7.2. Imovinsko-pravni odnosi

Oblici svojine/vrste imovine - Nerešena situacija u oblasti imovinsko-pravnih odnosa, tiče se, pre svega, imovine javnih i društvenih preduzeća koja su pod upravom Kosovske poverilačke agencije i koja se suočavaju sa procesima dodele koncesija i privatizacije. Problem je i nerešeno pitanje imovine fizičkih lica koja i dalje nije u posedu zakonitih vlasnika.

Nadležne institucije i rešavanje imovinskih zahteva - Direkcija za stambena i imovinska pitanja koja je prestala sa radom krajem 2005. godine rešila je 99,6% od ukupno 29,154 podnetih zahteva, od kojih je najveći broj zahteva čiji su podnosioci Srbi. Ono što predstavlja problem je ponovni ulazak u posed zakonitih vlasnika, jer je mali broj izvršenih prinudnih iseljenja i dobrovoljno oslobođene imovine. (prema Izveštaju Evropske komisije o napretku za Kosovo iz 2005. godine, samo 11% izvršenih zahteva rezultiralo je ponovnim posedom).

Kosovska agencija za imovinu, osnovana marta 2006. godine, za sada samo prikuplja zahteve povezane sa oružanim sukobom koji se desio između 27. februara 1998. godine i 20. juna 1999. godine, a koji se odnose na privatnu nepokretnu imovinu, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu imovinu. Do sada je podneto ukupno 4,887 zahteva.

Pored kosovskih sudova koje je uspostavio UNMIK, funkcionišu i sudovi Republike Srbije koji su locirani u užoj Srbiji ili u srpskim enklavama na teritoriji KiM. Međutim, imajući u vidu sukob nadležnosti sa UNMIK institucijama, ovi sudovi mogu rešavati samo manji broj zahteva, u onim slučajevima kada je moguće sprovesti izvršenje. Pred kosovskim sudovima trenutno je stopirano rešavanje 17,000 zahteva za naknadu štete na imovini koje su podneli tužioci Srbi, do nove naredbe UNMIK Odeljenja za pravosuđe.

Najveći broj problema u oblasti imovinsko-pravnih odnosa tiče se:

1) imovine javnih i društvenih preduzeća pod upravom KPA;

2) uzurpirane imovine fizičkih lica

- posle prestanka oružanih sukoba 1999. godine i odlaska velikog broja Srba (više od 200,000 ljudi) sa KiM, kuće, stanove, ekonomske zgrade i poljoprivredno zemljište čiji su vlasnici Srbi, uzurpirali su i bespravno koriste Albanci;

3) velikog broja nerešenih imovinskih zahteva fizičkih lica.

Prioriteti - Ostvaruju se kroz pregovore o budućem statusu KiM i odnose se na:

1) zaštitu prava akcionara i imovine JP;

2) punu kompenzaciju za vlasnike i poverioce preduzeća koja su privatizovana u dosadašnjem toku privatizacije, kao i naknadu radnicima tih preduzeća;

3) zahtevati u pregovorima da se kosovske institucije (Kosovska agencija za imovinu, sudovi) dodatno angažuju na rešavanju imovinskih zahteva - početi sa rešavanjem stopiranih zahteva, kao i efikasnijem izvršenju donetih odluka.

7.3. Ljudska prava i slobode i njihova zaštita

Pregled stanja - Od 1999. godine i dolaska Misije UN, kojoj je povereno da obezbedi mir, sigurnost i poštovanje ljudskih prava pripadnicima svih zajednica na KiM, lična i imovinska sigurnost Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica je konstantno ugrožena, a diskriminisani su i u uživanju ostalih prava.

U nekim periodima kršenje ljudskih prava na KiM poprima široke razmere, kao što je bio pogrom Srba i stanovništva drugih nealbanskih zajednica od 17. do 19. marta 2004. godine. Tokom tih nasilnih događaja veliki broj osoba je povređen uz nekoliko poginulih, 36 pravoslavnih crkava, manastira i drugih kulturnih objekata je oštećeno ili uništeno, kao i veliki broj kuća. Kao posledica toga oko 4.100 osoba je ostalo bez svojih domova.

Bezbednost i sloboda kretanja ne zadovoljavaju potrebne standarde, tako da je opšta situacija na terenu i dalje nestabilna. Napadi, u nekim slučajevima i oružani, na Srbe i pripadnike drugih nealbanskih zajednica dešavaju se s vremena na vreme, a postoje oblasti na KiM u kojima je ustaljen obrazac uznemiravanja i zaplašivanja Srba i Roma, pre svega u povratničkim selima. Sve se završava na osudi zločina. Uzurpirana imovina je i dalje veliki problem sa kojim se susreću pripadnici srpske zajednice, a veoma je kritična i situacija sa snabdevanjem električnom energijom.

Na KiM postoje i ozbiljni problemi u pogledu funkcionisanja obrazovnog, zdravstvenog, sudskog i administrativnog sistema Republike Srbije, s obzirom na sukob nadležnosti sa UNMIK administracijom.

Od 1999. godine evidentno je i kršenje prava na rad lica srpske i drugih nealbanskih zajednica, kao jednog od osnovnih ljudskih prava. To se posebno odnosi na zaposlene u društvenim i javnim preduzećima, kao što su Elektrokosmet, Telekom, NIS-Jugopetrol i dr., koji su usled ratnih dejstava bili primorani da napuste svoja radna mesta, a sada im je onemogućeno da se vrate na ista. Jedan od primera je i gubitak posla za oko 8.000 Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica usled ratnog stanja iz JP Elektrokosmet koje postaje novoformirana korporacija KEK. Mnogi od tih radnika, iako sada žive u neposrednoj blizini svog nekadašnjeg preduzeća, ne mogu da se vrate na posao, jer su na njihova radna mesta primljena druga lica. Takođe, veliki broj raseljenih lica, radnika privatizovanih društvenih preduzeća, nije u mogućnosti da ostvari svoje pravo na naknadu u procesu privatizacije, usled loših bezbednosnih uslova, odnosno ograničene slobode kretanja. Etnički sastav kupaca preduzeća u procesu privatizacije, što su u najvećem broju slučajeva Albanci, otvara pitanje mogućnosti zapošljavanja Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica u tim preduzećima imajući u vidu realnu post-konfliktnu situaciju između dve zajednice.

Stepen nezaposlenosti u srpskoj zajednici je veoma visok (oko 60%) i u nekim oblastima dostiže više od 80%, dok u nekim mestima za povratnike nezaposlenost dostiže čak 100%.

U domenu prava na slobodu izražavanja, što se tiče medija, od 112 radiodifuznih operatera, 72 funkcioniše samo na albanskom, 35 samo na srpskom, a 11 je multijezično. Skoro da nema štampanih medija na srpskom jeziku na teritoriji KiM.

Versko i kulturno nasleđe je od posebnog značaja za Srbe na KiM. Još uvek većina verskih objekata koji su oštećeni ili uništeni tokom martovskog nasilja 2004. godine nije u potpunosti obnovljena.

Ovakva sveukupna situacija koja se tiče ljudskih prava na KiM, pre svega briga za bezbednost i nerešena imovinska pitanja, svakako ne pruža garancije za povratak više od 200,000 Srba koji su od 1999. godine napustili Pokrajinu, i onemogućuje Srbe i druge nealbanske zajednice da normalno učestvuju u svim društvenim procesima koji se odvijaju na teritoriji KiM.

Prioriteti:

1) Omogućiti delovanje organizacione jedinice Službe za ljudska i manjinska prava na teritoriji KiM koja će pratiti situaciju u vezi sa ljudskim pravima i po potrebi kontaktirati sa kosovskim institucijama po ovom pitanju.

2) Obezbediti sve potrebne uslove za povratak na rad Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica, kao i ostvarivanje prava na naknadu štete zbog gubitka posla.

7.4. Mehanizmi, instrumenti i mere podrške investicionim ulaganjima na državnom i lokalnom nivou

Područja na Kosovu i Metohiji sa većinskim srpskim stanovništvom su područja od posebnog interesa za Republiku Srbiju. Privredni subjekti iz drugih delova Srbije i strane kompanije koje ulažu na KiM dobiće posebne olakšice, kojima će biti podstaknuto ulaganje u ova područja. Ove olakšice mogu biti donete na centralnom i lokalnom nivou i imaju svoje utemeljenje u zakonima Republike Srbije. Pored postojećih zakona, za specijalne uslove mogu biti predloženi novi vidovi podsticaja i olakšica za novoosnovana preduzeća ili filijale multinacionalnih kompanija i preduzeća iz drugih delova Srbije.

Stvoreni fiskalni ambijent u Republici je usmeren na ubrzani razvoj privrede i privlačenje stranih direktnih investicija. Poreska stopa na dobit preduzeća i standardna PDV stopa su među najnižim u Evropi. Na osnovu zakona koji se odnosi na porez na dobit preduzeća postoji mogućnost oslobađanja plaćanja poreza na dobit preduzeća u dužem vremenskom periodu za investicije iznad određenog iznosa i pri zapošljavanju određenog broja lica na neodređeno vreme. Za obavljanje delatnosti na području od posebnog interesa za Republiku postoji mogućnost oslobađanja od plaćanja poreza na dobit preduzeća za određeni period pod posebnim uslovima. Ako se posebnim zakonom utvrdi opšti interes za stimulisanje razvoja određene delatnosti, Vlada Republike Srbije može propisati dodatne poreske podsticaje za stimulisanje razvoja te delatnosti.

U Republici Srbiji se dobit kompanije proistekla iz ulaganja u nerazvijeno područje, oslobađa poreza tokom određenog vremenskog perioda. U susednoj Bugarskoj, na primer, korporativni porez je jednak nuli za preduzeća koja se bave proizvodnjom u regionima u kojima je nezaposlenost iznad nacionalnog proseka. U Rumuniji, pak, izuzeće od poreza traje sve dok je određeno područje siromašno. Ima osnova u ovim stvarima slediti primere i praksu nama najbližih kandidata za ulazak u EU, budući da je ravnomeran regionalni razvoj jedan od njenih najvećih prioriteta.

Uvoz stvari koje predstavljaju ulog stranog ulagača je slobodan, pod uslovom da zadovoljava propise koji regulišu zaštitu životne sredine, kako je predviđeno zakonom koji reguliše strana ulaganja. Na osnovu zakona koji se odnosi na porez na dobit preduzeća, poreski kredit se ostvaruje u slučaju ulaganja u osnovna sredstva u određenoj visini za velika i srednja preduzeća, kao i za mala preduzeća.

Poreski kredit postoji za određene proizvodne delatnosti (poljoprivreda, ribarstvo, proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina, proizvodnja metalnih proizvoda, reciklaža, proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme itd.) i predstavlja veći deo vrednosti investicija u osnovna sredstva.

Prosečno fiskalno opterećenje neto zarada je smanjeno, s tim što je obezbeđeno veće rasterećenje za radno-intenzivne grane i nerazvijena područja. Stopa poreza na zarade je takođe smanjena i utvrđen je neoporezivi deo zarade do određenog iznosa. Prema zakonu koji uređuje porez na dohodak građana, ne plaća se porez na zarade u određenom vremenskom periodu u zavisnosti od kategorije novozaposlenih radnika (pripravnici do 30 godina, lica mlađa od 30 godina, lica starija od 45 godina i osobe sa invaliditetom).

Na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, koju je Vlada Srbije donela krajem juna 2006. godine, investicioni projekti u svim delatnostima, osim trgovine, turizma, ugostiteljstva i poljoprivrede, mogu da konkurišu za dodelu bespovratnih sredstava iz državnog budžeta. Za investicije u proizvodni sektor kojima se obezbeđuje otvaranje određenog broja novih radnih mesta u određenom vremenskom periodu od dana dodele sredstava, država će obezbediti bespovratna sredstva po svakom novom radnom mestu za investicije iznad preciziranog iznosa. Takođe za investicije u sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine i prilikom investiranja u sektor istraživanja i razvoja predviđena su određena bespovratna sredstva po svakom novom zaposlenom radniku. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede svake godine iz agrarnog budžeta izdvaja znatan deo sredstava preko niza mera i akcija za unapređenje poljoprivrednog sektora, i to za: subvencije proizvodnji i povećanju produktivnosti, mere unapređenja sela, mere i akcije u poljoprivredi, stručne poljoprivredne službe (za zgrade i građevinske objekte, mašine i opremu u poljoprivredi).

U cilju razvoja industrijskih parkova podrška države će se odnositi na finansiranje dela troškova izgradnje sekundarne infrastrukture, a za područja od posebnog interesa većeg dela troškova.

U zavisnosti od rešenja o decentralizaciji, može biti uspostavljeno vertikalno povezivanje, odnosno prenošenje nadležnosti na nivo opština. Sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se iz izvornih i ustupljenih prihoda, transfera, primanja po osnovu zaduživanja i drugih prihoda. Postoji mogućnost direktnog oslobađanja od plaćanja lokalnih taksi i prinadležnosti u cilju podsticanja zapošljavanja i investiranja u privredu i infrastrukturu, o čemu će decentralizovane opštine moći da donesu adekvatne odluke. U skladu sa sada važećim Zakonom o finansiranju lokalne samouprave to otvara mogućnosti za oslobađanje od plaćanja lokalnih komunalnih taksi, naknada za korišćenje i uređivanje gradskog građevinskog zemljišta, naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine i dr. Jedinica lokalne samouprave može samostalno utvrditi različite nivoe lokalnih komunalnih taksi u zavisnosti od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata, kao i po delovima teritorije, odnosno po zonama u kojima se nalaze objekti. Takođe jedinica lokalne samouprave utvrđuje obveznike, visinu, olakšice, rokove i način plaćanja lokalne komunalne takse. Lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za: isticanje firme na poslovnom prostoru i van poslovnog prostora, korišćenje prostora na javnim površinama, zauzeće javne površine građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova i sl. Osim toga, lokalne samouprave iz svojih budžeta mogu da finansiraju izgradnju poslovne infrastrukture i opremanje industrijskih parkova, čime doprinose smanjenju početnih troškova poslovanja preduzetnika i stranih investitora i čime područje čine privlačnijim za privrednu aktivnost.

Sve pomenute zakonski predviđene mogućnosti, olakšice, podsticaji i izuzeća mogli bi se dobro iskoristiti u cilju dinamiziranja privrednog razvoja srpske zajednice i nezaobilazan su segment ove strategije.

7.5. Strane direktne investicije

Stanje i problemi - Sa aspekta srpske zajednice, strane direktne investicije (SDI) predstavljaju jedan od instrumenata posredstvom kojeg bi se inicirala proizvodnja, transfer znanja, razvoj infrastrukture, rast zaposlenosti, itd. Koristi od stranih direktnih investicija su velike, pogotovo u onim slučajevima kada su one u većem obimu i kada su usmerene u raznovrsne delatnosti. Na području sa većinskim srpskim stanovništvom gotovo i da nije bilo stranih direktnih investicija. Sve te investicije (donacije) su usmerene u razvoj infrastrukture, a ne u razvoj privrede, tako da su dosadašnji efekti SDI od marginalnog značaja za ekonomski razvoj srpske zajednice.

Slika 2: Kretanje strane pomoći na KiM i stranih direktnih investicija u Srbiji

Strana pomoć na teritoriji celog KiM opada drastično iz godine u godinu. Kada kažemo strana pomoć, tu se pre svega misli na humanitarnu pomoć, grantove i donatore. Na grafiku je dat komparativan prikaz SDI na celoj teritoriji KiM i Srbije. Razlog za drastično povećanje SDI u Srbiji je stvaranje adekvatne investicione klime.

Proces privatizacije preduzeća koja se nalaze na teritoriji KiM gde živi srpska zajednica još uvek nije počeo, tačnije nijedno preduzeće nije privatizovano, tako da se po tom osnovu može očekivati izvestan priliv stranih direktnih investicija. Pored toga, ono što je karakteristično za KiM je veliki broj napuštenih proizvodnih pogona, koji se mogu iskoristiti za takozvane "braunfild" investicije.

Prepreke stranim direktnim investicijama su:2 nerešen konačan status KiM, niska sigurnost i bezbednost za investiranje, visok nivo korupcije - nedostatak transparentnosti i procedura, nedovoljno zaštićena prava investitora; nedovoljan zakonski okvir za konkurentno tržište privatnog sektora; nedovoljno tržište proizvodnih inputa, kao i neefikasno tržište pratećih uslužnih delatnosti; nedovoljna kupovna moć domicilnog stanovništva; neadekvatan nivo obrazovanja, nefleksibilno tržište radne snage.

_______________
2 Izvor: Investment Confidence Index report, Karney, 2005.

Prioriteti i mere - Kao globalni cilj nameće se povećanje broja stranih direktnih investitora na teritoriji KiM gde živi srpska zajednica, te iz tog razloga su definisani sledeći prioriteti.

1) Unapređenje investicione klime

Razvijanje strategije, tj. plana marketinških i promotivnih aktivnosti sa ciljem izgradnje povoljne slike o KiM, privlačenja novih ulaganja i stvaranja boljih uslova za investiranje, obavljaće Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (MEOI). Njihova uloga bi se odnosila na sledeće: razvijanje marketinškog plana i sprovođenje promotivnog programa sa ciljem uklanjanja negativne slike KiM među investitorima u odabranim sektorima i na ključnim tržištima; razvijanje istraživačkih sposobnosti radi utvrđivanja industrijskih i uslužnih sektora u kojima KiM može imati konkurentnu prednost za nova ulaganja, kao i radi identifikovanja preduzeća kojima je u interesu da ulažu u te sektore; povećanje razumevanja o potrebama ulagača; olakšavanje pristupa i podrška novim investitorima koji žele da ulažu u Kosovo i Metohiju.

2) Izgradnja poslovne infrastrukture

Izgradnja poslovne infrastrukture koja je neophodna za podsticanje stranih direktnih investicija obuhvata:

- identifikovanje industrijskih zona;

- određivanje vlasničko jasnih lokacija pogodnih za investiranje;

- podrška uspostavljanju industrijskih parkova;

- davanje zemljišta na korišćenje pod povoljnim uslovima;

- infrastrukturno opremanje lokacija.

Očekivanja i monitoring - U cilju podsticanja SDI investicija, obezbeđene su razne poreske i druge olakšice koje su detaljno objašnjene u delu koji se bavi tom problematikom. Rezultati podsticaja SDI ogledaće se u zainteresovanosti inostranih investitora da ulažu finansijska sredstva na KiM. Za sada postoje zainteresovani investitori za termoelektranu, privatizaciju Trepče i Brezovice. Monitoring izvršenih obaveza obavljaće Ekonomski tim.

7.6. Institucionalna i finansijska podrška ulaganjima u privredu

Srpskoj zajednici dostupne su Komercijalna banka, Kosovsko-metohijska banka, Jugobanka, Procredit Bank, Raiffeisen Bank. Nerešeni imovinsko-pravni odnosi i uzurpirana imovina na teritoriji KiM predstavljaju prepreku za upotrebu hipoteka, kao sredstva obezbeđenja kredita. Takođe, usled objektivno loše materijalne situacije u kojoj se građani na KiM nalaze, ozbiljan problem predstavlja i obezbeđenje ugovornog jemstva i pronalaženje kreditno sposobnih žiranata. Iz ovih razloga je neophodno formiranje organizacionih jedinica određenih finansijskih institucija na teritoriji KiM, a sa ciljem unapređenja kreditiranja.

Kao značajni izvori finansiranja razvoja područja na KiM, pored komercijalnih banaka, mogu se navesti: Nacionalni investicioni plan, Koordinacioni centar Srbije za Kosovo i Metohiju, investicije javnih preduzeća, međunarodne organizacije i finansijske institucije i pretpristupni fondovi Evropske unije (kada se za to steknu uslovi u narednom periodu). Javna preduzeća, koja direktno ili preko filijala posluju na teritoriji KiM, imaju velike potencijale, ali su trenutno njihova ulaganja usmerena na održavanje operativnih kapaciteta, a ne na razvoj s obzirom na već ugroženu imovinu preduzeća i prava na teritoriji celog KiM.

U skladu sa strateškim ciljevima i prioritetima neophodno je da Koordinacioni centar Srbije za Kosovo i Metohiju obezbedi punu funkcionalnost i efikasnost rada sledećih institucija na području KiM: Fonda za razvoj, Garancijskog fonda, Agencije za regionalni razvoj, Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i Agencije za privredne registre. Potrebno je da se funkcije ovih institucija ostvaruju na teritoriji opština u kojima se nalazi većinsko srpsko stanovništvo. Neophodno je da ove institucije pronađu organizaciona i tehnička rešenja za ostvarivanje svojih funkcija (da li kroz formiranje svojih dislociranih odeljenja ili kroz uspostavljanje saradnje sa predstavnicima lokalne vlasti), kako bi se obezbedio kontinuirani dugoročni ekonomski razvoj ove teritorije. Ovom strategijom se ne predviđa njihovo osnivanje, već se obezbeđuju uslovi koji su neophodni za njihovo nesmetano funkcionisanje, a u skladu sa sopstvenim interesima i interesima privrede na KiM.

Organizaciona jedinica Fonda za razvoj Republike Srbije, finansiraće se iz sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije, NIP-a i iz privatizacionih prihoda sa KiM, a ako se steknu uslovi i iz naplaćenih potraživanja prema Kosovskoj poverilačkoj agenciji. Za ovaj fond je bitno da se obezbedi održivost kroz povraćaj sredstava. Fond će imati lokalno prilagođene kriterijume.

Organizaciona jedinica Garancijskog fonda trebalo bi da obavlja neprofitnu delatnost i da pokriva rizik ili deo rizika poslovnih banaka prilikom odobravanja kredita privrednim subjektima, ukoliko su njihovi projekti profitabilni, a ne ispunjavaju neki od uslova za odobravanje kredita. Takođe, fond bi trebalo da odobrava garancije za kredite čiji su korisnici privredni subjekti sa vremenski kratkom poslovnom istorijom ili relativno visokim rizikom ulaganja. Na taj način bi se privrednim subjektima olakšao pristup finansijskom tržištu radi obezbeđenja potrebnih sredstava za razvoj.

Cilj uspostavljanja organizacione jedinice Agencije za regionalni razvoj je sprovođenje Strategije. Ova organizaciona jedinica bi trebalo da koordinira rad organizacionih jedinica svih fondova i agencija koje bi bile osnovane radi sprovođenja ekonomske politike razvoja. Pored toga, trebalo bi da radi na podizanju imidža i stvaranju investicione klime područja sa većinskim srpskim stanovništvom na KiM.

Republička mreža regionalnih agencija i centara ne sadrži regionalnu agenciju (centar) za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva na teritoriji AP KiM. Prema članu 15. Zakonu o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća moguće je osnovati Regionalnu agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva na KiM. Sedište agencije bi bilo u Kosovskoj Mitrovici. Osnovni cilj Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća je da podrži (pomogne, savetuje, asistira i zaštiti) razvoj i interese malih i srednjih preduzeća, u funkciji: dinamiziranja regionalnog privrednog razvoja i izmene privredne strukture; efikasnijeg rešavanja pitanja nezaposlenosti; supstitucije uvoza i povećanja konkurentnosti MSPP; podsticanja različitih oblika saradnje sa velikim preduzećima; uvođenja savremenih tehnologija i povećanja inovativnosti (preduzetnički inkubatori, inovativni centri...); racionalnijeg korišćenja poslovnog prostora i opreme; unapređenja kvaliteta; automatizacije i kompjuterizacije i dr.

Agencija za privredne registre za KiM će biti osnovana u cilju postizanja veće ekonomičnosti, dostupnosti podataka i formiranja jedinstvene baze podataka evidencije o registrovanim privrednim društvima i preduzetnicima, finansijskom lizingu i založnim pravima. Sredstva za osnivanje Agencije će se obezbediti iz budžeta Republike Srbije, donacija, priloga i sponzorstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica. Sedište agencije će biti u Kosovskoj Mitrovici, pošto treba da budu ispunjeni uslovi za nesmetano celodnevno funkcionisanje online servisa ove agencije, kao i uslovi koji se odnose na odgovarajuću obučenost kadrova i fizičku dostupnost objekta.

Pregled finansijskih ulaganja u prethodnoj godini i planovi ulaganja pojedinih republičkih institucija ukazuju na relativno zadovoljavajući obim finansijske podrške koju je Republika pružala srpskoj zajednici.

Tabela 10: NIP kao izvor finansiranja u 2006. i 2007. godini

	2006. godina	2007. godina
Obrazovanje	79.035	965.852
Zdravstvo	307.726	1.628.649
Stanovanje	4.452.647	10.830.269
Standard građana	523.246	2.672.892
Infrastruktura	39.156	88.361
Saobraćajna infrastruktura	2.036.145	4.000.000
Ekonomski razvoj	1.400.000	3.400.000
Ukupno (evra)	8.837.955	23.586.046

Koordinacioni centar Srbije za Kosovo i Metohiju je u 2003. godini izdvojio 26.012.611 evra, u 2004. godini 21.257.197 evra, u 2005. godini 32.412.406 evra, u 2006. godini 30.732.067 evra za područja na KiM u kojima živi srpska zajednica.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je za mere unapređenja sela u Republici Srbiji i investicionu podršku u 2004. godini obezbedilo oko 5,6 miliona evra, u 2005. godini oko 9,4 miliona evra, u 2006. godini oko 50 miliona evra iz agrarnog budžeta. Pretpostavlja se da u budućem periodu ovaj iznos neće biti manji i da će značajna sredstva biti upućena srpskoj zajednici.

Strane donacije su u 2003. godini iznosile oko 3 miliona evra, u 2004. godini oko 4 miliona evra, u 2005. godini oko milion evra, a u 2006. oko 2 miliona evra.

Može se zaključiti da je bez posebnih programa i odluka Vlade ostvareno ulaganje na području KiM od najmanje 35 miliona evra u 2005. godini i najmanje 45 miliona evra u 2006. godini. Očekuje se da će iz budžeta Republike u narednoj godini biti izdvojeno najmanje 20% više od sredstava izdvojenih u 2006. godini, ako se ovim sredstvima dodaju sredstva predviđena Nacionalnim investicionim planom, može se računati na iznos od najmanje 70 miliona evra za ekonomski razvoj srpske zajednice.

V AKCIONI PLAN

Akcioni plan predstavlja podlogu za implementaciju Strategije i daje jasan prikaz problema i ciljeva po određenim prioritetnim oblastima. U oblasti infrastrukture se posebno razmatraju elektroenergetska infrastruktura, vodosnabdevanje i saobraćaj, stanogradnja i socijalna infrastruktura. Bitan aspekt Akcionog plana se odnosi na razvoj RMHK "Trepča" i MSPP, kao i na zapošljavanje, trgovinu, poljoprivredu, industriju, turizam, privatizaciju, imovinsko-pravne odnose i zaštitu ljudskih prava, strane direktne investicije.

Da bi se rešili postojeći problemi i dostigli naznačeni ciljevi, neophodno je preduzeti određene mere i aktivnosti. Rešenja su data u vidu projekata, koji su predstavljeni po opštinama u kojima će se realizovati. Takođe su određeni i vremenski rokovi i institucije, koje će biti nadležne za realizaciju ovih projekata.

U akcionom planu su naznačeni i mehanizmi, instrumenti i mere podrške investicionim ulaganjima kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Od posebnog značaja za implementaciju Strategije je institucionalna i finansijska podrška ulaganjima u privredu kroz formiranje određenih institucija, a u cilju unapređenja kreditiranja privrednih subjekata.

Akcioni plan je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.

VI ZAVRŠNI DEO

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

AKCIONI PLAN

I. INFRASTRUKTURA
1. ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Teško stanje u pogledu snabdevanja srpske zajednice na KiM električnom energijom	Rešavanje problema snabdevanja električnom energijom srpske zajednice	Prioriteti:
		- Hitno rešavanje problema snabdevanja električnom energijom srpske zajednice na Kosovu i Metohiji kroz donaciju od 50 mil. KWh mesečno tokom zimske sezone 2006/2007. godine;	2007. godina, KC, ET, MRE, EPS,
		- Registracija "Elektrokosmet"-a za nezavisnog operatera, koji bi svojom delatnošću pokrivao sva srpska područja (severno, centralno i južno Kosovo i Kosovsko Pomoravlje), a po potrebi bi se organizovao i rad u metohijskom delu;	2007, ET, MRE, EPS
		- Povezivanje "Elektrokosmet"-a sa elektroenergetskim sistemom jugoistočne Evrope;	2007.
		- Pokretanje proizvodnje električne energije na bazi lignita kroz izgradnju termoelektrane "Kosovo C"	2007-2010.
Nezadovoljavajući stepen izgrađenosti i stanje elektroenergetskih kapaciteta na teritoriji opština sa većinskim srpskim stanovništvom	Modernizacija elektroenergetskih kapaciteta radi povećanja pouzdanosti, raspoloživosti i efikasnosti postojećih elektroenergetskih objekata i snabdevanja svih potrošača na područjima u kojima živi srpska zajednica	Potrebno je izgraditi sledeće objekte:	2007-2009, MRE, EPS, NIP, RFR, inostrani donatori
		- Severni Kosmet: TC 110/35 kV Gazivode (povećanje snage za 10 MVA) i dalekovod 110 kV Valač - Raška oblast (potrebna sredstva 4 mil. evra);
		- Kosovsko Pomoravlje: dalekovodi 110 kV u cilju rešavanja zagušenja postojećih vodova i TC 110/x kV u severoistočnom delu kosovskog Pomoravlja sa eventualnom vezom na 110 kV u južnom delu Republike Srbije (potrebna sredstva 1,5 miliona evra);
		- TC 35/10 kV Gornje Kusce (kod Gnjilana) - (potrebna sredstva 1,5 miliona evra);
		- potrebno je čvršće povezivanje severnog dela KiM sa prenosnom mrežom 400 kV na drugim delovima Republike Srbije (potrebna sredstva 30 mil. evra za dalekovod i trafostanicu 400/100 kV);
		- izgradnja dispečerskog centra u Kosovskoj Mitrovici za upravljanje elektro mrežom na području sa većinskim srpskim stanovništvom ne samo na severu Kosova i Metohije već i u ostalim srpskim područjima.
Stanje prenosne dalekovodne i niskonaponske distributivne mreže	Modernizacija i rekonstrukcija niskonaponske mreže	Leposavić:	2007-2009, MRE, EPS
		1) Povećanje snage TC 35/10 kV "Leposavić" ugradnjom još jednog transformatora snage 8 MVA
		2) Izgradnja trafo stanice i rekonstrukcija NN mreže:
		- selo Jelakce, predračunska vrednost 2.372.350 din.;
		- selo Baraći u Jošanici, predračunska vrednost 1.480.700 din.;
		- selo Kajkovo, predračunska vrednost 830.025 din.;
		- selo Majdevo, predračunska vrednost 312.375 din.
		Zvečan:
		Za potrebe rešavanja snabdevanja električnom energijom potrošača gradskog područja Zvečana i naraslih potreba severne K.Mitrovice potrebno je izgraditi sledeće objekte:
		- TC 35/10 kV " Mali Zvečan"
		- 35 kV dalekovod TC 110/35 kV "Valač" - TC 35/10 kV "Mali Zvečan" (nastavak dalekovoda TC 110/35 kV "Valač" - TC 35/6,6-3,3 kV "Trepča Energetika") i "ulaz-izlaz" na 35 kV dalekovod TC 35/10 kV "Mitrovica 1" - TC 35/10 kV "Mitrovica 2". (potrebna sredstva na nivou 5 mil. evra za dalekovod i 3 mil. evra za dva nova dalekovodna polja).
		- 10 kV dalekovod (vazdušni i kablovski) za povezivanje TC 10/0,4 kV sa TC 5/10 kV "Mali Zvečan"
		- TC 35/10 kV i priključni dalekovodi za rešavanje problema Zvečana i K.Mitrovice - Sever (potrebna sredstva 2 miliona evra)
		- TC 10/0,4 kV (17 komada) instalisane snage 10,650 kVA.
		Zubin Potok:
		- rekonstrukcija najugroženijih delova dalekovodne prenosne mreže od 10 kV na relaciji Previje-Brnjak, Gazivode-Lučka Reka, Gazivode-Zupče, Gornji Jasenovik-Kurilovo;
		- rekonstrukcija najugroženijih delova niskonaponske mreže (70 km na području koje pokriva "Elektrokosmet");
		- izgradnja novih 7 km niskonaponske mreže sa ciljem osvetljenja užeg dela Zubinog Potoka;
		- rekonstrukcija postojećih TC 35/10 kV u Simpu i stavljanje u funkciju dva nova 10 kV izvoda;
		- povećanje snage TC 35/10 kV Zubin Potok ili Simpo (potrebna sredstva 150 hilj. evra);
		- revizija i po potrebi remont trafo stanica 10/04 kV;
		- izgradnja pet trafo stanica 10/04 kV u naseljima Vučepolje-Ješa, Jasenovik-Gazivode-Banje;
		- završetak rekonstrukcije dalekovodne prenosne mreže od 35 kV (9 km);
		- završetak rekonstrukcije dalekovodne prenosne mreže od 10 kV (60 km) i montaža 12 linijskih rastavljača na dalekovodima;
		- završetak rekonstrukcije niskonaponske mreže (70 km na području koje pokriva "Elektrokosmet").
		Štrpce:
		- izgradnja TC 110/35 kV Štrpce sa priključnim dalekovodima 110 kV (potrebna sredstva 4,5 mil. evra);
		- povećanje snage TC 35/10 kV Štrpce;
		- u TC 35/10 kV "Štrpce" potrebno je zameniti jedan transformator od 4 MW sa transformatorom snage 8 MVA čime će se instalisana snaga povećati na 12 MVA i što će bitno uticati na rasterećenje transformacije.
		Gračanica:
		- TC 110/35 kV ili TC 110/10 kV Gračanica i priključni dalekovodi 110 kV(potrebna sredstva 4,5 mil. evra). Izgradnjom TC 110/35 kV Gračanica, instalisane snage 2x31,5 MVA u potpunosti bi bio rešen problem napajanja električnom energijom celog prostora centralnog Kosmeta južno od Prištine (Gračanica sa okolinom, okolina Lipljana i Novog Brda i okoline);
		- TC 35/10 kV Gračanica, u varijanti gradnje TC 110/35 kV Gračanica.
		Orahovac:
		- zamena dotrajalih električnih stubova
		Lipljan:
		- izgradnja dalekovoda niskonaponske mreže dužine 15 km
		Kosovo Polje:
		- rekonstrukcija niskonaponske prenosne mreže u svim selima;
		- Batuse-izgradnja nove TC;
		- rekonstrukcija i sanacija trafo stanica u Ugljaru i Kuzminu.
		Vučitrn:
		- rekonstrukcija visokonaponske mreže u dužini od 3 km u Prilužju;
		- rekonstrukcija niskonaponske mreže u dužini od 5 km u Prilužju;
		- remont trafo stanica jačine 10/04 kV u Prilužju;
		- remont trafo stanice u Gojbulji;
		- rekonstrukcija niskonaponske mreže u dužini od 2 km u Gracu.
		Goraždevac:
		- rekonstrukcija dalekovoda.
2. VODOSNABDEVANJE I SAOBRAĆAJ
2.1. VODOPRIVREDNA I KOMUNALNA INFRASTRUKTURA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Nezadovoljavajući stepen izgrađenosti i opremljenosti opštine objektima komunalne infrastrukture	Modernizacija sistema za prečišćavanje otpadnih voda, vodosnabdevanje, kanalizacione mreže, higijensko-tehnička zaštita vode i svih izvorišta i rešavanje pitanja deponovanja otpadaka	Leposavić:	2007-2008, KC, MPŠV, LZ
		Prioritetni radovi u oblasti komunalne infrastrukture:
		- izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda;
		- izgradnja kanalizacione mreže:
		- izgradnja kanalizacije u naselju Ibarska Slatina (700 m), predračunska vrednost 2.975.000 din.
		- izgradnja kanalizacije u naselju Slanište (141 m), predračunska vrednost 637.500 din;
		- izgradnja kišnog kolektora u naselju Slanište (350 m), predračunska vrednost 1.530.000 din.;
		- izgradnja ulične rasvete u naselju Tvrđan (1.000 m), predračunska vrednost 634.815 din.;
		- izgradnja nove ekološke deponije.
		Zvečan i Kosovska Mitrovica:
		- izgradnja novog vodosistema, fabrike vode i potisnih vodova, čime se rešava vodosnabdevanja Zvečana i severnog dela Kosovske Mitrovice;
		- rekonstrukcija kompletne kanalizacione mreže (izgradnja sabirnog kolektora i glavnog kolektora kanalizacije);
		- izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda;
		- dogradnja sistema odvoda atmosferskih voda.
		Zubin Potok:
		- sprovođenje mera antierozione zaštite na najugroženijim područjima: oko 40 km obale jezera Gazivode i obale reke Ibar, počev od sela Veljeg Brega-Zupče;
		- izgradnja/rekonstrukcija sistema za navodnjavanje u dolini reke Ibar (Velji Breg, Ugljare, Zupče), kojima bi bilo obuhvaćeno oko 50 ha poljoprivrednog zemljišta;
		- dugoročno rešenje vodosnabdevanja opštine-izgradnjom akumulacije;
		- rekonstrukcija glavne vodovodne mreže od sela Velji Breg-Gazivode do glavnog basena, dužine oko 10 km;
		- rekonstrukcija filterskog postrojenja u Zubinom Potoku;
		- rekonstrukcija pumpnog postrojenja sa izgradnjom kaptažne građevine i novog basena od 500 m3;
		- kompletiranje postojeće i dalja izgradnja kanalizacione mreže, sa izgradnjom uređaja za prečišćavanje otpadnih voda na teritoriji opštine;
		- izgradnja atmosferske kanalizacione mreže i kolektora za prihvat i odvođenje atmosferskih voda u naseljima Zubin Potok i gravitirajućim naseljima;
		- sanitarna zaštita postojećih izvorišta i bunara iz kojih se stanovništvo snabdeva vodom;
		- izgradnja nove deponije za otpad na nivou opštine;
		- dugoročno rešavanje vodosnabdevanja opštine;
		- dogradnja i rekonstrukcija vodovoda u pojedinim naseljima;
		- izgradnja vodovoda u naseljima Gazivode, Velji Breg, Pridvorica, Dobroševina, Čitluk, Ugljare, Verage, Zupče;
		- izgradnja kanalizacione mreže u naseljima Gazivode, Dobroševina, Čitluk, Verage, Zupče i dr.;
		- izgradnja stočne pijace u Zubinom Potoku;
		- potpuno komunalno uređenje opštinskog centra Zubin Potok.
		Štrpce:	2007, LZ, JPDGZI, KC
		- rekonstrukcija postojećih i produženje započetog odvodnog kanala Štrbačko-Gotovičkog polja, Berevačko-Donje Bitinjsko polje;
		- rekonstrukcija vodovodne mreže (glavnog kolektora) u Štrpcu;
		- izgradnja vodovoda za deo naselja u Sevcu;
		- izgradnja kompletne kanalizacione mreže u Štrpcu sa prečistačima otpadnih voda;
		- izgradnja deponije na teritoriji opštine.
		Gračanica:	2007, MPŠV, KC Skupština grada Prištine,
		- zelena pijaca Gračanica
		Orahovac:
		- rekonstrukcija vodovodne mreže u Velikoj Hoči;
		- izgradnja kanalizacionog kolektora u Velikoj Hoči.
		Obilić:
		- izgradnja fekalne kanalizacije u naselju Plemetina (vrednost 31 mil.din.)
		Lipljan:
		- izgradnja vodosistema;
		- izgradnja kanalizacione mreže u srpskim naseljima;
		- izgradnja organizovane i kontrolisane deponije.
		Kosovo Polje:
		- izgradnja vodovodne mreže u Batusu;
		- završetak kanalizacione mreže u Kuzminu i Batusu;
		- izgraditi veću deponiju u Ugljaru i manje u Kuzminu i Batusu.
		Vučitrn:
		- izgradnja kanalizacione mreže u Prilužju i Gracu;
		- postavljanje ulične rasvete u Prilužju.
2.2. SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA
2.2.1. PUTNA INFRASTRUKTURA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Nezadovoljavajuće stanje putne mreže	Formiranje institucionalnog i finansijskog okvira za unapređenje stanja u putnoj privredi	- formiranje preduzeća za održavanje puteva na teritoriji KiM sa većinskim srpskim stanovništvom;	2007, JPPS
		- formiranje putne baze na teritoriji KiM sa većinskim srpskim stanovništvom;	2007, JPPS
		- prihvatanje dugoročne politike investiranja u putnu privredu KIM;	2007, JPPS
	Izgradnja, modernizacija i rekonstrukcija putne mreže		2007, JPPS
		- obezbeđenje investiranja u putnu privredu KiM na teritoriji na kojoj živi većinsko srpsko stanovništvo iznad nivoa koje će obezbeđivati Vlada KiM i UNMIK;	2007-2009, JPPS, MKI, NIP,
		- rehabilitacija putne mreže KiM na teritoriji sa većinskim srpskim stanovništvom, pre svega magistralnih puteva M-2 i M-22.
		Leposavić:
		Asfaltiranje ulica i puteva u opštini:
		- MZ Leposavić, 7,9 km, predračunska vrednost 78.231.953 din.;
		- MZ Sočanica, 10,9 km, predračunska vrednost 66.616.952 din.;
		- MZ Lešak, 4,4 km, predračunska vrednost 38.487.946 din.;
		- MZ Leposavić, 4,5 km, predračunska vrednost 39.633.461 din.;
		- MZ Sočanica, 7,5 km, predračunska vrednost 60.492.153 din.;
		- MZ Lešak, 13,7 km, predračunska vrednost 123.827.594 din.
		Zvečan:
		- nastavak izgradnje puta Zvečan-Banov Do-Joševik-Banjska-Izvori;
		- izgradnja puta Zvečan-Banov Do;
		- asfaltiranje ulica u naselju Zvečan.
		Zubin Potok:
		- izgradnja i modernizacija putnog pravca Zubin Potok-Bube-Novi Pazar (28 km);
		- završetak modernizacije puta R-221: Zvečan-Zubin Potok-Istok (32 km);
		- izgradnja mostova preko Ibra na području naselja Dobroševina i Čitluk;
		- modernizacija 148 km lokalnih puteva, pre svega puteva Čečevo-Rezala-Brnjak (20 km), Gazivode-Velji Breg-Jagnjanica (13 km) i Ugljare-Gornji Strmac (8 km);
		- asfaltiranje ulica u urbanim naseljima Zubinog Potoka i ostalim prigradskim naseljima
		Štrpce:	2007, LZ, JPDGZI, KC
		- rekonstrukcija puta Brezovica-Molika u dužini od 12 km;
		- rekonstrukcija puta Gornja Bitinja-Sušiće u dužini od 2 km;
		- asfaltiranje ulica po naseljima opštine (vrednost 25.000 evra).
		Gračanica:	2007, JPPS, MKI, KC,NIP, Skupština grada Prištine
		- rekonstrukcija lokalnog puta Gračanica-Laplje selo (vrednost 106,7 mil. din.);
		- sanacija lokalnih puteva opštine Priština-Gračanica u dužini 2 km (vrednost oko 3,6 mil. din.);
		- autobuska stanica-Gračanica (vrednost oko 90,3 mil. din.).
		Orahovac:
		- sanacija ulica
		Obilić:	2007, JPPS, MKI, KC, Skupština grada Prištine
		- izgradnja puta Plemetina-Babin Most u dužini od 4,5 km (vrednost 40,4 mil.din.)
		Novo Brdo:
		- rekonstrukcija putnog pravca Prekovce-Zebince-Straža;
		- modernizacija regionalnog puta Bostane-Trićevce-Gnjilane;
		- renoviranje mosta preko Krive reke na području naselja Prekovce;	2007, JPPS, MKI, KC, Skupština grada Prištine
		- izgradnja puta u naselju Izvor i povezivanje sa regionalnim putem Novo Brdo-Priština;
		- izgradnja puta u selu Jaskovik i povezivanje naselja sa regionalnim putem Novo Brdo-Kosovska Kamenica;
		- izgradnja puta u selu Trićevce i povezivanje naselja sa putem Novo Brdo-Gnjilane;
		- izgradnja puta u selu Manišince i povezivanje sa lokalnim putem Prekovce-Straža-Gnjilane;	2007, LZ, KC
		- izgradnja mosta preko Krive reke za naselja Slatina i Malenovce;
		- izgradnja puta u selu Prekovce i povezivanje naselja sa putem Novo Brdo-Priština.
		Vučitrn:
		- asfaltiranje puteva u naseljima Prilužje, Grac i Gojbulj u dužini od 6 km
		Goraždevac:
		- izgradnja lokalnih puteva u selima.
2.2.2. ŽELEZNIČKA INFRASTRUKTURA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Železnička mreža je u lošem stanju i skromnih tehničko-eksploatacionih performansi.	Modernizacije i rekonstrukcije železničkih pruga	- rekonstrukcija i modernizacija pruga koje prolaze kroz teritoriju na kome živi većinsko srpsko stanovništvo, a naročito pruge Lapovo-Kraljevo-Lešak-Kosovo Polje-(granica Makedonije)	2007-2008, JPŽS, NIP, MKI, Inostrani krediti
Vozna sredstva su stara, nezadovoljavajućeg stanja, neadekvatne strukture i nedovoljnog broja da zadovolje tražnju.	Nabavka, modernizacija i rekonstrukcija voznih sredstava	- investiranje u lokalne motorne vozove koje bi održavali i opsluživali Srbi koji žive na teritoriji KIM; - obezbeđenje materijalne nadoknade za svojinska prava nad infrastrukturom i mobilnim sredstvima.	2007-2008, JPŽS, MKI, ŽK
Ukupni krediti plasirani u železnicu na KiM iznose oko 33 mil. evra od kojih je jedan deo već servisiran.	Obezbediti da Železnice Kosova preuzmu sve međunarodne obaveze i izvrše povraćaj servisiranog dela ovih kredita.	- rešavanje problema inostranih kredita koje je servisirala ili još uvek servisira Republika Srbija odnosno Javno preduzeće "Železnica Srbije"	2007, JPŽS
2.2.3. VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Agenciji za kontrolu letenja RS onemogućena je da pruža svoje usluge u vazdušnom prostoru KiM	Uspostavljanje kontrole vazdušnog prostora nad teritorijom KiM za komercijalni saobraćaj od strane SUKLA	- obezbeđenje kontrole vazdušnog saobraćaja nad teritorijom KIM ili bar obezbeđenje korišćenja vazdušnih puteva nad ovom teritorijom za avione JAT-a i kompanije sa kojima JAT radi u pool-u	2007, MKI, MIP
Ne postoji saradnja između JAT-a i Aerodroma Priština	Uspostavljanje vazdušnog saobraćaja JAT-a na KiM, odnosno pravo korišćenja Aerodroma Priština	- formiranje zajedničke aviokompanije JAT-a i albanskih pravnih ili fizičkih subjekata sa novim imenom kojoj bi bilo omogućeno korišćenje aerodroma Priština	2007, JAT
2.2.4. POŠTANSKA I TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Otežano odvijanje poštanskog saobraćaja	Obezbediti normalno odvijanje poštanskog saobraćaja na teritoriji gde je većinsko srpsko stanovništvo	- formiranje poštanske organizacije za teritoriju Severnog Kosova koja bi koristila postojeće objekte PTT Srbija i bila operater ovog saobraćaja na teritoriji KiM na kojoj živi većinsko srpsko stanovništvo; - rešavanje imovinskih prava PTT Srbija za uzurpirane objekte.	2007-2008, Telekom Telenor, LZ, JPPTT
Nezadovoljavajući stepen izgrađenosti i stanje PTT kapaciteta	Modernizacija poštanskih i telekomunikacionih kapaciteta radi obezbeđenja efikasnog i kvalitetnog saobraćaja bolje pokrivenosti područja sa većinskim srpskim stanovništvom signalom fiksne i mobilne telefonije	- obezbeđenje priznavanja licenci koje su izdala regulatorna tela RS za rad telekomunikacionih operatera od strane UMNIK regulatornih tela;	2007, MKI, Telekom, Telenor, JPPTT 2007, MF, MKI
		- ukidanje duplog carinjenja telekomunikacione opreme namenjene za instalaciju na teritoriji KiM	2007, MKI, Telekom, Telenor, JPPTT 2007, MF, MKI
		Prioritetni radovi:
		- izgradnja i rekonstrukcija telekomunikacione mreže;	2007-2010, MKI, Telekom, Telenor JPPTT 2007.
		- poboljšanje mobilne telefonije instaliranjem novih baznih stanica;
		- poboljšanje fiksne telefonije proširenjem kapaciteta međumesnih centrala;
		- rešenje problema telefonizacije ostalih ruralnih područja putem mobilne telefonije;
		- rešavanje imovinskih prava Telekoma za uzurpirane objekte.
		Zvečan:
		- povećanje kapaciteta ATC Zvečan za 320 brojeva;
		- ukidanje dvojničkih brojeva;
		- puštanje novih linija na Malom Zvečanu.
		Štrpce:
		- povećanje kapaciteta za novih 2.000 pretplatnika
		Kosovo Polje:
		- povećanje telefonskih kapaciteta u Ugljaru, Bresju i Kuzminu
		Vučitrn:
		- izgradnja kablovske mreže u naseljima Banjska, Gojbulja i Grace.
3. STANOGRADNJA I SOCIJALNA INFRASTRUKTURA
3.1. STANOGRADNJA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Veliki broj prognanih, raseljenih i interno raseljenih lica bez adekvatnih uslova stanovanja i infrastrukture. Disproporcija uslova života severnog i južnog dela KiM	- racionalni razmeštaj stanovništva (stanovanje) i stvaranje mogućnosti za povratak prognanih i interno raseljenih lica; - izgradnja stambenih objekata za ugrožene kategorije stanovništva; - obezbeđenje uslova za kvalitetno zadovoljavanje stambenih potreba	- stvaranje uslova za izgradnju novih stanova (obezbeđivanje lokacija i opremanje zemljišta);	2007-2010, KC
		- opremanje stambenih lokacija i područja infrastrukturom i sadržajima društvenog standarda;	2007, KC, NIP
		- realizacija projekta u okviru programa Vlade Srbije
		- Mere i aktivnosti na stimulaciji povratka ukupne vrednosti od 15.282.916 evra koji uključuje:
		- izgradnju i rekonstrukciju kuća za povratnike. Plan od 6.000 rekonstrukcija objekata u dve faze i izgradnja 580 kuća za 41 naselje i to 140 kuća u 9 naselja koja su se vratila i 440 u 32 naselja za prvu fazu povratka;

		- montažnu gradnju objekata za kolektivni smeštaj povratnika (faza povratka na lokaciju i priprema za rekonstrukciju kuća) tj. za 3.000 lica predstavnika povratnika;
		- pomoć u građevinskom materijalu za 2.000 planiranih individualnih povrataka. 500 paketa pomoći u iznosu od 1.000 evra i 250 paketa pomoći od 5.000 evra vrednosti građevinskog materijala;
		- izgradnju 1.000 stambenih jedinica za interno raseljena lica sa prioritetom na Kosovskomitrovački, Centralni i Kosovski okrug, Kosovsko Pomoravlje i opštinu Štrpce.
		- izgradnja novih i završetak započetih socijalnih stanova;
Neusaglašena urbanističko-planska dokumentacija sa novonastalom situacijom.	- regulisano prostorno uređenje opština;	- izrada, inoviranje i uređenje prostornih i urbanističkih planova;	2007-2010.
	- uspostavljanje racionalne mreže naselja;
	- sprečavanje marginalizacije delova i područja u celini
3.2. SOCIJALNA INFRASTRUKTURA
3.2.1. OBRAZOVANJE
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Adaptacija školskih i sportskih objekata	Opremanje prostora i nabavka nastavnih sredstava	- izrada investicionih projekta koja se odnose na rekonstrukciju i modernizaciju škola.	2007, MPS, Prosvetne ustanove, NVO
Predškolsko i školsko obrazovanje	Povećan broj dece i podsticanje nataliteta	Leposavić	2007, MPS, LZ
		- izgradnja dečjeg obdaništa u Sočanici sa 650 m2 kako bi se smanjili pritisci na prostorije osnovne škole u kojima se trenutno sprovodi predškolska nastava;
		- izgradnja dečjeg obdaništa u Leposaviću na 1.690 m2;
		- izgradnja aneksa osnovne škole u Leposaviću sa 1.200 m2;
		- izgradnja otvorenog bazena za kupanje na oko 2.000 m2 u Leposaviću;
		- izgradnja fiskulturne sale u Lešku na prostoru od 1.000 m2;
		- izgradnja sportske hale u Leposaviću na prostoru od 1.200 m2.
		Lipljan
		- neophodno je proširiti školske kapacitete;
		- opremanje adekvatnih laboratorija;
		- izgradnja fiskulturne sale.
		Štrpce
		- sanacija krova na osnovnoj školi "Staja Marković";
		- parno grejanje u isturenom odeljenju;
		- nastavak izgradnje započetih sportskih terena u mestu zvanom "Livat";
		- Rekonstrukcija i uređenje postojećeg fudbalskog igrališta u mestu zvanom "Vakavska" u Donjoj Bitinji.
		Orahovac:
		- izgradnja škole u gornjem delu Orahovca;
		- izgradnja dečjeg vrtića u gornjem delu Orahovca.
		Obilić:
		- sanacija krovne konstrukcije;
		- izgradnja dečijeg vrtića u Plemetini;
		- izgradnja sale za fizičku kulturu;
		- izgradnja sportskih objekata i terena u B. Mostu, Plemetini, M. Vodici;
		- nabavka školske opreme i pribora, kompijutera, aparata za fotokopiranje, stolica, klupa itd.).
		Gračanica:
		- izgradnja srednjoškolskog centra (4.000 m2) jer su srpske srednje škole izmeštene po prostorijama osnovnih škola u selima opštine;
		- izgradnja sportsko-rekreativnog centra;
		- izgradnja fudbalskog terena.
		Kosovo Polje:
		- izgradnja dečjeg obdaništa sa kompletnom opremom;
		- izgradnja fiskulturne sale u okviru OŠ "Ugljare" u Ugljarama, koja bi imala višestruku namenu (fizičko vaspitanje, održavanje priredbi, školskih proslava itd.);
		- rekonstrukcija krova, adaptacija fiskulturne sale, hoblovanje parketa, dogradnja dve učionice, popravka ograde i mokrog čvora u isturenom odeljenju Kuzmin OŠ "Aca Marić" iz Kosova Polja.
		Novo Brdo:
		- otvoriti srednju školu;
		- nabavka računara, rekonstrukcija i ugradnja sistema grejanja u škole.
		Vučitrn:
		- izgradnja fiskulturnih sala u OŠ "Vuk Stefanović Karadžić" u Prilužju i OŠ "Sveti Sava" u Gracu,
		- izgradnja novog objekta za smeštaj ogreva u osnovnoj školi u Prilužju jer je postojeći objekat dotrajao i svakog dana može da se sruši, kao i izgradnja toaleta za potrebe dece;
		- rekonstrukcija krova u osnovnoj školi u Gracu;
		- nabavka školske opreme i računara;
		- izgradnja novih predškolskih ustanova;
		- izgradnja fiskulturnih sala u Prilužju i Gracu.
		Goraždevac:
		- otvaranje Više ekonomske škole u Goraždevcu;
		- otvaranje osnovnih škola u srpskim sredinama.
		Zubin Potok:
		- nabavka opreme i opremanje kabineta;
		- rekonstrukcija i izgradnja isturenih odelenja;
		- izgradnja fiskulturne sale;
		- rekonstrukcija postojećih i otvaranje novih odelenja;
		- otvaranje igraonice u skolpu predškolske ustanove za obrazovanje i zabavu dece;
		- izgradnja školskih sala.
		Severna Kosovska Mitrovica:
		- izgradnja fiskulturne sale
3.2.2. ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA ZAŠTITA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Reorganizovanje primarne zdravstvene zaštite	Uspostavljanje sistema koji odgovara potrebama stanovništva i nastavak reforme sistema primarne zdravstvene zaštite	- jačanje službi (edukacija zdravstvenih radnika, reorganizacija službi); - pojačan inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova; - informatičko jačanje zdravstvenih institucija; - nedostajući kadar (lekari i medicinsko osoblje).	2007, MZ, zdravstvene ustanove, Koordinaciona grupa za zdravstvo, soc. zaštitu i humanitarnu pomoć, NVO
Zdravstveni objekti	Poboljšanje uslova rada u zdravstvu u cilju poboljšanja zdravstvenih usluga lokalnom stanovništvu	Lipljan:	2007, MZ, LZ, NVO
		- izgradnja doma zdravlja;
		- izgradnja zdravstvenih ambulanti;
		- nabavka opreme;
		- nabavka ambulantnog vozila.
		Štrpce:
		- izgradnja bolnice sa hirurškim, internim i ginekološkim odelenjima;
		- nabavka sanitetskih vozila;
		- opremanje bolnice.
		Orahovac:
		- proširenje postojećih zdravstvenih prostorija i kapaciteta;
		- nabavka opreme (EKG, aparati za inhalaciju, stomatološka stolica, suvi sterilizator, laboratorijska oprema, dva sanitetska vozila itd.).
		Obilić:
		- otvaranje odeljenja pedijatrije;
		- otvaranje ambulante u C. Vodici;
		- sanacija postojećih objekata;
		- nabavka opreme (rendgen aparat, ultrazvuk, aparatura za očnu ordinaciju).
		Gračanica:
		- izgradnja objekta Kliničko-bolničkog centra.
		Kosovo Polje:
		- izgradnja zgrade za dom zdravlja;
		- rekonstrukcija ambulante u Kuzminu;
		- nabavka opreme za očni kabinet;
		- nabavka vozila za dijalizu;
		- nabavka ostalog materijala.
		Novo Brdo:
		- otvaranje novih zdravstvenih punktova;
		- nabavka terenskih sanitetskih vozila;
		- nabavka stomatološke opreme.
		Vučitrn:
		- prostorno proširenje Doma zdravlja u Prilužju za potrebe pedijatrijske i ginekološke službe;
		- nabavka ultrazvuka i rendgen aparata, kao i jednog opremljenog sanitetskog vozila;
		- kadrovsko jačanje Centra za socijalni rad;
		- izgradnja prostorija za Centar za socijalni rad.
		Goraždevac:
		- izgraditi dom zdravlja u Goraždevcu;
		- izgraditi ambulante u srpskim sredinama;
		- formirati službu za socijalni rad;
		- formirati službu za dečju zaštitu.
		Zubin Potok:
		- izgradnja zgrade doma zdravlja;
		- otvaranje novih zdravstvenih punktova - ambulanti;
		- nabavka terenskih sanitetskih vozila;
		- nabavka stomatološke i laboratorijske opreme;
		- osposobljavanje patronažne gerontološke službe;
		- organizovati stacionarno lečenje;
		- izgradnja doma za zbrinjavanje starih i bolesnih osoba koji su u sistemu socijalne zaštite.
3.2.3. KULTURA I MEDIJI
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Utvrđivanje stanja spomenika kulture	Zaštita spomenika kulture	- izrada plana zaštite svih spomenika kulture i projektne dokumentacije;	2007, MK, MV, LZ
Utvrđivanje stanja spomenika kulture	Zaštita spomenika kulture	- rekonstrukcija kulturno-umetničkih spomenika	2007, MK, MV, LZ
Kulturno obrazovanje i informisanje	Podizanje nivoa kulturnog obrazovanja u lokalnoj zajednici	Leposavić	2007, MK, NVO, KC
		- izgradnja objekata za kulturne namene;
		- adaptacija postojećih objekata;
		- formirati lokalnu radio stanicu.
		Štrpce
		- adaptacija potkrovlja Doma kulture za kancelarije i izložbeni prostor;
		- nabavka komplet ozvučenja.
		Orahovac:
		- renoviranje Doma kulture u Velikoj Hoči;
		- rekonstrukcija pojedinih kulturno-umetničkih spomenika u Velikoj Hoči.
		Obilić:
		- izgradnja domova kulture u Plemetini i B. Mostu;
		- otvaranje biblioteke u C. Vodici.
		Gračanica:
		- adaptacija postojećih domova kulture;
		- nabavka savremene opreme;
		- objekat za radio Gračanicu.
		Kosovo Polje:
		- izgradnja objekta za kulturne aktivnosti;
		- nabavka opreme za Dom kulture (ozvučenje, muzički instrumenti, narodna nošnja);
		- nabavka knjiga za biblioteku.
		Novo Brdo:
		- pojačati TV repetitore;
		- proširiti mrežu i pojačati radio-predajnik;
		- obezbediti distribuciju dnevnih listova, kao i nedeljnih i mesečnih časopisa.
		Vučitrn:
		- oformiti dramsku i likovnu sekciju, kako bi se proširili kulturni događaji u opštini;
		- pokrenuti rad KUD "Njegoš" iz Prilužja;
		- oformiti biblioteku;
		- otvoriti lokalnu radio stanicu u Prilužju sa predajnikom;
		- obezbediti distribuciju dnevnih listova i nedeljnih i mesečnih časopisa.
		Goraždevac:
		- osnovati KUD Goraždevac;
		- renovirati Dom kulture;
		- formirati službu za informisanje.
		Zubin Potok:
		- opremanje i modernizacija Doma kulture;
		- obnavljanje knjižnog fonda matične biblioteke i popunjavanje novim naslovima;
		- poboljšanje rada kulturno-umetničkog društva;
		- pojačati TV repetitore, proširiti mrežu i pojačati radio-predajnike;
		- obezbediti distribuciju dnevnih listova, kao i nedeljnih i mesečnih časopisa;
		- formirati lokalnu radio-stanicu sa predajnikom u Zubinom Potoku, koja će pokrivati teritoriju cele opštine.
II. NOSIOCI PRIVREDNOG RAZVOJA U FUNKCIJI ZAPOŠLJAVANJA I KONKURENTNOSTI
1. PROIZVODNJA I PRERADA OBOJENIH METALA (RMHK TREPČA)
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Neredovna isporuka eksplozivnih sredstava	Uprostiti proceduru koja se odnosi na isporuku eksplozivnih sredstava neophodnih za ekspolataciju rude	- usvojiti niz principa i procedura kojima će se uprostiti i ubrzati isporuka eksplozivnih sredstava; - uticati političkim instrumentima na UNMIK u pogledu odobravanja isporuke i transporta eksplozivnih materija na prostoru Kosova i Metohije; - podsticati potencijalne kupce da lobiraju u korist Trepče, radi izmirivanja ugovorenih rokova u realizaciji krajnjeg proizvoda.	2007, MER, UNMIK
Neodobravanje eksploatacionih dozvola	Uprostiti procedure oko izdavanja dozvola neophodnih za rad rudnika	- angažovati kompetentne sagovornike koji će insistrati kod nadležnih institucija na odobravanju dozvola neophodnih za obavljanje planiranih proizvodnih aktivnosti.	2007, MER, UNMIK
Otpadni i drugi Pb materijali	Prerada otpadnih i drugih Pb materijala radi oslobađanja od otpada i sticanja finansijskih sredstava	- unaprediti postojeće proizvodne kapacitete izgradnjom odgovarajućih kapaciteta koji mogu prerađivati otpadni i drugi Pb materijal; - angažovanje kvalifikovane radne snage u novim postrojenjima, koji će biti sposobni da upravljaju novim kapacitetima; - usavršiti ovaj vid proizvodnog procesa i ubrzati eliminisanje otpadnih materijala iz pogona rudnika.	2007, RMHK Trepča
Obustava prerade akumulatorskog otpada	Prerada akumulatorskog otpada sa novim kapacitetima može biti izvor značajnih finansijskih sredstava	- nabaviti briket mašinu;	2007, RMHK Trepča
		- rekonstruisati rafineriju;
		- obnoviti finansijski ugovor koji je zaključen sa EAR u novembru 2005. godine.
Zastarela tehnologija, mali obim proizvodnje, postojeća infrastruktura u lošem stanju	Pripremljeni projekti za kapitalne investicije imaju za cilj unapređenje proizvodnje i povećanje obima proizvodnje	Prioritetni projekti za kapitalne investicije:	2007, RMHK Trepča
		1) RB Leposavić:
		- Projekat zaokruživanja ventilacionog sistema u rudniku Crnac sa ventilatorskim postrojenjem čime bi bi bila trajno rešena ventilacija za buduća povećanja obima proizvodnje;
		- Projekat trajnog hidro-zasipa sa pepelom i jalovinom u rudniku Belo Brdo sa kompletnim postrojenjem;
		- Projekat automatskog doziranja reagenasa u flotaciji čime bi se značajno smanjila emisija SiO2u atmosferu;
		- Projekat otvaranja novog i sanacije postojećeg jalovišta u Leposaviću, čime bi se osigurala dugotrajna proizvodnja.
		2) Metalurgija olova Zvečan:
		- Projekat sanacije putne infrastrukture u industrijskom krugu, čime bi se smanjila emisija štetnih materija u atmosferu;
		- Projekat rehabilitacije i zatvaranja jalovišta "Gornje Polje";
		- Projekat regulacija leve obale reke Ibar.
Investicioni programi	Dodatno zapošljavanje postojećih i izgradnja novih kapaciteta doprineće širenju proizvodne aktivnosti i daljem prosperitetu Trepče	- Projekat izgradnje fabrike za preradu granulisane šljake;	2007-2009, RMHK Trepča
		- Projekat izgradnje fabrike akumulatora;
		- Projekat za otkopavanje i preradu bazalta;
		- Projekti za očuvanje životne i radne sredine.
Zagađenje životne sredine	Projekti ekološkog tipa su od velike važnosti za očuvanje životne i radne sredine	- rehabilitacija i zatvaranje jalovišta "Gornje Polje";	2007-2009, RMHK Trepča
		- regulacija leve obale reke Ibar;
		- rehabilitacija i zatvaranje starog jalovišta "Do";
		- izgradnja novog flotacijskog jalovišta "Stubički potok";
		- rešavanje sistema otprašivanja drobiličnog postrojenja u flotaciji;
		- orošavanje/kvašenje jalovišta na lokaciji "Bostanište".
Zaposlenost	Rešavanje pitanja zaposlenosti je prioritetan cilj Trepče jer će se smanjiti troškovi rada i povećati konkurentnost Trepče	- sprovesti odgovarajuću socijalnu politiku u skladu sa procesom privatizacije;	2007, MSRZ, NSZ
		- konsultovati kompetentne stručnjake iz oblasti socijalnih aspekata privatizacije velikih sistema, po mogućstvu i strane eksperte;
		- upoznati radnike sa podsticajnim sredstvima za otpočinjanje samostalnog biznisa kako bi se smanjio problem viška zaposlenih.
Nepostojanje vizije i ciljevi razvoja RMHK Trepča	Donošenje razvojnih dokumenata	- Program razvoja;	2007, MP, ET, MRE, RZR, RMHK Trepča
Nepostojanje vizije i ciljevi razvoja RMHK Trepča	Donošenje razvojnih dokumenata	- definisanje programa privatizacije RMHK Trepča.	2007, MP, ET, MRE, RZR, RMHK Trepča
2. MSP
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Jačanje svesti da je za razvoj lokalne zajednice neophodno uključiti sve relevantne institucije i pojedince	Razvijanje partnerstva lokalne vlasti i preduzetnika: - poboljšanje efikasnosti rada lokalnih samouprava; - stvaranje pozitivne preduzetničke klime	- obuka osoblja u institucijama lokalne samouprave kako bi se u najvećoj mogućoj meri pomoglo osnivanje i razvoj MSPP;	2007, KC, RAZRMSPP,
		- razvijanje nefinansijskih oblika podrške lokalne vlasti razvoju preduzetništva;	RAZRMSPP, LZ, KC,
		- pokretanje inicijative za formiranje kancelarija za obavljanje svih administrativnih poslova na jednom mestu ("one stop shop");	Donatori, K

			2007.,
		- promocija preduzetništva, preduzetničkih dostignuća i zajedničkih projekata i saradnje.	RAZRMSPP, Donatori, LZ PKS, LZ, KC, K
Nepostojanje osnovnih institucionalnih mehanizama	Izgradnja MSP infrastrukture	- obezbeđivanje uslova za funkcionisanje organizacione jedinice Agencije za regionalni razvoj u Zvečanu ili Kosovskoj Mitrovici;	2007, MP, KC, RZR, LZ 2007, KC, LZ,
		- obezbeđivanje uslova za funkcionisanje organizacione jedinice Garantnog fonda u Zvečanu;	RAZRMSP 2007, KC, LZ,
		- razvijanje lokalnih preduzetničkih centara;	RAZRMSP
		- razvijanje biznis inkubator centara;	2007, KC, LZ,
		- stvaranje komunalno uređenih industrijskih zona;	RAZRMSP
		- stvaranje Centra za razvoj seoskih područja;	2007-2009., KC,
		- osnivanje finansijskog fonda za razvoj MSP, kako bi se odobravanjem mikrokredita, subvencija i garancijskih šema podstakao privredni rast područja;	LZ 2007-2009., KC, LZ
		- obrazovanje INDOK centra u Zvečanu.	2007-2009., KC, LZ 20007, LZ, RZR
Nerazvijen MSP sektor	Podsticanje razvoja sektora MSPP	- pojednostavljenje postupaka registracije novih privrednih subjekata;	2007., APR
		- davanje podrške projektima razvoja kvaliteta i uvođenja iso i ce standarda u MSP;	MNZŽS, RAMSPP, K
		- podrška projektima povezivanja preduzeća u mreže i klastere;	MP, RAZRMSPP,
		- izrada programa uključivanja sive ekonomije u legalnu privredu;	2007 MF, LZ, K
		- promovisanje razvoja preduzetništva u seoskim sredinama;	MP, RAZRMSPP, K
		- podržavanje razvoja preduzetništva među mladima;	NSZ,
		- podržavanje preduzetničkih inicijativa i obuka za žene;	RAZRMSPP, K NSZ,
		- pružanje podrške novim preduzetnicima i preduzećima u rastu;	RAZRMSPP, K MP,
		- podržavanje zapošljavanja mladih visokoobrazovanih kadrova;	RAZRMSPP, 2007 NSZ, K
		- podržavanje zapošljavanja invalida i ljudi sa ograničenom sposobnošću rada;	MRZSP, K

		- prekvalifikacija i dokvalifikacija kadrova kroz program obrazovanja za konkurentnost;	NSZ, K
		- razvoj specijalnih programa za edukaciju preduzetnika i radnika iz različitih sektora;	RAZRMSP, LZ, K, MPŠV, K
		- razvoj dopunskih delatnosti na selu.	RAZRMSP, LZ, K, MPŠV, K
Nerazvijen postojeći sektor MSPP i odsustvo koordinacije resornih institucija	Podsticaj preduzetništva i razvoj sektora mikro, malih i srednjih preduzeća na KiM Odlikuju se fleksibilnošću, generišu zaposlenost, iskorišćavaju potencijale lokalne sirovinske baze, pomažu diverzifikaciji ekonomske aktivnosti i stvaraju značajan doprinos izvozu i trgovini.	- implementacija programa biznis inkubator centra, uz podršku republičkih organa;	2007-2009, MP, PKRS, PKKiM, LZ
		- osnivanje Start-up biznisa;
		- upošljavanje izvesnog broja nezaposlenih radnika na lokalnom nivou;
		- izgradnju institucionalne MSP infrastrukture, razvoj mikro i malih preduzeća i preduzetništva kroz razvoj industrijskih zona, inkubator centara i klastera;	2010-2012, MP, MPŠV, MTTU
		- pokretanje preduzetništva kroz obezbeđivanje uslova za funkcionisanje fondove početnog kapitala;
		- povećanje konkurentnosti i produktivnosti privrednih subjekata,
		- podsticanje razvoja preduzetništva kroz najpovoljnije uslove Fonda za razvoj Republike Srbije, Garancijskog fonda Republike Srbije, Nacionalnog investicionog plana, Nacionalne službe za zapošljavanje, Agrarnog budžeta i nadležnih ministarstava
		- uspostaviti biznis inkubator centre, agrarni klaster i formirati centralne industrijske zone.
2.1. ZAPOŠLJAVANJE
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Visoka stopa nezaposlenosti	Usavršiti postojeći sistem sticanja dodatnih znanja i veština u cilju poboljšanja mogućnosti zaposlenja i prilagođavanje strukture ljudskih resursa potrebama tržišta rada. Smanjiti stopu nezaposlenosti kroz razvijanje preduzetničkog duha i podsticaj osnivanju MSP u okviru definisanih razvojnih prioriteta srpske zajednice	1) razviti sistem permanentnog obrazovanja zasnovan na konceptu doživotnog učenja (edukacija odraslih) kroz:	2007, LZ, Centri za informacionu obuku, donatori, NVO, obrazovne institucije, KC
		- organizovanje funkcionalnog osnovnog i stručnog obrazovanja odraslih prema potrebama tržišta rada;
		- formiranje klubova za sticanje dodatnih informatičkih znanja radi usavršavanja lica sa visokim i višim obrazovanjem;
		2) omogućiti otpočinjanje sopstvenog posla svim zainteresovanim licima sa konkurentnom biznis idejom, kroz:
		- organizovanje obuke iz preduzetništva i razvijanje posebnih programa za ugrožene društvene grupe;
		- osnivanje fonda za podsticaj novog zapošljavanja kod postojećih preduzetnika (1-3 nova radnika);
		3) osposobiti nezaposlena lica za zauzimanje aktivnog stava prema problemu sopstvene nezaposlenosti kroz
Povećanje zaposlenosti	Inteziviranje primene mera za nova zapošljavanja i stvaranje produktivnih radnih mesta	- četiri grupe mera (mere za aktivno traženje posla, programi pripreme za zapošljavanje, programi zapošljavanja i razvoj novih programa) koje se odnose na formiranje klubova, organizovanje sajmova, odobravanje subvencija poslodavcima, organizovanje javnih radova i dr;	2007, NSZ, LZ
		- promovisanje aktivne politike zapošljavanja;
		- promovisanje razvoja preduzetništva u srpskim sredinama;
		- podržavanje preduzetničkih inicijativa i obuka za žene;
		- razvoj specijalnih programa za edukaciju preduzetnika i radnika iz različitih sektora;
		- prekvalifikacija i dokvalifikacija kadrova kroz program obrazovanja za konkurentnost;
		- vršenje analize ljudskih resursa i potreba MSP po broju i vrsti kvalifikovane radne snage.
Nepostojanje preduzetničkih centara	Osnivanje novih preduzeća kao generator rasta zaposlenosti	- osnivanje preduzetničkih centara;	2007, MP, NSZ, LZ
Nepostojanje preduzetničkih centara	Osnivanje novih preduzeća kao generator rasta zaposlenosti	- poslovne usluge i mikro-kreditna linija za osnivanje novih ili proširivanje već postojećih preduzeća iz kategorije MSPP sektora u oblasti proizvodnje i usluga sa akcentom otvaranja novih radnih mesta.	2007, MP, NSZ, LZ
Struktura znanja koje kadrovi poseduju nije prilagođena zahtevima privrede	Prilagođavanje stepena i strukture znanja radne snage potrebama tržišta	- organizovana obuka i prekvalifikacija kadrova u skladu sa zahtevima tržišta;	2007-2009, MP, NSZ, LZ
		- unapređen pristup tržištu radne snage;
		- poboljšanja uslova za ugrožene grupe;
		- podizanje nivoa znanja i specijalnih veština;
		- reintegracija i fleksibilnost radne snage.
Edukacija radnika u prosveti	Stručno-pedagoško usavršavanje radnika u prosveti	- organizovanje seminara, treninga, obuka i ispita za licencu;	2007, MPS, Prosvetne ustanove, NVO
Edukacija radnika u prosveti	Stručno-pedagoško usavršavanje radnika u prosveti	- otklanjanje problema nedostajućih kadrova.	2007, MPS, Prosvetne ustanove, NVO
2.2. TRGOVINA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Usitnjenost trgovinskih kapaciteta i veliki udeo trgovačkih radnji	Koordinisani razvoj trgovine, opšte ekonomske aktivnosti i razvoja povezanih delatnosti	- intenziviranje trgovine između KiM i drugih delova Srbije;	2007-2009, MTTU, KC, Resorne agencije, LZ
Celokupna trgovina vezana za mala preduzeća i radnje, sa tradicionalnim oblicima, bez mogućnosti brže modernizacije	Modernizacija trgovinske delatnosti	- jačanje imidža srpske robe na KiM je takođe aktivnost u cilju povećanja trgovinske razmene;
Teritorijalni razmeštaj trgovinskih radnji je krajnje neujednačen	Poboljšanje teritorijalnog razmeštaja	- širenje obuhvata na celokupnu teritoriju KiM preko razvijanja različitih privrednih subjekata u kojima će srpska trgovinska preduzeća sa KiM zastupati ponudu srpske robe na celokupnom području, sa specijalizacijom za logistiku, distribuciju i trgovinu na malo;
		- formiranje informaciono-edukativnog centra, svojevrsne "mini privredne komore", za centralizovano i objedinjeno davanja relevantnih informacija i usluga u cilju pospešivanja trgovine KiM i drugih delova Srbije;
		- modernizacija trgovine na malo;
		- objedinjavanje na principima franšizinga, odnosno povezivanja malih privatnih preduzeća i radnji sa velikim trgovinskim lancima, regionalnog i nacionalnog značaja. Ovim bi se obezbedila standardizacija ponude robe, povećao i održavao kvalitet usluga, obezbedili niži troškovi snabdevanja usled objedinjene kupovine, i dr.;
		- formiranje finansijskog fonda, za finansiranje obrtnih i osnovnih sredstava postojećih trgovinskih preduzeća, kao i za formiranje novih preduzeća;
		- koordinacija sa ostalim delatnostima uključuje razvoj trgovine i usluga u sklopu opšteg ekonomskog razvoja i razvoja pojedinih delatnosti (saobraćaja, turizma i dr).;
		- poboljšanje teritorijalnog razmeštaja, unutar srpskih enklava, u cilju obezbeđivanja kvalitetnog i urednog snabdevanja ukupnog stanovništva.
2.3. POLJOPRIVREDA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Ekstenzivna i usitnjena poljoprivredna proizvodnja	Unapređenje poljoprivredne proizvodnje je osnova za razvoj lokalne zajednice	- finansiranje projekata mini farmi;	MPŠV, KC, K
Ekstenzivna i usitnjena poljoprivredna proizvodnja		- finansiranje projekata prerađivačkih delatnosti.	MPŠV, KC, K
Primarna poljoprivredna proizvodnja i prerada poljoprivrednih proizvoda	Iskorišćavanje prirodnih i klimatskih uslova koji mogu predstavljati podsticaj razvoju	Gračanica:	MPŠV, K
		- nabavka poljoprivredne mehanizacije;
		- nabavka višegodišnjih zasada;
		- podsticaj izgradnji mini farmi, s obzirom na usitnjenost poseda;
		- izgradnja mobilnih postrojenja, manjih kapaciteta za ceđenje soje, uljane repice ili suncokreta;
		- izgradnja silosa za skladištenje žitarica;
		- izgradnja mini mešaone stočne hrane;
		- izgradnja hladnjače za voće i povrće;
		- izgradnja zelene pijace.
		Zvečan:
		- ulaganja u intenzivnu voćarsku i povrtarsku proizvodnju uz podizanje novih zasada;
		- razvoj stakleničke i plasteničke proizvodnje;
		- razvoj stočarskih proizvodnih sistema;
		- izgradnja i modernizacija objekata za skladištenje, pakovanje i poljoprivrednih proizvoda;
		- uspostavljanje i organizovanje sistema malih i srednjih proizvođača.
		Novo Brdo:
		- oživljavanje Zemljoradničke zadruge "Prekovice" u Prekovu;
		- izgradnja mini farmi;
		- otvaranje stalne veterinarske službe;
		- podizanje mini voćnih plantaža;
		- unapređivanje i razvoj ratarstva;
		- unapređenje prerađivačkih delatnosti (izgradnja mini hladnjače i sušare).
		Goraždevac:
		- mini farme stoke;
		- mini farme za preradu poljoprivrednih proizvoda;
		- izgradnja bazena za uzgoj pastrmke.
		Zubin Potok:
		- izgraditi fabriku za proizvodnju hrane;
		- u okviru Zemljoradničke zadruge prioritet je izgradnja mlina, izgradnja silosa i nabavka novih mašina;
		- podizanje mini voćnih plantaža;
		- razvoj ribarstva (izgradnja izgradnja mrestilišta za postojeći ribnjak kao i proizvodnja mlađi za jezero i reke);
		- unapređenje prerađivačkih delatnosti (izgradnja mini hladnjače i sušare, i klanice za obradu mesa i mesnih proizvoda, izgradnja otkupnih stanica).
Otežana nabavka inputa, nedovoljna primena agrotehničkih i zootehničkih mera, usitnjenost poseda, slaba opremljenost infrastrukturnim informacionim i drugim sadržajem, loša informisanost i teško prihvatanje novih ideja i tehnologija.	Prelazak sa godišnje individualne proizvodnje ka visoko produktivnoj proizvodnji za tržište	- neophodno je usavršiti i modernizovati tehničko-tehnološke procese;	2007, MPŠV, NVO, LZ
		- sprovoditi standardizaciju proizvoda i investiranje u ovoj oblasti kao i vertikalne i horizontalne integracije domaćih proizvođača, prerađivača i izvoznika;
		- glavni zadaci su veća produktivnost farmi, gajenje visokovrednih useva, obnova stočnog fonda i jačanje i međusobno udruživanje preduzeća;
		- jačanje saradnje između raznih institucija i samih proizvođača osnivanjem savetodavnih službi, omogućiće poljoprivrednim proizvođačima pružanje svih neophodnih informacija o ekonomičnosti proizvodnje, potencijalnim tržištima, uvođenju novih tehnologija i njihovoj primeni, kretanju cena, kao i svih neophodnih informacija od koristi za uspešnost poljoprivredne proizvodnje.
		Stočarstvo
		- specijalizovana gazdinstva koja raspolažu samo održivim resursima - MINI FARME (mlečno govedarstvo, ovčarstvo, svinjarstvo, živinarstvo);
		- postavljena mreža vetrinarske zaštite i kontrole;
		- asocijacije i udruženja.
		Povrtarstvo
		- specijalizovana gazdinstva-ogledna polja-rasadi (plasteničko-staklenička proizvodnja, proizvodnja jagodičastog voća, povrća, cveća)
		Voćarstvo i vinogradarstvo
		- specijalizovana gazdinstva (proizvodnja vina i određena vrsta voća)-novi zasadi;
		Prehrambena industrija
		- rešen plasman roba (sa aspekta carina, poreza i administrativnih barijera);
		- standardizovana prehrambena industrija (HACCP, ISO).
		Logistika
		- skladišta, silosi, hladnjače, mlekare, klanice, transport
2.4. INDUSTRIJA
2.4.1. DRVOPRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Nepostojanje sistema održivog gazdovanja šumama	Postizanje održivog gazdovanja državnim šumama kroz njihovo očuvanje, unapređenje i povećanje.	- obezbeđivanje sredstava i materijala za dugoročne dejstvovanje na povećanju površina pod šumama u saradnji sa JP "Srbijašume";	2007, MPŠV, JPSŠ
		- uspostavljanje sistema planiranja i kontrole seče šuma i sprovođenje mera za stimulaciju prerade i destimulaciju plasmana neprerađenog drveta;
	Povezivanje interesnih strana u klaster	- formiranje klastera drvo-prerađivačke industrije i povezivanje interesnih strana JP "Srbijašume", preduzeća na području sa većinskim srpskim stanovništvom i liderskih preduzeća Srbije u ovoj oblasti;
Nepostojanje kapaciteta za preradu šireg proizvodnog asortimana i veće iskorišćenje drveta, Nepostojanje opreme za eksploataciju drveta	Stvaranje održivog i ekonomski efikasnog sektora drvne industrije kroz povećanje tehnološkog nivoa preduzeća.	- povećanje tehnološkog nivoa postojećih preduzeća i stepena prerade drveta;	2007, MPŠV, JPSŠ, LZ, Strukovna udruženja drvoprerađivača
		- povećanje broja malih preduzeća;
		- investiranje u postojeće kapacitete kroz privatizaciju ili obezbeđivanje povoljnih kreditnih linija i bespovratnih sredstava;
	Osnivanje i stimulisanje osnivanja nedostajućih kapaciteta u lancu eksploatacije i prerade.	- formiranje šumskog gazdinstva u Štrpcu i obezbeđivanje opreme i infrastrukture za eksploataciju drveta po modelu ŠG "Ibar" Leposavić;
		- institucionalna i finansijska podrška osnivanju novih kapaciteta za preradu drveta i pokretanje novih proizvodnih programa;
2.4.2. METALSKA INDUSTRIJA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Neobavljen proces privatizacije i loše finansijsko stanje matičnih preduzeća, nemogućnost investiranja, tehničko-tehnološka zastarelost opreme, asortiman proizvoda koji ne odgovara tržišnim zahtevima, nedostatak posla, neiskorišćeni kapaciteti i nerentabilno poslovanje	Privatizacija postojećih preduzeća i osavremenjivanje opreme i proizvodnog programa.	- restrukturiranje matičnih preduzeća sa sedištem u drugim delovima Srbije;	2007, MP, AP, PKKiM i PKS, SIEPA, RAR
		- restrukturiranje zavisnih preduzeća i sprovođenje nezavisnog procesa privatizacije u odnosu na matično i ostala zavisna preduzeća;
	Oživljavanje proizvodnje, povećanje obima posla i povratak na "stara" izvozna tržišta.	- stvaranje pozitivne investicione klime kroz finansijske povlastice u procesu privatizacije i naknadnog investiranja;
		- rekonstrukcija i modernizacija postojećih kapaciteta i usaglašavanje proizvodnog programa sa potrebama domaće i inostrane industrije;
		- povezivanje sa strateškim partnerima na području Srbije i inostranstvu;
		- obezbeđivanje subvencija za izvoz u cilju povratka na izvozna tržišta i promocija izvoza preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA;
		- obezbeđivanje povoljnih kreditnih linija i bespovratnih sredstava za rast i razvoj postojećih i osnivanje novih MSP i radnji;
2.4.3. TEKSTILNA INDUSTRIJA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
U tekstilnoj industriji nema aktivnih većih preduzeća, mali broj kapaciteta koji se može aktivirati (postoji značajna kvalifikovana radna snaga nekadašnjih preduzeća, prevashodno žena)	Oživljavanje tekstilne delatnosti na području sa većinskim srpskim stanovništvom kroz aktiviranje postojećih i osnivanje novih kapaciteta.	- obezbeđivanje beneficiranih uslova investiranja i uspostavljanje kontakta sa potencijalnim investitorima;	2007, MP, AP, PKS i PKKiM, SIEPA, RAR
		- pokretanje proizvodnje u objektima gde postoji oprema za rad (Zubin Potok i Šilovo) putem privatizacije, strateškim partnerstvom ili formiranjem preduzetničke zone u objektima;
		- u napuštenim objektima formirati preduzetničke zone tekstilnih proizvođača manjih kapaciteta;
		- institucionalna i finansijska podrška osnivanju novih pogona;
		- subvencije za zapošljavanje i samozapošljavanje;
		- promovisanje ulaganja i saradnje sa preduzećima iz drugih delova Srbije od strane nadležnih institucija;
2.4.4. PROMET NAFTNIM DERIVATIMA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Veliki broj benzinskih stanica od kojih većina ima samo jedan automat za gorivo i nesigurno snabdevanje	Povratak NIS-a kao veleprodavca i maloprodavca na tržište KiM	- formiranje posebne politike prodaje cenovno-komercijalna strategija);	2007-2009, NIS
		- zaključenja ugovora o poslovnoj saradnji sa velikim kupcima;
		- stalnog praćenja cenovne aktivnosti konkurencije i promptnog reagovanje;
		- redefinisanje politike prodaje derivata u cilju povećanja prometa (rabatne skale, komercijalni popusti, podela trgovačke marže, povoljniji uslovi plaćanja uz obezbeđenje instrumenata plaćanja);
		- rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih maloprodajnih objekata i skladišta;	2010-2012, NIS
		- prerastanje zakupa objekata u franšizing;
		- uvođenje novih načina plaćanja - platne kartice uz jasno definisanu "lojaliti" šemu; ugradnja TNG dispenzera na benzinskim stanicama i intenziviranje prodaje TNG-a; motivacija zaposlenih (nagrade - novčane i nenovčane)
2.5. TURIZAM
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Nedovoljno razvijena svest o raspoloživim prirodnim potencijalima za razvoj turizma	Očekuje se znatan porast broja posetilaca ovih turističkih lokacija, a samim tim i priliv kapitala	- obezbeđenje bezbednosti i sigurnosti posetilaca turističkih destinacija;	2007, MTTU, MKI, LZ
		- investiranje u infrastrukturu (putevi, železnica, struja, telekomunikacije);
		- privatizacija hotelskog kompleksa Brezovica i investiranje u adaptaciju, kao i ulaganja u rekonstrukciju žičara;
		- završavanje projekta kabinske žičare na Belom Brdu (opština Leposavić);
		- preduzimanje hitnih mera u pogledu signalizacije turističkih lokaliteta;
		- razvoj banjskog turizma;
		- razvoj malih vikend odmarališta sa bogatim sadržajem se pokazao kao ključ uspeha pojedinih lokacija;
		- podsticaj starog zanatstva je delatnost koju treba podići na nivo koji ima svoju tradiciju svuda u svetu.
III. INSTITUCIONALNA REŠENJA, MEHANIZMI I MERE ZA PODSTICANJE INVESTICIONOG AMBIJENTA
1. PRIVATIZACIJA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Metod privatizacije KPA zanemaruje prava vlasnika i poverilaca Neostvarena privatizacija preduzeća na području sa većinskim srpskim stanovništvom	Uspostavljanje jasne vlasničke strukture i na njoj zasnovanih mehanizama korporativnog upravljanja Završetak procesa privatizacije na KiM do kraja 2009. godine Sprovođenje privatizacije uz poštovanje interesa Republike Srbije i: 1) minimizovanje vremenskog okvira privatizacije 2) minimizovanje nezadovoljstva ključnih stejkholdera 3) maksimizovanje cene koja će se postići prodajom imovine 4) minimizovanje vremena za plasiranje privatizacionih prihoda u privredu	- kroz proces pregovora o statusu obezbediti pravo da Republika Srbija preko svojih institucija i po svom zakonu sprovede privatizaciju preduzeća na području sa većinskim srpskim stanovništvom i tačno utvrditi listu preduzeća koja se mogu na taj način privatizovati;	2007, MP, AP, KC, KPA,
		- angažovati postojeće resurse Agencije za privatizaciju Republike Srbije u obavljanju operativnih poslova privatizacije na teritoriji Kosova i Metohije;
		- tokom procesa uspostavljanja delovanja Agencije za privatizaciju Republike Srbije a na osnovu postojećih analiza odrediti preduzeća koja će se privatizovati;
		- pozvati sve poverioce da prijave svoja potraživanja prema preduzećima koja će se privatizovati. Sledeći korak, koji bi se učinio nakon ispunjenja svih pripremnih radnji bi bio izjašnjavanje poverilaca o spremnosti za eventualni delimični otpis dugova ili za konverziju tih dugova u ulog;	2007-2009, MP, AP, KPA
		- obučiti dodatan broj stečajnih upravnika pored licenciranih 407 (na dan 04. decembra 2006. godine) što će obezbediti efikasnost procesa privatizacije u preduzećima za koja ne postoje zainteresovani investitori;
		- organizovati trening za nadležne trgovinske sudove da efikasno vode stečajnu proceduru;
		- uvesti stečaj svim preduzećima koja nisu sposobna za dalje poslovanje;
		- ostali koraci se sprovode prema standardnim procedurama Agencije za privatizaciju, po važećim zakonima:
		1) privatizacija preduzeća za koja je procenjeno da mogu naći kupce po modelu javnih tendera i javnih aukcija;
		2) u preduzećima koja ne nađu na taj način kupce a procenjeno je da mogu da nastave poslovanje sprovodi se reorganizacija u stečajnom postupku;
		- U preduzećima za koja Agencija proceni da je neophodno vrši se restrukturiranje.
2. IMOVINSKO-PRAVNI ODNOSI i ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Problemi imovine javnih i društvenih preduzeća pod upravom KPA, uzurpirane imovine fizičkih lica, i velikog broja nerešenih imovinskih zahteva fizičkih lica	Obezbeđivanje uređenih svojinskih odnosa doprineće poboljšanju sveukupnog poslovnog ambijenta i održivom razvoju srpske zajednice.	- zaštita prava akcionara i imovine JP;	MP, KC, KAI, UNMIK
		- puna kompenzacija za vlasnike i poverioce preduzeća koja su privatizovana u dosadašnjem toku privatizacije, kao i naknada radnicima;
		- zahtevati u pregovorima da se kosovske institucije (Kosovska agencija za imovinu, sudovi) dodatno angažuju na rešavanju imovinskih zahteva - početi sa rešavanjem stopiranih zahteva, kao i efikasnijem izvršenju donetih odluka;
Kršenje ljudskih prava na KiM širokih razmera	Obezbediti mir, sigurnost i poštovanje ljudskih prava pripadnika svih zajednica na KiM, ličnu i imovinsku sigurnost Srba i drugih nealbanskih zajednica, kao i obezbeđivanje prava na rad.	Omogućiti delovanje organizacione jedinice Službe za ljudska i manjinska prava na KiM koja će pratiti situaciju u vezi sa ljudskim pravima i po potrebi kontaktirati sa kosovskim institucijama po pitanjima:	Vlada, UNMIK, Međunarodne institucije
		- bezbednosti i slobode kretanja
		- imovine
		- snabdevanja električnom energijom.
		- obrazovnog, zdravstvenog, sudskog i administrativnog sistema
		- stepena nezaposlenosti
		- medija
		- verskog i kulturnog nasleđa
		- garancija za povratak
		- ostvarivanja prava na rad (povratak na rad i ostvarivanje prava iz radnog odnosa zaposlenih sa KiM koji su proterani sa posla mimo njihove volje).
3. MEHANIZMI, INSTRUMENTI I MERE PODRŠKE INVESTICIONIM ULAGANJIMA NA DRŽAVNOM I LOKALNOM NIVOU
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Nedovoljna institucionalna i finansijska podrška srpskoj zajednici	Postizanje održivog razvoja srpskih sredina, poboljšanje životnog standarda i podsticanje povratka raseljenih lica	- privredni subjekti iz drugih delova Srbije i strane kompanije koje ulažu na KiM dobiće posebne olakšice, kojima će biti podstaknuto ulaganje u ova područja. Ove olakšice mogu biti donete na centralnom i lokalnom nivou i imaju svoje utemeljenje u zakonima Republike Srbije;	2007, MF, KC
		- pored postojećih zakona, za specijalne uslove mogu biti predloženi novi vidovi podsticaja i olakšica za novoosnovana preduzeća ili filijale multinacionalnih kompanija i preduzeća iz drugih delova Srbije;	2007, MF, KC
		- investicioni projekti u svim delatnostima, osim trgovine, turizma, ugostiteljstva i poljoprivrede, mogu da konkurišu za dodelu bespovratnih sredstava iz državnog budžeta;	2007-2009, MPŠV, KC
		- iz agrarnog budžeta izdvaja znatan deo sredstava preko niza mera i akcija za unapređenje poljoprivrednog sektora	2007-2009, MPŠV, KC
4. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Odsustvo SDI kao posledica nerešenog statusa KiM, niske sigurnosti i bezbednosti za investiranje, visokog nivoa korupcije, zaštite prava investitora	Iniciranje proizvodnih kapaciteta, transfer znanja, razvoj infrastrukture i rast zaposlenosti	1) Unapređenje investicione klime:	2007, SIEPA i MEOI
		- razvijanje marketinškog plana i sprovođenje promotivnog programa sa ciljem uklanjanja negativne slike KiM među investitorima u odabranim sektorima i na ključnim tržištima;
		- razvijanje istraživačkih sposobnosti radi utvrđivanja industrijskih i uslužnih sektora u kojima KiM može imati konkurentnu prednost za nova ulaganja, kao i radi identifikovanja preduzeća kojima je u interesu da ulažu u te sektore;
		- povećanje razumevanja o potrebama ulagača; olakšavanje pristupa i podrška novim investitorima koji žele da ulažu u KiM
		2) Izgradnja poslovne infrastrukture koja je neophodna za podsticanje stranih direktnih investicija obuhvata:
		- identifikovanje industrijskih zona;
		- određivanje vlasničko jasnih lokacija pogodnih za investiranje;
		- podrška uspostavljanju industrijskih parkova;
		- davanje zemljišta na korišćenje pod povoljnim uslovima;
		- infrastrukturno opremanje lokacija
Nepostojanje industrijskih parkova	Podsticanje aktivnosti privrednika; povećavanje zaposlenosti i privlačenje neposrednih stranih ulaganja; kao i unapređenje infrastrukture i postojeće tehnologije.	- podrška institucija Republike Srbije u uspostavljanju industrijskih parkova na prostoru KiM;	2007, MP, PK, KC, NSZ
		- privlačenje pratećih i uslužnih delatnosti, ali i korišćenje lokalnih dobavljača i logistike, što utiče na privredni razvoj celokupne regije;
		- podsticati izmenu strukture zaposlenih putem obuke i treninga
5. INSTITUCIONALNA I FINANSIJSKA PODRŠKA ULAGANJIMA U PRIVREDU
Područje/problem	Ciljevi	Mere i aktivnosti	Rok i nadležna institucija
Neadekvatni uslovi finansiranja	Unapređenje kreditiranja privrednih subjekata	Formiranje organizacionih jedinica sledećih institucija na Kosovu i Metohiji, čiji rad će biti u funkciji podsticanja ulaganja u razvoj privrede:	2007, MF, RFR, ET
		- Fonda za razvoj;
		- Garancijskog fonda;
		- Agencije za regionalni razvoj;
		- Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva;
		- Agencije za privredne registre.