestoj direktivi EU
- izmene Zakona o akcizama, radi regulisanja oporezivanja proizvodnje alkoholnih pića za sopstvenu potrošnju i uvođenja olakšica za male proizvođače
- izmene Zakona o porezu na dohodak građana, pooštravanje kriterijuma za paušalno oporezivanje, revalorizacija katastarskog prihoda i uvođenje poreza na ocenjeni dohodak proizvođača, izvršiće se reformisanje oporezivanja prihoda od kapitala radi izbegavanja dvostrukog oporezivanja, usklađivanje oporezivanja dobiti preduzeća sa rešenjima koja preovlađuju u zemljama EU, uz nove poreske podsticaje i usklađivanje sa drugim zakonskim propisima
- uvođenje proporcionalne stope poreza na imovinu, inovacija sistema utvrđivanja poreske osnovice
- donošenje zakonske regulative za uvođenje sintetičkog oporezivanja građana
- usklađivanje nivoa carinske zaštite u procesu stabilizacije i pridruživanja
- utvrđivanje carinskih koncesija
- sagledaće se mogućnosti definisanja oblasti koje predstavljaju devastirana područja, kako bi se mogli primenjivati poreski podsticaji vezani za ove kategorije
- rešiće se problemi vezani za procedure naplate poreza na kapitalnu dobit
- napraviće se tehnička uputstva za lokalne poreske uprave o primeni međunarodnih sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja prihoda koje ubira lokalna samouprava (porez na imovinu u statici) za svaku državu posebno, kako bi predviđene olakšice mogle da se primenjuju u praksi

3. Politika javnih rashoda

- postepeno smanjivanje učešća rashoda u BDP sa 38,4% u 2006. godini na 35,9% u 2009. godini
- smanjenje učešća rashoda za zaposlene sa 9,2% BDP u 2006. godini na 8,1% u 2009. godini
- smanjenje izdataka za kupovinu roba i usluga sa 5,5% BDP u 2006. godini na 4,5% u 2009. godini
- smanjenje izdataka za penzije sa 10,6% BDP u 2006. godini na 9,8% u 2009. godini
- povećanje izdataka za socijalnu zaštitu sa 3,7% BDP u 2006. godini na 3,9% u 2009. godini
- smanjenje izdataka za subvencije sa 2,4% BDP u 2006. godini na 1,6% u 2009. godini
- povećanje izdvajanja za kapitalne investicije sa 2,9% BDP u 2006. godini na 5,2% u 2009. godini
- efikasno upravljanje javnim rashodima i javnim dugom

- dalja implementacija Strategije reforme državne uprave
- racionalizacija državne uprave na svim nivoima
- racionalizacija i povećanje efikasnosti u trošenju javnih sredstava na svim nivoima vlasti
- usklađivanje penzija na novi način
- smanjivanje rashoda za subvencije javnim preduzećima
- usaglašavanje transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja sa reformskim procesima
- utvrđivanje jedinstvenih kriterijuma za pojedine vrste troškova u javnom sektoru
- kontrola rashoda za zarade na lokalnom nivou
- rast izdataka za kapitalne investicije
- povećanje rashoda za stanogradnju i komunalne usluge, obrazovanje, odbranu
- smanjenje rashoda za opšte javne usluge, unutrašnju bezbednost, zdravstvo i socijalnu zaštitu
- konsolidacija jedinstvenog računa Trezora
- institucionalno i kadrovsko jačanje budžetske inspekcije, unutrašnje kontrole i revizije
- unapređenje procesa planiranja u upravljanju rashodima na svim nivoima
- uvođenje programskog budžeta

4. Limiti po vrstama rashoda za javni sektor

- rashodi za korišćenje roba i usluga
- penzije
- subvencije
- socijalna zaštita

- stalni troškovi mogu rasti do nivoa projektovane inflacije
- usklađivanje penzija dva puta godišnje u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
- subvencije smanjuju svoje učešće u BDP
- prava u oblasti socijalne zaštite u skladu sa redefinisanim minimalnim nivoom socijalne sigurnosti i razvojem usluga zasnovanim na Strategiji za smanjenje siromaštva i Strategiji razvoja socijalne zaštite

5. Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja

- smanjenje deficita PIO
- objedinjavanje fondova PIO
- višak prihoda nad rashodima RZZO
- unapređenje sistema osiguranja za slučaj nezaposlenosti

- smanjenje administrativnih rashoda organizacija obaveznog socijalnog osiguranja
- poboljšanje naplate doprinosa
- integracija penzijskih fondova
- postepeno produženje starosne granice za odlazak u penziju
- postepeno vezivanje penzija za troškove života
- usklađivanje doprinosa za zdravstveno osiguranje sa troškovima korišćenja zdravstvene zaštite po pojedinim kategorijama korisnika
- promene u sistemu pružanja zdravstvenih usluga
- reforma sistema primarne, sekundarne i tercijarne zaštite
- praćenje performansi u zdravstvu
- usmeravanje pomoći u slučaju nezaposlenosti licima kojima je pomoć najviše potrebna
- razvoj privatnih agencija za zapošljavanje
- usmeravanje sa pasivnih na aktivne mere zapošljavanja
- decentralizacija i modernizacija rada Nacionalne službe za zapošljavanje

6. Lokalna samouprava

- jačanje nadležnosti lokalne samouprave u naplati prihoda
- povećanje efikasnosti rada lokalne samouprave
- povećanje kapitalnih investicija u lokalnu infrastrukturu
- umereni rast zarada u skladu sa kretanjima u javnom sektoru

- prenošenje nadležnosti u skladu sa novim Ustavom
- primena odredbi Zakona o finansiranju lokalne samouprave
- definisanje svojine lokalne samouprave
- prenošenje nadležnosti u naplati lokalnih javnih prihoda
- smanjenje broja zaposlenih i limitiranje tekućih izdataka
- povećanje kapitalnih izdataka

7. Javni dug

- dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP
- uredno servisiranje obaveza države prema domaćim i inostranim poveriocima

- implementacija Zakona o javnom dugu, formiranje Uprave za javni dug
- aktivnosti na reprogramiranju i otpisu postojećih dugova prema stranim poveriocima
- regulisanje dugova dužnika sa teritorije AP Kosova i Metohije
- uredno servisiranje domaćeg i spoljnog javnog duga

8. Fiskalni rizici

- uspostavljanje fiskalne održivosti
- smanjenje opterećenja BDP-a javnim rashodima
- promene u strukturi javne potrošnje

- smanjenje inflacije
- rast izvoza i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita
- povećanje kreditnog rejtinga zemlje
- završetak procesa privatizacije društvenih i javnih preduzeća
- nastavak procesa pridruživanja EU
- reforma socijalnih izdataka, unapređenje i stabilizacija organizacija obaveznog socijalnog osiguranja
- veći priliv neposrednih stranih ulaganja
- reforma javne uprave
- unapređenje upravljanja javnim prihodima i javnim rashodima
- smanjenje tekućih i rast kapitalnih rashoda
- unapređenje upravljanja javnim dugom

 

Aneks II

MATRICA
STRUKTURNIH REFORMI U PERIODU OD 2007. DO 2009.GODINE

 

Najvažniji ciljevi i zadaci

Najvažnije aktivnosti i mere

I. STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2007.DO 2009. GODINE

1. Pridruživanje Srbije EU i strukturne reforme

Evropsko partnerstvo

- održavanje makroekonomske stabilnosti
- uključivanje Srbije u proces stabilizacije i pridruživanja EU
- nastavljanje formalizacije sive ekonomije i proširenje poreske baze
- ubrzanje restrukturiranja i privatizacije velikih državnih i društvenih preduzeća
- okončanje reforme bankarskog sektora
- reformisanje sistema administrativnih cena
- sprovođenje zemljišne reforme
- reformisanje tržišta rada
- prilagođavanje spoljnotrgovinskog režima
- unapređenje poslovnog okruženja
- modernizacija sistema obrazovanja i unapređenje istraživačke i inovativne politike

- fiskalno prilagođavanje, prilagođavanje parametara monetarne politike i odgovarajuća politika deviznog kursa, čvrsta politika zarada u javnom sektoru, reforma penzijskog sistema i sistema zdravstvenog osiguranja
- upravljanje javnim rashodima, izmena poreskih stopa, unapređenje kontrole korišćenja sredstava domaćih i stranih fondova
- donošenje programa socijalnog zbrinjavanja viška zaposlenih u procesu restrukturiranja i privatizacije državnih i društvenih preduzeća
- otpočinjanje procesa privatizacije osiguravajućih društava
- postepeno otklanjanje dispariteta cena
- formiranje agencije za poljoprivredno zemljište
- realizacija Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja i strategije promena Nacionalne službe za zapošljavanje

Upravljanje fondovima EU

- podela nadležnosti
- formiranje sistema interne kontrole
- otvaranje posebnih računa za fondove EU
- formiranje nacionalne nezavisne revizorske institucije
- transparentne i nediskriminatorne procedure nabavki

- uspostavljanje odgovarajućih kapaciteta u okviru državnih institucija
- imenovanje nacionalnog koordinatora programa pomoći i nacionalnog referenta za administrativna ovlašćenja
- formiranje centralne jedinice za finansije i ugovaranje i sektorske jedinice za sprovođenje projekta

Analiza ekonomskih efekata harmonizacije

- harmonizacija domaćeg zakonodavnog okvira sa acquis communautaire

- izrada analize uticaja usaglašavanja sa acquis communautaire
- određivanje prioriteta usvajanja i implementacije acquis
- izgradnja institucija i priprema pregovaračkih pozicija
- prevođenje pravnih tekovina EU

Sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

- usaglašavanje zakonodavstva koje se odnosi na unutrašnje tržište, uključujući konkurenciju, državnu pomoć, javne nabavke, zaštitu potrošača, intelektualnu svojinu, standardizaciju, akreditaciju, metrologiju i tehničke propise

- izrada planova restrukturiranja javnih preduzeća (PTT, NIS, ŽTP),
- formiranje komisije za kontrolu državne pomoći
- izrada regionalnih mapa u skladu sa NUTS II
- jačanje Komisije za zaštitu prava ponuđača
- izmena zakonske regulative u domenu zaštite potrošača
- sprovođenje zakona iz oblasti intelektualne svojine, standardizacije, akreditacije, metrologije i tehničkih propisa

Izgradnja institucija i obuka državnih službenika u procesu evropskih integracija

- osnivanje i jačanje institucionalnih kapaciteta

- realizacija Akcionog plana za jačanje institucionalne sposobnosti za preuzimanje obaveza u procesu evropskih integracija
- obuka državnih službenika o EU
- formiranje fonda za stipendiranje jednogodišnjih specijalističkih studija o EU u inostranstvu

Komunikacione aktivnosti u procesu evropskih integracija

- upoznavanje građanstva sa opštim ciljevima pridruživanja EU

- realizacija Strategije komunikacije Vlade Srbije o Procesu stabilizacije i pridruživanja EU, uključujući izradu godišnjih akcionih planova komunikacionih aktivnosti Kancelarije za pridruživanje EU

2. Politike u funkciji integracije privrede Srbije u tržište EU

- zaključivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU

- utvrđivanje politike za integraciju privrede Srbije u unutrašnje tržište EU

2.1. Politika konkurencije

- stvaranje konkurentske tržišne strukture
- poboljšanje makroekonomskog okruženja za poslovanje preduzeća
- jačanje institucionalnog i pravnog sistema zemlje
- podizanje tehnološkog kapaciteta privrede

- funkcionisanje Komisije za zaštitu konkurencije
- unapređenje poslovne i investicione klime
- podsticanje rasta domaće štednje
- uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu jugoistočne Evrope
- dinamičan rast malih i srednjih preduzeća
- racionalizacija i povećanje efikasnosti državne uprave
- povećanje ulaganja u infrastrukturu
- podsticanje izvoza kroz razvoj klastera, faktoringa
- unapređenje pravnog sistema i uspostavljanje vladavine prava
- primena mera u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala
- uvođenje mera zaštite vlasničkih prava i prava intelektualne svojine
- podizanje efikasnosti korporativnog upravljanja
- primena aktivnih mera antimonopolske politike
- poboljšanje obrazovnog sistema i povećanje investicija u obrazovanje
- povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj, preduzimanje necenovnih mera za podizanje konkurentnosti, kao što su povećanje inovativnosti proizvoda i usluga, kvaliteta proizvoda i uvođenje novih proizvoda, dizajniranje, uvođenje svetskih standarda
- donošenje i realizacija strategije za povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede Srbije

2.2. Osnove politike državne pomoći

- usmeravanje državne pomoći u razvoj malih i srednjih preduzeća
- usmeravanje državne pomoći u ravnomeran regionalni razvoj
- povećanje učešća horizontalne pomoći

- donošenje zakona o kontroli državne pomoći
- izrada mape regionalne pomoći koja je usklađena sa evropskom statističkom nomenklaturom teritorijalnih jedinica (NUTS II)
- formiranje fonda za regionalni razvoj Republike Srbije
- izrada analize troškova i koristi radi sagledavanja dugoročnih efekata preduzetih mera
- priprema baze podataka o državnoj pomoći
- osnivanje komisije za kontrolu državne pomoći

2.3. Politika javnih nabavki

- efikasna upotreba javnih sredstava i podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki

- formiranje vrhovne revizorske institucije

2.4. Politika u oblasti standardizacije proizvoda

- ubrzanje procesa harmonizacije standarda i usvajanja tehničkih propisa
- odgovornost proizvođača za bezbednost proizvoda

- primena Zakona o standardizaciji, Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode, Zakona o akreditaciji, Zakona o metrologiji
- aktivnost tržišne inspekcije na otkrivanju proizvoda koji nisu usaglašeni sa zahtevima iz direktiva EU, u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača

2.5. Politika u oblasti intelektualne svojine

- efikasna zaštita prava intelektualne svojine, nadzor na tržištu i borba protiv piraterije i falsifikovanja

- primena Zakona o patentima, Zakona o autorskom i srodnom pravu, Zakona o žigovima, Zakona o pravnoj zaštiti dizajna, Zakona o zaštiti topografije integrisanih kola
- organizovanje obuke i jačanje svesti o štetnosti piraterije za ekonomiju
- donošenje zakona o kriminalu visoke tehnologije

2.6. Politika zaštite potrošača

- uspostavljanje jedinstvenog sistema zaštite potrošača na svim nivoima i jačanje institucionalne saradnje u ovoj oblasti
- unapređivanje informisanosti potrošača

- utvrđivanje uslova i kriterijuma za organizovanje potrošača
- aktivno uključivanje organizacija potrošača u ostvarivanje svih prava potrošača
- obrazovanje potrošača o pravima, obavezama i zaštiti potrošača na različitim nivoima
- razvoj integrisanog informacionog komunikacionog sistema zaštite potrošača
- donošenje nacionalnog programa zaštite potrošača u Srbiji
- unapređivanje rada inspekcijskih službi

II STRUKTURNE REFORME REALNOG SEKTORA

1. Privatizacija preduzeća

- okončanje privatizacije preduzeća u društvenom vlasništvu
- privatizacija velikih preduzeća putem javnog tendera
- ubrzanje aukcijske privatizacije

- završetak privatizacije preostalih velikih proizvodnih sistema sa većinskim društvenim kapitalom
- ubrzanje procesa privatizacije prezaduženih preduzeća
- pravno regulisati prodaju imovinskih celina velikih proizvodnih sistema sa većinskim društvenim kapitalom
- utvrditi razvojne mere za područja Republike na kojima se nalaze velika društvena preduzeća od regionalnog značaja
- implementacija Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i Zakona o investicionim fondovima
- angažovanje savetnika za investicije i transparentnost međunarodnih tendera
- donošenje i sprovođenje zakona o evidenciji starih domaćih vlasnika
- donošenje zakona o restituciji

2. Restrukturiranje preduzeća

- okončanje restrukturiranja velikih preduzeća u društvenoj svojini
- privatizacija javnih komunalnih preduzeća

- dekomponovanje velikih i nefunkcionalnih sistema
- razdvajanje osnovne i sporedne delatnosti
- izrada socijalnih programa za radnike koji ostanu bez posla
- donošenje i realizacija akcionog plana za RTB Bor
- realizacija strategije restrukturiranja preduzeća namenske industrije
- donošenje strateških planova razvoja i programa restrukturiranja
- osnivanje regulatornih tela za prirodne monopole
- donošenje i realizacija strategije privatizacije javnih komunalnih preduzeća
- razvijanje raznih oblika saradnje sa privatnim sektorom kroz ugovaranje posla i davanje koncesija

3. Podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP)

- unapređenje poslovanja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika
- povećanje broja malih i srednjih preduzeća
- otvaranje novih radnih mesta

- izrada godišnjih planova podsticanja razvoja sektora MSPP
- stvaranje stimulativnih uslova za osnivanje i razvoj MSPP kroz nefinansijsku podršku i podršku finansijskih institucija razvoju MSPP
- osnivanje poslovnih inkubatora, uz finansijsku podršku sredstvima iz NIP-a i sufinansiranje zainteresovanih lokalnih zajednica
- realizacija start-up projekata
- obezbeđenje povoljnog kreditiranja za nezaposlena lica
- razvoj mreže lokalnih i regionalnih kreditnih i garantnih šema MSPP
- unapređenje zakonske regulative i institucionalnog okruženja
- smanjenje poreskog opterećenja za MSPP
- prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama razvoja MSPP
- jačanje veza preduzetništva sa visokoškolskim i naučno-istraživačkim institucijama

4. Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta

- politička i institucionalna sigurnost i stimulativne mere za privlačenje domaćih i stranih investicija

- realizacija Nacionalnog investicionog plana
- donošenje godišnjih akcionih planova sa merama za poboljšanje investicione klime
- formiranje uprave za koncesije i uvođenje koncesija kao modela saradnje privatnog i javnog sektora
- otklanjanje prepreka vezanih za vlasništvo nad zemljištem donošenjem zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti i formiranjem statističke baze podataka o zemljištu dostupnom za gradnju i razvoj
- otklanjanje prepreka pri registraciji preduzeća, zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđivanju pravne zaštite i korišćenju usluga finansijskog sektora
- skraćivanje administrativnih procedura za registraciju preduzeća, pojednostavljivanje postupka dobijanja dozvola za obavljanje poslova, licenci i sertifikata
- donošenje zakona o industrijskim parkovima, faktoringu, kretanju i boravku stranaca, o prelasku državne granice i drugih zakona
- usklađivanje Zakona o radu sa Strategijom podsticanja i razvoja stranih ulaganja i dalje unapređivanje politike zapošljavanja
- sprovođenje Akcionog plana za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja od strane svih nadležnih ministarstava
- program naknadne brige o ulagačima (After-care program) koji sprovodi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom
- uspostavljanje principa jedinstvenog šaltera radi jačanja kapaciteta lokalnih samouprava

5. Podsticanje izvoza i stranih direktnih investicija

- povećanje izvoza kao generatora visokih stopa privrednog rasta
- prilagođavanje strukture i kvaliteta domaćih izvoznih proizvoda zahtevima tržišta EU

- osnivanje i funkcionisanje slobodnih industrijskih zona
- razvoj izvoznih klastera
- osnivanje industrijskih parkova i tehnoloških parkova
- unapređivanje poslovnog okruženja i obezbeđivanje podrške privlačenju stranih ulaganja i povećanju izvoza

III. STRUKTURNE REFORMEFINANSIJSKOG SEKTORA

1. Finansijska tržišta

- izgradnja modernog i efikasnog finansijskog tržišta radi finansiranja realnog sektora privrede i pružanja raznih vidova finansijskih usluga investitorima i stanovništvu
- stvaranje uslova za razvoj sekundarnog tržišta hartija od vrednosti
- jačanje supervizorne funkcije na finansijskom tržištu

- praćenje primene Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakona o investicionim fondovima, Zakona o preuzimanju akcionarskih društava)
- dosledna primena standardnih berzanskih metoda trgovanja radi zaštite manjinskih akcionara, kao i institucionalno uređenje trgovanja akcijama najvećih i najuspešnijih preduzeća na zvaničnom berzanskom listingu
- jačanje nadzora funkcionisanja finansijskog tržišta

2. Bankarstvo

- razvoj i modernizacija bankarstva u cilju formiranja finansijski zdravog, jakog i stabilnog bankarskog sistema koji će biti u funkciji zadovoljenja potreba građana i privrede
- jačanje konkurencije banaka i formiranje modernog bankarskog sistema
- unapređenje kontrolne funkcije NBS

- dalja reforma i jačanje bankarskog sektora
- podsticanje domaće štednje, transparentno iskazivanje efektivne kamatne stope na kredite i depozite
- kontrola banaka na konsolidovanoj osnovi
- kontrola identifikovanja, merenja i upravljanja rizicima
- usavršavanje rejting sistema i sistema ranog upozoravanja
- povećanje pouzdanosti izveštajnih podataka
- formiranje efikasnije i potpunije baze podataka
- jačanje kadrovskih kapaciteta kroz obuku i specijalizaciju i unapređenje tehničkih resursa

3. Osiguranje

- stvaranje pouzdanog i stabilnog tržišta osiguranja radi zaštite interesa osiguranika i korisnika osiguranja
- uspostavljanje efikasnog sistema kontrole i razvoj modernog sistema nadzora poslovanja društava za osiguranje
- vraćanje poverenja javnosti u sektor osiguranja

- donošenje zakona o obaveznom osiguranju
- usklađivanje statusnih promena i poslovanja organizacija za osiguranje sa novim zakonom o osiguranju
- organizacija i sprovođenje postupka privatizacije organizacija osiguranja biće u nadležnosti agencije za osiguranje
- kontinuirano praćenje poslovanja društava za osiguranje
- unapređenje računovodstvenih, revizorskih i aktuarskih standarda
- formiranje komisije za kontrolu osiguravajućih društava
- unapređenje korporativnog upravljanja i transparentnosti rada
- unapređenje funkcije zaštite potrošača, uključujući i razvoj poslova medijacije

4. Lizing i fondovi

- očuvanje integriteta finansijskog tržišta
- nadzor finansijskog lizinga, izricanje korektivnih mera, ograničavanje zaduživanja u inostranstvu, pospešivanje konkurencije
- kreiranje pouzdanog i stabilnog načina upravljanja sredstvima klijenata radi zaštite njihovog interesa
- uspostavljanje efikasnog sistema permanentnog nadzora baziranog na proceni rizika
- stvaranje poverenja javnosti
- produbljivanje i razvoj tržišta kapitala i usavršavanje institucija i instrumenata na njemu

- izdavanje dozvola i saglasnosti za osnivanje i rad lizing društava
- propisivanje uslova za zaključenje ugovora o finansijskom lizingu i način iskazivanja lizing naknade
- propisivanje uslova izveštavanja i vršenja nadzora, propisivanje mera koje se odnose na sredstva rezervi
- kontinuirano praćenje rada društava za upravljanje penzijskim fondovima, sa naročitim osvrtom na kvalitet ulaganja i prinosa na uložena sredstva
- edukacija javnosti
- nadzor nad primenom Zakona o investicionim fondovima od strane Komisije za hartije od vrednosti
- donošenje podzakonskih akata neophodnih za primenu Zakona o investicionim fondovima

IV. STRUKTURNEREFORME SEKTORA LJUDSKIH RESURSA

1. Zapošljavanje i tržište rada

- uspostavljanje dugoročno održivog trenda rasta zaposlenosti, uz približavanje standardima EU u oblasti politike zapošljavanja
- povećanje konkurentnosti na tržištu rada
- decentralizacija i modernizacija Nacionalne službe za zapošljavanje
- smanjenje regionalnih razlika na tržištu rada
- brže zapošljavanje mladih
- podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom
- pomoć viškovima zaposlenih
- zapošljavanje rizičnih grupa nezaposlenih (Romi, izbegla i raseljena lica)
- unapređenje socijalnog dijaloga
- unapređenje rada inspekcijskih službi

- implementacija Nacionalne strategije zapošljavanja
- realizacija Strategije promena Nacionalne službe za zapošljavanje za period 2005-2008. godina
- realizacija Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za period 2006-2008. godina,
- izmene/dopune Zakona o radu u skladu sa odredbama Strategije podsticanjai razvoja stranih ulaganja
- donošenje strategije regionalnog razvoja
- stimulisanje zapošljavanja pripravnika, volontera
- izrada socijalnih programa za tehnološke viškove zaposlenih
- donošenje zakona o radnom osposobljavanju i zapošljavanju invalidnih lica
- definisanje kriterijuma za dobijanje statusa osobe sa invaliditetom
- pružanje stručne i finansijske pomoći za zapošljavanja rizičnih grupa
- unapređenje metodologije i sistema statističkih i analitičkih istraživanja tržišta rada i obezbeđivanje njihove uporedivosti
- povećane aktivnosti inspekcijskih službi u cilju smanjenja nelegalnog zapošljavanja, povećanja bezbednosti na radu i smanjenja povreda na radu kroz prilagođavanje zakonske regulative iz ovog domena i bolju opremljenost inspekcijskih službi

2. Obrazovanje i sport

- nastavak reforme obrazovnog sistema
- povećanje kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i dostupnosti obrazovanja svima
- modernizacija programa obrazovanja i uvođenje novih obrazovnih profila, uz usklađivanje nastavnih planova sa programima i principima Bolonjske deklaracije
- razvoj vrhunskog sporta

- ulaganja u kvalitetan nastavni kadar
- izrada novih nastavnih programa
- stručno usavršavanje nastavnika
- stvaranje uslova za bezbednost učenika i zaposlenih u školama
- smanjenje dužine studiranja
- uvođenje akreditacije u obrazovni sistem
- rekonstrukcija, popravke, dogradnja i opremanje škola, laboratorija, kabineta i fiskulturnih sala
- kompjuterizacija osnovnih i srednjih škola i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u obrazovanju (EIS)
- donošenje novog zakona o sportu
- donošenje nacionalnog programa razvoja sporta
- uspostavljanje odgovarajućeg sistema finansiranja sporta
- suzbijanje negativnih pojava u sportu

3. Naučna istraživanja i razvoj

- reforma naučnoistraživačke i inovativne delatnosti
- započinjanje novog investicionog ciklusa
- širenje međunarodne saradnje
- povećanje konkurentnosti istraživačkog i inovativnog sektora
- razvoj informatičkog društva i elektronskog poslovanja

- reorganizacija institucija i racionalizacija mreže naučnoistraživačkih organizacija i usklađivanje standarda naučnoistraživačkog rada sa standardima u EU i svetu
- usavršavanje kriterijuma za utvrđivanje kompetentnosti naučnih kadrova
- donošenje nacionalnog programa razvoja naučnog kadra
- povećanje broja objavljenih radova naših naučnika u međunarodno priznatim i renomiranim naučnim publikacijama
- modernizacija opreme u istraživačko-razvojnim laboratorijama
- intenziviranje saradnje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju
- formiranje agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost
- donošenje strategije informacionog društva
- izgradnja komunikacione strukture, edukacija stanovništva, donošenje zakona u oblasti elektronskog poslovanja i drugih zakona iz ovog domena, kao i formiranje nacionalnog akreditacionog tela, supervizionog tela i drugih sertifikacionih tela
- formiranje jedinstvenog registra naučnoistraživačkih organizacija, naučnih kadrova i opreme za naučnoistraživački rad

4. Kultura i mediji

- utvrditi primarni strateški cilj delatnosti u oblasti kulture
- poboljšati uslove rada ustanova kulture
- formirati mrežu kulturnih koridora
- širenje međunarodne saradnje medija
- obezbeđivanje uslova za primenu i poštovanje medijskih zakona
- ostvarivanje slobode medija, mišljenja i izražavanja u skladu sa uslovima za pridruživanje EU, međunarodnim konvencijama o ljudskim i manjinskim pravima i domaćim zakonodavstvom

- izrada strategije kulturnog razvoja u Srbiji
- donošenje odgovarajuće zakonske regulative i harmonizacija domaćih propisa sa propisima EU
- utvrditi status institucija od nacionalnog značaja, matičnost ustanova i ustanoviti regionalnu mrežu institucija zaštite (zavodi, muzeji, arhivi, biblioteke)
- osnovati: nacionalni centar za konzervaciju i restauraciju, nacionalni centar za knjigu i nacionalni centar za digitalizaciju
- obezbediti stabilno finansiranje ustanova kulture
- investicije u kulturu od privatizacionih prihoda i to u objekte koji su u protekle dve godine identifikovani kao prioriteti
- mrežom kulturnih koridora približiti kulturni sektor i biznis
- intenzivirati pokretanje i osmišljavanje novih modela međunarodne saradnje i bilateralnih odnosa
- izmeniti i dopuniti postojeće propise
- normativno regulisati koncentraciju medija i transparentnost vlasništva i doneti podzakonske akte neophodne za sprovođenje zakona
- formirati JP za emitovanje radio i televizijskih programa i prenosne veze
- završiti proces privatizacije štampanih i elektronskih medija
- pristupiti međunarodnim konvencijama iz oblasti medija, prioritetno Konvenciji o prekograničnoj televiziji

5. Religijski sistem

- podsticanje razvoja verske kulture, verskih sloboda i tolerancije kao činilaca evropskih integracija i kao temelja na kom je izgrađen vrednosni sistem ujedinjene Evrope
- negovanje verskog pluralizma i verske tolerancije
- unapređivanje verskog obrazovanja i njegovo integrisanje u opšti obrazovni sistem
- zaštita verskog, nacionalnog, istorijskog i kulturnog jedinstva srpskog naroda, kao i zaštita verskih komponenti u kulturnom identitetu nacionalnih manjina
- poboljšanje materijalnog položaja sveštenika i verskih službenika
- podizanje, održavanje i obnova verskih zdanja

- implementacija Zakona o crkvama i verskim zajednicama i Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama
- intenzivirati saradnju sa crkvama i verskim zajednicama na obrazovnom, kulturnom i socijalno-humanitarnom planu
- sistemski i trajno rešiti pitanje zdravstvenog i penzijskog osiguranja sveštenika i verskih službenika
- intenzivirati saradnju sa državama u regionu u cilju zaštite verskih sloboda i prava srpskog naroda

6. Saradnja sa dijasporom

- jačanje veza između dijaspore i matice
- očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpske dijaspore
- unapređenje privrednih, naučnih, kulturnih i drugih veza dijaspore i matice
- usmeravanje stručnih i finansijskih potencijala dijaspore u ekonomski razvoj zemlje

- integracija preporuka Saveta Evrope u pravni sistem zemlje i ostalih akata Evropske komisije za demokratizaciju
- iniciranje zahteva za priznavanje statusa nacionalne manjine nadležnim organima drugih zemalja
- iniciranje zaključenja bilateralnih ugovora o statusu nacionalnih manjina u zemljama u regionu
- reorganizacija sistema dopunskog školovanja za decu u inostranstvu
- formiranje mreže poverenika u zemljama sa značajnijim brojem srpskih iseljenika, kao i kancelarija pri lokalnim samoupravama
- unapređenje investicionog ambijenta u lokalnim zajednicama sa čije teritorije u inostranstvu živi velika populacija iseljenika
- realizacija projekta "Studiraj u Srbiji" i Projekta povezivanja sa srpskim naučnicima, profesorima i lekarima u svetu
- donošenje zakona o državljanima Republike Srbije i Srbima koji žive u inostranstvu i zakona o popisu Srba i državljana Republike Srbije u dijaspori

V. STRUKTURNE REFORMESOCIJALNOG SEKTORA

1. Zdravstveni sistem

- nastavak reforme sistema zdravstvene zaštite i sistema zdravstvenog osiguranja
- stvaranje modernog, decentralizovanog, transparentnog, finansijski i institucionalno održivog sistema zdravstvene zaštite na duži rok
- smanjivanje preventabilnog morbiditeta i mortaliteta stanovništva

- izrada glavnog plana sa kategorizacijom i racionalizacijom mreže zdravstvenih ustanova
- osavremenjivanje zdravstvenih ustanova, uključujući rekonstrukciju prostora, nabavku nove opreme
- prodaja ili iznajmljivanje viška prostora i racionalizacija broja nemedicinskog osoblja
- realizacija Zdravstvene politike Srbije
- uvođenje sistema licenciranja zdravstvenih radnika, akreditacije zdravstvenih ustanova i programa
- uspostavljanje partnerstva privatnog i državnog vlasništva u zdravstvu
- donošenje programa zdravstvene zaštite za ugrožene grupacije stanovništva
- uspostavljanje novih modela plaćanja davaocima usluga u sistemu zdravstvene zaštite
- povećanje efikasnosti rada inspekcijskih službi
- nastavak realizacije projekata "Razvoj zdravstva Srbije" i "Projekat poboljšanje energetske efikasnosti"
- uspostavljanje nacionalnog zdravstvenog računa u Srbiji
- donošenje nacionalne strategije za razvoj i zdravlje mladih u Republici Srbiji

2. Penzijski sistem

- nastavljanje reforme penzijskog sistema radi povećanja efikasnosti prvog stuba
- jačanje kapitalizovanih dobrovoljnih penzijskih fondova
- modernizacija i jačanje institucionalnih kapaciteta penzijskog sistema

- realizacija projekta konsolidacije naplate doprinosa i reforme penzijske administracije
- konsolidacija tri penzijska fonda
- uspostavljanje centralnog registra osiguranika i obveznika doprinosa i poreza na dohodak do 2010. godine
- postepeno podizanje starosne granice za žene na 60 godina života i za muškarce na 65 godina života do 2011. godine
- promena načina usklađivanja penzija i prelazak na isplatu jednom mesečno
- realizacija isplate duga korisnicima penzija
- revidiranje pojedinih prava iz penzijskog osiguranja (prava i naknade, staž sa uvećanim trajanjem)

3. Sistem socijalne zaštite

- reforma sistema socijalne zaštite
- unapređenje zaštite najsiromašnijih građana i ugroženih grupa
- unapređenje kvaliteta života korisnika socijalne zaštite
- decentralizacija sistema socijalne zaštite

- implementacija Strategije razvoja socijalne zaštite, Strategije za smanjenje siromaštva, Nacionalnog plana akcije za decu i Strategije zapošljavanja
- implementacija Nacionalnog plana akcije o starenju
- podsticanje razvoja mreže raznovrsnih socijalnih usluga u lokalnoj zajednici, uvažavajući princip pune participacije
- uvođenje sistema kvaliteta usluga i implementacija standarda usluga u sistem socijalne zaštite
- donošenje posebnih mera i pružanje usluga, kao i razvoj posebnih programa za unapređenje zaštite osetljivih grupa stanovništva (deca bez roditeljskog staranja, odrasli i stari nesposobni za samostalan život, osobe sa invaliditetom, deca i odrasli žrtve nasilja)
- unapređenje materijalno-tehničkih, kadrovskih i infrastrukturnih uslova, kao i teritorijalne i funkcionalne dostupnosti smeštajnih kapaciteta
- formiranje jedinstvenog informacionog sistema sa permanentnim ažuriranjem baze podataka

Zaštita porodice i zaštita dece

- potpunija zaštita porodice i unapređenje životnih i zdravstvenih uslova razvoja porodice
- obezbeđenje efikasne zaštite dece u svim slučajevima ugrožavanja njihovih prava
- unapređenje položaja i prava dece ometene u razvoju i dece bez roditeljskog staranja

- donošenje nacionalne strategije borbe protiv nasilja i svih oblika zlostavljanja
- implementacija Nacionalnog plana akcije za decu
- nastaviće se sa preduzimanjem klasičnih mera socijalne zaštite (dečiji dodatak, roditeljski dodatak, socijalna pomoć)
- izrada mapa siromašnih sredina i okvirnog nacionalnog plana akcije za smanjenje siromašnih sredina u Republici
- preduzimanje mera za ravnopravno uključivanje u društvo dece ometene u razvoju i dece bez roditeljskog staranja
- obezbeđenje sveobuhvatne zdravstvene zaštite i obrazovanja
- širenje institucija porodičnog smeštaja-hraniteljstva i usvojenja
- usklađivanje zakonskog okvira za zaštitu dece sa međunarodnim standardima
- doneće se zakon o zaštitniku dečijih prava (ombudsman)
- formiraće se posebno telo koje će se baviti pravima dece
- izrada baze podataka o deci

Zaštita osoba sa invaliditetom

- obezbeđenje ravnopravnog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama društvenog života i njihove zaštite u slučajevima diskriminacije
- deinsititucionalizacija oblasti zaštite osoba sa invaliditetom

- donošenje nacionalne strategije za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, kao i lokalnih planova akcija
- formiranje jedinstvene baze podataka osoba sa invaliditetom
- pokretanje razvojnih programa i projekata za osobe sa invaliditetom
- formiranje što većeg broja malih kućnih zajednica (kao dnevni boravak) koje će zameniti ustanove za trajni smeštaj
- izrada nacionalnih smernica za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom

Zaštita boraca i invalida rata

- sveobuhvatna reforma sistema boračko-invalidske zaštite

- usklađivanje zakonske regulative sa standardima EU i zakonskim rešenjima zemalja u okruženju
- promena načina usklađivanja priznatih prava, ukidanje isplate priznatih prava korisnicima koji nemaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, utvrđivanje novih osnovica za određivanje prava, pooštravanje uslova za ostvarivanje utvrđenih prava
- uvođenje novog isplatnog sistema za prava korisnika
- reorganizacija opštinskih službi za boračko-invalidsku zaštitu
- nastavak realizacije projekta "Socijalno stanovanje za ratne vojne invalide i porodice palih boraca"

Zaštita starih lica

- razvijanje društva za sve uzraste, uz uvažavanje starenja i usklađivanje društvenih i privrednih tokova sa demografskim promenama
- obezbeđenje zaštite starih lica u skladu sa najvišim standardima

- donošenje strategije zaštite prava starih lica
- implementacija Nacionalne strategije o starenju i Nacionalnog plana akcije o starenju
- donošenje operativnih programa na lokalnim nivoima

Zaštita izbeglih i raseljenih lica

- stvaranje uslova za lokalnu integraciju i povratak izbeglih i raseljenih lica

- donošenje nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglih i interno raseljenih lica
- izmene i dopune Zakona o izbeglicama
- intenziviranje bilateralne i trilateralne saradnje sa Hrvatskom i BiH
- uspostavljanje bezbednosti, slobode kretanja, prava na rad, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, pravo učešća u javnom životu i jednak pristup javnim službama na Kosovu i Metohiji
- kupovina i izgradnja stambenih objekata pod povoljnim uslovima radi rešavanja stambenih pitanja i lokalne integracije izbeglih lica

Zaštita nacionalnih manjina

- unapređenje života nacionalnih manjina, obezbeđenje zaštite i prava nacionalnih manjina

- razvijanje multikulturnih vrednosti i negovanje kulturnog identiteta kroz sistem obrazovanja, informisanja i druge vidove na jezicima manjina
- posebne mere usmeriće se na zaštitu nacionalne manjine Roma na bazi Strategije za integraciju i davanje novih ovlašćenja Romima, kroz socijalne, ekonomske, prosvetno-obrazovne, zdravstvene i urbanističke mere

4. Socijalni dijalog

- usaglašavanje stavova Vlade i socijalnih partnera (sindikata i udruženja poslodavaca) o pitanjima od zajedničkog interesa

- uspostavljanje raznih vidova saradnje socijalnih partnera radi rešavanja problema nezaposlenosti i povećanja životnog standarda stanovništva

5. Državna uprava

- izgradnja demokratske države zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, ekonomičnosti i efikasnosti
- depolitizacija i profesionalizacija državne uprave
- decentralizacija vlasti i fiskalna decentralizacija
- uspostavljanje fiskalno održivog sistema plata
- uvođenje sistema kontrole u postupanju državnih organa uprave i kontrole zakonitosti i pravilnosti rada
- modernizacija i informativna osposobljenost državne uprave

- sprovođenje Strategije reforme državne uprave i Akcionog plana za sprovođenje reforme državne uprave
- razgraničavanje procesa političkog kreiranja odluka od procesa izvršavanja
- definisanje izvora sredstava za finansiranje prenetih nadležnosti na lokalne vlasti
- racionalizacija i uspostavljanje novog okvira organizacije i upravljanja
- modernizacija, kontinuirano usavršavanje i kadrovska osposobljenost zaposlenih na svim nivoima državne uprave i uvođenje informacionih tehnologija
- realizacija Programa pomoći opštinama istočne Srbije, zatim pomoć Vladi RS u ostvarivanju programa demokratskih reformi
- Razvoj mehanizama za poboljšanje međuresorne koordinacije i koordinacije donatora
- Razvoj sistema za praćenje i evaluaciju Strategije reforme državne uprave
- Promocija Strategije reforme državne uprave
- Razvoj kapaciteta upravnih okruga

6. Pravosuđe

- ubrzanje transformacije pravosudnog sistema
- jačanje nezavisnosti sudova i postizanje veće efikasnosti i ažurnosti u radu sudova
- usklađivanje pravosudnog sistema Srbije sa prihvaćenim pravnim standardima EU i međunarodnim standardima
- unapređenje međunarodne saradnje
- obezbeđenje stabilnih izvora finansiranja i modernizacija infrastrukture, uz poboljšanje materijalno-tehničkih uslova rada

- izmene nadležnosti u određivanju poslova pravosudne i sudske uprave
- revidiranje sudskih pravila i procedure
- informatička modernizacija
- osnivanje nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu
- racionalizacija mreže sudova
- uređenje novog sistema nadležnosti sudova (kasacioni, apelacioni sudovi)
- definisanje reformskog plana za preuređenje kadrovske i organizacione strukture, racionalizacija poslova i smanjenje neopravdanih troškova, izrada plana i programa stručnog usavršavanja kadrova u pojedinim oblastima prava
- formiranje baze podataka i obaveznih evidencija
- donošenje nacionalnog plana za poboljšanje stanja sudskih objekata i objekata u okviru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija
- donošenje novih zakona iz oblasti pravosuđa

7. Policija

- nastavak reformi u policiji u skladu sa Zakonom o policiji
- dostizanje visokog stepena lične i imovinske sigurnosti od svih oblika ugrožavanja
- očuvanje stabilnog javnog reda i mira i povoljnog stanja bezbednosti u Republici
- razvoj policijskog obrazovanja, odnosno stvaranje usmerenog, efikasnog, jeftinog i fleksibilnog policijskog sistema obuke i obrazovanja kadrova za potrebe policije
- reforma Uprave granične policije i preuzimanje poslova obezbeđenja državne granice po utvrđenoj dinamici borba protiv organizovanog kriminala i svih njegovih oblika ispoljavanja
- sprečavanje destabilizacije stanja bezbednosti na području opština juga Srbije

- donošenje strategije nacionalne bezbednosti
- implementacija Zakona o policiji, Strategije integrisanog upravljanja granicom RS, Akcionog plana za realizaciju ove strategije i Strategije razvoja sistema obuke i obrazovanja za potrebe policije
- racionalno organizovanje cele službe i njena modernizacija
- implementacija akcionog plana borbe protiv organizovanog kriminala, strategije razvoja SBPOK-a i funkcije T-SIMS
- izrada zakonskih i drugih propisa u oblastima nadzora državne granice, kretanja i boravka stranaca, ostvarivanja prava na azil, zaštite ličnih podataka, prebivališta i boravišta građana i dr.

VI. SEKTORSKE REFORME

1. Rudarstvo

- reformisanje rudarstva i geologije radi prilagođavanja rudarskog sektora uslovima tržišne privrede
- restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća iz sektora rudarstva

- osnivanje agencije za rudarstvo
- izrada strategije razvoja mineralnih sirovina Srbije i strategije upravljanja mineralno-sirovinskim kompleksom Srbije
- osnivanje fonda za razvoj rudarstva i geoloških istraživanja
- osnivanje nacionalnog geološkog instituta
- izrada bilansa rezervi svih mineralnih sirovina
- uvođenje naknade za eksploataciju mineralnih sirovina
- uređenje sistema koncesija na eksploataciju i istraživanje mineralnih sirovina
- realizacija Programa strateške konsolidacije JP PEU
- unapređenje informacionog sistema
- donošenje odgovarajuće zakonske regulative

2. Energetika

- nastavak reforme energetskog sektora radi povećanja efikasnosti korišćenja i racionalne upotrebe svih vidova energije
- nastavak procesa regionalne integracije u prenosu, transportu i trgovini energijom za uključivanje u evropske tokove
- uspostavljanje zajedničkog tržišta gasa i električne energije

- implementacija Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine, Nacionalnog akcionog plana za gasifikaciju Republike Srbije i Ugovora o osnivanju Energetske zajednice
- dugoročna procena energetskih potreba
- smanjivanje energetske intenzivnosti industrije, saobraćaja i drugih privrednih delatnosti, kroz uvođenje novih tehnologija, tehnoloških uređaja i merne, regulacione i upravljačke opreme
- kontinuirana tehnološka modernizacija i ulaganja u nove energetske objekte
- utvrđivanje tarifnih sistema za obračun električne energije i prirodnog gasa za tarifne kupce
- realizacija programa za povećanje energetske efikasnosti i selektivnog korišćenja obnovljivih izvora energije i formiranje nacionalnog fonda za podsticanje njihove realizacije
- usklađivanje tarifne, cenovne, poreske, carinske i antimonopolske regulative
- uspostavljanje savremene tehničke regulative, propisa i standarda za energetske tehnologije i formiranje tela za praćenje i upravljanje reformama u energetici
- donošenje predloga za ratifikaciju i korišćenje mehanizma Kjoto Protokola
- izrada programa socijalne zaštite za najsiromašnije kategorije stanovništva

3. Industrija

- ubrzanje privatizacije industrijskih preduzeća i strukturno prilagođavanje industrijskog sektora
- povećanje konkurentske sposobnosti industrijske proizvodnje i poboljšanje izvozne strukture
- povećanje zaposlenosti i kvaliteta industrijske radne snage

- dovršenje procesa privatizacije i restrukturiranja velikih preduzeća
- obezbeđenje finansijske podrške konkurentnim industrijskim preduzećima
- povećanje investicija u modernizaciju postojećih industrijskih kapaciteta
- podrška razvoju malih i srednjih industrijskih preduzeća
- podrška razvoju propulzivnih industrijskih grana zasnovanih na novim tehnologijama i inovacijama
- razvoj industrijskih zona i parkova
- efikasnije korišćenje sirovina i proizvodnja ekološki prihvatljivih proizvoda
- stimulisanje obrazovanja kadrova za nova proizvodna zanimanja
- uvođenje tehnoloških i organizacionih inovacija u industriji

4. Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda

- povećanje konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora
- obezbeđenje kvalitetne i bezbedne hrane namenjene potrošačima
- osiguranje podrške životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u mogućnosti da prate ekonomske reforme
- podrška održivom razvoju sela
- očuvanje životne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih proizvoda
- pripreme za pridruživanje i pristupanje STO
- očuvanje i unapređenje očuvanja šuma
- povećanje efikasnosti upotrebe voda
- zdravstvena zaštita životinja, dobrobit životinja, zaštita ljudi od zaraznih bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude i unapređenje proizvodnje proizvoda životinjskog porekla i proizvodnja bezbedne hrane životinjskog porekla
- održivo upravljanje ribarskim resursima, gajenje riba na principima održivog razvoja, očuvanje i zaštita ribljeg fonda, utvrđivanje uslova za promet ribe, efikasan nadzor, pooštrena kaznena politika

- implementacija Strategije razvoja poljoprivrede, donošenje i realizacija nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2007-2010. godine
- donošenje zakona o poljoprivredi
- predlaganje mera za izvozne subvencije, podršku cenama, regresiranje skladištenja
- osnivanje agencije za poljoprivredno zemljište, uprave za agrarna plaćanja, poljoprivredne komore i poljoprivrednog saveta
- obezbeđenje kreditne podrške registrovanim gazdinstvima za nabavku semena, đubriva, stočne hrane, obavljanje proizvodnje, nabavku poljoprivredne opreme i mehanizacije (od 5.000 do 200.000 EUR)
- obezbeđenje finansijske podrške nekomercijalnim gazdinstvima
- uspostavljanje centralnog registra poljoprivrednog i šumskog zemljišta
- uvođenje sistema plaćanja tržišne zakupnine za sve korisnike
- uspostavljanje tržišta kredita za kupovinu zemljišta i nabavku osnovnih sredstava
- definisanje osnova politike ruralnog razvoja
- nastavljanje izgradnje institucija u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- postepeno prilagođavanje agrarne politike zajedničkoj politici EU
- donošenje, usklađivanje i harmonizacija zakonodavnog okvira sa zakonodavstvom EU
- implementacija Strategije razvoja šumarstva, reforma institucija i zakonodavstva u ovoj oblasti
- postepeno uvođenje sistema kvaliteta u sektoru šumarstva
- racionalno korišćenje šumskih resursa i njihova zaštita
- donošenje nacionalne strategije razvoja vodoprivrede
- jačanje kapaciteta državne uprave i restrukturiranje javnih vodoprivrednih preduzeća
- revitalizacija postojećih i izgradnja novih objekata i sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje i zaštita od spoljnih voda
- uvođenje kontrole na graničnim prelazima uvoza živih životinja, proizvoda i hrane životinjskog porekla
- obeležavanje i evidentiranje životinja
- donošenje zakona o ribarstvu

5. Saobraćaj

- povećanje konkurentske sposobnosti i efikasno funkcionisanje saobraćajnih sistema
- restrukturiranje javnih saobraćajnih preduzeća JAT Airways, Aerodrom Beograd, PTT Srbija, ŽTP Beograd
- povećanje obima i kvaliteta saobraćajnih usluga
- intenzivnije uključivanje saobraćajnih preduzeća u međunarodne transportne tokove
- povećanje bezbednosti i zaštita životne sredine od nepovoljnog uticaja saobraćaja
- liberalizacija poštanskog tržišta radi unapređenja kvaliteta usluga i sniženja cena za krajnje korisnike
- restrukturiranje javnog preduzeća Pošte Srbije

- donošenje strategije razvoja saobraćajnog sistema sa operativnim akcionim planovima i definisanim ciljevima razvoja po granama saobraćaja
- racionalizacija saobraćajnih mreža u skladu sa principom održivosti
- obezbeđenje finansijske podrške EU za izgradnju putne i železničke infrastrukture i povećanje plovnosti Dunava
- izgradnja auto puta Beograd-južni Jadran, Horgoš-Požega, Niš-Dimitrovgrad, obilaznice oko Beograda, mostova kod Beške i Ostružnice i obnova železničkog mosta između Erduta i Bogojeva
- rehabilitacija starih kolovoza na magistralnim i regionalnim putevima i unutrašnjih plovnih puteva
- tehničko-tehnološka modernizacija železničke infrastrukture i železničkih voznih sredstava
- obnova i modernizacija avio flote
- donošenje novog zakonodavnog okvira
- donošenje strategije razvoja poštanskog saobraćaja i plana razvoja kvaliteta usluga
- formiranje agencije za poštanske usluge
- izgradnja i početak rada glavnog poštanskog centra

6. Telekomunikacije i radio-difuzija

- liberalizacija tržišta fiksne i mobilne telefonije
- povećanje konkurentne sposobnosti usluga telekomunikacija i radio-difuzije
- povećanje obima i kvaliteta telekomunikacionih usluga, kablovskog distributivnog sistema i razvoj satelitskih komunikacija
- efikasnije povezivanje telekomunikacionih sistema sa sistemima drugih zemalja, realna alokacija frekvencija uz efikasno upravljanje i kontrolu

- implementacija Strategije razvoja radio-difuzije i donošenje strategije razvoja telekomunikacija i akcionih planova za saobraćaj i telekomunikacije
- primena savremenih tehnologija i razvoj savremenih mreža
- uvođenje sistema licenciranja
- razvoj infrastrukture za brzi pristup internetu
- donošenje odgovarajuće tarifne i cenovne politike zasnovane na troškovnom principu
- investiranje u razvoj i digitalizaciju javne fiksne telekomunikacione mreže
- sređivanje stanja u kablovsko distributivnom sistemu
- regulisanje tržišta satelitskih komunikacija
- donošenje nove zakonske regulative i harmonizacija domaćih propisa sa propisima EU

7. Trgovina

- integrisanje domaće trgovine u evropske i svetske tokove, uključujući i liberalizaciju trgovine
- promena strukture trgovine i trgovinske mreže
- obezbeđenje stabilnog i snabdevenog tržišta i trgovinskog kapitala
- obezbeđenje zaštite potrošača
- unapređenje elektronske trgovine
- smanjenje udela sive ekonomije u sektoru trgovine

- donošenje i implementacija strategije i politike razvoja trgovine
- poštovanje pravila o konkurenciji, zaštiti prava intelektualne, industrijske i komercijalne svojine
- širenje trgovinske mreže i postizanje uravnoteženog regionalnog razvoja
- ubrzanje informatičke opremljenosti
- izgradnja modernih institucija trgovine (hipermarketi, šoping centri, diskontni centri i drugi objekti)
- aktiviranje rada Komisije za zaštitu konkurencije, agencije za razvoj trgovine i trgovinskog preduzetništva, agencije za trgovinsku infrastrukturu i razvoj novih maloprodajnih institucija, agencije za razvoj elektronske trgovine, agencije za zaštitu potrošača i drugih institucija iz oblasti trgovine
- tehničko i organizaciono unapređenje tržišne inspekcije
- donošenje zakona o trgovini i zakona o elektronskoj trgovini
- formiranje direkcije za unapređenje trgovine

8. Turizam

- ubrzanje privatizacije državnih turističkih preduzeća
- unapređenje konkurentnosti turističke privrede
- povećanje atraktivnosti destinacija i uspostavljanje efikasnog marketinga
- povećanje deviznog priliva od turizma
- obezbeđenje dugoročne zaštite prirodnih i kulturnih resursa

- implementacija Strategije razvoja turizma 2005-2015 i Akcionog plana za sprovođenje mera
- renoviranje turističkih objekata, unapređenje turističkog menadžmenta i marketinga
- formiranje finansijskih institucija za podsticanje razvoja i promociju turizma
- povećanje ulaganja u unapređenje turističke infrastrukture
- formiranje agencije za razvoj turizma i kongresnog biroa
- tehničko i organizaciono unapređenje rada inspekcijske službe u oblasti turizma prema standardima EU
- osnivanje fonda za kreditiranje malih i srednjih turističkih preduzeća

9. Zaštita životne sredine

- uspostavljanje novog zakonodavnog i regulatornog okvira za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine
- obezbeđenje zaštite prirode i očuvanje biodiverziteta

- donošenje strateških planova javnih preduzeća nacionalni parkovi "Đerdap", "Tara", "Šar planina", "Kopaonik", "Fruška Gora"
- sprovođenje Konvencije o biodiverzitetu
- donošenje nacionalnog programa zaštite životne sredine i nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa
- ulaganja u izgradnju sanitarnih deponija
- donošenje zakona o upravljanju otpadom, zakona o zaštiti vazduha, zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja

10. Regionalni razvoj

- smanjenje regionalnih neravnomernosti u razvoju
- racionalno korišćenje faktora razvoja svih područja
- suzbijanje tendencije prekomerne urbane koncentracije privrednih aktivnosti stanovništva

- donošenje strategije regionalnog razvoja i regionalnih razvojnih programa
- formiranje efikasne regionalne institucionalne infrastrukture u funkciji decentralizovanog razvoja
- utvrđivanje podsticajnih fiskalnih mera i aktivnih mera zapošljavanja za nerazvijena područja, formiranje preduzetničkih inkubatora i posebno stimulisanje kadrova za rad u nerazvijenim područjima

 

Aneks III

MATRICA
OSNOVNIH SISTEMSKIH ZAKONA KOJIMA SE PODRŽAVAJUSTRUKTURNE REFORME U REALNOM, FINANSIJSKOM I JAVNOM SEKTORU

 

1. Doneti sistemski zakoni

Naziv zakona

Zakon o Vladi

Zakon o ministarstvima sa izmenama i dopunama

Zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine

Zakon o lokalnoj samoupravi sa izmenama i dopunama

Zakon o finansiranju lokalne samouprave

Zakon o lokalnim izborima sa dopunama

Zakon o državnoj upravi

Zakon o državnim službenicima

Zakon o radnim odnosima u državnim organima sa izmenamai dopunama

Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija

Zakon o državljanstvu Republike Srbije

Zakon o policiji

Zakon o javnim agencijama

Zakon o Zaštitniku građana

Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine

Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, izmene i dopune ovog zakona

Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja

Zakon o elektronskom potpisu

Krivični zakonik

Zakonik o krivičnom postupku sa izmenama i dopunama

Zakon o izvršenju krivičnih sankcija

Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku

Zakon o parničnom postupku

Zakon o prekršajima

Zakon o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje

Zakon o uređenju sudova sa izmenama i dopunama

Zakon o sudijama sa izmenama i dopunama

Zakon o javnom tužilaštvu sa izmenama i dopunama

Zakon o Visokom savetu pravosuđa sa izmenama i dopunama

Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava sa izmenama i dopunama

Zakon o posredovanju - medijaciji

Zakon o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova, vojnih tužilaštava i vojnog pravobranilaštva

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine sa izmenama i dopunama

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala sa izmenama i dopunama

Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala

Zakon o pravima optuženog u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala i članova njegove porodice

Zakon o sudskim taksama sa izmenama i dopunama

Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica

Zakon o amnestiji

Zakon o rehabilitaciji

Zakon o privatizaciji sa izmenama i dopunama

Zakon o Agenciji za privatizaciju sa dopunom

Zakon o Akcijskom fondu sa izmenama i dopunama

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije

Zakon o privrednim društvima

Zakon o registraciji privrednih subjekata sa izmenama i dopunama

Zakon o Agenciji za privredne registre

Zakon o stečajnom postupku

Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika

Zakon o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća

Zakon o privatnim preduzetnicima sa izmenama i dopunama

Zakon o privrednim komorama

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa

Zakon o finansijskom lizingu sa izmenama i dopunama

Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar

Zakon o Garancijskom fondu

Zakon o prestanku važenja Zakona o osnivanju Javnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju, preradu i promet nafte i prirodnog gasa

Zakon o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi

Zakon o energetici

Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu

Zakon o prestanku važenja Zakona o osnivanju javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj

Zakon o planiranju i izgradnji

Zakon o železnici

Zakono o prevozu u drumskom saobraćaju sa više izmena i dopuna

Zakon o javnim putevima

Zakon o poštanskim uslugama

Zakon o telekomunikacijama sa više izmena i dopuna

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji

Zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja

Zakon o semenu

Zakon o dopunama Zakona o zadrugama

Zakon o duvanu

Zakon o turizmu

Zakon o javnim skijalištima

Zakon o zaštiti konkurencije

Zakon o zaštiti potrošača

Zakon o cenama

Zakon o oglašavanju

Zakon o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom

Zakon o Narodnoj banci Srbije sa izmenama i dopunama

Zakon o bankama

Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje

Zakon o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova

Zakon o platnom prometu sa izmenama i dopunama

Zakon o osiguranju sa izmenama i dopunama

Zakon o računovodstvu i reviziji

Zakon o finansijskom lizingu sa izmenama i dopunama

Zakon o osiguranju depozita

Zakon o preuzimanju akcionarskih društava

Zakon o investicionim fondovima

Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama

Zakon o Agenciji za osiguranje depozita

Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji

Zakon o sprečavanju pranja novca

Zakon o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita

Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata

Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima sa više izmena i dopuna

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa više izmena i dopuna

Zakon o javnim nabavkama sa izmenama i dopunama

Zakon o igrama na sreću

Zakon o fiskalnim kasama

Zakon o akcizama sa više izmena i dopuna

Zakon o porezu na dodatu vrednost sa više izmena i dopuna

Zakon o porezu na dohodak građana, sa više izmena i dopuna

Zakon o porezu na dobit preduzeća, sa više izmena i dopuna

Zakon o porezima na imovinu sa više izmena i dopuna

Zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti

Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara sa izmenama i dopunama

Zakon o porezu na finansijske transakcije sa više izmena i dopuna

Zakon o prestanku važenja Zakona o porezu na fond zarada

Zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja

Zakon o sudskim taksama sa više izmena i dopuna

Zakon o republičkim administrativnim taksama sa izmenama i dopunama

Zakon o izdavanju doplatne poštanske marke

Zakon o budžetskom sistemu sa više izmena i dopuna

Zakoni o budžetu Republike Srbije za 2001, 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu

Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2001. godinu

Zakon o javnom dugu

Zakon o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj

Zakon o izmirivanju obaveza Republike Srbije prema Narodnoj banci Srbije

Zakon o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada

Zakon o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuzimanja obaveza Republičkog fonda za penzijsko invalidsko osiguranje poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada

Carinski zakon

Zakon o Carinskoj tarifi

Zakon o hipoteci

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju

Zakon o deviznom poslovanju

Zakon o slobodnim zonama

Zakon o koncesijama

Zakon o arbitraži

Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine

Zakon o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije

Zakon o Akcionom planu harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala, izmene i dopune

Zakon o ratifikaciji Sporazuma o trgovini tekstilnim proizvodima između Republike Srbije i Evropske zajednice

Zakon o ratifikaciji Memoranduma o razumevanju o restrukturiranju duga po NFA i TDFA između Republike Srbije i Međunarodnog koordinacionog komiteta

Zakon o radu sa izmenama i dopunama

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama

Zakon o platama državnih službenika i nameštenika

Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova

Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom sa izmenama i dopunama

Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana sa izmenama i dopunama

Porodični zakon

Zakon o Crvenom krstu Srbije

Zakon o prestanku važenja Zakona o sredstvima solidarnosti

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju sa izmenama i dopunama

Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima

Zakon o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje sa izmenama i dopunama

Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom

Zakon o zdravstvenom osiguranju

Zakon o zdravstvenoj zaštiti

Zakon o sanitarnom nadzoru

Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima

Zakon o komorama zdravstvenih radnika

Zakon o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci

Zakon o veterinarstvu

Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima

Zakon o poljoprivrednom zemljištu

Zakon o sprečavanju dopinga u sportu

Zakon o osnovnoj školi sa izmenama i dopunama

Zakon o srednjoj školi sa izmenama i dopunama

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sa izmenama i dopunama

Zakon o visokom obrazovanju

Zakon o izdavanju publikacija sa izmenama i dopunama

Zakon o radiodifuziji sa više izmena i dopuna

Zakon o javnom informisanju sa izmenama i dopunama

Zakon o crkvama i verskim zajednicama

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu

Zakon o zaštiti životne sredine

Zakon o reproduktivnom materijalu šumskog drveća

Zakon o Srpskoj enciklopediji

Zakon o Rečniku Srpske akademije nauka i umetnosti

Zakon o inovacionoj delatnosti

Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti

Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima idrugim nastavnim sredstvima

Zakon o ličnoj karti

2. Sistemski zakoni u pripremi, odnosno u Narodnojskupštini

Obrađivač

 

Naziv zakona

Ministarstvo za državnuupravu i lokalnu samoupravu

 

Zakon o službenicima u organima lokalne vlasti

Zakon o inspekcijskom nadzoru

Zakon o opštem upravnom postupku

Zakon o upravnim sporovima

Zakon o udruženjima

Zakon o lokalnoj samoupravi

Zakon o gradu Beogradu

Zakon o ratifikaciji Evropske povelje o lokalnoj samoupravi

Zakon o matičnim knjigama

Ministarstvo finansija

 

Zakon o kontroli državne pomoći

Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2005. godinu

Zakon o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu

Zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta RS i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2007. godini

Zakon o izmeni Zakona o javnim nabavkama

Zakon o kontragarancijama Republike Srbije po osnovu obaveza preuzetih iz ugovora o kreditima

Zakon o sintetičkom oporezivanju prihoda od poljoprivrede

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu

Zakon o izmenama Zakona o porezu na dobit preduzeća

Zakon o poreskom savetniku

Zakon o izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju

Zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Carinskoj tarifi

Zakonik o svojini i drugim stvarnim pravima

Zakon o izmenama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije

Zakon o restituciji

Zakon o izmenama i dopunama zakona o eksproprijaciji

Zakon o izmeni Zakona o osiguranju

Zakon o izmeni i dopuni Zakona o akcizama

Zakoni o završnim računima budžeta Republike Srbije za 2002, 2003. i 2004. godinu

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama

Ministarstvo pravde

 

Zakon o javnom beležništvu

Zakon o uslovima za obavljanje poslova veštačenja

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije

Zakon o zapleni imovine stečene kriminalom

Zakon o nacionalnom DNK registru

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima

Zakon o specijalnom zatvorskom režimu

Zakon o građansko-pravnoj zapleni imovine

Zakon o državnim organima i postupku za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava

Zakon o privrednim prestupima

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama

Zakon o sudskim veštacima

Zakon o izmenama Zakona o prekršajima

Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima

Zakon o pravosudnom ispitu

Zakon o Nacionalnom institutu za obuku u pravosuđu

Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u građanskim stvarima

Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina

Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica

Zakon o prikupljanju, čuvanju i skladištenju biološkog materijala u sudskim postupcima

Zakon o Visokom savetu sudstva

Zakon o notarima

Zakon o Državnom veću tužilaca

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

 

Zakon o vinu

Zakon o rakiji

Zakon o etanolu

Zakon o sredstvima za ishranu bilja

Zakon o sredstvima za zaštitu bilja

Zakon o poljoprivredi

Zakon o zaštiti bilja

Zakon o zaštiti biljnih sorti

Zakon o vodama

Zakon o bezbednosti hrane

Zakon o genetski modifikovanoj hrani

Zakon o kontroli kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u spoljnotrgovinskom prometu

Zakon o reproduktivnom materijalu ukrasnih biljaka

Zakon o lovstvu

Zakon o šumarstvu

Zakon o zaštiti od grada

Zakon o dobrobiti životinja

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetski modifikovanim organizmima

Zakon o ribarstvu

Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode

Zakon o zadružnom društvu

Ministarstvo privrede

 

Zakon o zadrugama

Zakon o podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja Srbije

Zakon o preduzetnicima

Zakon o izmenama Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa

Ministarstvo rudarstva i energetike

 

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici

Zakon o racionalnoj upotrebi energije

Zakon o cevovodnom transportu tečnih i gasovitih ugljovodonika

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o geološkim istraživanjima

Zakon o istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina

Ministarstvo za kapitalne investicije

 

Zakon o izmenama Zakona o javnim putevima

Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju

Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju

Zakon o vazdušnom saobraćaju

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju

Zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja

Zakon o izmenama Zakona o poštanskim uslugama

Zakon o socijalnom stanovanju

Zakon o građevinskom zemljištu

Zakon o privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta

Zakon o upravi za civilno vazduhoplovstvo

Ministarstvo trgovine, turizma i usluga

 

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenje

usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru

Zakon o izmenama Zakona o zaštiti konkurencije

Zakon o trgovini

Zakon o banjama

Zakon o robnim rezervama

Zakon o robnim berzama

Zakon o elektronskoj trgovini

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti potrošača

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu

Zakon o inspekcijskom nadzoru u oblasti prometa robe i usluga

Zakon o lovu

Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom

 

Zakon o industrijskim parkovima

Zakon o faktoringu

Zakon o stranim ulaganjima

Zakon o optičkim diskovima

Zakon o obavljanju delatnosti od opšteg interesa

Zakon o garantnom fondu

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

 

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj

nezaposlenosti

Zakon o evidencijama u oblasti rada

Zakon o zaradama u javnim službama

Zakon o zapošljavanju lica sa invaliditetom

Zakon o zaštiti građana RS na radu u inostranstvu

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu

Zakon o inspekciji rada

Zakon o uslovima za zapošljavanje i rad stranih državljana

Zakon o boračko-invalidskoj zaštiti

Zakon o spomenicima iz ratnih perioda

Zakon o neodložnim intervencijama

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti

Zakon o zaštitniku prava deteta

Zakon o evidencijama-oblast osobe sa invaliditetom

Zakon o kompenzatornim pravima

Zakon o psu vodiču

Zakon o osnovnim kompenzatornim pravima osoba sa invaliditetom

Zakon o štrajku

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama

Zakon o osiguranju od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine

 

Zakon o Agenciji za naučnoistraživačku i obrazovnu računarsku mrežu Srbije

Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti

Zakon o upravljanju otpadom

Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja

Zakon o upravljanju hemijskim supstancama sa dvostrukom namenom i diskretnim organskim supstancama

Zakon o zaštiti vazduha

Zakon o zaštiti prirode

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu

Zakon o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti

Zakon izmeni Zakona o zaštiti životne sredine

Zakon o sprovođenju Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju

Zakon o održivom korišćenju i zaštiti ribljeg fonda

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini

Zakon o upravljanju hemikalijama

Zakon o biocidima

Zakon o zaštiti i unapređivanju zelenih površina

Zakon o geologiji

Ministarstvo prosvete i sporta

 

Zakon o studentskom organizovanju

Zakon o učeničkom i studentskom standardu

Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju

Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima

Zakon o umetničkom obrazovanju i vaspitanju

Zakon o osnovnom obrazovanju

Zakon o srednjem obrazovanju

Zakon o sportu

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

Ministarstvo kulture

 

Zakon o nacionalnom centru za knjigu Srbije

Zakon o kulturnim dobrima

Zakon o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

Zakon o izmenama Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida

Zakon o kulturi

Zakon o izmeni Zakona o bibliotečkoj delatnosti

Zakon o kinematografiji

Zakon o dopuni Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi

Zakon o dopuni Zakona o samostalnom obavljanju umetničke i druge delatnosti u oblasti kulture

Zakon o dopuni Zakona o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture

Ministarstvo zdravlja

 

Zakon o javnom zdravlju

Zakon o medicinskoj evidenciji

Zakon o transfuziji krvi

Zakon o proizvodnji i prometu opojnih droga i psihotropnih supstanci

Zakon o mentalnom zdravlju

Zakon o biomedicinski potpomognutom oplođenju

Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva

Zakon o uzimanju i presađivanju delova ljudskog tela

Ministarstvo za dijasporu

 

Zakon o državljanima Republike Srbije i Srbima koji žive u inostranstvu

Zakon o popisu Srba i državljana Republike Srbije u dijaspori

Ministarstvo unutrašnjih poslova

 

Zakon o nadzoru državne granice

Zakona o izmeni Zakona o državljanstvu Republike Srbije

Zakon o strancima

Zakon o azilu

Zakon o fizičko tehničkom obezbeđivanju

Republički sekretarijat za zakonodavstvo

 

Zakon o inspekcijskom nadzoru

Zakon o izmeni i dopuni Zakona o ministarstvima

Zakon o državnim funkcionerima

Zakon o biračkom spisku

Zakon o izboru narodnih poslanika

Zakon o izbornoj kampanji

Zakon o Upravi za civilno vazduhoplovstvo

Zakon o važenju zakona Republike Srbije koji su prethodno važili kao zakoni bivše Srbije i Crne Gore

Republički zavod za statistiku

 

Zakon o zvaničnoj statistici

 

Aneks IV

MATRICA
OSNOVNIH CILJEVA I ZADATAKA REPUBLIČKIH MINISTARSTAVAU PERIODU OD 2007. DO 2009. GODINE

 

Ministarstvo

 

Osnovni ciljevi i zadaci

Ministarstvo finansija

 

utvrđivanje trogodišnjeg makroekonomskog i fiskalnog okvira

makroekonomska stabilnost i stabilnost javnih finansija

uravnoteženje republičkog budžeta

konsolidacija javne potrošnje

stabilnost javnih prihoda

upravljanje javnim rashodima

smanjenje javne potrošnje

upravljanje javnim investicijama

upravljanje javnim dugom

upravljanje državnom pomoći

upravljanje fiskalnim rizicima

Ministarstvo privrede

 

dinamičan privredni rast i promena ekonomske strukture

jačanje privatnog sektora okončanjem privatizacije i povećanjem broja malih i srednjih preduzeća

povećanje konkurentnosti privrede

povećanje broja zaposlenih otvaranjem novih radnih mesta koja donose zaradu

podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

 

efikasan poljoprivredni sektor sa proizvodima koji su po ceni i kvalitetu

konkurentni na evropskom tržištu

proizvodnja hrane u skladu sa standardima kvaliteta i bezbednosti

održivi razvoj ruralnih sredina

povećanje obima i kvaliteta voda

unapređenje šumskog fonda

Ministarstvo rudarstva i energetike

 

geološka istraživanja i eksploatacija mineralnog bogatstva

povećanje energetske efikasnosti

razvoj obnovljivih izvora energije

restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća u oblasti rudarstva i energetike

povećanje ulaganja u modernizaciju energetskih kapaciteta i u nove energetske kapacitete

Ministarstvo za kapitalne investicije

 

povećanje obima i kvaliteta saobraćajnih i telekomunikacionih usluga

obnova i izgradnja putne mreže

revitalizacija železnice i nabavka železničkih voznih sredstava

ulaganja u razvoj telekomunikacione mreže i liberalizacija tržišta telekomunikacionih usluga

povećanje ulaganja u saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu

restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća u oblasti saobraćaja i telekomunikacija

nabavka novih aviona u vazdušnom saobraćaju

razvoj plovnih puteva na Savi i Dunavu

Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom

 

sprovođenje Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja, ostvarivanje

Strategijom definisanih ciljeva

ostvarivanje VIZIJE (desetogodišnja predviđanja) koju je Strategija postavila: Napredna Srbija sa niskom stopom nezaposlenosti, višim životnim standardom nego u zemljama koje su nedavno primljene u EU, brz porast i trostručavanje BDP po glavi stanovnika

Ministarstvo trgovine, turizma i usluga

 

savremeni robni promet i zaštita potrošača

zaštita konkurencije

razvoj elektronske trgovine

povećanje obima i kvaliteta turističke ponude

podsticanje razvoja i promocija turizma

izgradnja turističke infrastrukture, izgradnja i opremanje turističkih kapaciteta, uz održivo korišćenje turističkog prostora (regija)

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine

 

stvaranje privrede i društva baziranog na znanju

povećanje ulaganja u razvoj naučnoistraživačke i inovacione delatnosti

povećanje primenjivosti rezultata nauke u privredi i javnom sektoru

razvijena međunarodna naučno-tehnološka saradnja

sanacija i zaštita životne sredine

Ministarstvo prosvete i sporta

 

kvalitetno obrazovanje za sve i dostupnost obrazovanja svima

povećanje ulaganja u intelektualne resurse

visok obuhvat dece osnovnim i srednjim obrazovanjem

povećanje udela visoko obrazovanih u populaciji

prilagođavanje stručnog obrazovanja potrebama lokalnih tržišta rada

povećanje kvaliteta rada obrazovnih ustanova, licenciranje obrazovnih radnika i akreditacija obrazovnih ustanova i programa

jedinstveni informacioni sistemi kompjuterizacija svih osnovnih i srednjih škola - razvoj vrhunskog sporta

Ministarstvo zdravlja

 

pravedan i jedinstven pristup zdravstvenoj zaštiti za sve

racionalizacija mreže zdravstvenih ustanova i poboljšanje efikasnosti u korišćenju sredstava za zdravstvenu zaštitu

restrukturiranje zdravstvenih kapaciteta i racionalizacija zaposlenih u zdravstvenoj zaštiti

uvođenje savremenih medicinskih tehnologija i medicinskog snabdevanja

razvoj ljudskih resursa u zdravstvu

unapređenje zdravlja stanovništva i porast zadovoljstva korisnika zdravstvenih usluga

poboljšanje efikasnosti i kvaliteta rada zdravstvenih ustanova

smanjenje morbiditeta i mortaliteta stanovništva

stvaranje finansijski održivog sistema zdravstvene zaštite

stvaranje partnerstva privatnog i državnog sistema

licenciranje zdravstvenih radnika i akreditacija zdravstvenih ustanova i programa

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

 

stvaranje savremenih radnih odnosa

fleksibilnost i efikasnost tržišta rada

smanjenje nezaposlenosti

povećanje zaposlenja za ugrožene grupe

smanjenje do eliminisanja rada na crno

smanjenje povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom

smanjenje siromaštva

bolje targetiranje socijalnih transfera

stvaranje finansijski održivog državnog penzijskog fonda

Ministarstvo pravde

 

usklađivanje propisa iz nadležnosti Ministarstva pravde sa međunarodnim standardima

formiranje administrativne kancelarije kao administrativnog tela Visokog saveta sudstva

uspostavljanje veće nezavisnosti sudskog budžeta

uspostavljanje baze podataka koja unapređuje pristup javnosti informacijama iz sudskih postupaka

osnivanje kancelarija za odnose sa javnošću i informacionih pultova u Vrhovnom kasacionom i odabranim sudovima

uspostavljanje integrisanog automatizovanog sistema prikupljanja pritužbi građana u okviru Visokog saveta sudstva

uspostavljanje jedinstvenog sistema prikupljanja podataka o ažurnosti sudija i sudova, uvođenje integralnog softvera za statističko izveštavanje o radu sudova

uspostavljanje novog sistema pretresa i ročišta, reforma sudske administracije u skladu sa automatizacijom i formiranje novih profesija u sudovima

uspostavljanje automatizovanog sistema upravljanja predmetima u sudovima opšte nadležnosti

osnivanje nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu

obuka tužilaca za preuzimanje nove uloge

kapitalne investicije u nekom od gradskih sudova

izmeštanje pritvorskih jedinica i prijemnih odeljenja iz velikih gradskih sudova

uspostavljanje sistema integrisanog uvezivanja i izveštavanja u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija

podrška u sprovođenju procesa pridruživanja

Ministarstvo kulture

 

otvorenost i dostupnost kulture za sve građane bez razlike, demokratizacija i decentralizacija kulture

očuvanje, razvoj i širenje kulture na nacionalnom i lokalnim nivoima

podsticanje stvaralaštva, inovativnosti i kreativnosti

prezentacija nacionalne kulture na regionalnom i međunarodnom nivou

normativno regulisanje koncentracije medija i transparentnost vlasništva, razvoj

institucija u smislu nezavisnosti i stručnosti regulatornih tela

profesionalizacija medija i ostvarivanje prava na informisanje kao ljudskih sloboda, posebno nacionalnih manjina i lica sa invaliditetom

 

V STRATEGIJA ZA UPRAVLJANJE JAVNIM DUGOM

1. Uvod

Strategija za upravljanje javnim dugom oslanja se i usklađena je sa utvrđenim obavezama i ciljevima u ovom memorandumu. Kao osnovni cilj politike javnog duga definiše se smanjenje učešća javnog duga Republike Srbije u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), uz promenu valutne strukture duga u korist domaće valute i obezbeđenje uslova za nesmetano servisiranje obaveza države prema domaćim i inostranim poveriocima.

Na osnovu člana 11. Zakona o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", broj 61/05), Strategija za upravljanje javnim dugom se dostavlja Vladi na usvajanje kao sastavni deo Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine. Na taj način, Strategija je zajedno sa Memorandumom sastavni deo pripreme fiskalnog okvira. Značaj Strategije za upravljanje javnim dugom proizlazi iz visine javnog duga i troškova koje ima državni budžet za servisiranje i refinansiranje duga, s jedne strane i rastućih potreba za novim investiranjem, s druge strane.

Strategija za upravljanje javnim dugom je sastavljena tako da prati i podržava osnovne zadatke ekonomske politike u periodu od 2007. do 2009. godine, a to su:

- srednjoročno održiva visoka stopa privrednog rasta;

- ubrzano sprovođenje reformi privrede i društva, uz okončanje privatizacije i restrukturiranja privrede;

- povećanje domaće štednje i investicija, stranih direktnih investicija i izvoza, uz smanjenje deficita tekućeg računa;

- povećanje zaposlenosti, smanjenje siromaštva i rast životnog standarda stanovništva.

2. Institucionalni i pravni okvir

Zakon o javnom dugu, koji je usvojila Narodna skupština 15. jula 2005. godine, reguliše uslove, način i postupak pod kojima se zadužuju Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i javna preduzeća i druga pravna lica čiji je osnivač Republika kad traže garanciju Republike. Zakon bliže uređuje ovlašćenja za zaduživanje i limite zaduživanja. Zatim, sistemski uređuje upravljanje dugom kao važnim segmentom konsolidacije javnih finansija. Zakon uređuje i način vođenja podataka i evidencija o dugu, upravljanje informacijama o dugu, kao i izveštavanje.

Zakon o javnom dugu predviđa osnivanje Uprave za javni dug u sastavu Ministarstva finansija. Uprava za javni dug će biti zadužena za upravljanje, praćenje i informisanje o javnom dugu, a do njenog formiranja ovi poslovi će se obavljati u Sektoru za upravljanje javnim dugom koji je organizacioni deo Uprave za trezor.

Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike i ima stalnu aproprijaciju u budžetu. Odredbe zakona kojim se uređuje budžetski sistem koje se odnose na privremenu obustavu izvršenja budžeta, ne odnose se na otplatu javnog duga. U pojedinim zemljama postoji praksa da je otplata spoljnog duga zaseban deo budžeta o kome se ne glasa, s obzirom da je u pitanju ranije utvrđena međunarodna obaveza zemlje. Potrebno je u narednom periodu razmotriti ovaj predlog.

Republika Srbija se može zadužiti u zemlji i inostranstvu, u domaćoj i stranoj valuti. Može se zadužiti za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, za finansiranje budžetskog deficita, za refinansiranje neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama. Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, o zaduživanju za finansiranje investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija, kao i o neposrednom preuzimanju obaveza u svojstvu dužnika po osnovu date garancije. Vlada odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti. Dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti, smatraju se krediti, odnosno državne hartije od vrednosti čiji se period otplate proteže na naredne budžetske godine. Ministar nadležan za poslove finansija, ili lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija koje ministar rešenjem ovlasti, odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.

Vlada utvrđuje predlog osnove za pregovore o zaduživanju Republike, kao i za davanje garancije. Predstavnik ministarstva nadležnog za poslove finansija prisustvuje od početka pregovorima, koji za cilj imaju novo zaduženje Republike, bilo da je to direktno razvojno i projektno zaduženje, bilo da Republika odobrava garanciju za određenu vrstu kapitalnog zaduženja. Ministarstvo nadležno za poslove finansija dostavlja Vladi izveštaj sa pregovora sa nacrtom ugovora, na dalju nadležnost i odlučivanje o predmetnom zaduženju.

U slučaju da Republika izvrši plaćanje po osnovu date garancije umesto dužnika, predviđeno je regresno pravo, odnosno pravo na povraćaj glavnice, kamate i ostalih tako nastalih troškova, kao i pravo da se od dužnika naplati i zakonska zatezna kamata.

Zakon posebno uređuje emitovanje državnih hartija od vrednosti. Posebno je obrađena i zabrana korišćenja privilegovanih informacija kod kupovine hartija od vrednosti. U cilju sprovođenja Zakona, Vlada je u avgustu 2005. godine donela Uredbu o opštim uslovima za emisiju i prodaju državnih hartija od vrednosti, a u pripremi je Uredba o uslovima pod kojima strana pravna i fizička lica mogu kupovati državne hartije od vrednosti. Ovom uredbom će se propisati uslovi pod kojima nerezidenti mogu da učestvuju na aukcijama dugoročnih hartija od vrednosti. Doneti su i drugi podzakonski propisi.

Lokalna vlast se zadužuje na osnovu odluke nadležnog organa lokalne vlasti uz mišljenje Ministarstva finansija. Lokalne vlasti se mogu zadužiti u zemlji i inostranstvu, u domaćoj i stranoj valuti, u visini do 50% prihoda koji su ostvareni u prethodnoj godini, a iznos glavnice i kamate koja dospeva u svakoj godini na sva neizmirena dugoročna zaduživanja ne može biti veći od 15% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini. Lokalne vlasti ne mogu izdavati garancije.

Zakon definiše limite kod zaduživanja lokalnih vlasti i obavezu da šestomesečno Ministarstvu finansija dostavljaju podatke po vrstama zaduživanja, iznosu i otplati duga, vrednosti i nivou kamatnih stopa. U tom smislu opštine su počele da dostavljaju podatke Ministarstvu finansija, kao i obaveštenja u kojima je navedeno koliki su njihovi prihodi u prethodnoj godini, i u skladu sa tim koliko mogu da se zaduže u tekućoj godini. U cilju sprečavanja prekomernog zaduženja lokalnih vlasti koja nisu u skladu sa Zakonom o javnom dugu, Zakonom o budžetskom sistemu se ministar ovlašćuje da privremeno obustavi prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike, do momenta ispunjenja uslova propisanih pomenutim zakonskim odredbama.

Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja ne mogu davati garancije, a mogu se zaduživati samo u delu kapitalnih investicionih rashoda iz finansijskog plana. Republički zavod za zdravstveno osiguranje se može zaduživati radi nabavke lekova.

Ministarstvo finansija je zaduženo da ažurno vodi evidencije o javnom dugu, naročito o iznosu i otplati, datim garancijama i kontragarancijama, vrednosti i nivou kamatnih stopa i proviziji na datu garanciju.

Donet je Pravilnik o obliku i sadržini izveštaja o kontroli sprovođenja tehničkih i finansijskih odredaba ugovora o kreditu, odnosno zajmu za koje je Republika Srbija dala garanciju ili kontragaranciju, po kome je jedinica za upravljanje projektom, koja se obrazuje pri korisniku kredita, dužna da Ministarstvu finansija - Upravi za trezor i nadležnom ministarstvu, dostavlja izveštaj na svakih šest meseci, sa podacima na dan 30. jun i 31. decembar.

3. Javni dug Republike Srbije u 2006. godini

Javni dug Republike Srbije na dan 31. avgusta 2006. godine iznosio je 9.463.571.077,07 evra. Od ukupnog iznosa javnog duga na unutrašnji dug se odnosi 3.991.416.459 evra, odnosno 42,18%, a na spoljni dug 5.472.154.618 evra, odnosno 57,82%, od čega se na direktne obaveze odnosilo 50,1% ukupnog duga, odnosno 4.744.229.169 evra, dok se na indirektne obaveze odnosilo 7,7% odnosno 727.925.448 evra. 4

Grafikon 1. Učešće unutrašnjeg, spoljnog duga i indirektnihobaveza5 u javnom dugu Republike Srbijena dan 31. avgusta 2006. godine

Izvor: Uprava za trezor - Sektor za upravljanje javnim dugom

________________________
4 Celokupaniznos indirektnih obaveza pripada spoljnom dugu Republike Srbije.
5 Ustanju javnog duga, u delu koji se odnosi na garancije, prikazuje se samo povučeniiznos sredstava zaduženja za koje je Republika Srbija izdala garanciju ili kontragaranciju.Ukupan iznos izdatih garancija i kontragarancija iznosi 1.454.867.990 evra.

Najveći deo unutrašnjeg duga čini stara devizna štednja koja iznosi 3.242.220.000 evra, što čini 81,23% unutrašnjeg duga. To je ujedno i najveći pojedinačni dug Republike Srbije, a nastao je krajem osamdesetih godina, nemogućnošću SFRJ da izvrši svoje obaveze po osnovu garantovane štednje u stranoj valuti. Najveći rizik kod ovog duga jeste što je denominovan u evrima, što znači da pogoršava valutnu strukturu unutrašnjeg duga, a samim tim i ukupnog javnog duga jer tako preko 90% ukupnog javnog duga čini dug denominovan u stranoj valuti.

Grafikon 2. Struktura unutrašnjeg duga na dan 31. avgusta2006. godine

Izvor: Uprava za trezor - Sektor za upravljanje javnim dugom

U strukturi spoljnog duga, kao i kod unutrašnjeg duga, dominiraju dugovi nastali pre 2000. godine. Tako, obaveze prema Pariskom klubu, 6 Londonskom klubu i IBRD-u čine 80,5% ukupnog spoljnog duga Republike Srbije (direktnih i indirektnih obaveza).

____________________________
6 6.februara 2006. godine uspešno je okončan trogodišnji aranžman sa MMF-om, čimeje obezbeđen dodatni otpis od 15% duga prema Pariskom klubu.

Grafikon 3. Struktura spoljnog duga (direktne i indirektneobaveze) prema kreditorima 31. avgusta 2006. godine

Izvor: Uprava za trezor - Sektor za upravljanje javnim dugom

U strukturi javnog duga Republike Srbije po valutama dominira evro sa 71,7%, dok je učešće dinara 7,5%. Jedno od strateških opredeljenja u upravljanju javnim dugom jeste povećanje učešća duga u dinarima, a ono je izvodljivo smanjenjem duga izraženog u stranoj valuti, ili pretvaranjem duga izraženog u stranoj valuti u dug u dinarima, kroz emitovanje hartija od vrednosti za refinansiranje neizmirenog duga (konverziju duga iz inostrane valute u domaću), o čemu će biti reči u delu o strategiji novog zaduživanja.

Grafikon 4. Struktura javnog duga po valutama na dan31. avgusta 2006. godine 7

Izvor: Uprava za trezor - Sektor za upravljanje javnim dugom

_______________________
7 Dug premaPariskom klubu se sastoji iz korpe valuta, a u tabelama javnog duga RepublikeSrbije se vodi kao dug u USD. Valutna struktura javnog duga na ovom grafikonuje prikazana prema trenutnom stanju duga (a ne ugovorenim iznosima).

4. Javni dug Republike Srbije u periodu 2000-2006. godine

4.1. Dugovi nastali pre 2000. godine

Upravljanje javnim dugom u proteklih pet godina je velikim delom bilo usmereno na rešavanje nasleđenih dugova iz prethodnog perioda. Bilo je neophodno reprogramirati dugove i uspostaviti poverenje kod inostranih poverilaca.

Tabela 39. Dugovi Republike Srbije nastali pre 2000.godine

R. BR.

NAZIV DUGA

VALUTA

UGOVOREN
IZNOS

STANJE DUGA U
ORIGINALNOJ
VALUTI
31.08.2006.

STANJE DUGA U
EUR 31.08.2006.

 

1

Pretvaranje kredita odobrenih od banaka nosilacaprimarne poljoprivredne proizvodnje, ribarstva i turističke privrede u javnidug federacije

CSD

1.547.351.481,34

331.575.317,43

3.919.329,99

2

Stara devizna štednja

EUR

4.172.660.000,00

3.242.220.000,00

3.242.220.000,00

3

Zajam za privredni razvoj

EUR

56.000.000,00

39.098.502,09

39.098.502,09

4

IBRD A

EUR

477.430.009,81

468.406.582,62

468.406.582,62

4

IBRD B

EUR

907.264.030,56

890.116.740,37

890.116.740,37

4

IBRD C

EUR

430.695.928,04

422.555.774,99

422.555.774,99

5

EU 225

EUR

223.796.611,37

223.796.611,37

223.796.611,37

6

Pariski klub *

USD

1.976.789.133,66

*

1.608.527.073,55

6

Londonski klub - u USD

USD

1.075.617.760,00

1.075.617.760,00

838.883.953,78

7

Konsolidacioni zajam starih dugova - Direkcijuza puteve

EUR

49.103.579,00

29.948.273,03

29.948.273,03

7

Konsolidacioni zajam starih dugova - ŽTP

EUR

7.255.987,00

4.763.555,58

4.763.555,58

 

UKUPNO

 

 

7.772.236.397,38

* Dug prema Pariskom klubu se sastoji iz korpevaluta, a u tabeli stanja javnog duga se vodi u dolarima.

 

Izvor: Uprava za trezor - Sektor za upravljanje javnim dugom

Na dan 31. avgusta 2006. godine 7.7 milijardi evra predstavlja dug koji je nastao u periodu pre 2000. godine. To trenutno čini 82,13% ukupnog javnog duga Republike Srbije.

4.1.1. Pretvaranje kredita odobrenih od banaka nosiocima primarne poljoprivredne proizvodnje i turističke privrede u javni dug federacije

Zakonom o pretvaranju kredita odobrenih od banaka nosiocima primarne poljoprivredne proizvodnje i turističke privrede u javni dug federacije ("Službeni list SRJ", broj 12/98) svi krediti koje su korisnici kredita koristili za osnovne namene predviđene ovim zakonom pretvaraju se u javni dug pod uslovima predviđenim ovim zakonom.

Uzimajući u obzir period počeka od tri godine (od 1. januara1998. godine do 31. decembra 2000. godine), javni dug po ovom osnovu je na dan31. decembra 2000. godine iznosio 2.002.626.048 dinara. Na dan 31. avgusta 2006.godine, nakon isplata glavnica sa pripadajućom kamatom, ukupno stanje duga poovom osnovu iznosi 331.575.317 dinara.

4.1.2. Stara devizna štednja

Zakonom o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana ("Službeni list SRJ", broj 36/02 i "Službeni glasnik RS", br. 80/04 i 101/05) Republika Srbija i Republika Crna Gora preuzimaju obaveze SRJ po osnovu devizne štednje građana. Učešće pojedinih republika u ukupnom dugu određuje se srazmerno visini devizne štednje građana čije je prebivalište na teritoriji tih republika i po utvrđenom osnovu emituju se obveznice stare devizne štednje. Maksimalan iznos (propisan napred navedenim zakonom) koji može biti konvertovan u obveznice je 4.200 miliona evra. Zaključno sa 31. avgustom 2006. godine ukupno je u obveznice konvertovano 3.486,3 miliona evra, ali proces konverzije se nastavlja. Uzimajući u obzir dosadašnju otplatu obaveza prema deviznim štedišama koja iznosi 930,4 miliona evra obaveze po ovom osnovu na dan 31. avgusta 2006. godine iznose 3.242,2 miliona evra.8

Preostali iznos obaveza isplatiće se u 10 godišnjih rata koje rastu po stopi geometrijske progresije od 10% i dospevaju svakog 31. maja u periodu od 2007. godine do 2016. godine.

4.1.3. Zajam za privredni razvoj

Zakonom o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj ("Službeni glasnik RS", broj 43/04) uređuju se način i uslovi izmirenja obaveze Republike Srbije koje su nastale prikupljanjem namenske devizne štednje i izdavanjem obveznica koje glase na strana sredstva plaćanja po osnovu zajma raspisanog u skladu sa Zakonom za privredni razvoj u Socijalističkoj Republici Srbiji ("Službeni glasnik SRS", br. 25/89, 49/89, 56/89, 57/89, 9/90 i 32/90 i "Službeni glasnik RS", broj 5/91).

Ukupna obaveza Republike Srbije utvrđena je na 56.000.000,00 evra. Za period od 31. avgusta 2004. godine do 31. avgusta 2006. godine:

- ukupno obračunata konverzija obveznica iznosila je 48.998.677,09 evra;

- ukupno izvršena konverzija obveznica Republike Srbije iznosila je 45.546.375,00 evra;

- ukupna isplata o roku iznosila je 9.899.493,00 evra;

- ukupna isplata pre roka 682 evra.

Stanje duga8 po ovom osnovu nadan 31. avgusta 2006. godine iznosilo je 35.646.882,00 evra.

Procena je da će ukupna obaveza Republike po ovom osnovu iznositi oko 49 miliona evra. Isplata po osnovu ovih obveznica se vrši do 31. avgusta 2007. godine.

___________________
8 Stanje dugase dobija tako što se od ukupno obračunate konverzije oduzme dosadašnja otplatapo ovom osnovu.

4.1.4. Međunarodna banka za obnovu i razvoj - IBRD

Sporazumi o zajmovima između Savezne Republike Jugoslavije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (Konsolidacioni zajmovi A, B, C) potpisani su 17. decembra 2001. godine. Sporazumima je izvršen reprogram starih zajmova.

Ukupan iznos obaveza prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj na dan 31. decembra 2000. godine iznosio je 1.815.389.968,41 evra. Od toga:

- Konsolidacioni zajam A - IBRD A - 477.430.009,81 evra;

- Konsolidacioni zajam B - IBRD B - 907.264.030,56 evra;

- Konsolidacioni zajam C - IBRD C - 430.695.928,04 evra.

Stanje duga na dan 31. avgusta 2006. godine iznosi ukupno 1.781.079.098 evra, od čega se na IBRD A odnosi 468.406.583 evra, na IBRD B 890.116.740 evra, a na IBRD C 422.555.775 evra. Poslednja isplata po osnovu ovog zajma je 15. decembra 2031. godine.

Na osnovu Zaključka Vlade usvojenog 19. oktobra 2006. godine Republika Srbija će obaveze prema IBRD9 koje dospevaju u periodu od 2007. do 2009. godine, izvršiti u novembru 2006. godine. Ukupno će biti isplaćeno 328.417.895,85 evra, od čega se 144.562.057,80 evra odnosi na glavnicu za pomenuti period, dok je ostatak kamata.

___________________
9 U pitanjusu zajmovi A i B, pošto se zajam C u celosti odnosi na Kosovo i Metohiju.

4.1.5. Evropska unija

Sporazum o zajmu između Evropske unije kao zajmodavca i Savezne Republike Jugoslavije kao zastupnika zajmoprimca potpisan je 14. septembra 2001. godine u Beogradu.

Ugovoreni iznos zajma je 225.000.000,00 evra. Sredstva zajma uzetog od Evropske unije namenjena su izmirenju dospelih a neplaćenih ugovornih obaveza za finansijske ugovore zaključene između Evropske investicione banke i jugoslovenskih preduzeća - zajmoprimaca. Od ukupnog iznosa zajma na Srbiju se odnosi 223.796.611,37 evra. Krajnji dužnici po ovom zajmu na teritoriji Republike Srbije su: JP "Putevi Srbije" (185.544.881,02 evra), JP "Železnice Srbije" (35.768.623,03 evra) i JP "Elektroprivreda Srbije" (2.483.107,32 evra). Uslovi zajma: rok otplate je 15 godina, sa periodom počeka od 10 godina i sa promenljivom kamatnom stopom (šestomesečni EURIBOR + 0,3%).

Stanje javnog duga prema Evropskoj uniji po ovom zajmu na dan 31. avgusta 2006. godine iznosi 223.796.611,37 evra.

4.1.6. Pariski i Londonski klub

Zakonom o regulisanju odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i pravnih lica i banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba ("Službeni list SRJ", br. 36/02 i 7/03), Savezna Republika Jugoslavija se obavezala da će obaveze po raspoređenom i neraspoređenom dugu prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba preuzeti i reprogramirati ih ili će ih refinansirati u svojstvu dužnika i izmiriti na način utvrđen u bilateralnim ugovorima sa zemljama članicama Pariskog kluba, odnosno ugovorom sa poveriocima Londonskog kluba.

Ukupan iznos obaveza prema poveriocima Pariskog kluba na dan 31. decembra 2000. godine iznosio je 4.588.465.875 dolara.10 Nakon reprograma, otpisa od 51% duga koji je izvršen 22. marta 2002. godine, a zatim i dodatnim otpisom od 15%,11 koji je odobren uspešnim završetkom trogodišnjeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, stanje duga po ovom osnovu na dan 31. avgusta 2006. godine iznosi 2.062.454.860 dolara. S obzirom da se Pariski klub sastoji iz korpe stranih valuta, treba imati u vidu da je dug prema Pariskom klubu pod stalnim uticajem promena odnosa između pojedinih valuta.

Grafikon 5. Dug prema Pariskom klubu po valutama na dan 31. avgusta 2006. godine

Izvor: Uprava za trezor - Sektor za upravljanje javnim dugom

___________________
10 Dug premaPariskom klubu se sastoji iz korpe valuta, a u tabelama javnog duga RepublikeSrbije se vodi kao dug u USD.
11 Zvaničnim obaveštenjempredsedavajućeg Pariskog kluba dodatni otpis od 15% stupio je na snagu 6. februara2006. godine.

Ukupan iznos obaveza prema poveriocima Londonskog kluba na dan 31. decembra 2000. godine iznosio je 2.797.000.000 dolara. Zakonom o restrukturiranju duga po NFA i TDFA izdavanjem obveznica Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 61/05) uređeni su uslovi i način refinansiranja obaveza prema Londonskom klubu. Glavnica duga Republike Srbije, prema ovom zakonu, iznosi 1.075.617.760 dolara, što predstavlja umanjeni iznos za oko 62% ukupnih neizmirenih obaveza prema Londonskom klubu. Iznos duga je restrukturiran na 20 godina, sa periodom počeka od pet godina, izdavanjem dugoročnih obveznica Republike Srbije, na inostranom tržištu. Obveznice su denominovane u dolarima.

Slika 1. Kotiranje obveznica RS za restrukturiranje duga po NFA i TDFA na Luksemburškoj berzi

Slika 2. Kotiranje obveznica RS za restrukturiranje duga po NFA i TDFA na Luksemburškoj berzi - detaljnije

4.2. Projekti i programi posle 2000. godine - zaduživanje u inostranstvu

Nakon demokratskih promena 2000. godine, otpočelo je zaduživanje Republike Srbije kod inokreditora, koje se većinom koristi za realizaciju kapitalnih i infrastrukturnih projekata. Do 31. avgusta 2006. godine, najveći broj zajmova dobijen je od Svetske banke, putem IDA zajmova. U pitanju su dugoročni beskamatni zajmovi pod izuzetno povoljnim uslovima sa periodom počeka od 10 godina, rokom otplate od 20 godina, troškovima servisiranja od 0,75% na godišnjem nivou, i provizijom na nepovučena sredstva koja se određuje za svaku godinu, a kreće se u rasponu 0-0,5% (za 2005. godinu je 0,3%). Zajmovi se daju u valuti SDR (specijalna prava vučenja), valuti koju je kreirao Međunarodni monetarni fond, i koja se sastoji iz korpe valuta - USD (učešće u SDR 45%), EUR (29%), japanski jen (15%) i britanska funta (11%). U pitanju su zajmovi koji su direktna obaveza Republike Srbije, osim zajmova TID - transport, i Projekat energetske zajednice Jugoistočne Evrope, u kojima je Republika Srbija kontragarant (Državna zajednica Srbija i Crna Gora je zajmoprimac).12 Ukupne direktne obaveze po osnovu IDA zajmova na dan 31. avgusta 2006. godine iznose 400.987.799 evra, dok ukupne (direktne i indirektne) obaveze po osnovu IDA zajmova iznose 410.146.250 evra. Ukupne (direktne i indirektne) ugovorene obaveze po osnovu IDA zajmova iznose 551.456.731,97 evra, što znači da je do 31. avgusta 2005. godine ukupno iskorišćeno (povučeno) 74,4% svih IDA zajmova.

Zajmovi Evropske banke za obnovu i razvoj - EBRD i Evropske investicione banke - EIB13 čine najveći deo zajmova Republike Srbije u kojima je Republika Srbija kontragarant (državna zajednica Srbija i Crna Gora je zajmoprimac).14 Najveći deo tih zajmova su zajmovi javnim preduzećima i lokalnoj samoupravi. Po osnovu pojedinih zajmova EBRD već je počela uredna otplata glavnice. Svi zajmovi EBRD ugovoreni su u valuti evro, i imaju varijabilnu kamatnu stopu, koja je vezana za šestomesečni EURIBOR, na koju se dodaje marža u visini jednog procenta (šestomesečni EURIBOR + 1%). Na dan 14. septembra 2006. godine šestomesečni EURIBOR je iznosio 3,53%, što znači da bi se kamata na povučena sredstva obračunavala po kamatnoj stopi od 4,53%. Kod EIB kredita, većina kamatnih stopa je svop stopa zaduživanja EIB po sličnim uslovima kredita, plus marža do 0,40%. Ukupne indirektne obaveze Republike Srbije na dan 31. avgusta 2006. godine iznose 727.925.449 evra. Od ukupnog iznosa zajmovi EBRD čine 19,64%, odnosno 142.991.312 evra, a EIB zajmovi 37,64% odnosno 274.025.940 evra. Međutim, treba imati u vidu da je ovo iznos, do sada, povučenih sredstava.

Preostali iznosi zajmova dobijeni su od: Nemačke banke za razvoj (KfW), bilateralnim sporazumima (prvi soft loan kredit Vlade Republike Italije, i beskamatni kredit Vlade Republike Švajcarske), Evropske unije i Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB).

Jedno od osnovnih ograničenja, koje je važilo do kraja 2005. godine, jeste ograničenje MMF-a za novo zaduživanje putem inokredita za investicione projekte (FLIPS - Foreign Loan Investment Projects). U pitanju su ograničenja na povlačenja po svim IDA zajmovima, kao i ograničenja na povlačenja po svim zajmovima za direktne budžetske korisnike i lokalnu samoupravu. To ograničenje je za 2005. godinu iznosilo 138 miliona dolara. Sledeće ograničenje bilo je vezano za izdavanje garancija i kontragarancija za nekoncesionalne zajmove EIB, EBRD, IBRD i EU javnom sektoru. U pitanju su kvantitativna ograničenja po kvartalima i ona su za 2005. godinu iznosila 100 miliona dolara po kvartalu, što ukupno čini 400 miliona dolara za celu 2005. godinu. Nakon uspešnog završetka trogodišnjeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom ukinuta su pomenuta ograničenja, jer bi dinamika povlačenja sredstva morala biti agresivnija.

Pored ovih postoje brojni problemi tehničke i pravne prirode, sa kojima se susreću krajnji korisnici kredita, tokom realizacije projekta. Deo ovog problema je i dužina procedure izdavanja mišljenja Ministarstva pravde, uslovljenog vremenom za izdavanje garancije Republike Srbije, koje prolazi dugu proceduru u Narodnoj skupštini. Nakon prestanka postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, redefinisanjem odnosa, Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza ("Službeni glasnik RS", broj 64/06), ne izdaju se kontragarancije, već je Republika Srbija kao pravni sledbenik Državne zajednice Srbija i Crna Gora garantor kod svih indirektnih obaveza.

Sve ovo utiče na poskupljenje zajma, jer se kod većine zajmova, pored kamate, plaća i provizija na nepovučena sredstva koja se kreće u rasponu do 0,5%.

_______________
12 Republika Srbijaje pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora.
13 DvaEIB kredita predstavljaju direktne obaveze Republike Srbije. U pitanju su kreditMinistarstvu zdravlja za obnovu bolnica u vrednosti od 50 miliona EUR i kreditMinistarstvu prosvete za rehabilitaciju škola u vrednosti od 25 miliona EUR.
14 RepublikaSrbija je pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora.

4.3. Državni zapisi Republike Srbije

Državni zapisi Republike Srbije su dematerijalizovane hartije od vrednosti, čijom prodajom se Republika Srbija zadužuje po tržišnim principima i eliminiše potrebu za zaduživanje kod Narodne banke Srbije i komercijalnih banaka.

Dana 15. aprila 2003. godine održana je prva aukcija tromesečnih državnih zapisa Republike Srbije. Nekoliko meseci kasnije, 4. novembra 2003. godine, održana je prva aukcija šestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije.

Tabela 40. Stanje duga po osnovu državnih zapisa Republike Srbije

Državni zapisi / godina

31.12.2003.

31.12.2004.

31.12.2005.

31.08.2006.

Tromesečni

1.760.540.000

5.082.770.000

4.523.540.000

4.899.990.000

Šestomesečni

385.100.000

1.196.080.000

685.510.000

97.200.000

UKUPNO

2.145.640.000

6.278.850.000

5.209.050.000

4.997.190.000

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor

Stanje duga po osnovu državnih zapisa na dan 31. avgusta 2006. godine iznosi 4.997.190.000 dinara, što predstavlja neto smanjenje duga po ovom osnovu za 211.860.000 dinara u odnosu na početak godine. To je posledica suficita i povećanja likvidnosti u budžetu Republike Srbije. Diskontne stope na državne zapise su zabeležile značajan pad. Diskontne stope na tromesečne zapise sa 21% na početku 2005. godine su pale na ispod 13%15 u septembru 2006. godine, dok su diskontne stope na šestomesečne zapise sa 21,5% pale na ispod 15%.16 Tokom 2005. i početkom 2006. godine bilo je primetno stalno povećanje tražnje za tromesečnim državnim zapisima, tako da je tražnja na nekim aukcijama bila i tri puta veća od ponude. Došlo je do promene u strukturi investitora na aukcijama državnih zapisa. Od početka emitovanja do kraja 2005. godine, najveće učešće u strukturi investitora imao je bankarski sektor. Međutim, vremenom je raslo učešće nebankarskog sektora koji sve više ulaže slobodna sredstva u državne zapise, koji predstavljaju bezrizičnu investiciju.

Zbog smanjenog interesovanja investitora za kupovinu šestomesečnih državnih zapisa, Republika Srbija je privremeno obustavila emitovanje ovih instrumenata u maju 2006. godine. Trenutno se emituju samo tromesečni zapisi Republike Srbije.

_____________________
15 Na zadnjojaukciji tromesečnih zapisa održanoj 19. septembra 2006. godine, prosečna diskontnastopa iznosila je 12,22%.
16 Na zadnjoj aukciji šestomesečnihzapisa (pre nego što su prestali da se emituju) koja je održana 4. aprila 2006.godine, prosečna diskontna stopa iznosila je 14,64%.

Tabela 41. Kretanje duga po osnovu državnih zapisa RepublikeSrbije u dinarima

GODINA

2003.

2004.

2005.

do 31. Avgusta 2006.

UKUPNO

Broj aukcija

22

36

35

18

111

Ukupan iznos emitovanih zapisa

Vrednost podnetih ponuda

Nominalna vrednost prodatih zapisa

8,000,000,000.00

6,768,030,000.00

3,964,130,000.00

18,200,000,000.00

17,928,930,000.00

13,882,900,000.00

27,880,000,000.00

46,354,210,000.00

23,879,110,000.00

13,200,000,000.00

18,312,200,000.00

13,199,990,000.00

67,280,000,000.00

89,363,370,000.00

54,926,130,000.00

Tržišna vrednost prodatih zapisa

3,772,243,177.70

13,092,665,223.13

22,781,293,458.66

12,735,917,779.16

52,382,119,638.65

Plaćena kamata

191,886,822.30

790,234,776.87

1,097,816,541.34

464,072,220.84

2,544,010,361.35

Prosečna diskontna stopa (neponderisana)

18.65%

21.45%

17.43%

14.41%

17.98%

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor

4.4. Obaveze prema NBS

Radi regulisanja duga prema Narodnoj banci Srbije, Republika Srbija je u decembru 2004. godine emitovala obveznice u ukupnom iznosu od 19.701.120.000 dinara. Prema Zakonu o izmirivanju obaveza Republika Srbije prema Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 135/04), Republika Srbija je preuzela i obaveze Republičke direkcije za robne rezerve, kao i obaveze Elektroprivrede Srbije prema Narodnoj banci Srbije, koje ulaze u ukupan iznos emitovanih obveznica. Posebnim ugovorima su regulisane obaveze po tom osnovu Elektroprivrede Srbije i Direkcije za robne rezerve prema Republici Srbiji. Obveznice su emitovane u tri serije i dospevaju 31. decembra 2006. godine u iznosu od 3.000.000.000 dinara, 31. decembra 2007. godine u iznosu od 6.000.000.000 dinara i 31. decembra 2010. godine u iznosu od 10.701.120.000 dinara. Na obveznice se polugodišnje isplaćuje kamatni kupon u iznosu od 8,5% na godišnjem nivou. Reprogramiran iznos duga na dan 31. avgusta 2006. godine iznosi 19.701.120.000 dinara.

Reprogramiranje ovog duga i emitovanje dinarskih obveznica doprinelo je razvoju finansijskog tržišta u Republici Srbiji. Narodna banka Srbije, koja u svom portfoliu ima ove obveznice, započela je sa praksom obavljanja repo transakcija na međubankarskom tržištu u cilju upravljanja likvidnošću bankarskog sektora. Takođe, obveznicama koje je Narodna banka Srbije trajno prodala, u iznosu od 3.050.000.000 dinara, trguje se na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti, što će doprineti razvoju ovog tržišta i utvrđivanju referentne kamatne stope na dugoročne hartije od vrednosti denominovane u domaćoj valuti.

4.5. Analiza zaduženosti

4.5.1. Kretanje javnog duga Republike Srbije 2000-2006. godine

Javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2000. godine iznosio je 831.252.527.616 dinara obračunat po kursnoj listi od 29. decembra 2000. godine, dok na dan 31. avgusta 2006. godine iznosi 800.618.113.119,78 dinara obračunat po kursnoj listi od 31. avgusta 2006. godine.

Zbog velike depresijacije kursa dinara u odnosu na evro u periodu od 2000. do 2005. godine (45,72%17 ), i činjenice da se u ovom periodu učešće duga ugovorenog u stranoj valuti kretalo od 99,76% (2000. godine) do 96,51% (2004. godine), nerealno je prikazati kretanje javnog duga Republike Srbije za ovaj period u dinarima i iz tog razloga tabela 42. pokazuje kretanje javnog duga Republike Srbije izraženog u evrima.

______________
17 Devizni kurs dinara31. decembra 2000. godine - 58,675 dinara = 1 evro.
    Devizni kurs dinara 31. avgusta2006. godine - 84,60 dinara = 1 evro.

Tabela 42. Javni dug Republike Srbije izražen u milionima evra18 2000-31.08.2006.19 godine

Javni dug (u milionima evra)/Godina

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

31.08.2006.

Javni dug (A+B)

14.167,00

13.433,90

11.529,30

11.023,20

9.675,80

10.282,67

9.463,57

A. Unutrašnji dug

4.108,00

3.870,60

4.151,90

4.239,60

4.064,50

4.255,47

3.991,42

A. Spoljni dug

10.059,00

9.563,30

7.377,40

6.783,60

5.611,30

6.027,20

5.472,15

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor

______________
18 Korišćene kursne liste od 29.12.2000. godine,28.12.2001. godine, 30.12.2002. godine, 30.12.2003. godine, 30.12.2004. godine,31.12. 2005. godine i 31.08.2006. godine.
19 Prikazani su iznosi na dan 31. decembra za svaku godinu zaključno sa2005. godinom i na dan 31. avgusta za 2006. godinu.

Grafikon 6. Direktne obaveze Republike Srbije u milionima evra 2000-31.08.2006.20 godine

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor

Na grafikonu 6. prikazano je kretanje direktnih obaveza Republike Srbije u periodu 2000 - 2006. godine. Razliku između javnog duga Republike Srbije prikazanog u Tabeli 42. i direktnih obaveza prikazanih na grafikonu 3. čine indirektne obaveze, tj. za koje je Republika izdala suverenu garanciju.

______________
20 Prikazani su iznosi na dan 31. decembra za svaku godinu zaključno sa 2005. godinom i na dan 31. avgusta za 2006. godinu.

Dana 31. decembra 2000. godine unutrašnji dug iznosio je 4.108.032.945 evra ili 29,00%, dok je iznos spoljnog duga bio 10.059.031.863 evra, odnosno 71,00%. U proteklih pet godina znatno je povećano učešće unutrašnjeg duga u ukupnom javnom dugu, tako da se na dan 31. avgusta 2006. godine na unutrašnji dug odnosi 3.991.416.459 evra ili 42,18%, a na spoljni dug 5.472.154.618 evra, odnosno 57,82%.

Na grafikonu 7, kao i na osnovu podataka iz Tabele 42, vidise tendencija rasta učešća unutrašnjeg duga u javnom dugu Republike Srbije.

Grafikon 7. Spoljni i unutrašnji dug 2000-31.08.2006. godine u milionima evra

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor

Od ukupnog unutrašnjeg duga najveći deo duga je u stranoj valuti, odnosno evrima, pre svega zbog stare devizne štednje. Tako je manji deo unutrašnjeg duga u dinarima, i to u iznosu 60.074.287.145 dinara. Od ukupnog iznosa javnog duga na dan 31. avgusta 2006. godine dug ugovoren u dinarima je 7,5%. Najveći deo duga u dinarima se odnosi na obaveze po osnovu neisplaćenih penzija od 35,04 milijardi dinara (58,3% duga u dinarima).

Ostatak javnog duga je izražen u stranoj valuti, i to u ukupnom iznosu od 740.543.825.975 dinara ili 8.753.473.120,27 evra, što čini 92,5% javnog duga Republike Srbije. Kada se uzme u obzir da je 31. decembra 2000. godine dug ugovoren u dinarima iznosio 2.007.706.751,09 dinara, ili 0,24% javnog duga Republike Srbije, odnosno da je deo duga ugovoren u stranoj valuti činio 99,76% javnog duga Republike Srbije, zaključak je da dug ugovoren u dinarima ima tendenciju rasta učešća u javnom dugu Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da je dug u dinarima porastao po osnovu starih dugova, jedan od strateških ciljeva upravljanja javnim dugom u narednom periodu biće razvoj tržišta dugoročnih državnih hartija od vrednosti, čime će se omogućiti dalje povećanje učešća duga u dinarima, kako bi se smanjio devizni rizik, odnosno uticaj fluktuacija deviznog kursa dinara na javni dug Republike Srbije.

Grafikon 8. Odnos dinara i deviza u javnom dugu 2000. i 31.08.2006. godine

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor

Dug ugovoren u stranoj valuti, koji čini najveći deo javnog duga Republike Srbije, se do 2002. godine sastojao iz korpe valuta od kojih su najzastupljenije bile evro i dolar. Ostale valute su prisutne zbog duga prema Pariskom klubu. Od 2002. godine u korpu valuta ulazi i SDR (Special Drawing Right - Specijalna prava vučenja). Na dan 31. decembra 2000. godine učešće duga u evrima u ukupnom javnom dugu Republike Srbije iznosilo je 43,64%, dok je učešće dolara bilo 56,12%. Tokom narednih pet godina ovaj odnos se konstantno menjao u korist evra, da bi na dan 31. avgusta 2006. godine učešće evra bilo 61,9%, a dolara 26,3% (učešće evra je realno još veće (71,7%) kada dug prema Pariskom klubu prikažemo u originalnim valutama, dok je dug u dolarima znatno manji - 14,4%).

Tabela 43. Javni dug po valutama21 2000-31.08.2006. godine

Javni dug po valutama
(u milionima dinara)/Godina

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

31.08.2006.

Javni dug (A+B)

831.252,5

802.076,2

709.225,4

753.023,7

763.272,9

879.168,7

800.618,1

A. Dinari

0,24%

0,25%

2,64%

3,02%

3,49%

7,32%

7,50%

B. Devize (1+2+3)

99,76%

99,75%

97,36%

96,98%

96,51%

92,68%

92,50%

1. Evro

43,64%

44,29%

52,48%

56,35%

63,47%

58,39%

61,90%

2. Dolar

56,12%

55,46%

43,49%

38,64%

29,69%

30,45%

26,26%

3. SDR

-

-

1,40%

1,99%

3,35%

3,84%

4,33%

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor

_______________
21 Korišćene kursne liste kao za Tabelu 42. U tabeli je prikazan odnos valuta kako je on predstavljen u tabeli stanja javnog duga, koji se objavljuje u Biltenu javnih finansija. U toj tabeli dug prema Pariskom klubu je izražen u dolarima, iako se on sastoji iz korpe valuta.

Ovakav odnos između duga u evrima i duga u dolarima je delimično posledica rasta kursa evra u odnosu na dolar, s obzirom da je kurs dolara 31. decembra 2000. godine bio 63,1659 dinara, a kurs evra 58,675 dinara, dok je 31. avgusta 2006. godine kurs dolara bio 65,9803 dinara, a kurs evra 84,60 dinara. U istom periodu depresijacija dinara u odnosu na evro je bila 44,18%, dok je depresijacija dinara u odnosu na dolar bila 4,46%. Od 2000. godine do kraja 2004. godine, kurs dinara je apresirao u odnosu na dolar, pa je 31. decembra 2004. godine kurs dolara bio manji u odnosu na 2000. godinu - 57,9355 dinara.

Ipak, smanjenje duga u dolarima najviše je posledica otpisivanja duga prema Pariskom klubu22 sa 4.588.465.874,55 dolara, koliko je iznosio 31. decembra 2000. godine, na 1.976.789.133,66 dolara, koliko je iznosio 6. februara 2006. godine,23 kao i otpisa duga prema Londonskom klubu sa 2.797.000.000,00 dolara, koliko je iznosio 31. decembra 2000. godine, na 1.075.617.760,00 dolara, koliko iznosi 31. avgusta 2006. godine.

______________
22 Dug prema Pariskom klubu je izražen udolarima, a sastoji se iz korpe originalnih valuta gde su najzastupljenije evroi dolar.
23 6. februara 2006. godine je uspešnookončan trogodišnji aranžman sa MMF-om, čime je obezbeđen dodatni otpis dugaprema Pariskom klubu poverilaca za 15%.

Tokom 2005. godine dolar je znatno ojačao u odnosu na evro, što je dovelo do rasta duga u dolarima sa 226,6 milijardi dinara, koliko je bio 31. decembra 2004. godine, na 267,7 milijardi dinara, koliko je iznosio 31. decembra 2005. godine. To je posledica rasta kursa dolara sa 57,9355 dinara (31. decembra 2004. godine) na 72,2189 dinara (31. decembra 2005. godine). Izražen u dolarima, ovaj dug je 31. decembra 2004. godine bio 3,9 milijardi dolara, dok je 31. decembra 2005. godine smanjen na 3,7 milijardi dolara.

Grafikon 9. Odnos stranih valuta u javnom dugu24 2000. i 31.08.2006. godine

http://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2006_11/

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor

_______________
24 Procenti su izraženi u odnosu na ukupanjavni dug u stranoj valuti.

4.5.2. Odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda

U odnosu na bruto domaći proizvod (BDP), javni dug je značajno smanjen u proteklih pet godina. Na kraju 2004. godine, ukupan javni dug je iznosio 51,7% BDP-a, što je niže od kriterijuma utvrđenih Mastrihtskim sporazumom od 60%. Na kraju 2005. godine dodatno je smanjena vrednost pokazatelja na ispod 50% BDP-a, čime se Republika Srbija, prema metodologiji Svetske banke, svrstala u red umereno zaduženih zemalja. Dodatni otpis duga prema Pariskom klubu od 15%, odnosno oko 700 miliona dolara, je u februaru 2006. godine dodatno smanjio javni dug, što uz planiranu avansnu otplatu prema IBRD i prevremenu otplatu duga prema penzionerima do kraja 2006. godine, dovodi do projektovane vrednosti pokazatelja za 2006. godinu od 38,8%.25

Grafikon 10. Odnos javnog duga i spoljnog26 duga Republike Srbije prema BDP u procentima

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor

______________
25 U projekciju stanja duga su uzete u obzir i planirano servisiranje duga,kao i nova povlačenja po potpisanim zajmovima do kraja 2006. godine.
26 Spoljnidug koji je deo javnog duga Republike Srbije.

4.5.3. Odnos javnog duga i budžetskih prihoda

Odnos između javnog duga i budžetskih prihoda ima tendenciju pada u proteklih pet godina. Značajno je da istovremeno i unutrašnji i spoljni dug imaju tendenciju pada u odnosu na budžetske prihode, s tim što spoljni dug znatno brže opada, tako da je 2005. godine u odnosu na 2002. godinu taj odnos više nego prepolovljen (sa 260% na 123,1% budžetskih prihoda), što je posledica velikog rasta budžetskih prihoda u istom periodu, kao i otpisa duga prema Pariskom i Londonskom klubu. Unutrašnji dug je u 2004. godini došao na nivo ispod ukupnih budžetskih prihoda (96%) i ta tendencija je nastavljena u 2005. i 2006. godini. S obzirom da će se u 2006. godini nastaviti tendencija rasta budžetskih prihoda, ali i pada javnog duga, to će dodatno dovesti do smanjenja vrednosti ovog pokazatelja. Tako je projektovan pokazatelj za 2006. godinu 146,7%, što je značajno smanjenje vrednosti ovog pokazatelja u odnosu na 2005. godinu.

Kod posmatranja odnosa javnog duga i budžetskih prihoda Republike Srbije, treba uzeti u obzir konstantnu depresijaciju dinara u periodu od 2002-2005. godine. Naročito je to vidljivo u 2005. godini, jer je došlo do blagog rasta javnog duga izraženog u evrima, što je uz depresijaciju dinara znatno uvećalo javni dug izražen u dinarima. Ipak, budžetski prihodi su brže rasli, tako da je odnos javnog duga i budžetskih prihoda dodatno poboljšan. U 2006. godini dinar je apresirao u odnosu na evro, što je dodatno uticalo (pored već pomenutog uticaja rasta budžetskih prihoda i pada javnog duga Republike Srbije) da projektovan pokazatelj za 2006. godinu bude značajno smanjen.

Grafikon 11. Javni dug / Budžetski prihodi 2002-2006. godine

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor i Bilten javnih finansija

4.5.4. Odnos otplata kamata i budžetskih prihoda

Iznos otplata po osnovu kamata se u 2006. godini u odnosu na 2002. godinu povećao za skoro 10 milijardi dinara. Međutim, s obzirom na brži rast budžetskih prihoda u istom periodu i ovaj pokazatelj ima tendenciju pada. U tabeli 44. je prikazano kretanje otplaćenih kamata posebno po osnovu domaćih i inostranih dugova.

Tabela 44. Otplata kamata (domaći - inostrani dugovi) / Budžetski prihodi 2003 - 2006. godine

Otplata kamata (u milionima dinara)

2003.

2004.

2005.

2006. Plan

Otplata domaćih kamata

2.380,1

2.037,3

2.273,9

2.597,8

Otplata stranih kamata

8.564,0

11.321,4

14.466,8

17.076,0

Otplata kamata po osnovu aktiviranih garancija

0,0

0,0

0,0

533,2

Prateći troškovi zaduživanja

33,8

131,6

256,3

57,7

Ukupno

10.977,9

13.490,3

16.997,0

20.264,8

 

Otplata kamata /Budžetski prih

4,19%

4,04%

4,06%

3,89%

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor i Bilten javnih finansija

4.5.5. Odnos rashoda ukupnog servisiranja duga i budžetskih prihoda

Ukupno servisiranje duga je 2004. godine povećano u odnosu na 2003. godinu, ali su u istom periodu budžetski prihodi rasli brže, tako da je odnos promenjen i procenat koji se izdvaja iz budžetskih prihoda na servisiranje duga je pao na ispod 10%. Ukupno servisiranje duga u 2005. godini je dostiglo nivo od preko 40 milijardi dinara, ali je odnos sa budžetskim prihodima ostao gotovo neizmenjen. U 2006. godini vrednost ovog pokazatelja će se povećati na 10,55% s obzirom na rastuće izdatke iz budžeta za servisiranje duga.

Tabela 45. Ukupno servisiranje duga / Budžetski prihodi 2003 - 2006. godine

Ukupno servisiranje duga (u milionima dinara)

2003.

2004.

2005.

2006. Plan

Otplata kamata

10.977,90

13.490,30

16.997,0

20.265

Otplata glavnice

18.923,00

18.991,30

23.735,0

34.745

Ukupno

29.900,90

32.481,60

40.732,0

55.010,1

 

Ukupno servisiranje duga / Budžetski prihodi u %

11,42%

9,74%

9,73%

10,55%

 

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor i Bilten javnih finansija

Grafikon 12. Ukupno servisiranje duga i budžetski prihodi u milionima dinara 2003-2006. godine

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor

Od svih pokazatelja najveći pad je prisutan kod relacije između javnog duga i izvoza Republike Srbije. U 2000. godini zbog visokog nivoa javnog duga od 13.159.842.900,97 dolara, ali i izuzetno malog izvoza od 1.558.000.000 dolara odnos javnog duga i izvoza je bio 844,7%. Nakon pet godina pod uticajem smanjenja javnog duga Republike Srbije i povećanog izvoza odnos javnog duga i izvoza je pao na 367,4%. Istovremeno učešće spoljnog duga27 je smanjeno u ukupnom dugu, tako da je odnos spoljnog duga i izvoza još brže padao i na kraju 2006. godine je projektovana vrednost ovog pokazatelja 123,9%.

______________
27 Spoljni dug kao deo javnog duga Republike Srbije

Grafikon 13. Javni dug / Izvoz robe 2000-2006. godine

Izvor: Ministarstvo finansija - Uprava za trezor i Zavod za statistiku

4.6. Kamatne stope

Grafikon 14. Odnos fiksnih i varijabilnih kamatnih stopa u javnom dugu (prema ugovorenoj vrednosti) na dan 31. avgusta 2006. godine

Izvor: Uprava za trezor - Sektor za upravljanje javnim dugom

Od ukupne ugovorene vrednosti zajmova do 31. avgusta 2006. godine 77,6% vrednosti je ugovoreno sa fiksnom, dok je 22,4% ugovoreno sa varijabilnom kamatnom stopom. Zajam Vlade Švajcarske je beskamatan. Izbalansiran odnos između fiksnih i varijabilnih kamatnih stopa je veoma bitan elemenat javnog duga. Visok nivo fiksnih kamatnih stopa otvara mogućnost tačne projekcije otplate kamata u narednim godinama i zaštitu od fluktuacija kamatnih stopa na međunarodnom i domaćem finansijskom tržištu, što rezultira realnom projekcijom troškova kamata kao sastavnog dela budžetskih rashoda.

Projekcije kretanja kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu govore da se očekuje ubrzan rast EURIBOR-a, čemu u prilog ide i kretanje ove kamatne stope u 2006. godini. Na dan 31. decembra 2005. godine EURIBOR je iznosio 2,637%, dok je na dan 31. avgusta 2006. godine porastao na 3,445%. EURIBOR je kamatna stopa koja je dominantna u dugu Republike Srbije ugovorenom sa varijabilnom kamatnom stopom sa učešćem od 61% ili 1.774.946.713,57 evra ugovorenog duga. Pored ovoga, preko 600 miliona evra duga prema IBRD-u će se počev od 15. marta 2009. godine otplaćivati sa kamatom vezanom za EURIBOR.28 Ovakav rast značajno utiče na opterećenje budžeta RS po osnovu otplata kamata i glavnice. Iz ovog razloga je neophodno da Uprava za javni dug permanentno vrši praćenje rizika po osnovu kamatnih stopa i na osnovu toga vrši optimiziranje kamatne strukture javnog duga.

______________
28 Do tada se otplaćuje po fiksnoj kamatnoj stopi.

Grafikon 15. Varijabilne kamatne stope u javnom dugu Republike Srbije na dan 31. avgusta 2006. godine

Izvor: Uprava za trezor - Sektor za upravljanje javnim dugom

4.7. Plan otplate glavnice i kamate u periodu 2007 - 2009. godine

Tabela 46. Plan otplate glavnice i kamate po osnovu direktnih obaveza Republike Srbije od 2007. do 2009. godine u milionima dolara

 

 

2007,

2008,

2009,

Ukupan dug
(glavnica i kamata)

 

704,22

757,91

656,22

Ukupan dug

glavnica

496,30

514,24

432,90

red. kam

207,92

243,67

223,32

Ukupno unutrašnji dug

 

490,10

514,07

398,85

 

glavnica

462,52

465,09

365,88

 

red. kam.

27,58

48,98

32,97

Obaveze prema NBS

glavnica

81,88

0,00

0,00

 

red. kam.

19,37

12,41

12,41

Pretvaranje kredita odobrenih od banakanosiocima primarne
poljoprivredne proizvodnje u javni dug Federacije

glavnica

3,02

0,00

0,00

red. kam.

0,18

0,00

0,00

Stara devizna štednja

izv. konv.

288,55

289,96

297,65

Zajam za privredni preporod

izv. konv.

35,62

0,00

0,00

Poljoprivredne penzije

glavnica

0,00

68,23

68,23

 

red. kam.

0,00

14,68

20,56

Penzije Fonda PIO

glavnica

53,45

106,90

0,00

 

red. kam.

8,03

21,90

0,00

Ukupno spoljni dug

 

214,13

243,84

257,36

Ukupno međunarodne finansijske organizacije

glavnica

33,78

49,15

67,01

red. kam.

180,35

194,69

190,35

IBRD

glavnica

15,43

18,00

20,26

 

red. kam.

23,07

22,33

21,45

IDA

glavnica

0,00

0,00

0,00

 

red. kam.

4,57

4,57

4,57

EIB

glavnica

0,00

0,00

0,17

 

red. kam.

3,11

4,12

4,12

Evropska zajednica

glavnica

0,00

0,00

0,00

 

red. kam.

2,34

2,34

2,34

Vlada Švajcarske

glavnica

3,88

3,88

3,88

 

red. kam.

0,00

0,00

0,00

Vlada Italija

glavnica

0,00

0,00

0,00

 

red. kam.

0,18

0,30

0,40

SEV - poplave

glavnica

0,00

0,00

0,00

 

red. kam.

0,24

0,24

0,24

Ukupno Pariski klub
(glavnica i kamata)

 

120,25

146,88

158,87

Pariski klub

glavnica

14,48

27,27

42,71

 

red. kam.

105,78

119,61

116,17

Ukupno Londonski klub
(glavnica i kamata)

 

41,06

41,18

41,06

Komercijalne banke
Londonski klub

glavnica

0,00

0,00

0,00

 

red. kam.

41,06

41,18

41,06

Izvor: Uprava za trezor - Sektor za upravljanje javnim dugom

Republika Srbija u periodu od 1992-2001. godine nije vršila izmirivanje svojih dospelih obaveza po osnovu spoljnog duga, zbog sankcija Ujedinjenih nacija i neregulisanog statusa u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci nakon raspada SFRJ. Nakon regulisanja statusa u MMF-u i drugim međunarodnim institucijama, u periodu 2000-2001. godina izvršeno je regulisanje podele spoljnog duga sa državama sukcesorima SFRJ i započeto regulisanje dospelih obaveza kako prema ino-kreditorima, tako i prema privatnom sektoru po osnovu unutrašnjeg duga (stara devizna štednja) prema usvojenim reprogramima. Dinamika plaćenih obaveza pokazuje permanentni rast. Od 2002. godine, kada je počela isplata stare devizne štednje, do 2005. godine kada su počele da dospevaju prve glavnice po inostranim kreditima, Republika Srbija je u skladu sa preuzetim obavezama u rokovima servisirala svoje obaveze. U 2006. godini dospeva prva rata glavnice po Pariskom klubu, za 4. model (bivši kratkoročni krediti, sada kredit na 8 godina sa 4 godine perioda počeka), kao i prva serija obveznica Republike Srbije emitovanih za refinansiranje duga prema Narodnoj banci Srbije u iznosu od 3 milijarde dinara. U 2008. godini, iznos obaveza je znatno veći, jer dospeva prva rata glavnice po Pariskom kubu, za prvi model koji čini najveći deo duga prema Pariskom klubu (model po kome je Republika Srbija dobila direktni otpis od 66%), kao i druga serija obveznica Republike Srbije, emitovanih za refinansiranje duga prema Narodnoj banci Srbije, u iznosu od 6 milijardi dinara. U 2008. godini domaće obaveze beleže blagi rast, s obzirom da će se u 2006. godini otplatiti jedan deo deo duga prema penzionerima koji dospeva u 2007. godini. U 2009. godini domaće obaveze beleže značajan pad, pre svega iz razloga što u ovoj godini nema otplata po osnovu duga prema NBS, međutim obaveze prema inostranstvu rastu, kako po osnovu glavnica, tako i po osnovu kamata.

4.8. Zaduženje lokalne uprave

Zakonom o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", broj 61/05), u odredbama čl. 33-37, regulišu se ovlašćenja za zaduživanje lokalne vlasti. Navedenim odredbama je regulisano zaduženje lokalne uprave u zemlji i inostranstvu, radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda u visini koja ne može biti veća od 50% ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini. Navedena zaduženja lokalna vlast može da ostvari uz prethodnu saglasnost Ministarstva finansija.

Na osnovu podataka Uprave za trezor - Sektora za upravljanje javnim dugom, ukupno zaduženje lokalne uprave na dan 30. juna 2006. godine je iznosilo 25.718.823.244 dinara. Ukupan iznos zaduženja lokalnih vlasti obuhvata i kredite gradova Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca i Subotice, po kojima je Republika izdala kontragarancije i prikazani su u indirektnim obavezama Republike Srbije. Deo zaduženja lokalne uprave za koji je Republika Srbija izdala suverenu garanciju na dan 30. juna 2006. godine iznosi 11.516.827.693 dinara.

5. Politika upravljanja javnim dugom u periodu 2007-2009. godine

Smanjenje racia ili pokazatelja zaduženosti jedne zemlje (javnog duga u odnosu na BDP) i obezbeđenje uslova za nesmetano servisiranje obaveza države prema domaćim i inostranim poveriocima, a takođe i obezbeđenje zaduživanja Republike Srbije po najpovoljnijim uslovima (minimizacija troškova zaduživanja) su tri osnovna cilja politike javnog duga. Jedan od kriterijuma konvergencije utvrđen Mastrihtskim sporazumom jeste da javni dug ne sme biti veći od 60% BDP-a. Taj uslov Republika Srbija u ovom trenutku ispunjava, jer je odnos javnog duga prema BDP-u na kraju 2005. godine oko 49,7%, čime se Republika Srbija prema metodologiji Svetske banke, svrstala u red umereno zaduženih zemalja. Nakon dodatnog otpisa duga prema Pariskom klubu od 15%, odnosno oko 700 miliona dolara u februaru 2006. godine dodatno je smanjen pokazatelj zaduženosti - racio javni dug/BDP, a krajem godine očekuje se da vrednost ovog pokazatelja bude 38,8%.

Tokom 2007. godine, planira se dalje smanjenje javnog duga prema BDP-u. Republika Srbija je ostvarila značajan priliv deviznih sredstava po osnovu prodaje privrednog društva Mobi 063 d.o.o, Beograd. Dana 31. avgusta 2006. godine uplaćen je iznos od 1.513 miliona evra, od čega je Republici Srbiji pripalo 835 miliona evra od prodaje i 320 miliona evra od licence, a do kraja 2006. godine po osnovu prodaje dve banke, ostvariće se priliv od oko 500 miliona evra. Ovako veliki devizni prilivi (preko 1.650 miliona evra) otvaraju mogućnost za ulaganja u dodatne investicije i za smanjenje spoljnog i unutrašnjeg duga prevremenom otplatom.

Shodno tome, Vlada je 24. avgusta 2006. godine donela zaključak kojim se prihvata Informacija o potrebi vođenja pregovora sa poveriocima Pariskog kluba o zameni duga na osnovu Zakona o potvrđivanju usaglašenog zapisnika o konsolidaciji duga Savezne Republike Jugoslavije. Na osnovu ovlašćenja iz ovog zaključka, ministar finansija je uputio dopis Sekretarijatu Pariskog kluba u kome ga obaveštava o inicijativi za otpočinjanje pregovora za konverziju dela duga Republike Srbije u skladu sa odredbama Usaglašenog zapisnika, odnosno za zamenu duga Republike Srbije prema ovoj grupi kreditora u maksimalnom potencijalnom iznosu do 1,2 milijarde dolara (oko 930 miliona evra). U skladu sa zaključkom Vlade, delegacija Republike Srbije je započela pregovore sa zemljama poveriocima Pariskog kluba tokom sastanka Sekretarijata Pariskog kluba, održanog u Parizu od 17-19. oktobra 2006. godine. Održani su sastanci sa sledećim zemljama poveriocima: Francuskom, Kanadom, Švajcarskom, Austrijom, Švedskom, Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Sve navedene zemlje, osim Francuske, izrazile su spremnost da nastave sa pregovorima u vezi sa zamenom duga u okviru svojih pravnih regulativa. Holandija i Japan su odbili inicijativu Republike Srbije za zamenu duga, dok je Nemačka iskazala spremnost za vođenje daljih razgovora, ali nakon završetka izbornog procesa u Republici Srbiji, koji se očekuje krajem 2006. godine. U toku je uspostavljanje kontakata i sa ostalim zemljama poveriocima (Norveška, Danska, Finska, Belgija, Španija, Italija i Rusija) i pribavljanje njihovog stava u vezi sa predloženom zamenom duga. Pregovori sa svim zainteresovanim poveriocima će biti nastavljeni u narednom periodu. Republika Srbija će zemljama poveriocima uputiti konkretne predloge projekata koji bi mogli biti predmet zamene duga. Cilj je da se postigne uslovni otpis obaveza po osnovu duga prema Pariskom klubu poverilaca, uz obavezu Republike Srbije da investira iznos odobrenog uslovnog otpisa u projekte koji odobre zemlje poverioci. Realizacija prvih sporazuma o zameni duga se može očekivati tokom 2007. godine.

Dana 19. oktobra 2006. godine, Vlada je usvojila zaključak kojim se Ministarstvu finansija nalaže da prevremeno otplati deo duga prema Republičkom fondu za PIO zaposlenih i Republičkom fondu za PIO poljoprivrednika, kao i da se izvrši avansno plaćanje dela duga prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD). U skladu s tim, Ministarstvo finansija planira isplatu prve rate duga prema korisnicima prava Republičkog fonda za PIO poljoprivrednika u novembru 2006. godine, umesto u 2007. godini, kao isplatu treće rate duga korisnicima prava Republičkog fonda za PIO zaposlenih u decembru 2006. godine, umesto u februaru 2007. godine. Takođe, planirana je avansna isplata duga prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj u ukupnom iznosu od oko 330 milina evra,29 čime bi se osigurale obaveze po osnovu glavnice i kamate po Konsolidacionim zajmovima A i B u periodu od 2007-2009. godine. Time bi se javni dug Republike Srbije do kraja 2006. godine po ovim osnovama umanjio za oko 8,9 milijardi dinara,30 dok bi se u naredne tri godine smanjila opterećenje budžeta Republike Srbije po osnovu otplate kamata domaćim i stranim kreditorima.

_______________
29 Dug prema IBRD koji se avansno otplaćujeukupno iznosi 328.417.895,85 evra, a sastoji se iz 144.562.057,80 evra glavnicei 183.855.838,05 evra kamate.
30 Dug preuzet od PIO fonda zaposlenih koji se prevremenootplaćuje sastoji se od 3,9 milijardi dinara glavnice i 340,3 miliona dinarakamate, dok se dug preuzet od PIO fonda poljoprivrednika koji se prevremeno otplaćujesastoji od 5 milijardi dinara glavnice i 389,6 miliona dinara kamate.

U toku su i pregovori o konačnom statusu AP Kosovo i Metohija, u okviru kojih se pregovara i o dugovima preduzeća sa teritorije ove pokrajine. Imajući u vidu da Republika Srbija ne ubira nikakve prihode sa teritorije Kosova i Metohije, a da istovremeno redovno servisira dug privrednih subjekata sa teritorije Kosova i Metohije, smatra se da bi pregovori trebalo da dovedu do dodatnog smanjenja javnog duga za oko 1,1 milijardu dolara.

Realizacijom zamene duga sa poveriocima Pariskog kluba, avansnom otplatom dela duga prema Svetskoj banci i isključenjem javnog duga koji se odnosi na pravna lica sa teritorije Kosova i Metohije iz bilansa Republike Srbije, u najboljem slučaju dovelo bi do smanjenja javnog duga Republike Srbije za oko 2,3 milijarde dolara, čime bi se dodatno smanjio odnos javnog duga prema BDP.31

_______________
31 Odnos javnog duga i BDP-a prikazan je na grafikonu 10.

Uredno servisiranje postojećeg duga i kontrolisano novo zaduživanje, u skladu sa Zakonom o javnom dugu, u dužem vremenskom periodu, treba da dovedu odnos javnog duga i BDP do dodatnog smanjenja i kontrolisanog odnosa, na nivou koji je znatno ispod 50%.

Ovakvi rezultati u oblasti javnog duga doprineli su i pozitivnim efektima u proceni kreditnog rejtinga Republike Srbije. Rejting agencija Standard and Poor’s je početkom marta 2006. godine potvrdila kreditni rejting Republike Srbije BB-, s tim što je popravila izgled za dalji razvoj kreditnog rejtinga sa stabilnog na pozitivan. Time se izražava očekivanje rejting agencije da će u periodu od 12 do 18 meseci doći do poboljšanja kreditnog rejtinga Republike Srbije. S druge strane, rejting agencija Fitch Ratings je u aprilu 2006. godine potvrdila kreditni rejting Republike Srbije BB-.

Dalje poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje će smanjiti rizik i omogućiti da budući krediti međunarodnih finansijskih organizacija budu povoljniji, ali i uticati na priliv novih stranih direktnih investicija. Poboljšanjem kreditnog rejtinga Republike Srbije izgubiće se neke beneficije koje je Republika Srbija stekla kao zemlja koja je tek krenula u tranziciju, kao što su beskamatni krediti Svetske banke po IDA uslovima (uz manipulativne troškove od 0,75%). To je jedan od razloga zbog čega će biti neophodno da Republika Srbija u narednom periodu razmotri druge opcije zaduživanja i izvrši komparativnu analizu zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija i zaduživanja na međunarodnom tržištu kapitala, kako bi se zadužila po najpovoljnijim uslovima, što je jedan od ciljeva upravljanja javnim dugom.

Članom 11. Zakona o javnom dugu predviđeno je usvajanje, jednom godišnje, Strategije za upravljanje javnim dugom, koja će biti sastavni deo Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici. Smisao strategije za upravljanje javnim dugom je upravo kontrolisanje visine spoljnog zaduživanja, redovnog servisiranja obaveza, kao i usmeravanje institucija u vezi sa zaduženjima.

Posebna pažnja posvetiće se stvaranju efikasnog sistema za upravljanje informacijama o unutrašnjem i spoljnom javnom dugu. U tu svrhu se priprema uvođenje stalnog sistema Trezora, sa posebnim delom za upravljanje dugom i gotovinom.

Jedan od strateških ciljeva u narednom periodu je i efikasnije upravljanje gotovinom. Ministarstvo finansija planira da višak slobodnih sredstava plasira na tržištu, čime bi se povećali prihodi po osnovu kamata na slobodna sredstva. S tim u vezi, već se započelo sa pripremom tehničke platforme za obavljanje repo operacija, preko koje bi Ministarstvo finansija plasiralo slobodna sredstva uz obezbeđenje u vidu hartija od vrednosti. Na ovom projektu je uspostavljena saradnja sa Centralnim registrom, depoom i kliringom hartija od vrednosti a.d. Beograd.

U narednom periodu će se nastaviti sa razvojem domaćeg tržišta hartija od vrednosti, a prioritet je emitovanje dugoročnih hartija od vrednosti. Kratkoročni državni zapisi sa rokom dospeća od tri i šest meseci su značajan izvor finansiranja za potrebe održavanja tekuće likvidnosti. Međutim, zaduživanje emitovanjem državnih hartija od vrednosti je neophodno iz više razloga, a osnovni je što se planira dalje širenje tržišta državnih hartija od vrednosti na dugoročne obveznice sa rokom od jedne, dve i više godina dospeća radi refinansiranja dugova u stranoj valuti, što će uticati na valutnu strukturu duga u korist dinara, a to je jedan od strateških ciljeva upravljanja javnim dugom. Time bi se smanjio valutni rizik, koji je trenutno najveća prepreka održivosti javnog duga. Pored toga, povećanje obima državnih hartija od vrednosti u domaćoj valuti na domaćem tržištu doprinelo bi većem korišćenju dinara na finansijskom tržištu, povećalo štednju građana i investicije u domaćoj valuti, ali i obezbedilo sigurne instrumente u koje bi svoja slobodna sredstva ulagao nebankarski sektor, koji je u ekspanziji.

U planu je omogućavanje učešća stranim investitorima na aukcijama dugoročnih hartija od vrednosti. U pripremi je Uredba o uslovima pod kojima strana fizička i pravna lica mogu da kupuju državne hartije od vrednosti. S obzirom na veliko interesovanje stranih investitora za obveznice stare devizne štednje koje je izdala Republika, a koje su denominovane u evrima i imaju godišnji prinos između 4,5% i 5,5%, očekuje se isto veliko interesovanje za dugoročne dinarske obveznice. S obzirom da se godišnji prinos u evrima na tromesečne državne zapise kreće u rasponu 7% do 17% na poslednjim dospelim emisijama, s obzirom na apresijaciju kursa dinara u odnosu na evro, realno je očekivati da će dugoročne obveznice biti atraktivne, što posebno privlači strane investitore. Učešće stranih investitora na aukcijama kratkoročnih državnih hartija od vrednosti nije moguće prema Zakonu o deviznom poslovanju.

U većini zemalja državne obveznice su niskorizični i visoko likvidni instrumenti, sa dobro razvijenom tržišnom infrastrukturom (uključujući dodatna repo tržišta i tržišta derivata). To još nije široko rasprostranjena praksa u Srbiji. Aktivnosti ka tom cilju su neophodne, jer će promene otvoriti prostor za emitovanje obveznica preduzeća, što će imati pozitivan efekat na likvidnost i dalju ekspanziju tržišta obveznica. U skladu sa ovim razmatra se mogućnost emitovanja evroobveznica.

Osnovna uloga Strategije za upravljanje javnim dugom je promena strukture duga i redovno servisiranje dospelih obaveza, uz pažljiv odabir projektnih zajmova za koje će se izdati garancija, prevremenu otplatu zajmova koji su najskuplji, stalno praćenje kretanja deviznog kursa dinara i uticaj kursa na valutnu strukturu javnog duga, praćenje kamatnih stopa na međunarodnom tržištu, i samim tim predviđanje budućih i prilagođavanje novonastalim promenama na međunarodnom finansijskom tržištu. Dugoročno povećanje izvoza će direktno uticati na održivost servisiranja spoljnog duga.

Strategija daljeg spoljnog zaduživanja na međunarodnom tržištu kapitala će se zasnivati konzistentno sa rastom BDP-a i razvojnim potrebama zemlje, vodeći računa o implikacijama duga na makroekonomska i platnobilansna kretanja.

Sa stanovišta upravljanja javnim dugom značajni su svi kriterijumi utvrđeni Mastrihtskim sporazumom, vezani za stopu inflacije, kamatnu stopu i devizni kurs. Niska stopa inflacije, niska kamatna stopa i stabilan devizni kurs će direktno uticati na uslove pod kojima će Republika Srbija moći da se zaduži na finansijskom tržištu emitovanjem državnih hartija od vrednosti, kao i na kreditni rejting zemlje.

Spisak mera i propisa koji su potrebni za ostvarivanje razvojne strategije upravljanja javnim dugom

I. Potrebno je prilagoditi Zakon o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", broj 61/05) novim uslovima, s obzirom da je Republika Srbija pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora, pa shodno tome više nema potrebe za izdavanjem kontragarancija na zaduženja gde se državna zajednica pojavljivala kao zajmoprimac.

II. Neophodno je propisati uslove koje moraju da ispunjavaju dužnici da bi Republika Srbija izdala garanciju, a Zakonom o javnom dugu je predviđeno donošenje takve uredbe. Time bi se sprečilo zaduživanje za projekte koji nisu adekvatno pripremljeni, pa dolazi do odugovlačenja prilikom povlačenja sredstava i plaćanja velikih iznosa po osnovu provizije na nepovučena sredstava (EBRD zajmovi). Na taj način bi se regulisalo i pitanje prekomernog zaduženja javnih preduzeća, koja pod teretom nezavršene transformacije i restrukturiranja, sve češće koriste garanciju Republike Srbije, usled nemogućnosti servisiranja sopstvenih dugova. Donošenje ove uredbe se planira do kraja 2006. godine, te bi u periodu 2007-2009. godine navedena uredba dala odgovarajuće rezultate, koji bi dodatno omogućili sprovođenje jasne strategije za upravljanje javnim dugom.

III. Treba doneti uredbu o uslovima pod kojima strana fizička i pravna lica mogu da kupuju državne hartije od vrednosti. Time bi se omogućilo učešće stranih investitora na aukcijama dugoročnih državnih hartija od vrednosti. Interesovanje stranih investitora za hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija već postoji, međutim Zakon o deviznom poslovanju sprečava strane investitore da učestvuju na aukcijama kratkoročnih hartija od vrednosti. Donošenje ove uredbe se planira do kraja 2006. godine.

IV. Potrebno je usvojiti pravnu regulativu kojom bi se uredila oblast upravljanja gotovinom, plasiranja slobodnih sredstava Republike Srbije i obavljanje repo operacija.

VI OBJAVLJIVANJE MEMORANDUMA

Ovaj memorandum objaviti u "Službenom glasniku Republike