ODLUKAO STRATEGIJI eUPRAVE POKRAJINSKIH ORGANA("Sl. list AP Vojvodine", br. 18/2007) |
Prihvata se Strategija eUprave pokrajinskih organa (u daljem tekstu: Strategija), koja čini sastavni deo ove Odluke.
Predsednik Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine odgovoran je za koordinaciju politike strategije pokrajinske eUprave.
Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine obrazovaće Komisiju za upravljanje strategijom eUprave pokrajinskih organa.
Realizaciju mera i aktivnosti za sprovođenje Strategije, obezbediće nosioci utvrđeni u Strategiji.
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
STRATEGIJA
eUPRAVE POKRAJINSKIH ORGANA
Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine
jul, 2007. godine
AMRES |
Akademska računarska mreža Srbije |
|
BO (Back Office) |
Softverski moduli koji podržavaju interakciju internih elemenata pokrajinske uprave |
|
CA (Certificate/Certification Authority) |
Sertifikacioni autoritet |
|
CMS (Content Management System) |
Sistem za upravljanje sadržajem |
|
DMS (Document Management System) |
Sistem za upravljanje dokumentima |
|
ECDL (European Computer Driving Licence) |
Evropski standardizovan skup osnovnih znanja iz oblasti računarske pismenosti |
|
ECMA (European Computer Manufacturers Association) |
Evropsko udruženje proizvođača računara |
|
EIF (European Interoperability Framework) |
Evropski standard za oblast eUprave u domenu interoperabilnosti |
|
EU (European Union) |
Evropska unija |
|
FO (Front Office) |
Softverski moduli koji podržavaju funkcije interakcije pokrajinske uprave sa spoljašnjim entitetima |
|
G2B (Government-to-Business) |
Poslovni procesi između uprave i poslovnih subjekata |
|
G2C (Government-to-Citizen) |
Poslovni procesi između organa uprave i građana |
|
G2G (Government-to-Government) |
Poslovni procesi između entiteta uprave |
|
GIS |
Geografski informacioni sistem |
|
HR |
Ljudski resursi |
|
IKT |
Informaciono-komunikacione tehnologije |
|
ISO (International Standards Organization) |
Internacionalni standardi ISO |
|
IT |
Informacione tehnologije |
|
IT sektor |
Osnovna unutrašnja organizaciona jedinica Službe za opšte i zajedničke poslove - Sektor za informacione tehnologije |
|
ITIL (The Information Technology Infrastructure Library) |
Okruženje koje sadrži opise globalno prihvaćene dobre prakse u oblasti upravljanja IT servisima |
|
Izvršno veće |
Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine |
|
J2EE |
razvojno okruženje - Java 2 Platform, Enterprise Edition |
|
LMS (Learning Management System) |
Sistem za upravljanje edukativnim sadržajima i resursima |
|
Lokalna samouprava |
Grad Novi Sad i opštine na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine |
|
LRM pokrajinskih organa |
Računarska mreža objekata Izvršnog veća i Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine |
|
PKI (Public Key Infrastructure) |
Infrastruktura javnih ključeva |
|
Pokrajina |
Autonomna Pokrajina Vojvodina |
|
QW (Quick Winning) |
Oznaka za projekte koji brzo daju pozitivan efekat |
|
Skupština |
Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine |
|
SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition) |
Sistem za nadzor, upravljanje i akviziciju podataka |
|
SDI (Spatial Data Infrastructure) |
Infrastruktura prostornih podataka |
|
SUBP |
Sistem za upravljanje bazom podataka |
|
SWOT |
- prednosti (Strengths); |
|
|
- slabosti (Weaknesses); |
|
|
- šanse (Opportunities); |
|
|
- opasnosti (Threats). |
OBJAŠNJENJA POJEDINIH POJMOVA I STRUČNIH IZRAZA
Anti-virusni softver |
Sastoji se od računarskih programa koji nastoje da identifikuju računarske viruse i druge maliciozne softvere (malware), da im se odupru i da ih eliminišu. [en.wikipedia.org/wiki/Anti-virus] |
|
Aplikacija |
Računarski program (za rešavanje specifičnih korisničkih problema). |
|
Aplikativni server |
Serverski računar u računarskoj mreži namenjen izvršavanju određenih softverskih aplikacija. Isti naziv koristi se i za softver koji se instalira na računaru da bi omogućio izvršavanje drugih aplikacija. [en.wikipedia.org/wiki/Application-server] |
|
Back-Office funkcije (BO) |
Funkcije kojima se podržavaju zadaci neophodni za rad organizacije. Primeri ovih zadataka uključuju IT odeljenja, računovodstvo, ljudske resurse. [en.wikipedia.org/wiki/Back-office] |
|
Bekap (backup) |
Kopiranje ili čuvanje podataka na različitim lokacijama. Kopija se može restaurisati ukoliko se podaci izgube ili unište. [www.orafaq.com/glossary/faqglosb.htm] |
|
Brand name |
Naziv, simbol i dizajn koji identifikuju i diferenciraju proizvod ili uslugu nekog proizvođača. [www.powerhomebiz.com/Glossary/glossary-B.htm] |
|
CA |
Subjekat koji izdaje digitalne sertifikate za druge korisnike. To je jedan primer poverljive treće strane |
|
CMS sistem |
Softverski paket koji omogućuje upravljanje sadržajem na jednom ili više veb-sajtova. Sistem za upravljanje sadržajem omogućuje jednom ili više autora da pripreme i publikuju informacije onlajn, bez potrebe da pripreme HTML kod. Savremeni sistemi omogućuju skladištenje informacija i resursa (slike, skriptovi, itd) u bazama podataka, ponovnu upotrebu, automatsko indeksiranje i pretraživanje i upravljanje workflow-om (autorizacija, publikovanje, povlačenje, arhiviranje). [www.parliament.vic.gov.au/sarc/E-Democracy/Final-Report/Glossary.htm] |
|
Data centar |
Objekat koji se koristi za smeštanje velike količine elektronske opreme, obično računarske i komunikacione. Kao što i naziv ukazuje, data centar organizacija održava sa ciljem da omogući rukovanje podacima koji su neophodni za njen operativni rad. Na primer, banka može da ima data centar gde se održavaju sve informacije o računima njenih komintenata i izvršavaju se transakcije koje koriste te podatke. [en.wikipedia.org/wiki/Data-center] |
|
Desktop računar |
Nezavisan lični računar namenjen stonoj upotrebi na poslu ili kod kuće. Ovaj naziv koristi se najviše radi razlikovanja ličnog od prenosivog računara, kao i od drugih tipova kao što su lični digitalni asistent, server ili mainframe. [en.wikipedia.org/wiki/Desktop-computer] |
|
DHCP server |
Softver koji automatski dodeljuje IP adrese klijentskim stanicama koje se loguju na TCP/IP mrežu. Eliminiše potrebu za manuelnom dodelom permanentnih IP adresa. DHCP softver obično se izvršava na serverima, ali se nalazi i na mrežnim uređajima kao što su ISDN ruteri i modemski ruteri koji omogućuju višestruki pristup korisnika Internetu. Noviji DHCP serveri dinamički ažuriraju DNS servere nakon dodele adrese. [www.shrewsbury-ma.gov/townisp/policiesterminology.asp] |
|
ERP (Enterprise Resources Planning) |
ERP - ERP označava poslovni sistem koji integriše sve aspekte poslovanja putem savremenih kompjuterskih tehnologija i Interneta. Sa njihovim razvojem, ovaj sistem postao je sastavni deo inventara svih savremenih korporacija, jer omogućava veoma jednostavno poslovanje kako online, tako i offline http://www.yutrend.com/rubrike/osnove/index.php?clanak=e&rubrika=recnik |
|
Front-Office funkcije (FO) |
Funkcije organizacije koje na dnevnoj i normalnoj bazi intereaguju sa spoljašnjim entitetima kao što su potrošači i potencijalni potrošači. [www.bridgefieldgroup.com/glos3.htm] |
|
GAP |
1. Određivanje, dokumentovanje i potvrđivanje razlika između poslovnih zahteva i sposobnosti sistema u smislu aplikativnih mogućnosti i tehničke arhitekture. |
|
Integrated Services Digital Network (ISDN) |
Tip mreže sa komutacijom kola, projektovane da omogući digitalni (nasuprot analognom) prenos glasa i podataka preko običnih bakarnih telefonskih kablova, što za rezultat ima bolji kvalitet i veće brzine u odnosu na ono što omogućavaju analogni sistemi. Šire, ISDN je skup protokola za uspostavljanje i raskidanje konekcija komutiranih kola i za naprednije mogućnosti za krajnjeg korisnika. [en.wikipedia.org/wiki/ISDN] |
|
IP adresa |
Jedinstven broj, vrsta telefonskog broja koji mašine (obično računari) koriste za međusobno referenciranje pri slanju informacija putem Interneta. Ovo omogućava mašinama koje dalje prosleđuju informacije pošiljaoca, da znaju gde da ih šalju u sledećem koraku, a mašinama koje primaju informacije da je to nameravano odredište. [en.wikipedia.org/wiki/IP-address] |
|
Java 2 Platform, |
Skup programskih platformi za razvoj i izvršavanje distribuiranih višeslojnih aplikacija baziranih većinom na modularnim komponentama koje se izvršavaju na aplikativnom serveru. J2EE platforma je definisana specifikacijom. J2EE se takođe neformalno smatra standardom jer se provajderi moraju saglasiti sa određenim ujednačenim zahtevima, ukoliko žele da svoje proizvode deklarišu kao J2EE saglasne (čak i ako se ne odnosi na ISO ili ECMA standard). [en.wikipedia.org/wiki/J2EE] |
|
Microsoft Windows Server Apdejt (up-date) Services (WSUS) |
Omogućuje administratorima informacione tehnologije instaliranje najnovijih izmena na proizvodima Microsoft-a na računarima koji rade pod Windows operativnim sistemom. [http://technet.microsoft.com/en-us/wsus/default.aspx] |
|
Outsourcing |
Delegiranje non-core operacije ili posla eksternom subjektu (kao što je podugovarač) koji je specijalizovan za tu operaciju/posao. Outsourcing je poslovna odluka koja se može doneti iz finansijskih razloga ili radi kvaliteta. Podskup izraza (offshoring) ukazuje na prenos poslova u drugu zemlju, angažovanjem lokalnog podugovarača ili izgradnjom kapaciteta u regijama gde je rad jeftin. [en.wikipedia.org/wiki/Outsourcing] |
|
Portal |
Alat ili skup alata za organizovano otkrivanje znanja koji pomaže u identifikaciji i izboru adekvatnih ciljnih resursa; omogućava objedinjeno pretraživanje podataka i pronalaženje informacija iz deskriptivnih metapodataka koje potiču iz višestrukih, raznovrsnih ciljnih resursa, uključujući, ali ne ograničavajući se na licencirane elektronske resurse, baze podataka, veb-stranice i bibliotečke kataloge; upravlja pristupom ciljnim resursima i funkcionalnostima portala za autentifikovane grupe korisnika bazirane na različitim klasama korisnika. [www.loc.gov/acq/conser/glossary.html] |
|
Poslovni proces |
Aktivnost ili skup aktivnosti koje su deo servisa namenjenog građaninu ili drugoj organizacionoj jedinici unutar ili izvan određenog segmenta javne administracije. [www.cordis.lu/ist/ka1/administrations/publications/glossary.htm] |
|
Proxy server |
Mrežni servis koji omogućuje klijentima indirektne mrežne konekcije na druge mrežne servise. Klijent se konektuje na proxy server, a zatim zahteva konekciju, fajl ili drugi raspoloživi resurs na drugom serveru. Proxy obezbeđuje resurs tako što se konektuje na specificirani server ili iz svog keša. U nekim slučajevima proxy može da izmeni zahtev klijenta ili odgovor servera za različite namene. [en.wikipedia.org/wiki/Proxy-server] |
|
RADIUS (Remote Authentication Dial In User Service) |
Protokol za autorizaciju, autentifikaciju i akaunting (AAA) za aplikacije kao što je mrežni pristup ili IP mobilnost. Namenjen je za rad u lokalnim i roaming situacijama. [en.wikipedia.org/wiki/Radius-server] |
|
Server |
Bilo koji računar na mreži koji sadrži podatke ili aplikacije koje deli više korisnika mreže preko svojih personalnih računara [www.krollontrack.co.uk/legalresources/glossary.asp] |
|
Sistem |
Skup komponenti organizovanih radi postizanja specifične funkcije ili skupa funkcija. [IEEE STD 610.12] |
|
SWOT analiza |
Upravljački instrument za razvoj strukturiranih odzivnih opcija koje se bave eksternim opasnostima i koriste mogućnosti. [www.kfa-juelich.de/mut/vdi/vdi-bericht-e/glossar-e.html] |
|
Upravljanje kvalitetom IT servisa |
Sistematičan način na koji se obezbeđuju sve aktivnosti potrebne za projektovanje, razvoj i implementaciju IT servisa koji zadovoljavaju zahteve organizacija i korisnika, te njihovo izvršenje na planiran i ekonomski efektivan način. [en.wikipedia.org/wiki/Quality-management] |
|
Veb-hosting |
Servis koji obezbeđuje korisnicima Interneta on-lajn sisteme za skladištenje informacija, slika, video ili bilo kog drugog sadržaja dostupnog putem veb-a. Veb-hostovi su kompanije koje, za svoje klijente, obezbeđuju prostor na sopstvenom serveru, kao i povezivanje na Internet, obično u data centru. |
|
Veb-sajt |
Kolekcija povezanih veb-stranica uskladištenih na veb-serveru [www.liv.ac.uk/webteam/glossary/] |
|
Workflow |
Putanja ili sistemi koji se koriste u povezanom toku aktivnosti sa specificiranim početkom i završetkom koji opisuju proces. Tokovi definišu gde se uvode ulazi, mesta odlučivanja i alternative u izlaznim putanjama, i koriste se u sistemima koji obavljaju automatizovano rutiranje. [www.bridgefieldgroup.com/glos10.htm] |
Razvoj sistema eUprave predstavlja stratešku odluku u svakoj zemlji i ključni je faktor za njeno uključivanje u savremeno informaciono društvo XXI veka. Vlada Republike Srbije je krajem 2004. godine usvojila dokument Strategija reforme državne uprave u Republici Srbiji, kojim je s ciljem tehničko-tehnološkog osavremenjivanja rada državne uprave, primenom dostignuća savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija, kao jedan od osnovnih principa reforme, utvrđen princip modernizacije. Skupština je u septembru 2006. godine donela Odluku o Strategiji reforme i razvoja pokrajinske uprave1, kojom je modernizacija utvrđena kao jedan od stubova reforme pokrajinske uprave2.
Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji, koju je oktobra 2006. godine usvojila Vlada Republike Srbije, potvrđen je državni interes da se u svim razvojnim strategijama posebna pažnja posveti informacionim i komunikacionim tehnologijama zbog velikih mogućnosti i uticaja na nacionalne privrede i globalnu konkurentnost, a reforma i modernizacija državne uprave, zasnovana na širokoj upotrebi IKT (eUprava), određena je kao jedan od ključnih elemenata sveukupne tranzicije Republike Srbije u moderno informaciono društvo.
Značajno mesto u razvoju Pokrajine zauzima eUprava, kao osnov modernizacije rada i povećanja kvaliteta rada pokrajinskih organa.
______________
1 Odluka o Strategiji reforme i razvoja pokrajinske uprave "Sl. list APV", br. 14/06.
2 Stub reforme pokrajinske uprave - grupisane mere i aktivnosti koji služe realizaciji ciljeva i principa Strategije. Stubovi pokrajinske Strategije su "Podizanje administrativnog kapaciteta pokrajinske uprave, mere za jačanje kadrovskih potencijala - human resources"; "Antikorupcijske mere i transparentnost pokrajinske uprave"; "Modernizacija pokrajinske uprave".
Strategijom reforme i razvoja pokrajinske uprave, kao osnovnim korakom u realizaciji mera i aktivnosti s ciljem modernizacije pokrajinske uprave, predviđeno je donošenje strateških dokumenata radi uvođenja menadžmenta kvaliteta i primene IKT u radu pokrajinske uprave. Polazeći od nadležnosti pokrajinskih organa i činjenice da postoji potreba da ovaj strateški dokument obuhvati širu oblast, Savet za reformu pokrajinske uprave, kao telo nadležno za strateško upravljanje reformom pokrajinske uprave, obrazovao je radnu grupu čiji je zadatak bio da pripremi strategiju eUprave pokrajinskih organa. Rezultat rada ove grupe je ovaj dokument, donet u skladu sa republičkim i evropskim standardima i vrednostima, kojim se Izvršnom veću predlaže uvođenje sistema eUprave pokrajinskih organa, kao prvi korak ka razvoju informacionog društva u Pokrajini. Preduslov za uspešnu realizaciju mera i aktivnosti utvrđenih ovom strategijom je da Izvršno veće donese odluku o usvajanju ovog dokumenta, koja će biti odraz jedinstvene volje pokrajinskog rukovodstva za modernizacijom pokrajinskih organa. Radi realizacije ovog dugotrajnog, stručnog i složenog procesa, sastavni deo strategije su i utvrđeni akcioni planovi.
Donošenje strategije eUprave pokrajinskih organa potrebno je radi utvrđivanja jedinstvenih planskih, programskih, organizacionih i normativno-pravnih okvira za stvaranje bolje pokrajinske uprave, u najširem smislu.
Strategija eUprave pokrajinskih organa zasnovana je na sagledavanju postojećeg stanja u oblastima značajnim za uvođenje eUprave pokrajinskih organa, a kroz procenu postojećeg okruženja definisani su osnovni cilj i principi ovog strateškog dokumenta, utvrđena je vizija i akcioni planovi sa rokovima za realizaciju projekata. Ovaj strateški dokument usmeren je, pre svega, ka pokrajinskim organima, ali se principi i aktivnosti predviđeni ovim aktom, s ciljem modernizacije rada pokrajinskog javnog sektora i razvoja informacionog društva, mogu primenjivati i u radu drugih organizacionih oblika čiji je osnivač Pokrajina, preko svojih organa. Planirani vremenski okvir strategije eUprave pokrajinskih organa utvrđen je kratkoročno (do kraja 2007. godine), srednjoročno (2008/2009) i dugoročno (2010/2013).
ZAŠTO JE INFORMATIKA VAŽNA ZA NAS?
Moderna telekomunikaciona infrastruktura omogućava automatizaciju poslovnih procesa i nesmetan protok informacija kroz integrisane sisteme organa, a primena IKT korisnicima omogućava bolji pristup informacijama i uslugama, uz manje troškove.
Na ovaj način, kroz pojednostavljene i savremene poslovne procese, obezbeđuje se bolja organizacija i upravljanje, efikasno i ekonomično obavljanje poslova, smanjuje se opterećenost zaposlenih i obezbeđuje transparentnost rada.
Osnovni cilj je modernizacija, kao i jedinstvena primena IKT u pokrajinskim organima radi povećanja efikasnosti, efektivnosti, transparentnosti, odgovornosti i ekonomičnosti rada pokrajinskih organa i pokrajinskih službenika; poboljšanja kvaliteta i dostupnosti informacija, servisa i usluga koje pokrajinski organi pružaju korisnicima, te obezbeđivanje aktivnijeg učešća građana u donošenju odluka i širenju demokratije u društvu (eVlada).
Cilj ove strategije nije da primenom IKT direktno rešava nedostatke u organizaciji i poslovanju pokrajinske uprave, već se donosi isključivo kao podrška reformi i razvoju.
Preduslovi za uspešan razvoj eUprave pokrajinskih organa su analiza trenutnog stanja svih resursa bitnih za razvoj, održavanje i unapređivanje ovakvog sistema; definisanje konkretnih mera, kroz akcione planove, a u skladu sa postojećim strateškim i pozitivno-pravnim okvirima; zasnovanost strateškog dokumenta na principima, standardima i iskustvima zemalja EU3 u ovoj oblasti; definisanje održive vizije i saradnja na svim nivoima vlasti u Republici Srbiji i sa domaćim naučno-istraživačkim ustanovama. U ovom postupku neophodno je poštovati principe jedinstvenosti informacionog sistema, dostupnosti servisa korisnicima, bezbednosti i zaštite podataka, korišćenja savremenih tehnologija i stalnog razvoja uz oslanjanje na naučno-istraživačke ustanove.
U skladu sa Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji4 i na osnovu posebnih principa karakterističnih za teritoriju Pokrajine, eUprava će biti zasnovana na sledećim osnovnim principima:
1. ravnopravan pristup za sve: javni servisi moraju biti dostupni svim građanima, a svi sadržaji od javnog značaja trebalo bi da budu dostupni svim građanima pod jednakim uslovima u elektronskom obliku;
2. sprečavanje digitalne podele i zaštita Ijudskih i manjinskih prava: eUprava, kao i informaciono društvo uopšte, trebalo bi da poštuje opšta Ijudska i manjinska prava i spreči diskriminaciju građana na osnovu socijalnih razlika u pogledu prihoda, tehničkih znanja, roda, religije, starosti, nacionalne pripadnosti itd;
3. bezbednost i zaštita privatnosti: javni servisi moraju biti bezbedni i moraju štititi privatnost građana;
4. otvoren sistem: eUprava će se primenjivati u saglasnosti s principima otvorenog sistema zasnovanog na otvorenim i međusobno funkcionalnim IKT rešenjima različitih proizvođača. Sistemi eUprave trebalo bi da koriste rešenja zasnovana na otvorenim standardima;
5. koherentnost i funkcionalna jedinstvenost: eUprava predstavlja veoma složen, ali integrisan informacioni sistem, koji funkcioniše kao jedan koherentan sistem, gde se jedinstvenost i zajedničko funkcionisanje različitih heterogenih delova postiže kroz standardizaciju i koordiniran razvoj;
6. autonomija u razvoju: svaki pokrajinski organ može autonomno da se razvija i upravlja svojim podsistemom prema prethodno utvrđenim standardima eUprave i utvrđenom planu razvoja;
7. fleksibilna i moderna IKT rešenja: primenjena IKT rešenja zasnivaće se na najnovijim metodološkim i tehnološkim dostignućima, uz omogućavanje produktivnog razvoja i obezbeđivanje fleksibilnosti za potencijalne organizacione i tehnološke promene;
8. oslanjanje na IKT sektor i akademsku/istraživačku zajednicu: da bi se pružila prilika razvoju IKT sektora i podspešio razvoj akademske/istraživačke zajednice, razvoj eUprave će se uglavnom zasnivati na saradnji sa domaćim IKT kompanijama i akademskim institucijama, kao i istraživačkim centrima.
______________
3 Mađarska i Slovenija neke su od zemalja EU, koje su ovaj proces započele pre više godina
4 Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji, objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 87/06.
1.2.1 Republika Srbija - Pokrajina - lokalna samouprava (G2G)
Strategija eUprave pokrajinskih organa prevashodno obuhvata modernizaciju administrativnih procedura na pokrajinskom nivou u okvirima razvoja informacionog društva Republike Srbije. Kako je pokrajinska uprava deo sistema uprave države Srbije, u okviru ove strategije poštovaće se principi i načela modernizacije državne uprave.
Neophodno je inicirati strateško povezivanje i partnerstvo sa republičkim organima i organima lokalne samouprave, radi uspešne realizacije složenog procesa stvaranja eUprave pokrajinskih organa, te realizacije programa "eVojvodina", kroz povezivanje, međusobnu saradnju i aktivno učešće u razvojnim aktivnostima na svim nivoima vlasti, s ciljem obezbeđivanja što većeg broja zadovoljnih korisnika (građani, poslovni subjekti itd).
1.2.2 Pokrajinski organi (G2G)
Organizacija pokrajinskih organa je zasnovana na nadležnostima Pokrajine, propisanim Ustavom Republike Srbije, Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine i zakonima. Pokrajinski organi utvrđeni Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine5 su: Skupština, Izvršno veće i pokrajinski organi uprave (pokrajinski sekretarijati i drugi organi uprave).
Radi ostvarivanja osnovnog cilja u okviru ove Strategije prioritetno mesto ima obezbeđivanje modernizacije rada i visokog nivoa IKT usluge Skupštine, Izvršnog veća i pokrajinskih organa uprave. Pod primenom strategije u Skupštini se podrazumeva primena u Službi Skupštine, kao stručnoj službi zaduženoj za obavljanje poslova za potrebe Skupštine, odbora, poslanika i poslaničkih grupa.
______________
5 Statut APV "Sl. list APV" br. 17/91.
1.2.3 Pokrajinski organi - građani (G2C)
Radi korenite promene u načinu obavljanja poslova pokrajinskih organa, eUprava pokrajinskih organa mora da obuhvati i mere namenjene građanima, korisnicima usluga. Građanima eUprava pruža mogućnost da uštede vreme i novac, da kroz jednostavne procedure pristupe tačnim podacima i ažurnim informacijama, da sa jednog mesta podnesu sve potrebne zahteve (npr. Internet portal), kao i da u svakom trenutku dobiju informaciju o trenutnoj fazi u kojoj se nalaze njihovi zahtevi i sl.
1.2.4 Pokrajinski organi - poslovni subjekti (G2B)
Poslovni subjekti koji se javljaju kao korisnici usluga pokrajinskih organa su organizacije, ustanove, udruženja, asocijacije, javne službe, preduzeća, firme i sl, najčešće sa sedištem na teritoriji Pokrajine, koje obavljaju delatnost od pokrajinskog značaja u raznim oblastima.6 Korisnici usluga pokrajinskih organa su i domaći i strani poslovni subjekti koji imaju poslovni interes za saradnju sa pokrajinskim organima (npr. konkursna dodela sredstava, javne nabavke, korišćenje podataka iz evidencija koje vode pokrajinski organi i sl.). Modernizacija usluga koje pokrajinski organi pružaju poslovnim subjektima takođe je deo ove strategije, kroz primenu IKT u realizaciji konkursa i javnih nabavki.
______________
6 Ustav RS ("Sl. glasnik RS", broj 98/06) članom 183. - oblasti pokrajinskog značaja (ostvarivanje Ijudskih i manjinskih prava; prostorno planiranje i razvoj; poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo; lov, ribolov; turizam; ugostiteljstvo; banje i lečilišta; zaštita životne sredine; industrija i zanatstvo; drumski, rečni i železnički saobraćaj, uređivanje puteva; priređivanje sajmova i drugih privrednih manifestacija; prosveta; sport; kultura; zdravstvena i socijalna zaštita; javno informisanje na pokrajinskom nivou).
1.3 OKRUŽENJE ZA RAZVOJ eUPRAVE
1.3.1 Razvoj eUprave na nacionalnom nivou
Strategija reforme državne uprave u Republici Srbiji (dokument koji promoviše primenu dostignuća savremenih IKT u radu državne uprave) i Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji (dokument koji se u posebnom delu bavi razvojem eUprave na nacionalnom nivou) su okviri za donošenje ovog dokumenta i osnov za strateško partnerstvo tokom razvoja eUprave.
1.3.1.1 Strategija reforme državne uprave u Republici Srbiji
Ovim dokumentom, polazeći od osnovnih principa Evropskog administrativnog okvira, definisani su osnovni principi reforme državne uprave, kojima se Vlada Republike Srbije rukovodi u postizanju ciljeva reforme državne uprave i na kojima su zasnovani propisi kojima se uređuju određene oblasti (decentralizacija, depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija i modernizacija). Ovim dokumentom izražena je jasna politička volja za reformu državne uprave, pored ostalog i primenom IKT. Takođe, definisane su smernice prema kojima procesi funkcionisanja i metodologija primene informacionih i komunikacionih tehnologija treba da postanu osnova za kompletnu reformu državne uprave i izražen stav da propise u oblasti informacionih tehnologija treba uskladiti sa zakonodavstvom EU. Pojam "elektronska uprava" se prvi put koristi u zvaničnom dokumentu Vlade upravo u ovoj strategiji i označava jedan od glavnih instrumenata za povećanje efikasnosti i pouzdanosti rada državne uprave, kao instrument kojim se informacije brzo i lako mogu učiniti dostupnim najširoj javnosti, a takođe kao jedna od mera racionalizacije državne uprave.
1.3.1.2 Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji
Donošenjem ove strategije, kroz koju su definisani ciljevi razvoja informacionog društva u Republici Srbiji i plan njihovog ostvarivanja, Vlada Republike Srbije utvrdila je prioritetan značaj razvoja informacionog društva za razvoj Republike Srbije uopšte. Strategija predviđa unapređivanje i razvoj informaciono-komunikacione infrastrukture, a preduslovi za uspešno postizanje ciljeva su razvoj i primena softvera s otvorenim kodom, naročito u javnom, naučnom i obrazovnom sektoru, kao i insistiranje na otvorenim standardima i interoperabilnosti sistema, a u skladu sa preporukama EU sadržanim u e-Europe planovima. Posebna pažnja posvećena je razvoju eUprave na nacionalnom nivou radi ostvarivanja opštih ekonomskih i društveno-političkih ciljeva, kao što su modernizacija državne uprave, razvoj nacionalne ekonomije, te šire angažovanje i aktivnije učešće građana u demokratskim procesima. Republička strategija, u delu koji se bavi eUpravom, ne predviđa strateško partnerstvo sa pokrajinskom upravom, niti sadrži bilo kakve druge elemente koji su u vezi s pokrajinskom upravom.
1.3.2 Razvoj eUprave na pokrajinskom nivou
Razvoj eUprave na pokrajinskom nivou uslovljen je donošenjem ove strategije i ključnim faktorima koji se, imajući u vidu postojeće stanje, mogu podeliti na podsticajne (politička volja i liderstvo i strateško razmišljanje) i inhibirajuće (finansiranje, kadrovi, otpor promenama i aktivno učešće građana i poslovnih subjekata).
Razmatranjem postojećeg stanja može se zaključiti da je politička volja, kao prvi ključni faktor za uspostavljanje eUprave i obezbeđivanje raspoloživih sredstava, obezbeđena time što je Skupština usvojila Strategiju reforme i razvoja pokrajinske uprave. Liderstvo i strateško razmišljanje za usvajanje i primenu vizije eUprave, a naročito za prevazilaženje i međusobno pomirenje interesa različitih aktera, takođe je obezbeđeno. Naime, Izvršno veće opredelilo se za koncept prema kom je strateško upravljanje reformom pokrajinske uprave povereno posebno obrazovanom Savetu za reformu pokrajinske uprave, na čijem je čelu predsednik Izvršnog veća, a u čiji sastav ulaze starešine ključnih pokrajinskih organa, sekretar Izvršnog veća i direktor Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa. Na operativnom nivou, upravljanje reformom povereno je Pokrajinskom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalne manjine, uz saradnju sa nadležnim pokrajinskim organima uprave. Obrazovana je i Komisija za izradu informacionog sistema pokrajinskih organa kao povremeno radno telo Izvršnog veća, čiji rad nije značajnije doprineo modernizaciji pokrajinske uprave.
Za razvoj eUprave pokrajinskih organa, radi obezbeđivanja kontinuiranog razvoja u ovoj oblasti, neophodno je ustanoviti jedinstven sistem planskog finansiranja, kako bi se sprečio negativan uticaj dosadašnjeg načina finansiranja. Naime, u Budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine su, do sada, izdvojena znatna finansijska sredstva, kroz različite nivoe finansiranja (za realizaciju programa "eVojvodina" Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, razvoj IKT infrastrukture kroz rad Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa i realizaciju brojnih projekata ostalih pokrajinskih organa namenjenih primeni IKT), a isti trend nastavljen je i u 2007. godini.
Postojeći kadrovi mogu negativno uticati na razvoj eUprave pokrajinskih organa, jer nemaju potrebna znanja i veštine za korišćenje IKT, a nema dovoljno IT profesionalaca zaposlenih u pokrajinskim organima. Očekivani otpor promenama svrstava se u negativne uticaje, jer će mnogi eUpravu doživeti kao uznemiravajući faktor i opasnost za njihove trenutne pozicije. Nedovoljno ili neadekvatno IKT obrazovanje stanovništva i nedostatak poverenja u elektronske javne usluge, kao i nedovoljna rasprostranjenost upotrebe Interneta, negativno utiču na učestvovanje građana i poslovnih subjekata u ovom procesu.
1.3.2.1 Strategija reforme i razvoja pokrajinske uprave
Strategija reforme i razvoja pokrajinske uprave predstavlja okvir za Strategiju eUprave pokrajinskih organa. Ovim strateškim dokumentom izražena je jasna politička volja da se reforma i razvoj pokrajinske uprave, pored ostalog, ostvaruje primenom informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT). Realizaciji akcionog plana, pristupilo se na jedinstven i koordiniran način, a rezultat toga je donošenje nekoliko međusobno povezanih pokrajinskih propisa i strateških dokumenata zasnovanih na principima Strategije reforme i razvoja pokrajinske uprave. Strategija eUprave pokrajinskih organa donosi se kao jedan od dva strateška dokumenta kojima će se urediti složeni proces realizacije trećeg stuba reforme "Modernizacije pokrajinske uprave".
Depolitizacija i profesionalizacija
Ovaj strateški dokument zasnovan je na principima depolitizacije i profesionalizacije, s ciljem obezbeđivanja profesionalnih ljudskih resursa i stvaranja sistema strateškog upravljanja oslobođenog političkih uticaja. Donošenjem Odluke o pokrajinskim službenicima7 kroz uređivanje prava i dužnosti pokrajinskih službenika, prijema u radni odnos, klasifikacije radnih mesta, stručnog osposobljavanja i usavršavanja, te niza drugih pitanja, date su osnove za pojedine ključne faktore u razvoju eUprave na pokrajinskom nivou.
Modernizacija
Modernizacija pokrajinske uprave, u skladu sa uvođenjem menadžmenta kvaliteta, uslov je bez koga se ne može (conditio sine Qua non). Uvođenje informacionih i komunikacionih tehnologija u rad pokrajinske uprave neophodno je upravo zbog standardizacije poslovnih procesa koja se primenjuje u zemljama EU (CAF ili ISO 9001-2000). Donošenje strategije menadžmenta kvaliteta u pokrajinskoj upravi očekuje se do kraja 2007. godine, odnosno početkom 2008. godine.
Racionalizacija
Automatizacijom poslovnih procesa kroz sisteme eUprave pokrajinskih organa smanjuje se opterećenost pokrajinskih službenika, što vodi primeni principa racionalizacije pokrajinske uprave, kao i uspostavljanju odgovarajuće organizacije pokrajinske uprave i utvrđivanju optimalnog broja izvršilaca. Takođe, planirani način organizovanja i funkcionisanja eUprave treba da omogući laku prilagodljivost budućim pravnim i organizacionim promenama.
Ostvarivanje pune i efektivne rodne, jezičke i nacionalne ravnopravnosti
Ostvarivanje pune i efektivne rodne, jezičke i nacionalne ravnopravnosti u pokrajinskoj upravi biće obezbeđeno merama ove strategije, kroz promovisanje eUprave bez diskriminacije na bilo kom osnovu i obezbeđivanje višejezičnosti u komunikaciji sa korisnicima.
Antikorupcijske mere i transparentnost pokrajinske uprave
Transparentnija i odgovornija pokrajinska uprava, kao i aktivnije učešće građana u odlučivanju i kontroli rada pokrajinske uprave, samo su neki od očekivanih rezultata eUprave. Odredbama Odluke o pokrajinskim službenicima definisane su i utvrđene određene zabrane (diskriminacije i povlašćivanja, zloupotrebe ovlašćenja, primanja ili davanja poklona ili druge koristi), čuvanje službene i druge tajne, upotreba poverene imovine, sukob interesa i sl. Izvršno veće donelo je i Kodeks ponašanja u pokrajinskim organima, kao propisani skup pravila ponašanja kojih se prilikom obavljanja poslova pokrajinske uprave moraju pridržavati pokrajinski službenici i nameštenici, kao i izabrana lica u pokrajinskim organima.
______________________
7 Odluka o pokrajinskim službenicima (Sl. list APV, broj 5/07)
Neophodno je strateško partnerstvo, u smislu saradnje i dogovora svih učesnika o ciljevima i viziji eUprave, sa državnom upravom (republička ministarstva); lokalnom samoupravom (grad, opštine); civilnim društvom; poslovnim subjektima; akademskim i naučnim zajednicama i IKT sektorom. Za sada, intenzivna saradnja postoji sa Prirodno-matematičkim fakultetom i Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, kroz realizaciju projekata "eVojvodina".
1.4 ANALIZA PRAKSE EU NA IZGRADNJI eUPRAVE
U skladu sa strategijom usvojenom u Lisabonu čiji je cilj da EU do 2010. godine postane konkurentna, dinamična, na znanju zasnovana ekonomija sa višim stopama zaposlenosti i odgovarajućim nivoom socijalne kohezije, Evropska komisija je usvojila Akcioni plan "eEurope 2005", a jedna od ključnih akcionih tačaka za ostvarivanje ciljeva je i približavanje državne uprave građanima i privredi obezbeđivanjem modernih javnih usluga putem Interneta (eUprava). Usvojeni su i dokument pod nazivom "i2010 - A European Information Society for Growth and Employment", kao i ministarska deklaracija i smernice sa ministarske konferencije "Transforming Public Services, 24 November 2005, Manchester, UK". Na nivou EU definisani su zajednički ciljevi i principi8, kao i obezbeđivanje dela resursa kojim se finansijski i stručno podržavaju programi razvoja informacionog društva, posebno u zemljama kandidatkinjama za članstvo. Značajni su i finansijski i organizacioni napori koje EU ulaže u istraživanja u vezi s razvojem IKT kroz različite programe finansirane iz zajedničkih sredstava EU.
Principi primene IKT u zemljama članicama bazirani su na osnovnim principima EU i prilagođeni potrebama i mogućnostima, pojedinačno za svaku zemlju. Specifičnosti zemalja članica EU odnose se na: istoriju razvoja informacionog društva; zakonski okvir; stepen razvoja; elektronske javne servise; delegiranje nadležnosti i raspoloživu infrastrukturu9.
______________
8 eEurope 2005. http://europa.eu.int/information
society/eeurope/2005/index en.htm;i2010, http://europa.eu.int/information society/eeurope/i2010/introduction/index
en.htm
9 eGovernment in the Member States
of the European Union, http://ec.europa.eu/idabc/en/document/5094/254
1.4.1 Istorija razvoja informacionog društva
Najranije aktivnosti na razvoju informacionog društva započete su još kasnih '50-tih godina prošlog veka (u Velikoj Britaniji 1957. i Danskoj 1959.). Donošenje prve strategije razvoja eUprave u zemljama EU bilo je u drugoj polovini '90-tih i 2000. godine, s izuzetkom Danske (1983) i Kipra (1989). Poslednju reviziju razvoja eUprave većina zemalja EU izvršila je 2005. godine, dok su Kipar, Holandija i Slovačka to uradile 2004, a Slovenija 2006. godine. Intranet sistem organa javne uprave postoji ili je u završnoj fazi, s izuzetkom Danske koja ga nema i Slovačke u kojoj je razvoj započet, pa obustavljen iz finansijskih razloga. Prvi elektronski javni servis je uspostavila Danska još 1970. godine kroz Centralni sistem za prijavu poreza, dok su u drugim zemljama EU elektronski javni servisi počeli da funkcionišu krajem '90-tih i u većini slučajeva, početkom 2000. godine.
Veoma važan segment razvoja informacionog društva u celini, a posebno eUprave predstavlja zakonska regulativa. Zemlje EU imaju harmonizovanu zakonsku regulativu u oblasti eUprave, a ona se uglavnom deli na dve grupe: osnovnu zakonsku regulativu (eUprava u najužem smislu, sloboda informisanja, zaštita odnosno privatnost podataka) i zakonsku regulativu za servise infrastrukturu (eTrgovina, eKomunikacije, ePotpis odnosno eldentitet, eNabavke, i korišćenje odnosno razmena informacija u javnom sektoru).
1.4.3 Stepen razvoja informacionog društva
U zemljama EU pokazatelji stepena razvoja informacionog društva kada je reč o eUpravi obuhvataju pojedince i preduzeća koji su Internetom pristupali javnim službama radi:
• pristupa informacijama;
• preuzimanja formulara;
• vraćanja popunjenih formulara.
Osnovna karakteristika koja se može uočiti iz podataka, dobijenih po navedenoj metodologiji, je da je pristup javnim službama putem Interneta zastupljeniji kod poslovnih subjekata (preduzeća), nego kod građana. Na primer, pristup informacijama koristilo je 55% preduzeća i 19% građana, preuzimanje formulara 51% preduzeća i 10% građana, a vraćanje popunjenih formulara 34% preduzeća i 7% građana.
1.4.4 Elektronski javni servisi
Kao jedan od zajedničkih principa primene IKT u svim zemljama članicama, ali i kao princip koji se kroz programe koje je podržala EU implementira u zemljama kandidatkinjama za članstvo u EU, može se uočiti koordinirana primena IKT u organima uprave i administracije namenjena uspostavljanju uprave i administracije orjentisane ka građanstvu. U tom kontekstu, jedan od osnovnih ciljeva jeste uspostavljanje sistema javnih servisa u kome država ima ulogu nosioca.
Na nivou EU definisani su javni servisi koje organi uprave i administracije obezbeđuju za građane i poslovne subjekte. Definisano je ukupno 20 javnih servisa, od kojih je 12 servisa namenjeno građanima, a osam poslovnim subjektima.
Kao važan element u razvoju javnih servisa definisana je metodologija za ocenu stepena njihovog razvoja. Servisi se ocenjuju metodologijom benchmark ocenama od 1 do 3 ili 4 (u zavisnosti od samog servisa) pri čemu ocene imaju sledeće značenje: 1 - Dostupnost informacija; 2 - Interaktivna komunikacija (preuzimanje formulara); 3 - Dvosmerna interakcija (procesiranje formulara i autentifikacija); 4 - Puna podrška (prihvatanje, odlučivanje, isporuka odn. plaćanje).
Zemlje EU imaju jasno definisan sistem koji obuhvata aspekte implementacije IKT u javnoj upravi i administraciji i njihovu distribuciju na odgovorne institucije i ličnosti.
Pri tome se razlikuju dva nivoa eUprave: nacionalni i regionalni/lokalni.
Aspekti uvođenja IKT u javnoj upravi i administraciji obuhvataju:
• politiku i strategiju;
• koordinaciju;
• implementaciju;
• podršku;
• finansijski nadzor;
• zaštitu podataka.
U organizacionoj strukturi postoje tri nivoa:
• nivo centralne uprave;
• nivo regionalne uprave;
• nivo lokalne uprave.
U zemljama EU svi aspekti uvođenja IKT u javnu upravu, izuzev zaštite podataka, delegirani su na sve organizacione nivoe. Zaštita podataka je na nacionalnom nivou.
Nadležnosti za regionalnu/lokalnu eUpravu
Nadležnosti regionalnog i lokalnog nivoa u kreiranju politike variraju od vrlo malih (Mađarska, gde se gotovo sve nadležnosti delegiraju telima centralne uprave) do izuzetno velikih (Nemačka, gde nadležnosti za kreiranje politike eUprave pripadaju saveznim državama, a na nivou centralne uprave vrši se koordinacija). Odgovornost se delegira pojedincima, postojećim organima na regionalnom/lokalnom nivou kao dodatna nadležnost, organima uprave čija je osnovna nadležnost informaciono društvo, posebno formiranim telima ili se odgovornost deli kombinacijom navedenih formi organizovanja. Najčešća praksa je da se ova odgovornost delegira lokalnoj upravi, a ako se delegira pojedincu, to je, po pravilu, ličnost na najvišoj političkoj poziciji na lokalnom nivou.
Za kreiranje strategije zaduženi su organi lokalne vlasti ili se ona kreira na nacionalnom nivou uz učešće regionalnih/lokalnih vlasti.
Poslovi koordinacije najčešće se realizuju kroz posebno definisane projekte - platforme koje se vode na nacionalnom nivou u kojima učestvuju predstavnici svih nivoa uprave. Pri tome, odgovornost za koordinaciju na nivou pokrajina i opština delegira se na odgovarajući upravni nivo (regionalni/lokalni). Većina zemalja EU poslove implementacije delegira regionalnim/lokalnim organima uprave i posebno formiranim odeljenjima na regionalnom/lokalnom nivou. Postoje i zemlje koje, pored regionalnog/lokalnog nivoa, uključuju i nacionalne institucije u implementaciju. Poslovi podrške se, najčešće, obezbeđuju kroz posebno formirane institucije (službe, agencije) na regionalnom/lokalnom nivou.
Opšteprihvaćena praksa je da se finansijski nadzor ostvaruje na nivou skupštine putem postojećih službi za finansijski nadzor. Pri tome, poslovi nadzora delegiraju se na nacionalni i regionalni/lokalni nivo u ravnopravnom odnosu (polovina zemalja EU ima nadzor na nacionalnom nivou, a druga polovina na regionalnom/lokalnom nivou). Zaštita podataka delegira se na regionalnom/lokalnom nivou samo u Nemačkoj.
1.4.6 Infrastruktura za eUprave
Od zemalja EU jedino Letonija i Poljska nemaju vladin Portal. Interaktivne i transakcione servise putem portala obezbeđuje 17 zemalja EU, od kojih pet zemalja imaju razdvojene portale za građane i poslovne subjekte. Luksemburg ima samo Portal za poslovne subjekte. Šest zemalja obezbeđuje samo informativne servise. Privatna komunikaciona mreža za državnu administraciju postoji u 19 država, od kojih su mreže Francuske, Mađarske i Španije povezane na evropsku mrežu TESTA. U Švedskoj je uspostavljanje državne mreže u toku. Infrastruktura za elektronsku identifikaciju je potpuno implementirana u pet zemalja. Delimično je implementirana u četiri zemlje, dok u 16 zemalja ne postoji ova infrastruktura. U toku su aktivnosti za uvođenje elektronske identifikacije u Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Holandiji, Porlugaliji, Sloveniji i Španiji. Infrastruktura za podršku javnim nabavkama je potpuno implementirana u osam zemalja. Delimično je implementirana u osam zemalja, a u devet zemalja nije implementirana. U Francuskoj, Velikoj Britaniji i Belgiji su implementirani sistemi za razmenu znanja. U pet zemaIja podržana je razmena dokumenata između organa uprave, a Estonija ima specifičan sistem za administriranje državnog informacionog sistema i povezivanje baza podataka.
Osnova efikasne eUprave bazirana je na optimalnom korišćenju IKT. Osnovna pretpostavka za to je primena standarda. Sve zemlje EU, a posebno one koje prednjače u uspešnom uvođenju IKT u poslove uprave, baziraju svoj razvoj na primeni standarda. Za zemlje EU definisano je i okruženje koje propisuje standarde s ciljem postizanja interoperabilnosti European Interoperability Framework (EIF). EIF se posmatra kao dodatak odgovarajućim nacionalnim projektima. Ovakva okruženja namenjena su onima koji su odgovorni za razvoj IKT strategija, IKT planova i projekata, kao i proizvođačima softvera za sektor eUprave.
Prelazak na nove načine poslovanja u pokrajinskim organima je neizbežan, a sa drugo strane veoma složen, skup i često dugotrajan proces. Neizbežnost je uzrokovana činjenicom da se svet nalazi u informatičkoj eri i da će bez elektronski podržanog sistema poslovanja uključivanje pojedinaca i institucija u poslovne procese biti nemoguće. Složenost ovog procesa posledica je svih preduslova potrebnih za prelazak na elektronsko poslovanje, od kojih su najvažniji: organizaciona infrastruktura, normativno-pravna regulativa, tehničko-tehnološki, informacioni i ljudski resursi.
1.5.1 Organizaciona infrastruktura
Organizaciona infrastruktura podrazumeva utvrđen sistem za sprovođenje strategije sa utvrđenom podelom nadležnosti i odgovornosti.
Postojeća organizaciona struktura pokrajinskih organa u ovoj oblasti je neracionalna, jer su poslovi koji se u različitim segmentima odnose na uvođenje IKT, informacione sisteme, poslove u vezi s primenom i korišćenjem Interneta, kao i IKT infrastrukture stavljeni u nadležnost najmanje šest različitih organa: Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, Pokrajinskog sekretarijata za informacije, Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, graditeljstvo i urbanizam, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine, Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa. Pri tom, postoji izvesno preklapanje nadležnosti između ovih organa, dok mnogi poslovi, koji su danas aktuelni, nisu stavljeni u nadležnost nijednog organa.
Formiranje radnog tela na nivou Izvršnog veća, nadležnog za koordinaciju strategijom, značajan je preduslov za uspostavljanje mehanizama evaluacije rezultata, finansijski nadzor i praćenje implementacije strategije, radi definisanja korektivnih mera u tom složenom procesu.
Podela nadležnosti u ovom sistemu treba da obuhvati utvrđivanje nadležnosti za poslove implementacije, koordinacije i podrške.
Poslovi implementacije odnose se na normativni i organizacioni nivo, IKT infrastrukturu, upravljanje programima i projektima eUprave pokrajinskih organa, za šta je potrebno izvršiti podelu odgovornosti između postojećih organa ili obrazovati posebnu službu na pokrajinskom nivou. Pokrajinski organi određivali bi odgovorna lica zadužena za koordinaciju. Za poslove podrške, koji su u vezi s implementacijom hardverske, komunikacione i softverske podrške, potrebno je obrazovati unutrašnje organizacione jedinice pri pokrajinskim organima ili ove poslove utvrditi kao deo nadležnosti posebne službe. Finansijski nadzor obavljao bi Pokrajinski sekretarijat za finansije, preko budžetske inspekcije.
1.5.2 Normativno-pravna regulativa
U skladu sa nadležnostima utvrđenim Ustavom Republike Srbije, Pokrajina nema zakonodavnu vlast. Dakle, prvenstveno možemo govoriti o zakonima i podzakonskim aktima donetim na republičkom nivou, a zatim o odlukama pokrajinskih organa. Normativno-pravna regulativa relevantna za uvođenje eUprave pokrajinskih organa obuhvata donošenje odgovarajućih podzakonskih akata kojima bi se u skladu sa Ustavom i zakonima detaljnije uredila pitanja u vezi s: informacijama od javnog značaja, zaštitom podataka i dokumenata, pokrajinskim informacionim sistemima, elektronskim dokumentima, elektronskim potpisom i sl.
Pozitivno-pravni propisi Republike Srbije doneti tokom '90-tih godina XX veka, nisu primereni sadašnjem stepenu tehnološkog razvoja i standardima u oblasti informacionih tehnologija, niti su usaglašeni sa zakonodavstvom EU i međunarodnim standardima (Reč je o Zakonu o informacionom sistemu Republike Srbije10 koji je još uvek na snazi).
Pored prethodno pomenutih strateških dokumenata reforme državne uprave i razvoja informacionog društva u periodu od 2004. godine, doneti su značajni zakoni koji se oslanjaju na aktuelan stepen razvoja IKT i usklađeni su sa zakonodavstvom EU (Zakon o registraciji privrednih subjekata; Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja; Zakon o elektronskom potpisu11 ). Ovi zakoni sadrže bitne elemente koncepta eUprave, kao što su: uvođenje elektronskog potpisa i elektronskih sertifikata, mogućnost dostavljanja zahteva građana i poslovnih subjekata elektronskim putem, pružanje usluga korisnicima putem Interneta, komunikacija korisnika i organa vlasti putem elektronske pošte, sankcionisanje nesavesnog i zlonamernog ponašanja i sl.
Najznačajniji pokrajinski propis u ovoj oblasti je Odluka o Strategiji reforme i razvoja pokrajinske uprave, čiji je sastavni deo navedeni strateški dokument u kom se modernizacija pokrajinske uprave utvrđuje kao skup mera i aktivnosti, koje je neophodno preduzeti kako bi se uvođenjem IKT u pokrajinske organe postigli željeni ciljevi reforme. Osnovni normativno-pravni dokumenti prikazani su u prilogu 1.
______________
10 Zakon o informacionom sistemu RS "Sl. glasnik RS", br: 12/96;
11 Zakon o registraciji privrednih subjekata "Sl. glasnik RS", br. 55/04; Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja "Sl. glasnik RS", br. 120/04; Zakon o elektronskom potpisu "Sl. glasnik RS", br. 135/04.
1.5.3 Tehničko-tehnološki resursi
Potrebno je definisati načine obezbeđivanja tehničko-tehnoloških resursa (komunikacionih, računarskih i softverskih), što podrazumeva utvrđivanje i primenu standarda za svaku klasu resursa i obezbeđivanje finansijskih sredstava za te namene.
Pod informacionim resursima se podrazumevaju podaci potrebni za obezbeđenje funkcija pokrajinskih organa. Neophodno je precizno definisati uslove dostupnosti podataka, u skladu sa vrstom podataka (npr. podaci od javnog značaja - dostupni široj javnosti; lični podaci - dostupni u skladu sa propisima).
Za uspešnu implementaciju ove strategije u pokrajinskim organima uprave presudno je značajna osposobljenost ljudi da ove tehnologije koriste. U skladu s Odlukom o pokrajinskim službenicima, Program opšteg stručnog usavršavanja pokrajinskih službenika iz pokrajinskih organa za svaku godinu donosi Izvršno veće, na predlog Službe za upravljanje ljudskim resursima, obrazovane kao samostalne službe zadužene za upravljanjem ljudskim resursima u pokrajinskim organima uprave, organizacijama i službama. Polazeći od okvira strategije, a u skladu sa kratkoročnim i srednjoročnim ciljevima, u daljem tekstu će se pod ljudskim resursima podrazumevati pokrajinski službenici: kao IT profesionalci i kao korisnici.
2. POSTOJEĆE STANJE POKRAJINSKIH ORGANA
2.1.1 Opis postojećih poslovnih procesa
Grafički prikaz poslovnih procesa dat je u prilogu 2.
Poslovni procesi na relaciji Republika Srbija - Pokrajina - lokalna samouprava (G2G)
Postojeći poslovni procesi na ovoj relaciji utvrđeni su Ustavom i relevantnim zakonima. Republika Srbija u skladu sa Ustavom može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama pojedina pitanja iz svoje izvorne nadležnosti, a autonomna pokrajina može odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje izvorne nadležnosti. Donošenjem Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine12, tzv. Omnibus zakona, Pokrajini je povereno obavljanje više od dve stotine upravnih poslova u više od dvadeset oblasti, koje su do tada vršili republički organi uprave, odnosno republička vlada. Ovim zakonom se preuzimaju i osnivačka prava nad više stotina ustanova i javnih preduzeća, pre svega u oblasti zdravstvene zaštite i obrazovanja (ustanove koje takođe vrše javna ovlašćenja i upravne poslove). Poslovni procesi obavljanja poverenih poslova zasnovani su na utvrđenom sistemu odgovornosti, određenim ovlašćenjima i ograničenjima13 na relaciji između davaoca javnih ovlašćenja (npr. Ministarstvo pravde Republike Srbije) i imaoca javnih ovlašćenja (npr. Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine).
Unutrašnji poslovni procesi na nivou Pokrajine (G2G)
Unutrašnji poslovni procesi na nivou Pokrajine, mogu se definisati kroz odnose između i unutar pokrajinskih organa: unutar Skupštine (radnih tela i službe); između Skupštine i Izvršnog veća; unutar Izvršnog veća (radna tela i sekretarijat Izvršnog veća); između Izvršnog veća i pokrajinskih organa uprave; između dva pokrajinska organa uprave ili više pokrajinskih organa uprave; između pokrajinskih organa uprave i pokrajinskih organizacija, službi, direkcija; unutar pokrajinskih organa, tj. između pokrajinskih službenika.
Pokrajinski organi - građani (G2C)
Poslovni procesi prema građanima mogu se podeliti na procese i davanja informacija i postupanja povodom zahteva građana za ostvarivanje nekih prava.
Pokrajinski organi - poslovni subjekti (G2B)
Najčešća usluga pokrajinskih organa prema ovim korisnicima su transferi namenskih sredstava u vidu donacija i subvencija, putem konkursa i javnih nabavki. Imajući u vidu obim budžetskih sredstava koja se na godišnjem nivou dodeljuju poslovnim subjektima, jasno se izdvajaju dve kategorije: poslovni subjekti, čiji je osnivač Pokrajina preko svojih organa i ostali poslovni subjekti (domaći i strani).
______________
12 Zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne
pokrajine "Sl. glasnik RS", br. 6/02.
13 Zakon o državnoj upravi "Sl. glasnik RS", broj 79/05, utvrđuje pravo nadzora nad radom imaoca javnih ovlašćenja, davanja instrukcija, odgovornosti za obavljanje poslova, mogućnost oduzimanja poslova, izveštaje o obavljenim poslovima i sl.
2.1.2 Klasifikacija postojećih poslovnih procesa
Klasifikacija postojećih poslovnih procesa, prikazana u tabeli 1, izvršena je prema oblastima poslovanja, kombinovanjem konkretnih poslova i nekoliko oblasti u kojima su Pokrajini data značajna ovlašćenja.
Tabela 1.
Oblast poslovanja |
Procesi |
A |
Donošenje odluka iz nadležnosti Pokrajine |
1. |
Priprema materijala za sednice (pokretanje postupka; pribavljanje mišljenja; donošenje odluka) i održavanje sednice Izvršnog veća, Skupštine, radnih tela itd. |
B |
Rad pokrajinske uprave (upravni postupci) |
1. |
Evidencija i arhiviranje predmeta |
2. |
Vođenje upravnog postupka i rešavanje u upravnim stvarima |
3. |
Uvid u normativno-pravne akte Republike Srbije |
4. |
Upravna praksa pokrajinskih organa (evidencija svih rešenja donetih u upravnim postupcima) |
5. |
Naplata pokrajinskih taksi i naknada za usluge |
6. |
Praćenje dostavljanja i izvršenja rešenja |
7. |
Vođenje registara i evidencija |
C |
Ispiti koji se organizuju i obavljaju u pokrajinskoj upravi |
1. |
Podrška za organizaciju i obavljanje ispita, pružanje informacija, prezentacija nastavnih sadržaja itd. |
D |
Poslovi iz oblasti obrazovanja u Pokrajini |
1. |
Podrška organizaciji i sprovođenju obrazovno-vaspitnog procesa iz nadležnosti Pokrajine |
E |
Poslovi iz oblasti kulture u Pokrajini |
1. |
Podrška u oblasti kulture iz nadležnosti Pokrajine |
F |
Poslovi iz oblasti zdravstvene politike u Pokrajini |
1. |
Podrška organizaciji i sprovođenju zdravstvene zaštite iz nadležnosti Pokrajine |
G |
Poslovi iz oblasti socijalne politike u Pokrajini |
1. |
Podrška organizaciji i sprovođenju socijalne zaštite iz nadležnosti Pokrajine |
H |
Komunikacija i obaveštavanje javnosti |
1. |
Javni servisi pokrajine |
2. |
Javni servisi pokrajinskih organa uprave |
3. |
Javne nabavke |
4. |
Obaveštavanje javnosti |
I |
Upravljanje prostornim resursima |
1. |
Geo-prostorni sistemi |
J |
Poslovi u vezi s pridruživanjem EU |
1. |
Praćenje konkursa iz svih oblasti |
K |
Dodela finansijskih sredstava |
1. |
Subvencije i donacije |
L |
Finansije |
1. |
Planiranje i izrada budžeta |
2. |
Budžetsko knjigovodstvo |
3. |
Plaćanja |
4. |
Knjigovodstvo |
5. |
Obračun zarada |
6. |
Evidencija osnovnih sredstava |
7. |
Kontrola i nadzor |
M |
HR (ljudski resursi) |
1. |
Personalna (kadrovska) evidencija |
2. |
Upravljanje ljudskim resursima |
N |
Tehnički procesi |
1. |
Jedinstvena komunikaciona infrastruktura |
2. |
Upravljanje korišćenjem objekata Pokrajine |
3. |
Upravljanje korišćenjem voznog parka Pokrajine |
4. |
Skladišta - distribuiranje i evidencija materijala, opreme i rezervnih delova |
5. |
Održavanje i obezbeđenje zgrada Izvršnog veća i Skupštine |
6. |
Održavanje i obezbeđenje objekata Pokrajine |
7. |
Priprema i publikacija štampanog materijala |
O |
IKT podrška |
1. |
Interno obaveštavanje |
2. |
Upravljanje infrastrukturom i konfiguracijama |
3. |
Š0Ć Upravljanje promenama (change management) |
4. |
Upravljanje kapacitetima i dostupnošću IKT |
5. |
Upravljanje oporavkom u slučaju katastrofa (disaster recovery) |
6. |
Edukacija i usavršavanje IT profesionalaca |
7. |
Upravljanje troškovima |
2.2 ORGANIZACIONA STRUKTURA POKRAJINSKIH ORGANA
Grafički prikaz unutrašnje organizacione strukture pokrajinskih organa nalazi se u prilogu 3.
Uprkos činjenici da se ova strategija odnosi prvenstveno na pomenutu službu Skupštine, radi razumevanja poslova koje služba obavlja, te unutrašnjih odnosa pokrajinskih organa, u okviru organizacione strukture obradićemo i organizaciju i način rada Skupštine, koja je definisana Poslovnikom Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine14.
Skupština, koju čini 120 poslanika, u okviru svojih nadležnosti odlučuje o brojnim pitanjima značajnim za pokrajinu15. Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, odbora, poslanika i poslaničkih grupa obavlja Služba Skupštine16.
Skupštinom predsedava i predstavlja je predsednik, koji ima potpredsednike, kao i sekretara Skupštine, koji im pomaže u pripremi i vođenju sednica, rukovodi Službom skupštine, stara se o sprovođenju zaključaka Skupštine i vrši druge poslove definisane Poslovnikom. U Skupštini može da se obrazuje poslanička grupa. Stalna radna tela Skupštine su odbori, privremena radna tela - anketni odbori i komisije, a Skupština obrazuje i pravni savet kao savetodavno-stručno telo, koje proučava i razmatra pravna pitanja značajna za rad pokrajinskih organa.
______________
14 Poslovnik Skupštine APV "Sl. list APV", br. 23/02 i 30/04,
15 Član 21. Statut APV - Skupština donosi
Statut i odlučuje o promeni Statuta; donosi odluke i opšte akte, u skladu sa
Ustavom, zakonom i Statutom; donosi propise za izvršavanje zakona i drugih propisa
i opštih akata Republike Srbije, čije je izvršavanje povereno Skupštini; donosi
program privrednog, naučnog, tehnološkog, demografskog, regionalnog i socijalnog
razvoja i razvoja poljoprivrede i sela, u skladu sa planom razvoja Republike
Srbije, i utvrđuje mere za njihovo sprovođenje; donosi budžet i završni račun
Pokrajine i obavlja druge poslove.
16 Odlukom o Službi Autonomne Pokrajine Vojvodine "Sl. list APV", broj 6/03, 17/05 uređeni su organizacija, delokrug i rad ove službe.
Organizaciona struktura Izvršnog veća definisana je Odlukom o organizaciji i načinu rada Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine17, kao i Poslovnikom Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine18.
Prema nadležnostima, Izvršno veće je organ izvršne vlasti19 koji čine predsednik, potpredsednici, članovi Izvršnog veća i starešine koje rukovode radom pokrajinskih organa uprave. Izvršno veće i njegovi članovi za svoj rad odgovaraju Skupštini.
Izvršno veće ima sekretara koji se stara o pripremi materijala potrebnih za rad Izvršnog veća i njegovih radnih tela, pomaže predsedniku Izvršnog veća u organizovanju poslova i vrši druge poslove.
Stalna radna tela Izvršnog veća obrazuju se kao odbori i komisije, a mogu se obrazovati i povremena radna tela.
Izvršno veće je kao samostalne stručne službe obrazovalo:
1. Sekretarijat Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine, radi obavljanja stručnih, administrativnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe Izvršnog veća, predsednika, potpredsednika i članova Izvršnog veća, radnih tela;
2. Sekretarijat za regionalnu i međunarodnu saradnju Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine, radi obavljanja stručnih, organizacionih i administrativnih poslova u vezi s učešćem Pokrajine u regionalnoj i međunarodnoj saradnji, u skladu sa utvrđenom politikom Vlade Republike Srbije;
3. Stručnu službu za realizaciju programa privrednog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine, obrazovanu radi obavljanja poslova u vezi sa realizacijom prioriteta iz Programa privrednog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine za period od 2004. do 2007. godine;
4. Kancelariju za evropske poslove, radi praćenja, proučavanja i implementacije evropskih integracionih procesa i izgradnje i jačanja institucionalnih kapaciteta Pokrajine, u cilju bržeg uključivanja Republike Srbije u glavne evropske političke i ekonomske tokove;
5. Službu za upravljanje ljudskim resursima, radi obavljanja stručnih poslova u vezi s upravljanjem ljudskim resursima u pokrajinskim organima uprave, organizacijama i službama.
Posebno je važno ovde navesti i Službu za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, koja obavlja stručne, tehničke i druge poslove za potrebe ovih organa, ali i za druge povremene korisnike, kao i organizacionu jedinicu ove službe "Sektor za primenu informatike, informaciono-dokumentacione poslove i poslove štamparije", zadužen za poslove u vezi razvoja i primene informacionih sistema u pokrajinskim organima. Grafički prikaz organizacione strukture ove službe dat je u prilogu 4.
______________
17 Odluka o organizaciji i načinu rada Izvršnog
veća APV "Sl. list APV", br. 10/92, 12/92, 1/95, 3/02, 23/02, 17/03.
18 Poslovnik Izvršnog veća APV "Sl. list APV", br. 5/02, 2/03, 15/03 i 4/05.
19 Član 34. Statut APV - Izvršno veće izvršava zakone i druge opšte akte Republike Srbije, kada mu je to povereno i donosi propise za njihovo izvršavanje kad je za to ovlašćeno; izvršava odluke i opšte akte Skupštine APV i donosi akta za njihovo izvršavanje; donosi akte u svojoj nadležnosti; predlaže program razvoja, budžet i završni račun Pokrajine i preduzima mere za njihovo sprovođenje; predlaže odluke i opšte akte i obavlja druge poslove.
2.2.3 Struktura pokrajinskih organa uprave
Pokrajinski organi uprave su organi koji obavljaju upravne poslove na nivou Pokrajine i mogu se obrazovati kao pokrajinski sekretarijati i drugi organi uprave. Odlukom o pokrajinskoj upravi20, utvrđeni su organizacija, delokrug i ovlašćenja pokrajinskih organa uprave, organizacija i službi i obrazovana je Direkcija za robne rezerve i 16 pokrajinskih sekretarijata.
______________
20 Odlukom o pokrajinskoj upravi "SI.
APV", broj 21/02 - prečišćen tekst
2.3 POVEZANOST SA AKTUELNIM PROJEKTIMA
Program "eVojvodina" je projektno organizovan i za planski period od 2005. do 2007. godine, definisano je pet projekata, od kojih neki imaju i potprojekte. Projekti su rađeni u saradnji Fakulteta tehničkih nauka i Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj i Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, a finansirala ih je Stručna služba za realizaciju programa privrednog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Buduća realizacija projekata ovog programa, koji su u vezi s eUpravom, odvijaće se u okviru ove strategije.
Pregled osnovnih projekata i projekata za realizaciju Osnovnih projekata programa "eVojvodina", koji su završeni, dat je u prilogu 6:
1) OSNOVNI PROJEKTI:
Politika i standardi za korišćenje IKT u pokrajinskim i opštinskim institucijama AP Vojvodine; Specifikacija informacionih zahteva intranet sistema Skupštine i Izvršnog veća AP Vojvodine; Softverska arhitektura za eVojvodinu za program eVojvodine; Specifikacija informacionih zahteva javnih servisa sistema eVojvodine; Računarsko-komunikaciona infrastruktura eVojvodine; Bazni projekat mreže pokrajinskih organa uprave.
2) REALIZACIJA OSNOVNIH PROJEKATA:
Izgradnja računarsko-komunikacione infrastrukture eVojvodine; Izrada i uvođenje aplikacije za praćenje sednica Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine; Izrada i uvođenje Portala sistema javnih servisa Autonomne Pokrajine Vojvodine; Nabavka i instalacija serverske računarske opreme; Opremanje sale Izvršnog veća prenosnim računarima; Servisi; Nabavka softvera CISCOWORKS Lan Management Solution i opreme za nadgledanje lokalne računarske mreže Skupštine i Izvršnog veća APV.
2.4 SPOLJAŠNJE INFORMATIČKO OKRUŽENJE
2.4.1 Organizaciona i fizička povezanost
U Republici Srbiji, na nacionalnom nivou, ne postoji jedno telo koje prati i koordinira sveukupne aktivnosti na razvoju informacionog društva i eUprave. Poslovi državne uprave i stručni poslovi u oblasti razvoja informacionog društva na republičkom nivou su formalno-pravno u nadležnosti više organa (Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, Republičkog zavoda za informatiku i Internet i Uprave za zajedničke poslove republičkih organa).
Pored organa koji su na republičkom nivou nadležni za razvoj zajedničkih komponenata informacionog društva, drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja nadležni su za razvoj i implementaciju informacionih sistema (podsistema) za poslove iz svog delokruga (Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, a u tom okviru posebno - Poreska uprava i Uprava carina, geodetski informacioni sistem, pravosudni informacioni sistem i dr.).
Značajan napredak na ovom planu na republičkom nivou je pokretanje portala eUprava (www.euprava.gov.yu), kao pristupne tačke na Internetu, ka ambijentu koji omogućava interaktivnu komunikaciju i saradnju državne uprave sa građanima, privrednim subjektima i ostalim institucijama, kao i u okviru same državne uprave. Portal pruža pristup relevantnim informacijama, pomoću skupa aplikacija, pretraživača i tehnologija za integraciju. Na osnovu identifikovanih korisničkih grupa (građani, privredni subjekti, posetioci, državna uprava), ovaj portal u osnovi daje korisnicima najvažnije podatke i informacije, kao i servise koji su im bili dostupni u fizičkoj instituciji.
Na nivou lokalnih samouprava aktuelno stanje je veoma šaroliko: od postojanja portala sa određenim brojem javnih servisa, kao što su virtualni matičar i/ili birački spisak (na primer, Subotica - www.subotica.org.yu) do opština koje nemaju ni osnovnu veb-prezentaciju.
Fizička povezanost sa organima na republičkom i lokalnom nivou ne postoji. Objekti Skupštine i Izvršnog veća nisu fizički povezani sa ostalim pokrajinskim organizacijama i organizacionim jedinicama pokrajinskih organa uprave van sedišta (npr. razne pokrajinske inspekcije u Subotici, Zrenjaninu, Pančevu i dr.).
Na teritoriji Pokrajine postoji Akademska računarska mreža Srbije - AMRES, koja povezuje, pre svega, naučno-istraživačke i visokoškolske institucije i obezbeđuje servise povezivanja na Internet i sa drugim istraživačkim mrežama u Evropi i svetu, kao i različite napredne IT servise namenjene, prvenstveno, istraživačima i naučnim radnicima.
Sistemi javnih servisa na republičkom, pokrajinskom i opštinskom nivou nisu ujednačeni. Zajednička karakteristika je da većina pokrajinskih organa ima veb-prezentacije koje obezbeđuju najniži nivo javnih servisa (pristup informacijama). Nekoliko pokrajinskih organa omogućava preuzimanje raznih formulara, a nijedan ne obezbeđuje servis koji pruža punu podršku.
Info kiosk je aplikacija, postavljena na glavni ulaz zgrade Izvršnog veća, koja omogućava dobijanje osnovnih informacija o zaposlenima.
Realizovan je portal sistema javnih servisa Autonomne Pokrajine Vojvodine. Serverska i klijentska strana su zasnovane na Open Source tehnologijama.
Osnovni zadatak ovog portala je uspostavljanje jedinstvene pristupne tačke za sve javne servise koji se realizuju u sistemu javnih servisa Pokrajine. Na ovaj način se mnogi javni servisi koji trenutno postoje, kao i oni koji će se tek izgraditi integrišu u jednu celinu.
Moduli koji su implementirani su:
• spoljna pristupna tačka (deo preko kog sistemu pristupaju građani i poslovni subjekti);
• unutrašnja pristupna tačka (deo preko kog sistemu pristupaju pokrajinski službenici);
• modul za definisanje korisničkih uloga i dodeljivanja prava pristupa;
• modul za održavanje sadržaja;
• server za indeksiranje i skladištenje sadržaja;
• modul za kontrolu pristupa sadržajima;
• modul za podršku višejezičnosti;
• izrada registra javnih servisa.
U pokrajinskim organima primenjeni su najsavremeniji IKT standardi u sledećim segmentima: komunikaciona infrastruktura, softversko rešenje portala sistema javnih servisa Autonomne Pokrajine Vojvodine, softversko rešenje za sednice Izvršnog veća, bibliotečki informacioni sistem, kao i pri formiranju informacionih resursa iz domena GlS-a (digitalne karte i planovi, distribucija i razmena geoprostornih podataka).
Evropski standard za oblast eUprave u domenu interoperabilnosti European Interoperability Framework (EIF) se još ne primenjuje.
3. UNUTRAŠNJE INFORMATIČKO OKRUŽENJE
3.1 POSTOJEĆI UNUTRAŠNJI INFORMACIONI SISTEMI/APLIKACIJE
3.1.1 Unutrašnje obezbeđivanje informacija
Na intranet sajtu pokrajinskih organa postavljen je interni telefonski imenik pokrajinskih službenika smeštenih u zgradi Izvršnog veća, sa njihovim osnovnim podacima, fotografijama i grafičkim prikazom putokaza do kancelarija u kojima rade.
U okviru intraneta pokrajinskih organa korisnicima je omogućen pristup i aplikacijama help portal (korisnici mogu postavljati pitanja administratorima, prijavljivati kvarove i koristiti postojeću bazu znanja) i oglasna tabla (informisanje zaposlenih postavljanjem aktuelnih vesti iz raznih kategorija: informacije iz delokruga stambene komisije, restorana, tehničke službe, ambulante i sl.).
Jedinstvena arhiva dokumenata u elektronskom obliku ne postoji.
U okviru pokrajinskih organa koriste se uglavnom sistemi za upravljanje bazom podataka MySWL i Microsoft SQL Server. Aplikacija za praćenje sednica Izvršnog veća bazirana je na upravljanju dokumentima i koristi bazu podataka u kojoj se čuvaju informacije nastale u radu Izvršnog veća. Sistem za upravljanje bazom podataka je Microsoft SQL Server.
Poslovne aplikacije za različite namene su implementirane (služba računovodstva, kadrovska služba, pisarnica i sl), ali date aplikacije nisu implementirane u savremenim tehnologijama (tipično Clipper i Clarion aplikacije) i nisu međusobno povezane. Postojeći sistemi, odnosno aplikacije minimalno podržavaju ili uopšte ne podržavaju poslovne procese.
Softverski sistem Trezora
U Pokrajinskom sekretarijatu za finansije razvijen je integralni softverski sistem (programski paket) za rad Trezora, koji obuhvata: pripremu zahteva za plaćanje kod pokrajinskih organa uprave i drugih direktnih budžetskih korisnika (27 subjekata), obradu tog zahteva u Pokrajinskom sekretarijatu za finansije - Sektor za trezor i realizaciju naloga za plaćanje elektronskim putem kod Ministarstva finansija Republike Srbije, Uprave za trezor. Ovaj softverski sistem je klijent-server aplikacija, razvijen je u programskom jeziku Delphi i koristi Interbase bazu. Ovaj sistem čini paket od četiri aplikacije: izrada i praćenje zahteva za plaćanje, obračun naknade putnih troškova, personalna evidencija (delimično se koristi), obračun plata (u razvoju).
Aplikacija za obračun plata
Aktuelni program za obračun plata zaposlenih u pokrajinskim organima izrađen je u programu Clarion v. 3.0, koristi se dugi niz godina, a od početka 2007. godine je klijent-server arhitekture, zadovoljava sve potrebe za koje je namenjen.
Aplikacija za budžetsko knjigovodstvo
Aktuelni program za vođenje budžetskog knjigovodstva izrađen je pre više od 15 godina, napisan je programskim jezikom Cobol. Aplikacija je jednokorisnička (stand-alone). Ovaj program samo minimalno zadovoljava potrebe vođenja budžetskog knjigovodstva po važećim propisima, te se za dobijanje najvećeg dela izveštaja, kao i za obradu jednog dela podataka koriste pomoćne tabele i pregledi koji se izrađuju pomoću programa MS Access i Excel.
Aplikacija za materijalno i finansijsko knjigovodstvo
Materijalno i finansijsko knjigovodstvo se vodi na programu koji je izrađen pre više od 15 godina, napisan je alatom Cliper. Aplikacija je mrežna i u osnovi zadovoljava potrebe za koje je namenjena.
Aplikacija za evidenciju osnovnih sredstava
Evidencija osnovnih sredstava se vodi na programu koji je izrađen pre više od 15 godina, napisan je alatom Cliper. Aplikacija je jednokorisnička (stand-alone) i u osnovi zadovoljava potrebe za koje je namenjena.
Aplikacija za Pisarnicu
U Službi za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, postoje dva aplikativna softvera za praćenje, evidentiranje i kretanje predmeta, koja se koriste u radu Pisarnice pokrajinskih organa. Stariji softver je još uvek u upotrebi, jer postojeći podaci nisu mogli da se iskoriste za formiranje nove baze. Noviji datira iz 2004. godine, nema veb-interfejs, rađen je u LINUX platformi i koristi MySQL bazu podataka. Aplikaciju je potrebno unaprediti.
Bibliotečki softverski sistem BISIS
U biblioteci Izvršnog veća koristi se softverski sistem BISIS, čime je obezbeđena kompletna softverska podrška za poslovanje biblioteke i uključivanje u bibliotečku mrežu Pokrajine. To je softverski sistem za katalogizaciju knjižnog fonda, monografskih i serijskih publikacija i članaka sa mogućnošću pretraživanja zapisa preko Interneta. Budući da su javne biblioteke (katalozi knjiga, alati za pretraživanje) jedan od 12 javnih servisa za građane, ovaj softver omogućava da i specijalizovana biblioteka Izvršnog veća bude jedan od prvih aktiviranih servisa za građane i druge zainteresovane subjekte.
Program za vođenje personalne evidencije
Program za vođenje personalne evidencije pisan je u Clarion programskom jeziku i prebačen je u mrežno okruženje. Potrebno ga je unaprediti. U Službi za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa je u toku izrada savremene aplikacije za personalnu evidenciju, tržište rada i konkurse.
Program za evidenciju prisutnosti zaposlenih
Aktuelni program za evidenciju prisutnosti zaposlenih u pokrajinskim organima je urađen u C++ programskom jeziku, početkom 2005. godine. Aplikacija je jednokorisnička (stand-alone) i koristi MySQL bazu podataka za evidenciju dolazaka i odlazaka zaposlenih korišćenjem RF identifikacionih kartica.
Aplikacija za evidenciju poslova u štampariji
Evidencija poslova u štampariji, na osnovu zahteva pokrajinskih organa, urađena je u Clarion programskom jeziku. Aplikacija je u Windows okruženju, jednokorisnička, zadovoljava trenutne potrebe, ali je potrebno unaprediti.
Aplikacije za potrebe odmarališta u Igalu
Koriste se dve aplikacije (magacinsko i restoransko poslovanje sa normativima utroška; evidencija i promet gostiju, raspored po sobama, obračun cena i usluge vešeraja). Aplikacije su realizovane kao klijent-server u Clipper programskom jeziku i u DOS okruženju, 2001. godine. Aplikacije su zastarele i potrebno ih je unaprediti.
Aplikacije za javne nabavke
U Sektoru za javne nabavke, Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, koriste se tri aplikacije: za unos računa koji se daju na plaćanje i vezani su za javne nabavke; za evidenciju zaliha i magacinsko poslovanje i za ugostiteljstvo (evidencija zaliha, magacinsko poslovanje i restoran). Aplikacije su klijent-server arhitekture, koriste SQL bazu podataka, realizovane u Visual Fox programskom jeziku, 2005. godine. Aplikacije zadovoljavaju trenutne potrebe, ali ih je potrebno unaprediti.
Aplikacija za evidenciju rezervnih delova za računarsku opremu
Aplikacija je u klijent-server arhitekturi, višekorisnička, realizovana 2007. godine, razvijena u Java programskom alatu, koristi MySQL bazu podataka. Aplikacija zadovoljava trenutne potrebe, ali je potrebno proširiti i na ostale rezervne delove u okviru Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa.
Softverski sistemi pravnih propisa i sudske prakse
U pokrajinskim organima koriste se različiti softverski sistemi pravnih propisa i sudske prakse (Paragraf; Ing-pro; IPC-finansijski propisi; Elitsoft). Nedostatak koordinirane aktivnosti u vezi s ovim pitanjem prouzrokuje pre svega probleme u ažuriranju podataka i sistematske podrške korisnicima, izdvajanje velikih budžetskih sredstava sa pozicija pojedinih organa, ali i nepotpunu evidenciju korisnika određenih sistema, koju vodi Služba za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa. Trenutno je samo za Elitsoft obezbeđeno ažuriranje sa servera umesto sa Interneta, čime se dobija na brzini i sigurnosti.
Aplikacija za praćenje sednica Izvršnog veća
Aplikacija za praćenje sednica je pilot projekat za DMS i Workflow, koji bi trebalo da se koristi za praćenje sednica Izvršnog veća, ali ujedno i da bude osnov za unapređivanje i proširenje sistema za upravljanje dokumentima za sve korisnike u Izvršnom veću. Aplikacija obezbeđuje formiranje dokumenata koji predstavljaju osnovu za sednice Izvršnog veća u elektronskoj formi, njihovo praćenje, razmenu, pretraživanje i arhiviranje. Sistem je Document management sa workflow sistemom, koji obezbeđuje definisanje tipova poslovnih procesa.
Omogućeno je pretraživanje dokumenata i elektronsko praćenje sednice Izvršnog veća uz mogućnost aktivnog učešća članova Izvršnog veća u formiranju konačnog zapisnika sa sastanka Izvršnog veća, unošenje ličnih beležaka putem veb-interfejsa za sve učesnike sednice, uz mogućnost da i ostali učesnici pregledaju sadržaj tih beležaka i da ih eventualno koriste radi formiranja tekstova zaključaka. Aplikacija je dopunjena modulom za glasanje.
Trenutno se ovaj sistem testira, a kada će zvanično početi da se upotrebljava umnogome zavisi od jedinstvenog slava i volje pokrajinskih rukovodilaca.
3.1.1.2 Poslovni procesi podržani sistemima odnosno aplikacijama
Polazeći od oblasti poslovanja, prikazano je kojim sistemima odnosno aplikacijama su podržani postojeći poslovni procesi i date su konstatacije (tabela 2).
Tabela 2.
|
Trenutni sistemi/ aplikacije |
Konstatacije |
A |
Donošenje odluka iz nadležnosti Pokrajine |
||
1. |
Priprema materijala za sednice (pokretanje postupka; pribavljanje mišljenja; donošenje odluka) i održavanje sednice Izvršnog veća, Skupštine, radnih tela itd. |
eDocumentus aplikacija za pripremu materijala i održavanje sednice IV (sistem baziran na upravljanju dokumentima i workflow-u) |
Odgovara u potpunosti, u toku je uvođenje sistema eDocumentus u Izvršno veće. |
B |
Rad pokrajinske uprave (upravni postupci) |
||
1. |
Evidencija i arhiviranje predmeta |
Dva aplikativna softvera za praćenje, evidentiranje i kretanje predmeta (Pisarnica) |
Ne zadovoljavaju potrebe; potrebno je izvršiti reinženjering i migraciju na savremenu softversku platformu. |
2. |
Vođenje upravnog postupka i rešavanje u upravnim stvarima |
Postoje elektronske evidencije iz pojedinih oblasti (baze podataka) |
Ne zadovoljavaju potrebe, ne pokrivaju sve oblasti; potrebno je izvršiti reinženjering i migraciju na savremenu softversku platformu. |
3. |
Uvid u normativno-pravne akte Republike Srbije |
Postoje različiti softverski sistemi (Paragraf; Ing-pro; IPC-finansijski propisi; Elitsoft) |
Komercijalni programi, ne zadovoIjavaju zahteve. |
4. |
Upravna praksa pokrajinskih organa (evidencija svih rešenja donetih u upravnom postupku) |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
5. |
Naplata pokrajinskih taksi i naknada za usluge |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
6. |
Praćenje dostavljanja i izvršenja rešenja |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
7. |
Vođenje registara i evidencija |
Postoje zastarele aplikacije |
Potrebno je izvršiti reinženjering i migraciju na savremenu softversku platformu i integrisati u sistem. |
C |
Ispiti koji se organizuju i obavljaju u pokrajinskoj upravi |
||
1. |
Podrška za organizaciju i obavljanje ispita, pružanje informacija, prezentacija nastavnih sadržaja itd. |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
D |
Poslovi iz oblasti obrazovanja u Pokrajini |
||
1. |
Podrška organizaciji i sprovođenju obrazovno-vaspitnog procesa iz nadležnosti Pokrajine |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
E |
Poslovi iz oblasti kulture u Pokrajini |
||
1. |
Podrška u oblasti kulture iz nadležnosti Pokrajine |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
F |
Poslovi iz oblasti zdravstvene politike u Pokrajini |
||
1. |
Podrška organizaciji i sprovođenju zdravstvene zaštite iz nadležnosti Pokrajine |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
G |
Poslovi iz oblasti socijalne politike u Pokrajini |
||
1. |
Podrška organizaciji i sprovođenju socijalne zaštite iz nadležnosti Pokrajine |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
H |
Komunikacija i obaveštavanje javnosti |
||
1. |
Javni servisi Pokrajine |
Portal sistema javnih servisa APV |
Aplikacija obezbeđuje infrastrukturu za podršku javnim servisima; implementiran javni servis na nivou dostupnosti informacija; potrebno ga je unaprediti. |
Bibliotečki softverski sistem BISIS |
Potrebno ga je promovisati. |
||
2. |
Javni servisi pokrajinskih organa uprave |
Veb-prezentacije pokrajinskih organa |
Obezbeđen nivo dostupnosti informacija za pojedine oblasti i poslove pokrajinskih organa; potrebno ih je standardizovati i unaprediti. |
3. |
Javne nabavke |
Postoje zastarele aplikacije |
Potrebno je izvršiti reinženjering i migraciju na savremenu softversku platformu i integrisati u sistem. |
4. |
Obaveštavanje javnosti |
Info kiosk |
Potrebno unaprediti. |
I |
Upravljanje prostornim resursima |
||
1. |
Geo-prostorni sistemi |
Delimični sistemi (pojedine oblasti primene i deo teritorije Pokrajine) |
Treba pokriti i ostale oblasti primene i celu teritoriju Pokrajine. |
J |
Poslovi u vezi s pridruživanjem EU |
||
1. |
Praćenje konkursa iz svih oblasti |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
K |
Dodela finansijskih sredstava |
||
1. |
Subvencije i donacije |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
L |
Finansije |
||
1. |
Planiranje i izrada budžeta |
Postoje moduli |
Potrebno je izvršiti reinženjering i migraciju na savremenu softversku platformu i integrisati u sistem. |
2. |
Budžetsko knjigovodstvo |
Postoje moduli |
Potrebno je izvršiti reinženjering i migraciju na savremenu softversku platformu i integrisati u sistem. |
3. |
Plaćanja |
Delimični sistem u razvoju |
Potrebno je izvršiti reinženjering i migraciju na savremenu softversku platformu i integrisati u sistem. |
4. |
Knjigovodstvo |
Postoje moduli |
Potrebno je izvršiti reinženjering i migraciju na savremenu softversku platformu i integrisati u sistem. |
5. |
Obračun zarada |
Delimični sistem u razvoju |
Potrebno ih je unaprediti dodatnim modulima i integrisati u sistem. |
6. |
Evidencija osnovnih sredstava |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
7. |
Kontrola i nadzor |
Postoje zastarele aplikacije |
Potrebno je izvršiti reinženjering i migraciju na savremenu softversku platformu i integrisati u sistem. |
M |
HR |
||
1. |
Personalna (kadrovska) evidencija |
Postoji zastarela aplikacija |
Potrebno je unaprediti i integrisati sa ostalim podsistemima iz oblasti HR. |
2. |
Upravljanje ljudskim resursima |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
N |
Tehnički procesi |
||
1. |
Jedinstvena komunikaciona infrastruktura |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
2. |
Upravljanje korišćenjem objekata Pokrajine |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
3. |
Upravljanje korišćenjem voznog parka Pokrajine |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
4. |
Skladišta - distribuiranje i evidencija materijala, opreme i rezervnih delova |
Postoji aplikacija za evidenciju rezervnih delova (unos i trebovanje) |
Potrebno je izvršiti reinženjering i migraciju na savremenu softversku platformu i integrisati u sistem. |
5. |
Održavanje i obezbeđenje zgrada Izvršnog veća i Skupštine |
Program za evidenciju prisutnosti zaposlenih |
Aplikacija trenutno zadovoljava namene za koje je napravljena; potrebno integrisati sa ostalim podsistemima. |
6. |
Održavanje i obezbeđenje objekata Pokrajine |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
7. |
Priprema i publikacija štampanog materijala |
Postoji aplikacija za evidenciju radnih naloga i urađenih poslova po zahtevima |
Potrebno je izvršiti reinženjering i migraciju na savremenu softversku platformu i integrisati u sistem. |
O |
IKT podrška |
||
1. |
Interno obaveštavanje |
Help portal, Oglasna tabla, Interni imenik |
Unaprediti, dopuniti, promovisati. |
2. |
Upravljanje infrastrukturom i konfiguracijama |
Elektronska on-lajn evidencija o svim instaliranim softverima i korišćenim hardverskim komponentama |
|
3. |
Upravljanje promenama (change management) |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
4. |
Upravljanje kapacitetima i dostupnošću IKT |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
5. |
Upravljanje oporavkom u slučaju katastrofa (disaster recovery) |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
6. |
Edukacija i usavršavanje IT profesionalaca |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
7. |
Upravljanje troškovima |
Nema podržavajućih aplikacija |
|
3.1.2.1 Postojeća lokalna računarska mreža pokrajinskih organa
Postoji lokalna računarska mreža pokrajinskih organa, koja u potpunosti obezbeđuje mrežno komunikacione uslove u objektima Izvršnog veća i Skupštine, za implementaciju integrisanog informacionog sistema organa uprave AP Vojvodine. Mreža je izgrađena krajem 2006. godine na osnovu projekta21. Računarska mreža objekata Izvršnog veća i Skupštine, priključena je na Internet permanentnim vezama preko dva provajdera: Telekom Srbija AD (link kapaciteta 2Mbps) i Akademska računarska mreža Srbije-AMRES (link kapaciteta 2Mbps). LRM pruža uslugu dajl-in (dial-in) pristupa autorizovanim korisnicima i obezbeđuje standardne korisničke i pomoćne Internet servise. Povezivanje sa dislociranim delovima (ostalim pokrajinskim organizacijama i organizacionim jedinicama pokrajinskih organa uprave van sedišta), trenutno nije obezbeđeno. Grafički prikaz LRM dat je u prilogu 5.
______________
21 Projekat "Računarsko-komunikaciona infrastruktura
eVojvodine".
3.1.2.2 Računarska infrastruktura - serveri i desktop računari
U organima pokrajinske uprave trenutno postoji oko 700 računara, 100 prenosnih računara i oko 350 štampača. Od ukupnog broja računara, broj serverskih konfiguracija u okviru pokrajinskih organa, kao i njihova namena nisu jasno specifikovani. Radi centralizacije opštih servisa svih pokrajinskih organa, formirana je centralna serverska farma sa šest "Brand name" servera jakih performansi koja treba da podrži trenutne potrebe za informatičkom logistikom Izvršnog veća i Skupštine.
Na serverima su instalirani svi servisi neophodni za pristup Internetu, korišćenje elektronske pošte, antivirusnu zaštitu, bezbednost, protok dokumenata, čuvanje podataka i slično. Mrežna infrastruktura za računare u Skupštini i Izvršnom veću obezbeđuje: mogućnost udaljenog pristupa od kuće (trenutno je obezbeđena za ograničen broj korisnika - do pet); stalan pristup Internetu za svakog korisnika; aktivne domene na dva servera za rad u mrežnom okruženju; PROXY server kroz koji prolazi kompletan veb-saobraćaj; DHCP server radi dinamičkog dodeljivanja IP adresa računarima u mreži; WSUS sistem kojim se omogućava automatski sigurnosni apdejt (update) operativnog sistema i ostalog softvera na svim računarima u mreži; antivirusnu zaštitu od spama (licencirani antivirus softver sa automatskom centralizovanom instalacijom); udaljenu dijagnostiku uređaja za neprekidno napajanje; veb-hosting za potrebe veb-prezentacija pokrajinskih organa sa IIS6 (Internet Information Server) sa podrškom za PHP 5 i MySQL 5 bazu i FTP server kao mogućnost dodatnog servisa za veb-prezentacije.
Računari iz ranijeg perioda, nisu "Brand name", od različitih su proizvođača, različite konfiguracije i karakteristika, što važi i za prenosne računare. Kako bi se ovo prevazišlo, za buduće nabavke su propisane tipične konfiguracije za servere, prenosne računare, kao i razvojne i standardne personalne računare i tipične konfiguracije koje treba usklađivati sa promenama i razvojem na računarskom tržištu.
Prenosni računari obezbeđeni su sa CA i radius sertifikatima kako bi se obezbedilo pouzdano i zaštićeno korišćenje bežičnog (wire-less) pristupa LRM.
Serverski operativni sistem
Zbog postojanja zvanične podrške za Windows operativne sisteme, velike rasprostranjenosti, mnogobrojnih stručnjaka koji se bave ovim operativnim sistemom, kao i opredeljenja nadležnih republičkih organa, te na osnovu tih opredeljenja zaključenih ugovora sa korporacijom Microsoft, lakoće korišćenja i uniformnosti sa operativnim sistemima, na desktop računarima i na serverima u Skupštini i Izvršnom veću, koriste se Windows operativni sistemi.
Sistem za upravljanje bazama podataka (SUBP)
U okviru pokrajinskih organa koriste se uglavnom MySQL i Microsoft SQL Server baze podataka. Nove aplikacije (Portal sistema javnih servisa APV, aplikacija za praćenje sednica Izvršnog veća i Bibliotečki softverski sistem BISIS) su nezavisne od SUBP, tj. podržavaju rad na različitim SUBP bez promene izvornog koda aplikacije.
Aplikativni serveri i CMS sistemi
Za razvoj portala sistema javnih servisa, aplikacije za praćenje sednica Izvršnog veća i aplikacije za evidenciju rezervnih delova za računarsku opremu primenjena je tehnologija J2EE, bazirana na Java programskom jeziku. Sistemi intraneta pokrajinskih organa (interni telefonski imenik, help portal, oglasna tabla), bazirani su na PHP/MySQL platformi. CMS sistemi korišćeni su kod help portala i postojećih pokrajinskih veb-portala.
Softveri na desktop računarima
Od kancelarijskih aplikacija koristi se Microsoft Office. Ovaj paket sadrži većinu neophodnih alata za obavljanje svakodnevnih kancelarijskih poslova, kao i za pripremu dokumenata za internu upotrebu.
Na određenom broju radnih stanica se koristi softver Adobe Acrobat Professional koji omogućava konverziju dokumenata u pdf format.
Za rad sa elektronskom poštom na desktop računarima se do sada, po pravilu, koristio Outlook Express, kao podrazumevana e-mail klijentska aplikacija.
Za pristup Internetu na desktop računarima koristi se MS Internet Explorer koji dolazi preinstaliran uz svaku verziju Windows-a.
Elektronska pošta
Na svakom računaru kreiran je nalog za rad sa elektronskom poštom. Svakom korisniku pripada jedna e-mail adresa (ime.prezime@vojvodina.sr.gov.yu). Pristup elektronskoj pošti je stalan. Poslate i primljene poruke se smeštaju na lokalni računar ili na server. Postavljeni su uobičajeni standardi u vezi s ograničenjem slanja fajlova određenog tipa, ograničenjem broja poslatih istovremenih cirkularnih poruka, veličinom poštanskog sandučeta i veličinom poruka kao fajlova.
GIS oprema i aplikacije
Projekat Geološki informacioni podsistem Autonomne Pokrajine Vojvodine u okviru geološkog informacionog sistema Srbije-GeolISS, završen je 2006. godine i u skladu sa projektnim rešenjima. Trenutno je aktuelna nabavka odgovarajućeg hardvera i softvera.
Orto/ foto planovi i digitalni model terena - specifikovan je i testiran tehnološki postupak izrade ortofoto planova i digitalnog modela terena. Izrađeni su digitalni ortofoto planovi i digitalni model terena za područje Fruške gore (snimci iz maja 2004. godine, razmera 1:5000) i naselje Irig (snimci iz maja 2004. godine, razmera 1:1000).
Kartografska osnova namene poljoprivrednog zemljišta - specifikovan je i testiran tehnološki postupak za praćenja promena namene zemljišta u skladu sa CORINE preporukama. Izrađene su digitalne karte namene poljoprivrednog zemljišta za klase poljoprivrednog zemljišta (područje AP Vojvodine ukupne površine 10000 km2, snimci iz 2000. godine, senzor ETM+ na Landsat-7 satelitu, detektovano 11 klasa).
Baza podataka poljoprivrednog zemljišta - izrađen je prototip veb bazirane aplikacije baze poljoprivrednog zemljišta i definisan model sistema za obezbeđenje geoprostorno orjentisanih servisa namenjenih upravljanju poljoprivrednom proizvodnjom.
3.1.3 Bezbednost i zaštita podataka
Implementirani mehanizmi bezbednosti obuhvataju bekap (backup) podataka, zaštitu na mrežnom nivou, mehanizme autentifikacije i autorizacije, zaštitu od virusa, ažuriranje operativnih sistema. Svi podaci sa servera se čuvaju i prave rezervne kopije. Formiran je fajl server u okviru kog su realizovani folderi za svaki pokrajinski organ za zajednička službena dokumenta. U slučaju da korisnik izabere da mu se elektronska pošta (primljena i poslata) nalazi na serveru, ti podaci se takođe i obuhvataju sistemom pravljenja rezervnih kopija. Za podatke sa svog računara korisnik sam odgovara ali se koristi pravilo podele diska na personalnim računarima na dve logičke particije (sistemska particija i particija za podatke i za rezervne kopije), tako da se i u okviru personalnog korisničkog računara mogu uspostaviti mehanizmi rezervnih kopija. Na mrežnom nivou bezbednost je ostvarena hardverskim i softverskim komponentama ugrađenim u savremenu aktivnu mrežno-komunikacionu opremu. Pomoću licenciranog softvera LMS (Lan management Solution - Ciscoworks), sistema omogućeno je nadgledanje i bekap (backup) kompletne aktivne opreme. Autentikacija i autorizacija ostvaruje se sistemom prava i privilegija, kao i korišćenjem CA i radius sertifikata za bezbedno korišćenje prenosnih računara u bežičnom okruženju koji je postavljen u salama Skupštine i Izvršnog veća.
Bezbednosna politika nije utvrđena posebnim pravilnicima.
3.1.4 Uloga i mesto IKT i Ijudski resursi
Dosadašnji način rada u organima pokrajinske uprave kada je u pitanju IKT bio je strogo decentralizovan, bez koordinacije Ijudskih resursa i zajedničkog razvoja informacionih tehnologija. Potpuno decentralizovana implementacija IKT predstavlja okruženje koje ne zahteva napore na koordinaciji i sinhronizaciji stručnjaka, ali negativan efekat toga je neujednačenost infrastrukture, različite vizije razvoja i unapređivanje, nejedinstven nastup ka trećim licima itd.
Prelaskom na jedinstveni integrisani informacioni sistem počela je centralizacija, što je omogućilo najviši nivo kontrolisanog održavanja i razvoja, usklađenost i jedinstvenost i timski rad stručnjaka. Navedene poslove trenutno obavija unutrašnja organizaciona jedinica Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, "Sektor za primenu informatike, informaciono-dokumentacione poslove i štampariju", koji ima svega 12 zaposlenih na ovim poslovima, različitih stručnih kvalifikacija. Malobrojnost zaposlenih na ovim poslovima zahteva izuzetne napore postojećih stručnjaka.
U okviru programa eVojvodina, administratori su prošli odgovarajuće obuke čime je unapređen i ujednačen nivo znanja neophodan za održavanje računarske mreže, servere aplikacija. U okviru Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa IT profesionalci su prošli dodatne obuke za sedam specijalizovanih kurseva (PHP, ASP, MySQL, HTML, Microsoft), kao i obuke ugovorene prilikom svake nabavke opreme i softvera. Osim navedenog, programi permanentne edukacije radi sticanja osnovnih ili novih znanja, te usavršavanja stečenih znanja iz IKT oblasti ne postoje, već su stvar individualnih aktivnosti u pokrajinskim organima.
Analizom akata o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta utvrđeno je da više od pola pokrajinskih organa ne predviđaju informatičku pismenost (znanje rada na računaru) kao jedan od uslova za rad na radnom mestu. Takođe, izuzetno je malo predviđenih radnih mesta za IT profesionalce što, pored ostalog, ukazuje na činjenicu da ne postoji svest o neophodnosti uvođenja IKT u rad pokrajinskih organa. Pokrajinski službenici, kao ljudski resursi, mogu se podeliti na IT profesionalce čiji je zadatak tehnička podrška sistemu eUprave i korisnike sistema eUprave.
IT profesionalci su različitih stepena školske spreme, različitih profila obrazovanja, stručnjaci različitih nivoa znanja, koji u nedostatku zajedničkih projekata pokrajinskih organa i koordiniranih aktivnosti na uvođenju IKT, nisu razvili čvršću vezu ni uspostavili odgovarajući stepen saradnje i razmene profesionalnih iskustava i znanja. Od ukupnog broja zaposlenih, IT profesionalci čine svega 3%. Starosna struktura ljudskih resursa je iznad proseka u odnosu na standarde u ovoj oblasti. Prema podacima o starosnoj strukturi pokrajinskih organa uprave, oko 60% pokrajinskih službenika su u dobu od 41 do 60 godina života22. Obrazovna struktura zaposlenih u pokrajinskim organima šire gledano je zadovoljavajuća, što nije slučaj kada je reč o obrazovnim profilima za IT profesionalce.
Korisnici sistema eUprave unutar pokrajinskih organa različitih su profila obrazovanja, bez adekvatnih znanja i edukacije (niko nema ECDL). Kako se razvoju Ijudskih resursa u ovoj oblasti do sada, nije pristupilo planski, stručno i sistematski, informatička kultura i disciplina korisnika je na niskom stepenu, a svest o potrebi međusobnog komuniciranja elektronskim putem nije dovoljno razvijena.
______________
22 Informacija o strukturi
pokrajinskih organa uprave, organizacija i službi, broj: 101-021-00001/2006
- starosna struktura od 41-50 god. - 32,41%; od 51-60 god. - 27,06%, od 31-40
god. - 26,34%, do 30 god. života - 12,65% i stariji od 61 godine oko 1% (0,82%).
Priložena SWOT analiza (tabela 3) obuhvata procenu prednosti, slabosti, šansi i opasnosti prema sledećim ključnim oblastima: poslovni procesi; IKT infrastruktura (mrežna i računarska infrastruktura; aplikacije; baze podataka); ljudski resursi i struktura eUprave (nadležnosti za eUpravu).
Tabela 3.
prednosti (Strengths) |
slabosti (Weaknesses) |
šanse (Opportunities) |
opasnosti (Threats) |
Poslovni procesi |
|||
- procesi na nivou pokrajinskih organa su utvrđeni
propisima u okviru nadležnosti pokrajinskih organa; |
- sporost poslovnih procesa; |
- stvaranje transparentnih procesa, koji su podržani
IKT i međusobno povezani; |
- promena nosilaca pojedinih procesa usled promene
organizacione strukture pokrajinskih organa uprave; |
IKT infrastruktura |
|||
- postoji LRM pokrajinskih organa; |
- nedovoljno razvijena IKT infrastruktura u zemlji; |
- razvoj softvera baziran na inicijativi otvorenog
koda; |
- izgradnja neophodne komunikacione infrastrukture
zahteva značajna finansijska ulaganja; |
Ljudski resursi |
|||
- značajno podmlađeni ljudski resursi u pokrajinskim
organima; |
- ne postoji jedinstveni sistem obuke i stručnog usavršavanja; |
- zapošljavanje više visokokvalifikovanih IT profesionalaca; |
- visokokvalifikovani IT profesionalci nisu zainteresovani
za rad u pokrajinskim organima; |
Struktura eUprave |
|||
- postoji Strategija reforme i razvoja pokrajinske
uprave; |
- organizaciona struktura i nadležnosti za eUpravu
nisu adekvatno i precizno utvrđene; |
- preuzimanje i prilagođavanje modela nadležnosti za
eUpravu od razvijenih zemalja EU; |
- donosioci odluka nemaju dovoljno razvijenu svest
o neophodnosti i značaju primene IKT u organima uprave; |
4.1 REZIME REZULTATA SWOT ANALIZE
Razmatranjem rezultata SWOT analize dolazi se do nekoliko značajnih zaključaka, koji su zajednički za sve oblasti za koje je rađena analiza.
Politička volja za primenu IKT u reformi i razvoju pokrajinske uprave izražena je donošenjem Strategije reforme i razvoja pokrajinske uprave, ali uprkos tome pokrajinski rukovodioci (donosioci odluka), nemaju dovoljno razvijenu svest o neophodnosti i značaju uvođenja IKT u rad pokrajinskih organa, kao ni adekvatno IKT znanje. Ova vrsta podrške pokrajinskih rukovodilaca neophodna je radi uspešne realizacije eUprave pokrajinskih organa.
Kada je reč o normativno-pravnim okvirima, osnovni problem je nepostojanje adekvatnih zakonskih i podzakonskih okvira na republičkom nivou (zastarela ili nepotpuna rešenja), odnosno potpuno odsustvo pokrajinskih propisa kojima se regulišu pitanja značajna za uvođenje eUprave pokrajinskih organa. U oblastima značajnim za uvođenje eUprave u Pokrajini nema jedinstvenih organizacionih okvira, kao ni aktivne saradnje sa republičkom i lokalnom upravom. Navedeno za sobom povlači i niz problema pri obezbeđivanju adekvatnih tehničko-tehnoloških resursa (mrežne, računarske infrastrukture, aplikacija, baza podataka).
Značajne prednosti u svim oblastima rezultat su dosadašnjih aktivnosti u primeni IKT na nivou Pokrajine, kroz realizaciju programa "eVojvodina" i aktivnosti pojedinih pokrajinskih organa uprave i Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa. Efikasnijom primenom IKT značajno bi se povećala i delotvornost upravnih i drugih poslovnih procesa.
Iako su Ijudski resursi u pokrajinskim organima značajno podmlađeni, a broj pokrajinskih službenika sa visokom školskom spremom i znanjem stranog jezika je povećan, problemi u vezi s ljudskim resursima uglavnom se odnose na nepostojanje jedinstvenog sistema obuke i stručnog usavršavanja, putem kojeg bi se obezbedila kvalifikovanost ili osposobljenost ljudskih resursa da koriste IKT, razvila informatička kultura i disciplina i smanjio otpor promenama. Neophodno je unaprediti informatičko znanje i veštine korisnika, razvijati svest i odgovornost o informatičkoj bezbednosti i tako eliminisati negativne činioce slabe informatičke osposobljenosti. Poseban problem čini nedovoljno visokokvalifikovanih IT profesionalaca zaposlenih u pokrajinskim organima.
Pokrajinski organi nastojaće da unaprede razvoj pokrajinske eUprave u pravcima koji su određeni sledećim faktorima:
- zadovoljavanje potreba građana i privrednih subjekata;
- smanjenje administrativnih troškova;
- inovativna rešenja;
- novi modeli poslovanja;
- saradnja sa drugim nivoima uprave u Republici Srbiji;
- implementacija dobre prakse;
- formiranje baze znanja;
- racionalizacija internih poslova;
- osposobljavanje svih učesnika za korišćenje eUprave;
- standardizacija, adekvatno upravljanje eUpravom i interoperabilnost.
Pored toga, razvoj eUprave trebalo bi da bude u saglasnosti s kriterijumima EU. Razvoj sistema eUprave u Pokrajini bi trebalo da posluži i kao podsticaj za razvoj IT industrije na pokrajinskom, republičkom i regionalnom nivou.
Ovako shvaćena eUprava obezbediće ne samo podršku postojećoj pokrajinskoj administraciji, već će predstavljati i važan faktor njenog održivog razvoja u celini.
VIZIJA |
Obezbeđenje preduslova u pokrajinskim organima za njihovo interno elektronsko poslovanje i saradnju sa drugim nivoima uprave u Republici Srbiji, kao i uspostavljanje i isporuku elektronskih administrativnih servisa i informacija namenjenih građanima i poslovnim subjektima putem Interneta. |
Cilj je izgraditi sistem IKT podrške funkcijama Skupštine, Izvršnog veća i pokrajinskih organa uprave radi obezbeđivanja visokog nivoa kvaliteta rada ovih organa.
S ciljem ostvarivanja vizije trebalo bi da se:
• standardizuju poslovni procesi pokrajinskih organa (kao osnov za budući razvoj informacionog sistema);
• standardizuju dokumenti koje koristi pokrajinska administracija;
• utvrdi i formira organizaciona infrastruktura za upravljanje strategijom;
• utvrdi organizaciona infrastruktura za podršku eUpravi u pokrajinskim organima (izmenama u postojećoj unutrašnjoj organizaciji Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, obrazovanjem osnovne unutrašnje jedinice);
• poveća stepen integracije postojećih sistema i uvedu novi integrisani sistemi;
• ostvaruje saradnja sa republičkom i lokalnom upravom;
• implementiraju metodološki pristup i dobra praksa u razvoju eUprave koji je definisala EU za svoje članice (IT implementacionih metodologija; IT sigurnosnih metodologija; IT standarda; IT project management; Interoperabilnost; ePotpis; ITIL; eldentifikacija);
• implementiraju važeći standardi u domenu zaštite informacionih sistema i podataka;
• promoviše primena IKT i poveća informatičko znanje i veštine korisnika (ECDL);
• obezbedi podrška višejezičnosti.
Osnovni principi za razvoj rešenja eUprave pokrajinskih organa biće:
• otvorenost;
• interoperabilnost;
• ekonomičnost.
Na osnovu ovih principa primenjivaće se rešenja bazirana na otvorenim standardima i otvorenom kodu, što je i preporuka data u osnovnim projektima programa "eVojvodina".
Polazeći od oblasti poslovanja u tabeli 4 dat je vremenski prikaz aktivnosti kojima će se unaprediti postojeći poslovni procesi u skladu s ciljem vizije. Vremenski prikaz obuhvata sledeće periode: kratkoročni (2007), srednjoročni (2008-2009) i dugoročni (2010-2013). Sa *BO su označene Back-Office, a sa FO Front-Office funkcije.
Tabela 4.
Procesi |
2007. |
Od 2008. do 2009. |
Od 2010. do 2013. |
A |
Donošenje odluka iz nadležnosti Pokrajine |
|||
1. |
Priprema materijala za sednice i održavanje sednica |
1. uvođenje sistema eDocumentus u Izvršno veće *BO |
2. uvođenje sistema eDocumentus u Skupštinu *BO |
3. eSednice *BO |
B |
Rad pokrajinske uprave (upravni postupci) |
||||
1. |
Evidencija i arhiviranje predmeta |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema
za eArhivu; |
3. uvođenje sistema eArhiva *BO |
||
4. analiza stanja i specifikacija zahteva sistema
ePisarnica; |
6. izrada softvera za ePisarnicu ili izbor odgovarajućih
softvera koji postoje na tržištu - II faza; |
||||
II. |
Vođenje upravnog postupka i rešavanje u upravnim stvarima |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema
za ePostupak; |
3. izrada softvera za ePostupak ili izbor odgovarajućih
softvera koji postoje na tržištu - II faza; |
||
5. standardizacija procesa i dokumenata - I faza |
6. standardizacija procesa i dokumenata - II faza; |
8. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu i uvođenje sistema eRad sa Strankama *FO |
|||
9. on-lajn (on line) informacije o upravnim postupcima (QW) |
|||||
3. |
Uvid u normativno-pravne akte Republike Srbije |
1. uključenje u servis pravnih propisa i sudske prakse (Ministarstvo pravde Republike Srbije) *FO |
|||
4. |
Upravna praksa pokrajinskih organa |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema
za eUpravnu Praksu APV; |
3. izrada softvera za eUpravnu Praksu APV ili izbor
odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu - II faza; |
||
5. |
Naplata pokrajinskih taksi i naknada za usluge |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema
za eNaplatu; |
3. izrada softvera za eNaplatu ili izbor odgovarajućih
softvera koji postoje na tržištu - II faza; |
||
6. |
Praćenje dostavljanja i izvršenja rešenja |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema za eRešenja. |
2. izrada softvera za eRešenja ili izbor odgovarajućih
softvera koji postoje na tržištu; |
||
7. |
Vođenje registara i evidencija |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema |
2. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu *BO, FO |
3. uvođenje integrisanog sistema pokrajinskih administrativnih registara *BO, FO |
|
C |
Ispiti koji se organizuju i obavljaju u pokrajinskoj upravi |
|||
1. |
Podrška za organizaciju i obavljanje ispita, pružanje informacija, prezentacija nastavnih sadržaja itd. |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
3. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu *BO, FO |
4. uvođenje LM sistema; |
D |
Poslovi iz oblasti obrazovanja u Pokrajini |
|||
1. |
Podrška organizaciji i sprovođenju obrazovno-vaspitnog procesa iz nadležnosti Pokrajine |
1. on-lajn (on line) informacije (QW). |
2. izrada softvera za eUpis na visokoškolske institucije ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu *BO, FO; |
|
3. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema
za informacioni sistem obrazovanja iz nadležnosti Pokrajine; |
5. izrada softvera za informacioni sistem obrazovanja
iz nadležnosti Pokrajine ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje
na tržištu - II faza *BO, FO |
|||
E |
Poslovi iz oblasti kulture u Pokrajini |
|||
1. |
Podrška u oblasti kulture iz nadležnosti Pokrajine |
1. on-lajn (on line) informacije (QW). |
2. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
4. izrada softvera za informacioni sistem kulture iz nadležnosti Pokrajine ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu - II faza *BO, FO |
F |
Poslovi iz oblasti zdravstvene politike u Pokrajini |
|||
1. |
Podrška organizaciji i sprovođenju zdravstvene zaštite iz nadležnosti Pokrajine |
1. on-lajn (on line) informacije (QW). |
2. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
4. izrada softvera za informacioni sistem zdravstva
iz nadležnosti Pokrajine ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje
na tržištu - II faza *BO, FO |
G |
Poslovi iz oblasti socijalne politike u Pokrajini |
|||
1. |
Podrška organizaciji i sprovođenju socijalne zaštite iz nadležnosti Pokrajine |
1. on-lajn (on line) informacije (QW). |
2. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
4. izrada softvera za informacioni sistem socijalne politike iz nadležnosti Pokrajine ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu - II faza *BO, FO |
H |
Komunikacija i obaveštavanje javnosti |
|||
1. |
Javni servisi Pokrajine |
1. on-lajn (on line) opšte informacije za portal
sistema javnih servisa APV (QW); |
3. uključenje u bibliotečku mrežu Vojvodine - eBiblioteke APV. |
4. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema
za eBiblioteku Uprave; |
2. |
Javni servisi pokrajinskih organa uprave |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema u vezi sa veb-prezentacijama pokrajinskih organa. |
2. standardizacija veb-prezentacija |
3. uvođenje sistema javnih servisa pokrajinskih organa uprave u skladu sa preporukama EU *FO, BO |
3. |
Javne nabavke |
1. on-lajn (on line) informacije (QW) |
2. on-lajn (on line) dokumentacija za javne
nabavke; |
5. koordinacija javnih nabavki - II faza *BO |
4. |
Obaveštavanje javnosti |
1. izrada jedinstvenog elektronskog upita (eZahtev)
za Info kiosk (QW); |
||
I |
Upravljanje prostornim resursima |
|||
1. |
Geo-prostorni sistemi |
1. on-lajn (on line) informacije (QW). |
2. baza podataka namene zemljišta u Vojvodini |
3. infrastruktura prostornih podataka (SDI) Vojvodine *FO, BO |
J |
Poslovi u vezi s pridruživanjem EU |
|||
1. |
Praćenje konkursa iz svih oblasti |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema. |
2. sistem za praćenje konkursa *BO |
|
K |
Dodela finansijskih sredstava |
|||
1. |
Subvencije i donacije |
1. on-lajn (on line) informacije o dodeli subvencija i donacija (QW). |
2. on-lajn (on line) konkursna dokumentacija za subvencije i donacije. |
3. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera
koji postoje na tržištu *BO |
L |
Finansije |
|||
1. |
Planiranje i izrada budžeta |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema. |
2. izrada budžetskog modula; |
5. uvođenje integrisanog budžetskog sistema - eBudžet *BO |
2. |
Budžetsko knjigovodstvo |
4. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema. |
||
3. |
Plaćanja |
6. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
14. uvođenje integrisanog sistema - eTrezor *BO |
|
4. |
Knjigovodstvo |
8. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema. |
9. izrada modula za knjigovodstvo. |
|
5. |
Obračun zarada |
10. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema. |
11. izrada modula za obračun zarada. |
|
6. |
Evidencija osnovnih sredstava |
12. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema. |
13. izrada softvera elnventar (bar kod). |
|
7. |
Kontrola i nadzor |
15. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema. |
16. integrisati sa ostalim sistemima *BO |
|
M |
HR (ljudski resursi) |
|||
1. |
Personalna (kadrovska) evidencija |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
3. izrada modula za personalnu evidenciju - II faza *BO, FO |
|
2. |
Upravljanje Ijudskim resursima |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema. |
2. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu *BO, FO |
4. uvođenje LM sistema; |
3. realizacija obuka za ECDL |
||||
N |
Tehnički procesi |
|||
1. |
Jedinstvena komunikaciona infrastruktura |
1. povezivanje sa objektom DTD u kom su smešteni pokrajinski organi i organizacije (QW). |
2. povezivanje sa ostalim dislociranim objektima u kojima su smešteni pokrajinski organi i organizacije. |
3. Call Centar *FO, BO |
2. |
Upravljanje korišćenjem objekata Pokrajine |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
3. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu - II faza *BO, FO |
|
3. |
Upravljanje korišćenjem voznog parka Pokrajine |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema. |
2. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu *BO |
|
4. |
Skladišta - distribuiranje i evidencija materijala, opreme i rezervnih delova |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
3. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera
koji postoje na tržištu - II faza *BO |
|
5. |
Održavanje i obezbeđenje zgrada Izvršnog veća i Skupštine |
1. izrada softvera za evidenciju prisutnosti zaposlenih
(QW) *BO |
3. uvođenje sistema za video nadzor *BO |
5. realizacija projekta koordinirane supervizije zgrada SCADA *BO |
6. |
Održavanje i obezbeđenje objekata Pokrajine |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema. |
2. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu *BO |
3. izrada softvera za eTehnički sistem ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu *BO |
7. |
Priprema i publikacija štampanog materijala |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
3. izrada softvera za elzdavaštvo ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu *BO |
4. uvođenje sistema elzdavaštvo *BO, FO |
O |
IKT podrška |
|||
1. |
Interno obaveštavanje |
1. unaprediti, dopuniti, promovisati |
2. info kiosk dopuniti i integrisati funkcijama za
informisanje posetilaca o uslugama koje korisnicima pružaju pokrajinski
organi; |
|
2. |
Upravljanje infrastrukturom i konfiguracijama |
4. on-lajn (on line) evidencija o SW i HW |
5. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
7. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu - II faza. |
3. |
Upravljanje promenama (change management) |
8. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
10. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu - II faza. |
|
4. |
Upravljanje kapacitetima i dostupnošću IKT |
11. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
13. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu - II faza. |
|
5. |
Upravljanje oporavkom u slučaju katastrofa (disaster recovery) |
14. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
16. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu - II faza. |
|
6. |
Edukacija i usavršavanje IT profesionalaca |
17. formiranje računarske učionice za obuku (QW); |
19. realizacija obuka za ECDL i ostalih obuka za IT profesionalce. |
|
7. |
Upravljanje troškovima |
20. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
22. izrada softvera ili izbor odgovarajućih softvera koji postoje na tržištu - II faza. |
|
5.2 ORGANIZACIONA INFRASTRUKTURA
Organizaciona infrastruktura podrazumeva utvrđen sistem za sprovođenje strategije sa utvrđenom podelom nadležnosti i odgovornosti. Pri utvrđivanju organizacione infrastrukture preporučuje se korišćenje ITIL (The Information Technology Infrastructure Library), koja predstavlja skup najboljih praksa globalnog IT menadžmenta namenjenog olakšavanju pružanja IT usluga visokog kvaliteta.
5.2.1 Nadležnosti za pokrajinsku eUpravu
Nadležnosti za pokrajinsku eUpravu obuhvataju oblasti: kreiranja politike, koordinacije razvoja pokrajinske eUprave, implementacije, podrške i razvoja, nadzora i bezbednosti, tj. zaštite podataka.
U oblasti kreiranja politike u domenu eUprave i uvođenje IKT potrebno je da se posebna pažnja posveti normativno-pravnoj regulativi, standardizaciji, evaluaciji rezultata, informaciono-tehnološkoj infrastrukturi i ljudskim resursima.
Normativno-pravna regulativa
Za uspešno sprovođenje ove strategije neophodno je da pokrajinski organi donošenjem relevantnih pokrajinskih propisa obezbede sprovođenje zakona, kao i da aktivno učestvuju u donošenju novih zakona i podzakonskih akata.
Pod relevantnim pokrajinskim propisima podrazumevaju se podzakonski akti kojima se, u skladu sa Ustavom i zakonima, detaljnije utvrđuju pitanja javnosti informacija, zaštite bezbednosti, to jest zaštite podataka, informacionih sistema, elektronskih dokumenta, elektronskog potpisa i sl.
Standardizacija
Standardizacija u domenu eUprave i uvođenja IKT podrazumeva proceduru prikupljanja i korišćenja relevantnih standarda, specifikacija i tehnologija, koji bi trebalo da obezbede sledeće osnovne karakteristike sistema eUprave: interoperabilnost, bezbednost, otvorenost, fleksibilnost i skalabilnost.
Standardi bi trebalo da obuhvate poslovne procese i procedure, kao i tehničko-tehnološke aspekte u sledećim osnovnim kategorijama:
• korisnički interfejs;
• razmena i integracija podataka i dokumenata;
• veb-bazirani servisi;
• upravljanje sadržajem i definicija metapodataka;
• upravljanje identitetom;
• mrežni standardi;
• standardi koji se odnose na sistemske operacije i nadgledanje;
• standardi za specifične poslovne oblasti.
Da bi se obezbedila kompatibilnost rešenja u okviru same pokrajinske eUprave, kao i kompatibilnost sa rešenjima na drugim nivoima uprave (republički i lokalni), za proces uvođenja standarda predlaže se obrazovanje posebnog tela za standardizaciju pokrajinske eUprave.
Evaluacija rezultata
Potrebno je definisati pokazatelje za evaluaciju rezultata sprovođenja strategije eUprave. Neki mogući pokazatelji su: pristup Internetu (građani, privreda), korišćenje Interneta za komunikaciju sa javnom upravom (građani, privreda). Takođe, potrebno je definisati precizne procedure za praćenje samog procesa uvođenja eUprave. Ove procedure trebalo bi da obezbede informacije koje će omogućiti uspešnu i ekonomičnu primenu IKT u pokrajinskoj upravi. Njihova osnovna uloga je stvaranje podloga za formulisanje korektivnih mera u upravljanju Strategijom. Radi definisanja pokazatelja i procedura evaluacije predlaže se obrazovanje posebnog tela za standardizaciju pokrajinske eUprave.
Informaciono-tehnološka infrastruktura
Prilikom kreiranja politike potrebno je utvrditi mehanizme za uspostavljanje, održavanje i primenu standarda za svaku klasu resursa za potrebe pokrajinske uprave. Osnovne klase resursa koje obuhvata informaciono-tehnološka infrastruktura su komunikaciona mreža, hardverski resursi, softverski resursi i informacioni resursi.
Ljudski resursi
Posebna pažnja posvetiće se jačanju postojećih kapaciteta ljudskih resursa i uvođenju mehanizama za njihovo stalno usavršavanje i razvoj.
5.2.1.2 Koordinacija razvoja pokrajinske eUprave
Koordinacija razvoja pokrajinske eUprave obuhvata jedinstveno upravljanje aktivnostima i projektima na pokrajinskom nivou, značajnim za sprovođenje ove strategije i razvoj eUprave pokrajinskih organa. Razvoj pokrajinske eUprave trebalo bi da bude koordiniran i sa istovrsnim aktivnostima na republičkom i lokalnom nivou.
5.2.1.3 Implementacija, podrška i razvoj
Implementacija podrazumeva sprovođenje aktivnosti i realizaciju projekata eUprave pokrajinskih organa, utvrđenih akcionim planom, putem obezbeđivanja osnovne i dodatne operativne podrške, obavljanja operativnih poslova za obezbeđivanje svih resursa i istraživačko-razvojnih aktivnosti za eUpravu pokrajinskih organa.
Nadzor obuhvata finansijski nadzor, putem kontrole trošenja finansijskih sredstava za implementaciju eUprave i nadzora nad implementacijom strategije, kontrole realizacije aktivnosti i projekata eUprave pokrajinskih organa.
5.2.1.5 Bezbednost i zaštita podataka
Bezbednost i zaštitu podataka u pokrajinskoj eUpravi neophodno je obezbediti donošenjem odgovarajućih propisa, ali i u tehničkom smislu, posebno utvrđujući nadležnost za obavljanje poslova sertifikacije (za interne digitalne potpise i u okviru pokrajinske eUprave).
5.2.2 Podela nadležnosti i odgovornosti za pokrajinsku eUpravu
Predsednik Izvršnog veća odgovoran je za koordinaciju politike strategije pokrajinske eUprave.
Komisija za upravljanje strategijom eUprave pokrajinskih organa nadležna je za kreiranje politike i koordinaciju aktivnosti za sprovođenje strategije, upravljanje projektima eUprave pokrajinskih organa, evaluaciju rezultata, nadzor nad implementacijom strategije i definisanje korektivnih mera. Najcelishodnije bi bilo da ovim telom rukovodi predsednik Izvršnog veća, a da članovi budu pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine, pokrajinski sekretar za finansije, pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj, direktor Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa i istaknuti stručnjaci u oblastima značajnim za uvođenje eUprave pokrajinskih organa.
Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine, u saradnji sa nadležnim pokrajinskim organima uprave i stručnom službom, zadužen je za pripremu relevantnih pokrajinskih propisa.
Služba za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, kroz posebno obrazovanu osnovnu unutrašnju jedinicu npr. IT sektor, nadležna je za implementaciju strategije u organizaciono-tehničkom smislu i zadužena za IKT infrastrukturu, osnovnu operativnu podršku i razvoj projekata eUprave pokrajinskih organa. Na osnovu analize, za obavljanje navedenih poslova mogu se angažovati spoljni partneri sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti eUprave, stečenim poslovanjem u zemljama EU.
IT profesionalci u pokrajinskim organima obezbeđivali bi dodatnu operativnu podršku, na osnovu saradnje sa stručnom službom.
Podršku razvoja u domenu eUprave mogu obavljati univerzitetske odnosno istraživačke institucije iz Vojvodine i IKT kompanije, a može se podržati i osnivanje posebnog istraživačko-razvojnog centra za eUpravu pri Univerzitetu u Novom Sadu.
Pokrajinski sekretarijat za finansije, preko Budžetske inspekcije, nadležan je za finansijski nadzor.
Implementacija bezbednosti podataka u nadležnosti je IT sektora, Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, uz koordinaciju Komisije za upravljanje strategijom eUprave pokrajinskih organa.
5.2.2.1 Komisija za upravljanje strategijom eUprave pokrajinskih organa
Na nivou Izvršnog veća potrebno je obrazovati Komisiju za upravljanje strategijom eUprave pokrajinskih organa kao radno telo nadležno za kreiranje politike i koordinaciju aktivnosti za sprovođenje strategije, upravljanje projektima eUprave pokrajinskih organa, evaluaciju rezultata, nadzor nad implementacijom strategije i definisanje korektivnih mera.
Na osnovu analize troškova, s ciljem ekonomičnosti i efikasnosti, Komisija može predložiti Izvršnom veću obrazovanje posebnih radnih tela (npr. posebnog tela za standardizaciju pokrajinske eUprave, posebnog tela za oblast bezbednosti podataka pokrajinske eUprave).
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti komisija, po potrebi, može obrazovati posebne radne grupe za ključne oblasti pokrajinske eUprave.
Na osnovu praćenja i analize sprovođenja strategije i podataka o njenoj realizaciji, dobijenih od IT sektora, Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa komisija dva puta godišnje, a po potrebi i češće, izveštava Izvršno veće o dostignutom nivou realizacije strategije.
Imajući u vidu da je ova strategija deo realizacije jednog stuba Strategije reforme i razvoja pokrajinske uprave, navedeno radno telo podnosiće i periodične izveštaje Savetu za reformu pokrajinske uprave.
Komisija na zahtev IT sektora, Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, daje mišljenja u vezi sa pitanjima značajnim za njen rad.
5.2.2.2 Služba za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa - IT sektor
Zbog neprekidnog porasta uloge IKT u radu pokrajinskih organa, radi realizacije strategije, u okviru Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa obrazovaće se posebna osnovna unutrašnja jedinica npr. IT sektor (Sektor za informacione tehnologije), zadužen za implementaciju strategije u organizaciono-tehničkom smislu i za IKT infrastrukturu, osnovnu operativnu podršku i razvoj projekata eUprave pokrajinskih organa.
IT sektor je deo IKT infrastrukture, jer obezbeđuje centralnu organizacionu i tehničku podršku projektima eUprave. Poslove iz svog delokruga, IT sektor obavlja u skladu sa savremenim trendovima u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Zadatak sektora je da podrži potrebe korisnika, te mora biti usko povezan sa svim pokrajinskim organima, kako bi se obezbedilo pružanje kvalitetnih usluga građanima.
IT sektor, Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa, o svom radu podnosi periodične izveštaje Komisiji za upravljanje strategijom eUprave pokrajinskih organa i od komisije može zatražiti mišljenje u vezi s pitanjima značajnim za njen rad.
IT sektor bi trebalo da ima tri uže unutrašnje jedinice npr. odeljenja: za mrežu i hardver, za aplikativni softver i za unapređivanje IKT u pokrajinskim organima. Odeljenje za mrežu i hardver trebalo bi da održava postojeću LRM i računarsku opremu, mrežne servise, obezbeđuje sigurnost rada, kontrolu pristupa i bezbednost podataka na LRM, koordinira planiranje i realizuje nabavku nove računarske opreme, planira i vrši nadzor nad realizacijom uvođenja računarske mreže u objekte APV i njene integracije sa LRM. Odeljenje za aplikativni softver trebalo bi da održava i unapređuje postojeće aplikacije, ažurira veb-prezentacije, ePortal, realizuje nabavku softvera, uvodi nove aplikacije. Odeljenje za unapređivanje IKT u pokrajinskim organima predlaže nova IKT rešenja i planira njihovo uvođenje; stara se o edukaciji i usavršavanju IT profesionalaca i u saradnji sa Službom za upravljanje ljudskim resursima učestvuje u organizaciji IKT obuka pokrajinskih službenika. Ovo odeljenje trebaIo bi da podrži funkcije Kontakt centra za eUpravu koji obezbeđuje jedinstvenu pristupnu tačku za pomoć svim nivoima korisnika eUprave (pokrajinski službenici, poslovni subjekti, građani). Poseban zadatak ovog centra je interakcija sa korisnicima, radi prikupljanja primedbi i predloga.
Procena je da bi za obavljanje ovih poslova IT sektoru trebalo najmanje 30 zaposlenih.
Polazeći od navedenog, postoji potreba da se izmeni postojeća unutrašnja organizacija Službe za opšte i zajedničke poslove pokrajinskih organa. Novoobrazovana osnovna unutrašnja jedinica, obavljala bi deo poslova postojećeg Sektora za primenu informatike, informaciono-dokumentacione poslove i poslove štamparije, u vezi s informacionim tehnologijama.
IKT infrastruktura za pokrajinsku eUpravu obuhvata: komunikacionu infrastrukturu, računarsku infrastrukturu, pokrajinske administrativne registre, pokrajinsku prostornu infrastrukturu, portal pokrajinske eUprave, standardizovana softverska rešenja i module za pokrajinsku administraciju i pokrajinske eServise, standarde informatičke bezbednosti, metodologije za razvoj informatičkih rešenja, upravljanje projektima eUprave i obezbeđivanje kvaliteta. U nastavku teksta data je vizija za svaki od navedenih elemenata.
5.3.1 Komunikaciona infrastruktura
Buduća komunikaciona infrastruktura, pri pristupu servisima, trebalo bi da garantuje svakom korisniku brzinu od 100Mbps, koju bi trebalo da podrže i aktivna i pasivna mrežna oprema. Buduća mrežna infrastruktura treba da obezbeđuje dodatnu sigurnost funkcionisanja postojeće mreže. Neophodno je izvršiti povezivanje LRM sa dislociranim delovima (ostalim pokrajinskim organizacijama i organizacionim jedinicama pokrajinskih organa uprave van sedišta). Potrebno je povezati se i sa računarskom mrežom Vlade Republike Srbije, kao i sa lokalnim samoupravama na području Pokrajine.
5.3.2 Računarska infrastruktura
Serverski računari moraju da obezbede stabilan rad, da imaju garantovanu podršku ili apdejt (update) sistema (od isporučilaca ili proizvođača) u toku od 24 sata svakog dana. Da bi se obezbedile zahtevane performanse i pouzdanost u radu za visokoprioritetne servise i aplikacije potrebno je obezbediti redundatne serverske računare. U zavisnosti od aplikacija, bezbednosnih uslova i odluka nadležnog tela, trebalo bi koristiti istu verziju mrežnog operacionog sistema. Za sisteme koji ne obezbeđuju visokoprioritetne servise i aplikacije koristi se jedna serverska mašina, osim u slučaju da se pojave smetnje u funkcionisanju ili nezadovoljavajuće performanse. U ovu kategoriju spadaju i mrežne usluge. Za smeštaj servera neophodno je obezbediti adekvatne uslove (klima, video nadzor, sigurnosni pristup, rezervno napajanje i sl).
Radne stanice u svakom trenutku trebalo bi da obezbeđuju nesmetan i efikasan rad, te je preporuka za buduću opremu nabavka "Brand name" opreme koja zadovoljava interno propisane hardverske zahteve. Poželjno je da operacioni sistemi budu isti na svim radnim stanicama, kako bi se njihovo održavanje obavljalo na jedinstven način i tako smanjili troškovi održavanja. Radne stanice treba kategorisati i definisati konfiguraciju na osnovu korišćenja instaliranih programa. Operativni sistem radnih stanica trebalo bi da zadovolji sledeće glavne uslove: stabilan rad, nesmetan rad aplikacija koje se koriste u pokrajinskim organima, da podržava centralizovano upravljanje, višejezička podrška za korisnički interfejs. Prilikom donošenja odluke o rešenjima koja će se koristiti, trebalo bi razmotriti mogućnost korišćenja Open Source tehnologija u skladu sa preporukama EU.
Za periferijsku podršku bi trebalo koristiti mrežne uređaje sa podrškom štampe, kopiranja, skeniranja, primanje fax-a i sl.
5.3.3 Pokrajinski administrativni registri
Trebalo bi izraditi pokrajinske administrativne registre koji će biti dostupni sa intraneta odnosno Interneta, čime će se postići mogućnost širokog pristupa podacima potrebnim za zadatke pokrajinske uprave (Knowledge Management) iz različitih oblasti, a posebno u oblasti obrazovanja, kulture, zdravstva i socijalne politike. Pokrajinski administrativni registri bi trebalo da budu dostupni preko jedne pristupne tačke i da zadovoljavaju uslov interoperabilnosti.
5.3.4 Pokrajinska prostorna infrastruktura
Potrebno je izgraditi IKT podršku koja je osnova za implementaciju složenih prostorno determinisanih servisa u različitim oblastima, a posebno u poljoprivredi, urbanizmu i građevinarstvu, vodoprivredi, šumarstvu, itd. Ovaj elemenat je potrebno implementirati uz oslonac na savremene tehnologije i standarde EU u ovoj oblasti (SDI-Spatial Data Infrastructure).
5.3.5 Portal pokrajinske eUprave
Neophodno je ujednačiti razvoj sistema javnih servisa na pokrajinskom nivou, a postojeći portal bi trebalo unapređivati novim servisima, te obezbediti pristup za sve pod jednakim uslovima.
5.3.6 Standardizovana softverska rešenja i moduli
Softverska rešenja i moduli za pokrajinsku eUpravu treba da budu bazirani na standardima za skladištenje, obradu, razmenu i integraciju podataka i dokumenata. Ovi standardi trebalo bi da obezbede osnovne karakteristike sistema: interoperabilnost, bezbednost, otvorenost, fleksibilnost i skalabilnost.
Sistemi za upravljanje bazama podataka trebalo bi da obezbede osnovne potrebe za skladištenjem, pretraživanjem i ažuriranjem podataka za duži vremenski period, kao i da omoguće proširenje aplikacija za nove usluge. Osnova za standardizaciju su projekti programa eVojvodina koji se odnose na softversku arhitekturu, arhitektura intraneta i arhitekturu javnih servisa. Preporuka je da se ravnopravno koriste softverske platforme Ms .NET i Java.
Preporučuje se korišćenje Open Source tehnologija, a prilikom donošenja odluke o SQL rešenjima koja će se koristiti posebno trebalo bi voditi računa o odlukama donetim na nacionalnom (republičkom) nivou i preporukama EU.
Implementacija IT sistema trebalo bi da se realizuje tako da omogući centralizovano upravljanje aplikacijama, odnosno kontrolisano održavanje i razvoj, usklađenost i jedinstvenost, kao i timski rad IT profesionalaca.
Planira se povećanje stepena bezbednosti informacija, jer je reč o pokrajinskim organima u čijim sistemima se nalaze i čuvaju poverljivi dokumenti i informacije, te sistemima i informacijama treba obezbediti značajnu zaštitu. IT bezbednosti trebalo bi organizovati na način da se obezbede osnovni principi bezbednosti informacija: poverljivost, integritet, raspoloživost, privatnost, identifikacija (autentifikacija i autorizacija), sledljivost, garancija. Osnova za postizanje informatičke bezbednosti biće standard ISO 27000 i/ili NIST standard, kao i dobra praksa razvijenih zemalja. U skladu sa ovim standardima oblast IT bezbednosti se organizuje u obliku projekta koji, između ostalog, zahteva pripremu i usvajanje niza dokumenata relevantnih za IT bezbednost. Ovim dokumentima trebalo bi da budu obuhvaćeni naročito sledeći elementi: planiranje, smernice, programi, mere i mehanizmi zaštite, ljudi i upravljanje projektom IT bezbednosti. Metodologija definisana standardima podrazumeva implementaciju mera i mehanizama uz stalno praćenje rezultata i preduzimanje korektivnih mera. Pri sprovođenju programa IT bezbednosti imaće se u vidu dosadašnja iskustva i praksa u Izvršnom veću kada je reč o rukovanju sa poverljivim dokumentima; obezbeđenju rada servera elektronske pošte (zaštita protiv kopiranja, prosleđivanja, autentifikacija, kriptovanje, itd.); bezbednom štampanju; bezbednom rukovanju sa serverima i komunikacionom opremom u skladu sa standardima i propisima koji obuhvataju i bezbedan rad uređaja; bekap (backup) politikom koja će omogućiti nastavak rada svih kritičnih servisa u slučaju otkaza bilo koje komponente u lancu informatičkih hardversko-softverskih komponenata; spoljašnjem pristupu unutrašnjem sistemu, autorizovanih korisnika sa pravom udaljenog pristupa od kuće preko portala eUprave, putem zaštićenog kanala virtualne privatne mreže (Virtual Private Network - VPN), a na osnovu autentifikacije okruženja.
5.3.8 Metodologije za razvoj informatičkih rešenja, upravljanje projektima eUprave i obezbeđenje kvaliteta
Informatička rešenja za pokrajinsku eUpravu biće razvijana korišćenjem sopstvenih resursa i outsourcing. Pod outsourcing, ovde se podrazumeva deo informatičkih poslova, čije obavljanje se na osnovu ugovora može dodeliti drugim organizacijama/firmama (spoljni partneri). Za ovakav model implementacije potrebno je obezbediti zadovoljavajući nivo centralizovanog upravljanja.
Centralizovano upravljanje obezbeđuje se klasifikacijom informatičkih procesa, metodologijom obezbeđenja funkcionalnosti, i merenjem efikasnosti sistema i ocenjivanjem. Ovi mehanizmi primenjuju se za oba modaliteta razvoja (sopstvenih resursa i outsourcing).
Zbog velike mogućnosti da se u budućnosti određeni poslovi ili deo poslova obavljaju korišćenjem outsourcing, potrebno je definisati nivoe procesa radi efikasnog upravljanja i praćenja njihove realizacije, što je odgovornost IT sektora.
Glavni informatički procesi:
- koordinacija IT razvoja:
1. IT strategija (ciljevi, resursi, finansije).
- upravljanje IT projektima:
1. identifikacija i kontrola resursa na projektu;
2. merenje napredovanja i prilagođavanje procesa u toku napredovanja ka cilju.
- upravljanje kvalitetom IT servisa:
1. planiranje;
2. implementacija;
3. evaluacija;
4. korektivne mere.
- IT bezbednost:
1. planiranje;
2. smernice;
3. programi;
4. zaštita;
5. ljudski resursi.
- nabavka/razvoj:
1. informaciono-komunikaciona oprema i usluge (računarska i periferna oprema, komunikaciona oprema, komunikacione usluge, informacione usluge);
2. sistemski i aplikativni softver (specifikacija potreba, izbor, licenciranje).
- održavanje:
1. informaciono-komunikaciona oprema i usluge (računarska i periferna oprema, komunikaciona oprema, komunikacione usluge, informacione usluge);
2. sistemski i aplikativni softver (specifikacija potreba, izbor, licenciranje).
- podrška korisnicima:
1. help-desk;
2. permanentna edukacija korisnika.
- razvoj ljudskih resursa:
- motivacije, treninzi, planiranje karijere, ocena produktivnosti.
5.3.10 Metodologije obezbeđenja funkcionalnosti
Projekat "Politika i standardi za korišćenje IKT u pokrajinskim i opštinskim institucijama AP Vojvodine" programa "eVojvodina", može poslužiti kao osnova za izbor metodologija, a potrebno je pratiti i primeniti metodologije EU:
- metodologija izbora sistema - kod izbora novih sistema prema potrebama korisnika;
- primena projekt menadžmenta (project management);
- metodologija obezbeđivanja informatičke bezbednosti;
- metodologija procene rizika;
- metodologija rukovanja promena;
- metodologija planiranja i odlučivanja u vezi sa IKT infrastrukturom.
U vezi s projektima koji se odnose na implementaciju sistema, gde je obezbeđivanje razvoja i implementacije outsourcing zadatak, o korišćenju određene vrste metodologije, neophodno je prvo konsultovati IT sektor.
Cilj uvođenja korišćenja ovih metodologija je obezbeđivanje većeg kvaliteta u implementaciji sistema i obavljanju zadataka.
Istovremeno, korišćenje metodologija ne sme da izazove komplikaciju zadataka, usporavanje realizacije projekata. Radi efikasnosti trebalo bi koristiti metodologije za adaptaciju i preuzimanje, kako bi se sprečio nepotreban dodatni rad.
5.3.11 Merenje eflkasnosti sistema i ocenjivanje
Informacioni sistem trebalo bi da efikasno podržava obavljanje zadataka u celoj organizaciji. Radi unapređivanja korišćenja informacionog sistema potrebno je stalno primenjivati preventivne i korektivne mere.
Uvođenje sistema za merenje efikasnosti sistema doprinosi:
- jednostavnijem prepoznavanju budućih potreba korisnika;
- pruža osnovu za donošenje informatičkih odluka;
- efikasnosti u upravljanju ljudskim resursima.
Procena efikasnosti se odnosi na:
• procenu vrednosti informacionog sistema (u kojoj su meri korisnici zadovoljni);
• postavljanje ciljeva i stvaranju mogućnosti za usavršavanje i napredovanje IT profesionalaca i merenje rezultata;
• analizu korišćenja outsourcing-a;
• merenje informatičkih troškova (TCO - Total Cost of Ownership).
Outsourcing se definiše na tri nivoa: BPO (Business Process Outsourcing) - menadžment, analiza, transakcije; APO (Application Process Outsourcing) - zadaci integracije, analiza sistema, razvoj aplikacija; ITO (InformationTechnology Outsourcing) - upravljanje i održavanje tehnološke infrastrukture.
Okvirna podela informatičkih procesa, prema tome da li se mogu obavljati na osnovu sopstvenih resursa i/ili korišćenjem spoljnih partnera, data je u tabeli 5.
Tabela 5.
Informatički procesi |
Resursi |
Komentar |
Planiranje i koordinacija informatičkog razvoja |
||
Informatička strategija |
Sopstveni resursi/ |
Sopstveni resursi: Finansijski plan i obezbeđivanje
sredstava |
Upravljanje IT projektima |
||
- Identifikacija i kontrola resursa na projektu |
Sopstveni resursi/ |
Sopstveni resursi: delimično identifikacija resursa
i prilagođavanje procesa, u potpunosti kontrola resursa i sprovođenje
merenja napredovanja |
Upravljanje kvalitetom IT servisa |
||
- Planiranje |
Sopstveni resursi/ |
Sopstveni resursi: planiranje, implementacija, evaluacija
i sprovođenje korektivnih mera. |
IT bezbednost |
||
- Planiranje |
Sopstveni resursi/ |
Sopstveni resursi: planiranje, smernice, implementacija,
ljudi; delimično programi, mehanizmi i mere; |
Nabavka/razvoj |
||
- Informaciono-komunikaciona oprema i usluge |
Sopstveni resursi/ |
Sopstveni resursi: planiranje, i nabavka IKT računarske
i periferne opreme, komunikacione opreme, komunikacionih usluga, informacionih
usluga, sistemskog i aplikativnog softvera (specifikacija potreba, izbor,
licenciranje), delimično izrada aplikativnog softvera |
Održavanje hardvera/mreže/softvera |
||
- Planiranje i organizovanje održavanja (tekuće, investiciono) |
Sopstveni resursi/ |
Sopstveni resursi: planiranje i organizovanje održavanja;
sprovođenje tekućeg održavanja. |
Podrška korisnicima |
Sopstveni resursi/ |
Sopstveni resursi: help desk, deo edukacije korisnika |
Razvoj Ijudskih resursa |
Sopstveni resursi/ |
Sopstveni resursi: delom motivacije, treninzi, planiranje
karijere, ocena produktivnosti |
Potrebno je obezbediti IT profesionalce koji će biti u stanju da podrže razvoj i održavanje pokrajinske eUprave, osposobiti pokrajinske službenike za korišćenje sistema pokrajinske eUprave i osposobiti građane i poslovne subjekte za korišćenje elektronskih javnih servisa.
Neophodno je obezbediti stalni priliv novih stručnjaka. Stipendiranjem i saradnjom sa fakultetima, kao i popunjavanjem radnih mesta objektivno i isključivo na osnovu stručnosti, znanja, iskustva i kreativnosti, moglo bi se doći do jačanja ljudskih resursa u oblasti IKT. Za svaku kategoriju zaposlenih u javnoj upravi trebalo bi da postoje odgovarajući programi stalne IKT edukacije.
Pokrajinskim propisima i aktima o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta na svim radnim mestima propisati, kao uslov, informatičku opismenjenost (ECDL), te odrediti radna mesta za IT profesionalce u pokrajinskim organima.
Radi sticanja potrebnih znanja i veština, trebalo bi osnovati ECDL test centar pokrajinskih organa i uvesti eLearning sistem.
Cilj GAP analize (tabela 6) je da utvrdi razlike između postojećeg stanja i vizije date u ovoj strategiji kako bi se omogućilo definisanje zadataka koje je neophodno izvršiti radi prevazilaženja postojećih odstupanja.
Tabela 6.
Postojeća situacija |
Vizija |
Gap |
Organizaciona struktura i nadležnosti za eUpravu nisu adekvatno i precizno utvrđene. |
Precizna i funkcionalna organizaciona struktura za pokrajinsku eUpravu, sa utvrđenim nadležnostima i sistemom odgovornosti. |
Potrebno je uspostaviti organizacionu infrastrukturu i obrazovati komisiju za upravljanje strategijom eUprave pokrajinskih organa i IT sektor i jačati njihovu ulogu u modernizaciji rada pokrajinskih organa; poštovati rokove i upravljati vremenom za realizaciju projekata. |
Nepostojanje pokrajinskih propisa u oblastima značajnim za eUpravu pokrajinskih organa. |
Uvođenje IKT u rad pokrajinskih organa i sistema eUprave pokrajinskih organa, uređeno pokrajinskim propisima. |
Potrebno je u okvirima Ustava i zakona, pripremiti i usvojiti neophodne pokrajinske propise. |
Nisu usvojene metodologije za razvoj informatičkih rešenja, upravljanje projektima eUprave i obezbeđenje kvaliteta. |
Usvojene su i primenjuju se metodologije za razvoj informatičkih rešenja, upravljanje projektima eUprave i obezbeđenje kvaliteta. |
Potrebno je obuhvatnije definisati i usvojiti navedene metodologije i obezbediti njihovu primenu. |
Implementirani su određeni standardni mehanizmi na nivou mrežne zaštite, operativnih sistema i aplikativnih servera. |
U potpunosti implementirani standardi i metodologije za informatičku bezbednost. |
Potrebno je upotpuniti informatičku bezbednost, u skladu sa važećim međunarodnim standardima i praksom razvijenih zemalja. |
Većina poslovnih procesa pokrajinskih organa nije IKT podržana i nisu međusobno povezani. |
Stvaranje transparentnih procesa, koji su podržani IKT i međusobno povezani. |
Potrebno je informatički podržati poslovne procese uz obezbeđenje njihove međusobne interakcije. |
Akti doneti u radu pokrajinskih organa nisu uključeni u document management system, nema ePisarnice i eArhive. |
Poslovni procesi podržani sistemom ePisarnice i eArhive. |
Potrebno je na osnovu analize stanja i specifikacije zahteva, izvršiti izbor sistema, izradu softvera i uvođenje sistema ePisarnice i eArhive. |
Poslovni procesi pokrajinskih organa usmereni ka pružanju usluga korisnicima, nisu IKT podržani i nije ih moguće ostvariti elektronskim putem, bez ličnog prisustva korisnika i/ili podnošenja pismenih zahteva (papir) korisnika. |
Pokrajinski organi korisnicima pružaju usluge elektronskim putem. |
Pokrajinski organi treba da standardizuju poslovne procese i uvedu nove aplikacije, kojima će obezbediti visok nivo IKT usluga za korisnike. |
Komunikaciona infrastruktura ne obuhvata povezanost između objekata IV i Skupštine i dislociranih objekata pokrajinskih organa uprave van sedišta, pokrajinskih organizacija, fondova i sl. |
Komunikaciona infrastruktura obuhvata povezanost između objekata Izvršnog veća i Skupštine i dislociranih objekata pokrajinskih organa uprave van sedišta, pokrajinskih organizacija, fondova i sl. |
Potrebno je unaprediti komunikacionu infrastrukturu
proširenjem na dislocirane objekte pokrajinskih organa i obezbeđenjem
povezivanja sa ostalim javnim i privatnim mrežama. |
Računarska i sistemska softverska infrastruktura ne podržavaju u potpunosti uvođenje modernih aplikacija. |
Računarska i sistemska softverska infrastruktura u potpunosti podržavaju uvođenje modernih aplikacija. |
Potrebno je izvršiti nabavku "Brand name" radnih
stanica, odgovarajućih performansi i stalno unapređivati hardver; legalizovati
postojeći i nabaviti neophodan aplikativni softver za rad pokrajinske
uprave; |
Sistemi i aplikacije koji podržavaju poslovne procese pokrajinskih organa, nisu integrisani u jedinstven sistem. |
Aplikacije i baze podataka, kao i IT sistemi su integrisani, međusobno povezani i tako efikasno podržavaju poslovne procese pokrajinskih organa. |
Reinženjering i migracija postojećih aplikacija na savremene softverske platforme i njihovo integrisanje u sistem; uvođenje novih aplikacija i IT sistema na savremenim softverskim platformama i uz integraciju u sistem. |
Ne postoje elektronski dostupni, jedinstveni pokrajinski administrativni registri, namenjeni ustanovama čiji su osnivači pokrajinski organi ili sa kojima sarađuju. |
Pokrajinski administrativni registri su jedinstveni i elektronski dostupni ustanovama čiji su osnivači pokrajinski organi ili sa kojima sarađuju, uz obezbeđen pristup putem Interneta. |
Potrebno je na osnovu analize stanja i specifikacije zahteva, izvršiti izbor sistema, izradu softvera i uvođenje elektronskih pokrajinskih administrativnih registara. |
Servisi za upravljanje prostornim resursima delimično zadovoljavaju zahteve pokrajinske eUprave. |
Uvođenje eSistema koji u potpunosti podržavaju pokrajinsku prostornu infrastrukturu. |
Potrebno je izgraditi IKT podršku koja je osnova za implementaciju složenih prostorno determinisanih servisa u različitim oblastima, uz oslonac na savremene tehnologije i standarde EU u ovoj oblasti (SDI-Spatial Data Infrastructure). |
Pokrajinski portal eUprave delimično zadovoljava zahteve pokrajinske eUprave i korisnika. |
Pokrajinski portal eUprave u potpunosti zadovoljava zahteve pokrajinske eUprave i korisnika. |
Neophodno je ujednačiti razvoj sistema javnih servisa na pokrajinskom nivou, a postojeći portal treba unapređivati novim servisima i obezbediti pristup za sve pod jednakim uslovima. |
Znanje rada na računarima - informatička opismenjenost nije propisana kao uslov za rad u većini pokrajinskih organa. Informatička opismenjenost, kultura i disciplina pokrajinskih službenika nije na zadovoljavajućem nivou. |
Pokrajinski službenici su informatički opismenjeni i poseduju ECDL, a stečena znanja primenjuju u radu. |
Pokrajinskim propisima i aktima o unutrašnjoj organizaciji
i sistematizaciji radnih mesta na svim radnim mestima predvideti uslov
- informatičku opismenjenost (ECDL); |
Nedovoljno visokokvalifikovanih IT profesionalaca zaposlenih u pokrajinskim organima. |
U svim pokrajinskim organima postoje IT profesionalci kao podrška razvoju i održavanju pokrajinske eUprave. |
Potrebno je obezbediti stalni priliv novih IT profesionalaca; |
Ne postoji jedinstven sistem obuke i stručnog usavršavanja. |
Za svaku kategoriju zaposlenih postoje odgovarajući programi IKT podržane permanentne edukacije. |
Uvesti eLearning sistem, osnovati ECDL test centar i sprovoditi obuke. |
Akcioni plan predstavlja okvir za realizaciju projekata koji će biti izvršeni kako bi se dostiglo buduće stanje opisano u viziji. Analizom razlika (GAP) između postojećeg i budućeg stanja definisani su projekti od kojih neki imaju i potprojekte.
Nazivi projekata i aktivnosti u okviru njih (sa oznakom iz tabele 4.):
1. |
Donošenje Odluke o Strategiji eUprave pokrajinskih organa, donošenje relevantnih pokrajinskih propisa i prezentacija istih javnosti |
2. |
Unapređivanje infrastrukture značajne za realizaciju
strategije. |
3. |
Uvođenje on-Iajn (on line) sadržaja na portalu
eUprave pokrajinskih organa (nivo 1 i 2 javnih servisa) |
4. |
Uvođenje modula za sistem za upravljanje dokumentima
(workflow management system) |
5. |
Uvođenje modula za upravljanje i arhiviranje dokumenata |
6. |
Uvođenje ERP sistema (planiranje i izrada budžeta, budžetsko knjigovodstvo, plaćanja, knjigovodstvo, obračun zarada, evidencija osnovnih sredstava, kontrola i nadzor itd.) L1-7/1-16 |
7. |
Uvođenje Call Centra |
8. |
Uvođenje internih aplikacija pokrajinske uprave |
9. |
Proširenje elektronskih javnih usluga (FO) |
10. |
Uvođenje sistema za pružanje usluga putem mobilnog telefona, na zahtev korisnika (m-usluge) |
11. |
Proširenje upravljanja aktivnostima u oblasti obrazovanja,
kulture, socijalne i zdravstvene politike iz nadležnosti Pokrajine usmerenih
ka organizacijama |
12. |
Infrastruktura prostornih podataka Pokrajine |
13. |
Realizacija obuka za ECDL i ostalih obuka za IT profesionalce |
14. |
Uvođenje sistema za upravljanje informacijama (management
information system - MIS) |
15. |
Formiranje centra znanja (Knowledge Center) |
16. |
Unapređivanje javnih usluga (nivo 3 i 4 javnih servisa) |
17. |
Drugi/ostali potprojekti |
7.1 VREMENSKI OKVIR STRATEGIJE eUPRAVE POKRAJINSKIH ORGANA
Strategija eUprave pokriva tri vremenska okvira, kratkoročni projekti do kraja 2007, srednjoročni projekti između 2008. i 2009. i dugoročni projekti između 2010. i 2013. godine.
Kratkoročni akcioni plan uključuje ciljeve:
• koji su hitni za pokrajinske organe;
• koji mogu biti implementirani sa ograničenim resursima;
• koji mogu da omoguće QW situaciju (brzo uvođenje i značajan uspeh);
• koji čine osnovu za implementaciju vizije.
Srednjoročni akcioni plan uključuje zadatke i projekte:
• koji su kompleksniji za uvođenje;
• za koje je potrebno više resursa (finansijskih, infrastrukturnih, Ijudskih);
• koji imaju manji prioritet;
• koji zahtevaju osnovnu infrastrukturu i sisteme kako bi bili implementirani.
Cilj dugoročnog akcionog plana je da:
• dovede pokrajinske organe u strateško stanje definisano u viziji.
Projekte čija je implementacija predviđena kroz dugoročne zadatke trebalo bi redovno pregledati u skladu sa rezultatima kratkoročnih i srednjoročnih projekata.
U narednom poglavlju detaljnije su opisani navedeni projekti, putem:
• identifikacije projekta;
• ciljeva;
• opisa;
• glavnih zadataka i etapa;
• procene troškova;
• procene rokova realizacije;
• tipa projekta;
• veza sa drugim projektima.
Prilikom planiranja potrebnih resursa za svaki projekat trebalo bi imati u vidu mogućnost promene postojećeg okruženja za eUpravu pokrajinskih organa, kao i stalan razvoj IKT tehnologija, usled čega akcioni plan može samo da obezbedi neophodan okvir, koji će biti potpun, mada se neki parametri mogu menjati prema stvarnim alternativama i šansama.
Identifikacija projekta |
1 - Donošenje odluke o strategiji eUprave pokrajinskih organa, donošenje relevantnih pokrajinskih propisa i prezentacija istih javnosti |
Ciljevi |
Donošenjem odluke o realizaciji strategije i njenom
finansiranju i ostalih relevantnih pokrajinskih propisa obezbeđuje se
normativno-pravni okvir za realizaciju mera i aktivnosti utvrđenih ovim
akcionim planom. |
Opis |
U ovom projektu nakon donošenja odluke o strategiji eUprave pokrajinskih organa potrebno je da ona bude dostupna javnosti, putem prezentacija i javnih diskusija. U skladu sa nadležnostima i strategijom, neophodno je precizirati redosled i rokove za donošenje pokrajinskih propisa kojima se utvrđuju pitanja javnosti informacija, zaštite bezbednosti odnosno zaštite podataka, informacionih sistema, elektronskih dokumenata, elektronskog potpisa i sl. Neophodno je da navedeni propisi budu dostupni javnosti. |
Glavni zadaci i etape |
• Prezentacija Strategije javnosti; |
Procena troškova |
1.500.000,00 dinara |
Procena rokova realizacije |
osam meseci |
Tip projekta |
kratkoročni/srednjoročni |
Veza sa drugim projektima |
Rezultati ovog projekta definišu celu implementaciju strategije, te i svi projekti zavise od ovog projekta. |
ldentifikacija projekta |
2 - Unapređivanje infrastrukture značajne za realizaciju strategije |
Ciljevi |
Cilj projekta je uspostavljanje komunikacione i računarske infrastrukture neophodne za implementaciju predloženih aplikacija |
Opis |
Projektom će biti data detaljna specifikacija preostale
neophodne infrastrukture, izvršena nabavka i instalacija. |
Glavni zadaci etape |
1. analiza potreba za realizaciju projekta; |
Procena troškova |
32.615.000,00 dinara |
Procena rokova realizacije |
13 meseci |
Tip projekta |
srednjoročni |
Veze sa drugim projektima |
Deo realizacije ovog projekta je u toku, a ostali projekti mogu paralelno da se odvijaju, jer postoji deo izgrađene infrastrukture koji to omogućuje. |
Identifikacija projekta |
3 - Uvođenje on-Iajn (on line) sadržaja na portalu eUprave pokrajinskih organa (1. i 2. nivo javnih servisa) |
Ciljevi |
Pružanje on-lajn (on line) informacija o javnim servisima i radu pokrajinskih organa i intraktivna komunikacija sa građanima i poslovnim subjektima (1. i 2. nivo). |
Opis |
Kao jedan od važnih zadataka projekta trebalo bi intenzivirati korišćenje postojećeg pokrajinskog portala javnih servisa tako što bi pokrajinski sekretarijati implementirali određeni skup servisa iz svoje delatnosti. |
Glavni zadaci i etape |
1. analiza potreba i definisanje sadržaja za portal; |
Procena troškova |
Troškovi nisu predviđeni, jer će za realizaciju projekta biti zaduženi pokrajinski službenici. |
Procena rokova realizacije |
šest meseci |
Tip projekta |
kratkoročni/srednjoročni |
Veze sa drugim projektima |
Projekat nije uslovljen drugim projektima. Ovaj projekat je preduslov za realizaciju projekta 16. |
Identifikacija projekta |
4 - Uvođenje modula za sistem za upravljanje dokumentima (workflow management system) |
Ciljevi |
Obezbeđivanje podrške za poslovne procese pokrajinskih organa kroz proširenje postojećeg workflow menadžment sistema |
Opis |
Ovim projektom se proširuje postojeći workflow menadžment sistem (eDocumentus). Poslovni procesi se standardizuju i prilagođavaju, kako bi se ugradili u sistem. Specifikacija internih i eksternih dokumenata, kao i poslovnih procesa za upravljanje dokumentima biće bazirana na XML tehnologiji. Formiraće se XML šeme internih i eksternih dokumenata, čime će se obezbediti razmena dokumenata u internom okruženju i obezbediti modul za grupni rad (groupwere) |
Glavni zadaci i etape |
1. specifikacija poslovnih procesa i dokumenata u sistemu
za upravljanje dokumentima; |
Procena troškova |
6.000.000,00 dinara |
Procena rokova realizacije |
Od 18 do 24 meseca |
Tip projekta |
srednjoročni |
Veze sa drugim projektima |
Ovaj projekat može da počne paralelno sa projektima 3. i 5. Ovaj projekat je preduslov za realizaciju projekta 8. i 16. |
Identifikacija projekta |
5 - Uvođenje modula za upravljanje i arhiviranje dokumenata |
Ciljevi |
Obezbediti podršku za poslovne procese pokrajinskih organa kroz implementaciju elektronskih dokumenata i sistema za upravljanje i arhiviranje dokumenata. |
Opis |
Tokom projekta se uvodi sistem upravljanja i arhiviranja elektronskih dokumenata, a dokumenti se standardizuju i prilagođavaju radi ugrađivanja u sistem. Pri izradi softvera osnova će biti analiza standarda i postojećih rešenja u oblasti digitalizacije i arhiviranja dokumenata. |
Glavni zadaci i etape |
1. analiza radi utvrđivanja funkcionalnih, tehničkih
i bezbednosnih zahteva predloženog sistema za upravljanje i arhiviranje
elektronskih dokumenata; |
Procena troškova |
6.000.000,00 dinara |
Procena rokova realizacije |
12 meseci |
Tip projekta |
srednjoročni |
Veze sa drugim projektima |
Ovaj projekat može početi paralelno sa projektima 3. i 4. što će smanjiti troškove i potrebne resurse i mora biti završen pre uvođenja projekta 8. |
Identifikacija projekta |
6 - Uvođenje ERP sistema (planiranje i izrada budžeta, budžetsko knjigovodstvo, plaćanja, knjigovodstvo, obračun zarada, evidencija osnovnih sredstava, kontrola i nadzor itd.) |
Ciljevi |
Stvaranje integrisanog sistema u oblasti finansija, radi unapređivanja efikasnosti rada u ovoj oblasti i omogućavanja pružanja on-lajn (on line) usluga. |
Opis |
Povezivanje postojećih i novih podsistema u oblasti
finansija (Planiranje i izrada budžeta, Budžetsko knjigovodstvo, Plaćanja,
Knjigovodstvo, Obračun zarada, Evidencija osnovnih sredstava, Kontrola
i nadzor itd.) u integrisan sistem. |
Glavni zadaci i etape |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva i sistema; |
Procena troškova |
6.800.000,00 dinara |
Procena rokova realizacije |
18 meseci |
Tip projekta |
srednjoročni/dugoročni |
Veze sa drugim projektima |
Ovaj projekat mora biti završen pre uvođenja 11, 15. i 16. projekta. |
Identifikacija projekta |
7 - Uvođenje Call Centra |
Ciljevi |
Pružanje informacija o uslugama pokrajinskih organa putem telefona. |
Opis |
Obezbeđuje se pristupna tačka ka uslugama pokrajinskih organa, kako bi iste bile dostupne telefonom. |
Glavni zadaci i etape |
1. utvrđivanje detaljnih zahteva sistema Call centra; |
Procena troškova |
Potrebno je izvršiti prethodne analize tržišta koje će dati osnovu za procenu troškova. |
Procena rokova realizacije |
četiri meseca |
Tip projekta |
dugoročni |
Veze sa drugim projektima |
Projekat 4. bi trebalo da bude završen pre početka ovog projekta. |
Identifikacija projekta |
8 - Uvođenje internih aplikacija pokrajinske uprave (BO) |
Ciljevi |
Cilj je razvoj BO aplikacija za podršku internim poslovnim procesima pokrajinskih organa. |
Opis |
Projekat treba da obezbedi interne aplikacije, a u
ovoj fazi će biti obezbeđeni elektronski zahtevi za plaćanje i interna
aplikacija za evidenciju prisutnosti zaposlenih u pokrajinskim organima,
putem sledećih potprojekata: |
Glavni zadaci i etape |
1. analiza stanja, specifikacija zahteva za BO sistem; |
Procena troškova |
3.000.000,00 dinara |
Procena rokova realizacije |
Od osam do deset meseci |
Tip projekta |
srednjoročni/dugoročni |
Veze sa drugim projektima |
Projekti 4. i 5. moraju biti završeni pre nego što ovaj projekat počne, a on mora biti završen pre nego što projekat 9. počne ili bi trebalo da počnu istovremeno. |
Identifikacija projekta |
9 - Proširenje elektronskih javnih servisa (FO) |
Ciljevi |
Učiniti dostupnim javnosti one servise koji su podržani BO sistemima. |
Opis |
Tokom projekta elektronski servisi koji su utvrđeni
u viziji biće implementirani i dostupni javnosti. |
Glavni zadaci i etape |
1. analiza stanja i specifikacija zahteva; |
Procena troškova |
2.400.000,00 dinara |
Procena rokova realizacije |
18 meseci |
Tip projekta |
dugoročni |
Veze sa drugim projektima |
Ovaj projekat može se odvijati paralelno sa projektom 8. radi smanjenja troškova i potrebnih resursa. |
Identifikacija projekta |
10 - Uvođenje sistema za pružanje usluga putem mobilnog telefona, na zahtev korisnika (m-usluge) |
Ciljevi |
Cilj projekta je da javnosti putem savremenih m-usluga budu dostupni javni servisi pokrajinskih organa, čime će se proširiti krug korisnika. |
Opis |
Tokom projekta savremene mobilne usluge se uvode korišćenjem mogućnosti integracije u postojeće sisteme. |
Glavni zadaci i etape |
1. analiza stanja i specifikacija zahteva; |
Procena troškova |
Potrebno je izvršiti prethodne analize tržišta koje će dati osnovu za procenu troškova. |
Procena rokova realizacije |
Od pet do šest meseci |
Tip projekta |
dugoročni |
Veze sa drugim projektima |
Projekat 8. bi trebalo da bude završen pre početka ovog projekta. |
Identifikacija projekta |
11 - Proširenje upravljanja aktivnostima u oblasti obrazovanja, kulture, socijalne i zdravstvene politike iz nadležnosti Pokrajine |
Ciljevi |
Obezbeđenje servisa za korisnike iz oblasti obrazovanja, kulture, socijalne i zdravstvene politike koje su u nadležnosti Pokrajine. |
Opis |
Tokom projekta usluge internih sistema proširuju se
prema organizacijama koje su u nadležnosti Pokrajine. |
Glavni zadaci i etape |
1. analiza stanja i specifikacija zahteva; |
Procena troškova |
15.000.000,00 dinara |
Procena rokova realizacije |
30 meseci |
Tip projekta |
dugoročni |
Veze sa drugim projektima |
Projekti 2, 6. i 8. moraju biti završeni pre početka ovog projekta. |
Identifikacija projekta |
12 - Infrastruktura prostornih podataka Pokrajine |
Ciljevi |
Specifikacija, implementacija i uvođenje podsistema za podršku upravljanju prostornim resursima u Pokrajini. |
Opis |
Infrastruktura prostornih podataka (Spatial Data
Infrastructure - SDI) obezbeđuje osnovu za pronalaženje, evaluaciju
i primenu za korisnike i provajdere prostornih podataka na nivou uprave,
komercijalnog sektora, neprofitnog sektora, obrazovno-istraživačkih
institucija i za same građane. |
Glavni zadaci i etape |
1. utvrđivanje politike kreiranja i korišćenja geoprostornih
podataka; |
Procena troškova |
Zbog složenosti projekta potrebno je izvršiti prethodne analize koje će dati osnove za procenu potrebnih sredstava. |
Procena rokova realizacije |
60 meseci |
Tip projekta |
dugoročni |
Veze sa drugim projektima |
Projekat 2. mora biti završen pre početka ovog projekta. |
Identifikacija projekta |
13 - Realizacija obuka za ECDL i ostalih obuka za IT profesionalce |
Ciljevi |
Podizanje nivoa znanja pokrajinskih službenika iz oblasti informatike. |
Opis |
Projekat obuhvata realizaciju obuka za ECDL i ostalih obuka za IT profesionalce. Obuke su namenjene informatičkom opismenjavanju pokrajinskih službenika (IT profesionalaca i korisnika), kojima je, prema opisu poslova radnog mesta na koje su raspoređeni, ova vrsta znanja neophodna. |
Glavni zadaci i etape |
1. analiza stanja i specifikacija potrebnih obuka; |
Procena troškova |
6.500.000,00 dinara |
Procena rokova realizacije |
Od šest do 12 meseci |
Tip projekta |
kratkoročni/srednjeročni |
Veze sa drugim projektima |
Rezultati ovog projekta obezbediće efikasnost u realizaciji ostalih projekata. |
Identifikacija projekta |
14 - Uvođenje sistema za upravljanje informacijama (management information system - MIS) |
Ciljevi |
Obezbeđivanje sistema za upravljanje informacijama o funkcionisanju i trenutnom stanju pokrajinskih organa, kroz integraciju postojećih aplikacija i izvora podataka. |
Opis |
Tokom projekta novi MIS će biti implementiran uz potrebne integracije sistema. |
Glavni zadaci i etape |
1. utvrđivanje detaljnih zahteva sistema; |
Procena troškova |
Zbog složenosti projekta, potrebno je izvršiti prethodne analize koje će dati osnove za procenu potrebnih sredstava. |
Procena rokova realizacije |
Od osam do deset meseci |
Tip projekta |
dugoročni |
Veze sa drugim projektima |
Uvođenje MIS je uspešno kada su implementirani svi sistemi koji obezbeđuju podatke za MIS. |
Identifikacija projekta |
15 - Formiranje centra znanja (Knowledge Center) |
Ciljevi |
Specifikacija, implementacija i uvođenje softverske podrške za formiranje i korišćenje baze znanja. |
Opis |
Ovaj projekat će uspostaviti bazu znanja (prikupljanje, skladištenje i korišćenje znanja potrebnih za izvršavanje poslova pokrajinskih organa). Sistem će biti zasnovan na tehnikama veštačke inteligencije i realizovan kao javni elektronski servis dostupan putem veba. Ovo je jedan od servisa koji je odredila EU. |
Glavni zadaci i etape |
1. utvrđivanje detaljnih zahteva sistema; |
Procena troškova |
15.000.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
36 meseci |
Tip projekta |
dugoročni |
Veze sa drugim projektima |
Zavisi od infrastrukture. |
Identifikacija projekta |
16 - Unapređivanje javnih usluga (3. i 4. nivo javnog servisa) |
Ciljevi |
Proširenje pružanja elektronskih javnih servisa na 3. i 4. nivo. |
Opis |
Projekat ne uvodi nove usluge već podstiče integraciju postojećih sistema čime se prelazi na viši nivo dostupnosti elektronskih usluga. |
Glavni zadaci i etape |
Projektima 3, 4, 5, 6, 8. i 12. formiraju se sadržaji za realizaciju ovog projekta. |
Procena troškova |
Zbog složenosti projekta potrebno je izvršiti prethodne analize koje će dati osnove za procenu potrebnih sredstava. |
Procena rokova realizacije |
Od osam do deset meseci |
Tip projekta |
dugoročni |
Veze sa drugim projektima |
Projekti 3, 4, 5, 6. i 8. moraju biti završeni pre početka ovog projekta. |
U narednom poglavlju detaljnije su opisani potprojekti putem:
• identifikacije projekta;
• tipa;
• ciljeva;
• opisa;
• načina merenja rezultata;
• procene troškova;
• procene rokova realizacije.
Za potprojekte kod kojih je bilo moguće utvrditi faktore rizika dodata je posebna rubrika, sa ovim podnaslovom.
Identifikacija projekta i potprojekta |
Projekat 2: Unapređivanje infrastrukture značajne
za realizaciju strategije |
Tip |
Kratkoročni (QW) |
Ciljevi |
Povezivanje sa objektom DTD u kom su smešteni organi i organizacije Pokrajine. |
Opis |
Potrebno je izraditi računarsku infrastrukturu za prenos
podataka u delovima objekta DTD-a, koja bi omogućila mrežnu podršku za
distribuirani informacioni sistem za sve pokrajinske organe koji koriste
taj objekat, a funkcionalno su upućeni na Skupštinu i Izvršno veće. Potrebno
je definisati rešenje koje obezbeđuje komunikaciju korisnika lociranih
u objektu DTD-a sa objektima Skupštine i Izvršnog veća, javnim komunikacionim
mrežama, a posebno sa Internetom. |
Način merenja rezultata |
Putem postojanja i funkcionisanja mreže objekta DTD |
Procena troškova |
2.000.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
tri meseca |
Identifikacija projekta i potprojekta |
Projekat 2: Unapređivanje infrastrukture značajne
za realizaciju strategije |
Tip |
Kratkoročni (QW) |
Ciljevi |
Povećanje pouzdanosti i sigurnosti lokalne računarske mreže |
Opis |
Predviđena je realizacija druge faze izgradnje lokalne računarske mreže objekata Izvršnog veća i Skupštine. Realizacijom druge faze obezbeđuje se: dodatni centralni komunikacioni uređaj u Centralnom čvorištu, dodatni magistralni komunikacioni put od Centralnog čvorišta do postojeće završne optičke kutije u objektu Skupštine i modul za vezu sa dislociranim delovima organizacija-korisnika. Na taj način se obezbeđuje dodatna sigurnost funkcionisanja mreže. |
Način merenja rezultata |
Vremenom otkaza mreže uzrokovanim kvarovima na komunikacionoj opremi. |
Procena troškova |
8.000.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
tri meseca |
Identifikacija projekta i potprojekta |
Projekat 2: Unapređivanje infrastrukture značajne
za realizaciju strategije |
Tip |
Kratkoročni (QW) |
Ciljevi |
Obezbeđenje pristupa Internetu i povezivanje sa dislociranim korisnicima |
Opis |
Realizacija L2VPN priključka ka trenutno jedinom provajderu
telekomunikacionih usluga. Ovim će se omogućiti 8Mb za pristup Internetu
i 46X2Mb za realizaciju povezivanja sa udaljenim objektima na području
grada Novog Sada, kao i sa lokalnim samoupravama. |
Način merenja rezultata |
Brojem korisnika Internet servisa, brojem povezanih udaljenih objekata |
Procena troškova |
Uspostava veze sa jednim regionalnim čvorištem: 1.200.000
din. |
Procena rokova realizacije |
tri meseca |
Identifikacija projekta i potprojekta |
Projekat 2: Unapređivanje infrastrukture značajne
za realizaciju strategije |
Tip |
Kratkoročni (QW) |
Ciljevi |
Obezbeđenje centralizovanog upravljanja i nadgledanja konfiguracija računarske opreme. |
Opis |
Softver za desktop i server
management treba da omogući: |
Način merenja rezultata |
Uspešna detekcija broja servera i radnih stanica koje se nadgledaju, kao i promena njihovim HW i SW konfiguracija. |
Procena troškova |
2.000.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
dva meseca |
Identifikacija projekta i potprojekta |
Projekat 2: Unapređivanje infrastrukture značajne
za realizaciju strategije |
Tip |
Kratkoročni (QW) |
Ciljevi |
Obezbeđenje podrške za izradu rezervnih kopija |
Opis |
Bekap (backup) softver treba da omogući: |
Način merenja rezultata |
Pouzdanošću i efikasnošću postupaka za izradu rezervnih kopija i restauraciju podataka. |
Procena troškova |
2.500.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
tri meseca |
Identifikacija projekta i potprojekta |
Projekat 2: Unapređivanje infrastrukture značajne
za realizaciju strategije |
Tip |
Kratkoročni (QW) |
Ciljevi |
Obezbeđenje uslova za izvođenje edukacije |
Opis |
Projekat obuhvata opremanje jedne prostorije u zgradi Izvršnog veća koja će se koristiti za obuku pokrajinskih službenika u oblasti informatike. Za ovu namenu potrebno je obezbediti 20 računara sa pristupom Internetu. |
Način merenja rezultata |
Povećavanje znanja i broja zaposlenih u oblasti informatike |
Procena troškova |
2.500.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
dva meseca |
Identifikacija projekta i potprojekta |
Projekat 2: Unapređivanje infrastrukture značajne
za realizaciju strategije |
Tip |
Kratkoročni (QW) |
Ciljevi |
Savremeno elektronsko obezbeđenje objekata, radi povećanja stepena bezbednosti |
Opis |
U okviru modernizacije fizičkog obezbeđenja objekata Izvršnog veća i Skupštine urađen je idejni projekat "Video nadzor", kojim su definisane osnove za izgradnju jedinstvenog sistema video nadzora tih objekata. Glavnim projektom će se definisati ukupan broj, vrsta i tačna lokacija kamera, faze izgradnje i druga pitanja neophodna da se razvije efikasan sistem video kontrole. Predviđeno je oko 74 spoljašnje kamere i oko 34 unutrašnje kamere, kao i opremanje tehničke sobe za monitoring video zapisa. Oko objekata je predviđena postavka Geofonskog koaksijalnog senzorskog kabela u zemlji. |
Način merenja rezultata |
Uspešna kontrola objekata i povećanje bezbednosti |
Procena troškova |
12.000.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
četiri meseca |
Identifikacija projekta i potprojekta |
Projekat 8: Uvođenje internih aplikacija pokrajinske
uprave (BO) |
Tip |
Kratkoročni (QW) |
Ciljevi |
Automatizacija postupka pripreme, obrade i realizacije zahteva za plaćanje |
Opis |
Automatizovati najobimniji proces u radu Trezora tako što će se kod budžetskih korisnika uvesti elektronski zahtev za plaćanje. Zahtev se, potom, elektronski prosleđuje Pokrajinskom sekretarijatu za finansije. |
Način merenja rezultata |
Broj budžetskih korisnika kojima se plaća korišćenjem aplikacije. |
Procena troškova |
300.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
pet meseci |
Identifikacija projekta i potprojekta |
Projekat 8: Uvođenje internih aplikacija pokrajinske
uprave (BO) |
Tip |
Kratkoročni (QW) |
Ciljevi |
Kontrola prisutnosti zaposlenih u objektima Skupštine i Izvršnog veća. |
Opis |
Postojeći program za evidenciju prisutnosti zaposlenih, nadograditi aplikacijom za izveštavanje u realnom vremenu, napisanom u Java programskom alatu, korišćenjem troslojne arhitekture. |
Način merenja rezultata |
Uspešnom kontrolom prisustva zaposlenih. |
Procena troškova |
200.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
četiri meseca |
Identifikacija projekta i potprojekta |
Projekat 9 - Proširenje elektronskih javnih usluga
(FO) |
Tip |
Kratkoročni (QW) |
Ciljevi |
Automatizacija postupka pripreme, obrade i realizacije eZahteva za Info kiosk. |
Opis |
Pojednostavljenje dobijanja osnovnih informacija pomoću Info kioska, uz obezbeđivanje višejezičnosti, bez potrebe za izmenom izvornog ili izvršnog koda. |
Način merenja rezultata |
Kroz upotrebu korisnika Info kioska |
Procena troškova |
400.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
šest meseci |
Identifikacija projekta i potprojekta |
Projekat 9 - Proširenje elektronskih javnih usluga
(FO) |
Tip |
Srednjeročni |
Ciljevi |
Specifikacija, izrada, i uvođenje softverske podrške za skladištenje i pretraživanje sedničnih i vansedničnih materijala Skupštine i Izvršnog veća. |
Opis |
Dokument se posmatra kao bibliografski dokument koji se obrađuje po međunarodnim bibliotečkim standardima, skladišti u bazu podataka bibliografskih zapisa i pretražuje po bibliotečkim standardima za pretraživanje. Posebno će biti obrađeni zapisnici sa sednica koji će se strukturirati i pretraživati po elementima strukture dokumenta (dnevni red, zaključci, odluke, itd). |
Način merenja rezultata |
Raspoloživim javnim servisom za pristup sedničnim i vansedničnim materijalima Skupštine i Izvršnog veća. |
Procena troškova |
2.000.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
12 meseci |
Faktori rizika |
Kvalitet metapodataka za opis materijala. |
Identifikacija projekta |
Projekat 11: Proširenje upravljanja aktivnostima
u oblasti obrazovanja, kulture, socijalne i zdravstvene politike iz
nadležnosti Pokrajine |
Tip |
Dugoročni |
Ciljevi |
Uspostavljanje baze podataka o institucijama u nadležnosti Pokrajine |
Opis |
Ovaj projekat obuhvata izradu veb-bazirane softverske podrške za kreiranje i održavanje pokrajinskih administrativnih registara i formiranje registara. Ovi registri treba da obuhvate relevantne podatke o institucijama čiji je osnivač Pokrajina ili koje obavljaju delatnost od interesa za Pokrajinu. Posebno su značajne institucije iz oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne politike. Pokrajinski administrativni registri bi trebalo da budu dostupni preko jedne pristupne tačke i da zadovoljavaju uslov interoperabilnosti. |
Način merenja rezultata |
Obimom i kvalitetom podataka; brojem korisnika registara. |
Procena troškova |
15.000.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
36 meseci |
Identifikacija projekta |
Projekat 11: Proširenje upravljanja aktivnostima
u oblasti obrazovanja, kulture, socijalne i zdravstvene politike iz
nadležnosti Pokrajine |
Tip |
Srednjeročni |
Ciljevi |
Specifikacija, implementacija i uvođenje elektronskog javnog servisa za dostavljanje statističkih podataka za institucije kulture u Pokrajini. |
Opis |
Za definisanje podataka biće korišćeni godišnji statistički obrasci institucija kulture, kao i podaci potrebni Zavodu za kulturu Vojvodine radi praćenja aktivnosti institucija kulture. Takođe, biće realizovan sistem osnovnih izveštaja za potrebe Zavoda. Biće izvršena implementacija i uvođenje javnog elektronskog servisa nivoa 4 (transakcioni režim) za dostavljanje statističkih podataka institucija kulture. Sistem će biti baziran na XML tehnologiji. Formiraće se XML šeme svih dokumenata godišnjih statističkih obrazaca institucija kulture, čime će se obezbediti razmena dokumenata u internom okruženju, kao i razmena sa eksternim okruženjem (ostale relevantne institucije - Republički zavod za statistiku i drugi republički i pokrajinski organi). Razvijeni sistem za institucije kulture mogao bi se proširiti i na elektronsko popunjavanje statističkih obrazaca i za druge institucije (poljoprivreda, industrija i td.). Ovo je jedan od javnih servisa propisan od strane EU. |
Način merenja rezultata |
Brojem institucija kulture koje vrše dostavljanje statističkih podataka primenom servisa. |
Procena troškova |
7.000.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
12 meseci |
Faktori rizika |
Postojanje odgovarajućeg pristupa Internetu za korisnike javnog servisa. |
Identifikacija projekta |
Projekat 11: Proširenje upravljanja aktivnostima
u oblasti obrazovanja, kulture, socijalne i zdravstvene politike iz nadležnosti
Pokrajine |
Tip |
Srednjeročni |
Ciljevi |
Specifikacija, implementacija i uvođenje elektronskog javnog servisa za upis na visokoškolske institucije u Pokrajini. |
Opis |
Biće izvršena specifikacija, implementacija i uvođenje javnog elektronskog servisa nivoa 4 (transakcioni režim) za upis na visokoškolske institucije u APV. Sistem će biti baziran na XML tehnologiji. Formiraće se XML šeme svih dokumenata u procesu upisa na visokoškolske institucije, čime će se obezbediti razmena dokumenata u internom okruženju, kao i razmena sa eksternim okruženjem (kandidati i ostale relevantne institucije - univerziteti, ministarstva, itd.). Ovo je jedan od javnih servisa koje je propisala EU. |
Način merenja rezultata |
Brojem visokoškolskih institucija koje vrše upis prijemnog servisa. |
Procena troškova |
8.000.000 dinara |
Procena rokova realizacije |
18 meseci |
Faktori rizika |
Postojanje odgovarajućeg pristupa Internetu za korisnike javnog servisa. |