Da bi se povećala konkurentnost privrede Srbije obezbedićese jačanje inovacione delatnosti, stvaranje i primena inovacija u svim oblastimadruštva. Podsticaće se inovaciona delatnost i brže povezivanje privrede i naukeradi što brže primene naučnih i inovativnih rezultata. Istovremeno, podsticaćese ravnomerna disperzija naučnog i stručnog potencijala van univerzitetskih centarai njihovo približavanje rešavanju problema u privredi. U tom cilju, posebno ćese podsticati razvoj infrastrukture za sprovođenje inovacione delatnosti, odnosnostvaranje mreže istraživačko-razvojnih i inovacionih centara, kao i poslovno-tehnološkihinkubatora i naučno-tehnoloških parkova, kao i povezivanje i podsticanje pojedinacakroz sistem takmičenja u stvaranju inovacija. To će se postići kroz različitevidove direktne finansijske podrške, državnih subvencija i fiskalnih podsticajai kroz davanja kredita i kreditnih garancija za početak rada novih organizacija,čija je delatnost zasnovana, pre svega, na stvaranju i plasmanu inovacija. Istovremeno,finansijskim jačanjem Fonda za inovacionu delatnost i stvaranjem uslova za efikasanplasman, a potom i za povraćaj sredstava u Fond, omogućiće se širenje potencijalnihkorisnika sredstava za podsticaj inovacione delatnosti.
U savremenim uslovima socio-ekonomski razvoj zasniva se prvenstvenona primeni rezultata naučnoistraživačke i inovativne delatnosti u privredi, štopodrazumeva da se naučnoistraživačka i inovativna delatnost posmatraju kao osnovniresursi razvoja i da je neophodno u naredne tri godine iz dobitka privrede iiz budžeta nosilaca vlasti povećati obim ulaganja u razvoj naučnoistraživačkogi inovativnog sistema Srbije, sa sadašnjih 0,5% BDP na 1,0% BDP.
Na bazi zakona o kulturi, zakona o zaštiti kulturnih dobara,zakona o kinematografiji i zakona o izdavaštvu, koji su u pripremi, utvrdićese primarni ciljevi u oblasti zaštite kulturnih dobara i savremenog kulturnogstvaralaštva i smernice politike u oblasti kulture.
Polazeći od principa politike u oblasti kulture doneće se strategijarazvoja kulture u Srbiji sa ciljem da se dugoročno reguliše očuvanje, razvoji širenje kulture na nacionalnom i lokalnim nivoima, kao i prezentacija nacionalnekulture na regionalnom i međunarodnom nivou. Kako je kulturno nasleđe važan razvojnidruštveni resurs koji se može upotrebiti za program razvoja kulturnog turizma,u narednom periodu formiraće se mreža kulturnih koridora, koja će približitikulturni sektor i biznis.
Stanje u ustanovama kulture je nepovoljno i zahteva značajnaulaganja u održavanje i saniranje postojećih objekata, rekonstrukciju instalacionihsistema, uvođenje bezbednosnih sistema i savremenih sistema protivpožarne zaštite,osiguranje objekata, kao i dodatni prostor za centralne, matične i regionalneinstitucije. Za kosovsko-metohijske ustanove urađen je Predlog reorganizacijekoji podrazumeva njihovo objedinjavanje u Regionalni kulturni centar, radi realizacijeprograma u kulturi srpske zajednice i zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa.
Za period od 2007. do 2009. godine utvrdiće se status institucijaod nacionalnog značaja, matičnost ustanova i ustanoviće se regionalna mreža institucijazaštite (zavodi, muzeji, arhivi i biblioteke). Osnovaće se nacionalni centarza konzervaciju i restauraciju, sa centralnom laboratorijom za ispitivanje uoblasti zaštite pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara; nacionalni centar zaknjigu, sa ciljem istraživanja, planiranja i sprovođenja strategije kulturnograzvoja u domenu stvaranja, plasiranja i zaštite knjige kao kulturnog dobra inacionalni centar za digitalizaciju, radi očuvanja kulturnog nasleđa.
U sklopu razvoja svih delatnosti kulture od šireg društvenoginteresa biće podržavanje programa i manifestacija koje svojim kvalitetom doprinoseširenju kulture i umetnosti afirmacijom kulturno-umetničkog amaterizma i izvornognarodnog stvaralaštva. Rad kulturno-umetničkih društava kao čuvara tradicijeod velikog je značaja za Srbiju, jer pored negovanja kulturnih i umetničkih vrednostiu zemlji, dostojnim prezentovanjem u inostranstvu približava bogatstvo i originalnostnašeg kulturnog nasleđa drugim narodima i kulturama.
Obezbediće se efikasnije finansiranje zaštite kulturnih dobaraiz budžeta svih nivoa vlasti i vanbudžetskih izvora (donacije, privredni subjekti,sopstveni prihodi, zadužbine, fondovi i fondacije) i nevladinih organizacija.Time će se stvoriti uslovi za stabilno finansiranje projekata rekonstrukcije,popravki i dogradnji objekata, nabavku neophodne opreme i proširenja kapacitetanacionalnih i regionalnih institucija kulture.
U naredne tri godine deo sredstava od privatizacionih prihodausmeriće se u objekte koji su u protekle dve godine identifikovani kao prioritetiu razvoju kulture. Nastaviće se sa obnovom Hilandara. Radi zaštite arheološkihnalazišta intenziviraće se radovi na lokalitetima od značaja za proučavanje kulturnebaštine Srbije, kao što su: Viminacijum, Vinča, Sirmijum, Gamzigrad i CaričinGrad.
Ministarstvo kulture, na osnovu Zakona o delatnostima od opšteginteresa u oblasti kulture i Zakona o kulturnim dobrima, realizovaće prioritetneprojekte iz oblasti kulture, sa ciljem da se podigne nivo i kvalitet kulturnedelatnosti radi zadovoljavanja potreba građana. Prioriteti u oblasti kultureodnose se na sanaciju, adaptaciju i građevinsku rekonstrukciju zgrada u kojimasu smeštene ustanove kulture. Za realizaciju prve faze prioriteti su opredeljenina bazi kriterijuma, od kojih su najvažniji značaj institucije i njeno mestoi uloga u sistemu zaštite, značaj kulturnog dobra, stepen ugroženosti institucijeili kulturnog dobra, pripremljeni projekti i dokumentacija na osnovu kojih možezapočeti realizacija, podsticanje regionalnog kulturnog razvoja.
Najistaknutije mesto dobili su projekti iz oblasti zaštitekulturnog nasleđa zbog decenijske zapuštenosti institucija zaštite (centralne,matične i regionalne) i stagnacije u mnogim segmentima rada na zaštiti nacionalnogkulturnog nasleđa (pokretne, nepokretne i nematerijalne kulturne baštine), aposebno u oblasti istraživanja i primene novih, savremenih načina istraživanjai primene novih, savremenih načina i metodologije rada u konzervaciji. Stanjeprostora, opreme i savremenih instrumenata za rad je kritično, a često se radii o potpunom nedostatku osnovnih uslova koje zahteva rad konzervatora.
Projekti zaštite kulturnog nasleđa podrazumevaju: obnovu iizgradnju stabilnog, efikasnog i prilagodljivog institucionalnog sistema zaštitesvih kategorija materijalne i nematerijalne baštine kroz rekompoziciju i revitalizacijucentralnih i matičnih ustanova i ponovno uspostavljanje regionalne državne mrežearhiva, muzeja, biblioteka i zavoda za zaštitu spomenika kulture; stvaranje inegovanje novih, vaninstitucionalnih oblika delovanja u zaštiti baštine, naročitou podizanju svesti o njenom značaju i ulozi u životu zajednice i pojedinca; organizovanjeintegralnog sistema zaštite baštine koji interdisciplinarno obuhvata arhitektonskoi spomeničko nasleđe, prirodno okruženje, arheološke lokalitete, muzejske i arhivskepredmete; objedinjavanje, informativno i funkcionalno povezivanje svih službizaštite, kako bi se koncentrisalo sticanje i usavršavanje znanja i iskustva,istraživačkog rada, preventivne brige i zaštite, konzervatorskih tretmana, prezentovanjevrednosti i značaja baštine širokoj javnosti; efikasno sprovođenje strategijezaštite, dugoročnog planiranja aktivnosti i eliminisanje rizika, unapređenjeodlučivanja i profesionalnosti kadrova; osposobljavanje institucija za prilagođavanjesavremenim konceptima "kulturne industrije", koje podrazumeva pomeranjepolja rada u svet ideja, razmene informacija, komunikaciju, kulturni menadžment,afirmisanje znanja, intenzivnog rada, kreativnosti i inovacija; nastavak procesadecentralizacije i unapređenja regionalnih ustanova zaštite.
Izgradiće se jedinstveni bibliotečko-informacioni sistem iinformacioni sistem u oblasti zaštite kulturnih dobara, što zahteva značajnasredstva za sprovođenje ovog projekta. Radi ostvarivanja postavljenih ciljevapreduzimaće se mere za usavršavanje postojećeg sistema i revitalizaciju pojedinihkrajeva, decentralizaciju kulturne prakse i politike, u funkciji turističke ponude,formulisanje identiteta (grada, regije i države), privredno-kulturnu promocijui prezentaciju Srbije (ili pojedinih krajeva, gradova, pojava, manifestacijaitd.) u zemlji i inostranstvu.
Doneće se novi zakon o kinematografiji kojim će se, u skladusa standardima EU, utvrditi opšti interes i program razvoja u oblasti kinematografije,definisati uslovi za dobijanje statusa domaćeg kinematografskog dela, koprodukcionogdela i stranog kinematografskog dela, odrediti delatnost Filmskog centra Srbije(po ugledu na francuski model - Centre national de la cinematographie "CNC" irešenja u drugim evropskim zemljama). Zakonom o izdavaštvu regulisaće se pravai obaveze u izdavaštvu, popularisanju i plasmanu publikacija u inostranstvu,prometu publikacija i zaštiti prava, radi podsticanja i razvoja autorskog stvaralaštva,izdavaštva, štamparstva, knjižarstva, bibliotekarstva i veće dostupnosti publikacijačitaocima.
Podsticaće se savremeno, kulturno stvaralaštvo javnog, privatnogi nevladinog sektora kroz instituciju konkursa za sufinansiranje projekata/programakoji svojim vrhunskim kvalitetom doprinose razvoju kulture i umetnosti. Konkursise raspisuju za: pozorišno, muzičko i plesno stvaralaštvo, vizuelne umetnosti,multimedije, likovne kolonije, filmske festivale i manifestacije, književne manifestacijei nagrade i oblast izvornog narodnog stvaralaštva i zaštite nematerijalne kulturnebaštine, otkup knjiga, izdavanje kapitalnih dela i časopisa iz oblasti kulturei umetnosti.
Inteziviraće se pokretanje i osmišljavanje novih modela međunarodnesaradnje i bilateralnih odnosa. Učešće naših umetnika i programa iz svih oblastistvaralaštva na međunarodnim gostovanjima, manifestacijama i festivalima doprinosićeprezentaciji kulture i zemlje u celini. Za tradicionalne međunarodne manifestacijekoje se održavaju u zemlji i koje su zauzele mesto u kalendaru svetskih kulturnihdogađaja obezbediće se učešće programa visokog umetničkog kvaliteta. Saglasnobroju registrovanih nacionalnih i etničkih zajednica u koordinaciji sa nacionalnimsavetima obezbediće se podrška projektima/programima iz oblasti kulturnog stvaralaštvanacionalnih manjina i etničkih zajednica.
Polazeći od odredaba međunarodnih konvencija doneti su reformskizakoni u oblasti informisanja, sa ciljem ostvarivanja slobode medija, mišljenjai izražavanja, uređivačke nezavisnosti, pluralizma i demokratije. (Zakon o radiodifuziji,Zakon o javnom informisanju i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnogznačaja).
Nastaviće se sa stvaranjem normativnih okvira za delovanjemedija u skladu sa evropskim standardima i obezbeđivanjem uslova za primenu ipoštovanje medijskih zakona i ostvarivanje slobode medija, mišljenja i izražavanjasa stanovišta ljudskih sloboda i slobodnog medijskog prostora, kao i razvoj kultureslobode informisanja, medijskog pluralizma, kulture tolerancije i dijaloga izaštite ljudskih i manjinskih prava u ovoj oblasti.
Osnovni prioriteti razvoja slobode medija su normativno regulisanjekoncentracije medija i transparentnost vlasništva, završetak procesa privatizacijeelektronskih medija, razvoj institucija u smislu nezavisnosti i stručnosti regulatornihtela, profesionalizacija medija, ostvarivanje prava na informisanje kao ljudskihsloboda, posebno nacionalnih manjina i lica sa invaliditetom. Nastaviće se politikapodrške ostvarivanju prava na informisanje na srpskom jeziku Srba u zemljamaregiona.
Religijski sistem u Srbiji biće uređen na osnovu Zakona o crkvamai verskim zajednicama koji svim crkvama i verskim zajednicama obezbeđuje statusjavnih organizacija i omogućuje da se integrišu u društveni život, da slobodnoučestvuju u procesima demokratizacije i harmonizacije odnosa u društvu na osnovamai u duhu sopstvenih kulturnih i istorijskih iskustava i podstiče ih na afirmisanjeindividualnih i kolektivnih verskih sloboda, negovanje verske tolerancije, međusobnusaradnju i saradnju sa verskim organizacijama u Evropi i svetu. Zakon utvrđujejednakost svih crkava i verskih zajednica pred zakonom i nudi svima mogućnostida sarađuju sa državom u ostvarivanju ciljeva od opšteg dobra, pri čemu im segarantuje, nezavisnost od države, kao i nezavisnost države od crkve.
Na osnovu zakonom utvrđenih saradničkih odnosa između državei verskih organizacija, u periodu od 2007. do 2009. godine Vlada će sarađivatisa crkvama i verskim zajednicama na ostvarivanju više programa.
Program unapređivanja verskog obrazovanja obuhvata projektesrednjoškolsko versko obrazovanje i visoko teološko obrazovanje. Cilj ovih projektaje da se srednjoškolsko versko obrazovanje integriše u opšti obrazovni sistem,da se podstiče razvoj savremenih teoloških naučnih disciplina i da se revalorizujei reafirmiše srpsko teološko-filozofsko nasleđe. U narednom trogodišnjem periodusrednje verske škole u Srbiji će, u saradnji sa nadležnim ministarstvima, modernizovatinastavne procese i nastavne programe, programe opšteobrazovnih predmeta će usaglasitisa gimnazijskim programima, usavršiće kadrovsku strukturu i poboljšati materijalno-tehničkuopremljenost škola i internata.
Cilj programa poboljšanja materijalnog položaja sveštenomonaštvai verskih službenika je da se harmonizuju odnosi između socijalnih grupa, dasveštenici i verski službenici dobiju socijalna prava javnih delatnika, kao ida se verska delatnost afirmiše kao činilac socijalne stabilnosti. Realizacijomovog programa pružiće se podrška sveštenstvu i monaštvu da ostane na Kosovu iMetohiji, što bi podstaklo povratak privremeno izbeglog srpskog stanovništvau Pokrajinu.
Program zaštite verskog, kulturnog i nacionalnog identitetaobuhvata zaštitu i afirmaciju verskih sadržaja nacionalnog identiteta, unapređivanjei afirmisanje duhovne kulture kao činioca nacionalnog, kulturnog i istorijskogjedinstva srpskog naroda i zaštitu srpskog crkvenog nasleđa izvan Srbije, a realizovaćese u saradnji sa eparhijama Srpske Pravoslavne Crkve izvan Srbije.
Unapređenje verske kulture, verskih sloboda i tolerancije podrazumevaafirmisanje univerzalne hrišćanske kulture, očuvanje verskog pluralizma i multikonfesionalnestrukture Srbije, afirmisanje i zaštitu verske kulture, podsticanje, afirmacijui materijalnu stimulaciju sakralnih umetnosti (arhitektura, književnost, ikonopisanje,duhovna muzika i umetnički zanati). Program će se realizovati u saradnji i uzfinansijsku podršku kulturnim, izdavačkim i informativnim programima i ustanovamakoje deluju u sastavu svih crkava i verskih zajednica i pružanjem operativnei materijalne pomoći u organizovanju susreta i konferencija međureligijskog karaktera.
Program unapređivanja opšteg standarda - izgradnja, obnovai održavanje hramova i verskih objekata usmeren je na poboljšanje opšteg kulturnogstandarda stanovništva (arhitektonski se oplemenjuju i sređuju gradska jezgra,duhovna revitalizacija ruralnih područja, razvoj verskog turizma, širenje mrežesocijalnih i humanitarnih delatnosti) i sredstvima Nacionalnog investicionogplana, u saradnji sa crkvama i verskim zajednicama i sa nadležnim ministarstvimai telima obrazovanim za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana.
U realizaciji ovih programa crkve i verske zajednice sarađivaćesa kulturnim ustanovama, umetničkim udruženjima, socijalnim i humanitarnim organizacijama,medijima, lokalnim vlastima i državnim strukturama. Pri tome, crkve i verskezajednice će učestvovati i sopstvenim finansijskim sredstvima, koja su im obezbeđenaZakonom o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama.
5.6. Sistem saradnje sa dijasporom
Politika saradnje sa dijasporom usmeriće se na jačanje svihvrsta veza između dijaspore i matice, očuvanje nacionalnog i kulturnog identitetasrpske dijaspore, unapređenje privrednih, naučnih, kulturnih i drugih veza dijasporei matice, kao i podsticanje i usmeravanje stručnih i finansijskih potencijaladijaspore u ekonomski razvoj zemlje. Stvaraće se uslovi za uključivanje dijasporeu život matice, sticanje državljanstva, ostvarivanje njihovog biračkog pravau inostranstvu, regulisanje vojne obaveze i drugih ličnih i imovinskih pravau vezi sa povratkom u Srbiju.
Prema najnovijim procenama referentnih institucija, van granicamatice živi između 3,2 do 3,8 miliona Srba ili osoba srpskog porekla. Pri tome,oko 1,5 miliona su državljani Republike Srbije, pri čemu izvestan broj ima idržavljanstvo zemlje imigracije, dok su skoro dva miliona Srbi ili srpskog porekla,ali bez državljanstva Republike Srbije. Pravni status Srba u svetu je različit.Srbi su punopravni građani zemalja glavnih imigracionih prekomorskih zemaljau skladu sa njihovim imigracionim zakonima, ili su građani Srbije koji imajuprivremeni boravak u zemljama imigracije shodno politici evropskih zemalja, ilisu građani susednih zemalja koji vekovima u njima žive i sačuvali su svoj nacionalniidentitet. Status iseljenih Srba zavisi od politike svake zemlje, a pod uticajemOEBS, naročito na evropskom prostoru, postoji tendencija da se priznaju individualnai kolektivna prava nacionalnih grupacija.
Srpsku dijasporu čini velika populacija Srba koji žive u državama "tradicionalnimsusedima" (Mađarska, Rumunija, Bugarska i Albanija) i predstavljaju autohtonumanjinu, ali sa različito regulisanim manjinskim pravima u svojim domicilnimdržavama i različito regulisanim pravnim položajem u odnosu na maticu. Dijasporučine i Srbi koji u pojedinim državama nastalim iz republika bivše SFRJ predstavljajuautohtonu manjinu, kao i iseljenička populacija u zemljama zapadne Evrope i prekomorskimzemljama. Zbog različitog položaja pojedinih autohtonih grupa različiti su injihovi problemi i interesi u pojedinim zemljama.
Iniciraće se dostavljanje zahteva za priznavanje statusa nacionalnemanjine nadležnim organima drugih zemalja gde postoje uslovi za priznavanja takvogprava srpskoj zajednici radi punog ostvarivanja građanskih i nacionalnih prava.Iniciraće se postupak zaključenja bilateralnih ugovora o statusu nacionalnihmanjina sa zemljama u regionu po ugledu na sporazume zaključene sa Mađarskomi Rumunijom vezane za obaveznu primenu Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnihmanjina. Pokrenuće se inicijativa za potpuno regulisanje zaštite prava Srba udijaspori u određenim oblastima, kao što je penzijsko-invalidsko osiguranje potpisivanjembilateralnih sporazuma sa zemljama sa kojima do sada takvi sporazumi nisu potpisani,gde živi velika srpska zajednica. Na osnovu usvojene Deklaracije o saradnji iunapređenju veza Srbije sa pripadnicima srpske zajednice u zemljama regiona,razvijaće se dobrosusedski odnosi sa svim zemljama u regionu, imajući u viduda su manjine važan činilac poboljšanja međudržavnih odnosa, uz prioritetnu potreburegionalnih i evropskih integracija, uz poštovanje prava nacionalnih manjinapo najvišim međunarodnim standardima.
Doneće se zakon o državljanima Republike Srbije i Srbima kojižive u inostranstvu i zakon o popisu Srba i državljana Republike Srbije u dijaspori.Iniciraće se izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike, Uputstvaza sprovođenje Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnihposlanika i Uputstva za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika, kakobi se dijaspori omogućilo pravo glasanja putem pošte.
Od posebnog značaja su aktivnosti na uključivanju ekonomskogpotencijala dijaspore u razvoj matice većim delom kroz investicije, a manjimkroz doznake iz inostranstva koje se uglavnom usmeravaju u potrošnju. Polazećiod toga, aktivnosti će usmeriti na sagledavanje raspoloživih resursa dijaspore(ljudski, obrazovni i finansijski) kao pretpostavke saradnje i na izradu programaza stvaranje sveobuhvatnih uslova u matici (normativna regulativa, određivanjenacionalnih prioriteta i razvojne strategije). Posebna pažnja posvetiće se iznalaženjumogućnosti za ulaganja u opštine kroz poboljšanje ukupnog poslovnog i investicionogambijenta u saradnji sa lokalnim zajednicama, sa čije teritorije u inostranstvuživi velika populacija iseljenika.
Posebno će se voditi računa o reorganizaciji sistema dopunskogškolovanja za našu decu u inostranstvu i da se omogući državljanima Srbije iosobama srpskog porekla da, ako to žele, omoguće svojoj deci u inostranstvu daod najmanjeg uzrasta uče srpski jezik po programima i u sistemu obrazovanja Srbijei uz jezik sredine u kojoj žive i razvijaju se u smeru potpune bilingvalnosti.Zadržaće se mogućnost da određena udruženja i organizacije Srba u inostranstvuobezbede odgovarajuća finansijska sredstva, organizuju samostalno ili zajednosa crkveno-školskim opštinama škole i/ili posebna školska odeljenja koja bi samostalnofinansirali, shodno privatnom obrazovanju u matici po zvaničnim programima Srbijeprilagođenim za nastavu u inostranstvu. Posebno bi se rešilo pitanje radnog angažovanjanastavnog osoblja koje bi bilo upućivano iz zemlje ali i angažovanje, pod potpunoistim uslovima, naših iseljenika koji žive u inostranstvu, a ispunjavaju zakonompredviđene uslove.
Imajući u vidu da, državni i privatni, univerziteti u Srbijinude mogućnost visokog obrazovanja stranim studentima i mladima srpskog poreklai da je od takvih programa korist za zemlju višestruka, u naredne tri godinepromovisaće se projekat "STUDIRAJ U SRBIJI" namenjen mladima iz dijaspore.Promovisaće se i Projekat povezivanja sa srpskim naučnicima, profesorima i lekarimau svetu, njihovo međusobno povezivanje po teritorijalnom ili strukovnom principui stvaranje mreže visokoobrazovanih Srba širom sveta. Imajući to u vidu, stvorilabi se baza podataka o njima i stalna berza ponude i tražnje za njihovo povezivanjesa srodnim institucijama u zemlji i sa privredom. Promovisaće se i Program razmenedece iz dijaspore i otadžbine u vreme školskog raspusta.
Nastaviće se sa formiranjem mreže poverenika u zemljama gdepostoji značajan broj srpskih iseljenika, kao i kancelarija nadležnog ministarstvaza dijasporu pri lokalnim samoupravama. Predviđeno je da imenovani poverenicisvoju dužnost obavljaju bez nadoknade radi informisanja i realizacije njihovihprava i obaveza u zemlji porekla. Poverenici će imati važnu ulogu u sprovođenjuevropskih integracionih procesa za građane Srbije koji žive u mnogim zemljamasveta, a radiće na mnogostrukom privrednom, kulturnom i obrazovnom povezivanjuzemalja porekla i zemalja useljenja.
Osnivaće se kancelarije za dijasporu u jedinicama lokalne samoupraveiz kojih više od 10% stanovništva živi u inostranstvu i baviće se poslovima pružanjainformacija o propisima koji se odnose na status i prava građana koji žive uinostranstvu i o mogućnostima za privredne aktivnosti na teritoriji lokalne samouprave(osnivanje preduzeća, privatizacioni proces, dokapitalizacija, investicije idr.). One će pružati informacije o dobijanju ili produženju važnosti ličnih dokumenata,putnih i drugih isprava, organizovati učešće u popisu dijaspore, angažovati sena prijemu i distribuciji humanitarne pomoći koju dopremaju naši ljudi iz inostranstva,primati predloge za poboljšanje propisa i funkcionisanje službi (carine, policijei drugih organa vlasti). Radiće na povezivanju organizacija dijaspore sa kulturnim,prosvetnim, umetničkim, sportskim i drugim organizacijama i institucijama u matičnojzemlji, prikupljanju i prezentovanju privrednih potencijala lokalnih samoupravainvestitorima iz inostranstva, pružanju informacija o medicinskim kapacitetimazdravstvenih ustanova u Srbiji čije su cene znatno niže nego u inostranstvu,informisanju o državljanstvu, prijavi boravka, odjavi, penzijama, zdravstvenomi socijalnom osiguranju. U kancelarijama će raditi stručna lica koja poznajuodluke lokalne samouprave i pozitivne zakonske propise, pre svega poreske i carinske,kao i one koji se odnose na status i prava građana koji žive i rade u inostranstvu.U početnom periodu osnovaće se 6-8 kancelarija u lokalnim zajednicama sa najvećimprocentom stanovništva u inostranstvu. Nadležno Ministarstvo za dijasporu kontinuiranoće se starati o realizaciji ovog projekta, imajući u vidu da je povratak dijaspore,a naročito obrazovanih i stručnih kadrova, od nacionalne važnosti za zemlju.
6. Strukturne reforme socijalnogsektora
Nastaviće se reforma sistema zdravstvene zaštite i sistemazdravstvenog osiguranja na osnovu donetih sistemskih zakona iz ove oblasti. Primarnicilj reforme sistema zdravstvene zaštite je stvaranje finansijski i institucionalnoodrživog sistema na duži rok koji unapređuje zdravlje stanovništva. Prioritetiu reformi zdravstvene zaštite su smanjivanje preventabilnog morbiditeta i mortalitetastanovništva, usklađivanje prava iz zdravstvenog osiguranja sa materijalnim mogućnostimadruštva i stvaranje modernog, održivog, decentralizovanog i transparentnog sistemazdravstvene zaštite. Modernizacija sistema zdravstvene zaštite vršiće se krozosavremenjivanje zdravstvenih ustanova, uključujući rekonstrukciju prostora isnabdevanje novom opremom, prodaju ili iznajmljivanje viška prostora i kroz racionalizacijubroja nemedicinskog (administrativnog i tehničkog) osoblja.
Strateški dokumenti Zdravstvena politika, Vizija razvoja sistemai Strategija reforme sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije, predstavljajuosnov za planiranje, razvoj i organizaciju zdravstvene delatnosti i za programzdravstvene zaštite. Vlada će nastaviti realizaciju usvojene Zdravstvene politikeSrbije i ubrzati reformisanje sistema zdravstvene zaštite u skladu sa usvojenimsistemskim zakonima i sa zakonima koji će regulisati posebne oblasti, kao štosu: zakon o opojnim drogama i psihotropnim supstancama, zakon o biomedicinskipotpomognutom oplođenju, Zakon o evidencijama u oblasti zdravstva, zakon o mentalnomzdravlju, zakon o transfuziji krvi, zakon o javnom zdravlju, Zakon o uslovimaza uzimanje i presađivanje delova ljudskog tela i dr.
U okviru reformi sistema zdravstvene zaštite pristupiće seizradi glavnog plana sa kategorizacijom i racionalizacijom mreže zdravstvenihustanova, jačanju i kontroli kvaliteta rada putem sistema licenciranja zdravstvenihradnika, akreditacije zdravstvenih ustanova i programa, stvaranju partnerstvaprivatnog i državnog vlasništva (public-private mix), širenju mogućnosti izboraza korisnike zdravstvenih usluga i porast njihovog zadovoljstva radom zdravstveneslužbe i povećanju efikasnosti rada.
Nastaviće se sa primenom usvojene zdravstvene politike kojomsu definisani osnovni ciljevi i pravci razvoja zdravstvenog sistema u Srbiji,kao što su očuvanje i unapređenje zdravstvenog stanja stanovništva, pravičani jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, postavljanje korisnika (pacijenta) u centarsistema zdravstvene zaštite, postizanje finansijske i instucionalne održivostisistema, poboljšanje efikasnosti i kvaliteta rada uz definisanje posebnih nacionalnihprograma u oblasti kadrova, mreže ustanova, zdravstvenih tehnologija i medicinskogsnabdevanja, definisanje uloge privatnog sektora i unapređenje i razvoj humanihresursa u sistemu zdravstvene zaštite. Razvoj humanih resursa u zdravstvu do2010. godine odvijaće se prema standardima obezbeđenosti i izvršenja u sistemuzdravstvene zaštite, koji će se ugraditi u Pravilnik o bližim uslovima za obavljanjezdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstveneslužbe.
Nastaviće se sa primenom Vizije sistema zdravstvene zaštitekoja polazi od postojećih kapaciteta i nasleđene tradicije, principa solidarnostina svim nivoima zdravstvene zaštite, finansijskih ograničenja i ekonomskih mogućnostizemlje i od stvaranja sistema u kome će zajedničko delovanje javnog i privatnogsektora u pružanju zdravstvenih usluga obezbediti stanovništvu sistem zdravstvenezaštite koji će u okviru realnih resursa omogućiti pravičan pristup zdravstvenimuslugama bazirane na modernoj tehnologiji i savremenim naučnim metodama i podržanedelotvornim preventivnim i promotivnim aktivnostima.
Reforme u sistemu zdravstva koje će dovesti do realizacijepostavljenih ciljeva, realizovaće se sprovođenjem sledećih projektnih aktivnosti:
- donošenjem programa zdravstvene zaštite za ugrožene grupacijestanovništva i programa zdravstvene zaštite stanovništva za bolesti od većegsocijalno-ekonomskog značaja i obezbeđenje uslova za njihovu implementaciju,čime se jačaju kapaciteti sistema zdravstvene zaštite, unapređuju kapacitetiza prevenciju i rano otkrivanje oboljenja na nivou primarne zdravstvene zaštite,smanjuje oboljevanje od preventabilnih bolesti, njihovo rano otkrivanje, odnosnopoboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, kao i smanjenje troškova zdravstvenezaštite; takođe, stimuliše se uloga lekara i medicinskih sestara na nivou primarnezdravstvene zaštite, koji će predstavljati čuvara kapije za ulazak na više nivoezaštite, a daje se prioritet promociji zdravlja i efikasnoj zdravstvenoj zaštiti;
- uspostavljanje sistema licenciranja zdravstvenih radnikai akreditacije zdravstvenih ustanova i programa, kao i sistema stalnog unapređenjakvaliteta rada zdravstvenih ustanova, čime se unapređuje kvalitet rada zdravstvenihustanova i usluga koje te ustanove pružaju; to će omogućiti planiranje i prestrukturiranjesistema zdravstvene zaštite zasnovano na konkurenciji i rezultatima rada, a preraspodelafinansijskih sredstava vršiće se u skladu sa kvalitetom zdravstvene zaštite;stvaraće se kultura kvaliteta u zdravstvenim ustanovama promocijom, kontrolomi praćenjem rada na bazi nacionalnog sistema za obezbeđivanje kvaliteta akreditacijei licenciranja;
- obezbeđivanjem pravičnosti i jednakosti u korišćenju zdravstvenezaštite svim građanima na osnovu paketa osnovnih zdravstvenih usluga, u okviruobaveznog zdravstvenog osiguranja, definisanog Zakonom o zdravstvenom osiguranju;jasno će se definisati ko pruža određene usluge i na kom nivou zdravstvene zaštite,kao i visina participacije i za koje usluge se plaća; omogućiće se bolja uplatadoprinosa i pravednija alokacija finansijskih sredstava po okruzima;
- definisanjem novih modela plaćanja davaocima usluga u sistemuzdravstvene zaštite, koji podrazumevaju uvođenje modela kapitacije u primarnojzdravstvenoj zaštiti, modela dijagnostički srodnih grupa u bolnicama za kratkotrajnuhospitalizaciju i nove modele plaćanja po usluzi za visokosofisticirane uslugeu tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti; ovim će se uspostaviti novi sistem finansiranjau sistemu zdravstvene zaštite i bolja kontrola troškova, stvoriti uslovi da novacprati pacijenta i rezultate rada i efikasnije korišćenje resursa, kao i većasatisfakcija korisnika zdravstvenih usluga;
- jačanjem kapaciteta nadležnog ministarstva zdravlja omogućićese efikasniji rad inspekcijskih službi u obavljanju redovnog, po prijavi i kontrolnognadzora nad radom zdravstvenih ustanova i drugih oblika obavljanja zdravstvenedelatnosti, kao i zdravstvenih radnika i saradnika i izricanje mera za otklanjanjenedostataka u cilju unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite; unapređivaće seuslovi rada i stvarati radno okruženje koje će rezultirati unapređenjem rada,efikasnijim i efektivnijim obavljanjem posla iz ove oblasti, uz dalju racionalizacijubroja zaposlenih.
Polazeći od toga da su mladi važan resurs za budućnost, donećese nacionalna strategija za razvoj i zdravlje mladih u Srbiji, sa ciljem uspostavljanjasistematskog praćenja zdravlja i razvoja mladih i izgradnje sistema za organizovanopraćenje i nadzor zdravstvenog stanja mladih, što će omogućiti blagovremeno otkrivanjei prevenciju bolesti. Strateški ciljevi su: promocija zdravih stilova života,očuvanje i unapređenje zdravlja mladih; postizanje jednakosti mladih u zdravlju,bez obzira na razlike prema polu, zdravstvenom stanju, socioekonomskom statusu,etničkoj, religijskoj i drugoj pripadnosti; preusmeravanje zdravstvene zaštiteod kliničkog pristupa prema promociji zdravlja, intersektorskoj saradnji, uključivanjuzajednice, aktivnom učešću mladih i razvoju individualne odgovornosti za zdravlje.
Restrukturiranje zdravstvene službe zasnivaće se na nacionalnimstandardima i smernicama za planiranje zdravstvene službe definisane Glavnimplanom mreže zdravstvenih ustanova. Sastavni deo projekta je restrukturiranječetiri opšte bolnice u Kraljevu, Zrenjaninu, Vranju i Valjevu. Restrukturiranjepodrazumeva rekonstrukciju zdravstvenih objekata, investiranje u medicinsku opremu,edukaciju kadrova i reorganizaciju, sa ciljem povećanja efikasnosti i kvalitetazdravstvenih usluga.
Ubrzavanje reforme sistema zdravstvene zaštite omogućiće iprojekti međunarodnih partnera: Svetske banke, Evropske unije preko Evropskeagencije za rekonstrukciju, UNICEF-a, Kanadske agencije za međunarodni razvoj(CIDA) i brojnih zemalja - Norveške vlade, Kine i Japana, kao najznačajnijih.Ovi projekti su usmereni na unapređenje primarne zdravstvene zaštite, na rekonstrukcijuopštih bolnica, opremanje zdravstvenih ustanova, reformu finansiranja zdravstvenogosiguranja, unapređenje politike upravljanja lekovima, razvoj paketa osnovnihzdravstvenih usluga, uvođenje novih modela plaćanja zdravstvenim radnicima -pre svega kapitacije i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.
Započeti projekat "Razvoj zdravstva Srbije" podržavaćeSvetska banka do 2008. godine sa zajmom od 23,5 mil. USD u cilju restrukturiranjabolničkog sistema zdravstvene zaštite i efikasnijeg upravljanja. Uslovi otplateovog zajma su 10 godina počeka i otplatni period od 20 godina, uz godišnju kamatnustopu od 0,75%. Restrukturiranje sistema zdravstvene zaštite zasnivaće se napotrebama stanovništva i finansijske održivosti, uspostavljanju sistema finansiranjakoji omogućava da davaoci usluga budu nagrađeni za kvalitet i efikasnost, reformizdravstvenog osiguranja radi obezbeđenja dostupne i kvalitetne zdravstvene zaštitesvim korisnicima. Predviđeno je da se na restrukturiranje zdravstvenih ustanovau petogodišnjem periodu utroši 13 mil. USD.
U okviru projekta "Razvoj zdravstva Srbije" uvešćese nacionalni zdravstveni računi sa ciljem da se poveže rad Ministarstva zdravljakao nosioca zdravstvene politike sa radom Ministarstva finansija i time osiguratransparentnost finansijskih tokova u zdravstvenom sistemu i doprinese obezbeđenjukompatibilnosti reforme u zdravstvu, sa ekonomskim reformama u celini. Nacionalnizdravstveni računi obezbediće povezivanje izvora finansiranja zdravstvenog sistemasa servisima koji pružaju usluge i korisnicima usluga. To znači da će biti mogućeizmeriti finansijski protok između izvora finansiranja, agenata finansiranjai pružaoca usluga, imajući u vidu vrste usluga, korisnike usluga i faktore održavanjasistema. Uvođenje nacionalnih zdravstvenih računa doprineće boljoj kontroli novčanihsredstava namenjenih zdravstvu, zaustavljanju sive ekonomije i korupcije u zdravstvu,identifikaciji problema u zdravstvenom sistemu, pravičnijoj raspodeli novčanihsredstava, boljem korišćenju postojećih kapaciteta i kontroli primene postojećihzakona, analizi trendova troškova i boljem planiranju budućih kretanja u finansiranjuzdravstvenog sektora. Kontinuirano će se voditi podaci o troškovima zdravstvenezaštite koje građani daju za zdravstvene usluge iz sopstvenih izvora.
U toku je realizacija "Projekta za poboljšanje energetskeefikasnosti" u Kliničkom centru Srbije i u preko 40 drugih objekata, bolnicai škola u Srbiji. Projekat je vredan 21 mil. USD i finansira se iz kredita Svetskebanke. Okončanje ovog projekta očekuje se u 2009. godini. Cilj ovog projektaje unapređenje energetske efikasnosti obezbeđivanjem jeftinijeg sistema grejanjaškolskih i zdravstvenih ustanova, a koji je istovremeno zdraviji i čistiji zaokruženje korisnika. Realizacijom ovog projekta obezbediće se zamena 19 kotlarnicana ugalj i mazut i 72 kotlarska mesta starih od 20 do 50 godina centralizovanimsistemom na gas, smanjenje troškova grejanja i do 40% i smanjenje zagađenostiživotne sredine.
Realizovaće se projekat koji se odnosi na hitnu obnovu zdravstvenihustanova u Srbiji, koji se finansira iz kredita Evropske agencije za rekonstrukcijuu vrednosti od 50 mil. evra. Ovim projektom obuhvatiće se 20 opštih bolnica širomSrbije, uključujući i Zavod za imunologiju i virusologiju "Torlak“, sa ciljemda se u ovim zdravstvenim ustanovama dostigne određeni standard koji podrazumevapodjednake uslove lečenja za sve građane Srbije.
Reforma penzijskog sistema nastaviće se u pravcu preduzimanjamera za povećanje efikasnosti prvog stuba (obavezni javni penzijski fondovi)i jačanja kapitalizovanih dobrovoljnih penzijskih fondova, sa ciljem je da seizgradi finansijski održiv i fleksibilan penzijski sistem koji se prilagođavademografskim i ekonomskim procesima.
Efikasnost penzijskog sistema poboljšavaće se modernizacijomi jačanjem institucionalnih kapaciteta, poboljšanjem upravljanja penzijskim sistemom,razvojem kapaciteta nadzora dobrovoljnog penzijskog sistema u Narodnoj banciSrbije, kao i informisanjem javnosti o ciljevima i značaju penzijske reformei potrebi jačanja dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Sa tim ciljem, doneće seodgovarajuća zakonska regulativa i obezbediti podrška Svetske banke (SB) krozkredit za razvoj pod IDA uslovima, u okviru Projekta konsolidacije naplate doprinosai reforme penzijske administracije u Srbiji.
Na bazi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom iinvalidskom osiguranju u naredne tri godine unaprediće se funkcionisanje državnogpenzijskog sistema i obezbediti smanjenje budžetskog opterećenja po tom osnovu,i to u pravcu:
- postepene administrativne i finansijske konsolidacije tripenzijska fonda - zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika radismanjenja deficita penzijskih fondova, pojednostavljenja sistema i smanjenjatroškova servisiranja isplata penzija, uz finansijsku podršku SB; administrativnokonsolidovani fond počeće da radi 1. januara 2008. godine, a finansijska konsolidacijafondova završiće se do početka 2011. godine;
- uspostavljanja centralnog registra osiguranika i obveznikadoprinosa i poreza na dohodak do kraja 2010. godine, čime će se kroz reformisanjeadministracije i dogradnju informacionog sistema omogućiti efikasnija kontrolai naplata doprinosa, kao i jačanje kapaciteta uz bolju vezu poreske uprave ipenzijskih fondova;
- racionalizacije sistema prikupljanja doprinosa i poboljšanjauplata doprinosa za penzijsko osiguranje prijavljivanjem svih zaposlenih u formalnomsektoru i smanjivanjem broja zaposlenih u neformalnom sektoru, kroz jačanje funkcijeporeske uprave i administracije, bolju kontrolu rada inspektora i dogradnju informacionogsistema;
- postepenog podizanja starosne granice za žene na 60 godinaživota i za muškarce na 65 godina života u periodu do 2011. godine;
- postepenog (do 2009. godine) prelaska sa dosadašnjeg kvartalnogusklađivanja rasta penzija sa rastom troškova života i rastom zarada na usklađivanjerasta penzija sa rastom troškova života dva puta godišnje, uz zaštitu standardaugroženih penzionera iz budžeta, kroz odgovarajuće oblike socijalne zaštite;
- isplate duga korisnicima penzija u fondu zaposlenih do jula2008. godine, dok će se dug korisnicima penzija iz fonda poljoprivrednika isplaćivatiu periodu od 2007. do 2010. godine;
- postepenog povećanja starosne granice za sticanje prava naporodičnu penziju, u skladu sa povećanjem starosne granice za penzionisanje;
- smanjivanja učestalosti isplata penzija na jednom mesečno;
- preispitivanja opravdanosti postojanja različitih prava inaknada (za tuđu pomoć i negu, za invalidnu decu i sl.) u sistemu penzijskogi invalidskog osiguranja i njihovo izmeštanje u druge sisteme, pri čemu će sevoditi računa da to ne utiče na obim prava zatečenih korisnika;
- mogućeg redefinisanja prava na dobrovoljno uključivanje uobavezno osiguranje, imajući u vidu postojanje dobrovoljnih penzijskih fondova;
- preispitivanja opravdanosti postojanja obaveznog osiguranjapoljoprivrednika, uz davanje mogućnosti dobrovoljnog uključivanja u obaveznoosiguranje;
- preispitivanja modela određivanja staža osiguranja sa uvećanimtrajanjem za određene kategorije osiguranika.
Istovremeno sa reformom državnog penzijskog sistema nakon uvođenjadobrovoljnih penzijskih fondova (treći stub) u naredne tri godine unapređivaćese njihovo funkcionisanje, što će imati značajan uticaj na stabilnost celokupnogpenzijskog sistema i na njegovu dugoročnu održivost. Da bi se to obezbedilo poboljšaćese informisanost građana o ciljevima i značaju penzijske reforme i uvođenja dobrovoljnogpenzijskog osiguranja, kako bi se obezbedila veća društvena podrška za te reforme.Uvođenje dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova omogućava dugoročnu štednjuza starost. Istovremeno time se doprinosi razvoju tržišta kapitala, budući dase penzijski doprinosi dalje investiraju u domaće i inostrane hartije od vrednostikoje su nisko rizične i koje imaju visok kreditni rejting i u druge finansijskeinstrumente, kao i u različite vrste imovine, sa ciljem povećanja ukupnog prinosau korist članova fonda.
Preduslov za uvođenje obaveznog privatnog penzijskog osiguranja(drugi stub) je uspostavljanje fiskalne ravnoteže i poboljšanje finansijske situacijeu državnom penzijskom sistemu (prvi stub). To je neophodno zbog visokih tranzicionihtroškova koje stvara uvođenje drugog stuba i zato što razvijanje drugog stubapodrazumeva smanjeni priliv sredstava u državni penzijski fond zbog prenošenjaobaveze uplate dela doprinosa u drugi stub.
Nastaviće se reforma sistema socijalne zaštite, koja će sezasnivati na međunarodnim dokumentima o ljudskim pravima i na reformskim ciljevimadefinisanim strateškim dokumentima koje je donela Vlada (Strategija za smanjenjesiromaštva, Strategija razvoja socijalne zaštite, Nacionalna strategija o starenju,Nacionalni plan akcije za decu i Strategija zapošljavanja) i Zakonom o sprečavanjudiskriminacije osoba sa invaliditetom.
Reforma sistema socijalne zaštite obezbediće bolje usmeravanjesocijalnih transfera, unapređenje zaštite najsiromašnijih građana i najugroženijihgrupa (Romi i izbeglice) i unapređenje kvaliteta života građana kojima je potrebnapomoć u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba, a koje se na drugi način nemogu zadovoljiti. To će se postići adekvatnijim određivanjem i obezbeđivanjemegzistencijalnog minimuma i stvaranjem mreže raznovrsnih i dostupnih usluga uzajednici, u skladu sa potrebama i najboljim interesom korisnika. Usluge socijalnezaštite razvijaće se u skladu sa identifikovanim potrebama korisnika. Uvešćese sistem kvaliteta usluga u socijalnoj zaštiti, čime će se obezbediti standardizacijau radu službi i odgovarajući nivo usluga i zaštite, kao i permanentno praćenjeefekata socijalne zaštite.
Efikasna socijalna zaštita podrazumeva razvoj programa kojipreventiraju nastanak i generacijski prenos socijalnih problema i obuhvatajumere za osposobljavanje za produktivan život u zajednici pojedinaca, porodicau riziku i marginalizovanih grupa, za odgovorno roditeljstvo i predupređenjezavisnosti od socijalnih službi. Posebno će se razvijati programi za grupe kojimaje potrebna posebna podrška, kao što su deca bez roditeljskog staranja, decau sukobu sa zakonom, odrasli i stari koji nisu sposobni za samostalan život,osobe sa invaliditetom i deca i odrasli žrtve nasilja, zanemarivanja i eksploatacije.
Osnovni cilj reforme sistema socijalne zaštite je da socijalniakteri na najefikasniji način koriste postojeće i razvijaju nove resurse radiočuvanja i poboljšanja kvaliteta života tih grupa. Uspostavljanjem efikasnijegsistema socijalne zaštite omogućiće se pružanje usluga koje su u najvećem stepenuusaglašene sa potrebama korisnika, uz poštovanje ljudskih prava i dostojanstvai dostupnost usluga korisnicima. Građani će svoje potrebe zadovoljavati, presvega na lokalnom nivou, uz izbor usluga koje su za njih najmanje restriktivne,osim onih za koje se proceni da ih je racionalnije organizovati na regionalnomnivou. S tim u vezi, obezbediće se uslovi i mehanizmi za preuzimanje odgovornostilokalne samouprave za zadovoljavanje potreba građana u oblasti socijalne zaštite.Sredstva za finansiranje usluga obezbeđivaće se iz izvornih prihoda lokalne samouprave,a iz republičkog budžeta za opštine koje iz izvornih prihoda ne mogu da obezbedepropisani minimum prava u socijalnoj zaštiti. U cilju jačanja kapaciteta lokalnihsamouprava za preuzimanje odgovornosti, organizacija lokalnih servisa i pružanjeusluga građanima u sistemu socijalne zaštite obezbediće se sredstva za obukui stručnu podršku lokalnim samoupravama i njihovim službama.
Novi sistem socijalnih usluga pruža podršku korisniku da samostalnozadovoljava potrebe i zasniva se na principima participacije, odgovornosti isamostalnosti korisnika i omogućuje da korisnici učestvuju u donošenju odlukao načinu zadovoljavanja svojih potreba i da istovremeno budu odgovorni za izbori korišćenje sopstvenih potencijala. Ovaj sistem obezbeđuje kontinuitet zaštitei mogućnost izbora usluga i pružaoca usluga, odnosno razvijanje raznovrsnih socijalnihusluga u okviru javnog, nevladinog i privatnog sektora.
Polazeći od Strategije za smanjenje siromaštva, od posebnogznačaja su, pored decentralizacije sistema socijalne zaštite, pružanje efikasnijihmaterijalnih uslova i kvalitetnijih usluga podrške, kao i jačanje profesionalnihkapaciteta zaposlenih u socijalnoj zaštiti. Projektima za razvoj lokalnih uslugasocijalne zaštite, koje će predlagati centri za socijalni rad, unaprediće sepoložaj dece bez roditeljskog staranja, osoba sa invaliditetom, starih i siromašnih.Pružanje efikasnijih materijalnih uslova podrazumeva da se obezbede sredstvakoja su dovoljna za osnovne životne potrebe najugroženijih grupa građana kojizbog psihofizičkog stanja ne mogu da obezbede sredstva za egzistenciju i nemajuporodicu ili srodnike koji mogu da ih izdržavaju. Pri tome, uvažavaće se principda materijalna davanja radno sposobnim građanima omoguće aktiviranje njihovihpotencijala, kako bi svojim radom obezbedili sredstva za egzistenciju. To podrazumevada se izvrši racionalizacija administrativnih postupaka i da se formira odgovarajućitehnički unapređen informacioni sistem sa ažurnom bazom podataka. Radi postizanjakvalitetnijeg života korisnika usluga socijalne zaštite obezbediće se poboljšanjeponude usluga po vrsti i kvalitetu u svim oblicima smeštaja, stvaranje uslovaza zadovoljenje potreba korisnika na adekvatan način, što podrazumeva kraće zadržavanjedece i mladih u ustanovama i osposobljavanje za samostalan život, racionalnijekorišćenje sredstava za razvoj usluga socijalne zaštite.
U cilju podizanja kvaliteta usluga koje se pružaju građanimana viši nivo, uvođenja novih metoda rada i usluga na lokalnom nivou, brže transformacijeinstitucija u sistemu socijalne zaštite i efikasnijeg rukovođenja ustanovamaobezbediće se sredstva za edukaciju zaposlenih u centrima za socijalni rad iustanovama za smeštaj u pravcu budućeg licenciranja i akreditacije pružalacausluga.
6.3.1. Zaštita porodice i zaštita dece
Na bazi Porodičnog zakona i Zakona o finansijskoj podršci porodicisa decom obezbediće se potpunija zaštita porodice i unapređivati životni i zdravstveniuslovi razvoja porodice. Pri tome, posebna pažnja posvetiće se uređivanju mehanizamakoji obezbeđuju efikasniju realizaciju prava deteta koja su definisana ratifikovanimkonvencijama i u domaćem zakonodavstvu, kako bi se prilikom donošenja odlukauvažavala prava dece i obezbedila efikasna zaštita dece u svim slučajevima ugrožavanjanjihovih prava.
Doneće se nacionalna strategija borbe protiv nasilja i svihoblika zlostavljanja, kojom će se uspostaviti sveobuhvatan sistem za zaštituporodice, dece i marginalizovanih grupa i uspostaviti efikasna multiresorskamreža zaštite. Do donošenja strategije nastaviće se sa sprovođenjem programaza zaštitu dece, kao što su "Škola bez nasilja" i "Školski policajac",kao i programa prevencije prestupničkog ponašanja. Sa strategijom borbe protivnasilja i svih oblika zlostavljanja uskladiće se zakonski okvir za zaštitu decesa međunarodnim standardima, pre svega sa Konvencijom o pravima deteta. Donećese i drugi zakoni i podzakonski akti specifični za zaštitu prava deteta. Formiraćese telo koje će se baviti pravima dece (skupštinski odbor, inter-resorsko telo,saveti za prava deteta pri opštinama). Uspešno rešavanje problema dece podrazumevaizradu baze podataka o deci, deinstitucionalizaciju zaštite dece, obuku medijai novinara za poštovanje prava deteta i jačanje kapaciteta organizacija za zaštituprava deteta.
Vlada je usvojila Nacionalni plan akcije za decu (NPA) sa ciljemda se stvore što povoljniji uslovi za život dece, njihovo odrastanje i uključivanjeu društvo, smanjenje siromaštva dece, za kvalitetno obrazovanje i bolje zdravljeza svu decu, unapređenje položaja i prava dece ometene u razvoju, zaštitu pravadece bez roditeljskog staranja, zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja,iskorišćavanja i nasilja i na jačanje kapaciteta zemlje za rešavanje problemadece. Posebna pažnja posvetiće se skladnom razvoju svakog deteta i eliminacijisvih oblika diskriminacije dece, posebno dece koja pripadaju isključenim ilimarginalnim grupama. S tim u vezi, svoj doprinos daće i Savet za prava deteta,koji će pružiti stručnu podršku lokalnim samoupravama u izradi Lokalnog planaakcija za decu, a u cilju njihove bolje zaštite.
Za smanjenje siromaštva dece preduzimaće se mere klasične socijalnezaštite (dečiji dodatak, roditeljski dodatak i socijalna pomoć) pojedinih kategorijaporodica i dece, mere zdravstvene politike u oblasti primarne zdravstvene zaštitemajki i dece, posebno dece iz siromašnih sredina, mere prosvetne politike saciljem da se poboljšaju uslovi za obrazovanje i razvoj siromašne dece (besplatanprevoz do škole, besplatni udžbenici, internatski smeštaj u određenim uslovima,organizovana i besplatna pomoć u učenju i pomoć za školske ekskurzije). Sredstvaza takve namene obezbediće se u budžetu Republike Srbije i iz međunarodnih donacija,a na isti način finansiraće se i aktivnosti Saveta za prava deteta. Izradićese mapa siromašnih sredina i okvirni nacionalni plan akcija za smanjenje siromašnihsredina u Republici Srbiji, sa ciljem da se identifikuju sredine koje su nepovoljneza život i razvoj dece.
Posebna pažnja posvetiće se unapređenju položaja i prava deceometene u razvoju i dece bez roditeljskog staranja. U tom smislu, podizaće sesvest u društvu o potrebama te dece, stvaraće se uslovi za njihovo ravnopravnoučešće u društvu, obezbediće se sveobuhvatna zdravstvena zaštita i obrazovanjei unaprediće se i širiti institucije porodičnog smeštaja-hraniteljstva i usvojenja.Uskladiće se zakonski okvir za zaštitu prava dece ometene u razvoju sa međunarodnimstandardima.
U skladu sa međunarodnim obavezama koje proizlaze iz članstvau Savetu Evrope, pripremljen je Nacrt zakona o zaštitniku dečijih prava (ombudsman),sa ciljem da se obezbedi koordinacija, promocija i zaštita dečijih prava. Izvršićese izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u smislu preciziranja(redosled rođenja dece, uslovi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i ko nemože da ostvari pravo na dečiji dodatak) i dopune pojedinih odredbi važećeg Zakonai usklađivanja sa Porodičnim zakonom i Zakonom o radu.
6.3.2. Zaštita osoba sa invaliditetom
Radi ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom u skladu saStandardnim pravilima UN za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju tim osobama,pre svega obezbeđenja ravnopravnih uslova za obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenuzaštitu doneće se nacionalna strategija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetomi lokalni planovi akcija. Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetomuređena je ova oblast i definisani su mehanizmi pravne zaštite lica koja su izloženadiskriminaciji po osnovu invalidnosti. U toku je i projekat Izrada strateškihsmernica i Akcionog plana za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, u ciljufinalnog definisanja strateških, opštih i specifičnih ciljeva za period 2007-2015.godine, u čijoj će realizaciji posebno značajnu ulogu imati Savet za prava osobasa invaliditetom. Sredstva za rad i planirane aktivnosti Saveta za prava osobasa invaliditetom obezbediće se iz budžeta Republike i međunarodnih donacija.Cilj je da se izgradi pravedno društvo sa ravnopravnim učešćem osoba sa invaliditetomu svim sferama društvenog života i da se takve osobe zaštite u slučajevima diskriminacije.
U skladu sa Konvencijom UN o pravima i dostojanstvu osoba sainvaliditetom, koja predviđa postojanje precizne evidencije o tim licima, uzpomoć UNDP tima za smanjenje siromaštva i ekonomski razvoj, izradiće se nacionalnesmernice za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. To će olakšati utvrđivanjestanja i broja osoba sa invaliditetom u Srbiji, budući da će se formirati jedinstvenabaza podataka o tim osobama, sa kvantitativnim i kvalitativnim pokazateljima,kako bi se identifikovale njihove potrebe i potrebe njihovih porodica. Cilj formiranjatakve baze je pokretanje razvojnih programa i projekata koji obezbeđuju poboljšanjeuslova života osoba sa invaliditetom, poboljšanje socijalnog statusa, kvalitetnijuzdravstvenu i socijalnu zaštitu, podsticanje socijalne integracije ovih osoba,stvaranje uslova za samostalan život. Radi toga, doneće se zakon o evidencijama,kao i podzakonski akti o evidenciji osoba sa invaliditetom.
Nastaviće se deinstitucionalizacija ove oblasti i formiranješto većeg broja malih kućnih zajednica, sa ciljem da umesto da se trajno smeštajuu ustanove za zbrinjavanje takvih lica, osobe sa invaliditetom se smeštaju udnevne boravke, u kojima se stručnjaci bave njihovom integracijom u širu zajednicui razvijanjem njihovih kreativnih sposobnosti.
6.3.3. Zaštita boraca i invalida rata
Zakon o boračko-invalidskoj zaštiti doneće se sa ciljem sveobuhvatnereforme sistema boračko-invalidske zaštite u Republici Srbiji. Zakonom će sena jedinstven način: urediti boračko-invalidska zaštita i zaštita civilnih invalidarata i obezbediti usklađivanje propisa u ovoj oblasti sa zakonskim rešenjimazemalja u okruženju i standardima EU; promeniti način usklađivanja priznatihprava; ukinuti prava koja nisu propisana zakonom i ukinuti isplate priznatihprava korisnicima koji nemaju mesto boravka, odnosno prebivalište na teritorijiRepublike Srbije; utvrditi nove osnovice za određivanje prava; definisati restriktivnijiuslovi za ostvarivanje utvrđenih prava.
Prava koja će biti utvrđena zakonom o boračko-invalidskoj zaštitizasnivaće se na principima naknade štete i nacionalnog priznanja i odnosiće sena lična prava boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovihporodica. Druga prava korisnika koja nisu neposredno vezana za nastanak telesnogoštećenja, odnosno za pogibiju nekog lica, kao što su profesionalna rehabilitacija,prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, prava iz oblasti radnih odnosai druga prava, regulisaće se odgovarajućim sistemskim propisima u kojima će se,po potrebi, regulisati specifičnosti zaštite ove kategorije građana.
Uvešće se novi isplatni sistem za prava korisnika boračko-invalidskezaštite i zaštite civilnih invalida rada radi brže i jednostavnije isplate korisnicimai značajnih budžetskih ušteda na planu troškova platnog prometa.
Izvršiće se reorganizacija opštinskih službi za boračko-invalidskuzaštitu tako da se ove službe direktno podrede nadležnom ministarstvu u pogleduradno-pravnog statusa i stručnog nadzora nad njihovim radom. Nastaviće se započetarealizacija projekta "Socijalno stanovanje za ratne vojne invalide i porodicepalih boraca", koji se finansira iz donacije Vlade Japana. Sredstva ostvarenana ime plaćanja povlašćene zakupnine stanova usmeriće se jednim delom u posebanFond za rešavanje stambenih potreba ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca.Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvo finansijapredložiće način na koji će se izvršiti izmirenje duga prema korisnicima boračko-invalidskezaštite za period od oktobra 1999. do marta 2002. godine u toku 2007. i 2008.godine u jednakim mesečnim ratama.
6.3.4. Zaštita starih lica
Radi usklađivanja zdravstvene i socijalne zaštite, tržištarada i obrazovanja sa demografskim promenama i stvaranja društva za sva životnadoba doneta je Nacionalna strategija o starenju. Strateški pravci utvrđeni ovomstrategijom su: uvažavanje fenomena starenja u svim aspektima politike razvoja;integrisanje starijih lica u društvo; promovisanje pravednog i održivog ekonomskograsta; prilagođavanje sistema socijalne zaštite i tržišta rada socijalnim i ekonomskimposledicama starenja stanovništva; podsticanje doživotnog obrazovanja; obezbeđivanjeuslova za kvalitetan život i održanje nezavisnog načina življenja; unapređivanjeravnopravnosti polova; obezbeđivanje podrške porodicama sa starijim članovimai unapređivanje solidarnosti. Na lokalnom nivou doneće se operativni programizasnovani na proceni potreba starih lica na teritoriji opština i gradova, kojaomogućavaju planiranje aktivnosti koje obezbeđuju zadovoljavanje potreba starihosoba.
Pripremljen je Nacionalni plan akcije o starenju koji polaziod principa doživotnog razvoja pojedinca, unapređenja i zaštite svih ljudskihprava i osnovnih sloboda, obezbeđivanja ekonomske i socijalne sigurnosti i kvalitetaživota u starosti, omogućavanja pune integracije i participacije starijih ljudiu zajednicu, eliminacije svih oblika društvenog zanemarivanja usled opadanjafunkcionalnih sposobnosti u starosti i invalidnosti, angažovanja na ostvarivanjurodne jednakosti, poštovanja različitosti i posledično drugačijih potreba međupopulacijom starijih, promovisanja intergeneracijskog i intrageneracijskog transferasolidarnosti i dijaloga, uspostavljanja partnerstva na svim nivoima Vlade, civilnogdruštva, privatnog sektora i između samih starijih ljudi, ostvarivanja jednakihmogućnosti za sve, afirmisanja lične odgovornosti.
Razvijanje društva za sve uzraste podrazumeva uvažavanje starenjai usklađivanje društvenih i privrednih tokova sa demografskim promenama. U skladusa tim opredelenjem, obezbediće se koordinisano funkcionisanje svih resora Vladei konzistentan pristup svih učesnika politike, organizovanog društva i starijihgrađana.
6.3.5. Zaštita izbeglih i raseljenih lica
Na bazi Nacionalne strategije za rešavanje pitanja izbeglihi interno raseljenih lica stvaraće se uslovi za povratak tih lica i njihovu lokalnuintegraciju. U tom cilju intenziviraće se bilateralna i trilateralna saradnjasa Hrvatskom i BiH uz učešće međunarodne zajednice, kako bi se obezbedili usloviza zaštitu ranije stečenih prava izbeglica koje trenutno borave u Republici Srbiji.Za povratak interno raseljenih lica na Kosovo i Metohiju od prvenstvenog značajaje uspostavljanje potpune bezbednosti, slobode kretanja, prava na rad, zdravstvenuzaštitu, obrazovanje, pravo učešća u javnom životu i jednak pristup javnim službama.
Lokalna integracija izbeglih i interno raseljenih lica podrazumevaobezbeđenje uslova za stanovanje i zapošljavanje, što će omogućiti postepenogašenje kolektivnih centara. Trajno rešavanje stambenih problema socijalno najugroženijihizbeglih i raseljenih lica podrazumeva kupovinu i izgradnju stambenih objekatapod povoljnijim uslovima od tržišnih ili izgradnju socijalnih stanova u manjeurbanizovanim sredinama za njihov smeštaj.
Donošenjem odgovarajućeg zakona, formiraće se republička agencijaza stanovanje, sa zadatkom da definiše mehanizme sprovođenja programa i pojedinačnihprojekata trajnog smeštaja izbeglih i raseljenih lica, kao i da prikuplja finansijskasredstva i da upravlja tim sredstvima. Početni kapital fonda činiće donacije,povoljni zajmovi od međunarodnih finansijskih institucija, sredstva izbeglihi raseljenih lica i sredstva budžeta. Programi zapošljavanja za najugroženijeizbeglice i raseljena lica finansiraće se putem poklona i obezbediće se stipendijei prekvalifikacija za učenike i radnike iz najsiromašnijih porodica, kako bise pripremili za zapošljavanje.
6.3.6. Zaštita nacionalnih manjina
U skladu sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina,Strategijom za integraciju i davanje novih ovlašćenja Romima i akcionim planovimaza Dekadu Roma, preduzimaće se socijalne, ekonomske, prosvetno-obrazovne, zdravstvenei urbanističke mere za unapređenje života Roma. Posebna pažnja posvetiće se uključivanjuRoma u obrazovni sistem i obezbeđivanju kontinuiteta u obrazovanju, uz uvažavanjerazličitosti i razvijanje multikulturalnih vrednosti i negovanje kulturnog identiteta,kao dela nacionalnog akcionog plana za unapređivanje obrazovanja. Uz to, preduzimaćese i mere za unapređivanje uslova života u romskim naseljima, regulisanje imovinsko-pravnogstatusa i rešavanje stambenih problema Roma. Podsticaće se samozapošljavanjeRoma obezbeđivanjem mikrokredita sa niskim kamatnim stopama i dugim grace periodom,obukom, otvaranjem klubova za traženje posla i dr. U skladu sa Akcionim planomza zdravlje Roma unapređivaće se zdravstveno stanje Roma ostvarivanjem pravaRoma na zdravstvenu zaštitu i poboljšanje zdravstvene zaštite za celu romskupopulaciju i obezbeđenjem veće dostupnosti zdravstvenih usluga ovim marginalizovanimgrupama stanovništva.
Vlada će, u skladu sa Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu,o svim bitnim pitanjima ekonomske i socijalne politike obezbediti socijalni dogovorsa reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca, kao neophodne pretpostavkesocijalne i političke stabilnosti u zemlji i kontinuiranog odvijanja reformi.Socijalni dijalog uspostavljaće se kroz razne vidove saradnje socijalnih partneraradi rešavanja problema nezaposlenosti i povećanja životnog standarda stanovništva.Reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca uključivaće se u pripremu isprovođenje zakona kojima se neposredno utiče na položaj i standard zaposlenih.Zajednička odgovornost socijalnih partnera odnosi se na regulisanje kolektivnogpregovaranja i politike zapošljavanja.
U okviru socijalnog dijaloga i realizacije socijalnog programaza zaposlene u socijalnoj zaštiti aktivnosti će biti usmerene na rešavanje problemarealnih viškova zaposlenih u socijalnoj zaštiti, a posebno na poboljšanje kvalifikacionestrukture zaposlenih, odnosno na zapošljavanje visokoobrazovanih kadrova na mestimana kojima su bila zaposlena lica sa višim stepenom obrazovanja.
Vlada će u naredne tri godine posebnu pažnju posvetiti reformidržavne uprave i lokalne samouprave. Osnovni ciljevi reforme državne uprave bićeizgradnja demokratske države zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, ekonomičnostii efikasnosti i izgradnja države koja je sposobna da građanima i privatnom sektorupruži visok kvalitet usluga uz razumne troškove. Kroz reformisanu državnu upravuobezbediće se povećanje kvaliteta administrativnih usluga, uvođenje adekvatnihstandarda kvaliteta, izrada kvalitetnih propisa, veća dostupnost informacijajavne prirode i razvoj partnerstva sa civilnim društvom.
Reforme državne uprave zasnivaju se na modernom zakonodavnomokviru za uređenje i funkcionisanje uprave, preduzimanju mera za izgradnju racionalneuprave, uvođenju novih sistema upravljanja i pojednostavljenju administrativnihprocedura. Uspostavljen je pravni okvir za funkcionalnu državnu upravu donošenjemzakona koji regulišu državnu upravu, rad Vlade i ministarstava, rad državnihslužbenika i nadležnost lokalne samouprave. U tom cilju doneće se i zakoni oopštem upravnom postupku, upravnim sporovima i o inspekcijskom nadzoru.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu aktivnoće sprovoditi Strategiju reforme državne uprave. Proces donošenja novih zakonakojima se uređuje novi sistem državne uprave, započet je usvajanjem određenogbroja zakona, pri čemu je dinamika određena Akcionim planom za sprovođenje reformedržavne uprave koji je usaglašen sa delom Akcionog plana Vlade za realizacijuprioriteta iz Evropskog partnerstva, ali nije podudaran sa njim, budući da jepredmetno sveobuhvatniji (kompletna reforma sektora državne uprave i dodirneoblasti) i vremenski duži (2004-2008. godina).
U sprovođenju reformi državne uprave donet je Akcioni planza sprovođenje reforme državne uprave za period 2004. do 2008. godine usmerenna decentralizaciju, fiskalnu decentralizaciju, izgradnju profesionalne i depolitizovanedržavne uprave, uspostavljanje novog okvira organizacije i upravljanja, kao osnovza racionalizaciju i modernizaciju državne uprave i uvođenje informacionih tehnologijai mehanizama za kontrolu rada državne uprave.
Novi zakonodavni okvir je usklađen sa pravnom regulativom EUi omogućuje raspodelu vlasti između centralnih i lokalnih nivoa kao preduslovopšte demokratizacije društva. Primena ovog principa obezbediće aktivnije učešćegrađana u kreiranju javne politike, bolju informisanost nadležnih organa o potrebamai zahtevima građana, kao i kvalitetnije zadovoljavanje njihovih potreba.
Osnove za modernu državu postavljene su donetim zakonima održavnoj upravi i državnim službenicima. Zakon o državnoj upravi obezbeđuje primenusvih ključnih principa Strategije reforme državne uprave, dok je Zakonom o državnimslužbenicima uređen status državnih službenika i definisane specifične obaveze,prava, odgovornosti i principi za zasnivanje i prestanak radnog odnosa. Ovimzakonima uspostavljen je odgovarajući pravni okvir koji omogućava izgradnju profesionalnei depolitizovane državne uprave.
Kroz depolitizaciju izvršiće se razgraničavanje procesa političkogkreiranja odluka od procesa njihovog izvršavanja. Stvaranje dobro obučene, odgovornei efikasne uprave obezbediće se kroz primenu principa profesionalizacije. Obukai usavršavanje zaposlenih postavljeni su kao prioritet u prvoj fazi reforme državneuprave, a radi obezbeđivanja kontinuiteta reformi uspostaviće se mehanizmi zakontinuirano podizanje nivoa znanja državnih službenika. Najekonomičniji načinza ostvarivanje tog cilja je osnivanje jedinstvenog trening centra koji će pružatimogućnost za najkvalitetniji nivo obuke.
Radi izgradnje moderne, efikasne i ekonomične državne upravedonet je Zakon o platama državnih službenika i nameštenika sa ciljem da se uspostavifiskalno održiv sistem plata u okviru koga bi se posao nagrađivao prema složenosti,odgovornosti i stepenu doprinosa ukupnoj efikasnosti i rezultatima svih organadržavne uprave. U okviru reforme sistema plata u državnim organima, a u ciljuprimene propisa o razvrstavanju i opisu radnih mesta državnih službenika i nameštenika,preduzimaće se potrebne mere za pružanje stručne pomoći organima u primeni relevantnihpropisa.
Racionalizacija podrazumeva optimalno organizovanje državneuprave koja pruža zadovoljavajući kvalitet usluga uz optimizaciju troškova zarad. U procesu racionalizacije predviđeno je rešavanje viška zaposlenih i unapređenjeobrazovanja za specifične uslove državne uprave.
Nastaviće se rad na primeni usvojenih sistemskih zakona i drugihpropisa iz oblasti državne uprave i radnih odnosa u državnim organima. To se,pre svega, odnosi na praćenje, analizu i unapređenje organizacije i načina radaorgana državne uprave, polazeći od principa modernizacije i racionalizacije državneuprave, kao i od jasne podele nadležnosti i odgovornosti pojedinih organa, uzrealnu procenu potrebnog broja izvršilaca za svaki posao. Jedna od osnovnih aktivnostiusmerenih na ostvarivanje racionalizacije jeste realna procena potrebnog brojaizvršilaca za svaki od poslova, što podrazumeva celovitu funkcionalnu analizuposlova svakog organa koja će biti sprovedena tokom 2007. godine u svim republičkimorganima.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu će razvitimehanizme za poboljšanje međuresorne koordinacije i saradnje donatora u ciljuvišeg kvaliteta i uticaja sprovođenja Strategije reforme državne uprave u RepubliciSrbiji. Razviće se sistem za praćenje i evaluaciju Strategije, kako bi se omogućiloda se ista stalno ažurira i obezbedi adekvatnu zajedničku platformu institucionalnihreformi u Srbiji. Na osnovu stalnog praćenja i godišnje evaluacije, Strategijaće se ažurirati kako bi odslikavala promene u okruženju, kodifikovala prethodnonaučene lekcije i povećala dalju usklađenost sa ostalim relevantnim strategijama.Ovakav sistem će doprineti održivosti reforme državne uprave, jer će postojatiplatforma na osnovu koje reformski proces može biti sistematično posmatran ianaliziran. Dalje, u cilju potpune primene Strategije i prevazilaženja nedostatkainformacija, razumevanja i uvida ključnih aktera u značaj i uticaj administrativnihreformi, radiće se na promociji Strategije, podizanju svesti javnosti i edukacijimedija.
Imajući u vidu nov predpristupni finansijski instrument kojiuvodi Finansijski okvir EU - IPA za period 2007 - 2013. godine, Ministarstvoće pružiti podršku u pripremi uspostavljanja decentralizovanog sistema upravljanjaevropskim fondovima.
Razgraničavaće se nadležnosti i poslovi organa državne uprave,kako bi se izbeglo preklapanje poslova i saglasno tome utvrdio broj potrebnihizvršilaca. Nova organizacija polaziće od horizontalne analize funkcija, struktura,procedura i procesa na nivou cele države i vertikalne analize na nivou pojedinačnihinstitucija. Ovaj proces biće podržan profesionalizacijom i modernizacijom državneuprave. Nastaviće se sa izgradnjom pravnog okvira koji će biti osnov za noveinstitucionalne vidove vršenja javnih poslova, kao što su regulatorna tela ijavne agencije na koje će se postepeno i kontrolisano prenositi nadležnosti organadržavne uprave.
U cilju unapređivanja upravnog postupanja organa državne upravei kontrole zakonitosti i pravilnosti njihovog rada, okončaće se rad na pripremizakona o opštem upravnom postupku koji reguliše kontrolu rada državne upravei zakona o upravnim sporovima, kojim se obezbeđuje sudska kontrola rada uprave.Takođe, primenom Zakona o zaštitniku građana, obezbediće se specifični vid eksternekontrole rada državne uprave. Na ovaj način biće zaokružen celovit mehanizamza kontrolu rada državne uprave.
Princip modernizacije odnosi se na tehničko-tehnološko osavremenjivanjerada organa državne uprave, uz primenu savremenih informacionih i komunikacionihtehnologija. U tom cilju obezbediće se izrada i korišćenje jedinstvenih bazapodataka i uspostavljanje jedinstvenog sistema komunikacije između organa državneuprave na čitavoj teritoriji, uz uvođenje elektronskog poslovanja i elektronskogpotpisa u rad organa državne uprave. Ulaganje u modernizaciju zahteva ne malafinansijska sredstva, ali kao rezultat u velikoj meri doprinosi smanjenju troškovarada organa državne uprave.
Uvođenje informacionih tehnologija u rad državnih organa nacentralnom i lokalnom nivou realizovaće se kroz formiranje zajedničkog informacionogsistema koji će biti definisan nacionalnom strategijom razvoja informacionogdruštva. Cilj je da se građanima olakša pristup informacijama i omogući obavljanjepojedinih konkretnih poslova i poveća efikasnost rada uz redukciju troškova.
Izrada i primena svakog zakonskog propisa testiraće se sa stanovištafinansijske održivosti putem analize troškova, koja mora biti sastavni deo svakogzakona, analize efekata zakona na proces budućeg pridruživanja EU i kroz procenuefekata predloženih propisa na javni i privatni sektor.
Reforma države, pored reforme zakonodavnog okvira, obuhvatićei način vođenja ukupne i sektorskih javnih politika. U tom smislu, reforma državneuprave podrazumeva neophodnost potpune primene principa otvorene Vlade, kao standardau radu državne uprave. Radi ostvarenja ovog cilja donet je novi Poslovnik Vlade,čime su stvoreni mehanizmi za uključivanje svih zainteresovanih strana (lokalniorgani vlasti, sindikati, stručna javnost, nevladine organizacije) u političkii zakonodavni proces.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pružićepodršku razvoju kapaciteta upravnih okruga. Uvešće se i usmeravati informacionisistem za zajedničko korišćenje informacija najpre u pet oglednih upravnih okruga.Sistem će se temeljiti na savremenoj informaciono-komunikacionoj tehnologiji,uz usredsređivanje na horizontalnu interakciju između upravnih okruga i obezbeđivanjedirektne veze sa građanima preko informacionih kontaktnih tačaka i web platformi.Predviđeno je organizovanje obuka iz oblasti reforme državne uprave za zaposleneu upravnim okruzima, a takođe će se raditi i na medijskoj promociji upravnihokruga. Cilj koji se želi postići navedenim aktivnostima je da se upravni okruziosposobe za nove potrebe koje će se javljati u oblasti decentralizacije i reformedržavne uprave, kao i evropskih integracija.
Raspodela vlasti između centralnog i lokalnih nivoa vlastijedan je od bitnih preduslova opšte demokratizacije društva. Proces decentralizacijeodvijaće se postepeno, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Akcionim planomza sprovođenje reforme državne uprave predviđena je analiza funkcionisanja organalokalne samouprave, koja će se nastaviti u cilju adekvatne procene kapacitetana lokalnom nivou, kao i sprovođenja strategije osposobljavanja. Na osnovu izvršeneprethodne analize, a u svetlu donošenja novog Ustava, nadležno ministarstvo ćepripremiti nacrte izmena i dopuna postojećih zakona iz oblasti lokalne samouprave,odnosno, izgraditi novi set zakona iz ove oblasti.
Proces decentralizacije odvijaće se sinhronizovano sa procesomfiskalne decentralizacije, tako da se pri prenošenju nadležnosti lokalnoj samoupravidefinišu izvori sredstava iz kojih će lokalna samouprava finansirati obavljanjeprenetih poslova. Proces fiskalne decentralizacije neminovno će uneti promeneu sistemu javnih prihoda, kao i u definisanju mera usmerenih ka ograničenju rizikaod prezaduženosti lokalne samouprave. Fiskalna decentralizacija podrazumeva dalokalni nivoi vlasti vode politiku javnih rashoda i javnih prihoda koja najboljeodgovara potrebama građana, uz preuzimanje odgovornosti da se obezbede kvalitetusluga i optimalni troškovi. Fiskalna decentralizacija zasnivaće se na jasnomdefinisanju funkcija i odgovornosti različitih nivoa vlasti u zemlji, transparentnomodređivanju pripadnosti javnih prihoda, autonomiji koju lokalna vlast ima naprihodnoj i rashodnoj strani i uspostavljanju odgovarajućih institucija kojesu administrativno i tehnički osposobljene za efikasno izvršavanje poslova izadataka.
Ciljevi ekonomske politike i veća mogućnost za administriranjesloženijim poreskim oblicima, kao što su porez na dodatu vrednost i sintetičkiporez na dohodak građana, zahtevaju određen stepen centralizacije fiskalnih sistema.Da bi centralna vlast mogla efikasno da upravlja makroekonomskim tokovima u zemljipotrebni su joj odgovarajući instrumenti, uključujući i fiskalne. Ukoliko bicentralna vlast previše decentralizovala poreski sistem, to bi moglo značajnoda umanji njenu sposobnost da koristi mere fiskalne politike za ostvarivanjemakroekonomskih ciljeva.
Oba procesa decentralizacije podrazumevaju kadrovsku i materijalnuosposobljenost organa lokalne samouprave da samostalno preuzimaju vršenje novihnadležnosti. Materijalna osposobljenost obezbediće se prvenstveno kroz procesfiskalne decentralizacije koji će biti usklađen sa decentralizacijom poslova,kao i stvaranjem ustavnopravnih i zakonskih osnova za postojanje sopstvene svojinelokalne samouprave. U okviru kadrovske osposobljenosti organa lokalne samouprave,nadležno ministarstvo pružaće svu neophodnu pomoć u analizi kapaciteta lokalnihvlasti i kreiranju planova za njihovo osposobljavanje. Deo ovog procesa predstavljadonošenje posebnog zakona o službenicima u organima lokalne vlasti.
Projekat "Ka efikasnijem sprovođenju reformi - unapređenjeplaniranja, budžetiranja, praćenja i izveštavanja" (finansiran od straneVlade Kraljevine Norveške). Na osnovu predloga Projekta, Ministarstvo za državnuupravu i lokalnu samoupravu će, osim uloge centralne institucije na Projektu,izraditi Godišnji operativni plan aktivnosti (GOPA) za 2007. godinu.
Program "Podrška Strategiji reforme državne uprave Srbije- faza dva" (finansiraju Vlada Kraljevine Švedske i Vlada Ujedinjenog Kraljevstva)traje od 2006 - 2008. godine. Ukupna vrednost donacije je 1.853.123 evra. Osnovnasvrha Programa je poboljšanje delotvornosti, odgovornosti i transparentnostiu državnoj upravi. Osnovni cilj Programa će se ostvariti realizacijom sledećihprojekata: podrška delotvornom i uspešnom sprovođenju Strategije reforme državneuprave; promocija reforme državne uprave i razmena znanja; razvijanje novog organizacionogi upravljačkog okvira; razvoj kapaciteta upravnih okruga.
Na bazi usvojene Nacionalne strategije reforme pravosuđa ubrzaćese transformacija pravosudnog sistema u cilju uspostavljanja vladavine prava,zaštite svojine i ugovora, pre svega zaštite prava investitora i poverilaca,kao ključnih pretpostavki za nesmetano obavljanje poslovnih aktivnosti. To podrazumevajačanje nezavisnosti sudova i postizanje veće efikasnosti i ažurnosti u radusudova, stvaranje stabilnih i realnih izvora finansiranja poslova iz nadležnostipravosudnih organa, modernizaciju zastarele infrastrukture i poboljšanje materijalno-tehničkihi prostornih uslova rada, uvođenje savremene informatičke tehnologije i računarskemreže, definisanje merila i kriterijuma za utvrđivanje neophodnih troškova radai finansiranja pravosudnih organa.
Prioritetni ciljevi u oblasti reforme pravosuđa su nastavakzapočetih promena u zakonodavstvu, koordinacija međunarodnih programa pomoćiu reformi pravosuđa, predlaganje promena radi usklađivanja pravosudnog sistemasa prihvaćenim pravnim standardima EU i međunarodnim standardima, poboljšanjeorganizacije rada pravosudnih organa i jačanje materijalnog položaja i nezavisnogdelovanja pravosudnih organa, u skladu sa obavezama iz Zakona o sudijama, Zakonao uređenju sudova i Zakona o sudskim taksama. Aktivnosti će biti usmerene nasprovođenje reforme pravosuđa prema dinamici obezbeđenja neophodnih sredstava,obezbeđivanje uslova za nezavisnost sudova u oblasti upravljanja, rukovođenjai finansiranja pravosudnih organa, u skladu sa odgovarajućim izmenama propisau ovoj oblasti, prenošenje upravnih poslova suda na zaposlene u sudu u skladusa izmenjenim nadležnostima u određivanju poslova pravosudne i sudske uprave,pripremu zakonskog okvira za novu strukturu rukovođenja izborom, unapređenjemi disciplinskim procesima; revidiranje sudskih pravila i procedura da bi se unaprediopristup javnosti sudskim postupcima, što podrazumeva omogućavanje pristupa informacijamao predmetima, uz čuvanje privatnosti stranaka i promovisanje transparentnosti,vršenje nadzora nad redefinisanjem procesa, metodologija i standarda pripremei prenosa statističkih podataka o efikasnosti sudova i sudija, kako bi se postigaonajviši nivo tačnosti i doslednosti i uskladili sa najboljim praksama koje jeutvrdio Savet Evrope i druga međunarodna tela; automatizovanje upravljanja predmetimai informatička modernizacija; revidiranje sistema pravne pomoći i predlaganjesistemske reforme; osnivanje nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu. Usvajanjemnovog ustavnog i zakonodavnog okvira o promeni organizacije i nadležnosti sudovaracionalizovaće se mreža sudova, na osnovu preciznih kriterijuma i urediti novsistem nadležnosti sudova kroz formiranje novog Vrhovnog - Kasacionog suda, dokće apelacioni sudovi preuzeti nadležnost dosadašnjeg Vrhovnog suda, a specijalizovanisudovi i sudovi opšte nadležnosti uz male izmene zadržaće svoje dosadašnje nadležnosti.Formulisaće se reformski plan za preuređenje kadrovske i organizacione struktureMinistarstva pravde, uvođenjem novih efikasnijih procesnih pravila za vođenjepostupka koji treba da obezbede značajne uštede troškova koji se finansirajuiz sopstvenih prihoda u korist povećanja plata i standarda nosilaca pravosudnihfunkcija i zaposlenih.
Prioritet u oblasti pravosuđa i prekršaja biće uvođenje novihprincipa upravljanja i organizacije rada, efikasnijih administrativnih proceduraza formiranje baze podataka i obaveznih evidencija neophodnih za uspešno praćenjei otklanjanje uočenih nedostataka u realizaciji planiranih ciljeva i potreba,sa ciljem racionalizacije poslova i smanjenja neopravdanih troškova. Aktivnostiće biti usmerene na jačanje odgovornosti i nezavisnosti sudova, vladavine pravai harmonizaciju propisa sa evropskim i međunarodnim pravnim standardima. Osnovnicilj reforme pravosuđa je podizanje kvaliteta pravosudne prakse do nivoa kojiodgovara modernim evropskim društvima.
U oblasti pravosuđa obezbediće se nastavak započetih promenau zakonodavstvu uz obezbeđenje sredstava za njihovu primenu, koordinacija međunarodnihprograma pomoći u reformi pravosuđa i racionalno korišćenje obezbeđenih sredstavadonatorske pomoći, usklađivanje pravosudnog sistema sa prihvaćenim standardimaEU (harmonizacija propisa), nastavak započetih aktivnosti na poboljšanju organizacijerada sudova, izrada plana i programa stručnog usavršavanja kadrova u pojedinimoblastima prava i procena neophodnih sredstava za realizaciju, uvođenje statističkihobrazaca i analiza pribavljenih izveštaja radi izmene mreže sudova i praćenjaažurnosti i efikasnosti rada sudova, praćenje i sprovođenje međunarodnih projekatai eksperimentalnih programa u pojedinim sudovima, posebno programa koji jačajuaktivnosti sudova po pitanju kretanja predmeta, ažuriranja predmeta i uspostavljanjastandarda rokova za rešavanje predmeta. Izvršiće se neophodne materijalne, organizacionei tehničke pripreme za rad novoosnovanih pravosudnih organa, kao što su apelacionisudovi (u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu) i Upravni sud (za celu teritorijuRepublike). Pored toga obezbediće se jačanje materijalnog položaja i stvaranjeuslova za nezavisno delovanje nosilaca pravosudnih funkcija i pravosudnih organa;usaglašavanje rada po predstavkama i pritužbama sa važećim propisima i jačanjeneposrednog nadzora od strane predsednika suda i neposredno višeg suda; utvrđivanjeprioriteta na praćenju efikasnosti i ažurnosti rada sudova kroz statističke izveštajei nadzor, posebno u jačanju odgovornosti sudova u rešavanju zaostalih predmeta;obezbeđenje sredstava potrebnih za prelazak na novu organizaciju prekršajnihsudova (plate izabranih sudija, obezbeđenje prostora za rad Višeg prekršajnogsuda čije sedište će biti u Beogradu, kao i odeljenja Višeg prekršajnog sudau Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Prištini, za koje u ovom trenutku ne postojiadekvatno rešenje).
U ovoj oblasti doneće se (u pripremi su ili u Narodnoj skupštini)sledeći zakoni: zakon o javnom beležništvu, zakon o uslovima za obavljanje poslovaveštačenja, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanogkriminala, zakon o državnim organima i postupku za krivična dela protiv čovečnostii drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, zakon o agenciji za borbu protivkorupcije, zakon o zapleni imovine stečene kriminalom, zakon o Nacionalnom DNKregistru, zakon o privrednim prestupima, zakon o specijalnom zatvorskom režimu,zakon o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima i zakon o advokaturi.
Kontinuirane aktivnosti Ministarstva pravde vezane za međunarodnusaradnju i evropske integracije odnose se na harmonizaciju domaćih propisa sapropisima EU, harmonizaciju domaćih propisa sa standardima UN i Saveta Evrope,praćenje ispunjenja međunarodnih obaveza, unapređenje stalnog dijaloga sa EUi realizaciju prioriteta iz evropskog partnerstva.
U okviru međunarodne saradnje poseban značaj imaju aktivnostivezane za: pripremu Pregovaračkog tima za pregovore o pridruživanju EU, pregovoreo potpisivanju sporazuma o saradnji sa Bosnom i Hercegovinom, Republikom Srpskom,Mađarskom, Rumunijom, Rusijom, Belorusijom, Austrijom, Francuskom i Kinom; učešćeu radu Vladine komisije za primenu Akcionog plana za borbu protiv organizovanogkriminala; učešće u radu Međuresorske radne grupe za izradu akcionog plana zaimplementaciju preporuka iz izveštaja Saveta Evrope o radnjama i merama kojese preduzimaju radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma; učešćeu radu Radne grupe za reformu zakona Republike Srbije u oblasti ljudskih prava,u okviru zajedničkog projekta Evropskog centra za pitanje manjina i Danskog institutaza ljudska prava čiji je cilj unapređenje kapaciteta Ministarstva za ljudskai manjinska prava SCG; učešće u radu Saveta za prava deteta Vlade i sprovođenjelokalnih planova akcije za decu, u saradnji sa UNICEFOM; učešće u pripremi nacionalnogprofila za procenu kapaciteta za implementaciju Konvencije o dostupnosti informacija,učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tičuživotne sredine.
Za ostvarivanje osnovnih ciljeva Nacionalne strategije reformepravosuđa u naredne tri godine od posebnog značaja je uspostavljanje integralnogpravosudnog informacionog sistema u svim pravosudnim organima. Na osnovu ProgramaPravosudnog informacionog sistema utvrđene su grupe za razvoj i implementacijusoftvera, nabavku i instalaciju hardvera, postavljanje LAN-ova u zgradama, instalacijui video nadzor, izradu WAN mreže pravosuđa, pripremu i testiranje opreme za lokacije,održavanje opreme, definisanje politike sigurnosti, bezbednosti i zaštite podatakai školovanje kadrova u oblasti korišćenja informacionih tehnologija. Uspostavljanjeintegralnog pravosudnog informacionog sistema obezbediće odgovarajući pristupinformacijama iz sudskih evidencija i postupaka, praćenje ažurnosti pravosudnihorgana i nosilaca pravosudnih funkcija na osnovu standarda za ocenu uspešnostivršenja sudijske dužnosti, delotvorno upravljanje predmetima putem jačanja administrativnihkapaciteta upotrebom informacionih tehnologija, modernu i racionalnu mrežu sudovasa smanjenim rashodima na osnovu preciznih parametara o obimu posla i opterećenostipojedinih sudova.
Po usvajanju nacionalnog plana za poboljšanje stanja sudskihobjekata izradiće se investicioni program kapitalnih investicija u sudske objekte,rukovodeći se posebno postojećim stanjem sudske uprave. Utvrđeno je da su postojećiobjekti u veoma lošem stanju i loše održavani u prethodnom periodu, da je nedovoljanbroj sudnica, da imaju zastarelu opremu i infrastukturu i da nema mogućnostiorganizovanja rada sa sudijama po pozivu zbog nedostataka prostora. Planiraćese posebna sredstva za obezbeđenje dodatnog angažovanja na postavljanju bazepodataka o svim objektima i za građevinsku procenu i veštačenje stanja za značajnijesudske objekte, koji zahtevaju rekonstrukciju i veća investiciona ulaganja.
Realizacija plana kompjuterizacije pravosudnih organa radinjihovog povezivanja u jedinstvenu mrežu podrazumeva obezbeđenje sredstava zanabavku računarske opreme, kao i za izvođenje radova na strukturnom kabliranjuobjekata pravosudnih organa. Pored toga, obezbediće se sredstva za zamenu nameštaja,obezbeđenje smeštajnih uslova za rad pravosudnih organa, obnavljanje voznog parkakoji koriste pravosudni organi i osiguranje imovine i lica kojima upravljajupravosudni organi i Ministarstvo pravde (samo od osnovnih rizika - od požarai dopunskih rizika poplave i sl.) i kombinovano osiguranje zaposlenih od povredana radu, lečenje usled težih bolesti i za slučaj smrti.
U cilju usklađivanja pozitivnih propisa sa evropskim zakonodavstvom,Uprava za izvršenje zavodskih sankcija u saradnji sa međunarodnim nevladinimorganizacijama i stručnjacima iz oblasti krivičnog prava, sačinila je Predlognovog zakona o izvršenju krivičnih sankcija, kojim je obezbeđena maksimalna zaštitaprava lica lišenih slobode. Republika Srbija je kao članica Saveta Evrope u obavezida primenjuje Evropsku konvenciju o sprečavanju mučenja i drugih oblika nečovečnogi ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja. Navedenim međunarodnim aktima, sa stanovištadelokruga Ministarstva pravde, Uprava za izvršenje zavodskih sankcija je u obavezida obezbedi potrebne uslove za život i rad lica lišenih slobode.
U tom cilju potrebno je izgraditi nove i izvršiti rekonstrukcijupostojećih objekata sa adekvatnom opremom, sačiniti nove proizvodne programe,kao i nabaviti potrebne mašine i repromaterijal za realizaciju proizvodnih procesai izvršiti potrebnu edukaciju zaposlenih kadrova.
Izgradnjom novih i rekonstrukcijom postojećih objekata u okviruUprave za izvršenje zavodskih sankcija obuhvaćeni su Vaspitno-popravni dom zamaloletnike u Kruševcu i Kazneno-popravni zavod za maloletnike u Valjevu, Kazneno-popravnidom bolnica u Beogradu, Kazneno-popravni zavod u Beogradu-Padinskoj Skeli, Kazneno-popravnizavodi u Sremskoj Mitrovici i Nišu, izgradnja novog paviljona okružnog zatvorau Novom Sadu. Osim toga, do kraja 2009. godine neophodno je u svim zavodima izgraditii opremiti sale za posetioce i adekvatne prostorije za pregled i lečenje licališenih slobode u skladu sa postojećim propisima.
Sredstva za finansiranje navedenih aktivnosti obezbeđivaćese u budžetu Republike u naredne tri godine, pri čemu se mora imati u vidu datražena sredstva ne treba da budu sadržana u okviru redovnih zahteva za finansiranjetekućih rashoda Uprave za izvršenje zavodskih sankcija.
Reforma policije, kao jedan od prioritetnih zadataka u procesupridruživanja EU, usmerena je na obezbeđenje visokog stepena lične i imovinskesigurnosti od svih oblika ugrožavanja, očuvanje stabilnog javnog reda i mirai povoljnog stanja bezbednosti u Republici. U tom cilju donet je Zakon o policiji,a u pripremi je strategija nacionalne bezbednosti.
Reforma policije obuhvata racionalnije organizovanje cele službei njenu modernizaciju, kao i formiranje efikasnog, fleksibilnog i racionalnogpolicijskog obrazovnog sistema kojim se postiže obučavanje pripadnika policijesvih nivoa i profila u toku čitavog radnog veka. Reforma će obuhvatiti i daljejačanje mehanizma unutrašnje kontrole, zakonitosti, profesionalizma i odgovornostisvih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i pružanje neophodne pomoćii saradnje na uspostavljanju delotvornih sistema spoljašnjeg, parlamentarnognadzora nad radom policije.
Prioritetni strateški zadaci policije su borba protiv organizovanogkriminala i svih njegovih oblika ispoljavanja, naročito u oblasti finansijskogkriminala, efikasno rasvetljavanje najtežih krivičnih dela, sprečavanje pokušajadestabilizacije stanja bezbednosti na području opština juga Srbije, preuzimanjeposlova obezbeđenja državne granice po dinamici koja je utvrđena i uspostavljanjeintegrisanog sistema upravljanja državnom granicom; jačanje unutrašnje kontrolei uspostavljanje spoljašnjeg nadzora, jačanje kapaciteta za kriminalističke istragemodernizacijom kriminalističke tehnike, osavremenjivanje informatičke i komunikacioneopreme radi bržeg ostvarivanja prava građana (realizacija projekata ID dokumenata,TETRA, AFIS, FIS i sl.), razvoj policijskog obrazovanja; institucijalni razvoji sveobuhvatne reforme nadležnog ministarstva unutrašnjih poslova.
Nastaviće se aktivnosti na donošenju zakona o nadzoru državnegranice, kretanju i boravku stranaca, ostvarivanju prava na azil, zaštiti ličnihpodataka, tajnosti podataka, prebivalištu i boravištu građana, jedinstvenom matičnombroju građana. Dovršiće se započete aktivnosti na uspostavljanju sistema obezbeđenjadržavne granice, kao i na izradi podzakonskih propisa kojima će se bliže ureditii razraditi ova materija.
Reforma policijskog školstva nastavljena je aktivnostima nastvaranju uslova za početak rada visokoškolske ustanove, u skladu sa Zakonomo visokom obrazovanju, koja će obrazovati kadrove za potrebe policije. U vezisa tim Vlada je donela Odluku o osnivanju Kriminalističko-policijske akademijei dala saglasnost na njen Statut. Upisom ove akademije u sudski registar istovremenose brišu Viša škola unutrašnjih poslova i Policijska akademija. Vlada je donelaOdluku o upisu 120 studenata na ovu akademiju u školskoj 2006/2007. godini. Unarednom periodu aktivnosti će biti usmerene na stvaranje uslova za rad noveakademije kao što su: obezbeđenje adekvatnih prostornih kapaciteta za rad, izradaidejnog, a potom i glavnog projekta, izgradnja infrastrukture, izgradnja i opremanjeobjekata, akreditacija kadrova - nastavnika i ostalih zaposlenih.
U toku je realizacija Strategije razvoja sistema obuke i obrazovanjaza potrebe policije, kojom su obuhvaćeni najznačajniji globalni ciljevi projektovanjaobrazovnog sistema kao što su definisanje radnih i obrazovnih profila za potrebeMUP-a, formiranje usmerenog, efikasnog, jeftinog i fleksibilnog policijskog sistemaobuke i obrazovanja, u skladu sa evropskim sistemima, obrazovanje kadrova kojiće moći da podrže nove tehnologije policijskog rada, stvaranje novog vrednosnogsistema i proaktivne profesionalne kulture polaznika kurseva i studenata i dr.
Na ovaj način stvoriće se normativni preduslovi za novi konceptobuke i obrazovanja kadrova za potrebe policije (obuka kadrova u MUP-u, a obrazovanjeu visokoobrazovnoj ustanovi u okviru sistema prosvete ali sa funkcionalnom vezomsa MUP-om). U tom cilju, u saradnji sa OEBS-om, intenzivno se odvija niz kursevaza obuku trenera - učesnika u obuci i obrazovanju pripadnika Ministarstva unutrašnjihposlova (kurs za trenere, izradu nastavnih planova i programa, evaluaciju i dr.).U toku 2007. godine, prema Sporazumu MUP-a i Misije OEBS-a, nadležno ministarstvoće preuzeti organizaciju kurseva, što podrazumeva niz aktivnosti i obaveza kojeće biti uređene akcionim planom.
U pripremi je predlog mreže trening centara, kako bi se omogućilakvalitetna i racionalna decentralizacija obuke pripadnika Ministarstva, čimeće se stvoriti uslovi za inteziviranje svih vidova obuke, odnosno za realizacijuprincipa stalnog učenja i razvoja policijskih kadrova. Radi stvaranja uslovada se u ovoj oblasti sprovede reforma, u junu 2006. godine je organizovana donatorskakonferencija u saradnji sa Misijom OEBS-a, kako bi se obezbedila sredstva zaizgradnju i adaptaciju postojeće infrastrukture Srednje škole unutrašnjih poslovau Centar za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici. Vlada Kraljevine Norveškeće donirati sredstva u visini od 750.000 evra za rekonstrukciju i opremanje nastavnogcentra u Sremskoj Kamenici što će, zajedno sa sredstvima koja su odobrena Nacionalniminvesticionim planom (ukupno za 2006. i 2007. godinu - 1.961.800 evra), omogućitistvaranje modernog i funkcionalnog Centra za osnovnu policijsku obuku.
U vezi sa Akcionim planom borbe protiv organizovanog kriminala,sačinjen je Nacrt zakona za zaštitu ličnih podataka, Strategija razvoja UBPOK-ai funkcije T-SIMS (specijalne istražne metode i tehnike iz domena elektronskognadzora), Uredba o obavezama telekomunikacionih operatera prema službama za sprovođenjezakona, Interno uputstvo o primeni i eksploataciji T-SIMS i Instrukcija o operativnomradu Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.
Kada je reč o poslovima preuzimanja državne granice, završenje postupak preuzimanja državne granice prema Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj,a prema Hrvatskoj je postupak preuzimanja državne granice u završnoj fazi. Formiranisu regionalni centri u Subotici, Vršcu i Dimitrovgradu i tom prilikom su formiraneukupno 23 stanice granične policije za obezbeđenje državne granice. Do kraja2006. godine očekuje se preuzimanje poslova obezbeđenja granice i prema ostalimsusednim zemljama (u skladu sa usaglašenim Dinamičkim planom ustupanja poslovaobezbeđenja državne granice između Graničnih jedinica Vojske i MUP RepublikeSrbije).
Vlada je usvojila Strategiju integrisanog upravljanja granicomRepublike Srbije, kao i Akcioni plan za implementaciju te strategije. Ova strategijapredviđa uspostavljanje mehanizama i instrumenata planiranja finansiranja zajedničkoginfrastrukturnog opremanja za sve granične prelaze. U toku je realizacija donacijeEU (CARDS projekat), na osnovu Okvirnog sporazuma između SRJ i EU, koji sprovodiEvropska agencija za rekonstrukciju, pri čemu su za 2005. godinu odobrena sredstvau iznosu od 3 mil. evra, namenjena za tehničku opremu za potrebe Granične policije,koja treba da se realizuju u 2006. godini. Takođe se očekuje da EU odobri još3 mil. evra za 2006. godinu, čija će realizacija najverovatnije započeti početkom2007. godine. U ovoj oblasti u narednom periodu regulisaće se saradnja policijesa carinskim i inspekcijskim organima, tužilaštvom i drugim organima koji učestvujuu procesu kontrole prelaženja državne granice i njenog obezbeđenja. Izvršićese reforma Uprave granične policije, tako što bi se uspostavio, pored centralnogi lokalnog, i regionalni nivo organizovanja (regionalni centri), kao što je dosada učinjeno prema preuzetim granicama.
Reforma u oblasti upravnih poslova (poslovi državljanstva,ličnih karata, prebivališta, putnih isprava, oružja, registracije vozila) obuhvata,između ostalog: uvođenje novih identifikacionih dokumenata koji će se izrađivatipo evropskim i svetskim standardima i kojima će se obezbediti lakše i brže ostvarivanjeprava, obaveza i interesa građana; modernizaciju i unapređenje organizacije imetoda rada državnih i drugih organa; usaglašavanje identifikacionih dokumentasa evropskim i svetskim standardima, preporukama i direktivama, praćenje svetskihtehnoloških trendova, kao i efikasnu zaštitu dokumenata od falsifikata, što jejedan od uslova za uključivanje Srbije u evropske integracije.
Donošenjem Zakona o ličnoj karti, čija primena će početi od22. januara 2007. godine, stvorene su normativne pretpostavke za uvođenje novog,savremenog, funkcionalnog elektronskog primarnog identifikacionog dokumenta kojibi se ubuduće izdavao građanima Srbije. Za sprovođenje ovog zakona potrebno jeobezbediti dodatna finansijska sredstva za tehničku opremljenost organizacionihjedinica Ministarstva unutrašnjih poslova u kojima će se izdavati dokumenta.Do kraja 2006. godine očekuje se i realizacija projekta integrisanog sistemaza personalizaciju identifikacionih dokumenata, koji uključuje nov postupak izradedokumenata (ličnih karata, vozačkih i saobraćajnih dozvola).
U junu 2006. godine Vlada je donela Deklaraciju o prijemu crnogorskihdržavljana s prebivalištem u Srbiji u državljanstvo Republike Srbije, čime jepovećan obim poslova u delu poslova državljanstva, što iziskuje dodatne troškoveza kvalitetnije obezbeđenje tehničke opreme i prijem radnika za obavljanje poslovadržavljanstva. U vezi sa tim, intenzivno se radi na pripremi zakona o izmeniZakona o državljanstvu Republike Srbije, kako bi se promene u oblasti državljanstvakoje su nastale po osamostaljivanju Republike Crne Gore što pre zakonom uredilei obezbedila zaštita licima koja su usled okolnosti na koje nisu mogli da utičupostali nedržavljani. Izmene ovog zakona su neophodne kako bi se omogućio nesmetanrad državnih organa, time što će se utvrditi ko se smatra državljaninom RepublikeSrbije.
U domenu oružja nastavljena je saradnja sa relevantnim organizacijamaUN, koja je usmerena na izradu i primenu dokumenata UNDP "Strategija kontrolelakog i malokalibarskog oružja za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora".Ovo je kompleksan projekat u vezi sa rešavanjem pitanja granične kontrole oružja,prikupljanja i uništavanja oružja i municije, a koji uključuje predstavnike idrugih ministarstava i UNDP i čije će sprovođenje trajati duži vremenski period.Cilj ovog projekta je identifikacija viška zaliha lakog i malokalibarskog naoružanjakao rezultata reforme sektora bezbednosti i uklanjanja viška na transparentani pravovremen način. Takođe, u ovoj oblasti ostvarena je intenzivna saradnjasa međunarodnim faktorima, naročito u pogledu zaključivanja Sporazuma o readmisijii njihovog sprovođenja, što je preduslov za pridruživanje evropskim integracionimprocesima.
Preuzimanjem poslova od Ministarstva za ljudska i manjinskaprava, u skladu sa Uredbom o finansiranju nadležnosti koje su prešle na RepublikuSrbiju povećan je obim poslova, tako da će Ministarstvo unutrašnjih poslova,pored dosadašnjih poslova realizacije Sporazuma o readmisiji, obavljati i poslovevezane za aktivno vođenje pregovora oko zaključivanja pomenutih sporazuma, pokretanjanovih inicijativa, aktivnosti ekspertskih grupa i komisija, što sve iziskujenove materijalne troškove.
Racionalizacija broja zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjihposlova, započeta 2005. godine, nastavljena je u pravcu određivanja optimalnogbroja zaposlenih. Istovremeno, obezbeđivaće se finansijska sredstva za opremanjei obuku kadrova u policiji, kao i za stvaranje uslova da se sprovede započetasveobuhvatna reforma tog ministarstva. Time će se obezbediti da optimalan brojpolicijskih službenika na najbolji način obavlja poslove koji su u većem obimupreneti na ovo ministarstvo.
Na bazi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu reformisaćese oblast rudarstva i geologije, sa ciljem da se obnovi rudarski sektor u uslovimatržišne privrede. Zakonom je predviđeno uvođenje naknade za eksploataciju mineralnihsirovina po osnovu koje se, prema procenama, može godišnje da obezbedi 1 mlrddinara. Predviđeno je zaključivanje ugovora između nadležnog Ministarstva rudarstvai energetike i rudarskih kompanija, kojim će se bliže odrediti prava i obavezevezane za eksploataciju mineralnih sirovina.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu predviđa osnivanjeagencije za rudarstvo, kao posebne organizacije za obavljanje stručnih poslovakoja će učestvovati u izradi strategije razvoja mineralnih sirovina Srbije ibilansa rezervi svih mineralnih sirovina, kao i u pripremi dokumentacije za davanjekoncesija na eksploataciju i istraživanje mineralnih sirovina i u pripremi podzakonskihakata i pravilnika o tehničkim normativima i drugih tehničkih propisa. Poredtoga, agencija će se baviti pružanjem informacija o međunarodnim kretanjima uoblasti rudarstva, pružanjem konsultantskih usluga i učestvovaće u organizovanjuseminara i promotivnih aktivnosti iz oblasti rudarstva. Agencija će pratiti iprognozirati trendove proizvodnje i cena berzanskih i drugih mineralnih sirovinau zemlji i inostranstvu, promovisati ulaganja u mineralne sirovine i izdavatilicence za projektovanje i izvođenje rudarskih radova.
Radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštitei unapređivanja rudarstva i geoloških istraživanja osnovaće se fond za razvojrudarstva i geoloških istraživanja, kao javni finansijski fond. Fond će obavljatiposlove finansiranja pripreme i sprovođenja programa, projekata, elaborata, studijai drugih aktivnosti u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja mineralnih sirovina,finansijske podrške realizaciji odobrenih projekata od značaja za razvoj rudarskei geološke delatnosti u oblasti istraživanja mineralnih sirovina. Sredstva zarad fonda obezbediće se od naknade za eksploataciju mineralnih sirovina i drugihizvora, u skladu sa Zakonom. Izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu obezbeđenje pravni osnov za naplatu naknade za korišćenje mineralnih sirovina.
Vlada je u martu 2006. godine dala saglasnost za pokretanjepostupka privatizacije Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU).Programom strateške konsolidacije JP PEU utvrđeni su izvori i način finansiranjarudnika, sa ciljem da se unapredi proizvodnja u rudnicima koji imaju perspektivui da se podigne efikasnost eksploatacije uglja. Kroz proces restrukturiranjai privatizacije očekuje se privlačenje strateških investitora za 4 rudnika usastavu JP PEU. Do oktobra 2006. godine izabraće se finansijski savetnik, a domarta 2007. godine izradiće se strategija restrukturiranja i privatizacije JPPEU. Restrukturiranje i privatizacija ovog javnog preduzeća završiće se do kraja2007. godine, a do kraja 2009. godine zatvoriće se neprofitabilni rudnici.
Izmenama i dopunama Zakona o geološkim istraživanjima, kojesu u pripremi, stvoriće se zakonski okvir za izradu Strategije upravljanja mineralno-sirovinskimkompleksom Srbije, za osnivanje nacionalnog geološkog instituta i za regulisanjenadzora nad geološkim istraživanjima. Utvrdiće se i okvir za izmenu Pravilnikao kategorizaciji i razvrstavanju mineralnih sirovina i definisaće se procedureza izdavanje odobrenja za geološka istraživanja.
Strategijom upravljanja mineralno-sirovinskim kompleksom, čijedonošenje se očekuje krajem 2008. godine, sagledaće se potencijali mineralno-sirovinskogkompleksa Srbije, nedostajuće mineralne sirovine koje Srbija mora da uvozi ina kojim mestima će Republika intenzivirati geološka istraživanja za određenemineralne sirovine. Predviđeno je da se do kraja 2008. godine donese zakon oistraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina, kojim će se regulisati ceoproces vezan za mineralne sirovine, i to od preliminarnih geoloških istraživanjado zatvaranja rudarskih objekata.
Vlada je početkom 2006. godine zaključila četiri koncesionaugovora. Za jarandolski basen potpisan je ugovor sa kompanijom Rio Tinto o davanjukoncesija za istraživanje i eksploataciju borne rude, koji će omogućiti investicijeu visini oko 120 mil. dolara. Ugovor utvrđuje period od pet godina za geološkaistraživanja i za izradu projektne dokumentacije i period od 25 godina eksploatacije,kao i izgradnju rudnika i najsavremenijeg postrojenja za proizvodnju rafinisaneborne kiseline u prahu kapaciteta 30.000 do 100.000 tona godišnje. Procenjujese da će na radovima u ovom basenu posao dobiti više od 700 radnika, što je odposebnog značaja za razvoj tog područja Srbije. Koncesiona naknada iznosi 1%prihoda od prodaje rafinisane borne kiseline, a naknada za korišćenje mineralnihsirovina 5%, što se uplaćuje u budžet Republike. Za koncesije na istraživanjei eksploataciju rude bakra i zlata i drugih metala na području Crnog Vrha kodBora izabrana je kompanija "Dundee Precious MetalsInc". Ugovor jepotpisan na 30 godina - 5 godina za geološka istraživanja i 25 godina za eksploataciju.Očekuju se investicije samo u domenu geoloških istraživanja oko 100 mil. dolara.U naredne tri godine pripremiće se za koncesije i drugi atraktivni potencijali,posebno u oblasti energetike.
Radi obezbeđenja relevantnih podataka iz oblasti rudarstvai geoloških istraživanja nastaviće se aktivnosti na unapređenju informacionogsistema u ovoj oblasti. Unaprediće se rad inspekcijskih službi koje pokrivajuovu oblast, posebno u delu koji se odnosi na kontrolu naplate naknade za korišćenjemineralnih sirovina.
Energetska politika usredsrediće se na sigurnost snabdevanjaenergijom, podsticanja konkurentnosti na tržištu i održivog energetskog sistema,stvaranje jedinstvenog energetskog tržišta i na prilagođavanje zajedničkoj energetskojpolitici EU. Razvoj energetske delatnosti u celini i povećanje energetske efikasnostiu naredne tri godine baziraće se na Zakonu o energetici i Strategiji razvojaenergetike Republike Srbije do 2015. godine. Domaće zakonodavstvo u oblasti energetikei dalje se usaglašava sa propisima EU koji se odnose na ovaj sektor, sa ciljemda se obezbedi sigurnost snabdevanja energijom, povezivanje energetskih subjektau regionu i njihov ravnopravan položaj na tržištu energije, stepen zaštite kupacaenergije i drugi uslovi kojima se obezbeđuje postepeno otvaranje tržišta energije.Na taj način se i za energetske subjekte koji posluju na teritoriji Republikestvaraju neophodni uslovi za nesmetano odvijanje procesa regionalne integracijeu prenosu, transportu, distribuciji i trgovini energijom i za uključivanje uevropske ekonomske tokove.
Osnovni cilj reforme energetskog sistema je povećanje efikasnostikorišćenja i racionalna upotreba svih vidova energije u procesu eksploatacijei primarne prerade, uspostavljanje kvalitetno novih uslova poslovanja i razvojaproizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije, koji će podsticajnodelovati na privredni razvoj Srbije, zaštitu životne sredine i integraciju domaćegenergetskog sektora u regionalno i evropsko tržište energije.
Od posebnog značaja je osposobljavanje domaće industrije zaproizvodnju energetske opreme i za prihvatanje novih energotehnologija. U izborunovih tehnologija i opreme za potrebe energetike prioritet će imati najboljarešenja sa stanovišta zaštite životne sredine prilikom rekonstrukcije postojećihi izgradnje novih energetskih kapaciteta. Pouzdano snabdevanje potrošača energijompod ekonomski najpovoljnijim i ekološki najprihvatljivijim uslovima podrazumevada se na nivou zemlje uradi dugoročna procena energetskih potreba, zasnovanana sagledavanju dostignutog nivoa energetskog razvoja i sadašnjeg stanja energetskihkapaciteta, raspoloživih energetskih potencijala, tendencija razvoja energetikeu svetu, očekivanog tehnološkog napretka u oblasti energetike i na pouzdanomsagledavanju rasta privredne aktivnosti i stanovništva Srbije. To je osnovnapretpostavka za usklađeni razvoj energetike i cele privrede, za izgradnju racionalnegranske strukture energetskog sektora i za obezbeđenje sigurnosti i ekonomičnostisnabdevanja privrede i stanovništva energijom.
Obezbeđivanje sredstava za finansiranje razvoja energetikezasnivaće se na tržišnim principima i u najvećoj meri biće oslonjeno na ceneenergetskih proizvoda, uz korišćenje značajnih sredstava sa tržišta kapitala.U tom smislu, politika cena energije je ključni elemenat razvoja energetike,uz mogućnost korišćenja kredita, zajmova i emitovanja obveznica na tržištu kapitala.Važan izvor sredstava za razvoj energetike predstavljaće koncesije i direktnestrane investicije.
Agencija za energetiku, u skladu sa Zakonom o energetici, utvrđivaćeopravdane troškove odgovarajućih energetskih delatnosti i predlagati tarifnesisteme za obračun električne energije i prirodnog gasa za tarifne kupce, kaoi tarifne sisteme za pristup i korišćenje sistema za prenos, transport, odnosnodistribuciju energije i objekata za skladištenje prirodnog gasa. Agencija, takođe,utvrđuje metodologiju za određivanje tarifnih elemenata za obračun cena električneenergije i prirodnog gasa, kriterijume i troškove priključka na sistem za prenosi distribuciju energije i izdavanje licence za obavljanje energetskih delatnosti.Cene po kojima se električna energija i prirodni gas isporučuju tarifnim kupcimai cene usluga koje se vrše za tarifne kupce utvrđuje energetski subjekt za snabdevanjeelektričnom energijom i prirodnim gasom tarifnih kupaca, po pribavljenom mišljenjuAgencije za energetiku, a saglasnost na akt o cenama daje Vlada. Agencija zaenergetsku efikasnost usredsrediće se na racionalnu upotrebu i štednju energijei energenata i na povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorimapotrošnje.
Zakonom o energetici definisane su energetske delatnosti ienergetske delatnosti koje se u smislu ovog zakona smatraju delatnostima od opšteginteresa i stvoren je pravni okvir za reorganizaciju Elektroprivrede Srbije (EPS)i Naftne industrije Srbije (NIS), koja je započela 2005. godine. Početkom 2006.godine izabran je konzorcijum Merrill Lynch Raiffeisen Investment za privatizacionogsavetnika za NIS. Ovaj konzorcijum je početkom jula dostavio finalni "Izveštajo strategiji privatizacije za NIS", koji je Vlada usvojila 20. jula 2006.godine. Privatizacija NIS a.d. Novi Sad odvijaće se u dve faze. U prvoj fazi,koja će trajati tri godine, strateškom investitoru će biti prodato 37,5% ukupnogkapitala nacionalne naftne kompanije. Druga faza privatizacije NIS-a usledilabi najkasnije nakon tri godine. Tada će se strateškom investitoru, nakon otkupaakcija od zaposlenih, kroz kombinaciju dokapitalizacije bez učešća Vlade Srbije,prodati onoliko akcija koliko je neophodno da stekne 49% udela u vlasništvu NIS-a.Vlada Srbije će raspolagati sa 21% udela u vlasništvu, privatizacioni registarsa 15%, koliko će se naći i na berzi. Krajem juna 2006. godine izabran je konsultantza završetak izgradnje termoelektrane "Kolubara B". To je konzorcijumaustrijske firme EPIC i Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda.
U skladu za Strategijom razvoja energetike Republike Srbijedo 2015. godine donet je Nacionalni akcioni plan za gasifikaciju Republike Srbije,prema kome će se realizovati projekti koji obezbeđuju sigurnost snabdevanja potrošačaprirodnim gasom - skladište prirodnog gasa Banatski Dvor i izgradnja magistralnoggasovoda Niš - Dimitrovgrad. Za ove namene Nacionalnim investicionim planom supredviđena sredstva u iznosu od oko 50 mil. evra. To će doprineti sigurnostisnabdevanja potrošača prirodnim gasom, stabilizaciji cene ovog energenta, poboljšanjuenergetske efikasnosti, zaštiti životne sredine i stvaranju pretpostavki za daljirazvoj gasne infrastrukture.
Srbija je potpisivanjem Ugovora o osnivanju Regionalne energetskezajednice jugoistočne Evrope postala punopravni član Regionalne energetske zajednice.Ovaj Ugovor daje neophodan okvir za saradnju zemalja u regionu u oblasti energetikei za saradnju sa EU, koja je koordinator procesa uspostavljanja tržišta energijeu jugoistočnoj Evropi i njegovog integrisanja u unutrašnje tržište energije EU.Države članice uspostaviće zajedničko tržište gasa i električne energije. Ratifikacijomovog ugovora 14.07.2006. godine u Narodnoj skupštini Srbije njegove odredbe supostale obavezujuće.
Ugovor o osnivanju energetske zajednice predviđa implementacijuDirektive Evropske zajednice, koja definiše zajednička pravila za funkcionisanjeunutrašnjeg tržišta prirodnog gasa i mere koje za cilj imaju očuvanje sigurnostisnabdevanja prirodnim gasom. To podrazumeva uspostavljanje regulatornog okviraza operatore transportnih i distributivnih sistema kako bi održavali i razvijalisvoju mrežu.
Nastaviće se reorganizacija JP "Srbijagas", sa ciljemimplementacije Ugovora o osnivanju Regionalne energetske zajednice jugoistočneEvrope. Aktivnosti će biti usmerene na stvaranje nacionalnog tržišta električnei drugih vidova energije i obezbediće se otvaranje tržišta i njegovo uključivanjeu Panevropsko tržište. U narednom periodu nastaviće se aktivan rad na jačanjuregionalne saradnje, kao i na realizaciji projekta međunarodnog Panevropskognaftovoda (ranije naftovod Konstanca-Pančevo-Omišalj-Trst), koji bi se sproveokroz partnerstvo javnog i privatnog sektora.
Radi sprovođenja reformi u energetskom sektoru, u skladu saZakonom o energetici, doneće se program ostvarivanja Strategije razvoja energetikeRepublike Srbije za period od 2006. do 2010. godine, saglasno prioritetnim programimaiz Strategije. Izrada programa ostvarivanja Strategije obuhvata izradu:
- programa za povećanje energetske efikasnosti u okviru celineenergetskog sistema Srbije sa dinamikom realizacije, procenom obima finansijskihsredstava, uticaja na efektivnost upotrebe energije i predlogom odgovarajućeregulative i mera;
- programa i plana realizacije za selektivno korišćenje novihobnovljivih izvora energije (NOIE) za decentralizovanu proizvodnju električne,posebno toplotne energije, sa procenom obima finansijskih ulaganja u odgovarajućeprojekte NOIE, predlogom za donošenje odgovarajuće regulative i finansijskihpodsticaja za intenzivnije korišćenje NOIE. Na osnovu analize različitih instrumenataza podsticanje korišćenja OIE, koji se primenjuju u zemljama EU, izabraće seadekvatni mehanizmi za primenu u Srbiji. Potpisivanjem Ugovora o osnivanju Regionalneenergetske zajednice jugoistočne Evrope preuzeta je obaveza izrade plana za implementacijudirektive o promociji električne energije proizvedene iz OIE i direktive o promocijiupotrebe biogoriva ili drugih OIE kao goriva u saobraćaju. Nakon toga, utvrdićese dinamika aktivnosti koje će se preduzeti u periodu od 2006-2010. godine radiunapređenja energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije, kaoi potrebna finansijska sredstva.
Pored toga, Strategija će razraditi i program modula hidroelektrane,program modula termoelektrane i termoelektrane-toplane, program modula elektrodistributivnisistem, program modula prenosna mreža, program modula TSMO (Operator prenosnogsistema i tržišta električne energije), energetsko-ekonomskih podloga za formiranjenacionalnog fonda za podsticanje realizacije programa za povećanje energetskeefikasnosti i program za selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije.
Energetska politika u naredne tri godine usredsrediće se napovećanje energetske efikasnosti i na obnovljive izvore energije u zemlji, kaodva cilja čije ostvarivanje podrazumeva: doslednu primenu donetog pravnog i regulatornogokvira u oblasti energetike; donošenje i sprovođenje programa korišćenja energijeiz obnovljivih izvora (bio masa, geotermalna energija, energija vetra i dr.);donošenje programa racionalne upotrebe energije i uredbe o štednji energije;uspostavljanje prinudnih i podsticajnih instrumenata energetske politike; donošenjeprograma smanjenja energetske intenzivnosti u industriji i transportu; donošenjestrategije i uspostavljanje mehanizama čistog razvoja, u skladu sa Kjoto protokolom;sprovođenje Ugovora o energetskoj zajednici i prilagođavanje nacionalnog energetskogsistema u procesu stabilizacije i pridruživanja EU; donošenje i sprovođenje programaenergetske efikasnosti u Srbiji, uz podršku EU i SB; formiranje nacionalnog fondaza racionalno korišćenje energije; donošenje programa energetske efikasnostiu industriji, saobraćaju, građevinskim objektima, komunalnoj energetici i u sistemimadaljinskog grejanja.
Sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti i racionalne upotrebeenergije u svim sektorima potrošnje doneće se zakon o racionalnoj upotrebi energije,kojim će se stvoriti pravni okvir za donošenje odgovarajućih propisa i primenuodgovarajućih mera, sadržanih u Programu ostvarivanja Strategije, u skladu sazahtevima za harmonizacijom sa praksom EU. Zakon će stvoriti pravni osnov zaosnivanje fonda za racionalnu upotrebu energije, kako je predviđeno Strategijomrazvoja energetike do 2015. godine, u skladu sa energetsko-ekonomskim podlogamarazvijenim u okviru Programa ostvarivanja Strategije.
Ugovor o osnivanju Regionalne energetske zajednice jugoistočneEvrope predviđa implementaciju u naše zakonodavstvo Direktive EU 2003/54/ES uvezi sa zajedničkim pravilima o unutrašnjem tržištu električne energije i Pravilnika1228/2003/ES o uslovima za pristup mreži za prekogranične razmene električneenergije. Takođe se predviđa implementacija Direktive EU 2005/89/ES kojom supredviđene mere za očuvanje i unapređenje sigurnosti snabdevanja električnomenergijom, kako bi se obezbedilo uspešno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EUi omogućio razvoj privrede, odgovarajući nivo proizvodnih kapaciteta, odgovarajućibalans između snabdevanja i potrošnje i odgovarajući nivo interkonekcije izmeđuzemalja članica, što obavezuje i na smanjenje tehničkih i netehničkih gubitakaelektrične energije u prenosu i distribuciji električne energije.
Radi jačanja energetskog sektora Srbije u naredne tri godineobezbediće se:
- usklađivanje tarifne i cenovne, poreske, carinske i antimonopolskeregulative i strukturno reorganizovanje energetskih preduzeća i efektivniji nadzor/upravljanjenad državnom imovinom u energetskoj privredi; stvaranje tržišta električne energijepodrazumeva uspostavljanje cena energenata koje obuhvataju troškove proizvodnje,prenosa i distribucije, što treba da omogući održivi razvoj uz privlačenje investicija;
- uspostavljanje savremene tehničke regulative, propisa i standardaza energetske tehnologije/delatnosti i posebnih instrumenata za stimulisanjeaktivnosti za racionalnu upotrebu i efikasno korišćenje energije, uključujućii formiranje tela za praćenje i upravljanje reformama u energetici;
- utvrđivanje predloga za ratifikaciju i korišćenje mehanizamaKjoto Protokola i obaveza koje proističu iz njegove implementacije u domaću regulativui praksu, uključujući i institucionalno organizovanje za učešće Srbije u korišćenjuolakšica koje omogućuje primena Kjoto Protokola.
Ugovor o osnivanju Regionalne energetske zajednice podrazumevaobavezu otvaranja tržišta električne energije i gasa, što zahteva pripremu programasocijalne zaštite za najsiromašnije kategorije stanovništva. To zahteva zaštituekonomskog položaja energetskih subjekata, odgovornih za sigurnost snabdevanjaprivrede i stanovništva električnom energijom, stimulisanje i podržavanje investicijau nove energetske izvore/tehnologije i energetski efikasne uređaje/opremu zakorišćenje energije i mere finansijskog podsticanja za privatna ulaganja u ekonomskiefektivne programe/projekte energetske efikasnosti i selektivnog korišćenja novihi obnovljivih izvora energije.
Radi povećanja energetske efikasnosti u sektorima proizvodnjei u sektorima potrošnje energije, preduzimaće se podsticajne mere, kao što su:mogućnost uvođenja tzv. finansiranja treće strane za finansiranje projekata energetskeefikasnosti u opštinama i u industriji. Princip ovog finansiranja je da kompanijekoje pružaju energetske usluge (ESKO kompanije) na bazi svoje stručnosti garantujuenergetske uštede koje se mogu postići odgovarajućim tehničkim merama, obezbeđujufinansiranje predloženih projekata i njihovu primenu, a svoje usluge naplaćujuna račun ušteda ostvarenih projektom. Primena ovakvog mehanizma zahteva analizupravnog okvira u Srbiji i poređenje sa pravnim okvirima u drugim zemljama i pripremupredloga za izmenu pravnog sistema u Srbiji, kako bi mehanizam nesmetano funkcionisao.Uz to, razvijaće se niz standardnih dokumenata koji bi služili za zaključenjeugovora i za praćenje njihove realizacije.
Industrijski sektor u periodu od 2001. do 2005. godine nalaziose u procesu restrukturiranja i privatizacije. Ostvareni su pozitivni rezultati,posebno u sektoru prerađivačke industrije koji ima najveći uticaj na ukupna kretanjau industriji. U formiranju BDP smanjeno je učešće industrijskog sektora sa 25%u 1999. godini na 20,1% u 2005. godini, pri čemu prerađivačke industrije sa 19,1%na 15,4%, respektivno.
Fizički obim industrijske proizvodnje u proteklih pet godinaimao je ciklično kretanje. U 1999. godini fizički obim industrijske proizvodnjeje smanjen za 24%, dok je 2000, 2001. i 2002. godine imao neujednačene stoperasta (11%, 0,1% i 1,7%, respektivno). U 2003. i 2004. godini fizički obim industrijskeproizvodnje je povećan za 3%, odnosno za 7,1%, prvenstveno zahvaljujući obavljenomprivatizacionom procesu u značajnom delu prerađivačke industrije. U 2005. godinidošlo je do blagog rasta fizičkog obima industrijske proizvodnje od 0,8%. Najvećiuticaj na rast proizvodnje imale su proizvodnja osnovnih metala, proizvodnjaelektrične energije, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja motornihvozila i prikolica, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodaod gume i plastike.
Proces privatizacije industrijskih preduzeća praćen je smanjenjembroja zaposlenih. Od 2001. do 2005. godine u ukupnoj industriji smanjenje brojazaposlenih iznosilo je 13,4%, pri čemu u prerađivačkoj industriji za 19,4% ilioko 111 hiljada radnika.
Sektor industrije karakteriše neadekvatna sektorska struktura,usporene strukturne promene i niske tehničko-ekonomske performanse, što se nepovoljnoodražava na proizvodne i izvozne mogućnosti domaće industrije i na njenu konkurentnostna inostranom tržištu. Delovi industrijskog sektora nalaze se u fazi restrukturiranjai privlačenja strateških partnera, posebno kada se radi o sektoru mašinogradnje,proizvodnje radio, tv i komunikacione opreme i bazne hemije, koje karakterišenasleđena glomazna nefunkcionalna organizaciona struktura i velika zaduženost.Istovremeno, povećanje nivoa industrijske proizvodnje ograničeno je nepovoljnimuslovima kreditiranja i nedovoljnim korišćenjem unutrašnjih rezervi. Radi otklanjanjatih ograničenja preduzeće se mere prodaje dela imovine koja nije u funkciji osnovnedelatnosti preduzeća i neprivatizovanih preduzeća.
Vlada će voditi aktivnu industrijsku politiku usmerenu na strukturnoprilagođavanje industrijskog sektora u celini i pojedinih industrijskih grana,sa ciljem da se industrija Srbije osposobi za ulazak u EU sa promenjenom strukturom.Osnovni ciljevi industrijske politike u naredne tri godine biće povećanje proizvodnjei izvoza kroz efikasnije korišćenje postojećih resursa i otvaranje novih preduzećaiz ove oblasti, kao i povećanje konkurentne sposobnosti srpske industrije. Pritome, smanjivaće se uvozna zavisnost, a povećavati izvozna sposobnost domaćeindustrije sa proizvodima visokog stepena obrade i uslugama. U tome ključnu uloguimaće tehnološke i organizacione inovacije industrije.
Povećanje konkurentnosti industrije koja će se postepeno uklapatiu razvojne tokove EU podrazumeva: strukturno prilagođavanje industrije i jačanjenjene izvozne orijentacije; okončanje privatizacije i restrukturiranja industrijskihpreduzeća; povećanje investicija u modernizaciju postojećih industrijskih kapacitetai u izgradnju novih kapaciteta sa novim programima i proizvodima; povećanje zaposlenostii kvaliteta industrijske radne snage i rast produktivnosti; podsticanje istraživačkihi razvojnih projekata usmerenih na razvoj i primenu savremenih tehnologija uindustriji; podršku razvoju malih i srednjih industrijskih preduzeća i njihovomposlovnom i razvojnom povezivanju sa velikim industrijskim sistemima; posebnupodršku razvoju propulzivnih industrijskih grana zasnovanih na novim tehnologijamai inovacijama i povećanju učešća srednjetehnoloških i visokotehnoloških industrijskihgrana u ukupnom izvozu srpske privrede.
Posebna pažnja posvetiće se razvoju prerađivačke industrijekoja je u protekle dve decenije zaostala u razvoju, a zatim je od 2000-te ušlau fazu ekonomskog oporavka. Proizvodnja prerađivačke industrije u periodu od2001. do 2005. godine je rasla po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,4%. Nivo proizvodnjeprerađivačke industrije u 2005. godini u odnosu na 2000. godinu veći je za 7,3%.Pri tome, veći nivo proizvodnje ostvaren je kod poljoprivrednih proizvoda i pića,duvanskih proizvoda, koksa i derivata nafte, hemikalija i hemijskih proizvoda,proizvoda od gume i plastike, osnovnih metala, električnih mašina i aparata,preciznih i optičkih instrumenata i motornih vozila i prikolica, dok su visokpad proizvodnje zabeležile tekstilna industrija, proizvodnja kože i obuće i drvnaindustrija.
Ukupan izvoz prerađivačke industrije u 2005. godini porastaoje u odnosu na 2001. godinu za 170% i iznosio je 13,6 mlrd dolara. U strukturiukupnog izvoza prerađivačke industrije najveće učešće imali su proizvodnja prehrambenihproizvoda i pića (18,6%), proizvodnja osnovnih metala (18,1%), proizvodnja hemikalijai hemijskih proizvoda (10,5%), proizvodi od gume i plastike (8,7%), proizvodnjamašina i uređaja, osim električnih (6,6%). Ukupan uvoz prerađivačke industrijeu proteklih pet godina iznosio je 30,6 mlrd dolara, a ukupan spoljnotrgovinskideficit iznosio je 16,9 mlrd dolara.
Srbija je strateški orijentisana na formiranje efikasne i konkurentneindustrijske strukture uključene u evropske razvojne tokove, sa značajnim učešćemvisokotehnoloških industrijskih grana, kroz razvoj visokih tehnologija, prvenstvenou delu hemijske i farmaceutske industrije, informaciono-komunikacionog sektorai u delu elektronske i prehrambene industrije i sl. U izvoznoj orijentaciji Srbijatreba da se specijalizuje na uži asortiman proizvoda i usluga. Takva razvojnaorijentacija je neophodna, budući da je sadašnji izvoz Srbije zasnovan na proizvodnjiprimarnih proizvoda i proizvoda nižih faza prerade i da se na tim osnovama nemože obezbediti dugoročan rast izvoza i ukupan privredni rast.
Za intenziviranje rasta industrijske proizvodnje obezbedićese podrška finansijskog sektora konkurentnim industrijskim preduzećima i maksimalnoaktivirati unutrašnje rezerve. Od posebne važnosti je ubrzanje i dovršavanjeprocesa privatizacije, uz restrukturiranje velikih preduzeća, posebno kada seradi o automobilskoj, metalskoj i hemijskoj industriji, gde je moguće očekivatii zainteresovanost stranih investitora za ulaganja.
Razvoj industrijskih zona i parkova imaće značajan doprinosrastu industrijske proizvodnje, pri čemu se u kasnijem periodu očekuje njihovoprerastanje u klastere sa granskim i sa regionalnim značajem.
Rast industrijske proizvodnje podržaće se primenom novih zakonao standardizaciji, akreditaciji, metrologiji i tehničkim propisima, uspostavljanjemodgovarajućeg sistema kontrole tržišta, uz stvaranje odgovarajuće organizacionestrukture, prenošenjem uputstva novog pristupa u naše zakonodavstvo, modernizovanjeminstitucija infrastrukture kvaliteta, razvijanjem sistema ocene usaglašenostii kreiranjem industrijskog okruženja koje prepoznaje CE znak.
U nedostatku domaće akumulacije uvođenje savremenih inovativno-tehnološkiintenzivnih programa u najvećoj meri realizovaće se kroz transfer inostrane tehnologije,po osnovu vezivanja za strateške investitore, proizvodnu kooperaciju i zajedničkaulaganja. Ostvarivanjem čvrste saradnje sa stranim partnerima ubrzaće se processpecijalizacije i povećati učešće proizvoda višeg tehnološkog nivoa u izvozuRepublike. Privlačenje stranih investitora realizovaće se kroz efikasnije restrukturiranje,poboljšanje izvozne strukture i bržu privatizaciju industrijskih preduzeća.
U cilju unapređenja industrijskog sektora omogućiće se finansiranječistije tehnologije, efikasnije korišćenje sirovina i proizvodnje ekološki prihvatljivihproizvoda, korišćenje otpada kao energenta, prilagođavanje obrazovnog sistemanovim zahtevima tržišta kroz dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju, kao i uz stimulisanjeobrazovanja kadrova za nova proizvodna zanimanja.
7.4. Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda
Poljoprivreda. Reformski ciljevi u oblasti poljoprivrede kojisu sadržani u Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije, koju je usvojila Vlada,odnose se na povećanje konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora,obezbeđenje kvalitetne i bezbedne hrane namenjene potrošačima, osiguranje podrškeživotnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede, a nisu u stanju dasvojim razvojem prate ekonomske reforme, podršku održivom razvoju sela, očuvanježivotne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih proizvoda, pripremu za pristupanjeSTO i pridruživanje EU.
Prioritetne aktivnosti u naredne tri godine odnosiće se naizradu nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2007 - 2010, donošenjestrategijskih dokumenata koji će obezbediti ostvarivanje osnovnih reformskihciljeva u oblasti šumarstva, lovstva i vodoprivrede, uspostavljanje osnove zapraćenje i reformisanje sistema subvencionisanja, kao i preduzimanje aktivnostiradi pripreme za integraciju u zajedničku poljoprivrednu politiku EU.
Ostvarivanje ciljeva razvoja poljoprivrede, šumarstva i vodoprivredeobezbediće se kroz donošenje nove zakonske regulative, formiranje novih institucija,zemljišnu reformu i privatizaciju u poljoprivredi i kroz modernizovan način upravljanjašumskim i vodnim resursima. U domenu zakonske regulative donet je Zakon o poljoprivrednomzemljištu i Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, a predviđenoje donošenje zakona o poljoprivredi, o reproduktivnom materijalu ukrasnih biljaka,novog zakona o zaštiti bilja, zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode,zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima, zakona o zadružnom društvu,zakona o etanolu, novog zakona o vinu, zakona o rakiji i zakona o sredstvimaza ishranu bilja i dobrobiti životinja.
Zakonodavna regulativa i standardi uskladiće se sa evropskim,kako bi se olakšao izvoz naših proizvoda na tržište EU. Tome će značajno doprinetiuvođenje standarda bezbedne hrane, u prvom redu HACCP, kojima se osigurava potpunazdravstvena bezbednost prehrambenih proizvoda u svim segmentima proizvodnje iprerade, po principu od "njive do trpeze".
Nacionalnim programom za poljoprivredu razradiće se aktivnostii mere u funkciji ostvarivanja osnovnih reformskih ciljeva u ovoj oblasti, kaoi namene i korišćenje budžetskih sredstava u periodu od 2007. do 2010. godine.Prva grupa obuhvatiće tržišne mere, koje se odnose na izvozne subvencije, podrškucenama, direktna plaćanja po hektaru ili grlu stoke, regresiranje inputa (deotroškova snosiće Vlada) i regresiranje skladištenja za berzansku robu.
Do pristupanja STO koristiće se subvencije radi promovisanjadomaće proizvodnje na stranim tržištima, plasmana viškova, osvajanja novih tržištai stimulisanja povezanih proizvodnji. U narednom periodu subvencije će se postepenosmanjivati ili zamenjivati drugim merama, kao što su direktna plaćanja po hektaru,odnosno po grlu stoke. To podrazumeva izgradnju integrisanog sistema kontroleplaćanja, tako da se može sprečavati zloupotreba i kod proizvoda kod kojih seželi povećanje zasejanih površina ili grla stoke.
Regresiranje skladištenja vršiće se radi premošćavanja vremenskogperioda od trenutka žetve do trenutka prodaje roda i koristiće se za berzanskerobe, kao prvi korak ka uspostavljanju sistema terminske trgovine poljoprivrednimproizvodima.
Drugom grupom obuhvatiće se strukturne mere, kao što su podrškainvesticijama, ruralnom razvoju, uvođenju standarda, unapređenju zemljišta, zaštitiživotne okoline i očuvanju biodiverziteta.
Podrška investicijama u poljoprivredi povećavaće se u narednetri godine kroz agrarni budžet RS i kroz predpristupne fondove EU, a odnosićese na nadoknadu dela troškova za nabavku poljoprivredne opreme i mehanizacijekoja može najviše doprineti rastu profitabilnosti i konkurentnosti poljoprivredneproizvodnje, kao i za podršku podizanju novih zasada voća i vinograda.
Programima ruralnog razvoja podsticaće se unapređenje proizvodnjei plasmana, jačanje seoske infrastrukture i diverzifikacija ruralne ekonomije,razvoj i promocija ruralnih oblasti, zaštita životne sredine i seoskih predela.
Nacionalnim programom za poljoprivredu razradiće se uslovii namena kratkoročnog i dugoročnog kreditiranja poljoprivrednika. Kratkoročnikrediti manjeg iznosa i sa kraćim rokom otplate usmeravaće se za nabavku semena,đubriva, stočne hrane i obavljanje proizvodnje. U periodu od 2007. do 2010. godineobezbeđivaće se kratkoročni krediti za registrovane poljoprivredne proizvođače,a iznos kredita zavisiće od veličine gazdinstva. Dugoročni krediti usmeravaćese u nabavku poljoprivredne opreme i mehanizacije koja se ne može isplatiti krozjedan proizvodni ciklus. Agrarnim budžetom obezbeđivaće se sredstva koja će bitiplasirana kroz banke registrovanim poljoprivrednim proizvođačima na vremenskiperiod od 5 godina, uz grace period od 1 do 3 godine, a iznos kredita kretaćese od 5.000 do 200.000 evra. Mere podrške odnosiće se i na investicije za unapređenjestočarstva i izgradnju skladišnih kapaciteta.
Mere agrarne politike definisaće se prema podeli domaćinstavana komercijalna koja su konkurentna na tržištu i nekomercijalna koja su lociranau područjima sa otežanim uslovima za razvoj poljoprivrede, uključujući i staračkadomaćinstva koja nisu spremna za tržišno poslovanje. Nekomercijalna gazdinstvaimaće pravo na finansijsku podršku, pod uslovom da su registrovana.
Agrarni budžet će se stalno prilagođavati tako da se sredstvaza subvencije postepeno smanjuju do potpunog ukidanja, dok će se sredstva zaregresiranje inputa, skladištenje i sredstva za strukturne podrške povećavati.
Radi povećanja konkurentnosti i izgradnje održivog i efikasnogpoljoprivrednog sektora, nastaviće se izgradnja institucija u oblasti poljoprivredekoje će biti u funkciji lakšeg prilagođavanja tržišnom načinu privređivanja iuslovima koji vladaju u EU, a obuhvatiće unapređenje savetodavnih službi, istraživanjau poljoprivredi i tržišni informacioni sistem u poljoprivredi (STIPS).
Donošenje zakona o poljoprivredi proizlazi iz potrebe da sesistematizuju i definišu ciljevi poljoprivredne politike, oblici državnih podsticajau poljoprivredi i ruralnim područjima, uslovi za ostvarivanje prava na državnepodsticaje, korisnici državnih podsticaja, registar poljoprivrednih gazdinstava,evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi, kao i nadzor nad sprovođenjem ovogzakona. Ovim zakonom omogućiće se transparentnost u vođenju poljoprivredne politike,jer će način i njeni mehanizmi biti poznati nosiocima poljoprivrednih aktivnostipreko nacionalnog programa koji se donosi za tri godine unapred. Osnivanjem upraveza agrarna plaćanja uspostavio bi se jedinstven sistem nadzora od strane resornogministarstva nad utvrđivanjem prava na državne podsticaje, njihovom realizacijomi kontrolom namenskog korišćenja državnih podsticaja. Novi zakon predviđa i formiranjepoljoprivredne komore i poljoprivrednog saveta, koji će uključiti poljoprivrednikeu donošenje važnih odluka u vezi sa agrarnom politikom.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu usaglašen je sa propisimazemalja EU i predstavlja realizaciju Strategije poljoprivrede Srbije. Ovim zakonomotklonjeni su nedostaci i ograničenja koji onemogućavaju planiranje, zaštitu,uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Bliže je regulisana zaštitapoljoprivrednog zemljišta u odnosu na osnovne postavke uređene propisima o zaštitiživotne sredine, zatim uvođenje sistema mera za uređenje poljoprivrednog zemljištau postupku komasacije i melioracije, korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnojsvojini i drugim oblicima svojine i uvođenje informacionog sistema o poljoprivrednomzemljištu Republike Srbije. Zakon, takođe, reguliše upravljanje zemljištem udržavnoj svojini i uređenje inspekcijskog nadzora, a iznosi novčanih kazni usaglašenisu sa propisom kojim je uređen iznos kazni. Ovim zakonom se obrazuje i Upravaza poljoprivredno zemljište, kao organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede koji će obavljati vrlo složene poslove.
Poslovi Uprave će se odnositi na okončanje procesa transformacijepoljoprivrednog zemljišta iz društvenog u državno i privatno vlasništvo i upravljanjezemljištem u državnoj svojini, kao i na uređenje inspekcijskog nadzora.
Uprava za poljoprivredno zemljište biće osposobljena za poslovevođenja centralnog registra poljoprivrednog i šumskog zemljišta, arondacije,otuđenja i zamene zemljišta, davanja saglasnosti za promenu namene zemljišta,uvođenja sistema plaćanja tržišne zakupnine za sve korisnike.
Radi pripreme za integraciju u zajedničku poljoprivrednu politikuEU definisaće se agrarna politika usmerena na stvaranje potrebne strukture komercijalnihgazdinstava, koja podrazumeva ukrupnjavanje gazdinstava i pružanje podrške mladimproizvođačima. Subvencionisanje ovih proizvođača vršiće se iz agrarnog budžeta,pri čemu će svaki proizvođač imati svoj namenski račun tako da se istovremenona taj način obezbeđuje i kontrola trošenja sredstava budžeta. Za nekomercijalnagazdinstva definisaće se posebne mere agrarne politike koje će imati izraženijisocijalni karakter. Izvršiće se značajne promene u sektoru namirnica, kao štosu mleko, šećer i voće i povrće. Doneće se strategija razvoja prerađivačkog sektora,kojom će se definisati pravci razvoja pojedinačnih grana, pri čemu će prioritetimati proizvodi koji su konkurentni na svetskom tržištu i koji zadovoljavajustandarde EU.
Institucionalno će se urediti poljoprivredno tržište, kakobi se napustila robna razmena i barter trgovina kroz razvoj tržišta kredita iizražavanje cena u ugovorima. Kroz razvoj poljoprivrednog tržišta osiguraće seuvođenje standarda bezbednosti hrane, smanjenje rizika od bolesti biljaka i životinjai sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza.
Politika cena poljoprivrednih proizvoda zasnivaće se na pravilimaSTO, a podrška poljoprivrednom sektoru prilagodiće se pravilima STO kroz ukidanjeintervencija na tržištu. Pri tome, članstvo u STO podrazumeva tarifikaciju svihpostojećih tarifnih linija, prilagođavanje ovih tarifa na dozvoljeni minimum,smanjenje nivoa domaće podrške direktno povezane sa proizvodnjom i smanjenjedo potpunog ukidanja izvoznih subvencija.
Prilagođavanje domaće agrarne politike zajedničkoj poljoprivrednojpolitici EU odvijaće se kroz nekoliko faza. Pretpostavke za prvu fazu su pristupanjeSTO, okončanje registracije poljoprivrednih gazdinstava, završetak privatizacijeu agrokompleksu i smanjenje robne razmene na minimalni nivo. Druga faza pretpostavljada je Srbija postala kandidat za člana EU i podrazumeva već izgrađene mehanizmeplaćanja koji su u skladu sa mehanizmima u EU, delimično izgrađeno tržište zemljišta,kreditiranje inputa i proizvoda. Treća faza je pristupanje zajedničkoj poljoprivrednojpolitici EU, što pretpostavlja funkcionisanje sistema finansiranja kroz direktnaplaćanja po hektaru odvojeno od proizvodnje, kao i funkcionisanje sistema podsticanjaruralnog razvoja.
Kroz izgradnju tržišta kredita uspostaviće se sistem kratkoročnihkredita za finansiranje proizvodnje i prodaje, sistem srednjoročnih kredita zanabavku osnovnih sredstava i sistem dugoročnih kredita za kupovinu zemljišta.U sistemu tržišta kredita kroz donošenje zakona o javnim skladištima stvorićese zakonska i institucionalna osnova da se na osnovu robnog zapisa koristi kratkoročnikredit.
Institucije koje će u procesu reforme pružati podršku poljoprivrednomsektoru su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, institucijeveterinarske i fitosanitarne kontrole i kontrole hrane, sistem tržišnih informacija,različite baze podataka, registar poljoprivrednih gazdinstava, istraživačke,obrazovne i savetodavne institucije. Pristupiće se reorganizaciji istraživačkihinstitucija, obrazovnog sistema i savetodavnih službi, sa ciljem da njihova aktivnostbude u funkciji komercijalnih gazdinstava radi povećanja njihove konkurentnosti.
Posebne aktivnosti usmeriće se na harmonizovanje veterinarskih,fitosanitarnih i sanitarnih standarda sa međunarodnim standardima, uključujućii standarde EU. Doneće se strategija za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolui kontrolu hrane i uspostaviti agencija za laboratorije, registar gazdinstava,biljne pasoše i sistem obeležavanja životinja, sa ciljem da se zaštiti zdravljeljudi od bolesti koje potiču od hrane i životinja, štetnih uticaja pesticida,veterinarskih lekova i aditiva za hranu. Radi uspostavljanja efikasnog sistemakontrole u svim fazama izmeniće se sistem overavanja i mehanizam finansiranja.
Zadružni sektor reformisaće se u skladu sa načelima ICA-e istandardima EU na bazi novog zakona o zadrugama i nove strategije razvoja zadrugarstva,pri čemu će prioritetne aktivnosti biti usmerene na rešavanje problema vlasništvanad imovinom zadruga, uz osnivanje centra za podršku zadrugarstvu.
Definisaće se osnove politike ruralnog razvoja, uz prethodnodefinisanje ruralnih područja, što podrazumeva obavljanje kategorizacije po EUmodelu o manje povoljnim područjima za proizvodnju. Saglasno tome, kreiraće semere agrarne politike koje će imati za cilj podsticanje ekoloških usluga, radnoangažovanje poljoprivrednog stanovništva u nepoljoprivrednim delatnostima, obezbeđenjepomoći oblastima koje nisu pogodne za bavljenje poljoprivredom i promovisanjekvaliteta hrane, viših standarda i dobrobiti životinja. Dugoročne mere ruralnograzvoja podrazumevaju smanjenje troškova proizvodnje, poboljšanje kvaliteta proizvoda,očuvanje i poboljšanje životne sredine, ispunjavanje uslova higijene i dobrobitiživotinja i podsticanje raznolikosti u poljoprivrednim aktivnostima. U okvirupomoći ciljevima ruralnog razvoja obezbediće se podrška modernizaciji objekatai mašina na poljoprivrednom dobru, obuka u oblasti novih poljoprivrednih tehnikai zanata, pomoć u izgradnji novih objekata za preradu hrane, pomoć u plasmanu,renoviranje sela i ruralnih objekata i pomoć mladim poljoprivrednicima da podignusvoja gazdinstva.
Veterinarstvo. Predlogom zakona o veterinarstvu na sasvim novnačin i sa novim pristupom reguliše se oblast zdravstvene zaštite životinja,dobrobit životinja, zaštita ljudi od zaraznih bolesti koje se sa životinja mogupreneti na ljude i unapređuje se proizvodnja proizvoda životinjskog porekla iproizvodnja bezbedne hrane životinjskog porekla. U sastavu zakona je i listazaraznih bolesti životinja sačinjena po preporukama Međunarodne organizacijeza zaštitu zdravlja životinja, a po čijim smernicama će se pratiti i sprečavatipojava i širenje zaraznih bolesti životinja. Uvodi se i sistem kontrole na graničnimprelazima po međunarodnim standardima na osnovu procene rizika prilikom uvozaživih životinja, proizvoda i hrane životinjskog porekla.
Zakonom o veterinarstvu propisaće se upis u registar objekataza uzgoj i držanje životinja i objekata za proizvodnju proizvoda životinjskogporekla, uključujući i hranu životinjskog porekla. Obaveza obeležavanja i evidentiranjaživotinja doprinosi boljoj kontroli u prometu životinja i sprečavanju ilegalnetrgovine, što je veoma važno u kontroli zaraznih bolesti, njihovom sprečavanjui širenju.
Uvođenje viših standarda za izvozne objekte omogućiće da seproizvodi iz Srbije izvoze na tržište EU, a propisanim veterinarsko sanitarnimnadzorom naša veterinarska služba će biti lako prepoznata kao garant za kvalitetdomaćeg proizvoda.
Ribarstvo. Gajenje, ulov, zaštita i promet riba i ostalih životinjakoje žive u vodi regulisaće se zakonom o ribarstvu. Odredbe ovog zakona odnosićese na ribolovne vode u kojima je riba prirodni resurs i kao takav državna svojina,osim ribe u ribnjacima, poluribnjacima, kavezima u ribolovnoj vodi i ograđenimili pregrađenim delovima ribolovne vode za gajenje riba, koja je svojina vlasnikaobjekta za gajenje ribe. Osnovni ciljevi koji treba da se ostvare donošenjemzakona o ribarstvu su: održivo upravljanje ribarskim resursima, gajenje ribana principima održivog razvoja, očuvanje i zaštita ribljeg fonda, utvrđivanjeuslova za promet riba, efikasan nadzor i pooštrena kaznena politika.
Šumarstvo. Osnovni ciljevi šumarske politike zasnivaće se nastrategiji razvoja šumarstva, koja je u pripremi i odnosiće se na očuvanje iunapređenje stanja šuma i razvoj šumarstva kao privredne grane, imajući u vidunjen mogući doprinos ekonomskom razvoju. Prioritetne aktivnosti biće usmerenena održivo gazdovanje šumama u državnoj svojini kroz njihovo očuvanje, unapređenjei povećanje, kao i stvaranje efikasnog sistema podrške privatnim vlasnicima šuma.Strategijom razvoja šumarstva Republike Srbije definisani su opšti razvojni ciljevišumarskog sektora Srbije i mere za postizanje tih ciljeva. Osnovni cilj Strategijeje očuvanje i unapređenje stanja šuma i razvoj šumarstva kao privredne grane.Za postizanje ovog cilja potrebno je:
- u skladu sa Strategijom i važećim propisima podržavati različiteoblike vlasništva nad šumom, uz obezbeđenje jednake pravne zaštite;
- postepeno uvoditi sistem kvaliteta u sektoru šumarstva; zbogtoga je jedan od prioriteta Uprave za šume proizvodnja šumskog semena i sadnogmaterijala odgovarajućih vrsta;
- podržavati i štititi sprovođenje održivog gazdovanja šumskimresursima, što podrazumeva njihovo racionalno korišćenje i zaštitu;
- obezbediti trajne finansijske mehanizme i prilagoditi poreskupolitiku potrebi za unapređenje stanja šuma i za aktiviranje svih potencijalašuma i razvoja sektora šumarstva;
- pronaći optimalan nivo decentralizacije upravljanja i gazdovanjašumama;
- obezbediti aktivno učešće u međunarodnim vladinim i nevladinimorganizacijama i programima, a posebno u pripremi i implementaciji globalnihi rezolucija evropskih procesa;
- organizaciono i kadrovski ojačati institucije za sprovođenjeStrategije razvoja šumarstva, uz efikasno sankcionisanje protivzakonitih radnjivezanih za šume;
- unaprediti saradnju sa sektorima srodnim šumarstvu;
- pokrenuti aktivnosti na izradi nacionalnog plana za razvojsektora šumarstva.
Povećanje doprinosa šumarskog sektora ekonomskom i društvenomrazvoju Republike Srbije planira se kroz sledeće mere:
- pružanje pomoći za pošumljavanje zemljišta na kom je ekonomskii ekološki opravdano gajiti šumu (degradirana zemljišta, napuštena poljoprivrednazemljišta, neobrasla šumska zemljišta, itd.);
- uspostavljanje efikasnog sistema zaštite šuma od štetnihbiotičkih i abiotičkih činilaca, bespravnih seča, protivpravnih zauzeća, bespravnegradnje i ostalih protivpravnih radnji, kao i sistema za praćenje zdravstvenogstanja i vitalnosti šuma u skladu sa UN/ECE i EU metodologijom;
- podizanje i održavanje optimalnog kvaliteta i gustine šumskihsaobraćajnica, kao i pomoćne infrastrukture (kuće, odmorišta itd);
- osnivanje i razvoj udruženja privatnih vlasnika šuma u ciljujačanja njihovih sposobnosti za realizaciju održivog gazdovanja šumama i primenunaučnih i stručnih saznanja;
- pokretanje istraživanja o ulozi šuma u ublažavanju problemaenergetskog bilansa zemlje, čime se stvaraju preduslovi za aktiviranje međunarodnihfondova za unapređenje korišćenja biogoriva; stimulisaće se potrošnja drvetakao energetskog goriva i omogućiti rešavanje problema šuma u kojima je ogrevnodrvo glavni proizvod;
- unapređenje održivog gazdovanja šumama u zaštićenim prirodnimdobrima, zasnovano na usklađenom razvoju ekološke, ekonomske, socijalne i kulturnefunkcije šuma, a u skladu sa usaglašenim i prihvaćenim međunarodnim standardima;
- očuvanje, realno unapređenje, održivo korišćenje i valorizacijabiodiverziteta šuma;
- očuvanje i unapređenje genetskog potencijala, brojnosti ikvaliteta populacija divljači primenom odgovarajućih mera planiranja, gazdovanjai kontrole;
- stvaranje održivog i ekonomski efikasnog sektora drvne industrijekoja će biti konkurentna na svetskom tržištu;
- obrazovanje odgovarajućih stručnih kadrova za sektor šumarstva;
- podsticanje primenjenih multidisciplinarnih istraživanja,razvoj tehnologija u šumarstvu i unapređenje kapaciteta u istraživačkim institutima;
- uspostavljanje i ojačavanje međunarodne saradnje na globalnomi regionalnom nivou u svim aspektima šumarstva i srodnim oblastima, zasnovanena ravnopravnosti i nacinalnim interesima.
Vodoprivreda. Radi efikasnijeg upravljanja vodnim resursimadoneće se nacionalna strategija razvoja vodoprivrede, sa ciljem da se uspostavinova struktura vodoprivrede. To podrazumeva podelu nadležnosti između ministarstvakoje će biti zaduženo za planove, analitiku, inspekcijske poslove i međunarodnusaradnju i Republičke direkcije za vode, čija će nadležnost biti investicionaizgradnja, održavanje objekata od javnog i opšteg interesa (kanal I i II reda)i odbrana od poplava, dok će se na regionalnom nivou formirati regionalne direkcijekoje će imati servisnu ulogu. Posebnim zakonom utvrdiće se način finansiranjau oblasti vodoprivrede.
Prioriteti u upravljanju vodama u naredne tri godine su:
- donošenje nacionalnih propisa iz oblasti voda i njihovo usklađivanjesa standardima, tehnologijom i propisima EU; u usklađivanju centralno mesto zauzimasistem Direktiva EU kojim se predviđa da sve zemlje EU sačine vodni plan do 2009.godine, a implementiraju ga do 2015. godine; naša zemlja treba da ovaj plan uradido 2009. godine, a implementaciju plana da izvrši u skladu sa ukupnim mogućnostimadržave, ali i zahtevima EU;
- usklađivanje politike sektora voda sa ostalim sektorskimpolitikama, zbog neusaglašenosti postojećeg Zakona o vodama sa mnogobrojnim drugim,u međuvremenu donetim zakonima i drugim propisima;
- donošenje planskih dokumenata (vodna osnova, planovi upravljanjavodama, plan razvoja sektora voda) u skladu sa zahtevima okvirne Direktive ovodama EU, u kojima će se definisati prioritetni projekti od državnog značajai utvrditi nosioci, izvori sredstava, modeli finansiranja i dinamika realizacije;realizacijom planiranih razvojnih projekata obezbedio bi se bolji kvalitet vodosnabdevanja,povećanjem količina voda za ove namene na 1,5 m3/s;
- proširenje i jačanje institucionalnih kapaciteta, što podrazumevajačanje kapaciteta državne uprave i restrukturiranje javnih vodoprivrednih preduzeća,formiranje novih tela sa savetodavnom funkcijom i funkcijom uključenja javnostiu problematiku upravljanja vodama, uspostavljanje regulatorne funkcije za standardizacijuvodoprivrednih preduzeća i komunalnih preduzeća za vodosnabdevanje i kanalisanjenaselja;
- unapređenje sistema monitoringa površinskih i podzemnih vodai ostalih parametra od značaja za upravljanje vodama;
- revitalizacija postojećih i izgradnja novih objekata i sistemaza navodnjavanje i odvodnjavanje i zaštita od spoljnih voda; revitalizacijompostojećih i izgradnjom novih uređaja za prečišćavanje otpadnih voda povećaobi se kvalitet životne sredine; izgradnjom objekata za zaštitu od poplava povećaobi se stepen zaštite gradova i naselja pored velikih vodotokova, dok bi se antierozionimradovima obezbedila veća zaštita akumulacija i drugih objekata; u oblasti hidromelioracijeplanira se najpre revitalizacija postojećih, a tek potom izgradnja novih objekatai sistema.
Najveća investiciona ulaganja očekuju se u oblasti vodosnabdevanja,uključujući i regionalne sisteme i izgradnju kanalizacione mreže i postrojenjaza prečišćavanje otpadnih voda, što čini oko 80% ukupno projektovanih ulaganja.Ostala ulaganja odnose se na izgradnju vodne infrastrukture u oblasti zaštiteod štetnog dejstva voda i hidromelioracija.
Osnovni ciljevi saobraćajne politike u naredne tri godine bićepovećanje obima i kvaliteta saobraćajnih usluga i efikasnosti svih vidova saobraćajai celog saobraćajnog sistema, povećanje njegove konkurentske sposobnosti i racionalizacijasaobraćajnih mreža u skladu sa principom održivosti. Time će se stvoriti usloviza povećanje brzine na glavnim železničkim i drumskim pravcima i smanjenje potrošnjeenergije u saobraćaju i stope nezgoda na putevima, što će omogućiti da se domaćasaobraćajna preduzeća intenzivnije uključe u međunarodne transportne tokove.Uz to, preduzimaće se mere za povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja i zaštituživotne sredine od nepovoljnog uticaja saobraćaja radi obezbeđenja održivog razvoja.
Za ostvarivanje ovih ciljeva doneće se strategija razvoja saobraćajnogsistema sa operativnim akcionim planovima razvoja. Strategijom će se utvrditiciljevi razvoja i opšti i posebni uslovi privređivanja po granama saobraćaja.Uz to, ubrzaće se uspostavljanje novog zakonodavnog i regulatornog okvira u skladusa direktivama, propisima, odlikama i sporazumima EU za pojedine grane saobraćaja.Time će se stvoriti uslovi za nastavak revitalizacije železničke i putne infrastrukture,povećanje bezbednosti u saobraćaju, poboljšanje kvaliteta saobraćajnih uslugai uvođenje međunarodnih propisa i standarda u sve vrste saobraćaja.
Akcionim planovima za saobraćaj obezbediće se harmonizovanjepropisa kojima je regulisana ova oblast sa propisima EU, donošenjem zakona oprevozu putnika u drumskom saobraćaju, prevozu tereta u drumskom saobraćaju,prevozu opasnih materija, putevima, bezbednosti saobraćaja na putevima, unutrašnjojplovidbi, vazduhoplovnom saobraćaju, obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnihodnosa u vazdušnom saobraćaju. Nastaviće se proces usaglašavanja domaćih tehničkihpropisa i standarda sa međunarodno priznatim sistemima kvaliteta u pružanju usluga,organizaciji rada i poslovanja i obuci kadrova.
Polazeći od strategije razvoja saobraćajne mreže EU u narednetri godine nastaviće se, uz finansijsku podršku EU, rehabilitacija i rekonstrukcijaglavnih saobraćajnih mreža, izgradnja putne i železničke infrastrukture krozSrbiju, kao i povećanje plovnosti Dunava i Save. U vezi sa tim, izradiće se studijska,projektna i tenderska dokumentacija za više projekata na modernizaciji saobraćajnemreže u Srbiji, kao što su čišćenje Dunava i otklanjanje uskih grla na panevropskomkoridoru 7, kao važnom plovnom putu, rekonstrukcija i povećanje kapaciteta železničkogkoridora 10, povećanje kapaciteta drumskog koridora 10. Pri tome, evropski prioritetće imati izgradnja auto puta Beograd - južni Jadran i rekonstrukcija barske pruge.Ispitaće se opravdanost izgradnje autoputa od Pančeva do Temišvara. Na lokalnimnivoima prioriteti će biti sređivanje komunalnih puteva. Radi ostvarivanja tihciljeva obezbediće se dugoročno stabilni izvori finansiranja.
Intenziviraće se proces restrukturiranja javnih preduzeća -JAT Airways, Aerodrom Beograd, PTT Srbija, ŽTP - Beograd u kojima je završenapredprivatizaciona faza. Programi restrukturiranja treba da obezbede razdvajanjefunkcije upravljanja infrastrukturom od funkcije transporta i povezanih usluga.
U drumskom saobraćaju prioritet je rehabilitacija starih kolovozana magistralnim i regionalnim putevima, rekonstrukcija i rehabilitacija mostovai stabilizacija održavanja puteva i mostova na višem nivou. Posebna pažnja posvetićese mostovima, tunelima, klizištima i nestabilnim bočnim stranama u klisuramai usecima, njihovoj rehabilitaciji i održavanju, kao i povećanju nivoa bezbednosti.Prioriteti su izgradnja auto-puta Horgoš-Požega i Niš-Dimitrovgrad, izgradnjaobilaznice oko Beograda i mostova kod Beške i Ostružnice. Za dobijanje novihinostranih kredita i davanje koncesija predložiće se i promovisati deonice Koridora10, kao i zaključivanje sporazuma o partnerstvu javnog i privatnog sektora.
U naredne tri godine nastaviće se sa tehničko-tehnološkom modernizacijomželezničke infrastrukture i železničkih voznih sredstava To se, pre svega, odnosina elektrifikaciju pruga, koja će doprineti boljem i stabilnijem poslovanju železnice(Projekat obnove železnice I finansiran od strane EBRD i Projekat obnove železniceII). Za ove namene koristiće se sredstva međunarodnih finansijskih-organizacijau iznosu od 140 mil. EUR, i to 60 mil. EUR za vozna sredstva i 80 mil. EUR zainfrastrukturu na železnici.
U skladu sa međunarodnim sporazumima i obavezama Srbije i drugihdunavskih zemalja, posebna pažnja će se posvetiti rehabilitaciji unutrašnjihplovnih puteva, obezbeđenju čišćenja, produbljivanja i signalizacije, kao i njihovomredovnom održavanju. To podrazumeva izgradnju odgovarajuće infrastrukture, kapacitetai opreme u lukama, kao i njihovu povezanost sa mrežom puteva i pruga.
Stvaraće se uslovi za šire uvođenje kombinovanog železničko-drumsko-rečnogtransporta. Ratifikovanim AGTC sporazumom (Evropski sporazum o važnim međunarodnimpravcima kombinovanog transporta i vezanim instalacijama) omogućava se sistemskipristup rekonstrukciji, izgradnji i opremanju železničkih pruga od najvećeg međunarodnogznačaja, terminala za kombinovani transport, graničnih prelaza i ostale infrastrukture.Ovim sporazumom izraženo je opredeljenje za razvoj kombinovanog transporta, čimesu stvoreni preduslovi za privlačenje međunarodnih finansijskih organizacijapo pitanju zajmova i donacija u oblasti transportne infrastrukture i pratećihpostrojenja.
Nakon završenog restrukturiranja Javnog preduzeća JAT Airways,sa brojem zaposlenih koji će ostati u kompaniji produktivnost rada će se povećatii približiti standardnim vrednostima međunarodnog aviosaobraćaja. Prioritetnizadaci ove kompanije u naredne tri godine su smanjenje troškova poslovanja, formiranjemodernog menadžmenta koji će moći da se prilagodi promenama i povećanje investicionihulaganja, pre svega u obnavljanje i modernizaciju avio flote. Proces obnove floteodvijaće se postepeno, sukcesivnom zamenom postojeće flote novim avionima odgovarajućegkapaciteta, u skladu sa definisanim dimenzionisanjem kompanije prema razvojnimplanovima saobraćaja.
Javni gradski prevoz je važan faktor mobilnosti putnika, zbogčega su povećanje kapaciteta i nivoa kvaliteta usluga, efikasno regulisanje transportnihtokova, povećanje bezbednosti, modernizacija voznog parka i restrukturiranjepreduzeća koja se bave javnim prevozom prioritet u razvoju ovog vida saobraćaja.Zainteresovanim prevoznicima obezbediće se slobodan pristup saobraćajnoj infrastrukturii uslovi za postupnu privatizaciju delova procesa prevoza i infrastrukture.
Ubrzanje reforme u oblasti saobraćaja omogućiće i projektimeđunarodnih organizacija: Projekat obnove železničkog mosta između Erduta iBogojeva dobijanjem donacija od Vlade Kraljevine Belgije i Vlade Kraljevine Norveške;bilateralni sporazumi u železničkom i kombinovanom transportu sa Republikom Bugarskomi Republikom Hrvatskom; multilateralni sporazumi o železničkom i kombinovanomtransportu.
Polazeći od uloge i značaja koji poštanski saobraćaj ima zadruštveno-ekonomski razvoj doneće se strategija razvoja poštanskog saobraćajado 2010. godine. Strategija je važan dokument za razvoj poštanskog saobraćaja,imajući u vidu nedovoljno sistemsko regulisanje ove delatnosti i njen komunikativno-distributivniznačaj. Strateški ciljevi reforme poštanskog saobraćaja su: liberalizacija poštanskogtržišta radi unapređenja kvaliteta usluga i sniženja cena za krajnje korisnike;restrukturiranje javnog preduzeća Pošte Srbije do kraja 2008. godine, na osnovuakcionog plana Vlade, u pravcu izgradnje tržišno orijentisanog preduzeća kojeće poslovati u skladu sa evropskim standardima; definisanje mehanizama za održavanjeuniverzalne usluge (obaveza da se svim korisnicima obezbedi kvalitetna univerzalnapoštanska usluga, koja se obavlja neprekidno i po pristupačnim cenama na celojteritoriji zemlje). Reforma poštanskog saobraćaja podrazumeva: donošenje planarazvoja kvaliteta usluga kroz utvrđivanje standarda usluga i harmonizaciju nacionalnogpoštanskog sistema sa međunarodnom mrežom; formiranje agencije za poštanske usluge;izgradnju i početak rada glavnog poštanskog centra radi podmirenja tražnje zapoštanskim uslugama; razvoj novih usluga iz oblasti poštanskih finansijskih usluga,elektronskih poštanskih usluga, usluga osiguranja i dr.
7.6. Telekomunikacije i radio-difuzija
Osnovni ciljevi politike u oblasti telekomunikacija u periodu2007 - 2009. godine su stvaranje uslova za povećanje obima i kvaliteta telekomunikacionihusluga i profitabilno i efikasno funkcionisanje telekomunikacionih podsistemai podizanje njihove konkurentske sposobnosti. Za ostvarivanje tih ciljeva donećese strategija razvoja telekomunikacija sa ciljem da se na srednji rok obezbediliberalizacija tržišta telekomunikacija za sve učesnike, poboljša kvalitet uslugai zaštite korisnici.
Doneće se zakoni i zakonske regulative za oblast telekomunikacija.Saglasno Zakonu o telekomunikacijama osnovana je Republička agencija za telekomunikacije(RATEL), kao nezavisno regulatorno telo za oblast telekomunikacija. Njenim formiranjemstvoreni su uslovi za liberalizaciju telekomunikacionog tržišta i efikasnijukonkurenciju. Planom namene radio-frekvencijskih opsega, stvoreni su uslovi zaefikasno i ekonomično korišćenje radio-frekvencijskog spektra. Ovaj dokumentje od izuzetnog značaja za liberalizaicju telekomunikacionog tržišta i za ekonomičnoupravljanje radio-frekvencijskim spektrom. Usvojenim Planom raspodele frekvencija/lokacijaza terestričke analogne FM i TV radiodifuzne stanice za teritoriju RepublikeSrbije stvoreni su uslovi da se postojeće stanje u oblasti radiodifuzije uskladisa zakonskom regulativom, što doprinosi stabilnosti i značajno će uticati naostvarivanje prihoda od korišćenja frekvencija.
Nastaviće se liberalizacija tržišta usluga fiksne i mobilnetelefonije i izmeštanje regulatorne funkcije sa države na Agenciju za telekomunikacije,povezivanje telekomunikacionih sistema sa sistemima drugih zemalja, realna alokacijafrekvencija, uz efikasno upravljanje i kontrolu, u skladu sa zakonskom regulativom.
Strategija razvoja radio-difuzije u Republici Srbiji do 2013.godine, koja je povezana i usklađena sa ostalim razvojnim strategijama i prilagođavanjezakonskog i regulatornog okvira utvrđenog Zakonom o telekomunikacijama i Zakonomo radiodifuziji, predstavlja osnovu za ubrzani razvoj tržišta telekomunikacionihusluga i razvoj telekomunikacione infrastrukture. Uz to, doneće se strategijarazvoja telekomunikacija u periodu od 2006. do 2010. godine kojom će se definisatiprioriteti u razvoju telekomunikacija, a akcionim planom razvoja telekomunikacijautvrdiće se vremenski okviri za njihovu realizaciju. U takvom okruženju obezbedićese rast učešća telekomunikacionih usluga u BDP i unapređenje univerzalnog servisa.
Osnovni prioriteti politike razvoja telekomunikacija su bržirazvoj telekomunikacionih mreža uz postepen prelazak sa klasičnih komutiranihmreža za prenos govora na paketske mreže za raznovrsne usluge, obezbeđenje univerzalnogservisa, povećanje digitalizacije fiksne telekomunikacione mreže, jačanje kapacitetajavnog radiodifuznog servisa, racionalno korišćenje radio-frekvencijskog spektra,privatizacija određenog broja elektronskih medija, rebalans tarifnog sistema,liberalizacija tržišta telekomunikacionih usluga i podsticanje razvoja infrastruktureu nerazvijenim područjima. Novim regualatornim okvirom obezbediće se primenanajsavremenijih tehnoloških rešenja i dostupnost pogodnosti tih rešenja korisnicimausluga.
Posebna pažnja posvetiće se primeni savremenih tehnologijai razvoju savremenih mreža dodelom odgovarajućih licenci i uvođenjem digitalneradiodifuzije, konvergenciji mreža i usluga, razvoju infrastrukture za brzi pristupinternetu, privatizaciji u ovom sektoru, tarifnoj politici i jačanju konkurencije,upravljanju radio-frekvencijskim spektrom, numeraciji i adresiranju u ovoj oblasti,sigurnosti i bezbednosti ovog sektora, jačanju kompetencija u institucijama telekomunikacionogsektora, harmonizaciji zakonskog i regulatornog okvira sa propisima EU.
Radi ubrzanog razvoja telefonije inteziviraće se investicionaulaganja u razvoj i digitalizaciju javne fiksne telekomunikacione mreže sa ciljemdostizanja proseka EU, što podrazumeva uspostavljanje nove troškovno orijentisanecenovne politike, kao i uravnoteženje lokalne, nacionalne i međunarodne tarife.U tom cilju posebna pažnja posvetiće se privatizaciji fiksne i mobilne telefonijei obezbeđivanju investicija u razvoj telekomunikacija.
Osnovni ciljevi u korišćenju kablovskog distributivnog sistema(KDS) su stvaranje uslova za uključenje što većeg broja korisnika KDS, sređivanjestanja uz obavezu rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih KDS kao savremenih,dvosmernih mreža, otvorenost KDS mreža za pristup svih zainteresovanih davalacausluga, sprečavanje monopola, otvorenost tržišta za poslovanje različitih KDSoperatora i obezbeđenje pune zaštite korisnika.
Posebne aktivnosti usmeriće se na razvoj satelitskih komunikacijakao važnog segmenta ukupnog telekomunikacionog i informacionog sistema zemlje,liberalizaciju i uređenje tržišta satelitskih komunikacija i obezbeđivanje puneusaglašenosti sa važećim evropskim i svetskim standardima i preporukama.
Unutrašnja trgovina u naredne tri godine unaprediće se u skladusa Strategijom i politikom razvoja trgovine, koja je usmerena na promenu strukturetrgovine i trgovinske mreže, obezbeđenje trgovinskog kapitala, internacionalizacijutrgovine, specifičnosti regionalnog razvoja trgovine, zaštitu potrošača, izgradnjumodernog trgovinskog menadžmenta i marketinga i unapređenje elektronske trgovine.
Unapređenje unutrašnjeg robnog prometa i integrisanje domaćetrgovine u evropske i svetske tokove podrazumeva poštovanje pravila o konkurenciji,zaštitu prava intelektualne, industrijske i komercijalne svojine, primenu postupkajavnih nabavki, primenu tehničkih standarda i propisa usklađenih sa evropskim,jačanje infrastrukture kvaliteta (standardizacija, metrologija, akreditacija),zaštitu potrošača, unapređenje veterinarske i fitosanitarne kontrole, primenupropisa o kvalitetu i bezbednosti hrane i pravila o hemikalijama, tehničko iorganizaciono unapređenje tržišne inspekcije.
U procesu pristupanja STO i pridruživanja EU, polazeći od strategijei politike razvoja trgovine, nastaviće se liberalizacija trgovine, stvaranjepovoljnijeg institucionalnog ambijenta, instrumenata i mehanizama tržišnog ponašanjakoji će biti u funkciji privlačenja i angažovanja stranih investicija i kojiće doprineti smanjenju udela sive ekonomije u sektoru trgovine. Intervencijedržave odnosiće se samo na ograničavanje monopola i neravnoteža u snazi pojedinihučesnika u lancima snabdevanja.
Razvoj trgovine u naredne tri godine biće usmeren na ubrzanoširenje mreže domaćih trgovinskih preduzeća na nova geografska tržišta, postizanjeuravnoteženog regionalnog i urbanog razvoja primerenog razvijenim tržišnim privredama,intenziviranje tehnološkog razvoja trgovine i njenu ubrzanu informatičku opremljenost,povezivanje trgovine sa domaćim proizvođačima i sa stranim strateškim partnerimai legalizaciju trgovine. Posebna pažnja posvetiće se izgradnji nove strukturetrgovine i trgovinske mreže, podizanju nivoa njihove koncentracije, izgradnjimodernih institucija trgovine (hipermarket centri, šoping centri, cash and carrycentri u veleprodaji, diskontni centri), razvoju svih oblika elektronske trgovine,intenziviranju uključivanja srpskih trgovinskih kompanija u globalna strateškapartnerstva.
Unapređenje unutrašnjeg robnog prometa podrazumeva ubrzavanjeprocesa privatizacije trgovine, restrukturiranje velikih trgovinskih sistema,razvijanje finansijskih i robnih tržišta i organizacionu i poslovnu transformacijutrgovinskih preduzeća u pravcu povećanja njihove specijalizacije, izgradnje organizacionihsistema, povećanja profesionalizacije menadžmenta i uspostavljanje i funkcionisanjeinstitucija, kao što su antimonopolska komisija, agencija za razvoj trgovinei trgovinskog preduzetništva, agencija za trgovinsku infrastrukturu i razvojnovih maloprodajnih institucija, agencija za razvoj elektronske trgovine, agencijai glavni inspektor za zaštitu potrošača, nezavisni centar za istraživanje trgovinei organizacija potrošača.
Zakonodavni okvir koji je formiran donošenjem Zakona o cenama,Zakona o zaštiti potrošača, Zakona o zaštiti konkurencije i Zakona o oglašavanjuomogućiće unapređenje i stvaranje stabilnog i snabdevenog tržišta, a time i efikasnijetržišne privrede. Doneće se i zakon o trgovini kojim će se urediti celokupanpromet robe i usluga i ponašanje učesnika u prometu, u skladu sa standardimaEU. Osnovni cilj je da se obezbedi stabilno i snabdeveno tržište, uz što manjeintervencije države. U skladu sa zakonom o trgovini formiraće se direkcija zaunapređenje trgovine, koja će obavljati poslove u vezi sa dodelom nacionalnogznaka i vodiće registar proizvođača i onih koji pružaju usluge a koji imaju pravoda koriste nacionalni znak. Zakonom će se, takođe, urediti efikasniji sistemzaštite privrednih subjekata, što će doprineti pravnoj sigurnosti u poslovanju.Osim toga, zakon će urediti i način kupovine poljoprivrednih proizvoda, pojedinevrste trgovine, kao što su daljinska trgovina, trgovina ličnim nuđenjem i aukcijskatrgovina. Doneće se i zakon o elektronskoj trgovini, kako bi se obezbedila obimnijai kvalitetnija ponuda robe za domaće i strano tržište, veća zaposlenost i višistepen kvalifikacione strukture zaposlenih u trgovini, veći devizni priliv ipovećanje direktnih i indirektnih budžetskih prihoda. Zakonodavni okvir kojimse reguliše oblast trgovine zaokružiće se donošenjem zakona o robnim rezervamai zakona o robnim berzama.
Radi unapređenja konkurentnosti turističke privrede, povećanjadeviznog priliva od turizma, povećanja obima domaćeg turističkog prometa i rastazaposlenosti u turizmu Vlada je usvojila Strategiju razvoja turizma RepublikeSrbije, kojom je, na bazi analize stanja turističke ponude Republike, definisanavizija razvoja turizma. Doneće se i akcioni plan za sprovođenje predloženih merasa definisanim rokovima i odgovornostima.
Strategija razvoja turizma doprineće stvaranju povoljnije slikeo Srbiji u svetu, dugoročnoj zaštiti prirodnih i kulturnih resursa, poboljšanjukvaliteta života i zaštiti turističkih potrošača, u skladu sa propisima EU. Ciljje da se poveća atraktivnost destinacija i da se uspostavi efikasan marketingkako bi destinacije postale konkurentne na svetskom turističkom tržištu. Tomeće doprineti povećanje produktivnosti i primena inovativnih rešenja u korišćenjuresursa (rada, fizičkog i finansijskog kapitala, zemljišta). Uspostaviće se efikasansistem upravljanja destinacijama, koji podrazumeva upravljanje potencijalom rastai unapređenje mera za privlačenje investitora, radi postizanja održivog rasta.Na osnovu Zakona o turizmu i Strategije razvoja turizma i donošenjem drugih propisakoji regulišu oblast turizma (zakon o banjama i strategija brendiranja) stvorićese uslovi za privatizaciju državnih turističkih preduzeća, renoviranje turističkihobjekata, unapređenje turističkog menadžmenta i marketinga i poboljšanje turističkeponude.
Politika razvoja turizma usredsrediće se na gradski turizam,uključujući kružna putovanja, kongresni i druge vidove poslovnog turizma, zdravstveniturizam (banje, rezervati prirode), rekreativni turizam, manastirski turizam,ruralni turizam i sl. U skladu sa Zakonom o turizmu formiraće se finansijskainstitucija za podsticanje razvoja i promociju turizma. Sredstva će se obezbeđivatipretežno iz turističke naknade i boravišne takse, donacija, zajmova i kreditaiz zemlje i inostranstva. Sredstva će se koristiti za finansiranje izrade integralnihprograma razvoja turizma i komplementarnih delatnosti turističkih regija, programarazvoja posebnih vidova turizma i strategije promocije turizma, planova zaštitei održivog korišćenja turističkih prostora. Ova finansijska institucija učestvovaćei u finansiranju izgradnje turističke infrastrukture, izgradnje, rekonstrukcijei opremanja smeštajnih kapaciteta i pratećih objekata u turizmu, stručnog osposobljavanjakadrova za rad u oblasti turizma, aktivnosti nacionalne turističke organizacije,teritorijalnih i lokalnih turističkih organizacija, prioritetnih investicionihfondova.
Formiraće se agencija za razvoj turizma sa ciljem unapređenjai razvoja turizma, a koja će obavljati: regulatorne poslove (rezervacija prostoraod značaja za turizam, proglašavanje turističke regije, kategorizacija turističkihmesta, ugostiteljskih objekata, licenciranje turističkih agencija, planiranje,organizovanje i kontrola rada javnih preduzeća, agencija i ustanova u oblastiturizma); poslove strateškog planiranja i razvoja (predlaganje, izrada i realizacijastrategije razvoja turizma u redovnim vremenskim intervalima; izrada i realizacijaplana marketinga i plana konkurentnosti; izrada i realizacija master planovapojedinih turističkih područja); poslove razvoja partnerstva javnog i privatnogsektora i realizaciju pojedinačnih razvojnih projekata; poslove izrade kompletaplanova razvoja turizma, studija izvodljivosti, master planova, investicionihi poslovnih planova za pojedine turističke destinacije ili vidove turizma; posloveplaniranja i razvoja turističkih proizvoda i razvoja turističkih informacionihsistema.
U skladu sa Zakonom o turizmu formiraće se kongresni biro kojiće funkcionisati u sklopu Turističke organizacije Srbije, sa zadatkom da organizuje,koordinira i razvija zajedničke aktivnosti javnog sektora turističke i ostaleprivrede, koja raspolaže mogućnostima za unapređivanje kongresnog turizma u Srbiji.Osnovaće se fond za kreditiranje malih i srednjih turističkih preduzeća, kojiće funkcionisati po principu revolvinga. Fond će odobravati kredite po stimulativnimuslovima.
Radi podsticanja razvoja turizma preduzimaće se mere za unapređenjeturističke infrastrukture na bazi povećanja kapitalnih ulaganja svih zainteresovanihinvestitora za turizam i ugostiteljstvo, posebno privatnog sektora. Posebna pažnjaposvetiće se izradi programa i projekata postavljanja turističke signalizacijena teritoriji Republike. Formiraće se savremena baza podataka i izgradiće seposebna metodologija obračuna turističke potrošnje radi praćenja različitih turističkihkomponenti, u skladu sa Evropskim satelitskim knjigovodstvom.
U skladu sa Akcionim planom Vlade za realizaciju prioritetaiz Evropskog partnerstva u naredne tri godine preduzimaće se mere za tehničkoi organizaciono unapređenje rada inspekcijske službe u oblasti turizma, premastandardima EU. To će doprineti podizanju kvaliteta ugostiteljskih i turističkihusluga, suzbijanju nelegalnog rada u oblasti turizma i ugostiteljstva i unapređenjuturističke i ugostiteljske ponude.
Primena Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o strateškojproceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu,Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kojisu u skladu sa zakonodavstvom i praksom EU i međunarodnim iskustvima u oblastizaštite životne sredine, započeta je u 2005. godini.
Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanjaživotne sredine doneti su: Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu popunjavanjazahteva za izdavanje integrisane dozvole, kao i druga pitanja od značaja za podnošenjezahteva; Pravilnik o sadržini i izgledu integrisane dozvole.
Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine doneti su: Uredbao stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune; Pravilniko obrascu službene legitimacije inspektora za zaštitu životne sredine; Pravilniko vrsti opreme i sadržini i izgledu oznake inspektora za zaštitu životne sredine;Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije za ispitivanjeotpada; Naredba o proglašavanju stanja ugroženosti životne sredine na prostoruHemijske industrije "Župa" AD, Kruševac i u njenoj okolini; Uredbao vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje životnesredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade; Uredbao merilima i uslovima za povraćaj, oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknadeza zagađivanje životne sredine; Uredba o zaštiti Specijalnog rezervata prirode "Venerinapadina"; Uredba o zaštiti Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej- Carska bara"; Uredba o zaštiti Predela izuzetnih odlika "Šargan -Mokra Gora"; Uredba o zaštiti Spomenika prirode "Stopića pećina".
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu direktnose primenjuje. Na osnovu tog zakona doneti su svi izvršni propisi. Polazeći odZakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Uredbe o utvrđivanju Liste projekataza koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevatiprocena uticaja na životnu sredinu doneti su: Pravilnik o sadržini zahteva opotrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studijeo proceni uticaja na životnu sredinu; Pravilnik o sadržini studije o proceniuticaja na životnu sredinu; Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javneknjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnusredinu; Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticajana životnu sredinu; Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnojraspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu.
Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanjaživotne sredine doneti su sledeći propisi: Uredba o vrstama aktivnosti postrojenjaza koje se izdaje integrisana dozvola; Uredba o sadržini programa mera prilagođavanjarada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima; Uredba o kriterijumimaza određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kaoi za određivanje graničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli; Pravilniko sadržini i načinu vođenja registra izdatih integrisanih dozvola.
Usvojen je okvir strategije uvođenja čistije proizvodnje uRepublici Srbiji.
Narodnoj skupštini su dostavljeni: Predlog zakona o ribarstvu,Predlog zakona o upravljanju otpadom; Predlog zakona o zaštiti vazduha; Predlogzakona o izmeni Zakona o zaštiti životne sredine; Predlog zakona o zaštiti odnejonizujućih zračenja.
Nacrti zakona koji su u proceduri pribavljanja mišljenja nadležnihorgana su: Zakon o zaštiti prirode; Zakon o održivom korišćenju i zaštiti ribljegfonda; Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini; Zakon o sprovođenju Konvencijeo zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i onjegovom uništavanju; Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti.
Nacrti zakona u finalnoj fazi izrade su: Zakon o upravljanjuhemikalijama; Zakon o biocidima; Zakon o zaštiti i unapređivanju zelenih površina,zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu i zakon o geologiji.
Propisi u fazi izrade su: pravilnik o postupku i uslovima dodelepriznanja i nagrada za dostignuća u oblasti zaštite životne sredine; pravilniko uslovima koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije za ispitivanje otpada;pravilnik o načinu i uslovima za unošenje i gajenje autohtonih divljih biljnihi životinjskih vrsta; pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev zaizvoz i uvoz ugroženih vrsta divlje flore i faune (CITES) po članu 28. stav 5.Zakona o zaštiti životne sredine; pravilnik o uslovima i postupku za dobijanjeprava na korišćenje ekološkog znaka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkogznaka za proizvode, procese i usluge; program usklađivanja obaveza pojedinihprivrednih grana sa odredbama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja.
U planu je priprema podzakonskih akata iz oblasti ribarstva,kao i većeg broja uredbi iz oblasti zaštite prirode.
U narednom periodu planirano je donošenje i usvajanje strateškihplanova javnih preduzeća nacionalni parkovi "Đerdap", "Tara" i "Šarplanina" za period 2006-2008. godina, srednjoročnih programa zaštite i razvojapodručja nacionalnih parkova za period 2006-2010. godina za nacionalne parkove "Kopaonik", "Đerdap" i "Fruškagora", programa poslovanja javnih preduzeća nacionalni park "Đerdap", "Tara", "Šarplanina", "Kopaonik" i "Fruška Gora", kao i većeg brojaakcionih planova iz oblasti zaštite prirode.
Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine - Uprava za zaštituživotne sredine je focal point za praćenje i sprovođenje Konvencije o biološkojraznovrsnosti i shodno tome kao nadležno ministarstvo zaduženo je za informisanjeo sprovođenju Konvencije o biodiverzitetu.
Globalni fond za finansiranje zaštite životne sredine - GEFodobrio je finansiranje izrade projekta Nacionalna strategija i akcioni planoviočuvanja biodiverziteta u SCG, čiji je osnovni cilj da omogući SCG da pripremirepubličke strategije i akcione planove zaštite biodiverziteta i nacionalni izveštajo implementaciji Konvencije o biodiverzitetu u SCG.
U narednom periodu pripremiće se nacionalni akcioni plan zaštiteživotne sredine, akcioni plan za upravljanje otpadom, akcioni plan za upravljanjehemikalijama i zaštitu od udesa, akcioni plan za zaštitu vazduha i klimatskeuslove, akcioni plan za zaštitu od zračenja, akcioni plan za smanjenje uticajaindustrije na životnu sredinu, akcioni plan za zaštitu od buke i vibracija iakcioni plan za zaštitu eko-sistema, šuma i zaštićenih oblasti.
Sa ciljem razvoja moderne politike zaštite životne sredineu Republici Srbiji i racionalnog rešavanja prioritetnih problema u toj oblastiVlada je usvojila Nacionalni program zaštite životne sredine. U 2006. godiniočekuje se izrada i usvajanje nacrta nacionalne strategije održivog korišćenjaprirodnih resursa (vezana je za odobrenje pomoći EU preko EAR).
Finansiranje Nacionalnog programa zaštite životne sredine (NPZŽS),zajedno sa izgradnjom institucionalnih kapaciteta i uspostavljanjem efikasnogsistema finansiranja, predstavljaće najveći izazov za implementaciju. FinansiranjeNPZŽS je usko povezano sa reformama politike zaštite životne sredine, naročitosa uspostavljanjem efikasnog i decentralizovanog sistema finansiranja u oblastiživotne sredine i unapređenja infrastrukture u oblasti životne sredine i sistemamonitoringa.
Procena troškova za NPZŽS u narednom periodu sastoji se odukupnih troškova neophodnih za implementaciju, na osnovu obračuna troškova pojedinačnihmera i procene troškova neophodnih za implementaciju ciljeva i reforme srednjoročnepolitike, zasnovane na projektovanim podacima i komparativnim troškovima u zemljamacentralne Evrope. Ukupni troškovi za NPZŽS obuhvataće i troškove za institucijeu oblasti životne sredine, kao i troškove sistema monitoringa i operativne troškoveinfrastrukture u oblasti životne sredine (prikupljanje i odlaganje otpada, prikupljanjei tretman otpadnih voda i dr.). Međutim, ukupni troškovi za sistem zaštite životnesredine pokrivaju veliki broj projekata koji su planirani iz ove oblasti, izuzimajućiNPZŽS.
U periodu implementacije NPZŽS (2006-2009) povećavaće se postepenotroškovi. Razlog za to je što se kratkoročna faza implementacije fokusira naizgradnju pravnog, finansijskog i sistema monitoringa i izveštavanja o sistemuzaštite životne sredine, pri čemu se ne podrazumevaju investiciona ulaganja.Troškovi investicionog tipa tokom tog perioda vezani su, uglavnom, za crne tačkei postojeće projekte koji su u toku. Troškovi za sistem zaštite životne sredineobuhvataju aktivnosti koje su direktno povezane sa unapređenjem životne sredine,ali takođe obuhvataju sektorske aktivnosti koje donose koristi za životnu sredinu,a čija glavna svrha nije zaštita životne sredine (transportna infrastruktura,tretiranje voda za piće i dr.). U početku udeo investicionih troškova biće većiod udela operativnih troškova. Međutim, sa povećanjem broja završenih infrastrukturnihprojekata u oblasti sistema zaštite životne sredine (postrojenja za tretman otpadnihvoda, deponije, postrojenja za reciklažu, sistem monitoringa i dr) operativnitroškovi postepeno će rasti.
Procenat ukupnih troškova za NPZŽS zavisiće od godišnje stopeekonomskog rasta u Srbiji. Iskustva novih država članica EU iz centralne Evropepokazuju da su njihovi troškovi u oblasti životne sredine bili oko 1,5%-2,5%BDP u periodu pre pristupanja EU. Imajući u vidu to, očekuje se da će udeo troškovaza životnu sredinu u BDP Srbije, uzimajući prosečnu stopu ekonomskog rasta, dostićiu srednjoročnom periodu nivo od 1,4% BDP. Takođe, očekuje se da će i EU u vidupomoći učestvovati u finansiranju sistema zaštite životne sredine u Srbiji.
Procena troškova zaštite životne sredine u Srbiji pokazujeda degradacija životne sredine prouzrokuje troškove privredi na godišnjem nivouod oko 3,5% BDP. Najveći deo je prouzrokovan zagađenjem vazduha (55% ukupnihtroškova), zagađenjem vode (22% ukupnih troškova) i upravljanjem otpadom (11%ukupnih troškova). Implementacija NPZŽS dovešće do značajnog smanjenja zagađenjaživotne sredine, a time i do značajne uštede domaćoj privredi.
Procena je da će najveći udeo u ukupnim troškovima za NPZŽSimati sektor energetike i rudarstva (26%), vodoprivrede (15%) i transporta -troškovi direktno povezani sa unapređenjem životne sredine (9%). Transportnitroškovi koji su indirektno povezani sa sistemom zaštite životne sredine (obilaznice,poboljšanje javnog prevoza i dr.) čine 22% ukupnih troškova za NPZŽS.
Procenjuje se da će glavni investicioni radovi u sektoru upravljanjaotpadom biti izgradnja sanitarnih deponija (prosečno 14,5 mil. evra godišnje).Za sanaciju postojećih smetlišta, prema procenama, potrebno je više od 2 mil.evra godišnje, a za upravljanje medicinskim otpadom više od 1 mil. evra godišnje.
Osnovni pravci institucionalnih reformi regionalnog razvojau naredne tri godine biće usmereni na smanjenje regionalnih neravnomernosti,racionalno korišćenje faktora razvoja svih područja, suzbijanje tendencije prekomerneurbane koncentracije privrednih aktivnosti i stanovništva. Cilj izgradnje regionalneinstitucionalne infrastrukture je efikasna, konkurentna i socijalno odgovornadržava. Primaran zadatak je donošenje Strategije regionalnog razvoja Srbije iZakona o podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja Srbije kojim će se definisatiosnovne institucije i mehanizmi podsticanja ravnomernog regionalnog razvoja,kao i kriterijumi za određivanje područja pomoći.
Regionalna razvojna politika vodiće se na osnovu strategijeregionalnog razvoja Srbije, što podrazumeva koordinaciju između Vlade i lokalnihsamouprava, sa ciljem integrisanja dugoročne regionalne politike u ukupnu razvojnupolitiku zemlje. Strategija regionalnog razvoja Srbije definisaće ciljeve, politikui mere usklađene sa strategijom privrednog razvoja Srbije i drugim sektorskimstrategijama i prostornim planom Srbije, sa ciljem unapređenja regionalnog razvoja.Strategija regionalnog razvoja biće osnova za pripremanje regionalnih razvojnihprograma, koji će biti usklađeni sa sektorskim razvojnim programima za koje suodgovorna nadležna ministarstva. Ključnu ulogu u sprovođenju strategije regionalnograzvoja imaće nova institucija koja bi prevashodno bila u funkciji smanjenjaregionalnih neravnomernosti.
Aktivna regionalna politika biće usmerena na otklanjanje regionalnihneravnomernosti u stepenu razvijenosti koje predstavljaju jedan od najkompleksnijihrazvojnih problema. Regionalna polarizacija od 2000. godine je sve izraženija,što pokazuje koeficijent varijacije nacionalnog dohotka po stanovniku, koji sesa 0,407 u 2000. godini povećao na 0,499 u 2004. godini.
Tokom devedesetih godina, kao posledica duboke ekonomske krizei početkom 2000-ih godina sa procesom tranzicije, stvorena su pored tradicionalnonerazvijenog juga Srbije i Stare Raške i nova područja nerazvijenosti (IstočnaSrbija, delovi centralne Srbije, regionalni centri rudarstva i tradicionalneindustrije). Uz to, nastavljena je tendencija demografskog pražnjenja ruralnihi nerazvijenih područja Srbije.
Jedan od razloga sve većih regionalnih neravnomernosti izmeđupojedinih područja Srbije je neizgrađenost institucionalnog okvira za ravnomernijiregionalni razvoj. Zbog institucionalnog vakuma (nepostojanja zakona o regionalnomrazvoju, strategije regionalnog razvoja, posebne finansijske institucije, regionalnihrazvojnih agencija), država nije na celovit i planski način utvrdila dugoročnarešenja za razvoj pojedinih područja, kao što su opštine na jugu Srbije, područjeStare Raške i stari industrijski centri sa rastućim ekonomskim, socijalnim ipolitičkim tenzijama.
Regionalna politika Srbije usredsrediće se na zaustavljanješirenja regionalnih razlika, a zatim na postepeno smanjivanje regionalnih razlika.Ovaj cilj se može ostvariti metodom policentričnog razvoja, odnosno decentralizovanograzvoja koji podrazumeva: ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti;racionalno korišćenje faktora razvoja svih područja na osnovu tržišnih kriterijuma;suzbijanje tendencije prekomerne urbane koncentracije privrednih aktivnosti istanovništva.
Uporedo sa izgradnjom regionalnih institucija utvrdiće se isprovoditi efikasne mere koje podstiču ekonomsku aktivnost i zapošljavanje unerazvijenim područjima. U tom cilju nastaviće se sa primenom podsticajnih fiskalnihmera i usmeravanjem dela sredstava Republičkog fonda za razvoj pod posebno povoljnimuslovima u nerazvijena područja Srbije. Pored toga, prilikom izgradnje i modernizacijeputne i ostale infrastrukture biće uključena i regionalna komponenta. Nacionalnaslužba za zapošljavanje posebnu pažnju i sredstva za aktivne mere zapošljavanjausmeriće ka manje razvijenim područjima. Radi povećanja kapaciteta nerazvijenihpodručja pružaće se razni oblici tehničke pomoći. Pripremiće se razvojni planovi,stimulisati kadrovi za rad u nerazvijenim područjima, formirati preduzetničkiinkubatori u saradnji sa lokalnim zajednicama. Inostrani krediti za razvojneprojekte i donatorski programi više nego do sada usmeriće se u nerazvijena područja.Deo donatorskih sredstava upotrebiće se za finansijsku podršku mikrokreditimapreko banaka i nekomercijalnih institucija u razvoj nerazvijenih područja Srbije.
Tabela 37. Obračunati iznos transfera za 2007. godinu
u 000 din. | |||||||||
R. | OPŠTINA- GRAD | TRANSFERI za2007. GODINU | |||||||
Za ujednačavanje | Opšti transfer | Kompenzacionitransfer | Tranzicioni | Umanjenje | SVEGA | ||||
I deo | II deo | za porez na | za porez na zarade | ||||||
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
A) | GRADOVI | ||||||||
1 | Beograd | 0 | 1.568.380 | 0 | 5.525.771 | 3.314.991 | 0 | -2.313.061 | 8.096.082 |
2 | Kragujevac | 0 | 179.464 | 72.484 | 37.864 | 279.208 | 211.483 | 0 | 780.502 |
3 | Niš | 0 | 246.250 | 100.871 | 256.040 | 444.012 | 0 | 0 | 1.047.172 |
4 | Novi Sad | 0 | 311.379 | 0 | 650.944 | 657.132 | 0 | -328.261 | 1.291.195 |
| Svega gradovi | 0 | 2.305.473 | 173.355 | 6.470.620 | 4.695.343 | 211.483 | -2.641.322 | 11.214.952 |
B) | OPŠTINE | ||||||||
1 | Ada | 0 | 23.375 | 9.117 | 0 | 23.293 | 11.004 | 0 | 66.790 |
2 | Aleksandrovac | 39.293 | 36.988 | 14.363 | 0 | 23.371 | 0 | 0 | 114.015 |
3 | Aleksinac | 60.869 | 69.335 | 26.882 | 0 | 50.441 | 0 | 0 | 207.527 |
4 | Alibunar | 24.708 | 34.418 | 12.912 | 0 | 20.098 | 0 | 0 | 92.138 |
5 | Apatin | 0 | 37.012 | 14.479 | 84.245 | 42.949 | 13.205 | 0 | 191.889 |
6 | Aranđelovac | 0 | 52.841 | 21.068 | 0 | 80.035 | 0 | 0 | 153.945 |
7 | Arilje | 4.593 | 26.078 | 10.108 | 12.285 | 26.664 | 0 | 0 | 79.728 |
8 | Babušnica | 27.813 | 25.441 | 9.332 | 0 | 13.959 | 0 | 0 | 76.546 |
9 | Bajina Bašta | 19.697 | 41.103 | 15.599 | 0 | 24.528 | 0 | 0 | 100.928 |
10 | Batočina | 3.799 | 15.112 | 5.801 | 0 | 12.101 | 0 | 0 | 36.813 |
11 | Bač | 0 | 22.436 | 8.444 | 0 | 17.982 | 0 | 0 | 48.862 |
12 | Bačka Palanka | 0 | 67.237 | 26.382 | 0 | 85.112 | 0 | 0 | 178.731 |
13 | BačkaTopola | 0 | 47.929 | 18.476 | 0 | 46.554 | 0 | 0 | 112.958 |
14 | Bački Petrovac | 0 | 16.983 | 6.664 | 0 | 18.664 | 43.146 | 0 | 85.457 |
15 | Bela Palanka | 18.833 | 24.167 | 8.931 | 0 | 14.679 | 0 | 0 | 66.610 |
16 | BelaCrkva | 19.614 | 26.786 | 10.212 | 0 | 18.898 | 0 | 0 | 75.511 |
17 | Beočin | 0 | 19.055 | 7.461 | 0 | 21.074 | 0 | 0 | 47.590 |
18 | Bečej | 0 | 49.745 | 19.479 | 0 | 54.919 | 0 | 0 | 124.143 |
19 | Blace | 21.172 | 19.331 | 7.304 | 0 | 10.083 | 0 | 0 | 57.890 |
20 | Bogatić | 66.226 | 36.624 | 14.182 | 8.492 | 20.827 | 0 | 0 | 146.350 |
21 | Bojnik | 34.160 | 17.730 | 6.686 | 345 | 8.252 | 0 | 0 | 67.173 |
22 | Boljevac | 31.135 | 32.368 | 11.610 | 0 | 10.609 | 0 | 0 | 85.722 |
23 | Bor | 73.223 | 69.827 | 27.099 | 4.457 | 71.733 | 0 | 0 | 246.338 |
24 | Bosilegrad | 21.108 | 21.844 | 7.787 | 0 | 7.884 | 0 | 0 | 58.623 |
25 | Brus | 21.466 | 30.632 | 11.325 | 0 | 12.194 | 0 | 0 | 75.617 |
26 | Bujanovac | 65.609 | 50.803 | 19.763 | 0 | 35.877 | 0 | 0 | 172.052 |
27 | Valjevo | 0 | 107.697 | 42.590 | 16.483 | 150.811 | 2.617 | 0 | 320.198 |
28 | Varvarin | 25.348 | 23.814 | 9.231 | 1.565 | 9.769 | 0 | 0 | 69.726 |
29 | Velika Plana | 12.059 | 47.801 | 18.886 | 13.126 | 42.635 | 0 | 0 | 134.508 |
30 | Veliko Gradište | 10.986 | 26.151 | 10.054 | 7.967 | 11.903 | 0 | 0 | 67.061 |
31 | Vladimirci | 28.983 | 25.419 | 9.708 | 1.063 | 10.743 | 0 | 0 | 75.917 |
32 | Vladičin Han | 40.537 | 29.352 | 11.225 | 0 | 25.416 | 0 | 0 | 106.530 |
33 | Vlasotince | 62.580 | 37.382 | 14.662 | 1.787 | 25.919 | 0 | 0 | 142.330 |
34 | Vranje | 0 | 102.302 | 40.447 | 0 | 142.562 | 0 | 0 | 285.311 |
35 | Vrbas | 0 | 50.913 | 20.290 | 0 | 80.794 | 0 | 0 | 151.998 |
36 | Vrnjačka Banja | 0 | 30.532 | 12.217 | 0 | 37.459 | 2.056 | 0 | 82.265 |
37 | Vršac | 0 | 68.115 | 26.405 | 0 | 100.165 | 0 | 0 | 194.686 |
38 | Gadžin Han | 21.458 | 16.234 | 5.970 | 0 | 14.263 | 0 | 0 | 57.925 |
39 | Golubac | 7.741 | 16.868 | 6.177 | 0 | 6.877 | 0 | 0 | 37.664 |
40 | Gornji Milanovac | 0 | 62.423 | 24.168 | 0 | 69.887 | 0 | 0 | 156.477 |
41 | Despotovac | 42.568 | 36.491 | 13.692 | 0 | 20.882 | 0 | 0 | 113.634 |
42 | Dimitrovgrad | 13.721 | 21.034 | 7.696 | 272 | 11.682 | 0 | 0 | 54.406 |
43 | Doljevac | 22.896 | 19.854 | 7.810 | 0 | 12.062 | 0 | 0 | 62.622 |
44 | Žabalj | 12.256 | 33.296 | 12.882 | 0 | 27.712 | 0 | 0 | 86.147 |
45 | Žabari | 26.977 | 17.619 | 6.660 | 2.640 | 5.171 | 0 | 0 | 59.067 |
46 | Žagubica | 28.023 | 29.493 | 10.599 | 410 | 7.305 | 10.986 | 0 | 86.816 |
47 | Žitište | 24.532 | 29.488 | 10.963 | 0 | 19.205 | 0 | 0 | 84.187 |
48 | Žitorađa | 31.047 | 20.445 | 7.871 | 0 | 8.662 | 0 | 0 | 68.024 |
49 | Zaječar | 0 | 83.118 | 32.142 | 0 | 91.616 | 0 | 0 | 206.876 |
50 | Zrenjanin | 0 | 151.302 | 59.887 | 0 | 205.124 | 0 | 0 | 416.313 |
51 | Ivanjica | 56.551 | 55.973 | 20.852 | 0 | 42.727 | 0 | 0 | 176.103 |
52 | Inđija | 0 | 53.370 | 21.207 | 14.149 | 48.783 | 760 | 0 | 138.269 |
53 | Irig | 631 | 16.107 | 6.139 | 0 | 8.047 | 32.745 | 0 | 63.669 |
54 | Jagodina | 23.569 | 76.274 | 30.705 | 0 | 141.012 | 0 | 0 | 271.559 |
55 | Kanjiža | 0 | 34.484 | 13.288 | 0 | 32.164 | 0 | 0 | 79.936 |
56 | Kikinda | 0 | 78.901 | 30.884 | 0 | 100.310 | 0 | 0 | 210.095 |
57 | Kladovo | 0 | 35.134 | 13.210 | 0 | 22.710 | 0 | 0 | 71.055 |
58 | Knić | 29.913 | 23.534 | 8.761 | 0 | 8.369 | 0 | 0 | 70.577 |
59 | Knjaževac | 31.593 | 60.144 | 22.498 | 0 | 36.909 | 0 | 0 | 151.143 |
60 | Kovačica | 20.527 | 33.362 | 12.754 | 0 | 22.866 | 0 | 0 | 89.508 |
61 | Kovin | 18.544 | 48.375 | 18.329 | 0 | 46.489 | 0 | 0 | 131.737 |
62 | Kosjerić | 0 | 20.226 | 7.591 | 0 | 12.688 | 0 | 0 | 40.505 |
63 | Koceljeva | 21.279 | 19.774 | 7.561 | 0 | 10.985 | 0 | 0 | 59.599 |
64 | Kraljevo | 0 | 146.840 | 57.518 | 56.691 | 169.523 | 46.467 | 0 | 477.040 |
65 | Krupanj | 40.116 | 25.427 | 9.696 | 0 | 9.901 | 0 | 0 | 85.140 |
66 | Kruševac | 0 | 141.282 | 56.566 | 0 | 166.905 | 50.619 | 0 | 415.371 |
67 | Kula | 0 | 55.215 | 21.830 | 0 | 65.359 | 0 | 0 | 142.405 |
58 | Kuršumlija | 21.416 | 40.392 | 14.746 | 0 | 20.935 | 0 | 0 | 97.489 |
69 | Kučevo | 24.830 | 33.362 | 12.278 | 0 | 15.636 | 0 | 0 | 86.106 |
70 | Lajkovac | 0 | 20.029 | 7.895 | 0 | 22.287 | 0 | 0 | 50.211 |
71 | Lapovo | 1.444 | 8.922 | 3.601 | 236 | 10.752 | 0 | 0 | 24.956 |
72 | Lebane | 60.432 | 30.162 | 11.642 | 0 | 16.545 | 0 | 0 | 118.782 |
73 | Leskovac | 92.999 | 165.000 | 65.566 | 0 | 174.863 | 0 | 0 | 498.429 |
74 | Loznica | 74.807 | 90.711 | 36.005 | 0 | 93.642 | 363 | 0 | 295.528 |
75 | Lučani | 31.623 | 32.164 | 12.337 | 0 | 21.262 | 0 | 0 | 97.386 |
76 | Ljig | 0 | 19.760 | 7.539 | 0 | 14.598 | 835 | 0 | 42.732 |
77 | Ljubovija | 16.161 | 23.141 | 8.739 | 0 | 14.983 | 0 | 0 | 63.024 |
78 | Majdanpek | 40.556 | 42.007 | 15.407 | 0 | 26.612 | 0 | 0 | 124.582 |
79 | Mali Zvornik | 15.206 | 16.883 | 6.553 | 0 | 13.123 | 0 | 0 | 51.765 |
80 | Mali Iđoš | 0 | 15.947 | 6.140 | 0 | 11.020 | 424 | 0 | 33.531 |
81 | Malo Crniće | 29.104 | 18.613 | 7.022 | 3.571 | 3.979 | 0 | 0 | 62.290 |
82 | Medveđa | 19.912 | 22.347 | 8.090 | 0 | 7.227 | 0 | 0 | 57.576 |
83 | Merošina | 19.850 | 17.411 | 6.680 | 0 | 8.447 | 0 | 0 | 52.388 |
84 | Mionica | 22.884 | 21.776 | 8.289 | 1.807 | 8.241 | 0 | 0 | 62.998 |
85 | Negotin | 32.953 | 63.289 | 23.916 | 1.318 | 39.456 | 0 | 0 | 160.933 |
86 | Nova Varoš | 17.661 | 30.738 | 11.450 | 0 | 21.825 | 0 | 0 | 81.675 |
87 | Nova Crnja | 14.128 | 17.538 | 6.583 | 0 | 8.986 | 0 | 0 | 47.234 |
88 | Novi Bečej | 3.393 | 37.447 | 14.108 | 0 | 26.882 | 0 | 0 | 81.830 |
89 | Novi Kneževac | 0 | 18.847 | 7.108 | 0 | 14.125 | 0 | 0 | 40.080 |
90 | Novi Pazar | 56.613 | 95.400 | 37.752 | 0 | 89.053 | 0 | 0 | 278.818 |
91 | Opovo | 0 | 14.064 | 5.353 | 0 | 6.286 | 0 | 0 | 25.704 |
92 | Osečina | 28.345 | 20.065 | 7.567 | 0 | 7.625 | 0 | 0 | 63.601 |
93 | Odžaci | 11.312 | 40.374 | 15.683 | 0 | 42.265 | 0 | 0 | 109.634 |
94 | Pančevo | 0 | 133.560 | 53.750 | 0 | 230.112 | 72.455 | 0 | 489.876 |
95 | Paraćin | 24.583 | 64.089 | 25.251 | 4.433 | 60.177 | 0 | 0 | 178.532 |
96 | Petrovac | 60.751 | 44.825 | 17.074 | 4.979 | 26.839 | 0 | 0 | 154.468 |
97 | Pećinci | 0 | 31.416 | 11.926 | 0 | 22.350 | 0 | 0 | 65.693 |
98 | Pirot | 0 | 84.591 | 32.393 | 0 | 113.351 | 0 | 0 | 230.335 |
99 | Plandište | 6.081 | 21.167 | 7.955 | 0 | 13.157 | 9.396 | 0 | 57.756 |
100 | Požarevac | 0 | 81.001 | 32.657 | 0 | 145.161 | 0 | 0 | 258.820 |
101 | Požega | 0 | 39.681 | 15.629 | 0 | 33.963 | 2.996 | 0 | 92.269 |
102 | Preševo | 70.758 | 39.327 | 15.427 | 7.823 | 15.805 | 0 | 0 | 149.140 |
103 | Priboj | 47.423 | 39.958 | 15.376 | 0 | 30.801 | 0 | 0 | 133.559 |
104 | Prijepolje | 52.781 | 56.051 | 21.342 | 0 | 38.401 | 0 | 0 | 168.576 |
105 | Prokuplje | 30.587 | 61.430 | 23.634 | 0 | 54.437 | 0 | 0 | 170.088 |
106 | Ražanj | 25.186 | 16.476 | 6.154 | 0 | 4.859 | 0 | 0 | 52.676 |
107 | Rača | 23.996 | 16.350 | 6.237 | 0 | 9.330 | 0 | 0 | 55.913 |
108 | Raška | 0 | 39.587 | 15.055 | 15.464 | 31.359 | 6.320 | 0 | 107.785 |
109 | Rekovac | 31.552 | 21.030 | 7.844 | 0 | 6.411 | 0 | 0 | 66.837 |
110 | Ruma | 0 | 67.142 | 26.450 | 6.218 | 66.242 | 0 | 0 | 166.053 |
111 | Svilajnac | 12.590 | 30.523 | 11.924 | 9.327 | 21.352 | 0 | 0 | 85.716 |
112 | Svrljig | 39.467 | 25.433 | 9.424 | 0 | 15.476 | 0 | 0 | 89.800 |
113 | Senta | 0 | 31.471 | 12.435 | 7.025 | 35.361 | 10.065 | 0 | 96.356 |
114 | Sečanj | 0 | 26.599 | 9.819 | 0 | 14.726 | 106 | 0 | 51.251 |
115 | Sjenica | 62.964 | 48.581 | 17.789 | 0 | 17.212 | 0 | 0 | 146.545 |
116 | Smederevo | 0 | 111.036 | 44.712 | 33.093 | 176.160 | 22.405 | 0 | 387.407 |
117 | Smederevska Palanka | 31.111 | 60.665 | 24.167 | 0 | 58.429 | 0 | 0 | 174.372 |
118 | Sokobanja | 14.993 | 28.284 | 10.571 | 0 | 16.908 | 0 | 0 | 70.756 |
119 | Sombor | 0 | 113.463 | 44.240 | 0 | 132.701 | 16.347 | 0 | 306.751 |
120 | Srbobran | 2.160 | 22.408 | 8.559 | 0 | 16.025 | 0 | 0 | 49.153 |
121 | Sremska Mitrovica | 0 | 96.321 | 38.133 | 0 | 100.894 | 9.916 | 0 | 245.263 |
122 | Sremski Karlovci | 0 | 9.577 | 3.898 | 0 | 6.659 | 48.656 | 0 | 68.789 |
123 | Stara Pazova | 0 | 69.273 | 28.067 | 0 | 89.687 | 5.180 | 0 | 192.207 |
124 | Subotica | 0 | 164.028 | 66.215 | 25.619 | 253.988 | 0 | 0 | 509.850 |
125 | Surdulica | 0 | 34.475 | 12.883 | 0 | 29.687 | 0 | 0 | 77.046 |
126 | Temerin | 0 | 29.258 | 11.738 | 0 | 38.890 | 0 | 0 | 79.886 |
127 | Titel | 0 | 21.047 | 8.062 | 0 | 15.128 | 0 | 0 | 44.237 |
128 | Topola | 31.690 | 30.286 | 11.669 | 2.536 | 17.442 | 0 | 0 | 93.622 |
129 | Trgovište | 10.723 | 14.297 | 5.094 | 0 | 5.211 | 0 | 0 | 35.326 |
130 | Trstenik | 90.042 | 55.245 | 21.845 | 29 | 48.048 | 0 | 0 | 215.208 |
131 | Tutin | 65.637 | 44.709 | 16.742 | 0 | 11.855 | 0 | 0 | 138.942 |
132 | Ćićevac | 11.694 | 12.336 | 4.807 | 2.485 | 10.574 | 0 | 0 | 41.896 |
133 | Ćuprija | 0 | 37.811 | 14.935 | 0 | 39.054 | 0 | 0 | 91.800 |
134 | Ub | 16.001 | 38.921 | 15.010 | 0 | 19.131 | 0 | 0 | 89.064 |
135 | Užice | 0 | 92.914 | 37.366 | 0 | 153.850 | 0 | 0 | 284.130 |
136 | Crna Trava | 1.478 | 9.552 | 3.289 | 0 | 5.537 | 0 | 0 | 19.856 |
137 | Čajetina | 0 | 28.605 | 10.543 | 5.939 | 14.261 | 3.125 | 0 | 62.472 |
138 | Čačak | 0 | 123.632 | 50.110 | 48.669 | 163.507 | 0 | 0 | 385.917 |
139 | Čoka | 5.671 | 19.956 | 7.519 | 0 | 10.097 | 15.164 | 0 | 58.407 |
140 | Šabac | 0 | 129.957 | 51.769 | 30.330 | 146.312 | 0 | 0 | 358.368 |
141 | Šid | 0 | 50.574 | 19.342 | 1.853 | 40.893 | 0 | 0 | 112.662 |
| Svega opštine | 2.613.298 | 6.352074 | 2.467.967 | 438.733 | 6.225.620 | 437.355 | 0 | 18.535.048 |
| UKUPNO | 2.613.298 | 8.657.548 | 2.641.322 | 6.909.353 | 10.920.963 | 648.838 | -2.641.322 | 29.750.000 |
Tabela 38. Uporedni pregled transfera za 2007. godinuobračunat prema BDP - prema dosadašnjoj i novoj metodologiji
u 000 dinara |
R. | OPŠTINA-GRAD | Transferi nabazi: | Razlika | |||
dosadašnjeg BDP | NOVOG BDP | |||||
1 | 2 | 3 | 4 | 5 (4-3) | ||
A) | GRADOVI | |||||
1 | Beograd | 7.195.255 | 8.096.082 | 900.827 | ||
2 | Kragujevac | 741.387 | 780.502 | 39.116 | ||
3 | Niš | 971.625 | 1.047.172 | 75.547 | ||
4 | Novi Sad | 1.089.767 | 1.291.195 | 201.428 | ||
| Svega gradovi | 9.998.034 | 11.214.952 | 1.216.918 | ||
B) | OPŠTINE | |||||
1 | Ada | 63.926 | 66.790 | 2.864 | ||
2 | Aleksandrovac | 111.152 | 114.015 | 2.862 | ||
3 | Aleksinac | 201.226 | 207.527 | 6.301 | ||
4 | Alibunar | 90.058 | 92.138 | 2.080 | ||
5 | Apatin | 184.730 | 191.889 | 7.160 | ||
6 | Aranđelovac | 143.634 | 153.945 | 10.311 | ||
7 | Arilje | 77.238 | 79.728 | 2.490 | ||
8 | Babušnica | 75.134 | 76.546 | 1.412 | ||
9 | Bajina Bašta | 95.734 | 100.928 | 5.194 | ||
10 | Batočina | 35.816 | 36.813 | 996 | ||
11 | Bač | 47.096 | 48.862 | 1.766 | ||
12 | Bačka Palanka | 168.532 | 178.731 | 10.199 | ||
13 | Bačka Topola | 108.245 | 112.958 | 4.713 | ||
14 | Bački Petrovac | 82.945 | 85.457 | 2.511 | ||
15 | Bela Palanka | 64.209 | 66.610 | 2.401 | ||
16 | Bela Crkva | 73.422 | 75.511 | 2.088 | ||
17 | Beočin | 43.985 | 47.590 | 3.605 | ||
18 | Bečej | 117.791 | 124.143 | 6.352 | ||
19 | Blace | 56.209 | 57.890 | 1.681 | ||
20 | Bogatić | 142.997 | 146.350 | 3.353 | ||
21 | Bojnik | 65.873 | 67.173 | 1.300 | ||
22 | Boljevac | 84.927 | 85.722 | 796 | ||
23 | Bor | 239.721 | 246.338 | 6.618 | ||
24 | Bosilegrad | 57.467 | 58.623 | 1.156 | ||
25 | Brus | 73.084 | 75.617 | 2.533 | ||
26 | Bujanovac | 165.998 | 172.052 | 6.054 | ||
27 | Valjevo | 303.385 | 320.198 | 16.813 | ||
28 | Varvarin | 67.497 | 69.726 | 2.229 | ||
29 | Velika Plana | 129.344 | 134.508 | 5.163 | ||
30 | Veliko Gradište | 63.515 | 67.061 | 3.546 | ||
31 | Vladimirci | 73.565 | 75.917 | 2.352 | ||
32 | Vladičin Han | 104.422 | 106.530 | 2.107 | ||
33 | Vlasotince | 138.475 | 142.330 | 3.854 | ||
34 | Vranje | 271.286 | 285.311 | 14.024 | ||
35 | Vrbas | 139.838 | 151.998 | 12.159 | ||
36 | Vrnjačka Banja | 75.286 | 82.265 | 6.979 | ||
37 | Vršac | 180.675 | 194.686 | 14.011 | ||
38 | Gadžin Han | 56.847 | 57.925 | 1.078 | ||
39 | Golubac | 36.457 | 37.664 | 1.206 | ||
40 | Gornji Milanovac | 148.801 | 156.477 | 7.677 | ||
41 | Despotovac | 111.101 | 113.634 | 2.533 | ||
42 | Dimitrovgrad | 50.529 | 54.406 | 3.877 | ||
43 | Doljevac | 60.744 | 62.622 | 1.878 | ||
44 | Žabalj | 82.086 | 86.147 | 4.061 | ||
45 | Žabari | 57.799 | 59.067 | 1.268 | ||
46 | Žagubica | 85.805 | 86.816 | 1.010 | ||
47 | Žitište | 82.806 | 84.187 | 1.382 | ||
48 | Žitorađa | 66.559 | 68.024 | 1.465 | ||
49 | Zaječar | 197.414 | 206.876 | 9.462 | ||
50 | Zrenjanin | 387.584 | 416.313 | 28.729 | ||
51 | Ivanjica | 172.599 | 176.103 | 3.504 | ||
52 | Inđija | 127.047 | 138.269 | 11.223 | ||
53 | Irig | 62.034 | 63.669 | 1.636 | ||
54 | Jagodina | 259.378 | 271.559 | 12.182 | ||
55 | Kanjiža | 75.061 | 79.936 | 4.875 | ||
56 | Kikinda | 193.420 | 210.095 | 16.675 | ||
57 | Kladovo | 65.877 | 71.055 | 5.177 | ||
58 | Knić | 69.407 | 70.577 | 1.170 | ||
59 | Knjaževac | 146.623 | 151.143 | 4.520 | ||
60 | Kovačica | 87.060 | 89.508 | 2.448 | ||
61 | Kovin | 127.863 | 131.737 | 3.874 | ||
62 | Kosjerić | 38.227 | 40.505 | 2.279 | ||
63 | Koceljeva | 57.690 | 59.599 | 1.909 | ||
64 | Kraljevo | 452.240 | 477.040 | 24.799 | ||
65 | Krupanj | 83.273 | 85.140 | 1.867 | ||
66 | Kruševac | 391.780 | 415.371 | 23.591 | ||
67 | Kula | 135.937 | 142.405 | 6.468 | ||
68 | Kuršumlija | 95.609 | 97.489 | 1.880 | ||
69 | Kučevo | 83.663 | 86.106 | 2.444 | ||
70 | Lajkovac | 43.210 | 50.211 | 7.001 | ||
71 | Lapovo | 23.572 | 24.956 | 1.383 | ||
72 | Lebane | 116.257 | 118.782 | 2.525 | ||
73 | Leskovac | 479.571 | 498.429 | 18.857 | ||
74 | Loznica | 285.428 | 295.528 | 10.100 | ||
75 | Lučani | 94.841 | 97.386 | 2.545 | ||
75 | Ljig | 40.801 | 42.732 | 1.930 | ||
77 | Ljubovija | 61.196 | 63.024 | 1.827 | ||
78 | Majdanpek | 122.575 | 124.582 | 2.006 | ||
79 | Mali Zvornik | 49.966 | 51.765 | 1.799 | ||
80 | Mali Iđoš | 31.867 | 33.531 | 1.665 | ||
81 | Malo Crniće | 61.042 | 62.290 | 1.247 | ||
82 | Medveđa | 56.453 | 57.576 | 1.124 | ||
83 | Merošina | 50.795 | 52.388 | 1.592 | ||
84 | Mionica | 60.921 | 62.998 | 2.077 | ||
85 | Negotin | 154.799 | 160.933 | 6.134 | ||
86 | Nova Varoš | 79.779 | 81.675 | 1.896 | ||
87 | Nova Crnja | 45.762 | 47.234 | 1.472 | ||
88 | Novi Bečej | 79.076 | 81.830 | 2.754 | ||
89 | Novi Kneževac | 38.677 | 40.080 | 1.404 | ||
90 | Novi Pazar | 267.666 | 278.818 | 11.152 | ||
91 | Opovo | 24.512 | 25.704 | 1.191 | ||
92 | Osečina | 62.144 | 63.601 | 1.457 | ||
93 | Odžaci | 105.756 | 109.634 | 3.877 | ||
94 | Pančevo | 447.614 | 489.876 | 42.262 | ||
95 | Paraćin | 170.665 | 178.532 | 7.867 | ||
96 | Petrovac | 150.183 | 154.468 | 4.285 | ||
97 | Pećinci | 63.026 | 65.693 | 2.667 | ||
98 | Pirot | 220.215 | 230.335 | 10.120 | ||
99 | Plandište | 56.201 | 57.756 | 1.555 | ||
100 | Požarevac | 238.884 | 258.820 | 19.936 | ||
101 | Požega | 87.762 | 92.269 | 4.508 | ||
102 | Preševo | 144.453 | 149.140 | 4.687 | ||
103 | Priboj | 130.471 | 133.559 | 3.088 | ||
104 | Prijepolje | 165.088 | 168.576 | 3.488 | ||
105 | Prokuplje | 165.391 | 170.088 | 4.697 | ||
106 | Ražanj | 51.671 | 52.676 | 1.004 | ||
107 | Rača | 54.955 | 55.913 | 958 | ||
108 | Raška | 102.628 | 107.785 | 5.157 | ||
109 | Rekovac | 65.908 | 66.837 | 929 | ||
110 | Ruma | 157.184 | 166.053 | 8.868 | ||
111 | Svilajnac | 81.000 | 85.716 | 4.716 | ||
112 | Svrljig | 87.679 | 89.800 | 2.121 | ||
113 | Senta | 91.084 | 96.356 | 5.272 | ||
114 | Sečanj | 49.434 | 51.251 | 1.817 | ||
115 | Sjenica | 143.391 | 146.545 | 3.154 | ||
116 | Smederevo | 366.286 | 387.407 | 21.121 | ||
117 | Smederevska Palanka | 170.111 | 174.372 | 4.261 | ||
118 | Sokobanja | 68.154 | 70.756 | 2.603 | ||
119 | Sombor | 288.612 | 306.751 | 18.139 | ||
120 | Srbobran | 46.290 | 49.153 | 2.863 | ||
121 | Sremska Mitrovica | 229.114 | 245.263 | 16.149 | ||
122 | Sremski Karlovci | 66.671 | 68.789 | 2.118 | ||
123 | Stara Pazova | 178.201 | 192.207 | 14.006 | ||
124 | Subotica | 470.022 | 509.850 | 39.828 | ||
125 | Surdulica | 74.245 | 77.046 | 2.801 | ||
126 | Temerin | 74.247 | 79.886 | 5.639 | ||
127 | Titel | 42.944 | 44.237 | 1.293 | ||
128 | Topola | 90.178 | 93.622 | 3.444 | ||
129 | Trgovište | 35.003 | 35.326 | 323 | ||
130 | Trstenik | 211.322 | 215.208 | 3.886 | ||
131 | Tutin | 135.560 | 138.942 | 3.382 | ||
132 | Ćićevac | 40.718 | 41.896 | 1.178 | ||
133 | Ćuprija | 87.951 | 91.800 | 3.848 | ||
134 | Ub | 81.617 | 89.064 | 7.447 | ||
135 | Užice | 265.059 | 284.130 | 19.071 | ||
136 | Crna Trava | 19.680 | 19.856 | 176 | ||
137 | Čajetina | 56.885 | 62.472 | 5.588 | ||
138 | Čačak | 360.191 | 385.917 | 25.727 | ||
139 | Čoka | 56.763 | 58.407 | 1.644 | ||
140 | Šabac | 333.351 | 358.368 | 25.017 | ||
141 | Šid | 107.981 | 112.662 | 4.681 | ||
| Svega opštine | 17.686.466 | 18.535.048 | 848.582 | ||
| UKUPNO | 27.684.500 | 29.750.000 | 2.065.500 | ||