GODIŠNJI IZVEŠTAJ O REALIZACIJI SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA KONTROLISANE ROBE ZA 2005. I 2006. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 98/2007)

 

I UVOD

Zakonski osnov za izradu Godišnjeg izveštaja o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe1 za 2005. i 2006. godinu (u daljem tekstu Izveštaj) predstavlja član 28. stav 3. Zakona o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene2 (u daljem tekstu Zakon). Izveštaj je sačinjen u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, nadležnom organu za sprovođenje Zakona i pratećih propisa iz oblasti kontrole izvoza i uvoza kontrolisane robe.
_____________________
1Kontrolisana roba predstavlja naoružanje, vojnu opremu i odnosne tehnologije, kao i robu dvostruke namene, uključujući softver i tehnologije, koja pored civilne može imati i vojnu namenu.
2Zakon je donet 2005. godine u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, objavljen je u "Službenom listu SCG", br. 7/05 i 8/05 - ispravka i još uvek je na snazi. Formiranjem Vlade Republike Srbije 15. maja 2007. godine i donošenjem Zakona o ministarstvima propisana je nadležnost Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u oblasti spoljne trgovine naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene.

Reč je o prvom nacionalnom izveštaju pripremljenom u ovoj oblasti, koji daje pregled izvozno-uvozne kontrole naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, od njenog početka, 31. marta 2005. godine, u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, u skladu sa preporukama, standardima i pravilima ponašanja Evropske unije.

Zakonom je u 2005. godini izvršeno usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim propisima i standardima u ovoj oblasti. Nadležnost izvozne kontrole je prešla sa vojnog organa upravljanja (Ministarstvo odbrane SCG) na civilni (Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG). Novina je bila i uvođenje kontrole spoljne trgovine proizvoda dvostruke namene i pojma "sveobuhvatne kontrole", koja je u međunarodnoj zajednici poznata kao klauzula "Catch All", kao i transparentnost u ovoj oblasti.

Sistem izvozne kontrole,3 uspostavljen Zakonom i pratećim propisima, predstavlja korak bliže EU. Ovo je posebno važno, imajući u vidu da se u 2007. godini Republika Srbija priprema za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. S obzirom da je Srbija (kao i, bivša Jugoslavija) tradicionalni proizvođač i izvoznik oružja, usvajanje nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti je korak dalje u uspostavljanju državne kontrole, u cilju ostvarivanja i zaštite spoljnopolitičkih, bezbednosnih i odbrambenih interesa, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i obezbeđenja poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela Srbija. Usvojena su Pravila ponašanja EU u izvozu oružja (EU Code of Conduct on Arms Export),4 uvedena je, prvi put u našoj zemlji, kontrola izvoza i uvoza robe dvostruke namene (Dual use Goods)5 i definisane su nacionalne kontrolne liste roba za koje je potrebna dozvola, a koje su u potpunosti usklađene sa listama EU iz 2000. godine.
_____________________
3Export Control - Izvozna kontrola je prepoznatljiv termin za ovu aktivnost u međunarodnoj zajednici.
4Videti Odluku o kriterijumima za izdavanje dozvole za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene "Službeni list SCG", broj 11/05.
5Roba dvostruke namene obuhvata širok dijapazon materijala, opreme, i tehnologije koja može biti upotrebljena dvostruko, za razvoj oružja za masovno uništenje (OMU) i u civilne svrhe i kao takva vrlo se teško kontroliše. Efikasnost kontrole izvoza određene zemlje u cilju sprečavanja širenja naoružanja zavisi od otkrivanja, odvraćanja, zaustavljanja nelegalnih isporuka i preusmeravanja kontrolisane robe.

Cilj kontrole spoljnotrgovinskog prometa robe dvostruke namene je borba protiv širenja oružja za masovno uništenje (OMU). Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) je 2004. godine usvojio Rezoluciju o neširenju oružja za masovno uništenje (Rezolucija SB 1540) kojom se širenje nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja označava kao glavna pretnja međunarodnom miru i bezbednosti. Ovim dokumentom Savet bezbednosti poziva sve države članice UN da ispune svoje obaveze u vezi sa kontrolom naoružanja i/ili razoružanjem i spreče širenje svih vrsta oružja za masovno uništenje. U rezoluciji se ističe obaveza svih država potpisnica da usvoje i primene delotvorne zakone i sprovedu ih kroz uspostavljanje domaćih kontrola i mera za njihovu primenu, kao što su kontrola izvoza i mehanizmi kontrole na nacionalnoj granici. Naša zemlja je definisala uvođenje efikasnog kontrolnog sistema naoružanja, vojne opreme, robe dvostruke namene i odnosnih tehnologija, kao jedan od svojih prioritetnih ciljeva. Motiv za to je neophodnost borbe protiv terorizma, koji je, na žalost, postao više od pretnje. Takođe, imajući na umu geografski položaj naše države, kao i postojeću nestabilnost u regionu, Republika Srbija je nepokolebljiva u odluci da unapredi postojeće zakone i formira efikasan kontrolni sistem u cilju onemogućavanja nepoželjnog izvoza ovih proizvoda. Može se reći da je do sada dobro urađen zadatak, mada je proces primene komplikovan i zahtevan.

Izveštaj je urađen na bazi podataka koji su prikupljani od početka ove aktivnosti: u Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose SCG (2005), potom u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije (2006) i na kraju u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije (2007). Činjenica da je u protekle dve godine u našoj državi bilo statusnih promena, dovela nas je do ideje da jednim Izveštajem obuhvatimo taj period. Tako da, Izveštaj obuhvata 2005. godinu (1.1.2005-31.12.2005) i 2006. godinu (1.1.2006-31.12.2006).

U zajedničkom delu Izveštaja date su informacije o politici izvozno-uvozne kontrole, nacionalnom zakonodavstvu, nacionalnim kontrolnim listama, kriterijumima za izdavanje dozvole, nadležnim institucijama u procesu izdavanja dozvole, međunarodnim obavezama, dosadašnjem iskustvu u našoj zemlji na polju izvozne kontrole, aktivnom učešću na seminarima i daljem unapređenju sistema kontrole, kao i analiza statističkih podataka koji su prikazani u aneksima.

U aneksima su prikazani podaci za 2005. odnosno 2006. godinu u istovetnoj formi, radi upoređivanja i analize. Aneksi sadrže tabelarno prikazane podatke o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe, izdatim i odbijenim dozvolama za izvoz i uvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, kao i podatke o preduzećima koja mogu da se bave ovim prometom (u skladu sa podacima koji se vode u nadležnom ministarstvu, a prema obavezi privrednih subjekata da se registruju u Registar lica koja mogu da obavljaju spoljnu trgovinu kontrolisanom robom).6
_____________________
6Članovi 11. i 12. Zakona.

Ovaj izveštaj ne sadrži informacije o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme u zemlji, koji su u nadležnosti Ministarstva odbrane RS.

Prilikom izrade Izveštaja poštovane su preporuke Evropske unije7 po pitanju forme i sadržine nacionalnih izveštaja, kako bi mogli biti kompatibilni sa izveštajem Evropske unije8 i upotrebljivi u svrhu poređenja sa nacionalnim izveštajima zemalja u našem okruženju i šire.
_____________________
7U februaru 2006. godine je u organizaciji EU Centra za kontrolu malog i lakog naoružanja u Jugoistočnoj Evropi (SEESAC) i Ambasade SAD u Beogradu, Program kontrole izvoza i granične bezbednosti (EXBS) održan regionalni seminar pod nazivom "Godišnje izveštavanje zemalja Zapadnog Balkana u oblasti trgovine naoružanjem", sa ciljem uspostavljanja dogovora oko zajedničkog formata za izradu nacionalnog izveštaja i dalje podrške zemljama Zapadnog Balkana u izradi izveštaja.
8Godišnji izveštaj EU, koji se zasniva na doprinosima koje su dale sve države članice, podnosi se Savetu i objavljuje u "C" seriji Službenog lista Evropske unije. Pored toga, svaka država članica koja izvozi opremu prema Zajedničkoj listi vojne opreme objavljuje nacionalni izveštaj o svom izvozu vojne opreme, napisan u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom u datom slučaju, a koji sadrži informacije za Godišnji izveštaj EU o sprovođenju pravila ponašanja, kao što je propisano u Vodiču za korisnike i u skladu sa operativnom odredbom 8 Pravila ponašanja Evropske unije o postupanju kod izvoza oružja. Države članice postavljaju kao jedan od prioriteta u bliskoj budućnosti neprekidno usklađivanje nacionalnih izveštaja, uključujući i statističke podatke, kako bi time dale svoj doprinos većoj homogenosti podataka koje treba uvrstiti u Godišnji izveštaj EU. Urađen je 8. EU godišnji izveštaj za 2005. godinu.

Glavna karakteristika napora međunarodne zajednice u ovoj oblasti je da uvede globalnu normu za transparentnost u spoljnotrgovinskom prometu oružja, a od 2000. godine i robe dvostruke namene.

U skladu sa međunarodnim preporukama, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije i druga nadležna ministarstva Vlade obavezna su da povećaju transparentnost u oblasti spoljne trgovine kontrolisanom robom. U tom cilju se posle podnošenja Izveštaja Vladi Republike Srbije, njegovog usvajanja i informisanja Skupštine Republike Srbije, isti objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije i na internet adresi Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Pošto se Izveštaj, nakon njegovog usvajanja, javno objavljuje sa svim aspektima nacionalne politike o izvozno-uvoznoj kontroli naoružanja, vojne opreme (NVO) i robe dvostruke namene (RDN) i podacima o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa ove robe, ustanovljen je nivo transparentnosti koji čini kompromis između obaveze objavljivanja i zaštite komercijalnih interesa preduzeća. Svi podaci su iskazani zbirno da se ne bi ni na koji način ugrozila poverljivost raspoloživih podataka (dozvole za izvoz/uvoz NVO se izdaju pod oznakom "poverljivo").

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je prikupilo informacije o spoljnotrgovinskom prometu kontrolisane robe i njegovoj realizaciji po izdatim dozvolama od preduzeća koja se bave ovom trgovinom, prilikom dostavljanja zahteva za izdavanje dozvola i izveštavanja nadležnog organa nakon isteka roka važnosti iste. Naime, član 27. Zakona propisuje obavezu preduzeća da dostavi podatke o izvršenom izvozu i uvozu kontrolisane robe, u roku od 15 dana od dana isteka roka važnosti dozvole, a da original neiskorišćene dozvole vrati nadležnom ministarstvu. Postoji mogućnost da podaci nisu sasvim precizni s obzirom na razlike u izveštajima preduzeća i Uprave carina, iz razloga što podatke o realizaciji izvoza i uvoza preduzeća daju po brojevima iz nacionalnih kontrolnih lista,9 a Uprava carina prema tarifnim brojevima po Zakonu o carinskoj tarifi. Ne postoji direktna veza između tarifnih brojeva i brojeva iz nacionalnih kontrolnih lista.10
_____________________
9Primenjuju se nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme i lista robe dvostruke namene, koje je utvrdio Savet ministara SCG, o čemu će biti reči kasnije ("Službeni list SCG", broj 11/2005).
10U EU, takođe, postoji problem praćenja, naročito, robe dvostruke namene prema tarifnim oznakama odnosno korespondencije brojeva iz nacionalnih lista robe dvostruke namene sa tarifnim brojevima prema Carinskoj tarifi.

Izvoznici, odnosno uvoznici dostavljaju podatke o kategoriji iz kontrolne liste (broj iz nacionalne kontrolne liste), broju komada, opisu, krajnjoj upotrebi, finansijskoj vrednosti, zemlji izvoza odnosno uvoza i zemlji krajnjeg odredišta odnosno zemlji porekla. Vrednosni podaci iskazani su u USD, a za preračun različitih valuta korišćen je srednji kurs iz kursne liste na dan 31.12.2005. godine odnosno 31.12.2006. godine.

II NACIONALNO ZAKONODAVSTVO

Nacionalno zakonodavstvo u oblasti spoljne trgovine kontrolisanom robom čine:

1. Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene,

2. Podzakonski akti,

3. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast, i

4. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi.

1. Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene

Spoljna trgovina naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene, odnosno, način i uslovi pod kojima se ona može vršiti, nadležnosti za izdavanje potrebnih dozvola, za izvoz i uvoz, transport, tranzit, posedovanje i vršenje usluga u spoljnotrgovinskom prometu, nadzor i kontrola, zabrane, kazne, kao i ovlašćenja za donošenje podzakonskih propisa uređena su Zakonom, koji je donela Skupština Srbije i Crne Gore 17. februara 2005. godine, a njegova primena počela je 31. marta iste godine i još uvek je na snazi.

Cilj Zakona je uspostavljanje državne kontrole radi ostvarivanja i zaštite naših bezbednosnih, spoljnopolitičkih i ekonomskih interesa, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i obezbeđenja poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija.

Zakon predstavlja osnovu za sveobuhvatnu kontrolu izvoza i uvoza naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene i odnosnih tehnologija i uključuje sankcije za njegovo kršenje, propisuje obavezu registracije privrednih subjekata za obavljanje spoljne trgovine kontrolisanom robom i proceduru izdavanja dozvola, kao i uslove pod kojima dozvola može biti izdata i korišćena, definiše zadatke i ulogu nadležnih vladinih organa, u vezi sa propisanom administrativnom procedurom i izričito zabranjuje, spoljnu trgovinu, transport, tranzit, posedovanje nuklearnog, hemijskog ili biološkog oružja i sredstava za njihovo lansiranje u skladu sa Rezolucijom SB UN 1540.

Do donošenja Zakona trgovina i proizvodnja naoružanja i vojne opreme bila je regulisana jednim zakonom, a njegova implementacija u nadležnosti vojnih struktura. Sada su ove oblasti odvojene, tako što je, spoljnotrgovinski promet naoružanja i vojne opreme, prenošenjem nadležnosti, u kompetenciji civilnih struktura.

Osnovni razlozi za donošenje Zakona bili su:

- neophodnost stvaranja pravnog okvira za obezbeđenje kontrole i eliminisanje, mogućih, neželjenih izvoza i trgovine ovim proizvodima,

- sprečavanje aktivnosti, koje postaju sve veća pretnja, i ugrožavaju ukupnu međunarodnu zajednicu,

- usklađivanje domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU,

- ugradnja obaveza, pravila i procedura, koje proističu iz međunarodnih sporazuma, konvencija i režima.

Treba naglasiti, da je donošenje zakonske regulative, usaglašene sa međunarodnim standardima, preduslov za realizaciju izvoza naše namenske industrije, čiji opstanak, upravo, zavisi od procesa njene transformacije, i izvoza njenih proizvoda.

2. Podzakonski akti

Podzakonskim aktima bliže se uređuju određena pitanja iz materije Zakona. U tom smislu, doneti su sledeći propisi:

1. Odluka o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme11 (usklađena sa Zajedničkom vojnom listom EU12 u skladu sa Pravilima ponašanja EU po pitanju izvoza oružja);

2. Odluka o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene13 (usklađena sa Listom roba i tehnologija dvostruke namene EU);

3. Odluka o kriterijumima za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene,14 i

4. Pravilnik o načinu vođenja Registra lica koja mogu da obavljaju spoljnu trgovinu kontrolisanom robom.15
_____________________
11"Službeni list SCG“ broj 11/05
12Zajednička vojna lista EU ima status političke obaveze u okviru Zajedničke spoljne i politike bezbednosti.
13"Službeni list SCG", broj 11/05
14Objavljena u "Službenom listu SCG", broj 11/05 i usklađena sa EU Pravilima ponašanja u izvozu oružja - Code of Conduct on Arms Export.
15 U postupku sprovođenja svojih normativnih ovlašćenja iz čl. 12. i 18. Zakona, ministar nadležnog ministarstva donosi Pravilnik. Videti "Službeni list SCG", broj 12/05 i "Službeni glasnik RS", broj 73/06.

2.1. Nacionalne kontrolne liste

U napred navedenim podzakonskim propisima, donetim na osnovu člana 3. stav 2. Zakona, utvrđene su dve nacionalne kontrolne liste i to:

- Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme, i

- Nacionalna kontrolna lista lista robe dvostruke namene.

Zakonom je propisano da Vlada može utvrditi i druge liste radi izvršavanja obaveza iz međunarodnih ugovora.

Osnovna svrha uspostavljanja nacionalnih kontrolnih lista i kontrola prometa kontrolisanih roba je unapređenje regionalne i međunarodne bezbednosti, a u cilju uspostavljanja transparentnosti, razmene informacija i postizanja veće odgovornosti u oblasti transfera konvencionalnog naoružanja i proizvoda i tehnologija dvostruke namene, kao i sprečavanje proliferacije oružja za masovno uništenje, sistema za njihovo lansiranje i pratećih materijala i tehnologija, odnosno preduzimanje svih raspoloživih mera i postupaka da kontrolisana roba ne dođe u posed terorista u cilju promovisanja globalne sigurnosti.

Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme (naoružanje, vojna oprema i odnosne tehnologije) je usklađena sa EU Zajedničkom listom vojne opreme obuhvaćene Pravilima ponašanja Evropske unije o postupanju kod izvoza naoružanja.16
_____________________
16Videti Common List of Military Equipment covered by the EU Code of Conduct on Arms Export - Objavljena u Službenom listu EU: Official Journal of the European Union C191, 8.7.2000.

Prema Deklaraciji Saveta EU, koja je izdata prilikom usvajanja napred navedene Zajedničke liste, ova lista je politički obavezujuća, kao i Pravila ponašanja EU o postupanju kod izvoza naoružanja, u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. U tom smislu, sve zemlje članice EU su se politički obavezale da u svojim nacionalnim propisima obezbede kontrolu izvoza roba koje se nalaze na Zajedničkoj listi vojne opreme i da je to zapravo, pre polazna osnova za donošenje nacionalnih kontrolnih lista zemalja članica, nego njihova direktna zamena. Ova EU lista ima evolucioni karakter i redovno se ažurira.17
_____________________
17Videti ažuriranu EU Zajedničku listu vojne opreme objavljenu u Official Journal of the European Union C314, 23.12.2003; Official Journal of the European Union C127, 25.5.2005. i najnoviju u Official Journal of the European Union C66, 17.3.2006. - dostupno na sajtu EU, na internet adresi: www.consilium.europa.eu/export-controls.

Roba koja se nalazi na Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme (NKL NVO) obuhvata i novo i polovno naoružanje i vojnu opremu, odnosno, robu koja je projektovana ili modifikovana za vojnu upotrebu. Kratak pregled proizvoda iz NKL NVO (prema brojevima od 1 do 23) je dat u Prilogu 1. - Izvod iz Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme uz ovaj Izveštaj.

Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene (uključujući softver i tehnologije), koja pored civilne može imati i vojnu namenu je usklađena sa Listom roba i tehnologija dvostruke namene Evropske unije.18 Članice Evropske unije su harmonizovale politiku izvozne kontrole robe dvostruke namene. Glavni instrument kontrole ove robe u EU predstavlja Regulativa EK br.1334/200019 i obavezujuća je za sve zemlje članice EU. Lista kontrolisane robe je aneksirana uz ovu Regulativu i redovno se ažurira20 prateći razvoj i događanja u respektivnim međunarodnim kontrolnim režimima, jer vodi poreklo od njih.
_____________________
18List of Dual-use Goods and Technologies of EU - Objavljena u Aneksu I i IV obavezujućeg propisa za sve zemlje članice EU, u originalu: EC Regulation No. 1334/2000 - Official Journal of the European Union L159, 22.6.2000.
19EC Regulation No. 1334/2000
20Poslednje ažuriranje Liste roba i tehnologija dvostruke namene EU, na osnovu Regulative EK br. 394/2006 od 27.2.2006. objavljeno u Official Journal of the European Union L74, 13.3.2006.

Kontrolna Lista roba i tehnologija dvostruke namene EU integriše liste svih različitih međunarodnih kontrolnih režima uključujući Vasenarski sporazum (Wassenaar Arrangement - WA), Režim kontrole raketne tehnologije (Missile Technology Control Regime-MTCR), Grupu nuklearnih snabdevača (Nuclear Suppliers Group-NSG), Australijsku grupu (The Australia Group-AG) i Konvenciju o hemijskom oružju (Chemical Weapons Convention-CWC).21 Lista ima fleksibilnu formu koja dozvoljava integraciju različitih novih međunarodnih kontrola. (Videti Prilog 2 - Struktura Liste robe dvostruke namene, koja je data uz ovaj Izveštaj).
_____________________
21O ovim režimima će biti reči kasnije.

Određivanje broja iz nacionalne kontrolne liste nije ni malo jednostavno i zahteva dobro poznavanje sadržaja nacionalnih lista kontrolisanom robom, pogotovo liste robe dvostruke namene (Kategorije 0 - 9), kao i karakteristika i osobina same kontrolisane robe. Neophodno je izvršiti prepoznavanje artikala u okviru programa oružja masovne destrukcije (nuklearno, hemijsko, biološko i raketno) što obuhvata širok spektar proizvoda (od ciklusa proizvodnje nuklearnog goriva do razvoja oružja, razvoja sistema projektila, hemijskog i biološkog oružja do elektronske, industrijske, raketne opreme i nuklearnih i radioaktivnih materijala, sa akcentom na komponente oružja za masovno uništenje).

U nekim slučajevima postoji veza između ovih lista, tako da u zavisnosti od krajnje upotrebe i/ili krajnjeg korisnika, kao i karakteristika datog proizvoda, isti se može naći na vojnoj ili listi robe dvostruke namene i odnosnih tehnologija.

Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme i Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene su objavljene na sajtu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja,22 gde se može naći i Zakon i ostali podzakonski propisi iz ove oblasti.
_____________________
22www.merr.sr.gov.yu

Novinu Zakona predstavlja i uvođenje klauzule, koja je u međunarodnoj zajednici poznata kao "Catch All" - "sveobuhvatna kontrola". Ona je regulisana članom 4. Zakona i predviđa mogućnost kontrole robe koja nije obuhvaćena već propisanim nacionalnim kontrolnim listama, a koja se smatra kontrolisanom robom u slučaju kada lice koje namerava da izvrši spoljnotrgovinski promet dođe do saznanja od strane nadležnih organa ili ima razlog da misli da predmetna roba jeste ili može biti, u celini ili delimično, upotrebljena za razvoj, proizvodnju, manipulaciju, raspolaganje, održavanje, skladištenje, otkrivanje, detekciju, identifikaciju ili širenje hemijskog, biološkog ili nuklearnog naoružanja, ili drugih nuklearno-eksplozivnih naprava, ili za razvoj, proizvodnju, održavanje ili skladištenje raketa sposobnih da nose takvo naoružanje. Radi dosledne primene ove klauzule potrebno je detaljnije regulisati ovaj član Zakona.23 Vlada Republike Srbije može utvrditi listu robe i/ili destinacije radi izvršavanja obaveza iz međunarodnih ugovora i na taj način definisati ovu materiju.
_____________________
23U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja u pripremi je Nacrt izmene Zakona koji, između ostalog, predviđa razradu ovog člana Zakona.

U Srbiji je u toku rad na ažuriranju Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme (NKL NVO) i Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene (NKL RDN) sa novim aktuelnim listama Evropske unije, 24 koje se redovno ažuriraju u skladu sa međunarodnim sporazumima, konvencijama i propisima Evropske unije.
_____________________
24Videti ažurirane liste EU navedene u fusnotama 17 i 20.

3. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast

Pored Zakona, u pozitivnom zakonodavstvu Srbije, u oblasti spoljnotrgovinskog prometa kontrolisanom robom, primenjuju se i drugi zakoni, koji po svojoj pravnoj prirodi, konkretno regulišu određena pitanja, značajna i od uticaja, za obavljanje spoljne trgovine u oblasti naoružanja. Ovu grupu zakona čine:

1. Zakon o proizvodnji i prometu naoružanjem i vojnom opremom ("Službeni list SRJ", broj 41/96);

2. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 101/05);

3. Carinski zakon ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06);

4. Zakon o oružju i municiji ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 9/92);

5. Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju ("Službeni list SCG", broj 44/05);

6. Zakon o transportu opasnih materija ("Službeni list SFRJ", broj 27/90 i "Službeni list SRJ", broj 28/96);

7. Zakon o prelasku državne granice i kretanju u pograničnom pojasu ("Službeni list SFRJ", broj 34/79 i "Službeni list SRJ", br. 24/94, 28/96).

Osim ove grupe zakona, primenjuju se i: Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("Službeni glasnik RS", br. 44/77, 45/85, 18/89, br. 53/93, 67/93, 48/94, 101/05); Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija ("Službeni list SRJ", br. 15/95, 28/96 i "Službeni glasnik RS", br. 37/02, 101/05); Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja ("Službeni list SRJ", broj 46/96 i "Službeni glasnik RS", br. 85/05 i 101/05); Zakon o proizvodnji i prometu opojnih droga ("Službeni list SRJ", br. 46/96, 37/02 i "Službeni glasnik RS", broj 101/05) i drugi zakoni koji se odnose na pomenutu oblast.

4. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi

Republika Srbija primenjuje, kao deo nacionalnog zakonodavstva, najvažnije međunarodne sporazume i konvencije o naoružanju, kontroli naoružanja i jačanju bezbednosnih mera, i to:

1. Konvenciju o zabrani ili smanjenju upotrebe nekih vrsta konvencionalnog naoružanja koje bi moglo biti posebno opasno ili bi moglo imati nediskriminatorne posledice - tzv. nehumano naoružanje (CCW) - (SFRJ ratifikovala 1970, SRJ odobrila 2002. godine);

2. Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT) - (SFRJ ratifikovala 1970, SRJ odobrila 2002. godine);

3. Konvenciju o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja bakteriološkog (biološkog) i toksikološkog oružja i njegovog uništavanja (BWC) - (SFRJ ratifikovala 1973, SRJ odobrila 2001. godine);

4. Konvenciju o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njihovom uništenju (CWC) - (SRJ ratifikovala 2000. godine);

5. Režim kontrole raketne tehnologije (MTCR) (Srbija i Crna Gora je februara 2004. godine unilateralno prihvatila, da se pridržava MTCR-a dokumenta "Oprema, softver i tehnologija", od 30. maja 2003. godine i Uputstva za važne transfere osetljivih projektila od 7. januara 1993. godine);

6. Sveobuhvatan sporazum o zabrani nuklearnog testiranja (CBTC) (Srbija i Crna Gora je ratifikovala ovaj sporazum 2004. godine);

7. Konvenciju o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometu protivpešadijskih mina i njihovog uništenja - Otavska Konvencija o zabrani zemljišnih mina (Srbija i Crna Gora je predala instrumente ratifikacije Generalnom sekretaru UN, septembra 2003. godine, a obaveze proistekle iz Konvencije su otpočele 1. marta 2004. godine);

8. Mere i instrumenti malog oružja i lakog naoružanja (SALW) - Dokument OEBS o malom oružju 2000, Dokument OEBS o skladištima konvencionalne municije 2003, Dokument OEBS o sertifikatima o krajnjem korisniku 2004, Dokument OEBS o trgovinskom posredovanju (brokeringu) 2004, Dokument OEBS o lakim prenosivim sistemima protivvazdušne odbrane 2003 (MANPADS), Regionalni plan za primenu Pakta stabilnosti 2001, Program akcije UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje nedozvoljene trgovine malim oružjem i lakim naoružanjem u svim njegovim aspektima (UN PoA SALW), Protokol UN protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem i njegovim delovima, komponentama i municijom, kojim se dopunjava Konvencija UN protiv međunarodnog organizovanog kriminala (UN FP) 2006.

III OSNOVA SISTEMA IZVOZNO-UVOZNE KONTROLE

Vršenje spoljne trgovine naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene obavlja se u tri faze:

1. Registrovanje lica (pravnih i fizičkih) za obavljanje spoljne trgovine,

2. Izdavanje individualnih dozvola za svaki konkretan posao,

3. Nadzor i kontrola spoljnotrgovinskih poslova.

1. Registracija

Spoljnu trgovinu kontrolisanom robom može da vrši fizičko i pravno lice, registrovano za obavljanje ove delatnosti kod nadležnog ministarstva, prema čl. 11. i 12. Zakona. Pravo za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa stiče se, danom upisa lica u Registar, koji vodi nadležno ministarstvo,25 koje, o tom pravu, izdaje Rešenje sa rokom važenja od pet godina.
_____________________
25Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Način vođenja Registra lica koja mogu da obavljaju spoljnu trgovinu kontrolisanom robom, postupak registracije, potrebna dokumenta, kao i sadržina Registra bliže je uređen Pravilnikom o načinu vođenja Registra lica koja mogu da obavljaju spoljnu trgovinu kontrolisanom robom.26
_____________________
26U postupku sprovođenja svojih normativnih ovlašćenja iz čl. 12. i 18. Zakona, ministar nadležnog ministarstva donosi Pravilnik. Videti "Službeni list SCG", broj 12/05 i "Službeni glasnik RS", broj 73/06.

2. Izdavanje dozvola

Dozvola za obavljanje spoljne trgovine kontrolisanom robom je pisani dokument nadležnog ministarstva, kojim se licu, na osnovu propisanih kriterijuma, odobrava da obavi pojedinačni posao spoljne trgovine poznatom količinom i vrstom kontrolisane robe, pod uslovima utvrđenim ugovorom sa stranim partnerom, a po prethodno sprovedenoj, zakonom propisanoj proceduri, i uz, dostavljanje svih propisanih dokumenata.

Pravilnikom o obrascu zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima dokumenata koji prate spoljnu trgovinu kontrolisanom robom27 je, definisana i određena unificirana forma zahteva za izdavanje dozvole i drugih obrazaca, kao i spisak dokumenata koje je neophodno podneti uz zahtev.
_____________________
27Ministar nadležnog ministarstva donosi ovaj pravilnik. Videti "Službeni list SCG", broj 12/05 i "Službeni glasnik RS", broj 73/06.

Pre odlučivanja o konkretnom zahtevu nadležno ministarstvo pribavlja saglasnost Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane, kao i mišljenje Ministarstva unutrašnjih poslova.28 Nadležna ministarstva za poslove odbrane i spoljne politike u procesu odlučivanja u okviru njihove nadležnosti (davanje saglasnosti), imaju i pravo veta na izdavanje dozvole. U slučaju da oba ministarstva uskrate izdavanje dozvole, nadležno ministarstvo ne može izdati dozvolu, a, ako, svoju saglasnost uskrati samo jedno, konačnu odluku o izdavanju dozvole donosi Vlada.29
_____________________
28U vreme postojanja Državne zajednice SCG (31.3.2005-5.6.2006. godine) mišljenja su pribavljana od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije odnosno Crne Gore, u zavisnosti od sedišta privrednog subjekta, podnosioca zahteva za izdavanje dozvole.
29U vreme postojanja Državne zajednice SCG (31.3.2005-5.6.2006. godine) konačnu odluku o izdavanju dozvole je imao Savet ministara.

Zakon predviđa izdavanje dozvola za uvoz, izvoz, reeksport, kao i za posredovanje (brockering). Uvedena je kontrola "Catch-all" svih roba koje mogu biti u vezi sa oružjem za masovno uništenje.

Nadležno ministarstvo, odbiće izdavanje dozvole ako izvoznik ili uvoznik ne ispunjavaju uslove propisane članom 25. Zakona.

Izdata dozvola se može oduzeti, u slučaju kada nadležno ministarstvo dođe do saznanja da je dozvola izdata na osnovu lažnih podataka, i u situaciji, kada se značajno menjaju uslovi prilikom izdavanja dozvole, kada lice, ili posao spoljne trgovine ugrožavaju bezbednosne, spoljnopolitičke i ekonomske interese zemlje, kada se lice ne pridržava uslova navedenih u dozvoli i kada prestane da ih poštuje. Za moguću štetu prouzrokovanu oduzimanjem dozvole Vlada Srbije nema nikakvih obaveza, niti je odgovorna (član 26. Zakona).

Nadležno ministarstvo izdaje i Sertifikat krajnjeg korisnika - End User Certificate za uvoz, odnosno, vrši proveru "End User Certifikate" koji je obavezan dokument u izvozu.

Dozvole za transport i tranzit naoružanja i vojne opreme (NVO) kopnenim i vodenim putem izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok dozvole za transport i tranzit vazdušnim putem odobrava Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, na osnovu prethodno izdate dozvole nadležnog ministarstva za obavljanje konkretnog posla spoljne trgovine i saglasnosti ministarstava Srbije nadležnih za spoljne poslove i poslove odbrane za transport i tranzit naoružanja i vojne opreme.

2.1. Kriterijumi za izdavanje dozvole

Odluka o kriterijumima za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene30 je usklađena sa EU Pravilima ponašanja u izvozu oružja - EU Code of Conduct on Arms Export.
_____________________
30Odluka je doneta na osnovu člana 3. stav 2. Zakona i objavljena u "Službenom listu SCG", broj 11/05.

Ovom odlukom utvrđeni su kriterijumi na osnovu kojih nadležno ministarstvo31 izdaje dozvole za izvoz naoružanja i vojne opreme navedene u Odluci o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme, i dozvole za izvoz proizvoda dvostruke namene, navedene u Odluci o utvrđivanju Nacionalne kontrole liste robe dvostruke namene.
_____________________
31Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG u periodu od početka rada na Zakonu do 5.6.2006. godine, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom RS, u periodu od 5.6.2006. godine do 14.5.2007. godine i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja RS u periodu od 15.5.2007. godine.

Kriterijumi na osnovu kojih se izdaju dozvole za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene su:

1. poštovanje međunarodnih obaveza, naročito sankcija koje je izglasao SB UN, međunarodnih sporazuma o neširenju naoružanja, kao i drugih međunarodnih obaveza,

2. poštovanje ljudskih prava u zemlji koja je konačno odredište,

3. unutrašnja situacija u zemlji koja je krajnje odredište izvoza, u funkciji postojanja zategnutosti ili oružanih sukoba,

4. održavanje regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti,

5. nacionalna bezbednost države, kao i bezbednost prijateljskih zemalja,

6. ponašanje zemlje - kupca u odnosu na međunarodnu zajednicu, posebno njen stav prema terorizmu, priroda njenih savezništava i poštovanje međunarodnog prava,

7. postojanje rizika da će predmet izvoza otići u druge ruke u zemlji - kupcu ili ponovo biti izvezen pod nepoželjnim uslovima, i

8. kompatibilnost izvoza oružja sa tehničkom i ekonomskom sposobnošću zemlje primaoca, uzimajući u obzir poželjnost, da zemlje realizuju svoje legitimne bezbednosne i odbrambene potrebe uz najmanju moguću upotrebu ljudskih i ekonomskih resursa za nabavku oružja.

Prema EU Pravilima ponašanja u izvozu oružja32 i Vodiču za korisnike (koji je prvobitno napravljen da unapredi efikasnost konsultacija država članica u vezi sa odbijanjem zahteva za izvoz, a sada je razvijen dalje sa ciljem da se ustanovi "najbolja praksa" u razmatranju i zajedničkom razumevanju ovih pravila prilikom donošenja odluka o zahtevu za izdavanje dozvole), ukoliko zahtev sadrži elemente i podatke o kršenju prva 4 kriterijuma, zahtev za izdavanje dozvole se odbija i o tome se obaveštavaju zemlje članice EU, a za kršenje kriterijuma 5-8 procenu prave nacionalne nadležne institucije. Pravila su politički obavezujuća za države članice EU. Njihovom ugradnjom u nacionalno zakonodavstvo i doslednom primenom u proceduri izdavanja dozvole Srbija pokazuje da primenjuje ova Pravila iako nije članica EU, a ujedno otvara vrata za članstvo u međunarodnim kontrolnim režimima, sa mogućnošću korišćenja svih njihovih prednosti.
_____________________
32Ova pravila (ili Kodeks) su usvojena u junu 1998. godine. Čine ih 8 kriterijuma. Sve države članice EU složile su se da će primenjivati Pravila ponašanja po pitanju izvoza oružja prilikom razmatranja zahteva za izvoz robe iz usvojene Zajedničke liste vojne opreme EU. Pravila ponašanja takođe imaju za cilj da poboljšaju razmenu informacija između država članica i da doprinesu boljem razumevanju njihovih politika izvozne kontrole. U junu 2000. godine ova pravila su proširena i na robu dvostruke namene (Regulativa EK 1334) kada je poznato ili se sumnja da je krajnji korisnik ili krajnja upotreba te robe u vojne svrhe.

Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje dozvole za izvoz, pored navedenih kriterijuma, uzimaju se u obzir i:

a) potencijalni efekti države na ekonomski, finansijski i komercijalni interes, uključujući i dugoročni interes u uspostavljanju stabilnih i demokratskih odnosa sa trgovinskim partnerima;

b) potencijalni efekti na odnose države sa zemljom u koju se vrši izvoz;

v) potencijalni efekti na transformaciju i oživljavanje namenske industrije i

g) potencijalni efekti na ukupni privredni razvoj države.

Ispunjenost kriterijuma procenjuju ministarstva koja su uključena u administrativnu proceduru, svako prema svojoj nadležnosti, na osnovu kojih daju saglasnost odnosno mišljenje da li dozvolu treba izdati.

2.2. Nadležne institucije u procesu izdavanja dozvole

Prema članu 9. Zakona, spoljna trgovina kontrolisanom robom, vrši se na osnovu dozvole koju izdaje nadležno ministarstvo. Od početka primene ovog Zakona, odnosno u periodu od 31.3.2005. godine do prestanka funkcionisanja Državne zajednice SCG, 5.6.2006. godine, Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG je određeno, kao nadležan organ, za izdavanje dozvola, na osnovu kojih, se može obavljati spoljna trgovina kontrolisanom robom, navedenom u čl. 3. i 4. istog zakona, osim u pitanjima, kada zakon drukčije uređuje.

Raspadom državne zajednice SCG, Republika Srbija je preuzela nadležnosti propisane Zakonom i izdavanje dozvola za naoružanje, vojnu opremu i robu dvostruke namene je vršilo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom.33 Nakon parlamentarnih izbora i reorganizacije Vlade Republike Srbije 15. maja 2007. godine, donošenjem Zakona o ministarstvima,34 nadležnost je preuzelo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
_____________________
33Na osnovu člana 2. Uredbe o finansiranju nadležnosti koje su prešle na Republiku Srbiju s bivše Srbije i Crne Gore ("Službeni glasnik RS", broj 49/06).
34"Službeni glasnik RS", broj 43/07.

Polazeći od, prethodno navedenih, pravnih izvora u proceduri izdavanja dozvola učestvuju i sledeće institucije: Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje u okviru svojih nadležnosti, u postupku donošenja odluka o izdavanju dozvole za spoljnu trgovinu kontrolisanom robom, razmatraju zahtev, vrše proveru podataka navedenih u njemu i daju saglasnost odnosno mišljenje da li treba da se izda dozvola.

Pre odlučivanja po zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje spoljne trgovine kontrolisanom robom, u smislu odredaba Zakona, nadležno ministarstvo razmatra i kredibilitet podnosioca zahteva, kao i ekonomske i tehnološke aspekte podnetog zahteva za izdavanje dozvola i pribavlja saglasnost ministarstava Republike Srbije nadležnih za spoljne poslove i poslove odbrane, kao i mišljenje ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove. Uloga svakog ministarstva precizno je definisana čl. 21., 22. i 23. Zakona.

Prilikom odlučivanja o davanju saglasnosti za spoljnotrgovinski promet kontrolisanom robom, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije razmatra:

- sankcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i preporuke Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS);

- preuzete međunarodne obaveze i spoljnopolitičke interese Srbije;

- pravila ponašanja Evropske unije u vezi sa izvozom naoružanja i vojne opreme, i

- stepen poštovanja, odnosno ugroženosti ljudskih prava i sloboda u zemlji krajnjeg odredišta.

Prilikom odlučivanja o davanju saglasnosti za spoljnotrgovinski promet kontrolisanom robom, Ministarstvo odbrane Srbije razmatra:

- uticaj na bezbednost Srbije;

- da li se naoružanje i vojna oprema, predviđeni za izvoz, nalaze na izvoznoj listi naoružanja i vojne opreme;

- da li postoji odluka Ministarstva odbrane Srbije kada se radi o naoružanju i vojnoj opremi sa stoka Vojske Srbije, i

- da li Srbija, po osnovu transfera tehnologije od strane Ministarstva odbrane i Vojske, ima udela u vlasništvu nad predmetnom tehnologijom.

Prilikom odlučivanja o davanju mišljenja za spoljnu trgovinu kontrolisanom robom Ministarstvo unutrašnjih poslova razmatra:

- uticaj na unutrašnju bezbednost;

- uticaj na bezbednost saobraćaja i

- uticaj na zaštitu života, lične i imovinske bezbednosti građana.

3. Nadzor i kontrola

Nadležno ministarstvo vrši nadzor i kontrolu obavljanja spoljnotrgovinskog prometa kontrolisanom robom u skladu sa odredbama Zakona, a u saradnji sa Ministarstvom odbrane, Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Upravom carina, organima bezbednosno-obaveštajnih službi i dr. Carinski organi, organi bezbednosno-obaveštajnih službi i inspekcijski organi, sprovode stalnu kontrolu u okviru zakonskih ovlašćenja, o čemu dostavljaju Izveštaj nadležnom ministarstvu.

Carinsku kontrolu vrši Uprava carina i tromesečno obaveštava nadležno ministarstvo o realizaciji izdatih dozvola.

Na osnovu člana 38. Zakona, tokom izvršenja carinske kontrole kontrolisane robe, koja je predmet spoljne trgovine, carinski organi mogu, u okviru svojih nadležnosti, ograničiti, zaustaviti, oduzeti ili obustaviti transport kontrolisane robe, o čemu moraju da obaveste nadležno ministarstvo.

Obaveze carinskih organa u sprovođenju odredaba Zakona, propisane su Pravilnikom o obavezama carinskih organa u spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene.35
_____________________
35"Službeni glasnik RS", broj 67/05.

Na osnovu ovog pravilnika, carinski organi prilikom davanja odobrenja za stavljanje kontrolisane robe u odgovarajući carinski postupak, dužni su da utvrde da li je uz jedinstvenu carinsku ispravu priložena dozvola izdata od strane nadležnog ministarstva i da li podaci iz dozvole o obavljanju spoljne trgovine kontrolisanom robom odgovaraju podacima iz JCI i stvarnom stanju robe.

Takođe, carinski organi, prilikom davanja odobrenja za stavljanje robe u carinski postupak tranzita kontrolisane robe kopnenim i vodenim putem, dužni su da utvrde da li je uz JCI priloženo odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova RS. U slučaju tranzita kontrolisane robe vazdušnim putem, potrebno je odobrenje organa nadležnog za vazdušni saobraćaj.

Shodno članu 4. gore pomenutog pravilnika, carinski organi će privremeno zadržati kontrolisanu robu, ako utvrde:

- da uz JCI nije priložena odgovarajuća dozvola ili odobrenje;

- da podaci navedeni u JCI ne odgovaraju podacima navedenim u dozvoli odnosno odobrenju;

- da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u dozvoli, odnosno odobrenju.

O prekidu carinskog postupka i privremenom zadržavanju robe carinski organ je dužan da odmah obavesti nadležno ministarstvo, uz navođenje razloga zbog kojih je to učinjeno. Međutim, sama kontrola spoljnotrgovinskog prometa, tranzita i skladištenja kontrolisane robe, sprovodi se na način propisan Pravilnikom o načinu sprovođenja radnji i mera u postupku kontrole prihvaćene deklaracije.36
_____________________
36"Službeni glasnik RS", broj 53/04.

Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši kontrolu i nadzor prevoza i tranzita naoružanja i vojne opreme, oružja i municije i eksplozivnih materija, preko državne granice i na teritoriji RS, u drumskom i železničkom saobraćaju, a u skladu sa odredbama sledećih zakonskih propisa:

- Zakon o prelasku državne granice i kretanju u graničnom pojasu;37

- Zakon o prevozu opasnih materija;38

- Zakon o oružju i municiji;39

- Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima;40

- Uredba o prevozu naoružanja i vojne opreme;41

- Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju.42
_____________________
37"Službeni list SFRJ", br. 34/79, 56/80, 53/85, "Službeni list SRJ", br. 24/94, 28/96, 68/02.
38"Službeni list SFRJ", broj 27/90, 45/90; "Službeni list SRJ", broj 24/94, 28/96, 21/99, 44/99, 68/02.
39"Službeni glasnik RS", br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/03.
40"Službeni glasnik RS", br. 44/77, 45/85, 18/89, "Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94.
41"Službeni list SRJ", broj 54/97.
42"Službeni glasnik RS", broj 53/02.

Transport naoružanja i vojne opreme obavlja se uz naoružanu pratnju, shodno članu 31. Zakona i članu 9. Uredbe o prevozu naoružanja i vojne opreme.

Značajno je istaći, da lica (fizička i pravna) koja se bave spoljnom trgovinom, transportom ili tranzitom kontrolisane robe imaju Zakonom propisanu obavezu, da organima nadležnim za nadzor i kontrolu, omoguće uvid, (radi nadzora i kontrole) u svim fazama prometa, transporta, tranzita i skladištenja. U slučaju nestanka ili oštećenja kontrolisane robe, kod lica, koje učestvuje u spoljnoj trgovini kontrolisanom robom, ili koje nabavlja i čuva tu robu, propisana je, obaveza prijavljivanja, oštećenja ili nestanka te robe, u roku od 24 sata, od nestanka ili oštećenja, nadležnom ministarstvu. Lice, koje obavlja spoljnotrgovinski promet kontrolisane robe (uvoznik, izvoznik, posrednik, vlasnik ili drugi korisnik), dužno je da obavezno čuva dokumentaciju o prometu ovom robom, najmanje deset godina.

U nadležnom ministarstvu, shodno odredbama Zakona, formirana je i uspostavljena sopstvena baza podataka. Baza podataka sadrži podatke o izdatim, odbijenim i oduzetim dozvolama, kao i podatke o registrovanim licima za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa kontrolisanom robom i izvršenim kontrolama u registrovanim privrednim subjektima.

IV MEĐUNARODNI SPORAZUMI U OBLASTI IZVOZNE KONTROLE

1. Međunarodni kontrolni režimi

U međunarodnoj zajednici postoje pet Međunarodnih kontrolnih režima: Vasenarski sporazum (Wassenaar Arrangement - WA), Režim kontrole raketne tehnologije (Missile Technology Control Regime - MTCR), Australijska grupa (Australia Group - AG), Grupa za nuklearno snabdevanje (Nuclear Suppliers Group - NSG) i Zanger komisija (The Zangger Committee - ZC). Njihov cilj je da identifikuju robu i tehnologije koji bi trebalo da budu predmet izvozne kontrole, da razmenjuju informacije o riziku širenja i da promovišu neproliferaciju oružja za masovno uništenje u kontaktima sa zemljama koje ne pripadaju režimima.

Republika Srbija nije član niti jednog međunarodnog kontrolnog režima43 kojima se reguliše kontrola trgovine naoružanjem, vojnom opremom ili robom dvostruke namene.
_____________________
43To nije bila ni SRJ, odnosno SCG. Savet ministara SCG je na 25. sednici od 27. avgusta 2003. godine zadužio Ministarstvo inostranih poslova da u saradnji sa Ministarstvom za međunarodne ekonomske odnose i Ministarstvom odbrane predloži Savetu ministara pokretanje postupka za pristupanje državne zajednice SCG međunarodnim konvencijama, sporazumima i režimima iz oblasti izvozne kontrole naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene. Nakon usvajanja Zakona stekli su se uslovi za pokretanje ovog postupka. Postupak je pokrenut u SCG ali nažalost nije završen.

S obzirom da je Zakon usaglašen sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, i da su nacionalne kontrolne liste naoružanja vojne opreme i proizvoda dvostruke namene praktično liste EU, koje obuhvataju međunarodno prihvaćene kontrole roba44 uključujući Vasenarski sporazum (WA), Kontrolni režim tehnologije projektila (MTCR), Grupu nuklearnih snabdevača (NSG), Australijsku grupu (AG) i Konvenciju o hemijskom oružju (CWC), a da je Srbija proizvođač naoružanja, vojne opreme i proizvoda dvostruke namene, aktivnosti naše zemlje na ovom planu bi trebalo ojačati i zatražiti članstvo u ovim režimima.
_____________________
44Videti strukturu Liste roba i tehnologija dvostruke namene u prilogu Izveštaja.

1.1. Vasenar aranžman o kontroli izvoza konvencionalnog naoružanja i proizvoda i tehnologije dvostruke namene (WASSENAAR ARRANGEMENT - WA)*45

Sporazum je zaključen u decembru 1995. godine od strane 33 države, kao doprinos unapređenju regionalne i međunarodne bezbednosti, a u cilju uspostavljanja transparentnosti, razmene informacija i postizanja veće odgovornosti u oblasti transfera konvencionalnog naoružanja i proizvoda i tehnologije tzv. dvostruke namene (Dual-Use Goods and Technologies).

Radi se o sporazumu koji predstavlja dopunu ostalih režima tako što obezbeđuje da ništa što je u vezi sa aktivnostima izmicanja kontroli tj. aktivnostima proliferacije ne može promaći kroz procepe postojećih kontrola prometa konvencionalnog i oružja za masovno uništenje i sistema njihove isporuke. Zemlje učesnice Vasenar aranžmana istovremeno preventivno deluju i suzbijaju mogućnost sticanja ovog naoružanja od strane terorističkih grupa i organizacija. Takođe, njime se ohrabruju druge zemlje-nečlanice da usvajaju nacionalne politike konzistentne sa ciljevima veće transparentnosti i odgovornosti u vezi sa transferom konvecionalnog naoružanja i proizvoda i tehnologija dvostruke namene.

Uslovi za učlanjenje jedne zemlje u Vasenar aranžman su: da podnosilac zahteva mora imati status proizvođača ili izvoznika konvencionalnog oružja ili industrijske opreme, da dosledno vodi politiku neproliferacije i pridržava se odgovarajućih nacionalnih principa, uključujući pridržavanje postojećih neproliferacijskih režima i sporazuma kao i da podnosilac zahteva ima efikasan sistem izvozne kontrole. Odluke o učlanjenju donose se konsenzusom država članica na godišnjim plenarnim sednicama (obično ih ima 2 - prolećne i jesenje).

Države članice Vasenar aranžmana su: Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Danska, Estonija, Irska, Italija, Japan, Južna Afrika, Kanada, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Mađarska, Nemačka, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Portugalija, Republika Koreja, Republika Češka, Rumunija, Ruska Federacija, Sjedinjene Američke Države, Slovačka, Slovenija, Turska, Ukrajina, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Španija, Švedska, i Švajcarska (ukupno 40 zemalja u 2006. godini).
_____________________
*45www.wassenaar.org.

1.2. Režim kontrole raketne tehnologije (MISSILE TECHNOLOGY CONTROL REGIME - MTCR)*46

Osnovan je 1987. godine kao neformalna grupa visokorazvijenih zemalja "grupe 7" sa ciljem da se ograniči proliferacija projektila, letelica bez ljudstva i drugih tehnologija za sisteme čija je nosivost 500 kg na najmanjoj udaljenosti od 300 km, kao i sisteme koji su namenjeni za nošenje oružja za masovno uništenje, da se obezbedi transparentnost i intenzivna razmena informacija.

MTCR je dobrovoljna međunarodna asocijacija (nije sporazum) koja kontroliše transfer tehnologije i opreme za balističke i krstareće projektile, svemirske lansir-letelice i druge sisteme za isporuku bez ljudstva, otvoren za sve zemlje, ima globalni karakter i zasnovan je na nediskriminatorskoj osnovi i svaki član ima ravnopravan status.

Odluka o prijemu zemlje u MTCR se donosi konsenzusom i tom prilikom se ceni da li zemlja kandidat može doprineti jačanju međunarodnih napora za neproliferaciju, da li pokazuje održivu i doslednu opredeljenost politici neproliferacije kao i da li poseduje efikasan sistem izvozne kontrole.

MTCR nema sekretarijat, već se pregovori režima sa budućim partnerima sprovode preko predsednika MTCR, timskih poseta glavnim gradovima od strane predstavnika četiri MTCR partnera i bilateralnih razmena. Beograd su posetile delegacije MTCR-a 2003. godine sa predsedavajućim Poljske i 2004. godine sa tadašnjim predsedavajućim iz Argentine. U 2005. godini predsedavajući je bio iz Španije, a u 2006. godini iz Danske.

Zemlje članice režima kontrole raketne tehnologije su: Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Brazil, Velika Britanija, Grčka, Danska, Island, Irska, Italija, Japan, Južna Afrika, Kanada, Luksemburg, Mađarska, Nemačka, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Portugalija, Republika Koreja, Ruska Federacija, Republika Češka, Sjedinjene Američke Države, Turska, Ukrajina, Finska, Francuska, Holandija, Španija, Švedska i Švajcarska (ukupno 34 zemalja).

Iako nije član MTCR-a SCG je februara 2004. godine unilateralno prihvatila da se pridržava "MTCR - dokumenata": oprema, softver i tehnologija od 30. maja 2003. godine i uputstva za važne transfere osetljivih projektila od 7. januara 1993. godine.
_____________________
*46www.mtcr.info.

1.3. Australijska grupa (AUSTRALIA GROUP - AG)*47

Australijska grupa (AG) osnovana je 1985. godine kao neformalna organizacija 15 zemalja sa ciljem ograničavanja širenja hemijskog i biološkog oružja, proizvodnih kapaciteta i opreme, kao i srodnih tehnologija, poboljšanjem efikasnosti izvozne kontrole.

Dokumenti za kontrolu uključuju smernice i zajedničku kontrolnu listu kojima se definiše šta treba biti ugrađeno u nacionalno zakonodavstvo i kontrolisano. Zajedničke kontrolne liste uglavnom se odnose na žive agense, toksine, prekursore hemijskog oružja, odnosno tehnologije i opremu dvostruke namene. Australijska grupa podržava ciljeve međunarodnih konvencija, o hemijskom oružju (CWC) i Konvencije o biološkom i toksičnom oružju (BTWC) koje smo mi potpisali i ratifikovali. Sve zemlje članice Australijske grupe su i potpisnici ovih Konvencija. Predstavlja dopunu Konvencije o hemijskom oružju i fokusira se na kontrolu hemijskog oružja, prekursora i bioloških agenasa, kao i srodne opreme i proizvodne tehnologije.

Konvencija o hemijskom oružju (Chemical Weapons Convention - CWC) je obavezni međunarodni sporazum koji kontroliše hemikalije i hemijsko oružje, pri čemu se fokusira na hemijsko oružje i prekursore.

Australijska grupa funkcioniše kroz godišnje sastanke koji se održavaju u Parizu i sve odluke se donose konsenzusom članica.

Da bi jedna zemlja postala član Australijske grupe mora pokazati da u potpunosti nastoji da ostvari ciljeve neproliferacije hemijskog i biološkog oružja, odnosno da ima efikasne mere za kontrolu izvoza na nacionalnom nivou koje moraju biti efikasne u sprečavanju proizvodnje hemijskog i biološkog oružja, moraju biti jednostavne za implementaciju i praktičnu primenu a da ne sprečavaju normalnu trgovinu materijala i opreme koji se koriste za opravdane namene.

Zemlje članice Australijske grupe su: Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Danska, Estonija, Island, Irska, Italija, Japan, Kanada, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Mađarska, Nemačka, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Portugalija, Rumunija, Republika Koreja, Republika Češka, Sjedinjene Američke Države, Slovačka, Slovenija, Turska, Ukrajina, Finska, Francuska, Holandija, Španija, Švedska i Švajcarska (ukupno 40). Evropska komisija učestvuje kao posmatrač.
_____________________
*47www.australiagroup.net.

1.4. Grupa za nuklearno snabdevanje (NUCLEAR SUPPLIERS GROUP - NSG)*48

Grupa za nuklearno snabdevanje nije međunarodno obavezujući sporazum, ali predstavlja kolektivni politički sporazum država učesnica, koji ima za cilj da putem smernica za rad NSG obezbedi da trgovina nuklearnim materijalom za mirovne svrhe ne doprinese proliferaciji nuklearnog oružja ili drugih nuklearnih uređaja. Kontroliše izvoz opreme za dvostruku namenu, koju je moguće upotrebiti kao nuklearno oružje.

Iako, grupa za nuklearno snabdevanje nema zvaničnu vezu sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), ona objavljuje smernice NSG i koristi tzv. "Trigger" listu. "Trigger" lista obuhvata proizvode "specijalno dizajnirane ili pripremljene" za preradu, korišćenje ili proizvodnju specijalnih materijala podložnih fisiji i odnosi se na: postrojenje, opremu, komponente i materijale. Smernice se primenjuju, takođe, na odgovarajuću tehnologiju za razvoj i proizvodnju ili korišćenje navedenih proizvoda ili postrojenja.

Smernice se donose konsenzusom država članica na godišnjim plenarnim sastancima koji se održavaju u Beču.

Zemlje članice grupe za nuklearno snabdevanje su: Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Brazil, Kanada, Kazahstan, Kina, Kipar, Hrvatska, Republika Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Japan, Republika Koreja, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Portugalija, Rumunija, Ruska Federacija, Slovačka, Slovenija, Južna Afrika, Švedska, Švajcarska, Turska, Ukrajina, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države (ukupno 45). Evropska komisija učestvuje kao posmatrač.

Za 2005/06 godinu zemlja predsedavajući Grupe za nuklearno snabdevanje je Norveška, a u 2006/07. godini Brazil.
_____________________
*48www.nuclearsuppliersgroup.org.

1.5. Zanger komisija (THE ZANGGER COMMITTEE - ZG)*49

Zanger komisija je formirana kao neformalni sporazum, bez zakonskog i političkog obavezivanja zemalja članica. Njen cilj je da harmonizuje primenu Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT), koji je SFRJ ratifikovala 1970. godine a SRJ odobrila 2002. godine, kao i zahteve Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u pogledu mera sigurnosti kod izvoza nuklearnih proizvoda. Oni formiraju i ažuriraju listu opreme i materijala koji se mogu izvoziti samo ukoliko su obezbeđene potrebne mere sigurnosti.

Svaka zemlja članica je slobodna da definiše obim aktivnosti. Odluke komisije donose se konsenzusom.

Zemlje članice grupe Zanger komisije su: Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Danska, Irska, Italija, Japan, Južna Afrika, Kanada, Kina, Luksemburg, Mađarska, Nemačka, Norveška, Poljska, Portugalija, Republika Češka, Republika Koreja, Rumunija, Ruska Federacija, Slovačka, Slovenija, Sjedinjene Američke Države, Turska, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska (priključila se 30. juna 2006. godine), Španija, Švedska, Švajcarska, (ukupno 36). Evropska komisija učestvuje kao posmatrač.
_____________________
*49www.zanggercommittee.org.

* * *

Prednosti za zemlje članice međunarodnih sporazuma i režima iz oblasti izvozne kontrole naoružanja, vojne opreme i proizvoda dvostruke namene su višestruke. Pre svega to su:

- mogućnost razmene informacija između zemalja članica,

- zemlja članica može predlagati ili uticati na donošenje odluka vezanih za smernice ili izmene kontrolnih lista,

- s obzirom da se sve odluke donose konsenzusom, može se smatrati da je izvoz u zemlje članice režima sigurniji, jer ta zemlja sprovodi adekvatnu izvoznu kontrolu, i dr.

U skladu sa svojim spoljnopolitičkim ciljevima, a radi jačanja svoje međunarodne pozicije Srbija bi trebalo što pre da pristupi svim međunarodnim kontrolnim režimima, tim pre što ispunjava formalne uslove za članstvo: proizvođač ili isporučilac naoružanja, vojne opreme ili proizvoda dvostruke namene i da je u domaće zakonodavstvo iz ovih oblasti uključila sve najvažnije međunarodne propise.

2. Sporazum o trgovini oružjem (Arms Trade Treaty - ATT)

Komitet Ujedinjenih nacija je 27. oktobra 2006. godine, većinom glasova, izglasao početak rada na sastavljanju Sporazuma o međunarodnoj trgovini oružjem (Arms Trade Treaty). Republika Srbija je jedna od 139 zemalja koje su glasale da se preduzme prvi korak ka ovom međunarodnom sporazumu radi prevencije nelegalne i neodgovorne trgovine oružjem, koja prouzrokuje konflikte, siromaštvo i ozbiljno kršenje ljudskih prava (samo su SAD glasale protiv).

Ideja je da se određenim merama pokriju nedostaci postojećih zakona prema kojima oružje i dalje dospeva u konfliktne zone uprkos sankcijama i izvoznim kontrolama. S tim u vezi bilo bi zaustavljeno i snabdevanje oružja zemljama čiji je razvoj ometen potrošnjom naoružanja i vojne opreme.

V UKLJUČIVANJE SRBIJE U MEĐUNARODNI SISTEM IZVOZNE KONTROLE

Prihvatanje standarda u oblasti kontrole spoljnotrgovinskih tokova naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, standarda kojih se pridržavaju sve zemlje, koje su ujedinjene u borbi protiv međunarodnog terorizma i proliferacije oružja za masovno uništenje je važno za dobru sliku Srbije i njeno uključivanje u međunarodni sistem izvozne kontrole i pristupanje međunarodnim kontrolnim režimima i sporazumima u ovoj oblasti.

Potreba za povezivanjem i uspostavljanjem međunarodnih kontrolnih režima u prometu ovih roba javila se još nakon II svetskog rata, kada je uočena opasnost od nekontrolisanog razvoja, prometa i upotrebe hemijskog, biološkog, nuklearnog oružja - jednom rečju - oružja za masovno uništenje.

Postojećoj kontroli transfera konvencionalnog naoružanja, ravnopravno je pridodata i kontrola prometa robe dvostruke namene, robe koja je inicijalno projektovana za civilne potrebe, ali koja može biti korišćena i u vojne svrhe.

Ovaj proces je dobio naročito na značaju posle raspada bivšeg SSSR-a, kada je zabeležen veliki broj pokušaja krijumčarenja konvencionalnog i oružja za masovno uništenje i to prvenstveno na području zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, baltičkih država i zemalja istočne Evrope.

Još snažniji front u otklanjanju opasnosti od terorizma i proliferacije oružja za masovno uništenje, uspostavlja se posle 11. septembra 2001. godine, odnosno terorističkih napada na SAD. Potreba za efikasnom izvoznom kontrolom jača, pošto se kasnije intenziviraju i šire teroristički napadi i u drugim zemljama.

Srbija je naročito interesantna na međunarodnom planu zbog svog geostrateškog položaja, zbog respektabilnog potencijala u oblasti odbrambene industrije (i pored destrukcije tokom bombardovanja), kao i raspoloživih viškova naoružanja u skladu sa obavezom smanjenja vojnog naoružanja kojim raspolaže.

U inicijalnom periodu postavljanja zakonske regulative na ovom planu (posle 2001. godine), značajan doprinos su učinile SAD, Velika Britanija i Kanada, a kasnije i EU, na planu što uspešnije implementacije Zakona, čija primena je započela 31. marta 2005. godine.

Naročiti interes Stejt departmenta SAD za uključivanje našeg regiona u procese izvozne kontrole iskazan je odlukom da pri Ambasadi SAD u Beogradu postavi stalnog predstavnika Programa kontrole izvoza i granične bezbednosti - EXBS,50 čija je nadležnost područje Srbije, Crne Gore i BiH.
_____________________
50EXBS - Export Control and Border Security.

Tokom 2005. i 2006. godine, EU je snažno podržavala razvoj efikasnog sistema izvozne kontrole u Srbiji, i šire u regionu, pre svega, robe dvostruke namene. EU Pilot projekat 2004, za jačanje sistema izvozne kontrole u zemljama jugoistočne Evrope, je sprovodio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira - SIPRI,51a nemačka Agencija za ekonomiju i izvoznu kontrolu - BAFA52 je određena za sprovođenje Pilot projekta 2005/06 - Saradnja sa trećim zemljama u oblasti izvozne kontrole (pored SCG, ovaj projekat se odnosi na Kinu, Ukrajinu i Ujedinjene Arapske Emirate).
_____________________
51Stocholm International Peace Researche Institute - SIPRI; www.sipri.org.
52Federal Office of Economics and Export Control - BAFA; www.bafa.bund.de.

1. Međunarodna saradnja

U procesu osposobljavanja zemlje, institucija i ljudi koji su sproveli ovaj proces, od donošenja čitavog seta propisa do njihove pune primene, tokom prethodnih godina odvijala se izuzetno živa i uspešna međunarodna saradnja. Izdvajamo:

- od 2002. godine učešće naših predstavnika na redovnim godišnjim konferencijama o izvoznoj kontroli na kojima je prisutno više od 100 zemalja.

- od 2002. godine učešće naših predstavnika na redovnim godišnjim stručnim skupovima u Oxfordu - UK, posvećenim unapređenju sistema TRACKER - softverskog programa za automatsko izdavanje dozvola, koji je razvio i finansira primenu u dvadesetak zemalja sveta, Stejt department SAD.

U organizaciji i uz finansijsku podršku više ministarstava Vlade SAD (Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva trgovine, Ministarstva energetike), Velike Britanije (Foreign Office), Nemačke (BAFA), UNDP, EU, SIPRI-ja u proteklom periodu je organizovano učešće predstavnika nadležnih institucija na brojnim seminarima i radionicama u zemlji i inostranstvu:

1. Radionica o propisima u oblasti izvozne kontrole i praksa u SAD; organizator: SAD, Stejt department - februar 2004, Beograd

2. Radionica o međunarodnim kontrolnim režimima i klasifikaciji robe po Nacionalnim kontrolnim listama; organizator: SAD, Stejt department - april 2004, Beograd

3. Savetovanje o izradi nacionalne strategije u oblasti smanjenja malog oružja i lakog naoružanja (SALW); organizator UNDP - septembar 2004, Budva

4. Regionalni seminar o ulozi privrede u prevenciji neželjenih izvoza naoružanja i robe dvostruke namene u praksi Rumunije; organizator: SAD, Stejt department - maj 2005, Bukurešt

5. Seminar o oružju za masovno uništenje; organizator: SAD, Ministarstvo odbrane, DTRA, FBI - jun 2005, Budimpešta

6. Seminar o sprovođenju izvozne kontrole robe dvostruke namene u zemljama Jugoistočne Evrope; organizator: RACVIAC - oktobar 2005, Rakitje - Zagreb

7. Seminar o identifikaciji robe dvostruke namene; organizator: SAD, Ministarstvo odbrane, DTRA - oktobar 2005, Beograd

8. Radionica o postupcima i praksi izdavanja dozvola (Licensing I Course); organizator: SAD, Ministarstvo trgovine - decembar 2005, Vašington

9. Regionalni skup zemalja Zapadnog Balkana o izradi godišnjih izveštaja o izvozu naoružanja; organizator: UNDP - SEESAC (South Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons) - februar 2006, Beograd

10. Seminar o usklađenosti propisa u oblasti zaštite od nuklearne opasnosti; organizator: Ministarstvo energetike SAD - Uprava za nacionalnu zaštitu od nuklearne opasnosti - februar/mart 2006. Institut "Vinča", Beograd

11. Regionalni seminar o sprovođenju izvozne kontrole robe dvostruke namene u zemljama jugoistočne Evrope; organizator: RACVIAC - mart 2006, Rakitje - Zagreb

12. Kurs za istražne postupke u slučajevima krijumčarenja oružja za masovno uništenje; organizator: Ministarstvo odbrane SAD - Agencija DTRA - mart 2006, Beograd

13. Kurs implementacije i trening TRACKER softvera za zaposlene na izdavanju dozvola i sistem administratore; organizator: Stejt Department SAD - april 2006, Beograd

14. Inicijalna poseta za implementaciju Pilot projekta EU - SCG; organizator: EU Commission & BAFA (Nemačka agencija za kontrolu izvoza) - april 2006, Beograd

15. Radionica o postupcima i praksi izdavanja dozvola (Licensing II Course); organizator: SAD, Ministarstvo trgovine i EXBS - april 2006, Beograd

16. Pilot projekat EU - SCG: Trening kurs o procedurama i praksi u izdavanju dozvola zemalja EU na primeru Nemačke; organizator: EU Commission & BAFA, Nemačka - maj 2006, Ešborn, Nemačka

17. Regionalni skup o dostignućima industrije u izvoznoj kontroli robe dvostruke namene i naoružanja; organizator: Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske i Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske - maj 2006, Sofija

18. Regionalni skup zemalja zapadnog Balkana na temu unapređenja saradnje u izvoznoj kontroli; organizator: Predsedavajući EU - Austrija i SIPRI, Švedska - maj 2006, Beč

19. Praksa u oblasti izvozne kontrole i Internog programa kontrole u kompanijama Poljske; organizator: UNDP za Srbiju i Crnu Goru - maj 2006, Varšava

20. Ekspertska misija u kontroli izvoza naoružanja i robe dvostruke namene; organizator: TAIEX Instrument EK u kooperaciji sa Ministarstvom privrede Poljske - jun 2006, Beograd

21. Međunarodni seminar o izvoznoj kontroli i elektronskom upravljanju procesom izdavanja dozvola; organizator: Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske i Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske - septembar 2006, Budimpešta

22. Regionalni seminar pod nazivom "Saradnja u cilju dostizanja zajedničkih standarda izvozne kontrole oružja" (Cooperating to meet Common Arms Export Control Standards); organizator: Ministarstvo spoljnih poslova Finske, kao predsedavajuće zemlje članice EU i Vlade Bosne i Hercegovine u saradnji sa Stokholmskim institutom za istraživanje mira iz Švedske (SIPRI) - oktobar 2006, Sarajevo

23. Studijska poseta - po principu najbolje prakse - nemačkoj kancelariji za izvoznu kontrolu je organizovana u cilju unapređenja sistema izvozne kontrole naoružanja i vojne opreme u Srbiji; organizator UNDP Srbija - oktobar 2006, BAFA Ešborn, Nemačka

24. I Seminar za identifikaciju robe dvostruke namene (Commodity Identification Training) u okviru programa za neproliferaciju OMU; organizator: program EXBS pri američkoj ambasadi u Beogradu - novembar 2006, Beograd

25. Seminar za srpsku carinu pod nazivom "The Role of Customs in Enforcing Dual-use Export Control"; organizator: Stokholmski institut za istraživanje mira iz Švedske (SIPRI) - novembar 2006, Beograd

2. Saradnja sa privredom

Pored veoma intenzivne i svestrane obuke zaposlenih u nadležnim institucijama, uz finansijsku podršku UNDP, SIPRI-ja i SAD (Ministarstva trgovine i Ministarstva odbrane), organizovali smo četiri seminara za predstavnike domaćih institucija i preduzeća koja se bave proizvodnjom, odnosno spoljnom trgovinom kontrolisanom robom.

Na prvom seminaru u junu 2005. godine bilo je prisutno 25 učesnika; na drugom skupu u oktobru 2005. preko 50 učesnika; na trećem u februaru 2006. godine 34 predstavnika domaćih kompanija, a na poslednjem, dvodnevnom forumu u junu 2006. godine - preko 120 učesnika iz svih struktura privrednih organizacija, naučnih i vladinih institucija.

Ovaj vid edukacije privrede53 smatramo veoma značajnim, jer mnogi među privrednicima, pa i državnim službama, nisu u dovoljnoj meri upoznati sa zakonskom regulativom u oblasti spoljne trgovine, pre svega, robom dvostruke namene. Stoga smo mišljenja da treba i dalje nastaviti sa započetim interaktivnim procesima u cilju unapređenja propisa i prakse u njihovom sprovođenju.
_____________________
53Međunarodno prepoznatljiv termin Industry Outreach ili Industry-Government Relations.

3. Predlog daljih aktivnosti

Aktivnosti ministarstva u stalnom unapređivanju izvozne kontrole u našoj zemlji treba da se nastave u kontinuitetu, a podrazumevaju i zakonodavne aktivnosti. U tome nam je i dalje neophodna pomoć međunarodne zajednice i naravno međuresorska saradnja svih institucija u primeni propisa iz ove osetljive oblasti, kao i edukacija naše privrede.

Za dalje unapređenje sistema izvozno-uvozne kontrole neophodno je:

- Politička potvrda opredeljenja Republike Srbije da će nastaviti proces razvoja i pune implementacije zakonske regulative i do sada izgrađenog sistema izvozne kontrole naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, o čemu treba da se izjasni Vlada Republike Srbije, s obzirom na značaj koji se u svetu daje ovom pitanju;

- Dogradnja postojećih propisa i izmena pojedinih rešenja čiji je način normiranja bio opredeljen ograničenim nadležnostima državne zajednice SCG;

- Pokretanje formalnih postupaka za pristupanje međunarodnim sporazumima i kontrolnim režimima u svojstvu države Srbije kao punopravnog člana - a to su: Wassenaar Arrangement (WA), zatim Australia Group (AG), Missile Technology Control Regime (MTCR), Nuclear Suppliers Group (NSG), Zangger komiteta (ZC);

- Donošenje novih Nacionalnih kontrolnih lista, odnosno usklađivanje sa najnovijim listama koje su usvojene 2006. godine u EU;

- Izvršavanje svih preuzetih obaveza koje proističu iz članstva Srbije u UN, kao i brojnih međunarodnih rezolucija, preporuka i drugih dokumenata na planu sprečavanja proliferacije oružja za masovno uništenje i borbe protiv terorizma;

- Jačanje regionalne saradnje na planu izvozne kontrole;

- Nastavak učešća u Pilot projektu EU;

- Dalje održavanje seminara i edukacije domaće privrede i vladinog sektora o izvoznoj kontroli kontrolisane robe;

- Formiranje radne grupe za identifikaciju robe dvostruke namene;

- Nastavak saradnje sa EU u okviru TAIEX programa;

- Unapređenje tehničke osnove i edukacija carinskih organa radi njihove bolje osposobljenosti u sprečavanju krijumčarenja kontrolisane robe;

- Implementacija TRACKER softvera;

- Nastavak rada na uvođenju Programa interne kontrole u domaćim kompanijama uz podršku Department of Commerce SAD (ICP program);

- Afirmacija ideje i nastavak započetih aktivnosti sa ciljem da se Beograd promoviše u referentni regionalni centar zemalja Zapadnog Balkana za pružanje tehničkih i naučno-istraživačkih usluga u pogledu edukacije i identifikacije oružja za masovno uništenje (hemijsko, biološko, nuklearno).

VI STATISTIČKI PREGLED

Kao što je već pomenuto, 2005. godina predstavlja prekretnicu u kontroli spoljne trgovine naoružanjem i vojnom opremom i robom dvostruke namene.

2006. godina je veoma značajna, jer je, kalendarski gledano, to prva cela godina u kojoj se primenjuje nova zakonska regulativa, a u kojoj je bilo puno aktivnosti, pre svega, na međunarodnom planu. Uvedena civilna kontrola spoljne trgovine naoružanja i vojne opreme i prvi put kontrola spoljne trgovine robom koja može osim civilne imati i vojnu upotrebu, dovela nas je na prag EU u ovoj veoma osetljivoj oblasti.

U cilju sagledavanja izvoza i uvoza naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, sačinjeni su Aneksi, gde su tabelarno prikazani svi relevantni podaci. Ovaj deo Izveštaja obezbeđuje pregled izdatih izvoznih i uvoznih dozvola naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene i pregled realizacije izvoza odnosno uvoza kontrolisane robe po izdatim dozvolama, prema destinaciji, razvrstano prema kategoriji iz Nacionalnih kontrolnih lista.

Podaci su dati odvojeno za 2005. odnosno 2006. godinu, s tim što su podaci za 2005. godinu, koji se odnose na period od 31. marta do 31. decembra 2005. godine izrađeni u istovetnoj formi u kojoj su rađeni Aneksi za 2006. godinu. Period od 01. januara do 31. marta 2005. godine, kada je spoljnotrgovinski promet naoružanja i vojne opreme bio u nadležnosti Ministarstva odbrane SCG, obuhvaćen je pregledom izdatih izvoznih odnosno uvoznih dozvola naoružanja i vojne opreme, prema destinaciji, ali bez podataka o realizaciji izvoza odnosno uvoza te robe.

Roba dvostruke namene, kako je već pomenuto, predstavlja novinu i kontroliše se od 31. marta 2005. godine. Činjenica da je u 2005. odnosno 2006. godini izdato 10 odnosno 9 dozvola za uvoz i 1 (2006) za izvoz robe dvostruke namene, govori da su zakonski propisi vezani za robu dvostruke namene još uvek nepoznati širem krugu naših privrednika.

Informacije o spoljnoj trgovini kontrolisanom robom za 2005. godinu odnose se na Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora i dobijene su iz Ministarstva odbrane SCG za period od 1. januara do 31. marta 2005. godine i iz Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose SCG, za period od 31. marta do 31. decembra 2005. godine. S tim, što su podaci o realizaciji izvoza odnosno uvoza dobijeni od privrednih subjekata, koji su u 2005. godini bili registrovani za obavljanje ove delatnosti u Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose SCG.

Informacije o spoljnoj trgovini kontrolisanom robom za 2006. godinu se odnose na SCG u prvom polugođu, odnosno na Srbiju od juna do decembra 2006. godine. Odlučili smo se za ovakav prikaz, jer učešće upisanih crnogorskih preduzeća u Registar lica koja mogu da obavljaju spoljnu trgovinu kontrolisanom robom (u daljem tekstu Registar) u ukupnom broju upisanih subjekata registracije54 iznosi 2,5% odnosno 2,1% (respektivno u 2005. i 2006), a taj procenat je još niži kada se radi o broju izdatih dozvola crnogorskim privrednim subjektima, odnosno, vrednosno gledano, u odnosu na ukupan broj izdatih dozvola, odnosno, njihovu ukupnu vrednost. Podaci o realizaciji su dobijeni od privrednih subjekata koji su obavljali tu delatnost u 2006. godini, a upisani su u Registar.
_____________________
54Sa sedištem u Republici Crnoj Gori upisana su dva subjekta registracije od ukupno 80 u 2005, odnosno 95 (zbirno), koliko ih je upisano u Registar u 2006. godini - videti tabelu br. 1.

Treba napomenuti da se vrednost realizacije izvoza odnosno uvoza značajno razlikuje od vrednosti izdatih dozvola za izvoz odnosno uvoz iz razloga što se dozvole izdaju na period od jedne godine koja se ne poklapa sa kalendarskom godinom.

Sledećih 13 aneksa prikazuju detaljan pregled funkcionisanja sistema izvozno - uvozne kontrole naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene u 2005. odnosno u 2006. godini.

Aneks 1/05 i Aneks 1/06:
Spisak lica upisanih u Registar

U 2005. godini u Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose SCG u Registar je upisano 80 preduzeća koja mogu da obavljaju spoljnu trgovinu kontrolisanom robom.

U 2006. godini u Registar nadležnog ministarstva55 upisano je još 15 lica.
_____________________
55U periodu od 1. januara do 5. juna 2006. godine Registar se vodio u MMEO SCG, a od 6. juna do 31. decembra 2006. godine u MEOI RS.

Iz razloga čuvanja poslovnih tajni lica koja se bave spoljnom trgovinom kontrolisanom robom, nisu navedene destinacije i proizvodi, koje su lica izvozila odnosno uvozila, niti vrednosti njihovih transakcija sa inostranstvom.

Posmatrajući registrovane privredne subjekte prema obliku svojine, na dan 31.12.2006. godine, može se reći da preovlađuje privatna svojina sa 78%, zatim društvena svojina sa 13,68%, mešovita svojina sa 7,37% i državna svojina sa 1%.

Prema poreklu osnivačkog kapitala upisanih lica u Registar, na dan 31.12.2006. godine, preovladava domaći kapital sa 89,48%. Učešće mešovitog kapitala je 7,37%, a učešće stranog kapitala iznosi 3,15%.

Prema veličini lica, u Registar je upisano: 10 velikih, 4 srednjih i 81 malih pravnih lica, na dan 31.12.2006. godine. Njihovi procentualni udeli iznose 10,53%, 4,21%, 85,26%, respektivno, od ukupnog broja upisanih subjekata registracije.

Izdata rešenja o upisu u Registar prema vrsti kontrolisane robe za koju se lica registruju predstavljena su sledećom tabelom:

Tabela broj 1: Rešenja o upisu prema vrsti kontrolisane robe

Vrsta kontrolisane robe	Broj izdatih rešenja		U %		Ukupno na dan 31.12.2006.
	2005	2006	2005	2006	Broj	/	%
Naoružanje i vojna oprema	22	1	27,50	6,67	23		24,21
Roba dvostruke namene	7		8,75	20,00	10		10,53
Naoružanje i vojna oprema i roba dvostruke namene	51	11	63,75	73,33	62		65,26
Ukupno	80	15	100,00	100,00	95		100,00

Izvor: Registar lica koja mogu da obavljaju spoljnu trgovinu kontrolisanom robom.

Aneks 2A/05:
Podaci o izdatim izvoznim dozvolama za NVO prema destinaciji izvoza, za I kvartal 2005. godine

U cilju sagledavanja što potpunijeg pregleda o izdatim izvoznim dozvolama u 2005. godini, podaci koji su u ovom periodu prikupljeni od strane Ministarstva odbrane SCG, prikazani su odvojeno, jer ne sadrže podatke o brojevima iz NKL NVO. Za ovaj period nisu dostupni podaci o realizovanom izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme. Naime, u tom vremenu nije postojala obaveza preduzeća koja su izvozila naoružanje i vojnu opremu da obaveštavaju nadležno ministarstvo o realizaciji spoljnotrgovinskog posla, a na drugoj strani statistički podaci, koje dostavlja Uprava carina, nisu mogli biti uzeti u tu svrhu.

U periodu od 1.1.2005. godine do 31.3.2005. godine izdato je 68 dozvola za izvoz NVO na 34 destinacije u ukupnoj vrednosti od 113,10 mil. USD.

Najviše dozvola izdato je za sledeće destinacije: Indonezija (9), BiH (8), SAD (6), Izrael (4) i Irak (3). Za ovih pet destinacija izdato je ukupno 30 dozvola za izvoz, što čini 44 % od ukupnog broja izdatih dozvola u ovom periodu.

Vrednosno gledano najvažnije izvozne destinacije u ovom periodu bile su: SAD (32,82 mil. USD), Libija (25,21 mil. USD), Mijanmar (16,86 mil. USD), Egipat (14,86 mil. USD), Kuvajt (7,67 mil. USD), Izrael (2,95 mil. USD), Uganda (2,69 mil. USD), Irak (2,34 mil. USD), Slovačka (1,95 mil. USD) i Indonezija (1,83 mil. USD). Za ovih deset tržišta izdato je dozvola u vrednosti od 109,18 mil. USD ili 96,5% vrednosti ukupno izdatih dozvola u ovom periodu.

Aneks 2/05 i Aneks 2/06:
Podaci o izdatim izvoznim dozvolama za NVO prema destinaciji izvoza,*56 razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme*57

U periodu od 31. marta do 31. decembra 2005. godine, kada je obavezu izdavanja dozvola preuzelo Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG, od vojnog ministarstva, izdato je ukupno 206 dozvola za izvoz na 46 destinacija u ukupnoj vrednosti od 63,35 mil. USD.

Najviše dozvola u ovom periodu je izdato za sledeće destinacije: SAD (36), Izrael (18), Velika Britanija (15), BiH (11), Nemačka (10), Bugarska (8), Francuska (8), Slovenija (8), Jordan (7) i Indija (7). Za ovih deset destinacija izdato je ukupno 128 dozvola ili 62,13% od ukupno izdatih dozvola u ovom periodu.

Vrednosno gledano, najznačajnije izvozne destinacije bile su: SAD (11,29 mil. USD), Izrael (8,75 mil. USD), Sejšelska ostrva (6,65 mil. USD), Kipar (6,18 mil. USD), Velika Britanija (4,93 mil. USD), BiH (3,78 mil. USD), Jordan (3,37 mil. USD), Mijanmar (3,27 mil. USD), Italija (3,21 mil. USD) i Indija (2,74 mil. USD). Za ovih deset tržišta izdato je dozvola u vrednosti od 54,71 mil. USD, što čini oko 86,34% vrednosti izdatih dozvola u posmatranom periodu.

U 2005. godini, zbirno gledano, ukupno je izdato 274 dozvola za izvoz u ukupnoj vrednosti od oko 176,45 mil. USD (uključujući napred navedene podatke iz Aneksa 2A/05).

U 2006. godini ukupno je izdato 300 izvoznih dozvola u 60 destinaciju u vrednosti od 346,33 mil. USD. U poređenju sa 2005. godinom broj izdatih dozvola povećan je za oko 9%, a vrednost za oko 2 puta.

Najviše dozvola izdato je za sledeće destinacije: SAD (32), Izrael (20), Velika Britanija (19), BiH (14), Bugarska (12), Francuska (10), Makedonija (10), Indija (9), Nemačka (9) i Panama (9). Za ovih deset destinacija izdato je ukupno 144 dozvole, što čini oko 48% od ukupno izdatih dozvola u ovom periodu. Redosled prvih 4 izvoznih destinacija prema broju izdatih dozvola je ostao nepromenjen u 2006. u odnosu na 2005. godinu.

Vrednosno gledano najvažnije izvozne destinacije u ovom periodu bile su: SAD (263,64 mil. USD), Mijanmar (13,85 mil. USD), Libija (11,50 mil. USD), Belgija (10,80 mil. USD), Kipar (5,44 mil. USD), Jordan (5,23 mil. USD), Bugarska (4,69 mil. USD), Izrael (3,81 mil. USD), Indija (2,68 mil. USD), Italija (2,52 mil. USD), Francuska (2,44 mil. USD) i BiH (1,96 mil. USD). Za ovih 12 tržišta izdato je dozvola u vrednosti od cca 328,5 mil. USD ili cca 94,85% vrednosti ukupno izdatih dozvola u ovom periodu.

Posmatrajući broj izdatih izvoznih dozvola i njihovu vrednost, kao zaključak se nameće, da su naš najveći i najvažniji spoljnotrgovinski partner u izvozu naoružanja i vojne opreme SAD i da se na to tržište izvozi oko 76% vrednosti našeg izvoza te robe.

U poređenju sa 2005. godinom, u 2006. godini podaci pokazuju značajan porast vrednosti izdatih izvoznih dozvola naoružanja i vojne opreme, naročito kada je u pitanju vrednost izdatih dozvola za SAD - oko 6 puta (cca 44,11 mil. USD u 2005. na cca 263,64 mil. USD u 2006. godini).
_____________________
*56Destinacija izvoza je zemlja kupca sa kojim izvoznik ima ugovoren spoljnotrgovinski posao.
*57Videti Prilog 1 uz Izveštaj - Izvod iz NKL NVO i Odluku o utvrđivanju NKL NVO, objavljenu u "Službenom listu SCG", broj 11/05.

Aneks 3A/05:
Podaci o izdatim uvoznim dozvolama za NVO prema destinaciji uvoza, za I kvartal 2005. godine

Već je napomenuto kod izvoza NVO u Aneksu 2A, da su podaci, koji su u ovom periodu prikupljeni od strane Ministarstva odbrane SCG, prikazani odvojeno, jer ne sadrže podatke o brojevima iz NKL NVO i podaci o realizovanom uvozu naoružanja i vojne opreme, nisu dostupni iz već pomenutog razloga.

U periodu od 1.1.2005. godine do 31.3.2005. godine izdato je 16 dozvola za uvoz NVO sa 8 destinacija u ukupnoj vrednosti od 0,93 mil. USD.

Najveći broj izdatih dozvola odnosio se na BiH (6), zatim za Veliku Britaniju (3) i Sloveniju (2). Za ove tri destinacije izdato je ukupno 11 dozvola za uvoz, što čini 73% od ukupnog broja izdatih dozvola u ovom periodu.

Vrednosno gledano najvažnija uvozna destinacija u ovom periodu je bila BiH (0,46 mil. USD), što čini oko 22% vrednosti ukupno izdatih dozvola u ovom periodu.

Aneks 3/05 i Aneks 3/06:
Podaci o izdatim uvoznim dozvolama za NVO prema destinaciji uvoza,*58 razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme*59

Za razliku od drugih zemalja koje kontrolišu samo izvoz naoružanja i vojne opreme naša zemlja je pozitivnim zakonskim propisima regulisala i uvoz pomenute robe. U periodu od 31. marta do 31. decembra 2005. godine, kada je obavezu izdavanja dozvola preuzelo Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG, od vojnog ministarstva, izdato je ukupno 43 dozvole za uvoz sa 18 destinacija u ukupnoj vrednosti od oko 4 mil. USD.

Najviše dozvola u ovom periodu je izdato za sledeće destinacije: BiH (11), Italija (5), Austrija (5), Slovenija (3), Češka Republika (3) i Švajcarska (3). Za ovih šest destinacija izdato je ukupno 30 dozvola za uvoz ili oko 70% od ukupno izdatih dozvola u ovom periodu.

Vrednosno gledano, najznačajnije uvozne destinacije bile su: BiH (2,79 mil. USD), Češka Republika (0,55 mil. USD) i Francuska (0,27 mil. USD). Za ova tri tržišta izdato je dozvola za uvoz u vrednosti od 3,61 mil. USD, što čini oko 90% vrednosti izdatih dozvola u posmatranom periodu.

U 2005. godini, zbirno gledano, ukupno je izdato 59 dozvola za uvoz u ukupnoj vrednosti od oko 4,93 mil. USD (uključujući napred navedene podatke iz Aneksa 3A/05).

U 2006. godini ukupno je izdato 100 uvoznih dozvola sa 21 destinacije u vrednosti od 12,52 mil. USD. U poređenju sa 2005. godinom broj izdatih dozvola povećan je za oko 69% a vrednost za oko 2,5 puta.

Najviše dozvola izdato je za sledeće destinacije: BiH (28), Austrija (12), Nemačka (11), Italija (9), Češka Republika (6), Švajcarska (5) i Belgija (4). Za ovih sedam destinacija izdato je ukupno 75 dozvola za uvoz, što čini oko 75% od ukupno izdatih dozvola u ovom periodu.

Vrednosno gledano najvažnije uvozne destinacije u ovom periodu bile su: BiH (8,93 mil. USD), Belgija (1,19 mil. USD), Češka Republika (0,4 mil. USD), Austrija (0,36 mil. USD) i Francuska (0,2 mil. USD). Za ovih pet tržišta izdato je dozvola za uvoz u vrednosti od cca 11,08 mil. USD ili cca 88,5% vrednosti ukupno izdatih dozvola u ovom periodu.

U poređenju sa 2005. godinom podaci pokazuju porast broja izdatih uvoznih dozvola i njihove vrednosti.

Posmatrajući broj izdatih uvoznih dozvola i njihovu vrednost, kao zaključak se nameće, da je naš najveći i najvažniji spoljnotrgovinski partner u uvozu naoružanja i vojne opreme BiH i da se sa tog tržišta uvozi oko 71% vrednosti našeg uvoza te robe. U pitanju je proizvodna kooperacija i ustaljena poslovna saradnja.
_____________________
*58Destinacija uvoza je zemlja prodavca sa kojim uvoznik ima ugovoren spoljnotrgovinski posao.
*59Videti Prilog 1 uz Izveštaj - Izvod iz NKL NVO i Odluku o utvrđivanju NKL NVO, objavljenu u "Službenom listu SCG", broj 11/05.

Aneks 4/05 i Aneks 4/06:
Podaci o izdatim izvoznim dozvolama za RDN prema destinaciji izvoza, razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene*60

U 2005. godini nije bilo izdatih izvoznih dozvola.

U 2006. godini ukupno je izdata 1 izvozna dozvola za Makedoniju u vrednosti od 92.093,00 USD.

U drugoj godini kontrole spoljne trgovine robe dvostruke namene nije došlo do bitnijih promena. I dalje se kao osnovni problem pojavljuje nedovoljna obaveštenost proizvođača i izvoznika, kao i carinskih organa o tome šta je roba dvostruke namene i da li neki proizvod ima dvostruku namenu ili ne. To je siguran znak da kontrola spoljnotrgovinskog prometa ovih roba mora biti efikasnija.

Sa ovim problemom suočavaju se i razvijenije zemlje, posebno stoga što se lista roba dvostruke namene stalno dopunjuje, usled pronalaženja novih proizvoda, razvoja tehnologije i tehničkih mogućnosti korišćenja postojećih proizvoda.
_____________________
*60Videti Odluku o utvrđivanju NKL RDN, objavljenu u "Službenom listu SCG", broj 11/05.

Aneks 5/05 i Aneks 5/06:
Podaci o izdatim uvoznim dozvolama za RDN prema destinaciji uvoza, razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene

U 2005. godini, kada je uvedena kontrola spoljne trgovine robom dvostruke namene i obaveza izdavanja dozvola,61 izdato je ukupno 10 dozvola za uvoz sa 8 destinacija u ukupnoj vrednosti od 223.713,44 USD.
_____________________
6131. marta 2005. godine stupio je na snagu Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene.

Najviše dozvola u ovom periodu je izdato za uvoz iz Austrije (3).

Vrednosno gledano, najveći uvoz bio je uvoz hemikalija iz Slovačke Republike u iznosu od 110.448,00 USD, što čini oko 49% vrednosti izdatih dozvola u posmatranom periodu.

U 2006. godini, izdato je ukupno 9 dozvola za uvoz sa 7 destinacija u ukupnoj vrednosti od 288.464,57 USD

Najviše dozvola u ovom periodu je izdato za uvoz iz Slovenije (3).

I vrednosno gledano, najveći uvoz bio je uvoz aluminijumskih šipki iz Slovenije u iznosu od 91.837,55 USD, što čini oko 32% vrednosti izdatih dozvola u posmatranom periodu.

U drugoj godini kontrole uvoza robe dvostruke namene nije došlo do bitnijih promena. Kao i na strani izvoza, problem kod robe dvostruke namene je nedovoljna obaveštenost uvoznika kao i obuka carinskih organa u vezi sa identifikacijom proizvoda dvostruke namene.

Aneks 6/05 i Aneks 6/06:
Podaci o realizaciji izvoza po izdatim izvoznim dozvolama za NVO prema destinaciji izvoza, razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme

Za I kvartal 2005. godine nisu dostupni podaci o realizovanom izvozu naoružanja i vojne opreme. Naime, u tom vremenu nije postojala obaveza preduzeća koja su izvozila naoružanje i vojnu opremu da obaveštavaju nadležno ministarstvo o realizaciji spoljnotrgovinskog posla, a na drugoj strani statistički podaci nisu mogli biti uzeti u tu svrhu.

U periodu od 31. marta do 31. decembra 2005. godine, realizovan izvoz naoružanja i vojne opreme je iznosio 31,42 mil. USD, što iznosi oko 50% odobrenog izvoza u iznosu od 63,35 mil. USD.

Najveća vrednost izvoza naoružanja i vojne opreme bio je u Izrael (5,9 mil. USD), Veliku Britaniju (4,2 mil. USD), SAD (4,1 mil. USD), BiH (2,3 mil. USD) i Sejšelska ostrva (2,1 mil. USD). Izvoz na prvih pet tržišta po vrednosti naoružanja i vojne opreme iznosi 59% ukupnog izvoza u ovom periodu.

U 2006. godini realizovan izvoz naoružanja i vojne opreme je iznosio 71,25 mil. USD, što iznosi svega cca 21% odobrenog izvoza u iznosu od 346,33 mil. USD.

Najveća vrednost izvoza naoružanja i vojne opreme bio je u Libiju (11,4 mil. USD), SAD (9,75 mil. USD), Mijanmar (8,37 mil. USD), Izrael (3,2 mil. USD), Francuska (2,4 mil. USD), Indija (2,1 mil. USD), Kipar (2,01 mil. USD) i Belgija (1,97 mil. USD). Izvoz na prvih osam tržišta iznosi oko 41,15 mil. USD, što čini oko 58% ukupnog izvoza u 2006. godini.

U poređenju sa 2005. godinom izvoz je povećan u 2006. godini, ali je značajno odstupanje vrednosti realizovanog od odobrenog izvoza. Višestruki su razlozi razlike u vrednosti izdatih dozvola sa realizacijom po dozvolama. Jedan od razloga je što izdate dozvole važe za period od jedne godine, koji se ne poklapa sa kalendarskom godinom.

Analizirajući podatke o realizaciji izvoza po izdatim izvoznim dozvolama, nameće se zaključak, da su u 2006. godini zaključeni dugoročni poslovi koji nisu mogli biti realizovani u istoj godini.

Istovremeno se može uočiti, da je naš potencijalno najveći i najvažniji spoljnotrgovinski partner u izvozu naoružanja i vojne opreme SAD (prema zaključenim ugovorima i izdatim dozvolama), bez obzira što podaci za 2006. godinu pokazuju da je u SAD izvezeno samo 14% od ugovorene vrednosti našeg izvoza. Kontinuitet i porast izvoza (iako se posmatraju samo dve godine i to nekompletne) može se jedino uočiti u izvozu na američko tržište.

Aneks 7/05 i Aneks 7/06:
Podaci o realizaciji uvoza po izdatim uvoznim dozvolama za NVO prema destinaciji uvoza, razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme

Za I kvartal 2005. godine nisu dostupni podaci o realizovanom uvozu naoružanja i vojne opreme.62
_____________________
62Razlozi su istovetni kao kod izvoza - videti komentar uz Aneks 6/05 i 6/06.

U periodu od 31. marta do 31. decembra 2005. godine, realizovan uvoz naoružanja i vojne opreme je iznosio 1,78 mil. USD, što iznosi oko 44% odobrenog uvoza u iznosu od 4,05 mil. USD.

Najveći uvoz naoružanja i vojne opreme bio je iz BiH (1,2 mil. USD) što čini oko 68% ukupnog uvoza u ovom periodu.

U 2006. godini realizovan uvoz naoružanja i vojne opreme je iznosio 7,1 mil. USD, što iznosi oko 57% odobrenog uvoza u iznosu od 12,52 mil. USD.

Najveći uvoz naoružanja i vojne opreme bio je iz BiH (5,2 mil. USD) što čini 73% ukupnog uvoza u ovom periodu.

U poređenju sa 2005. godinom uvoz je značajno povećan u 2006. godini.

Posmatrajući broj izdatih uvoznih dozvola, njihovu vrednost, kao i realizaciju, može se konstatovati da je naš najveći i najvažniji spoljnotrgovinski partner u uvozu naoružanja i vojne opreme BiH. U pitanju je oživljavanje dugoročne privredne saradnje.

Aneks 8/05 i Aneks 8/06:
Podaci o realizaciji izvoza po izdatim izvoznim dozvolama za RDN prema destinaciji izvoza, razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene

U 2005. godini nije bilo zahteva za izdavanje dozvola niti izdatih izvoznih dozvola.

U 2006. godini realizovana je izdata 1 izvozna dozvola za Makedoniju u vrednosti od 92.093,00 USD.

Kao što je već napomenuto, u drugoj godini kontrole spoljne trgovine robom dvostruke namene nije došlo do bitnijih promena.

U cilju efikasnije kontrole neophodno je upoznati širu privrednu javnost sa ciljevima i potrebom, kao i zakonskim propisima iz ove oblasti. Istovremeno je neophodno izvršiti obuku carinskih organa, za što efikasniju primenu ovih propisa.

Aneks 9/05 i Aneks 9/06:
Podaci o realizaciji uvoza po izdatim uvoznim dozvolama za RDN prema destinaciji uvoza, razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene

U 2005. godini, realizovan uvoz robe dvostruke namene je iznosio 148.029,44 USD, što iznosi oko 66% odobrenog uvoza u iznosu od 223.713,44 USD.

Najveći uvoz robe dvostruke namene bio je iz Velike Britanije (73.870,00 USD) i Slovačke Republike (44.309,00 USD) što čini oko 80% ukupnog uvoza u ovom periodu.

U 2006. godini realizovan uvoz robe dvostruke namene je iznosio 282.223,97 USD, što iznosi oko 98% odobrenog uvoza u iznosu od 288.464,57 USD.

Najveći uvoz robe dvostruke namene bio je iz Slovenije (86.633,24 USD) i Slovačke Republike (82.923,00 USD) što čini 60% ukupnog uvoza u ovom periodu.

U poređenju sa 2005. godinom uvoz robe dvostruke namene je skoro 2 puta povećan u 2006. godini.

Posmatrajući broj izdatih uvoznih dozvola, njihovu vrednost, kao i realizaciju, može se konstatovati da su uvoznici bolje obavešteni od izvoznika, pošto se radi o robi koja je pod kontrolom izvoza u Evropskoj uniji, glavnom spoljnotrgovinskom partneru Srbije u ovoj oblasti.

Ovaj problem se mora rešavati u narednom periodu u saradnji vladinih institucija i privrede.

Aneks 10/05 i Aneks 10/06:
Podaci o odbijenim zahtevima za izvoz NVO prema destinaciji izvoza, razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme

U periodu od 31. marta do 31. decembra 2005. godine odbijeno je 9 zahteva za izvoz naoružanja i vojne opreme u ukupnoj vrednosti od 269.874,59 USD.

Najčešći razlog za odbijanje je nepotpuna dokumentacija.

U 2006. godini ukupno je odbijeno 18 zahteva za izvoz predmeta naoružanja i vojne opreme u vrednosti 16 mil. USD.

87% odbijenih zahteva odnosi se na izvoz NVO u Gruziju i Jermeniju preko Sejšelskih ostrva.

Najčešći razlog za odbijanje izdavanja dozvole za izvoz je neispunjavanje kriterijuma63 (destinacije pod embargom UN, OEBS-a ili opterećene mogućnošću rasplamsavanja raznih sukoba - Jermenija, Gruzija, Ruanda). U procesu donošenja odluke po zahtevu za izdavanje dozvole za izvoz više pažnje je dato preporukama i Pravilima ponašanja EU u izvozu oružja.64
_____________________
63Videti Odluku o kriterijumima za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene ("Službeni list SCG", broj 11/2005), koja se primenjuje i u nadležnom republičkom ministarstvu.
64Videti EU Code of Conduct on Arms Exporti i User’s Guide to the EU Code of Conduct on Arms Exports (Uputstvo za korišćenje ovih Pravila - Kodeksa ponašanja Evropske unije za izvoz oružja) - dostupno na sajtu EU, na internet adresi: www.consilium.europa.eu/export-controls.

Aneks 11/05 i Aneks 11/06:
Podaci o odbijenim zahtevima za uvoz NVO prema destinaciji uvoza, razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme

U periodu od 31. marta do 31. decembra 2005. godine odbijen je 1 zahtev za izvoz naoružanja i vojne opreme u ukupnoj vrednosti od 48.007,26 USD.

U 2006. godini ukupno je odbijeno 4 zahteva za uvoz naoružanja i vojne opreme u vrednosti 61.663,58 USD.

Razlog za odbijanje je nepotpuna dokumentacija.

Aneks 12/05 i Aneks 12/06:
Podaci o odbijenim zahtevima za izvoz RDN prema destinaciji izvoza, razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene

U periodu od 31. marta do 31. decembra 2005. godine, kao i u 2006. godini nije bilo odbijenih zahteva za izvoz robe dvostruke namene.

Aneks 13/05 i Aneks 13/06:
Podaci o odbijenim zahtevima za uvoz RDN prema destinaciji uvoza, razvrstano prema Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene

U periodu od 31. marta do 31. decembra 2005. godine, kao i u 2006. godini nije bilo odbijenih zahteva za uvoz robe dvostruke namene.

 

Grafikon br. 1: Broj izdatih dozvola za NVO u 2005. i 2006. godini

Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije

 

Grafikon br. 2: Vrednost izdatih dozvola za NVO u 2005. i 2006. godini

Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije

 

Grafikon br. 3: Broj izdatih dozvola za RDN u 2005. i 2006. godini

Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije

 

Grafikon br. 4: Vrednost izdatih dozvola za RDN u 2005. i 2006. godini

Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije

 

Prilog 1

IZVOD IZ NACIONALNE KONTROLNE LISTE NAORUŽANJA I VOJNE OPREME

1. Oružje i automatsko naoružanje kalibra 12,7 mm (kalibar 0,5 inča) ili manjeg, dodatna oprema i posebno konstruisane komponente za njih

2. Naoružanje ili oružja kalibra većeg od 12,7 mm (kalibar 0,50 inča), lanseri, oprema i specijalno konstruisani delovi za njih

3. Municija i specijalno konstruisane komponente za oružja regulisana tačkama 1.2. ili 12.

4. Bombe, torpeda, rakete, projektili i odgovarajuća oprema i dodaci posebno konstruisani za vojnu upotrebu i posebno konstruisane komponente za njih

5. Oprema za upravljanje vatrom i odgovarajuća oprema za davanje uzbune i upozorenje, kao i odgovarajući sistemi i oprema za mere protivelektronskog dejstva, specijalno projektovani za vojnu upotrebu sa specijalno projektovanim odgovarajućim delovima i priborom

6. Kopnena vozila i njihovi delovi posebno konstruisani ili modifikovani za vojnu upotrebu

7. Visokotoksične materije, suzavci, odgovarajuća oprema, delovi, materijali i tehnologija

8. Vojni eksplozivi i goriva, uključujući pogonska goriva i slične materije

9. Ratni brodovi, specijalna mornarička oprema i pribor i komponente specijalno projektovane za vojnu upotrebu

10. Avioni, bespilotne letelice, vazduhoplovni motori i avionska oprema, oprema i komponente specijalno projektovani ili modifikovani za vojnu upotrebu

11. Elektronska oprema i njene komponente posebno projektovani za vojne primene, koji nisu navedeni u listi na nekom drugom mestu

12. Oružani sistemi koji ispaljuju projektile velike brzine i kinetičke energije i odgovarajuća oprema i specijalno konstruisane komponente za njih

13. Oklopna ili zaštitna oprema i sastavne komponente

14. Specijalizovana oprema za vojnu obuku ili simulaciju vojnih scenarija kao i komponente i dodaci posebno projektovani za nju

15. Oprema za formiranje slike ili oprema za protivmere i za nju namenski projektovane komponente i dodaci

16. Otkivci, livovi i ostali poluproizvodi čije korišćenje u proizvodima koji podležu kontroli može da se identifikuje pomoću sastava materijala, geometrije ili funkcije, i koji su specijalno projektovani za bilo koji proizvod obuhvaćen tačkama 1. do 4, 6, 9, 10, 12. ili 19.

17. Raznovrsna oprema, materijali i dokumentacija, kao i odgovarajuće specijalno projektovane komponente

18. Oprema i tehnologija za proizvodnju proizvoda datih u ovoj listi

19. Sistemi oružja sa usmerenom energijom (DEW - directed energy weapon systems), modeli za njihovo ispitivanje, oprema za njih ili za borbu protiv njih, kao i specijalno projektovane komponente za njih

20. Kriogenična i superprovodljiva oprema, kao i specijalno projektovane komponente i prateći dodaci za nju

21. Softver

22. Tehnologija u skladu sa opštom tehnološkom napomenom o tehnologiji liste za razvoj, proizvodnju ili korišćenje kontrolisane robe navedene u ovoj listi, osim tehnologije obuhvaćene tačkom 7. i tačkom 18.

23. Bezbednosna i paravojna oprema

Prilog 2

STRUKTURA LISTE ROBE DVOSTRUKE NAMENE

Lista roba i tehnologija dvostruke namene podeljena je u 10 tehničkih kategorija koje su dalje podeljene u 5 grupa.

Svaka roba sa liste se obeležava oznakom koju čine: broj tehničke kategorije (0-9), grupa (A-E) i broj međunarodnog kontrolnog režima koji kontroliše predmetnu robu.

Tehničke kategorije:

0 - Nuklearni materijali, proizvodni kapaciteti i oprema
1 - Materijali, hemikalije, "mikro-organizmi" i "toksini"
2 - Obrada materijala
3 - Elektronika
4 - Kompjuteri
5 - Bezbednost telekomunikacija i sredstava informacija
6 - Senzori i laseri
7 - Navigacija i vazduhoplovna elektronika
8 - Pomorstvo
9 - Pogonski sistemi, svemirske letelice i odgovarajuća oprema

Grupe:

A - Oprema, sklopovi i komponente
B - Proizvodnja i oprema za testiranje
C - Materijali
D - Softver
E - Tehnologija

Multilateralne i unilateralne kontrole:

000-099 - Vasenarski sporazum
100-199 - Režim kontrole tehnologije projektila
200-299 - Grupa nuklearnih snabdevača
300-399 - Australijska grupa
400-499 - Konvencija o hemijskom oružju
500-599 - Rezervisano
600-699 - Rezervisano
700-799 - Rezervisano
800-899 - Rezervisano
900-999 - Unilateralne kontrole

Sledeći