Prethodni

IV STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2008. DO 2010. GODINE

1. Reforme realnog sektora

Restrukturiranje i privatizacija društvenih preduzeća. U periodu od donošenja Zakona o privatizaciji (jul 2001. godine) ostvareni su značajni rezultati u privatizaciji kapitala u društvenom vlasništvu. Ova vlasnička transformacija doprinela je povećanju efikasnosti domaće privrede, porastu ulaganja u nove proizvodne kapacitete i tehnologije, te tako poboljšanju izvoznih potencijala i ubrzanju razvoja zemlje.

Tabela 22. Rezultati privatizacije od 2002. godine zaključnosa septembrom 2007. godine

Izvor: Agencija za privatizaciju

Radi okončanja procesa restrukturiranja i privatizacije društvenih preduzeća izvršiće se izmene Zakona o privatizaciji i utvrditi krajnji rok za završetak privatizacije preostalih društvenih preduzeća i pooštriti uslove za kvalifikovanje ponuđača u privatizacionim postupcima.

Za preostalih 1.100 subjekata privatizacije, među kojima preovlađuju mala i mikro preduzeća sa društvenim kapitalom, Agencija za privatizaciju proceniće izglede za privatizaciju svakog preduzeća, pri čemu će uspešnija preduzeća pripremiti za privatizaciju, dok će nad preduzećima za koja ne postoji zainteresovani potencijalni investitor biti pokrenut stečajni postupak shodno Zakonu o stečajnom postupku. Privatizacija preduzeća u stečaju odvijaće se kroz reorganizaciju u slučajevima kada je oporavak stečajnog dužnika moguć, odnosno kroz bankrotstvo (prodaju imovine) kada se proceni da za konsolidaciju nema mogućnosti. Procenjuje se da će od 1.100 preostalih društvenih preduzeća u prinudnu likvidaciju otići 300 preduzeća, što će se dogoditi nakon tri neuspešne prodaje, a likvidacija će biti pokrenuta bez ikakvih prethodnih postupaka u slučaju preduzeća koja su izgubila svoj kapital i imovinu.

Ubrzaće se postupak restrukturiranja i privatizacije velikih preduzeća u društvenoj svojini kao preduslov za stvaranje konkurentnog preduzetničkog sektora. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Zakon o stečajnom postupku omogućili su brže i efikasnije odvijanje procesa restrukturiranja onih velikih društvenih preduzeća sa spiska preduzeća u postupku restrukturiranja koja imaju negativan kapital. Tome je posebno doprinela zakonska mogućnost da državni poverioci uslovno otpuste svoja potraživanja prema subjektima privatizacije usaglašena na dan 31. decembra 2004. godine i da se naplate iz prihoda od privatizacije. Na taj način do sada je restrukturirano i prodato oko 65 preduzeća, uključujući zavisna društva. Očekuje se uspešno restrukturiranje i privatizacija jednog broja preostalih velikih društvenih preduzeća i sistema. Priprema za privatizaciju ovih preduzeća biće praćena sprovođenjem socijalnih programa za zaposlene koji budu proglašeni tehnološkim viškom.

Vlada će nastaviti aktivnosti na izradi i sprovođenju Strategije restrukturiranja preduzeća namenske (vojne) industrije i vojnodohodovnih ustanova, kako bi se delovi industrije sa civilnom proizvodnjom privatizovali, završilo definisanje imovinsko vlasničkih odnosa, realizovao socijalni program tamo gde je to potrebno, ubrzala prodaja imovine koja ne služi osnovnoj delatnosti i obezbedila potrebna sredstva za razvoj odbrambene industrije.

Doneće se zakon o restituciji i obeštećenju starih vlasnika kojima je imovina oduzeta uz simboličnu naknadu ili čak bez nikakve nadoknade kroz konfiskaciju, sekvestraciju, nacionalizaciju, agrarnu reformu i eksproprijaciju privatne imovine fizičkih i pravnih lica. Osnovni metod restitucije biće vraćanje imovine u fizičkom obliku, a ukoliko to nije moguće obeštećenje starih vlasnika odvijaće se u okvirima mogućnosti obezbeđivanja budžetskih sredstava tako da neće ugrožavati monetarnu stabilnost i razvojni prosperitet zemlje.

U postprivatizacionom periodu posebna pažnja posvetiće se praćenju izvršavanja preuzetih obaveza ugovorom o kupovini kapitala.

Efekti privatizacije izvršene u periodu 2002-2006. godina ispoljili su se u finansijskim rezultatima poslovanja preduzeća i preduzetnika u 2006. godini.

Prvi put posle nekoliko decenija ostvaren je pozitivni neto finansijski rezultat privrede Srbije. Pozitivni trend poslovanja preduzeća u 2005. godini, kada su gubici privrede prepolovljeni u odnosu na 2004. godinu, nastavljen je u 2006. godini.

Preduzeća koja su podnela finansijske izveštaje o poslovanju za 2006. godinu (76.638 privrednih društava sa 1.108.708 zaposlenih), ostvarila su pozitivni neto finansijski rezultat u iznosu od 108.094 mil. dinara. Pri tom, ukupan neto dobitak ostvarilo je 47.791 preduzeće, a ukupan neto gubitak 21.337 preduzeća.

Tabela 23. Neto finansijski rezultat preduzeća u 2006. godini

Javna preduzeća su zbog usporenog restrukturiranja ostvarila u 2006. godini negativan neto finansijski rezultat u iznosu od 7.816 mil. dinara, što ukazuje da je potrebno ubrzati restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća.

Društvena preduzeća koja su podnela finansijske izveštaje za 2006. godinu (1.063) iskazala su negativan neto finansijski rezultat u iznosu od 11.133 mil. dinara, što pokazuje da je društvena svojina neefikasna i da treba ubrzati privatizaciju preostalih društvenih preduzeća.

Finansijske izveštaje za 2006. godinu podnelo je 1.488 privatizovanih preduzeća sa 138.259 radnika. Ova preduzeća u 2006. godini ostvarila su pozitivan neto finansijski rezultat u iznosu od 1.842 mil. dinara, što čini 1,7% ukupno ostvarenog neto finansijskog rezultata svih preduzeća.

Restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća. Prioritet Vlade u narednom srednjoročnom periodu biće restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća koja čine oko 30% privrede Srbije. Budući da postoje različiti predlozi u pogledu dinamike i obuhvata privatizacije javnih preduzeća na nivou Republike, Vlada će za većinu njih u kratkom roku utvrditi strategiju restrukturiranja i privatizacije, s ciljem da se postepeno prodaje kapital tih preduzeća, unapređuje korporativno upravljanje i da se na tim osnovama povećava njihova tržišna vrednost i njihovo investiranje izvan granica Srbije, kako bi se obezbedilo i njihovo pozicioniranje kao regionalnog lidera (Telekom Srbije i eventualno Elektroprivreda Srbije).

Restrukturiranje i privatizacija (delimična ili potpuna) republičkih i lokalnih javnih preduzeća podrazumeva otklanjanje sistemskih prepreka za njihovu privatizaciju. Imajući u vidu značaj, kapital, broj zaposlenih i eksterne efekte javnih preduzeća, neophodno je definisati model njihove privatizacije koji ne može biti istovetan za sva javna preduzeća. Pre privatizacije republičkih javnih preduzeća neophodno je unaprediti pravni i regulatorni okvir, kako se državni monopoli ne bi pretvorili u privatne. Privatizacija javnih preduzeća na republičkom i lokalnim nivoima zahteva odgovarajuće izmene Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o privatizaciji.

U narednom srednjoročnom periodu ubrzaće se restrukturiranje javnih preduzeća u pravcu njihove ekonomsko-finansijske konsolidacije, reorganizacije i delimične ili potpune privatizacije, sa ciljem unapređivanja upravljanja i podizanja nivoa ukupne njihove efikasnosti, uz jačanje finansijske discipline. U tom cilju, dovršiće se organizaciono, upravljačko, svojinsko i poslovno restrukturiranje svih javnih preduzeća, praćeno tehničko-tehnološkom modernizacijom i restrukturiranjem dugova ovih preduzeća. U proteklom periodu sproveden je postupak izdvajanja gotovo svih sporednih delatnosti svih javnih preduzeća, izvršena njihova registracija kao zasebnih organizacionih jedinica, a planira se pokretanje postupka privatizacije preko nadležnog organa.

U narednom srednjoročnom periodu pokrenuće se privatizacija javnih komunalnih preduzeća, čiji su osnivač organi lokalne uprave. Uporedo sa pripremom javnih komunalnih preduzeća za privatizaciju, razvijaće se razni oblici saradnje sa privatnim sektorom na bazi ugovaranja posla, davanja koncesija i jačanja konkurencije u ovom sektoru privrede. Pre privatizacije komunalnih javnih preduzeća neophodno je doneti novi zakon o komunalnim delatnostima i uspostaviti efikasan regulatorni okvir.

Privatizacija pojedinih javnih preduzeća iz oblasti energetike, saobraćaja i drugih infrastrukturnih delatnosti, zasnivaće se na odgovarajućim sistemskim zakonima i razvojnim strategijama, donetim za te delatnosti.

Javna preduzeća energetskog sektora. Na bazi Zakona o energetici i Strategije razvoja energetika Srbije do 2015. godine, restrukturiranje JP Elektroprivreda Srbije započeto je:

- izdvajanjem rudnika uglja za podzemnu eksploataciju uglja u posebno javno preduzeće, JP PEU Resavica iz Resavice;

- osnivanjem JP Elektroprivreda Srbije u čijoj je nadležnosti proizvodnja i distribucija električne energije, upravljanje distributivnim sistemom i trgovina električnom energijom;

- i osnivanjem JP Elektromreža Srbije, u čijoj nadležnosti su prenos električne energije i upravljanje prenosnim sistemom-Operator prenosnog sistema i tržišta Republike.

Ključni korak u restrukturiranju JP Naftna industrija Srbije je formiranje tri preduzeća u državnom vlasništvu, i to:

- JP Transnafta za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima;

- JP "Srbijagas" za transport, distribuciju, skladištenje i trgovinu prirodnim gasom;

- AD NIS za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraživanje prirodnog gasa.

Prvi kandidati za delimičnu ili potpunu privatizaciju kod preduzeća energetskog sektora su JP PEU Resavica i NIS a.d.

U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se proces restrukturiranja republičkih javnih energetskih preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, Transnafta, Srbijagas, kao i komunalnih javnih preduzeća za proizvodnju i distribuciju toplote u vlasništvu jedinica lokalne samouprave.

Osnovni ciljevi restrukturiranja i delimične privatizacije energetskih javnih preduzeća, zasnovanih na novoj energetskoj politici Srbije, su:

- uspostavljanje povoljnijih uslova rada i razvoja proizvodnih energetskih sektora, usklađeni razvoj energetike i privrede i povećanje doprinosa energetske delatnosti privrednom i ukupnom razvoju Republike;

- povećanje energetske efikasnosti, intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora energije, snižavanje intenziteta štetnih emisija iz proizvodnih energetskih izvora i sektora potrošnje energije, integracija u regionalno i evropsko energetsko tržište, uz veći priliv direktnih investicija u energetski sektor.

Javna preduzeća saobraćajnog i telekomunikacionog sektora. Na bazi novih sistemskih zakona i razvojnih strategija kojima se reguliše oblast saobraćaja i telekomunikacija u narednom srednjoročnom periodu ubrzaće se proces restrukturiranja i potpune ili delimične privatizacije javnih preduzeća u oblasti saobraćaja i telekomunikacija (JAT, Železnice Srbije, Telekom Srbija, PTT saobraćaja Srbija).

Osnovni cilj restrukturiranja i privatizacije javnih saobraćajnih preduzeća zasnovan na prioritetima evropske saobraćajne politike i nacionalnim strategijama razvoja pojedinih saobraćajnih delatnosti, jeste takva promena vlasničke strukture preduzeća saobraćajnog sistema koja će doprineti razvoju rečnog, kopnenog i vazdušnog saobraćaja zasnovanog na integrisanom planiranju razvoja saobraćajnog sistema i efikasnijem korišćenju komparativnih prednosti svakog vida saobraćaja.

Restrukturiranje saobraćajnih delatnosti u moderan, bezbedan i funkcionalan saobraćajni sistem, uz adekvatnu saobraćajnu infrastrukturu, značajno će doprineti integraciji Srbije u EU i povećanju konkurentnosti privrede Srbije. U tom pogledu važno je da restrukturiranje pojedinih preduzeća u svim vidovima saobraćaja bude praćeno povećanjem njihove konkurentnosti i poboljšanjem saobraćajnih usluga.

Vlada će posebnu pažnju posvetiti razvoju kompanije Telekom Srbija, razvoju i modernizaciji telekomunikacija. U oblasti saobraćaja obezbediće se modernizacija prevoza, rekonstrukcija i modernizacija železničke infrastrukture, rekonstrukcija i modernizacija pruga Srbije i digitalizacija železničkih pružnih telekomunikacija, kao i razvoj nacionalne avio kompanije, odnosno podizanje efikasnosti sva tri segmenta avio saobraćaja (avio kompanija, aerodromi i kontrola leta).

Na bazi donetih sistemskih zakona za oblast saobraćaja i telekomunikacija izvršene su statusne i organizacione promene, i to:

- u oblasti drumskog saobraćaja, u skladu sa Zakonom o javnim putevima, formirano je JP Putevi Srbije, u čijoj nadležnosti je izgradnja i održavanje mreže magistralnih i regionalnih puteva; - u oblasti železničkog saobraćaja, u skladu sa Zakonom o železnici, osnovano je JP Železnice Srbije, u čijoj nadležnosti je upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i obavljanje javnog prevoza u železničkom saobraćaju. Izvršena je organizaciona podela Železnice Srbije na direkcije za prevoz i za infrastrukturu. Osnovana je Direkcija za železnice koja će izdavati licence i sertifikate operaterima zainteresovanim za korišćenje železničke infrastrukture;

- u oblasti rečnog saobraćaja osnovane su javne ustanove: Plovput, u čijoj nadležnosti je uređivanje, održavanje, zaštita, razvoj, upravljanje i obeležavanje plovnih puteva i Jugoregistar, u čijoj nadležnosti su standardi i registracija trgovačkih brodova na kopnenim vodnim putevima, kao i JP Kapetanija, u čijoj nadležnosti je upravljanje saobraćajem i bezbednost na vodnim putevima;

- u oblasti vazdušnog saobraćaja formirana je Uprava za civilno vazduhoplovstvo i Agencija za kontrolu letenja. Aerodrom "Nikola Tesla" je modernizovan, a u procesu privatizacije nalazi se nacionalna aviokompanija. Privatizacioni savetnik predložiće Vladi strategiju privatizacije za JAT do kraja 2007. godine. JAT Airways izdvojio je sporedne delatnosti i delatnosti koje su vezane za vazdušni saobraćaj (ketering i tehničko održavanje vazduhoplovstva), koje imaju uslove za samostalno poslovanje na tržištu;

- u oblasti poštanskog saobraćaja, u skladu sa Zakonom o poštanskim uslugama, formirano je JP PTT saobraćaja Srbija, u čijoj nadležnosti je razvoj poštanske mreže na teritoriji Republike;

- u oblasti telekomunikacija, u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama, formirana je Agencija za telekomunikacije kao nezavisno regulatorno telo i osnovano JP Telekom Srbija a.d. kao operater sa značajnim učešćem na tržištu.

Restrukturiranje JP Telekom Srbija obuhvatiće rebalans tarife u fiksnoj telefoniji i delimičnu privatizaciju JP Telekom Srbija. Na tim osnovama obezbediće se porast efikasnosti i konkurentnosti ovog javnog preduzeća, čime će se stvoriti uslovi za porast ulaganja u sektor telekomunikacija, razvoj telekomunikacione infrastrukture, poboljšanje kvaliteta telekomunikacionih usluga i povećanje zadovoljstva korisnika tih usluga. Restrukturiranjem JP Telekom Srbija, rebalansom tarifnog sistema fiksne telefonije i donošenjem podzakonskih akata od strane Agencije za telekomunikaciju stvoriće se neophodni uslovi za liberalizaciju fiksne telefonije.

Restrukturiranje JP JAT Airways obuhvatiće privatizaciju nacionalnog avio prevoznika sa ciljem da se obezbedi zamena postojeće avio flote, prilagođavanje nacionalne avio kompanije zahtevima tržišta, izbor komercijalnih linija, povezivanje sa svetskim alijansama i smanjenje štetnih uticaja avio saobraćaja na životnu sredinu. Na taj način obezbedila bi se moderna avio flota, ekonomičnije odvijanje saobraćaja na linijama sa visokom frekvencijom, poboljšanje kvaliteta usluga i specijalizacija usluga avio prevoza na tržištu.

Restrukturiranje JP Železnice Srbije obuhvatiće finansijsku konsolidaciju ovog javnog preduzeća, modernizaciju i revitalizaciju železničke infrastrukture, vučnih i voznih sredstava, povećanje efikasnosti, konkurentnosti, profitabilnosti i kvaliteta usluga železničkog saobraćaja, unapređenje informaciono-komunikacionog sistema, poboljšanje bezbednosti prevoza u železničkom saobraćaju i smanjenje štetnog uticaja železničkog prevoza na životnu sredinu.

U okviru procesa restrukturiranja železnice privatizovaće se zavisna preduzeća i obezbediti ulazak privatnog kapitala u modernizaciju i nabavku vučnih i voznih sredstava, uključujući udruživanje kapitala javnog i privatnog sektora, kako bi železnica postala bezbedan i konkurentan prevoznik na saobraćajnom tržištu.

Restrukturiranje JP Putevi Srbije. U cilju sprečavanja daljeg kumuliranja gubitaka i dugova neophodno je izvršiti detaljnu analizu poslovanja Preduzeća i usvojiti mere za njegovu finansijsku konsolidaciju. Finansijska konsolidacija će obuhvatiti, kako mere za rešavanje problema nagomilanih dugova, tako i mere za sprečavanje ponovnog generisanja docnji u budućnosti.

Restrukturiranje JP PTT saobraćaja Srbija obuhvatiće u kratkom roku dovršetak izdvajanja sporednih delatnosti i njihove privatizacije, a u srednjem roku restrukturiranje bazične delatnosti pošte (racionalizacija poslovanja, modernizacija poštanske tehnologije, razvoj novih usluga, unapređenje ljudskih resursa pošte).

Završetkom restrukturiranja poštanskih delatnosti stvoriće se osnove za razvoj i prilagođavanje poslovnih aktivnosti javnog poštanskog operatera u uslovima rastuće konkurencije, deregulaciju i liberalizaciju poštanskog tržišta, uz smanjenje opsega rezervisanog servisa za javnog operatera, uvođenje evropskih standarda u pogledu pružanja poštanskih usluga, ali i veća ulaganja u razvoj poštanskog saobraćaja.

Politika zaštite konkurencije. U narednom srednjoročnom periodu vodiće se efikasna politika zaštite konkurencije koja, uz državnu pomoć, javne nabavke, usaglašavanje tehničkog zakonodavstva sa tehničkom regulativom EU, zaštitu intelektualne svojine i zaštitu potrošača, predstavlja osnovnu polugu integracije zemlje kandidata u jedinstveno tržište EU, čija je osnovna karakteristika sloboda kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi. U tom pogledu Srbija će u procesu stabilizacije i pridruživanja EU obezbediti prilagođavanje svoje privrede pravilu "četiri slobode", u čemu noseću ulogu ima politika konkurencije i izgradnja delotvornih institucija za njeno sprovođenje.

Zakon o zaštiti konkurencije, koji je donet u septembru 2005. godine i uglavnom je usklađen sa pravnim standardima EU, predstavlja institucionalni preduslov za stvaranje konkurentskog ambijenta i uspostavljanje efikasnog tržišnog mehanizma koji će obezbediti podizanje ekonomske efikasnosti i konkurentnosti privrede.

Primena Zakona o zaštiti konkurencije obezbeđuje jačanje preduzetništva i konkurencije na domaćem tržištu i onemogućava narušavanje konkurentske strukture:

- zaključenjem sporazuma kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija;

- zloupotrebom dominantnog položaja na tržištu;

- udruživanjem preduzeća i koncentracijom tržišne moći.

Republici Srbiji sa relativno malim unutrašnjim tržištem potrebna je efikasna politika konkurencije harmonizovana sa regulativom EU i usmerena na razvoj konkurencije u proizvodnji, trgovini i svim delovima nacionalne privrede, bez ulaznih barijera koje ograničavaju konkurenciju. Primena pravila politike konkurencije obezbediće širenje privatne inicijative, slobodno formiranje cena, kontrolu postojećih monopola i stvaranje uslova za slobodan ulazak novih preduzeća u sve grane privrede. Postepenim uvođenjem konkurencije u oblasti telekomunikacija, određenih vidova saobraćaja i proizvodnje električne energije, stvaraće se uslovi za demonopolizaciju tih delatnosti, a time i za snižavanje cena i podizanje kvaliteta javnih usluga. Posebna pažnja posvetiće se kontroli restriktivnih sporazuma i sprečavanju zloupotrebe dominantog položaja u trgovini. Demonopolizacija će obuhvatiti i javna komunalna preduzeća koja se nalaze pod kontrolom lokalnih organa vlasti.

Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU kršenja prava konkurencije koja mogu imati uticaj na trgovinu između Srbije i EU rešavaće se i sankcionisati u skladu sa pravilima koja važe u EU. Sporazumom će biti utvrđen rok u kome je neophodno da se pravila ozvaničena u EU počnu primenjivati i na javna preduzeća u Srbiji.

U cilju efikasne zaštite konkurencije doneće se podzakonski akti koji će potpunije regulisati procedure za procenu efekata integracija na ekonomsku efikasnost i za izuzeće od zabrane određenih sporazuma po vrstama, kao i demonopolizaciju javnog sektora u segmentima gde će se primenjivati regulativa o zaštiti konkurencije. Radi povećanja efikasnosti privatnog i javnog sektora unaprediće se regulatorni okvir i povećati efikasnost institucija za zaštitu konkurencije. Pored Komisije, neophodno je sprovesti efikasan sudski sistem za zaštitu konkurencije, kako bi se obezbedila sudska zaštita u procesu primene pravila o zaštiti konkurencije.

Posebna pažnja posvetiće se funkcionisanju Komisije za zaštitu konkurencije koja je osnovana na bazi Zakona o zaštiti konkurencije kao samostalno i nezavisno telo koje za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Komisija će kao regulatorno telo onemogućavati narušavanje konkurentskog ambijenta i sprečavati integracije većeg obima koje mogu da ograniče ili spreče zdravu konkurenciju.

U cilju otklanjanja slabosti u zaštiti konkurencije izvršiće se izmene Zakona o zaštiti konkurencije, od kojih su najvažnije:

- korigovanje iznosa kod kojih nastaje obaveza notifikacije integracije i korigovanje pragova notifikacije naviše, čime ova regulativa postaje kompatibilna sa zemljama kandidatima i zemljama članicama EU;

- jačanje ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije, pre svega u domenu izricanja mera za kršenje propisa, što je jedna od ključnih obaveza koja će nastati zaključivanjem SSP, kao važna komponenta u sistemu zaštite konkurencije;

- postupanje u propisanim rokovima, posebno u domenu kontrole konkurencije, a ukoliko se propisani rokovi za intervenciju Komisije prekorače, obezbediće se poštovanje načela prećutne saglasnosti;

- jačanje ljudskih i tehničkih kapaciteta za nesmetano funkcionisanje Komisije za zaštitu konkurencije.

Tokom 2008. godine doneće se zakon o državnoj pomoći kojim će se prvi put urediti direktne i indirektne subvencije, u skladu sa regulativom EU, što je od ključne važnosti za sprovođenje politike zaštite konkurencije.

Podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Vlada će nastaviti podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP) u narednom srednjoročnom periodu, u skladu sa principima Evropske povelje o malim preduzećima i Nacionalnom strategijom privrednog razvoja do 2012. godine.

Osnovni ciljevi politike podsticanja razvoja MSPP u narednom trogodišnjem periodu su stvaranje razvijenog, međunarodno konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora MSP, implementacija Evropske povelje o malim preduzećima i povećanje doprinosa MSPP povećanju zaposlenosti i smanjivanju razlika u regionalnoj razvijenosti. Posebna pažnja posvetiće se povezivanju MSP sa velikim proizvodnim sistemima u zemlji i inostranstvu, kako bi MSP proizvodila delove, sklopove i podsklopove za velike proizvođače i značajnije povećala zapošljavanje.

U narednom trogodišnjem periodu obezbediće se unapređenje sistema institucionalne podrške sektoru MSPP koje podrazumeva završetak uspostavljanja mreže republičkih i regionalnih agencija/centara za razvoj MSPP i redefinisanje i prilagođavanje aktivnosti postojeće mreže potrebama MSPP.

Brži razvoj MSPP u narednom trogodišnjem periodu podrazumeva:

- unapređenje uslova za lakši pristup MSPP kapitalu i podrška finansijskih institucija MSPP;

- povećanje nivoa znanja i sposobnosti zaposlenih u sektoru MSP i postepeno integrisanje preduzetničkog obrazovanja u formalni sistem obrazovanja, uz unapređenje neformalnog obrazovanja i doživotnog učenja odraslih;

- primena informaciono komunikacionih tehnologija, posebno Interneta i poboljšanje pristupa MSP informacijama koje imaju uticaj na unapređenje njihovog poslovanja i rada.

Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta. Vlada će donošenjem potrebnih sistemskih zakona i obezbeđenjem njihove primene kontinuirano poboljšavati poslovni i investicioni ambijent radi podsticanja domaćih i stranih investicija, povećanja proizvodnje i izvoza i smanjenje nezaposlenosti otvaranjem novih i trajnih radnih mesta.

U prvoj fazi reformi ostvaren je značajan napredak u stvaranju stimulativnog ambijenta za poslovanje, povećanju pravne sigurnosti preduzeća i poboljšanju uslova poslovanja i investiranja u zemlji. Po oceni Svetske banke Srbija je ostvarila značajan napredak u pogledu registracije i osnivanja preduzeća. Doneti su zakoni koji omogućavaju poboljšanje poslovnog okruženja i koji štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore, kao što su zakoni o privrednim društvima, stečaju, registraciji privrednih subjekata, izvršnom postupku, hipoteci, spoljnotrgovinskom poslovanju, zaštiti konkurencije i dr. Primena ovih zakonskih rešenja uticala je na poboljšanje uslova za otpočinjanje posla, što se ogleda u smanjenju broja potrebnih dana za registraciju preduzeća na pet dana. Uz to, smanjen je osnivački kapital na 500 evra, dok se troškovi za dobijanje rešenja o registraciji preduzeća kreću između 50 i 100 evra, što je znatno povoljnije u odnosu na prethodne godine. Poboljšanju poslovnog okruženja doprineli su i doneti zakoni o telekomunikacijama, energetici, železnici i poštanskim uslugama.

Vlada će radi poboljšanja poslovnog i investicionog ambijenta ubrzano otklanjati administrativne i druge prepreke za ulaganje kapitala (smanjenje broja potrebnih dokumenata, ubrzanje procedura, obezbeđivanje priključaka na infrastrukturne usluge, pojednostavljivanje postupka izdavanja građevinskih dozvola, širenje primene principa prećutne saglasnosti i dr.). Od posebnog značaja je stvaranje političke i institucionalne sigurnosti i stimulativnih uslova za privlačenje domaćih i stranih investicija donošenjem zakona koji su usmereni na smanjenje korupcije, a odnose se, pored ostalog, na sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu pod tržišnim uslovima.

Integralni deo Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja jeste Akcioni plan za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja, koji utvrđuje mere i aktivnosti za reformu propisa; jačanje institucionalnih kapaciteta i razvoj saradnje na nacionalnom i lokalnom nivou; unapređenje opšte konkurentnosti; razvoj obrazovnih kampanja i usmerene strategije reklamiranja u inostranstvu. Time bi se obezbedilo povećanje obima stranih ulaganja u proizvodni i uslužni sektor i povećali bi se kapaciteti za modernu proizvodnju i snabdevanje savremenih tržišta, te povećanje izvoza, uz smanjenje trgovinskog deficita sa zemljama EU.

Podsticanju ulaganja značajno će doprineti ubrzanje reformi, uspostavljanje modernog regulatornog okvira i privatizacija javnih preduzeća, razvoj industrijskih i tehnoloških parkova, a posebno smanjenje troškova akreditacije, kontrole kvaliteta, izdavanja potvrda (sertifikacija) i pristupa drugim međunarodnim standardima. Od izuzetnog značaja za veći priliv stranih ulaganja biće i razumevanje značaja stranih investicija i razvijanje nacionalnog programa za promociju Srbije kao investicione destinacije u inostranstvu.

Efektuiranje prirodnih, materijalnih i ljudskih razvojnih potencijala, brži razvoj domaćeg privatnog sektora i veći priliv inostranog kapitala, podrazumeva da se poboljša radno zakonodavstvo radi podizanja efikasnosti i fleksibilnosti tržišta rada. Posebna pažnja posvetiće se otklanjanju institucionalnih prepreka za bržu i efikasniju realizaciju investicija i izgradnju objekata, kao i odgovornom i racionalnom korišćenju i uređenju prostora i građevinskog zemljišta uz legalizaciju objekata. Od posebnog značaja je regulisanje i privatizacija poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, kao i regulisanje državne imovine između različitih nivoa vlasti. Potrebno je preispitati sve propise koji se odnose na gradnju i izvršiti njihovo pojednostavljivanje i zameniti zastarele propise.

U cilju unapređenja poslovnog okruženja i investicione klime u naredne tri godine unapređivaće se regulativno i administrativno okruženje za poslovanje novih preduzeća kroz pojednostavljivanje procedura vezanih za registraciju preduzeća i za olakšavanje poslovanja i investiranja, sa ciljem da se poveća obim domaćih i stranih investicija i konkurentnost korporativnog sektora. U tom cilju nastaviće se sa uklanjanjem administrativnih prepreka za pribavljanje potrebnih dozvola za obavljanje poslova sa inostranstvom, licenci, sertifikata, kao i prepreka pri zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđivanju pravne zaštite i korišćenju usluga finansijskog sektora. Pored toga, nastaviće se unapređenje politike zapošljavanja, regulisanje vlasništva nad zemljom, povraćaj oduzete imovine, pojednostavljenje procedure i skraćenje vremena za dobijanje građevinskih dozvola, kompletiranje katastarske evidencije nekretnina u zemlji, osiguranje izvršenja ugovora, registraciju imovine i zatvaranje preduzeća. Potrebno je i zakonsko regulisanje faktoringa radi ubrzanja i olakšanja naplate potraživanja, posebno po osnovu izvoza.

2. Reforme finansijskog sektora

Finansijska tržišta. Unapređenjem Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i podzakonskih akata obezbediće se povećanje obima trgovine i likvidnost hartija od vrednosti kojima se trguje na berzi. Razvoj berze omogućiće bržu primenu zakona o fondovima.

Radi unapređenja zaštite investitora propisaće se obaveza pružanja pouzdanih informacija o preduzećima i bankama, čijim akcijama se trguje na berzi i sankcionisanja nedozvoljenog manipulisanja cenama na berzi i insajderskim informacijama.

Posebna pažnja posvetiće se jačanju osnovne funkcije finansijskog tržišta - finansiranju realnog sektora privrede. Stabilizacija i povećanje likvidnosti finansijskog tržišta, uz sveobuhvatnu zakonodavnu i regulatornu reformu, doprineće smanjivanju rizika investiranja u realni sektor privrede. Istovremeno sa smanjenjem rizika aktiviraće se novi izvori tražnje na finansijskom tržištu, što će doprineti razvoju finansijskog tržišta i povećanju njegove likvidnosti. Tome će posebno doprineti institucionalni investitori.

Novi zakonodavni i regulatorni okvir pruža mogućnost za kreiranje novih finansijskih instrumenata. U narednom periodu u saradnji sa relevantnim institucijama preduzimaće se aktivnosti na formiranju novih finansijskih instrumenata kojima se trguje na razvijenim tržištima, kako bi se na domaćem finansijskom tržištu proširila i obogatila postojeća ponuda hartija od vrednosti. Na ovaj način bi se proširile mogućnosti za ulaganja domaćih i stranih investitora na domaćem finansijskom tržištu, a proširenjem lepeze u ponudi hartija od vrednosti smanjio bi se potencijalni rizik ulaganja, što bi doprinelo daljem razvoju finansijskog tržišta u celini. Posebna pažnja posvetiće se preispitivanju poreskog tretmana trgovine hartijama od vrednosti (porez na prenos apsolutnih prava, porez na kapitalnu dobit), unapređenju zaštite malih akcionara i smanjivanju troškova trgovine hartijama od vrednosti.

Tržište kapitala imaće ključnu ulogu u nastavku procesa privatizacije i privlačenja investitora u svim oblastima. Institucionalno će se urediti trgovanje akcijama najvećih i najuspešnijih domaćih preduzeća na zvaničnom berzanskom listingu. Tržište kapitala će postati osnovni izvor zaduživanja države radi premošćavanja eventualnog budžetskog deficita i biće okosnica predstojeće reforme penzijskog sistema.

Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu unapređenja berzanskog poslovanja, sa ciljem da se na jednom mestu, uz učešće velikog broja kupaca i prodavaca, formira ravnotežna cena kapitala. Stvaraće se podsticajni uslovi za građane i institucionalne investitore da se značajnije uključe u trgovinu hartijama od vrednosti. Državne hartije od vrednosti imaće u ovom procesu značajnu ulogu, s obzirom na visok stepen sigurnosti za investitore. Stvaraće se uslovi za razvoj sekundarnog tržišta hartija od vrednosti, što će doprineti likvidnosti finansijskog tržišta i povećanju obima aktivnosti na tom tržištu.

U cilju produbljivanja tržišta kapitala u Srbiji i poboljšanja kvaliteta hartija od vrednosti kojima se trguje, neophodan je ulazak velikih infrastrukturnih preduzeća na berzu (Telekom Srbije, NIS, EPS i dr.). Ulaskom ovih preduzeća na organizovano tržište stvorio bi se kvalitetan tržišni materijal, kako za ulaganja institucionalnih investitora, tako i najširih slojeva građana Srbije. Sa stanovišta samih preduzeća ulazak na organizovano tržište bi omogućio tržišno vrednovanje njihovog kapitala, a otvorio bi se i novi kanal za obezbeđenje dodatnih sredstava. Od posebne važnosti za razvoj finansijskog tržišta jeste jačanje nadzorne funkcije na finansijskom tržištu. U tom cilju redefinisane su nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, naglašen je njen status kao nezavisnog regulatornog tela i ojačane njene sposobnosti regulacije i efikasnog nadzora učesnika i procesa na finansijskom tržištu. Ojačano je i njeno delovanje na planu uvođenja adekvatnog izveštavanja zasnovanog na međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS) i principima međunarodnog udruženja komisija za hartije od vrednosti (IOSCO).

Srbija će kao punopravni član Međunarodne asocijacije regulatornih tela za hartije od vrednosti ojačati nacionalno finansijsko tržište kroz regionalnu i međunarodnu saradnju sa ciljem da se poboljša kvalitet nacionalne regulative i poveća kapacitet nadzora nacionalnog regulatornog tela. Uz to, podizaće se nivo profesionalnih znanja i veština i povećavati poverenje investitora i javnosti u finansijsko tržište.

Bankarstvo. Nastaviće se modernizacija bankarstva na osnovu donetog Zakona o bankama kojim su prihvaćena konceptualna rešenja usklađena sa direktivama EU i standardima Bazelskog komiteta za nadzor banaka. Zakon uvodi dvostepenost u postupku osnivanja banaka, uređuje postupak kontrole banaka, uvodi zabranu povrede konkurencije na bankarskom tržištu i definiše bankarsku tajnu, prava klijenata, vrste rizika i upravljanje rizikom. Kontrola banaka zasnivaće se na konsolidovanoj osnovi i redefinisanom korporativnom upravljanju.

Uporedo sa reformom bankarskog sistema, unaprediće se kontrolna funkcija NBS u pravcu primene standarda Bazela II, kako bi se obezbedio stabilan bankarski sistem zemlje sposoban da zaštiti interese deponenata, zadovolji potrebe građana i privrede i podstakne dalji privredni razvoj. Kontrola poslovanja usmeriće se na kontrolu identifikovanja, merenja i upravljanja rizicima, usavršavanje rejting sistema i sistema ranog upozoravanja i veću pouzdanost izveštajnog sistema. Objedinjavanje kontrolne funkcije nad bankama, osiguravajućim i lizing kompanijama i dobrovoljnim penzijskim fondovima pod ingerencijom NBS, omogućiće sprovođenje nadzora na konsolidovanoj osnovi i saradnju sa drugim centralnim bankama, odnosno organima nadzora. Formiraće se efikasnija i potpunija baza podataka i sveobuhvatniji zahtevi prema eksternoj reviziji.

Nastaviće se napredak u privatizaciji bankarskog sektora i prodavati udeli države u bankama. Pored toga, aktivnosti će se usmeriti i na jačanje tržišta, konkurencije, sankcionisanje svakog pokušaja sprečavanja i ograničavanja konkurencije i veću transparentnost i dostupnost bankarskih usluga i informacija o njima za najširi krug korisnika. Održavanje poverenja u bankarski sektor realizovaće se kroz jačanje transparentnosti rada banaka, naročito u delu obelodanjivanja blagovremenih, pouzdanih i relevantnih informacija o pravoj ceni njihovih usluga, razvoj funkcije nadzora bazirane na proceni rizika i blagovremenom preduzimanju adekvatnih korektivnih mera prema bankama i, na kraju ali ne i najmanje važno, na jačanju poverenja radiće se i kroz razvoj sistema zaštite depozita.

Osiguranje. Sektor osiguranja biće reformisan na bazi Zakona o osiguranju, sa ciljem stvaranja stabilnog tržišta osiguranja radi zaštite interesa osiguranika i korisnika osiguranja i obezbeđivanja usluga i proizvoda osiguranja na kvalitetan i transparentan način. Regulatorni okvir u oblasti osiguranja zaokružiće se donošenjem zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Razvijaće se moderan sistem nadzora usmeren na kontinuirano praćenje poslovanja društava za osiguranje sa procenom izloženosti rizicima. NBS će permanentno nadzirati poslovanje učesnika na tržištu osiguranja i vršiti procenu preuzetih rizika u poslovanju društava za osiguranje i načina upravljanja rizicima.

Privatizacija društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje odvijaće se u skladu sa zakonom, pri čemu će u postupku privatizacije biti moguće prodati kapital društva za osiguranje. Postupak privatizacije pokretaće Ministarstvo finansija, dok će organizacija i sprovođenje postupka privatizacije biti u nadležnosti Agencije za osiguranje depozita, koja će procenjivati efikasnost prodaje dela ili ukupne imovine. U postupku privatizacije neće biti moguće otuđivati nepokretnosti ili pokretne stvari koje neposredno služe obavljanju delatnosti subjekata privatizacije, dok će se postupak prodaje kapitala obavljati metodom javnog tendera. U 2007. godini očekuje se privatizacija osiguravajućeg društva DDOR Novi Sad.

Zakonom o osiguranju stvoreni su pravni okviri za podizanje kvaliteta u obavljanju delatnosti osiguranja, u skladu sa standardima koji se primenjuju u tržišnim privredama, međunarodnim normama nadzora u osiguranju (IAIS) i direktivom EU iz oblasti osiguranja. Uspostaviće se efikasan sistem kontrole i nadzora subjekata u delatnosti osiguranja na bazi podzakonske regulative NBS. Ubrzaće se razvoj tržišta osiguranja i po tom osnovu dolazak stranih investitora.

Organizacije za osiguranje izvršiće statusne promene i uskladiti poslovanje sa novim zakonom, pri čemu će razgraničiti poslove životnog od neživotnog osiguranja, imajući u vidu da jedno društvo ne može istovremeno obavljati poslove iz ova dva različita domena. Pri tom, utvrđen je novčani deo osnovnog kapitala akcionarskog društva za osiguranje prilikom osnivanja, koji se kreće od 2 do 4 mil. evra u dinarskoj protivvrednosti za životno osiguranje, odnosno od 1 do 4,5 mil. evra za neživotno osiguranje. Sticanje kvalifikovanog i daljeg akcijskog učešća u društvu za osiguranje odvijaće se uz saglasnost NBS.

Posebna pažnja posvetiće se kontroli poslovanja i proceni rizika kojima se osiguravajuća društva izlažu tokom svog poslovanja, kao i načinu upravljanja tim rizicima. Unapređenje poslovanja osiguravajućih društava odvijaće se i kroz unapređenje računovodstvenih, revizorskih i aktuarskih standarda, uz sve čvršći oslonac na pravila struke i profesije na osnovu međunarodne prakse. Aktivnosti na realizaciji nadzora zasnovanog na proceni rizika i sposobnosti društva da u celini i u roku odgovori svojim sadašnjim i budućim obavezama, utvrđene su Strateškim planom razvoja funkcije nadzora za period 2006-2009. godina.

Novi poslovni model u funkciji nadzora osiguranja podrazumeva formiranje Komisije za kontrolu osiguravajućih društava sa jasno utvrđenim nadležnostima, uvođenje koncepta portfolio menadžera, razvoj sistema ranog upozorenja radi permanentnog nadzora nad rizicima i primene profila rizika svakog osiguravajućeg društva, sistema rangiranja osiguravajućih društava i integraciju svih aspekata nadzora osiguranja.

Lizing i fondovi. NBS će unapređivati pravni okvir radi poboljšanja uslova na tržištu finansijskog lizinga, u skladu sa donetim Zakonom o finansijskom lizingu. Podzakonskom regulativom biće regulisano izdavanje dozvola i saglasnosti radi očuvanja integriteta finansijskog tržišta, kao i uslovi koji proističu iz ugovora o finansijskom lizingu (dokumentacija, iskazivanje lizing naknade i uporedivost sa drugim vrstama finansijskih usluga, način oglašavanja, unificiranje poslova davalaca finansijskog lizinga, transparentnost uslova finansiranja i zaštita potrošača). Propisaće se uslovi vršenja nadzora prema definisanim kriterijumima, uz izricanje mera korektivnog karaktera i mera koje se odnose na sredstva rezervi, s ciljem ograničavanja zaduživanja u inostranstvu, preusmeravanja na domaće izvore finansiranja i stvaranja fer konkurencije.

Donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima stvoreni su osnovi za razvoj dobrovoljnih privatnih penzijskih fondova. Razvoj ovih fondova je iniciran izdavanjem dozvola od strane NBS za osnivanje društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, kao i za organizovanje dobrovoljnog penzijskog fonda i upravljanja tim fondom. U Srbiji, sredinom 2007. godine posluje 7 fondova i društava koja se bave upravljanjem dobrovoljnim penzijskim fondovima. Razvoju ovog tržišta doprineće stvaranje novih profila kadrova u vidu portfolio menadžera i investicionih savetnika.

Donošenjem Zakona o investicionim fondovima (jun 2006) stvorene su sistemske pretpostavke za osnivanje fondova investicionog karaktera, čije će osnivanje obeležiti naredni period i doprineti produbljivanju tržišta kapitala. Time će tržište kapitala u Srbiji biti modernizovano i približeno savremenim evropskim tržištima, uz usklađenost domaće regulative i prakse sa regulativom i praksom modernih tržišnih privreda. Osnivanje investicionih fondova, koji prema ovom zakonu mogu biti otvoreni, zatvoreni i privatni, omogućiće dinamičniji privredni razvoj, uz smanjenje nesistemskih rizika ulaganja sa stanovišta investitora i lakši pristup finansijskim resursima od strane preduzeća. Pristupačnost finansijskim resursima trebalo bi da se znatno poveća s obzirom na visoku mobilnost kapitala koju će ostvariti ovi fondovi. Komisija za hartije od vrednosti nadležna za kontrolu poslovanja investicionih fondova početkom 2007. godine izdala je i prvu dozvolu za upravljanje otvorenim investicionim fondom. Do sredine oktobra 2007. godine osnovana su 4 investiciona fonda i 7 društava za upravljanje tim fondovima. Poslovanje investicionih fondova, koji prema ovom zakonu mogu biti otvoreni, zatvoreni i privatni, omogućiće dinamičniji privredni razvoj, uz smanjenje nesistemskih rizika ulaganja sa stanovišta investitora i lakši pristup finansijskim resursima od strane preduzeća, s obzirom na visoku mobilnost kapitala koju će ostvariti ovi fondovi.

Finansijsko izveštavanje i revizija. Unapređivaće se sistem finansijskog izveštavanja i sistem revizije u skladu sa Pravnim tekovinama EU, međunarodnim računovodstvenim standardima i međunarodnim standardima revizije. Doneće se strategija i akcioni plan kojima će se bliže definisati pravci unapređenja finansijskog izveštavanja, kako bi finansijski izveštaji bili standardizovani, uporedivi, istiniti i usaglašeni sa odgovarajućim direktivama EU i međunarodnim računovodstvenim standardima. Posebno će biti precizirana odgovornost organa upravljanja pravnih lica za kvalitet finansijskih izveštaja, kao i sistem školskog obrazovanja i stalnog (specijalističkog) usavršavanja menadžmenta u preduzećima i lica koja su odgovorna za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

Revizija finansijskih izveštaja obezbediće stručnu i nezavisnu proveru istinitosti finansijskih izveštaja. U tom smislu je, prema postojećim propisima iz oblasti računovodstva i revizije, obrazovana Komora ovlašćenih revizora, kao profesionalno telo iz oblasti revizije, čiji su članovi preduzeća za reviziju, ovlašćeni revizori i interni revizori. Preko Komore će se unapređivati revizija, dok će se kontrola zakonitosti rada revizora i preduzeća za reviziju odvijati preko nadležnih državnih organa i posebnog organa zaduženog za kontrolu i nadzor nad vršenjem revizije u čijem sastavu treba da budu eksperti nerevizori, kao autoriteti iz oblasti računovodstva i finansija. Strategija i akcioni plan će prikazati pravce unapređenja sistema revizije, kao i osnove za zakonodavno uređivanje.

3. Reforme tržišta rada

Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2005-2010. godina predviđen je:

- rast ukupne zaposlenosti i dostizanje nivoa od 67% u 2010. godini, posebno rast zaposlenosti mladih i dostizanje nivoa od 20%. Time će se postići smanjenje stope nezaposlenosti na 15,5%;

- porast produktivnosti rada kroz ulaganja u ljudski kapital, završetak privatizacije i rešavanja viška zaposlenih;

- društvena kohezija i uključivanje na tržište rada putem zapošljavanja, kao najsnažnijeg mehanizma za ostvarivanje ravnopravnosti, smanjivanje regionalnih razlika i podrška finansijskim instrumentima kojima se podstiču novi poslovi - zapošljavanje i socijalni dijalog na svim nivoima.

Doneće se novi zakon u oblasti zapošljavanja kojim će se, pre svega, obezbediti funkcionisanje fleksibilnog tržišta rada i omogućiti uspostavljanje partnerstva između poslodavaca, lica koja traže zaposlenje i institucija na tržištu rada, a mere aktivne politike zapošljavanja biće prilagođene potrebama privrede. Stvaranje konkurentnog tržišta rada na kome će se zarade formirati u skladu sa produktivnošću je primarni uslov da se podstakne tražnja za radnom snagom i smanji nezaposlenost.

U cilju realizacije utvrđenih ciljeva politike zapošljavanja, neophodno je povećati obim sredstava i time postići povećanje obuhvata nezaposlenih lica merama aktivne politike zapošljavanja. Procenjuje se da će u periodu od 2008-2010. godine aktivnim merama zapošljavanja9 biti obuhvaćeno 637.700 korisnika, a potrebna sredstva se procenjuju u iznosu 12,5 mlrd dinara.
___________
9 Karijerno vođenje i savetovanje/direktno posredovanje, aktivno traženje posla, klubovi i sajmovi zapošljavanja, programi dodatnog obrazovanja i obuke, razvoj preduzetništva i prateći programi, podsticanje zapošljavanja rizičnih grupa, javni radovi i privatne agencije.

Preduslovi za ostvarenje ciljeva politike zapošljavanja su:

- širenje postojećih i povećanje broja oblika aktivne politike zapošljavanja donošenjem godišnjih planova aktivne politike zapošljavanja na republičkom i lokalnom nivou;

- povećanje obuhvata nezaposlenih lica u aktivnim merama na 70%;

- usaglašavanje ponude i potražnje na tržištu rada kroz povećanje stručnosti i kompetentnosti radne snage (obuke) u skladu sa tehnološkim i organizacionim potrebama privrede;

- uspostavljanje novih i širenje postojećih podsticaja za zapošljavanje;

- razvijanje novih oblika kreditnih linija i mikrokreditiranja;

- rešavanje problema viška zaposlenih, kroz sprovođenje predviđenih mera aktivne politike zapošljavanja, kao i povećanje mogućnosti zapošljavanja osetljivih grupa;

- dalja modernizacija rada i reforma Nacionalne službe za zapošljavanje;

- dalji razvoj i specijalizacija agencija za zapošljavanje;

- jačanje socijalnog dijaloga i partnerstva između države, lokalnih vlasti, privatnog i javnog sektora;

- reforma obrazovanja, naročito srednjeg stručnog i obrazovanja odraslih, radi usklađivanja ponude i potražnje na tržištu rada;

- jačanje kontrolne funkcije institucija na tržištu rada.

Nastavak privatizacije i restrukturiranja dovešće do prestanka radnog odnosa po osnovu viška zaposlenih, posebno starijih čije zapošljavanje je otežano na tržištu rada, kao i smanjenje rada na crno. Propisaće se obaveza nadležnih organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da osnuju savet za zapošljavanje, kao i da donesu program aktivne politike zapošljavanja. Ovim izmenama obezbediće se materijalna sigurnost nezaposlenih lica.

U skladu sa standardima i propisima Evropske unije, ratifikovanim konvencijama Međunarodne organizacije rada i drugim dokumentima, doneće se zakon o zaštiti građana Republike Srbije na radu u inostranstvu i regulisati njihova prava i obaveze. Izradiće se nacionalna strategija u oblasti spoljnih migracija, koja bi predstavljala stvaranje uslova za reintegraciju, radno i drugo angažovanje povratnika i članova njihovih porodica sa rada i boravka u inostranstvu, naročito mladih i stručnih lica ("odliv mozgova").

Izmeniće se i drugi propisi kojima bi se omogućilo stvaranje povoljnijeg ambijenta i efikasnijeg funkcionisanja tržišta rada, i podstaklo otvaranje novih radnih mesta. Za donošenje i implementaciju tih propisa potrebno je obezbediti sredstva u iznosu od jedan mil. dinara.

4. Reforme sistema upravljanja javnim finansijama

Transparentnost javnih finansija. Transparentnost javnih finansija ostvaruje se poštovanjem budžetske procedure, detaljnim iskazivanjem budžetskih pozicija i preciznim objašnjenjem njihovog sadržaja, redovnim izveštavanjem o kretanju javnih prihoda i javnih rashoda, usvajanjem završnih računa i revizijom primanja i izdavanja budžeta.

U pripremi je novi zakon o budžetskom sistemu sa ciljem unapređenja i povećanja transparentnosti javnih finansija. Ovim zakonom jasnije će se definisati osnovne komponente budžetskog sistema, budžetske procedure, sadržaj pojedinih budžetskih pozicija, itd. Novim zakonom predviđeno je sledeće:

- preuzimanje ključnih odredbi Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima;

- uvođenje srednjoročnog plana investicija kao sastavnog dela memoranduma o budžetu;

- priprema trogodišnjeg budžeta;

- obaveze i odgovornosti ministarstava, koja imaju važne projekte, u procesu pripreme programskog budžeta;

- preciziranje, pojašnjenje i povećanje kaznenih odredaba itd.

Izveštavanje javnosti o javnim prihodima i rashodima i o javnom dugu ostvaruje se mesečnim publikovanjem podataka od strane Ministarstva finansija. Objavljivanje podataka je započeto krajem 2004. godine.

Završni računi budžeta Republike Srbije za 2002, 2003. i 2004. godinu podneti su od strane Vlade Narodnoj Skupštini na usvajanje u 2005. godini. Završni račun budžeta Republike Srbije za 2005. godinu podnet je maja 2006. godine, a Završni račun budžeta Republike Srbije za 2006. godinu podnet je u julu 2007. godine, čime je Vlada ispunila svoju zakonsku obavezu. Usvajanje podnetih završnih računa očekuje se nakon njihove revizije.

Donošenjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji uređena je revizija primanja i izdataka u skladu sa propisima o budžetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima svih nivoa vlasti. Formiranje i funkcionisanje ove institucije treba značajno da doprinese jačanju odgovornosti i da unapredi oblast javnih finansija. Efekat sprovođenja revizije ogledaće se u striktnijem pridržavanju zakonskih odredaba iz okvira javnih prihoda i rashoda, racionalnijem korišćenju sredstava od strane subjekata revizije, a po tom osnovu očekuju se znatne uštede. Rad Državne revizorske institucije je preduslov za razmatranje i usvajanje završnih računa, što će sa zvaničnom proverom značajno unaprediti transparentnost.

Jačanje upravljanja budžetom. U narednom periodu nastaviće se sa preduzimanjem mera koje imaju za cilj jačanje upravljačkih funkcija Uprave za Trezor, posebno u oblasti upravljanja gotovinom i upravljanja javnim dugom.

U okviru šire reforme upravljanja javnim rashodima pristupilo se unapređenju veza između budžeta i strategija, sa akcentom na kratkoročnim i dugoročnim ciljevima, uz uvođenje u sistem programskog budžeta, što je omogućeno važećim Zakonom o budžetskom sistemu. Programski budžet podrazumeva da se na osnovu strateških ciljeva i odgovarajućih politika, koje iz njih proizilaze, utvrde limiti za svaku od državnih funkcija, koje treba da doprinesu ostvarivanju postavljenih ciljeva (pre svega u kratkom i srednjem roku), odnosno maksimalni obim sredstava koji se može utrošiti za programe unutar svake od funkcija.

Reforma podrazumeva da će ministarstva na bazi inicijalnih sektorskih planova učestvovati u projektovanju gornjih limita rashoda, na osnovu kojih se utvrđuju ograničenja za pojedine kategorije rashoda. Kroz njihovo usaglašavanje, odnosno usklađivanje sa opštom politikom Vlade utvrdiće se sektorski plafoni, odnosno projekcije rashoda u skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom.

U cilju primene zakona, propisa, pravila i procedura, uspešnog poslovanja, ekonomičnosti, efikasnosti i namenskog korišćenja sredstava pristupilo se jačanju institucija interne kontrole, kao i formiranju, pri Ministarstvu finansija, Centralne jedinice za harmonizaciju finansijske kontrole, za finansijsko upravljanje i kontrolu i internu reviziju.

Jačanje poreske administracije. Nastaviće se sa jačanjem kapaciteta Uprave carina i Poreske uprave, kao i daljim jačanjem veza između ove dve uprave.

Započeo je proces formiranja poreske administracije u jedinicama lokalne uprave, uz prenos nadležnosti za prikupljanje određenih prihoda. Proces decentralizacije prati se povezivanjem i koordinacijom rada poreske administracije na svim nivoima.

Jačanje kapaciteta Poreske uprave inicirano je predloženim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Efikasnosti rada ove uprave trebalo bi da doprinesu izmene koje se odnose, između ostalog, i na obavezu velikih poreskih obveznika da poreske prijave podnose isključivo u elektronskoj formi, kao i da omoguće Poreskoj upravi da elektronskim putem preuzima podatke koji su od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.

Državna ulaganja. U narednom srednjoročnom periodu predviđa se rast učešća javnih investicija u BDP sa 3,1 % u 2006. godini na 4,8 % u 2010. godini. U okviru javnih investicija nastaviće se sa sprovođenjem javnih investicija u okviru Nacionalnog investicionog plana (NIP) kroz realizaciju krupnih infrastrukturnih projekata od nacionalnog značaja za koje je privatni kapital manje zainteresovan, ali koji stvaraju uslove za veća i efikasnija privatna ulaganja i doprinose rastu životnog standarda stanovništva.

Potrebna sredstva za realizaciju NIP, pored budžetskih izvora, obuhvataju i neutrošena sredstva iz ranijih godina, prihode od privatizacije, kreditna sredstva i donacije. Sredstva za ovu namenu planiraju se na programskoj osnovi, uključena su u budžet, a u sebi sadrže aspekt višegodišnjeg planiranja. Prioritetni projekti u okviru NIP-a pretežno će se finansirati jednokratno prihodima od privatizacije, kreditima i donacijama. Ostale javne investicije (tekuće održavanje i izgradnja objekata manjeg značaja) finansiraće se redovnim budžetskim prihodima.

Strateško opredeljenje Vlade u narednom periodu je značajno povećanje konkurentnosti nacionalne privrede, koje će doprineti rastu investicija, izvoza, uravnoteženijem regionalnom razvoju i, posledično, održivom rastu BDP i životnog standarda. Navedeni zadaci ostvariće se realizacijom NIP kroz investicije u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje, nauku i druge oblasti koje doprinose privrednom razvoju.

Realizacija NIP u skladu je sa osnovnim ciljevima ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu. S obzirom na uticaj javnih investicija na agregatnu tražnju neophodno je sagledati njegove uticaje na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost. Makroekonomski i fiskalni rizici koji mogu nastati ogledaju se u ubrzanoj inflaciji i povećanju deficita tekućeg računa platnog bilansa pa će se s tim u vezi preduzimati mere kako bi se oni sveli na najnižu moguću meru. U tom cilju, poštovaće se ograničenja iz memoranduma o budžetu kako bi ovi izdaci bili kompatibilni sa postavljenim makroekonomskim i fiskalnim okvirom. Pre samog otpočinjanja procesa investiranja uspostaviće se jasni makroekonomski kriterijumi na osnovu kojih će se pratiti uticaj NIP na makroekonomsku stabilnost.

U organizacionom smislu uspostavljen je efikasan menadžment koji će doprineti uspešnom postizanju ciljeva definisanih NIP. Formirana je Kancelarija za Nacionalni investicioni plan, čiji se osnovni zadaci tiču pripreme, koordinacije i nadzora projekata u okviru NIP. U cilju efikasnog sprovođenja razviće se niz merila i kriterijuma na osnovu kojih bi se obezbedio odabir projekata u skladu sa unapred definisanim prioritetima i vršila ocena efekata i kontrola trošenja sredstava. Imajući u vidu činjenicu da je u okviru realizacije NIP potrebno preduzimati aktivnosti koje se tiču izbora izvođača radova i dobavljača dobara i usluga i drugih aktivnosti u okviru realizacije javnih investicija, sprovodiće se jasni i transparentni procesi prilikom raspisivanja i realizovanja tendera i javnih nabavki.

Politika državne pomoći. Utvrđivanje i sprovođenje politike državne pomoći predstavlja značajan instrument ekonomske politike i jedan od preduslova za pristupanje STO i EU. U prethodnom periodu pripremljena je radna verzija Nacrta zakona o kontroli državne pomoći, a pripremljeni su i Izveštaji o popisu vrsta i obima državne pomoći u Republici Srbiji za 2003. i 2004. godinu i 2005. godinu. Donošenjem zakona o kontroli državne pomoći uspostaviće se telo nadležno za kontrolu državne pomoći, nezavisno u radu, a pripremiće se i odgovarajući podzakonski propisi, što će se realizovati u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Sprovođenje Zakona će imati pozitivan uticaj na: kreiranje ekonomske politike, privlačenje stranih ulaganja, oporavak i restrukturiranje preduzeća, razvoj malih i srednjih preduzeća, regionalni razvoj, zaštitu konkurencije, racionalno upravljanje i planiranje državnog budžeta, kao i efikasniju saradnju sa međunarodnim organizacijama.

Politika državne pomoći biće usmerena na smanjenje učešća državne pomoći u BDP koje je u 2003. godini iznosilo 3,1%, u 2004. godini 2,8%, a u 2005. godini 1,5%, što je znatno iznad proseka na nivou EU od oko 1,0%. U tom pravcu već su ukinute izvozne stimulacije. Subvencije društvenim preduzećima koja su u procesu restrukturiranja i privatizacije imaće opadajući trend, s tim što će do kraja 2008. godine, kada ovaj proces treba da bude okončan, biti potpuno ukinute.

Pored smanjenja učešća u BDP ukupno dodeljene državne pomoći u Republici na svim nivoima vlasti, na godišnjem nivou, aktivnosti će biti usmerene i na izmenu njene strukture, u pravcu povećanja učešća horizontalne državne pomoći u ukupno dodeljenoj državnoj pomoći, jer se smatra najmanje selektivnom i samim tim u najmanjoj meri narušava konkurenciju na tržištu. Poseban akcenat u okviru ove kategorije državne pomoći biće podrška malim i srednjim preduzećima, koja za krajnji efekat ima povećanje zapošljavanja, ali i podrška obuci, istraživanju, razvoju i inovacijama, kao i zaštiti okoline. Državna pomoć za regionalni razvoj, kao oblik horizontalne državne pomoći, a dodeljuje se u cilju podsticanja razvoja manje razvijenih, odnosno nerazvijenih područja, odnosno regiona usmerena je na ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti u razvoju, kao i na smanjenje ekonomskih, prirodnih, socijalnih i drugih dispariteta u tim područjima, odnosno regionima.

U dodeli navedene kategorije državne pomoći, Republika će, u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu SSP, odnosno do izrade tzv. regionalnih mapa, moći da koristi maksimalne povlastice u odnosu na striktna pravila koja važe za dodelu regionalne državne pomoći u zemljama članicama EU, jer je BDP u Republici znatno ispod 75% proseka BDP na nivou EU.

Javne nabavke. Zakon o javnim nabavkama, donet je 2002. godine, a značajnije izmene izvršene su 2004. godine, tj. nakon sagledavanja rezultata primene više od godinu dana.

Zakon je doveo do unapređenja u pogledu transparentnosti postupaka javnih nabavki, jednakosti ponuđača, uveo je pravila za obaveštavanje o pokretanju postupka, kao i antikorupcijska pravila, i u značajnoj meri je doprineo efikasnijoj i ekonomičnoj upotrebi javnih sredstava.

Izmene Zakona iz 2004. godine imale su za cilj da doprinesu njegovoj efikasnijoj primeni, da se preciziraju pojedine norme i otkloni kolizija zakonskih odredbi. Izmene su se odnosile, između ostalog, na nabavke u slučaju vanrednih okolnosti, propisivanje obaveznih uslova za učešće u postupku javne nabavke, rokova za podnošenje ponuda i sadržine zahteva za zaštitu ponuđača.

U 2007. godini očekuje se donošenje Zakona o javnim nabavkama i odgovarajućih podzakonskih propisa koji se zasnivaju na principima zakonodavstva EU. Ovaj zakon će predstavljati napredak u oblasti javnih nabavki u smislu jačanja uloge Komisije za zaštitu prava i Uprave za javne nabavke i pojednostavljenja procedure vođenja postupaka javnih nabavki. Predviđa se da Komisiju za zaštitu prava formira Narodna skupština Republike Srbije koja će kao samostalni i nezavisni organ obezbeđivati zaštitu prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki. Predviđa se da Uprava bude ovlašćena da podnosi zahteve za pokretnje prekršajnih postupaka za prekršaje predviđene zakonom. Predviđa se liberalizacija uslova za učešće u postupku javne nabavke i izjednačavanje fizičkih i pravnih lica kao ponuđača.

Komisija za zaštitu prava, kao i Uprava za javne nabavke jačaće na kadrovskom i tehnološkom planu, s ciljem da se osposobe za obavljanje poslova kontrole efikasne upotrebe javnih sredstava i konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača. Uvešće se elektronski sistem javnih nabavki koji će obuhvatiti jedinstven način obaveštavanja o pokrenutom postupku i podnošenju ponude. Politika javnih nabavki u naredne tri godine biće usmerena na efikasnu upotrebu javnih sredstava i na podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki.

Reforma penzionog sistema. Sa stanovišta fiskalnih projekcija za naredni trogodišnji period, a naročito za potrebe planiranja javnih rashoda, od značaja su kretanja u penzionom sistemu. Izdaci za prava iz socijalnog osiguranja spadaju u grupu najvećih izdataka u okviru javnih rashoda u Republici Srbiji. U prethodnom periodu preduzete su značajne reforme u okviru penzionog sistema. Preduzete reforme dale su određene rezultate, što je, imajući u vidu nepovoljne tendencije - starost stanovništva, broj penzionera, broj zaposlenih koji plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje itd. - smanjilo pritisak na penzioni sistem. U prethodne tri godine došlo je do umerenog pada učešća ukupnih rashoda penzionog sistema u BDP sa 14,0% u 2004. godini na 13,4% u 2006. godini. Kao posledica ovakve tendencije došlo je do umerenog pada deficita, odnosno transfera iz budžeta kojima se pokrivaju rashodi penzionog sistema sa 5,3% BDP u 2004. godini na 5,2% u 2006. godini. S obzirom na visok rast zarada u prethodnom periodu, kao i izmenu formule za obračun penzija, došlo je do blagog smanjenja stope zamene kao odnosa prosečne penzije i prosečne bruto zarade. Koeficijent zavisnosti kao odnos broja lica koji uplaćuju doprinose i broja osiguranika održava se na stabilnom nivou od 1,6 u poslednje tri godine.

Tabela 24. Osnovni pokazatelji penzionog sistema

Izvor: Republički fondovi za PIO zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika
* Stopa zamene I je odnos između prosečnih penzija i prosečnih bruto zarada, a stopa zamene II predstavlja odnos između prosečnih penzija i prosečnih neto zarada. U prosečne penzije uključene su i otplate duga po osnovu zaostalih penzija. Koeficijent zavisnosti je odnos lica koja uplaćuju doprinose i lica koja koriste beneficije iz penzijsko-invalidskog osiguranja.

U okviru penzionog sistema najveći značaj ima Republički fond za PIO zaposlenih.

Tabela 25. Prihodi i rashodi Republičkog fonda za PIO zaposlenih

Izvor: Republički fond za PIO zaposlenih
* Radi uporedivosti rashodi se odnose na sredstva za isplatu 12 penzija godišnje bez sredstava za javni dug, veliki dug i kompenzacije sa Fondom za razvoj.

U okviru Republičkog fonda za PIO zaposlenih uočljiva je tendencija umerenog smanjenja učešća ukupnih prihoda i rashoda u BDP. Preduzete reforme u smislu povećanja starosne granice i izmene formule za indeksaciju penzija dovele su do umerenog smanjenja učešća redovnih penzija u BDP. Budući da će se do 2009. godine penzije u potpunosti usklađivati sa troškovima života, može se pretpostaviti da će u narednom periodu doći do smanjenja ovog učešća (i pored očekivanog povećanja broja penzionera).

Pored preduzetih potrebno je nastaviti dalje reforme, koje će obezbediti stvaranje stabilnog, efikasnog i finansijski održivog penzijskog sistema u Srbiji. Sadašnji sistem tekućeg finansiranja (pay as you go), koji ima većina zemalja, nije održiv na dugi rok. Zbog karakteristika ovog sistema (nepovoljne demografske, ekonomske i finansijske tendencije), kao i procesa globalizacije i integracija, njegova reforma je neminovnost. Potrebna je modernizacija sistema tako da on obezbedi postizanje socijalnih ciljeva, ali da pri tome bude finansijski održiv.

Osnovni ciljevi reforme penzijskog sistema su: osiguravanje njegove finansijske održivosti; vodeći računa o prethodnom cilju, obezbeđivanje stabilnih i dovoljno visokih penzija za sve; veća domaća štednja i ubrzan privredni razvoj; veća pravednost penzijskog sistema; širenje mogućnosti izbora od strane penzijskih osiguranika.

Od 1. januara 2008. godine otpočeće sa radom Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje organizovan kao jedno pravno lice na bazi objedinjavanja ranija tri fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika. Novi jedinstveni fond je sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje.

Postepeno podizanje starosne granice za žene na 60 godina života i za muškarce na 65 godina života u periodu do 2009. godine smanjiće pritisak na budžet za obezbeđenje potrebnih sredstava za redovnu isplatu penzija. Sadašnji model usklađivanja penzija sa rastom zarada i troškova života, zasnovan na polugodišnjim korekcijama penzija, zamenjuje se postepeno (do 2009. godine) modelom polugodišnjeg usklađivanja sa rastom troškova života.

U narednom periodu će se razviti novi sistem naplate i izveštavanja, što će biti realizovano formiranjem centralnog registra osiguranika i obveznika doprinosa i u velikoj meri poboljšati kontrolu naplate. Ovaj projekat ima za cilj da unapredi penzijski sistem, poboljša naplatu socijalnih doprinosa, smanji administrativne troškove i stimuliše dalji razvoj finansijskog sektora i tržišta kapitala.

Naporedo sa reformom državnog penzijskog sistema donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima regulisano je privatno penzijsko osiguranje koje se formalizuje kao tzv. treći stub modela penzijskog sistema. Zaključno sa junom 2007. godine osnovano je sedam društava za upravljanje penzijskim fondovima. Prvo takvo društvo počelo je sa radom u novembru 2006. godine i do juna 2007. godine vrednost investicione jedinice prvog penzijskog fonda porasla je za oko 20%. Relativno visok rast vrednosti investicionih jedinica zabeležen je i kod drugih penzionih fondova, a sve kao rezultat razvoja tržišta kapitala u Srbiji. Ipak, i pored pozitivnih tendencija na početku još uvek je rano za adekvatnu ocenu uvođenja trećeg stuba penzijskog sistema u Srbiji.

Koraci u cilju daljeg razvoja tzv. trećeg stuba preduzimaće se u narednom periodu, i to razvojem institucionalnog okvira, obezbeđivanjem kompetentnog nadzora nad radom penzijskih fondova i aktivnostima ka daljem razvoju finansijskih tržišta. Istovremeno će se sprovoditi intenzivna kampanja koja će se zasnivati na obrazovanju i informisanju svih zainteresovanih strana, uključujući i razvijanje svesti o potrebi i značaju dobrovoljnog penzijskog osiguranja. Pored široko postavljenog marketinga, država će sistemom poreskih olakšica stimulisati ulaganje u ovaj vid štednje za starost.

Nastaviće se dijalog između Vlade, poslodavaca, sindikata i penzionera u pogledu daljeg pravca i intenziteta reformi. Nastaviće se podsticanje radne aktivnosti u smislu povećavanja zaposlenosti, što će smanjiti pritiske na penzijski sistem. Preduzimaće se mere u pravcu formiranja pouzdanih baza podataka, razvijanja kapaciteta u državnoj upravi i razvoja indikatora trendova i učinaka koji će omogućiti adekvatno praćenje penzijskog sistema od administracije do demografije, od naplate doprinosa do isplate penzija. Unapređivaće se mehanizmi koje će omogućiti smanjivanje troškova isplata penzija uz održavanje blagovremenosti i povećavanje efikasnosti samih isplata.

Nacionalna služba za zapošljavanje. Ukupni rashodi Nacionalne službe za zapošljavanje predstavljaju oko 1,0% BDP. U finansiranju ovih rashoda doprinosi iznose oko 0,5% BDP, dok se razlika pokriva transferima iz budžeta Republike Srbije.

Zbog činjenice da transferi predstavljaju oko polovine ukupnih prihoda NSZ, u narednom periodu će se težiti njihovom smanjivanju. Dve osnovne poluge koje će doprineti smanjenju deficita u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (smanjenju transfera iz budžeta), a koje su u skladu sa Strategijom zapošljavanja 2005-2010. godine biće povećanje zaposlenosti i uključivanje sve većeg dela sive ekonomije u legalne tokove.

Uz ove mere, za postizanje dugoročne finansijske stabilnosti ovog fonda od velikog značaja biće: usmeravanje pomoći NSZ ka onim licima kojima je pomoć najviše potrebna; dalji razvoj privatnih agencija za zapošljavanje; usmeravanje sa pasivnih ka aktivnim politikama na tržištu rada, što će uz bolju osposobljenost, smanjiti nezaposlenost; racionalizacija i povećanje efikasnosti u NSZ; decentralizacija i modernizacija rada NSZ; bolja alokacija sredstava; razvoj praćenja i vrednovanja i razvoj adekvatnog sistema informacija za tržište rada.

Zdravstvo. Reforma zdravstvenog sistema nastaviće se i u periodu 2008-2010. godine, u skladu sa osnovnim opredeljenjima iz Strategije "Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu". Strategijom su obuhvaćeni zdravstvena politika, vizija sistema zdravstvene zaštite i akcioni plan reforme zdravstvene zaštite u Srbiji. Osnovni cilj reforme je da se obezbedi poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti svim građanima, zdravstveni sistem orijentisan ka korisniku (pacijentu) i uspostavljanje održivog sistema finansiranja u skladu sa materijalnim mogućnostima društva.

Reforma sistema zdravstvene zaštite sprovodiće se paralelno sa reformom u organizacionoj i funkcionalnoj organizaciji zdravstvene službe, reformom zdravstvenog osiguranja, reformom farmaceutske delatnosti i reformom sanitarnog nadzora.

Finansiranje funkcije zdravstva iz javnih izvora u periodu 2002 - 2006. godine iznosilo je u proseku 6,0% BDP, a u 2007. godini je povećano na 6,4% BDP, što je visoko u odnosu na međunarodne standarde. Radi stvaranja fiskalno održivog sistema zdravstvene zaštite i blagog smanjenja udela izdataka za ove namene u BDP sa 6,4% u 2007. godini na 5,9% u 2010. godini.

Reforma sistema zdravstvene zaštite podrazumeva uvođenje novog sistema finansiranja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koji će se zasnivati na modelu kapitacije10 u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, modelu dijagnostički srodnih grupa u bolnicama za kratkotrajnu hospitalizaciju i novom modelu plaćanja po usluzi za usluge najvišeg nivoa u tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ovim će se uspostaviti bolja kontrola troškova, stvoriti uslovi da novac prati pacijenta i da se poboljša položaj zaposlenih u zdravstvu, i to tako što će se naknada iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za zaposlene u zdravstvu, obezbeđivati za standardan broj, vrstu i kvalitet pruženih zdravstvenih usluga.
___________
10Sistem naplate zdravstvenih usluga prema broju pacijenata.

Reforma zdravstvenog osiguranja podrazumeva i uvođenje različitih vidova dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, čime će se stvoriti uslovi za rasterećenje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja te će se deo troškova za obezbeđivanje prava iz zdravstvenog osiguranja preneti na pojedince, odnosno poslodavce.

Reformom u oblasti lekova i medicinskih sredstava i uspostavljanjem evropskih standarda usklađenih sa direktivama EU stvoriće se uslovi da se proizvodnja i promet lekova i medicinskih sredstava u Srbiji obavlja po najvišim standardima koji garantuju kvalitet, bezbednost i efikasnost lekova i medicinskih sredstava, a time i pružanje efikasne zdravstvene zaštite.

Jedan od prioriteta u reformi zdravstvenog sistema jeste izrada strategije javnog zdravlja, kojom će se identifikovati prioritetna područja gde je unapređenje moguće, precizirati ciljevi, definisati osnovne aktivnosti i odgovornosti svih relevantnih partnera u oblasti javnog zdravlja i identifikovatidalji pravci razvijanja sistema.

Ubrzanju reforme sistema zdravstvene zaštite doprineće realizacija projekata Svetske banke, Evropske unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju, UNICEF-a, Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA), Globalnog fonda (međunarodne fondacije za borbu protiv HIV/AIDS-a, NIP-a i brojnih zemalja (norveška vlada, Kina, Japan). Ovi projekti su usmereni na unapređenje primarne zdravstvene zaštite, na rekonstrukciju opštih bolnica, opremanje zdravstvenih ustanova, reformu finansiranja zdravstvenog osiguranja, unapređenje politike upravljanja lekovima, razvoj paketa osnovnih zdravstvenih usluga, uvođenje novih modela plaćanja zdravstvenim radnicima - pre svega kapitacije - i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.

Socijalna zaštita. Reforma sistema socijalne zaštite u naredne tri godine nastaviće se u skladu sa reformskim ciljevima definisanim u Strategiji za smanjenje siromaštva i Strategiji razvoja socijalne zaštite.

Osnovni pravci reforme socijalne zaštite su: definisanje nove politike i razvijanje zakonodavne aktivnosti; decentralizacija sistema socijalne zaštite; obezbeđivanje efikasnijih i kvalitetnih usluga i jačanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih u ovoj delatnosti.

Cilj reforme sistema socijalne zaštite jeste razvijanje integralne socijalne zaštite u kojoj socijalni akteri na najefikasniji način koriste postojeće i razvijaju nove resurse, radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta života ranjivih i marginalizovanih pojedinaca i grupa, osposobljavanja za produktivan život u zajednici i smanjivanja zavisnosti od socijalnih službi.

Izgradnja sistema efikasne boračko-invalidske zaštite podrazumeva sveobuhvatnu reformu sistema u pravcu izrade jedinstvenog zakonskog rešenja za ostvarivanje prava i reviziju svih do sada donetih rešenja o priznatim pravima u postupku njihovog prevođenja na novodoneti zakon.

Reforma sistema socijalne zaštite obezbediće bolje usmeravanje socijalnih transfera, unapređenje zaštite najsiromašnijih građana i grupa kojima je potrebna posebna podrška (deca bez roditeljskog staranja, deca u sukobu sa zakonom, odrasli i stari koji nisu sposobni za samostalan život, osobe sa invaliditetom, deca i odrasli koji su žrtve nasilja) i unapređenje kvaliteta života građana kojima je potrebna pomoć u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba, ako se na drugi način ne mogu zadovoljiti.

Decentralizacijom sistema socijalne zaštite obezbediće se uslovi i mehanizmi za preuzimanje odgovornosti lokalne vlasti u zadovoljavanju potreba građana u oblasti socijalne zaštite. Sredstva za finansiranje usluga obezbeđivaće se iz izvornih prihoda organa lokalne uprave, a iz republičkog budžeta za opštine koje iz izvornih prihoda ne mogu da obezbede propisani minimum prava u socijalnoj zaštiti. Usluge socijalne zaštite razvijaće se u skladu sa jasno identifikovanim potrebama korisnika, kako bi građani većinu svojih potreba podmirili u lokalnoj zajednici, odnosno u sredini u kojoj žive.

Efikasna socijalna zaštita podrazumeva razvoj programa koji sprečavaju nastanak i zaustavljaju generacijski prenos socijalnih problema a koji obuhvataju mere za osposobljavanje za produktivan život u zajednici pojedinaca, porodica u riziku i marginalizovanih grupa, kao i mere za afirmaciju odgovornog roditeljstva i predupređenje zavisnosti od socijalnih službi.

Na taj način će se omogućiti da korisnici socijalnih usluga samostalno zadovoljavaju potrebe na principima participacije i odgovornosti, da učestvuju u donošenju odluka o načinu zadovoljavanja svojih potreba i da istovremeno budu odgovorni za izbor i korišćenje sopstvenih potencijala. To podrazumeva racionalizaciju administrativnih postupaka i izgradnju odgovarajućeg tehnički unapređenog informacionog sistema sa ažurnom bazom podataka. Ovaj sistem obezbeđuje kontinuitet zaštite i mogućnost izbora usluga i pružaoca usluga, odnosno razvijanje raznovrsnih socijalnih usluga u okviru javnog, nevladinog i privatnog sektora.

Podsticanje rađanja. Rešavanje višegodišnjeg problema starenja stanovništva Republike Srbije u narednom srednjoročnom periodu zasnivaće se na strategiji podsticanja rađanja, koja je u pripremi. U skladu sa tom strategijom vodiće se aktivna populaciona politika usmerena na ublažavanje negativnog demografskog trenda koji predstavlja jedan od najvećih dugoročnih problema Srbije.

Na bazi strategije podsticanja rađanja preduzimaće se adekvatne mere za podsticanje rađanja, počev od uticaja na vrednosne stavove i životne stilove mlade populacije do subvencionisanja porodica sa decom i finansiranja programa i aktivnosti koje direktno doprinose rešavanju problema niskog nataliteta.

Imajući u vidu iskustva drugih zemalja sa izraženim demografskim problemima, podsticanje rađanja vršiće se, umesto poreskim oslobađanjima, preko mera politike javnih rashoda koje pružaju direktnu finansijsku pomoć porodici i deci. Prednost subvencionisanja porodica sa decom kroz državne rashode ogleda se u tome što subvencije dobijaju porodice sa decom kao ciljna grupa i siromašni slojevi stanovništva kojima su potrebne subvencije.

Kratkoročni cilj mera za podsticanje rađanja jeste pružanje finansijske pomoći porodicama sa decom u skladu sa zakonom o budžetu za određenu godinu, dok je srednjoročni cilj ovih mera rešavanje strukturnih prepreka rađanju, kao što su nezaposlenost, stambeni problem, problem čuvanja dece i nizak životni standard.

U narednom srednjoročnom periodu posebna pažnja posvetiće se ublažavanju ekonomske cene podizanja deteta, usklađivanju rada i roditeljstva, podršci materinstvu, promociji reproduktivnog zdravlja adolescenata, borbi protiv neplodnosti, populacionoj edukaciji, aktivno uključivanje lokalnih zajednica u rešavanje problema niskog nataliteta.

Radi smanjenja troškova roditeljstva i razlika u životnom standardu porodica sa i bez dece, u okviru finansijske podrške porodici sa decom, nastaviće se isplata roditeljskog dodatka kao podsticaja rađanju i isplata naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Na bazi strategije podsticanja rađanja i utvrđenim merama, aktivnostima i mehanizmima obezbediće se direktna i indirektna finansijska podrška porodici sa decom, sa ciljem da se smanje nejednakosti u materijalnom položaju porodica sa decom u odnosu na porodice bez dece.

Na bazi analize uticaja mera direktne podrške porodici sa decom na javne rashode Republike utvrdiće se dinamika efektuiranja ovih mera u narednom srednjoročnom periodu, počev od 2009. godine nakon usvajanja strategije podsticanja rađanja.

Socijalni dijalog. Vlada će, u skladu sa Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu, o svim bitnim pitanjima ekonomske i socijalne politike obezbediti socijalni dogovor sa reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca. Reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca uključivaće se u pripremu i sprovođenje zakona kojima se neposredno utiče na položaj i standard zaposlenih. Zajednička odgovornost socijalnih partnera odnosi se na regulisanje kolektivnog pregovaranja i politike zapošljavanja.

Bezbednost i zdravlje na radu. U narednom srednjoročnom periodu potrebno je uskladiti nacionalno zakonodavstvo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa Direktivama EU i Konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR), unaprediti sistem bezbednosti i zdravlja na radu i intenzivirati saradnju sa relevantnim evropskim i međunarodnim institucijama.

5. Reforme društvenih delatnosti

Obrazovanje. U cilju reforme obrazovne delatnosti i razvoja društva i privrede zasnovanih na znanju Republika Srbija je donela Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o visokom obrazovanju, Strategiju razvoja stručnog obrazovanja i Strategiju razvoja obrazovanja odraslih. Predviđeno je donošenje zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, zakona o osnovnom obrazovanju, zakona o srednjem obrazovanju, zakona o učeničkom i studentskom standardu i zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima. Time će se stvoriti osnove za kvalitetno obrazovanje za sve, za dostupno obrazovanje svima i za uključivanje u evropske obrazovne procese i evropski okvir kvalifikacija.

Vlada će u narednom srednjoročnom periodu nastaviti reformu obrazovnog sistema na svim nivoima obrazovanja i povećavati ulaganja u obrazovanje kao faktor privrednog rasta, tako da u 2010. godini njihovo učešće u BDP dostigne nivo od 4,4% BDP. Jačanje obrazovnog sistema s posebnim naglaskom na doživotno obrazovanje i porast ulaganja u obrazovanje doprineće stvaranju visokodelotvornih ljudskih resursa, povećanju zapošljavanja i podsticanju dugoročno održivog privrednog rasta. U tom cilju obezbediće se kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika, uvođenje savremenih nastavnih programa i udžbenika, prevođenje najkvalitetnijih stranih učila, povezivanje škola u jedinstven informacioni sistem, a uz sve to i jačanje stručnih službi zaduženih za nadzor obrazovnih ustanova.

Strategija razvoja stručnog obrazovanja predviđa uspostavljanje fleksibilnog sistema inicijalnog i kontinuiranog stručnog obrazovanja za potrebe tržišta rada i za lični razvoj, profesionalni napredak i razvoj karijere. Proces modernizacije i reforme stručnog obrazovanja i obuke zahteva povećano finansijsko ulaganje i usavršavanje postojećeg sistema finansiranja, kao i povezivanje formalnog i neformalnog stručnog obrazovanja. Uključivanje u globalne procese i evropske integracije i podizanje konkurentnosti privrede zahteva visok nivo stručnosti i kompetentnosti radne snage koji može da se prilagodi novim tehnologijama i da se u traženju posla kreće kroz regione i privredne grane. Saglasno tome formiraće se novi obrazovni profili i inovirati postojeći, uvesti obrazovni standardi i uspostaviti kvalifikacije koje jasno razgraničavaju različite stepene stručnog obrazovanja, modernizaciju obrazovnih programa i podizanje kvaliteta stručnog obrazovanja, s tim da sve to doprinosi bržem zapošljavanju i profesionalnoj mobilnosti zaposlenih.

Strategija razvoja obrazovanja odraslih predviđa uspostavljanje adekvatnog modela socijalnog partnerstva Vlade, poslodavaca i zaposlenih na nacionalnom i lokalnom nivou u pogledu planiranja, kreiranja programa, finansijskog upravljanja, akreditacija i sertifikacija. Posebna pažnja posvetiće se uspostavljanju mreže institucija i organizacija za obrazovanje odraslih, razvoju programa osnovnog i stručnog obrazovanja i obuke odraslih, donošenju propisa o obrazovanju odraslih, uspostavljanju sistema finansiranja obrazovanja odraslih i podizanju kvaliteta obrazovanja i obuke odraslih.

U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je donet 2003. godine, ubrzaće se reforme obrazovnog sistema u celini u pravcu povećavanja kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i dostupnosti obrazovanja svima, u skladu sa principima doživotnog učenja i usklađivanja obrazovnog sistema sa standardima razvoja obrazovanja u EU.

Na bazi Zakona o visokom obrazovanju, ubrzaće se reforme sistema visokog obrazovanja, sa ciljem da se smanji dužina studiranja i poveća broj diplomiranih u odnosu na broj upisanih studenata. Usklađivanje nastavnih planova i programa sa principima Bolonjske deklaracije, akreditacija obrazovnih ustanova i programa, prerastanje viših škola u ustanove visokog obrazovanja - ciljevi su čije ostvarenje će doprineti kvalitetnijem visokom obrazovanju.

Reforma obrazovnog sistema zahteva da se posebna pažnja posveti stabilnom finansiranju obrazovnih ustanova iz budžeta Republike Srbije i budžeta jedinica lokalne uprave, uz ostvarivanje ušteda na bazi racionalizacije mreže ustanova i smanjenje broja zaposlenih. Obezbeđivanje osnovnih uslova za obrazovno-vaspitni rad škola zahteva nastavak rekonstrukcija, popravki i dogradnji objekata, opremanja školskih učionica, laboratorija, kabineta i fiskulturnih sala. Radi poboljšanja kvaliteta obrazovanja intenziviraće se rad na povezivanju škola u jedinstven informacioni sistem i na opremanju multimedijalnih radionica, kako bi se korišćenje ove tehnologije omogućilo što većem broju učenika i nastavnika i osigurao kontinuitet u prikupljanju i obradi podataka i informacija. Implementacija Jedinstvenog informacionog sistema u obrazovanju (EIS-a) zahteva opremanje i kompjuterizaciju svih osnovnih i srednjih škola u Republici Srbiji, što zahteva značajna sredstva za sprovođenje ovog projekta. Posebna sredstva izdvajaće se za sprovođenje akreditacije i uvođenje standarda i licenciranja nastavnog osoblja u obrazovnim ustanovama.

Nauka. Republika Srbija u cilju bržeg razvoja nauke donela je Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakon o inovacionoj delatnosti, a doneće se strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike.

Predviđeno je da se povećaju ulaganja u nauku i tehnološki razvoj. Stvaranje uslova koji će razvoj privrede i društva prvenstveno vezati za primenu naučnih i tehnoloških rezultata podrazumeva da se naučnoistraživačka i inovativna delatnost posmatraju kao aktivnosti koje generišu osnovne resurse razvoja i da se u naredne tri godine iz privrede i iz budžeta svih nivoa vlasti poveća obim ulaganja u njihov razvoj. U tom cilju iz budžeta će se povećati ulaganja u istraživanje i razvoj u srednjem roku. Rast ulaganja u nauku ostvarivaće se u okviru utvrđenog makroekonomskog i fiskalnog okvira. Uz to, potrebno je povećati izdvajanja za istraživanje i razvoj iz privrede na 1,5% BDP.

Na bazi Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti, uspostaviće se društveno efikasan naučnoistraživački i inovacioni sistem, što zahteva racionalizaciju mreže naučnoistraživačkih organizacija, usklađivanje standarda naučnoistraživačkog rada sa standardima koji važe u EU, poboljšanje uslova za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, povećanje efektivnosti ulaganja u nauku i povećanje primenljivosti rezultata naučnoistraživačkog i inovacionog rada u privredi.

Novi naučnoistraživački ciklus (2006 - 2010. godina) podrazumeva primenu utvrđenih kriterijuma za valorizaciju naučnoistraživačke kompetentnosti istraživača, izradu studije o efikasnosti primene naučnoistraživačkih rezultata u privredi, efektivno angažovanje svih raspoloživih naučnoistraživačkih resursa, posebno mladih istraživača, kontrolu efikasnosti korišćenja budžetskih sredstava u naučnoistraživačkoj i inovativnoj delatnosti, poboljšanje uslova za naučnoistraživački rad (opremljenost naučnoistraživačkih organizacija, materijalni status istraživača i dr.), razvoj međunarodne naučno-tehnološke saradnje i povećavanje izdvajanja iz BDP za naučnoistraživački i inovativni rad.

Srbija se od 13. juna 2007. godine priključila Sedmom okvirnom programu (FP7) EU za istraživanje i razvoj (2007-2013), što podrazumeva plaćanje članarine od 2007-2013. godine. Očekuje se da se to ulaganje vrati kroz odobrene projekte u FP7. U narednom periodu posebna pažnja će se posvetiti multilateralnim programima koji uključuju zemlje jugoistočne Evrope. Da bi se ovi programi realizovali u funkciji povećanja konkurentnosti istraživačkog i inovativnog sektora i konkurentnosti privrede nastaviće se proces modernizacije opreme u istraživačko-razvojnim laboratorijama.

Kultura i mediji. Radi dugoročnog regulisanja očuvanja, razvoja i širenja kulture na nacionalnom i lokalnim nivoima, kao i prezentacije nacionalne kulture na regionalnom i međunarodnom nivou, doneće se strategija razvoja kulture u Srbiji. U skladu sa strategijom: osnovaće se nacionalni savet za kulturu; izradiće se detaljne sektorske strategije i planovi aktivnosti za njihovo sprovođenje i realizaciju; izradiće se programi razvoja kulturnog turizma, u skladu sa Strategijom razvoja turizma Srbije a u saradnji sa resornim ministarstvom, u kojima će se kulturno nasleđe, pored ostalog, tretirati i kao privredni resurs i važan elemenat razvoja pojedinih krajeva, opština i regiona; izradiće se strategija prezentacije nacionalne kulture na regionalnom i širem međunarodnom planu.

Za naredni srednjoročni period (2008. do 2010) utvrdiće se status institucija od nacionalnog značaja i matičnih ustanova i ustanoviće se regionalna mreža institucija zaštite kulturne baštine (zavodi, muzeji, arhivi i biblioteke).

Radi unapređenja stanja u ustanovama kulture izradiće se trogodišnji programi rekonstrukcije, saniranja i održavanja postojećih objekata, rekonstrukcije instalacionih sistema, uvođenja bezbednosnih sistema i savremenih sistema protivpožarne zaštite, osiguranja objekata, kao i dodatni prostor za centralne, matične i regionalne institucije. Uz to, izradiće se planovi unapređenja kadrovske strukture u ustanovama kulture, kao i planovi stabilnog finansiranja tih ustanova i poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih u ustanovama kulture, samostalnih umetnika i svih subjekata kulture.

Primarni ciljevi u oblasti zaštite kulturnih dobara i savremenog kulturnog stvaralaštva i smernice politike u oblasti kulture regulisaće se sistemskim zakonom u oblasti kulture (opšti zakon o kulturi).

Pojedinačne oblasti kulture regulisaće se posebnim zakonima, a to su zakon o kinematografiji, zakon o izdavaštvu, zakon o pozorišnoj/muzičko-scenskoj delatnosti, zakon o nacionalnom centru za knjigu, zakon o obaveznom primerku publikacija, zakon o optičkim diskovima, zakon o kulturnim dobrima, zakon o arheološkim istraživanjima, zakon o muzejima, zakon o arhivima, zakon o graditeljskom nasleđu i zakon o bibliotekama.

Nastaviće se sa stvaranjem normativnih okvira za delovanje medija u skladu sa evropskim standardima i obezbeđivanjem uslova za primenu i poštovanje medijskih zakona i za ostvarivanje slobode medija, mišljenja i izražavanja sa stanovišta ljudskih sloboda i slobodnog medijskog prostora, kao i za razvoj kulture slobode informisanja, medijskog pluralizma, kulture tolerancije i dijaloga, kao i zaštite ljudskih i manjinskih prava u ovoj oblasti.

Omladina i sport. Radi poboljšanja položaja i unapređenja kvaliteta života mladih doneće se nacionalna strategija za mlade na bazi koje će se preduzimati mere i aktivnosti koje promovišu mladu populaciju i obezbeđuju kvalitetno obrazovanje i zapošljavanje mladih uz njihovo uključivanje u društvene tokove i evropske integracije.

Doneće se zakon o sportu i nacionalna strategija razvoja sporta, sa ciljem da se podstiče i razvija masovni i vrhunski sport. Radi unapređenja zaštite zdravlja sportista i sprečavanja negativnih pojava u sportu izmeniće se Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i obezbediće se stalne doping kontrole uz kontinuirano obrazovanje sportista, kao i uspostavljanje institucija za borbu protiv nasilja i korupcije u sportu.

Posebna pažnja posvetiće se regulisanju svojinskih odnosa u sportskim klubovima, kao i finansiranju sportskih programa. Prioritet će biti pomoć u organizaciji sportskih manifestacija od interesa za Republiku i podrška vrhunskim sportskim rezultatima sportista u Srbiji, uključujući stipendije za sportsko usavršavanje i novčanu pomoć sportistima sa posebnim zaslugama. Kroz NIP će se finansirati izgradnja, opremanje i održavanje sportskih objekata koji doprinose razvoju sporta i postizanju vrhunskih sportskih rezultata.

Regulisaće se odnos masovnog i vrhunskog sporta i odvojiti komercijalno orijentisani deo sporta. Posebna pažnja posvetiće se razvijanju sporta u predškolskim ustanovama i školama,

6. Administrativne reforme

Javna uprava. Osnovni ciljevi reforme državne uprave u Srbiji jesu:

- izgradnja demokratske države zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, javnosti, ekonomičnosti i efikasnosti;

- izgradnja državne uprave usmerene ka građanima, koja je sposobna da građanima i privatnom sektoru pruži visok kvalitet usluga uz razumne troškove.

Radi postizanja navedenih ciljeva, u sprovođenju reformi polazi se od principa decentralizacije, depolitizacije, profesionalizacije i principa racionalizacije javne uprave.

Reforma državne uprave obuhvata razvijanje novog i modernog zakonodavnog okvira za uređenje i funkcionisanje uprave, preduzimanje mera na planu izgradnje racionalne uprave, uvođenje novih sistema upravljanja i pojednostavljenje administrativnih procedura. U tom cilju, saglasno Strategiji reforme državne uprave u Republici Srbiji uspostavljen je pravni okvir za funkcionalnu državnu upravu donošenjem zakona koji ovu oblast regulišu, a posebno uređuju rad Vlade i ministarstava, rad državnih službenika i nadležnost lokalne samouprave.

U oblasti državne uprave doneti su sledeći zakoni: Zakon o Vladi, Zakon o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima, Zakon o Zaštitniku građana, Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o javnim agencijama i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika.

U postupku pripreme su zakon o opštem upravnom postupku, zakon o upravnim sporovima i zakon o matičnim knjigama. Donošenjem ovih zakona, kao i zakona o udruženjima čiji je predlog utvrdila Vlada i zakona o inspekcijskom nadzoru, obezbediće se celovit pravni okvir za sprovođenje reforme državne uprave.

U skladu sa novim Ustavom Republike Srbije biće donet nov zakon o lokalnoj samoupravi. Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno je u 2007. godini donošenje i zakona kojima se uređuju teritorijalna organizacija Republike Srbije, lokalni izbori i položaj glavnog grada.

Reforma državne uprave i postojeći i planirani zakonodavni okvir omogućiće decentralizaciju vlasti, fiskalnu decentralizaciju, izgradnju profesionalne i depolitizovane državne uprave, uspostavljanje novog organizacionog i upravljačkog okvira. Podrazumeva i racionalizaciju državne uprave, uvođenje informacionih tehnologija i definisanje kontrolnih mehanizama rada državne uprave.

Postojećim pravnim okvirom obezbeđen je i osnov za stručno usavršavanje i dodatno obrazovanje državnih službenika u procesu evropskih integracija. Od posebnog značaja je borba protiv korupcije u državnoj upravi.

Modernizacija se odnosi na tehničko-tehnološko osavremenjivanje rada organa državne uprave, uz primenu savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom cilju obezbediće se izrada i korišćenje jedinstvenih baza podataka i uspostavljanje integrisanog sistema komunikacije između organa državne uprave na čitavoj teritoriji, uz uvođenje elektronskog poslovanja i elektronskog potpisa u rad državnih institucija i upravnih tela.

Proces decentralizacije podrazumeva kadrovsku i materijalnu osposobljenost organa lokalne samouprave da samostalno preuzimaju vršenje novih nadležnosti. Materijalna osposobljenost obezbediće se prvenstveno kroz proces fiskalne decentralizacije koji će biti usklađen sa decentralizacijom poslova, kao i kroz stvaranje zakonskih osnova za postojanje sopstvene svojine jedinica lokalne samouprave. U okviru kadrovske osposobljenosti organa lokalne samouprave, nadležno ministarstvo pružaće svu neophodnu pomoć u analizi kapaciteta lokalnih vlasti i u kreiranju planova za njihovo osposobljavanje. Deo ovog procesa predstavlja i donošenje posebnog zakona kojim se uređuje položaj zaposlenih u organima lokalne samouprave.

Proces pridruživanja i pristupanja EU, kao jedan od strateških ciljeva Republike Srbije, pretpostavlja jačanje administrativnih kapaciteta. Vlada Srbije je 27. jula 2006. godine usvojila Akcioni plan za jačanje institucionalne sposobnosti za preuzimanje obaveza u procesu evropskih integracija, sa ciljem da pruži celokupan prikaz prioriteta i pomogne koordinisano i plansko jačanje kapaciteta državne uprave neophodnih u ovom procesu. Akcionim planom naznačena su i finansijska sredstva potrebna za ustanovljavanje novih i jačanje postojećih institucija. Neizostavan element u ovom procesu je obuka državnih službenika o EU, koja podrazumeva kontinuirano usavršavanje i dodatno obrazovanje državnih službenika o institucijama i upravljačkim procedurama EU. Srbiji će biti potrebni dobro obučeni, efikasni i stručni službenici kako bi uspešno prošla kroz proces pripreme za članstvo u EU. Ova obuka po svojoj prirodi mora biti kako opšta, tako i usko stručna, i u tom cilju obezbediće se odgovarajuća sredstva za njenu pripremu i realizaciju.

Policija. Reforma policije jedan je od prioritetnih zadataka u procesu pridruživanja EU. Pored usaglašavanja zakonske regulative, reforma obuhvata racionalnije organizovanje cele službe, njenu modernizaciju, formiranje efikasnog, fleksibilnog i celishodno postavljenog policijskog obrazovnog sistema kojim se obuka pripadnika policije vrši tokom čitavog radnog veka, zatim obuhvata i jačanje mehanizama unutrašnje kontrole, zakonitosti, profesionalizma i odgovornosti. Cilj reforme jeste obezbeđenje visokog stepena lične i imovinske sigurnosti građana od svih oblika ugrožavanja, uz očuvanje stabilnog javnog reda i mira i povoljnog stanja bezbednosti u Republici.

Prioritetni strateški zadaci su borba protiv organizovanog kriminala, efikasno rasvetljavanje krivičnih dela, sprečavanje pokušaja destabilizacije u pojedinim segmentima i u društvu kao celini, dovršenje započetih aktivnosti na uspostavljanju modernog sistema obezbeđenja državne granice, jačanje unutrašnje kontrole i uspostavljanje spoljašnjeg nadzora, jačanje kapaciteta za kriminalističke istrage, osavremenjavanje informatičke i komunikacione opreme, te razvoj policijskog obrazovanja.

Poseban značaj ima reforma u oblasti upravnih poslova (poslovi državljanstva, ličnih karata, prebivališta, putnih isprava, oružja i registracije vozila). Ova reforma obuhvata uvođenje novih identifikacionih dokumenata koji će se izrađivati po evropskim i svetskim standardima i kojima će se obezbediti lakše i brže ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana, s jedne strane, i modernizacija i unapređenje organizacije i metoda rada državnih organa, s druge strane. Biće izvršeno i usaglašavanje identifikacionih dokumenata sa evropskim i svetskim standardima, preporukama i direktivama, praćenje svetskih tehnoloških trendova, kao i efikasna zaštita dokumenta od falsifikata, što je jedan od uslova za uključivanje naše zemlje u evropske integracije.

Pravosuđe. Usvajanjem novog Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, učinjeni su važni prvi koraci posle kojih je u narednom periodu potrebno doneti nove zakone kojima će se urediti pravosudni sistem: zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova, zakon o Visokom savetu sudstva, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o Državnom veću tužilaca, zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, zakon o Ustavnom sudu, zakon o zaštiti podataka i ličnosti, zakonik o krivičnom postupku, zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica, zakon o oduzimanju imovinske koristi, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, kao i zakoni o potvrđivanju konvencija u oblasti borbe protiv visokotehnološkog kriminala, terorizma, pranja novca, trgovine ljudima i korupcije, kao i zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja.

U skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa neophodno je utvrditi novu mrežu sudova i tužilaštava, koja će uključivati i prekršajne sudove, kao i apelacione sudove u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu i Upravni sud za celu teritoriju Srbije. U periodu 2008-2010. godine planirano je osnivanje nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu (Pravosudna akademija), osnivaju se službe administrativne kancelarije i integrisaće se nadležnosti Velikog personalnog veća i Nadzornog odbora za Visoki savet sudstva. Time se nastavlja reforma pravosudnog sistema u cilju uspostavljanja vladavine prava i zaštite svojine i ugovora.

Reformom pravosuđa obezbediće se jačanje nezavisnosti sudova i postizanje veće efikasnosti i ažurnosti u njihovom radu, stvaranje stabilnih i realnih izvora finansiranja poslova iz nadležnosti pravosudnih organa, modernizacija zastarele infrastrukture i poboljšanje materijalno-tehničkih i prostornih uslova rada, uvođenje savremene informatičke tehnologije i računarske mreže, kao i primena merila i kriterijuma za utvrđivanje neophodnih troškova rada i finansiranja pravosudnih organa.

Pravosudna reforma prvenstveno će biti usmerena na modernizaciju i povećanje efikasnosti sudova, ubrzano rešavanje sudskih predmeta, digitalizaciju zemljišnih knjiga i borbu protiv korupcije, čime će se obezbediti efikasnije funkcionisanje pravnog sistema, a time i povoljniji uslovi za investicionu aktivnost.

U okviru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija u narednom periodu preduzimaće se aktivnosti koje se tiču razvoja informacionog sistema na nivou Uprave, stručnog usavršavanja zaposlenih, zaokruživanja zakonske regulative i reformi sistema nadzora nad radom ustanova; sve to moraće da prati izgradnja nove i adaptacija postojeće infrastrukture. Pored toga, neophodna je izgradnja, i to u skladu sa evropskim standardima, novih smeštajnih kapaciteta za lica lišena slobode, zatim stvaranje uslova za implementaciju alternativnih sankcija i preduzimanje aktivnosti usmerenih na ostvarivanje prava i zaštitu lica lišenih slobode, kao i onih koji treba da poboljšaju položaj i doprinesu zaštiti maloletnih lica i adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti svih lica lišenih slobode.

U skladu sa Pravilnikom o pravosudnoj straži predstoji obezbeđenje pravosudnih objekata koje se odnosi na uređenje i organizaciju pravosudne straže, nabavku uniformi, sredstava prinude i ličnog naoružanja, kao i nabavka metal detektor vrata, ručnih detektora, skenera i sredstava video nadzora.

Za normalno funkcionisanje pravosudnih organa i sprovođenje reformi u oblasti pravosudnog sistema obezbediće se stabilni i realni izvori finansiranja, što je preduslov za nezavisno delovanje pravosudnih organa.

7. Reforme privrednih delatnosti

Rudarstvo. Eksploatacija mineralnih sirovina uređena je Zakonom o rudarstvu. Zakon podrazumeva zaključivanje ugovora između nadležnog ministarstva i rudarskih kompanija, kojim će se utvrditi prava i obaveze vezane za eksploataciju mineralnih sirovina. Predviđeno je uvođenje naknade za eksploataciju mineralnih sirovina po osnovu koje se, prema procenama, može godišnje obezbediti 1 mlrd dinara.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu predviđa osnivanje Agencije za rudarstvo koja će učestvovati u izradi strategije razvoja mineralnih sirovina Srbije i utvrđivanju bilansa rezervi svih mineralnih sirovina, u pripremi dokumentacije za davanje koncesija na eksploataciju i istraživanje mineralnih sirovina i u pripremi podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim normativima, kao i drugih tehničkih propisa.

Osnovaće se fond za razvoj rudarstva i geoloških istraživanja kao javni finansijski fond koji će finansirati pripremu i sprovođenje programa, projekata, elaborata, studija i drugih aktivnosti u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja mineralnih sirovina i pružati finansijsku podršku realizaciji odobrenih projekata od značaja za razvoj rudarske i geološke delatnosti. Sredstva za rad fonda obezbediće se iz naknade za eksploataciju mineralnih sirovina i drugih izvora u skladu sa zakonom.

Vlada je dala saglasnost za pokretanje postupka privatizacije Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU). Programom strateške konsolidacije ovog preduzeća utvrđeni su izvori i način finansiranja rudnika, sa ciljem da se unapredi proizvodnja u rudnicima koji imaju perspektivu i da se podigne efikasnost eksploatacije uglja. Kroz proces restrukturiranja i privatizacije očekuje se privlačenje strateških investitora za 4 rudnika u sastavu JP PEU, a neprofitabilni rudnici biće konzervirani.

Strategija upravljanja mineralno-sirovinskim kompleksom Srbije podrazumeva i omogućava sagledavanje potencijala tog kompleksa, potom identifikovanje nedostajućih mineralnih sirovina i utvrđivanje lokacija na kojima će se intenzivirati geološka istraživanja za određene mineralne sirovine. Predviđeno je da se donese zakon o istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina; njime će se regulisati ceo proces vezan za mineralne sirovine, od preliminaranih geoloških istraživanja do zatvaranja rudarskih objekata.

Vlada je početkom 2006. godine zaključila četiri koncesiona ugovora. Pored prihoda od koncesione naknade i naknade za korišćenje mineralnih sirovina, koncesioni ugovori u ovoj oblasti omogućili su otvaranje novih radnih mesta i značajne investicije u domenu geoloških istraživanja. U narednom srednjoročnom periodu pripremiće se za koncesije i drugi atraktivni potencijali u ovoj oblasti.

Energetika. Razvoj energetske delatnosti u celini i povećanje energetske efikasnosti u naredne tri godine baziraće se na Zakonu o energetici, Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine i Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine.

Osnovni ciljevi reforme energetskog sistema su liberalizacija i delimična privatizacija energetske delatnosti, povećanje efikasnosti korišćenja i obezbeđenje racionalne upotrebe svih vidova energije u procesu eksploatacije i primarne prerade, zatim uspostavljanje kvalitetno novih uslova poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije, što će podsticajno delovati na privredni razvoj zemlje, zaštitu životne sredine i integraciju energetskog sektora u regionalno i evropsko tržište energije.

Obezbeđivanje sredstava za finansiranje razvoja energetike zasnivaće se na tržišnim mehanizmima i principima i u najvećoj meri biće oslonjeno na cene energetskih proizvoda, uz korišćenje značajnih sredstava sa tržišta kapitala. U tom smislu, politika cena energije je ključni element razvoja energetike, uz mogućnost korišćenja kredita, zajmova i emitovanja obveznica na tržištu kapitala. Važan izvor sredstava za razvoj energetike predstavljaće koncesije, sredstva obezbeđena Nacionalnim investicionim planom i direktne strane investicije, uz ulaganja koja će biti realizovana kroz partnerstvo privatnog i javnog kapitala.

U narednom srednjoročnom periodu dovršiće se restrukturiranje Javnog preduzeća "Srbijagas" prema direktivama EU, a obaviće se i privatizacija NIS-a na bazi Strategije koju je pripremio privatizacioni savetnik i koju je usvojila Vlada.

U skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine donet je Nacionalni akcioni plan za gasifikaciju Republike Srbije, prema kome će se realizovati projekti koji obezbeđuju sigurnost snabdevanja potrošača prirodnim gasom uz stabilizaciju cene ovog energenta, kao i mere koje doprinose poboljšanju energetske efikasnosti, zaštiti životne sredine i stvaranju pretpostavki za razvoj gasne infrastrukture.

Potpisivanjem Memoranduma između Vlade Republike Srbije, JP "Srbijagas" i "Gazprom eksporta" Rusija otvorena je mogućnost izgradnje međunarodnog gasovoda koji bi gas iz Rusije dopremao preko Turske, Bugarske, Srbije, Hrvatske i Slovenije do Italije, i to u količinama od 18 do 20 mlrd kubnih metara godišnje.

Budući da je Ugovor o osnivanju Energetske zajednice ratifikovan u Narodnoj skupštini, njegove odredbe su postale obavezujuće. Ovaj ugovor daje neophodan okvir za saradnju zemalja u regionu u oblasti energetike i za saradnju sa EU, koja je koordinator procesa uspostavljanja tržišta energije u jugoistočnoj Evropi i njegovog integrisanja u unutrašnje tržište energije EU. Države članice uspostaviće zajedničko tržište gasa i električne energije. Ugovor o osnivanju Regionalne energetske zajednice podrazumeva obavezu otvaranja tržišta električne energije i gasa, što zahteva i pripremu programa socijalne zaštite za najsiromašnije kategorije stanovništva.

Nastaviće se jačanje regionalne saradnje i realizacija projekta međunarodnog Panevropskog naftovoda, čemu je snažan podsticaj dalo potpisivanje Ministarske deklaracije o Panevropskom naftovodu, 3. aprila 2007. godine u Zagrebu.

Energetska politika u naredne tri godine usredsrediće se na povećanje energetske efikasnosti i na korišćenje obnovljivih izvora energije, implementaciju programa energetske efikasnosti u industriji, saobraćaju, građevinskim objektima, komunalnoj energetici i u sistemima daljinskog grejanja, kao i na realizaciju programa racionalne upotrebe energije; uspostavljanje prinudnih i podsticajnih instrumenata energetske politike; podsticanje konkurentnosti energetskog sistema, uz prilagođavanje zajedničkoj energetskoj politici EU, te na donošenje strategije i uspostavljanje mehanizama čistog razvoja, u skladu sa Kjoto protokolom uz okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime.

Industrija. U narednom trogodišnjem periodu Vlada će voditi aktivnu industrijsku politiku usmerenu na strukturno prilagođavanje industrijskog sektora u celini i pojedinih industrijskih grana ponaosob, sa ciljem formiranja efikasne i konkurentne industrijske strukture uključene u evropske razvojne tokove i osposobljene za prilagođavanje industrijskih procesa proizvodnje standardima kvaliteta u životnoj sredini, u skladu sa režimom integrisane dozvole propisane Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Uključivanje industrije u regionalne i evropske integracije otvoriće prostor za izvoz industrijskih proizvoda, čime će se obezbediti ubrzani razvoj industrije u Srbiji.

Osnovni ciljevi industrijske politike biće povećanje proizvodnje i izvoza kroz efikasnije korišćenje postojećih resursa i otvaranje novih preduzeća iz ove oblasti, kao i povećanje konkurentne sposobnosti industrije u Srbiji. Povećanje izvozne sposobnosti industrije obezbediće se kroz razvoj visokih tehnologija, prvenstveno u delu hemijske i farmaceutske industrije, informaciono-komunikacionog kompleksa i u sektoru elektronske i prehrambene industrije. Posebna pažnja posvetiće se modernizaciji prerađivačke industrije koja je u protekle dve decenije zaostala u razvoju. Podržaće se razvoj malih i srednjih industrijskih preduzeća i pružiti podsticaji njihovom poslovnom i razvojnom povezivanju sa velikim industrijskim sistemima.

Uvođenje savremenih inovativno-tehnološki intenzivnih programa realizovaće se u najvećoj meri kroz transfer inostrane tehnologije, po osnovu vezivanja za strateške investitore, kroz proizvodnu kooperaciju i zajednička ulaganja. Od posebne važnosti, naročito za privlačenje stranih investitora, jeste dovršavanje procesa privatizacije, uz efikasno restrukturiranje velikih industrijskih preduzeća, pre svega u automobilskoj, metalskoj i hemijskoj industriji, gde se očekuje zainteresovanost stranih investitora za konsolidaciju ovih firmi i za dalja ulaganja.

U cilju unapređenja industrijskog sektora omogućiće se finansiranje čistije tehnologije i najnovijih, u svetu proverenih tehnologija, efikasnije korišćenje sirovina i proizvodnja ekološki prihvatljivih proizvoda, korišćenje otpada kao energenta, kao i prilagođavanje obrazovnog sistema novim zahtevima tržišta kroz dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju, uz snažno stimulisanje obrazovanja kadrova za nova proizvodna zanimanja.

U cilju prilagođavanja industrije zahtevima Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, odnosno Uputstva 96/61/EZ o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, omogućiće se izrada, implementacija i sprovođenje Programa usklađivanja pojedinih privrednih grana sa standardima kvaliteta životne sredine. Ovaj program pripremaju Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo zaštite životne sredine, s tim što se ta ministarstva staraju i o njegovom izvršenju.

Razvoj industrijskih zona i parkova pružiće krupan doprinos rastu industrijske proizvodnje, pri čemu se u kasnijem periodu očekuje njihovo prerastanje u klastere sa granskim i sa regionalnim značajem.

Rast industrijske proizvodnje podržaće se primenom zakona o standardizaciji, akreditaciji, metrologiji i tehničkim propisima kao i unapređenjem institucija infrastrukture kvaliteta, razvijanjem sistema ocene usaglašenosti i kreiranjem industrijskog okruženja koje prepoznaje SE znak.

Za Republiku Srbiju je izuzetno značajno donošenje i primena tehničkih propisa uz efikasan nadzor nad tržištem, kao i prilagođavanje njene privrede propisima kojima su regulisani uslovi poslovanja na unutrašnjem tržištu EU, čime će se stvoriti dobar osnov za dalju harmonizaciju sa pravnim tekovinama EU u oblasti slobodnog protoka roba. Sistemski uređena oblast tehničkog zakonodavstva u skladu sa međunarodnim ugovorima koji obavezuju Republiku Srbiju i sa potrebama privrede Srbije, a uzimajući u obzir potencijale tela za ocenjivanje usaglašenosti u Srbiji, obezbediće se harmonizacija sa tehničkim zakonodavstvom EU, pri čemu se harmonizacija obavlja po utvrđenim prioritetima za prenošenje evropskih direktiva u nacionalno zakonodavstvo. U cilju sistemskog uređenja tehničkih propisa u Srbiji, Vlada će doneti akcioni plan kojim će se definisati nadležni organi i rokovi za transponovanje direktiva, usaglašavanje postojećih tehničkih propisa sa zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i prilagođavanje propisima EU, odnosno za ukidanje obaveznosti standarda sa obaveznom primenom uz donošenje odgovarajućih tehničkih propisa ako je to neophodno iz razloga bezbednosti. Time će se doprineti kreiranju poslovnog okruženja koje će omogućiti povećanje konkurentnosti privrednih subjekata i rast industrijske proizvodnje u Srbiji.

Poljoprivreda. U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se reforma poljoprivrede na bazi izmene Strategije razvoja poljoprivrede Srbije, sa ciljem povećanja konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora, obezbeđenja kvalitetne i bezbedne hrane namenjene izvozu i domaćoj potrošnji, pružanja podrške održivom razvoju sela, očuvanja životne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih tehnoloških postupaka i pripreme za pristupanje STO i pridruživanje EU.

Ostvarivanje ciljeva razvoja poljoprivrede obezbediće se kroz kompletiranje zakonske regulative, formiranje novih institucija, zemljišnu reformu i privatizaciju u poljoprivredi. U domenu zakonske regulative, u skladu sa evropskim propisima, doneće se zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, zakon o stručnim službama, o hrani za životinje, o stočarstvu, o zaštiti sorti, reproduktivnom materijalu ukrasnih biljaka, zaštiti bilja, javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, zadružnom društvu, etanolu, vinu, rakiji, sredstvima za ishranu bilja, bezbednosti hrane, robnim berzama i dobrobiti životinja. Uz to, intenzivno će se podržavati uvođenje standarda bezbednosti hrane, u prvom redu HACCP i EuroGAP, kao i zaštita i kontrola geografskog porekla poljoprivrednoprehrambenih proizvoda.

Prioritetne aktivnosti u naredne tri godine odnose se na izradu i sprovođenje nacionalnog programa za poljoprivredu do 2010. godine i nacionalnog programa za ruralni razvoj 2008-2013. godine, reformisanje sistema subvencionisanja, uspostavljanje potpunog sistema za podršku ruralnom razvoju i pripremu za integraciju u zajedničku poljoprivrednu politiku EU.

Nacionalnim programom za poljoprivredu razradiće se aktivnosti i mere u funkciji ostvarivanja osnovnih reformskih ciljeva, a biće precizirani i namena i pravci korišćenja budžetskih sredstava do 2010. godine. Prva grupa mera obuhvatiće tržišne mere koje se odnose na izvozne subvencije, podršku cenama, direktna plaćanja po hektaru ili grlu stoke, regresiranje inputa i regresiranje skladištenja za berzansku robu. Do pristupanja STO koristiće se subvencije radi promovisanja domaće proizvodnje na stranim tržištima, plasmana viškova, osvajanja novih tržišta i stimulisanja povezanih proizvodnji. Subvencije će se postepeno smanjivati ili zamenjivati drugim merama, kao što su direktna plaćanja po hektaru, odnosno po grlu stoke. Druga grupa mera obuhvaćena je programom ruralnog razvoja, a odnosi se na strukturne mere, kao što je podrška investicijama u povećanje konkurentnosti primarne proizvodnje, prerade i plasmana kroz modernizaciju proizvodnje i uvođenje standarda, diverzifikaciju ruralne privrede, poboljšanje uslova života u ruralnim oblastima, zaštitu životne sredine i očuvanje poljoprivrednih resursa uključujući zemljište, agrodiverzitet i diverzitet vrsta i predela pod uticajem poljoprivrede.

Radi povećanja konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, nastaviće se izgradnja institucija koje će biti u funkciji prilagođavanja poljoprivrede tržišnom načinu privređivanja i uslovima koji vladaju u EU. Ove aktivnosti obuhvatiće pokretanje savetodavnih službi i unapređivanje njihovog rada, zatim definisanje njihovog pravnog statusa, a takođe i iniciranje istraživanja u poljoprivredi, uz unapređenje tržišnog informacionog sistema (STIPS).

Radi pripreme za integraciju u zajedničku poljoprivrednu politiku EU unaprediće se agrarna politika usmerena na stvaranje potrebne strukture komercijalnih gazdinstava, koja podrazumeva ukrupnjavanje gazdinstava i pružanje podrške mladim proizvođačima, kao i njihovom udruživanju. U skladu sa izmenama Strategije razvoja poljoprivrede Srbije definisaće se strategije za pojedine oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Institucionalno će se urediti poljoprivredno tržište, kako bi se napustila robna razmena i barter trgovina kroz razvoj tržišta kredita i osiguralo izražavanje cena u ugovorima. Razvoj poljoprivrednog tržišta osiguraće uvođenje standarda bezbednosti hrane, smanjenje rizika od bolesti biljaka i životinja i sprečavanje izbegavanja plaćanja poreza.

Kroz izgradnju tržišta kredita nastaviće se sistem kratkoročnih i srednjoročnih kredita za finansiranje unapređenja primarne proizvodnje i plasmana tržišnih viškova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. U sistemu tržišta kredita stvoriće se kroz donošenje zakona o javnim skladištima zakonska i institucionalna osnova da se na osnovu robnih zapisa koristi kratkoročni kredit.

U procesu reforme poljoprivrednog sektora značajna je podrška institucija veterinarske i fitosanitarne kontrole i kontrole hrane, sistema tržišnih informacija, različitih baza podataka, registra poljoprivrednih gazdinstava, vinogradarsko - vinarskog registra i voćarskog registra, istraživačkih, obrazovnih i savetodavnih institucija. Posebne aktivnosti usmeriće se na harmonizovanje veterinarskih i fitosanitarnih standarda, kao i standarda kvaliteta i drugih standarda, sa standardima EU.

Doneće se zakon o zdravlju bilja usaglašen sa Direktivom Saveta EU 2000/29, podzakonska akta u vezi sa transpozicijom kontrolnih direktiva EU (posebni i stalni nadzor nad štetnim organizmima), kao i propisi koji se odnose na uspostavljanje registra bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata a, s tim u vezi, i uspostavljanje sistema biljnog pasoša, što bi trebalo da rezultira ukidanjem zabrana koje su Srbiji određene Aneksom 3 Direktive Saveta 2000/29.

U skladu sa zakonom o hrani osnovaće se nacionalna referentna fitosanitarna laboratorija sa ciljem vršenja tehničkog nadzora nad radom drugih laboratorija i koja mora biti isključena iz tržišnih tokova. Ona će sprovoditi tehnički nadzor nad uspostavljenom mrežom regionalnih laboratorija.

Doneće se zakon o sredstvima za zaštitu bilja (Direktiva Saveta 91/414), koji treba da garantuje registraciju i autorizaciju aktivnih materija i pesticida i nadzor nad ostacima pesticida u bilju.

Doneće se zakon o zaštiti sorti (regulative Saveta 2100/94, 1239/95, 1238/95, 1768/95), koji će omogućiti članstvo Srbije u UPOV-u, kao i uspostavljanje posebne institucije za pitanja priznavanja i zaštite sorti poljoprivrednog bilja kroz izmene Zakona o semenu.

Očekuje se da će Zakon o semenu i Zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja biti izmenjeni u delu koji se odnosi na verifikovanje sertifikacionog tela države kao ključne garancije za zdravstvenu adekvatnost i kvalitet semena i sadnog materijala proizvedenog u Srbiji.

Zadružni sektor reformisaće se u skladu sa načelima ICA-e i standardima EU na bazi novog zakona o zadrugama i nove strategije razvoja zadrugarstva, pri čemu će prioritetne aktivnosti biti usmerene na rešavanje problema vlasništva nad imovinom zadruga, uz osnivanje centra za podršku zadrugarstvu.

Definisaće se osnove politike ruralnog razvoja, uz prethodno definisanje ruralnih područja, što podrazumeva i definisanje kriterijuma i obavljanje kategorizacije po EU modelu o manje povoljnim područjima za proizvodnju. Saglasno tome, kreiraće se mere agrarne politike koje će imati za cilj podsticanje ekoloških usluga, na primer kroz seoski turizam, a saglasno Strategiji razvoja turizma Srbije i u saradnji sa nadležnim ministarstvima, biće uređeno radno angažovanje poljoprivrednog stanovništva u nepoljoprivrednim delatnostima, obezbeđenje pomoći oblastima koje nisu pogodne za bavljenje poljoprivredom i promovisanje kvaliteta hrane, viših standarda i dobrobiti životinja.

Neophodno je organizovati sveobuhvatni popis u poljoprivredi radi celovitog sagledavanja njenog ekonomskog pa i društvenog položaja. Time će se obezbediti statistički registar poljoprivrednih jedinica koji će se koristiti za sva poljoprivredna istraživanja i kreiranje agrarne politike. Radi usklađivanja propisa sa regulativom EU, prema kojoj su sveobuhvatna istraživanja poljoprivrednih resursa obavezna svakih 10 godina, kao i onih kojima se propisuje obaveza da se u toku jedne decenije sprovode po tri tekuća istraživanja, doneće se zakon o popisu poljoprivrede i unaprediće se saradnja sa Republičkim zavodom za statistiku.

Šumarstvo. U skladu sa Strategijom razvoja šumarstva, razvoj sektora šumarstva baziraće se na principima održivog gazdovanja šumskim resursima i integralnog gazdovanja prostorom. Ciljevi politike u oblasti šumarstva su obezbeđenje ekonomskih, ekoloških i socijalnih funkcija šuma, povećanje doprinosa šumarstva ekonomskom razvoju, adekvatna zaštita i očuvanje šuma, unapređenje njihovog stanja, podizanje novih šuma i razvoj šumarstva kao privredne grane. Radi ostvarivanja tih ciljeva uspostaviće se odgovarajući institucionalni i finansijski okviri i mehanizmi. Ekonomskim i drugim merama obezbediće se poštovanje ravnopravnosti, tj. jednak tretman svih oblika svojine nad šumama u smislu njihove pravne zaštite, finansijske podrške i adekvatne organizacije. Ekonomski gubici nastali zbog ograničenja prava korišćenja šuma po osnovu utvrđenih ekoloških, zaštitnih i drugih neproizvodnih funkcija šuma biće vlasnicima, odnosno korisnicima šuma nadoknađeni, a za to će biti odgovorni državni organi čijom su odlukom nastali. Doneće se zakon o šumama i nacionalni akcioni plan a na bazi njega planovi razvoja šumarskog sektora Republike.

Doneće se zakon o divljači i lovstvu kojim će se definisati institucionalni okvir za razvoj lovstva. Uspostaviće se jasni odnosi između vlasnika i korisnika ovog prirodnog dobra. Vlasnici i korisnici većih kompleksa šuma dobiće pravo da gazduju lovištima na svom posedu ako veličina poseda i kvalitet zemljišta obezbeđuju osnovne ekološke uslove za razvoj divljači. Svi subjekti u lovstvu (javna preduzeća, lovački savez i lovačka udruženja, druga preduzeća i pravna lica) imaće jednaka prava i obaveze u gazdovanju divljači. Posebna pažnja će se posvetiti razvoju lovnog turizma, u skladu sa Strategijom razvoja turizma Srbije i u saradnji sa resornim ministarstvom.

Vodoprivreda. Radi efikasnijeg upravljanja vodnim resursima doneće se nacionalna strategija razvoja vodoprivrede. Doneće se novi zakon o vodama i drugi propisi iz oblasti voda, u skladu sa standardima EU i sa okvirnom direktivom o vodama EU, kojom se planira da sve države članice donesu plan upravljanja vodama do 2009. godine, a implementiraju ga do 2015. godine. U skladu sa potrebama vodoprivrede i zahtevima Okvirne direktive o vodama EU, doneće se planska dokumenta (vodna osnova, planovi upravljanja vodama, plan razvoja sektora voda) u kojima će se definisati prioritetni projekti od državnog značaja i utvrditi nosioci, izvori sredstava, modeli finansiranja i dinamika realizacije. Do početka 2009. godine biće stvoren vodoprivredni informacioni sistem Republike.

Obezbediće se jačanje kapaciteta državne uprave i restrukturiranje javnih vodoprivrednih preduzeća, formiranje novih tela sa savetodavnom funkcijom i funkcijom uključenja javnosti u delatnosti upravljanja vodama, uspostavljanje regulatorne funkcije za standardizaciju vodoprivrednih preduzeća, kao i komunalnih preduzeća za vodosnabdevanje i kanalisanje naselja. Obezbediće se ulaganja u komunalnu infrastrukturu vodosnabdevanja, uključujući i regionalne sisteme, čime će se povećati procenat stanovništva snabdevenog vodom koja je pod kontrolom. Planira se porast ulaganja u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih kapaciteta u sistemima za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda.

Obezbediće se revitalizacija postojećih i izgradnja novih objekata i sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje i zaštitu od spoljnih voda. Revitalizacijom postojećih i izgradnjom novih uređaja za prečišćavanje otpadnih voda poboljšaće se kvalitet voda. Izgradnjom objekata za zaštitu od poplava povećaće se stepen zaštite gradova i naselja lociranih uz velike vodotokove. Antierozionim radovima obezbediće se veća zaštita akumulacija i drugih objekata od nanosa, čime će se produžiti njihov vek trajanja. U oblasti hidromelioracija izvršiće se revitalizacija postojećih i izgradnja novih objekata i sistema.

Saobraćaj. Radi povećanja obima i kvaliteta saobraćajnih usluga i efikasnosti svih vidova saobraćaja doneće se strategija razvoja saobraćajnog sistema sa operativnim akcionim planovima razvoja. Strategijom će se utvrditi ciljevi razvoja i opšti i posebni uslovi privređivanja po granama saobraćaja. Uz to, ubrzaće se uspostavljanje novog zakonodavnog i regulatornog okvira u skladu sa direktivama, propisima, odlukama i sporazumima EU za pojedine grane saobraćaja. Time će se stvoriti uslovi za nastavak revitalizacije železničke i putne infrastrukture, povećanje bezbednosti u saobraćaju, poboljšanje kvaliteta saobraćajnih usluga i uvođenje međunarodnih propisa i standarda u sve vidove saobraćaja.

Na taj način će se stvoriti uslovi za povećanje brzine na glavnim železničkim i drumskim pravcima, smanjenje potrošnje energije u saobraćaju i stope nezgoda na putevima, kao i intenzivnije uključenje domaćih saobraćajnih preduzeća u međunarodne transportne tokove. Uz to, preduzimaće se mere za zaštitu životne sredine od nepovoljnog uticaja saobraćaja radi održivog razvoja.

Polazeći od strategije razvoja saobraćajne mreže EU u naredne tri godine nastaviće se, uz finansijsku podršku EU, rehabilitacija i rekonstrukcija glavnih saobraćajnih mreža, izgradnja putne i železničke infrastrukture kroz Srbiju, kao i povećanje plovnosti Dunava i Save. Izradiće se studijska, projektna i tenderska dokumentacija za više projekata na modernizaciji saobraćajne mreže u Srbiji, kao što su čišćenje Dunava i otklanjanje uskih grla na panevropskom koridoru 7, kao važnom plovnom putu, rekonstrukcija i povećanje kapaciteta železničkog koridora 10 i povećanje kapaciteta drumskog koridora 10. Pored toga, prioritet će imati izgradnja auto puta Beograd - južni Jadran i rekonstrukcija barske pruge. Ispitaće se opravdanost izgradnje autoputa od Pančeva do Temišvara. Na lokalnim nivoima prioritet će biti sređivanje komunalnih puteva. Radi ostvarivanja tih ciljeva obezbediće se dugoročno stabilni izvori finansiranja, što podrazumeva zaduživanje države u inostranstvu radi ubrzanja realizacije krupnih infrastrukturnih projekata.

Stvaraće se uslovi za šire uvođenje kombinovanog železničko-drumsko-rečnog transporta. Ratifikovanim Evropskim sporazumom o važnim međunarodnim pravcima kombinovanog transporta i vezanim instalacijama omogućava se sistemski pristup rekonstrukciji, izgradnji i opremanju železničkih pruga od najvećeg međunarodnog značaja, kompletiranje terminala za kombinovani transport, te modernizaciji graničnih prelaza i ostale infrastrukture. Time su stvoreni preduslovi za privlačenje međunarodnih finansijskih organizacija u odobravanju zajmova i pružanju donacija u oblasti transportne infrastrukture i pratećih postrojenja.

Reforma poštanskog saobraćaja podrazumeva donošenje plana povećanja kvaliteta usluga kroz utvrđivanje standarda usluga i harmonizaciju nacionalnog poštanskog sistema sa međunarodnom mrežom, formiranje agencije za poštanske usluge, izgradnju i početak rada glavnog poštanskog centra radi podmirenja tražnje za poštanskim uslugama, razvoj novih varijeteta iz oblasti poštanskih finansijskih usluga, elektronskih poštanskih usluga, usluga osiguranja i dr.

Telekomunikacije i informatičko društvo. Radi povećanja obima i kvaliteta telekomunikacionih usluga i profitabilnosti i efikasnosti telekomunikacionih podsistema i podizanja njihove konkurentske sposobnosti doneta je Strategija razvoja telekomunikacija, sa ciljem da se na srednji rok obezbedi liberalizacija tržišta telekomunikacija za sve učesnike, poboljša kvalitet usluga i zaštite korisnici. Strategijom su definisani prioriteti u razvoju telekomunikacija, a dopunom Akcionog plana razvoja telekomunikacija utvrdiće se vremenski okviri za njihovu realizaciju.

U cilju stvaranja uslova za liberalizaciju fiksne telefonije neophodno je tokom 2008. godine izvršiti rebalans tarifnog sistema i usvojiti neophodne podzakonske akte kojima će se stvoriti uslovi za ulazak novih konkurenata u fiksnu telefoniju.

Nastaviće se povezivanje telekomunikacionih sistema sa sistemima drugih zemalja, društveno celishodna alokacija frekvencija, a sve tu uz efikasno upravljanje i kontrolu, u skladu sa zakonskom regulativom.

Osnovni prioriteti politike razvoja telekomunikacija su brži razvoj telekomunikacionih mreža, uz postepen prelazak sa klasičnih komutiranih mreža za prenos govora na paketske mreže za raznovrsne usluge, što podrazumeva i aktivno uključivanje u naučno-istraživački i razvojni rad na informaciono-komunikacionim tehnologijama (ICT), koje postaju ključni faktor razvoja svih segmenata društva i privrede. Dalji razvojni prioriteti u ovoj oblasti odnose se na obezbeđenje univerzalnog servisa, digitalizacija fiksne telekomunikacione mreže, jačanje emisionih kapaciteta javnog radiodifuznog servisa, racionalno korišćenje radio-frekvencijskog spektra, rebalans tarifnog sistema u fiksnoj telefoniji, liberalizacije tržišta telekomunikacionih usluga i podsticanje razvoja infrastrukture u nerazvijenim područjima. Novim regulatornim okvirom obezbediće se primena najsavremenijih tehnoloških rešenja i dostupnost pogodnosti tih rešenja korisnicima usluga.

Strategija razvoja radiodifuzije, koja je povezana i usklađena sa ostalim razvojnim strategijama i koja predviđa prilagođavanje zakonskog i regulatornog okvira utvrđenog Zakonom o telekomunikacijama i Zakonom o radiodifuziji, predstavlja osnovu za ubrzani razvoj tržišta telekomunikacionih usluga i razvoj telekomunikacione infrastrukture.

Posebna pažnja posvetiće se primeni savremenih tehnologija i razvoju savremenih mreža. Odgovarajući ciljevi i operativni zadaci biće realizovani dodelom odgovarajućih licenci i uvođenjem digitalne radiodifuzije. Preduzete mere predstavljaće odlučujući doprinos konvergenciji mreža i usluga, razvoju infrastrukture za brzi pristup internetu, privatizaciji u ovom sektoru, tarifnoj politici, jačanju konkurencije, upravljanju radio-frekvencijskim spektrom, numeraciji i adresiranju u ovoj oblasti, sigurnosti i bezbednosti ovog sektora, jačanju kompetencija u institucijama telekomunikacionog sektora i najzad harmonizaciji zakonskog i regulatornog okvira sa propisima EU.

Osnovni ciljevi u korišćenju kablovskog distributivnog sistema (KDS) su stvaranje uslova za uključenje što većeg broja korisnika KDS, sređivanje stanja uz obavezu rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih KDS kao savremenih, dvosmernih mreža, otvorenost KDS mreža za pristup svih zainteresovanih davalaca usluga, sprečavanje monopola, otvorenost tržišta za poslovanje različitih KDS operatora i obezbeđenje pune zaštite korisnika.

Posebne aktivnosti usmeriće se na razvoj satelitskih komunikacija kao važnog segmenta ukupnog telekomunikacionog i informacionog sistema zemlje, liberalizaciju i uređenje tržišta satelitskih komunikacija i obezbeđivanje pune usaglašenosti sa važećim evropskim i svetskim standardima i preporukama.

U skladu sa donetom Strategijom razvoja informacionog društva posebna pažnja posvetiće se razvoju društva na bazi znanja i razvoja elektronskog poslovanja. Paktom za stabilnost jugoistočne Evrope, smernicama sa Samita o informatičkom društvu iz 2005. godine i inicijativom e-Evropa kao prioriteti utvrđeni su izgradnja komunikacione infrastrukture, obrazovanje stanovništva, donošenje zakona u oblasti elektronskog poslovanja, transformacija državne uprave sa prelaskom na elektronski rad.

Unutrašnja trgovina i usluge. Strategijom razvoja trgovine i harmonizacijom zakona i drugih propisa sa pravom EU, a u skladu sa drugim razvojnim strategijama, pospešiće se povoljna struktura trgovine i trgovinske mreže. Podstaći će se proces internacionalizacije trgovine, uz uvažavanje specifičnosti regionalnog razvoja trgovine i usluga. Ohrabrivaće se izgradnja modernog trgovinskog menadžmenta i marketinga i obezbediće se uslovi za unapređenje trgovine u elektronskoj fazi razvoja. Posebna pažnja će se posvetiti uklanjanju administrativnih ili skrivenih prepreka za ulazak velikih trgovinskih lanaca na tržište Srbije.

U skladu sa strategijom, u narednom trogodišnjem periodu nastaviće se dalja liberalizacija trgovine, širenje mreže domaćih trgovinskih preduzeća na nova tržišta, tehnološki razvoj trgovine i usluga, ubrzana informatizacija celokupnog sektora, povezivanje sa domaćim proizvođačima i sa stranim strateškim partnerima, kao i borba protiv sive ekonomije. To podrazumeva završetak privatizacije trgovine, podsticanje restrukturiranja velikih trgovinskih sistema, razvijanje finansijskih i robnih tržišta i intenzivnu organizacionu i poslovnu transformaciju trgovinskih preduzeća u pravcu većeg stepena specijalizacije.

Celokupan promet robe i usluga i ponašanje učesnika u prometu regulisaće se zakonom o trgovini, kojim će se urediti celokupan promet robe i usluga, promovisati trgovina u svim vidovima, uključujući i nove vidove trgovine koja se odvija putem telekomunikacionih sredstava i trgovine ličnim nuđenjem. Zakonom će se regulisati i nadzor tržišta, kako sa aspekta sprečavanja sivih tokova u trgovini i uslugama, tako i sa aspekta snabdevenosti tržišta proizvodima i uslugama garantovanog kvaliteta.

Povećanjem odgovornosti proizvođača i davalaca usluga za bezbednost proizvoda i usluga značajno će se podići standardi zaštite potrošača sa ciljem ujednačenja ostvarivanja garantovanih prava potrošača i pojednostavljenja postupka za rešavanje njihovih prigovora. U tom cilju, u narednom trogodišnjem periodu će se doneti zakoni i podzakonska akta u oblasti trgovine i usluga kojima će se, saglasno direktivama EU u oblasti kvaliteta i bezbednosti proizvoda, prepoznavanja nepoštene trgovačke prakse i označavanja proizvoda i njihovih cena, operacionalizovati odredbe zakona o trgovini.

Regulisaće se i oblast elektronske trgovine, prodajni podsticaji, robne rezerve, robne berze, primena pravila o konkurenciji, zaštita prava intelektualne, industrijske i komercijalne svojine a harmonizovaće se uz to tehničko zakonodavstvo. U oblasti bezbednosti proizvoda i usluga posebna pažnja posvetiće se ispravnosti hrane i pravilima o hemikalijama u cilju integrisanja naše trgovine u evropske i svetske tokove.

Donošenjem odgovarajuće regulative u oblasti trgovine usaglašavaće se i utvrđivati uslovi za razvoj uslužnih delatnosti koje doprinose razvoju trgovine, uz promociju tih delatnosti a među njima naročito onih koje pospešuju slobodan protok robe. U istom cilju redefinisaće se uslovi za obavljanje usluga u prometu robe (posredovanje, zastupanje, komisiona prodaja robe, prevoz robe, ekonomska propaganda i druge usluge koje prate trgovinu uključujući i službe za zadovoljenje ekonomskih i ličnih potreba građana).

Turizam. Strategijom razvoja turizma Republike Srbije definisana je vizija razvoja turizma do 2015. godine. Cilj je da se poveća atraktivnost turističkih destinacija i da se uspostavi efikasan marketing kako bi Srbija postala konkurentna na svetskom turističkom tržištu. Uspostaviće se efikasan sistem upravljanja destinacijama, koji podrazumeva upravljanje turističkim potencijalom i unapređenje mera za privlačenje investitora.

Na osnovu Zakona o turizmu i Strategije razvoja turizma uz donošenje drugih propisa koji regulišu oblast turizma (zakon o banjama, strategija brendiranja) nastaviće se privatizacija državnih turističkih preduzeća, renoviranje turističkih objekata, unapređenje turističkog menadžmenta i marketinga i poboljšanje turističke ponude. Preispitaće se postojeći urbanistički propisi i obezbediti njihova striktna primena, kako se kroz neplansku i nelegitimnu izgradnju ne bi umanjila turistička atraktivnost područja Srbije.

U skladu sa Zakonom o turizmu formiran je Fond za razvoj turizma kao finansijska institucija za specijalizovano bavljenje finansiranjem projekata u turizmu, radi obezbeđivanja materijalnih uslova za razvoj i promociju turizma.

Prioritet u razvoju turizma u naredne tri godine je investiranje u smeštajne kapacitete i infrastrukturu. Ključnu ulogu u tome imaće organizacija za razvoj turizma čije je osnivanje u toku. U skladu sa Zakonom o turizmu formiran je kongresni biro koji funkcioniše u okviru Turističke organizacije Srbije, sa zadatkom da organizuje, koordinira i razvija zajedničke aktivnosti javnog sektora turističke i ostale privrede, koja raspolaže mogućnostima za unapređivanje kongresnog turizma u Srbiji. Osnovaće se fond za kreditiranje malih i srednjih turističkih preduzeća, koji će funkcionisati po principu revolvinga. Fond će odobravati kredite pod stimulativnim uslovima.

U okviru NIP-a predviđena su sredstva za projekte koji su od značaja za razvoj turizma: iskorišćavanje potencijala Dunava; infrastruktura u turističkim centrima; povećanje konkurentnosti turističkog proizvoda; turističko pozicioniranje Srbije.

Regionalni razvoj. Proces približavanja EU zahteva institucionalizovan pristup rešavanju problema iz oblasti regionalnog razvoja.

Vlada je početkom 2007. godine usvojila Strategiju regionalnog razvoja Srbije koja utvrđuje ciljeve, politiku i mere regionalnog razvoja u skladu sa strategijom ekonomskog razvoja Srbije i Prostornim planom Srbije. Strategija je osnova za novi pristup regionalnim politikama na osnovu kojih će biti inicirani, planirani i realizovani sektorski razvojni programi, za koje su odgovorna nadležna ministarstva. Neophodno je izraditi bazu podataka koji će omogućiti uvid u sve značajnije resurse i potencijale regiona i lokalnih samouprava čime će se eksternim i internim korisnicima olakšati pristup potrebnim podacima. Prema metodologiji usvojenoj po evropskim standardima, potrebno je definisati stepen razvijenosti teritorijalnih jedinica Srbije.

Ciljevi politike regionalnog razvoja su:

- adekvatno korišćenje i upravljanje razvojnim potencijalima teritorijalnih jedinica i širih regija Republike Srbije;

- podsticaj područjima koja značajno zaostaju u razvoju i smanjenju razlika u nivoima razvijenosti pojedinih delova Srbije;

- otklanjanje nedostataka u vezama između osnovnih jedinica lokalne samouprave, zatim onih u vezama osnovnih jedinica lokalne samouprave sa centralnim organima vlasti, uz ubrzan razvoj prekogranične saradnje.

Aktivna regionalna politika u narednom periodu podrazumeva mere u oblasti razvoja infrastrukture sa posebnim osvrtom na potrebe nerazvijenih područja, mere podsticaja u području privrednog razvoja (privredni ambijent - industrijske zone i biznis inkubatori, povoljni krediti) i osposobljavanje ljudskih resursa za implementaciju razvojnih projekata.

Na osnovu strateških planova za upravljanje regionalnim razvojem potrebno je izraditi niz zakona čije će sprovođenje omogućiti ubrzano sektorsko prilagođavanje privrede, obezbeđivanje ambijenata i podizanja atraktivnosti nerazvijenih regiona za ulaganja. U 2008. godini biće donet zakon o regionalnom razvoju Republike Srbije kojim će biti regulisano osnivanje institucija zaduženih i ovlašćenih za usmeravanje regionalnog razvoja.

Životna sredina. Radi uspostavljanja efikasnog sistema zaštite životne sredine doneće se komplet zakona kojima se regulišu pojedine oblasti od značaja za zaštitu životne sredine: zakon o upravljanju otpadom, zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, zakon o zaštiti vazduha, zakon o zaštiti prirode, zakon o održivom korišćenju i zaštiti ribljeg fonda, zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, zakon o upravljanju hemikalijama, zakon o biocidima, zakon o zaštiti i unapređivanju zelenih površina, zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu.

U septembru 2007. godine ratifikovan je Kjoto protokol, uz okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime. Pored toga, ratifikovaće se više međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine od kojih su najznačajniji protokol o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, konvencija o migratornim vrstama divljih životinja, konvencija o očuvanju evropske divljači i prirodnih staništa, konvencija o udesima sa efektima u prekograničnom kontekstu i dr.

Doneće se nacionalni program zaštite životne sredine i nacionalni akcioni plan zaštite životne sredine. Doneće se i nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara. Doneće se nacionalna strategija i akcioni plan zaštite biološke, geološke i predeone raznovrsnosti Republike. Unaprediće se sistem upravljanja zaštićenim područjima koji će se do 2010. godine proširiti sa sadašnjih 6% na 9,5% nacionalne teritorije, saglasno principu održivog razvoja i uz koordinaciju sa ministarstvima nadležnim za prostorno planiranje i za različite privredne grane.

Unapređenje i zaštita životne sredine u narednom srednjoročnom periodu zahtevaće porast izdvajanja iz raspoloživog bruto domaćeg proizvoda u odnosu na sadašnje troškove od 0,3% BDP. Posebno su neophodna izdvajanja za unapređenje informacionog sistema, nacionalne banke podataka i integralnog katastra zagađivača, kao i izdvajanja za modernizaciju sistema za monitoring kvaliteta vazduha, vode i zemljišta u Republici i obezbeđenje sredstava za ulaganje u zaštitu biološkog diverziteta i genofonda, zaštitu zdravlja humane populacije i održivo korišćenje prirodnih resursa.

8. Ostale reforme

Religija. Religijski sistem u Srbiji uređen je na osnovu Zakona o crkvama i verskim zajednicama. U narednom trogodišnjem periodu ovaj zakon treba dosledno i potpuno primeniti u odnosima verskih zajednica sa ostatkom društva.

Zakon svim crkvama i verskim zajednicama obezbeđuje pravni položaj javnih organizacija; integriše ih u tokove društvenog života; otvara im mogućnost da slobodno učestvuju u procesima demokratizacije i harmonizacije odnosa u društvu, na osnovama i u duhu sopstvenih kulturnih i istorijskih iskustava; podstiče ih na afirmisanje individualnih i kolektivnih verskih sloboda, negovanje verske tolerancije, međusobnu saradnju, saradnju sa verskim organizacijama u Evropi i svetu i sa nevladinim sektorom. Zakon ostvaruje jednakost svih crkava i verskih zajednica pred zakonom i nudi svima mogućnost da sarađuju sa državom u ostvarivanju ciljeva od opšteg dobra, pri čemu im se garantuje puna unutrašnja autonomija, nezavisnost od države, uz striktno uvažavanje načela odvojenosti države od crkve.

Na osnovu Zakonom projektovanih saradničkih odnosa između države i verskih organizacija, u periodu od 2007. do 2009. godine Vlada će sa crkvama i verskim zajednicama sarađivati na ostvarivanju sledećih programa: 1. unapređivanje verskog obrazovanja; 2. poboljšanje materijalnog položaja sveštenomonaštva i verskih službenika; 3. zaštita verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta; 4. unapređivanje verske kulture, verskih sloboda i tolerancije; 5. unapređivanje opšteg standarda - izgradnja, obnova i održavanje hramova i verskih objekata.

U ostvarivanju navedenih programa crkve i verske zajednice razvijaju saradnju sa kulturnim ustanovama, umetničkim udruženjima, socijalnim i humanitarnim organizacijama, sa medijima, sa lokalnim vlastima i državnim strukturama. U ostvarivanju programa crkve i verske zajednice znatnim delom učestvuju sopstvenim sredstvima, koja će u narednom trogodišnjem periodu biti uvećana vraćanjem oduzete imovine na osnovu posebnog zakona.

Dijaspora. Politika saradnje sa dijasporom usmeriće se na jačanje svih vrsta veza između dijaspore i matice, očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpske dijaspore, unapređenje privrednih, naučnih, kulturnih i drugih veza dijaspore i matice, kao i na podsticanje i usmeravanje stručnih i finansijskih potencijala dijaspore radi uključenja u ekonomski razvoj zemlje.

Pokrenuće se inicijativa za potpuno regulisanje zaštite prava Srba u dijaspori u određenim oblastima, kao što je penzijsko-invalidsko osiguranje. Inicijativa će biti realizovana, pored ostalog, i potpisivanjem bilateralnih sporazuma sa zemljama sa kojima do sada takvi sporazumi nisu potpisani, a gde živi velika srpska zajednica. Doneće se zakon o državljanima Republike Srbije i Srbima koji žive u inostranstvu, kao i zakon o popisu Srba i državljana Republike Srbije u dijaspori.

Od posebnog značaja su aktivnosti na uključivanju ekonomskog potencijala dijaspore u razvoj matice prvenstveno posredstvom investicija, a manjim delom kroz doznake iz inostranstva koje se uglavnom usmeravaju u potrošnju. Posebna pažnja posvetiće se iznalaženju mogućnosti za ulaganja u opštine kroz poboljšanje ukupnog poslovnog i investicionog ambijenta u saradnji sa lokalnim zajednicama, sa čije teritorije u inostranstvu živi velika populacija iseljenika.

Poseban akcenat u narednom periodu biće stavljen na izradu novog, dinamičkog veb portala, koji će omogućiti unapređenje informacionog sistema Ministarstva za dijasporu, radi boljeg informisanja dijaspore i njenog povezivanja sa maticom. Portal bi objedinjavao različite sadržaje od interesa predstavnika dijaspore kroz praćenje novih trendova u komunikaciji, poput elektronskih baza podataka, upitnika, virtuelnog ministarstva, elektronske biblioteke naučnih radova i popularnih književnih dela istaknutih pisaca iz dijaspore, zatim E-obrazovanje sa ciljem očuvanja srpskog jezika i pisma, foruma, blogova i raznih drugih sadržaja.

Nastaviće se osnivanje kancelarija za dijasporu u jedinicama lokalne samouprave iz kojih više od 10 % stanovništva živi u inostranstvu; te kancelarije će pružati informacije o propisima koji se odnose na status i prava građana koji žive u inostranstvu i o mogućnostima za privredne aktivnosti na teritoriji lokalne samouprave.

Organizacije civilnog društva. U skladu sa prioritetima iz Evropskog partnerstva, Republika Srbija će doneti zakon o udruženjima građana kojim će se regulisati delovanje udruženja građana i saradnja države sa građanskim sektorom, uključujući i finansiranje organizacija građanskog društva (udruženja, fondovi i fondacije).

Republika će, u skladu sa budžetskim mogućnostima dodeljivati dotacije nevladinim organizacijama, u skladu sa zakonom o budžetu za određenu budžetsku godinu.

Sledeći