Prethodni

III STRATEŠKI PLAN, CILJEVI, PRINCIPI I PRIORITETI

1. Ciljevi i principi Strategije

1.1. Opšti i posebni ciljevi Strategije

Matrica osnovnih elemenata Strategije:

- Dugoročni cilj: unapređenje kvaliteta života stanovništva;

- Opšti cilj Strategije: povećanje konkurentnosti područja;

- Posebni ciljevi Strategije:

- stvaranje podsticajnog privrednog ambijenta;

- jačanje kapaciteta lokalnih samouprava;

- valorizacija upotrebe lokalnih resursa;

- Instrumenti implementacije:

- odabrana tematska područja, prioriteti, potprioriteti i mere;

- Akcioni plan;

- Usaglašenost sa nacionalnom strategijom privrednog razvoja Srbije, Nacionalnom strategijom pridruživanja EU, strategijama i politikama i principima EU.

1.2. Razvojni prioriteti, potprioriteti, mere

Izvršena statistička analiza korelacija faktora na osnovu koje su izvedeni ekonometrijski modeli predviđanja razvoja opština Bujanovac, Preševo i Medveđa je ukazala na razvojne prioritete pojedinih opština i njihov doprinos unapređenju ekonomske situacije u svakoj od njih. Jasno su predstavljeni rangovi prioriteta i potreba obim ulaganja u vremenu, kako bi se dostigli postavljeno ciljevi ekonomskog razvoja u periodu 2007-2017. godina. U nastavku će biti detaljnije predstavljen svaki od prioriteta, mere usmerene na njihovo dostizanje koje će biti preduzete, kao i programi i projekti čijom realizacijom će se ostvariti postavljeni razvojni prioriteti.

Strategija ekonomskog razvoja tri opštine juga Srbije je višesektorska i pokriva šest razvojnih prioriteta:

1) infrastruktura;

2) poljoprivreda i ruralni razvoj;

3) industrija, usluge i razvoj MSPP;

4) turizam;

5) razvoj ljudskog potencijala i socijalna pitanja;

6) privlačenje stranih direktnih investicija.

Svaki prioritet je podeljen na različiti broj pod-prioriteta. U Akcionom planu su dati detaljni prikazi aktivnosti i mera, konkretni nosioci i rokovi. Rang prioriteta je različit za svaku od opština, što je razjašnjeno i argumentovano u prethodnom poglavlju. Shodno tome su rangirani i prioriteti ulaganja, ali se time ni jedan od prioriteta na odbacuje, jer je svaki od njih oslonac privrednog i ekonomskog ambijenta koji će obezbediti ubrzani i održivi ekonomski razvoj.

1.2.1. Infrastruktura

Vizija razvoja infrastrukture opština neophodne za ubrzani ekonomski razvoj je usmerena na kreiranje funkcionalnog investicionoog modela podsticaja razvoju opštinskih privreda, koji uzima u obzir raspoložive potencijale, specifičnosti i potrebe lokalnih, domaćih i stranih investitora.

Uspešna realizacija vizije razvoja infrastrukture će biti prepoznatljiva po povećanoj tražnji za nekretninama smeštenim u uređenim industrijskim ili poslovnim zonama, tehničkom opremljenošću lokacija namenjenih industrijskoj gradnji, obogaćenom ponudom zemljišta i objekata pogodnim za obavljanje proizvodne ili druge delatnosti i jasnim i jednostavnim procedurama za promet nekretninama, kao i procedurama za realizaciju gradnje na tim lokacijama. Međutim, osnovna pretpostavka za privlačenje značajnijih ili većeg broja investitora srednje veličine je saobraćajna infrastruktura.

Nepristupačnost je glavni infrastrukturni problem. Razvoj infrastrukturne pristupačnosti je prioritet u Strategiji. Potprioriteti su skoncentrisani na sledeće pojedinačne ciljeve:

1) Unapređenje putne mreže i unapređenje bezbednosti u saobraćaju. Činjenica da posmatrane opštine tangira ili preseca panevropski, drumski i železnički, Koridor 10 daje primat i osnovni podsticaj ulaganjima i aktivnostima na njegovom završetku do granice sa Makedonijom. Time bi se ostvarilo značajno ubrzanje i intenziviranje saobraćaja na ovom području, ali i podigla strateška vrednost svih lokaliteta na ovom području i motivacija domaćih i stranih investitora za ulaganje u industrijske, trgovinske i turističke kapacitete. Radi se o strateškim koridorima tako da su finansijska ulaganja većeg obima.

2) Izgradnja objekata vodosnabdevanja. Vodosnabdevanje ima tri problema koja treba rešiti: neredovno snabdevanje, kvalitet i gubici. Sistemi za vodosnabdevanje u većini opština su veoma stari i održavanje istih je zapostavljeno. Kao posledica toga se javljaju veliki gubici (oko 40%).

3) Unapređenje telekomunikacija. Nedostatak telefonskih linija blokira razvoj regiona. Najveći problem predstavlja fiksna telefonija. U tom smislu se očekuju konkretne investicije u cilju proširivanja mreže fiksne telefonije, posebno u ruralnim područjima i malim, nerazvijenim opštinama. Pokrivenost područja mrežom repetitora mobilne telefonije je, takođe, jedan od prioriteta i u izvesnoj meri supstitut za postojanje fiksne mreže. Brzina i veličina potrebnih investicija u unapređenje pokrivenosti područja signalom povećavaju implementacioni prioritet ovog pravca ulaganja, kao i činjenica da postoje institucionalni investitori na nivou Republike.

4) Unapređenje energetskog snabdevanja. Razvoj energetskog sektora na području juga Srbije generalno je orijentisan i zavisiće od:

- razvoja prenosne mreže najviših napona;

- razvoja i pojačanja distributivne mreže;

- redovnog održavanja elektroenergetskih objekata u funkciji sigurnosti napajanja;

- smanjenja tehničkih i komercijalnih gubitaka i

- razvoja gasne infrastrukture na regionalnom i lokalnom području.

5) Unapređeno prostorno planiranje i urbanistički razvoj. Urbanistički razvoj i planiranje je i preduslov za formiranje i opremanje strateških lokacija ili objekata namenjenih razvoju industrije ili preduzetništva, kao i stvaranju uslova za razvoj i primenu savremenih dostignuća u poljoprivrednoj delatnosti. U tom smislu, neophodno je u skoro svim naseljima predvideti, shodno mogućnostima i integrisanim planovima opština, lokacije za industrijske zone, preduzetničke, logističke i uslužne parkove, kao i zemljišta za posebne namene ili zemljišta pod zaštitom. Njihovo prostorno smeštanje treba da uzme u obzir povezanost sa Koridorom 10, sa prilaznim regionalnim i lokalnim putevima, kao i železnicom. Pored toga treba uzeti u obzir razvijenost postojeće tehničke infrastrukture (struja, voda, otpadne vode, deponije) da ne bi došlo do nepotrebnog povećanja vrednosti investicija u tehničko opremanje lokacija, što bi moglo, a verovatno i sad jeste, jedan od faktora slabog privlačenja domaćih i stranih investicija preduzeća koja do sada posluju na području izvan ovih opština.

Kao najznačajnije uslove za odgovarajuću pripremljenost infrastrukturnih uslova za investiranje preduzeća u pokretanje novih preduzeća ili pogona na ovim prostorima možemo da navedemo:

- konkurentne ulazne troškove (cene lokacija);

- niske troškove poslovanja (lokalne komunalne takse, cene zakupa, cene komunalnih usluga);

- dostupnost kvalifikovane radne snage;

- usklađenost sa uslovima zaštite životne sredine;

- mogućnost proširenja lokacije i topografija zemljišta;

- mogućnost obrazovanja specijalizovane radne snage;

- kvalitetni prilazni putevi svih vrsta;

- dobra tehnička opremljenost lokacije;

- jednostavni, transparentni i brzi procesi dobijanja dozvola za gradnju;

- raspoloživost i niska cena radne snage;

- udaljenost tržišta kupaca i dobavljača;

- opremljenost telekomunikacionim sistemima i mrežama;

- mogućnost korišćenja podsticajnih programa ili subvencija za veća ulaganja;

- raspoloživost radne snage koja vlada stranim jezicima;

- bezbednost lokacije u najširem smislu;

- mogućnost stanovanja ili smeštaja radne snage ili poslovnih partnera na čiju saradnju se računa.

6) Unapređenje tretmana otpadnih voda (kanalizacije), upravljanje čvrstim otpadom. Procenat neprerađene otpadne vode je i dalje isuviše velik. Samo u većim opštinama regiona, u užim gradskim zonama, postoji organizovana kanalizacijsko-odvodna mreža. Odlaganje čvrstog otpada je ozbiljan problem, pre svega u smislu nedostatka adekvatnih deponija.

7) Održavanje i naplata računa. Održavanje je generalno zapostavljeno, a infrastruktura se nalazi u lošem stanju. Budžeti su stalno opterećeni i ne mogu obezbediti dovoljna sredstva za održavanje ili unapređenje.

8) Unapređenje socijalne infrastrukture. Zdravstveno, obrazovno i socijalno zbrinjavanje potreba lokalnog stanovništva i privrede je ispod nivoa proseka Srbije. Mreža institucija postoji, ali razvoj njihovih uslužnih kapaciteta i kompetencija je usporen.

9) Unapređenje imovinsko-pravnih odnosa. Pravno uređena oblast imovinsko-pravnih odnosa i organizovan i efikasan pravosudni sistem u regionu, uz potpuno poštovanje ljudskih i manjinskih prava predstavljaju osnov za investiciona ulaganja u ovo područje i razvoj preduzetništva i privrede u celini.

Tabela 27. Infrastruktura - prioriteti i mere

10) Unapređenje istorijskog i kulturnog nasleđa. Region je jako bogat autentičnim istorijskim nasleđem i prirodnim atrakcijama (kao što su planine, izvori termalne vode, itd.). Neophodno ih je sačuvati kako bi se zaštitio regionalni identitet i povećala regionalna spoznaja vlastitih vrednosti.

11) Unapređenje zaštite životne sredine. Svi ekološki standardi EU moraju biti potpuno prihvaćeni u celoj regiji, kako industrijski razvoj ne bi ugrozio stabilnost i ravnotežu elemenata prirodnih uslova života, koji su sada na zavidnom nivou kvaliteta, usled nepostojanja i nerazvijenosti zagađivača.

1.2.2. Poljoprivreda i ruralni razvoj

Od poljoprivrede se očekuje maksimalna tržišna valorizacija prirodnih i ljudskih resursa kojim region raspolaže, profitabilni proizvodni programi, veća pokrivenost domaćeg tržišta i očuvanje životne sredine. Osim toga poljoprivredna i prehrambena industrija trebaju snažno da doprinesu ruralnom razvoju regiona i razvoju turizma, što nije zanemarljivo u kontekstu ukupnog razvoja.

Razvijenu poljoprivredu i prehrambenu industriju moguće je ostvariti ulaganjem u:

- konkurentnu poljoprivrednu proizvodnju;

- tržišni nastup (marketing);

- razvoj ljudskih resursa;

- razvoj infrastrukture i uslova života u ruralnim oblastima.

Konkurentna poljoprivredna proizvodnja obuhvata nekoliko potprioriteta:

1) Unapređena i profitabilna poljoprivredna proizvodnja. Poljoprivredna proizvodnja je zastupljena na velikom broju farmi i primarno se koristi za ličnu upotrebu proizvoda, a sekundarno za prodaju proizvoda na tržištu. Ulaganja u proizvodnju i gajenje visoko profitabilnih kultura i rasa i u prerađivačke kapacitete koje bi obezbedile veću tržišnu valorizaciju proizvoda, su osnova za unapređenje profitabilnosti i privlačnosti bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom.

2) Povećanje prosečne veličine. Reorganizacija poljoprivrednog zemljišta kroz komasaciju i podsticaje za uvećanje poseda kroz kupovinu zemljišta je jedna od ovih mera. Takođe, promocija udruživanja kroz moderne zemljoradničke zadruge jeste bitan korak u ovom smislu.

3) Ulaganja u profitabilnije kulture. Prelazak na nove kulture nije lak, a nedostatak prodajnih kanala blokira njihovo uvođenje. U tom smislu, neophodno je obezbediti adekvatnu povezanost između regionalnih proizvođača i izvora tražnje. Stručna podrška Zavoda za poljoprivredu, takođe je veoma važna.

4) Smanjena hemijska zagađenost. Efikasna i sveobuhvatna kampanja, usmerena na promociju novih metoda zaštite, predstavlja jedno od sredstava.

Unapređen tržišni nastup predstavlja samoodrživ, moderan marketing sistem, zasnovan na pravovremenoj informisanosti, efikasnoj distribuciji i promociji, obuhvata:

1) Unapređene standarde kvaliteta. Glavna stavka u modernoj proizvodnji hrane jeste garancija kvaliteta. Ova garancija je zasnovana na standardima kvaliteta.

2) Stvaranje brendova. Treba iskoristiti činjenicu da je region prepoznatljiv po pojedinim poljoprivrednim proizvodima i proizvodima prehrambene industrije (paprika, roštilj meso, med itd.). Na ovim proizvodima treba da se zasniva jak regionalni brending.

3) Unapređeni sistem podrške i informisanja. Kreiranje adekvatnog informacionog sistema, koji obezbeđuje tržišnu informisanost, je u ovom trenutku, najznačajniji korak u razvoju poljoprivredne proizvodnje. U tom smislu, formiranje oglednih gazdinstava, kao puteva za promociju novih metoda proizvodnje, takođe može biti jedna od mera.

Tabela 28. Poljoprivreda i ruralni razvoj - prioriteti i mere

Unapređena kvalifikaciona struktura i transfer specijalnih veština:

1) Transfer znanja. Postojeći poljoprivredni instituti su u procesu promene orijentacije sa usluga obezbeđivanja proizvoda, na aktivnosti usmerene na obezbeđivanje obrazovnih i informacionih usluga farmerima.

2) Saradnja između poljoprivrednih instituta. Da bi se povećao učinak postojećih poljoprivrednih instituta neophodna je njihova saradnja sa institutima u razvijenijim regionima i centrima naučno-istraživačkog rada.

3) Razmena iskustva. Veća razmena iskustava, na definisan i institucionalno strukturisan način jeste jedan od uslova za uvođenje novih ideja i iskustava.

Poljoprivredna infrastruktura juga Srbije. Opštine poseduju dobre prirodne resurse u pogledu vode, tople vode, drveta i kamena. Na tri mesta se voda flašira i prodaje u širokoj oblasti po mnogo višoj ceni od obične vode. Postoji još nekoliko izvora koji se mogu koristiti na isti način. Topla voda se koristi za potrebe banja, ali te iste banje ne funkcionišu punim kapacitetima. Postoji nekoliko sistema za navodnjavanje, od kojih većina ne funkcioniše najbolje, zahteva popravku ili intenzivniju upotrebu.

1.2.3. Industrija, usluge, razvoj MSP

Razvijenu privredu čine veliki broj malih i mali broj velikih preduzeća, pri čemu velika preduzeća čine kičmu, pokrivaju najvažnije delatnosti stvaraju profit i investiraju, a mala preduzeća zapošljavaju veliki broj ljudi i posluju na principu zadovoljavajuće dobiti umesto njene maksimizacije. Ako kičme nema, privreda nije osposobljena za opstanak. Nju mogu formirati i mala preduzeća, kad izrastu dovoljno da mogu preuzeti ulogu nosioca razvoja, ali taj proces je, po pravilu, spor.

Mikro i mali biznis dominira u trgovini i uslugama, ali je jako slabo razvijen u proizvodnji i biće potrebno vreme da izraste u stabilne subjekte i nosioce razvoja. Ovde nije izgrađen sistem tehničke, finansijske i informacione podrške koji bi olakšao njihovu stabilizaciju na tržištu. U tehničkoj podršci potrebna je, pored biznis inkubatora, mreža tehničkih (tehnoloških) parkova, koji bi pružali sve elemente tehničke podrške preduzećima. Finansijske institucije veoma retko nude prihvatljive kredite, a informatički sistem koji bi ih bolje povezao s tržištem nije razvijen.

Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća na jugu Srbije se oslanja na strateške dokumente Republike Srbije u ovoj oblasti i definisane planove lokalnih zajednica Preševa, Medveđe i Bujanovca. Realizacija ovog segmenta će se sprovoditi u okviru programa ekonomskog razvoja koji podrazumeva:

- izgradnju institucionalne MSPP infrastrukture, razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva kroz razvoj industrijskih zona, inkubator centara i klastera;

- pokretanje preduzetništva kroz fondove početnog kapitala;

- povećanje konkurentnosti i produktivnosti privrednih subjekata;

- podsticanje razvoja preduzetništva kroz najpovoljnije uslove Fonda za razvoj Republike Srbije, Garancijskog fonda Republike Srbije, Nacionalnog investicionog plana, Nacionalne službe za zapošljavanje, Agrarnog budžeta i nadležnih ministarstava.

Ciljne delatnosti treba da budu usmerene na iskorišćavanje geostrateškog položaja oblasti, prirodnih resursa i selektivnog industrijskog nasleđa (agrar, vodni resursi, drvoprerada) uz značajan razvoj usluga u saobraćaju, trgovini i turističkoj ponudi.

Prioritetni ciljevi razvoja MSP i preduzetništva na jugu Srbije:

1) Razvijanje partnerstva lokalne vlasti i preduzetnika. Preduzetnička klima se ne može razvijati bez jakog partnerstva lokalne vlasti i preduzetnika. Pozitivan odnos prema preduzetnicima i njihovim potrebama vodi vrlo brzo do otklanjanja različitih administrativnih barijera, do zajedničkih razvojnih projekata, a samim tim i do rešavanja širih problema zajednice i otvaranja novih radnih mesta. Naime, odnos opštinskih administrativnih jedinica prema preduzetnicima i njihovim razvojnim potrebama ima značajan uticaj na brzinu stvaranja novih preduzeća i na brzinu realizacije njihovih investicija. Poboljšanje nivoa zadovoljstva preduzetnika radom opštinske uprave odražava se u većoj dinamici razvoja MSPP. Neophodno je graditi pozitivan odnos prema preduzetnicima na svim nivoima. Stvaranje pozitivne preduzetničke klime može se postići jedino razvojem međusobnih odnosa administracije i preduzetnika koji se baziraju na uzajamnom poverenju i poštovanju.

U skladu sa namerom Vlade Srbije da osnuje Forum MSPP za saradnju državne administracije i privrednika na nivou države, sasvim je dobra zamisao osnivati slične organizacije na nivou regiona ili lokalnih zajednica. Najznačajnije aktivnosti koje vode stvaranju partnerstva lokalne vlasti i preduzetnika trebalo bi da budu:

- osnivanje Foruma MSPP na regionalnom (lokalnom) nivou;

- obuka osoblja u institucijama lokalne samouprave kako bi se u najvećoj mogućoj meri pomoglo osnivanje i razvoj MSPP;

- razvijanje nefinansijskih oblika podrške lokalne vlasti razvoju preduzetništva;

- pokretanje inicijative za formiranje kancelarija za obavljanje svih administrativnih poslova na jednom mestu ("one stop shop");

- promocija preduzetništva, preduzetničkih dostignuća i zajedničkih projekata i saradnje;

- učestvovanje lokalne zajednice u sufinansiranju poslovnih susreta, poslovnog povezivanja i izradi promocionog materijala.

2) Izgradnja MSPP infrastrukture. Razvoj MSPP nije moguć bez izgradnje osnovne MSPP infrastrukture. Razvijena poslovna infrastruktura povećava atraktivnost okoline i privlači MSPP i ostale investitore da dolaze i otvaraju nova radna mesta. Poslovna infrastruktura se sastoji iz niza institucija i preduzeća koja mogu da servisiraju razvojne koalicije na lokalnom nivou, zatim da predstavljaju lokalnu zajednicu kod drugih nacionalnih ili inostranih partnera i da kvalitetno servisiraju domaće i strane partnere, donatore, investitore i MSPP prilikom realizacije razvojnih projekata. Razvojni prioriteti izgradnje MSPP infrastrukture na području opština Preševo, Medveđa i Bujanovac su sledeći:

- razvijanje lokalnih preduzetničkih centara;

- razvijanje biznis inkubator centara;

- stvaranje komunalno uređenih industrijskih zona;

- stvaranje Centra za razvoj seoskih područja;

- osnivanje finansijskog fonda za razvoj MSPP, kako bi se odobravanjem mikrokredita, subvencija i garancijskih šema podstakao privredni rast regiona.

3) Podsticanje razvoja sektora MSPP. Broj MSPP u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa je ispod standarda razvijenih zemalja, a naročito zaostaje dinamika stvaranja novih preduzeća koja uvode nove proizvode, usluge i tehnologije. Za brži razvoj nužno je osposobiti postojeća preduzeća da ulažu u rast i razvijaju instrumente podrške za stvaranje novih preduzeća, čime će se promeniti u struktura delatnosti.

Novim i postojećim MSPP potrebni su različiti instrumenti podrške, da bi se ostvario brži razvoj, investiranje i otvaranje novih radnih mesta. Otvaranje MSPP prema spoljnom tržištu, odnosno tržištu cele Srbije i susednih zemalja, zahteva učenje, saradnju, uvođenje standarda i novih načina rada, novih kanala distribucije, uvođenje nove tehnologije (naročit akcenat treba da bude na korišćenju informacionih tehnologija i umrežavanju preduzeća), pa je zato realizacija tog cilja bitna za opstanak MSPP.

Najvažnije aktivnosti koje će se sprovoditi radi jačanja sektora MSPP i njihovih kapaciteta biće usmerene na:

- pojednostavljenje postupaka registracije novih firmi;

- davanje podrške projektima razvoja kvaliteta i uvođenja ISO i CE standarda u MSPP;

- podrška projektima povezivanja preduzeća u mreže i klastere;

- organizaciona i finansijska podrška za učešće MSPP na sajmovima, izložbama i konferencijama u susednim zemljama;

- izrada programa uključivanja sive ekonomije u legalnu privredu;

- pružanje podrške novim preduzetnicima i preduzećima u rastu.

4) Stvaranje produktivnih radnih mesta. Podsticanje stvaranja radnih mesta za različite ciljne grupe i u raznovrsnim privrednim granama na dugi rok rešava mnoge probleme vezane za zapošljavanje ljudi koji duži vremenski period čekaju na posao ili za zapošljavanje u privrednim granama gde inače postoji manjak kvalifikovanih radnika. Preko programa usmerenih na otklanjanje tih prepreka može se postići kreiranje radnih mesta neophodnih za razvoj privrede. Podsticanjem osposobljavanja i prekvalifikacije nezaposlenih otvara se mogućnost da nova i postojeća MSPP nađu radnu snagu primereno obučenu za realizaciju sopstvenog proizvodnog programa. Načini za stvaranje novih radnih mesta su:

- promovisanje aktivne politike zapošljavanja;

- promovisanje razvoja preduzetništva u seoskim sredinama;

- podržavanje preduzetničkih inicijativa i obuka za žene;

- podržavanje razvoja preduzetništva među mladima;

- vršenje analize ljudskih resursa i potreba MSPP po broju i vrsti kvalifikovane radne snage;

- vršenje analize postojećih i razvoj novih programa školovanja i obuke u skladu sa potrebama privrede;

- podržavanje zapošljavanja mladih visokoobrazovanih kadrova;

- podržavanje zapošljavanja invalida i ljudi sa ograničenom sposobnošću rada;

- razvoj dopunskih delatnosti na selu.

5) Razvoj ljudskih resursa potrebnih za privredni rast i restrukturiranje. Izlazak iz kruga nerazvijenosti nije moguć bez prioritetnog ulaganja u ljudske resurse. Nužan preduslov bržeg razvoja sektora MSPP u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, odnosno prevazilaženje siromaštva koje je pojačano tranzicionim zaostajanjem, migracionim procesima i političkim nasleđem, moguće je samo dodatnim obrazovanjem i obukom preduzetnika, radnika, učenika i nezaposlenih lica.

Sa druge strane, verifikacija na tržištu prvenstveno zavisi od konkurentnosti rada, od tehnologije i znanja radnika. Upotreba informacionih tehnologija u svim granama traži od ljudi nove sposobnosti i veštine, pa i drugačiji pristup radu i organizaciji rada. Obrazovanje radnika postaje uslov za jačanje i podsticanje konkurentnosti. Razvoj MSPP zavisi i od načina na koji se učenici, studenti, nezaposleni i ostala lica motivišu da se uključe u različite programe obrazovanja sa ciljem podizanja vlastitog nivoa znanja, čime se stvaraju mogućnosti da ta lica ostvare svoju preduzetničku ideju ili da se zaposle u malom ili srednjem preduzeću kome je takvo znanje neophodno. Razvoj ljudskih resursa trebalo bi da obuhvati sledeće aktivnosti:

- prekvalifikacija i dokvalifikacija kadrova kroz program obrazovanja za konkurentnost;

- podsticanje javnih programa obrazovanja lica koja žele da steknu dodatna znanja;

- razvoj opšteg programa obrazovanja preduzetnika početnika;

- razvoj specijalnih programa za edukaciju preduzetnika i radnika iz različitih sektora;

- razvoj finansijske šeme za sufinansiranje obrazovanja pojedinih ciljnih grupa.

Podsticanje razvoja i instrumenti za podsticanje razvoja MSPP

- Osnovna uloga države u savremenim tržišnim privredama je da, uz minimalne intervencije, stvori stabilan i siguran pravni okvir poslovanja u skladu sa potrebama privrede. Sem odgovarajućih zakona koji treba da urede najvažnija pitanja za poslovanje privrednih subjekata, veliku važnost imaju i podzakonski akti i administrativne procedure kroz koje se primenjuju, jer one određuju krajnji efekat koji preduzetnici osećaju.

Razvoj MSP i preduzetništva se ne ostvaruje samo kroz preduzetničku praksu i mere ekonomske politike, već i kroz sistemski napor da se ostvare direktne, strukturne promene u sferi obrazovanja. Stoga obrazovanje mora da zadovolji zahteve za novim znanjima i sposobnostima neophodnim za uspešan rad u ovom sektoru, što podrazumeva uvođenje novih zanimanja i profila koji će omogućiti postizanje veće fleksibilnosti i veće mobilnosti radne snage.

Nefinansijska podrška sektoru MSPP odnosi se na pomoć preduzetnicima za započinjanje i razvoj sopstvenog biznisa kroz pružanje različitih usluga u oblastima od značaja za vođenje poslovanja. Usluge nefinansijske podrške najčešće se vezuju za pomoć pri izradi biznis plana u cilju konkurisanja za dobijanje kredita ili orijentacione treninge za potencijalne preduzetnike. Međutim, njihov spektar je mnogo širi i obuhvata različite vrste pomoći iz oblasti menadžmenta, marketinga, izvoza, inovacija i transfera tehnologija, upravljanja ljudskim resursima, strateškim planiranjem razvoja poslovanja, poslovnog povezivanja, pravnih saveta i dr. Osnovni cilj pružanja usluga za razvoj poslovanja je podizanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća kroz razvoj ljudskih resursa, pre svega podizanje kapaciteta njihovih vlasnika i menadžmenta. Većina preduzetnika koji započinju samostalno poslovanje nije imala ranije iskustva u upravljanju i vođenju preduzeća i ne poseduje formalno obrazovanje u ovoj oblasti. Pomoć i podrška u početnom periodu mogu značajno da povećaju njihove šanse za uspeh.

Prema tradicionalnom pristupu, realizacija programa državne pomoći u oblasti nefinansijske podrške razvoju sektora MSPP odvija se kroz namenski osnovane regionalne i lokalne agencije. Korišćenje ovih usluga za preduzetnike je po pravilu besplatno ili po subvencionisanim cenama.

Uloga lokalnih razvojnih agencija postepeno se pomera sa pružanja konkretnih usluga na pomoć u povezivanju preduzetnika sa privatnim ponuđačima ovih usluga, kao i unapređenje ponude, asortimana i kvaliteta usluga za razvoj poslovanja na određenoj teritoriji i jačanje svesti preduzetnika o sopstvenim potrebama i značaju ovih usluga.

Pomoć razvoju sektora MSPP pružile su i mnoge, uglavnom zapadnoevropske zemlje, putem realizacije raznih donatorskih programa. Međutim, primenom različitih iskustava zemalja - donatora i uz nedovoljno koordinirane aktivnosti javnog sektora, stvorene su brojne institucije sa različitim finansijskim sredstvima na raspolaganju i različitim fokusom aktivnosti (razvoj MSPP, samozapošljavanje, lokalni ili regionalni razvoj). Nastojeći formalno da poveže ove agencije, kancelarije i centre, Republička agencija za razvoj MSPP formirala je mrežu institucija za nefinansijsku podršku, kojoj su na osnovu ugovora pristupile ove organizacije (izuzev centara za razvoj preduzetništva Nacionalne službe zapošljavanja).

Paralelno sa nacionalnim programom podrške, uz Ministarstvo privrede i Republičku agenciju za razvoj MSPP, trebalo bi da se značajnije angažuju i drugi osnivači, pre svega lokalne samouprave, kako bi se ojačalo partnerstvo privatnog i javnog sektora, zatim NVO i drugih zainteresovanih strana u ovoj oblasti. Lokalne samouprave svoj doprinos trebalo bi da zasnivaju na obezbeđenju poslovnog prostora i poveravanja realizacije pojedinih projekata od lokalnog značaja regionalnim centrima (poput vođenja izrade strategije lokalnog ekonomskog razvoja, osnivanja industrijskih zona, pokretanja i vođenja inkubator centara i dr.). Regionalne agencije bi trebalo da u lokalnoj sredini obezbede stručnu pomoć različitih lokalnih razvojnih aktivnosti i inicijativa, uključujući i lokalne donatorske projekte.

Institucionalna infrastruktura obuhvata, pored Republičke agencije za razvoj MSPP, lokalne ekonomske razvojne agencije, koje bi se jednim delom bavile i podrškom razvoju MSPP, s tim što je neophodno izbeći rasipanje sredstava dupliranjem institucija na jednoj teritoriji.

Finansiranje razvoja sektora MSPP prvenstveno treba da se sprovodi kroz tržišno orijentisan koncept unapređivanja pristupa ovih privrednih subjekata finansijskom kapitalu. Osnovna ideja je usmeravanje na smanjivanje rizika i troškova transakcija i izgradnju kapaciteta finansijskih institucija kako bi opsluživali i manje klijente, kao i na povećanje konkurencije na finansijskim tržištima. Cilj ovakvog pristupa je da se uveća broj održivih finansijskih institucija koje se opredeljuju za kreditiranje malih i novih preduzeća.

Dužničko finansiranje, putem kredita, još uvek je jedini način finansiranja razvoja MSPP sektora, jer u našoj zemlji još nisu prisutni investicioni fondovi koji bi ulagali kapital u pojedina preduzeća u MSP sektoru. Pored ostalog, problem je i nedovršena zakonska regulativa u ovoj oblasti.

Optimalni model finansijske pomoći u srednjem roku treba bazirati na kombinaciji klasičnih direktnih instrumenata države sa tržišno orijentisanim merama. Finansijska podrška rastu i razvoju MSPP treba da se zasniva na tržišno orijentisanim merama kroz razvoj finansijskih tržišta. Potrebno je ubrzati rad na stvaranju uslova i uklanjanju barijera za brži razvoj finansijskih tržišta, uključujući i uvođenje novih finansijskih instrumenata, jačanja konkurencije na bankarskom tržištu i osnivanje specifičnih institucija namenjenih finansiranju MSPP, kao što su privatni investicioni fondovi.

Intervencija države u oblasti finansiranja i finansijskog podsticanja razvoja MSPP bi trebalo da se u narednom periodu u što većoj meri zasniva na tržišnim principima. Međutim, opredeljenost države za politiku podsticanja razvoja MSPP sektora, kao jedne od osnovnih poluga ekonomskog razvoja Srbije, treba da se potvrdi kroz posebno identifikovana i izdvojena sredstva za ovu namenu u Budžetu Republike Srbije. To se posebno odnosi na sredstva koja je neophodno prioritetno obezbediti za:

- finansiranje mreže regionalnih agencija i centara;

- osnivanje i finansiranje rada Foruma za MSPP i Međuresornog saveta za MSPP;

- finansiranje specifičnih projekata razvoja MSPP.

Mobilizacija ljudskih resursa

U cilju formiranja efikasnog sistema kreiranja i sprovođenja politike razvoja MSPP potrebno je obezbediti značajne ljudske resurse. Upravljanje i sprovođenje ovog programa zahteva obezbeđivanje dodatnih ljudskih resursa i specijalizovanih znanja.

Donatorska podrška i koordinacija

Uvažavajući potrebe MSPP sektora, neophodno je da resursi iz samog sektora budu prioritetno usmereni u njegov razvoj. Za ostvarivanje efikasne politike razvoja MSPP sektora veoma je značajna i donatorska podrška. Zbog toga je veoma važno nastaviti sa izgradnjom partnerskih odnosa sa donatorima i nastojati da se projekti po osnovu ove pomoći koncipiraju tako da podrže sistemske reforme približavanja EU. Takođe, neophodno je obezbediti znatno efikasniju kordinaciju različitih donatorskih projekata, kako bi se obezbedila puna efikasnost i postigli očekivani rezultati. Saradnja sa stranim donatorima na razvojnim aktivnostima veoma je značajna za zemlje u tranziciji zbog transfera znanja, ali i finansijske pomoći za realizaciju konkretnih programa i projekata.

U sektoru MSPP jedan od najvažnijih segmenata čini razvoj trgovine. Sposobnost ovog sektora da opstaje i da se revitalizuje u bilo kojim okolnostima je ključna preporuka da se insistira na podršci daljem razvoju ovog sektora male privrede. Vizija razvoja trgovine na području juga Srbije je moderna trgovina u kontekstu savremene otvorene tržišne privrede i njen doprinos ekonomskom i društvenom prosperitetu svih građana.

Iz bazičnog aktuelnog dokumenta o dugoročnom razvoju sektora u Srbiji (Strategija i politika trgovine Republike Srbije, 2003. godina) mogu se rezimirati nekoliko bitnih elemenata budućeg razvoja trgovine:

- jačanje procesa integracije, kooperacije i koncentracije trgovine;

- inteziviranje konkurentske borbe na maloprodajnom tržištu;

- u skladu sa globalnim trendovima, maloprodaje će biti više okrenuta potrošaču;

- supermarketi će biti glavni razvojni format, sa hipermarketima u blizini većih urbanih centara;

- u konkurenciji sa velikim trgovinskim lancima smanjiće se broj i značaj nezavisnih prodavnica male i srednje veličine, kao i zelene pijace;

- ovi potonji oblici, i pored smanjenja postojećih tržišnih udela, ostaće sa većim relativnim značajem nego u razvijenim zemljama.

Budući razvoj trgovine u Srbiji sagledava se kao postupno približavanje nivoima i strukturi trgovine u razvijenom delu sveta. Opštine juga Srbije su značajno manje razvijene od srpskog proseka, te bi i očekivane tendencije razvoja trgovine, kao uostalom i većine drugih delova privrede, trebalo da se nalaze u smanjivanju zaostataka za nacionalnim prosekom.

Na osnovu analize stanja, sagledavanja potreba i mogućnosti, mogu se izdvojiti sledeći strateški ciljevi razvoja trgovine na području juga Srbije:

- modernizacija trgovinske delatnosti;

- koordinisani razvoj trgovine, u kontekstu opšte ekonomske aktivnosti i razvoja povezanih delatnosti;

- poboljšanje teritorijalnog razmeštaja.

Tabela 29. Industrija, servis, MSPP - prioriteti i mere

Modernizacija trgovine je višestruk i kontinuelan proces. Na kratak rok kao najrealnija opcija začetka osavremenjivanja trgovine bio bi dolazak nekog od velikih trgovinskih lanaca na jug Srbije, koji bi izgradio i otvorio pojedine modernije trgovinske objekta, npr. supermarkete. Opštine bi mogle podsticajno delovati davanjem nekih ustupaka investitorima (zemljište, lokalni porezi i dr.). Proces modernizacije obuhvata i objedinjavanje malih privatnih preduzeća i radnji na principima franšizinga i povezivanja sa velikim trgovinskim lancima regionalnog i nacionalnog značaja. Ovim bi se obezbedila standardizacija ponude robe, povećao i održavao kvalitet usluga, obezbedili niži troškovi snabdevanja usled objedinjene kupovine, i dr. Dalji korak u pravcu formiranje moderne trgovinske infrastrukture su trgovinski (šoping) centri, kao grupe trgovinskih i ostalih komercijalnih objekata. Izgradnja ovakvog centra, u blizini granice sa Makedonijom, predmet je aktuelnih razmatranja. Sa orijentacionim veličinama bitnih repera ( investicije reda veličine 10-15 miliona evra i oko 500 zaposlenih) izgradnja trgovinskog centra je najznačajniji pojedinačni projekt dugoročnog razvoja trgovine na području.

Koordinacija sa ostalim delatnostima uključuje razvoj trgovine u sklopu tranzitnog turizma. Strateški i taktički ciljevi obuhvataju korišćenje potencijala koje pružaju magistralne saobraćajnice i granični i administrativni prelazi za otvaranje objekata za tranzitni turizam: trgovinske radnje, dutu free shop, benzinske pumpe, prateći ugostiteljki objekte i dr. Potrebno je koristiti sve mere institucionalne, finansijske i druge podrške razvoju male privrede za modernizaciju i osavremenjivanje postojećih trgovinskih preduzeća i radnji, kao i otvaranje novih u skladu sa zahtevima modernih oblika prodaje.

Poboljšanje teritorijalnog razmeštaja neophodno je u cilju obezbeđivanja kvalitetnog i urednog snabdevanja stanovništva na ukupnoj teritoriji. S obzirom na manju čisto komercijalnu atraktivnost trgovinskih prodavnica van opštinskih centara, za otvaranje trgovinskih objekata u manjim i siromašnijim naseljima neophodna je eksterna finansijska i druga podrška.

Ostvarivanje ciljeva koji su pobrojani u oblasti trgovine je moguće uz realizaciju većeg broja programa, kao što su:

- ulasci pojedinih većih trgovinskih lanaca, sa odgovarajućim investiranjem u moderne objekte;

- objedinjavanje malih privatnih preduzeća i radnji na principima franšizinga i povezivanja sa velikim trgovinskim lancima regionalnog i nacionalnog značaja;

- izgradnja šoping centra u pograničnoj zoni;

- izgradnja objekata za tranzitni turizam: trgovinske radnje, dyti free shopovi, benzinske pumpe, prateći ugostiteljki objekte i drugo;

- korišćenje mera institucionalne, finansijske i druge podrške za modernizaciju i osavremenjivanje postojećih trgovinskih preduzeća i radnji;

- eksterna finansijska i druga podrška.

1.2.4. Turizam

Razvoj turizma ima različite pozitivne uticaje na razvoj "regionalne" ekonomije: na proizvodnju, dodatu vrednost, zaposlenost, generalno, na sve makroekonomske činioce. Oni nisu ograničeni samo na ovaj sektor, ali putem umnožavanja međusobnog uticaja sa drugim sektorima on će se proširiti na razne sektore i time podstaći turističku proizvodnju, od poljoprivrede i proizvodnje hrane do građevinske industrije, proizvodnje nameštaja, usluga, trgovine. Forsiranje razvoja turizma je ključna tačka dugoročnog "regionalnog" razvoja s namerom da se bolje iskoriste lokalni resursi, u prvom redu angažovanjem radne snage (da bi se uvećala zaposlenost i smanjila nezaposlenost), jer je radni učinak u turizmu po svojoj prirodi intenzivnog karaktera. Turistički razvoj je, takođe ključna tačka na duži rok, pošto ulaganja u ovom sektoru mogu brže ostvariti pozitivne efekte i uticaje.

Jug Srbije predstavlja interesantnu turističku destinaciju po svojim turističkim potencijalima, sa izuzetnim prirodnim lepotama, kulturno istorijskim vrednostima, pogodnim klimatskim uslovima, bogatim rekama, jezerima i termalnim vodama. Očuvanost prirode i bogatstvo reka, jezera i divljači predstavljaju izuzetnu turističku atrakciju i potencijal za razvoj lovnog i ribolovnog turizma. Rečni i banjski potencijali su najznačajniji turistički resurs kojim ovaj region raspolaže. Njihovo prirodno očuvanje, razvoj i upravljanje od presudnog su značaja za strateško iskorišćavanje ovih resursa.

Ukrštanje raznih kultura i civilizacija na ovim prostorima ostavilo je u nasleđe veliki broj kulturno-istorijskih spomenika. Stavljanje tog bogatog nasleđa u funkciju koordiniranog i integralnog razvoja turizma imalo bi za cilj obogaćivanje njegove ponude, privlačenje jednog novog miljea turističkih konzumenata, te postizanje značajnijih finansijskih efekata i rezultata iz ove oblasti.

Prioritetna ulaganja treba usmeriti ka:

1) Unapređenju imidža regiona kao turističke destinacije

Jug Srbije poseduje geografske, istorijske i kulturne karakteristike, ali je nedovoljno promovisan u smislu stvaranja posebnog imidža po kojem se region može prepoznati, kako od strane domaćih, tako i od strane stranih turista. U tom smislu se mora uspostaviti jaka regionalna saradnja između Turističkih organizacija (TO), opština i turističke industrije sa ciljem stvaranja zajedničkog paketa turističkih usluga (servisa) i efikasnog sistema promocije namenjenog ciljnim kategorijama turista.

Integralna turistička ponuda podrazumeva sigurne putne pravce, a u ruralnim područjima sigurne prolaze, izgrađenu informacionu i kablovsku infrastrukturu, zdravu pijaću vodu, zaštićene vrednosti i imovinu, primenu modernih sredstava komuniciranja i izgrađen sistem internet-centara za karte, smeštaj i rezervacije.

Promocija regionalnog turizma je jedna od najslabijih tačaka, čak i unutar regiona. Veoma je teško promovisati proizvod bez integrisanog, tržišno usmerenog paketa ponude. U tom smislu, povezivanje najvažnijih manifestacija, zajedno sa organizovanim posetama najvažnijim atrakcijama, praćeni tradicionalnom hranom južne Srbije i zajedničkim tržišnim nastupom u smislu zajedničkih regionalnih Info-Centara, brošura, internet prezentacija, zajedničkog nastupa na medijima i sajmovima, mora biti uspostavljeno kao rezultat dobre integracije i saradnje svih ključnih regionalnih činilaca.

Isto tako, u narednih nekoliko godina je potrebno uložiti više napora na izradi kvalitetnog promotivnog materijala, osmišljavanju bolje turističke ponude, te postizanju turističke valorizacije. To se može postići razvojem informacionog sistema o turističkoj ponudi regiona, organizovanjem centra kućnih radinosti te stalnih i mobilnih prodajnih izložbi, izradom promotivnog turističkog materijala, obeležavanjem turističkih atrakcija u regionu i izrada mape; izradom web-site o turističkoj regionalnoj ponudi, izradom promotivnog materijala za seoski turizam, kao i organizovanjem sajma radi promocije domaćih jela.

Brending je sledeći korak. Jug Srbije treba da iskoristi svoju raznolikost i specifičnost i transformiše ih u jak i prepoznatljiv regionalni brend. Ali se isti mora podržati visokim nivoom kvaliteta sa ciljem zadovoljavanja prefinjenih zahteva turista. Potencijalna turistička kategorija koja daje jaku osnovu za brendiranje je ruralni ili etno turizam, koji se uklapaju i u nacionalnu strategiju turističkog brendinga.

2) Unapređenju obrazovnog nivoa turističkog osoblja

U skladu sa činjenicom da je turizam jedan od aktivnosti sa velikim uticajem ljudskog faktora, poseban akcenat treba staviti na poboljšanje kvaliteta usluga pruženih od strane turističkog osoblja, naročito vezanih za poslovni bonton, poznavanje stranih jezika, poboljšanje specijalnih veština poznavanja rada na računaru itd.

3) Unapređenju funkcionisanja turističkih destinacija

Turističke organizacije (TO) treba da budu lideri u promociji regionalnog turizma. Međutim, one su opterećene brojnim problemima. Lokacija i vidljivost većine TO je neadekvatna. Tehnička oprema i prostorije su na veoma niskom nivou. Potrebna je kompletna obnova kancelarija sa ciljem unapređenja funkcionalnosti. Pojedine TO imaju višak osoblja i nedostatak adekvatne stručnosti. Dodatna obuka za zaposlene, naročito vezano za poznavanje stranih jezika i rada na kompjuterima je takođe potrebno, a angažovanje novog osoblja mora biti vezano za odgovarajući stepen stručnog obrazovanja. Mere usmerene ka poboljšanju saradnje između TO su takođe potrebne. Određeni koraci su već načinjeni, pogotovo u vidu napora da se povežu najvažnije manifestacije. Formiranje Regionalne turističke organizacije može jedno od potencijalnih rešenja za prevazilaženje problema u funksionisanju i obavljanju osnovne delatnosti TO.

4) Bolju pristupačnost turističkih atrakcija

Jug Srbije ima veliki potencijal za razvoj pojedinih aspekata turizma (banjski, tranzitni, manifestacioni, zimski turizam, seoski turizam i istorijski spomenici) na osnovu bogatog i netaknutog okruženja sa određenim jedinstvenim karakteristikama (hrana, arhitektura, navike, itd), sportskim objektima, istorijskim nasleđem. S obzirom da je u svetu prisutan rastući trend potražnje za takvim oblicima turizma, ove mogućnosti be se trebale iskoristiti kako bi se privukli turisti.

U tom smislu, neophodno je preduzeti hitne mere u pogledu signalizacije turističkih lokaliteta, kao i obnovu i izgradnju osnovnih elemenata infrastrukture koji su neophodni za unapređenje vidljivosti i pristupačnosti turističkih atrakcija.

U pogledu privatizacije, očekuju se konkretne akcije vezane za nekoliko turističkih atrakcija. Ovo će obezbediti neophodan podstrek za investiranje. Atrakcije koje spadaju pod nadležnost opštinskih ili državnih vlasti se ozbiljnije trebaju uzeti u obzir, pogotovu one sa potencijalom da postanu konkurentna prednost regiona.

5) Razvoj novih turističkih proizvoda

Jug Srbije ima velike potencijale za raznovrsnu turističku ponudu. Etno turizam, religiozni turizam, banjski turizam, su samo neke od potencijalnih kategorija koje mogu biti interesantne kako domaćim tako i stranim turistima. Ove aktivnosti zahtevaju veliku podršku od strane donatora i jaku saradnju između svih činilaca iz oblasti turizma. U tom smislu, rešenja se mogu postići promocijom preduzetništva, podsticanjem svih aktivnosti vezanih za izradu jedinstvenih i širom sveta poznatih turističkih proizvoda u širem smislu (suveniri, turistički paketi, nacionalni restorani, itd.), izgradnjom mreža i klastera u sektoru, uspostavljanjem posebnih struktura koje bi mogle podržati razvoj sektora.

Turizam nije razvijen srazmerno potencijalima područja koje karakteriše prirodne lepote, biodiverzitet, kulturno istorijski spomenici i već izgrađeni, postojeći kapaciteti. Aktiviranjem ovih potencijala uz pomoć dodatnih finansijskih sredstava, rešavanje infrastrukturnih problema i upošljavanjem stručnog kadra, kao i osmišljavanje organizovanije ponude, ova grana privrede bi mogla da značajnije doprinese povećanju društvenog proizvoda područja.

Tabela 30. Turizam - prioriteti i mere

Preduslovi za realizaciju koncepta su brojni, te je potrebno:

- veći stepen organizovanosti i sinhronizovanosti relevantnih aktera: hotelskih preduzeća, nadležnih opštinskih i republičkih institucija, zainteresovanih preduzetnika, domaćinstava i drugo;

- unapređenje materijalne osnove razvoja turizma: adaptacija smeštajnih kapaciteta, specijalizovanih prodavnica, servisa i slično;

- kadrovsko prilagođavanje potrebama razvoja savremenog turizma, obezbeđenjem visokostručnih kadrova, edukacijom i prekvalifikacijom zaposlenih;

- obezbeđenje finansijskih sredstava za finansiranje neophodnih investicija: animiranje potencijalnih poslovnih partnera, dokapitalizacijom, podsticajnim sredstvima države i dr.;

- sprovođenje kontinuirane intenzivne informativno - propagandne aktivnosti usmerene ka ciljnim segmentima tržišta;

- uključivanje lokalnih specifičnosti koje proističu iz etnografskih karakteristika ovog područja (narodni običaji, folklor, tradicionalna proizvodnja hrane, domaća radinost).

1.2.5. Razvoj ljudskih resursa i socijalna pitanja

Prosečni nivo obrazovanja populacije u Srbiji je među najvišim u Evropi, ali jug Srbije je ispod proseka Republike. Imajući u vidu da je za stvaranje konkurentne privrede uloga industrije predominantna, prioritet svih prioriteta predstavlja razvoj ljudskih resursa. Nova ekonomija bazirana na znanju, čije komparativne prednosti su u razvoju aktivnosti visoko dodate vrednosti, a ne na niskim veštinama i niskim platama, zahteva inovativne talente i sposobnosti. Zaključak: automatizam tržišta je nedovoljan da se premosti jaz u sposobnostima ljudskog potencijala, javne investicije u ovoj oblasti su neophodne.

Politika razvoja ljudskih resursa u Evropskoj uniji se zasniva na principu da je pristup obrazovanju prirodno pravo svih građana. Zemlje članice su prepoznale potrebu za razvojem edukativnih sistema, zasnovanih na generalnom znanju privrednog društva, pojačanim praktičnim pristupom i fleksibilnošću, koja se odnosi na radnu snagu/tržišne potrebe. U poslednje dve decenije, nova ostvarenja su rezultirala komplementarnim edukativnim sistemom, koji prioritet daje procesu učenja tokom čitavog života. Ovo pruža mogućnost za prekvalifikaciju radne snage i integraciju na tržiste rada socijalno-ugroženih grupa (duži vremenski period nezaposlene žene, ljudi preko 45 godina, invalidne osobe, Romi itd). Isti pristup bi se trebao primeniti i u sistemima edukacije i obuke u regionu južne Srbije.

Karakteristika regiona je visoka stopa nezaposlenosti, koja nesumnjivo rezultira nerazvijenoj ekonomiji. Međutim, drugi aspekt je takođe veoma ozbiljan - struktura ljudskih resursa nije odgovarajuća i nije u skladu sa potrebama tržišta rada. Drugim rečima, evidentan je nedostatak menadžmenta ljudskim resursima, i na opštinskom i na regionalnom nivou.

Relevantni pod-prioriteti i mere su kreirani u saglasnosti sa Evropskom strategijom doživotnog učenja, ključnim elementom Lisabonske strategije. Politika razvoja novih veština je bazirana na aktivnom dejstvu fokusirajući se na Povećanje kvaliteta radne snage, usmerena je na različite komponente stanovništva, radne snage i neaktivnih.

Svi identifikovani problemi se mogu rešiti ulaganjem u:

1) Podizanje nivoa znanja i specijalnih veština

Iz EX-POST analize jasno proizlazi zaključak o nepodudarnosti između potreba tržišta rada (izraženih od strane poslodavaca i samozaposlenih ljudi) i nivoa obrazovanja i obučenosti radne snage. Kako bi se premostio jaz između ponude i tražnje potrebno je da se pored redovnog obrazovnog sistema uspostavi i sistem permanentnog obrazovanja, zasnovan na konceptu edukacije tokom čitavog života (edukacija odraslih). Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) mogu biti vodeće organizacije u ovom procesu. Ostale organizacije na nacionalnom, regionalnom i opštinskom nivou takođe igraju važnu ulogu.

Modernizacija obrazovnog sistema. Očigledna je potreba modernizacije i preorijentacije obrazovnog sistema na nacionalnom nivou ka novim naukama, istraživanjima, tehnologijama i inovacijama, kao i programa praktične obuke koja bi se približila potrebama privrede posebno uvođenjem preduzetničkog školskog programa u srednje škole i komplementarnih obrazovnih sistema, što je u nadležnosti Ministarstva prosvete.

Obuka orijentisana ka potrebama tržišta radne snage. Veliki broj obuka nije direktno povezan sa potrebama tržišta radne snage. Intenzivno istraživanje obrazovnih potreba regionalne privrede među preduzetnicima, organizovana u obe filijale NSZ i razmena rezultata između svih regionalnih i nacionalnih učesnika je više nego potrebna. Ipak, očigledna je potreba fokusiranja na ponudu različitih kurseva iz menadžmenta i preduzetništva, podržavajući MSP i preduzetnike. Ovi kursevi bi trebali pružati odgovarajuće znanje preduzetnicima, podstičući ih da osnivaju nove biznise, kao i da poboljšaju znanje menadžera MSP i drugih poslovnih stručnjaka. Većina opština bi trebala da osnuju ovakve vrste institucionalnih centara, stvarajući mrežu institucija. Edukacija o biznisu bi se trebala koordinirati na regionalnom nivou. Modernizacija programa obuke je u velikoj meri podržana od strane međunarodnih organizacija.

Edukacija zaposlenih (obuke, seminari, prekvalifikacija). Veoma je važno stvoriti adekvatnu kratkoročnu edukaciju namenjenu zaposlenim ljudima sa tradicionalnim obrazovanjem i nedostatkom modernih znanja. Očigledno je da ova obuka mora biti povezana sa potrebama tržišta radne snage. Treba usmeriti pažnju na podizanju nivoa svesti poslodavaca da šalju svoje zaposlene na obuke u cilju sticanja specijalnih veština i višeg nivoa znanja. Svake godine jedan ili dva privredna sektora trebaju dobiti posebnu pažnju. Takođe je potrebna dodatna edukacija sindikalnih lidera. Oni su u stalnoj konfrontaciji sa novom ekonomskom realnošću, a poznavanje karakteristika tržišne ekonomije je esencijalna ovim liderima u savetovanju njihovih članova.

2) Unapređenje pristupa tržištu radne snage

Pristup tržištu radne snage je otežan određenoj grupi ljudi. Veoma je važno unapređenje funkcionisanja tržišnog mehanizma kroz obezbeđivanje informacija i kroz pružanje pomoći u izboru poslova.

Funkcionisanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Usluge i kapaciteti Službe za zapošljavanje u velikoj meri zavise od republičkog budžeta. Zajednička analiza poslodavaca i ljudi koji traže posao o funkcionisanju NSZ, kao i diskusije o rezultatima njihovog rada bi bile od velike koristi u procesu promene procedura i određivanju prioriteta u korišćenju ograničenih sredstava. Nacionalna služba za zapošljavanje nije povezana ni sa privrednim, ni sa obrazovnim sistemom. Ovi centri nisu dovoljno proaktivni. Bez sumnje, NSZ bi trebale imati ključnu ulogu, trebale biti centri koji povezuju ponudu i tražnju na odgovarajući način. Na strani tražnje, ovi centri bi trebali prepoznati realne potrebe za ljudskim resursima, što je osnovna pretpostavka za osnivanje efektivnog i efikasnog tržišta radne snage. S druge strane, na osnovu stvarnih potreba za ljudskim resursima, NSZ bi trebale inicirati veći broj projekata, u cilju razvoja ljudskih resursa, a u skladu sa zahtevima tražnje. Drugim rečima, efikasno tržište rada podrazumeva dobro vođene NSZ, koje su intenzivno uključene u sve aspekte društva, vezano za ljudske resurse. Umnogome bi pomoglo kada bi NSZ imala uvid u efekte posredovanja po sektorima i kvalifikacionim nivoima, i iskoristili rezultate za sistematski pristup poslodavcima. Potrebna je promocija modernih posredničkih tehnika bilo da su individualne ili grupne prirode. Preporučljivo je formiranje mešovitih klubova za traženje posla ili klubova namenjenih ciljnim grupama. Takođe je potrebno da ovi klubovi imaju jasne rezultate s ciljem ispitivanja koji su vidovi pristupa najefektivniji.

Usmeravanje pažnje na posredovanje kod mladih ljudi bez radnog iskustva. Omladina je najosetljivija socijalna grupa. Ova socijalna grupa se ne tretira na odgovarajući način u regionu. Droga, kriminal, nedostatak volje i destruktivno ponašanje, su veoma česti među mladima. Ova socijalna grupa se treba tretirati pažljivo. Ulaganje u mlade je najbolja investicija za svako društvo. U posebno ugroženom položaju su mladi ljudi bez radnog iskustva i u tom smislu, potreban je poseban pristup ovoj ugroženoj grupi. Posredovanje kod ovih mladih ljudi treba biti usmereno u pravcu sticanja radnog iskustva. Kombinovanje dobrih posredničkih veština i postojećih kontakata NSZ sa poslodavcima može imati pozitivne efekte kako za preduzeća, tako i za mlade. Davanje posebnih subvencija se treba uzeti u obzir. Posebni napori se trebaju uložiti u prepoznavanje veoma talentovanih i ambicioznih osoba, uz stvaranje mogućnosti za dodatno investiranje u njihovu edukaciju, po najvišim svetskim standardima. Ljudski kapital i talentovani ljudi, sa potpuno razvijenim potencijalom, su najpouzdaniji izvor konkurentne prednosti za biznise. Samo ljudski kapital može biti inovativan, tako da briga o talentovanim osobama, na način koji ih ohrabruje na razvijanje svog potencijala, mora biti jedan od najprioritetnijih ciljeva.

Obrazovani ljudi bez poslovne perspektive. Mladi ljudi sa obrazovanjem, ali bez poslovne perspektive se mogu uvesti u program preorijentisanja i ponovne edukacije. Nekoliko projekata je u drugim zemljama imalo uspeh, što je značajno iskustvo. Ova vrsta projekata može se raditi samo sa visoko motivisanim ljudima, koji su spremni da investiraju svoje vreme u obrazovanje, obučavanje i traženje poslova.

Stvaranje "klubova za traženje posla". Klubovi za traženje posla postoje u mnogim državama i dokazali su svoju efikasnost u kratkom periodu. Oni obezbeđuju energiju ljudima koji su ostali bez posla ili podršku ljudima koji ponovo žele da pristupe tržištu radne snage. Veoma je važno da klubovi za traženje posla na vreme postave svoje ciljeve i odrede ciljne grupe. Povezanost sa realnim mogućnostima na tržištu radne snage je veoma važna. Može postojati potreba za društveno zasnovanim klubovima koji ne bi bili u nadležnosti Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pretvaranje sive ekonomije u legalne tokove (smanjenje poreza, pomoć pri registraciji, registracija pijačnih tezgi). Postoji potreba za pretvaranjem sive ekonomije u legalne tokove. Proširenje poreske osnovice, primena PDV-a i smanjenje nelojalne konkurencije su jedni od najvažnijih razloga za pokretanje tog procesa. Na taj način će proces pretvaranja sive ekonomije u legalne tokove povećati broj aktivnih preduzeća na tržištu radne snage i samim tim povećati ponudu poslova.

3) Reintegraciju i fleksibilnost radne snage

Tržište radne snage je promenjivo i odražava uspeh ekonomskih politika nacionalne i lokalne vlasti, kao i dinamike preduzetnika. Promena postaje paradigma, što znači da se ljudi moraju pomiriti sa činjenicom da se moraju prekvalifikovati u cilju obezbeđivanja poslova tokom svog životnog veka. To je glavni razlog zašto je velika pažnja usmerena na povezivanje ljudi koji traže posao, nivoa njihovog obrazovanja i preduzeća. Očekuje se da će se ova uloga ostvariti u budućnosti. Ključna poruka mladim i starim ljudima treba biti: "Spremite se za nekoliko većih promena u vašem radnom veku".

Funkcionisanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Nacionalna služba za zapošljavanje dobro funkcioniše u svojoj primarnoj ulozi: registraciji nezaposlenih ljudi. Važno je izvršiti registraciju koja odražava stvarno stanje, a zatim sa ovim informacijama sačiniti strategije razvoja, čiji se efekti mogu izmeriti i biti vidljivi u relativno kratkom vremenskom periodu. Funkcionisanje službi za zapošljavanje u pogledu posredovanja se ozbiljno smanjilo pod uticajem ograničenog budžeta. Nema sumnje da bi ove službe trebale biti centri koji spajaju ponudu i tražnju na tržištu rada, tako da prepoznaju stvarne potrebe za ljudskim resursima. Upravo zbog toga, ove službe za zapošljavanje bi se trebali repozicionirati, kao ključni faktor na tržištu rada, te da povezuju sve ostale aktere, kao što su obrazovne institucije i firme.

Sprečavanje emigracije radno sposobnog stanovništva. Evidentna je emigracija radno sposobnog stanovništa iz regiona, što je znak nemogućnosti privrede da apsorbuje veliki broj radno sposobnog stanovništva koji se godinama nalazi na tržištu radne snage ili su u procesu privatizacije preduzeća ostali bez posla. Potrebno je preduzeti sve neophodne mere kako bi se ovaj negativni trend zaustavio, povratilo izgubljeno stanovništvo i obezbedio privredni razvoj koji će otvoriti veliki broj radnih mesta. Samo na ovaj način stanovništvo će ostati u regionu i dati doprinos njegovom razvoju.

Društvena svest o realnosti tržišne ekonomije. U trenutku kada se jug Srbije nalazi u procesu tranzicije i promene privredne strukture u pravcu uspostavljanja tržišne ekonomije, treba naglasiti da je neophodna jača društvena svest o privrednoj realnosti. Veoma je važno podržati promenu mentaliteta u pravcu "prihvatanja svih vrsta poslova" i prekvalifikacije. Trenutni mentalitet nije u tom pravcu.

4) Poboljšanja uslova za ugrožene grupe

U svakoj zajednici ima mnogo socijalnih grupa, sa različitim interesima i potrebama. Zrelost bilo koje društvene zajednice se meri razumevanjem potreba i očekivanja ugroženih društvenih grupa, kao što su osobe sa invaliditetom, slepe osobe, žene, omladina, pripadnici romske populacije itd. Na jugu Srbije ugrožene grupe imaju problem u pronalaženju svog mesta na tržištu radne snage. U tom smislu, Vlada, građansko društvo i šira društvena zajednica imaju odgovornost da podrže inicijative ovih grupa i da stvore mehanizam za njihov ponovni pristup na tržištu radne snage. Uzimanje u obzir ovih socijalnih grupa, i napori ka njihovoj potpunoj integraciji, je postao jedan od glavnih prioriteta. Pre svega, prilagođavanje infrastrukture ljudima sa posebnim potrebama, što je zakonska obaveza lokalnih samouprava, je neophodan preduslov za ekonomsko i društveno uključenje ugroženih grupa. Takođe, pokretanje medijske i kampanje, kojom bi se stavio naglasak na probleme sa kojima se ove grupe suočavaju, u velikoj meri bi podiglo svest građana i usmerilo veću pažnju na rešavanje tih problema. Međunarodne organizacije, svojim programima pomoći olakšavaju ovaj proces, ali je neophodno približiti te programe širem krugu potencijalnih korisnika.

Centri za socijalni rad. Centri za socijalni rad igraju veliku ulogu u očuvanju minimuma egzistencije za ugrožene grupe. Dalja promocija ovih ustanova, a posebno promocija međuinstitucionalne saradnje, može biti od velike koristi.

5) Sistem samozapošljavanja i osnivanja poslova manjeg razmera

Jedan od načina aktiviranja nezaposlenih je samozapošljavanje (puno radno vreme) ili poslovi manjih razmera (povremeni poslovi), kojima će ovi ljudi obezbediti dodatni prihod. Trebalo bi sprovesti aktivnosti u ovom pravcu.

Tabela 31. Razvoj ljudskih resursa i socijalna pitanja - prioriteti i mere

Samozapošljavanje tehnoloških viškova. Promocija samozapošljavanja u realnim okvirima može reintegrisati veliki broj ljudi koji su proglašeni tehnološkim viškovima na tržište radne snage. Jedan od načina da se dođe do neophodnih sredstava za pokretanje biznisa su otpremnine koje dobijaju tehnološki viškovi. Potreban je intenzivniji pristup za postizanje pozitivnih rezultata. Elementi u toj podršci mogu biti: pomoć u stvaranju poslovnog plana, procena plana od strane obučenog osoblja i obuka tokom startnog perioda.

Pomoć tehnološkim viškovima u vidu školarine ili beneficija, kako bi se sami zaposlili po specijalnim uslovima u legalnim tokovima ekonomije je pokazalo efekte u ostalim državama. Pozitivni rezultati mogu se očekivati putem pružanja povoljnih kredita, sa niskim kamatnim stopama i dužim periodom počeka.

Stvaranje dobro opremljenog radnog prostora (biznis inkubatori), sa "lako ulaznom", "lako izlaznom" osnovom sa određenim brojem usluga (stručnih, itd.) i podrškom menadžera inkubatora (iskusnog preduzetnika) je takođe usmereno ka povećanju zaposlenosti.

Podrška stvaranju pozitivne klime za zapošljavanje u ruralnim oblastima. Određene međunarodne organizacije promovišu stvaranje malih radionica i novih kooperativa u cilju povećanja mogućnosti za sticanje prihoda u ruralnim oblastima. Takođe, postoji veliko interesovanje za ruralni turizam kao jedan od načina razvoja sela. Specijalizacija i korišćenje savremene tehnologije imaju iste efekte.

1.2.6. Strategija podsticanja stranih direktnih investicija (SDI)

U nastojanju da se podstakne ekonomski razvoj posmatranih opština, sasvim je prepoznatljivo da na sve indikatore uspešnosti pozitivno utiču strane direktne investicije. Sa stanovišta lokalne privrede, strane direktne investicije (SDI) predstavljaju jedan od najvažnijih instrumenata posredstvom kojih bi se podstakla proizvodnja, transfer know how-a,rast zaposlenosti, razvoj infrastrukture, smanjenje siromaštva, itd. Imajući u vidu koristi koje su strane direktne investicije stvorile za neke regione ili čak čitave zemlje, u međunarodnim, ali i domaćim okvirima stvoreni su konkurentski uslovi za privlačenje slobodnog kapitala, a sve u cilju privlačenja što obimnijih i raznovrsnijih SDI.

Zemlje u tranziciji, i sve one koje su ubrzani ekonomski razvoj postavile kao prioritetni zadatak, kreiranje institucija i mehanizama za podsticanje stranih ulaganja, direktne pregovore sa potencijalnim investitorima, kao i stvaranja pravnog osnova za zaštitu prava i položaja stranih ulaganja su definisali kao ključne mere ekonomske politike.

Privlačenje stranih investicija definisano je kao jedan od ključnih razvojnih prioriteta, imajući na umu pozitivan efekat na pokretanje proizvodnje, stvaranje novih radnih mesta, a vrlo često i na povećanje izvoza. Verovatnoća da će SDI uticati na povećanje izvoza je tim veća što je niži nivo razvijenosti zemlje ili regiona u kome se one realizuju, jer je u obrnutoj srazmeri sa razvijenošću i apsorpcionom moći domicilnog tržišta.

Za područje jugoistočne Evrope, strani investitori5 su prepoznali ograničenja za potencijalne investiranje i pozicionirali ih po prioritetu, kako sledi:

- loša infrastruktura (pre svega loša putna infrastruktra);

- korupcija - nedostatak transparentnosti institucija i procedura, nedovoljno zaštićena svojinska prava investitora;

- postepeno povećanje troškova radne snage;

- nedovoljna makroekonomska stabilnost;

- nedovoljno tržište proizvodnih imputa, kao i neefikasno tržište pratećih uslužnih delatnosti;

- nefleksibilno tržište radne snage i nekonkurentna struktura zaposlenih;

- nedovoljan zakonski okvir za konkurentno tržište privatnog sektora;

- politička nestabilnost;

- nedovoljna domaća potražnja (kupovna moć);

- nedovoljna iskorišćenost slobodnih zona;

- završetak privatizacionog procesa.

________________________
5Izvor: Investment Confidence Index Report, Karney, 2005.

Tabela 32: Strane direktne investicije - prioriteti i mere

Na sastanku pakta za stabilnost ministri zemalja jugoistočne Evrope su usvojili deklaraciju koja predstavlja osnovu daljeg ulaganja na našem području. Osnovne ideje ove deklaracije koje se vezuju za SDI su:

- Naglašavanje ključnog uticaja koji međunarodne, regionalne i domaće investicije imaju na ekonomski razvoj i društveni napredak u regionu;

- Uočavanje potrebe za regionalnim "frejmvorkom" kao osnovom za investiranje na osnovu kojeg su zemlje učesnice razradile, implementirale i ocenile svoj napredak u poboljšanju investicione klime u regionu jugoistočne Evrope;

- Promovisanje konstantnog dijaloga između institucija javnog i privatnog sektora kroz saradnju i promociju reformi i transparentnosti i ostale dobre prakse, radi povećanja doprinosa privatnog sektora i nevladinih organizacija;

- Uočavanje važnosti procesa pridruživanja EU;

- Povećanje saradnje prisutnih međunarodnih organizacija na terenu da bi se poboljšala organizaciona klima;

- Potvrđivanje da će saradnja biti bazirana na nacionalnom i regionalnom usmeravanju sveukupnog procesa reformi.

Osnovne smernice ove deklaracije primenjene su u Srbiji kroz sledeće prioritete i mere čije ispunjenje treba konkretizovati i na području posmatrane tri opštine:

Stvaranje političkih uslova za investiranje

Kao najefikasniji način za kreiranje opšteg pozitivnog ambijenta za privlačenje SDI, eksperti OECD-a su definisali:

- Jačanje transparentnosti javnog sektora, kako kroz stvaranje zakonskog okvira, tako i kroz stvaranje odgovarajućih institucija za implementaciju i kontrolu, sa naročitim naglaskom na sudstvo, carinske službe i službe za dobijanje licenci za poslovanje (ove institucije su prepoznate sa najvišim stepenom netransparentosti kod zemalja JIE, a prema FIAS-ovoj studiji označene su kao jedan od najvećih barijera za privlačenje SDI),

- Obezbeđenje institucionalnog zakonskog okvira za poslovanje stranih investitora pod istim uslovima kao za domaća preduzeća,

- Stvaranje kvalitetnog zakonskog i implementacionog okvira, u cilju zaštite svojinskih prava stranog investitora, kao obezbeđenje slobodnog kretanja kapitala (transfer i repatrijacija profita),

- Obezbeđenje uslova za "zdravu" konkurenciju u privatnom sektoru,

- Smanjenje barijera za podsticanje međunarodne trgovine i slobodni pristup novim tržištima,

- Smanjenje fiskalnih barijera koje predstavljaju prepreku za priliv SDI.

Ciljne grupe za promociju i podršku implementaciji strategije privlačenja stranih direktnih investicija predstavljaju:

- potencijalni investitori ("Preinvestment Phase - Go Fish");

- investitori u procesu donošenja odluke ("Decision making phase");

- investitori u post investicionoj fazi ("Reinvestment not realocation") - sa ciljem stvaranja povoljnog poslovnog ambijenta za reinvestiranje profita, kao i obezbeđenja dodatnih kapitalnih investicija postojećih investitora.6

Investitori pri odlučivanju uzimaju u obzir četiri vrste tražnje:

- tražnja za proizvodnim resursima (input resource seekers);

- tražnja za tržištem (market seekers);

- tražnja za smanjenjem troškova (reducing cost seekers);

- tražnja za klijentima (client folowers).

S obzirom da je Srbija relativno malo tržište, ona nije u "prvoj" interesnoj sferi horizontalnih ili lokalnih investitora, već pre svega izvozno orjentisanih investitora. Karakteristika ovih investitora je da su manje osetljivi na politički rizik i makroekonomsku stabilnost, iz razloga mobilnosti u poslovanju. S druge strane, ovaj tip investitora je motivisan niskim troškovima radne snage (naročito obrazovane radne snage), odgovarajućom infrastrukturom, nepostojanjem trgovinskih barijera, stabilnom valutom i dodatnim investicionim podsticajnim merama. Imajući u vidu plan Vlade da u direktnim pregovorima stranim direktnim investitorima ponude bespovratna sredstva za njihova ulaganja, a naročito u najnerazvijenijim opštinama, kao što su ove tri, i da ova strategija planira ulaganja u industrijsku infrastrukturu, može se očekivati da će se vrlo brzo stvoriti pogodni uslovi za dolazak prvih stranih investitora. Tome na ruku ide i činjenica da je ovo područje relativno blizu Kosova i Metohije, Makedonije i Bugarske i da je koridorom 10 približeno i tržištima Grčke i Turske.

________________________
6U zemljama regiona JIE poslednjih godina sprovodi se intenzivna redukcija fiskalnih opterećenja i pružanje stimulativnih fiskalnih podsticajnih mera ino investitorima /tzv. Thropy competition/, što je između ostalog dovelo do stvaranja tržišta u kome se sa niskim troškovima može vršiti realokacija kapitala. Zato je neophodno da se dodatnim podsticajnim merama stimulišu investitiori koji su već prisutni u zemlji.

Promocija podrške i privlačenja SDI u opštine i region

Koncept promocija SDI bazira se na tri osnovne aktivnosti:

1) Predstavljanje opština kao lokacija za strane direktne investicije (Image Building). U procesu izgradnje imidža neophodno je prvo identifikovati percepcije potencijalnih investitora i na osnovu toga postaviti ciljeve promocije. Glavne promotivne poruke, koje služe za ostvarenje ciljeva, moraju uzimati u obzir specifične/sektorske konkurentske prednosti. Izbor primerenog načina promocije zavisi od ciljne javnosti. Aktivnosti oglašavanja je potrebno uskladiti sa drugim aktivnostima, koje su povezane sa pridobijanjem stranih investitora. Zbog ograničenosti finansijskih sredstava i relativno posrednih učinaka, aktivnosti na promociji moraju u velikoj meri biti vezane za ciljne grupe/sektore, koje će definisati budući program promocije.

2) Direktni marketing (Investment Generation). I ako je glavni generator novih investicija usklađenost karakteristika lokacije sa potrebama i željama investitora, ipak na konačnu odluku može u određenoj meri uticati i aktivna uloga Agencije za promociju izvoza i stranih investicija o kojoj smo pisali. Pridobijanje stranih investicija neposrednom promocijom je najbolji način za uspostavljanje veza sa novim potencijalnim investitorima, jer se radi o direktnom pristupu prilagođenom samom investitoru i deltnosti kojom se bavi.

3) Usluge za strane investitore (Service for Investors). Usluge stranim investitorima možemo podeliti u tri grupe: Usluge u predinvesticionom periodu - pružanje informacija, podrška posetama investitora i uspostavljanje veza sa drugim institucijama, Usluge u procesu investiranja (pružanje pomoći prilikom dobijanja razvih dozvola i saglasnosti nadležnih organa, obezbeđivanje odgovarajućih lokacija infrastrukture i pomoć kod početnih problema, koji se javljaju kod svake nove investicije), i usluge u postinvesticionom periodu (koje uključuju održavanje poslovnih veza sa postojećim investitorima, animiranje i pomoć kod novih investicija, te pomoć kod formiranja dobavljačke mreže između domaćih preduzeća i stranih investitora).

Potencijal poljoprivrede: industrija hrane i pića i duvanska industrija u privlačenju SDI

Kada se sagledaju trendovi kretanja investicija u poljoprivredu za zemlje centralne i istočne Evrope, prema predviđanjima 100 najvećih, primarni sektor (poljoprivreda i rudarstvo) će biti najmanje interesantni za investiranje. Samo 38% se izjasnilo pozitivno o daljem rastu SDI u ovom sektoru, pri čemu se veći broj investitora izjasnilo o povećanju SDI u oblasti poljoprivrede (50% njih izjasnilo se da u periodu 2005-2007 očekuje povećanje SDI u ovom sektoru). S druge strane, gotovo 70% ispitanih, odnosno 90%, za region istočne Evrope očekuje da će doći do povećanja SDI u oblasti prehrambene industrije, industrije pića i duvanske industrije. S obzirom na to da su I&R investicije uglavnom za navedeni period usmerene ka razvijenim zemljama, predviđa se da će zemlje JIE biti atraktivne uglavnom kao proizvodne zone, zone logistike i tržišta nabavke. U tom kontekstu, prioriteti izgradnje industrijske infrastrukture, u potpunosti podržavaju planove za privlačenje stranih direktnih investicija.

Potvrdu možemo naći u statistici regiona o ostvarenim SDI u oblastima poljoprivrede i prehrambene industrije u regionu.

Ukoliko posmatramo strukturu investiranja u regionu možemo zapaziti da je nivo SDI u poljoprivredu mali, dok su mnogo značajnije investicije ostvarene u oblasti prerade hrane, industrije pića i duvanske industrije. Tako, u Hrvatskoj je 13.9 mil. evra investirano u poljoprivredu, dok je 243 mil. evra investirano u prehrambenu industriju, u odnosu na 6.1 milijardu ukupnih investicija ostvarenih 2003. g. U Bugarskoj su SDI u poljoprivredu iznosile svega 12,4 mil. evra u odnosu na 6.4 milijarde ukupnih investicija u 2003. godine. Takođe, u Makedoniji od 979 mil. evra koliko su iznosile SDI za 2004. g. svega 4.39 miliona evra je investirano u poljoprivredu, dok je u industriju hrane i pića investirano 79.7 miliona evra. Jedino su značajnije investicije u sektor poljoprivrede realizovane kod nas i čine oko 9% ukupnih SDI u 2003. godini.

Slika 7: Prognoze za SDI u primarnim i sekundarnim oblastima

Izvor: UNCTAD WIR 05

Posebnu pažnju treba usmeriti na poboljšanje i povećanje osnovne proizvodne aktivnosti, koja će se u velikoj meri realizovati kroz domaće investicije i kreditne aranžmane. Ciljne grupe investitora u ovom sektoru treba tražiti u prerađivačkoj industriji, pre svega industriji sokova, mlečnoj industriji, prerađivačkoj industriji, insistirajući na know how i prenosu tehnologija kao osnovnim tipovima investiranja, s posebnim akcentom na punu realizaciju i iskorišćenost projekta slobodnih zona (kao centara za preradu proizvoda, pod posebnim uslovima poslovanja), kao i mogućnost kanala distribucije prerađivačke industrije (Suplay chane) za potrebe turističkih objekata7.

IV INSTRUMENTI IMPLEMENTACIJE STRATEGIJE

Uvod

Imajući u vidu činjenicu da su mnoge strategije ekonomskog razvoja ostale samo literarna građa kabineta ministara i njihovih najbližih saradnika, uvereni smo da je jedan od značajnih segmenata svake strategije plan implementacije i instrumenti za realizaciju postavljenih strateških ciljeva. Instrumenti koji se mogu koristiti prilikom implementacije strategije, na koje će se naslanjati implementacija opštinskih strategija, su: klasteri , finansijski fondovi, industrijska infrastruktura i konkretni projekti.

U nastavku će biti predstavljen osnovni koncept ovih instrumenata i način na koji se planira njihova primena u procesu implementacije ove strategije.

________________________
7Supply chane predstavlja različite oblike distribucije proizvoda, obično se odnosi na velikoprodajne objekte.

1. Doprinos klastera razvoju privrednih kretanja

Klasteri su grupe međusobno povezanih preduzeća, dobavljača, pratećih industrija i institucija koje su smeštene u određenom geografskom području. Klasterske grupe funkcionišu kao mrežni sistem. Članovi klastera izgrađuju partnerske odnose kupac-dobavljač i pomažu jedni drugima kako bi udovoljili tržišnim zahtevima u pogledu dizajna, proizvodnje i isporuke.

U okviru modela klastera, mala i srednja preduzeća predstavljaju "motor" regionalnog razvoja. Razvoj klastera predstavlja ključan model tehnološke i industrijske organizacije u prvom redu malih i srednjih preduzeća, čime ova preduzeća ostvaruju visok nivo produktivnosti i inovativnosti i doprinose podizanju nivoa konkurentnosti regije u kojoj se nalaze. Postoji jasna zavisnost između koncentracije i razvijenosti malih i srednjih preduzeća, razvijenosti preduzetništva i klasterizacije.

Program povećanja konkurentnosti putem klastera je skup procesa pomoću kojih industrijski stejkholderi (preduzeća, industrijske asocijacije, agencije za ekonomski razvoj, obrazovne i trening institucije itd.) identifikuju izazove i šanse koje kooperativnim akcijama mogu biti ostvarene dosta efikasnije nego pojedinačnim naporima.

Inicijativa klastera omogućava stejkholderima da zajedno:

- konstruišu zajedničku, zasnovanu na činjenicama, viziju sadašnje i buduće konkurentske pozicije industrije;

- identifikuju smetnje (ograničenja) za postizanje konkurentnosti i prilike za privredni rast;

- razvijaju i implementiraju akcije na nivou klastera usmerene na ove smetnje i šanse (prilike).

Naime, kako pojedinačno veći broj preduzeća ne bi mogao da ostvari efekte ekonomije obima, ni na polju plasmana a ni nabavke, klasteri povećavaju specijalizaciju i podelu rada između preduzeća omogućavajući pozitivne efekte ekonomije obima pojedinačnim preduzećima.

Kupci i prodavci gravitiraju prema klasteru dok blizina preduzeća stvara priliku saradnje sa povećanom efikasnošću. Poslovanje unutar klastera omogućava kooperaciju po mnogim pitanjima kao što su obuka, finansije, tehnološki razvoj, dizajn proizvoda, marketing, izvoz i distribucija. Članovi klastera mogu lakše da izvrše podugovaranje sa konkurentima za one porudžbine koje prevazilaze njihove kapacitete što omogućava da se zadrže veliki i značajni klijenti. Smanjuju se transakcioni troškovi jer su zbog blizine i velike frekvencije saradnje stvoreni visok nivo poverenja i poslovnih normi koji smanjuju troškove ugovaranja, pregovaranja i sl.

Klaster članovima obezbeđuje informacije sa tržišta (zahtevi kupaca, trendovi, nove tehnologije i materijali...) čime se smanjuje vreme uvođenja inovacija i zadovoljenja tržišnih potreba. Ideje i informacije koje su ključne za inovacije obično lakše teku unutar klastera. Takođe smanjuje se rizik kod uvođenja novih proizvoda.

U klasteru se povezuju preduzeća različitih veličina srodne delatnosti kako bi zaokruži sistem u lancu vrednosti. Postoje članovi lideri (veća preduzeća) i članovi kooperanti (manja preduzeća) čime se stvara efekat kolektivne efikasnosti i stvaranje kritične mase neophodne za sticanje konkurentskih prednosti, i to:

- kroz kooperaciju velika preduzeća mogu stvarati širi proizvodni asortiman i obezbeđivati veće količine proizvoda neophodnih za izvozne aranžmane;

- kroz iskorišćenje dostupnih lokalnih resursa (materijala, radne snage, energije...);

- kroz organizovanije širenje inovacija;

- kroz zajednički nastup prema dobavljačima, trgovinski udruženjima, sajmovima, uslugama.

Ključni doprinosi za preduzeća unutar klastera su povećanje produktivnosti, stope uvođenja inovacija i konkurentnosti. Istraživanja su pokazala da MSP u klasteru imaju znatno veću stopu povraćaja investicije nego pojedinačna MSP.

Najveća korist stvaranja klastera i uključivanja lokalnih malih preduzeća sa stanovišta privrede je

- podizanje konkurentnosti, efikasnosti i uposlenosti preduzeća;

- povećanje zaposlenosti u regionu;

- veća stopa stvaranja novih preduzeća unutar klastera;

- iskorišćenje lokalnih prirodnih resursa i dr.

Učesnici u klasteru su:

- preduzeća proizvođači (članovi klastera). Preduzeća koja su povezana vertikalno u lancu proizvodnje proizvoda od drveta i horizontalno povezana preduzeća na istim nivoima obrade drveta;

- dobavljači materijala, sirovina, opreme i dr.;

- kupci tj. ciljne grupacije koje imaju potrebu za proizvodima od drveta;

- institucije za podršku (univerziteti, asocijacije, instituti...).

Osnovna svrha klastera je povezivanje navedenih učesnika i interesnih grupa u sistem partnerstva kupac-dobavljač zasnovan na međusobnoj saradnji. Saradnja se ostvaruje izgrađenim vezama koje povećavaju individualnu i kolektivnu efikasnosti i konkurentnost. Klaster povezuje:

- članove klastera između sebe radi saradnje u nabavci, proizvodnji i plasmanu, razmene informacija, iskustava i sl.;

- članove klastera (preduzeća) sa dobavljačima opreme ili materijala;

- članove klastera sa institucijama za podršku i to trening centrima, razvojnim centrima, institutima i sl.;

- članove klastera sa potrošačima, direktno ili posredno preko trgovinskih preduzeća.

Pored toga klaster kao institucija ima čvrste veza sa članovima, proizvođačima, pružajući im spektar usluga. Neke od aktivnosti klastera su:

- organizovanje poslovnih skupova, konferencija, seminara i dr.;

- organizovanje radnih obilazaka inovacionih i istraživačkih centara;

- pomoć (finansijska i profesionalna) pri nastupu na sajmovima i izložbama;

- pružanje informacija putem internet stranice, biltena i sl.;

- Izdavanje publikacije sa katalogom proizvoda, opisom novih članova klastera i dr.

U praksi se sreću dva pristupa formiranja klastera i to odozdo na gore i odozgo na dole. Prvi pristup karakteriše inicijativa stvaranja klastera od strane samih preduzeća kao težnja kooperaciji, saradnji i većoj konkurentnosti na tržištu. Nasuprot tome, u privredi koja nema visok nivo razvoja preduzetništva i preduzetničke inicijative stvaranje klastera potiče "odozgo" kada se institucionalnom podrškom stimuliše razvoj klastera gde bitnu ulogu ima telo koje kreira model klastera i pruža podršku preduzećima u procesu priključivanja i funkcionisanja unutar klastera.

1.1. Klaster drvne industrije

Kako u slučaju formiranja klastera na teritoriji opštine Bujanovac-Medveđa inicijativa potiče "odozgo" potrebno je iskazati opravdanost formiranja klastera drvne industrije. Opravdanost je dobijena na osnovu tri grupe kriterijuma, široko korišćenih u svetskoj praksi razvoja klastera. Ti kriterijumi su:

1. Potencijal rasta - Klaster treba da nudi mogućnost budućeg rasta kako bi investicije u taj sektor dale određene efekte. Potencijal rasta je jedan od najvažnijih kriterijuma za formiranje klastera. Potencijal rasta klastera je osnova za sledeća tri pod kriterijuma:

- konkurentska pozicija - da li klaster poseduje kritične faktore neophodne za postizanje konkurentske pozicije na tržištu;

- dosadašnje performanse industrijskog sektora;

- kretanje svetskog tržišta - da li se na svetskom tržištu ta industrija ima trend rasta ili pada.

2. Spremnost klastera - Da bi se postigli efekti mora postojati neophodan nivo interesovanja, organizacione sposobnosti i dinamizma kako bi znalo da li je klaster sposoban da apsorbuje sve koristi inicijative. Dva aspekta ovog kriterijuma su bitna:

- obaveza - Da li potencijalni lideri i organizacije, povezani sa klasterom, pokazuju interesovanja za konkurentski pristup i obavezu da podržavaju ovakvu inicijativu;

- kritična masa - Da li postoji kritična masa preduzeća i strukture za podršku.

3. Specifični faktori regiona

- visoka stopa nezaposlenosti, nizak stepen stručne spreme što povlači niske troškove radne snage;

- raspoloživost prirodnih resursa;

- raspoloživost lokacija za industrijsku gradnju i niski troškovi zakupa ili kupovine;

- veliki potencijali geografskog položaja zasnovan na doprinosima koje će imati završetak Koridora 10;

- mogućnost pristupa razvojnim fondovima Srbije pod povlašćenim uslovima (0% kamate, duži rok otplate, posebna podrška stranim direktnim investicijama);

- niska cena preduzeća koja se nalaze u procesu privatizacije.

Na području opštine Bujanovac posluje 7 preduzeća koje se direktno bave proizvodnjom nameštaja sa 292 zaposlena. Najveći proizvođač je preduzeće Lagado sa 205 zaposlenih. Pored toga bitna komponenta ovog klastera je kompanija za proizvodnju dušeka Simpo koja upošljava 592 radnika i koji svojim proizvodima dopunjuje sektor proizvodnje nameštaja. Kod postojećih preduzeća postoji inicijativa za saradnju i uključivanje novih preduzeća kooperanata. Kako formiranje klastera nema uticaja samo na preduzeća iz te delatnosti već se uključuju dobavljači iz drugih delatnosti pozitivni efekti bi se odnosili i na mnoga preduzeća iz okruženja koja se bave proizvodnjom tekstila, metalnih delova i sklopova, komponenti od plastike, stakla i dr. Opštine u okruženju poseduju značajnu bazu drvnog materijala za preradu, naročito na teritoriji opštine Medveđa gde šume pokrivaju veći deo teritorije i čija je struktura šumovitosti na zadovoljavajućem nivou. U medveđi postoji i nekoliko privatnih preduzeća koji se bave preradom i prometom drvne mase kojima je za dalji razvoj neophodna institucionalna podrška. Navedeno predstavlja osnovu za formiranje klastera koju treba nadgrađivati i unapređivati kako bi klaster efikasno funkcionisao. Treba stvoriti efikasan ali održivi sistem naročito u oblasti obnavljanja sirovinske baze ovih opština kako se ne bi narušio ekosistem i postojeći potencijal.

Klaster drvne industrije opština Bujanovac-Medveđa prikazan je na narednoj šemi.

U klasteru posluju preduzeća različitih veličina i svaka sa svojom ulogom. Većina preduzeća pripada grupi malih preduzeća i oni imaju ulogu tzv. "savršenog kooperanta" dok je manji broj većih preduzeća, lidera. Svi zajedno čine jedinstvenu, konkurentnu celinu, koristeći prednosti i veliki i malih preduzeća. Velika preduzeća koriste svoju stečenu poziciju pristupa tržištu, iskustvo, posedovanja tehnologije, kapitala... dok kooperacijom sa malim preduzećima obezbeđuju tržišnu fleksibilnost. Manja preduzeća se specijalizuju za proizvodnju određenih proizvoda koji mogu biti ili gotovi proizvodi ili delovi proizvoda koji se dalje u okviru drugog preduzeća, člana klastera, sklapaju u gotove proizvode. Sva preduzeća posluju na bazi zajedničke strategije formirane na nivou klastera koja proizvodnju usmerava u pravcu tržišnih zahteva. Tako na primer klaster drvne i industrije nameštaja u Venetu (Italija) ima čak 13.000 preduzeća i 74.000 zaposlenih (prosečno 5.7 zaposlenih po preduzeću) gde postoji samo 650 preduzeća koja zapošljavaju više od 20 zaposlenih. U periodu 1991. do 1996. godine ova regionalna industrija nameštaja povećala je stopu zaposlenosti za 4% što je suprotno sa nacionalnim padom od 4.3 %. Veća preduzeća, preko 100 zaposlenih, povećala su zaposlenost za 16% dok je na nacionalnom nivou to povećanje iznosilo samo 5.3%. U Italiji postoji oko 50.000 preduzeća iz proizvodnje nameštaja od čega samo 4% njih ima preko 20 zaposlenih.

Kako bi ceo sistem efikasno funkcionisao uticaj klastera zahvata celokupan lanac vrednosti drvne industrije od inputa, preko proizvodnje pa sve do realizovanja plasmana. U delu nabavke osnovnih inputa klaster omogućava pristup kvalitetnim resursima i stvaranje jače pregovaračke pozicije u pogledu uslova nabavke koju preduzeća samostalno ne bi mogla da steknu. Saradnjom sa razvojnim institucijama, obrazovnim ustanovama iz oblasti drvne industrije, kontaktima sa proizvođačima opreme i ekspertima iz oblasti drvne industrije klaster omogućava transfer novih dostignuća u preduzeća članove čime se povećava kvalitet i produktivnost proizvodnje i prate tržišni trendovi. Pored tehnologije veoma je važan i transfer znanja kako proizvodnim radnicima tako i menadžerima preduzeća koji se postiže organizovanom obukom, seminarima, kreativnim radionicama, posetama kompanijama u razvijenim zemljama i sl. Klaster šalje povratne informacije sa tržišta i informacije o novim trendovima putem internih medija ili organizovanih skupova. Disperzija svega navedenog se vrši prema potrebama i nivou razvijenosti tako da se tim, organizovanim načinom, postiže ravnomeran razvoj i podizanje konkurentnosti svih preduzeća pa i klastera kao posebnog entiteta. To je posebno važno jer klaster često pred tržište izlazi sa jedinstvenom ponudom proizvoda različitih proizvođača koji moraju imati standardni nivo kvaliteta proizvoda.

Kako bi to postigli klaster inicira i pruža podršku sertifikaciji proizvodnje uspostavljanjem veze između proizvođača i odgovarajućih tela i subvencionisanjem troškova sertifikacije. Pored toga klaster obezbeđuje saradnju sa finansijskim institucijama i tržištem radne snage.

Slika: Klaster drvne industrije

Pored brige o efikasnom funkcionisanju kako pojedinačnih članova tako i celokupnog sistema klaster ima ulogu kreiranja budućih strategija i njihovog sprovođenja. To znači da od klastera potiče inicijativa o razvoju pojedinih sektora drvne proizvodnje pa će iste i stimulisati određenim merama. To je bitno kako za regionalni tako i za razvoj celokupne privrede jer se na taj način razvijaju komponente koje nedostaju u sistemu a koju su često uvozno zavisne tj. klaster stimuliše otvaranje proizvodnje komponenti koje su se uvozile ili pokretanje proizvodnje proizvoda koji se uvoze ili nisu prisutni na ciljnom tržištu. Na taj način se stvara dugoročno održivi sistem drvne industrije koji stvara nove vrednosti.

1.2. Klasteri u poljoprivredi

Povrtarstvo

Preorijentacijom proizvodnje na proizvodnju povrtarskog bilja moguće je intenzivno korišćenje zemljišta smenom dve do tri vrste u toku godine, na njivi i u zaštićenom prostoru. Proizvodnja povrća predstavlja jednu od najintenzivnijih grana biljne proizvodnje, a područje Sijarinske Banje pruža idealne uslove u pogledu kvaliteta zemljišta i postojanjem optimalnih uslova za dodatno zagrevanje geotermalnim izvorima. Omogući će se visokokvalitetna ponuda povrtarskih kultura, jagoda, cveća i aromatičnih vrsta. Proizvodnja će se obavljati po ekološkim principima koja će doprineti razvoju opštine uz mogućnost zapošljavanja lokalnog stanovništva. Proizvodnja u stakleniku 190-250 puta obezbeđuje veću vrednost proizvodnje u odnosu na pšenicu. Njivska proizvodnja povrća u odnosu na proizvodnju pšenice povećava dohodak za 7-10 puta, masu ličnog dohotka za 30-80 puta, a to znači i veću zaposlenost. Jedan hektar intenzivne njivske proizvodnje povrća ekvivalentan je 80-100 hektara pod pšenicom, a jedan hektar stakleničke proizvodnje 600-900 hektara pod pšenicom.

Proizvođači povrća u plastenicima i na otvorenim poljima nisu mogli da ostvare zadovoljavajuće prihode usled nedostatka infrastrukture (staklenici i sistemi za navodnjavanje) za proizvodnju kvalitetnog povrća i rasada.

Faktori koji dovode do smanjenja dobiti koju ostvaruju proizvođači povrća su:

- Mnogi proizvođači kupuju rasade povrća sa raznih strana, sadnju semena i rasada obavljaju ručno, što sve utiče na kvalitet i rezultira u većem stepenu uginuće rasada i smanjen prinos.

- Nedostatak standarda kvaliteta za povrće otežava proizvođačima da plasiraju povrće pouzdanim veletrgovcima i prerađivačima.

- Proizvođači nemaju pristup hladnjači koja bi skladištila proizvode.

- Proizvođači nemaju pristup kreditnim sredstvima.

Stvorila se potreba za uvođenje klasterizacije u proizvodnji povrća registracijom poljoprivredne zadruge za oko 20 proizvođača na području Sijarinske Banje koja će imati ulogu razvijanja planova proizvodnje i plasmana za prodaju kvalitetnog rasada povrća proizvođačima istog.

Ovim će se stvoriti uslovi prodaje sirovina po veleprodajnim cenama što će smanjiti troškove proizvodnje, povećaće se mogućnost za plasman proizvoda i obezbediće se bolja informisanost o savremenoj tehnologiji gajenja povrća.

Neophodno je obezbediti:

- mini hladnjaču 50 m3 - umanjiće troškove prevoza za isporuku povrća;

- dvorednu sejalicu;

- mašinu za prekrivanje folijom - pneumatska sejalica i mašina za stavljanje folije smanjuju stepen uginuća rasada za 20 %;

- digitalnu vagu 500 kg.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će preko određenih banaka pomoći u obezbeđivanju kredita radi finansiranja kupovine sirovina, plastenika, mehanizacije i opreme za navodnjavanje.

Zadruga će, kao učešće u projektu, obezbediti dva velika plastenika sa sistemima za navodnjavanje za proizvodnju rasada povrća kao i sirovine (npr. semena, supstrat, đubrivo, fungicide, itd.) za proizvodnju rasada paprike, paradajza i krastavaca za proizvodnju u plastenicima i na otvorenim poljima.

Jedan od bitnih koraka je potpisivanje ugovora o zakupu zemljišta na prostoru Sijarinske Banje na kome će biti postavljeni plastenici.

Proizvodnja rasada povrća u plastenicima od strane zadruge omogućiće prodaju za veliki broj poljoprivrednih organizacija (za pomenutih 20 proizvođača povrća, asocijacija proizvođača cveća i povrća sa preko 150 članova...).

Zadruga će obezbediti usluge marketinga za nekoliko poljoprivrednih organizacija koja se bave prodajom salate, krastavaca i paradajza poznatom prerađivaču koji će ovo povrće prodavati lancu restorana u Srbiji.

Zadruga će takođe sklopiti predugovore o prodaji povrća nekim stranim prodajnim lancima kao i prodavati npr. papriku i paradajz nekom od preduzeća radi izvoza u neke strane lance supermarketa.

Plastenici će omogućiti prelazak sa proizvodnje u jednom ciklusu godišnje (branje povrća sa otvorenih polja u leto) na tri ciklusa godišnje (branje povrća u kasnu jesen, leto i rano povrće).

Poljoprivrednici će ostvariti povećani prihod kroz smanjenje troškova kupovinom rasada od zadruge. Zadruga će kupiti uvozno seme povrća i proizvešće kvalitetan rasad u dva savremena plastenika. Proizvodnja u plastenicima omogućava proizvođačima plasman povrća 15 dana ranije nego proizvođačima koji svoje proizvode gaje na otvorenim poljima.

Ovim klasterom moguće je obezbediti oko 400 radnih mesta (zadruga, stručni saradnici za zaštitu bilja, honorarni radnici, po dva nova radnika u proseku za svako domaćinstvo, sezonski radnici).

Osnovni preduslov poslovnog povezivanja i udruživanja je identifikacija potencijalnih proizvodnih i neproizvodnih subjekata kroz popunjavanje određenih upitnika koji se dostavljaju članovima projektnog tima. Nakon posete i vođenja konkretnih razgovora u cilju uključivanja u klaster od strane koordinatora projekta, moguće je pristupiti jednoj od prvih faza uključivanja koja podrazumeva organizovanje stručnih tribina, štampanje informativnih letaka i edukacija kadrova.

Stočarstvo

Kvalitet mleka koje se proizvodi na području Preševa i Bujanovca je ispod standarda EU. Mililitar sirovog mleka u proseku sadrži 4,8 miliona mikroorganizama u poređenju sa 100 000 u EU. Loši uslovi za proizvodnju mleka i centrima za sakupljanje su glavni uzroci ovakvog stanja. U regionu ne postoje sveobuhvatni programi dezinfekcije. Slab kvalitet mleka dovodi do niskih cena za poljoprivrednike i velikih troškova za prerađivače istog. Neophodno je ostvariti rast proizvodnje mleka kroz povećanu produktivnost boljim rasnim sastavom goveda, dobrim rezultatima u biljnoj proizvodnji i kvalitetnijim snabdevanjem stočne hrane. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da nastavi programe unapređenja stočarstva kroz premije za mleko, unapređenje rasnog sastava, direktne investicije i program bespovratne pomoći, kreditiranje. Bez zajedničkog nastupa i udruživanja bilo u zadruge ili asocijacije nema ozbiljne poljoprivredne proizvodnje. Cilj ovakvog oblika udruživanja je zajednička nabavka repromaterijala po veleprodajnim cenama, smanjenje troškova proizvodnje i zajednički plasman i proizvodnja mleka i mesa, povećanje konkurentnosti, pronalaženje novih tržišta, prilagođavanje pravilima i standardima EU, lakše uvođenje novih tehnologija i dr. Smisao ovakvog udruživanja je da i mali mogu da proizvode pod istim uslovima kao i veliki.

Prednosti:

- registracija, sistemsko praćenje i klasifikacija goveda u okviru klastera;

- organizovani nastup prema prerađivačima mesa i mleka, povezivanje i jačanje tržišne pozicije;

- transfer savremenih tehnologija kroz obuku farmera, seminare i treninge;

- organizovani nastup prema dobavljačima stočne hrane i međusobno povezivanje;

- jedinstveni sistem standardizacije u okviru klastera ISO 9001, 14000, HACCP, mogućnost izvoza;

- međusobna saradnja sa naučnim institucijama.

Industrijski kolaps i pad prihoda od jagnjećeg i ovčijeg mesa doveo je do propadanja organizovanih programa selekcije i reprodukcije ovaca na području opštine Preševo. Neophodna je savremena tehnologija uz marketinšku pomoć za uspešan plasman proizvoda.

PRIMER KLASTERA U STOČARSTVU

KLASTER- vinogradarstvo/ šema

1.3. Klaster Transport-Distribucija-Logistika

Opština Preševo, iako sada spada u grupu najnerazvijenijih opština, svojim položajem poseduje komparativne prednosti za formiranje tzv. TDL klastera tj. klaster Transport-Distribucija-Logistika. Formiranje ovog klastera podržano je istraživačkim rezultatima koji potvrđuju da bi ulaganje u saobraćaj kao privrednu granu najviše doprinelo privrednom razvoju opštine Preševo. Trenutno od važnijih saobraćajnica kroz opštinu Preševo prolaze dva magistralna puta prvog reda i to Beograd-Skoplje i Preševo-Gnjilane i železnički deo koridora 10 na pravcu Beograd-Niš-Skoplje. Preševo zbog svoje geografske pozicije i blizine koridora 10 čiji završetak je neminovan u narednom periodu poseduje potencijal budućeg distributivnog centra regiona. Koridor 10 je najkraća veza između zapada i krajnjeg juga Evrope pa prema tome je i značajna tranzitna veza ova dva kraja. Pored blizine Koridora Preševo ima niz drugih prednosti. Ovaj predeo je oduvek bio trgovinski usmeren pre svega iz navedenih geografsko-lokacijskih faktora pa se institucionalnim merama i usmeravanjem ovaj region može razviti u logistički centar širih geografskih razmera. Trenutno u opštini posluje 80 trgovinskih preduzeća koja generišu 36.7% zaposlenih i 50% ukupnog prihoda i dobiti.

Distribucija, transport i logistika su zajednički za mnoge industrije pa su kao takve komplementarne u regionu. Klaster distribucije i transporta i logistike obuhvata: trgovine na veliko, transport (različitim oblicima prevoza), službe za isporuku robe, poštanske usluge, skladištenje, pakovanje, etiketiranje i dr. Klaster ovog tipa objedinjuje različite industrije i poslove uključene u kretanje robe između proizvodnje i prodaje tj. entitete transporta plus trgovine na veliko. Takođe je u ovaj klaster uključena i trgovina na malo.

Veza distribucije i ekonomskog razvoja se nalazi u distributivnim kapacitetima, definisanim kao centralizovanim operacijama koji:

- opslužuju regionalno tržište;

- konsoliduju velike pošiljke od strane različitih proizvođača;

- obrađuju i pregrupišu proizvode u pojedine porudžbine;

- održavaju celokupne linije proizvoda za klijente;

- formirani su pre svega za kretanje dobara, pre nego skladištenje.

Jug Srbije svoje geografske prednosti stiče pre svega blizinom velikog broja graničnih prelaza prema Bugarskoj, Makedoniji, Albaniji, Kosovu i Metohiji i nalazi se takoreći na tromeđi. Ovaj region dalje pruža mogućnost tranzita sa Grčkom, Turskom i mnogim drugim zemljama.

Pored toga ovaj region atraktivan je i zbog niskih cena korišćenja postojeće distributivne infrastrukture i izgradnje nove. Pored toga postoje mnoge subvencije koje stimulišu investiranje u ovaj region, tako da se može investirati pod povoljnijim uslovima. Cena radne snage u ovom regionu je takođe na niskom nivou.

Učesnici ovog klastera sa međusobnim vezama prikazani su na sledećoj šemi.

Slika: Klaster Transport-Distribucija-Logistika

Formiranje klastera ovakvog tipa značajno bi doprinelo razvoju regiona kako zbog direktnog doprinosa razvoja saobraćaja kao industrijske grane tako i posredno razvojem drugih privrednih delatnosti čijem razvoju bi doprinela razvijena infrastruktura i povećan broj kretanja ljudi, robe i kapitala. Klasterom se stvara sistem kojim se zahvataju sve interesne grupa u prometu roba. Taj sistem podrazumeva postojanje svih neophodnih resursa i institucija tj. sa jedne strane kvalitetnu špediciju, informacionu podršku, praćenje i kontrolisanje, skladišta, magacine, hladnjače, službe za pretovar robe i dr. a sa druge strane su podržavajuće institucije koje održavaju veze između interesnih grupa, brinu o održavanju i unapređenju sistema, stvaraju veze sa korisnicima usluga, sa dobavljačima oprema i dr. Pored usluga transporta i distribucije interese za postojanje na ovakvoj lokaciji pronašla bi mnoga preduzeća za pakovanje. etiketiranje roba bar kodovima, cenama i sl., razne dostavne službe, predstavništva proizvođača, pogone za dorade i dodavanje određenih komponenti na proizvode, stanice za kontrolu kvaliteta i dr.

Velika frekvencija ljudi, roba i kapitala povlači za sobom i razvoj mnogih drugih pratećih delatnosti poput ugostiteljskih objekata, benzinskih stanica, marketa i dosta drugih pratećih sadržaja tranzitnog područja.

2. Industrijska i poslovna infrastruktura

Trenutni nedostatak uslova za poslovanje i privlačenje većih investitora u posmatranim opštinama je glavna prepreka u pogledu implementacije strategije ubrzanog ekonomskog razvoja. Ako se ima u vidu brojnost i minorna poslovna efikasnost postojećih preduzeća u ovim opštinama, postaje jasno da endogeni pokretači ekonomskog razvoja nisu raspoloživi. Svi napori institucija Srbije, pa i međunarodnih organizacija, koje podržavaju ekonomski razvoj, nisu dali značajnije rezultate. U tom smislu, polazna hipoteza, da je razvoj zasnovan na lokalnim potencijalima i sposobnostima lokalnih preduzetnika ključ uspeha, jednostavno nije realna. Neophodna je pokretačka snaga većih potencijala, snaga koja nije uslovljena ograničenjima i slabostima lokalnog tržišta, već usmerena na iskorištavanje lokalnih prednosti i potencijala. Najznačajnije prednosti i potencijali su, pre svega:

- vrlo dobar geo-strateški položaj imajući u vidu udaljenost od tržišta nekoliko zemalja, (Makedonija, Grčka, Albanija, Crna Gora, Bugarska, pa i Rumunija);

- niski troškovi radne snage, ako se uzme u obzir prosečni nivo zarada, i mala mogućnost da one ubrzano rastu, s obzirom na postojeću stopu nezaposlenosti;

- mogućnost povezivanja sa lokalnim dobavljačima, koja je vrlo izvesna, s obzirom da postoji izvesna inovativna kratkovidost i usmerenost samo na lokalne potrebe, mnogi su spremni da rade u kooperaciji sa velikim kupcima, koji bi obezbedili stabilnost tražnje;

- niski troškovi zakupa ili kupovine zemljišta, kao i mogućnost širenja poseda;

- beneficije i pristup izvorima sredstava za investiranje zasnovani na podršci Vlade ubrzanom razvoju najnerazvijenijih opština i okruga.

Iskustva i pozitivni primeri ubrzanog razvoja zaostalih regiona u "tranzicionim" zemljama i zemljama EU koje su imale problema sa nivoom ekonomske razvijenosti pre 10-15 godina, ukazuju da su eksponencijalni rast i korenite promene privredne strukture realnost, zasnovana na strategiji i sistematskom ulaganju u njenu primenu. S druge strane, ni jedan primer ubrzanog razvoja nije poznat bez spoljnjeg pokretača, bez inicijalnog rasta zasnovanog na liderskim preduzećima, čija proizvodna, tržišna i poslovna moć prevazilazi uslove lokalne privrede i uticaja.

Sa stanovišta posmatranih opština, indukciju ubrzanog razvoja je moguće obezbediti i privlačenjem domaćih investitora, ukoliko imaju ozbiljne planove nastupa na pomenutim tržištima i ukoliko su zainteresovani ne samo za pristup jeftinim resursima nego i za transfer dela svojih ključnih aktivnosti na područje ovih opština, kao i na uključivanje lokalnih dobavljača ili kooperanata u mrežu svojih ključnih plasmana izvan lokalnog tržišta, pa i same Srbije.

Da bi se stvorile pretpostavke za dolazak preduzeća koja bi inicirala proces razvoja lokalne privrede neophodno je stvoriti određene preduslove. Na brojna postojeća ograničenja u postojećoj industrijskoj i poslovnoj infrastrukturi je ukazano i u pregledu stanja i kroz prioritete ekonomskog razvoja. Ovde želimo da ukažemo na tipska institucionalna i infrastrukturna rešenja koja se moraju implementirati u okviru opština, i na inicijativu lokalnih vlasti. Pre svega neophodno je stvoriti uslove za osnivanje i rad:

- start-up centri i preduzetnički inkubatori;

- industrijske zone;

- logistički parkovi;

- zanatsko-uslužni i turistički parkovi;

- zemljišta od posebnog značaja za turizam;

- poslovno-administrativni centri.

Trenutni nedostatak preduzetničkih parkova je samo jedan od značajnih nedostataka poslovne infrastrukture opština. Uslovi i usluge koje se nude u ovakvim parkovima su i kod nas i u svetu sve značajniji i gotovo standardizovani. Parkovi treba da predstavljaju izbalansiranu ponudu kadrovskih potencijala, poslovnog ambijenta i opremljenosti, finansijskih stimulansa, tehničko-tehnološke opremljenosti, lokacija i objekata, u uslovima usaglašenim sa zahtevima zaštite čovekove okoline. Ovakvi parkovi mogu da budu smešteni samo u administrativnim centrima opština, imajući u vidu potrebu da obezbedi i blisku povezanost i saradnju sa svim institucijama lokalne vlasti i administracije koja može doprineti efikasnom obavljanju osnovne delatnosti preduzećima koja posluju u okviru parkova. Pored toga, na odabir mikro lokacije parkova će značajno uticati i mogućnost njihovog direktnog povezivanja sa koridorom 10 i najznačajnijim regionalnim saobraćajnicama.

Preduzetničko-industrijski parkovi treba da budu povezani sa preduzetničkim parkovima i da predstavljaju njihov proizvodni segment. Izbor lokacija će zavisiti od lokaliteta postojećih preduzeća čija infrastruktura i objekti mogu biti iskorišćeni kao početno jezgro, što će doprineti zainteresovanosti investitora za njihovu privatizaciju, i smanjenju potrebnih ulaganja u zasnivanje parkova. Drugi važan faktor će biti povezanost sa saobraćajnicama i sa drugim privrednim ili turističkim kapacitetima, kako bi se postiglo snižavanje troškova povezivanja ili izbeglo narušavanje ambijenta poslovanja u drugim delatnostima. Treći uticajni faktor je vlasništvo zemljišta i složenost i cena njegovog prevođenja ovim namenama.

Da bi se izvršile adekvatne pripreme i realizovali projekti zasnivanja preduzetničkih, industrijskih, poslovnih i turističkih parkova neophodno je sprovesti:

- kratkoročne mere pripreme nekretnina za planirane namene u okviru industrijskih parkova, na osnovu čega će se predvideti lokacije najvišeg stepena spremnosti za realizaciju;

- detaljno vrednovanje lokacija i potencijalnih investitora na osnovu usklađenosti sa strategijama i prioritetnim delatnostima u opštinama;

- uvođenje inovativnih podsticajnih mera za privlačenje investitora, na osnovu podsticaja koje obezbeđuju nadležna ministarstva, lokalna samouprava ili razvojni fondovi države. Osim finansijskih, kao pogodne se sagledavaju i materijalne beneficije (besplatno zemljište, ubrzani postupci odobravanja gradnje, infrastrukturno opremanje lokacija na teret sredstava lokalne samouprave i nadležnih ministarstava i javnih preduzeća);

- prezentaciju lokalnih infrastrukturnih, resursnih, tržišnih i kadrovskih potencijala opština na domaćem i međunarodnom nivou, posredstvom lokalnih i nacionalnih razvojnih agencija i ministarstava.

Realizacija zasnivanja i pokretanja parkova koji su pomenuti zahteva ulaganje značajnih sredstava. Projektovana povećana izdvajanja države za ubrzani razvoj najnerazvijenijih opština i okruga su značajna, ali još uvek nedovoljna. Međunarodne organizacije i fondovi za sada samo simbolično doprinose realizaciji odabranih projekata, ali se njihova pojačana aktivnost može očekivati sa ostvarivanjem prava naše zemlje da koriste sredstva predpristupnih fondova EU (Instrument of pre accesion). Kao treći izvor finansiranja su samostalna ili udružena ulaganja privatnih kompanija u poslovanje na posmatranom području, koja će biti inicirana ili ponuđenim uslovima poslovanja ili podsticajima koja mogu ostvariti na bazi projekata koje usvoje državne ili međunarodne finansijske institucije, a koji su u skladu sa prioritetima i ciljevima strategije ekonomskog razvoja. Podelom rizika ulaganja između ova tri sektora se može ostvariti značajni investicioni budžet i dinamika, koja će posredno pokrenuti i lokalne investitore, kao i dobavljače roba i usluga.

Formiranje budžeta i pristupa namenjenih privlačenju značajnijih domaćih ili stranih investitora ne treba da umanji aktivnosti i mere koje se od strane države i domaćih razvojnih fondova preduzimaju u pravcu oživljavanja sektora MSP. Naprotiv, može se očekivati da sa dolaskom značajnijih investitora, bude pokrenut lanac zahteva za dodatnim, manjim, ali sada umreženim projektima lokalnih preduzeća sa delatnošću preduzeća koja imaju ulogu spoljnjeg inicijatora promena.

U ranijim godinama, širom Srbije se u nedovoljno razvijenim opštinama, pristupalo izgradnji infrastrukturnih objekata i industrijskih zona, kao i poslovnih centara sa namerom da oni privuku preduzeća sami po sebi. Većina od tako pokrenutih zona i centara su sada zatvoreni ili se koriste sa jako malim kapacitetom. Poučeni time, moramo stvoriti pristup gde potencijalni "članovi" parkova moraju uložiti bar 50% sredstava od vrednosti investicije, kako bi se obezbedila motivacija da maksimiziraju korišćenje kapaciteta i potencijala koji će biti stvoreni na bazi zajedničkog ulaganja. Čak i ta sredstva mogu biti obezbeđena iz razvojnih fondova u vidu kredita, a predmet obezbeđenja vraćanja sredstava može biti zalog samih objekata i zemljišta koja su u funkciji realizacije projekta koji se zajednički ugovori.

2.1. Industrijski parkovi

Lokacije za formiranje industrijskih zona u opštinama sa nedovoljnom razvijenošću mogu biti vrlo značajne za sposobnost privlačenja spoljnih investitora. U njima imaju interes da budu smešteni proizvođači kako bi koristili prednosti blizine dobavljača ili sirovinskih resursa ili blizine ciljnih tržišta. Posebnu pogodnost donose članovi industrijskih parkova koji su orijentisani na dobavljače, jer najčešće njihov dolazak i veće povezivanje sa lokalnim dobavljačima doprinosi i rastu njihove produktivnosti.

Industrijske zone su zone namenjene gradnji proizvođačkih kapaciteta. Opremanje tehničkim uslovima za početak gradnje i proizvodnje pada na teret i izvodi se u organizaciji samih investitora. Međutim, opštine koje žele da budu konkurentne sa ponudom lokacija za industrijsku gradnju preduzimaju korake koji znatno skraćuju vreme početka eksploatacije odabrane lokacije ili konačnog pokretanja pogona, pa na teret svojih budžeta, čak i iz kredita, finansiraju tehničko opremanje lokacija. Najčešće se ovakve investicije isplate već kod privlačenja jednog investitora, jer su oni spremni da pokriju te troškove, svesni ušteda u vremenu i organizaciji obezbeđivanja potrebnih tehničkih uslova. Svi naredni investitori imaju manje troškove tehničkog opremanja lokacija, ali je vrednost opremljenosti ista, tako da se lokalnim samoupravama isplati da nastave sa praksom predinvestiranja u opremanje lokacija. Ovo je ključna odlika industrijskih parkova, dobra prethodna ispunjenost tehničkih uslova za početak gradnje, a vrlo često i postojanje industrijskih objekata (hala, parkinga,...) koji se lako mogu privesti konačnoj nameni.

Industrijski parkovi, naročito kada imaju perspektivu širenja imaju uticaj na gradsku infrastrukturu jer često zahtevaju njeno pojačavanje (saobraćajnice, vodovod, gas, električna energija, telekomunikacije, otpadne vode, deponije čvrstog otpada...). U tom smislu, pre njihovog formiranja je potrebno proceniti njihove zahteve u pogledu svakog tehničkog uslova u kontekstu rasta broja i obima poslovanja članova industrijskih parkova.

3. Finansijski izvori i implementacija projekata i mera

Plan investicija u okviru NIP-a za 2006. i 2007. godinu je većim delom urađen na bazi inicijative lokalnih samouprava. Za period 2008-2011. godine se planira da Vlada angažuje sopstvene resurse kako bi se pomoglo nerazvijenim opštinama, u kojima ne postoje kapaciteti za izradu investicionih projekata, da kreiraju kvalitetne projekte za svoja područja, polazeći od zajednički utvrđenih prioriteta. Ovo bi moglo da ima znatan uticaj na smanjenje regionalnih disproporcija, koje su među najvećim u Evropi.

Moguće rešenje bi bilo da Ekonomski tim za Kosovo i Metohiju i jug Srbije, postane specijalno izvršno telo koje će na regionalnom nivou uticati da se ostvari ciljno orijentisan pristup ekonomskom razvoju nedovoljno razvijenih područja. Koordinaciono telo Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu će sačinjavati godišnji izveštaj o implementaciji mera predviđenih strategijom i napraviti detaljnu analizu. U prethodnom periodu milioni evra su uloženi u ova područja bez precizno definisane strategije, institucionalne povezanosti, plana finansiranja za budući period, na osnovu čega se izgubio efekat ovih ulaganja.

Sa NIP-om, kao instrumentom finansiranja ekonomskog razvoja, stvoreni su uslovi da se na regionalnom nivou realizuju projekti, koji su od prioritetnog značaja isključivo za određene oblasti, a koji nemaju primarni uticaj na nacionalnom nivou. Iz ovog razloga, neophodno je da bude formirano regionalno izvršno telo sa neposrednim uticajem na implementaciju strategije u određenom regionu i sa neposrednim učešćem u upravljanju sredstvima. Potrebno je da budu uspostavljene međuinstitucije, koje imaju mandat direktnog uticaja i komunikacije sa nadležnim institucijama za upravljanje NIP-om.

Postupak selekcije projekata u NIP-u odvija se tako što nadležna ministarstva vrše analizu predloženih projekata na osnovu čega treba da sačine dinamiku realizacije projekata, da procene troškove vezane za primenu projekata i da sačine sektorske planove. Koordinaciono telo NIP-a, uz pomoć Projektnog centra, vrši konačnu selekciju projekata u okviru Sektorskog plana investicija. Rukovodilac projektnog tima prati realizaciju i podnosi izveštaje Projektnom centru i nadležnom Savetu za upravljanje projektima. Na prethodno opisan način se odvija selekcija i praćenje implementacije projekata, bez prethodnog razdvajanja na projekte od nacionalnog i regionalnog interesa. Na primer, u irskom Nacionalnom razvojnom planu za period 2000-2006. godine, projekti su razvrstani u šest operativnih programa, od kojih su tri nacionalna, dva regionalna i jedan mirovni. Pošto sve projekte u NIP-u vode nadležna ministarstva, neophodno je formirati tela na regionalnom nivou koja će biti nosioci implementacije projekata značajnih za određeni region.

Učesnici u procesu realizacije NIP-a

3.1. Institucionalni model organizacije NIP-a

Ova strategija predstavlja osnovu za efikasno ulaganje, pri čemu je NIP finansijska osnova, a Ekonomski tim predstavlja institucionalnu osnovu za upravljanje implementacijom strategije.

NIP predstavlja instrument koji će u narednim godinama biti usmeren na ostvarivanje ubrzanog ekonomskog razvoja. Osnovni izvori finansiranja projekata u okviru NIP-a su:

- privatizacioni prihodi;

- budžetski suficit;

- krediti međunarodnih finansijskih organizacija;

- pretpristupni fondovi EU (u periodu 2007-2011.).

Neophodno je da se uspostavi institucionalizovan sistem, koji će se odnositi na finansijski menadžment i kontrolu troškova u okviru NIP-a, koji će omogućiti da se, kada se steknu uslovi za pristup EU fondovima, obezbedi finansiranje projekata iz pretpristupnih fondova.

Pored sredstava NIP-a, implementacija strategije razvoja posmatranih opština, zahteva i dodatne izvore sredstava, s obzirom na obim potrebnih ulaganja. U te svrhe može se računati na sredstva institucija od kojih su se i do sada finansirala ulaganja u privredu ili infrastrukturu posmatranih opština. U narednim tabelama je dat pregled ulaganja u poslednje dve godine.

Uložena sredstva u opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac

Tabela 33: Uložena sredstva u opštinu Preševo (u evrima)

Tabela 34: Uložena sredstva u opštinu Medveđu (u evrima)

Tabela 35: Uložena sredstva u opštinu Bujanovac (u evrima)

Ovaj pregled je dat i sa ciljem da se sagleda realnost planiranih ulaganja. I pored toga što su već i za 2006. godinu planirana značajna ulaganja, njihov obim u 2007. godini može biti značajno povećan. U svim navedenim institucijama postoje značajne rezerve za povećanje ulaganja, ukoliko se prepozna njihova direktna korelacija sa stopom privrednog rasta u posmatranim opštinama i ako ih približi nivou razvijenosti koji će im obezbediti samostalno finansiranje ekonomskog razvoja u budućnosti.

U budžet za implementaciju strategije treba uvrstiti i sredstva privatnih ulagača, s obzirom na intenciju strategije da potpomaže pre svega razvoj privatnog sektora i da ubrza proces privatizacije u svim lokalnim preduzećima. Privlačenje domaćih ili stranih investitora će biti podržano raznim vidovima sufinansiranja, povoljnim kreditima ili drugim finansijskim ili materijalnim (nekretnine ili infrastruktura) koristima za ulagače.

Problem kreditne sposobnosti ili obezbeđivanja garancija za ulaganje u privredu će biti ublažen formiranjem garancijskog fonda. UNDP je već podržao prerastanje garancijskog fonda opštine Leskovac u regionalni garancijski fond u cilju unapređenja kreditiranja.

Približavanjem Srbije EU će se obezbediti sve povoljniji uslovi za finansiranje projekata ekonomskog razvoja iz razvojnih fondova EU. Kao najznačajnije navešćemo kohezioni i strukturne fondove.

Strukturni fondovi (Structural Funds) su kreirani da pomognu regionima unutar EU koji zaostaju u razvoju. Cilj je da se smanje razlike između regiona i kreira bolji ekonomski i socijalni balans unutar i između država članica. Četiri individualna fonda se podrazumevaju pod EU strukturnim fondovima:

- European Regional Development Fund (E.R.D.F.) - kao glavni cilj ima promociju ekonomske i socijalne kohezije unutar EU kroz redukciju disbalansa između regiona i socijalnih grupa.

- European Social Fund (E.S.F.) - predstavlja finansijski instrument EU za investiranje u ljude. Misija ovog fonda je da pomogne u prevenciji i borbi protiv nezaposlenosti, da pripremi radnu snagu za suočavanje sa novim izazovima i da drži ljude u kontaktu sa tržištem rada.

- European Agriculture Guidance and Guarantee Fund (E.A.G.G.F.) - doprinosi strukturnoj reformi poljoprivrednog sektora i razvoju ruralnih oblasti.

- Financial Instument for Fisheries Guidance (F.I.F.G.) - predstavlja specifični fond za strukturnu reformu ribarskog sektora.

Za sredstva iz strukturnih fondova mogu konkurisati regioni čiji je Gross Domestic Product (GDP) manji od 75% proseka Evropske unije. Ukupna vrednost strukturnih fondova za period 1994-1999. je bila 163 milijarde evra, dok za period 2000-2006. to iznosi 195 milijardi evra.

Građanske inicijative (Community Initiatives) - predstavljaju posledicu reforme strukturnih fondova iz 1988. godine. To je rezultiralo obezbeđivanjem budžeta za specijalne programe u cilju pronalaženja opštih rešenja za specifične probleme koji pogađaju celu EU. Pored programa nacionalnih inicijativa, strukturni fondovi se koriste i za finansiranje građanskih inicijativa i inovativnih akcija (studija, pilot projekata, itd.). Na građanske inicijative, koje su u interesu celokupne zajednice, je alocirano oko 9% ukupnog budžeta strukturnih fondova u periodu 1994-1999. Za istu namenu za period 2000-2006. je predviđeno 5,35% ukupnog budžeta strukturnih fondova i 0,65% iz svakog od četiri strukturna fonda je predviđeno za finansiranje inovativnih aktivnosti i za mere tehničke podrške na građanskom nivou. Iako se građanske inicijative kofinansiraju od strane EU strukturnih fondova, one su izvan strukture Community Support Framework. Građanske inicijative se zasnivaju na smernicama koje je postavila Evropska Komisija. Irska će primiti 1,5% ukupnog budžeta EU za građanske inicijative za period 2000-2006., što iznosi 176 miliona evra.

Kohezioni fond (Cohesion Fund) je ustanovljen 1993. god. i bio je dizajniran da pomogne državama članicama sa najmanjim prosperitetom kako bi se pripremile za Monetarnu i Ekonomsku uniju. Ovaj fond je odvojen od strukturnih fondova i ima svoj set kriterijuma. Da bi se kvalifikovala za pomoć iz kohezionog fonda, zemlja mora da ima GNP koji predstavlja najmanje 90% proseka EU. Kohezioni fond se razlikuje od strukturnih fondova zbog toga što se bazira na državama članicama pre nego na regionima. Prvi period finansiranja iz kohezionog fonda je bio 1993-1999, a tekući period je 2000-2006. Ponovno razmatranje pogodnosti zemlje za finansiranje iz ovog fonda je na sredini perioda. Kohezioni fond finansira projekte iz dve glavne oblasti - transport i životna sredina. Davanje pomoći iz fonda je uslovljeno ispunjavanjem konvergirajućeg kriterijuma koji se odnosi na javni deficit, koji ne sme da dostigne 3% od GDP. Prema tome, kohezioni fond može biti opisan kao uslovna forma pomoći, nasuprot strukturnim fondovima koji se baziraju na principu dodatnog izdavanja (koje je dizajnirano tako da obezbedi da EU fondovi ne odu u nacionalnu potrošnju). Države članice koje dobijaju sredstva iz kohezionog fonda moraju da obezbede detaljan prikaz svog deficita, a Komisija će prosuditi o njihovom ispunjavanju ovog uslova. Kohezioni fond je ustanovljen da finansira projekte od najmanje 10 miliona evra (Regulation (EC) No 1164/94). Maksimalna stopa pomoći kohezionog fonda varira između 80% i 85% troškova.

Sledeći