Prethodni

V STRATEGIJA ZA UPRAVLJANJE JAVNIM DUGOM

1. Definisanje i principi upravljanja javnim dugom

Strategija za upravljanje javnim dugom usklađena je sa utvrđenim obavezama i ciljevima Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2008. godinu sa projekcijama za 2009. i 2010. godinu.

Na osnovu člana 11. Zakona o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", broj 61/05), Strategija za upravljanje javnim dugom se dostavlja Vladi na usvajanje kao sastavni deo Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za budžetsku 2008. godinu i naredne dve fiskalne godine. Na taj način, Strategija je zajedno sa Memorandumom sastavni deo pripreme fiskalnog okvira. Značaj Strategije za upravljanje javnim dugom proizlazi iz visine javnog duga i troškova koje ima državni budžet za njegovo servisiranje.

Definicija javnog duga Republike Srbije

Javni dug prema Zakonu o javnom dugu sastoji se od sledećih pet kategorija: 1) dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koje zaključi Republika; 2) dug Republike po osnovu emitovanih hartija od vrednosti; 3) dug Republike po osnovu ugovora, sklopljenih radi reprogramiranja obaveza koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i dug po osnovu emitovanih hartija od vrednosti po posebnim zakonima; 4) dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike, ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga proisteklog iz date garancije; 5) dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica za koje je Republika dala garanciju.

2. Upravljanje javnim dugom Republike Srbije

Institucionalni i pravni okvir za upravljanje javnim dugom

Zakonodavni okvir zaduživanja i upravljanja javnim dugom regulisan je Zakonom o javnom dugu ("Službeni glasnik RS", broj 61/05) koji je usvojila Narodna skupština 15. jula 2005. godine. Ovaj zakon reguliše uslove, način i postupak pod kojima se zadužuju Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, kao i javna preduzeća i druga pravna lica čiji je osnivač Republika kada traže garanciju Republike. Zakon uređuje i način upravljanja javnim dugom i vođenje evidencije.

Republika se može zadužiti radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, refinansiranja neizmirenog duga, za finansiranje investicionih projekata, kao i za izvršavanje obaveza po datim garancijama. Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, o zaduživanju za finansiranje investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija, kao i o neposrednom preuzimanju obaveza u svojstvu dužnika po osnovu date garancije. Vlada odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti. Dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti, smatraju se krediti, odnosno državne hartije od vrednosti čiji se period otplate proteže na naredne budžetske godine. Ministar nadležan za poslove finansija, ili lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija koje ministar rešenjem ovlasti, odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.

Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike i ima stalnu aproprijaciju u budžetu. Odredbe zakona o budžetskom sistemu koje se odnose na privremenu obustavu izvršenja budžeta, ne odnose se na otplatu javnog duga.

Zakon predviđa osnivanje Uprave za javni dug u sastavu Ministarstva finansija. Uprava za javni dug će biti zadužena za upravljanje javnim dugom, njegovo praćenje i za informisanje o njegovom stanju i tendencijama promene. Do formiranja Uprave ovi poslovi će se obavljati u Sektoru za upravljanje javnim dugom koji je organizacioni deo Uprave za trezor.

Definicija i polazne osnove za upravljanje javnim dugom

Prema Zakonu o javnom dugu upravljanje javnim dugom obuhvata: 1) obavljanje transakcija radi upravljanja rizikom, uključujući i smanjivanje ili eliminisanje rizika od promene kursa i kamatnih stopa, kao i kontrolu drugih rizika; 2) donošenje odluka o kupovini i prodaji stranih valuta; 3) praćenje dnevnog salda na sistemu konsolidovanog računa trezora; 4) investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa prilivima po osnovu javnog duga i ostalom raspoloživom gotovinom Republike posle redovnog izvršenja budžeta Republike.

Polazne osnove (pretpostavke) za formulisanje strategije za upravljanje javnim dugom Republike Srbije i odgovarajuće obaveze su: 1) potrebno je ispuniti Mastrihtski kriterijum koji se odnosi na učešće javnog duga u BDP; 2) potrebno je poboljšati postojeći kreditni rejting države; 3) potrebno je razviti domaće finansijsko tržište kao preduslov za uspešno upravljanje javnim dugom; 4) potrebno je obezbediti koordinaciju politike upravljanja javnim dugom sa monetarnom i fiskalnom politikom; 5) očekuje se povećanje broja investitora sa preferencijom ka ulaganju u dugoročne hartije od vrednosti (osiguravajuće kompanije, investicioni i penzioni fondovi) koji će u značajnoj meri povećati tražnju za državnim hartijama od vrednosti; 6) Republika će imati obavezu da kontroliše zaduženja lokalnih organa vlasti i javnih preduzeća; 7) upravljanje javnim dugom mora biti transparentno.

3. Principi i rizici u upravljanju javnim dugom

Principi za upravljanje javnim dugom

Cilj upravljanja javnim dugom Republike Srbije je da se spreči prezaduženost (minimizira "default risk"), razvije domaće finansijsko tržište, obezbede finansijska sredstva za redovno servisiranje obaveza Republike Srbije pod najpovoljnijim uslovima - uz minimalne troškove i finansijski rizik.

Upravljanje javnim dugom podrazumeva dve grupe aktivnosti: 1) upravljanje postojećim dugom i 2) upravljanje novim zaduženjima.

Upravljanje postojećim javnim dugom

Cilj upravljanja postojećim javnim dugom Republike Srbije jeste minimiziranje finansijskih rizika kojima je izložen portfolio javnog duga.

Principi za upravljanja postojećim javnim dugom su: 1) identifikovati optimalnu strukturu duga uzimajući u obzir najvažnije finansijske rizike (valutni i kamatni rizik), 2) upravljati dugom u smislu postizanja i održavanja optimalne strukture javnog duga.

Upravljanje novim zaduženjima

Cilj upravljanja novim zaduženjima Republike Srbije je da se obezbede finansijska sredstva za 1) finansiranje deficita budžeta Republike Srbije i 2) refinansiranje duga Republike Srbije, i to po najpovoljnijim uslovima, uz minimalne troškove. Upravljanje novim zaduženjima je više usredsređeno na poboljšanje rejtinga Republike Srbije i stvaranje uslova za povoljna dugoročna zaduženja na međunarodnom finansijskom tržištu, a manje na konkretne finansijske uslove pojedinih zaduženja.

Principi za upravljanje novim zaduženjima su: 1) obezbediti uslove za kontinuirano zaduživanje u skladu sa potrebama; 2) nova direktna i indirektna zaduženja moraju biti usmerena na finansiranje potencijala za ekonomski rast; 3) obezbediti dnevnu likvidnost konsolidovanog računa trezora u skladu sa potrebama budžeta; 4) obezbediti da se nova zaduženja vrše po najpovoljnijim uslovima; 5) pospešiti razvoj domaćeg finansijskog tržišta, čime bi se stvorili uslovi za povoljnije zaduživanje u domaćoj valuti, 6) povećati ugled Republike Srbije na međunarodnom tržištu kapitala kako bi se poboljšali finansijski uslovi za zaduživanje.

Rizici u upravljanju javnim dugom Republike Srbije

Rizik promene deviznog kursa - valutni rizik

Valutni rizik je rizik da obaveza (portfolio duga Republike Srbije) promeni vrednosti zbog promene deviznog kursa. U našem slučaju stanje javnog duga se izražava u dolarima i evrima, pri čemu usled promena deviznog kursa dolazi do relativno velikih promena stanja. U cilju smanjenja valutnog rizika u kontekstu pasivnog upravljanja javnim dugom, odluke o denominaciji (dinar/evro/dolar) budućih zaduženja biće donete na bazi analize dva najvažnija faktora: a) ravnomerna zastupljenost duga denominovanog u domaćoj i stranoj valuti (disperzija valutnog rizika) i b) procena kretanja deviznih kurseva u budućnosti.

Rizik promene kamatne stope - kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik da kamata na kredit koju država plaća poveriocima bude veća ili manja od očekivane kamate. U našem slučaju, država može plaćati kamatu na pozajmljena sredstva po fiksnoj ili varijabilnoj kamatnoj stopi. U cilju smanjenja kamatnog rizika u kontekstu pasivnog upravljanja javnim dugom, odluke o izboru kamatne stope (fiksna/varijabilna) kod budućih zaduženja biće donete na bazi analize dva najvažnija faktora: a) ravnomerna zastupljenost duga sa fiksnom i varijabilnom kamatnom stopom (disperzija kamatnog rizika) i b) procena kretanja kamatnih stopa u budućnosti.

Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik gubitka usled kašnjenja u otplati kredita ili potpune obustave otplate kredita. Može se posmatrati sa dva aspekta: kada država daje kredit (ili garanciju) - ona preuzima kreditni rizik, a kada država uzima kredit od investitora - ona predstavlja kreditni rizik za te investitore. U prvom slučaju postoji rizik da javno preduzeće koje uzima kredit uz garanciju države ne bude u mogućnosti da ga otplati, pa država preuzima obavezu tj. povećava se opterećenje budžeta. U drugom slučaju kamatna stopa koju država plaća na pozajmljena sredstva zavisi od kreditnog rizika države koji se izražava kreditnim rejtingom. Tri vodeće kompanije za procenu kreditnog rejtinga redovno objavljuju rejtinge država, a kreditni rejting Republike Srbije (prema agenciji Standard and Poor’s) je BB-.

Dalje poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje smanjivaće rizik i omogućiće da budući krediti međunarodnih finansijskih organizacija budu povoljniji, ali i uticati na priliv novih stranih direktnih investicija. Poboljšanjem kreditnog rejtinga Republike Srbije izgubiće se neke beneficije koje je Republika Srbija stekla kao zemlja koja je tek krenula u tranziciju, kao što su beskamatni krediti Svetske banke po IDA uslovima (uz manipulativne troškove od 0,75%). To je jedan od razloga zbog čega će biti neophodno da Republika Srbija u narednom periodu razmotri druge opcije zaduživanja i izvrši komparativnu analizu zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija i zaduživanja na međunarodnom tržištu kapitala, kako bi se zadužila po najpovoljnijim uslovima.

Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti odnosi se na nemogućnost ispunjenja dospelih obaveza usled loše procene priliva i odliva gotovine. Jedan od strateških ciljeva u narednom periodu je i efikasnije upravljanje gotovinom. Ministarstvo finansija planira da višak slobodnih sredstava plasira na tržištu, čime bi se povećali prihodi po osnovu kamata na slobodna sredstva. S tim u vezi, već se započelo sa pripremom tehničke platforme za obavljanje repo operacija, preko koje bi Ministarstvo finansija plasiralo slobodna sredstva uz obezbeđenje u vidu hartija od vrednosti. Na ovom projektu je uspostavljena saradnja sa Centralnim registrom, depoom i kliringom hartija od vrednosti a.d. Beograd.

Unapređenje upravljanja javnim dugom - razvoj informacionog sistema

Važan tehnički preduslov za aktivno upravljanje javnim dugom jeste postojanje informacionog sistema koji će omogućiti svakodnevnu analizu portfolia javnog duga. Ministarstvo finansija je na osnovu donacije Evropske agencije za rekonstrukciju započelo izgradnju Informacionog sistema za upravljanje finansijama (FMIS - Financial Management Information System) koji će osavremeniti evidenciju i unaprediti upravljanje finansijama u Upravi za trezor Republike Srbije. Novi informacioni sistem se sastoji od tri međusobno povezana dela: 1) TRASSET - sistem za upravljanje dugom i likvidnošću; 2) SAP - sistem za budžetsko računovodstvo; 3) QBSW - sistem za pripremu i izvršenje budžeta.

Sektor za upravljanje javnim dugom koristi specijalizovanu aplikaciju za evidenciju i upravljanje javnim dugom - TRASSET. Postupak uvođenja novog sistema trajao je godinu dana. Podaci o javnom dugu iz (Oracle) baze NBS prvo su upareni sa podacima Uprave za trezor i originalnom dokumentacijom, pa su nakon kontrole prebačeni u novu (Oracle) bazu Uprave za trezor. TRASSET aplikacija koristi novoformiranu (Oracle) bazu podataka o javnom dugu Uprave za trezor. Pored toga, nabavljen je i program za analizu i upravljanje finansijskim rizikom - Varitron. Suština novog sistema je u brzini i automatizaciji. Moguće je u svakom trenutku dobiti izveštaj o stanju i strukturi javnog duga koji će se koristiti kao podloga za analizu budućih scenarija i strategija.

4. Izveštaj o stanju javnog duga

4.1. Analiza strukture javnog duga

Dinamika kretanja javnog duga Republike Srbije u 2006. godini pokazuje da je javni dug na kraju 2006. godine u apsolutnom iznosu manji za 930,6 mil. evra u odnosu na isti period prethodne godine. Javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2006. godine iznosio je 9.352,0 mil. evra, a dana 31. decembra 2005. godine 10.282,7 mil. evra.

Ukoliko se eliminiše uticaj promene deviznog kursa na iznos javnog duga, dolazi se do zaključka da je javni dug realno smanjen u iznosu od 782,5 mil. evra.

Struktura javnog duga Republike Srbije

Unutrašnji javni dug Republike Srbije dana 31. decembra 2006. godine iznosio je 3.837 mil. evra, što je u apsolutnom iznosu za 418,4 mil. evra manje u odnosu na 31. decembra 2005. godine.

Spoljni javni dug Republike Srbije dana 31. decembra 2006. godine iznosio je 5.515 mil. evra, što je u apsolutnom iznosu za 512,2 mil. evra manje u odnosu na 31. decembar 2005. godine. Struktura spoljnog javnog duga pokazuje, s jedne strane, neto smanjenje direktnih obaveza prema inostranim poveriocima u iznosu od 618,5 mil. evra, a s druge strane neto povećanje indirektnih obaveza u iznosu od 106,3 mil. evra.

Grafikon 8. Struktura javnog duga
na kraju 2005. godine 		Grafikon 9. Struktura javnog duga
na kraju 2006. godine

Glavni faktori koji su uticalina smanjenje unutrašnjeg duga u 2006. godini

Smanjenje unutrašnjeg duga Republike Srbijeu 2006. godini rezultat je sledećih faktora:

- prevremena otplata dela duga prema republičkim fondovima PIO zaposlenih i PIO poljoprivrednika (u novembru i decembru 2006. godine) u iznosu od 13 mlrd dinara;

- otplata prve serije obveznica Republike Srbije emitovanih po osnovu duga prema Narodnoj banci Srbije (S2006);

- otplata pete serije obveznica stare devizne štednje (A2006);

- otplata treće serije obveznica Republike Srbije emitovanih po osnovu Zajma za privredni preporod.

Portfolio unutrašnjeg duga ostao je isti, što znači da nije došlo do emisije novih dugoročnih hartija od vrednosti. Stanje duga po osnovu aukcija državnih zapisa smanjeno je za preko 200 mil. dinara, zbog suficita u budžetu Republike, kao i zbog prestanka emitovanja šestomesečnih zapisa.

Glavni faktori koji su uticali na smanjenje spoljnog javnog duga u 2006. godini

Smanjenje spoljnog javnog duga Republike Srbije u 2006. godini posledica je izvesnog broj faktora, među kojima se ističu:

1. otpis duga u iznosu od 15 % prema poveriocima Pariskog kluba (time je dug smanjen za približno 580 mil. evra). Isplata dve redovne polugodišnje rate po osnovu indirektno otpisanog duga Pariskom klubu i isplata prve polugodišnje rate bivšeg kratkoročnog duga prema poveriocima Pariskog kluba;

2. prevremena otplata prema IBRD u iznosu od 144 mil. evra glavnice duga i 176,7 mil. evra pripadajuće kamate (otplaćena avansno), kao i otplata dve redovne polugodišnje rate duga prema IBRD;

3. otplaćena druga rata zajma Vlade Republike Švajcarske.

Tokom 2006. godine nastavljeno je povlačenje sredstava po osnovu efektivnih zajmova, što je i glavni razlog povećanja duga, izraženo kroz povećanje direktnih i indirektnih obaveza Republike Srbije. Važno je još jednom napomenuti, da je neto efekat u 2006. u odnosu na 2005. godinu smanjenje duga.

U okviru direktnih obaveza izdvajamo povlačenja sredstava zajma kod sledećih inostranih poverilaca:

1. Međunarodne banke za obnovu i razvoj - 29,1 mil. specijalnih prava vučenja;

2. Evropske investicione banke - 37,1 mil. evra;

3. Vlada Republike Italije - 10 mil. evra;

4. Razvojne banke Saveta Evrope - 9,6 mil. evra.

Pored toga 31. decembra 2005. godine završena je kapitalizacija kamate na dugove prema poveriocima Pariskog kluba. Kapitalizovana kamata (pridodata glavnici) je uvećala stanje duga prema poveriocima Pariskog kluba u ukupnom iznosu od 172 mil. evra.

U okviru indirektnih obaveza presudan uticaj na povećanje duga u 2006. u odnosu na 2005. godinu imala su povlačenja sredstava zajma kod sledećih inostranih poverilaca:

1. Evropske banke za obnovu i razvoj - 64,0 mil. evra;

2. Evropske investicione banke - 64,2 mil. evra.

Projekcija odnosa unutrašnjeg i spoljnog duga na kraju 2007. godine

Tokom 2007. godine očekuje se relativno malo povećanje javnog duga Republike Srbije u iznosu do 1 %. Projektovano stanje duga na dan 31. decembra 2007. godine iznosi 9.427 mil. evra. Ovo je pre svega posledica očekivanog povećanja indirektnih obaveza, usled isticanja rokova za povlačenje sredstava predviđenih ugovorima o zajmu, i to kod većine zajmova koji nisu u potpunosti iskorišćeni. Tako se očekuje povećanje direktnih obaveza po osnovu povlačenja potpisanih zajmova i novih zaduženja za približno 90 mil. evra, dok je kod indirektnih obaveza očekivani iznos znatno veći - 450 mil. evra. S obzirom na to da neki od potpisanih zajmova još nisu prošli skupštinsku proceduru, pa samim tim i nisu postali efektivni, nije isključeno da ovaj iznos bude znatno manji.

S druge strane značajan deo obaveza dospeva u 2007. godini, a najveći pojedinačni dugovi koji dospevaju nalaze se u strukturi unutrašnjeg duga:

1. šesta serija obveznica stare devizne štednje (A2007);

2. četvrta serija obveznica zajma za privredni preporod;

3. druga serija obveznica emitovanih po osnovu duga prema Narodnoj banci Srbije.

U januaru 2007. godine prevremeno su otplaćene po jedna rata duga prema Republičkom fondu za PIO zaposlenih i Republičkom fondu za PIO poljoprivrednika u ukupnom iznosu od 8,6 mlrd dinara. U strukturi unutrašnjeg duga nije predviđena promena do kraja tekuće godine.

U strukturi spoljnog duga najveće pojedinačne otplate se odnose na dug prema Pariskom klubu poverilaca, gde dospeva i prva rata duga nastalog po osnovu kapitalisane kamate, pored dve redovne polugodišnje rate po osnovu indirektno otpisanog duga i bivšeg kratkoročnog duga poveriocima Pariskog kluba.

Grafikon 10. Projektovan odnos unutrašnjeg i spoljnog javnog duga na kraju 2007. godine

Struktura spoljnog duga RepublikeSrbije prema poveriocima

U strukturi javnog spoljnog duga prema poveriocima u 2006. godini nema značajnijih promena u odnosu na prethodne godine. Dominantno učešće i dalje imaju međunarodne finansijske organizacije kod kojih je Republika Srbija reprogramirala svoje obaveze nakon 2000. godine - IBRD, Pariski klub poverilaca i Londonski klub poverilaca. Ni u 2007. godini neće doći do značajnijih promena.

Tabela 26. Struktura spoljnog duga prema poveriocima na kraju 2006. godine

u mil. evra

POVERILAC

31.12.2006.

IBRD

1.616,0

IDA

415,7

direktne obaveze

403,0

indirektne obaveze

12,7

EU

273,3

direktne obaveze

49,5

indirektne obaveze

223,8

Pariski klub

1.761,1

Londonski klub

816,6

EIB

343,0

direktne obaveze

52,0

indirektne obaveze

291,0

EBRD

168,6

direktne obaveze

0

indirektne obaveze

168,6

KFV

36,9

direktne obaveze

0

indirektne obaveze

36,9

CEB

21,8

Vlade

61,9

direktne obaveze

25,5

indirektne obaveze

36,4

UKUPNO

5.515,0

Izvor: MFIN

Valutna struktura javnog duga Republike Srbije

U valutnoj strukturi javnog duga u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu došlo je do povećanja učešća duga denominovanog u evrima. Grafikoni 14. i 15. prikazuju povećanje učešća duga denominovanog u evrima za skoro tri procentna poena, tako da sada iznosi 72,7 % ukupnog duga. S druge strane smanjeno je učešće dolara i dinara u strukturi javnog duga.

Grafikon 11. Valutna struktura duga
na kraju 2005. godine 		Grafikon 12. Valutna struktura duga
na kraju 2006. godine

Projekcija valutne strukture javnog duga Republike Srbije na kraju 2007. godine

U 2007. godini pogoršaće se valutna struktura javnog duga Republike Srbije kao posledica otplate unutrašnjeg duga denominovanog u dinarima (6 mlrd dinara po osnovu otplate druge serije obveznica emitovanih po osnovu duga prema NBS i 8,6 mlrd dinara prevremeno otplaćenih Republičkom fondu za PIO zaposlenih i Republičkom fondu za PIO poljoprivrednika u januaru 2007. godine).

Grafikon 13. Projekcija valutne strukture nakraju 2007. godine

Valutna struktura zajmova koji dospevaju u narednim godinama dodatno govori o neophodnosti razvoja tržišta državnih hartija od vrednosti. Ukoliko ne dođe do proširenja portfolia državnih hartija od vrednosti, dug denominovan u dinarima iznosiće na kraju 2010. godine manje od 0,5% stanja duga odnosno jedini dug denominovan u domaćoj valuti biće kratkoročni zapisi Republike Srbije. Samim tim visina gotovo celokupnog javnog duga Republike Srbije zavisiće od deviznog kursa dinara u odnosu na evro, kao i od kursa evra u odnosu na ostale valute.

Osnovni pokazatelj zaduženosti - odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda, tako će biti izložen stalnim promenama ne samo usled novih zaduženja i otplata, nego i usled činjenice da će svaki procenat depresijacije dinara u odnosu na evro imati za posledicu povećanje duga za 1 %.

Struktura kamatnih stopa javnog duga Republike Srbije (fiksne i varijabilne)

Odnos fiksnih i varijabilnih kamatnih stopa u javnom dugu Republike Srbije izuzetno je povoljan. U tom smislu Republika Srbija nije izložena velikom kamatnom riziku, odnosno uticaju promena kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala.

Grafikon 14. Struktura javnog duga prema kamatnim stopama na kraju 2006. godine Grafikon 15. Struktura spoljnog javnog duga prema kamatnim stopama na kraju 2006. godine

Unutrašnji dug je u celosti vezan za fiksne kamatne stope, i iz tog razloga Republika Srbija može lako da predvidi svoje obaveze po osnovu plaćanja kamata u narednom periodu. Nešto je drugačija situacija u pogledu spoljnog duga, ali je i dalje taj odnos povoljan.

Na grafikonu 16. prikazana je struktura varijabilnih kamatnih stopa. Kamatna stopa sa najvećim učešćem jeste EURIBOR. Preko 1,5 mlrd evra duga je vezano za ovu kamatnu stopu, što znači da svaki procentni poen rasta EURIBOR-a povećava otplatu kamata u jednoj godini za preko 15 mil. evra. Ovo je podatak kojim sektor za upravljanje javnim dugom mora da se rukovodi kada se uzimaju u obzir nova zaduženja, a naročito imajući u vidu promenu vrednosti EURIBOR-a u prethodne tri godine.

Grafikon 16. Struktura varijabilnih kamatnih stopa

Šestomesečni EURIBOR je u prva četiri meseca 2007. godine porastao za oko 30 baznih poena, sa 3,86 % na 4,14 %, što će povećati troškove servisiranja obaveza po osnovu kredita, čija je kamata vezana za ovu kamatnu stopu u narednom periodu. Treba napomenuti da se šestomesečni LIBOR na dolar u prva četiri meseca 2007. godine kretao u rasponu 5,3-5,4 %, a imajući u vidu proviziju koju strani poverioci određuju na nivou od 0,5 % i koja se dodaje na ovu kamatnu stopu, to znači da je kamatna stopa kod kredita, koji su vezani za šestomesečni LIBOR na dolar na približnom nivou najskupljim kreditima u portfoliu duga Republike Srbije sa fiksnom kamatnom stopom u rasponu 5,5-6,0 %.

4.2. Analiza održivosti javnog duga

Održivost javnog duga predstavlja sposobnost Republike Srbije da redovno servisira svoje obaveze prema domaćim i inostranim poveriocima.

Pokazatelji održivosti javnog duga su sledeći brojevi definisani u vidu količnika:

1. odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda;

2. odnos spoljnog javnog duga i izvoza roba i usluga;

3. odnos primarnog budžetskog salda i bruto domaćeg proizvoda.

Odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije

Pokazatelj zaduženosti jedne države predstavlja odnos između javnog duga i bruto domaćeg proizvoda. Gornja granica utvrđena je na nivou od 60 % Mastrihtskim sporazumom kao jedan od kriterijuma konvergencije, odnosno uslova za pristup Evropskoj monetarnoj uniji. U skladu sa tim, osnovni cilj upravljanja javnim dugom Republike Srbije jeste obezbeđenje nesmetanog finansiranja obaveza uz minimiziranje troškova, s tim da stanje javnog duga ne pređe nivo od 60 % bruto domaćeg proizvoda.

U 2006. godini nastavljena je tendencija smanjivanja učešća javnog duga u BDP, dostigavši rekordno nizak nivo od 34,8 %. Visokom padu doprinele su pomenute redovne i prevremene otplate dugova, novi otpis duga od strane Pariskog kluba poverilaca, relativno nisko novo zaduženje kao posledica suficita u budžetu i privatizacionih prihoda, apresijacija dinara prema dolaru i evru i relativno visoke stope rasta BDP. Sa novim odnosom Republika Srbija se svrstala u grupu srednje razvijenih zemalja prema kriterijumima Svetske banke i znatno je ispod kriterijuma utvrđenog Mastrihtskim sporazumom.

Grafikon 17. Učešće javnog duga Republike Srbije u BDP (u dinarima) i stanje javnog duga u evrima

Odnos javnog duga i izvoza roba i usluga

Od svih pokazatelja zaduženosti Republike Srbije najveći pad je prisutan kod relacije između javnog duga i izvoza roba i usluga kao jednog od ključnih indikatora zaduženosti. U prethodnim godinama pod uticajem smanjenja javnog duga Republike Srbije, i istovremenog povećanog izvoza roba i usluga ovaj pokazatelj će pasti na nivo od 111% u 2007. godini.

Grafikon 18. Odnos javnog duga i izvoza roba i usluga

http://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2007_10/

Odnos primarnog budžetskog salda i bruto domaćeg proizvoda

Sposobnost države da servisira svoje obaveze može se sagledati i kroz dinamiku primarnog budžetskog salda. Primarni saldo se dobija tako što se ukupni rashodi budžeta umanjeni za plaćene kamate oduzmu od ukupnih prihoda budžeta umanjenih za naplaćene kamate. Od 2002. godine prisutna je tendencija povećanja učešća primarnog budžetskog salda u BDP, što ukazuje da rastu sposobnosti države za servisiranje javnog duga. Pri tome naročito visok nivo ovog pokazatelja je zabeležen u periodu 2004-2006. godina.

Grafikon 19. Odnos primarnog budžetskog salda RS i bruto domaćeg proizvoda

4.3. Projekcije za period 2008-2010. godina

U narednom periodu očekuje se dalji pad javnog duga Republike Srbije. Ovakav scenario je posledica obaveza koje dospevaju u narednim godinama koje će značajno umanjiti javni dug, i umerenog novog zaduživanja iz nekoliko razloga:

1. Rast kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala i pad kamatnih stopa u Republici Srbiji imaju za posledicu da nova zaduženja kod međunarodnih finansijskih organizacija nisu više toliko atraktivna, naročito kada se ima u vidu da Republika Srbija više ne može da računa na zaduživanje kod Svetske banke pod IDA uslovima;

2. Valutna struktura javnog duga Republike Srbije ukazuje na neophodnost razvoja tržišta državnih hartija od vrednosti, a najbolji način da se poboljša valutna struktura jeste emitovanje državnih hartija od vrednosti denominovanih u domaćoj valuti za refinansiranje duga denominovanog u stranoj valuti;

3. U periodu 2008-2010. godina, Republika Srbija otplatiće dug prema NBS, dug prema Republičkom fondu za PIO zaposlenih i Republičkom fondu za PIO poljoprivrednika. Nastaviće se redovna otplata po osnovu emitovanih obveznica stare devizne štednje. Po osnovu spoljnog duga u 2010. godini Republika Srbija nastavlja redovnu otplatu duga prema IBRD, budući da ističe period za koji je izvršena prevremena otplata glavnice i kamate. U septembru 2008. godine dospeva prva otplata duga Pariskom klubu po modelu 01 (direktan otpis duga).

Tabela 27. Plan otplate po osnovu direktnih obaveza za period 2008-2010. godina

u mil. evra

 

Godina

 

2008

2009

2010

Ukupno direktne obaveze

610,1

571,8

811,7

Glavnica

429,8

403,6

582,8

Kamata

180,3

168,2

228,9

Ukupno unutrašnji dug

393,9

345,6

408,6

Glavnica

357,2

315,6

394,3

Kamata

36,7

30,0

14,3

Ukupno spoljni dug

216,2

226,2

403,1

Glavnica

72,6

88,0

188,5

Kamata

143,6

138,2

214,7

Izvor: MFIN

Tabela 28. Projekcija osnovnih pokazatelja zaduženosti Republike Srbije u periodu 2008-2010. godina

 

2008

2009

2010

u milionima dinara

Dug RS

754.614

747.171

699.795

Spoljni dug

507.374

519.001

504.779

Domaći dug

247.241

228.170

195.015

BDP

2.779.000

3.128.500

3.485.000

Učešće u BDP

27,2%

23,9%

20,1%

u milionima evra

Dug RS

9.357

9.103

8.449

Spoljni dug

6.291

6.323

6.095

Domaći dug

3.066

2.780

2.355

BDP

34.459

38.450

42.267

Izvoz roba i usluga, u milionima evra

10.582

13.311

16.437

Javni spoljni dug/izvoz roba i usluga

59,5%

47,5%

37,1%

Javni dug denominovan u stranoj valuti/izvoz roba i usluga

85,5%

66,3%

50,7%

Otplata kamata i glavnice

49.172

46.546

66.966

Plaćanje kamata

14.529

13.691

18.886

Primarni budžetski suficit (deficit), RS

1.652

32.614

37.256

Nominalni rast BDP

13,2%

12,6%

11,4%

Izvor: MFIN

Grafikon 20. Učešće javnog duga u BDP u periodu 2008-2010. godina

Grafikon 21. Učešće javnog spoljnogduga u izvozu roba i usluga u periodu 2008-2010. godina

Grafikon 22. Dekompozicija faktora promene učešća javnog duga u BDP u periodu 2006-2010. godina

VI ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ovog memoranduma čine Prilog I - Projekcije makroekonomskih indikatora za period 2007-2010. godina i Prilog II - Obračunati iznosi transfera opštinama i gradovima za 2008. godinu.

Ovaj memorandum objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Prilog I

PROJEKCIJE MAKROEKONOMSKIH INDIKATORA ZA PERIOD 2007-2010. GODINA

 

Tabela 1: Rast i povezani činioci

 

Iskazano u procentima osim ako nije drugačije naznačeno

2006

2007

2008

2009

2010

1. Stopa realnog rasta BDP

5,7

7,0

6,0

6,5

6,5

2. BDP po tekućim tržišnim cenama (mil. dinara)

2.125.800

2.454.300

2.779.000

3.128.500

3.485.000

3. BDP deflator

14,9

7,9

6,8

5,7

4,6

4. Cene na malo promena (godišnji prosek)

12,7

6,4

7,1

5,5

4,5

5. BDP u evrima (u milionima)

25.262

30.581

34.459

38.450

42.267

6. BDP u dolarima (u milionima)

31.691

41.437

46.864

52.292

57.483

7. BDP po stanovniku u evrima

3.354

4.058

4.573

5.103

5.609

8. BDP po stanovniku u dolarima

4.207

5.499

6.219

6.940

7.629

9. Rast zaposlenosti

-2,1

-1,3

0,7

1,2

1,5

10. Rast produktivnosti

8,0

8,4

5,3

5,2

5,0

11. Investicioni racio (% BDP)

17,9

19,0

20,8

21,8

23,0

Izvori rasta: procentne promene u konstantnim cenama

12. Lična potrošnja

5,4

9,5

4,9

4,5

2,1

13. Državna potrošnja

8,3

16,1

5,7

4,4

2,3

14. Investicije u fiksni kapital

15,2

28,6

20,2

14,5

13,5

15. Promena zaliha kao % BDP

0,1

0,1

0,1

0,1

0,1

16. Izvoz roba i usluga

28,2

32,6

25,8

25,0

21,6

17. Uvoz roba i usluga

22,2

36,5

20,5

17,3

12,9

Nominalni rast spoljnotrgovinske razmene (u USD)

18. Izvoz roba i usluga

30,1

32,8

26,1

25,8

23,5

19. Uvoz roba i usluga

25,1

32,9

17,6

15,8

14,3

Doprinos rastu BDP

20. Finalna domaća tražnja

8,6

16,1

9,8

8,3

5,8

20.1. Investiciona potrošnja

2,6

5,3

4,5

3,7

3,7

20.2. Lična potrošnja

4,8

8,3

4,4

4,0

1,8

20.3. Državna potrošnja

1,2

2,4

0,9

0,7

0,4

21. Promena u zalihama

0,1

0,1

0,1

0,1

0,1

22. Spoljno-trgovinski bilans roba i usluga

-3,0

-9,2

-3,9

-2,0

0,6

Rast bruto dodate vrednosti

23. Poljoprivreda

1,6

-9,0

5,0

2,0

2,0

24. Industrija

5,0

5,1

5,3

5,5

5,7

25. Građevinarstvo

9,3

12,0

8,0

7,5

7,0

26. Usluge

9,2

9,3

5,8

7,0

7,9

Doprinos rastu bruto dodate vrednosti

27. Rast bruto dodate vrednosti

7,3

6,2

5,7

6,1

6,8

28. Poljoprivreda

0,2

-1,2

0,6

0,2

0,2

29. Industrija

1,1

1,1

1,1

1,1

1,2

30. Građevinarstvo

0,3

0,4

0,3

0,3

0,3

31. Usluge

5,7

5,8

3,7

4,5

5,2

 

Tabela 2: Razvoj tržišta radne snage

 

Iskazano u procentima ako drugačije nije navedeno

2006

2007

2008

2009

2010

1. Broj stanovnika (u hiljadama)

7.533

7.535

7.535

7.535

7.535

2. Stopa rasta stanovništva (stopa rasta u %)

0,04

0,04

0,00

0,00

0,00

3. Radno sposobno stanovništvo (u hiljadama)

5.054

5.056

5.056

5.056

5.056

4. Učešće radno sposobnog stanovništva u ukupnom stanovništvu

67,1

67,1

67,1

67,1

67,1

5. Broj zaposlenih (u hiljadama)

2.026

2.000

2.014

2.038

2.068

6. Stopa rasta zaposlenosti (stopa rasta u %)

-2,1

-1,3

0,7

1,2

1,5

7. Stopa nezaposlenosti (ILO definicija)

21,6

21,7

21,1

20,4

19,6

8. Stopa rasta prosečne realne zarade (stopa rasta u %)

11,4

17,4

5,3

5,2

5,0

 

Tabela 3: Kretanja u spoljnom sektoru

 

Iskazano u milionima evra ako drugačije nije navedeno

2006

2007

2008

2009

2010

1. Saldo tekućeg računa (% BDP)

-12,3

-14,7

-14,1

-12,6

-11,1

2. Izvoz roba

5.170

6.463

8.170

10.352

12.838

3. Uvoz roba

10.136

12.605

14.673

16.873

19.088

4. Saldo trgovinskog računa

-4.966

-6.142

-6.503

-6.521

-6.250

5. Izvoz usluga

1.680

1.960

2.412

2.958

3.599

6. Uvoz usluga

1.730

1.998

2.433

2.941

3.557

7. Saldo na računu usluga

-49

-38

-21

17

42

8. Izvoz roba i usluga

6.851

8.423

10.582

13.311

16.437

9. Uvoz roba i usluga

11.866

14.603

17.106

19.814

22.645

10. Izvoz roba i usluga (% BDP)

27,1

27,5

30,7

34,6

38,9

11. Uvoz roba i usluga (% BDP)

47,0

47,8

49,6

51,5

53,6

12. Neto izvoz dobara i usluga (% BDP)

-19,9

-20,2

-18,9

-16,9

-14,7

13. Neto plaćanja kamata prema inostranstvu

-315

-364

-505

-604

-816

14. Tekući transferi

2.234

2.048

2.156

2.256

2.322

15. Saldo tekućeg računa platnog bilansa

-3.095

-4.495

-4.873

-4.851

-4.702

16. Strane direktne investicije, neto

4.171

2.000

2.200

2.200

2.400

17. Devizne rezerve

9.593

10.841

11.983

13.048

14.096

18. Spoljni dug

14.884

16.979

19.580

21.979

24.118

19. Od čega: dug države

5.515

5.904

6.291

6.323

6.095

20. Od čega: denominovan u stranoj valuti

14.884

16.979

19.580

21.979

24.118

21. Od čega: otplata glavnice

1.771

1.954

2.587

3.167

3.883

22. Neto štednja iz inostranstva (% BDP)

12,3

14,7

14,1

12,6

11,1

23. Nacionalna štednja (% BDP)

5,6

4,3

6,7

9,2

11,9

24. Domaća štednja (% BDP)

-2,0

-1,2

1,9

4,9

8,3

25. Domaća privatna štednja (% BDP)

-6,2

-4,9

-1,1

0,7

3,5

26. Domaće privatne investicije (% BDP)

14,8

14,2

16,7

17,5

18,0

27. Domaća javna štednja (% BDP)

4,3

3,7

2,9

4,2

4,8

28. Domaće javne investicije (% BDP)

3,1

4,8

4,1

4,4

5,0

 

Tabela 4: Fiskalna pozicija

 

Iskazano učešćem u BDP

2006

2007

2008

2009

2010

Neto pozajmljivanje po subsektorima

1. Opšta država

1,7

-0,5

-0,6

0,5

0,4

2. Republički budžet

1,4

-0,6

-0,5

0,2

0,3

3. Lokalna samouprava

-0,2

0,0

0,1

0,0

0,0

4. Socijalni fondovi

0,4

0,0

-0,1

0,3

0,1

Opšta država

5. Ukupni prihodi

39,8

40,1

38,9

39,2

39,0

6. Ukupni rashodi

38,2

40,6

39,5

38,7

38,6

7. Budžetski bilans

1,7

-0,5

-0,6

0,5

0,4

8. Otplata kamata

0,9

0,8

0,7

0,5

0,7

9. Primarni deficit-suficit

2,6

0,3

0,1

1,0

1,1

Komponente prihoda

10. Porezi

24,7

24,6

24,8

25,1

25,0

11. Doprinosi

10,4

10,8

10,5

10,6

10,6

12. Ostali prihodi

4,8

4,7

3,5

3,5

3,4

13. Ukupni prihodi

39,8

40,1

38,9

39,2

39,0

Komponente rashoda

14. Kolektivna potrošnja

15,0

15,7

15,3

14,8

14,3

15. Socijalni transferi

16,6

16,9

17,1

16,8

16,8

16. Kamate

0,9

0,8

0,7

0,5

0,7

17. Subvencije

2,6

2,5

2,2

2,1

2,1

18. Investicije u fiksni kapital

3,1

4,8

4,1

4,5

4,8

19. Ukupni rashodi

38,2

40,6

39,5

38,7

38,6

 

Tabela 5: Dug opšte države

 

Iskazano procentualnim učešćem u BDP

2006

2007

2008

2009

2010

1. Bruto dug

35,6

32,3

28,4

25,5

22,3

2. Od čega: otplata glavnice

2,0

1,9

1,5

1,3

1,7

3. Promena u ukupnom dugu

-15,8

-3,3

-3,9

-2,9

-3,2

Doprinosi promeni bruto duga

4. Primarni deficit (suficit)

-2,6

-0,3

-0,1

-1,0

-1,1

5. Kamata

1,1

0,9

0,7

0,6

0,7

6. Rast nominalnog BDP

-9,1

-4,8

-3,8

-3,2

-2,6

7. Ostali faktori koji utiču na dug

-5,2

0,9

-0,8

0,7

-0,3

8. Implicitna kamatna stopa na dug (%)

2,2

2,6

2,3

2,1

2,9

 

Prilog II

OBRAČUNATI IZNOSI TRANSFERA OPŠTINAMA I GRADOVIMA ZA 2008. GODINU

u 000 din.

R. br.

OPŠTINA - GRAD

TRANSFERI za 2008. GODINU

Za ujednačavanje ustupljenih poreza

Opšti transfer

Kompenzacioni transfer

Tranzicioni transfer

Umanjenje transfera član 43. Zakona

SVEGA TRANSFERI

I deo

II deo iz preraspodele član 43. st. 3

za porez na promet, porez na fond zarada i porez na zarade

za porez na prenos apsol. prava i nasleđe i poklon

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

A)

    

GRADOVI

                
 

1

  

Beograd

0

2.189.254

0

9.406.572

944.103

0

-2.397.011

10.142.919
 

2

  

Kragujevac

0

253.484

75.262

337.364

20.851

112.509

0

799.469
 

3

  

Niš

0

343.307

102.742

744.855

52.263

0

0

1.243.168
 

4

  

Novi Sad

0

434.027

0

1.391.794

175.910

0

-311.238

1.690.493
     

Svega gradovi

0

3.220.072

178.004

11.880.584

1.193.128

112.509

-2.708.249

13.876.048

B)

    

OPŠTINE

                
 

1

  

Ada

0

32.839

9.353

24.784

1.367

5.854

0

74.197
 

2

  

Aleksandrovac

32.914

49.887

14.167

24.866

974

0

0

122.808
 

3

  

Aleksinac

77.195

97.341

27.558

53.669

1.792

0

0

257.555
 

4

  

Alibunar

13.081

47.330

13.009

21.385

2.797

0

0

97.602
 

5

  

Apatin

0

51.865

14.828

135.334

2.517

7.025

0

211.569
 

6

  

Aranđelovac

0

73.782

21.488

85.157

6.162

0

0

186.589
 

7

  

Arilje

106

36.499

10.338

41.442

497

0

0

88.881
 

8

  

Babušnica

34.899

35.695

9.590

14.853

154

0

0

95.191
 

9

  

Bajina Bašta

0

57.742

16.060

26.098

1.593

0

0

101.494
 

10

  

Batočina

8.822

21.402

6.027

12.875

796

0

0

49.923
 

11

  

Bač

7.825

31.478

8.664

19.133

779

0

0

67.879
 

12

  

Bačka Palanka

0

95.148

27.356

90.559

5.278

0

0

218.341
 

13

  

Bačka Topola

0

67.600

19.021

49.533

3.056

0

0

139.210
 

14

  

Bački Petrovac

329

23.764

6.811

19.858

889

22.954

0

74.605
 

15

  

Bela Palanka

22.698

34.490

9.357

15.619

521

0

0

82.685
 

16

  

Bela Crkva

16.157

37.726

10.516

20.108

1.027

0

0

85.533
 

17

  

Beočin

0

26.225

7.489

22.423

1.371

0

0

57.508
 

18

  

Bečej

0

69.946

20.021

58.433

3.651

0

0

152.051
 

19

  

Blace

25.533

26.971

7.452

10.728

664

0

0

71.349
 

20

  

Bogatić

77.179

51.365

14.563

31.196

1.237

0

0

175.540
 

21

  

Bojnik

40.414

25.911

7.158

9.148

105

0

0

82.736
 

22

  

Boljevac

38.311

45.044

11.840

11.288

230

0

0

106.714
 

23

  

Bor

10.876

96.864

27.539

81.066

4.770

0

0

221.116
 

24

  

Bosilegrad

20.950

30.582

7.980

8.388

331

0

0

68.232
 

25

  

Brus

30.769

42.776

11.592

12.974

787

0

0

98.898
 

26

  

Bujanovac

86.814

69.131

19.665

38.173

1.467

0

0

215.250
 

27

  

Valjevo

0

152.669

44.378

178.001

12.876

1.392

0

389.316
 

28

  

Varvarin

48.660

33.414

9.467

12.059

429

0

0

104.029
 

29

  

Velika Plana

20.651

65.563

18.941

59.330

4.563

0

0

169.048
 

30

  

Veliko Gradište

20.480

37.420

10.493

21.142

4.045

0

0

93.580
 

31

  

Vladimirci

41.101

35.669

9.967

12.562

924

0

0

100.223
 

32

  

Vladičin Han

39.397

41.187

11.534

27.043

811

0

0

119.972
 

33

  

Vlasotince

66.052

51.674

14.831

29.479

1.285

0

0

163.321
 

34

  

Vranje

0

141.995

41.125

151.686

4.283

0

0

339.089
 

35

  

Vrbas

0

71.378

20.801

85.964

4.612

0

0

182.755
 

36

  

Vrnjačka Banja

0

42.224

12.285

39.857

4.492

1.094

0

99.952
 

37

  

Vršac

0

94.557

26.847

106.576

10.110

0

0

238.090
 

38

  

Gadžin Han

19.270

22.874

6.161

15.176

251

0

0

63.732
 

39

  

Golubac

16.638

23.356

6.250

7.317

520

0

0

54.080
 

40

  

Gornji Milanovac

0

87.706

24.823

74.360

5.579

0

0

192.468
 

41

  

Despotovac

50.830

52.871

14.544

22.219

1.162

0

0

141.626
 

42

  

Dimitrovgrad

10.582

29.802

8.018

12.719

549

0

0

61.671
 

43

  

Doljevac

33.756

27.915

8.029

12.834

226

0

0

82.760
 

44

  

Žabalj

19.375

46.617

13.193

29.486

2.003

0

0

110.674
 

45

  

Žabari

38.820

25.084

6.936

8.311

433

0

0

79.583
 

46

  

Žagubica

37.698

41.366

10.884

8.209

755

5.844

0

104.757
 

47

  

Žitište

27.213

40.370

10.980

20.434

981

0

0

99.978
 

48

  

Žitorađa

41.993

28.727

8.101

9.216

160

0

0

88.197
 

49

  

Zaječar

0

115.154

32.576

97.479

6.858

0

0

252.067
 

50

  

Zrenjanin

0

214.614

62.159

218.252

14.572

0

0

509.597
 

51

  

Ivanjica

2.867

77.656

21.116

45.462

2.036

0

0

149.136
 

52

  

Inđija

0

74.762

21.827

66.960

8.988

405

0

172.942
 

53

 

Irig

3.585

22.631

6.303

8.562

1.908

17.420

0

60.409

 

54

 

Jagodina

0

110.175

32.421

150.036

9.733

0

0

302.365

 

55

 

Kanjiža

0

48.259

13.585

34.223

1.706

0

0

97.773

 

56

 

Kikinda

0

110.820

31.729

106.730

5.620

0

0

254.899

 

57

 

Kladovo

0

49.276

13.562

24.164

1.894

0

0

88.896

 

58

 

Knić

36.656

32.655

8.885

8.905

606

0

0

87.707

 

59

 

Knjaževac

53.646

83.832

22.937

39.271

1.341

0

0

201.026

 

60

 

Kovačica

41.117

46.934

13.158

24.330

1.381

0

0

126.920

 

61

 

Kovin

480

67.765

18.812

49.464

2.955

0

0

139.476

 

62

 

Kosjerić

0

28.246

7.745

13.500

1.360

0

0

50.851

 

63

 

Koceljeva

26.720

27.634

7.734

11.688

1.529

0

0

75.306

 

64

 

Kraljevo

0

203.240

58.118

240.692

15.892

24.721

0

542.662

 

65

 

Krupanj

49.723

35.666

9.951

10.534

690

0

0

106.564

 

66

 

Kruševac

0

202.517

59.247

177.587

18.821

26.929

0

485.100

 

67

 

Kula

0

77.199

22.320

69.542

4.761

0

0

173.823

 

68

 

Kuršumlija

25.489

56.593

15.117

22.275

1.005

0

0

120.478

 

69

 

Kučevo

27.809

46.814

12.594

16.637

749

0

0

104.603

 

70

 

Lajkovac

0

27.759

7.996

23.713

1.232

0

0

60.700

 

71

 

Lapovo

0

12.678

3.736

11.691

776

0

0

28.881

 

72

 

Lebane

67.899

41.511

11.715

17.604

743

0

0

139.473

 

73

 

Leskovac

113.383

228.636

66.498

186.055

10.207

0

0

604.779

 

74

 

Loznica

56.381

126.885

36.802

99.635

7.150

193

0

327.046

 

75

 

Lučani

46.865

45.076

12.655

22.623

954

0

0

128.173

 

76

 

Ljig

0

27.555

7.682

15.532

990

444

0

52.204

 

77

 

Ljubovija

19.642

32.784

9.086

15.942

499

0

0

77.953

 

78

 

Majdanpek

36.973

58.809

15.799

28.315

606

0

0

140.502

 

79

 

Mali Zvornik

16.818

23.444

6.654

13.963

577

0

0

61.456

 

80

 

Mali Iđoš

0

22.406

6.297

11.725

4.011

226

0

44.664

 

81

 

Malo Crniće

39.850

24.988

6.902

8.034

300

0

0

80.074

 

82

 

Medveđa

24.651

30.907

8.175

7.690

324

0

0

71.747

 

83

 

Merošina

27.845

24.771

6.955

8.988

690

0

0

69.249

 

84

 

Mionica

25.245

30.534

8.508

10.691

1.280

0

0

76.258

 

85

 

Negotin

34.800

88.576

24.494

43.385

2.800

0

0

194.055

 

86

 

Nova Varoš

19.196

43.048

11.754

23.222

474

0

0

97.695

 

87

 

Nova Crnja

10.023

24.892

6.833

9.561

2.660

0

0

53.969

 

88

 

Novi Bečej

16.238

52.171

14.367

28.602

1.614

0

0

112.992

 

89

 

Novi Kneževac

1.299

26.964

7.449

15.029

1.131

0

0

51.874

 

90

 

Novi Pazar

88.525

134.104

38.824

94.753

6.685

0

0

362.891

 

91

 

Opovo

8.618

19.676

5.475

6.689

395

0

0

40.853

 

92

 

Osečina

32.840

28.207

7.796

8.113

452

0

0

77.407

 

93

 

Odžaci

21.062

56.253

15.997

44.970

1.986

0

0

140.268

 

94

 

Pančevo

0

187.050

54.991

244.839

17.235

38.546

0

542.661

 

95

 

Paraćin

6.754

89.721

25.863

68.745

8.689

0

0

199.771

 

96

 

Petrovac

73.548

62.660

17.460

33.855

1.127

0

0

188.650

 

97

 

Pećinci

0

42.826

11.907

23.781

10.693

0

0

89.207

 

98

 

Pirot

0

118.147

33.079

120.605

3.553

0

0

275.384

 

99

 

Plandište

16.767

29.652

8.148

13.999

1.275

4.999

0

74.840

 

100

 

Požarevac

0

113.376

33.419

154.452

14.625

0

0

315.872

 

101

 

Požega

1.811

55.841

16.076

36.137

2.477

1.594

0

113.936

 

102

 

Preševo

91.149

55.351

15.880

25.140

2.841

0

0

190.362

 

103

 

Priboj

45.809

55.822

15.672

32.772

975

0

0

151.051

 

104

 

Prijepolje

56.552

78.592

21.911

40.859

1.779

0

0

199.692

 

105

 

Prokuplje

32.918

85.578

24.141

57.921

1.614

0

0

202.173

 

106

 

Ražanj

32.163

23.015

6.293

5.170

171

0

0

66.812

 

107

 

Rača

31.778

24.358

6.802

9.927

374

0

0

73.238

 

108

 

Raška

0

56.007

15.625

49.821

3.253

3.362

0

128.068

 

109

 

Rekovac

35.473

29.292

7.980

6.821

263

0

0

79.828

 

110

 

Ruma

0

93.979

27.054

77.098

6.279

0

0

204.409

 

111

 

Svilajnac

19.134

45.055

12.886

32.643

2.917

0

0

112.635

 

112

 

Svrljig

41.490

35.529

9.638

16.466

317

0

0

103.441

 

113

 

Senta

0

44.038

12.701

45.099

2.823

5.354

0

110.016

 

114

 

Sečanj

15.137

37.349

10.091

15.669

912

57

0

79.213

 

115

 

Sjenica

67.194

68.239

18.289

18.313

1.575

0

0

173.610

 

116

 

Smederevo

0

153.124

45.119

222.646

9.788

11.919

0

442.596

 

117

 

Smederevska Palanka

26.682

85.509

24.916

62.168

3.467

0

0

202.742

 

118

 

Sokobanja

17.150

39.593

10.838

17.991

2.937

0

0

88.509

 

119

 

Sombor

0

160.563

45.875

141.194

14.486

8.696

0

370.813

 

120

 

Srbobran

5.453

31.553

8.812

17.050

2.675

0

0

65.543

 

121

 

Sremska Mitrovica

0

132.121

38.318

107.351

8.840

5.275

0

291.905

 

122

 

Sremski Karlovci

0

13.325

3.959

7.085

1.440

25.885

0

51.694

 

123

 

Stara Pazova

0

97.183

28.766

95.427

18.840

2.756

0

242.972

 

124

 

Subotica

0

230.435

67.882

297.502

36.207

0

0

632.026

 

125

  

Surdulica

2 422

47.417

12.926

31.587

990

0

0

95.342
 

126

  

Temerin

0

40.838

11.966

41.379

4.178

0

0

98.361
 

127

  

Titel

11.337

29.714

8.310

16.096

1.393

0

0

66.851
 

128

  

Topola

40.136

42.202

11.898

21.256

1.597

0

0

117.090
 

129

  

Trgovište

14.828

20.046

5.229

5.545

11

0

0

45.659
 

130

  

Trstenik

109.555

78.025

22.533

51.153

1.263

0

0

262.529
 

131

  

Tutin

85.996

65.534

17.975

12.614

728

0

0

182.847
 

132

  

Ćićevac

14.522

17.315

4.933

13.895

353

0

0

51.017
 

133

  

Ćuprija

0

53.019

15.298

41.553

4.004

0

0

113.874
 

134

  

Ub

16.035

53.975

15.235

20.355

910

0

0

106.511
 

135

  

Užice

0

130.709

38.443

163.697

8.010

0

0

340.860
 

136

  

Crna Trava

0

13.398

3.377

5.891

38

0

0

22.705
 

137

  

Čajetina

0

40.718

11.059

21.493

13.470

1.662

0

88.401
 

138

  

Čačak

0

173.240

51.528

225.755

23.187

0

0

473.710
 

139

  

Čoka

15.071

28.079

7.733

10.743

633

8.067

0

70.326
 

140

  

Šabac

0

181.549

53.030

187.947

18.030

0

0

440.557
 

141

  

Šid

0

71.504

20.002

45.482

5.143

0

0

142.131
     

Svega opštine

2.980.490

8.901.078

2.530.244

7.090.872

527.194

232.673

0

22.262.552
     

UKUPNO

2.980.490

12.121.150

2.708.249

18.971.457

1.720.321

345.182

-2.708.249

36.138.600