PRAVILNIKO BITNIM OSOBINAMA I ISPITIVANJU NOVOSTVORENE DOMAĆE SORTE JAGODE, KAO I O OBRADI PODATAKA GODIŠNJIH I ZAVRŠNIH REZULTATA DOBIJENIH NA OGLEDNOM POLJU, ODNOSNO U LABORATORIJI("Sl. glasnik RS", br. 111/2006) |
Ovim pravilnikom bliže se propisuju bitne osobine novostvorene domaće sorte jagode (Fragaria sp.L.) (u daljem tekstu: sorta kandidat), vreme trajanja ispitivanja sorte kandidata i metode za ispitivanje sorte kandidata, kao i obrada podataka godišnjih i završnih rezultata dobijenih na oglednom polju, odnosno u laboratoriji.
II BITNE OSOBINE SORTE KANDIDATA
Sorta kandidat ima povoljnu upotrebnu i proizvodnu vrednost ako u toku ispitivanja određenih bitnih osobina pokaže bolje rezultate u poređenju sa osobinama standardne sorte.
Ispitivanje proizvodne vrednosti sorte kandidata vrši se na osnovu ispitivanja bitnih osobina u poređenju sa osobinama standardne sorte, i to:
1) prinosa;
2) morfoloških osobina ploda:
- mase ploda,
- visine ploda (mm), širine ploda (mm), dužine peteljke ploda (mm);
3) otpornosti na prouzrokovače bolesti i štetočine:
- poljske otpornosti,
- otpornosti u uslovima veštačke inokulacije;
4) otpornosti na niske temperature;
5) fenoloških osmatranja;
6) stepena samooplodnje.
Ispitivanje upotrebne vrednosti sorte kandidata vrši se na osnovu ispitivanja bitnih osobina u poređenju sa osobinama standardne sorte, i to:
1) organoleptičke ocene svežih plodova;
2) transportabilnosti plodova;
3) čuvanja plodova;
4) pogodnosti plodova za smrzavanje i preradu;
5) hemijsko-tehnoloških osobina ploda.
III VREME TRAJANJA ISPITIVANJA
Ispitivanje sorte kandidata vrši se u trajanju od najmanje dve godine u periodu rodnosti.
Ispitivanje iz stava 1. ovog člana može se produžiti određeni broj godina, ako stručna komisija proceni da ima potrebe za tim, radi lakšeg utvrđivanja razlike u proizvodnoj i upotrebnoj vrednosti sorte kandidata i standardne sorte.
IV METODE ISPITIVANJA SORTE KANDIDATA
1. Ispitivanja na oglednom polju, odnosno u laboratoriji
Sorta kandidat se ispituje u mikroogledima kod najmanje dva, optimalno pet izvođača ogleda, od kojih jednog predlaže oplemenjivač sorte ili njegov ovlašćeni zastupnik koji podnosi zahtev za priznavanje sorte kandidata (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Za ispitivanje sorte kandidata može se iskoristiti već postojeći ogled, pod uslovom da je postavljen u skladu sa metodama propisanim ovim pravilnikom i da stručna komisija posle obilaska ogleda odobri postojeći ogled kao odgovarajući za ispitivanje za potrebe priznavanja.
Mikroogledi se izvode po planu "potpuno slučajnog blok sistema" u najmanje tri ponavljanja. Broj biljaka u ponavljanju ne može biti manji od 20.
O ispitivanjima iz stava 1. ovog člana izvođač ogleda Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) dostavlja podatke na Obrascu br. 1. - Podaci o izvođaču ogleda i mikroogledu na kojem se vrši ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti (VCU test) sorte kandidata/registrovanih sorti jagode za priznavanje/Listu preporučenih sorti i podloga, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Kao standardna sorta određuje se najkvalitetnija sorta za dati rejon istog vremena zrenja i namene, pogodna za gajenje u uslovima umereno kontinentalne klime, a koja ima najveću proizvodnu i upotrebnu vrednost za namenu za koju se vrši ispitivanje.
Za ispitivanje sorte kandidata, određuje se jedna od sledećih standardnih sorti svrstanih u grupe prema vremenu zrenja, i to:
1) vrlo rane:
- Faveta,
- Čačanska krupna,
2) rane:
- Marmolada,
- Gorela (Gorella),
- Pokahontas (Pocahontas),
3) srednje rana:
- Elsanta,
- Zenga zengana (Senga sengana),
- Vedensvil 8 (Wadenswill 8),
4) pozna:
- Tardiva di romanja (Tardiva di romagna),
5) stalnorađajuća:
- Humigento (Hummi Gento).
Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako nijedna od standardnih sorti nije odgovarajuća za ispitivanje, može se izabrati prikladna standardna sorta istog vremena zrenja i namene plodova.
Standardna sorta mora biti upisana u Registar sorti voćaka, vinove loze, hmelja i podloga.
Ogled se postavlja na zemljištu pogodnom za gajenje jagode. Pre podizanja mikroogleda zemljište ne sme biti najmanje četiri godine korišćeno za gajenje jagode, maline, krompira, paradajza, paprike, repe, višegodišnjih trava, kukuruza i ostalih kultura iza kojih ostaju prouzrokovači bolesti štetnih za gajenje jagode.
Osnovna obrada, đubrenje i druge mere pripreme zemljišta vrše se u optimalnim rokovima.
Sadnice za mikrooglede sorte kandidata i standardne sorte moraju da budu iste starosti.
Sadnice iz stava 1. ovog člana moraju da budu kvalitetne i nezaražene ekonomski štetnim prouzrokovačima bolesti, štetočinama i virusima. Ako je sadni materijal dobijen primenom postupka in vitro umnožavanjem, podnosilac zahteva o tome obaveštava Ministarstvo.
Priprema sadnog materijala sorte kandidata i standardne sorte vrši se na istovetan način. Sadnice sorte kandidata i standardne sorte moraju da budu zasađene u optimalnom roku pod istim uslovima, i to: isto vreme sadnje, isto rastojanje biljaka i dr.
Agrotehničke, pomotehničke mere i mere zaštite bilja sorte kandidata i standardne sorte u mikroogledu vrše se u isto vreme i na isti način.
2. Ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti (VCU test)
1) Ispitivanje proizvodne vrednosti
Ispitivanje proizvodne vrednosti sorte kandidata vrši se ispitivanjem bitnih osobina iz člana 3. ovog pravilnika u poređenju sa osobinama standardne sorte.
Prinos se utvrđuje merenjem plodova sa svih biljaka pojedinačno za svako ponavljanje (kg/ponavljanju). Na osnovu ovih rezultata izračunava se prinos izražen u:
- kg/bokoru za svako ponavljanje;
- kg/bokoru za ceo mikroogled;
- kg/ha.
Za utvrđivanje mase ploda mere se uzorci od po 20 plodova za svako ponavljanje pojedinačno, koji su uzeti iz svih delova krune i sa svih biljaka. Na osnovu ovih rezultata izračunava se prosečna masa ploda za svako ponavljanje izražena u gr.
Za utvrđivanje visine i širine ploda i dužine peteljke meri se uzorak od ukupno 60 plodova, koji su uzeti ravnomerno iz različitih delova bokora iz mikroogleda sa svih biljaka. Ostale morfološke osobine ploda posmatraju se pri utvrđivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test).
Ispitivanje poljske otpornosti na bolesti vrši se na postojećem mikroogledu kada cilj oplemenjivanja nije povećana otpornost na određenu bolest.
Ocenjivanje intenziteta napada vrši se po skali od jedan do devet, i to:
- ocenom 1 - bez napada,
- ocenom 3 - slab napad,
- ocenom 5 - srednji napad,
- ocenom 7 - jak napad,
- ocenom 9 - vrlo jak napad.
Ispitivanje otpornosti vrši se kod sledećih bolesti:
- Micospharella fragarariae - pegavost lišća jagode,
- Sphaerotheca humilli - pepelnica,
- Botrytis cinerea - siva plesan plodova,
- Viroze,
- Verticillium albo-atrum - uvenuće izdanaka,
- Anthonomus rubi - cvetojed.
Ispitivanja otpornosti u uslovima veštačke inokulacije vrše se na posebnom mikroogledu i posebnom opšte prihvaćenom metodom u uslovima veštačke inokulacije, kada je cilj oplemenjivanja povećana otpornost na neku od bolesti ili ima razloga da se pretpostavi da postoje razlike između sorte kandidata i standardne sorte u otpornosti na neku bolest.
Ispitivanje otpornosti na niske temperature vrši se na postojećem mikroogledu kada cilj oplemenjivanja nije povećana otpornost na niske temperature.
Ocenjivanje inteziteta oštećenja delova biljke vrši se po skali od jedan do devet, i to:
- ocenom 1 - bez oštećenja,
- ocenom 3 - slabo oštećenje,
- ocenom 5 - srednje oštećenje,
- ocenom 7 - jako oštećenje,
- ocenom 9 - vrlo jako oštećenje.
Ocenjivanje iz stava 2. ovog člana vrši se kod oštećenja:
1) rodnih pupoljaka;
2) cvetova;
3) zametnutih plodova.
Izuzetno od odredaba člana 14. ovog pravilnika, kada je cilj oplemenjivanja povećana otpornost na niske temperature ili ima razloga da se pretpostavi da postoje razlike između sorte kandidata i standardne sorte u otpornosti na niske temperature, ispitivanje se vrši metodikom za ispitivanje otpornosti jagode na niske temperature.
Ispitivanje uticaja niskih temperatura na rodne pupoljke, cvetove i zametnute plodove jagode vrši se u prostorijama sa mogućnošću regulacije temperaturnog režima.
Sadnice jagode namenjene za ispitivanje sade se u optimalnom agrotehničkom roku (jul/avgust) u saksije zapremine 3 l i napunjene sterilnim supstratom. Saksije sa sadnicama se, do momenta ispitivanja, drže u mrežaniku u standardnim uslovima ishrane i zaštite. Potreban broj biljaka za ispitivanje procenta izmrzavanja rodnih pupoljaka iznosi 20 po jednoj sorti.
Ispitivanje stepena izmrzavanja rodnih pupoljaka vrši se jednokratno u toku zimskog mirovanja, i to periodu od polovine decembra do kraja januara meseca. Za ispitivanje se primenjuje temperatura od -15°C.
Neposredno pred ispitivanje, sve biljke drže se 24 časa u hladnoj komori na -4°C.
Temperatura se zatim postepeno snižava za po 3°C do potrebne vrednosti na kojoj se sadnice drže 11 časova. Posle ovog vremena temperatura se postepeno povećava za po 3°C (na svakih sat vremena), do sobne temperature, od 17°C do 18°C na kojoj se biljke održavaju do momenta ustanovljavanja procenta izmrzavanja.
Procenat izmrzavanja ustanovljava se sedam dana posle izlaganja niskim temperaturama, vizuelnim pregledom i uzdužnim presekom centralne bokornice, pri čemu se ocenjivanje inteziteta oštećenja vrši po skali od jedan do devet, i to:
- ocenom 1 - bez oštećenja (sve sadnice preživele),
- ocenom 3 - slabo oštećenje (17-19 preživelih sadnica),
- ocenom 5 - srednje oštećenje (12-17 preživelih sadnica),
- ocenom 7 - jako oštećenje (7-12 preživelih sadnica),
- ocenom 9 - vrlo jako oštećenje (0-7 preživelih sadnica).
Potreban broj biljaka za ispitivanje stepena oštećenja cvetova od niskih temperatura iznosi 10 za svaku sortu. Biljke se do momenta ispitivanja gaje u mrežaniku, u trolitarskim saksijama napunjenim sterilnim supstratom, pri standardnim uslovima ishrane i zaštite.
Temperatura na kojoj se vrši ispitivanje stepena oštećenja cvetova u momentu kada je otvoreno 50% primarnih cvetova iznosi -2°C. Neposredno pred ispitivanje vrši se brojanje svih otvorenih cvetova i sve biljke se 12 časova drže u komori na temperaturi od 4°C.
Temperatura se postepeno snižava do potrebne vrednosti na kojoj se sadnice drže šest časova. Posle ovog vremena temperatura se postepeno povećava do sobne temperature, od 17°C do 18°C na kojoj se biljke održavaju do momenta ustanovljavanja procenta izmrzavanja cvetova.
Procenat izmrzavanja cvetova ustanovljava se drugog dana nakon izlaganja niskim temperaturama, vizuelnim pregledom i uzdužnim presekom, pri čemu se ocenjivanje inteziteta oštećenja vrši po skali od jedan do devet, i to:
- ocenom 1 - bez oštećenja (svi cvetovi neoštećeni),
- ocenom 3 - slabo oštećenje (95-99% neoštećenih cvetova),
- ocenom 5 - srednje oštećenje (80-95% neoštećenih cvetova),
- ocenom 7 - jako oštećenje (50-80% neoštećenih cvetova),
- ocenom 9 - vrlo jako oštećenje (0-50% neoštećenih cvetova).
Potreban broj biljaka za ispitivanje stepena oštećenja mladih plodova od niskih temperatura iznosi 10 za svaku sortu.
Temperatura na kojoj se vrši ispitivanje stepena oštećenja u momentu kada je zametnuto 50% primarnih plodova iznosi -1,1°C. Neposredno pred ispitivanje izvrši se brojanje svih plodova i sve biljke se 12 časova drže u komori na temperaturi od 8°C.
Temperatura se postepeno snižava do -1,1°C na kojoj se sadnice drže četiri časa. Posle ovog vremena temperatura se postepeno povećava do sobne temperature (17°C do 18°C) na kojoj se biljke održavaju do momenta ustanovljavanja procenta izmrzavanja cvetova.
Procenat izmrzavanja se ustanovljava drugog dana posle izlaganja niskim temperaturama, vizuelnim pregledom i uzdužnim presekom ploda, pri čemu se ocenjivanje inteziteta oštećenja zametnutih plodova vrši po skali od jedan do devet, i to:
- ocenom 1 - bez oštećenja (neoštećeni svi plodovi),
- ocenom 3 - slabo oštećenje (95-99% neoštećenih plodova),
- ocenom 5 - srednje oštećenje (80-95% neoštećenih plodova),
- ocenom 7 - jako oštećenje (50-80% neoštećenih plodova),
- ocenom 9 - vrlo jako oštećenje (0-50% neoštećenih plodova).
Kao standardna sorta preporučuje se Zenga zengana (Senga sengana).
Sva fenološka osmatranja vrše se pri utvrđivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test), a dodatno se beleže datumi početka i kraja i karakteristike toka fenofaza, i to:
1) cvetanje;
2) zrenje.
Stepen samooplodnje određuje se na najmanje 100 izolovanih cvetova i izražava se u procentima.
2) Ispitivanje upotrebne vrednosti
Ispitivanje upotrebne vrednosti sorte kandidata vrši se ispitivanjem bitnih osobina iz člana 4. ovog pravilnika u poređenju sa osobinama standardne sorte.
Metodom pozitivnih poena (maksimalno 20), tri do pet degustatora daju organoleptičku ocenu svežih plodova, i to:
- od 0 do 6 - atraktivnost,
- od 0 do 6 - ukus,
- od 0 do 4 - aroma,
- od 0 do 4 - konzistencija.
Transportabilnost se izražava ocenama od 1 do 9, i to:
- ocenom 3 - slabo transportabilna,
- ocenom 5 - srednje transportabilna,
- ocenom 7 - transportabilna.
Čuvanje plodova se izražava u broju dana od berbe u tehnološkoj zrelosti do poslednjeg dana kada su plodovi odgovarajući za jelo u svežem stanju pri čemu se proučava čuvanje plodova u običnim i kontrolisanim uslovima, ako kod izvođača ogleda postoje uslovi za kontrolisano čuvanje.
Pogodnost za smrzavanje i druge načine prerade utvrđuje se opisnom karakterizacijom uz obavezno navođenje namene plodova. Izraženost unutrašnje šupljine posmatra se pri utvrđivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test, osobina: plod središnja šupljina).
Hemijsko-tehnološke osobine utvrđuju se laboratorijski, koristeći potreban uzorak plodova koji su uzeti ravnomerno iz svih delova biljke i iz svih ponavljanja u mikroogledu, i to:
- rastvorljiva suva materija (%),
- ukupan šećer (%),
- invertni redukujući šećer (%),
- saharoza (%),
- ukupne kiseline (%),
- ph ploda,
- sadržaj C vitamina (mg/%).
Na osnovu laboratorijskih ispitivanja iz stava 1. ovog člana, izvođač ogleda Ministarstvu dostavlja izveštaj na Obrascu br. 2. - Izveštaj laboratorije o hemijsko-tehnološkom ispitivanju plodova sorti kandidata jagode u cilju priznavanja za godinu ______, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
O ispitivanju proizvodne i upotrebne vrednosti sorte kandidata, iz čl. 10. do čl. 22. ovog pravilnika, izvođač ogleda Ministarstvu dostavlja izveštaj na Obrascu br. 3. - Izveštaj izvođača ogleda o ispitivanju proizvodne i upotrebne vrednosti (VCU test) sorte kandidata r.br.___ jagode u cilju priznavanja za godinu _____, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
3. Ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test)
1) Način izvođenja ogleda
Ispitivanja različitosti, uniformnosti i stabilnosti vrši se na sorti kandidatu sa vegetativnim i generativnim razmnožavanjem koja verno prenosi svoje osobine na potomstvo.
Ministarstvo obaveštava podnosioca zahteva kada, gde i koje količine sadnog materijala treba da dostavi za ispitivanje. Podnosilac zahteva mora da dostavi minimalnu količinu od 20 mladih biljaka.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, Ministarstvo može od podnosioca zahteva da traži da dostavi još 20 mladih biljaka za drugu oglednu godinu.
Sadni materijal iz st. 2. i 3. ovog člana mora da bude kvalitetan i nezaražen ekonomski štetnim prouzrokovačima bolesti, štetočinama i virusima. Ako je sadni materijal dobijen primenom postupka in vitro umnožavanjem, podnosilac zahteva o tome obaveštava Ministarstvo.
Dostavljeni sadni materijal ne sme biti podvrgnut prethodnom tretiranju.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, Ministarstvo može odobriti ili zahtevati prethodno tretiranje, a podnosilac zahteva dostavlja podatke o tome.
Za procenu različitosti obavezno je da biljke u ogledima daju najmanje dva zadovoljavajuća roda u dve uzastopne ogledne godine.
Izvođenje ogleda se vrši na jednom lokalitetu. Ako neka od značajnih osobina ne može doći do izražaja u odabranom oglednom lokalitetu, sorta se može ispitati u još jednom lokalitetu.
Ogledi se izvode pod uslovima koji obezbeđuju normalan porast biljke. Kao minimum svaki ogled obuhvata ukupno 20 biljaka. Posebne parcele za opažanja i merenja mogu se koristiti samo ako je reč o sličnim uslovima sredine.
Izuzetno od st. 2. i 3. ovog člana, moguće je postaviti dodatne oglede za posebne namene.
Ako nije drugačije naznačeno, sva opažanja vrše se na 20 biljaka ili 20 delova biljaka.
Za ocenu uniformnosti primenjuje se 1% odstupanja od standardne populacije i verovatnoće prihvatljivosti od 95%. U slučaju uzoraka sa 20 biljaka maksimalni dozvoljeni broj jedinki koje odstupaju od standarda je jedan.
Opažanja na biljci i listu vrše se na jednogodišnjim biljkama pre početka sazrevanja plodova.
Opažanja na zalistku i na stolonu vrše se na jednogodišnjim biljkama pred kraj perioda vegetacije.
Ako nije drugačije naznačeno, opažanja se vrše:
1) na cvasti, uključujući i cvet na jednogodišnjim biljkama u fazi punog cvetanja;
2) na plodovima i to na sekundarnim plodovima sa jednogodišnjih biljaka u fazi tehnološke zrelosti.
Ako nije drugačije naznačeno, u posmatranju na cvetu ne treba uključiti primarni cvet.
Opis sorte kandidata treba da bude upotpunjen sa:
1) snimkom dva tipična lista koji prikazuje osobine:
- vršni listić: odnos dužina/širina,
- vršni listić: oblik osnove,
- vršni listić: oblik useka i ivice;
2) snimkom spoljne strane četiri čašična listića koji pokazuje osobinu cveta: veličina čašice u odnosu na krunu;
3) prikazom pet tipičnih uzdužno presečenih plodova za osobine:
- plod: odnos širina/dužina,
- plod: preovlađujući oblik.
Kolekcija sorti koja se ispituje deli se u grupe da bi se olakšalo utvrđivanje različitosti. Osobine koje su pogodne za grupisanje su one za koje se na osnovu iskustva zna da ne variraju ili da samo neznatno variraju unutar date sorte. Različiti stepeni njihovog izražavanja ravnomerno se raspoređuju unutar čitave kolekcije.
Za grupisanje sorti koristi se vrsta plodonošenja, i to osobine: jednorodnost, fakultativna dvorodnost, remontantnost sa standardnim bokorom i remontantnost sa puzećim rastom.
Na ispitivanja različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte kandidata što nije propisano ovim pravilnikom primenjuje se Uputstvo Međunarodne unije za zaštitu novih sorti bilja UPOV (Union Internationale pour la Protection des Obtentions Vegetales) TG/22/9.
2) Ocena različitosti, uniformnosti i stabilnosti
Za ocenu različitosti, uniformnosti i stabilnosti koriste se osobine i stepen njihovog izražavanja navedene u Tabeli br. 1. - Tabela osobina, koja je odštampana uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ocene izražene brojevima od jedan do devet potrebne za kompjutersku obradu podataka navedene su u opisu stepena izražavanja svake pojedine osobine.
Osnovni podaci o nastanku i stvaranju sorte kandidata, kao i određeni podaci o oceni različitosti, uniformnosti i stabilnosti dati su u Tehničkom upitniku, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
3) Izveštaji izvođača ogleda o ispitivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti
Posle prve godine ispitivanja, izvođač ogleda Ministarstvu dostavlja prethodni izveštaj na Obrascu br. 4. - Prethodni izveštaj izvođača ogleda o ispitivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test) sorte kandidata r.br. ____ jagode u cilju priznavanja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Posle završne godine ispitivanja (druge godine), izvođač ogleda Ministarstvu dostavlja izveštaj na Obrascu br. 5. - Izveštaj izvođača ogleda o ispitivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test) sorte kandidata r.br. ____ jagode u cilju priznavanja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Uz izveštaj iz stava 2. ovog člana dostavlja se i opis sorte na Obrascu br. 6. - Opis sorte po UPOV-u izvođača ogleda o ispitivanju različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test) sorte kandidata r.br. ___ jagode u cilju priznavanja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
V OBRADA PODATAKA GODIŠNJIH I ZAVRŠNIH REZULTATA DOBIJENIH NA OGLEDNOM POLJU, ODNOSNO U LABORATORIJI
Rezultati ispitivanja sorte kandidata dobijeni na oglednom polju, odnosno u laboratoriji se matematičko-statistički obrađuju i upoređuju sa rezultatima dobijenim ispitivanjem standardne sorte.
Prinos ploda i masa ploda za jednogodišnje i dvogodišnje rezultate ogleda obrađuju se metodom analize varijanse dvofaktorijalnog i trofaktorijalnog ogleda po planu potpuno slučajnog blok sistema, a ocena značajnosti izračunava se na osnovu LSD ili d-testa za nivo rizika od 5% i 1%.
Pored ocena značajnosti izračunava se i koeficijent varijacije (Cv) za svaku godinu i za celokupno ispitivanje.
Za ostale osobine izračunava se samo aritmetička sredina.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".