MEMORANDUM O BUDŽETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2008. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2009. I 2010. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 96/2007)

 

I UVOD

1. Makroekonomski okvir

Republika Srbija je u 2006. godini ostvarila značajne pozitivne rezultate u pogledu privrednog rasta, smanjivanja inflacije, rasta izvoza, poboljšanja efikasnosti privrede, rasta finansijskog sektora, priliva stranih direktnih investicija i rasta deviznih rezervi, uz visok spoljnotrgovinski deficit, održanje nezaposlenosti na visokom nivou, visoku apresijaciju dinara, rast javne potrošnje i rast zarada iznad rasta produktivnosti.

Makroekonomska kretanja u 2006. godini obeležena su realnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,7% i redukcijom inflacije na 6,6%. Pored toga, postignut je značajan rast izvoza izraženog u evrima od 41,4% i rast deviznih rezervi NBS, koje su krajem 2006. godine iznosile 9 mlrd evra. Trend rasta privredne aktivnosti nastavljen je u 2007. godini. Procenjuje se da će realni rast BDP u 2007. godini iznositi oko 7%, uz rast cena na malo od 8,5%.

Uzimajući u obzir makroekonomsku stabilnost i proces strukturnog prilagođavanja za period od 2008. do 2010. godine projektovan je realni rast BDP po prosečnoj stopi od 6,3%, sa tendencijom ubrzavanja koja bi trebalo da prati proces restrukturiranja i tranzicije privrede. Ostvarivanju projektovane stope rasta BDP najviše će doprineti rast izvoza robe i usluga od 24,1%, prosečno godišnje i rast investicija od 16,1%, prosečno godišnje. Rast domaćih i stranih investicija neophodan je za modernizaciju privrede, posebno infrastrukture i za podizanje nivoa izvoza kao ključne komponente privrednog rasta. Na osnovu rasta BDP i investicija u naredne tri godine očekuje se rast zaposlenosti i standarda građana.

Projekcijom je predviđeno smanjivanje inflacije u narednom periodu, tako da se inflacija svede na procenjenih 4% u 2010. godini. Tokom 2007. godine došlo je do ubrzanja ukupne inflacije (8,5%) u odnosu na 2006. godinu (6,6%), uz usporavanje bazne inflacije (4-4,5%) u odnosu na 2006. godinu (5,9%) i rast nebazne inflacije (12,6%) u odnosu na 2006. godinu (7,4%). Glavni generatori ubrzanja nebazne inflacije u 2007. godini bili su administrativno otklanjanje dispariteta cena, rast cena derivata nafte zbog rasta cene sirove nafte, rast cena poljoprivrednih i industrijskih prehrambenih proizvoda u avgustu i septembru zbog suše i postojanje nekonkurentnih struktura u privredi Srbije.

Osnovne pretpostavke makroekonomskog okvira za rast i stabilnost privrede Srbije u naredne tri godine jesu:

- vođenje čvrste fiskalne i monetarne politike, što treba da stvori osnovu za makroekonomsku stabilnost;

- ubrzanje strukturnih reformi, posebno završetak privatizacije preostalih društvenih preduzeća i ubrzano restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća;

- jačanje privatnog sektora koji će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta, te tako zaposliti radnike koji u procesu tranzicije ostaju bez posla, a posebno mlade koji završavaju obrazovni proces;

- unapređenje poslovne klime i stvaranje konkurentskog ambijenta kao preduslova za nove investicije i promenu proizvodne strukture.

Ispunjenje planiranih aktivnosti rezultiraće u dominantnom učešću privatnog sektora u privredi nakon privatizacije postojećih i osnivanja novih preduzeća, potom u uspostavljanju celovitog pravnog okvira za funkcionisanje tržišne privrede i to najviše kroz donošenje i primenu sistemskih zakona harmonizovanih sa regulativom EU i sa principima STO, a na osnovu svega toga ispoljiće se i u aktivnoj ulozi Vlade u vođenju ekonomske politike i poboljšanju poslovnog ambijenta i kredibiliteta zemlje.

2. Fiskalna politika

U Republici Srbiji, u periodu od 2001. do 2006. godine, izvršena je sveobuhvatna reforma javnih finansija, donošenjem novog zakonodavnog okvira i izgradnjom novih i modernizacijom postojećih institucija. Sprovedene fiskalne reforme ključno su doprinele uspostavljanju makroekonomske stabilnosti i stvaranju pogodnih uslova za investiranje i rast privrede Srbije.

Međutim, u drugoj polovini 2006. godine, značajno je povećana javna potrošnja, čime je napravljeno odstupanje od čvrste fiskalne politike koja je realizovana od sredine 2004. godine. Osim toga, u drugoj polovini 2006. godine potpisani su protokoli i ugovori i doneti su zakoni na osnovu kojih je značajno povećan nivo javne potrošnje u 2007. godini, iako prihodi nisu u istoj meri povećani. Procenjuje se da će, prvenstveno usled navedenih mera, učešće konsolidovanih javnih rashoda u BDP u 2007. godini, u odnosu na prethodnu godinu, biti povećano za 2,4 procentna poena, dok će se neto rezultat (suficit/deficit) pogoršati za oko 2,1 procentnih poena BDP. Rezultat ekspanzivne fiskalne politike, u kombinaciji sa prekomernim rastom zarada i kreditnom ekspanzijom, jeste ubrzan rast domaće tražnje, počev od poslednjeg kvartala 2006. godine. Ekspanzija tražnje je najvećim delom preneta na povećanje spoljnotrgovinskog deficita, čak mnogo više nego što je inicijalno planirano, a u manjoj meri je "povukla" domaću privrednu aktivnost. S obzirom na to da je ostvareni nivo spoljnotrgovinskog deficita dugoročno neodrživ, neophodno je preduzeti miks mera za njegovo smanjenje. U tome ključnu ulogu ima fiskalna politika, ali je važan i doprinos politike zarada, monetarne politike i politike kursa.

Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita zahteva smanjenje domaće tražnje putem snažnog fiskalnog prilagođavanja u 2008. godini, kroz smanjenje učešća javnih rashoda u BDP za 1,2 procentna poena. Planirano je da se i u 2009. godini učešće javnih rashoda u BDP smanji za dodatnih 0,8 procentnih poena BDP.

Ključne mere za smanjenje javne potrošnje u odnosu na BDP jesu: realno nepromenjen nivo plata u državnoj administraciji i javnim službama, tokom cele 2008. godine, na nivou koji će biti dostignut krajem 2007. godine, tj. nakon realizacije ranije potpisanih protokola o povećanju plata; smanjenje subvencija za 5% u odnosu na sredstva predviđena budžetom za 2007. godinu; smanjenje javnih investicija budžeta Republike za više od 10% u odnosu na planirana sredstva u 2007. godini.

Konsolidovani javni prihodi će u narednom periodu zadržati približno isto učešće u BDP (ukoliko se posmatraju javni prihodi bez prihoda od licence), a u istom periodu doći će do smanjenja učešća javnih rashoda. Rezultat ovakvog kretanja javnih prihoda i javnih rashoda je deficit konsolidovanog bilansa sektora države u 2008. godini, uz blagi suficit u poslednje dve godine srednjoročnog perioda.

U narednom periodu nastaviće se fiskalne reforme, koje će obuhvatati poboljšanja poreskog sistema, restrukturiranje javne potrošnje, povećanje transparentnosti javnih finansija, jačanje poreske i carinske administracije i dr.

3. Strukturne reforme

Planirani makroekonomski ciljevi, koji se odnose na visoke stope privrednog rasta, rast izvoza i investicija u fiksni kapital, neće biti ostvarivi ukoliko se ne ubrza proces strukturnih reformi. Najbitniji zadaci u domenu strukturnih reformi biće završetak procesa privatizacije društvenih preduzeća, banaka i osiguravajućih društava, nastavak restrukturiranja i početak privatizacije javnih preduzeća, stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za razvoj malih i srednjih preduzeća i privlačenje stranih direktnih investicija, kao i nastavak reforme upravljanja javnim finansijama i reforme državne uprave.

Prioritet Vlade u narednom srednjoročnom periodu u javnom sektoru biće sprovođenje preostalih neophodnih mera u javnim preduzećima, kako bi se ova preduzeća osposobila za tržišno poslovanje, a potom i za delimičnu ili potpunu privatizaciju.

Nastavkom sprovođenja strukturnih reformi povećaće se pritisci na tržištu rada, što će usloviti da prioritet ekonomske politike Vlade bude podsticanje razvoja i rasta malih i srednjih preduzeća, kako bi se izvršilo amortizovanje negativnih pritisaka koje izaziva proces strukturnih reformi u privredi. Najveći doprinos promeni negativnog trenda na tržištu rada moglo bi dati privlačenje stranih direktnih grinfild investicija, ali da bi se to ostvarilo neophodno je izvršiti dalje poboljšanje investicionog ambijenta, prvenstveno pravnog sistema.

Upravljanje javnim finansijama se permanentno unapređuje. U narednom periodu akcenat reformi u ovom području biće na jačanju kontrole javnih finansija od strane Državne revizorske institucije, unapređenju sistema srednjoročnog planiranja, smanjivanju rashoda putem reformi penzijskog i drugih sistema socijalnog osiguranja, povećanju efikasnosti naplate poreza i smanjivanju prostora za vršenje poreske evazije. Adekvatnim državnim ulaganjima u infrastrukturu povećaće se konkurentnost Republike Srbije, dati značajan impuls privrednom rastu i omogućiti ostvarivanje utvrđenih strateških ciljeva. Jedan od osnovnih principa na kome će se zasnivati državna ulaganja biće ispravljanje regionalnih dispariteta u pogledu stepena privredne razvijenosti.

Reforma javne uprave za cilj će imati stvaranje efikasne administracije, pri čemu će se reforma zasnivati na principima decentralizacije, depolitizacije, profesionalizacije i racionalizacije.

Adekvatnim koordinisanjem politika, koje se zasnivaju na usvojenim strategijama, omogućiće se ostvarivanje utvrđenih ciljeva i stvaranje uslova za dalji napredak Srbije. Jedna od bitnih karakteristika strukturnih reformi u narednom periodu mora biti brzina njihovog sprovođenja, kako bi se što pre ispravile neravnoteže u privredi i društvu i stvorili neophodni uslovi za ostvarivanje održivog i relativno visokog privrednog rasta i razvoja u narednom srednjoročnom periodu. Izvesno je da troškovi sprovođenja strukturnih reformi u mnogim sektorima u kratkom periodu mogu biti visoki, ali koristi koje će se ostvariti njihovim sprovođenjem treba da doprinesu daljem rastu i razvoju privrede Srbije i društva u celini.

II MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2008. DO 2010. GODINE

1. Makroekonomska kretanja u 2006. godini, sa procenom za 2007. godinu

1.1. Ocena makroekonomskih kretanja u 2006. godini

Republika Srbija je u 2006. godini ostvarila jednocifrenu inflaciju, dinamičan privredni rast, visok rast izvoza, značajan priliv stranih direktnih investicija, poboljšanje efikasnosti privrede (prvi put su dobici veći od gubitaka), visok rast deviznih rezervi i rast finansijskog sektora. Pozitivne makroekonomske rezultate pratili su visok spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućeg računa, visoka nominalna i realna apresijacija dinara, porast zarada iznad rasta produktivnosti, rast i veliki obim javne potrošnje, uz visoku i još uvek rastuću nezaposlenost.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, BDP u 2006. godini je povećan za 5,7% u odnosu na 2005. godinu sa različitom kvartalnom dinamikom, što prikazuje naredni grafikon.

Grafikon 1. Realne stope rasta BDP u 2006. godini

Privredni rast u 2006. godini ostvaren je prvenstveno pod uticajem porasta domaće i izvozne finalne tražnje. Međutim, poboljšanje efikasnosti poslovanja privrede u 2006. godini, uporedo sa visokom stopom rasta, ukazuje na ohrabrujuću okolnost da se privredni rast sve više temelji na faktorima na strani ponude (investicije, rast konkurentnosti). Privredni rast u 2006. godini koincidira sa rastom produktivnosti od 8%, koji potiče od restrukturiranja i privatizacije neefikasnog dela privrede, ali i od pratećeg smanjenja zaposlenosti. Ipak, postignuti rast BDP bio je nedovoljan da generiše neto rast zaposlenosti. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zaposlenost je u odnosu na 2005. godinu smanjena za 2,1%.

Najdinamičniji rast u realnom sektoru u 2006. godini ostvaren je u oblasti telekomunikacija i PTT, građevinarstva i saobraćaja, a značajan rast ostvaren je u trgovini na malo i industriji, što pokazuje naredna tabela.

Tabela 1. Privredna aktivnost u 2006. godini

u %
Industrijska proizvodnja, fizički obim	4,7
Građevinarstvo, vrednost radova	31,0
Saobraćaj, obim usluga	10,0
Telekomunikacije i PTT, obim usluga	74,1
Promet u trgovini na malo, realan rast	7,7
Turizam, noćenja turista	1,0

Izvor: RZS

Prema podacima RZS, neto poljoprivredna proizvodnja u 2006. godini smanjena je za 0,3% u odnosu na 2005. godinu. Pri tome, biljna proizvodnja i stočarstvo su smanjeni za po 2,6%.

U oblasti spoljne trgovine ostvaren je značajan rast izvoza izražen u evrima od 41,4% u odnosu na prethodnu godinu. Rast izvoza predstavljao je na strani tražnje jedan od generatora privrednog rasta. Međutim, brzina rasta izvoza je nedovoljna u odnosu na rast uvoza, što pokazuje povećani deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom. Na rast robnog izvoza posebno su uticali efekti privatizacije i restrukturiranja privrede, posebno sektora industrije. Na rast uvoza robe značajno su uticale sve komponente domaće tražnje (reprodukciona tražnja, posebno veliki rast uvoza energenata krajem 2006. godine, investiciona i potrošačka tražnja). Rast cena osnovnih i obojenih metala uticao je kako na rast izvoza, tako i na rast uvoza.

Tabela 2. Robna razmena i platni bilans Srbije u 2006. godini

u %
Izvoz robe, rast u evrima	41,4
Uvoz robe, rast u evrima	24,0
Spoljnotrgovinski deficit, u % BDP	21,2
Deficit tekućih transakcija (bez donacija), u % BDP	12,3
Strane direktne investicije, neto priliv u mil. EUR	3.497
Devizne rezerve NBS, u mil. EUR, kraj perioda	9.025
Devizna štednja, u mil. EUR, kraj perioda	3.346,1

Izvor: RZS i NBS

Spoljnotrgovinski deficit, prema podacima RZS, u 2006. godini povećan je za 529 mil. evra, i pored rasta izvoza od preko 40%. Povećan je i deficit tekućeg računa, koji iznosi 12,3% BDP, što ukazuje na veliku spoljnotrgovinsku neravnotežu. Deficit spoljne trgovine finansiran je, pored ostalog, i iz ostvarenog neto priliva stranih direktnih investicija (SDI) u iznosu od oko 3,5 mlrd evra. Pošto su to prvenstveno SDI vezane za prodaju preduzeća, a ne greenfield investicije, takvo pokrivanje deficita tekućeg računa je neodrživo na srednji rok. Povećanje spoljnotrgovinskog deficita prvenstveno je posledica rasta domaće tražnje, koja se povećala u četvrtom kvartalu 2006. godine zbog rasta javne potrošnje i rasta zarada. Apresijacija dinara realno za 12,9% dodatno je uticala na povećanje ovog deficita.

Značajan makroekonomski rezultat postignut u 2006. godini je smanjenje ukupne inflacije na 6,6%. Bazna inflacija koja se formira na tržištu i koju je ciljala NBS u 2006. godini iznosila je 5,9%, a nebazna 7,4%.

Tabela 3. Inflacija u 2006. godini

u %
Inflacija, ukupno, kraj perioda	6,6
Bazna inflacija*, kraj perioda	5,9
Nebazna inflacija, kraj perioda	7,4

* Isključene su regulisane cene i cene poljoprivrednih proizvoda

Izvor: RZS i NBS

Restriktivna monetarna politika dala je najveći doprinos obaranju inflacije u 2006. godini. U prvoj polovini 2006. godine NBS je usporavala rast količine novca repo operacijama i kontrolom priliva kapitala po osnovu zaduživanja banaka u inostranstvu. U drugoj polovini 2006. godine došlo je do rasta priliva inostrane valute po osnovu stranih direktnih investicija, uključujući značajnu komponentu privatizacionih prihoda, a potom i po osnovu zaduživanja u inostranstvu banaka i preduzeća. Sve to je, uz ograničenu ponudu domaće valute i visoku referentnu kamatnu stopu, dovelo do veće apresijacije dinara koja je delovala na usporavanje inflacije preko smanjenja uvozne inflacije i usporavanja privredne aktivnosti. Nije izvesno u kojoj meri su visoke kamatne stope NBS u 2006. godini autonomno uticale na priliv stranog kapitala, a potom i na apresijaciju dinara. U ostale činioce koji su doveli do niže inflacije u 2006. godini spadaju zaustavljanje rasta cene nafte na svetskom tržištu i odlaganje povećanja administrativno regulisanih cena.

Fiskalna politika, uključujući i politiku zarada u javnom sektoru, u prva tri kvartala 2006. godine bila je neutralna sa stanovišta uticaja na agregatnu tražnju, a u četvrtom kvartalu bila je ekspanzivna i doprinela je povećanju agregatne tražnje. To se najvećim delom odrazilo na rast spoljnog deficita, a u manjoj meri na rast privredne aktivnosti, dok je nastavljen trend opadanja inflacije. Zarade su u 2006. godini realno porasle za 11,4%, a u 2005. godini za 6,4%, što je iznad rasta produktivnosti (8% i 5,3%, respektivno). Rast zarada, posebno u javnom sektoru, u kombinaciji sa apresijacijom dinara, uticao je na rast jediničnih troškova rada i na smanjenje konkurentnosti privrede, a time i na rast spoljnotrgovinskog deficita. Rast prosečnih zarada sa 258,2 evra krajem 2005. godine na 357,8 evra krajem 2006. godine doprineo je porastu uvoza i povećanju deficita tekućih transakcija.

Tabela 4. Prosečne neto zarade u 2006. godini

	U dinarima	Stope rasta
Neto zarade - ukupno	21.707	11,4
Privreda	20.667	12,3
Vanprivreda	23.964	9,3
Javna državna preduzeća	28.737	11,1
Javna lokalna preduzeća	26.162	3,0
Administracija, svi nivoi	28.887	9,2

Izvor: RZS

1.2. Ekonomska kretanja u periodu januar-avgust 2007. godine, sa procenom za 2007. godinu

U periodu januar-avgust 2007. godine ekonomska kretanja su obeležena visokim rastom privredne aktivnosti, izvoza, uvoza i zarada, uz ubrzanje inflacije od marta. Ostvarena makroekonomska kretanja mogu se oceniti kao povoljna, izuzev visokog spoljnotrgovinskog deficita, koji je generisan većim rastom tražnje usled fiskalne ekspanzije u četvrtom kvartalu 2006. godine, a zatim i ubrzanog rasta zarada, posebno u javnom sektoru. Takođe, rast domaćih i stranih kredita u prvih osam meseci 2007. godine (za 24,8% i 12,7%, respektivno) doprineo je povećanju domaće tražnje iznad nivoa privredne aktivnosti i spoljnotrgovinskom deficitu.

Realni rast BDP u prvom polugodištu 2007. godine prema proceni RZS iznosio je 8,0% u odnosu na prvo polugodište 2006. godine. Fizički obim industrijske proizvodnje u prvih osam meseci 2007. godine veći je za 5,4% u odnosu na isti period 2006. godine, u čemu je prerađivačka industrija zabeležila rast od 6,6%. Ovakva struktura rasta industrijske proizvodnje predstavlja značajan rezultat kad se ima u vidu da je sektor energetike zabeležio nizak rast od 2,2% usled relativno tople zime. U prvom polugodištu 2007. godine u odnosu na isti period 2006. godine visok rast ostvarilo je građevinarstvo dostigavši stopu od 38,1% mereno vrednošću izvedenih radova, kao i poštanske aktivnosti i telekomunikacije sa stopom od 29,1%. U prvih osam meseci 2007. godine realni rast prometa u trgovini na malo iznosio je 25,3%, a broj noćenja turista je povećan za 14%. Povećanje turističkog prometa u 2007. godini u odnosu na prethodne godine rezultat je većeg domaćeg turističkog prometa, ali i promenjene evidencije turističkog prometa i obuhvata hostela i privatnog smeštaja.

Prema procenama RZS, očekuje se smanjenje neto poljoprivredne proizvodnje u 2007. godini zbog suše za oko 7,5%, u odnosu na 2006. godinu. Smanjenje proizvodnje zabeleženo je kod pšenice, a očekuje se i kod kukuruza, suncokreta, šećerne repe i drugih poljoprivrednih proizvoda zbog nepovoljnih vremenskih prilika. Procenjuje se da će stočarstvo zadržati nivo iz prethodne godine.

Opšti rast cena na malo u periodu januar-septembar 2007. godine iznosio je 6,9%, a međugodišnji rast 5,7%. Presudan uticaj na opšti rast cena u ovom periodu imalo je povećanje regulisanih cena, sa doprinosom od 4,9 procentnih poena, posebno povećanje cene struje (1,1 procentni poen), derivata nafte (0,8 procentnih poena) i rast cena komunalno-stambenih usluga (0,8 procentnih poena). U prvih devet meseci 2007. godine regulisane cene su povećane za 10,6%, dok je bazna inflacija iznosila 3,1%. Najbitniji faktori odstupanja nove (8,5%) od prvobitne projekcije inflacije (6,5%) jesu povećanje cena nafte na svetskom tržištu i poskupljenje poljoprivrednih i industrijskih prehrambenih proizvoda u avgustu i septembru usled suše i postojanja nekonkurentnih struktura u privredi Srbije.

Svetska cena nafte i suša uticali su na ubrzanje inflacije i u zemljama jugoistočne Evrope, što pokazuje naredna tabela.

Tabela 5. Inflacija u Srbiji i u zemljama okruženja

			stope rasta
	Avgust 2007	Avgust 2007	Prosečne
	Jul 2007	Decembar 2006	mesečne stope
Slovenija	0,20	3,1	0,38
Hrvatska	0,60	2,0	0,25
Makedonija	0,40	2,4	0,30
BiH	0,40	0,0	0,00
Bugarska	2,20	6,8	0,83
Rumunija	0,80	2,9	0,36
Mađarska	-0,10	4,9	0,60
Prosek	0,64		0,39
Srbija	1,2	6,1	0,74

Izvor: Evropska centralna banka i zavodi za statistiku Hrvatske, Makedonije i Srbije

Trend visokog rasta izvoza i uvoza robe iz 2006. godine nastavljen je u prvih osam meseci 2007. godine, uz visok rast izvoza repromaterijala (30,3%) i finalnih proizvoda (29,5%), kao i uvoza investicionih dobara (44,5%). U ovom periodu izvoz robe, izražen u evrima, povećan je za 31,2%, a uvoz robe za 27,4% u odnosu na isti period 2006. godine, uz deficit spoljne trgovine od 4,2 mlrd evra.

Prosečan broj zaposlenih u prvih osam meseci 2007. godine u odnosu na isti period prethodne godine manji je za 1,1%, što je prvenstveno rezultat procesa privatizacije i restrukturiranja preduzeća. Broj aktivno nezaposlenih lica krajem avgusta 2007. godine, u odnosu na kraj avgusta prethodne godine, smanjen je za 10,7%, što je pretežno rezultat primene Zakona o zdravstvenom osiguranju i Zakona o zdravstvenoj zaštiti i, po tom osnovu, prelaska oko 90 hiljada nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje na evidenciju Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

U periodu januar-avgust 2007. godine zabeležen je visok realni rast prosečnih neto zarada od 23,6%, posebno zarada u javnim preduzećima od 27,0%, što je nepovoljna tendencija sa stanovišta pritiska na inflaciju i povećanja deficita tekućeg računa u platnom bilansu. Rast prosečnih realnih neto zarada ostvaren na račun smanjenja fiskalnog opterećenja nije uticao na inflaciju i spoljni bilans. Prekomerni rast zarada u javnim preduzećima koja posluju u uslovima prirodnog ili institucionalnog monopola vid je korišćenja privilegovanog tržišnog položaja, ukazuje na neophodnost kontrole od strane Vlade.

* * *

Na bazi ostvarenih ekonomskih kretanja u periodu januar-avgust 2007. godine, a uzimajući u obzir planiranu makroekonomsku politiku i politiku strukturnih promena, kao i kretanja u međunarodnom okruženju, za 2007. godinu je projektovan realni rast BDP od 7,0% i stopa inflacije od 8,5%. Ostvarenje i procenu osnovnih ekonomskih indikatora sadrži naredna tabela.

Tabela 6. Ostvarenje i procena rasta osnovnih makroekonomskih indikatora, u %

	I-VIII 2007	2007
	I-VIII 2006	2006
Realni rast BDP	8,0*	7,0
Rast izvoza robe i usluga, izražen u EUR	28,3	22,9
Rast uvoza robe i usluga, izražen u EUR	26,2	23,1
Deficit tekućeg računa, bez donacija, kao % BDP	14,3	-14,7
Realni rast investicija	-	28,6
Inflacija, kraj perioda, IX 2007/XII 2006	6,9	8,5
Zaposlenost	-1,1	-1,3
Stopa nezaposlenosti, MOR	-	21,7
Realni rast prosečne neto zarade	23,6	17,4
Rast produktivnosti rada	9,3*	8,4

* BDP i produktivnost odnose se na prvo polugodište 2007. godine

Izvor: MFIN

2. Međunarodno okruženje

Prema preliminarnim podacima realni rast svetske privrede u 2006. godini na globalnom nivou iznosio je 5,4%, u Evropskoj uniji 3,2% i Evrozoni 2,6% (najveći rast od 2000. godine), što predstavlja nesumnjivo povoljan rezultat u odnosu na prethodni period. U 2007. godini očekuje se blago usporavanje ekonomskog rasta na 4,9% na globalnom nivou, na 2,8% u Evropskoj uniji i na 2,3% u Evrozoni.

Istovremeno, očekuje se visok rast svetske trgovine po stopama od 7,0% u 2007. godini, 7,4% u 2008. godini i po 6,8% u 2009. godini i 2010. godini.

Usporavanje rasta privrede SAD i smanjivanje visokog deficita tekućeg računa SAD, uz očekivanu depresijaciju dolara, prema procenama neće bitnije uticati na smanjenje konkurentnosti evropskih izvoznika i posledično na smanjenje izvoza i bruto domaćeg proizvoda evropskih zemalja.

Očekivani rast cena nafte na svetskom tržištu u 2008. godini povećao bi troškove proizvodnje, što bi izazvalo usporavanje rasta investicija i rast inflacije. Imajući u vidu visoku energetsku zavisnost Srbije, nepovoljna kretanja cena nafte imala bi negativan uticaj na domaću privredu.

Tabela 7. Međunarodno okruženje - makroekonomski pokazatelji

	2006	2007	2008	2009	2010
Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u %
- Svet ukupno	5,4	4,9	4,9	4,8	4,8
- Evropska unija	3,2	2,8	2,7	-	-
- Evrozona	2,6	2,3	2,3	-	-
Rast svetske trgovine	9,2	7,0	7,4	6,8	6,8
Indeks potrošačkih cena, godišnje promene
- Evropska unija	2,3	2,2	2,2	-	-
- Evrozona	2,2	2,0	2,0	-	-
Rast cena nafte, u dolarima	20,5	-5,5	6,6	-0,6	-0,6

Izvor: Međunarodni monetarni fond, Svetski ekonomski pregled, april 2007. godine

Očekivani rast svetske privrede i svetske trgovine u srednjoročnom periodu, a posebno očekivani rast privredne aktivnosti u zemljama Evropske unije, pozitivno će uticati na privredna kretanja u Srbiji. Poseban uticaj imaće kretanja u zemljama koje imaju visoki udeo u robnoj razmeni sa Srbijom i koje predstavljaju njene glavne spoljnotrgovinske partnere.

Tabela 8. Izvoz Srbije i privredni rast njenih najznačajnijih trgovinskih partnera

	Izvoz u 2006		Privredni rast
	Iznos u mil. EUR	% od ukupnog izvoza Srbije	2006	2007	2008
Italija	736,1	14,4	1,9	1,8	1,7
Bosna i Hercegovina	593,7	11,6	6,0	6,0	6,0
Nemačka	505,6	9,9	2,7	1,8	1,9
Crna Gora	489,3	9,6	-	-	-
Ruska federacija	246,9	4,8	6,7	6,4	5,9
Makedonija	238,0	4,7	4,0	4,5	4,5
Slovenija	201,0	3,9	5,2	4,5	4,0

Izvor: Međunarodni monetarni fond, Svetski ekonomski pregled, april 2007. godine

Srbija realizuje oko 60% izvoza u sedam zemalja prikazanih u prethodnoj tabeli. S obzirom na visok nivo povezanosti privrede Srbije sa ovim zemljama, privredna kretanja u njima odraziće se i na privredna kretanja u Srbiji. Prema projekcijma MMF, u narednom periodu očekuje se umereno usporavanje privrednog rasta u zemljama najznačajnijim partnerima Srbije na strani izvoza. Ponderisana stopa privrednog rasta u navedenim zemljama blago se usporava sa 4,0% u 2006. godini na 3,6% u 2008. godini. I pored toga, relativno visoke stope rasta pružaće srpskim izvoznicima šansu za dalju ekspanziju na inostrana tržišta.

Italija je u 2006. godini postala najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije na strani izvoza sa učešćem od 14,4% u ukupnom izvozu. Nakon oporavka u 2006. godini rast privrede Italije zadržaće se na približno istom nivou i u narednim godinama, kao posledica privrednog oporavka u celoj EU.

Rast spoljnotrgovinske razmene sa BiH usporen je u 2006. godini, delom kao posledica problema u implementaciji Sporazuma o zoni slobodne trgovine. U narednom periodu se očekuje jači rast privredne saradnje usled potpisivanja multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), kao i usled očekivano visokog rasta privrede BiH od 6,0% prosečno godišnje. Rast privrede BiH prošle godine bio je vođen rastom domaće tražnje koja je bila potpomognuta kreditnom ekspanzijom. Pretpostavka je da će se rast i u narednom periodu bazirati na istim činiocima.

Rast privrede Nemačke u 2006. godini bio je vođen povećanjem izvoza, investicija i potrošnje usled Svetskog prvenstva u fudbalu i povećanjem stope PDV sa 16% na 19% od 1. januara 2007. godine. U predstojećem periodu očekuje se umereno usporavanje rasta najveće privrede EU, naročito u 2007. godini. Smanjenje rasta biće posledica smanjenja domaće tražnje, a usled činjenice da je zbog promene poreske politike deo potrošnje prebačen iz prvog kvartala 2007. godine u poslednji kvartal 2006. godine.

Kretanje svetske privrede u proteklom periodu, kao i kretanje cena nafte na svetskom tržištu, učinilo je da rast ruske privrede bude na visokom nivou. Očekivanja za naredni period govore u prilog održavanju visokih stopa rasta kao rezultat pojačane domaće tražnje. Izvesna usporavanja u 2007. i 2008. godini rezultat su, prema procenama MMF, limitiranih investicija u sektor energetike u prethodnom periodu. S obzirom na Sporazum o slobodnoj trgovini između Ruske Federacije i Srbije, rusko tržište bi moglo da dobije više na značaju za preduzeća iz Srbije u narednom periodu.

Slično drugim tranzicionim zemljama, rast u Makedoniji u 2006. godini bio je vođen rastom domaće tražnje, odnosno potrošnje. U narednom periodu Vlada Makedonije namerava da preduzme dalje mere u smislu smanjenja poreza (porez na dohodak, PDV), a predstavljena je nova strategija za privlačenje stranih direktnih investicija. S obzirom na ovakve tendencije realno je pretpostaviti da će rast u Makedoniji biti ubrzan u predstojećem periodu.

Privreda Slovenije u 2006. godini je imala rast od 5,2%, što je najveći rast u poslednjoj deceniji. Slovenački rast bio je vođen rastom investicija u fiksne fondove, što stvara dobru osnovu za ostvarenje visokih stopa rasta i u narednom periodu. Pored toga, tradicionalno snažan izvozni sektor dodatno će doprineti ostvarenju značajnih privrednih rezultata slovenačke privrede.

3. Makroekonomske projekcije za period od 2008. do 2010. godine

Prema makroekonomskim projekcijama do 2010. godine realni sektor ostvariće značajan rast BDP, uz blagi rast zaposlenosti, nastavak smanjenja inflacije i postepeno smanjenje deficita tekućeg računa. Projekcijom je predviđen, za period od 2008. do 2010. godine, prosečni godišnji rast BDP od 6,3% i smanjenje inflacije na 4,0% krajem 2010. godine. Projektovani rezultati nešto su povoljniji u odnosu na ostvarene u periodu 2001-2006. godine (5,3% prosečna godišnja stopa rasta i 6,6% inflacija na kraju 2006. godine), što je opravdano, budući da su realizovane brojne strukturne reforme i ostvaren napredak u regionalnim i evropskim integracijama.

Tabela 9. Projekcija makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

	Ostvarenje 2006	Procena	PROJEKCIJA
		2007	2008	2009	2010
BDP, mlrd dinara (tekuće cene)	2.125,8	2.454,3	2.779,0	3.128,5	3.485,0
BDP po stanovniku, u EUR	3.354	4.058	4.573	5.103	5.609
BDP (%), godišnje stope realnog rasta	5,7	7,0	6,0	6,5	6,5
Realni rast pojedinih komponenti BDP, % Lična potrošnja	5,4	9,5	4,9	4,5	2,1
Državna potrošnja	8,3	16,1	5,7	4,4	2,3
Investicije	15,2	28,6	20,2	14,5	13,5
Izvoz robe i usluga	28,2	32,6	25,8	25,0	21,6
Uvoz robe i usluga	22,2	36,5	20,5	17,3	12,9
Spoljnotrgovinski saldo, % BDP	-19,9	-20,2	-18,9	-16,9	-14,7
Saldo tekućeg računa platnog bilansa, % BDP	-12,3	-14,7	-14,1	-12,6	-11,1
Spoljni dug, % BDP	58,9	55,5	56,8	57,2	57,1
Inflacija, kraj perioda, u %	6,6	8,5	6,0	5,0	4,0
Broj zaposlenih, godišnji prosek	2.026	2.000	2.014	2.038	2.068

Izvor: MFIN

Projekcija BDP. Procena za 2007. godinu predviđa realni rast BDP od 7,0%. Procenjeni rast BDP u prvom polugodištu 2007. godine, u odnosu na isti period 2006. godine, iznosi 8,0%. U narednom srednjoročnom periodu očekuje se nastavak privrednog rasta po visokim stopama BDP od 6,0% u 2008. godini, 6,5% u 2009. godini i 6,5% u 2010. godini. Privremeno usporavanje rasta BDP u 2008. godini rezultat je planirane primene restriktivnih mera u fiskalnoj i drugim politikama, koje treba da doprinesu smanjenju domaće tražnje i spoljnotrgovinskog deficita.

Očekivani rast privredne aktivnosti zasniva se na kreiranju stimulativnog poslovnog ambijenta, visokom do sada ostvarenom prilivu stranih direktnih investicija i očekivanom prilivu u narednom srednjoročnom periodu, na već izvršenoj privatizaciji preduzeća, konsolidaciji bankarskog sektora, jačanju kreditne aktivnosti banaka i nastavku rasta inozaduženosti preduzeća.

Grafikon 2. Stope realnog rasta BDP

Najveći doprinos rastu BDP sa strane tražnje daće privatna potrošnja i investicije u fiksni kapital.

Grafikon 3. Doprinosi kategorija agregatne tražnje realnom rastu BDP*

*neto promene zaliha iznose 0,1 % BDP u posmatranom periodu 

Projekcijom upotrebe BDP u narednom srednjoročnom periodu predviđa se doprinos lične potrošnje rastu BDP od 8,3 procentna poena u 2007, a u 2008. i 2009. godini od 4,4 i 4,0 procentna poena, respektivno, dok će u 2010. godini doprinos lične potrošnje realnom rastu BDP iznositi 1,8 procentnih poena. Izvori rasta lične potrošnje u narednom periodu biće rast zarada, povećanje broja zaposlenih i prirast neto kredita stanovništvu kod komercijalnih banaka.

Podsticaj rastu ukupnih investicija daće očekivani rast privatnih investicija iz domaće štednje i kreditnih obaveza preduzeća, kao i očekivani rast stranih direktnih investicija i porast državnih investicija realizacijom projekata Nacionalnog investicionog plana, pre svega u infrastrukturu. Investicije će beležiti visok realni rast, i to u 2008. godini od 20,2%, u 2009. godini od 14,5% i u 2010. godini od 13,5%. Na osnovu rasta investicija, projekcijom je predviđeno povećanje učešća investicija sa 17,9% BDP u 2006. godini na 23% BDP u 2010. godini.

Projekcija predviđa visok doprinos investicija u fiksni kapital realnom rastu BDP, prvenstveno jačanjem investicione aktivnosti privatnog sektora i snažnijim rastom javnih investicija u periodu obuhvaćenom projekcijom. Ubrzanje rasta investicija u skladu sa očekivanim poboljšanjem poslovne i investicione klime omogućiće da ova kategorija agregatne tražnje značajno doprinese rastu BDP u 2007. godini sa 5,3 procentna poena, a u naredne tri godine sa 4,5; 3,7 i 3,7 procentnih poena, respektivno. Učešće državnih investicija bi u 2007. godini iznosilo 25% ukupne vrednosti investicija u fiksni kapital, dok bi u narednom trogodišnjem periodu učešće bilo u proseku 20,4%. Predviđen je doprinos državne potrošnje rastu BDP u 2007. godini sa 2,4 procentna poena, a u naredne tri godine sa 0,9; 0,7 i 0,4 procentna poena, respektivno.

Projekcija predviđa značajnije dinamiziranje spoljnotrgovinske razmene i rast izvoza po visokim stopama, uz niži rast uvoza robe i usluga. Procenjuje se smanjenje negativnog doprinosa neto izvoza rastu BDP sa -9,2 procentna poena u 2007. godini na -3,9, -2,0 i 0,6 procentnih poena u naredne tri godine, respektivno. Jačanje integracijskih procesa, podsticanje izvoza i rast produktivnosti izvoznog sektora omogućiće ublažavanje negativnog uticaja neto inostrane tražnje na realni rast BDP.

Projekcija realnog rasta pojedinih komponenti BDP u naredne tri godine predviđa usporavanje realnog rasta lične i državne potrošnje i značajan realni rast investicija i izvoza robe i usluga. U periodu od 2008. do 2010. godine prosečan rast lične potrošnje iznosiće 3,8%, državne potrošnje 4,1%, investicija 16,1% i izvoza robe i usluga 24,1%.

Projekcija zaposlenosti i zarada. Projekcija predviđa porast zaposlenosti, što će uz rast realnih neto zarada u skladu sa rastom produktivnosti uticati na rast lične potrošnje. Očekuje se rast zaposlenosti od 0,7% u 2008. godini, od 1,2% u 2009. i od 1,5% u 2010. godini, kao i smanjenje nezaposlenosti, računato po međunarodnim standardima, sa 21,6% u 2006. godini na 19,6% krajem 2010. godine. Projekcija predviđa identične stope realnog rasta prosečne zarade i rasta produktivnosti (5,3%, 5,2% i 5,0%, respektivno).

Grafikon 4. Projekcija zaposlenosti i nezaposlenosti

Projekcija inflacije. Projekcija inflacije u naredne tri godine zasniva se na:

- uravnoteženju i kontroli budžeta;

- kontroli zarada u javnom sektoru;

- planiranoj monetarnoj politici NBS;

- kontroli rasta cena u javnom sektoru;

- stvaranju konkurentskog ambijenta i zaštiti konkurencije;

- otklanjanju dispariteta administrativno regulisanih cena.

Grafikon 5. Stope inflacije krajem godine

Polazeći od navedenih pretpostavki predviđena je redukcija inflacije sa procenjenih 8,5% krajem 2007. godine na 6% krajem 2008. godine, 5% krajem 2009. godine i 4% krajem 2010. godine.

Tabela 10. Kretanje inflacije

u %
	2007	2008	2009	2010
Inflacija, kraj perioda	8,5	6,0	5,0	4,0
Bazna inflacija	4-4,5	3-6	2-5	2-4
Nebazna inflacija	12,6	7,8	6,8	5,2

Izvor: MFIN i NBS

Rizici za ostvarivanje projekcije inflacije u narednom srednjoročnom periodu vezani su za porast državne potrošnje iznad planiranog nivoa, značajnije nagle promene kursa, rast jediničnih troškova rada, rast cena sirove nafte, nedostatak konkurencije u proizvodnji i trgovini, uz uticaj monopola na rast cena.

Projekcija spoljnoekonomskih tokova. U oblasti spoljnotrgovinskih tokova očekuje se nastavak realizacije visokih stopa rasta spoljnotrgovinske razmene uz brži rast izvoza od uvoza, što će dovesti do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućih transakcija. Procenjuje se da će spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućeg bilansa ostati na održivom nivou u narednom periodu. Izvoz će u periodu do 2010. godine beležiti značajan rast od 25,8% u 2008. godini, 25% u 2009. godini i 21,6% u 2010. godini. Projekcijom je predviđeno povećanje učešća izvoza robe i usluga u BDP sa 27,1% u 2006. godini na 38,9% u 2010. godini. Uz ostvarenje visokih stopa rasta izvoza robe i usluga u narednom periodu doći će i do kvalitativne promene strukture, pre svega, izvoza robe. U prethodnom periodu izvoz robe je bio vođen uglavnom izvozom intermedijarnih proizvoda. Završetkom procesa privatizacije društvenih preduzeća i povećanjem investicija, naročito stranih direktnih investicija, uz nastavak pozitivnih kretanja kod najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, doći će i do značajnog rasta izvoza, u prvom redu proizvoda za široku potrošnju i kapitalnih proizvoda.

Visoke stope rasta izvoza biće praćene relativno visokim stopama rasta uvoza robe i usluga. Uvoz robe i usluga zabeležiće u 2008. godini stopu rasta od 20,5%, u 2009. godini od 17,3% i u 2010. godini od 12,9%. Relativno visoke stope rasta uvoza robe i usluga rezultat su visoke zavisnosti Srbije od uvoza energenata i uvoza intermedijarnih proizvoda, potrebe za osavremenjavanjem proizvodne opreme i nastavka trenda rasta uvoza usluga. Nešto sporiji rast uvoza od izvoza u naredne tri godine implicira manji spoljni deficit, u odnosu na BDP, na kraju srednjoročnog perioda.

Grafikon 6. Izvoz i uvoz robe u usluga, u mil. evra

Najvažnije komponente tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja su doznake na strani transfera i plaćanja inostranstvu po osnovu kamata na strani faktorskih plaćanja. U narednom periodu očekuje se stabilan pozitivni saldo tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja. Ukoliko se izuzmu kamate koje su prevremeno plaćene Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj u 2006. godini, neto faktorska plaćanja prema inostranstvu su iznosila u toj godini 315 mil. evra. U 2007. godini očekuje se da obim neto faktorskih plaćanja bude nešto viši i da iznosi 364 mil. evra. U 2008. godini obim neto plaćanja iznosiće 505 mil. evra, dok će u 2009. godini biti 604 mil. evra. U 2010. godini projektovana neto faktorska plaćanja će dostići nivo od oko 800 mil. evra, jer se u toj godini nastavlja regularna isplata obaveza prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, kao i isplate kamata po osnovu ino-duga korporativnog sektora, koji će u periodu 2008-2010. godina porasti za oko 7 mlrd evra.

Pored rasta spoljnog duga privatnog sektora, može se očekivati i rast ino-duga države Srbije u cilju finansiranja velikih infrastrukturnih projekata (autoput, železnica na Koridoru 10, energetika, vodoprivreda). Osnovni scenario predviđa umeren rast ino-duga Republike Srbije, ali je evidentno da će za realizaciju infrastrukturnih projekata biti potrebno dodatnih 2 do 3 mlrd evra, što može podići racio dug - BDP za 5 do 7%, tj. učešće duga na nivo od oko 30% BDP u 2010. godini, ukoliko se potrebna sredstva budu obezbedila zaduživanjem na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu. Iz napred navedenih podataka jasno se zaključuje da će Republika Srbija u narednom periodu moći da izvrši zaduživanje za potrebe realizacije infrastrukturnih objekata bez značajnijeg uticaja na održivost javnog duga i stabilnost javnih finansija.

Nakon ostvarenja deficita tekućeg računa od 12,3% BDP u 2006. godini i očekivanog deficita od 14,7% u 2007. godini, u narednom periodu projektovano je njegovo smanjenje na 11,1% BDP u 2010. godini. Uprkos značajnom povećanju izvoza umereno smanjenje deficita tekućeg računa projektovano je kao posledica relativno visokih stopa rasta uvoza robe i usluga.

Strane direktne investicije u periodu od 2008. do 2010. godine se planiraju na godišnjem nivou od 2,2 mlrd evra, dok se prirast nove devizne štednje u zemlji projektuje na godišnjem nivou od oko 1 mlrd evra.

Grafikon 7. Deficit tekućeg računa i strane direktne investicije

Rizici. Osnovni rizik kod ostvarivanja makroekonomske projekcije vezan je za visoki nivo domaće tražnje i njegovo zadržavanje, pa i povećavanje u srednjem roku. Za kontrolu i smanjenje domaće tražnje ključna je fiskalna politika, kao i politika zarada, monetarna i politika kursa dinara. Pored toga, eventualni niži priliv direktnih stranih investicija od projektovanog priliva, predstavlja rizik ostvarivanja makroekonomske projekcije, koji se može smanjiti odgovarajućom ekonomskom politikom i približavanjem EU.

Usporavanje rasta svetske privrede predstavlja rizik ostvarenja projektovanih osnovnih makroekonomskih indikatora. Usporavanje privrednog rasta zemalja na čija je tržišta usmeren izvoz Srbije negativno bi se odrazilo na ekonomska kretanja u Srbiji.

Rizik ostvarenja makroekonomskih indikatora predstavlja nepredvidivo kretanje na svetskim tržištima nafte i rast cena nafte koji bi nepovoljno uticao na inflaciju i na stope rasta BDP. Nastavak rasta cena nafte negativno bi se odrazio na glavne trgovinske partnere Srbije, koji bi smanjenjem uvoza delovali na smanjenje izvoza Srbije, a time i na ostvarenje nižih stopa rasta u odnosu na planirane. Rast cena nafte nepovoljno bi delovao i na domaću proizvodnju kroz povećanje troškovne inflacije i povećanje regulisanih i slobodnih cena dobara i usluga.

4. Ciljevi i smernice ekonomske politike za period od 2008. do 2010. godine

4.1. Ciljevi ekonomske politike

Ciljevi ekonomske politike u 2008. godini i naredne dve godine biće:

- Makroekonomska stabilnost;

- Dinamičan privredni rast;

- Rast zaposlenosti i standarda stanovništva;

- Ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja EU;

- Ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi;

- Ravnomerniji regionalni razvoj.

Makroekonomska politika do 2010. godine biće usmerena na održavanje makroekonomske stabilnosti i stvaranje povoljnog ambijenta za investicione aktivnosti, što bi trebalo da doprinese ostvarenju dugoročno održivih visokih stopa privrednog rasta. Na tim osnovama očekuje se smanjenje visoke nezaposlenosti, kao i rast životnog standarda. Glavnu ulogu u ostvarivanju ciljeva makroekonomske politike imaće čvrsta monetarna i fiskalna politika, ubrzanje strukturnih reformi u realnom, finansijskom i javnom sektoru, kao i ubrzanje procesa pridruživanja EU.

Fiskalna politika u tome ima posebno mesto. Prioritet fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće fiskalno prilagođavanje kojim će se u periodu 2008-2010. godine značajno smanjiti učešće javne potrošnje u BDP. Smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, naročito deficita republičkog budžeta, predstavljaju ključnu polugu za smanjenje domaće tražnje i spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama. Osim toga, nastaviće se reforma poreskog sistema, koji je već sada podsticajan i konkurentan u odnosu na regionalno okruženje, u cilju stvaranja povoljnijih uslova za rast investicija i zaposlenosti. Reforma javnih rashoda sprovodiće se u pravcu povećanja učešća investicija u ljudski kapital (obrazovanje, nauka) i fizički kapital (infrastruktura, životna sredina). Posebna pažnja posvetiće se unapređenju selekcije javnih investicija, kao i povećanju efikasnosti u njihovoj realizaciji (minimalne cene i rokovi, dobar kvalitet proizvoda). Rast ulaganja države u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov za privlačenje privatnih investicija, koje su primarni faktor dugoročno održivog privrednog rasta. Takođe, neophodno je u okviru fiskalne decentralizacije sprovesti ustavna načela o podeli imovine između različitih nivoa vlasti (Republike, AP i lokalnih zajednica).

U periodu od 2008. do 2010. godine nastaviće se sa ubrzanom realizacijom širokog fronta strukturnih reformi koje su tipične za drugu fazu tranzicije. Najvažnije reforme u ovom periodu jesu:

- dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, kao i državnih banaka i osiguravajućih društava;

- unapređenje regulatornog okvira za infrastrukturne i komunalne delatnosti i pokretanje privatizacije (delimične ili potpune) preduzeća iz ovih delatnosti;

- poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, uključujući i smanjenje korupcije i efikasnu primenu stečajnog zakonodavstva;

- reforma sudstva i njegovo institucionalno i funkcionalno unapređivanje;

- privatizacija, uključujući i restituciju, državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta.

Za dugoročno održiv privredni rast podjednako važno kao i privatizacija jeste i stvaranje konkurentskog ambijenta i uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni i monopoli adekvatno regulisani. Takav ambijent podstiče preduzetništvo, poslovnu i tehnološku inovativnost i konkurentnost privrednih subjekata, a s druge strane potiskuje traganje za rentama i redistributivno ponašanje, uz orijentaciju na bogaćenje posredstvom privilegija i korupcije.

4.2. Okviri monetarne i politike deviznog kursa

Narodna banka Srbije (NBS), u skladu sa Zakonom o NBS sprovodiće monetarnu politiku koja je prvenstveno usmerena na osvarenje niske i stabilne inflacije. NBS će takođe podržati sprovođenje ekonomske politike Vlade u cilju smanjenja spoljne neravnoteže i pospešivanja privrednog rasta, a da pri tome ne ugrozi primarni cilj - nisku i stabilnu inflaciju.

NBS će nastaviti politiku postepenog snižavanja bazne inflacije i njenu stabilizaciju na nivou koji je približan nivou u zemljama EU. NBS je projektovala ciljanu baznu inflaciju u narednom srednjoročnom periodu, i to za 2007. godinu od 4-8%, za 2008. godinu 3-6%, za 2009. godinu 2-5% i za 2010. godinu 2-4%. U skladu sa novim okvirom monetarne politike, kojim se NBS opredelila da pređe na režim ciljanja inflacije, glavni instrument ostvarenja bazne inflacije biće referentna kamatna stopa NBS (dvonedeljna kamatna stopa na repo operacije), a prema potrebi primeniće se i drugi instrumenti monetarnog regulisanja.

Radi jačanja tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja, NBS će nastaviti da podstiče razvoj međubankarskog tržišta novca. NBS će, radi regulisanja likvidnosti bankarskog sistema, omogućiti bankama efikasnije korišćenje kreditnih i depozitnih olakšica, uz istovremeno korišćenje koridora kamatnih stopa kao mehanizma za upravljanje kamatnim stopama na novčanom tržištu.

NBS će koristiti stopu obavezne rezerve banaka, u zavisnosti od efekata ostalih tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja. Ukoliko NBS oceni da kreditna aktivnost banaka ugrožava ostvarenje ciljeva monetarne politike, preduzeće prudencijalne i dodatne mere monetarnog regulisanja usmerene na restrikciju kreditne aktivnosti, te tako i agregatne tražnje.

Ciljanje bazne inflacije zahteva da se kurs dinara formira slobodno na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu. NBS će politikom kamatnih stopa usmeravati kurs ka nivou koji je konzistentan sa ciljanom inflacijom i održivom spoljnoekonomskom pozicijom, dok će intervencijama na deviznom tržištu sprečavati značajnije dnevne oscilacije kursa.

U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU definisaće se period nakon koga bi trebalo da se obezbedi slobodno kretanje kratkoročnog kapitala, ali ne kraći od četiri godine od stupanja na snagu Sporazuma. U tom pogledu u naredne tri godine stvoriće se uslovi za potpunu liberalizaciju kretanja kapitala.

Radi efikasnije kontrole finansijskog sektora i jačanja njegove stabilnosti, NBS će svoju kontrolnu aktivnost usmeriti na primenu standarda Bazela II koji se odnose na upravljanje rizicima u poslovanju banaka, nadzor nad društvima za osiguranje, društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima i nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga.

Odgovarajućim zakonskim izmenama učvrstiće se nezavisnost NBS i rukovodstva centralne banke u vođenju monetarne politike, koja je i sada na visokom nivou. U cilju povećanja efikasnosti NBS i usklađivanja njene upravljačke i organizacione strukture sa funkcijama Centralne banke, koje su primerene modernoj tržišnoj privredi, izvršiće se restrukturiranje NBS.

4.3. Spoljnoekonomska politika

U narednom srednjoročnom periodu posebna pažnja posvetiće se ubrzanju procesa pridruživanja EU i procesa pristupanja STO, kao i jačanju saradnje u regionu u okviru Regionalnog saveta za saradnju, koji će početi sa radom u 2008. godini umesto Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, kao i kroz CEFTA sporazum, koji su ratifikovale sve zemlje u regionu jugoistočne Evrope.

Vlada će posebnu pažnju posvetiti ubrzanju procesa pridruživanja Srbije EU. Nakon završetka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP) u septembru 2007. godine, očekuje se u relativno kratkom roku njegovo parafiranje i potpisivanje. U skladu sa tim sporazumom Srbija će ubrzano stvarati političke i ekonomske uslove za pridruživanje EU.

Republika Srbija u narednom srednjoročnom periodu kao potencijalni kandidat za pristupanje EU koristiće finansijsku pomoć EU, u okviru sprovođenja Instrumenta predpristupne pomoći (IPA), za prvu (tranziciona pomoć i institucionalna izgradnja) i drugu komponentu (prekogranični i transnacionalni programi sa zemljama članicama i zemljama kandidatima) predpristupnog instrumenta, a kao formalni kandidat za člana EU i ostale komponente IPA. Potpisivanjem i ratifikovanjem Okvirnog sporazuma o pravilima za saradnju uspostaviće pravni osnov za utvrđivanje doprinosa EU i doprinosa zemlje korisnika u sufinansiranju projekata finansiranih iz fondova EU. Zakonom o budžetu za određenu budžetsku godinu utvrđivaće se sredstva za sufinansiranje svakog od projekata koji se finansiraju sredstvima fondova EU, a koji se realizuju u godini za koju se donosi budžet Republike.

Vlada će u procesu pristupanja STO spoljnotrgovinsku politiku Srbije usaglašavati sa pravilima STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije, tehničkih propisa i postupaka za ocenjivanje usaglašenosti sa propisanim zahtevima, sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa.

Republika Srbija, kao izvozno orijentisana zemlja, nastaviće da stvara uslove za stabilan i visok rast izvoza robe i usluga, koji obezbeđuje smanjenje učešća deficita tekućeg računa u BDP. Smanjenje visokog deficita robne razmene, kao najvažnije komponente negativnog salda tekućeg računa, ostvariće se u srednjem roku kroz povećanje konkurentnosti privrede Srbije, kao sintetički rezultat realizovanih strukturnih reformi. Međutim, naredne dve do tri godine neophodno je primeniti miks mera makroekonomske politike (fiskalna politika, politika plata, politika kursa) koje će doprineti smanjenju spoljnog deficita preko smanjenja domaće tražnje.

Podsticanje izvoza predstavlja ključni generator visokih stopa privrednog rasta. Povećanje izvoza zahteva značajan rast investicija i restrukturiranje privrede koje će omogućiti uvođenje novih proizvodnih programa i proizvoda više faze prerade. Ulaganje novih vlasnika u preduzeća u postprivatizacionom periodu omogućiće rast proizvodnje koja je konkurentna na svetskom tržištu, pa time i rast izvoza. Posebna pažnja posvetiće se podsticanju izvoza u EU, sa ciljem da se struktura i kvalitet domaćih izvoznih proizvoda prilagode tržištu EU. Ovo će se postići ubrzavanjem procesa harmonizacije tehničkih propisa Srbije sa zakonodavstvom EU, odnosno ugrađivanjem u domaću regulativu evropskih direktiva novog i starog pristupa. Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, usaglašavanja tehničkih propisa i standarda za određene grupe proizvoda sa onima u EU, kao i uspostavljanja infrastrukture za njihovu primenu, stvoriće se uslovi za potpisivanje sporazuma PECA (Protokol evropskog sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda) i ACAA (Sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda). Time će se za proizvode koji su obuhvaćeni navedenim sporazumima i pre ulaska u EU obezbediti pristup jedinstvenom tržištu bez dodatnih zahteva u pogledu ispitivanja ili sertifikacije. PECA/ACAA sporazumima proširuje se u određenom sektoru jedinstveno tržište EU na tržište zemlje potpisnice i ukazuje poverenje u sistem zemlje kandidata u pogledu tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije, zbog čega će Srbija posebnu pažnju posvetiti razvoju navedenih elemenata infrastrukture u domenu kvaliteta. To zahteva da se prihvate standardi EU, posebno oni koji se odnose na bezbednost pri korišćenju proizvoda, zaštitu zdravlja i očuvanje životne sredine, kao i da se primenjuju pravila EU u oblasti carinskog postupka, konkurencije, računovodstva i poreza.

Značajan instrument za podsticanje domaćeg izvoza predstavljaju slobodne industrijske zone, čije osnivanje i funkcionisanje mnogo doprinosi povećanju proizvodnje i investicija, otvaranju novih radnih mesta, prenosu savremenih tehnologija, povećanju izvoza i deviznog priliva i ravnomernom regionalnom razvoju. Posebna pažnja posvetiće se razvoju izvoznih klastera. Povezivanje preduzeća u klastere znatno će doprineti povećanju konkurentnosti preduzeća i njihovom osposobljavanju da proizvode robu i usluge višeg stepena prerade. Cilj je da se ubrza formiranje razvojno propulzivnih i izvozno orijentisanih klastera neophodnih za razvoj partnerskih odnosa za poboljšanje inovativnosti i tehnološkog razvoja, uklanjanje prepreka za povećanje produktivnosti i konkurentnosti uz jačanje strateškog partnerstva.

Navedeni ciljevi biće podržani olakšavanjem uslova spoljne trgovine, sa početkom primene Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (i podzakonskih akata), kako bi se povećao izvoz i podstakle strane investicije, posebno u oblasti proizvodnje.

Zaštita domaćeg tržišta (antidamping, kompenzatorna zaštita od prekomernog uvoza i obuzdavanje neregularnih pritisaka inostrane ponude radi ravnoteže platnog bilansa) vršiće se institucionalno na osnovu harmonizovane regulative i preuzetih međunarodnih obaveza po postupcima koji su unapred precizno propisani.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa zemlje finansirao bi se značajnim delom iz priliva stranih direktnih investicija, čije bi učešće u BDP u 2008. godini iznosilo 6,4%, dok bi se 2009. i 2010. godine smanjilo na po 5,7%. Visok priliv stranih direktnih investicija očekuje se zahvaljujući atraktivnim predstojećim privatizacijama, makroekonomskoj stabilnosti, liberalnom ekonomskom režimu, napretku u regionalnim i evropskim integracijama, relativno jeftinoj radnoj snazi, niskoj stopi poreza na dobit i drugim poreskim olakšicama, kao i nacionalnom tretmanu stranih investitora. Poboljšanje poslovne i investicione klime omogućiće brži rast grinfild investicija kao ključnog faktora privrednog rasta, novih investicija i novog zapošljavanja. Povećanju priliva stranih direktnih investicija doprineće i koncesiona ulaganja kao oblik saradnje privatnog i javnog sektora. Zakonom o koncesijama i Zakonom o stranim ulaganjima stvoreni su uslovi za priliv novih investicija u domaću privredu po osnovu koncesija, osim u sektor naoružanja.

Očekuje se da će NBS instrumentima monetarne politike koji joj stoje na raspolaganju, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ciljane stope inflacije, usmeravati kurs ka nivou koji je konzistentan sa održivom srednjoročnom spoljnoekonomskom pozicijom zemlje.

4.4. Politika tržišta rada

Povećanje zaposlenosti biće prioritet ekonomske politike do 2010. godine. U cilju većeg zapošljavanja radne snage potrebno je održati makroekonomsku stabilnost i visok privredni rast, poboljšati uslove za investiranje i unaprediti finansijske podsticaje za poslodavce. Promena strukture privrede u pravcu bržeg rasta sektora usluga uticaće na brži rast zapošljavanja. Uz to, efektuiraće se do sada preduzete mere, kao što su smanjenje fiskalnog opterećenja zarada, liberalizacija tržišta rada i unapređena klima za investiranje.

Predviđena dinamika rasta privredne aktivnosti i očekivani visoki priliv stranih direktnih investicija uticaće na povećanje zaposlenosti, čemu će doprineti i mere usmerene na povećavanje fleksibilnosti tržišta rada (viša cenovna elastičnost i mobilnost radne snage). Pored toga, u cilju smanjenja nezaposlenosti potrebno je povećati učešće aktivnih politika kao što su pomoć pri traženju posla i savetovanje, kreiranje poslova, obuke i prekvalifikacije, a smanjiti učešće pasivnih politika (naknada za nezaposlenost i otpremnina). Preduzeća je potrebno ohrabrivati za otvaranje novih radnih mesta i na investiranje u obrazovanje i razne vidove obuke sopstvene radne snage, kako bi se dostigao potreban nivo njihove fleksibilnosti.

Nosilac zapošljavanja u narednom periodu biće privatni sektor, posebno konkurentni izvozno orijentisani sektor malih i srednjih preduzeća. Porast broja zaposlenih biće, pre svega, rezultat veće aktivnosti privatnog sektora koji će povećati tražnju za radnom snagom na primarnom tržištu rada i voditi otvaranju novih radnih mesta. To će se ostvariti ubrzavanjem razvoja privatnog sektora i snažnim intenziviranjem investicione aktivnosti. Očekuje se da će rast tražnje za radnom snagom u privatnom sektoru biti veći od smanjenja zaposlenosti u društvenom i javnom sektoru, usled čega će se ukupna zaposlenost kontinuirano povećavati.

4.5. Politika plata u javnom sektoru

U narednom srednjoročnom periodu rast plata u javnom sektoru, uključujući i republička i lokalna javna preduzeća, biće pod kontrolom i kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada i stanjem na tržištu rada. Neopravdano je da zaposleni u monopolskim delatnostima imaju znatno veće plate od plata koje se na tržištu rada dobijaju za identičan posao, a da se, uz to, te plate povećavaju natprosečnim tempom. Uloga i značaj politike plata proizlaze iz činjenice da broj zaposlenih u javnom sektoru čini 26,3% ukupnog broja zaposlenih, prema Anketi o radnoj snazi.

Radi stabilizovanja inflacije na niskom nivou i smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita, fond plata u javnom sektoru, zahvaljujući ovako koncipiranoj kontroli, neće generisati neodrživ rast javne potrošnje. S obzirom na to da je još uvek visoko učešće troškova rada u javnom sektoru u BDP, potreban je srednjoročni plan smanjivanja tog učešća, i to u sklopu smanjivanja konsolidovane javne potrošnje. Istovremeno, potrebno je dugoročnu politiku plata u javnom sektoru utvrditi tako da bude čvrsto naslonjena na pravila za rast plata javnog sektora i njihovo usklađivanje sa kretanjem produktivnosti i nivoom i rastom plata u privatnom sektoru.

Odgovorna politika plata u javnom sektoru omogućiće povećanje investicija i podržaće dugoročno održiv privredni rast i porast zapošljavanja. Takva politika plata doprineće obuzdavanju domaće tražnje, usporavanju inflacije, ublažavanju spoljnoekonomske neravnoteže i povećanju konkurentnosti privrede.

Rast plata u javnom sektoru u skladu sa rastom produktivnosti rada podrazumeva napuštanje uravnilovke u raspodeli u državnoj upravi, javnim službama i javnim preduzećima, što će se postići unapređivanjem stimulativnog sistema plata koji je u osnovi koncipiran novim Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga. Nastavak reformi državne uprave, javnih službi i javnih preduzeća omogućiće smanjenje rashoda za zarade zaposlenih u ovim organima i organizacijama, povećanje njihove efikasnosti u radu i pružanje kvalitetnijih usluga.

4.6. Politika regulisanih cena

Vlada će nastaviti sa širenjem i jačanjem slobodnog formiranja cena u skladu sa uslovima na tržištu, izuzev cena u infrastrukturnim delatnostima, koje manjim ili većim delom imaju karakter prirodnog monopola i čije će formiranje u narednim godinama biti u nadležnosti Vlade, odnosno regulatornih tela.

U narednom srednjoročnom periodu regulisanje cena infrastrukturnih proizvoda i usluga postepeno će se u sve većoj meri prenositi iz nadležnosti Vlade u nadležnost regulatornih tela (agencija) i u značajnoj meri uskladiti sa ekonomskim kriterijumima i potrebom bitnog povećavanja efikasnosti i finansijske konsolidacije u ovom sektoru.

U okviru administrativno regulisanih cena, Vlada će na predlog Agencije za energetiku, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, a na bazi utvrđene metodologije za oblikovanje tarifnih sistema i određivanje pojedinih regulisanih cena regulisati nivo cena za:

- pristup odgovarajućim infrastrukturnim instalacijama i korišćenje sistema za prenos električne energije;

- pristup odgovarajućim infrastrukturnim instalacijama i korišćenje sistema za distribuciju električne energije;

- obračun električne energije za tarifne kupce;

- pristup i korišćenje sistema za transport prirodnog gasa;

- pristup odgovarajućim infrastrukturnim instalacijama i korišćenje sistema za distribuciju prirodnog gasa;

- obračun prirodnog gasa za tarifne kupce;

- pristup odgovarajućim infrastrukturnim instalacijama i korišćenje sistema za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima.

Tarifni sistemi i politika cena toplotne i električne energije i gasa usklađivaće se sa ekonomski opravdanim troškovima i nivoima cena u Evropi kroz proces postepene deregulacije i liberalizacije tržišta, sa ciljem uspostavljanja tržišnog načina formiranja tih cena u meri u kojoj to bude bilo moguće i uz nadzor regulatornog tela.

Cene i tarifne sisteme u fiksnoj telefoniji, prema važećem Zakonu, određuje Agencija za telekomunikacije, u skladu sa troškovnim principom, dok se u mobilnoj telefoniji cene slobodno formiraju.

Vlada će utvrđivati nivo cena železničkih i poštanskih usluga, u cilju postepenog dostizanja nivoa koji uključuje ekonomski opravdane troškove i u meri koja obezbeđuje kompatibilnost sa alokativnom efikasnošću i razvojna investiciona ulaganja. Postepeno će se vršiti deregulacija i liberalizacija tržišta tih usluga i stvarati mogućnosti da se železnica i pošta osposobe za prihvatanje konkurencije i pružanje kvalitetnih usluga po ekonomski zasnovanim cenama.

Cene komunalnih usluga su u nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Imajući u vidu da su određene komunalne delatnosti prirodni monopoli (vodosnabdevanje, kanalizacija, grejanje i sl.), cene će se utvrđivati na bazi ekonomski opravdanih troškova u javnim komunalnim preduzećima i potrebe pružanja kvalitetnijih komunalnih usluga, u skladu sa projektovanim rastom cena, saglasno Zakonu o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.

Cena vode i naknada za korišćenje vodnih resursa Republike biće regulisane na principima "korisnik plaća" i "zagađivač plaća", sa ciljem postepenog dostizanja ekonomske cene vode koja uključuje ekonomski opravdane troškove.

Politiku cena lekova, odnosno kriterijume za formiranje cena lekova, kao i odluku o visini cena lekova utvrđivaće Vlada na predlog ministarstava nadležnih za trgovinu i poslove zdravlja, u skladu sa Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima. Administrativna kontrola cena lekova u narednom periodu imaće za cilj da se ograniče sredstva koja se izdvajaju za lekove u obaveznom zdravstvenom osiguranju, odnosno da budu usklađena sa finansijskim mogućnostima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Pri tome će se voditi računa i o uticaju povećanja cena lekova na inflaciju. Nastaviće se sa postepenim otklanjanjem dispariteta cena domaćih lekova u odnosu na cene uvoznih lekova sa ciljem da se u srednjoročnom periodu cene lekova koji se ne izdaju na recept liberalizuju. U narednom periodu pratiće se kretanje cena lekova na tržištu EU, radi upoređivanja cena istih ili sličnih lekova na domaćem tržištu.

III JAVNE FINANSIJE REPUBLIKE SRBIJE

1. Fiskalna kretanja u 2006. godini i izgledi za 2007. godinu

Fiskalna 2006. godina završena je konsolidovanim suficitom od 35,1 mlrd dinara, odnosno 1,7% BDP. Sektor države ostvario je suficit i kada se iz prihoda oduzmu prihodi od licence, koji zbog jednokratnog karaktera ne bi trebalo da predstavljaju osnovu za trajan rast rashoda. U tom slučaju suficit konsolidovanog sektora države iznosio bi 8,0 mlrd dinara, odnosno 0,4% BDP.

U 2007. godini dolazi do pogoršanja fiskalne pozicije i planira se konsolidovani deficit od 12,1 mlrd dinara, odnosno 0,5% BDP. Ukoliko se iz prihoda izuzme licenca rezultat je deficit od 37,6 mlrd dinara, odnosno 1,5% BDP.

Tabela 11. Konsolidovani bilans države u 2006. i 2007. godini

u mil. dinara
	2006 Ostvarenje	2007 Procena	Nominalni rast u %
I JAVNI PRIHODI	848.317	985.190	16,1
II JAVNI RASHODI	813.203	997.301	22,6
KONSOLIDOVANI BILANS (I-II)	35.114	-12.112
U % BDP	1,7	-0,5

Izvor: MFIN

Sledeći su razlozi pogoršanja fiskalne pozicije u 2007. godini:

U drugoj polovini 2006. godine potpisani su ugovori i usvojeni zakoni koji imaju za posledicu značajan rast javnih rashoda u 2007. godini. Vlada je potpisala protokole sa sindikatima prosvete, kulture i zdravstva, sa kojima je dogovoreno značajno povećanje plata u navedenim delatnostima, pri čemu se veliki deo dogovorenog povećanja plata realizuje u drugoj polovini 2007. godine. Stoga je ukupan fond plata u budžetu Republike Srbije, u 2007. godini, prvenstveno zbog sporazuma i odluka koje su donete krajem 2006. godine, veći za oko 27 mlrd nego u 2006. godini. U drugoj polovini 2006. godine potpisani su brojni ugovori o realizaciji projekata u okviru NIP, pri čemu se većina projekata realizuje tokom 2007. godine, što implicira rast ove kategorije rashoda budžeta.

Na pogoršanje fiskalne pozicije u 2007. godini, utiču i izmene poreskih propisa. Izmenama Zakona o porezu na dohodak smanjeno je fiskalno opterećenje zarada, ali i prihodi sektora države. Gubitak prihoda države po osnovu smanjenja stope poreza na dohodak i uvođenja neoporezivog dela dohotka procenjuje se na 1,2% BDP. Smanjenje stope poreza na prenos apsolutnih prava, odnosno ukidanje ovog poreza na kupovinu prvog stana, takođe utiču na pad prihoda sektora države. Gubitak prihoda po ovom osnovu, za drugu polovinu 2007. godine, procenjuje se na oko 3 mlrd dinara.

Sintetički efekat navedenih faktora je brži rast konsolidovanih rashoda države u 2007. godini (22,6%) u odnosu na rast prihoda (16,1%) i pogoršanje bilansa države (deficit 0,5% BDP).

Fiskalna politika koja se realizuje u drugoj polovini 2007. godine, a koja je ključno određena, sporazumima, ugovorima i zakonima donetim u 2006. godini, istovremeno će uticati na rast domaće tražnje i spoljnog deficita. Moguće je da će taj uticaj biti nešto slabiji nego što to proizilazi iz usvojenog budžeta Republike Srbije i konsolidovanog bilansa države Srbije, ako se planirani rashodi ne realizuju u celini. Navedene mere imaju za posledicu povećanje fiskalnog deficita u 2007. godini, u odnosu na 2006. godinu, za 2,2 procentna poena BDP.

Fiskalna politika u prva tri kvartala 2006. godine bila je neutralna sa stanovišta agregatne tražnje. Zaokret u fiskalnoj politici, u pravcu povećanja njene ekspanzivnosti, ostvaren je u poslednjem tromesečju 2006. godine.

Tabela 12. Konsolidovani bilans države po kvartalima u 2006. godini

u mil. dinara
	2006	2006	2006	2006
	Q1	Q2	Q3	Q4
I JAVNI PRIHODI	176.041	202.747	232.020	237.509
II JAVNI RASHODI	174.950	185.257	197.572	255.424
III KONSOLIDOVANI BILANS (I-II)	1.091	17.490	34.449	-17.915

Izvor: MFIN

Rast javnih rashoda u poslednjem tromesečju 2006. godine, u odnosu na prethodno tromesečje iznosi 29,3%. Rast rashoda u poslednjem kvartalu delom se može objasniti uobičajeno većom potrošnjom pri kraju godine. Međugodišnja stopa rasta potrošnje države u poslednjem kvartalu 2006. godine od 30,9% isključuje sezonski uticaj i potvrđuje zaokret ka ekspanzivnoj fiskalnoj politici krajem 2006. godine. Sa stanovišta srednjoročne fiskalne politike naročito je nepovoljna okolnost što je približno polovina navedenog rasta rashoda trajna (povećanje plata) tj. povećani nivo javne potrošnje se prenosi i u naredne godine.

Fiskalna kretanja u prvoj polovini 2007. godine mogu se oceniti kao umereno restriktivna. Ovakva kretanja uslovljena su zakonskim ograničenjima u izvršenju rashoda u uslovima privremenog finansiranja koje je bilo na snazi do formiranja Vlade i usvajanja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu.

Konsolidovani suficit u prvoj polovini 2007. godine iznosi 56,8 mlrd dinara, odnosno 31,4 mlrd ukoliko se iz prihoda prvog kvartala izuzme prihod od licence za trećeg mobilnog operatera.

Tabela 13. Konsolidovani javni prihodi u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu

						u mil. dinara
	2006 Q1	2006 Q2	2007 Q1	2007 Q2
					Stope rasta
					Q1 2007/	Q2 2007/
					Q1 2006	Q2 2006
I JAVNI PRIHODI	176.041	202.747	216.208	229.327	22,8	13,1
1. Tekući prihodi	173.971	200.465	212.962	226.683	22,4	13,1
Poreski prihodi	160.062	186.283	195.929	209.987	22,4	12,7
Porez na dohodak	25.837	29.237	24.905	28.174	-3,6	-3,6
Porez na dobit	7.936	2.922	11.691	5.582	47,3	91,0
Porez na dodatu vrednost	46.308	57.870	60.478	64.975	30,6	12,3
Akcize	15.438	22.253	20.147	24.027	30,5	8,0
Carine	9.626	12.710	12.030	13.899	25,0	9,4
Ostali poreski prihodi	6.539	7.219	7.917	8.321	21,1	15,3
Doprinosi	48.378	54.074	58.761	65.009	21,5	20,2
Neporeski prihodi*	13.909	14.182	17.032	16.696	22,5	17,7
2. Kapitalni prihodi	2.070	2.282	3.247	2.644	56,8	15,9

* Radi uporedivosti u prvom kvartalu 2007. godine iz neporeskih prihoda isključen je prihod od licence.

Izvor: MFIN

Pored zakonskog ograničenja u izvršenju rashoda, ostvarenom suficitu doprinelo je i dobro ostvarenje prihoda. Na rast prihoda uticali su rast zarada i posledično rast poreza1 i doprinosa na zarade, ali i više ostvarenje u odnosu na plan (u Zakonu o budžetu) prihoda od poreza na dodatu vrednost, akciza i carina, kao posledice povećane potrošnje i uvoza.
___________
1Porez na zarade beleži značajan pad zbog smanjenja stope poreza i uvođenja neoporezivog dela dohotka. Međutim, visokim rastom zarada ovaj pad je delimično ublažen.

U prvom kvartalu 2007. godine svi oblici poreskih prihoda, izuzev poreza na dohodak, ostvaruju u odnosu na isti period prethodne godine visok rast. Porez na dohodak nominalno je niži zbog već pomenutih izmena zakona, s tim što je njegov još drastičniji pad sprečen značajnijim rastom zarada. Rast prihoda, poreskih i neporeskih, blago se usporava u drugom kvartalu 2007. godine.

Ostvarenje prihoda u prvoj polovini godine iznosi 47,8% planiranih prihoda za ovu godinu, što je u skladu sa istorijskom dinamikom ostvarenja prihoda. Učešće prihoda trećeg i četvrtog kvartala, u godišnjim prihodima, zbog delovanja sezonskih faktora je veće u odnosu na prva dva kvartala. Imajući u vidu ovu činjenicu, oni predstavljaju dobru polaznu osnovu za projektovanje prihoda u narednom srednjoročnom periodu.

Tabela 14. Konsolidovani rashodi u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu

						u mil. dinara
	2006 Q1	2006 Q2	2007 Q1	2007 Q2	Stope rasta u %
					Q1 2007/	Q2 2007/
					Q1 2006	Q2 2006
II JAVNI RASHODI	174,949.9	185,257.2	203.026,7	211.173,1	16,0	14,0
1. Tekući rashodi	167.636,7	174.418,2	187.533,8	196.095,8	11,9	12,4
Rashodi za zaposlene	46.067	45.770	51.918	56.236	12,7	22,9
Kupovina roba i usluga	22.370	25,264	25.647	31.115	14,7	23,2
Otplata kamata	5.733	4,924	5.729	3.130	-0,1	-36,4
Subvencije	10.095	12.692	9.260	10.394	-8,3	-18,1
Socijalna pomoć i transferi	79.832	81.199	91.065	91.771	14,1	13,0
od čega: penzije	52.749	55.698	61.977	63.302	17,5	13,7
Ostali tekući rashodi	3.539	4.569	3.914	3.450	10,6	-24,5
2. Kapitalni rashodi	7.313	10.839	15.493	15.077	111,8	39,1

Izvor: MFIN

Rashodi sektora države u prvoj polovini 2007. godine, opredeljeni su zakonskim ograničenjima privremenog finansiranja. Republika Srbija i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja bili su do 1. jula 2007. godine na režimu privremenog finansiranja. AP Vojvodina bila je na režimu privremenog finansiranja do 31. marta 2007. godine. Pojedini gradovi i opštine su takođe usvojili odluke o privremenom finansiranju u prvoj polovini godine. Ovakva situacija uslovila je umerenu restriktivnost sektora države u prvoj polovini godine (brži rast prihoda u odnosu na rast rashoda).

Najveći rast u posmatranom periodu ostvarili su kapitalni rashodi, što je rezultat realizacije projekata Nacionalnog investicionog plana. U prvom i drugom tromesečju 2006. godine, nije bilo ovih rashoda, s obzirom na to da je NIP usvojen u septembru 2006. godine. U prvom i drugom kvartalu 2007. godine rashodi po osnovu realizacije projekata NIP iznosili su 15,3 mlrd dinara. Imajući u vidu veličinu sredstava koja se alociraju na NIP i srazmerno dugu i detaljnu proceduru pri odobravanju sredstava za konkretne projekte, realizacija većeg dela projekata NIP planiranih u budžetu za 2007. godinu očekuje se tek u drugoj polovini godine.2
___________
2Planirana sredstva za realizaciju projekata NIP u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu iznose 44,4 mlrd dinara.

Rast rashoda za zaposlene određen je početkom primene Zakona o platama državnih službenika. Potpisani protokoli o povećanju plata u obrazovanju, kulturi i zdravstvu, koji stupaju na snagu u drugoj polovini ove godine, uticaće na značajni rast ovih rashoda u odnosu na prethodnu godinu.

Javni rashodi su u prvoj polovini 2007. godine na nešto nižem nivou ostvarenja (41,5% godišnjeg plana), što je ispod uobičajenog izvršenja u prvoj polovini godine u odnosu na celu godinu. Uzrok nešto nižeg ostvarenja je restriktivan karakter privremenog finansiranja.

Ostvarenje plana rashoda, a na osnovu ispunjavanja zakonskih obaveza potpisanih ugovora i protokola, ima za posledicu ekspanzivniju fiskalnu politiku u drugoj polovini 2007. godine. Uštede u odnosu na plan moguće su jedino u okviru onih rashoda koji nemaju karakter zakonske obaveze (kupovina roba i usluga, subvencije, drugi tekući rashodi i investicije).

Izazov fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće sprovođenje onih mera koje će nakon privremenog ekspanzivnog karaktera u drugoj polovini 2007. godine vratiti fiskalnu politiku u nešto restriktivnije okvire.

2. Fiskalna politika i projekcije osnovnih fiskalnih agregata u periodu od 2008. do 2010. godine

Osnov za projekciju fiskalnih agregata u periodu od 2008. do 2010. godine su projektovane veličine makroekonomskih indikatora, fiskalnih ciljeva i planirane fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu.

Projekcija makroekonomskih indikatora ukazuje na period dalje stabilizacije, uz jednocifrene stope inflacije, od 6,0% u 2008. godini do 4,0% u 2010. godini (kraj perioda). Prosečne realne stope rasta BDP su na visokom nivou od 6,3% za srednjoročni period.

2.1. Fiskalna politika u periodu od 2008. do 2010. godine

Osnovni makroekonomski prioritet fiskalne politike u periodu 2008-2010. godine je smanjenje spoljnoekonomske neravnoteže kako bi se predupredila mogućnost pojave devizne, odnosno platnobilansne krize u Srbiji u narednim godinama. Smanjenje spoljnoekonomske neravnoteže je nužan uslov, za održanje unutrašnje makroekonomske stabilnosti (niska inflacija) ali i za nastavak dugoročno održivog privrednog rasta i smanjenje nezaposlenosti. Iako je u smanjivanju spoljnoekonomske neravnoteže nesporna ključna uloga fiskalne politike, važan je i doprinos politike zarada, monetarne politike i politike kursa. Takođe, neophodno je nastaviti strukturne reforme u sektoru privrede koje su od presudne važnosti za redukciju spoljnoekonomskog deficita u srednjem i dugom roku.

U cilju smanjivanja spoljne neravnoteže planirano je prilagođavanje u konsolidovanom fiskalnom bilansu u 2008. godini u odnosu na prethodnu godinu, u iznosu od 1,2% BDP. Fiskalno prilagođavanje bi se ostvarilo smanjenjem učešća konsolidovanih javnih rashoda u BDP za 1,2 procentna poena. Fiskalno prilagođavanje od 1,2 procentna poena na konsolidovanom bilansu države podrazumeva smanjenje rashoda budžeta Republike za 1 procentni poen. Prilagođavanje konsolidovanog fiskalnog bilansa, u koordinaciji sa ostalim merama makroekonomske politike (politika plata, monetarna politika i politika kursa), uticalo bi na smanjenje domaće tražnje i deficita tekućeg računa platnog bilansa do srednjoročno održivog nivoa.

Ključne mere za smanjenje učešća javne potrošnje u BDP u narednoj godini su:

- zadržavanje realnog nivoa fonda plata budžetskih korisnika koji će biti dostignut krajem 2007. godine;

- smanjenje subvencija budžeta Republike za 5% u odnosu na sredstva koja su predviđena budžetom za 2007. godinu;

- smanjenje javnih investicija budžeta Republike za više od 10% u odnosu na planirana sredstva u 2007. godini.

Visoko učešće troškova rada u javnim rashodima i u BDP predstavlja najveću distorziju u strukturi javnih rashoda u Srbiji. Zamrzavanje realnog nivoa fonda plata u 2008. godini predstavlja prvi korak u svođenju troškova rada u državnom sektoru u održive okvire. Ova mera će usporiti ali ne zaustaviti povećanje učešća troškova rada u ukupnim javnim rashodima i BDP tokom 2008. godine. Naime zbog visokog prenetog nivoa iz prethodne godine, troškovi rada u 2008. godini bi i u slučaju predloženog zamrzavanja realnog nivoa plata rasli brže od rasta BDP. Naravno, zamrzavanje fonda realnih plata bi omogućilo rast prosečnih realnih plata samo u slučaju smanjenja broja zaposlenih u određenim državnim organima i ustanovama.

Planirano je da fond plata u državnom sektoru i tokom 2009-2010. godine raste sporije od rasta BDP, tako da se učešće troškova rada u BDP u narednom trogodišnjem periodu smanji za 0,5 procentnih poena. Ostvarenje planiranog smanjenja troškova rada predstavlja ključnu meru fiskalnog prilagođavanja u navedenom periodu. Tokom 2008. godine Vlada će inicirati detaljnu analizu kojom bi se ispitale mogućnosti dodatnog smanjenja učešća troškova rada u državnom sektoru u BDP. U okviru ove analize ispitaće se i mogućnost smanjivanja broja zaposlenih u državnom sektoru.

Osim predloženog zamrzavanja fonda plata u sektoru države na realnom nivou koji će biti dostignut krajem 2007. godine, neophodno je uspostaviti striktnu kontrolu plata u republičkim i lokalnim komunalnim, javnim preduzećima. Takođe, neophodno je da plate u javnim preduzećima rastu prvenstveno u skladu sa kretanjima u ostalim sektorima privrede i u skladu sa rastom produktivnosti u samim preduzećima, a u manjoj meri u skladu sa poslovnim rezultatima preduzeća - jer se radi o delatnostima koje u većoj ili manjoj meri imaju karakter prirodnog ili institucionalnog monopola. Osim striktne kontrole kretanja plata u narednom periodu, neophodno je preispitati i opravdanost povećanja plata u javnim preduzećima tokom prve polovine 2007. godine.

Planirani rashodi za robe i usluge su usvojenim budžetima i planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, za 2007. godinu ostvarili značajan rast od čak 30,3%, u odnosu na prethodnu godinu, što je znatno brži rast od kumulativnog rasta cena i nivoa privredne aktivnosti. Stoga se ocenjuje neophodnim sprovođenje racionalizacije ovih rashoda u narednom srednjoročnom periodu.

Planirani rast javnih investicija, uključujući i NIP u 2007. godini, iznosio je 77,7%, u odnosu na prethodnu godinu, a rast njihovog učešća u BDP čak 1,7 procentnih poena. Pri tome rast javnih investicija nije bio praćen smanjenjem učešća tekuće javne potrošnje u BDP - šta više povećano je učešće i tekuće javne potrošnje u BDP. Smanjenjem nivoa javnih investicija budžeta Republike u 2008. godini, u odnosu na 2007. godinu njihovo učešće u BDP smanjilo bi se sa 4,8 % BDP u 2007. godini na 4,1% procenata BDP u 2008. godini, ali bi i dalje bilo više za 1 procentni poen nego u 2006. godini.

Međutim, s obzirom na nizak nivo javnog duga Republike Srbije na jednoj strani (detaljnije o javnom dugu videti u Strategiji za upravljanje javnim dugom), i značajne potrebe za investiranjem na drugoj strani, Vlada će razmotriti opravdanost zaduživanja u inostranstvu i zemlji u cilju ubrzanja završetka ključnih infrastrukturnih projekata, kao što je Koridor 10. U slučaju da se donese odluka o zaduživanju, učešće javnih investicija u BDP bilo bi veće od planiranog.

Značajno povećanje javnih investicija tokom prethodne i ove godine, kao i visok planirani rast investicija u narednim godinama zahteva da prioritet bude unapređenje metodologije selekcije projekata, kao i za stvaranje mehanizama za unapređenje efikasnosti realizacije projekata.

U periodu od 2009. do 2010. godine projektovano je približno isto učešće konsolidovanih javnih prihoda u BDP. Kada se posmatra struktura poreskih prihoda primetno je povećanje učešća u BDP poreza na dohodak građana. Pad učešća beleži se kod carina, i to zbog predviđene liberalizacije sa EU. Ostali prihodi zadržavaju učešće u BDP na istom nivou.

Polazeći od politike koja je predviđena za 2007. godinu, u narednom srednjoročnom periodu se mora voditi restriktivna fiskalna politika, naročito u domenu plata, materijalnih troškova i subvencija, tako da se učešće javne potrošnje u BDP, na kraju perioda smanji za 2,0 procentna poena u odnosu na 2007. godinu.

Srednjoročni period predstavlja vremenski okvir u kome je moguće uticati na politiku rashoda koji su zakonski i ugovorno određeni i po tom osnovu u kratkom roku fiksni. To je takođe i dovoljno dug period da se izvrši racionalizacija i ušteda u okviru onih rashoda koji nisu zakonski uslovljeni ali kod kojih postoji inertno povećanje iz godine u godinu (rashodi za kupovinu roba i usluga). U ovom periodu moguće je promeniti strukturu javnih rashoda u skladu sa razvojnim i socijalnim prioritetima.

Ključne mere za smanjenje javnih rashoda u srednjem roku (do 2010. godine) jesu:

- racionalizacija državne administracije i javnih službi i povećanje efikasnosti (smanjenje rashoda za zaposlene i kupovinu roba i usluga);

- smanjenje subvencija koje se daju iz budžeta neprofitabilnim javnim i društvenim preduzećima.

Proces pridruživanja EU zahteva efikasnu državnu upravu sa visoko kvalifikovanim državnim službenicima spremnim da odgovore na izazove koji se stavljaju pred zemlju kandidata za pridruživanje. To podrazumeva visoku profesionalnost, efikasnost i kvalifikovanost državnih službenika na svim nivoima vlasti. Zadržavanje stručnog kadra u državnoj upravi i javnim službama veoma je teško, imajući u vidu znatno niži nivo zarada visokostručnih kadrova u državnoj upravi i javnim službama u odnosu na privatni sektor. Osim toga, neophodno je primeniti i druge mere u cilju privlačenja visokostručnih kadrova u državni sektor. Racionalizacija u broju zaposlenih omogućila bi podizanje prosečne zarade, uz uslov nepromenjene mase zarada u sektoru države, izbegavajući negativan uticaj na makroekonomsku stabilnost preko uticaja na rast domaće tražnje i posledično na inflaciju i deficit tekućeg računa platnog bilansa. Rast privatnog sektora, oslobođenog balasta glomaznog i neefikasnog državnog aparata, kompenzovao bi negativan uticaj na rast nezaposlenosti.

Kupovina roba i usluga, odnosno rast ove kategorije rashoda iz godine u godinu nameće kao prioritet državi da određenom štednjom na ovim pozicijama rashoda (materijal, tekuće održavanje, stalni troškovi i usluge po ugovoru) stvori prostor za povećanje onih kategorija rashoda kojima se postižu definisani ciljevi u domenu socijalne politike, obrazovanja, zaštite životne sredine i drugih konkretnih politika.3
___________
3 Jedan od načina da se poveća efikasnost državne uprave i javnih službi jeste nabavka određenih usluga na tržištu. Ovde se misli na one usluge (npr. usluge održavanja) koje su neophodne za funkcionisanje državne uprave, ali koje je jevtinije nabavljati na tržištu nego u okviru same državne uprave i javnih službi.

Imajući u vidu navedene mere i nužnost restriktivnog karaktera fiskalne politike projektovano je smanjenje učešća konsolidovanih javnih rashoda u BDP u 2009. i 2010. godini u odnosu na 2008. godinu.

Smanjenje učešća ukupnih rashoda rezultat je značajnijeg smanjenja učešća tekućih rashoda, dok je za učešće kapitalnih investicija predviđen rast, tako da se u 2010. godini vrate na nivo iz 2007. godine od 4,8%. Ukoliko se pristupi ubrzanoj realizaciji ključnih infrastrukturnih projekata (Koridor 10), učešće javnih investicija u BDP bilo bi veće od navedenog. Ovde se pre svega ima u vidu rast javnih investicija u infrastrukturu, koje će se sprovoditi prema tačno utvrđenom srednjoročnom planu javnih investicija. Ovakve investicije, za koje nije nužno zainteresovan privatni sektor (škole, bolnice, regionalna i lokalna infrastruktura) preduslov su za poboljšanje sveukupnog standarda i uslova života građana ali i za privlačenje domaćih i stranih investitora i posledično rast privredne aktivnosti.

Kao rezultat planiranih mera na strani prihoda i rashoda konsolidovani bilans sektora države prelazi sa deficita od 0,5% BDP u 2007. godini u suficit od 0,4% BDP u 2010. godini.

2.2. Fiskalne projekcije u periodu od 2008. do 2010. godine

Ostvareni rezultati u prethodnom periodu, procena ostvarenja u 2007. godini, uz predložene izmene poreske politike i politike rashoda predstavljali su osnovu za projekciju prihoda i rashoda konsolidovanog sektora države, u periodu do 2010. godine (Tabela 15).

Tabela 15. Osnovni fiskalni indikatori u periodu 2008-2010. godine

u mil. dinara
	Procena	Projekcija
	2007	2008	2009	2010
Prihodi	985.190	1.079.844	1.225.335	1.360.613
- % BDP	40,1	38,9	39,2	39,0
Rashodi	997.301	1.096.382	1.209.246	1.346.241
- % BDP	40,6	39,5	38,7	38,6
Konsolidovani deficit/suficit	-12.112	-16.539	16.089	14.371
- % BDP	-0,5	-0,6	0,5	0,4
Bruto javni dug	792.634,5	789.414,4	797.631,4	776.746,1
- % BDP	32,3	28,4	25,5	22,3

Izvor: MFIN

Polazeći od definisanog makroekonomskog i fiskalnog okvira, Opštim bilansom ukupnih primanja i ukupnih izdataka utvrđen je obim javne potrošnje u Republici Srbiji za 2008. godinu. Za sve učesnike budžetskog sistema utvrđena je alokacija raspoloživih resursa, i to posebno za budžet centralnog - republičkog nivoa vlasti, budžete nižih nivoa vlasti i finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (OOSO). Opštim bilansom dat je bruto (nekonsolidovani) iznos prihoda i rashoda svih nivoa vlasti, pri čemu je prilikom utvrđivanja i praćenja javnih prihoda i javne potrošnje neophodno izvršiti konsolidaciju, kojom se transferi između različitih nivoa vlasti međusobno potiru.

Tabela 16. Opšti bilans Republike Srbije za 2008. godinu

u mil. dinara
	Ukupna primanja (klasa 7 i 8)	Ukupni izdaci (klasa 4 i klasa 5)	deficit / suficit
Budžet Republike	628.174	642.472	-14.298
Budžet Vojvodine	31.982	32.044	-63
Budžet lokalnog nivoa vlasti	171.940	170.429	1.512
Fond PIO4	363.575	367.539	-3.964
RZZO	161.932	162.342	-409
NSZ	31.530	30.891	639
JP Putevi Srbije	12.058	12.015	44

Izvor: MFIN
___________
4 Od 1. januara 2008. godine doći će do spajanja dosadašnja tri penziona fonda (za zaposlene, samostalne delatnosti i poljoprivrednike) u jedan fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

U skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, iz budžeta Republike se obezbeđuju transferna sredstva u visini od 1,7% BDP, ostvarenog u 2006. godini.

Transferna sredstva između budžeta Republike i drugih nivoa vlasti doprinose uravnoteženju prihoda i rashoda. Pored ovih transfera, obuhvaćeni su i transferi između OOSO. Ukupan obim transfera u 2008. godini iznosiće 271 mlrd dinara.

2.3. Poreska politika u periodu od 2008. do 2010. godine

Osnovni ciljevi poreske politike, u periodu od 2008. do 2010. godine, treba da budu smanjivanje poreskog opterećenja poreskih obveznika, proširenje poreske osnovice, pravedniji sistem oporezivanja prema ekonomskoj snazi obveznika. Prioritet poreske politike je usaglašavanje poreskih propisa sa propisima zemalja koje su članice EU, uz uvažavanje specifičnosti i okolnosti naše zemlje u toj oblasti u periodu donošenja propisa.

Nastavak procesa decentralizacije poreske uprave, poboljšanje organizacije rada, povećanje efikasnosti, povezivanje i modernizovanje Poreske uprave i Uprave carina treba da doprinesu ostvarivanju planiranog obima prihoda.

U narednom srednjoročnom periodu, budući da započinje pojačana aktivnost na pridruživanju EU, nastaviće se još intenzivnije sa harmonizacijom poreske regulative i promenama u poreskoj politici, koje će pre svega doprineti poboljšanju investicione klime. Za podržavanje razvoja malih i srednjih preduzeća predvideće se novi poreski podsticaji. Pored toga, podsticaji će se odnositi i na odgovorno ponašanje prema očuvanju životne sredine, ulaganja u naučna istraživanja, otvaranje industrijskih parkova i dr.

Na osnovu predloženih izmena u fiskalnoj politici, koje će se preduzimati u naredne tri godine, fiskalni sistem će stimulisati preduzetništvo, rast investicija (posebno u oblasti telekomunikacija i informatike) i zapošljavanja, odnosno obezbediti pravedniju raspodelu poreskog tereta u zemlji.

Osnovne izmene u sistemu poreske politike su sledeće:

Akcize. Potpisivanjem CEFTA sporazuma i u toku procesa pristupanja STO nastala je potreba za preispitivanjem iznosa akciza na duvanske proizvode, odnosno neophodnost izjednačavanja akciza na cigarete proizvedene u zemlji i cigarete iz uvoza. U tom kontekstu Vlada je usvojila Akcioni plan za implementaciju CEFTA sporazuma kojim su predviđene i izmene Zakona o akcizama i propisivanje jednake specifične akcize na domaće i cigarete iz uvoza, kao i regulisanje visine specifične i ad valorem akcize do 2012. godine. Tako su izmenama Zakona o akcizama za 2007. godinu utvrđeni novi iznosi akciza na cigarete, pri čemu se ad valorem akciza (na sve cigarete) umanjuje sa 40% na 33%, dok se specifična akciza na domaće i na cigarete iz uvoza povećava. U cilju ujednačavanja iznosa specifične akcize, rast akcize na uvozne cigarete, kod kojih je ova akciza viša, oko četiri puta je manji u odnosu na rast akciza na domaće cigarete. Od 1. januara 2008. godine predlaže se i jedinstvena specifična akciza na sve vrste cigareta. Postojeća stopa minimalne akcize na cigarete (70%) povećaće se na 100% akcize za kategoriju cigareta sa najpopularnijom cenom (najkorišćenije cigarete).

Izmenama Zakona o duvanu i drugih propisa koji regulišu proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda omogućuje se postizanje tri osnovna cilja: sprečavanje mogućih ozbiljnih poremećaja na domaćem tržištu duvanskih proizvoda i poremećaja u izvozu i uvozu tih proizvoda, očuvanje i rast zaposlenosti u proizvodno prometnom lancu duvanske industrije i povećanje obima proizvodnje i izvoza duvana i duvanskih proizvoda.

Pored ovih izmena, ukinute su akcize na osvežavajuća bezalkoholna pića i voćne sokove iz uvoza; smanjena je stopa akcize na kafu (sa 40% na 30%), uvedena je akciza na tečni naftni gas za pogon motornih vozila (u visini od 6 din/kg do kraja ove godine, odnosno 10 din/kg od 1. januara 2008. godine), uvedeno je i godišnje usklađivanje dinarskih iznosa akciza sa stopom rasta cena na malo, umesto ranijeg polugodišnjeg, kako je do sada bilo propisano. Usaglašavanje sa svim pravilima EU u oblasti akciza izvršiće se u skladu sa prelaznim rokovima koji budu dogovoreni u procesu pristupanja EU.

Porez na dobit preduzeća. Izmenama Zakona o porezu na dobit preduzeća izvršiće se neophodna usaglašavanja sa Zakonom o privrednim društvima, Zakonom o računovodstvu i reviziji, Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i Zakonom o bankama; obezbediće se modaliteti potpunijeg obuhvata i preciziranja načina utvrđivanja i plaćanja kapitalnih dobitaka rezidentnih i nerezidentnih obveznika; stvoriće se mogućnosti priznavanja visine rashoda u poreskom bilansu; biće stvorene i odgovarajuće valorizacije iznosa ulaganja za priznavanje poreskih podsticaja i druge izmene za efikasniju i jednoobraznu primenu ovog zakona.

Porezi na imovinu. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu utvrđene su najviše stope poreza na imovinu do koje bi skupštine jedinice lokalne samouprave (saglasno zakonu kojim se uređuje finansiranje lokalne samouprave) utvrđivale stopu poreza na imovinu na teritoriji opštine, predviđeno je proširenje predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava na zakup građevinskog zemljišta u državnoj svojini (na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, osim javnog građevinskog zemljišta) u cilju omogućavanja lakšeg i bržeg rešavanja stambenog pitanja u Republici, a propisano je i oslobođenje od plaćanja poreza na prenos nepokretnosti pri kupovini prvog stana. To rasterećenje važi i za ostale obveznike, kako fizička tako i pravna lica, u prometu nepokretnosti, s tim što je ovo obezbeđeno kroz smanjenje stope poreza sa 5% na 2,5%. Pored toga, smanjene su poreske stope i kod poreza na nasleđe i poklon.

Porez na dodatu vrednost. Izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost propisana je refakcija PDV za kupovinu prvog stana za lica koja nemaju rešeno stambeno pitanje. Propisano je, takođe, smanjenje PDV na personalne računare, sa 18% na 8%. Predviđeno je, kroz rešenja u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da već u 2007. godini veliki poreski obveznici poresku prijavu mogu podnositi i elektronskim putem, a postepeno će ovu mogućnost moći da koriste i drugi obveznici. Sem toga, izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost povećan je cenzus za ulazak u sistem PDV (na 4 mil. dinara) od 1. januara 2008. godine.

Republičke administrativne takse. Urediće se plaćanje taksa za spise i radnje republičkih organa koji su prešli u nadležnost Republike Srbije kao države sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora (uređivanje konzularnih taksa, taksa za spise i radnje iz oblasti intelektualne svojine, spoljnotrgovinskog poslovanja), kao i usaglašavanje spisa i radnji za koje se taksa plaća sa propisima donetim nakon poslednjih izmena i dopuna zakona.

Porez na dohodak. Izvršiće se izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana u pogledu oporezivanja kapitalnog dobitka ostvarenog prometom prava, udela i hartija od vrednosti, promenom visine poreske stope (smanjenje poreza na kapitalnu dobit sa 20% na 10%), s tim da će promet udela i hartija od vrednosti koji su bili u portfelju obveznika duže od tri godine, biti oslobođen plaćanja poreza na kapitalnu dobit; proširiće se predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana dodatnim oporezivanjem prihoda po osnovu kapitala; smanjiće se stopa poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva sa 14% na 10%; kao i druge izmene koje su ocenjene kao potrebne za adekvatniju i efikasniju primenu zakona, uz određena pravna i jezička, odnosno terminološka preciziranja. Planirano je da se u periodu od 2008. do 2010. godine pristupi izradi zakona o sintetičkom oporezivanju prihoda fizičkih lica.

Porez na međunarodnu trgovinu - carine. Imajući u vidu da se ekonomski odnosi sa inostranstvom baziraju na otvorenoj, izvozno orijentisanoj privredi i aktivnom uključivanju u međunarodne ekonomske tokove, carinski sistem i politika biće koncipirani u skladu sa tim, pre svega u cilju povećanja konkurentne sposobnosti privrede na svetskom tržištu i radi privlačenja stranih investicija.

U skladu sa Akcionim planom za implementaciju CEFTA sporazuma u 2007. godini je, u delu koji se odnosi na proizvodnju i promet duvana i duvanskih proizvoda, predložena izmena carinske stope za cigarete (57,6%) uz uvođenje minimalne i maksimalne specifične carine, radi zaštite domaće proizvodnje u uslovima podjednakog akciznog opterećenja uvoznih i domaćih cigareta. Pri tome, imalo se u vidu da se sa stanovišta budžetskih prihoda postigne neutralan efekat s obzirom na činjenicu da se stopa carine povećava, a iznos akcize na cigarete smanjuje.

Imajući u vidu da se do kraja 2008. godine očekuje prijem Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju, kao i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, u periodu od 2008. do 2010. godine nastaviće se sa daljom harmonizacijom propisa u oblasti carine sa propisima EU i pravilima STO pa se u vezi sa tim planiraju izmene i donošenje sledećih zakona i podzakonskih akata:

Carinski zakon će biti usklađen sa propisima EU i pravilima STO, pre svega u odnosu na posebne carinske postupke.

Zakon o Carinskoj tarifi donet je u cilju usaglašavanja sa Harmonizovanim sistemom naziva i šifarskih oznaka Svetske carinske organizacije (HS 2007).

Pored donošenja ova dva zakona, krajem svake godine, u skladu sa izmenama nomenklature EU, donosiće se uredba o usklađivanju carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom EU, a doneće se i uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga.

Poreski postupak i poreska administracija. Izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisana je njegova primena od strane jedinica lokalne samouprave na poreze i druge fiskalitete koje ovi organi naplaćuju u skladu sa odredbama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, osim odredaba o identifikaciji i registraciji poreskih obveznika, proceni poreske osnovice, poreskim krivičnim delima i Poreskoj policiji, pravnoj pomoći u poreskim stvarima, rešavanju u drugom stepenu u poreskim i poreskoprekršajnim stvarima, te nadležnosti i organizacije Poreske uprave.

Takođe, predviđeno je da Poreska uprava odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane jedinica lokalne samouprave, da je dan plaćanja poreza dan kada je dugovani iznos prenet na propisani uplatni račun, utvrđeni su korisnici kojima se bez naknade mogu ustupati stvari oduzete u postupku kontrole, kao i slučajevi u kojima se oduzete stvari uništavaju u skladu sa propisima. Preformulisane su odredbe, radi preciziranja, o prekršajima za pravna lica i preduzetnike (neobračunavanje i neplaćanje poreza, nepodnošenje poreske prijave i dr). Predložene su i izmene vezane za podnošenje prijava elektronskim putem, vođenje knjiga u elektronskoj formi, a očekuje se finaliziranje izrade zakona o poreskim savetnicima.

Polazeći od tako predviđenih zakonskih rešenja, sačinjena je projekcija konsolidovanih javnih prihoda na nivou Republike, odnosno učešća pojedinih instrumenata prihoda za period od 2008. do 2010. godine (Tabela 17).

Učešće javnih prihoda u BDP, posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji, prikazano je u narednoj tabeli:

Tabela 17. Konsolidovani javni prihodi - ekonomska klasifikacija

(u % BDP)
	Procena	Projekcija
	2007	2008	2009	2010
1. PORESKI PRIHODI	35,4	35,4	35,7	35,6
1.1 Porez na dohodak građana	4,6	4,7	4,8	4,9
1.2 Porez na dobit preduzeća	1,2	1,3	1,4	1,4
1.3 Porez na dodatu vrednost	11,0	11,2	11,1	11,1
1.4 Akcize	4,3	4,4	4,5	4,5
1.5 Carine i druge uvozne dažbine	2,2	2,0	2,0	1,8
1.6 Ostali poreski prihodi	1,2	1,3	1,4	1,4
1.7 Doprinosi	10,8	10,5	10,6	10,6
2. NEPORESKI PRIHODI	4,1	2,9	2,9	2,8
3. KAPITALNI PRIHODI	0,6	0,6	0,6	0,6
UKUPNO	40,1	38,9	39,2	39,0

Izvor: MFIN

U skladu sa predviđenim izmenama poreske politike, osnovne promene u strukturi javnih prihoda ogledaju se u sledećem:

- Povećanje stope poreza na dohodak u skladu sa rastom zaposlenosti, zarada i drugih prihoda fizičkih lica na koja se plaća porez na dohodak;

- Prihodi po osnovu poreza na dobit povećavaju se u celom posmatranom periodu. Ovo je rezultat očekivanog dobrog poslovanja privrede, pri čemu je naročito izraženo povećanje prihoda po osnovu poreza na razne oblike raspodeljene dobiti;

- Porez na dodatu vrednost u BDP zadržava približno isto učešće, dok je rast u 2008. godini posledica naplate dela poreskih docnji;

- Prihodi od akciza se povećavaju kao rezultat rasta tražnje za akciznim proizvodima i bolje naplate;

- Učešće carina u BDP u narednim godinama je, s jedne strane, rezultat povećanja spoljnotrgovinske razmene, a sa druge strane posledica je postepenog usklađivanja carina u procesu pristupanja STO, kao i neophodnih prilagođavanja procesu pridruživanja EU;

- Doprinosi OOSO su projektovani na bazi rasta zaposlenosti i zarada u narednom srednjoročnom periodu;

- Neporeski prihodi, koji obuhvataju pretežno konzularne, administrativne i sudske takse, prihode od igara na sreću, kazni i drugo, projektovani su sa smanjenjem učešća u BDP. Veliki pad ove kategorije prihoda u 2008. godini u odnosu na prethodne dve godine posledica je činjenice da je u ovu kategoriju prihoda, u 2006. i 2007. godini, bio uključen i prihod od izdavanja II i III licence za mobilnog operatera;

Kapitalni prihodi projektovani su tako da njihovo učešće u BDP u narednom trogodišnjem periodu bude konstantno.

2.4. Politika rashoda u periodu od 2008. do 2010. godine

U skladu sa projektovanim javnim prihodima, a na bazi ciljeva i prethodno izloženih mera ekonomske i fiskalne politike, planirana su dalja fiskalna prilagođavanja na strani rashoda.

Izvršenje u 2006. godini, procena za 2007. godinu i projekcija konsolidovanih javnih rashoda, prema ekonomskoj klasifikaciji, za Republiku Srbiju, za period od 2008. do 2010. godine i prikazani su u Tabeli 18.

Tabela 18. Konsolidovani javni rashodi - ekonomska klasifikacija

(u % BDP)
	Procena	Projekcija
	2007	2008	2009	2010
Ukupni rashodi i izdaci	40,6	39,5	38,7	38,6
1. Rashodi za zaposlene	9,6	9,7	9,4	9,1
2. Kupovina roba i usluga	6,0	5,8	5,4	5,2
3. Prava iz oblasti socijalnog osiguranja	12,0	12,3	11,9	11,9
Od toga penzije	10,5	10,8	10,5	10,5
4. Socijalna zaštita	4,1	3,9	4,0	4,0
5. Subvencije	2,5	2,2	2,1	2,1
6. Kapitalne investicije	4,8	4,1	4,5	4,8
7. Otplata kamata	0,8	0,7	0,5	0,7
8. Ostali rashodi	0,9	0,8	0,9	0,9

Izvor: MFIN

Prioritetni zadaci politike javnih rashoda u narednom periodu jesu smanjenje učešća javnih rashoda u BDP, kao i izmena strukture javne potrošnje. Shodno tome, planira se fiskalno prilagođavanje na strani rashoda od 2,3 procentna poena u 2010. godini, u odnosu na 2007. godinu.

Osnovne promene u strukturi javne potrošnje, posmatrano po ekonomskoj klasifikaciji, ogledaju se u sledećem:

Prava iz oblasti socijalnog osiguranja, a u okviru njih penzije, predstavljaju najveći deo javnih rashoda. S obzirom na izvršene izmene u penzijskom sistemu, učešće penzija u BDP se smanjuje;

Smanjuje se učešće rashoda za plate sa 9,6% BDP u 2007. godini na 9,1% BDP u 2010. godini. Politika plata u državnom sektoru prati reformu državne uprave u pogledu stvaranja modernije i efikasnije administracije;

U okviru rashoda za kupovinu roba i usluga takođe postoji prostor za uštede. Efikasnost fiskalnog sektora mora da se podigne i boljim korišćenjem postojećih resursa, što ograničava rast ovih izdataka, tako da njihovo učešće sa 6,0% BDP u 2007. godini opada na 5,2% BDP u 2010. godini;

Rashodi za subvencije javnim i društvenim preduzećima realno opadaju, a u skladu sa politikom bržeg restrukturiranja javnih preduzeća u narednom periodu, dok se subvencije društvenim preduzećima u restrukturiranju obustavljaju zaključno sa 2008. godinom. Efekat restrukturiranja je osamostaljivanje delova javnih preduzeća i njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu bez dotacija iz budžeta;

Učešće kapitalnih investicija se u 2010. godini, nakon privremenog smanjenja, vraća na nivo iz 2007. godine; ubrzana realizacija krupnih infrastrukturnih projekata povećala bi učešće kapitalnih investicija u BDP iznad planiranog nivoa;

Troškovi otplate kamata projektovani su u skladu sa planom otplate javnog duga do 2010. godine;

Projekcija konsolidovanih javnih rashoda, po funkcionalnoj klasifikaciji, za period od 2008. do 2010. godine prikazana je u Tabeli 19.

Tabela 19. Konsolidovani javni rashodi - funkcionalna klasifikacija5

(u % BDP)
	Procena	Projekcija
	2007	2008	2009	2010
Ukupni rashodi	40,6	39,5	38,7	38,6
1. Opšte javne usluge	3,2	2,9	2,8	2,6
2. Odbrana	2,5	2,4	2,4	2,4
3. Unutrašnja bezbednost	2,7	2,5	2,3	2,3
4. Ekonomski poslovi	3,8	3,5	3,6	3,6
5. Zaštita životne sredine	0,3	0,4	0,4	0,4
6. Stanogradnja i komunalne usluge	2,0	2,1	2,1	2,3
7. Zdravstvo	6,4	6,2	6,0	5,9
8. Rekreacija, kultura i religija	0,6	0,6	0,6	0,6
9. Obrazovanje	4,2	4,3	4,4	4,4
10. Socijalna zaštita	15,0	14,7	14,1	14,1

Izvor: MFIN
___________
5 Funkcije države su ovde prikazane na najvišem nivou agregacije koji je merodavan za analizu i projekciju javne potrošnje države. Za potrebe detaljnije analize pojedinih funkcija (nauka, sport, odnosno rekreacija), moguće je dezagregiranje do nivoa propisanog u međunarodnoj klasifikaciji. Takođe nije moguće dodavati nove funkcije koje nisu propisane međunarodnom klasifikacijom (omladina).

Funkcionalna klasifikacija omogućava uočavanje trenda u javnoj potrošnji prema funkcijama koje država trošenjem tih sredstava obavlja. U pitanju je međunarodna klasifikacija državnih funkcija i kao takva omogućava međunarodna poređenja, odnosno do kog nivoa pojedine države ulažu u ekonomske, socijalne i druge funkcije države.6
___________
6 classification of the Functions of Government (COFOG), United Nations Statistical Office.

Ulaganje države u pojedine oblasti i funkcije moguće je sadržinski pratiti i kroz organizacionu klasifikaciju (po ministarstvima, agencijama i drugim posebnim organizacijama). Kako su, međutim, organizacione promene relativno česte (nastajanje novih ili prestanak rada nekih ministarstava), ukoliko se ulaganja i izdvajanja za pojedine oblasti posmatraju po organizacionoj strukturi, moguća je distorzija vremenskih serija usled organizacionih promena. Kod funkcionalne klasifikacije, te distorzije su izbegnute.

2.5. Lokalna samouprava

Visina transfernih sredstava, ukupno i po svakoj jedinici lokalne samouprave, utvrđuje se u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Za 2008. godinu ukupna visina transfernih sredstava utvrđena je na osnovu procene ostvarenog BDP u 2006. godini. Ukupan obim nenamenskog transfera za 2008. godinu, primenom zakonom utvrđenog procenta od 1,7% BDP, iznosi 36,1 mlrd dinara.

Prilikom raspodele ukupnog iznosa transfernih sredstava po jedinicama lokalne samouprave, uzete su u obzir izmene Zakona o porezima na imovinu, kojim je smanjena stopa poreza na prenos apsolutnih prava, kupovina "prvog stana" je oslobođena plaćanja ovog poreza, a smanjene su i stope poreza na nasleđe i poklon. Navedeni porezi imaju karakter "ustupljenih poreza", koji se prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ustupaju jedinicama lokalne samouprave u visini od 100%. To znači, da će se očekivano smanjenje prihoda po ovom osnovu odraziti na visinu prihoda jedinica lokalne samouprave. Istim zakonom propisano je da se deo izgubljenih prihoda, koji je nastao kao posledica promene poreskih propisa na nivou Republike, a koji nije nadomešten drugim prihodima, nadomešta putem dodele "kompenzacionog transfera". Drugim rečima, postoji zakonom propisana obaveza Republike da se lokalnoj samoupravi nadoknadi deo ovako nastalih gubitaka prihoda, što je kroz raspodelu transfernih sredstava ispoštovano, a da istovremeno nije bitnije narušen odnos između fiskalno najbogatije i fiskalno najsiromašnije jedinice lokalne samouprave.

Transfer u iznosu od 36,1 mlrd dinara raspodeljuje se po opštinama, gradovima i gradu Beogradu, i to:

A)	Grad	u dinarima
1	Beograd	10.142.918.647
2	Kragujevac	799.469.430
3	Niš	1.243.167.717
4	Novi Sad	1.690.492.536
B)	Opština	u dinarima
1	Ada	74.196.848
2	Aleksandrovac	122.807.996
3	Aleksinac	257.554.990
4	Alibunar	97.602.367
5	Apatin	211.569.368
6	Aranđelovac	186.588.669
7	Arilje	88.881.105
8	Babušnica	95.190.785
9	Bajina Bašta	101.493.576
10	Batočina	49.923.036
11	Bač	67.879.446
12	Bačka Palanka	218.341.010
13	Bačka Topola	139.210.445
14	Bački Petrovac	74.605.206
15	Bela Palanka	82.684.916
16	Bela Crkva	85.532.828
17	Beočin	57.508.060
18	Bečej	152.051.440
19	Blace	71.348.704
20	Bogatić	175.539.700
21	Bojnik	82.735.833
22	Boljevac	106.714.374
23	Bor	221.115.713
24	Bosilegrad	68.231.804
25	Brus	98.898.333
26	Bujanovac	215.250.368
27	Valjevo	389.315.959
28	Varvarin	104.028.524
29	Velika Plana	169.048.089
30	Veliko Gradište	93.580.066
31	Vladimirci	100.222.525
32	Vladičin Han	119.972.324
33	Vlasotince	163.320.505
34	Vranje	339.088.709
35	Vrbas	182.755.275
36	Vrnjačka Banja	99.951.993
37	Vršac	238.089.585
38	Gadžin Han	63.731.817
39	Golubac	54.079.503
40	Gornji Milanovac	192.467.904
41	Despotovac	141.625.650
42	Dimitrovgrad	61.670.822
43	Doljevac	82.759.676
44	Žabalj	110.673.808
45	Žabari	79.582.899
46	Žagubica	104.756.761
47	Žitište	99.977.800
48	Žitorađa	88.197.462
49	Zaječar	252.066.878
50	Zrenjanin	509.597.182
51	Ivanjica	149.136.065
52	Inđija	172.941.752
53	Irig	60.409.494
54	Jagodina	302.365.002
55	Kanjiža	97.772.857
56	Kikinda	254.898.710
57	Kladovo	88.895.885
58	Knić	87.706.715
59	Knjaževac	201.026.022
60	Kovačica	126.919.840
61	Kovin	139.476.198
62	Kosjerić	50.851.302
63	Koceljeva	75.305.729
64	Kraljevo	542.662.057
65	Krupanj	106.564.075
66	Kruševac	485.100.307
67	Kula	173.823.476
68	Kuršumlija	120.477.772
69	Kučevo	104.602.903
70	Lajkovac	60.700.485
71	Lapovo	28.881.486
72	Lebane	139.472.594
73	Leskovac	604.778.683
74	Loznica	327.045.911
75	Lučani	128.172.931
76	Ljig	52.203.944
77	Ljubovija	77.953.064
78	Majdanpek	140.501.895
79	Mali Zvornik	61.455.680
80	Mali Iđoš	44.664.013
81	Malo Crniće	80.073.878
82	Medveđa	71.747.289
83	Merošina	69.248.740
84	Mionica	76.258.021
85	Negotin	194.054.968
86	Nova Varoš	97.694.561
87	Nova Crnja	53.968.648
88	Novi Bečej	112.991.737
89	Novi Kneževac	51.873.758
90	Novi Pazar	362.891.121
91	Opovo	40.853.399
92	Osečina	77.407.208
93	Odžaci	140.267.644
94	Pančevo	542.660.541
95	Paraćin	199.771.407
96	Petrovac	188.650.477
97	Pećinci	89.206.603
98	Pirot	275.383.501
99	Plandište	74.839.907
100	Požarevac	315.871.541
101	Požega	113.935.839
102	Preševo	190.361.563
103	Priboj	151.051.448
104	Prijepolje	199.692.093
105	Prokuplje	202.172.762
106	Ražanj	66.811.586
107	Rača	73.237.997
108	Raška	128.068.237
109	Rekovac	79.828.249
110	Ruma	204.409.157
111	Svilajnac	112.635.082
112	Svrljig	103.440.787
113	Senta	110.015.549
114	Sečanj	79.213.369
115	Sjenica	173.610.138
116	Smederevo	442.596.310
117	Smederevska Palanka	202.742.124
118	Sokobanja	88.508.781
119	Sombor	370.813.322
120	Srbobran	65.542.592
121	Sremska Mitrovica	291.904.617
122	Sremski Karlovci	51.693.899
123	Stara Pazova	242.972.154
124	Subotica	632.025.635
125	Surdulica	95.342.033
126	Temerin	98.361.282
127	Titel	66.850.505
128	Topola	117.089.674
129	Trgovište	45.658.883
130	Trstenik	262.528.802
131	Tutin	182.847.089
132	Ćićevac	51.017.246
133	Ćuprija	113.873.911
134	Ub	106.510.587
135	Užice	340.859.579
136	Crna Trava	22.704.667
137	Čajetina	88.401.032
138	Čačak	473.709.703
139	Čoka	70.325.917
140	Šabac	440.556.525
141	Šid	142.130.513

U Prilogu II Memoranduma daje se pregled iznosa transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave i po pojedinim kategorijama u okviru nenamenskog transfera.

2.6. Javni dug

Obim javnog duga je u 2006. godini u odnosu na 2000. godinu značajno smanjen, kako putem otplata, tako i posredstvom otpisa. Krajem 2006. godine javni dug Republike Srbije iznosio je 9.352 mil. evra, od toga je 5.515 mil. evra činio spoljni dug (od čega indirektne - garantovane - obaveze 770 mil. evra), dok je unutrašnji dug iznosio 3.837 mil. evra.

Javni dug je tokom 2006. godine smanjen za 930,6 mil. evra u odnosu na kraj 2005. godine. U prethodnoj godini izvršen je dodatni otpis duga prema Pariskom klubu od 15% (vrednost otpisa iznosila je 580 mil. evra), prevremeno je otplaćeno IBRD-u 144 mil. evra glavnice i avansno plaćena trogodišnja kamata u iznosu od 176,7 mil. evra. Na strani unutrašnjeg duga izvršena je prevremena otplata duga prema penzionerima Republičkog fonda za PIO zaposlenih i Republičkog fonda za PIO poljoprivrednika u iznosu od oko 160 mil. evra. Uredno su izmirivane i druge obaveze prema poveriocima (stara devizna štednja, NBS, Zajam za privredni preporod, reprogramirani dug prema IBRD, Pariskom klubu, Londonskom klubu i Vladi Republike Švajcarske). U 2006. godini, za potrebe finansiranja investicionih projekata, povlačena su sredstva od inokreditora po osnovu direktnih i indirektnih zaduživanja.

Učešće bruto javnog duga Republike Srbije u BDP smanjivano je u proteklom periodu kao posledica rasta BDP, otpisa duga i odgovorne fiskalne politike, tako da je krajem 2006. godine učešće bruto javnog duga u BDP iznosilo 35,6%. Procenjuje se da će na kraju 2007. godine učešće bruto duga u BDP biti 32,3%. Tokom prvih devet meseci 2007. godine Republika Srbija je servisirala dospele kamate i glavnice po osnovu direktnih obaveza u iznosu od 582,8 mil. evra. U poslednjem kvartalu 2007. godine procenjuje se da će po osnovu regulisanja dospelih obaveza po javnom dugu biti isplaćeno 138,7 mil. evra.

U narednom srednjoročnom periodu očekuje se apsolutno i relativno smanjivanje javnog duga usled ostvarivanja relativno malog deficita ili suficita konsolidovanog sektora države, umerenog rasta garantovanog duga i negarantovanog duga lokalne samouprave. Politika javnog duga biće usmerena na dalje smanjivanje učešća javnog duga u BDP, redovno izmirivanje obaveza i smanjivanje izloženosti finansijskim rizicima. Projektovano učešće bruto javnog duga u BDP u narednom trogodišnjem periodu značajno će se smanjiti, tako da će na kraju 2010. godine iznositi 22,3% BDP. U celom periodu ovaj količnik će biti daleko ispod kriterijuma iz Mastrihta od 60%, što je uslov za ulazak u Evro-zonu. Ostvarivanje pada ovog količnika biće moguće ukoliko se ostvare planirane makroekonomske performanse, prvenstveno realni rast BDP, niska stopa promene vrednosti nacionalne valute, budžetski suficit (deficit) i izostanak šokova na svetskom tržištu (cena nafte, kamatne stope, kretanje kurseva, privredni rast spoljnotrgovinskih partnera itd.).

U slučaju da se u narednom periodu država odluči da za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata obezbedi sredstva zaduživanjem na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, pri čemu se to zaduživanje procenjuje na nivou od 2 do 3 mlrd evra, ukupan efekat bi bio povećanje učešća javnog duga u BDP na nivo od oko 30% u 2010. godini, u odnosu na projektovanih 22,3% prema osnovnom scenariju, koji predviđa zaduživanje po sada zaključenim kreditnim ugovorima. U narednom periodu doći će do regulisanja obaveza po osnovu restitucije, pri čemu će jedan deo obaveza biti regulisan putem emisije hartija od vrednosti, što će povećati nivo javnog duga. Uticaj restitucije i zaduživanja za infrastrukturne projekte povećaće stepen zaduženosti meren učešćem javnog duga u BDP, ali visina tog racia bi trebala da ostane znatno ispod 60%. Imajući u vidu osnovne makroekonomske i fiskalne projekcije, pomenuto zaduživanje ne bi imalo velikog efekta na održivost javnog duga i sposobnost države da reguliše dospele obaveze.

Tabela 20. Stanje javnog duga Srbije

u mil. evra
	31.12.2006.	30.09.2007.
Javni dug	9.352	9.044
Spoljni dug	5.515	5.503
direktne obaveze	4.746	4.669
indirektne obaveze	769	834
Unutrašnji dug	3.837	3.541

Izvor: MFIN

2.7. Fiskalni rizici

U sprovođenju fiskalne politike cilj je da se odstupanja od projektovane politike minimiziraju, odnosno da se fiskalni rizici razmatraju i njihovi uticaji preduprede. Da bi se ostvario predviđeni obim prihoda i rashoda sektora države neophodno je svesti fiskalne rizike na najmanju moguću meru. Ovi rizici postoje kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, a zavise od makroekonomskih, političkih i socijalnih kretanja u zemlji i van nje.

U cilju ostvarenja predviđenog nivoa fiskalnih prihoda od presudnog značaja biće makroekonomski faktori, a pre svega očekivano kretanje BDP i inflacije. Stabilan i održiv visok rast BDP u predviđenim okvirima od 7,0% u 2007. godini do 6,5% u 2010. godini nameće se kao uslov ostvarenja planiranih fiskalnih prihoda. Naime, prihodi su u direktnoj korelaciji sa kretanjem BDP i njegovom strukturom, tako da bi usporavanje rasta BDP uticalo na smanjenje prihoda fiskalnog sektora. Posledično, ovo bi dovelo do debalansa između prihoda i rashoda, što bi kao rezultat imalo smanjenje suficita ili povećanje deficita, te tako i rast javnog duga zemlje. Takva kretanja zahtevala bi preduzimanje mera koje bi omogućile rast BDP u predviđenim okvirima. Da bi se to postiglo neophodno je povećati udeo investicija u BDP, i to preko privlačenja stranih direktnih investicija i povećanja domaće štednje.

U cilju smanjenja fiskalnih rizika značajno je permanentno poboljšanje upravljanja javnim dugom, prvenstveno na polju upravljanja finansijskim rizicima. Ovo podrazumeva održavanje učešća javnog duga Republike Srbije na nivou koji je osetno ispod 60% BDP, kao i permanentno projektovanje troškova servisiranja duga na duži i kraći rok. Naročito je bitno voditi adekvatnu kontrolu zaduživanja lokalnih nivoa vlasti kojima je od 2006. godine omogućeno zaduživanje na finansijskom tržištu. Mere ekonomske politike treba da doprinesu poboljšanju kreditnog rejtinga zemlje, što će za rezultat imati povećanje investicija putem zaduživanja pod povoljnijim uslovima.

Kretanja u eksternom sektoru upućuju na mogućnost pojave devizne krize u Srbiji u toku narednih nekoliko godina, naročito ukoliko izostanu prilivi po osnovu stranih direktnih investicija, tekućih transfera i ino-kredita. Posledica poremećaja u finansiranju tekućeg računa bila bi depresijacija dinara, što bi za posledicu imalo povećanje troškova servisiranja obaveza po osnovu javnog duga denominovanog u inostranoj valuti. Depresijacija nacionalne valute u uslovima postojanja javnog duga denominovanog u ino-valuti može usloviti rast troškova servisiranja javnog duga. Na osnovu analize planiranih troškova servisiranja javnog duga u ino-valuti i obračunskog kursa dinara prema evru, uz zanemarivanje korelacije između deviznih kurseva četiri dominantne valute u spoljnom dugu Srbije (evro-dolar-SDR-švajcarski franak), jednoprocentna nominalna depresijacija obračunskog kursa dovela bi do rasta troškova servisiranja obaveza za oko 400 mil. dinara u 2008. i 2009. godini i za oko 550 mil. dinara u 2010. godini. U 2008. i 2009. godini nešto veći rizik postoji kod domaćeg duga (53%), dok je u 2010. godini veći uticaj depresijacije na spoljni dug (60%). Drugim rečima, rast prosečnog kursa evra prema dinaru za pet dinara u odnosu na obračunski (planski prosečni kurs) dovelo bi do povećanja troškova za po 2,4 mlrd dinara u 2008. i 2009. godini, odnosno 3,4 mlrd dinara u 2010. godini. Učešće duga sa varijabilnom kamatnom stopom u ukupnom spoljnom javnom dugu na dan 31. decembra 2006. godine bilo je 38%, tj. oko 2 mlrd evra, promena kamatne stope u odnosu na obračunsku za 1% dovela bi do rasta troškova servisiranja obaveza za 20 mil. evra odnosno 1,6-1,7 mlrd dinara, što je daleko veći negativan efekat od jednoprocentne promene kursa. Kumulativni efekat dva napred navedena negativna scenarija bio bi gubitak u rasponu od 4 do 7 mlrd dinara.

Potencijalne obaveze države potiču i od izdatih državnih garancija koje se daju za uzete kredite od strane lokalne samouprave, javnih preduzeća ili drugih institucija pod kontrolom države. S tim u vezi, državne garancije mogu prouzrokovati značajne fiskalne posledice. Uprava za trezor, u skladu sa Zakonom o javnom dugu, prilikom izdavanja garancija strogo vodi računa o važnosti projekata kojima se povećava ekonomski potencijal zemlje. Izdate garancije mogu prouzrokovati pojavu kontingentnog rizika usled neizvršenja garantovanih obaveza od strane zajmoprimaca. Zbog toga je neophodno nastaviti vođenje efikasne politike izdavanja državnih garancija, koja će uzimati u obzir izloženost finansijskom riziku Republike Srbije i adekvatno rezervisanje sredstava u budžetu Republike Srbije za pokriće troškova po osnovu aktiviranja garancija.

Politika strukturnih reformi u narednom periodu imaće uticaja na fiskalne rizike. Vrlo je značajno ubrzano nastaviti restrukturiranje javnih preduzeća i završiti privatizaciju društvenih preduzeća. U suprotnom, došlo bi do povećanja ili održavanja visokog nivoa rashoda za subvencije što bi izvršilo jači pritisak na rashodnu stranu budžeta i dovelo do pogoršanja fiskalne pozicije države.

Za fiskalni sistem prihodi od privatizacije i naknade po osnovu davanja koncesija su razvojna šansa i funkcionalna potreba, ali i očigledan izvor rizika. U slučaju izostajanja prihoda od privatizacije može se dogoditi nesklad između ukupnih primanja i ukupnih izdataka, što dovodi u pitanje održivost fiskalne pozicije. S druge strane, prihodi od privatizacije moraju se pažljivo trošiti kako se ne bi prelivali u potrošnju i izazvali pritiske na inflaciju tražnje. Iskustva drugih zemalja u tranziciji su pokazala da neopreznost prilikom davanja koncesija može uticati na javne rashode u narednom periodu, pa treba obazrivo koristiti ove mogućnosti kako bi se umanjili eventualni gubici.

Za stabilnost celokupnog, a samim tim i fiskalnog sistema neophodan je nastavak pregovora u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja EU. Uspešan završetak ovih pregovora pozitivno će uticati na stabilnost sistema, a rezultiraće u većem prilivu investicija i, posledično, rastu BDP. Takođe, dalji napredak u pridruživanju će omogućiti Srbiji pristup strukturnim fondovima EU, a samim tim u budžetu obezbediti i veća sredstva za kapitalne rashode.

Socijalna davanja u narednom periodu mogu povećati fiskalne rizike. U cilju eliminisanja ovih rizika biće potrebno nastaviti reformu socijalne zaštite, kao i unapređenje organizacija obaveznog socijalnog osiguranja u finansijskom i organizacionom smislu.

Na fiskalne neizvesnosti mogu uticati i faktori koji potiču iz inostranstva. Ovi faktori uključuju smanjenje konjunkture u svetu, naročito u EU i zemljama sa kojima Srbija ima razvijene spoljnotrgovinske odnose kao i rast cene nafte na svetskom tržištu. Ukoliko dođe do usporavanja rasta svetske privrede, vrlo je verovatno da će doći i do smanjenja spoljnotrgovinske razmene i usporavanja privredne aktivnosti u Srbiji, što će neminovno dovesti do pada očekivanih prihoda. Takođe, značajan rast cena nafte na svetskom tržištu može dovesti do rasta cena, usporavanja privredne aktivnosti i ugrožavanja makroekonomske stabilnosti u celokupnom sistemu.

Identifikovanje gore navedenih rizika, odnosno njihovo praćenje i vezivanje za analizu fiskalnih kretanja, a naročito procena mogućih odstupanja i negativnih efekata uslov su uspešnog upravljanja javnim rashodima, odnosno ukupnim sistemom javnih finansija.

2.8. Fiskalna politika Republike Srbije u kontekstu njenog okruženja i približavanja EU

Radi racionalnog koncipiranja fiskalne politike Republike Srbije i preduzimanja izmena, potrebno je sagledati poziciju koju Republika u ovom domenu ima u kontekstu njenog okruženja i približavanja EU.

Već u prethodnom periodu, u cilju usaglašavanja sa rešenjima u EU, u Republici Srbiji je preduzeto niz mera. Smanjeno je poresko opterećenje poreskih obveznika, kako pravnih tako i fizičkih lica, ukinuti su pojedini poreski oblici, smanjene poreske stope i bitno smanjena njihova diferencijacija, propisane nove poreske olakšice, poreski podsticaji i oslobođenja, zakonski su omogućeni poreski krediti, i dr. Najznačajnija novina u oblasti poreskog sistema je uvođenje poreza na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine. Pored toga, izvršene su izmene u organizaciji i radu Poreske uprave i Uprave carina u cilju postizanja veće i efikasnije naplate fiskalnih obaveza.

Republika Srbija je 1. decembra 2006. godine uputila Evropskoj Komisiji dokument pod nazivom Ekonomski i Fiskalni Program (EFP) za 2006. godinu.7 Radi se o strateškom dokumentu koji je koncepcijski identičan dokumentu pod nazivom Predpristupni Ekonomski Program (PEP). Razlika između ova dva dokumenta je u tome što EFP pripremaju zemlje koje imaju status potencijalnih kandidata, dok PEP pripremaju zemlje koje su formalni kandidati za prijem u EU. Oba dokumenta imaju četiri glavna poglavlja:
- Pregled dosadašnjih ekonomskih kretanja;
- Makroekonomski okvir;
- Javne finansije;
- Strukturne reforme.
___________
7 Svoje EFP dostavile su i Albanija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Evropska Komisija je EFP Republike Srbije ocenila kao sveobuhvatan i konzistentan, u smislu makroekonomskog i fiskalnog okvira, uz neophodno ubrzanje procesa privatizacije društvenih i restrukturiranja javnih preduzeća.

Ubrzanju procesa približavanja Srbije EU doprinosi i dosledno sprovođenje obaveza iz dokumenta Evropsko partnerstvo8, a u tome će najvažniju ulogu imati implementacija Akcionog plana za sprovođenje prioriteta iz Evropskog partnerstva, u kome su jasno podeljene nadležnosti i odgovornost za njegovu primenu.
___________
8 Očekuje se da će predlog novog Evropskog partnerstva biti objavljen uz Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja, u novembru 2007. godine.

Pored toga što se konkretni zahtevi odnose na temeljne zakonodavne i institucionalne reforme u oblastima demokratije i vladavine prava, zaštite ljudskih i manjinskih prava, angažovanje i produbljivanje saradnje u regionu i ispunjavanje međunarodnih obaveza, oni se odnose i na ekonomske reforme i usvajanje evropskih standarda u oblasti sektorskih politika.

U postojećem dokumentu Evropsko partnerstvo navedeni su konkretni zahtevi i iz domena fiskalne politike koje je potrebno ispuniti u narednom srednjoročnom periodu uz preduzimanje drugih odgovarajućih mera ekonomske politike. U tu svrhu, potrebno je izvršiti fiskalna prilagođavanja u cilju smanjenja spoljnog debalansa, nastaviti sa formalizacijom sive ekonomije i proširiti poresku bazu kroz sveobuhvatne poreske izmene, koje bi u narednom periodu bile usmerene na smanjenje poreskih izuzeća uz dalju redukciju poreskih stopa, posebno onih koje se odnose na radnu snagu. Potrebno je unaprediti proces pripreme i izvršavanja budžeta i ustanoviti odgovarajuće procedure za onemogućavanje pronevera domaćih i stranih fondova.

Radi sagledavanja pozicije naše zemlje u odnosu na fiskalno okruženje u kontekstu približavanja EU važno je napomenuti da se kod poređenja fiskalnih varijabli podaci za Republiku Srbiju izražavaju saglasno metodologiji Government Financial Statistics (GFS), a podaci za zemlje EU prema metodologiji European System of Accounts (ESA 95).

3. Sprovođenje Strategije za smanjenje siromaštva

U cilju smanjenja siromaštva, kao jednog od prioriteta politike nastaviće se sa primenom mera Strategije za smanjenje siromaštva (SSS). Implementacija SSS u Srbiji komplementarna je sa naporima Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji. Nacrt Višegodišnjeg indikativnog programa Evropske komisije, za period od 2007. do 2009. godine, prepoznaje SSS kao komplementaran proces sa procesom evropskih integracija i uključuje prioritete SSS sa posebnim naglaskom na podršci za primenu SSS na lokalnom nivou.

Strategijom je, kao osnovni cilj, postavljeno smanjenje siromaštva u Srbiji, na polovinu broja siromašnih do 2010. godine. Pri tome, glavne preporuke, odnosno strateški pravci koji će omogućiti dostizanje ovog cilja SSS su:

- Stub 1 - dinamičan privredni rast i razvoj sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta u privatnom sektoru;

- Stub 2 - sprečavanje pojave novih kategorija siromašnih odnosno novog siromaštva kao posledice restrukturiranja privrede i racionalizacije državne uprave;

- Stub 3 - efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti direktno usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe (deca, stari, osobe sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, ruralno siromašno stanovništvo i neobrazovani), i to posebno u najmanje razvijenim područjima.

U 2006. godini, u Srbiji je 8,8% stanovništva klasifikovano kao siromašno, s obzirom na to da je njihova potrošnja po potrošačkoj jedinici u proseku bila niža od linije siromaštva, koja je iznosila 6.221 dinar mesečno po potrošačkoj jedinici.

Indeks siromaštva stanovništva koje živi van gradova (ostala područja) bio je skoro dva i po puta veći od indeksa siromaštva stanovništva gradskog područja (13,3% prema 5,3%, respektivno), a za oko 50% veći u odnosu na prosek cele populacije.

Region sa najvećim udelom siromašnih je centralna Srbija. U okviru ovog regiona zapaža se znatna razlika u siromaštvu gradskog i ostalog područja. Slična situacija je i u Vojvodini čiji je indeks siromaštva nešto ispod nacionalnog proseka. Stanovništvo ostalog područja centralne Srbije, koje je bilo najugroženije, činilo je 28,1% ukupnog stanovništva i gotovo polovinu ukupnog broja siromašnih (45,1%).

Kada se posmatra siromaštvo prema veličini domaćinstva najugroženija su domaćinstva sa šest i više članova (rizik siromaštva 96,0%).

Posmatrano prema godinama starosti, najveći procenat siromašnih je među decom do 18 godina starosti (oko 12%), a njihov rizik od siromaštva bio je za gotovo trećinu veći od proseka populacije. Oni čine 23,7% ukupnog stanovništva i skoro trećinu ukupnog broja siromašnih. Sledeća kategorija sa natprosečnim rizikom siromaštva su stara lica (65 i više godina). Naime, 10,0% starih lica (65+) živelo je ispod linije siromaštva od 6.221 dinara po potrošačkoj jedinici, pa je njihov relativni rizik siromaštva bio za 13,4% veći u odnosu na prosek populacije.

Domaćinstva gde je nosilac žena bila su nešto ugroženija od ostalih domaćinstava, budući da je njihov relativni rizik siromaštva neznatno iznad prosečnog (9,3%). Takođe, domaćinstva gde je nosilac razveden/razvedena imaju rizik siromaštva nešto iznad prosečnog (12,4%), ali je njihov udeo u ukupnoj strukturi siromašnih relativno mali (4,9%).

Najveći rizik siromaštva imaju domaćinstva gde je nosilac domaćinstva sa nezavršenom osnovnom školom. Takođe, visok rizik siromaštva imaju domaćinstva gde nosilac domaćinstva ima završenu osnovnu školu, i on iznosi 55,5%.

Najveći procenat siromašnih zabeležen je kod domaćinstava čiji je nosilac neaktivan, a nije penzioner (domaćice, studenti). Njihov rizik siromaštva bio je dva puta veći od prosečnog (219,8%), a njihovo učešće u ukupnoj strukturi siromašnih je bilo 12%.

Značajnom riziku siromaštva su bila izložena domaćinstva čiji glavni izvor prihoda potiče od poljoprivrede. Njihov indeks siromaštva je 11,5%, i oni čine 15,2% siromašnih. Sledeću kategoriju po stepenu ugroženosti čine domaćinstva čiji je glavni izvor prihoda penzija. Oko 10% stanovništva koje pripada ovim domaćinstvima je bilo siromašno. Oni čine dominantnu grupu u strukturi siromašnih (30,2%), budući da čine približno četvrtinu ukupne populacije.

Za aktivnosti SSS koristiće se sredstva iz budžeta Republike Srbije, budžeta lokalnih vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

U definisanju troškova za smanjenje siromaštva korišćena je funkcionalna klasifikacija javnih rashoda, tako što je za svaku od državnih funkcija određeno koliko se novca troši za pojedine svrhe. U nedostatku potrebnih informacija, procenjeno je da pojedine funkcije države nisu usmerene na smanjenje siromaštva (opšte javne usluge, odbrana, unutrašnja bezbednost, rekreacija, kultura i religija), druge su samo delimično (ekonomski poslovi), a ostale u potpunosti (zaštita životne sredine, stanogradnja i komunalne usluge, zdravstvo, obrazovanje i socijalna zaštita). U okviru svake od funkcija, polazeći od detaljne analize, opredeljeni su procenti koji se odnose na pojedine stubove na kojima počiva Strategija za smanjenje siromaštva.

Tabela 21. Učešće troškova SSS u BDP i javnoj potrošnji

	Prethodni troškovi			Projektovani troškovi
	(% BDP-a)			(% BDP-a)
	2004	2005	2006	2007	2008	2009	2010
Stub 1 - % BDP	8,0	7,8	7,9	8,8	8,7	8,8	8,8
Stub 2 - % BDP	7,6	7,3	7,5	7,8	7,6	7,6	7,7
Stub 3 - % BDP	14,5	14,2	14,0	14,4	14,3	13,7	13,8
Ukupni SSS % BDP	30,1	29,3	29,3	31,1	30,6	30,1	30,3
Stub 1 % javne potrošnje	19,8	20,3	20,6	21,8	22,1	22,7	22,8
Stub 2 % javne potrošnje	18,9	19,0	19,6	19,1	19,3	19,6	20,0
Stub 3 % javne potrošnje	36,0	37,2	36,7	35,5	36,2	35,5	35,8
Ukupno SSS % javne potrošnje	74,7	76,5	77,0	76,4	77,6	77,7	78,5

Očekuje se smanjivanje ukupnih izdvajanja za SSS u BDP sa 31,1% u 2007. na 30,3% u 2010. godini. Ubrzanje ekonomskog rasta i smanjenje nivoa državne potrošnje ima za cilj smanjenje linije siromaštva u Srbiji.

Posmatrajući rezultate iz tabele mogu se doneti sledeći zaključci:

- Udeo Stuba 1 u BDP se u proteklih nekoliko godina stalno uvećavao. Očekuje se nastavak ovog trenda u budućnosti i njegovo jačanje usled planiranih infrastrukturnih projekata iz NIP;

Pored značajnijeg rasta rashoda Stuba 1 usled velikih infrastrukturnih izdataka, planiran je i rast rashoda u Stubu 2 usled planiranog završetka procesa tranzicije i restrukturiranja javnog sektora. Sa druge strane, usled očekivanog privrednog rasta i smanjenja nivoa siromaštva, planirano je neznatno smanjenje učešća rashoda Stuba 3 u BDP. Kao sumarni rezultat ovih kretanja očekuje se rast učešća ukupnih troškova SSS u javnoj potrošnji.

Sledeći