7. Radna snaga

7.1. Zaposlenost

7.1.1 Ukupna zaposlenost

Tabela 19. Ukupna zaposlenost

	1995	2000	2001	2002	2003	2004	2005
Opština	59.658	56.467	55.515	52.766	51.448	56.565	53.985
Okrug	84.660	82.225	80.994		75.204	82.308
Srbija	2.272.726	1.907.533	1.904.447		1.813.570	2.050.854

7.1.2 Zaposlenost po delatnostima

Tabela 20. Zaposlenost po delatnostima

	1995	2000	2005	Privatni sektor	Javni i društveni sektor
Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov	516	392	454
Industrija	31.850
- rudarstvo			5
- proizvodnja
- proizvodnja i distribucija energije, gasa i vode		52
Građevinarstvo	2008	1810	1667
Ugostiteljstvo i hotelijerstvo		1042	306
Saobraćaj i telekomunikacije	2595	2349	2.378
Finansijske aktivnosti	2740	3090	550
Usluge u prometu nekretnina, lizing i usluge pravnim licima
Obrazovanje	3870	4134	10.061
Zdravstvena i socijalna zaštita	3946	4651	4.999
Kolektivne, javne i lične usluge			999
Domaća radinost i zanatstvo		2294
Trgovina		2640
Stambeno komunalna delatnost		1772
Društveno političke organizacije		1734
Registrovana pravna lica - total
Registrovana pravna lica - indeks porasta
Učešće u odnosu na Srbiju (%)
Privatna preduzeća		10736
Ostali oblici svojine		45731

7.1.3. Prosečne zarade

Tabela 21. Prosečne mesečne bruto zarade

	2000	2001	2002	2003	2004	2005	2001/2000	2002/2001	2003/2002	2004/2003	2005/2004
Opština	3440	10266	11806	14909	18594	22684	2,98	1,15	1,26	1,25	1,22
Okrug	3085	10219	11313	14276	17748	21644	3,31	1,11	1,26	1,24	1,22
Srbija	3848	12143	13260	16612	20555	25514	3,15	1,09	1,25	1,24	1,24

7.1.4 Zarade po delatnostima

Tabela 22. Zarade po granama delatnosti

	2000	2001	2002	2003	2004	2005	2001/2000	2002/2001	2003/2002	2004/2003	2005/2004
Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov				14043
Industrija				13283
- rudarstvo
- proizvodnja
- proizvodnja i distribucija energije, gasa i vode				17057
Građevinarstvo				13263
Ugostiteljstvo i hotelijerstvo				8377
Saobraćaj i telekomunikacije				14302
Finansijske aktivnosti				23813
Usluge u prometu nekretnina, lizing i usluge pravnim licima				15959
Obrazovanje				8307
Zdravstvena i socijalna zaštita				15753
Kolektivne, javne i lične usluge										15621
Domaća radinost i zanatstvo

7.2 Nezaposlenost

7.2.1 Stopa nezaposlenosti

Tabela 23. Stopa nezaposlenosti prema polnoj strukturi

	1995 m	1995 ž	2000 m	2000 ž	2001 m	2001 ž	2002 m	2002 ž	2003 m	2003 ž	2004 m	2004 ž	2005 m	2005 ž
Opština	4364	9368	7086	10818	8012	11692	9977	13615	10982	14213	13755	12405	10102	13412
Okrug	6870	13539	10214	15468	11861	17142	14627	19695	16258	20811	19057	18322	14977	19608
Srbija	720336		315138	416182	345531	435010	408078	496416	431656	513283	502900	466988

Tabela 23.a Stopa nezaposlenosti prema polnoj strukturi (%)

	1995 m	1995 ž	2000 m	2000 ž	2001 m	2001 ž	2002 m	2002 ž	2003 m	2003 ž	2004 m	2004 ž	2005 m	2005 ž
Opština	31.78	68.22	39.58	60.42	40.66	59.34	57.71	49.59	49.59	50.41	52.58	47.42	42.96	57.03
Okrug	33.66	66.34	39.77	60.23	40.9	59.1	57.39	43.86	43.86	56.14	50.98	40.92	43.3	56.7

7.2.2 Nezaposlenost prema stepenu obrazovanja

Tabela 24. Stopa nezaposlenosti prema stepenu obrazovanja

Stepen stručne spreme	1998 total	1998 %	2000 total	2000 %	2001 total	2001 %	2002 total	2002 %	2003 total	2003 %	2004 total	2004 %	2005 total	2005 %
1	3583	23,37	4133	23,08	4615	23,42	5638	23,9	6024	23,91	4449	20,84	5457	23,28
2	1002	6,54	1265	7,06	1438	7,30	1889	8,01	2080	8,26	1597	7,48	2194	9,33
3	4554	29,71	5380	30,05	5802	29,44	6803	28,84	7354	29,19	6542	30,64	6498	27,63
4	5310	34,64	6046	33,77	6447	32,72	7382	32,29	7701	30,57	7115	33,32	7240	30,79
5	87	0,57	180	1,00	294	1,49	481	2,04	567	2,25	313	1,47	510	2,17
6	367	2,39	451	2,52	541	2,74	694	2,94	761	3,02	659	3,09	817	3,47
6/2	46	0,3	3	0,01	3	0,01	6	0,02	4	0,01	2	0,01	0	0
7/1	373	2,43	427	2,38	553	2,81	684	2,90	696	2,76	666	3,12	789	3,36
7/2	6	0,04	11	0,06	10	0,05	14	0,06	6	0,02	7	0,03	7	0,03
8	1	0,04	1	0,00	1	0,00	1	0,00	2	0,00	1	0,005	2	0,00
UKUPNO	15329	100	17904	100	19704	100	23592	100	25195	100	21351	100,00	23514	100

7.2.3 Nezaposlenost prema dužini čekanja

Tabela 25. Nezaposlenost prema dužini čekanja

Meseci	1995 total	1995 %	2000 total	2000 %	2001 total	2001 %	2002 total	2002 %	2003 total	2003 %	2004 total	2004 %	2005 total	2005 %
Do 12	2777	18,12	3440	19,21	4635	23,52	6471	27,43	5001	19,85	4297	20,12	4383	28,94
12-24	2359	15,39	2341	13,08	2789	14,15	3810	16,15	5352	21,24	2940	13,77	3998	26,39
24-36	2091	13,64	2095	11,71	1855	9,41	2391	10,13	3080	12,22	2905	13,61	2400	15,85
Preko 36	8102	52,85	10021	55,97	3119	15,83	10920	46,29	12362	49,06	11209	52,50	4364	28,82
Ukupno	15329	100	17904	100	19704	100	23592	100	25195	100	21351	100,00	15145	100

7.2.4 Nezaposlenost prema starosnoj strukturi

Tabela 26. Nezaposlenost prema starosnoj strukturi

God	2000 total	2000 %	2001 total	2001 %	2002 total	2002 %	2003 total	2003 %	2004 total	2004 %	2005 total	2005 %
Do 18	23	0,13	49	0,25	49	0,21	55	0,22	41	0,19	324	1,38
19-25	5547	30,99	5371	27,26	5473	23,20	5441	21,60	4902	22,96	5238	22,28
26-30	4637	25,91	4687	23,79	5049	21,40	5034	19,98	4577	21,44	4120	17,52
31-40	4375	24,45	5002	25,39	5830	24,71	6263	24,86	6291	29,46	5672	24,12
41-50	2075	11,59	2705	13,73	4006	16,98	4439	17,62	3783	17,72	4303	18,30
preko 50	1240	6,93	1890	9,59	3185	13,50	3963	15,73	1757	8,23	3857	16,40
ukupno	14582	100,00	19704	100,00	23592	100,00	25195	100,00	21351	100,00	23514	100,00

8. Javni resursi

8.1. Saobraćajna infrastruktura

Grad ima razvijenu privrednu i drugu infrastrukturu prema kojoj se svrstava odmah posle Beograda i Novog Sada. U Kragujevcu se nalazi čvorište telefonske i električne mreže.

1 Putevi

- lokalni 305 km,

- regionalni 54 km,

- magistralni 48 km,

- Auto-put Beograd-Lapovo-Batočina-Kragujevac,

- Magistralni put Kragujevac-Topola ( Beograd),

- Regionalni putevi za: Jagodinu, Raču, Gornji Milanovac i Rudnik.

2 Železnički saobraćaj

Pruga Lapovo-Kraljevo-Požega - zbog značaja planirana je njena elektrifikacija.

Železnička stanica stara je 110 godina i pod zaštitom je države kao kulturni spomenik.

3 Telefonski saobraćaj

"Telekom Srbija", radna jedinica Kragujevac zapošljava 330 radnika.

- ukupan broj telefonskih pretplatnika 61.459

- broj naselja sa telefonskom mrežom-seoskih 35

- broj pretplatnika na selu 8.338

4 Poštanski saobraćaj

U oblasti PTT saobraćaja izgrađena su 3 objekta od regionalnog značaja, novoizgrađeni objekat je najmoderniji na Balkanu. U Kragujevcu se nalazi čvorište telefonske mreže. Radna jedinica PTT saobraćaja "Kragujevac" zapošljava 359 radnika. Poštansko-telefonski saobraćaj se odvija preko:

- 30 pošta,

- 50 šalterskih mesta.

8.2. Komunalna infrastruktura

1 Vodosnabdevanje i upravljanje otpadnim vodama

• Vodosnabdevanje

Snabdevanje stanovništva pijaćom vodom vrši se iz 3 međusobno povezana vodovodna sistema. JKP "Vodovod i kanalizacija" Kragujevac raspolaže izgrađenim kapacitetima za proizvodnju vode i kapacitetima u opremi za održavanje sistema za vodosnabdevanje u funkciji, a delom za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže.

JKP "Vodovod i kanalizacija" obavlja delatnost proizvodnje i distribuciju vode, prikupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, kontrole kvaliteta vode za piće, održavanje kanalizacione i vodovodne mreže, kao osnovnu delatnost i izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže i dr. Zapošljava 617 radnika.

Prosečni kapaciteti izvorišta vode mogu godišnje da proizvedu oko 44,6 miliona m3 vode.

-	Moravski sistem kapaciteta	7,9 miliona m3,
-	Grošnički sistem kapaciteta	5.2 miliona m3,
-	Gružanski sistem kapaciteta 31.5 miliona m3, na čije kapacitete je priključeno više susednih opština, što mu daje regionalni značaj.
-	broj naselja obuhvaćen vodovodnom mrežom	35
-	broj stanovnika obuhvaćen vodovodnom mrežom	140.000
-	broj naselja koji nije obuhvaćen	22
-	dužina vodovodne mreže	492 km
-	dužina kanalizacione mreže	288 km

Upravljanje otpadnim vodama

U zadnjih 15 godina Grad je investirao i izgradio oko 40 km kolektora za sakupljanje i odvođenje otpadnih voda. Izgrađen je Primarni kolektor i većina sekundarnog kolektora. Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda za grad Kragujevac - Cvetojevac završeno je 1990. godine i dato JKP "Vodovod i kanalizacija" na upravljanje. Prva faza ovog postrojenja sa kapacitetom prečišćavanja otpadne vode od 1.520 l/sec i prema razvoju (planiranom) Grada treba da zadovolje potrebe u narednih 25 godina.

Prečišćavanje otpadnih voda vrši se fekalnim kolektorima većim od 300 mm dužine 75 km.

Preostaje izgradnja još oko 20 km sekundarnih i priključnih kolektora da bi se svim naseljima omogućilo ulično priključenje, a samim tim i direktnih korisnika.

2 Javni prevoz

• Gradski prevoz poveren je AD "Autosaobraćaj" koji zapošljava 870 radnika i Vulović transport.

-	18 linija
-	628 dnevnih polazaka
-	314 obrtaja dnevno
-	broj naselja koja imaju organizovan gradski i prigradski prevoz	45
-	broj naselja koja nemaju organizovan prevoz	12
-	broj autobusa kojima se obavlja gradski prevoz	48
-	broj vozila koja nedostaju	40

• Taksi prevoz

Kvalitetu gradskog prevoza doprinosi oko 600 privatnih taksista.

3 Javne pijace

JKP "Gradske tržnice" za osnovnu delatnost imaju pružanje usluga na pijacama, a kao dopunsku pružanje ugostiteljskih usluga u restoranu "Nec" na Šarenoj pijaci. U preduzeću je zaposleno 132 radnika. Snabdevanje stanovništva svežim voćem, povrćem i drugom robom se organizuje u 2 moderna objekta i više uređenih pijaca i to:

6 zelenih - kapaciteta 820 pijačnih tezgi,

1.	"Zelena" pijaca	454
2.	"Aerodrom" pijaca	219
3.	"Bubanj" pijaca	47
4.	"Erdoglija" pijaca	69
5.	"Šarena" pijaca	909
6.	"Stanovo" pijaca	31 tezga.

1 kvantaška,

1 stočna,

1 šarena - kapaciteta 909 pijačnih tezgi.

4 Gradska groblja

JKP "Gradska groblja" je registrovano za obavljanje sledećih delatnosti: pogrebne i prateće aktivnosti, sečenje, oblikovanje i obrada kamena u drumskom saobraćaju, proizvodnja betona za građevinske svrhe. Zapošljava 73 radnika.

Na području Grada ima 4 grobalja:

-	Varoško 17.000 grobnih mesta,
-	Bozman 5.000 grobnih mesta,
-	Sušičko 800 grobnih mesta,
-	Palilulsko 3.500 grobnih mesta.

Godišnje se prosečno na gradskim grobljima sahrani preko 700 lica, odnosno prosečno 2 lica dnevno.

5 Komunalno održavanje

Komunalno održavanje predstavlja jednu od osnovnih javnih funkcija koja omogućava nesmetano korišćenje građevinskog zemljišta i obuhvata:

-	održavanje javne higijene,
-	održavanje kišne kanalizacije,
-	zimska služba,
-	održavanje ulica i trotoara,
-	održavanje horizontalne signalizacije,
-	održavanje vertikalne signalizacije,
-	održavanje semafora,
-	održavanje zelenila,
-	održavanje drvoreda,
-	održavanje parkova,
-	održavanje Spomen parka,
-	održavanje vodotokova,
-	održavanje javne rasvete i utrošak električne energije,
-	održavanje gradskih grobalja,
-	održavanje putnih prelaza,
-	estetsko uređenje Grada,
-	ostalo komunalno održavanje.

Pružanjem ovih usluga bave se: JKP "Niskogradnja" obavlja delatnost izgradnje saobraćajnica, ugradnje signalnih sistema na putevima, rušenje bespravno izgrađenih objekata, uklanjanje snega i leda na putevima, održavanje i upotreba parkirališta. Preduzeće zapošljava 91 radnika.

JKP "Čistoća" - delatnost preduzeća je čišćenje javnih površina, održavanje javne higijene u Gradu, iznošenje i deponovanje otpadaka. JKP "Čistoća" zapošljava 186 radnika.

JKP "Zelenilo" obavlja komunalnu delatnost održavanja i uređenja zelenih površina u Gradu i van Grada, kao i proizvodnju cveća, povrća i ostalog sadnog materijala. Zapošljava 77 radnika.

Ukupno ima 7 Javno-komunalnih preduzeća i 2 preduzeća kojima je poverena delatnost - AD "Autosaobraćaj" koji obavlja javni gradski prevoz i DOO "Zastava Energetika" koja se bavi proizvodnjom i distribucijom toplotne energije.

8.2.1. Vodovod i kanalizacija

8.2.2. Sistem daljinskog grejanja

8.2.3. Elektro infrastruktura

8.2.4. Telekomunikacioni sistem

8.3. Energetika

Table 27. Iskorišćenje energije

	1995			2000		2005
Električna energija (MWx)
- domaćinstva
- pravna lica
Stopa iskorišćenosti
Cena
Gas (1.000 m3)
Stopa iskorišćenosti
Cena
Voda (1.000 m3)		21.257			25.736		24.409
Stopa iskorišćenosti				53%
Cena	Domaćinstva	0,25	0,15 DEM/m3				0,34 EUR
	DEM/m3		0,69 DEM/m3				0,66 EUR
	Pravna lica	1,74
	DEM/m3
Daljinsko grejanje (Gcal)		565.9554			428.672		435.781
- domaćinstva		191.310			157.411		209.303
- pravna lica		296.090			214.076		82.978
Stopa iskorišćenosti		86.1%		86.7%		67.1%
Cena	Domaćinstva	0,08	0,08 DEM/m3		0,32 EUR/m3
	DEM/m3		0,34 DEM/m3		0,83 EUR/m3
	Pravna lica	0,30
	DEM/m3

8.4. Zdravstvena zaštita

Tabela 28. Bolnički kapaciteti

	Broj kreveta	Broj kreveta na 100 stanovnika
Akutni	455	0,26
Hronični	324	0,18
Psihijatrijski	91	0,05
Socijalni	387	0,22
Total	1257	0,72

KC Kragujevac je bolnički centar regionalnog značaja koji dnevno zbrinjava 1200 bolesnika iz Kragujevca i susednih opština. Dom zdravlja Kragujevac pruža usluge primarne zdravstvene zaštite za oko 180 000 stanovnika Kragujevca i oko 110 000 iz susednih opština Šumadijskog okruga.

8.5. Obrazovni kapaciteti

Table 29. Kapaciteti obrazovnih institucija

	1995	2000	2005
Pretškolske ustanove	26, 4015 dece	26, 4018 dece
Osnovne škole	62, 755 odeljenja, 20405 učenika	62, 720 odeljenja, 18581 učenik
Srednje škole	9 škola, 301 odeljenje, 9233 učenika	9, 324 odeljenja, 10276 učenika	9, 345 odeljenja, 10261 učenik
Visoko i više obrazovanje	6 ustanova, 7711 studenata	6 ustanova, 9151 studenata	11, 12000 studenata

9. Resursi životne sredine

9.1. Kvalitet vazduha

U mesecu maju 2006. godine koncentracije sumpor dioksida praćene su na pet, formaldehida na četiri merna mesta, a čađi i azotovih oksida na (5+4) merna mesta.

Sumpor dioksid

Srednje mesečne koncentracije sumpor dioksida, u toku ovog meseca nisu bile iznad zakonom dozvoljenih 150µg/mg3. Maksimalno izmerena koncentracija bila je 14 µg/mg3 I izmerena je u centru grada.

9.2. Kvalitet zemljišta

Šumadiju karakteriše brežuljkasto-brdovito zemljište, blago zatalasano i pitomo. Rudnik je najveća planina u Šumadiji sa najvišim vrhom 1.123 m. Ovo područje je dobilo ime jer je nekada bilo prebogato šumama, koje danas zauzimaju 1/4 ukupne površine.

Ovaj kraj ima razuđenu mrežu rečnih tokova, ali bez većih reka. Zbog nedostatka većih reka i ograničenih padavina za snabdevanje Grada vodom izgrađene su veštačke akumulacije. Tako je nastalo Grošničko, Gružansko i jezero u Šumaricama.

Najveći deo poljoprivrednog zemljišta nalazi se u privatnom vlasništvu. Produktivne površine u poljoprivredi nastavljaju da se smanjuju razvojem privrednog i urbanog dela grada. Prosečna veličina parcele (0,33 ha) je mala, rasparčanost i neuređenost zemljišnih poseda je velika, kao i međusobna udaljenost parcela koje su često i nepristupačne za sredstva mehanizacije. Setvena struktura se menja u korist žitarica i krmnog bilja. Odsustvo meliorativnih radova na visoko produktivnom zemljištu duž Lepenice, Uglješnice i drugih većih vodotokova dovelo je do toga da se ovo zemljište i dalje koristi ekstenzivno. U okviru poljoprivrednog zemljišta određen je kompleks poljoprivrednog zemljišta visokog boniteta pogodnog za gajenje specifičnih poljoprivrednih kultura na teritoriji grada u površini od 2.050 hektara i to u sledećim selima: Novi Milanovac, Desimirovac, Opornica, Gornje Jarušice, Resnik, Lužnice, Šljivovac, Dragobraća, Cvetojevac, Jovanovac, Petrovac i Korman. Uređenje poljoprivrednog zemljišta u smislu ukrupnjavanja poljoprivrednih poseda nije izvršeno.

9.3. Kvalitet voda

Kontrolu kvaliteta pijaće vode sa javnih česama na području grada Kragujevca vrši Institut za zaštitu zdravlja u Kragujevcu redovno, 2 puta mesečno u toku zimskog perioda i 4 puta u toku letnjeg.

U toku meseca maja 2006. godine je uzeto ukupno po 30 uzoraka pijaćih voda sa javnih česama za hemijsku i bakteriološku analizu.

U posmatranom periodu hemijska neispravnost je registrovana u 23 ispitivana uzorka (76.67%). Bakteriološka neispravnost je registrovana u svih 30 (100.00%), a uzročnici su bakterije indikatori fekalnog zagađenja. U toku meseca maja kompletna ispravnost nije registrovana ni u jednoj od kontrolisanih javnih česama.

9.4. Upravljanje čvrstim komunalnim otpadom

Upravljanje otpadom karakterišu sledeći problemi:

-	Nepostojanje sanitarne deponije (postojeće "smetlište pred zatvaranjem)
-	Nepostojanje reciklaže
-	Neadekvatno tretiranje medicinskog i hemijskog otpada
-	Postojeće stanje zelenih površina u Gradu
-	Niska energetska efikasnost

Više detalja o ovoj materiji dato je u studiji "Održivi sistem odlaganja komunalnog čvrstog otpada u opštini Kragujevac", koja je prilog ovog dokumenta.

10. Turistički resursi

10.1. Broj posetilaca

Tabela 30. Broj posetilaca

	2000	2001	2002	2003	2004	2005
Opština	21.166	22.011	26.375	21.867	19.889	27.846
Okrug	167.960	162.594	163.793	142.381	71.472	69.175
Srbija	7.696.290	7.195.272	7.206.734	6.684.512	6.642.623	7.112.019

10.2. Smeštajni kapaciteti

Tabela 31. Smeštajni kapaciteti

Destinacija	Broj kreveta	% iskorišćenja kapaciteta
HOTELI	524	75%
MOTELI	32	81%
Total	556

11. Lokalni razvoj u relaciji sa regionalnim i državnim strateškim dokumentima

1. Integrativni plan društveno-ekonomskog razvoja regiona Šumadije i Pomoravlja

2. Strategija turizma Republike Srbije

Aneks 2

PROJEKTNI FORMULARI

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA
Cilj	Razvoj infrastrukturnih sistema u funkciji razvoja privrede
Cilj	Podrška investicijama u infrastrukturne sisteme i sisteme za zaštitu životne sredine
Zadatak (projekat)	Sanacija, rekultivacija, zatvaranje i proširenje deponije komunalnog otpada "Jovanovac" u Kragujevcu
Opis	Gradska deponija u Jovanovcu se nalazi na severo - istočnom obodu grada oko 3 km od centra. U eksploataciji je više od 30 godina. Sastoji se od starog i novog dela ukupne neto površine od 14 ha. Prosečna visina deponije kreće se od 10 - 15 m. Procenjene godišnje količine otpada su 150.000 m3 ili oko 60.000 t. Prema planu detaljne regulacije planira se otkup 10 ha zemljišta u južnom delu, od čega 8 ha za izgradnju sanitarnih kaseta i 2 ha za izgradnju reciklažnog centra i platoa za separaciju. Projektom je predviđeno fazno zatvaranje starog dela deponije i izgradnja sanitarne deponije. U sklopu I faze urađen je ulazni deo deponije, započet je postupak otplinjavanja biogasa i uspostavljen monitoring nad prostorom.
Rezultati projekta	Realizacija projekta sanacije, rekultivacije i proširenja deponije komunalnog otpada rešila bi esencijalno pitanje u smislu zaštite životne sredine i učinila grad atraktivnijim za investiranje.
Ekonomski benefit	Br. radnih mesta	20
	Količina investicija	Budžet RS
	PJP
Realizacija	Organizacija	Osoba
Nadležni	Lokalna samouprava	koordinator
Partneri u saradnji	JKP Čistoća	koordinator
Budžet (total)	cca 2.000.000 EUR
Finansiranje	100 % Budžet RS

PLAN RADA - AKTIVNOSTI
Aktivnost	Opis	Nadležnost	Rok
1	Sređivanje deponije na potezu prema reci Uglješnici
2	Izgradnja sanitarne kasete
3	Izgradnja platoa za separaciju
4	Konačno zatvaranje stare deponije

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA
Cilj	Podizanje nivoa konkurentnosti grada Kragujevca na tržištu DSI (S) Prepoznatljivost grada kao investicione destinacije (O)
	Poboljšanje imidža grada u cilju privlačenja direktnih investicija (S) Unapređenje usluga koje pruža lokalna samouprava investitorima (O) Razvoj mehanizama podrške privatnom sektoru (S) Podrška razvoju poslovnih udruženja, klastera (O)
Zadatak (projekat)	Pružanje post investment podrške stranim investitorima kroz formiranje mreže usluga
Opis	Jedan od važnih faktora prilikom donošenja odluke o mestu investiranja svakako je i podrška investitorima u tzv. post - investment fazi. Formiranje mreže usluga za podršku stranim investitorima podrazumeva povezivanje grupe uslužnih firmi sa lokalnim iskustvom koje mogu podržati ulazak stranim investitorima u grad Kragujevac i ponuditi širok spektar profesionalnih usluga stranim investitorima posle ulaska na lokalno tržište. Glavni cilj formiranja mreže, je da pomognu stranim investitorima da njihov ulazak na lokalno tržište bude olakšan, koliko je to moguće , kako bi sa druge strane doprineo ostvarivanju strateških ciljeva LER-a. Izbor firmi bi se obavio po preciziranoj proceduri, po predviđenim, strogim kriterijumima kako bi budućim investitorima pružen visok nivo usluga.
Rezultati Projekta	-Selektovane firme koje mogu pružiti visok nivo kvalitetnih usluga stranim investitorima -formirana mreža usluga -postavljeni podaci na sajtu lokalne samouprave i Agencije za promociju investicija
Ekonomski benefit	Br. radnih mesta	Min. 30
	Količina investicija
	PJP
Realizacija	Organizacija	Osoba
Nadležni	GM-Konsalting	Gordana Matović
Partneri u saradnji	Agencija za promociju investicija i podršku biznisu Centralne Srbije Lokalna samouprava	Predrag Lučić Slobodan Lazić
Budžet (total)	9.200 Euro
Finansiranje	Donator - (70%)
	Lokalna samouprava - (30%)

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA
Cilj	Razvoj mehanizama podrške privatnom sektoru (S) Podrška sektoru MSP (O)
	Razvoj koncepta održivog razvoja kroz sinergijsko partnerstvo privrede, univerziteta i lokalne samouprave (S) Razvoj koncepta globalne konkurentnosti privrede grada (O)
Zadatak (projekat)	Promocija preduzetničkih dostignuća i uspešnih preduzetnika kroz dodelu nagrada NAJBOLJI PREDUZETNIK KRAGUJEVCA
Opis	Prethodni period je bio veoma težak za poslovanje preduzetnika u Srbiji. Zato je bitno prepoznati i nagraditi uspešna preduzeća, a to će se ovim projektom i ustanovljenjem nagrada upravo i uraditi. Projektom se planira dodela nagrada jednom godišnje, za tri najbolje male firme u Kragujevcu. Pobednici bi dobili na kredibilitetu kod kupaca i dobavljača, a sigurno bi se povećao i moral i motivacija zaposlenih. Kriterijumi za firme će se precizirati u toku projekta, ali bi se odnosili na sledeće: broj zaposlenih, planovi zapošljavanja, posedovanje i uvođenje sertifikata kvaliteta, ekonomski pokazatelji (profitabilnost, likvidnost, solventnost...), učestalost slanja zaposlenih na edukacije itd. U žiriju bi bili ugledni gradski stručnjaci iz oblasti ekonomije. Mala i srednja preduzeća veoma doprinose razvoju ekonomije, kao i konkurentnosti grada, tako da treba promovisati i nagraditi napore najuspešnijih preduzetnika. Ovim projektom bi bila ustanovljena godišnja nagrada "Najbolji preduzetnik Kragujevca" i iznosila bi 3000 Euro za prvo mesto, za drugo 2.000 evra, i za treće mesto 1.000 evra. Takođe, kroz promociju uspešnih preduzetnika, obavljala bi se i promocija preduzetništva kao bitnog faktora razvoja privrede grada Kragujevca, a i Srbije.
Rezultati Projekta	- Povećanje publiciteta preduzetništva - Objavljena 3 najbolja preduzetnika - Dodeljene nagrade - Promocija nagrađenih preduzetnika
Ekonomski benefit	Br. radnih mesta	Min. 50
	Količina investicija
	PJP
Realizacija	Organizacija	Osoba
Nadležni	GM-Konsalting	Gordana Matović
Partneri u saradnji	Lokalna samouprava Privredna komora Udruženje Sloga Ekonomski fakultet	Dragan Ranković Dušan Puača Dragan Paunović Prof. Stevo Janošević
Budžet (total)	20.000 euro
Finansiranje	Lokalna samouprava - 25%
	Donator - 75%

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA
Cilj	Razvoj mehanizama podrške privatnom sektoru (S) Podrška privatnom sektoru u oblastima uvođenja novih tehnologija, izvozne orijentacije i standardizacije (O)
	Razvoj koncepta održivog razvoja kroz sinergijsko partnerstvo privrede, univerziteta i lokalne samouprave (S) -Razvoj koncepta globalne konkurentnosti privrede grada (O)
Zadatak (projekat)	PROGRAM PODRŠKE IZVOZU MSP U KRAGUJEVCU (PPI)
Opis	Za oporavak srpske privrede, a posebno privrede Kragujevca, koja je u periodu sankcija i tranzicije pretrpela velike promene, neophodna je njena rekonstrukcija, usmeravanje ka tržišnoj ekonomiji i povratak na svetska, a posebno zapadna tržišta. Unapređenje izvoza je od velikog značaja za rast i makroekonomsku stabilnost. Ovo je vrlo težak zadatak jer dosadašnji rezultati beleže značajan pad izvoza u odnosu na period 90-tih godina. Iako su skorašnji izvozni rezultati poboljšani, jer je u 2005. godini u regionu Šumadije i Pomoravlja izveženo za 32% više nego u 2004. godini, nastavak rasta izvoza je neophodan kako bi došlo do povećanja obima privrednih aktivnosti i smanjenja nezaposlenosti na lokalnom nivou. Povratak na strana tržišta zajedno sa nefinansijskom i finansijskom pomoći postojećim i potencijalnim izvoznicima doprineće da lokalne firme na najbolji mogući način iskoriste međunarodne Sporazume o slobodnoj trgovini. Srbija, a samim tim i Kragujevac, poseduje veliki broj strateških prednosti koji su dobra osnova za stalan rast izvoza, uključujući: blizinu regionalnih i međunarodnih tržišta, odlične uslove za razvoj poljoprivrede, stratešku poziciju, stručnu radnu snagu i konkurentne troškove poslovanja. Uprkos navedenim prednostima, postojeći i potencijalni izvoznici u Kragujevcu još uvek moraju da se suočavaju sa brojnim poteškoćama i imaju potrebu za svakom podrškom kako bi zauzeli svoje mesto na inostranim tržištima. Problemi sa kojima se suočava privreda Kragujevca u povećanju izvoza su nedostatak informacija i saznanja o stranim tržištima, nedostatak finansijske podrške za pripremu i realizaciju izvoza, učešće srpskih preduzeća na međunarodnim sajmovima i poslovnim manifestacijama, nedovoljno edukovan kadar za izlaz na strana tržišta. Saradnja relevantnih subjekata, na lokalnom nivou, će kroz institucionalni razvoj, kao i kroz sprovođenje serije aktivnosti za unapređenje i podršku izvozu omogućiti lokalnim firmama da započnu ili povećaju postojeći izvoz. U okviru Programa podrške izvozu, firme koje uđu u Program moći će da računaju na podršku u: - analizama i istraživanju stranih tržišta - pronalaženju partnera na stranom tržištu - promociji - izradi izvoznih marketing planova - podizanja nivoa znanja
Rezultati Projekta	- Porast broja izvozno orijentisanih preduzeća - Porast izvoza vrednosno - Porast zaposlenosti - Podizanje konkurentnosti privrede Kragujevca - Razvoj Kragujevca
Ekonomski benefit	Br. radnih mesta	Min. 100
	Količina investicija
Realizacija	Organizacija	Osoba
Nadležni	GM-Konsalting	Gordana Matović
Partneri u saradnji	Lokalna samouprava Privredna komora	Dragan Ranković Dušan Puača
Budžet (total)	90.000 Euro
Finansiranje	Lokalna samouprava - (15%)
	Donator - (75%)
	Privatni biznis - (10%)

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA
Cilj	Podizanje nivoa konkurentnosti grada Kragujevca na tržištu stranih direktnih investicija (S) Prepoznatljivost grada kao investicione destinacije (O)
	Poboljšanje imidža grada u cilju privlačenja direktnih investicija (S) Unapređenje usluga koje pruža lokalna samouprava (O)
Zadatak (projekat)	Formiranje programa Start up podsticaja stranim investitorima za započinjanje biznisa na teritoriji grada Kragujevca
Opis	Ideja projekta je da se formiranjem programa start-up podsticaja stranim investitorima Kragujevac predstavi i nametne kao interesantan i konkurentan grad za strana ulaganja. U tom smislu program predviđa pozivanje stranih investitora kroz aplikacionu proceduru da u Kragujevcu borave 2 dana kako bi im se predstavila ekonomija grada i investicioni podsticaji, b2b sastanci sa lokalnim firmama, kao i predstavljanje potencijalnih lokacija za započinjanje biznisa (inkubator centar, tehnološki park, industrijska zona...). Takođe, u toku boravka stranih investitora biće im pružene besplatne usluge usmenog prevođenja, prevođenja njihovih kataloga i brošura, usluge konsultanata i advokata, kao i popusta na hotelski smeštaj. Takođe bi im, ukoliko to žele, bila pružena usluga dočeka na aerodromu i prevoza do Kragujevca. U slušaju velikog broja aplikanata, prednost će imati investitori iz inovativnih industrija (IT i telekomunikacije, biotehnologija i nanotehnologija, genetski inženjering). Smatramo da će ove, jako bitne pre-investment aktivnosti, značajno doprineti poboljšanju imidža grada, dolasku stranih investitora, a samim tim i otvaranju novih radnih mesta.
Rezultati Projekta	- Izrađene aplikacije za identifikovanje potencijalnih investitora - Identifikovani i uključeni u program podsticaja potencijalni investitori - Organizovan dvodnevni boravak za 20 potencijalnih investitora - Podignut nivo konkurentnosti Kragujevca - Poboljšan imidž grada Kragujevca kao investicione destinacije - Povećan broj stranih investitora u Kragujevcu
Ekonomski benefit	Br. radnih mesta	min. 200
	Količina investicija	31.560 Euro
	PJP
Realizacija	Organizacija	Osoba
Nadležni	GM-Konsalting	Gordana Matović
Partneri u saradnji	Agencija za promociju investicija Lokalna samouprava	Predrag Lučić Dragan Ranković
Budžet (total)	31.560 Euro
Finansiranje	Lokalna samouprava	30% iz sredstava NIP-a i budžeta
	Donator	70%

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA
Cilj	Razvoj infrastrukturnih sistema u funkciji razvoja privrede
	Podrška investicijama u infrastrukturne sisteme i sisteme za zaštitu životne sredine
Zadatak (projekat)	Industrijsko kompostiranje biljnog otpadnog materijala
Opis	Analizom problema deponovanja otpadne bio mase, a na osnovu praćenja komunalnih obračuna, došlo se do konstatacije da se godišnje otpremi na deponiju više od 500t bio otpada. Sakupljeni bio otpad opterećuje i čini dvostruku "štetu" za komunalni sistem: Ekološku i ekonomsku
Rezultati Projekta	Jeftinija proizvodnja cveća i dendromaterijala zbog korišćenja sopstvenog organskog substrata, izostanak troškova za odvoz i troškova deponovanja otpadne biomase. Finansijska dobit od prodaje dela organskog substrata na tržištu.
Ekonomski benefit)	Br. radnih mesta 4	osoba za nadzor: 1 KV vozač mašina: 1 radnik: 2
	Količina investicija	Nabavka mašina i opreme: - za usitnjavanje biomase - 250.000 € - za mešanje komposta - 60.000 € - za enzimske preparate - 10.000 € - merni instrumenti - 5.000 € - traktor sa kašikom - 15.000 € - linija za separaciju ili sita - 10.000 €
	PJP	D.o.o. "RADANOV" Novi Bečej
Realizacija	Organizacija	Osoba
Nadležni	JKP "Zelenilo", Kragujevac	Dobrila Desivojević - Direktor
Partneri u saradnji	Skupština grada Kragujevca
Budžet (total)	350.000 €
Finansiranje

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA
Cilj Strateški	Kreiranje poslovnog ambijenta podsticajnog za osnivanje inovativnih biznisa i ubrzan rast postojećih biznisa, zasnovan na inovacijama i mreži znanja.
Operativni	-Podrška osnivanju nove generacije inovativnih preduzeća -Pružanje podrške postojećim preduzećima u cilju modernizacije poslovnih procesa -Promovisanje novih metoda u podršci sektoru MSPP i doprinos poboljšavanju privrednog ambijenta
Zadatak (projekat)	Formiranje biznis inovacionog centra u Kragujevcu
Opis	Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja je u toku 2003. godine pokrenula inicijativu za formiranje biznis inkubator centra na teritoriji Kragujevca. U tom periodu je i osnovana Radna grupa za podršku procesima inkubacije biznisa u čiji su sastav ušli : Skupština Grada Kragujevca, Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, Regionalna privredna komora i Univerzitet grada Kragujevca. Ispitivanjem konkurentskog okruženja kao i sektorskom analizom privrede u regionu, zaključeno je da akcenat treba staviti ne na klasičan način inkubacije već na formiranje biznis inovativnog centra koji treba da pruži podršku onim poslovima koji ne pripadaju tradicionalnim kategorijama poslovanja u regionu. Ova inicijativa je dobila saglasnost Radne grupe čiji je zadatak da pruži institucionalnu podršku i kordinira inicijative usmerene na formiranje biznis inovativnog centra
Rezultati projekta	1. Kupljena i adaptirana zgrada za rad BIC-a 2. Izrađena studija izvodljivosti za rad BIC-a 3. Razvijeni tehnički i ljudski kapaciteti za rad BIC-a 4. Useljen i operativan BIC 5. Obučeni stanari BIC-a
Ekonomski benefit	Br. radnih mesta	Osoblje BIC-a: 4 Dodatno zapošljavanje kod stanara BIC-a: 40
	Količina investicija	Kupovina, adaptacija i opremanje zgrade BIC-a: 890.000,00 € Investicije iz privatnog sektora(stanari BIC-a): 60.000, 00 €
	PJP	Skupština Grada Kragujevca-Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja- Mašinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu-preduzetnici stanari BIC-a
	...
Realizacija	Organizacija	Osoba
Nadležni	Skupština Grada Kragujevca	Dragan Ranković
Partneri u saradnji	Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja Mašinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu	Jasminka Luković Jagličić Vesna Mandić
Budžet (total)	1.000.000,00 €
Finansiranje	Nacionalni investicioni program
	Skupština Grada Kragujevca
	Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja
	Donatorski programi

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA
Cilj	Opšti cilj: Doprinos razvoju poslovne klime u Kragujevcu
	Specifični cilj: Uspostavljanje direktne saradnje na relaciji lokalna uprava-biznis zajednica - vlasnici nekretnina kroz identifikaciju i prilagođavanja potencijalnih lokacija za svrhe formiranja poslovnog distrikta.
Zadatak (projekat)	Formiranje poslovne zone u Kragujevcu
Opis	Formiranje poslovnog distrikta podrazumeva snažno javno privatno partnerstvo između lokalne samouprave, lokalne biznis zajednice i građana. Cilj formiranja poslovnog distrikta je unapređenje poslovne klime identifikacijom delova teritorije grada koji imaju potencijala za koncentraciju biznisa, koji se u direktnoj saradnji sa vlasnicima nepokretnosti infrastrukturno i komunalno unapređuju, čime im se svrha menja od stambenog ka poslovnom prostoru. Kariku u ovom odnosu predstavljaju privatni preduzetnici koji treba da uzmu aktivno učešće u formiranju biznis distrikta putem identifikacije potreba za uslugama visokog nivoa i jasno izražene spremnosti da postanu stanari tog novog prostora. Formiranje biznis distikta je intervencija koja mora da se sastoji od više faza, pri čemu se ovaj predlog projekta odnosi na pripremne korake analize i davanja predloga mogućih lokacija, kao i formulisanje plana rekonstrukcije i uvođenja novih usluga za biznis čime će se stvoriti mogućnosti da se u formiranje biznis distrikta i krene. Postoji 4 osnovna koraka u realizaciji projekta: 1. Analiza trenutnog rasporeda biznis zajednice u gradu 2. Identifikacija mogućih lokacija za formiranje poslovnog distrikta 3. Formulisanje seta mera za transformaciju mogućih lokacija u svrhe poslovnog distrikta 4. Pilot poslovni distrikt: - Odabir jedne identifikovane lokacije - Formiranje Saveta distrikta od strane predstavnika Grada, poslovne zajednice i vlasnika nekretnina - Identifikacija potreba predstavnika poslovne zajednice za uslugama višeg nivoa - Identifikacija mogućih oblika učešća vlasnika nekretnina u transformacija distrikta - Identifikacija mera koje grad u infrastrukturnom pogledu mora da preduzme u procesu transformacije - Izrada i usvajanje biznis plana distrikta - Registracija poslovnog distrikta Nakon usvajanja biznis plana poslovnog distrikta od strane Saveta započinje se sa realizacijom plan aktivnosti. Na ovaj način će se stvoriti osnov za primenu ovog modela u drugim delovima grada.
Rezultati Projekta	- Unapređen ambijent za poslovanje biznis sektora - Bolji uslovi za privlačenje investitora - Podignut nivo neophodne infrastrukture - Podignut nivo usluga za poslovni sektor
Ekonomski benefit	Br. radnih mesta	Tokom projekta: 10 Po završetku projekta: 200
	Količina investicija
	PJP	Skupština Grada - poslovna zajednica- vlasnici nekretnina - Regionalna Agencija za ekonomski razvoj
Realizacija	Organizacija	Osoba
Nadležni	Skupština Grada Kragujevca
Partneri u saradnji	Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja
Budžet (total)	50.000,00 €
Finansiranje	Skupština Grada Kragujevca
	Regionalna Agencija za ekonomski razvoj
	Donator

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA
Cilj	Opšti cilj: Doprinos poboljšanju strukture spoljnotrgovinske razmene preduzeća sa teritorije Grada Kragujevca
	Specifičan cilj: Razvoj poslovanja izvozno orijentisanih preduzeća sa teritorije Grada Kragujevca
Zadatak (projekat)	Servis centar za izvozno orijentisana preduzeća
Opis	Smanjenje spoljnotrgovniskog deficita i unapređenje vrednosne i robne strukture u spoljnoj trgovini je prepoznato kao jedan od osnovnih preduslova za razvoj srpske privrede i otvaranje mogućnosti za povećano investiranje koje bi usledilo kao posledica povećanog obima dohotka. Na nacionalnom nivou se sprovodi nekolicina programa koje imaju za cilj da pruže tehničku i finansijsku podršku izvozno orijentisanim preduzećima, ali vrlo često ti programi nisu dostupni preduzetnicima iz unutrašnjosti. Pored nedovoljnog nivoa informisanosti, jedan od osnovnih razloga za ovo je i nedovoljna stručna i kadrovska osposobljenost preduzeća za sistematičan pristup kako samom izvoznom opredeljenju u poslovanju, tako i korišćenju podsticajnih mera koje stoje na raspolaganju. Servis centar za izvozno orijentisana preduzeća će se upravo baviti ovim grupama problema: 1. Dostavljanjem informacija 2. Pružanjem saveta 3. Poslovnim povezivanjem 4. Obukom Teritorija koju će centar svojim aktivnostima pokrivati je Grad Kragujevac, čime će se lokalnim preduzetnicima stvoriti mogućnost da imaju neposredno dostupan izvor informacija i znanja koji treba da im omogući da svoje izvozne poslove unaprede ili da realizuju svoje izvozne potencijale. Usluge koje će centar pružati će biti opšte i po zahtevu pojedinačnog klijenta, čime će se omogućiti da se pojedinačno rešavaju problemi svakog zainteresovanog preduzetnika. Jedan od osnovnih preduslova za pružanje adekvatne podrške kragujevačkim izvoznicima je i proširenje već postojeće baze podataka preduzeća Regionalne Agencije detaljnim podacima o aktivnim izvoznicima. Novoprikupljeni podaci će omogućiti izradu studije izvozne ponude iz grada i omogućiti formulisanje mera opšteg karaktera za podršku izvozu na lokalnom nivou. Pored ove studije biće izrađena i analiza potreba izvoznika sa posebnim akcentom na obuku, što će predstavljati osnovu za formulisanje i izvođenje konkretnih trening modula za export menadžere izvoznih preduzeća. Pored interevencije na lokalnom nivou biće uspostavljena bliska saradnja sa institucijama na nacionalnom nivou i međunarodnim organizacijama koje se bave podrškom izvozu i unapređenjem međunarodne trgovine. Ova saradnja će se ogledati u sistematičnoj razmeni informacija i korišćenju različitih IT alata, poput internacionalnih baza podataka, a u cilju što pravovremenijeg obaveštavanja preduzeća o aktuelnostima sa tržišta. Poseban akcenat će biti stavljen na pomoć u procesu standardizacije i sertifikacije, u kome će biti angažovani service provider-i Regionalne Agencije. Servis centar za izvoznike će biti formiran kao odeljenje Regionalne Agencije uz direktnu podršku Skupštine Grada Kragujevca i učešće lokalnih asocijacija preduzetnika. Biće formirana radna grupa za podršku izvozu sa teritorije grada, koju će činiti predstavnici Grada, Regionalne Agencije, Privredne Komore, Univerziteta i preduzetnika.
Rezultati Projekta	1. Ažurirana baza podataka preduzeća Regionalne Agencije sa detaljnim informacijama o izvoznicima sa teritorije Grada Kragujevca 2. Izrađena analiza izvozne strukture sa teritorije Grada Kragujevca i date preporuke za mere podrške na lokalnom nivou 3. Formirana radna grupa za podršku izvozu 4. Formiran i operativan servis centar za izvoznike 5. Obučeni export menadžeri izvoznih preduzeća
Ekonomski benefit (predvideti br radnih mesta, investicije, PJP, koji će se stvoriti zahvaljujući implementaciji ovog programa)	Br. radnih mesta	- 3 zaposlena u servis centru - Doprinos povećanju zaposlenosti kroz podizanje kapaciteta izvozno orijentisanih preduzeća
	Količina investicija	S obzirom da se projekat odnosi na tehničku podršku izvozu, neće biti direktnih investicija u hardware, već u know how komponentu.
	PJP	Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja-Skupština Grada Kragujevca- Lokalne Asocijacije preduzetnika
	...
Realizacija	Organizacija	Osoba
Nadležni	Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja	Jasminka Luković Jagličić
Partneri u saradnji	Skupština Grada Kragujevca Lokalne Asocijacije preduzetnika
Budžet (total)	50.000,00 €
Finansiranje	Skupština Grada Kragujevca
	Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja
	Donatorska sredstva

KLJUČNO PITANJE: UNAPREĐENJE PRIVREDNOG AMBIJENTA
Cilj	Opšti cilj: Doprinos razvoju preduzetništva, povećanju broja preduzeća i održivom razvoju novoosnovanih preduzeća na teritoriji Grada Kragujevca
	Specifičan cilj: Stvaranje mehanizma za tehničko finansijsku podršku start up preduzećima na teritoriji Grada Kragujevca
Zadatak (projekat)	Biznis inkubator centar bez zidova
Opis	Koncept biznis inkubacije je široko primenjivan kao oblik podrške početnicima u privatnom preduzetništvu u zemljama EU. Osnovni razlog za svojevrsno tutorstvo nad razvojem preduzeća u prvim godinama poslovanja se nalazi u potrebi da se poveća stepen preživljavanja preduzeća u periodu kada postoji veliki stepen osetljivosti na promene, a istovremeno i oskudnost materijalnih i ljudskih resursa. U Srbiji je ovaj rizik od gašenja novoosnovanih preduzeća dodatno uvećan zbog nepostojanja adekvatnih finansijskih i institucionalnih okvira za podršku start up preduzećima. Povećanja broja novoosnovanih preduzeća je posebno značajno za Kragujevac, a u cilju promene privredne strukture i stvaranja novih radnih mesta. Samo povećanje, ne znači istovremeno i razvoj, tako da je potrebno stvoriti mehanizam koji će omogućiti da start up preduzeća uspešno prebrode krize koje rane faze u životnom ciklusu nose sa sobom. Klasičan model biznis inkubatora podrazumeva funkcionisanje centra u okviru zajedničkog prostora, gde se korisnicima nudi set zajedničkih usluga i povlašćeno rentiranje poslovnog prostora. U našim okolnostima se kao prepreka javlja nedostatak adekvatnog poslovnog prostora, što umnogome otežava i usporava formiranje klasičnih biznis inkubator centara. S druge strane, Regionalna Agencija za ekonomski razvoj još od 2002. god, kao jednu od svojih osnovnih ciljeva ima upravo podršku razvoju preduzetništva, sa preko 4.000 klijenata u dosadašnjem periodu. Pri tome treba posebno izdvojiti stečeni know how iz saradnje sa organizacijom ACDI VOCA u dodeli bespovratnih sredstava za započinjanje sopstvenog biznisa, u kome je i Skupština Grada Kragujevca dala značajnu finansijsku i tehničku podršku. Jedna od potreba koja je identifikovana prilikom realizacije pomenutog programa pomoći se odnosi na tehničko - savetodavnu podršku koja bi novoosnovanim preduzećima olakšala i unapredila poslovanje. Projekat biznis inkubator centra bez zidova se i bazira na ove dve osnovne komponente-finasijska podrška za osnivanje biznisa i tehnička pomoć u poslovanju od strane za to osposobljene institucije. Pored ove osnovne komponente projekat ima za cilj i promovisanje preduzetništva kod mladih, tako da se ciljne grupe dele na 2 osnovne kategorije: 1. Mladi do 18 godina 2. Nezaposlena lica od 18 do 30 godina. Ciljne grupe su odabrane prema kriterijumu ugroženosti iz aspekta mogućnosti za zapošljavanje. Projekat ima 4 osnovne komponente: 1.Preduzetništvo među mladima- serijal obuka za kragujevačke srednjoškolce u kojima će im biti približen i predstavljen model privatnog preduzetništva. Obuka će biti završena konkursom za najbolju poslovnu ideju, gde će prva tri mesta biti novčano nagrađena. 2.Prijavljivanje i selekcija kandidata za bespovratnu novčanu pomoć za započinjanje sopstvenog biznisa. Na osnovu javnog konkursa biće kroz intervjuisanje i ocenjivanje preduzetničkih sposobnosti biti izvršena selekcija kandidata za novčanu pomoć. Odabrani kandidati će proći serijal treninga iz poslovnog planiranja gde će kao završni ispit imati izradu biznis plana za sopstvenu poslovnu ideju. Završni rad će biti ocenjen od strane komisije, nakon čega će uslediti obilazak kandidata na terenu i verifikacija prikazanog stanja. Potrebno je napomenuti da će kandidati morati da obezbede sopstveni poslovni prostor, kao i lično učešće u iznosu od 20% ukupne vrednosti investicije. Na osnovu obavljene verifikacije komisija će doneti odluku o dodeli bespovratne pomoći koja će moći da bude iskorišćena za kupovinu nove ili polovne opreme. Kandidati moraju da budu na evidenciji tržišta rada u Kragujevcu, a po dodeli sredstava moraju da registruju preduzeće ili radnju. Potrebno je pomenuti da će biti formirana i lista delatnosti koje će imati prioritet u dodeli sredstava. 3. Tehničko savetodavna pomoć novoregistrovanim preduzetnicima. U okviru Regionalne Agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja će biti formirano odeljenje za podršku korisnicima pomoći. Usluge ovog odeljenja će se deliti na nekoliko kategorija: • Poslovno informisanje • Razvoj proizvoda i procesa • Poslovno povezivanje • Pravni saveti • Tehničke usluge - poslovna korespondencija, korišćenje fax-a, interneta, kopir aparata. Zaposleni u odeljenju će biti razvojno - administrativna podrška korisnicima pomoći, što upravo i predstavlja elemente koji su najkritičniji u kategoriji start up preduzeća. 4. Kandidatima koji nisu prošli prvi i drugi krug selekcije će biti ponuđen program prekvalifikacije. Sam program će biti razvijen u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i stručnim školama uz direktno angažovanje preduzetnika. Ovo angažovanje će se odvijati u 2 smera: analiza potreba za kadrom i prijem volontera na probni rad.
Rezultati Projekta	1. 300 srednjoškolaca pošlo obuku iz privatnog preduzetništva i novčano nagrađene 3 najbolje poslovne ideje 2. 100 kandidata prošlo obuku iz poslovnog planiranja i uradilo završni ispit 3. Odabrano 30 najboljih radova i izvršena verifikacija na terenu 4. Dodeljeno 20 bespovratnih pomoći za nabavku nove opreme 5. Registrovano 20 novih radnji/preduzeća 6. Zapošljeno 30 novih radnika 7. Operativan biznis inkubator centar bez zidova kao odeljenje Regionalne Agencije 8. 100 kandidata prošlo program prekvalifikacije 9. 20 polaznika programa prekvalifikacije dobilo novi posao
Ekonomski benefit	Br. radnih mesta	50
	Količina investicija	60.000,00€ za nabavku nove opreme
	PJP	Biće ostvarena direktna saradnja između institucija, Regionalne Agencije i Skupštine Grada, s jedne, i predstavnika privatnog sektora s druge strane.
Realizacija	Organizacija	Osoba
Nadležni	Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja	Jasminka Luković Jagličić - direktor
Partneri u saradnji	Skupština Grada Kragujevca Nacionalna Služba za zapošljavanje - filijala u Kragujevcu
Budžet (total)	120.000,00 €
Finansiranje	Skupština Grada Kragujevca
	Regionalna Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja
	Donatorska sredstva

Sledeći