Prethodni

Područje rada: ŠUMARSTVO I OBRADA DRVETA

Obrazovni profili: IZRAĐIVAČ ELEMENATA DRVNIH PODNIH OBLOGA, IZRAĐIVAČ DRVNE GALANTERIJE, STOLAR, IZRAĐIVAČ ČETKI, IZRAĐIVAČ PLETENOG NAMEŠTAJA I GALANTERIJE OD PRUĆA, TAPETAR

STRUČNI PREDMETI

TEHNIČKO CRTANJE SA NACRTNOM GEOMETRIJOM

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehničko crtanje sa nacrtnom geometrijom je da učenici steknu određena znanja, veštine, umenja i navike koja su im potrebna za usvajanje novih znanja u budućoj primeni u praksi.

Zadaci:

- osposobljavanje učenika da nauče da rukuju priborom za tehničko crtanje i pravilno upotrebljavaju materijal za tehničko crtanje;

- upoznavanje vrsta tehničkih crteža koji se koriste u okviru struke i šire, kao i tehnike njihove izrade;

- upoznavanje standardnih propisa za izradu tehničkih crteža, vrsta linija, slova, brojeva, kao i načina primene razmere i kotiranja;

- sticanje potrebne samostalnosti radi uspešnog primenjivanja stečenih znanja u budućoj proizvodnoj praksi;

- razvijanje tačnosti, sistematičnosti i odgovornosti prema radu;

- upoznavanje metoda crtanja u nacrtnoj geometriji i osposobljavanja za trodimenzionalno predstavljanje oblika u ravni crtanja;

- sticanje osnovnih znanja o principima centralnog projektovanja;

- sticanje elementarnih znanja o prikazivanju proizvoda u aksonometriji i perspektivi.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

I DEO - TEHNIČKO CRTANJE

TEHNIČKI CRTEŽ (4)

Tehnički crtež kao sredstvo izražavanja u tehničkoj teoriji i praksi.

Vrste tehničkih crteža.

Dimenzije tehničkih crteža i hartije.

Savijanje tehničkih crteža.

Razmera.

Zaglavlje.

TEHNIKA IZRADE CRTEŽA (8)

Materijal za tehničko crtanje.

Pribor za tehničko crtanje, vrste, upotreba pribora.

Osnovna pravila u tehnici crtanja (crtanje olovkom, izvlačenje linija tušem).

Vrste linija i njihova primena.

Tehnička slova i brojevi.

Kompjutersko crtanje.

GEOMETRIJSKE KONSTRUKCIJE (6)

Paralelne i normalne prave, podela duži na jednake delove simetrala duži i uglova, konstrukcija uglova.

Središte kružnog luka, tangenta kruga.

Spajanje pravih sa likovima.

Konstrukcija pravilnih mnogouglova (kada je zadata stranica i kada je zadata kružnica opisana oko mnogougla).

Konstrukcija krivih linija (elipse, parabole, sinusoide, cikloide luka, kada je zadana tetiva).

PRAVILA ZA IZRADU TEHNIČKIH CRTEŽA (8)

Prikazivanje predmeta na crtežu u aksonometriji, kosoj i ortogonalnoj projekciji (vidljive i nevidljive ivice, potreban broj projekcija).

Preseci, šrafiranje preseka; prekidi.

Kotiranje.

Označavanje materijala na tehničkim crtežima.

TEHNIČKO CRTANJE U DRVOPRERAĐIVAČKOJ STRUCI (14)

Crtanje mašinskih elemenata (zavrtnji za drvo po JUS-u, matrice, navrtke).

Crtanje okova na proizvodima od drveta.

Crtanje stolarskih veza u ortogonalnoj i kosoj projekciji:

- veze na uglu kod ramova (jednostruki čep i pročep, dvostruki čep i pročep, veza na uglu valjkastim čepovima),

- veze po širini (veza sa umetnutom letvicom veza na pero i žljeb),

- veze kod sandučastih okvira (ugaoni sastav na ravne zupce, ugaoni sastav na kose zupce).

Crtanje jednostavnih predmeta iz prakse.

Skiciranje (snimanje) sa modela.

KOMPJUTERSKO CRTANJE I KONSTRUISANJE (4)

Crteži primereni zahtevima savremene proizvodnje (za mašine sa numeričkim upravljanjem i druge).

II DEO - NACRTNA GEOMETRIJA

UVOD (2)

Osnovni pojmovi: projekcijski zrak, projekcijska ravan, projekcija.

Vrste projekcija.

ORTOGONALNO PROJEKTOVANJE (6)

Projekcija tačke:

- horizontalna, vertikalna i profilna projekcijska ravan; kvadranti i oktanti,

- projekcija tačke u proizvoljnom specijalnom položaju u odnosu na projekcijske ravni,

- koordinate tačke.

PROJEKCIJE PRAVE I DUŽI (3)

Prava i duž u proizvoljnom i specijalnom položaju u odnosu na projekcijske ravni.

Prodori (tragovi) prave kroz projekcijske ravni.

Prava veličina duži i ugao prave sa X i B (obaranje duži, okretanje duži).

Međusobni položaj dve prave.

PROJEKCIJE GEOMETRIJSKIH OBLIKA (4)

Projekcije ravnih likova u opštem i specijalnom položaju.

Projekcije geometrijskih tela u specijalnom položaju.

Projekcije složenih prostornih oblika.

RAVAN (4)

Ravan u proizvoljnom i specijalnom položaju.

Prava i tačka u ravni; sutražnice (paralele) ravni.

Projekcije likova u ravni.

PRESECI TELA (4)

Preseci rogljastih i oblih tela zračnom ravni.

CENTRALNO PROJEKTOVANJE (PERSPEKTIVA)

OSNOVNI ELEMENTI PERSPEKTIVE (3)

Likoravan, očna tačka, glavna vertikalna ravan, ravan horizonta, osnovna ravan i glavna tačka.

METODE CRTANJA PERSPEKTIVNIH SLIKA (4)

Izbor elemenata perspektive.

Metode prodornih tačaka vidnih zrakova i nedogleda.

Metoda mernih tačaka i nedogleda.

Mogućnosti različitih programa pri kompjuterskom perspektivnom prikazivanju različitih oblika.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavom tehničkog crtanja sa nacrtnom geometrijom učenici treba da upoznaju pravila i metode tehničkog crtanja, osposobe se za ortogonalno projektovanje, prostorno prikazivanje složenijih tela i korišćenje tehničkih crteža u praksi.

Nastavu ovog predmeta treba da karakteriše što veći broj grafičkih radova učenika koji svojom sadržinom i oblikom treba da obezbede što svestraniju primenu znanja potrebnih za savlađivanje tehnike crtanja u olovci i tušu u oblasti poslova i zanimanja za koja se učenici spremaju.

Crteže treba raditi na formatima A3 i A4. Mali formati bi bili rađeni kao prvi i to u toku obrade vrste i primene linija i tehničkih slova i brojeva. Ukoliko je moguće vremenski uklopiti bilo bi dobro da učenici vežbaju pisanje i na "tehničkom pismu".

Sledeći crtež, na formatu A3, sadržavao bi geometrijske konstrukcije i to prvenstveno one koje se mogu javiti u budućoj praksi kao i konstrukcije koje zahtevaju posebnu preciznost pri izradi i tuširanju (na primer spajanje pravih i lukova).

Crtež na formatu A3 treba da predstavlja praktičnu primenu stečenih znanja u vezi sa pravilima za izradu tehničkih crteža (prikazivanje predmeta u projekcijama sa presecima, prekidima i kotiranjem).

Nastavu nacrtne geometrije treba što više približiti potrebama i primeni u praksi. To je posebno važno za obradu i utvrđivanje metodskih jedinica: ortogonalno projektovanje složenijih tela i crtanje perspektivnih slika. U ovom poslednjem slučaju treba obraditi, odnosno prostorno prikazati one finalne proizvode koji su karakteristični za konkretne obrazovne profile. Ovome treba posvetiti posebnu pažnju pre svega u slučaju kada se nastava ostvaruje u mešovitim odeljenjima.

Poslednjim grafičkim radom treba objediniti sva stečena znanja u oblasti tehničkog crtanja i nacrtne geometrije, kao i ostvariti punu korelaciju sa predmetom drvne konstrukcije.

Praćenje i vrednovanje uspeha učenika treba ostvarivati i u skladu sa Opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom za ostvarivanje sadržaja programa u srednjim školama i Uputstvom o načinu praćenja rada i ocenjivanja učenika.

TEHNOLOGIJA MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je da učenici steknu osnovna znanja o osnovnim i pomoćnim materijalima koji se upotrebljavaju u proizvodnji finalnih proizvoda od drveta i osposobe se za praktičnu primenu stečenih znanja.

Zadaci:

- sagledavanje raznovrsnosti materijala koji se koriste u finalnoj obradi drveta;

- upoznavanje tehnologije proizvodnje ovih materijala;

- sticanje znanja o tehničkim svojstvima materijala;

- sticanje potrebnih znanja koja će im omogućiti pravilan izbor materijala u svakom konkretnom slučaju u njihovoj budućoj praksi;

- osposobljavanje učenika da na osnovu stečenih znanja racionalno koriste osnovne i pomoćne materijale u svojoj profesionalnoj praksi;

- sticanje znanja o značaju i ulozi tehnologije finalne obrade drveta u procesu izrade svih vrsta proizvoda od drveta;

- na osnovu stečenih znanja, bolje razumevanje i lakše savlađivanje ostalih stručnih disciplina.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

I DEO - OSNOVNI MATERIJALI

UVOD (1)

SPOLJAŠNJI IZGLED STABLA (2)

Spoljašnje osobine debla.

UNUTRAŠNJA GRAĐA DRVETA (3)

Mikroskopski izgled unutrašnje građe:

- drvna vlakanca;

- sudovi - traheje;

- sudovi - traheide;

- sržni zraci;

- parenhmidi drveta;

- smolni kanali;

- osržavanje.

Mikroskopski izgled unutrašnje građe:

- godišnji prstenovi - godovi;

- građa četinara i građa lišćara;

- prepoznavanje vrste drveta.

HEMIJSKI SASTAV DRVETA (2)

TEHNIČKA SVOJSTVA DRVETA (3)

Estetska svojstva drveta.

Fizička svojstva drveta.

Mehanička svojstva drveta.

Fizičko-hemijska svojstva drveta.

GREŠKE DRVETA (3)

Greške građe drveta.

Greške od uzroka fizičke prirode.

Greške boje drveta.

Greške boje i konzistencije.

Greške nastale od insekata.

UPOTREBA NEKIH VRSTA DRVETA (3)

Četinari.

Lišćari.

Egzote.

POLUFINALNI PROIZVODI OD DRVETA (32)

Rezana građa:

- sirovine za proizvodnju rezane građe;

- strugara (pilana);

- tehnika rezanja i sortimenti rezane građe;

- toplotna obrada drveta;

- stovarište rezane građe;

- propisi JUS-a za rezanu građu.

Furniri:

- sirovine za proizvodnju furnira;

- hidrotermička priprema sirovina;

- tehnika izrada furnira;

- sušenje furnira;

- standardni propisi za furnire.

Furnirske ploče:

- proizvodnja furnirskih ploča;

- osobine i upotreba;

- standardni propisi za furnirske ploče.

Stolarske ploče (panel ploče):

- proizvodnja stolarskih ploča;

- osobine i upotreba;

- standardni propisi za stolarske ploče.

Ploče iverice:

- proizvodnja ploča iverica;

- osobine i upotreba ploča iverica;

- standardni propisi za ploče iverice.

Ploče vlaknatice:

- lesonit ploče;

- proizvodnja lesonit ploča;

- osobine i upotreba;

- standardni propisi za lesonit ploče;

- medijapan ploče;

- proizvodnja medijapan ploča;

- osobine i upotreba medijapan ploča;

- standardni propisi za medijapan ploče.

TRGOVAČKI NAZIVI POJEDINIH MATERIJALA I PROIZVOĐAČI (2)

II DEO - POMOĆNI MATERIJALI

UVOD (1)

Pojam i podela tehnologije.

Pojam, podela i osobine materijala.

VODA (2)

Vrste voda, prečišćavanje, omekšavanje, otpadne vode.

METALI (2)

Gvožđe i čelici, obojeni metali i legure.

Kristalografska struktura i svojstva.

Površinska obrada metala (hromiranje, niklovanje), svojstva.

STAKLO I EMAJLI (1)

Vrste, svojstva i upotreba.

Emajli i glazure.

GUMA (1)

Vulkanizacija kaučuka, sintetička guma, vrste i svojstva.

BRUSNI MATERIJALI (2)

Sirovine za brusna sredstva, granulacija, brusni alati.

TEKSTIL (12)

Prirodna i sintetska vlakna.

Svojstva tkanina i primena.

KOŽA (5)

Vrste, svojstva i primena kože.

MAZIVA (1)

Osobine i vrste mazivnih materijala.

RASTVARAČI (2)

Vrste, svojstva i primena.

Otrovnost i zapaljivost rastvarača.

MASTI I ULJA (5)

Svojstva, firnis, sapun i glicerin.

PLASTIČNE MASE (2)

Svojstva i podela plastičnih masa.

LEPKOVI (8)

Teorija lepljenja, kvašenje površine.

Izbor adheziva u odnosu na adherent.

Ometajući efekti lepljenja.

Prirodni lepkovi.

Sintetički lepkovi.

LAKOVI (8)

Osnovne komponente i dodaci.

Uljani, brzosušivi i višekomponentni lakovi.

BOJE (4)

Osnovni pojmovi nauke o bojama.

Označavanje i podela boja.

Mineralne i pigmentne boje.

Sintetske organske boje.

TRGOVAČKI NAZIVI POJEDINIH POMOĆNIH MATERIJALA I POZNATI DOMAĆI I INOSTRANI PROIZVOĐAČI (4)

Karakteristike ovih materijala.

Načini upotrebe i mere zaštite.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Prilikom izrade ovog programa pošlo se od činjenice da znanja koja učenici stiču u okviru ovog predmeta, predstavljaju osnovu struke. Imajući u vidu da se u prvom delu programa radi o sticanju početnih znanja o drvetu kao osnovnom materijalu učinjen je pokušaj da u okviru ovog programa i njegovoj realizaciji učenici upoznaju najbitnija svojstva drveta i polufinalne proizvode od drveta.

Navedene bitne karakteristike ukazuju da u realizaciji programa, kako u teorijskom tako i u praktičnom delu prenošenja znanja treba posebnu pažnju posvetiti onim poglavljima koja će omogućiti učeniku sticanje osnovnih znanja koja su neophodna za druge stručne predmete i za izvršavanje radnih zadataka.

U teorijskom delu predavanja neophodno je, s obzirom na to da je cilj predmeta upoznavanje pretežno tehnoloških svojstava drveta, posebno značajnih vrsta drveta i poluproizvoda od drveta, koristiti uzorke fino obrađenih, poluobrađenih i neobrađenih delova drveta. Takođe, treba koristiti uzorke polufinalnih proizvoda i ukoliko je moguće i mikroskopske preparate, čime će učenici potpunije razlikovati i uočavati svojstva drveta.

Sadržaji programa tehnologije pomoćnih materijala naslanjaju se na program hemije u osnovnoj školi. Teme su tako odabrane da predstavljaju nekoliko logičnih celina i obezbeđuju postupno i sistematsko usvajanje elementarnih znanja iz neorganske i organske tehnologije a u funkciji prerade i obrade drveta.

Kako uspešna realizacija predviđenog programa zavisi od predznanja učenika nastavnik će obim metodskih jedinica podesiti prema tome, kako i prema vremenu neophodnom za realizaciju.

U poglavlju o vodi treba obratiti pažnju na problem koji tvrde vode stvaraju u postrojenjima - kotlovima kao i na postupke za omekšavanje vode.

U poglavlju o metalima obratiti pažnju na mogućnost legiranja metala, koroziju i zaštitu. Čelike obraditi prema načinu dalje prerade i prema nameni, jer su ova znanja potrebna za uspešnu realizaciju predmeta mašine i uređaji za obradu drveta.

U poglavlju o plastičnim masama, lepkovima i lakovima obratiti pažnju na mehanizme polimerizacije, polikondenzacije, poliadicije i supstitucije jer su ove reakcije osnova za dobijanje istih. Ovu materiju obraditi na što praktičniji (potkrepljen primerima) način.

U oblasti lepkova obratiti pažnju na sintetske lepkove (urea, fenol i melamih formaldehidni), na način očvršćavanja pojedinih vrsta i uslova pod kojima se to dešava. Obraditi svojstva veziva i njihovu primenu.

U poglavlju o lakovima obraditi uljane lakove, osobine, podelu i način dobijanja a od brzosušivih najvažnije iz grupe na bazi sintetskih smola.

Prilikom realizacije određenih metodskih jedinica, koristiti raspoložive uzorke, modele, skice, slajdove. Takođe predvideti posetu školskoj radionici.

Nastavnik konstantno treba da ima u vidu činjenicu da se ovaj program može realizovati na različitim nivoima, a za njegovo ostvarivanje treba akcenat staviti na svojstva materijala, primenu, upoznavanje poznatijih proizvođača i trgovačkih naziva proizvoda.

Praćenje i vrednovanje uspeha učenika nastavnik treba da ostvaruje i u skladu sa Opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom.

MAŠINE I APARATI

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta mašine i aparati je da učenici steknu osnovna znanja iz ove oblasti i osposobe se za praktičnu primenu stečenih znanja uz optimalno korišćenje tehničko-tehnoloških parametara mašina i uređaja u finalnoj obradi drveta.

Zadaci:

- sticanje osnovnih znanja iz opšteg mašinstva kako bi se omogućilo nesmetano praćenje gradiva drugih stručnih predmeta;

- sticanje fundamentalnih znanja iz oblasti mašinskih elemenata i upoznavanje funkcije, konstrukcije i kinematike mašina kako bi se obezbedilo njihovo optimalno korišćenje i održavanje;

- postupno uvođenje učenika u stručnu terminologiju radi lakšeg komuniciranja i sporazumevanja u procesu proizvodnje;

- sticanje potrebnih znanja o izboru, održavanju i oštrenju alata za obradu drveta rezanjem i rendisanjem kako bi se obezbedilo njihovo optimalno korišćenje;

- sticanje potrebnih znanja o zaštitnim merama i radu na mašinama za rezanje i rendisanje da bi se sprečile eventualne povrede;

- sticanje potrebnih znanja o tehničko-eksploatacionim karakteristikama mašina za finalnu obradu drveta;

- upoznavanje mašina i uređaja koji se koriste u površinskoj obradi i sticanje potrebnih znanja o njihovim tehničko-eksploatacionim karakteristikama;

- sticanje potrebnih znanja o sredstvima transporta i mogućnostima njihove primene u finalnoj obradi drveta;

- upoznavanje načina uklanjanja drvenih otpadaka vazdušnim putem i sprečavanje stvaranja uslova za pojavu eksplozije i požara i zagađenja radne sredine.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OPŠTI DEO (3)

Uvod

Standardi. Označavanje standarda.

Mašinski materijali:

- konstruktivni,

- pogonski,

- pomoćni.

Osnovni pojmovi o toleranciji i naleganju.

MAŠINSKI ELEMENTI (10)

Podela mašinskih elemenata.

Mašinski elementi za spajanje.

Mašinski elementi kružnog kretanja (osovine, vratila, ležišta, spojnice: opis, konstrukcija i namena).

Mašinski elementi za prenos snage (osnovni pojmovi i podela, vrste, opis pojedinih prenosnika).

Mašinski elementi za sprovođenje fluida (cevi, cevni elementi, cevni zatvarači).

Uređaji za podmazivanje.

MAŠINE I ALATI ZA FINALNU OBRADU DRVETA (19)

Opšti pojmovi o mašinama za obradu drveta: klasifikacija mašina u drvnoj industriji.

Radni alat za obradu drveta:

- osnovni pojmovi o alatima za obradu drveta,

- materijal za izradu alata,

- priprema alata za rad (oštrenje, sredstva za oštrenje alata, postavljanje i učvršćivanje alata).

Osnovni konstruktivni delovi mašina za mehaničku obradu drveta (postolje mašine, radni sto, suport alata, vođice za elemente pravolinijskog kretanja, radno vreteno, uređaji za učvršćivanje predmeta rada na mašinama, uređaji za pomer, prenosnici, pogonski motor i pomoćni delovi i uređaji na mašinama).

MAŠINE ZA REZANJE SA NEPREKIDNIM KRUŽNIM KRETANJEM RADNOG ALATA (10)

Osnovi teorije rezanja kružnim testerama.

Mašine i uzdužno rezanje:

- kružne testere sa ručnim pomerom (cirkulari),

- kružne testere sa mehanizovanim pomerom (automatski cirkulari),

- višedisne kružne testere.

Mašine za poprečno rezanje:

- mašine za zglob,

- mašine sa suportom.

Formatne testere (formatizeri):

- vertikalna mašina za raskroj ploča,

- horizontalni jednolisni formatizer,

- dvolisni formatizer,

- formatizeri sa programiranim upravljanjem.

Radni alat - kružne testere:

- oblici i dimenzije lista,

- nazub kružnih testera,

- materijal za izradu kružnih testera,

- priprema i održavanje kružnih testera,

- nameštanje testera i podešavanje mašina za rad.

Najčešće greške i uzroci grešaka pri radu sa kružnim testerama.

Zaštitne mere pri radu na mašinama sa kružnim kretanjem radnog alata.

MAŠINE ZA REZANJE SA NEPREKIDNIM PRAVOLINIJSKIM KRETANJEM RADNOG ALATA - TRAČNE TESTERE (8)

Stolarske tračne testere - osnovni konstruktivni delovi.

Radni alat mašina sa istosmernim neprekidnim pravolinijskim kretanjem - tračne testere:

- osnovni parametri radnog alata;

- nazub tračnih testera;

- priprema i održavanje radnog alata;

- nameštanje alata i podešavanje mašine za rad.

Najčešće greške i uzroci grešaka pri radu na mašinama sa neprekidnim pravolinijskim kretanjem radnog alata.

Zaštitne mere pri radu na tračnim testerama.

MAŠINE ZA OBRADU DRVETA RENDISANJEM (10)

Opšti pojmovi o obradi drveta na rendisaljkama.

Jednostrane rendisaljke:

- ravnalica;

- debljača;

- kombinovane rendisaljke.

Dvostrane i trostrane rendisaljke.

Četvorostrane rendisaljke (profilne mašine) vrste i podešavanje mašine za rad.

Radni alat rendisaljki:

- ravni i profilni noževi;

- materijal za izradu noževa;

- priprema i održavanje radnog alata.

Najčešće greške i uzorci grešaka pri radu rendisaljki.

Zaštitne mere pri radu na rendisaljkama.

MAŠINE ZA OBRADU DRVETA GLODANJEM (10)

Opšti pojmovi o obradi drveta glodanjem.

Donjovretenaste glodalice (konstrukcija i kinematika mašine):

- jednovretenasta stona glodalica,

- dvovretenasta stona glodalica.

Gornjovretenaste glodalice (konstrukcija i kinematika mašine):

- glodalice sa nepokretnim stolom,

- glodalice sa unakrsno pokretljivim stolom,

- glodalice sa okretljivim stolom.

Kopirne glodalice za poprečno, uzdužno i reljefno rezbarenje-kopiranje.

Mašine za izradu čepova - čeparice:

- jednostrane i dvostrane mašine za izradu prizmastih čepova,

- čeparice za izradu ovalnih čepova.

Mašine za izradu zubaca - cinkmašine.

Radni alat glodalica:

- osnovne karakteristike i podela alata,

- nasadna glodala (vrste, karakteristike, održavanje i učvršćivanje);

- usadna glodala (karakteristike pojedinih vrsta glodala, održavanje i učvršćivanje).

Najčešće greške i uzroci grešaka pri radu na pojedinim mašinama.

Zaštitne mere pri radu na glodalicama.

MAŠINE ZA OBRADU DRVETA BUŠENJEM (2)

Opšti pojmovi o obradi drveta bušenjem.

Jednovretenaste bušilice.

Viševretenaste bušilice.

Mašine za krpljenje čvorova.

Radni alat bušilica:

- konstruktivne karakteristike alata za bušenje,

- priprema i učvršćivanje alata.

Najčešće greške i uzroci grešaka pri radu na mašinama za bušenje.

Zaštitne mere pri radu na bušilicama.

MAŠINE ZA OBRADU DRVETA DUBLJENJEM (2)

Opšti pojmovi o obradi drveta dubljenjem.

Dubilice sa oscilatornim kretanjem alata.

Lančane dubilice.

Radni alat dubilica:

- oscilatorna dleta (vrste, priprema i učvršćivanje),

- lančana glodala (karakteristike, priprema i učvršćivanje).

Najčešće greške pri radu na dubilicama.

Zaštitne mere pri radu na dubilicama.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

MAŠINE ZA OBRADU DRVETA TOKARENJEM (8)

Opšti pojmovi o obradi drveta tokarenjem.

Centrični i čeoni strugovi.

Kopir - strugovi, automati za kopiranje.

Radni alat strugova:

- ručni alati;

- suportni alati;

- tokarska glodala.

Najčešće greške i uzroci grešaka pri radu na strugovima.

Zaštitne mere pri radu na strugovima.

MAŠINE ZA OBRADU DRVETA BRUŠENJEM (8)

Osnovni pojmovi o obradi drveta brušenjem.

Tračne brusilice:

- uskotračne;

- širokotračne;

- cilindrične;

- tanjiraste;

- kombinovane i specijalne brusilice.

Radni alat brusilica:

- priprema i nameštanje brusne trake na mašinama.

Zaštitne mere pri radu na brusilicama.

MAŠINE ZA KROJENJE FURNIRA (2)

Uopšte o pripremi furnira u finalnoj proizvodnji.

Furnirske makaze.

Radni alat furnirskih makaza - furnirski noževi.

Priprema i održavanje noževa.

Zaštitne mere pri radu na furnirskim makazama.

MAŠINE I UREĐAJI ZA POVRŠINSKU OBRADU DRVETA (16)

Uopšte o mašinama i uređajima za površinsku obradu drveta.

Uređaji za dekorativno ulepšavanje drveta.

Uređaji za presvlačenje drveta folijama.

Uređaji za nanošenje laka prskanjem na hladno i vruće.

Raspršivači za nanošenje laka - jednokomponentni i dvokomponentni uređaji.

Automati za nanošenje laka.

Uređaji za elektrostatičko nanošenje laka.

Mašine za nanošenje laka nalivanjem.

Mašine za nanošenje laka valjanjem.

Uređaji za sušenje lakova i premaza.

Mašine za poliranje i matiranje lakova.

Zaštita pri radu na mašinama i uređajima u površinskoj obradi drveta.

SREDSTVA TRANSPORTA (4)

Uopšte o transportu (spoljni i unutrašnji transport).

Transportni uređaji (vrste, podela i tehničke karakteristike pojedinih transportnih sredstava).

Automatizacija transporta.

UREĐAJI ZA TRANSPORT OTPADAKA VAZDUŠNIM PUTEM (2)

Osnovni pojmovi o konstrukciji i eksploataciji odsisnih uređaja (usisna grla, cevna mreža, ventilator, separator, vodeni oprašivači).

Toplotni gubici u prostorijama.

OSNOVNI POJMOVI O MEHANIZACIJI I AUTOMATIZACIJI U FINALNOJ OBRADI DRVETA (6)

Mašine sa numeričkim upravljanjem (osnove programiranja mašina).

Mašinske linije:

- linije za obradu masiva,

- linije za obradu ploča.

MAŠINE ZA SPAJANJE FURNIRA (2)

Uopšte o načinima spajanja furnira.

Mašine za spajanje furnira lepljivom trakom.

Mašine za spajanje furnira vlaknom.

MAŠINE ZA NANOŠENJE LEPILA (2)

Jednostavne i dvostrane mašine za nanošenje lepila.

Zaštitne mere pri radu na mašinama za nanošenje lepila.

MEŠALICA ZA LEPILO (2)

Uopšte o pripremi lepila u finalnoj proizvodnji.

Vertikalne i horizontalne mešalice.

PRESE (6)

Opšti pojmovi o presovanju - furniranju drveta i ploča.

Vrste i podela presa.

Prese za obradu ravnih površina (ručne, mehaničke, hidraulične).

Prese za obradu zakrivljenih površina (pneumatske i vakuum prese).

Prese za zagrevanje visokofrekventnom strujom.

Održavanje presa.

Zaštitne mere pri radu na presama.

Mašine za furniranje ivica (bridnih strana):

- jednostrane mašine;

- dvostrane mašine.

Uređaji za sastavljanje ramovskih konstrukcija.

Uređaji za sastavljanje korpusnih konstrukcija.

MAŠINE ZA SAVIJANJE DRVETA (2)

Osnovni pojmovi o savijanju drveta.

Mašine za savijanje masivnog drveta:

- mašine za otvoreno savijanje;

- mašine za zatvoreno savijanje.

Mašine za savijanje slojevitog drveta.

UVOD U PNEUMATIKU (2)

Razvoj tehnike sabijenog vazduha i mogućnosti primene.

Tehničke prednosti pneumatskih uređaja.

Ekonomičnost pneumatskih uređaja.

PRIPREMA SABIJENOG VAZDUHA (2)

Prečistač.

Regulator pritiska.

Zauljivač vazduha.

Pripremna grupa.

PNEUMATSKI ELEMENTI (2)

Pneumatski cilindri.

Ventili.

Razvodnici.

NAZIVI I SIMBOLI U ULJNOJ HIDRAULICI I PNEUMATICI (2)

SAVREMENE TENDENCIJE U MAŠINSKOJ OBRADI DRVETA (2)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Godišnji fond časova ovog predmeta podeljen je po tematskim celinama koje se logički i prirodno nadovezuju na prethodne sadržaje. Zbog različitih obrazovnih profila kod kojih se nastava ovog predmeta ostvaruje po istom programu, nastavniku je ostavljena izvesna mogućnost izbora sadržaja programa koje će obraditi detaljnije.

Pri obradi sadržaja programa koji se odnosi na mašine za obradu drveta treba objasniti konstrukciju, kinematiku, namenu i princip rada mašine detaljnije ili informativno, što zavisi od obrazovnog profila, odnosno strukture odeljenja u kome se ostvaruje nastava.

Prilikom obrade sadržaja o radnim alatima posvetiti najviše pažnje izboru alata, oštrenju, održavanju, nameštanju alata i zaštitnim merama pri radu na mašinama.

Osnovne pojmove o mehanizaciji i automatizaciji u finalnoj obradi drveta detaljnije obraditi, a naročito princip rada CN i CNC mašina.

U tematskoj celini koja se odnosi na pneumatiku učenici treba da dobiju osnovne pojmove o proizvodnji, razvodu, pripremi i primeni sabijenog vazduha na mašinama za obradu drveta.

Sadržaje programa treba didaktičko-metodički oblikovati na jednostavan i pristupačan način.

Nastavnik mora neprestano imati u vidu da se program ovog predmeta ostvaruje za učenike opredeljene za praktična zanimanja nižih stepena složenosti i da njegova izlaganja treba da budu u skladu sa tim zahtevima.

Jezik nastavnika treba pozitivno da deluje na razvijanje opšte jezičke i tehničke kulture učenika.

Radi racionalizacije nastave i povećanja njene efikasnosti neophodno je koristiti uzorke, modele, kao i savremena nastavna sredstva (folije, retroprojektor, prospekti, katalozi, filmovi, videosnimci i dr.). Određene sadržaje treba realizovati i neposredno pored mašine ili uređaja, posebno u slučaju kada su u pitanju tehničko-tehnološke karakteristike složenijih mašina i uređaja.

DRVNE KONSTRUKCIJE

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta drvne konstrukcije je da učenici steknu osnovna teorijska i praktična znanja iz ove discipline radi uspešnijeg obavljanja poslova i zadataka u praksi.

Zadaci:

- upoznavanje osnovnih i pomoćnih materijala od kojih se izrađuju konstrukcije;

- upoznavanje proizvoda od drveta;

- sticanje potrebnih znanja o elementima i sklopovima od kojih nastaju konstrukcije proizvoda od drveta;

- sticanje elementarnih znanja o tome kako se određeni elementi i delovi sklapaju na crtežu u jednu celinu;

- savladavanje karakterističnih sastava pomoću kojih nastaju sklopovi i same konstrukcije.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

MATERIJALI (4)

Osnovni materijali.

Drvo kao materijal, njegove odlike i mane.

Masivno drvo. Grafičko prikazivanje masivnog drveta.

Grafičko prikazivanje ploča (iverice, medijapan ploče, furnirske ploče, vlaknatice i stolarske ploče).

Furnir i ploče od plastičnih materijala.

POMOĆNI MATERIJALI (4)

Ekseri - drveni i metalni. Dobijanje, vrste, obeležavanje, primena.

Zavrtnji za drvo - dobijanje, vrste, obeležavanje, primena, grafičko prikazivanje.

PROIZVODI OD DRVETA I NJIHOVA KLASIFIKACIJA (2)

PROIZVODI OD DRVETA

Klasifikacija proizvoda od drveta.

Raščlanjivanje proizvoda, termini i definicije.

VRSTE TEHNIČKIH CRTEŽA (2)

Podela prema sadržaju i stadijumu projektovanja.

Crteži idejnog projekta i crteži tehničkog projekta.

Radionički crteži.

KONSTRUKTIVNI ELEMENTI (34)

KLASIFIKACIJA KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA

Ramovi:

- delovi rama i podela: konstruktivni ram,

- spojevi kod konstruktivnih ramova:

- jednostruki čep i pročep: ortogonalna i kosa projekcija; - varijante jednostrukog čepa i pročepa; spojevi na kosi sudar,

- ugaoni sastav valjkastim čepovima: čvrstoća veza,

- ispune konstruktivnih ramova,

- obloge ramova,

- ramovi kružnog oblika,

- produživanje masivnog drveta elementima stolarskih veza.

Ploče, vrste ploča u drvnim konstrukcijama:

- masivne ploče:

- masivne (daščane) ploče sa neslepljenim elementima,

- masivne ploče sa slepljenim elementima,

- pojačanje masivnih ploča,

- postavljanje ploča u ram.

- šuplje ploče:

- ploče sa ispunom od letava i ploče sa rešetkastim ispunom,

- ploče sa ćelijastom ispunom i ploče sa ispunom od izolacionog materijala.

- pune ploče:

- vrste i svojstva.

- kutije (korpusi, sanduci):

- sandučasti pojas (ram),

- vrste sandučastih pojaseva (ramova, okvira),

- spojevi na uglu kod sandučastih pojaseva:

- spojevi ravnim i kosim zupcima, spojevi valjkastim čepovima,

- rasklopivi sandučasti pojasevi (okviri):

- okov kod rasklopivih spojeva.

OSNOVNE INFORMACIJE O KONSTRUKCIJAMA PROIZVODA (28)

KONSTRUKCIJE NAMEŠTAJA

Nameštaj za odlaganje i čuvanje predmeta.

Konstrukcija kutije - korpusa.

Tipska konstruktivna rešenja kutijastih - korpusnih konstrukcija:

- postolje, plafon - gornja ploča,

- stranica,

- poleđina,

- police,

- fioke,

- nosači vešalica za odelo,

- specijalni unutrašnji uređaji ormana,

- vrata,

- vrata obrtna oko vertikale osovine,

- vrata obrtna oko horizontale osovine,

- vrata na smicanje (pomična - klizajuća vrata),

- specijalna vrata,

- vežba: orman za garderobu, dimenzije, ortogonalna projekcija i detalji.

Nameštaj za upotrebu pri jelu i radu (stolovi).

Konstruktivna rešenja stolova:

- sastavni delovi stola:

- ploča stola,

- postolje (noge sa vezačima),

- stolovi sa produženjem i proširenjem u stambenim objektima.

Vežba: dimenzije stolova, karakteristična konstruktivna rešenja i detalji.

Nameštaj za sedenje.

Konstruktivna rešenja nameštaja za sedenje.

Stolica i njeni delovi:

- zadnje noge stolice;

- prednje noge stolice;

- naslon za leđa;

- sedište.

Stolice sa naslonom i nalakticama:

- polunaslonjača (polufotelja);

- naslonjača (fotelja).

Nameštaj za sedenje od savijenog drveta.

Vežba: stolice, dimenzije, karakteristični detalji i prese.

Nameštaj za ležanje.

Konstrukcija kreveta - ležaja.

Konstruktivna rešenja ležaja - kauča.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

GRAĐEVINSKA STOLARIJA (18)

Osnovni pojmovi iz zgradarstva:

- zidovi i otvori za građevinsku stolariju,

- mere kod otvora, modularna koordinacija.

Prozori.

Vrste prozora, osnovni pojmovi, standardi.

Karakteristična konstruktivna rešenja prozora.

Standardni detalji prozora.

Načini ugrađivanja prozora u otvore.

Dvostruki prozor sa uskom i širokom kutijom.

Dvostruki prozor sa spojenim krilima.

Prozor sa termoizolacionim staklom.

Konstruktivna rešenja roletni.

Vrata.

Vrste vrata, osnovni pojmovi, standardi, karakteristična konstruktivna rešenja vrata u stambenim objektima.

Standardni detalji vrata.

Način ugrađivanja vrata u otvore.

Podela vrata.

Preseci i detalji vrata.

Pregrade.

Konstruktivna rešenja pregrada.

Drvene obloge.

Zidne i plafonske obloge.

Drvena stepeništa.

Vrste stepeništa.

Dimenzionisanje stepenica.

Konstrukcija drvenih stepenica.

PODOVI (10)

Brodski pod.

Klasični parket.

Lamel parket.

Podni mozaici.

Ostale vrste podova od drveta.

MUZIČKI INSTRUMENTI (2)

Osnovne informacije o konstrukciji pojedinih muzičkih instrumenata od drveta.

SPORTSKI REKVIZITI (4)

Osnovne informacije o konstrukciji čamaca, reketa i drugih drvenih sportskih rekvizita.

PROIZVODI DRVNE GALANTERIJE (10)

Konstruktivna rešenja galanterijskih proizvoda.

PLETARSKI PROIZVODI (12)

Konstruktivna rešenja pletarskih proizvoda.

TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA DOKUMENTACIJA PROIZVODA (6)

Crtež, konstruktivna i detaljistička razrada, krojna lista, normativi materijala, tehnički i tehnološki opis, kalkulacija. Primeri na karakterističnim proizvodima - predstavnicima pojedinih oblasti rada (parketarstvo, galanterijski proizvodi, proizvodi od pruća, četkarski proizvodi).

KVALITET PROIZVODA OD DRVETA (4)

SPECIJALNI DEO (2)

Izrada tesarskih vezova koji se koriste pri izradi propusnih mostova i lakih montažnih objekata.

Izrada ambalaže za specijalne potrebe.

Izrada baraka i privremenih skloništa.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Za uspešno savladavanje gradiva neophodna su prethodna znanja iz drugih oblasti. To se pre svega odnosi na poznavanje osnovnih i pomoćnih materijala od kojih se izrađuju konstrukcije, kao i znanja iz tehničkog crtanja i nacrtne geometrije.

U broju časova za pojedine tematske celine predviđa se oko 30 časova za obnavljanje i utvrđivanje gradiva koje učenici teže usvajaju. Utvrđivanje gradiva treba vršiti uz obaveznu demonstraciju grafičkih rešenja na tabli, a po mogućstvu koristiti, grafoskop, slajdove, grafikone, sheme, skice, kataloge, modele i slično. Radi što potpunijeg savladavanja sadržaja programa nastavnik treba da daje domaće zadatke koje će pregledati i overavati. Ocene domaćih zadataka imati u vidu pri zaključivanju polugodišnjih i godišnjih ocena.

Gradivo ovog predmeta mora biti koncipirano tako da predstavlja zaokruženu celinu konstrukcija proizvoda od drveta. Zbog toga i materija predviđena ovim sadržajem programa izgleda preobimna, pogotovu ako se ima u vidu da celokupna materija treba da se realizuje u dve godine. Nastavnik treba da ima unapred pripremljena nastavna sredstva, prvenstveno crteže, s obzirom na to da crtanje na tabli, u toku časa, oduzima dosta vremena. Crtanje na tabli ili foliji grafoskopa treba koristiti prilikom savladavanja sadržaja koji se odnose na konstruktivne elemente, dok kod sadržaja koji se odnose na osnovne informacije o konstrukciji proizvoda koristiti slajdove, kataloge, modele i druga nastavna sredstva.

Radi što potpunijeg savladavanja i razumevanja programa potrebno je da učenici, pored izrade skica i crteža rade i grafičke radove. Grafički radovi u drugom razredu zajednički su za sve obrazovne profile dok ih u trećem razredu treba prilagoditi za svaki profil posebno.

Tematsku celinu koja se odnosi na tehničko-tehnološku dokumentaciju treba najpre obraditi kroz konkretan primer jednog prostijeg finalnog proizvoda od drveta, a zatim, zahteve prilagoditi proizvodu karakterističnom za svaki obrazovni profil.

U toku godine učenici će raditi četiri pismena zadatka, po dva u svakom nastavnom periodu. Pismeni zadaci se rade na papiru A3, a obuhvataju crtanje karakterističnih detalja i preseka.

Pored ocena sa pismenih zadataka i grafičkih radova prilikom svođenja konačnih ocena treba uzeti u obzir i ostale elemente: zainteresovanost, pažnju na časovima, angažovanost.

Praćenje i vrednovanje uspeha učenika treba ostvarivati i u skladu sa Opštim pedagoško-didaktičkim uputstvom za ostvarivanje sadržaja programa u srednjim školama i Uputstvom o načinu praćenja rada i ocenjivanja učenika.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehnologija rada jeste da učenici steknu osnovna teorijska znanja iz oblasti finalne i površinske obrade drveta radi lakšeg, boljeg i kvalitetnijeg obavljanja praktičnih poslova i zadataka.

Zadaci:

- upoznavanje tehnoloških procesa finalne i površinske obrade drveta;

- osposobljavanje učenika za samostalan izbor materijala i tehnoloških operacija koje se javljaju u finalnoj i površinskoj obradi drveta;

- osposobljavanje za samostalan izbor mašina i uređaja koji se koriste u određenoj tehnologiji obrade;

- sticanje elementarnih znanja u vezi sa organizacijom rada;

- sticanje neophodnih znanja u vezi sa zaštitom na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (2)

Uopšte o obradi drveta.

Uvođenje u poziv, razvoj i podela zanimanja u oblasti obrade drveta i njihove specifičnosti.

Opasnosti od povreda i mere zaštite.

Praktičan rad u nastavi i njegov značaj za izučavanje zanata.

PRINCIPI ORGANIZACIJE RADA (8)

Osnovne informacije o produktivnosti, rentabilnosti i ekonomičnosti. Preduzetništvo. Kvalitet proizvoda. Standardi kvaliteta.

OSNOVNI POJMOVI O TEHNOLOGIJI (4)

Tehnologijsko planiranje proizvodnje i tehnoloških operacija.

Tehničko-tehnološka dokumentacija, njena izrada i korišćenje u proizvodnji.

TEHNOLOŠKI PROCES FINALNE PROIZVODNJE, NJEGOVE SPECIFIČNOSTI I PODELA (2)

Tehnološki izbor alata, mašina i uređaja za određene vrste tehnoloških postupaka i za određene materijale.

IZRADA TAČNIH OBLIKA I DIMENZIJA REZANE GRAĐE - IZRADA BAZNIH RAVNI (4)

Ravnanje šire i uže strane.

Dimenzionisanje po debljini, širini i dužini.

Obrada na višestranim rendisaljkama - profilerkama.

IZRADA VEZA NA ELEMENTIMA (PUNO DRVO - VRSTE ČEPOVA) (8)

Izrada ramovskih čepova.

Izrada zaobljenih i okruglih čepova.

Izrada čepova na lastin rep i ostalih vrsta čepova.

IZRADA ŽLJEBOVA - OTVORA (4)

Izrada žljebova sa pravougaonim i kvadratnim uglovnim otvorom, lančanim i dubećim glodalicama.

Izrada žljebova sa zaobljenim krajem.

BUŠENJE KRUŽNIH OTVORA U DRVETU I OSTALIM MATERIJALIMA (1)

Uopšte o bušenju, primeni raznih alata i mašina.

Bušenje jednovretenim, viševretenim i ostalim bušilicama.

IZRADA PROFILA - PROFILISANJE DRVETA (8)

Opšta razmatranja kod obrade profilisanja.

Profilisanje pravougaonih elemenata i sastava.

Profilisanje pravolinijskih elemenata na višestranim rendisaljkama.

Profilisanje krivolinijskih elemenata i sastava.

Profilisanje nadstolnim glodalicama i ostalim mašinama za kopiranje.

TOKARENJE DRVETA (6)

Oblici i forme dobijeni tokarenjem.

Izbor drveta i mogućnosti tokarenja u zavisnosti od tehnoloških svojstava drveta.

Tokarenje struganjem - tehnološki postupci u zanatskom i industrijskom načinu rada, kao i izbor mašine - alat za ručni i mašinski rad.

Tokarenje glodanjem - tehnologija rada, alati i mašine.

OBRADA TAČNIH DIMENZIJA PODSKLOPOVA I SKLOPOVA (4)

Opšti problemi dalje mašinske obrade kod dimenzionisanja podsklopova - sklopova.

Mašine i oprema za ovu vrstu rada, tehnologija rada na mašinama.

KROJENJE ELEMENATA OD FURNIRA (2)

Krojenje i ravnanje furnira.

TAČNOST OBRADE I NJENI OSNOVNI POJMOVI (6)

Pribori za merenje u zanatstvu i njihova primena u konkretnom radu.

Tačnost obrade i svojstva drveta.

Metode obrade ručnim alatima i mašinama i njihov uticaj na tačnost.

Tačnost obrade i tehnološke veze.

Tačnost mašina, izvori pogrešaka i podešavanje mašina.

Čistoća obrađene površine.

Tolerancije i naleganja; pojam i značaj zamene delova.

IZRADA ELEMENATA (DETALJA) OD REZANE GRAĐE - KROJENJE OSNOVNIH OBLIKA I FORMI (5)

Tehnologija krojenja drveta, mogućnosti i varijante koje se javljaju kod krojenja drveta.

Mogućnosti raskroja u zavisnosti od vrste mašina na kojoj se raskroj može izvesti.

Prerezivanje - kraćenje građe na raznim mašinama i postupak u radu sa konkretnim primerima - mere zaštite u radu na ovoj operaciji i određenim mašinama.

Uzdužno rezanje drveta, krajčenje, ravno rezanje, na svim vrstama mašina sa tehnološkim varijantama za svaku mašinu posebno mere zaštite kod rada na ovoj operaciji i određenim mašinama.

Rezanje krivolinijskih delova na tračnim testerama i dekupir mašinama. Metode rada i postupci u radu. Mere zaštite u radu na ovoj operaciji i određenim mašinama.

IZRADA ELEMENATA - DETALJA OD PLOČASTIH MATERIJALA (6)

Vrste ploča i njihova tehničko-tehnološka svojstva.

Opšti uslovi koji se javljaju kod raskroja ploča s obzirom na njihove dimenzije. Čuvanje i lagerovanje ploča u magacinu i u tehnološkom procesu.

Raskroj ploča, alati za ovaj rad, mašine za raskroj, šeme raskroja i njihova primena sa konkretnim uzrocima.

Mašine za raskroj vertikalnog tipa i rad na njima.

Mašine za raskroj horizontalnog tipa i rad na njima.

Nadmere kod krojenja punih drvenih delova - masivu ploče - furniri.

BRUŠENJE DRVETA (4)

Uticaj prethodnih obrada na mašinama na dalje radove brušenja, principi, način i kvalitet brušenja.

Sredstva za brušenje svih vrsta i konstrukcija.

Brušenje raznih konstrukcija, ploča i masiva sa svim vrstama mašina uskotračnog, širokotračnog rešenja.

Brušenje bridnih ivica i krivolinijskih formi od punog drveta i furnira.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

TEHNOLOGIJA LEPLJENJA DRVETA, SASTAVA I SKLOPOVA (4)

Opšta razmatranja o tehnologiji spajanja lepljenjem kod izrade finalnih proizvoda, klasifikacija oblika dobijenih lepljenjem.

LEPILA ZA DRVO (4)

Opšta podela lepila i njihove osobine, oblast primene.

Izbor lepila zavisno od namene i tehnologije postupaka kod lepljenja.

TEHNOLOŠKI POSTUPCI I UREĐAJI ZA LEPLJENJE (8)

Obrada i priprema drveta, nanošenje lepila i potrošnja.

Pritisak kod lepljenja, uređaji za pritisak svih vrsta i konstrukcija, njihova primena i izbor u zavisnosti od oblika predmeta i veličine serije.

Svi oblici zagrevanja kod lepljenja.

FURNIRANJE I ŠPEROVANJE (6)

Furniranje i načini furniranja.

Tehnološki proces furniranja.

Lepljenje bridnih ivica.

Lepljenje i sastavljanje svih oblika i vrsta montažnih konstrukcija.

POVRŠINSKA OBRADA DRVETA

UVOD (4)

Uopšte o površinskoj obradi drveta, svojstvima estetskih i zaštitnih pokrivajućih materijala.

Tehnološki proces površinske obrade i njegova podela po tehnološkim fazama. Način moguće postavke jednog tehnološkog procesa ove vrste sa podelama po vrsti posla i rasporedu mašina.

PRIPREMA POVRŠINE I NJENI DODACI (8)

Brušenje drveta, kriterijumi koji su potrebni za površinsku obradu.

Beljenje i prosvetljavanje drveta svim sredstvima i svim postupcima.

Zaštita površina.

BOJENJE DRVETA - BAJCOVANJE (4)

Podela boja prema načinu unošenja boje u drvenu podlogu.

Materijali za promenu boje, njihove osobine sa stanovišta pripreme, tehnologije nanošenja i tehnologije sušenja.

Tehnologija nanošenja boja svim postupcima.

Sušenje boja.

PROZIRNE I NEPROZIRNE FILMOGENE MATERIJE, LAKOVI (8)

Osnovna svojstva lakova, fizička, hemijska, stvaranje filma laka.

Opšta podela lakova po poreklu i po njihovim osobinama sa stanovišta primene i načina zaštite.

Lakovi na bazi nitroceluloze, osobine i oblast primene.

Karbamidformaldehidni lakovi, osobine, oblast primene.

Alkidni lakovi, osobine, oblast primene.

METODE NANOŠENJA LAKOVA I TEHNOLOŠKA ANALIZA IZBORA METODA (8)

Lakiranje prskanjem pneumatskim putem, instalacija i uređaji za ovaj rad, tehnologija postupaka kod lakiranja ovim načinom.

Bezvazdušno prskanje - erles sistem, tehnologija rada kod lakiranja.

Nalivanje laka, uređaj i tehnologija rada.

POVRŠINSKA OBRADA PRILIKOM RESTAURIRANJA DRVENIH POVRŠINA (10)

Problemi podloge - osnove drveta i furnira, osiguranje podloge u daljem radu.

Otklanjanje stare boje mehaničkim metodama, skidanje bajca i bojenje slojeva, uništenje štetočina.

Otklanjanje oštećenja od insekata i popravka naprslina i rupica.

Spajanje i stabilizacija, sređivanje okova, furnira i intarzije.

Bajcovanje, obrada voskovima.

Poliranje, postupci pri ručnom poliranju i poliranje veštačkim smolama, nega starog proizvoda.

SUŠENJE LAKOVA I ZAVRŠNA OBRADA POVRŠINA (6)

Principi sušenja i tok procesa sušenja.

Ubrzano sušenje svim metodama i postupcima kao i opis instalacija za ovaj rad.

Završna obrada lakiranih površina, brušenje, poliranje, matiranje završnog izgleda.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Pri izradi nastavnog programa pošlo se od saznanja da ovaj predmet predstavlja osnovu struke u okviru koga učenici stiču osnovna znanja tehnologija zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilima.

Kako je tehnologija proizvodnje svih finalnih proizvoda u mnogome slična (izuzimajući specifičnost svakog zanata), program obuhvata sve tri osnovne etape proizvodnje, tj. osnovne tehnologije mašinske obrade drveta, tehnologije lepljenja i površinske obrade drveta. Akcenat u realizaciji programa je izučavanje zanatskih veština i njihovih specifičnosti rada. Time sadržaji programa daju osnovna znanja učenicima koja mogu kasnije u životu i radu koristiti.

Za realizaciju programa nisu predviđene vežbe, pa zato prilikom obrade svakog poglavlja treba koristiti uzorke elemenata, podsklopova i slično. Za realizaciju svakog poglavlja treba koristiti šemu, crteže, veće fotose, filmove, dijapozitive i sva vizuelna sredstva koja postoje u školi. Poželjno je da se deo teorijskih predavanja ostvaruje u radionici, odnosno u uslovima u kojima se postiže veća očiglednost nastave. Prilikom izučavanja zanatskih veština, u praktičnom radu u radionici treba povezati rad nastavnika praktične i teorijske obuke radi koordinacije teorijskog i praktičnog rada.

Potrebno je planirati posete raznim drvoprerađivačkim preduzećima i zanatskim radnjama čija struktura rada odgovara zahtevima svakog obrazovnog profila, a radi što većeg povezivanja teorijskih znanja sa praktičnim radom. To će funkcionalno dopuniti rad u nastavi i radioničku praksu u školi.

Radi uspešnijeg ostvarivanja programa predmeta poželjno je na sastancima stručnog aktiva vršiti stalno usklađivanje redosleda ostvarivanja praktične nastave sa realizacijom teorijske nastave.

Praćenje i vrednovanje postignutog uspeha učenika treba da bude u funkciji praćenja i vrednovanja ukupnog razvoja ličnosti učenika. Ocena mora biti individualna i treba da pokaže kako je učenik napredovao u odnosu na zahteve programa i u odnosu na svoje mogućnosti i zalaganja.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je da učenici steknu potrebna profesionalna znanja, radne veštine i navike u izvršavanju poslova i radnih zadataka u okviru proizvodnje finalnih proizvoda od drveta karakterističnih za konkretni obrazovni profil, kao i da usvoje pravilan odnos prema radu i sprovođenju konkretnih profesionalnih zadataka.

Zadaci:

- sticanje osnovnih praktičnih znanja o rukovanju alatima i mašinama za obradu drveta i odgovornog odnosa prema materijalu i sredstvima za rad;

- ovladavanje znanjima i veštinom održavanja, opštenja i podešavanja alata;

- osposobljavanje za samostalnu proizvodnju određenih finalnih proizvoda;

- osposobljavanje za neophodno pridržavanje mera zaštite na radu i osposobljavanju za njihovo samostalno primenjivanje;

- upoznavanje svojstava odgovarajućih vrsta materijala u okviru mašinske obrade i načina odabiranja odgovarajućih alata za njihovu obradu;

- sticanje i drugih znanja iz struke što je bitan uslov za svaki kvalitetan proizvodni rad u zanatstvu i industriji.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

I DEO - ZAJEDNIČKI ZA SVE OBRAZOVNE PROFILE

Upoznavanje plana i specifičnosti praktične nastave. Upoznavanje struke i zadataka koje treba savladati. Organizacija rada u školskim radionicama, preduzeću ili zanatskoj radnji, odnosno mestu ostvarivanja praktične nastave, dnevnici rada, podela na grupe i hodogram grupa.

Podela, nazivi i namena ručnih alata. Alati za rezanje i krojenje, za rendisanje i obradu ravnih površina, za dubljenje, bušenje, struganje i pomoćni alati.

Vrste materijala. Raspoznavanje vrsta tvrdog i mekog drveta, pločasti materijali, furniri. Pomoćni i potrošni materijali. (12)

Rezanje ručnim testerama. Rezanje drveta uzdužno i poprečno po zadanim linijama i pod uglom od 90 stepeni. Pravilno podešavanje i oštrenje testere.

Rendisanje - obrada ravnih površina.

Pravilno postavljanje materijala u smeru rendisanja. Oštrenje noževa i podešavanje visine noža i preklopne pločice.

Obrada elemenata na zadatu meru. Obrada baznih strana i njihov značaj. Obeležavanje i obrada od širine, debljine i dužine. Merenje i tolerancija mera.

Izrada osnovnih ugaonih veza po debljini drveta. Jednostruki i dvostruki čep i pročep, čep i gnezdo. Merenje i obeležavanje veza. Rad sa alatima za rezanje i dubljenje. Upotreba crteža i skica. Primena predstavljenih veza u struci.

Izrada ugaonih veza po širini drveta. Kosi otvoreni i poluotvoreni zupci, ugaoni sastav na valjkaste čepove. Uvežbavanje rada sa alatima. Primena ovih veza u izradi finalnih proizvoda od drveta.

Sastavljanje drveta po širini na ravan sudar, utor i pero, umetnutom letvicom, polu žljebom itd.

Čišćenje i prečišćavanje drveta. Čišćenje masovnog drveta, čišćenje i brušenje profila. Brusni papiri, granulacija i upotreba. (30)

Brušenje ploča.

Lepljenje jednostavnih podsklopova, ramovskih konstrukcija i podsklopova na valjkaste čepove. Priprema i upotreba lepila. Kontrola tačnosti. Ravnanje ramova.

Površinska obrada. Priprema vodenih bajceva, površina za bajcovanje i samo bajcovanje.

Priprema laka. Lakiranje.

Sastavljanje jednostavnih proizvoda u sklop i kontrola sklopa. Upotreba ručnih alata za stezanje. Odlaganje i čuvanje gotovih proizvoda.

II DEO

Obrazovni profil: IZRAĐIVAČ ELEMENATA PODNIH DRVENIH OBLOGA

II razred

(14 časova nedeljno, 513 časova godišnje)

Upoznavanje plana i programa praktične nastave, rasporeda učenika, podela na grupe i hodograma grupa.

Upoznavanje strukture radnog vremena, upoznavanje mentora i zahteva u pogledu radne discipline, zaštite na radu i zaštite od požara. Obaveze učenika u pogledu vođenja dnevnika rada.

Vrste parketarskih proizvoda u konkretnoj proizvodnji.

Propisi JUS-a za vrste, dimenzije i kvalitet parketa, brodskog poda i lamperije. Trgovački običaji u prometu parketarskih proizvoda.

Vrste materijala za izradu i ugradnju pojedinih vrsta parketarskih proizvoda. Vrste drveta, prepoznavanje i primena za pojedine proizvode. Propisi JUS-a za rezanu građu.

Pomoćni materijali, vrste i osobine.

RUČNA OBRADA DRVETA

Podela, nazivi i namena ručnih alata. Alati za rezanje, krojenje, rendisanje i obradu ravnih površina, bušenje, struganje i pomoćni alati u proizvodnji i ugradnji parketa.

Rezanje ručnim testerama. Rezanje uzdužno i poprečno po zadatim linijama. Pravilno podešavanje i oštrenje testere.

Rendisanje. Ručna obrada ravnih površina. Oštrenje noževa i podešavanje visine noža i preklopne pločice.

Obrada elemenata na zadatu meru. Obrada baznih strana. Merenje i obeležavanje.

Ručno bušenje drveta, alati i postupci.

Izrada osnovnih elemenata drvnih veza (čep i pročep, čep i gnezdo, zupci, sastavi sa valjkastim čepovima, sastavi na ravan sudar, utor i pero, polužljebom, umetnutom letvicom).

Lepljenje. Vrste i primena pojedinih vrsta lepila za drvo.

Sastavljanje drveta po širini i debljini, vrste veza koje se koriste kod parketarskih proizvoda.

Čišćenje i površinska obrada drvenih površina. Brušenje, brusni papiri, granulacija i upotreba.

Strugači (cikling) oštrenje i primena.

Rad na krojenju i sastavljanju furnira, alati i postupak.

Bojenje i lakiranje. Upotreba boja i lakova. Vrste boja i lakova. Bojenje i lakiranje drvenih površina, bajcovanje. Priprema vodenih bajceva, površina za bajcovanje i izvođenje bajcovanja.

Lakiranje, nanošenje laka i boja prskanjem i četkom. Sušenje laka, boja i bajceva.

Izvršavanje različitih tehnoloških operacija na detaljima delovima proizvoda ili gotovom proizvodu.

MAŠINSKA OBRADA DRVETA

Upoznavanje mašina za osnovnu obradu drveta i načina rada na odgovarajućim mašinama, upoznavanje osnovnih konstruktivnih delova mašina i uloga pojedinih mašina u tehnološkom procesu proizvodnje parketarskih proizvoda. Alati i instrumenti koji se koriste na pojedinim mašinama.

Rad na mašinama za preradu drvenih materijala u pripremnim fazama proizvodnje:

- kratilica,

- cirkular,

- tračna testera,

- ravnalica,

- debljača.

Rad na mašinama za obradu drveta u fazi mašinske obrade elemenata parketarskih proizvoda:

- četvorostrana rendisaljka,

- stona glodalica,

- nadstona glodalica,

- bušilica,

- brusilica (cilindrična, tračna, oscilirajuća, četkasta).

Rad na furniranju ploča:

- nanošenje lepka i priprema lepka,

- režim rada pri presovanju,

- formatizovanje isfurniranih ploča.

Rad sa mobilnim mašinama i uređajima koji se koriste tokom montaže parketarskih proizvoda i lamperije van radionice:

- električne bušilice za drvo, metal i beton,

- pokretne rendisaljke,

- uređaji i pištolji za upucavanje u beton,

- pokretne brusilice.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

Regulisanje rada automatske slagačice na slaganju i povezivanju lamela u ploče lamel parketa.

Tehnološke operacije u izradi panel-parketa.

Slaganje - sortiranje, odvajanje. Klasiranje parketa.

Tehnološke operacije u izradi klasičnog parketa.

Izrada podnih mozaika.

Upoznavanje osnovnih karakteristika procesa građenja (materijali i tehnologija izrade podloga - podovi, zidovi i plafoni). (10)

Pomoćni materijali (priprema i upotreba) koji se koriste pri postavljanju podnih, zidnih i plafonskih obloga.

Polaganje različitih vrsta parketa i brodskih podova.

Površinska obrada podnih obloga.

Restauracija i zaštita podnih obloga.

Postavljanje zidnih i plafonskih obloga.

Obrazovni profil: IZRAĐIVAČ DRVNE GALANTERIJE

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

UPOZNAVANJE PLANA, PROGRAMA I SPECIFIČNOSTI PRAKTIČNE NASTAVE

VRSTE GALANTERIJSKIH PROIZVODA U KONKRETNOJ PROIZVODNJI

VRSTE MATERIJALA ZA IZRADU POJEDINIH VRSTA GALANTERIJSKIH PROIZVODA. VRSTE DRVETA, PREPOZNAVANJE I PRIMENA ZA POJEDINE PROIZVODE. POMOĆNI MATERIJALI. VRSTE I OSOBINE

RUČNA OBRADA DRVETA

Podela, nazivi i namena ručnih alata. Alati za rezanje, krojenje, rendisanje i obradu ravnih površina, bušenje, struganje i pomoćni alati.

Rezanje ručnim testerama. Rezanje uzdužno i poprečno po zadatim linijama. Pravilno podešavanje i oštrenje testere.

Rendisanje. Ručna obrada ravnih površina. Oštrenje noževa i podešavanje visine noža i preklopne pločice.

Obrada elemenata na zadatu meru. Obrada baznih strana. Merenje i obeležavanje.

Ručno bušenje drveta, alati i postupci.

Lepljenje u galanterijskoj proizvodnji. Vrste i primena pojedinih vrsta lepila za drvo.

Sastavljanje drveta po širini i debljini, vrste veza koje se koriste kod galanterijskih proizvoda.

Čišćenje i površinska obrada drvnih površina. Brušenje, brusni papiri, granulacija i upotreba.

Bojenje i lakiranje. Upotreba boja i lakova. Vrste boja i lakova. Bojenje i lakiranje drvnih površina, bajcovanje. Priprema vodenih bajceva, površina za bajcovanje i izvođenje bajcovanja.

Lakiranje, nanošenje laka i boja prskanjem i potapanjem. Sušenje laka, boja i bajceva.

MAŠINSKA OBRADA DRVENIH DELOVA GALANTERIJSKIH PROIZVODA

Upoznavanje mašina za osnovnu obradu drveta i načina rada na odgovarajućim mašinama, upoznavanje osnovnih konstruktivnih delova mašina i uloga pojedinih mašina u tehnološkom procesu proizvodnje galanterijskih proizvoda. Alati i instrumenti koji se koriste na pojedinim mašinama.

Rad na mašinama za preradu drvnih materijala u pripremnim fazama proizvodnje:

- kratilica;

- cirkular;

- tračna testera;

- ravnalica;

- debljača.

Rad na mašinama za obradu drveta u fazi mašinske obrade elemenata galanterijskih proizvoda:

- četvorostrana randisaljka;

- strug za drvo;

- kopirni strug;

- stona glodalica;

- kopirna glodalica;

- bušilica;

- brusilica (tračna, oscilirajuća, četkasta).

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

KOPIRANJE OBRADAKA DRVNE GALANTERIJE I KALUPA OD DRVETA

NAPASIVANJE I OKIVANJE KALUPA

ZAVRŠNA OBRADA OBUĆARSKIH KALUPA

MONTIRANJE GORNJIH DELOVA NA DRVENI ĐON

IZRAĐIVANJE I DUBLJENJE DRVENIH PETA I KALUPA

IZRADA RAZLIČITIH VRSTA PROIZVODA OD DRVETA ("KRATKA ROBA")

Daske za sečenje, držači za alat, vešalice za odeću, nosači za štampu, različita postelja, stalci, police, kutije.

Proizvodi u kombinaciji sa plastikom, staklom, kožom, metalom.

IZRADA GALANTERIJSKIH PROIZVODA PREMA ZAHTEVIMA TRŽIŠTA

Obrazovni profil: IZRAĐIVAČ ČETKI

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

UPOZNAVANJE PLANA I PROGRAMA PRAKTIČNE NASTAVE. UPOZNAVANJE RASPOREDA UČENIKA NA PRAKTIČNOJ NASTAVI I PODELA NA GRUPE. UPOZNAVANJE RADNOG VREMENA, MENTORA (MAJSTORA), ZAHTEVA U POGLEDU RADNE DISCIPLINE, ZAŠTITE NA RADU I ZAŠTITE OD POŽARA. OBAVEZE U POGLEDU VOĐENJA DNEVNIKA RADA.

VRSTE ČETKARSKIH PROIZVODA. ČETKE ZA ČIŠĆENJE (ODELA, CIPELA, RIBANJE PODOVA, ZA OSTALE NAMENE), KISTOVI (ZA MOLERE I FARBARE, ZA CRTANJE I SLIKANJE), ČELIČNE ČETKE, METLE. VELIČINE I BROJEVI. TVRDOĆA.

KONSTRUKCIJA ČETKARSKIH PROIZVODA. DELOVI ČETAKA I METLI.

VRSTE MATERIJALA ZA IZRADU POJEDINIH VRSTA ČETKARSKIH PROIZVODA I NJIHOVIH DELOVA

RUČNA OBRADA DRVENIH DELOVA ČETKARSKIH PROIZVODA

Podela, nazivi i namena ručnih alata. Alati za rezanje, krojenje, rendisanje i obradu ravnih površina, bušenje, struganje i pomoćni alati.

Rezanje ručnim testerama. Rezanje uzdužno i poprečno po zadatim linijama. Pravilno podešavanje i oštrenje testere.

Rendisanje. Ručna obrada ravnih površina. Oštrenje noževa i podešavanje visine noža i preklopne pločice.

Obrada elemenata na zadatu meru. Obrada baznih strana. Merenje i obeležavanje.

Ručno bušenje drveta, alati i postupci.

Sastavljanje drveta po širini i debljini, vrste veza koje se koriste kod četkarskih proizvoda.

Vrste materijala. Raspoznavanje vrsta tvrdog i mekog drveta koje se koriste u proizvodnji četaka i metli.

Čišćenje i površinska obrada drvnih površina. Brušenje, brusni papiri, granulacija i upotreba.

Lepljenje u četkarskoj proizvodnji. Vrste i primena pojedinih vrsta lepila za drvo.

Bojenje i lakiranje. Upotreba boja i lakova. Vrste boja i lakova. Bojenje i lakiranje drvenih površina, bajcovanje. Priprema vodenih bajceva, površina za bajcovanje i izvođenje bajcovanja.

MAŠINSKA OBRADA DRVENIH DELOVA ČETKARSKIH PROIZVODA

Upoznavanje mašina za osnovnu obradu drveta i načina rada na odgovarajućim mašinama, upoznavanje osnovnih konstruktivnih delova mašina i uloge pojedinih mašina u tehnološkom procesu proizvodnje četkarskih proizvoda.

Rad na mašinama za preradu rezane građe u pripremnim fazama proizvodnje:

- kratilica;

- cirkular;

- tračna testera;

- ravnalica;

- debljača.

Rad na mašinama za obradu drveta u fazi mašinske obrade elemenata četkarskih proizvoda:

- strug za drvo;

- kopirni strug;

- stona glodalica;

- kopirna glodalica;

- bušilica;

- brusilica (tračna, oscilirajuća, četkasta).

Rad sa uređajima za nanošenje boje i laka.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

RAD NA POSLOVIMA PRIPREME I OBRADE DELOVA ČETAKA OD ŽICE, LIMA, KANAPA, KONCA I PLASTIKE

Vrste materijala, skladištenje, izbor, sortiranje, trgovački nazivi, proizvođači.

Žice i lim: dimenzije, kvalitet, vrste, nazivi, upotreba, izrada, stezanje i presovanje limenih nosača.

Konac i kanap: debljine, kvalitet, vrste, nazivi, upotreba.

Postupak izrade plastičnih držalja za četke. Vrste plastičnih materijala koji se koriste u četkarskoj proizvodnji.

Izrada čeličnih četaka sa držaljom od žice, plastike i drveta.

RAD NA POSLOVIMA OBRADE DLAKE

Upoznavanje sa vrstama dlake, kvalitetom i upotrebom u četkarskim proizvodima. Životinjska dlaka, vlakna od veštačkih materijala, prepoznavanje.

Rad na pripremi dlake: uređaji za odmašćivanje dlake. Sušenje dlake.

Rad na prosejavanju i sortiranju dlake. Slaganje, rezanje i vezivanje korena dlake. Sortiranje po tvrdoći, elastičnosti, boji i dužini.

Izrada delova četke od dlake. Vezivanje i lepljenje snopića (ručno i mašinski).

RAD NA IZRADI ČETAKA I KISTOVA

RAD NA IZRADI METLI

Materijali koji se koriste za izradu metli. Sirkova slama. Sortiranje, kvalitet, poreklo.

Izrada metli. Vezivanje glave i obrada venca na metlama.

IZRADA RAZLIČITIH VRSTA ČETKARSKIH PROIZVODA PREMA ZAHTEVIMA TRŽIŠTA (RUČNO I MAŠINSKI)

Obrazovni profil: IZVOĐAČ PLETENOG NAMEŠTAJA I GALANTERIJE OD PRUĆA

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

Upoznavanje plana, programa i načina izvršavanja praktične nastave.

Osnovni materijali (drvo, pruće i drugi) koji se koriste u proizvodnji pletenog nameštaja i galanterije od pruća.

Pomoćni materijali u pletarskoj proizvodnji.

Klasiranje sirovog pruća:

Kuvanje sirovog pruća.

Ručno guljenje sirovog pruća.

Mašinsko guljenje kuvanog pruća.

Pranje i izbeljivanje proizvoda od pruća.

Skladištenje materijala i gotovih proizvoda.

Pakovanje proizvoda od pruća.

Izrada proizvoda od pruća različitim tehnološkim postupcima.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

Upoznavanje plana, programa i načina izvršavanja praktične nastave.

Priprema i razvrstavanje vrbovog i bambusovog pruća, ratana, rogoza i drugih materijala.

Krojenje materijala za proizvode od pruća.

Izrada konstruktivnih elemenata - kostura za finalne proizvode od pruća.

Tehnike pletenja pri izradi fotelja, stolica; stolova, ormana, polica i drugog komadnog nameštaja.

Tehnike pletenja pri proizvodnji različitih galanterijskih proizvoda.

Izrada različitih vrsta pletenog nameštaja prema zahtevima tržišta.

Izrada različitih galanterijskih proizvoda prema zahtevima tržišta.

Površinska obrada pletenog nameštaja i galanterije od pruća.

Brušenje, otklanjanje grešaka, beljenje, bajcovanje, bojenje, lakiranje i ostale operacije površinske obrade.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Praktična nastava u prvom razredu ostvaruje se po zajedničkom programu za obrazovne profile:

- izrađivač elemenata podnih obloga;

- izrađivač drvene galanterije;

- izrađivač četki;

- izrađivač pletenog nameštaja i galanterije od pruća.

Na ovako koncipiranje zajedničkog dela programa presudni uticaj je imala analiza zahteva strukture rada u oblasti obrade drveta, a pre svega u zanatstvu. Pri ovome se imala u vidu činjenica da je, bez obzira na konačni oblik finalnog proizvoda od drveta, veliki broj operacija sličan ili isti (paranje, prerezivanje, rendisanje, profilisanje, bušenje, dubljenje, površinska obrada). Zbog toga su u programu naglašene operacije koje su najkarakterističnije za većinu finalnih proizvoda od drveta. Ovakvom pristupu ostvarivanja programa praktične nastave ide u prilog i činjenica da se učenici sa većim kvantumom opštih znanja kasnije u praksi brže prilagođavaju različitim zahtevima strukture rada, odnosno poseduju veće potencijalne mogućnosti za delovanje pozitivnog transfera učenja.

U okviru prvog - zajedničkog dela praktične nastave učenici treba najpre da upoznaju zahteve plana i programa, struku u širem smislu, zahteve u pogledu radne discipline, zaštite na radu, zaštite okoline i druge obaveze u vezi sa ostvarivanjem praktične nastave.

Prilikom ostvarivanja sadržaja koji se odnose na osnovne i pomoćne materijale, sem nastojanja da učenici što bolje upoznaju svojstva, pravilan izbor, načine upotrebe i zahteve u pogledu uskladištenja, nastavnik treba posebno da ukaže na opasnosti od požara koji mogu izazvati lakozapaljivi materijali (drvo, lepkovi, lakovi, boje, razređivači, rastvarači). Posebnu pažnju treba posvetiti i onim pomoćnim materijalima koji predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje i čovekovu okolinu.

U okviru sadržaja koji se odnose na ručnu obradu, učenike treba usmeravati ka sticanju funkcionalnih znanja, umenja i veština uz permanentno insistiranje na tačnosti obrade, kvalitetu i izvođenju tehnoloških operacija u zonama optimalnih zahteva. Nastavnik treba da kod učenika pobudi interesovanje i stvori naviku da pri svakom poslu prethodno pripremi radno mesto na način koji omogućava najproduktivniji i najbezbedniji rad uz što manji zamor izvršioca. Na konkretnim primerima dobrih i loših zona optimalnih zahvata (materijal, alat, radni sto, položaj pri radu, rastojanja) treba ukazivati na prednosti pravilne i dobre organizacije radnog mesta.

Prvi deo praktične nastave treba ostvarivati u školskim radionicama ili na punktovima na kojima je moguće realizovati sadržaje programa u skladu sa normativnim zahtevima, drugim utvrđenim uslovima za ostvarivanje ovog vida nastave. Dalja konkretizacija realizacije praktične nastave i prilagođavanje konkretnim uslovima vrši se u skladu sa operativnim planom škole za čije utvrđivanje treba imati konkretne pokazatelje kao što su:

- struktura upisanih učenika;

- pregled zanatskih radnji ili preduzeća u kojima će se ostvarivati praktična nastava;

- raspoloživost kadrovskim, materijalnim i drugim pretpostavkama neophodnim za ostvarivanje programa praktične nastave.

Opšti principi organizacije realizacije programa praktične nastave utvrđeni su dokumentom: Opšte pedagoško-didaktičko uputstvo za ostvarivanje sadržaja programa u srednjim školama ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 4/91). Međutim, treba imati u vidu da u odnosu na ovo uputstvo koje se odnosi na trogodišnje i četvorogodišnje obrazovanje, ovaj vid obrazovanja ima svojih specifičnosti.

Drugi posebni delovi praktične nastave po obrazovnim profilima uglavnom predstavljaju popis glavnih poslova i zadataka konkretne strukture rada, a broj časova po pojedinim tematskim celinama dat je orijentaciono. Nastavniku je ostavljena mogućnost da u saglasnosti sa stručnim aktivom škole može menjati, kako redosled realizacije pojedinih tematskih celina, tako i programom orijentaciono date brojeve časova za njihovu realizaciju. Ovo zbog toga što će nastavnik najčešće biti u situaciji da ostvarivanje programa praktične nastave prilagođava zahtevima tekuće proizvodnje u konkretnim uslovima. Ovako fleksibilan pristup ostvarivanju programa nikako ne sme ići na uštrb postizanju postavljenog cilja ovog predmeta, odnosno osposobljenosti učenika za samostalno obavljanje poslova i zadataka zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom.

Veoma je važno da u svim konkretnim slučajevima stručni aktiv škole u saradnji sa zanatskom radnjom ili preduzećem, udruženjem privrednika i drugim zainteresovanim subjektima razradi tehnike i načine ostvarivanja praktične nastave pri čemu do punog izražaja treba da dođu zahtevi da se u najvećoj mogućoj meri kandidati osposobe za:

- obavljanje poslova i zadataka u savremenim sistemima poslovanja;

- proizvodnju visokog stepena produktivnosti, rentabilnosti i ekonomičnosti i u slučajevima kada se radi o proizvodnji pojedinačnih unikatnih proizvoda;

- brzo prilagođavanje zahtevima tržišta;

- izradu proizvoda visokog stepena kvaliteta;

- izradu proizvoda koji u svemu mogu uspešno konkurisati proizvodima iste vrste na svetskom tržištu.

Na kraju treba istaći da programe praktične nastave za svaki obrazovni profil treba stalno podvrgavati evaluaciji i neprekidnom poboljšavanju i dopunjavanju sadržaja u skladu sa savremenim zahtevima strukture rada u konkretnoj oblasti, kao i tekovinama pedagoške i proizvodne prakse.

ZAVRŠNI ISPIT

Ovim ispitom proverava se opšta osposobljenost učenika za samostalno obavljanje poslova i radnih zadataka utvrđenih zanimanja u okviru obrazovnog profila.

Završni ispit sastoji se iz:

1. izrade praktičnog rada,

2. odbrane praktičnog rada.

IZRADA PRAKTIČNOG RADA

U okviru praktičnog rada izrađuje se proizvod ili izvršavaju poslovi i radni zadaci karakteristični za strukturu rada u okviru zanimanja svakog obrazovnog profila. U zavisnosti od obrazovnog profila praktični rad se odnosi na sledeće oblasti:

- izrada i ugradnja parketa i drugih drvenih zidnih, podnih i plafonskih obloga;

- izrada elemenata pletenog nameštaja i galanterijskih proizvoda od pruća;

- izrada različitih vrsta četki;

- izrada raznovrsnih galanterijskih proizvoda od drveta.

ODBRANA PRAKTIČNOG RADA

U okviru odbrane praktičnog rada učenik pred komisijom obrazlaže tok tehnoloških operacija karakterističnih za izradu zadatog proizvoda ili izvršavanje određenih poslova i zadataka.

Pitanje u okviru odbrane praktičnog rada vezana su za izrađeni proizvod, a odnose se na neophodnu tehničko-tehnološku dokumentaciju, izbor osnovnog i pomoćnog materijala, izbor operacija, mašina, uređaja i alata.

Obrazovni profil: TAPETAR

TEHNOLOGIJA MATERIJALA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehnologija materijala je da učenici steknu osnovna znanja o materijalima koji se koriste u tapetarskoj proizvodnji kako bi im to bila osnova za savlađivanje drugih stručnih predmeta, primenu u praksi i nastavak obrazovanja.

Zadaci:

- upoznavanje vrsta osnovnih materijala koji se koriste u tapetarstvu;

- upoznavanje najvažnijih osobina materijala i njihovog dobijanja;

- osposobljavanje za pravilan izbor i korišćenje materijala;

- osposobljavanje za samostalan izbor i korišćenje pomoćnih materijala;

- osposobljavanje za racionalno korišćenje tapetarskih i dekorativnih materijala;

- sticanje znanja neophodnih za bolje razumevanje i lakše savlađivanje ostalih disciplina, posebno praktične nastave.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

A. OSNOVNI TAPETARSKO-DEKORATERSKI MATERIJALI

TEKSTILNI PROIZVODI (35)

Tekstilna sirovina - vlakna

Prirodna vlakna. Celulozna (biljna): sa semena, stabljike, lista, ploda. Proteinska (životinjska) vlakna: vuna, dlaka, svila. Osnovno o njihovom dobijanju, glavne osobine tih vlakana.

Hemijska vlakna. Osnovne sirovine za njihovu proizvodnju, oblikovanje hemijskih vlakana, osobine, podela prema poreklu.

Vlakna od prirodnih polimera. Viskozni rejon, kupro-vlakna, acetatna vlakna. Osnovni sastav i osobine.

Sintetička vlakna. Vrste koje se najčešće koriste za tapetarske i dekorativne materijale, sastav i osobine.

Neorganska hemijska vlakna. Staklena i metalna, osobine, upotreba.

Prediva

Proizvodnja prediva predenjem, filament prediva, prediva složene strukture, dorada prediva.

Osobine prediva, kvalitet, označavanje. Određivanje porekla prediva.

Tkanine

Tkanje na razboju. Osnovni pojmovi, priprema prediva, proces tkanja.

Osnovni prepletaji: platneni, keper i atlasni.

Izrada tkanina posebnih izgleda. Informativno o načinu izrade dezeniranih tkanina, ripsa, goblena, velurskih tkanina. Glavne osobine tih tkanina u vezi sa korišćenjem u tapetarstvu i dekoraterstvu.

Izrada netkanih tekstilnih materijala: slepljivanje, iglanje, prošivanje. Izrada filca.

Dorada i oplemenjivanje tkanina. Laminiranje tekstila.

Ispitivanje tkanina u cilju raspoznavanja porekla i utvrđivanja kvaliteta i otpornosti. Postupci koji se primenjuju u praksi.

Primena tkanina u tapetarstvu

Tkanine koje se primenjuju pri izradi tapacirunga (jastuka).

Tkanine za presvlačenje (mebl-štofovi). Osnovni predstavnici pojedinih vrsta, njihovo raspoznavanje i upotreba odgovarajućih za određene vrste tapetarskih proizvoda.

MATERIJALI ZA PUNJENJE TAPACIRUNGA (18)

Snaga punjenja i njeno utvrđivanje.

Prirodni vlaknasti materijali. Biljna vlakna od stabljike, semena i ploda. Životinjska vlakna - dlaka sisara i perje.

Industrijski proizvodi vlaknastog sastava.

Pločasti materijali. Osnovno o sastavu i proizvodnji gumirane dlake ("žime"), poliuretanske meke pene, lateks pene, PVC meke pene, slepljenih pahuljica meke pene. Osobine i upotreba pojedinih vrsta.

METALNI PROIZVODI (13)

Opruge na odskok (spiralne i konusne). Opružni sistemi (opružni uložak, opružno jezgro), princip konstrukcije i upotreba.

KOŽA (8)

Prirodna - životinjska koža. U glavnim crtama način dobijanja, vrste koje se primenjuju u tapetarstvu, zahtevi u pogledu kvaliteta.

Veštačka koža. Veštačka koža sa tekstilnom osnovom i plastične folije. Informativno o načinu proizvodnje, upotreba.

B. POMOĆNI TAPETARSKI MATERIJALI I SREDSTVA

UKRASNI ELEMENTI (POZAMANTERIJA) (8)

Tekstilni proizvodi koji se koriste za ukrašavanje proizvoda: trake, gajtani, rese i dr. Materijali od kojih se izrađuju, njihova primena. Ukrasna dugmad.

MATERIJALI I SREDSTVA ZA IZRADU POSTOLJA I OSNOVA TAPACIRUNGA (8)

Tvrdi materijali. Drvo, osnovna znanja o drvetu, njegovoj građi i osobinama važnim za primenu u tapetarskim konstrukcijama, primena masivnog drveta. Pločasti proizvodi od drveta koji se koriste u ovu svrhu (furnirske, panel i lesonit ploče), njihove osobine i primena. Tvrde i polutvrde veštačke mase i njihova primena za izradu postolja i osnova i u auto tapetarstvu.

Elastični materijali i sredstva. Tekstilne i elastične gurtne, ravne opruge, opružne trake. Karakteristične osobine i upotreba.

Karton. Sastav, dimenzije, označavanje, primena.

MATERIJALI I SREDSTVA ZA SPAJANJE ELEMENATA PROIZVODA (8)

Metalna sredstva. Ekseri, zavrtnji, spojnice. Oznake, karakteristika, primena.

Tekstilna sredstva. Kanap, konac, trake; vrste s obzirom na materijal od koga su napravljeni i namenu, oznake, pakovanje, upotreba.

Hemijska sredstva. Lepila koja se koriste za radove u tapetarstvu i dekoraterstvu, hemijski sastav, osobine, način primene.

OKOV NA TAPETARSKIM PROIZVODIMA (4)

Mehanizmi za rasklapanje ležaja, makaze, točkići i kugle, šarniri. Tipovi, izbor i primena.

BAJCEVI - MOČILA I LAKOVI (4)

Bajcevi i lakovi koji se danas koriste u drvnoj industriji i koje je moguće primeniti pri tapetarskim radovima za eventualne popravke. Sastav, način primene.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa predmeta omogućavaju upoznavanje načina dobijanja i svojstava osnovnih i pomoćnih materijala koji se koriste u tapetarstvu. Radi uspešne realizacije sadržaja programa nastavu treba izvoditi uz upotrebu očiglednih nastavnih sredstava (štofovi, penasti materijali, materijali za punjenje, mehanizmi i dr.).

Predviđeni broj časova za savlađivanje pojedinih tematskih celina treba iskoristiti tako da najmanje 25 odsto bude upotrebljeno za obnavljanje i utvrđivanje važnijih teza unutar jedne tematske celine, kao i za obavezne demonstracije pojedinih materijala. To je naročito važno kod obrade onih materijala koji se ređe mogu naći na tržištu i ne koriste često u praksi, pa je realna pretpostavka da učenici ne mogu sami doći do njih.

U svim tematskim celinama, kao i u pojedinim tezama, težište treba stavljati na tehnička i tehnološka svojstva materijala, što je najznačajnije u njihovoj pravilnoj primeni u zanimanju. O tehnologiji proizvodnje učenici treba da steknu samo uopštena, informativna znanja.

Koncepcija programa pruža učenicima teorijska znanja potrebna za obavljanje odgovarajućih poslova u tapetarstvu. Međutim, pri njegovoj realizaciji, u vremenu planiranom za utvrđivanje i produbljivanje obrađenih nastavnih sadržaja treba posebno insistirati na sadržajima koji su prioritetni.

MAŠINE I APARATI

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta mašine i uređaji je da učenici steknu osnovna znanja iz ove oblasti, osposobe se za praktičnu primenu stečenih znanja i dalje stručno obrazovanje.

Zadaci:

- sticanje osnovnih pojmova o mašinskim elementima i upoznavanje funkcije, konstrukcije i kinematike mašina kako bi se obezbedilo njihovo optimalno korišćenje;

- postupno uvođenje učenika u stručnu terminologiju što će im olakšati komunikaciju i sporazumevanje u procesu proizvodnje;

- sticanje potrebnih znanja o tapetarskim alatima i mašinama radi pravilnog izbora, korišćenja i održavanja;

- sticanje potrebnih znanja o zaštiti na radu;

- povećanje nivoa tehničke kulture učenika.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OPŠTI DEO (6)

Uvod.

Standardi. Označavanje standarda.

Mašinski materijali.

Osnovni pojmovi o toleranciji i naleganju.

MAŠINSKI ELEMENTI (20)

Podela mašinskih elemenata.

Mašinski elementi za spajanje.

Mašinski elementi kružnog kretanja.

Mašinski elementi za prenos snage.

Mašinski elementi za sprovođenje fluida.

Uređaji za podmazivanje.

TEPETARSKI ALATI (10)

Klasifikacija alata.

Alati za udaranje.

Alati za pridržavanje.

Alati za probadanje i šivenje.

Alati za sečenje.

Alati za rezanje.

Alati za bušenje.

Alati za premazivanje.

Alati za povremene poslove.

Ostali alati u tapetarstvu.

Sredstva za oštrenje alata.

TAPETARSKE MAŠINE (14)

Opšti pojmovi o mašinama (proste, klasične, programske i kibernetske mašine).

Klasifikacija mašina (prema vidu obrade predmeta rada, prema stepenu obrade polaznog materijala, prema načinu obrade, prema konstruktivnim karakteristikama i prema nameni).

Osnovni konstruktivni delovi mašina (postolje), radni sto, suport alata, vodilice, radno vreteno, uređaji za pričvršćivanje predmeta rada, prenosnici, pogonski motor, zaštitni uređaji i upravljački elementi).

MAŠINE ZA IZRADU POLIURETANSKIH ODLIVAKA (2)

Mašine sa niskim pritiskom.

Mašine sa visokim pritiskom.

MAŠINE ZA KROJENJE TEKSTILA I SLIČNIH MATERIJALA (3)

Ručne mašine.

Stacionarne mašine.

MAŠINE ZA KROJENJE PENASTIH MATERIJALA (1)

MAŠINE ZA OBLIKOVANJE PENASTIH MATERIJALA (1)

MAŠINE ZA USITNJAVANJE PENASTIH MATERIJALA (1)

MAŠINE ZA SPAJANJE SINTETIČKOG MATERIJALA (1)

MAŠINE ZA ŠIVENJE (4)

Vrste i namena.

Glavni konstruktivni delovi i princip rada.

Izbor igala i konca za šivenje.

Greške u radu sa šivaćom mašinom.

Čišćenje i održavanje mašina.

MAŠINE ZA UKRASNO ŠIVENJE I AUTOMATI ZA PROŠIVANJE (2)

MAŠINE ZA PUNJENJE DUŠEKA I PRESVLAČENJE JASTUKA (2)

MAŠINE ZA POSTAVLJANJE DUGMADI (1)

TAPETARSKE PRESE (1)

POMOĆNI UREĐAJI U TAPETARSTVU (1)

Pneumatski alati za prikivanje.

Uređaji za nanošenje lepila.

OSTALE MAŠINE I UREĐAJI U TAPETARSTVU (4)

Mašine za češljanje tapetarskog materijala za punjenje.

Mašine za obradu ivica (mašine za garniranje).

Uređaji za otkrivanje grešaka u materijalima za presvlačenje.

Uređaji za magacioniranje i krojenje materijala za presvlačenje.

Mašine za izradu žičanih jezgara.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

UVOD U PNEUMATIKU (5)

Razvoj tehnike sabijenog vazduha i primena na mašinama i uređajima u tapetarskoj proizvodnji.

Tehničke prednosti pneumatskih uređaja.

Ekonomičnost pneumatskih uređaja.

VAZDUH KAO RADNI FLUID (6)

Svojstva vazduha.

Promena stanja vazduha.

Vlažnost vazduha i stvaranje kondenzata.

PROIZVODNJA SABIJENOG VAZDUHA (8)

Uređaji za proizvodnju sabijenog vazduha - kompresori.

Regulacija, hlađenje i održavanje kompresora.

Rezervoar za vazduh.

Cevna mreža.

PRIPREMA SABIJENOG VAZDUHA (6)

Prečistač.

Regulator pritiska.

Zauljivač vazduha.

Pripremna grupa.

PNEUMATSKI ELEMENTI (8)

Pneumatski cilindri.

Ventili.

Razvodnici.

NAZIVI I SIMBOLI U ULJNOJ HIDRAULICI I PNEUMATICI (4)

PRIMENA PNEUMATSKIH SISTEMA NA MAŠINAMA I UREĐAJIMA U TAPETARSKOJ PROIZVODNJI (7)

Izbor radnih mesta, mašina i uređaja za primenu sabijenog vazduha.

Opšti pojmovi o čitanju pneumatskih funkcionalnih šema.

SREDSTVA TRANSPORTA (8)

Vrste transporta.

Transportni uređaji.

Automatizacija transporta.

OSNOVNI POJMOVI O AUTOMATIZACIJI U TAPETARSKOJ PROIZVODNJI (16)

Mašine sa numeričkim upravljanjem i numeričkom kontrolom.

MIKROKLIMATSKI USLOVI U PROSTORIJAMA ZA PROIZVODNJU TAPETARSKIH PROIZVODA I MERE ZAŠTITE PRI RADU (2)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa predmeta mašine i uređaji za obrazovni profil tapetar - usaglašeni su sa sadržajima programa ovog predmeta za ostale obrazovne profile iz ove grupe.

Godišnji fond časova dat je po tematskim celinama, s tim što broj časova za obradu pojedinih tematskih celina nastavnik može da povećava ili smanjuje zavisno od okolnosti pod kojima se nastava izvodi (opremljenost kabineta, školska radionica, mogućnost posete preduzećima, sastav odeljenja i dr.).

Sadržaji programa II razreda obuhvataju 10 tematskih celina, a za svako od njih je preciziran poseban fond časova.

Sadržaje opšteg dela i mašinskih elemenata treba izložiti u obimu koji je neophodan za sticanje potrebnih znanja iz oblasti mašinstva, kako bi se omogućilo nesmetano praćenje gradiva koje se izučava u toku školovanja. Treba obratiti pažnju na deo gradiva koje se odnosi na osnovne pojmove o toleranciji i naleganju kao i na mašinske elemente za prenos snage gde se izradom odgovarajućih zadataka utvrđuje gradivo i proverava znanje.

Prilikom obrade tematske celine koja se odnosi na tapetarske alate treba ukazati na pravilan izbor, korišćenje i održavanje. Posebnu pažnju treba posvetiti alatima za povremene poslove koji se koriste u tapetarskoj proizvodnji a pripadaju stolarskim alatima. Ukazati na mogućnost zamene ručnih alata odgovarajućim prenosnim ili stacionarnim mašinama.

Pri obradi sadržaja programa koji se odnosi na tapetarske mašine treba objasniti konstrukciju, namenu i princip rada mašine sa posebnim osvrtom na njenu kinematiku. Radi lakšeg savladavanja gradiva treba organizovati posete odgovarajućim preduzećima za proizvodnju tapetarskih proizvoda.

Sadržaji programa III razreda obuhvataju 9 poglavlja a za svako od njih je preciziran poseban fond časova.

U uvodnom delu treba učenici da dobiju osnovne pojmove o razvoju tehnike sabijenog vazduha, da shvate tehničke prednosti pneumatskih uređaja, ekonomičnost pneumatskih uređaja i mogućnost primene u proizvodnji tapetarskih proizvoda.

U tematskoj celini pod nazivom vazduh kao radni fluid treba obraditi fizičko stanje vazduha i promene koje se javljaju kada se vazduh sabija. Objasniti način strujanja vazduha kroz cevi, trenje vazduha o zidove cevi i uticaj trenja na brzinu kretanja vazduha i pad pritiska. Detaljnije objasniti primenu stanja vazduha u zavisnosti od pritiska i gustine vazduha, vlažnost vazduha i stvaranje kondenzata.

Učenici moraju da ovladaju osnovnim znanjima o proizvodnji, razvodu i pripremi sabijenog vazduha za rad na mašinama i uređajima.

U tematskoj celini koja se odnosi na pneumatske elemente potrebno je obraditi pneumatske cilindre jednosmernog i dvosmernog dejstva, pneumatske cilindre specijalne konstrukcije, pretvarače pritiska, pojačivače pritiska, ventile, razvodnike, nepovratne ventile, prigušne ventile, brzoispusne ventile i načine obeležavanja pneumatskih komponenti simbolima prema evropskom standardu.

U delu gradiva koje se odnosi na osnovne nazive i simbole učenici treba da upoznaju i savladaju grafičke simbole za hidraulične i pneumatske sisteme, simbole za pretvaranje energije u pneumatskim sistemima, simbole za regulaciju energije, simbole za prenošenje i održavanje energije, simbole za aktiviranje u pneumatskim sistemima i simbole dopunskih uređaja za pneumatske sisteme. Učenike treba osposobiti za čitanje pneumatskih funkcionalnih šema, tj. za menjanje programa rada mašina.

Sredstva transporta objasniti sa aspekta konstrukcije i primene u drvnoj industriji. Posebno treba obraditi sredstva koja se koriste u tapetarskoj proizvodnji i mogućnosti automatizacije transporta u pojedinim fazama rada.

Prilikom obrade tematske celine osnovni pojmovi o automatizaciji u tapetarskoj proizvodnji treba ukazati ne samo na prednosti uvođenja automatizacije, već i na sve pripremne radnje koje treba obaviti da bi se omogućilo uvođenje. Objasniti princip rada mašina sa numeričkim upravljanjem i numeričkom kontrolom. Posebno objasniti spoljnu i unutrašnju obradu podataka, ručno i mašinsko programiranje. Prilikom ostvarivanja sadržaja ove tematske celine potrebno je da se na primerima tapetarskih mašina objasni način programiranja.

Mikroklimatske uslove u prostorijama za proizvodnju tapetarskih proizvoda obraditi informativno. U posebnom osvrtu, na mere protivpožarne zaštite.

Sadržaje programa treba didaktično-metodički oblikovati na jednostavan i pristupačan način, jasno i koncizno, vodeći računa o meri uprošćavanja pojmova i definicija, oslanjajući se na pojmove izložene u fundamentalnim naukama. Predstave, pojmove i zakonitosti moraju biti naučno fundirani i interpretirani, vodeći računa o razvoju nauke, savremene tehnike i tehnologije.

Stručna terminologija mora biti korektna u jezičkom smislu i treba pozitivno da deluje na razvijanje jezičke kulture učenika.

Radi racionalizacije nastave i povećanja njene efikasnosti neophodno je koristiti savremena nastavna sredstva (folije, retroprojektor, katalozi, filmovi i slično).

Rezultate svog rada i rada učenika nastavnik će proveravati odgovarajućim dijagnostičkim i prognostičkim testovima u toku svakog klasifikacionog perioda.

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehnologija tapetarske proizvodnje je da učenici steknu osnovna znanja i sposobnosti iz ove oblasti kako bi im to bila osnova za savladavanje drugih stručnih predmeta, posebno praktične nastave, kao i uspešnu primenu u budućoj proizvodnoj praksi ili daljem obrazovanju.

Zadaci:

- upoznavanje osnovnih tehnoloških postupaka i procesa u tehnologiji proizvodnje tapetarskih proizvoda;

- upoznavanje osnovnih radnih postupaka tapetarskog zanimanja;

- upoznavanje najnovijih tehnoloških dostignuća u proizvodnji tapetarskih proizvoda;

- upoznavanje svih metoda izrade i industrijske proizvodnje tapetarskih proizvoda;

- upoznavanje tehnoloških mogućnosti i načina upotrebe ručnih alata i mašina i njihove tehnološke mogućnosti;

- omogućavanje učenicima neposredno uključivanje u rad i dalji nastavak školovanja.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

1. UVOD (2)

Tapetarski zanat i razvoj tapetarske proizvodnje.

Zadaci tapetarskog poziva.

Osnovni pojmovi o organizaciji rada i zaštiti na radu.

2. TAPACIRANJE (15)

Ravni tapacirung.

Čvrst ravan tapacirung (osnova od gurtni).

Čvrst ravan tapacirung (osnova od kartona).

Ravan jastuk sa osnovom od opruga.

Ravan jastuk sa cik-cak oprugama.

Ravan jastuk sa snopom opruga.

Viši ravan jastuk sa popunjenom opšivenom ivicom.

Viši ravan jastuk sa zadebljanom ivicom.

Tapetarski radovi sa stolicama i klupama sa ravnim tapacirungom.

Tapaciranje sa pokrivenim ivicama.

Sedište sa tapaciranom ivicom.

3. POSTOLJE ZA JASTUK (10)

Uvod

Delovi postolja - rama.

Standardne dimenzije tapaciranog nameštaja i konstrukcija sedišta.

Izrada osnove opruge i prikivanje opruga.

Položaj i izbor opruga na odskok.

Vezivanje opruga.

4. OBLIKOVANJE (4)

Postavljanje sargije preko opruga.

Postavljanje jastuka.

Presvlačenje sedišta gustom sargijom (jutom ili platnom).

Razni oblici ivica.

Ivica sa obeleženim, položenim jastukom.

Engleska ivica.

Ivica sedišta sa napred izrađenim jastukom.

Vrste bodova.

5. TAPACIRANI RUKOHVATI (3)

Zadebljana ivica rukohvata.

Jastuk naslona za ruke.

6. NASLON ZA LEĐA (6)

Jednostavni naslon za leđa.

Izbor i vezivanje opruga za naslon za leđa.

Izrada jastuka - oblikovanje naslona za leđa.

Presvlačenje jutom.

Zaobljeni naslon za leđa.

Izbor i vezivanje opruga.

Izrada jastuka - oblikovanje zaobljenog naslona za leđa.

Presvlačenje jutom.

Pričvršćivanje.

Pričvršćivanje naslona za leđa - vrste pričvršćivanja.

7. TAPACIRANJE SEDIŠTA (8)

Tapaciranje penastom gumom i penastim materijalima.

Tapaciranje naslona i rukohvata.

Zvonasto sedište od penaste gume ili penastih materijala.

Pričvršćivanje penastih materijala.

Pričvršćivanje u obliku romboida i kvadrata.

Podela naslona u poprečnom pravcu.

8. NEPRIČVRŠĆENI JASTUCI (6)

Jastuk od penastih materijala.

Jastuci sa opruženim jezgrom.

Presvlačenje opruženog jezgra.

Umetanje materijala za punjenje.

Presvlačenje materijala za punjenje platnom za oblikovanje.

Opšivanje i pričvršćivanje.

Presvlačenje jastuka platnom od jute.

9. ROLNE (2)

10. TAPACIRANJE FOTELJA SA OPRUŽNIM JEZGROM (5)

Radovi na sedištu.

Izrada jastuka sa leđa sa opružnim jezgrom.

11. PRESVLAČENJE TAPACIRANOG NAMEŠTAJA (11)

Pripremni radovi za presvlačenje štofom.

Presvlačenje sedišta.

Presvlačenje rukohvata (naslona za ruke).

Presvlačenje naslona za leđa.

Presvlačenje zategnutih delova.

Lepljenje materijala.

Završni radovi.

Presvlačenje tapaciranog nameštaja kožom.

Priprema za presvlačenje kožom.

Krojenje kože.

Priprema kože i kedera.

Prerada starog tapaciranog nameštaja.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

1. UPOTREBA SUNĐERASTIH MATERIJALA U PROIZVODNJI TAPACIRANIH PROIZVODA (2)

Lateks ploče (sunđeraste gume).

Moltopren ploče (puhin).

Obrada ploča od sunđerastih materijala.

2. IZRADA DUŠEKA (16)

Izrada različitih dušeka.

Trodelni dušeci.

Proračun za krojenje.

Krojenje cviliha.

Šivenje cviliha (spajanje).

Punjenje dušeka.

Ručno punjenje dušeka.

Mašinsko punjenje dušeka.

Opšivanje ("garniranje").

Proširivanje dušeka.

Proširivanje dušeka rukom.

Proširivanje dušeka mašinom.

Dušek sa ispunom od dlake.

Krojenje i šivenje dušeka, punjenje i prošivanje.

Prošivanje i opšivanje (garniranje).

Obračun za krojenje cviliha.

Dušek sa opružnim jezgrom:

- dušek sa opružnim jezgrom punjen dlakom;

- izrada bodova za pričvršćivanje;

- postavljanje materijala za punjenje;

- presvlačenje i šivenje platna;

- opšivanje i oblikovanje;

- opšivanje sa uzdignutim ivicama;

- prošivanje.

Klinasti jastuk:

- klinasti jastuk sa opšivenim stranicama;

- klinasti jastuk sa umetnutim stranicama.

Dušek sa industrijski oblikovanim delovima.

"Plus" dušek.

Proizvodnja žičanog jezgra.

3. RADOVI NA ZIDU (15)

Tapaciranje - postavljanje tapeta:

- priprema podloge;

- priprema novih zidova;

- pripremanje starih zidova.

Obrađivanje tapete:

- premazivanje traka;

- lepljenje traka;

- greške prilikom obrade tapeta.

Prekrivanje zidova tkaninom.

Prihvatanje tkanine.

Nalepljivanje tkanine.

Prekrivanje zidova plastičnim folijama;

- obrađivanje folija;

- prekrivanje folijama.

Prekrivanje tavanica pločama.

5. POSEBNI AUTO-TAPETARSKI RADOVI (12)

Automobilska sedišta.

Dimenzije u putničkim kolima.

Izrada neba.

Oblaganje stranica i vrata.

Nasloni za ruke.

Podne obloge.

Zaštitne presvlake.

Izrada zaštitnih cerada.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavno gradivo podeljeno je u 16 poglavlja od kojih se prvih 11 uče u II razredu a poslednjih 5 u III razredu.

Prilikom realizacije programa, posebno njegovog planiranja u toku godine, treba voditi računa da se vrši zajedno sa planiranjem praktične obuke.

Sadržaji programa izloženi su tako da počinju prostijim i jednostavnijim postupcima u tehnologiji proizvodnje tapetarskih i autotapetarskih proizvoda, da bi se u toku kasnijih izlaganja prešlo na komplikovanije operacije i postupke.

Postelje za jastuke, kao najjednostavniji proizvod, uključujući njegovo oblikovanje i fazoniranje, treba detaljno obraditi, pre svega zato što se radi o jednostavnom proizvodu pri čijoj izradi se koristi više operacija karakterističnih za veliki broj tapetarskih proizvoda.

Kod ostalih metodskih jedinica dat je manji fond časova posebno kod onih koji su jednostavniji i lakši za razumevanje, a i bliži učenicima iz prakse i proizvodnje.

U drugom razredu obrađuje se proizvodnja komplikovanijih tapetarskih proizvoda, kao što je presvlačenje, izrada dušeka i madraca. Ovim sadržajima posvećeno je nešto više časova.

S obzirom na specifičnosti zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom, posebnu pažnju treba posvetiti obradi tehnoloških postupaka onih proizvoda koji predstavljaju tipične predstavnike određene grupe (tipska, konstruktivna rešenja fotelja, polufotelja, ležajeva i sl.).

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je da učenici steknu potrebna profesionalna znanja, radne veštine i navike u izvršavanju poslova i radnih zadataka u okviru tapetarske proizvodnje, kao i da usvoje pravilan odnos prema radu i sprovođenju konkretnih profesionalnih zadataka.

Zadaci:

- upoznavanje osnova tapetarskog zanimanja;

- upoznavanje najnovijih dostignuća tehnike i tehnologije tapetarske proizvodnje;

- savladavanje svih metoda izrade (zanatske i industrijske) tapetarskih proizvoda;

- upoznavanje, održavanje i rukovanje ručnim alatima i mašinama;

- sticanje veština za rad;

- izradom osnovnih elemenata, podsklopova do sklopova, nameštaja, građevinske stolarije i enterijera;

- osposobljavanje za bolje, brže i uspešnije uključivanje u proizvodnju posle školovanja.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

1. UVOD

Tapetarski zanat i razvoj tapetarske proizvodnje.

Zadaci tapetarskog poziva.

Osnovni pojmovi o organizaciji rada i zaštiti na radu.

2. TAPACIRANJE

Ravni tapacirung.

Čvrst ravan tapacirung (osnova od gurtni).

Čvrst ravan tapacirung (osnova od kartona).

Ravan jastuk sa osnovom od opruga.

Ravan jastuk sa cik-cak oprugama.

Ravan jastuk sa snopom opruga.

Viši ravan jastuk sa popunjenom opšivenom ivicom.

Viši ravan jastuk sa zadebljanom ivicom.

Tapetarski radovi na stolicama i klupama sa ravnim tapacirungom.

Tapaciranje sa pokrivenim ivicama.

Sedište sa tapaciranom ivicom.

3. POSTOLJE ZA JASTUK

Uvod.

Delovi postolja - rama.

Standardne dimenzije tapaciranog nameštaja i konstrukcija sedišta.

Izrada osnove opruge i prikrivanje opruga.

Položaj i izbor opruga na odskok.

Vezivanje opruga.

4. OBLIKOVANJE

Postavljanje sargije preko opruga.

Postavljanje jastuka.

Presvlačenje sedišta gustom sargijom (jutom ili platnom).

Razni oblici ivica.

Ivica sa obeleženim, položenim jastukom.

Engleska ivica.

Ivica sedišta sa napred izrađenim jastukom.

Ivica sedišta sa prividno složenim jastukom.

Vrste bodova.

5. TAPACIRANI RUKOHVATI

Zadebljana ivica rukohvata.

Jastuk naslona za ruke.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

1. NASLON ZA LEĐA

Jednostavni naslon za leđa.

Izbor i vezivanje opruga na naslon za leđa.

Izrada jastuka - oblikovanje naslona za leđa.

Presvlačenje jutom.

Zaobljeni naslon za leđa.

Izbor i vezivanje opruga.

Izrada jastuka - oblikovanje zaobljenog naslona za leđa.

Presvlačenje jutom.

Pričvršćivanje naslona za leđa - vrste pričvršćivanja.

2. TAPACIRANJE SEDIŠTA

Tapaciranje penastom gumom i penastim materijalima.

Tapaciranje naslona i rukohvata.

Zvonasto sedište od penaste gume ili penastih materijala.

Pričvršćivanje penastih materijala.

Podela naslona u poprečnom pravcu.

Pričvršćivanje u obliku romboida i kvadrata.

3. NEPRIČVRŠĆENI JASTUCI

Jastuk od penastih materijala.

Jastuci sa opružnim jezgrom.

Presvlačenje opružnog jezgra.

Umetanje materijala za punjenje.

Presvlačenje materijala za punjenje platnom za oblikovanje.

Opšivanje i pričvršćivanje.

Presvlačenje jastuka platnom od jute.

4. ROLNE

5. TAPACIRANJE FOTELJA SA OPRUŽNIM JEZGROM

Radovi na sedištu.

Izrada jastuka za leđa sa opružnim jezgrom.

6. PRESVLAČENJE TAPACIRANOG NAMEŠTAJA

Pripremni radovi za presvlačenje štofom.

Presvlačenje sedišta.

Presvlačenje rukohvata (naslona za ruke).

Presvlačenje naslona za leđa.

Presvlačenje zategnutih delova.

Lepljenje materijala.

Završni radovi.

Presvlačenje tapaciranog nameštaja kožom.

Priprema za presvlačenje kožom.

Krojenje kože.

Priprema kože i kedera.

Prerada starog tapaciranog nameštaja.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

1. UPOTREBA SUNĐERASTIH MATERIJALA U PROIZVODNJI TAPETARSKIH PROIZVODA

Lateks ploče (sunđeraste gume).

Moltopren ploče (puhin).

Obrada ploča od sunđerastih materijala.

2. IZRADA DUŠEKA

Izrada različitih dušeka.

Trodelni dušeci.

Proračun za krojenje.

Krojenje cviliha.

Šivenje cviliha (spajanje).

Punjenje dušeka.

Ručno punjenje dušeka.

Mašinsko punjenje dušeka.

Opšivanje ("garniranje").

Prošivanje dušeka.

Prošivanje dušeka rukom.

Prošivanje dušeka mašinom.

Dušek sa ispunom od dlake.

Krojenje i šivenje dušeka.

Punjenje.

Prošivanje.

Prošivanje i opšivanje (garniranje).

Obračun za krojenje cviliha.

Dušek sa opružnim jezgrom.

Dušek sa opružnim jezgrom punjen dlakom.

Izrada bodova za pričvršćivanje.

Postavljanje materijala za punjenje.

Presvlačenje i šivenje platna.

Opšivanje i oblikovanje.

Opšivanje sa uzdignutim ivicama.

Prošivanje.

Klinasti jastuk.

Klinasti jastuk sa opšivenim stranicama.

Klinasti jastuk sa umetnutim stranicama.

Dušek sa industrijski oblikovanim delovima.

"Plus" dušek.

Proizvodnja žičanog jezgra.

5. POSEBNI AUTO TAPETARSKI RADOVI

- Automobilska sedišta.

Dimenzije u putničkim kolima.

Izrada neba.

Oblaganje stranica i vrsta.

Nasloni za ruke.

Podne obloge.

Zaštitne presvlake.

Izrada zaštitnih cerada.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa praktične nastave za obrazovni profil tapetar-dekorater koncipirani su tako da predstavljaju nekoliko zaokruženih celina koje odgovaraju zahtevima zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom. To se pre svega odnosi na tematske celine iz oblasti tapetarstva, dekoraterstva, auto-tapetarstva i drugog.

Celokupna materija prezentirana je tako da ne samo redosledom nego i sadržajno predstavlja praktičnu realizaciju znanja koja se stiču u okviru stručnih teorijskih predmeta, kao što su: tehnologija tapetarske proizvodnje, tehnologija materijala, unutrašnja dekoracija, drvno-tapetarske konstrukcije i dr.

Pri realizaciji programa nastavnik treba da ima u vidu da redosled pojedinih tematskih celina u programu omogućava primenu principa postupnosti, tj. da se polazi od prostijih i jednostavnijih tehnoloških postupaka ka složenijim, odnosno onih koji zahtevaju viši stepen praktičnih znanja, umenja i veština.

Za obradu pojedinih tematskih celina utvrđen je optimalan fond časova potrebnih za ovladavanje konkretnim praktičnim znanjima, umenjima i veštinama. Međutim, kako u konkretnim uslovima realizacije neće uvek biti moguće ostvariti sve sadržaje sa predviđenim fondom časova, zadatak je nastavnika da se prilagođava situaciji i iznalazi optimalna rešenja.

Poželjno je da se program praktične nastave prvog razreda realizuje u školskim radionicama čime se na jedinstven način učenici postupno uvode u poslove i zadatke zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom, uz poseban kurs koji se odnosi na mere zaštite na radu.

S obzirom na specifičnost obrazovnog profila, škole će najčešće imati situaciju da učenici obavljaju praktičnu nastavu u preduzećima ili kod privatnih poslodavaca u dosta različitim uslovima. Da bi se ovaj problem prevazišao, dužnost rukovodstva škole jeste da blagovremeno donose plan realizacije praktične nastave i zaduži profesore ili nastavnike praktične nastave koji će koordinirati poslove na realizaciji programa na relaciji škola - preduzeće ili privatni poslodavac. Praktičnu nastavu učenik ne može izvoditi u preduzeću, ili zanatskoj radnji gde nisu obezbeđeni uslovi u kojima učenici treba da ovladavaju najvažnijim umenjima i veštinama predviđenih sadržajima programa i njihovim slušnim mogućnostima.

Realizacija nastavnog programa u trećem, a delimičnom i u drugom razredu, ne mora da teče predviđenim redosledom, već se može prilagoditi proizvodnim procesima i zahtevima tekuće proizvodnje u konkretnim uslovima u kojima se izvodi praktična nastava.

Nastavnik praktične nastave dužan je da do kraja trećeg razreda učenike osposobi za samostalno izvođenje svih operacija u izradi manje složenih tapetarskih proizvoda. Pri ocenjivanju potrebno je imati u vidu učenikovo znanje i sposobnost, odnos prema korišćenju materijala, odnos prema sredstvima rada, korišćenju radnog vremena i ukupno zalaganje učenika.

ZAVRŠNI ISPIT

Završnim ispitom proverava se opšta pripremljenost učenika za samostalno obavljanje poslova i radnih zadataka utvrđenih zanimanja u okviru obrazovnog profila.

Završni ispit sastoji se iz:

1. praktičnog rada

2. usmene provere znanja

PRAKTIČNI RAD

Sadržaji praktičnog rada:

Praktičnim radom utvrđuje se osposobljenost učenika za samostalno obavljanje određenih poslova i zadataka zanimanja obuhvaćenih obrazovnim profilom tapetar.

Praktični rad sastoji se iz:

- izrade praktičnog rada, koji podrazumeva samostalnu izradu manje složenih tapetarskih proizvoda.

USMENA PROVERA ZNANJA

Na završnom ispitu proverava se nivo stečenih znanja i sposobnosti kandidata da ta znanja primenjuju u svakodnevnom izvršenju konkretnih radnih zadataka iz područja rada.

Ispitna pitanja za usmenu proveru znanja konstituišu se iz sledećih oblasti:

- tehnologija tapetarske proizvodnje

- tehnologija materijala

- drvne konstrukcije (oblast tapetarskih konstrukcija).

Pitanja iz navedenih oblasti, na usmenoj proveri znanja, vezana su za konkretan proizvod koji učenici izrađuju u okviru praktičnog rada.

Područje rada: MAŠINSTVO I OBRADA METALA

Obrazovni profili: BRAVAR, LIMAR, AUTOLIMAR, ELEKTROZAVARIVAČ, INSTALATER GREJANJA I KLIMATIZACIJE, MAŠINBRAVAR, METALOSTRUGAR

OSNOVE MAŠINSTVA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta osnove mašinstva je u sticanju osnovnih znanja o osnovnim pojmovima iz oblasti mašinstva, dostignuća mašinske tehnike i njihovoj primeni.

Zadaci nastave predmeta osnove mašinstva su u:

- sticanju znanja o osnovnim pojmovima o mašinama, njihovim karakteristikama i primeni u procesu rada;

- sticanju znanja o principu rada i značaju mašina u industrijskom procesu rada;

- sticanju osnovnih znanja o pogonskim mašinama i motorima;

- sticanju znanja o radnim mašinama i primeni u industrijskoj proizvodnji;

- sticanju znanja o postupcima spajanja mašinskih delova u proizvodu;

- ukazivanju na značaj i primenu mera zaštite na radu;

- razvijanju inicijative i interesovanja za šire i dublje upoznavanje područja rada i za dalje školovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)

OSNOVNA PODELA MAŠINA (8)

Radne i pogonske mašine. Osnovne karakteristike radnih i pogonskih mašina u području rada mašinstvo i obrada metala.

POGONSKE MAŠINE (22)

Turbine, klasifikacije i princip rada. Parne turbine, vodene turbine, gasne turbine. Osnovne karakteristike turbina i primena turbina. Motori, princip rada i klasifikacija. Motori sa unutrašnjim sagorevanjem. Opis rada četvorotaktnog oto-motora. Opis rada dvotaktnog oto-motora.

Električne mašine: elektromotori za jednosmernu struju i elektromotor za naizmeničnu struju. Primena pogonskih mašina.

PRENOSNI ELEMENTI I MEHANIZMI (18)

Pojam o prenosnim elementima i mehanizmima za prenos snage od pogonske do radne mašine. Posredni i neposredni prenosioci. Remeni prenosnici, lančani prenosnici i prenos pomoću užadi. Frikcioni prenos, zupčasti prenosnici. Cilindrični, konusni i zavojni zupčanici. Pužni prenos.

RADNE MAŠINE (24)

Osnovna podela radnih mašina. Klipni kompresori, ventilatori, pumpe. Osnovne karakteristike, princip rada i primena.

Transportne mašine i uređaji, dizalice i prenosilice, transporteri i liftovi. Osnovne karakteristike, princip rada i primena. Mašine alatke, podela, osnovne karakteristike mašina i primena. Obrada metala na strugu, rendisaljki, bušilici, testeri, brusilici. Alati za obradu metala rezanjem. Primena mašina alatki. Osnovne karakteristike mašina za oblikovanje materijala deformacijom (prese, mašine za savijanje i valjanje materijala).

POSTUPCI SPAJANJA MAŠINSKIH DELOVA (16)

Mašinski elementi za spajanje (zakovice, klinovi, vijci, opruge, osovinice). Mašinski elementi za prenos snage (remeni prenosnici, lančanici, zupčanici). Osnovni pojmovi o mašinskim elementima za provođenje čvrstih tela, tečnih i gasovitih fluida (cevi, cevni zatvarači).

Spajanje metala lemljenjem, osnovni postupci rada i primena. Spajanje metala zavarivanjem, vrste i način zavarivanja metala.

MERENJE I MERNA SREDSTVA (15)

Klasifikacija mernih sredstava. Merna sredstva za merenje pritiska. Merna sredstva nivoa, protoka, merna sredstva temperature, regulatori. Osnovne karakteristike mernih instrumenata i njihova primena.

ZAŠTITA NA RADU (4)

Značaj zaštite i propisi tehničke zaštite pri korišćenju mašina.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa nastavnog predmeta osnove mašinstva imaju za cilj sticanje osnovnih znanja i pojmova o mašinama i njihovoj primeni. Program je predviđen za školovanje učenika u dvogodišnjem i trogodišnjem školovanju za sve obrazovne profile u području rada mašinstvo i obrada metala.

Program je koncipiran tako da se sadržaji obrade u prvoj godini školovanja sa tri časa nedeljno (111 časova godišnje), kroz tematske celine koje upoznaju učenike sa osnovnom podelom mašina, značajem i primenom mašina koje su neophodne u procesu rada.

Program predmeta osnove mašinstva realizovaće se u dvogodišnjem i trogodišnjem školovanju sa istim tematskim celinama. U dvogodišnjem programu rada je predviđeno da se sadržaji obrade sa manje detalja, objasne informativno. U trogodišnjem školovanju bi se taj opšti pregled produbljivao, obradio bi se uz potrebne detalje ističući specifičnosti mašina. Učenicima treba istaći princip rada mašina, namenu i značaj u konkretnoj primeni. Operativnim planovima rada nastavnik - defektolog će pojedine tematske oblasti planirati sa više časova obrade ili utvrđivanja gradiva, što zavisi u kom obrazovnom profilu realizuje program.

Potrebno je obraditi osnovne pojmove o principu rada pojedinih mašina. U ostvarivanju programa maksimalno treba koristiti očigledna sredstva: slike, šeme, kataloge, vizuelna i audiovizuelna sredstva.

U početku realizacije programa, učenicima treba objasniti podelu mašina, primenu i značaj u procesu rada. U toku godine programski sadržaji se proširuju na radne mašine koje su složenije i za čije je razumevanje potrebno osnovno predznanje o mašinskim elementima.

Pogonske i radne mašine treba prikazati što očiglednije, koristeći razna nastavna sredstva. Nastavnim metodama treba stvoriti uslove da učenici što konkretnije i neposrednije upoznaju mašine koje će koristiti i susretati u praktičnoj nastavi.

Tematska oblast o mašinama alatkama obuhvata mašine alatke za obradu metala rezanjem koje će učenici u praksi koristiti (strugove, testere, bušilice, brusilice). Učenik takođe mora da savlada osnovne karakteristike o mašinama za deformaciju metala. Nastavnik će operativnim planom rada težište staviti na onu grupu mašina koje učenik treba da savlada u zavisnosti od obrazovnog profila koji izučava.

Izučavanje oblasti o osnovnim postupcima spajanja mašinskih delova, ima za cilj da učenike upozna sa osnovnim mašinskim elementima koji u svom sklopu i svojom funkcijom imaju značaj za rad mašine. Treba istaći značaj razdvojivog sklopa mašina za prenos kretanja i stvaranja mehaničkog rada. Postupke i način spajanja mašinskih delova prikazati što konkretnije sa primerima da bi se istakao značaj i primena spajanja.

Uređaje za rad postrojenja i mašina obraditi informativno uz primenu slika, da bi učenici što bolje naučili osnovne merne instrumente (manometar, barometar, termometar). Istaći osnovne karakteristike uređaja, njihovu namenu i značaj za rad i održavanje mašina.

Učenike uputiti na propise i mere zaštite na radu, očuvanje životne sredine pri korišćenju mašina. Istaći mere zaštite na radu u svakoj tematskoj oblasti, za svaku navedenu mašinu, koja je data programom predmeta.

Nastava predmeta osnove mašinstva će se realizovati u opremljenom kabinetu za mašinsku struku.

MATERIJALI I OBRADA METALA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta materijali i obrada metala je sticanje osnovnih znanja i pojmova o karakteristikama i svojstvima materijala koji se najviše koriste za obradu i primenu u metaloprerađivačkoj industriji.

Zadaci nastave predmeta materijali i obrada metala su.

- upoznavanje učenika sa osnovnim svojstvima mašinskih materijala koji se najviše upotrebljavaju za obradu u mašinskoj industriji;

- sticanje znanja o međuzavisnosti između svojstva materijala i postupaka koji se primenjuju pri njihovoj obradi;

- sticanje znanja o osnovnim postupcima obrade metala;

- sticanje znanja neophodnih za pravilnu primenu postupaka pri oblikovanju materijala i proizvoda;

- sticanje neophodnih znanja o uticaju svojstva i strukture materijala na promene njihovih karakteristika;

- upoznati učenike sa načinom označavanja materijala po JUS-u;

- upoznavanje učenika sa dobijanjem polufabrikata i njihovih proizvoda i njihovu primenu kod pojedinih materijala;

- sticanje znanja o očuvanju radne i životne sredine pri korišćenju i upotrebi tehničkih materijala.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (2)

Uvod u predmet izučavanja tehnologije materijala i obrade metala. Značaj i podela tehnologije materijala i obrade metala.

OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI (10)

Materija. Smeša. Jedinjenja. Elementi i hemijski simboli elemenata. Periodni sistem elemenata. Struktura atoma, osnovni pojmovi energetskog nivoa atoma. Hemijske veze, jonsko vezivanje, kovalentno vezivanje atoma, metalna veza, kristali, nastanak i struktura. Rastvori. Rastvori elektrolita. Kiseline i baze. Oksidoredukcioni procesi. Elektroliza. Praktičan značaj elektrolize.

UVOD U TEHNOLOGIJU MATERIJALA (2)

Značaj, podela i vrste mašinskih materijala.

SVOJSTVA MATERIJALA (12)

Svojstva materijala u zavisnosti od vrste i hemijskih veza. Fizička svojstva: zapreminska masa, temperatura topljenja, električna i toplotna provodljivost, magnetna svojstva materijala.

Mehanička svojstva materijala: čvrstoća, elastičnost, plastičnost, tvrdoća, žilavost i zamor materijala.

Tehnološka svojstva materijala: sposobnost plastične obrade, sposobnost livenja, zavarivanja, lemljenja, sposobnost za termičku obradu.

POGONSKI MATERIJALI (8)

Goriva, pojam i podela. Karakteristike goriva. Nafta, prerada nafte i derivati nafte. Gas, benzin, dizel goriva, svojstva i primena. Maziva, svojstva i primena.

STRUKTURA METALA I LEGURA (6)

Osnovni fazni dijagrami legura. Legure koje obrazuju čvrst rastvor. Dijagram legura koje se potpuno rastvaraju u tečnom stanju. Legure kod kojih se obrazuje hemijsko jedinjenje. Kristalna građa materijala, proces kristalizacije, kristalizacija metala i legura. Osnovni pojmovi i primena.

TEHNIČKO GVOŽĐE (12)

Rude gvožđa. Dobijanje gvožđa iz visoke peći. Opis rada visoke peći. Vrste sirovog gvožđa. Livena gvožđa. Svojstva, sastav, primena i označavanje po JUS-u. Sivi liv, modifikovani liv, modularni liv, tvrdi liv, temper liv, svojstva i primena. Čelik, uticaj stalnih i legirajućih elemenata na svojstva čelika. Označavanje čelika po JUS-u. Klasifikacija čelika prema nameni, vrste čelika i njihova primena.

OBOJENI METALI I LEGURE (12)

Karakteristike obojenih metala. Osnovna svojstva i tehnološki postupak dobijanja obojenih metala. Osnovna svojstva bakra, cinka, olova, kalaja, aluminijuma, magnezijuma, nikla, hroma i drugih. Najpoznatije legure obojenih metala, mesing, bronza, duraluminijum. Proizvodi od obojenih metala i njihova primena.

NEMETALI (8)

Osnovni pojmovi o nemetalima. Plastične mase, osnovna svojstva i primena. Staklo, guma, keramički materijali, drvo. Osnovna svojstva i primena.

OČUVANJE RADNE I ŽIVOTNE SREDINE (4)

Tehnologija prerade metala, metalurgija i otpadni tehnički materijali kao agensi i zagađivači vazduha, vode i zemljišta. Sprečavanje zagađivanja radne i životne sredine.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

STRUKTURA MATERIJALA (4)

Struktura atoma, osnovni pojmovi energetskog nivoa atoma. Hemijske veze, metalna veza, kristalni nastanak i struktura metala. Osnovna svojstva metala i legura.

MEHANIČKA SVOJSTVA METALA I LEGURA (6)

Mehanička svojstva materijala, metala i legura. Tvrdoća, čvrstoća, žilavost, plastičnost, elastičnost i druga svojstva. Zamor materijala. Ispitivanje materijala razaranjem (na smicanje, kidanje, savijanje). Ispitivanje materijala bez razaranja (magnetom, rentgenskim zracima, ultra zvukom).

TEHNOLOŠKA SVOJSTVA MATERIJALA (2)

Osnovna tehnološka svojstva materijala. Sposobnost obrade metala i legura.

OBRADA METALA LIVENJEM (8)

Postupak livenja, materijal za izradu kalupa, modela, jezgra. Livenje u peščanim kalupima, osnovni postupci livenja. Livenje u metalnim kalupima. Livenje livenog gvožđa. Vrste livenog gvožđa: sivi liv, tvrdi liv, modularni liv, temper liv. Postupak i izrada odlivaka od livenog gvožđa, osnovna svojstva, primena i vrste proizvoda. Označavanje livenog gvožđa po JUS-u. Čelični liv, vrste, primena. Livenje obojenih metala (bronze, silumina) i legura. Oznaka odlivaka, osnovna svojstva, primena i vrste proizvoda.

OBRADA METALA KOVANJEM (8)

Postupak kovanja metala. Slobodno i mašinsko kovanje. Kalupi za kovanje i vrste proizvoda. Osnovna svojstva otkovka i vrste proizvoda.

OBRADA METALA VALJANJEM (8)

Postupak valjanja, valjaonički stanovi, valjanje u toplom i hladnom stanju. Proizvodi valjaonice. Valjanje limova od čelika i obojenih metala (bakar, mesing, aluminijum). Vrste limova i oznake po JUS-u. Valjanje i dobijanje cevi (šavne i bešavne) od čelika i obojenih metala i legura. Oznaka cevi i primena. Dobijanje i izvlačenje profila, kalibrirani valjci. Vrste profila, označavanje po JUS-u.

PRESOVANJE I IZVLAČENJE MATERIJALA (10)

Svojstva metala i legura za duboko izvlačenje i presovanje. Postupak presovanja, alati, uređaji i vrste presa. Presovanje čelika, vrste čelika i svojstva čelika za izvlačenje i presovanje. Presovanje i izvlačenje obojenih metala (bakra, mesinga, duraluminijuma). Osnovna svojstva obojenih metala i legura za plastičnu deformaciju. Primena i vrste proizvoda. Oznaka po JUS-u. Izvlačenje žica, alati i uređaji za izvlačenje. Žice od čelika i obojenih metala, osnovna svojstva i primena.

OBRADA METALA REZANJEM (10)

Alati za rezanje i odsecanje metala i legura. Legirani čelici za izradu alata za rezanje. Osnovna svojstva i primena. Oznaka legiranih čelika po JUS-u. Osnovna svojstva metala za rezanje. Vrste strugotine u zavisnosti od sastava metala i legura. Obrada metala na strugu, glodalici, bušilici, brusilici i drugim mašinama.

TERMIČKA OBRADA METALA (6)

Pojam i značaj termičke obrade metala. Osnovni postupci termičke obrade kaljenja, žarenja, opuštanja i cementiranja. Značaj termičke obrade na kvalitet i svojstva metala i legura.

NEMETALI (8)

Plastične mase, svojstva i podela. Plastične mase za izradu konstrukcionih elemenata. Kompozitni materijali na bazi poliester - staklo, kever i drugo. Primena kompozitnih materijala. Struktura stakla, vrste stakla prema hemijskom sastavu. Boje i lakovi, osnovna svojstva i primena.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Programski sadržaji predmeta materijala i obrada metala imaju za cilj sticanje osnovnih znanja i pojmova o karakteristikama i svojstvima materijala koji se najviše koriste i način kako se obrađuju u metaloprerađivačkoj industriji. Program je planiran za trogodišnje školovanje, svih obrazovnih profila iz područja rada mašinstvo i obrada metala.

Program je koncipiran tako da programski sadržaji u drugoj godini školovanja obuhvataju osnovne pojmove o tehnologiji materijala, a u trećoj godini osnovne karakteristike i svojstva materijala sa obradom metala, to jest osnovnim tehnološkim svojstvima materijala i primenom.

U drugoj godini školovanja sa dva časa nedeljno (74 časa godišnje) programski sadržaji obuhvataju teme o osnovnim hemijskim pojmovima, osnovnim mašinskim materijalima i načinu njihovog dobijanja. U trećoj godini školovanja, programski sadržaji su takođe dati sa dva časa nedeljno (70 časova godišnje) i obuhvataju teme o strukturi metala, mehaničkim svojstvima materijala (način ispitivanja svojstava) sa posebnim osvrtom na tehnološke osobine materijala sa konkretnom obradom i primenom mašinskih materijala u mašinogradnji.

Osnovne pojmove, organske i neorganske hemije, koje predstavljaju polazište za razumevanje sadržaja mašinskih materijala, treba obraditi elementarno, sa što više konkretnih primera iz prakse i na osnovu ranije usvojenog znanja iz hemije.

Pri proučavanju sadržaja tehnologije materijala treba prvenstveno utvrditi osnovne razlike i najvažnije karakteristike materijala koji se neposredno koriste u praktičnom radu. Učenicima izložiti osnovna svojstva metala i legura. Pored fizičkih, mehaničkih i hemijskih svojstava, posebno istaći tehnološka svojstva materijala.

U poglavlju koje obuhvata svojstva materijala posebnu pažnju posvetiti hemijskim osobinama o nastanku korozije, kao stalnog pratioca gvožđa i čelika.

Metodske jedinice o pogonskim materijalima dati informativno, povezujući već usvojeno znanje iz ranijih razreda.

Pri obradi poglavlja metala i legura definisati kristalne i nekristalne materije. Kroz sadržaje osnovne strukture metala treba omogućiti da učenici shvate suštinu strukture materijala i strukturnih promena u materijalu.

Sadržaje tematske celine tehničkog gvožđa realizovati tako da učenici shvate uticaj sastava na svojstva različitih vrsta livenog gvožđa, kao i njihovu najvažniju primenu. Proces dobijanja gvožđa i čelika obraditi bez zalaženja u teorijske osnove hemijskih procesa.

Istaći karakteristike, osnovna svojstva obojenih metala kao i njihovih legura, koje će koristiti u praktičnom radu. Radi bolje primene, učenike upoznati sa osnovnim oznakama, obeležjima i standardima po JUS-u.

Upoznati učenike sa osnovnim pojmovima o nemetalima, njihovoj podeli i primeni u okviru pojedinih obrazovnih profila.

Metodama uz maksimalno korišćenje očiglednih sredstava, kroz sve tematske oblasti istaći značaj očuvanja životne sredine, jer proces metalurgije i obrade metala mogu biti uzročnici zagađene radne i životne sredine.

U trećoj godini školovanja, prethodno usvojene sadržaje proširiti i posebno se osvrnuti na mehanička svojstva materijala. Ispitivanje materijala istaći kroz primere i naglasiti značaj poznavanja datih svojstava.

Osnovna tehnološka svojstva materijala dati sa konkretnom obradom metala i tehnološkim postupcima: livenja, kovanja, valjanja, izvlačenja, presovanja i obradom metala rezanjem. Svako navedeno poglavlje zahteva poznavanje osnovnih svojstava materijala za datu obradu, namenu i izradu proizvoda. Upoznati učenike sa oznakama i obeležavanjem materijala po ISO, radi objašnjenja i prepoznavanja proizvoda. Primenu i način obrađivanja čelika, posebno istaći i ukazati na njegove oblike i mogućnosti primene u zavisnosti od njegovog sastava i svojstava. Takođe u izlaganju o obradi obojenih metala i legura istaći samo karakteristična svojstva, način obrade i primenu u praktičnom radu.

Tematska oblast o termičkoj obradi daje osnovne pojmove koji predstavljaju osnove termičke obrade. Istaći značaj termičke obrade za poboljšanje mehaničkih i tehnoloških svojstava materijala.

Upoznati učenike sa osnovnim svojstvima nemetala, njihovoj podeli, vrstama obrade i ponašanju pri obradi. Pri realizaciji teme - kompozitni materijali - ukazati na njihov poseban značaj u mašinogradnji. Nastavnu temu - staklo - ukratko objasniti i pri tome istaći fizičko-mehanička svojstva u skladu sa strukturom stakla.

Operativnim planovima rada nastavnik-defektolog planira i programira nastavne jedinice tako što više časova posvećuje pravilnoj metodskoj obradi gradiva, odabira odgovarajuća nastavna sredstva i predviđa veći broj časova za utvrđivanje pređenog gradiva.

TEHNIČKO CRTANJE SA MAŠINSKIM ELEMENTIMA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehničko crtanje sa mašinskim elementima je sticanje znanja o principima tehničkog crtanja i sticanje osnovnih znanja o mašinskim elementima, njihovom prikazivanju na tehničkom crtežu i njihovoj primeni u mašinstvu.

Zadaci nastave ovog predmeta su:

- osposobljavanje učenika za shvatanje prostorne predstave mašinskih elemenata i delova, sklopova i mašina;

- sticanje znanja o osnovnim mašinskim elementima i njihovoj primeni;

- osposobljavanje učenika za razumevanje i čitanje tehničke dokumentacije, tehničko komuniciranje i sporazumevanje u procesu proizvodnje;

- sticanje znanja o klasifikaciji, kinematskoj upotrebi i uslovima rada mašinskih elemenata;

- razvijanje osećaja za tačnost, preciznost, urednost, ekonomičnost, estetiku i odgovornost;

- osposobljavanje učenika za pravilno korišćenje tablica, šema, crteža, slika, stručne literature koja je u vezi sa mašinskim elementima.

SADRŽAJI PROGRAMA

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (2)

Cilj i zadaci nastave tehničkog crtanja sa mašinskim elementima. Pribor i materijal za tehničko crtanje, rukovanje i održavanje.

STANDARDI I NJIHOVA PRIMENA U MAŠINSTVU (8)

Standardi i tehnički propisi i njihova primena u mašinstvu. Označavanje jugoslovenskih standarda. Vrste tehničkih crteža. Formati tehničkih crteža, produžni formati i slaganje tehničkih crteža. Razmera, vrste linija u tehnici crtanja. Linije. Tehničko pismo. Standardni brojevi, prečnici, poluprečnici, konusi i nagibi. Označavanje crteža. Pozicione oznake elemenata.

GEOMETRIJSKO CRTANJE (12)

Osnovne geometrijske konstrukcije: simetrala duži, deljenje duži. Paralelne i upravne prave. Deljenje duži. Konstrukcija uglova, deljenje uglova. Određivanje centra kružnice. Spajanje pravih linija lukom datog poluprečnika. Konstrukcija tangentne kružnice. Spajanje prave i kružnice lukom datog poluprečnika.

OSNOVE NACRTNE GEOMETRIJE (12)

Osnovni principi u nacrtnoj geometriji. Projekciona ravan i projekcioni zraci. Vrste projekcionih ravni. Ortogonalno projektovanje, orijentacija u prostoru, kvadratni i oktantni. Koordinantni sistem. Projekcija tačke, duži i prave na jednu, dve ili tri projekcione ravni. Ortogonalna projekcija geometrijskih slika na dve i tri ravni, opšti i specijalni položaji.

PRAVILA TEHNIČKOG CRTANJA (16)

Ortogonalno upravno projektovanje: pogledi, izgledi i njihov raspored. Snimanje modela. Kotiranje: osnovna načela kotiranja, elementi kotiranja. Označavanje vrednosti kota na crtežu. Kotiranje s obzirom na konstrukcijske zahteve. Kotiranje konusa, suženja i nagiba. Označavanje nivoa. Tolerancija dužina i uglova. Tolerancija oblika i položaja. Označavanje hrapavosti obrađenih površina. Preseci: pojam preseka, šrafura, preseci uskih površi. Crtanje i označavanje preseka. Vrste preseka. Prekid i skraćenje. Posebni i delimični preseci. Ostala pravila prikazivanja delova i njihovih detalja.

MAŠINSKI ELEMENTI (4)

Pojam i podela mašinskih elemenata. Mašinski elementi za spajanje i prikazivanje elemenata na tehničkom crtežu.

MAŠINSKI ELEMENTI ZA SPAJANJE (20)

Zakovice. Zadatak i vrste. Materijal za izradu zakovica. Zakovni spojevi. Prikazivanje zakovica i zakovanih spojeva na crtežu. Zavareni spojevi. Vrste zavarenih spojeva. Priprema materijala za zavarivanje i moguće greške pri zavarivanju. Prikazivanje zavarenih spojeva na crtežu.

Klinovi, zadatak i materijal za izradu klinova. Vrste klinova i njihova primena. Izbor i označavanje klinova. Navojni spojevi. Pojam i nastanak zavojnice. Vrste i primena navoja. Označavanje navoja na tehničkom crtežu. Konstrukcioni oblici vijaka i navrtki i njihova primena. Podložne pločice i osigurači. Prikazivanje vijaka i navrtki na crtežu.

Opruge, pojam, podela i zadatak opruga. Osnovna obeležja opruga. Opruge za savijanje i opruge za uvijanje. Prikazivanje opruga na crtežu.

Čivije, zadatak, vrste i primena.

Osovinice, zadatak, vrste i primena.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

UVOD (2)

Podela mašinskih elemenata i njihov značaj. Prikazivanje mašinskih elemenata na crtežu.

TOLERANCIJA DUŽINSKIH MERA (4)

Naleganje sa zazorom i preklopom. Naleganje sa preklopom. Nezavisno naleganje. Označavanje naleganja na crtežu.

OPTEREĆENJA I NALEGANJA MATERIJALA (6)

Pojam i vrste opterećenja. Naprezanja i naponi, pojam i vrste. Osnovni oblici za određivanje napona. Dozvoljeni i stvarni naponi. Stepen sigurnosti.

GEOMETRIJSKO CRTANJE (10)

Konstrukcije pravilnih monouglova u zadatoj opisnoj kružnici: deljenje kružnice na proizvoljan broj jednakih delova. Konstrukcije pravilnih monouglova pomoću šestara i trouglova. Krive linije: elipsa, parabola i elvolventa.

OSNOVI NACRTNE GEOMETRIJE (10)

Projekcija ravanskih slika na dve i tri ravni, opšti i specijalni položaji. Ravni, tragovi ravni. Projektovanje geometrijskih tela i njihove mreže. Ravni preseci geometrijskih tela.

PRIKAZIVANJE MAŠINSKIH ELEMENATA (8)

Navojni spojevi: zakovica i navoj, vijak i navrtka, kotiranje i označavanje navoja. Izrada radioničkog crteža.

MAŠINSKI ELEMENTI ZA KRUŽNO KRETANJE (10)

Osovine. Razni slučajevi opterećenja osovina i njihova primena. Izrada radioničkog crteža. Vratila. Razni slučajevi opterećenja vratila. Rukavci, konstrukcioni oblici i primena. Prikazivanje rukavaca na crtežu. Ležajevi. Osnovni proračuni kliznih ležajeva. Prikazivanje ležajeva na crtežu i korišćenje tablica. Spojnice. Izbor spojnica, osnovni pojmovi o proceni naprezanja pojedinih spojnica.

MAŠINSKI ELEMENTI ZA PRENOS SNAGE (10)

Prenos snage remenom. Osnovni pojmovi o određivanju prenosnog odnosa i dužina remena za otvoreni i ukršteni prenos. Izrada radioničkog crteža pljosnate i klinaste remenice.

Prenos snage lancima. Izbor lanaca i lančanika. Prikazivanje lanaca i lančanika na crtežu.

Prenos snage frikcionim točkovima. Osnovni pojmovi o vrsti i nameni frikcionih točkova.

Prenos snage zupčanicima. Osnovni pojmovi o prenosnom odnosu kod zupčanika. Vrste zupčastih parova i njihova primena. Prikazivanje zupčanika na crtežu, cilindrični zupčanici sa pravim i kosim zubima. Izrada radioničkog crteža (koničnih zupčanika).

ELEMENTI CEVNE INSTALACIJE (6)

Crteži kod cevi. Određivanje prečnika cevi iz uslova količine protoka. Osnovni pojmovi o određivanju debljine cevi iz uslova čvrstoće.

PREDSTAVLJANJE I CRTANJE MAŠINSKIH DELOVA (8)

Merenje i kontrola u mašinstvu. Skiciranje, izrada skice. Izrada crteža detalja. Izrada i razrada crteža i sklopa. Čitanje crteža. Izrada radioničkog crteža u okviru obrazovnog profila.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

TEHNIČKO CRTANJE u kombinaciji sa mašinskim elementima ima za cilj da učenici steknu osnovna znanja o mašinskim elementima i svim pravilima tehničkog crtanja istih. Program je planiran za trogodišnje školovanje za učenike svih obrazovnih profila u području rada mašinstvo i obrada metala.

Postavljeni zadaci predmeta imaju za cilj da učenici, koji se osposobljavaju za rad, steknu elementarno znanje o predstavljanju mašinskih elemenata, njihovom značaju i primeni. Radi pravilnog shvatanja prostorne predstave mašinskih elemenata, delova i sklopova, učenik se tehnički opismenjuje da pravilno čita i tumači tehnički crtež.

Programski sadržaji su koncipirani tako da učenik u prvoj godini školovanja nauči osnovna pravila iz nacrtne geometrije i tehničkog crtanja. Upoznaje se sa osnovnim standardima u mašinstvu, mašinskim elementima, njihovoj funkciji, nameni i primeni. Stiče osnovna znanja o predstavljanju jednostavnih geometrijskih slika i tela, pravilima kotiranja sa prikazivanjem predmeta na crtežu.

U drugoj godini školovanja, proširuje znanje iz nacrtne geometrije, primenjuje pravila tehničkog crtanja na crtežima mašinskih elemenata. Mašinski elementi za spajanje, kružno kretanje, elementi za prenos snage, elementi za sprovođenje tečnosti, savlađuje kroz sadržaje koji daju osnovnu funkciju, namenu i primenu mašinskih elemenata, sa prikazom na tehničkom crtežu.

Nastava je planirana sa dva časa nedeljno (74 časa godišnje) u drugoj i trećoj godini školovanja u korelativnoj vezi sa drugim nastavnim predmetima (matematikom, osnovama mašinstva, tehnologijom rada). Stečeno znanje će primeniti u završnoj godini školovanja (zanata), zbog pravilnog tumačenja tehničke dokumentacije na praktičnoj nastavi.

Program je postavljen tako da tematske oblasti obuhvataju osnove i treba ih realizovati nastavnim metodama na sledeći način:

Učenici treba da se upoznaju sa elementima tehničkog crtanja i tehničkih crteža. Posebnu pažnju obratiti na standardizaciju u mašinstvu, vrste standarda i označavanje po JUS-u. Učenike upoznati sa radioničkim crtežom, sa posebnim osvrtom na sadržaje i primenu istih. Posebnim metodama učenicima razjasniti pojam razmere i kotiranje mera na crtežu.

Osnovne elemente projektovanja i prikazivanje predmeta na crtežu što konkretnije obrazložiti sa raznovrsnim primerima, koristeći što više crteža i primera poznatih iz prakse.

Koristeći pribor za tehničko crtanje učenike upoznati sa pravilima tehničkog crtanja u mašinstvu. Prikazivanjem pojedinih mašinskih elemenata na crtežu istaći značaj kotiranja, pravilnog obeležavanja preseka, prekida i završetaka.

U drugoj godini školovanja učenike upoznati sa osnovnim mašinskim elementima za spajanje. Učenik treba da zna označavanje i prikazivanje osnovnih mašinskih elemenata kao što su: zakovice, zavareni spojevi, klinovi, navojni spojevi, vrste vijaka i navrtki, osigurači i drugo.

Sadržaji programa mašinskih elemenata u trećoj godini školovanja upoznaju učenike sa osnovnim pojmovima o opterećenju i naprezanju materijala, elementima kružnog kretanja, elementima za prenos snage kao i elementima za sprovođenje fluida uz prikazivanje i korišćenje odgovarajućih uzoraka. Učenici treba da savladaju osnove navedenih elemenata crtanjem na tehničkom crtežu, kao i sa njihovom namenom i primenom u mašinstvu.

Realizacija nastavnog predmeta zahteva opremljene kabinete za mašinsku struku, sa velikim brojem očiglednih sredstava i potrebnim uslovima za rad.

Zbog specifičnosti školovanja ovih učenika, potrebno je nabaviti odgovarajući pribor za nastavu tehničkog crtanja, modele, šeme, grafofolije, radioničke crteže, svih vrsta iz neposredne proizvodnje, kao i uzorke mašinskih elemenata. Od učenika zahtevati vežbe i izradu crteža (olovkom) sa najjednostavnijim primerima i prikazima mašinskih elemenata. Nastavnik će planirati radne vežbe u vidu grafičkih radova, koji su tipični i potrebni učenicima u zavisnosti od obrazovnog profila.

Obrazovni profil: BRAVAR

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehnologija rada je u sticanju stručno teorijskih znanja potrebnih za uspešno shvatanje tehnološkog procesa i zadataka u obrazovnom profilu bravara. Program je namenjen nagluvom i gluvom učeniku u trogodišnjem školovanju. Praktičnom nastavom treba osposobiti učenika za samostalno obavljanje poslova i zadataka radi sticanja radne osposobljenosti.

Zadaci nastave ovog predmeta su:

- sticanje znanja o metodama i postupcima rada u bravarstvu (o oblikovanju, spajanju, montaži i zaštiti materijala), o karakteristikama i primeni alata, pribora i jednostavnih mašina koje koriste u obavljanju poslova i radnih zadataka bravara;

- sticanje znanja o značaju merenja i kontrolisanja, o mernim i kontrolnim alatima, o potrebi praćenja i utvrđivanju kvaliteta proizvoda;

- osposobljavanje za razumevanje i samostalno korišćenje tehničke dokumentacije i stručne literature za izbor optimalnog režima rada i primenu standarda;

- shvatanje značaja o povezanosti i međuzavisnosti elemenata radnog procesa u oblikovanju konkretnog proizvoda kao celine;

- sticanje odgovornosti uz maksimalno poštovanje radne i tehnološke discipline;

- sticanje navika za pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Upoznavanje učenika sa poslovima i zadacima obrazovnog profila bravara. Organizacija rada u bravarskoj radionici. Zaštite na radu i lična zaštita sredstava na radu. Tehnološka disciplina.

MERENJE I KONTROLISANJE (14)

Merila za merenje dužina: metar, merne trake, razmernici, pomično merilo, mikrometar. Merila za merenje i kontrolu dužina: mikrometri za spoljašnje i unutrašnje merenje, granična merila za osovine i rupe, paralelna granična merila i komparatori. Merila za merenje i kontrolu uglova: univerzalni mehanički i optički uglomeri, granična merila za uglove, trigonometrijska merila i libele. Čuvanje i održavanje mernih i kontrolnih alata.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE (6)

Priprema alata i pribora za ocrtavanje i obeležavanje. Priprema površine za ocrtavanje. Ocrtavanje uz upotrebu paralelnog crtala, visinomera, prizme, ugaone ploče i podeonog aparata. Ocrtavanje i obeležavanje sa crteža pomoću šablona i po uzorku. Čuvanje i održavanje alata i pribora za ocrtavanje i obeležavanje.

SEČENJE I REZANJE MATERIJALA (10)

Primena postupaka odvajanja materijala sečenjem i rezanjem. Sečenje materijala sekačem. Izrada žljeba sekačem. Sečenje lima ručnim i polužnim makazama. Sečenje lima mašinskim makazama sa pravim i kružnim noževima. Sečenje materijala različitog profila polužnim i specijalnim makazama, tocilima za sečenje. Rezanje ručnom testerom (odsecanje, rasecanje, izrezivanje, sečenje cevi i profila). Zaštita pri sečenju i rezanju. Merenje i kontrolisanje. Čišćenje i održavanje mašina, alata i pribora.

OSNOVNI POSTUPCI RUČNE OBRADE METALA (10)

Turpijanje, vrste turpija, izbor turpija za rad u zavisnosti od vrste obrađenog materijala, zahtevane tačnosti obrade i kvaliteta obrađene površine. Grubo i fino turpijanje, turpijanje oblih i kosih površina. Izrada otvora različitih profila. Turpijanje lima. Obrada grebanjem. Primena postupaka, alata i pribora za grebanje. Postupak grebanja i tuširanje raznih površina. Čišćenje i održavanje turpija. Mere zaštite pri radu.

Ispravljanje materijala, postupak rada i primena.

Savijanje materijala, limova, šipki, žica, cevi i profila. Postupak rada pri ispravljanju i savijanju materijala u hladnom i toplom stanju. Oblikovanje lima pomoću alata i oblikača. Mašine i uređaji za ispravljanje i savijanje materijala. Zaštite pri oblikovanju materijala. Merenje i kontrolisanje. Čišćenje i održavanje alata i mašina za oblikovanje.

BUŠENJE, UPUŠTANJE I RAZVRTANJE (10)

Priprema obratka za bušenje (ocrtavanje i obeležavanje). Izbor alata i režima obrade za bušenje. Stezanje predmeta i podešavanje bušilice. Rad na stonoj, stubnoj i radioničkoj bušilici. Obrada otvora upuštanjem. Sredstva za hlađenje pri bušenju i upuštanju. Rad ručnom električnom bušilicom. Ručno razvrtanje otvora. Zaštita pri bušenju. Merenje i kontrolisanje otvora. Čišćenje i održavanje bušilica.

IZRADA NAVOJA (6)

Priprema otvora za izradu navoja. Tehnološki postupak pri ručnom urezivanju navoja. Sredstva za podmazivanje. Priprema stabla za narezivanje navoja. Tehnološki postupak narezivanja navoja nareznicom. Kontrola ispravnosti izrađenog navoja.

OBRADA METALA SPAJANJEM (10)

Zadatak i postupci spajanja delova proizvoda. Primena razdvojivih i nerazdvojivih spojeva. Spajanje delova vijcima i navrtkama (alat, pribor i postupak). Spajanje delova zakivanjem, punim i šupljim zakovicama (alat, pribor i postupak rada). Spajanje delova mekim i tvrdim lemljenjem (priprema delova, čišćenje, zagrevanje i postupak nanošenja lema). Pojam i značaj gasnog zavarivanja, osnovni pribor za rad. Električno zavarivanje, osnovni pojmovi i upoznavanje sa priborom za rad. Zaštita na radu. Kontrola ispravnosti obrade spajanjem. Čišćenje i održavanje sredstava rada.

KOROZIJA I POVRŠINSKA ZAŠTITA (4)

Pojam, vrste i karakteristike korozije. Zadatak, metode i postupci zaštite od korozije. Antikorozivna zaštita metala.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

RADNO MESTO (2)

Opseg poslova i zadataka u okviru obrazovnog profila bravara. Organizacija rada i mere zaštite na radu.

POSTUPCI IZRADE DELOVA U MAŠINSTVU (12)

Pojam livenja, livenje u peščanim kalupima, vrste odlivaka i primena. Značaj livenja u mašinskoj industriji. Kovanje, osnovni postupci kovanja, alat i pribor za kovanje, vrste kovanja i otkivaka. Valjanje, osnovni pojmovi o valjanju limova, profila i cevi. Presovanje materijala, osnovni pojmovi, mašine, uređaji i alati za presovanje, primena. Izvlačenje materijala, osnovni postupci i primena.

OBRADA METALA SKIDANJEM STRUGOTINE (14)

Mašine alatke i vrste, pribor i alat pri radu na pojedinim mašinama. Obrada na testerama, vrste mašinskih testera, osnovni postupci testerisanja. Obrada metala struganjem, vrste strugova, vrste strugarskih noževa i vrste radnih operacija.

Bušenje metala, vrste bušilica, princip rada radijalne bušilice.

Brušenje metala, vrste brusilica, princip rada i kvalitet obrade brušenjem.

Glodanje metala, vrste glodalica, značaj glodalica i primena. Rendisanje metala, vrste rendisaljki i njihova primena. Karakteristike obrade provlačenjem. Alat za provlačenje i mašine za provlačenje, primena mašina za provlačenje.

OŠTRENJE ALATA (8)

Alat za oštrenje. Mašine za oštrenje. Postavljanje tocila. Tehnološki postupak oštrenja (burgija, noževa). Rashladna sredstva. Greške pri oštrenju. Mere zaštite pri oštrenju.

OBRADA METALA SPAJANJEM (14)

Nerazdvojiva veza pri spajanju metala, značaj i primena. Lemljenje metala, lemovi i postupak lemljenja, primena lemljenja.

Tvrdo lemljenje, alat, pribor, vrste lema i tehnika rada pri tvrdom lemljenju. Primena tvrdog lemljenja. Gasno zavarivanje metala, pribor za zavarivanje boce, redukcioni ventili, gorionici, podešavanje plamena i priprema materijala za zavarivanje. Tehnika rada pri gasnom zavarivanju. Gasno rezanje metala, pribor za rezanje i tehnika rada pri gasnom rezanju.

Spajanje delova elektrolučnim zavarivanjem, oprema, alat, pribor, elektrode i priprema materijala za zavarivanje. Tehnika rada pri zavarivanju i postupak zavarivanja u horizontalnom i vertikalnom položaju. Obrada zavara ručnom brusilicom. Mere zaštite pri obradi spajanjem. Kontrola ispravnosti obrade spajanjem. Čišćenje i održavanje sredstava rada.

IZRADA BRAVARSKIH KONSTRUKCIJA (18)

Materijali koji se koriste pri izradi bravarskih konstrukcija. Izrada elemenata konstrukcija. Čitanje tehničkih crteža i skica. Krojenje i sečenje delova. Uštede u materijalu pri krojenju. Sastavljanje delova razdvojivim spojevima. Sastavljanje delova razdvojivim spojevima. Sastavljanje delova nerazdvojivim spojevima. Mere zaštite na radu.

POVRŠINSKA ZAŠTITA (6)

Priprema površine za zaštitu. Zaštita nemetalnim prevlakama, osnovna boja, boje i lakovi. Mere zaštite na radu.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

RADNO MESTO (2)

Radno mesto u bravarskoj radionici, alat i pribor za rad. Prijem poslova i radnih zadataka.

MERENJE I PRENOŠENJE MERA I OCRTAVANJE (8)

Priprema površina za merenje. Čitanje tehničkog crteža i prenošenje mera na materijal. Obeležavanje i prenošenje mera. Alat i pribor za obeležavanje i ocrtavanje. Ocrtavanje kružnih linija, upotreba šestara. Kontrola merenja. Čuvanje i održavanje alata i pribora za merenje, ocrtavanje i obeležavanje.

OBLIKOVANJE LIMA I PROFILA (14)

Obrada metala savijanjem, ručno i mašinsko savijanje materijala. Mašine za ugaono savijanje lima, mašine za kružno savijanje lima. Ispravljanje profila ručnim alatom. Savijanje profila ručnim alatom. Izvlačenje materijala, oblikovanje materijala u hladnom i zagrejanom stanju. Mere zaštite na radu pri oblikovanju materijala.

IZRADA I MONTAŽA BRAVARSKIH KONSTRUKCIJA (14)

Izrada delova konstrukcije. Upoznavanje tehničko-tehnološke dokumentacije. Krojenje i sečenje delova. Uštede u materijalu pri krojenju. Savijanje i oblikovanje delova. Sastavljanje delova razdvojivom i nerazdvojivom vezom. Mere zaštite na radu.

IZRADA I MONTAŽA GRAĐEVINSKE BRAVARIJE (14)

Materijal koji se koristi za izradu građevinske bravarije. Izrada delova građevinske bravarije. Upoznavanje tehničko-tehnološke dokumentacije. Izrada i montaža građevinske bravarije. Mere zaštite na radu.

IZRADA I MONTAŽA ČELIČNIH KONSTRUKCIJA (14)

Pojam i vrste čeličnih konstrukcija. Izrada nosača i spojeva. Izrada prostornih i rešetkastih konstrukcija. Merenje i kontrola ovih konstrukcija. Mere zaštite na radu.

RADNA I TEHNOLOŠKA DOKUMENTACIJA (4)

Primena radne dokumentacije: radnog naloga, trebovanja materijala, vremena izrade, obračuna usluga i slično.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je u sticanju znanja, radnih veština i navika potrebnih za obavljanje poslova i samostalan izvršilački rad u okviru obrazovnog profila bravara (osposobljavanje za rad).

Zadaci praktične nastave sadržani su u:

- ovladavanju tehnološkim operacijama ručne i odgovarajuće mašinske obrade na karakterističnim poslovima u izradi i montaži bravarskih, zanatskih i industrijskih proizvoda;

- osposobljavanju za pravilnu upotrebu, primenu i održavanje sredstava rada, njihovo racionalno i ekonomično korišćenje uz sagledavanje njihove materijalne vrednosti i veka trajanja;

- primeni znanja o pravilnom izboru materijala za izradu proizvoda i osposobljavanje za njihovo racionalno korišćenje i smanjenje otpada;

- sticanju praktičnih znanja i umenja u merenju i kontrolisanju delova u procesu rada i ostvarivanju kvaliteta proizvoda;

- sticanju znanja i navika za pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

RADNO MESTO

Upoznavanje bravarske radionice i radnih mesta. Zaduženje radnim mestom za ručnu obradu, alatom i priborom. Radna i tehnološka disciplina. Upoznavanje mera i sredstava zaštite na radu.

MERENJE I KONTROLISANJE

Merenje mernim trakama, mernim lenjirima i mernim letvama. Upotreba pomičnog merila, dubinometra i visinometra. Korišćenje šestara, ugaonika, uglomera i šablona. Upotreba graničnih merila.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE

Priprema alata i pribora za ocrtavanje i obeležavanje pomoću šablona i po uzoru. Priprema površina za ocrtavanje i obeležavanje. Ocrtavanje i obeležavanje pomoću crteža. Postupak ocrtavanja i obeležavanja. Čuvanje i održavanje pribora i alata.

SEČENJE MATERIJALA

Sečenje materijala pljosnatim sekačem i sekačem sa ličnim sečivom. Izrada žljebova sekačem. Oštrenje sekača. Sečenje lima ručnim i polužnim makazama. Sečenje lima mašinskim makazama sa pravim i kružnim noževima. Rad sa ručnom brusilicom za sečenje metala i profila. Rezanje ručnom testerom, tehnika rada pri radu sa ručnom testerom (odsecanje, rasecanje, sečenje cevi različitih debljina i profila). Korišćenje zaštita i sredstava na radu pri sečenju materijala.

OSNOVNI POSTUPCI RUČNE OBRADE METALA

Rad turpijama, izbor turpija. Grubo i fino turpijanje ravnih, kosih i oblih površina. Turpijanje otvora raznih profila. Obrada lima turpijanjem. Obrada grebanjem, izbor alata i pribora za grebanje i postupak grebanja.

Rad bravarskim čekićem. Ispravljanje različitih profila materijala. Savijanje materijala: limova, šipki, žica, cevi i profila. Postupak rada pri ispravljanju i savijanju materijala u hladnom i toplom stanju. Oblikovanje lima pomoću alata i oblikača. Korišćenje jednostavnih mašina za savijanje materijala. Merenje i kontrolisanje. Čišćenje i održavanje alata, pribora i mašina. Zaštita na radu.

BUŠENJE, RAZVRTANJE, UPUŠTANJE I REZANJE NAVOJA

Priprema površina za bušenje. Izbor alata za bušenje i režima obrade. Stezanje materijala za bušenje. Rad na stonoj i stubnoj bušilici. Sredstva za hlađenje pri bušenju. Rad ručnom električnom bušilicom. Ručno razvrtanje otvora. Postupak upuštanja otvora. Uočavanje grešaka pri bušenju, upuštanju i razvrtanju.

Priprema otvora i stabla za izradu navoja. Postupak pri ručnoj izradi navoja. Izrada navoja u različitim materijalima. Sredstva za podmazivanje. Izrada navoja u "slepim" rupama. Postupak vađenja polomljenih ureznika. Kontrola ispravnosti izrađenog navoja. Mere zaštite na radu pri bušenju metala. Korišćenje sredstava zaštite na radu.

OBRADA METALA SPAJANJEM

Ostvarivanje delova vijcima i navrtkama. Zakivanje lima i profila. Priprema otvora, alata i pribora. Postupak zakivanja. Spajanje lemljenjem. Priprema površina, alata i pribora za meko i tvrdo lemljenje. Primena odgovarajuće tehnike rada pri mekom i tvrdom lemljenju. Gasno zavarivanje i korišćenje pribora za rad u pripremu materijala za zavarivanje. Zaštita na radu pri korišćenju aparata za gasno zavarivanje. Primena električnog zavarivanja, priprema materijala za zavarivanje. Zaštita na radu. Čišćenje zavara i održavanje sredstava rada.

KOROZIJA I POVRŠINSKA ZAŠTITA

Priprema površina za zaštitu od korozije. Antikorozivna zaštita metala. Korišćenje sredstava zaštite na radu.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

RADNO MESTO

Obim poslova i zadataka u okviru obrazovnog profila bravara. Radna i tehnološka disciplina. Korišćenje mera zaštite na radu.

OBRADA METALA DEFORMACIJOM

Kovanje jednostavnijih delova primenom kovačkog alata. Kovanje u hladnom i zagrejanom stanju. Izvlačenje materijala ručnim alatom. Presovanje materijala i rukovanje radioničkom presom. Savijanje materijala, praktična primena savijanja limova, cevi, žica, profila. Postupci ispravljanja materijala. Merenje i kontrola izrađenih delova.

UVEŽBAVANJE VEŠTINA NA BRAVARSKIM POSLOVIMA

Rad sa ručnim alatom: upotreba čekića, sekača, probojaca, turpija, ručnih i polužnih makaza. Sečenje metala testerama (profila), alat i pribor za rad. Upotreba ručne električne bušilice. Vrste tocila i zamena tocila. Rad sa stonom i stubnom bušilicom (izbor burgija, stezanje materijala, izbor režima obrade). Rezanje navoja ureznicama i nareznicama. Merenje i kontrolisanje navoja, izrađenik delova i izbušenih otvora. Čišćenje i održavanje sredstava rada.

OŠTRENJE ALATA

Postavljanje tocila. Oštrenje raznih vrsta alata. Uočavanje grešaka pri oštrenju. Korišćenje rashladnih sredstava i sredstava zaštite na radu.

OBRADA METALA SPAJANJEM

Spajanje delova vijcima i navrtkama. Mekim lemljenjem i tvrdim lemljenjem. Lemljenje obojenih metala. Gasno zavarivanje, rukovanje alatom i priborom. Tehnika rada pri autogenom zavarivanju. Zaštita na radu pri gasnom zavarivanju.

Spajanje materijala elektrouličnim zavarivanjem. Priprema površina, alata i pribora za elektrolučno zavarivanje. Postupak zavarivanja u horizontalnom i vertikalnom položaju. Obrada zavara ručnom brusilicom. Elektrootporno zavarivanje i podešavanje uređaja. Kontrola ostvarene obrade spoja. Korišćenje sredstava zaštite na radu.

IZRADA BRAVARSKIH KONSTRUKCIJA

Izrada i montaža manjih konstrukcija u pojedinačnoj proizvodnji. Oblikovanje lima, profila i ostalih oblika materijala. Sastavljanje delova razdvojivom i nerazdvojivom vezom. Spajanje delova, vrste spojeva i kvalitet rada. Zaštita na radu pri montaži delova i sklopova.

POVRŠINSKA ZAŠTITA

Priprema površina za zaštitu. Zaštita pomoću boja i lakova, zaštita metala prevlakama. Korišćenje sredstava zaštite na radu.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

RADNO MESTO

Obim poslova i zadataka u okviru obrazovnog profila bravara. Radna i tehnološka disciplina. Korišćenje mera zaštite na radu.

MERENJE, PRENOŠENJE I OCRTAVANJE MERA

Priprema površina za merenje. Čitanje tehničkog crteža i analiza tehničkog crteža. Prenošenje mera na materijal. Alat i pribor za ocrtavanje i obeležavanje. Ocrtavanje kružnih linija, rad sa šestarom. Korišćenje paralelnog crtanja, visinomera, prizme, ugaone ploče i podeonog aparata. Čuvanje i održavanje alata i pribora.

OBLIKOVANJE LIMA I PROFILA

Ručno i mašinsko savijanje lima. Mašina za ugaono savijanje lima. Mašina za kružno savijanje lima. Ispravljanje lima, profila, cevi ručnim putem. Oblikovanje materijala u hladnom i toplom stanju. Zaštita na radu pri oblikovanju materijala.

IZRADA BRAVARSKIH KONSTRUKCIJA

Krojenje i sečenje delova radi izrade elemenata konstrukcije. Priprema materijala i rad na oblikovanju lima, profila i drugih oblika konstrukcija. Sastavljanje delova razdvojivim i nerazdvojivim spojevima.

IZRADA I MONTAŽA GRAĐEVINSKE BRAVARIJE

Proučavanje tehničko-tehnološke dokumentacije i izrada specifikacije potrebnog materijala. Razrada tehnološkog postupka. Izbor potrebnog alata i pribora. Izrada ograda kapija, vrata, prozora, svetlarnika, vitrina, ormara, stolova, stolica i slično. Ugradnja građevinske bravarije. Opravka brava: mehanizama za zatvaranje vrata i druge građevinske bravarije. Merenje i kontrolisanje.

IZRADA I MONTAŽA ČELIČNIH KONSTRUKCIJA

Proučavanje tehničko-tehnološke dokumentacije i izrada specifikacije potrebnog materijala. Razrada tehnološkog postupka. Izbor potrebnog alata i pribora. Izrada konzola, nosača, stubova, krovne, mostovske i drugih konstrukcija. Merenje i kontrolisanje. Korišćenje sredstava zaštite na radu.

RADNA I TEHNOLOŠKA DOKUMENTACIJA (18)

Primena radne dokumentacije: radnog naloga, trebovanja materijala, vremena izrade i obračun usluga.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa obrazovanih profila obezbeđuju znanja i veštine, potrebne za osposobljavanje učenika u trogodišnjem školovanju. Cilj je da teorijskom i praktičnom nastavom osposobimo učenika za samostalno obavljanje poslova obrazovnog profila i to sa što većim brojem časova praktične nastave u trogodišnjem školovanju.

Teorijskom i praktičnom nastavom učenik se upoznaje sa tehnikom i tehnologijom rada oblikovanja konkretnog proizvoda kao celine.

Programski sadržaji teorijske nastave su u tesnoj korelacijskoj vezi sa realizacijom praktične nastave. Tematske celine u kojima se obrađuju osnovni pojmovi tehničko-tehnološke zakonitosti pojedinih postupaka i procesa, neposredno prethode realizaciji istih u praktičnoj nastavi. Učenik treba da savlada osnovnu terminologiju i tehniku rada koju zahteva obrazovni profil i da je primeni u konkretnim uslovima praktične nastave. Da bi se ostvarila što tešnja korelativna veza, između svih sadržaja, potrebno je da se operativni planovi nastavnika ovih predmeta rade sinhronizovano i da se njihovo usaglašavanje izvrši u direktnom kontaktu nastavnika realizatora ili na nivou stručnog aktiva.

Ponavljanje određenih sadržaja programa u drugoj i trećoj godini školovanja treba shvatiti kao potrebu za produbljivanjem znanja i uvežbavanja manuelnih operacija radi višeg stepena njihove savladanosti i veće osposobljenosti za obavljanje poslova u obrazovnom profilu, jer su u pitanju ometena deca i u psihofizičkom razvoju.

Početna obuka, odnosno nastava i usvajanje osnovnih ključnih operacija treba da se organizuje u školskoj radionici. Radni zadaci (vežbe) treba da budu proizvodno-uslužnog karaktera, što znači da didaktičke vežbe treba izuzetno primenjivati a radne zadatke prilagođavati nivou osobenosti učenika.

Posebnu pažnju treba obratiti značaju zaštite na radu učenika, teorijskim objašnjenjima i uputstvima i konkretnoj primeni zaštite u radnom procesu a u zavisnosti od obrazovnog profila.

Posebnu pažnju u realizaciji programa treba obratiti kod obrazovnih profila.

Sadržaji programa obrazovnog profila bravara su dati tako da učenik postepeno savlađuje tehniku rada navedenog obrazovnog profila. Učenik u prvoj godini treba da se upozna sa alatom za merenje i kontrolisanje, da zna primenu i pravilno korišćenje alata, tačno određivanje mera i veličina i poznavanje mernih jedinica. Učenik se upoznaje sa osnovnim ručnim alatom, njegovim karakteristikama i primenom. Tehniku rada sa ručnim alatom savlađuje u toku školovanja i praktičnim radom, što je dato kroz tematske oblasti u drugoj i trećoj godini.

Obrada metala deformacijom kao što je savijanje, oblikovanje, ispravljanje limova, žica, cevi i profila, što očiglednije približiti učenicima. Nastavnim metodama učenicima preneti znanja i veštine pri obradi metala spajanjem, razdvojivom i nerazdvojivom vezom.

U drugoj godini sadržaji programa se proširuju i produbljuju osnovnom ručnom i mašinskom obradom metala i postupcima izrade mašinskih delova. Učenik se upoznaje sa principom rada mašina koje će koristiti u svom bravarskom profilu.

Obrada metala spajanjem zahteva od učenika da zna da rukuje aparatima i priborom za lemljenje, autogeno zavarivanje limova kao i električno zavarivanje metala.

U trogodišnjem školovanju učenik se samostalno osposobljava za rad na izradi bravarskih konstrukcija, izradi i montaži bravarske i građevinske bravarije, kao i na izradi i montaži čeličnih konstrukcija. Pored navedenih radova oko izrade i montaže proizvoda učenik vrši i antikorozivnu zaštitu metala.

Obrazovni profil: LIMAR

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehnologija obrazovnog profila je u sticanju znanja potrebnih za uspešno usvajanje tehnološkog procesa i zadataka u obrazovnom profilu limar u trogodišnjem školovanju. Program je predviđen za školovanje lako mentalno retardiranih učenika. Praktičnom nastavom osposobiti učenika za samostalno obavljanje poslova i zadataka radi sticanja radne osposobljenosti.

Zadaci nastave ovog predmeta su:

- sticanje znanja, postupaka i principa tehnike rada u limarstvu, obavljanju poslova i radnih zadataka limara;

- upoznavanje važnih karakteristika i primene sredstava za rad koji se koriste pri poslovima i zadacima obrazovnog profila limara;

- sticanje znanja o karakteristikama i primeni alata koji se koriste pri radu;

- sticanje znanja koja utiču na kvalitet i ekonomičnost obavljenog zadatka;

- sticanje radnih navika i veština koje će im omogućiti samostalnost u radu;

- sticanje odgovornosti uz maksimalno poštovanje radne i tehnološke discipline;

- sticanje navika za pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Organizacija rada u limarskoj radionici i održavanje radnog mesta. Zaštite na radu, lična zaštitna sredstva na radu. Radna i tehnološka disciplina.

MERENJE I KONTROLISANJE (10)

Merila za merenje i kontrolu dužina. Merni alat i pribor, metar, lenjir, pomično merilo. Greške merila i merenje. Merila za merenje i kontrolu uglova (granična merila za uglove, uglomeri, ugaonici i drugi alati). Libele. Čuvanje i održavanje mernih i kontrolnih alata.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE (10)

Nanošenje mera na materijal i obeležavanje. Priprema alata i pribora za ocrtavanje. Postupci ocrtavanja i obeležavanja (sa crtežima, pomoću šablona, po uzorku).

ODSECANJE LIMOVA (6)

Postupci ručnog sečenja lima, vrste makaza i tehnika rada sa makazama. Sečenje lima polužnim makazama. Postupci sečenja tankih cevi malog prečnika. Merenje i kontrolisanje pri odsecanju lima. Zaštita na radu sa alatom za rezanje i odsecanje.

OSNOVNI POSTUPCI RUČNE OBRADE LIMA (8)

Upotreba alata za pridržavanje (stege, ključevi, klešta). Upotreba čekića, vrste čekića, limarski čekići. Nakovanj, limarski nakovanj, podmetači i oblikači. Upotreba sekača, vrste sekača i postupak rada. Probijanje otvora, vrste probojaca, postupak rada. Turpije, vrste turpija i tehnika rada i primena. Sečenje ručnom testerom, tehnika rada i primena. Čuvanje i održavanje alata. Zaštita na radu.

BUŠENJE, RAZVRTANJE I REZANJE NAVOJA (8)

Priprema obratka za bušenje. Nanošenje mere, ocrtavanje i obeležavanje. Izbor alata i režima obrade za bušenje. Postupci bušenja ručnom i stubnom bušilicom. Postupci ručnog razvrtanja otvora, alati i postupak rada. Izrada navoja, alat za urezivanje i narezivanje navoja. Merenje i kontrola izrađenih otvora. Zaštita na radu sa bušilicama.

OBRADA METALA DEFORMACIJOM (10)

Ručno ispravljanje limova. Ručna obrada savijanjem lima. Upoznavanje mašina, uređaja i alata za ugaono i kružno savijanje lima. Ručna obrada lima od obojenih metala. Zaštita na radu pri korišćenju ručnog alata.

SPAJANJE LIMOVA (14)

Spajanje limova razdvojivom vezom, vijcima i navrtkama. Zakivanje limova, vrste zakovaca prema materijalu, obliku i nameni. Određivanje potrebne dužine stabla zakovice. Kontrola zakovanog spoja.

Meko lemljenje, materijal, alat i pribor za meko lemljenje. Vrste spojeva i priprema limova za lemljenje. Postupak mekog lemljenja.

Upoznavanje materijala, alata i pribora za tvrdo lemljenje. Čišćenje ivica za tvrdo lemljenje i postupak rada pri tvrdom lemljenju. Upoznavanje sa priborom, alatima i uređajima za gasno zavarivanje. Priprema limova za gasno zavarivanje.

KOROZIJA I POVRŠINSKA ZAŠTITA (6)

Pojam, vrste i karakteristike korozije. Zadatak, metode i postupci zaštite od korozije. Antikorozivna zaštita metala i limova.

MERE ZAŠTITE NA RADU (4)

Higijensko-tehnička zaštita na radu. Sredstva zaštite na radu. Čuvanje uređaja, alata, pribora, mašina i materijala za rad.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

RADNO MESTO (2)

Organizacija rada u limarskoj radionici. Zaštite na radu.

MERENJE, PRENOŠENJE I OCRTAVANJE LIMOVA (10)

Nanošenje mera na materijal, pomoću šablona i po uzorku. Alat i pribor za ocrtavanje lima i metode rada. Merenje i kontrolisanje skrojenih delova od lima. Čuvanje i održavanje mernih i kontrolnih alata.

SEČENJE LIMOVA (10)

Mašinske makaze za odsecanje lima, vrste i namena. Princip rada mašinskih makaza i način rukovanja makazama. Makaze za kružno odsecanje lima, princip rada i rukovanje makazama. Merenje i kontrolisanje pri sečenju lima. Zaštita na radu pri korišćenju mašinskih makaza.

MAŠINE I UREĐAJI ZA OBLIKOVANJE LIMA (12)

Mašine, alati i pribor za ugaono savijanje lima. Postupak rada pri ugaonom savijanju lima. Mašine za kružno savijanje lima i postupak rada pri kružnom savijanju lima. Mašine za ispravljanje limova i postupak rada. Mašine za razvlačenje lima i postupak rada. Uređaji i mašine za oblikovanje i presovanje lima i postupak rada. Mere zaštite na radu pri korišćenju uređaja i mašina za oblikovanje lima.

KROJENJE I IZRADA DELOVA OD LIMA (12)

Krojenje i izrada ravnog i kosog paralelopipeda, prave i kose prizme, prave i kose piramide, zarubljenje prave i kose piramide, pravog i kosog valjka, prave i kose kupe, pravog i kosog konusa. Izrada kolena od 90°, 120° i 130°. Merenje i kontrolisanje delova. Uštede materijala pri krojenju.

SPAJANJE LIMOVA (14)

Elementi za spajanje i vrste spojeva, način spajanja limova (falcovanje), tehnika rada pri spajanju limova ručnim putem. Spajanje limova na ugaonom spoju, spajanje polukružnih i kružnih spojeva. Spajanje pojedinih delova od lima.

Meko lemljenje, pribor, alat i materijal za rad. Tehnika rada pri mekom lemljenju. Postupak kalaisanja limova.

Lepljenje, priprema postupka, vrste spojeva i upotreba lepkova.

Lepljenje metala sa metalom, lepljenje metala sa nemetalom. Kontrola zalepljenih spojeva. Tvrdo lemljenje, alat, pribor i materijal za rad. Tehnika rada pri tvrdom lemljenju. Lemljenje obojenih metala.

Gasno zavarivanje limova, pribor za rad, materijal za rad. Tehnika rada i postupci rada pri gasnom zavarivanju.

Elektrootporno zavarivanje, uređaji za tačkasto i linearno zavarivanje.

Korišćenje sredstava zaštite na radu.

IZRADA I MONTAŽA PROFILISANIH LIMOVA (14)

Krojenje i izrada jednostavnih uglastih i oblih tela. Krojenje mreže jednostavnih geometrijskih tela (paratelopiped, valjak).

Vrste profilisanih limova. Elementi za spajanje i način spajanja. Način montaže fasadnih profilisanih limova. Spajanje fasadnih limova ugaonim spojem. Montaža krovnih profilisanih limova.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

RADNO MESTO (2)

Poslovi i zadaci limara.

MATERIJAL ZA RAD (6)

Vrste limova: crni lim, pocinkovani lim, lim od cinka, lim od obojenih metala (bakar, mesing, aluminijum). Osnovna svojstva materijala i primena limova za izradu limarskih proizvoda. Izbor vrste materijala i označavanje po JUS-u.

KROJENJE I IZRADA DELOVA OD LIMA (20)

Značaj pravilnog krojenja. Određivanje oblika i dimenzija oblika i dimenzija u razvijenom obliku. Određivanje dužine savijenog dela u razvijenom obliku. Uštede u materijalu pri krojenju. Način krojenja i izrada složenih uglastih i oblih tela. Izrada račve od 90°. Merenje i kontrola. Krojenje mreže za: prodor dve prizme, prodor dve piramide, prodor prizme i piramide, prodor oblice i piramide, prodor konusa i piramide, prodor dve oblice, prodor konusa i oblice i severni prodori.

SAVIJANJE I OBLIKOVANJE LIMA (6)

Postupak pri korišćenju mašina i uređaja za savijanje i oblikovanje lima. Mašine za valjanje limova. Postupci valjanja limova, princip rada i vrste. Mašine za izvlačenje i presovanje limova, postupak rada sa skrojenim delovima proizvoda i njihova namena. Mere zaštite na radu pri korišćenju mašina i uređaja.

SPAJANJE LIMOVA I DELOVA PROIZVODA (14)

Tvrdo lemljenje, alat i pribor za tvrdo lemljenje. Vrste spojeva i njihova primena. Izbor vrste lema i označavanje po JUS-u. Postupci tvrdog lemljenja. Kontrola zalemljenog spoja. Čišćenje zalemljenog spoja.

Gasno zavarivanje metala. Boce za kiseonik i disugas. Redukcioni ventili. Gorionici. Dodatni materijal i topitel. Priprema predmeta za zavarivanje. Tehnika rada pri gasnom zavarivanju. Zavarivanje čelika i obojenih metala. Gasno sečenje metala (oprema i postupak). Zaštite pri zavarivanju i sečenju.

Elektrootporno zavarivanje, priprema postupka i vrste elektrootpornog zavarivanja. Uređaji za tačkasto zavarivanje. Izbor elektroda i priprema limova, podešavanje jačine struje, sile pritiska elektroda i vreme trajanja zavarivanja. Uređaji za linearno zavarivanje i postupak rada. Zaštita pri elektrootpornom zavarivanju. Kontrola zavarenog spoja.

IZRADA I MONTAŽA ELEMENATA OD LIMA (18)

Spajanje i način spajanja delova proizvedenih od lima. Način montaže fasadnih profilisanih limova, spajanje krovnih i fasadnih limova ugaonim spojem. Alati i pribor koji se koriste pri montaži elemenata od lima. Karakteristični primeri proizvoda oblikovanih spajanjem i savijanjem. Uobličavanje lima po datoj meri. Izrada raznih proizvoda od lima i limarske galanterije (oluci, cevi, kutije i slično).

POVRŠINSKA ZAŠTITA (4)

Zadatak, metode i postupci zaštite od korozije. Nanošenje metalnih i nemetalnih prevlaka. Plastificiranje.

RADNA I TEHNOLOŠKA DOKUMENTACIJA (4)

Primena osnovne radne dokumentacije: radni nalog, trebovanje materijala, vreme izrade, naplaćivanje usluga i slično.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je u sticanju znanja, radnih veština i navika potrebnih za obavljanje poslova i radnih zadataka i samostalni izvršilački rad u okviru obrazovanog profila limara.

Zadaci praktične nastave su:

- ovladavanje tehnikom rada, postupak i metoda rada pri izradi proizvoda od lima i izrada limarske galanterije;

- osposobljavanje za pravilnu upotrebu, primenu i održavanje sredstava rada, njihovo racionalno i ekonomično korišćenje uz sagledavanje njihove materijalne vrednosti;

- sticanje znanja za pravilnu upotrebu materijala za rad;

- sticanje znanja i veština pri izradi limarskih proizvoda;

- sticanje znanja i veština pri korišćenju mašina i uređaja za obradu lima;

- shvatanja značaja o povezanosti i međuzavisnosti elemenata radnog procesa u spajanju proizvoda kao celine;

- sticanje znanja i navika za pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu;

- sticanje radnih navika i poštovanje tehnološke discipline.

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

UVOD

Upoznavanje radionice i radnog mesta. Zaduženje alatom i priborom za rad. Radna i tehnološka disciplina. Upoznavanje mera i sredstava zaštite na radu. Održavanje higijene radnog mesta.

MERENJE I KONTROLISANJE

Merenje mernim trakama, mernim lenjirima i mernim letvama. Upotreba pomičnog merila. Korišćenje šestara, uglomera i šablona. Korišćenje libele. Čuvanje i održavanje mernog alata.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE

Priprema alata i pribora za ocrtavanje i obeležavanje. Ocrtavanje pomoću šablona i po uzorku. Priprema površina za ocrtavanje i obeležavanje. Postupak ocrtavanja i obeležavanja. Čuvanje i održavanje alata za obeležavanje i ocrtavanje.

ODSECANJE LIMOVA

Sečenje lima ručnim i polužnim makazama. Sečenje pravim i krivim makazama. Sečenje tankih cevi i cevi manjih prečnika. Mere zaštite na radu.

OSNOVNI POSTUPCI RUČNE OBRADE LIMA

Priprema alata i pribora za ručno ispravljanje limova. Korišćenje limarskih čekića, oblikača i podmetača. Odsecanje lima sekačem. Probijanje otvora probojcima. Dorada turpijanjem delova od lima. Priprema alata i pribora za sečenje materijala ručnom testerom. Korišćenje zaštitnih sredstava na radu.

BUŠENJE, RAZVRTANJE I REZANJE NAVOJA

Priprema materijala za bušenje. Izbor alata i režima obrade. Stezanje materijala. Bušenje i upuštanje ručnom bušilicom. Bušenje i upuštanje na stonoj ili stubnoj bušilici. Alati za rezanje navoja. Izrada navoja nareznicama i ureznicama. Primena sredstava zaštite na radu.

OBRADA METALA DEFORMACIJOM

Primena alata i pribora za ugaono savijanje lima, alat za ručno presavijanje lima. Prinošenje i pridržavanje lima pri mašinskom savijanju pod uglom i na kružnim mašinama. Mere zaštite na radu.

SPAJANJE LIMOVA

Priprema alata i pribora za zakivanje limova. Ručno zakivanje lima. Izrada jednostavnih spojeva. Uočavanje i otklanjanje grešaka pri zakivanju. Priprema limova i pribor za lemljenje. Lemljenje limova i raznih profila. Priprema limova za kalaisanje. Priprema materijala i čišćenje ivica za tvrdo lemljenje i gasno zavarivanje. Korišćenje sredstava zaštite na radu.

POVRŠINSKA ZAŠTITA

Nanošenje nemetalnih prevlaka. Nanošenje metalnih prevlaka (kalaja). Primena sredstava zaštite na radu.

ODRŽAVANJE RADNOG MESTA

Higijensko-tehnička zaštita na radu. Održavanje higijene radnog mesta. Održavanje lične higijene.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

RADNO MESTO

Poslovi koji se obavljaju u limarskoj radionici. Sredstva zaštite na radu.

OCRTAVANJE I SEČENJE LIMOVA

Priprema alata i pribora za merenje, ocrtavanje i obeležavanje. Ocrtavanje pomoću šablona i po uzorku. Sečenje lima ručnim i polužnim makazama. Sečenje limova na mašinskim makazama. Sečenje tankih cevi i profila. Mere zaštite na radu.

MAŠINE I UREĐAJI ZA OBLIKOVANJE LIMA

Priprema materijala i uređaja za ugaono savijanje lima. Priprema materijala i uređaja za kružno savijanje lima. Rad na mašinama za pravolinijsko savijanje i presavijanje limova. Rad na mašinama za kružno savijanje limova, mašine za valjanje limova i profila, mašine za presovanje. Korišćenje sredstava zaštite na radu.

KROJENJE I IZRADA DELOVA OD LIMA

Određivanje dužine dela od lima na razvijenoj površini. Određivanje dužine materijala, krojenje i izrada pravog i kosog paralelopipeda, pravog i kosog valjka, prave i kose kupe, pravog i kosog konusa. Izrada kolena od 90°, 120°, 130°. Ušteda materijala pri krojenju.

SPAJANJE LIMOVA

Mašinsko i automatsko (slepo) zakivanje limova. Priprema površina za lepljenje, tehnika nanošenja lepka. Lepljenje nepropustljivih spojeva. Kontrola zalepljenih spojeva.

Postupci tvrdog lemljenja. Čišćenje zalemljenih spojeva. Kontrola zalemljenih spojeva. Upoznavanje alata i sredstava za gasno zavarivanje. Zavarivanje čelika i obojenih metala. Kontrola zavarenih spojeva. Upoznavanje alata i sredstava za elektrootporno zavarivanje. Priprema materijala za tačkasto zavarivanje. Korišćenje sredstava zaštite na radu.

IZRADA I MONTAŽA PROFILISANIH LIMOVA

Izrada, spajanje i montaža profilisanih delova od lima. Spajanje fasadnih limova sa ugaonim spojem. Montaža profilisanih limova. Spajanje krovnih i fasadnih limova. Primena sredstava zaštite na radu.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

RADNO MESTO (12)

Poslovi i zadaci limara. Radna i tehnološka disciplina.

KROJENJE I IZRADA DELOVA OD LIMA

Krojenje i izrada složenih uglastih i oblih delova od lima. Određivanje dužine delova od lima u razvijenoj površini. Ušteda materijala pri krojenju. Krojenje i izrada pravog i kosog paralelopipeda, prave i kose piramide, prave i kose zarubljene piramide. Izrada kolena i račvi od 90°, 120° i 130°.

SAVIJANJE I OBLIKOVANJE LIMA

Oblikovanje lima po datoj meri. Mašinsko oblikovanje lima. Priprema alata i pribora za ugaono savijanje lima. Presovanje limova. Ručno i mašinsko kružno savijanje lima.

SPAJANJE LIMOVA I DELOVA PROIZVODA

Postupci spajanja delova od metala: lemljenjem, mekim lemljenjem i tvrdim lemljenjem. Kontrola zalemljenih delova. Postupci zavarivanja gasom, nanošenje vara ulevo i udesno. Zavarivanje čelika i obojenih metala. Elektrootporno zavarivanje, izbor parametra za zavarivanje, tačkasto i linearno zavarivanje. Kontrola zavarenih spojeva. Korišćenje mera i sredstava zaštite na radu.

IZRADA I MONTAŽA ELEMENATA OD LIMA

Spajanje elemenata izrađenih od lima. Način montaže fasadnih profilisanih limova, spajanje krovnih i fasadnih limova sa ugaonim spojem. Karakteristični primeri proizvoda od lima oblikovani spajanjem i savijanjem. Izrada raznih proizvoda od lima i limarske galanterije.

KONTROLA PROIZVODA I POVRŠINSKA ZAŠTITA

Postupak kontrole proizvoda, proveravanje kvaliteta zalemljenih i zavarenih spojeva. Ispitivanje nepropustljivosti spojeva naročito kod sudova za tečnost. Antikorozivna zaštita limova. Korišćenje sredstava zaštite na radu.

RADNA I TEHNOLOŠKA DOKUMENTACIJA

Primena radne dokumentacije: radnog naloga, trebovanje materijala, vremena izrade, naplaćivanja usluga i slično.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa obrazovnih profila obezbeđuju znanja i veštine, potrebne za osposobljavanje učenika u trogodišnjem školovanju. Cilj je da teorijskom i praktičnom nastavom osposobimo učenika za samostalno obavljanje poslova obrazovnog profila i to sa što većim brojem časova praktične nastave u trogodišnjem školovanju. Teorijskom i praktičnom nastavom učenik se upoznaje sa tehnikom i tehnologijom rada oblikovanja konkretnog proizvoda kao celine.

Programski sadržaji teorijske nastave su u tesnoj korelacijskoj vezi sa realizacijom praktične nastave. Tematske celine u kojima se obrađuju osnovni pojmovi tehničko-tehnološke zakonitosti pojedinih postupaka i procesa neposredno prethode realizaciji istih u praktičnoj nastavi. Učenik treba da savlada osnovnu terminologiju i tehniku rada koju zahteva obrazovni profil i da je primeni u konkretnim uslovima praktične nastave. Da bi se ostvarila što tešnja korelativna veza, između svih ovih sadržaja, potrebno je da se operativni planovi nastavnika ovih predmeta rade sinhronizovano i da se njihovo usaglašavanje izvrši u direktnom kontaktu nastavnika realizatora ili na nivou stručnog aktava.

Ponavljanje određenih sadržaja programa u drugoj i trećoj godini školovanja treba shvatiti kao potrebu za produbljivanjem znanja i uvežbavanja manuelnih operacija, radi višeg stepena njihove savladanosti i veće osposobljenosti za obavljanje poslova u obrazovnom profilu, jer su u pitanju ometena deca i u psihofizičkom razvoju.

Početna obuka, odnosno nastava i usvajanje osnovnih ključnih operacija treba da se organizuje u školskoj radionici. Radni zadaci (vežbe) treba da budu proizvodno-uslužnog karaktera, što znači da didaktičke vežbe treba izuzetno primenjivati a radne zadatke prilagođavati nivou osobenosti učenika.

Posebnu pažnju treba obratiti značaju zaštite na radu učenika, teorijskim objašnjenjem i uputstvima i konkretnoj primeni zaštite u radnom procesu a u zavisnosti od obrazovnog profila.

Posebnu pažnju u realizaciji programa treba obratiti kod obrazovnih profila.

Kroz realizaciju sadržaja programa za obrazovni profil limara učenike u prvoj godini upoznati sa ručnim alatom, njegovim karakteristikama i primenom. Školovanjem učenik savlađuje rukovanje i pravila tehnike rada pri korišćenju limarskog ručnog alata, njegovom održavanju i čuvanju. U realizaciji nastavnog gradiva i praktične nastave učenik mora da samostalno upotrebljava alat za merenje i kontrolu. Dobro sa učenicima uvežbati ocrtavanje i obeležavanje na limu i pravilnu primenu merenja pri krojenju i izradi proizvoda od lima.

Osnovne postupke ručne obrade lima učenik će stalno usavršavati kroz sve tri godine školovanja. U drugoj godini učenika treba upoznati sa mašinama za oblikovanje lima savijanjem (kružno i na ugao), mašinama za odsecanje lima (ravnim i kružnim noževima). U ovoj fazi učenik primenjuje svoja znanja odabirom mašina i uređaja za oblikovanje i rezanje lima u zavisnosti od vrste materijala. Praktičnom nastavom u završnoj godini učenik samostalno radi na navedenim mašinama.

Sklapanje proizvoda od lima učenik vrši samostalno u završnoj godini školovanja koristeći stečena znanja o lemljenju, zakivanju, gasnom i električnom zavarivanju. Pored navedenih radova oko spajanja, montaže i sklapanja elemenata od lima učenik vrši i antikorozivnu zaštitu gde se ona zahteva.

U trogodišnjem školovanju učenik se samostalno osposobljava za rad u obrazovnom profilu limara.

Obrazovni profil: AUTOLIMAR

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehnologija obrazovnog profila je u sticanju znanja potrebnih za uspešno usvajanje tehnološkog procesa i zadataka u obrazovnom profilu autolimara u trogodišnjem školovanju. Program je predviđen za školovanje gluvih i nagluvih učenika.

Zadaci nastave ovog predmeta su:

- sticanje znanja o metodama i postupcima rada u oblikovanju, spajanju, zameni i montaži limenih delova automobila, o karakteristikama i primeni alata, pribora i mašina koje se koriste u obavljanju poslova i radnih zadataka autolimara;

- sticanje znanja o značaju merenja i kontrolisanja, o mernim i kontrolnim alatima, o potrebi praćenja i utvrđivanja kvaliteta proizvoda;

- sticanje radnih navika i veština koje će im omogućiti samostalnost u radu;

- sticanje odgovornosti uz maksimalno poštovanje radne i tehnološke discipline;

- sticanje navika za pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (4)

Organizacija rada u autolimarskoj radionici. Mere zaštite na radu, lična zaštitna sredstva na radu. Tehnološka disciplina.

MERENJE I KONTROLISANJE (10)

Merila za merenje i kontrolu dužina. Merni alat i pribor. Greške merenja i merila, kontrolna merna sredstva. Merila za merenje i kontrolu uglova. Libele. Održavanje i kontrola mernih i kontrolnih alata.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE (6)

Važnost ocrtavanja i obeležavanja materijala. Nanošenje mera na materijal. Priprema alata i pribora za ocrtavanje. Postupci ocrtavanja i obeležavanja (po šablonu, crtežu, po uzorku).

OSNOVNI POSTUPCI RUČNE OBRADE LIMA (14)

Upotreba alata za pridržavanje, stege, ključevi, klešta. Upotreba čekića, vrste čekića, limarski čekići, podmetači, limarski nakovnji, oblikači, postupak rada.

Upotreba sekača, vrste sekača, postupak rada.

Probijanje otvora, probojci, vrste i postupak rada.

Turpijanje, vrste turpija, limarske turpije, postupak rada.

Odsecanje lima, ručne limarske makaze, polužne makaze, postupak rada. Sečenje ručnom testerom, postupak rada. Čuvanje i održavanje alata. Mere zaštite na radu.

BUŠENJE, RAZVRTANJE I REZANJE NAVOJA (8)

Alat za bušenje, priprema materijala za bušenje, nanošenje mera, ocrtavanje i obeležavanje. Izbor alata i režima obrade. Postupci bušenja ručnom i stonom bušilicom. Postupci ručnog razvrtanja otvora. Izrada navoja, alata za urezivanje i narezivanje navoja. Merenje i kontrolisanje izrađenih otvora. Mere zaštite na radu pri korišćenju bušilica.

OBRADA METALA DEFORMACIJOM (14)

Savijanje lima i mašinsko savijanje lima. Upotreba mašina i uređaja za ugaono i kružno savijanje lima. Presavijanje i obrubljivanje limova. Postupak rada pri savijanju lima. Ispravljanje limova, ručna obrada ispravljanja limova. Uređaji i alati za ispravljanje limova. Mere zaštite na radu pri korišćenju mašina i uređaja za obradu lima.

SPAJANJE LIMOVA (14)

Spajanje limova u razdvojivu vezu: vijci, navrtke. Zakivanje limova: vrste zakovica prema materijalu, obliku i nameni. Određivanje potrebne dužine stabla zakovice. Kontrola zakovanog spoja. Meko lemljenje, materijal za lemljenje, alat i pribor za meko lemljenje. Vrste spojeva i postupak lemljenja. Upoznavanje materijala, alata i pribora za tvrdo lemljenje. Postupak rada pri tvrdom lemljenju. Upoznavanje sa priborom, uređajima i alatom za gasno zavarivanje. Priprema limova za gasno zavarivanje. Mere zaštite na radu pri zavarivanju limova.

KOROZIJA I POVRŠINSKA ZAŠTITA (6)

Pojam, vrste i karakteristike korozije. Zadatak, metode i postupci zaštite materijala od korozije. Čišćenje i odstranjivanje korozije.

MERE ZAŠTITE NA RADU (4)

Higijensko-tehnička zaštita na radu. Sredstva zaštite na radu. Čuvanje uređaja, alata, pribora, mašina i materijala za rad.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

RADNO MESTO (2)

Organizacija rada u autolimarskoj radionici. Mere zaštite na radu.

LIMOVI ZA AUTOMOBILE (6)

Proizvodnja limova, vrste limova (kvalitet i dimenzija), oblikovanje delova od lima za automobile. Delovi od lima kod automobila. Karakteristike i značaj limarije (školjke), osetljive tačke limarije, limarija kao amortizer pri udaru i zahtevi za ovu funkciju.

OSNOVNI POSLOVI I POSTUPCI RUČNE OBRADE (12)

Obeležavanje, sečenje i rezanje limova. Crtanje i obeležavanje delova od lima razvijene površine. Upotreba ručnih makaza. Upotreba limarskih čekića i alata za ispravljanje i obradu lima. Upotreba limarskih turpija. Bušenje limova ručnom bušilicom.

IZVLAČENJE I RAZVLAČENJE LIMOVA (10)

Opšti pojmovi o deformisanju materijala, proces obrade izvlačenjem, principi i postupci izvlačenja lima, alat za izvlačenje lima, uređaji za izvlačenje lima, princip rada uređaja. Izvlačenje na presama (jednostrukog i dvostrukog dejstva), dobijanje automobilskih delova izvlačenjem, proces obrade razvlačenjem.

OBRADA METALA DEFORMACIJOM (10)

Postupak valjanja, sredstva i alat koji se koristi, savijanje valjcima, obrada pojedinih vrsta limova valjanjem. Mašinsko savijanje limova pod uglom. Presovanje i obrubljivanje (mašine i alati). Prosecanje i probijanje limova na presama.

DELOVI OD LIMA KOD AUTOMOBILA (10)

Delovi automobila (školjke), kvalitet i dimenzije delova školjke. Procena štete na vozilu od udara. Postupci rasklapanja delova automobila. Postupci sklapanja delova automobila. Alat i pribor za rasklapanje i sklapanje: ključevi, odvijači, stezni pribori, dizalice i sl.

SPAJANJE LIMOVA (12)

Spajanje limova razdvojivom vezom. Spajanje limova zakivanjem, specijalni alati za zakivanje. Primena mekog lemljenja. Primena tvrdog lemljenja. Gasno zavarivanje limova. Alat i pribor za gasno zavarivanje limova. Boce i redukcioni ventili, creva i gorionici. Gasno sečenje limova. Pribor i alat za rad. Tehnika rada i postupci pri gasnom zavarivanju. Elektrootporno zavarivanje limova, uređaji za tačkasto zavarivanje. Korišćenje sredstava zaštite na radu.

ZAMENA OŠTEĆENIH LIMENIH DELOVA AUTOMOBILA (10)

Postupak zamene oštećenih delova. Izvlačenje oštećenih delova. Upotreba specijalnih hidrauličnih alata. Postupak zamene i popravke oštećenih delova od lima. Zamena branika, maske, delova branika, poklopca i slično.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

ORGANIZACIJA POSLOVA AUTOLIMARA (2)

Radno mesto i radionica, alat i pribor, raspored sredstava, prijem i izdavanje vozila.

UTVRĐIVANJE OBIMA OŠTEĆENJA AUTOMOBILA (8)

Deformacije vozila i oštećenja po sredini prednjeg dela. Oštećenja prednje leve i desne strane. Oštećenje pri bočnom udaru, udaru kod vrata i oštećenja automobila sa zadnje strane.

RAZVLAČENJE VOZILA - AUTOMOBILA (12)

Razvlačenje karoserije automobila hidrauličnim alatima. Razvlačenje karoserije ugaonom hidraulikom (dozerom). Razvlačenje specijalnim koordinantnim uređajima.

UNUTRAŠNJI SKLOPOVI AUTOMOBILA (8)

Motor i vezivanje motora na vozilu. Rezervoar za gorivo. Hladnjak. Sedišta. Obloga instrument table, ukrasne lajsne i slično.

LEŽIŠTE VETROBRANSKOG STAKLA (8)

Postupak zamene vetrobranskog stakla. Postupak popravke havarisanog ležišta vetrobranskog stakla. Nameštanje vetrobranskog stakla i zaptivanje.

ZAMENA OŠTEĆENIH LIMENIH DELOVA AUTOMOBILA (12)

Postupak zamene oštećenih delova i zamena prednjeg branika, zadnjeg branika, postupak zamene krova, postupak zamene grupe delova. Postupak popravke oštećenih delova, tehnologija popravke oštećenog lima. Alati i pribori za popravku i zamenu oštećenih delova. Sredstva zaštite na radu.

RASKLAPANJE I SKLAPANJE LIMARIJE AUTOMOBILA (10)

Spajanje metala, vrste spojeva i njihova primena. Spajanje vijcima i navrtkama, spajanje klinovima, čivijama, spojnicama. Spajanje lemljenjem, mekim i tvrdim lemljenjem. Spajanje metala gasnim zavarivanjem. Postupci i vrste spojeva. Alat i pribor za sklapanje i rasklapanje. Rasklapanje i sklapanje karoserije automobila (prednji i zadnji branik, poklopac motornog prostora, vrata, sedišta, leptir stakla, stakla na vratima, bravice i slično).

ESTETIKA VOZILA (6)

Estetski pregled vozila, vizuelni pregled vozila, pregled unutrašnjosti vozila, provera parametra bezbednosti (pojasevi, nasloni za glavu), pregled instrumenata, kompletnost opreme.

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA (4)

Primena osnovne radne dokumentacije: radni nalog, trebovanje materijala, vreme izrade, naplaćivanje usluga i slično.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je u sticanju znanja, radnih veština i navika potrebnih za obavljanje poslova i radnih zadataka i samostalan izvršilački rad u okviru obrazovnog profila autolimara (i osposobljavanja za rad lako mentalno retardiranog učenika).

Zadaci praktične nastave su:

- ovladavanje tehnološkim postupcima i metodama rada u oblikovanju, spajanju, popravci, zameni i montaži delova školjke i šasije vozila;

- osposobljavanje za pravilnu upotrebu, primenu i održavanje sredstava rada, (ručnog alata, jednostavnih mašinskih alata i mašina), njihovo racionalno i ekonomično korišćenje uz sagledavanje njihove materijalne vrednosti i veka trajanja;

- primena znanja u pravilnom izboru materijala za izradu proizvoda i osposobljavanje za njihovo racionalno korišćenje i smanjenje otpada;

- sticanje praktičnih znanja i umenja u merenju i kontrolisanju delova u procesu rada i ostvarivanju kvaliteta proizvoda;

- sticanje znanja i navika za pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

UVOD

Upoznavanje programa i stručne literature. Područje rada autolimara. Upoznavanje autolimarske radionice i radnog mesta. Zaduživanje alatom i priborom za ručnu obradu. Radna i tehnološka disciplina. Upoznavanje mera i sredstava zaštite na radu.

MERENJE I KONTROLISANJE

Merenje mernim alatom (metar), mernim lenjirima. Upotreba pomičnog merila. Korišćenje šestara, ugaonika i šablona.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE

Priprema materijala, alata i pribora za ocrtavanje i obeležavanje. Prenošenje mera sa crteža i obeležavanje raznih oblika na materijalu, pomoću šablona i po uzorku. Održavanje alata i pribora za ocrtavanje i obeležavanje.

OSNOVNI POSTUPCI RUČNE OBRADE LIMA

Krojenje i sečenje, značaj pravilnog krojenja. Određivanje oblika i dimenzija u razvijenom stanju. Ušteda materijala pri krojenju. Krojenje i sečenje materijala ručnim, polužnim i mašinskim makazama, ručnom testerom, pomoću tocila za sečenje. Merenje i kontrola pri krojenju i sečenju materijala. Mere zaštite pri sečenju. Ispravljanje i ravnanje.

Uvežbavanje rukovanja čekićem. Alati i pribori za ispravljanje i ravnanje limova. Ručno ispravljanje lima u zavisnosti od pravca i vrste deformacije. Ručno ispravljanje i ravnanje lima. Ručno ravnanje uvijenog i zgužvanog lima. Mere zaštite pri ispravljanju.

BUŠENJE, RAZVRTANJE I REZANJE NAVOJA

Priprema obratka za bušenje (ocrtavanje i obeležavanje). Izbor alata i režim obrade. Bušenje i upuštanje na stonoj i stubnoj bušilici. Rad ručnim bušilicama. Ručno razvrtanje otvora. Izrada navoja ureznicama. Merenje i kontrola izrađenih otvora. Mere zaštite pri bušenju. Čuvanje i održavanje mašina i alata.

OBRADA METALA DEFORMACIJOM

Savijanje lima, ručno i mašinsko savijanje lima. Kružno savijanje - rolovanje. Savijanje valjcima. Rad na ručnom i mašinskom presovanju i obrubljivanju. Zaštita na radu pri savijanju lima.

SPAJANJE LIMOVA

Spajanje limova razdvojivom vezom, vrste vijaka, navrtki i alat za rad pri spajanju vijcima.

Zakivanje materijala, različitim vrstama zakovica. Zakivanje jednosečnih i višesečnih sastavaka. Greške pri zakivanju. Korišćenje zaštite na radu. Priprema lemova i lemilica za lemljenje i rad na mekom i tvrdom lemljenju. Čišćenje i kontrola zalemljenog spoja. Zaštita pri lemljenju.

Rukovanje opremom za zavarivanje i njeno održavanje. Dodatni materijal i topitelj. Priprema predmeta za zavarivanje. Zaštita pri zavarivanju.

KOROZIJA I ZAŠTITA LIMOVA OD KOROZIJE

Metode i postupci skidanja korozije. Način odstranjivanja korozije.

MERE ZAŠTITE NA RADU

Korišćenje higijensko-tehničke zaštite na radu. Sredstva zaštite na radu. Održavanje uređaja, alata, pribora, mašina i materijala za rad.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

RADNO MESTO

Organizacija rada u autolimarskoj radionici. Mere zaštite na radu.

OSNOVNI POSTUPCI RUČNE OBRADE

Obeležavanje, sečenje i rezanje limova. Rad ručnim makazama. Rad sekačem. Rad limarskim čekićima. Rad limarskim turpijama. Bušenje lima ručnom bušilicom. Alati i pribori za ispravljanje i ravnanje limova. Ručno ispravljanje i ravnanje lima u zavisnosti od pravca i vrste deformacije. Zaštita na radu pri obradi lima.

POPRAVKA OŠTEĆENIH DELOVA AUTOMOBILA

Značaj konstrukcije i uloga šasije i školjke automobila. Razvlačenje oštećenja šasije hidrauličkim alatima i priborom. Ispravljanje oštećene šasije hidrauličkim alatima i priborom. Zaštita na radu.

Postupak zamene oštećenih delova. Popravka oštećenih blatobrana, vrata, bočnih i čeonih limova i drugih delova školjke. Ručno ravnanje lima u toplom i hladnom stanju (izvlačenje i ravnanje). Postupak zatvaranja (krpljenja) limenih površina oštećenih korozijom. Kontrola ispravnosti popravljenih delova. Zaštita na radu.

SPAJANJE LIMOVA

Autogeno zavarivanje limova. Način rukovanja opremom za zavarivanje. Dodatni materijal i topitelj. Priprema predmeta za zavarivanje. Podešavanje plamena i postupci zavarivanja i nanošenje vara ulevo i udesno. Zavarivanje debljih i tanjih limova. Zavarivanje u horizontalnom i vertikalnom položaju. Zavarivanje nad glavom. Obrada zavarenih spojeva ručnom brusilicom. Gasno sečenje. Mere zaštite pri zavarivanju.

Električno lučno zavarivanje, priprema, podešavanje i uključivanje aparata na električnu mrežu. Izbor elektroda i podešavanje struje. Uspostavljanje i održavanje električnog luka. Početak zavara, vođenje elektrode i završetak zavara. Vrste zavara i oblici zavarenog spoja. Obrada zavarenih spojeva ručnom brusilicom.

Zaštita pri elektrolučnom zavarivanju i brušenju vara. Priprema armature za elektrootporno zavarivanje. Uređaji za tačkasto zavarivanje. Izbor elektroda i priprema limova. Podešavanje struje, sile pritiska elektroda i vreme trajanja zavarivanja. Zaštita pri elektrootpornom zavarivanju.

ZAMENA OŠTEĆENIH DELOVA AUTOMOBILA

Postupak zamene oštećenih delova. Skidanje oštećenih delova i postavljanje novih. Međusobno uklapanje i povezivanje delova zakivanjem, lemljenjem i zavarivanjem. Zaštita pri zameni delova.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

PRIJEM I IZDAVANJE VOZILA

Organizacija rada, vrste poslova i tehničko-tehnološka dokumentacija u autolimarskoj radionici. Pregled vozila pri prijemu i utvrđivanje nedostataka na limariji. Klasifikacija delova koji se mogu popraviti i delovi koji se zamenjuju novim. Postupak primopredaje popravljenog vozila.

POPRAVKA I ZAMENA OŠTEĆENIH DELOVA

Postupak zamene oštećenih delova. Popravka oštećenih delova automobila. Krojenje delova od lima po datoj meri, oblikovanje po šablonu i uklapanje prema ostalim delovima. Postupak zatvaranja limenih površina oštećenih korozijom. Kontrola ispravnosti popravljenih delova. Rad na zameni oštećenih delova. Skidanje oštećenih delova i postavljanje novih (branika, vezanih limova, odbojnika, krila, poklopca motora i prtljažnika, vrata i krova). Međusobno uklapanje i povezivanje delova zakivanjem, tvrdim lemljenjem, zavarivanjem i pomoću rastavljenih elemenata. Zamena pragova. Zamena ukrasnih delova. Zaštita na radu.

POPRAVKA UNUTRAŠNJEG SKLOPA AUTOMOBILA

Popravke unutrašnjeg sklopa vozila. Ispravljanje unutrašnjeg pregiba u vozilu. Oblikovanje stubova. Uklapanje i podešavanje zazora na vratima. Povezivanje limova u unutrašnjosti vozila. Popravka zaštitnih limova motora, prednjeg i zadnjeg vešanja. Zaštita na radu.

POPRAVKA ŠASIJE I ŠKOLJKE

Uloga šasije i školjke vozila. Razvlačenje oštećene šasije hidrauličkim alatima i priborima. Ispravljanje pregiba školjke i oštećenje šasije hidrauličkim aparatima i priborom. Spajanje blatobrana i stubova vrata. Popravka krila i pragova. Pojačanje vitalnih delova šasije i školjke. Merenje i kontrola. Zaštita na radu.

POPRAVKA LEŽIŠTA VETROBRANSKOG STAKLA

Rad na zameni vetrobranskog stakla. Skidanje i nameštanje vetrobranskog stakla, bočnog stakla. Oblikovanje ležišta vetrobranskog stakla i bočnog stakla (uređaji, alat i pribor). Ispravljanje rama vetrobranskog stakla i zaptivanje. Nameštanje bočnog stakla, skidanje i popravka stakla vrata i leptir stakla.

ZAVRŠNI RADOVI I ESTETIKA VOZILA

Pregled izvedenih radova i otklanjanje nedostataka. Kontrola i otklanjanje oštećenja od korozije. Priprema vozila za zaštitu od korozije. Postupci nanošenja osnovne boje, zaptivnih masa i završnog sloja boje. Postupak primopredaje popravljenog vozila.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa obrazovnih profila obezbeđuju znanja i veštine, potrebne za osposobljavanje učenika u trogodišnjem školovanju. Cilj je da teorijskom i praktičnom nastavom osposobimo učenika za samostalno obavljanje poslova obrazovnog profila i to sa što većim brojem časova praktične nastave u trogodišnjem školovanju.

Teorijskom i praktičnom nastavom učenik se upoznaje sa tehnikom i tehnologijom rada u oblikovanju konkretnog proizvoda kao celine.

Programski sadržaji teorijske nastave su u tesnoj korelacijskoj vezi sa realizacijom praktične nastave. Tematske celine u kojima se obrađuju osnovni pojmovi tehničko-tehnološke zakonitosti pojedinih postupaka i procesa, neposredno prethode realizaciji istih u praktičnoj nastavi. Učenik treba da savlada osnovnu terminologiju i tehniku rada koju zahteva obrazovni profil i da je primeni u konkretnim uslovima praktične nastave. Da bi se ostvarila što tešnja korelativna veza, između svih sadržaja, potrebno je da se operativni planovi nastavnika ovih predmeta rade sinhronizovano i da se njihovo usaglašavanje izvrši u direktnom kontaktu nastavnika realizatora ili na nivou stručnog aktiva.

Ponavljanje određenih sadržaja programa u drugoj i trećoj godini školovanja treba shvatiti kao potrebu za produbljivanjem znanja i uvežbavanja manuelnih operacija, radi višeg stepena njihove savladanosti i veće osposobljenosti za obavljanje poslova u obrazovnom profilu, jer su u pitanju ometena deca i u psihofizičkom razvoju.

Početna obuka, odnosno nastava i usvajanje osnovnih ključnih operacija treba da se organizuje u školskoj radionici. Radni zadaci (vežbe) treba da budu proizvodno-uslužnog karaktera, što znači da didaktičke vežbe treba izuzetno primenjivati a radne zadatke prilagođavati nivou osobenosti učenika.

Posebnu pažnju treba obratiti značaju zaštite na radu učenika, teorijskim objašnjenjima i uputstvima i konkretnoj primeni zaštite u radnom procesu a u zavisnosti od obrazovnog profila.

Posebnu pažnju u realizaciji programa treba obratiti kod obrazovnih profila.

U okviru obrazovnog profila autolimara programski sadržaji su dati tako da učenici postepeno savlađuju tehniku rada navedenog obrazovnog profila. U prvoj godini učenik se upoznaje sa ručnim alatom, pravilnom upotrebom alata, karakteristikama i tehnikom rada autolimarskog alata.

Realizacijom programskih sadržaja, težište staviti na pravilno merenje, ocrtavanje i sečenje lima ručnim makazama, sekačima i probojcima. Bušenje metala i rezanje navoja obuhvata osnovne sadržaje o alatu i primeni datog alata. U drugoj godini školovanja učenika treba upoznati sa mašinama za oblikovanje lima, savijanje lima (ugaono i kružno), sečenje lima mašinskim makazama (ravnim i kružnim noževima).

Kroz tematsku oblast o spajanju metala u prvoj godini učenici će se upoznati sa načinom spajanja metala razdvojivom i nerazdvojivom vezom. Zakivanje i lemljenje metala treba obraditi u prvoj godini. Sa ostalim vidovima spajanja samo informativno upoznati učenike. U drugoj godini učenik stiče znanja o svim tehnikama spajanja metala. U završnoj godini dopunjuje i proširuje znanja o metodama spajanja metala gasnim i elektrootpornim zavarivanjem.

Osnovne radove na autolimarskim poslovima, montaži i demontaži delova automobila učenik savlađuje u toku druge i treće godine školovanja.

U trogodišnjem školovanju učenik se samostalno osposobljava za rad na sklapanju i rasklapanju limarije automobila, zameni oštećenih limenih delova, unutrašnjim sklopovima automobila, kao i estetskom izgledu automobila.

Obrazovni profil: ELEKTROZAVARIVAČ

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehnologija obrazovnog profila je u sticanju stručno-teorijskih znanja potrebnih za uspešno shvatanje tehnološkog procesa i tehnoloških zakonitosti primenjivih u neposrednom izvršilačkom radu u domenu obrazovnog profila zavarivača.

Ona predstavlja preduslov za bolje razumevanje i osmišljenost praktičnog rada i uspešnije sticanje radne osposobljenosti.

Zadaci nastave ovog predmeta su:

- sticanje znanja o metodama i postupcima gasnog i elektro zavarivanja, o karakteristikama i primeni aparata, pribora i uređaja koji se koriste u obavljanju poslova i radnih zadataka zavarivača;

- sticanje znanja o greškama pri zavarivanju, kontroli ispitivanja zavarenih spojeva, o potrebi praćenja i utvrđivanja kvaliteta proizvoda;

- osposobljavanje za razumevanje i samostalno korišćenje tehničke dokumentacije i stručne literature, za izbor optimalnog režima rada i primenu standarda;

- shvatanje značaja povezanosti i međuzavisnosti elemenata radnog procesa u oblikovanju konkretnog proizvoda kao celine.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (2)

Domen poslova i zadataka u okviru obrazovnog profila. Značaj i perspektive tehničko-tehnološkog razvoja sredstava rada.

UVOĐENJE U POSLOVE OBRAZOVNOG PROFILA (4)

Organizacija i održavanje radnog mesta. Tehnološka i radna disciplina na radnom mestu. Uslovi zaštite na radu.

MERENJE I KONTROLISANJE (10)

Osnovni pojmovi o merenju i kontrolisanju, sistemi mera, merenje dužinskih mera, podela i primena mernog pribora, merila za merenje dužina (razmernici i pomična merila). Univerzalno pomično merilo, merenje nonijusom, postupak merenja. Merila za merenje i kontrolu uglova, ugaonici i uglomeri (univerzalni mehanički). Čuvanje i održavanje mernih i kontrolnih alata.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE (4)

Pojam i potreba ocrtavanja i obeležavanja. Alati i pribori za ocrtavanje i obeležavanje. Priprema površine za ocrtavanje i izbor baze. Ocrtavanje uz upotrebu igle za ocrtavanje, obeleživača-tačkaša, paralelnog crtala, visinomera, prizme i ugaone ploče, šestara za ocrtavanje, slova i brojeva (koji služe za utiskivanje na metalnim površinama).

PRIČVRŠĆIVANJE I DRŽANJE MATERIJALA (6)

Svrha pričvršćivanja materijala pri obradi, načini stezanja, pravila pri stezanju materijala. Alati za stezanje i držanje materijala: stege, klešta, ključevi, odvijači i specijalni stezni alati i uređaji.

Čuvanje i održavanje pribora i alata za stezanje i držanje materijala.

Mere i sredstva zaštite na radu.

OBRADA MATERIJALA TURPIJANJEM (4)

Ručna obrada metala skidanjem strugotine, podela turpija po finoći, po naseku i po poprečnom preseku. Nasađivanje turpija, održavanje i čuvanje turpija.

Mere i sredstva zaštite na radu.

SEČENJE I REZANJE MATERIJALA (6)

Sečenje sekačem, vrste sekača i postupci rada sekačem. Sečenje ručnim i stonim (polužnim) makazama. Vrste ručnih makaza i postupak sečenja. Ručna okvirna testera za metal, opis ručne testere, listovi za ručne testere, razmeštanje zuba na listu testere, tehnika rada pri testerisanju, postupak testerisanja.

Održavanje i čuvanje alata za sečenje i rezanje materijala.

Mere i sredstva zaštite na radu.

RAD ČEKIĆEM (4)

Vrste čekića, nasađivanje čekića, držanje čekića i rukovanje, održavanje i čuvanje alata.

Mere i sredstva zaštite na radu.

PROBIJANJE OTVORA (4)

Probijanje rupa probojcom, vrste probojaca, postupak probijanja rupa. Klešta za ručno probijanje rupa u limu.

Probijanje rupa pomoću prese, radni proces probijanja rupe, dejstvo sile i otpor rezanja.

Održavanje i čuvanje alata i uređaja.

Mere i sredstva zaštite na radu.

OBRADA BUŠENJEM (6)

Pojam i potreba obrade bušenjem, alat za bušenje, spiralne burgije, elementi vrha spiralne burgije. Bušilice: ručna grudna bušilica, ručna električna bušilica i stona bušilica. Postupak pri bušenju. Održavanje i čuvanje alata i mašine.

Mere i sredstva zaštite na radu.

IZRADA NAVOJA (6)

Osnovni pojmovi o navojima, profili navoja, označavanje navoja na crtežima. Alat za ručno rezanje navoja: ureznice (za unutrašnji), nareznice (za spoljni) i glave za rezanje cevnog navoja. Postupak za rezanje unutrašnjih i spoljašnjih navoja. Održavanje i čuvanje alata.

Mere i sredstva zaštite na radu.

SAVIJANJE MATERIJALA (2)

Osnovni pojmovi o savijanju različitih profila materijala, savijanje žice, savijanje cevi, savijanje šipkastog materijala i profila, u hladnom i toplom stanju. Savijanje opruga u hladnom stanju. Održavanje i čuvanje alata i uređaja.

Mere i sredstva zaštite na radu.

ISPRAVLJANJE MATERIJALA (2)

Priprema i postupak ručnog ispravljanja metala. Mašinsko ispravljanje metala. Održavanje i čuvanje alata i mašina.

Mere i sredstva zaštite na radu.

SPAJANJE MATERIJALA (10)

Nerazdvojive i razdvojive veze mašinskih delova.

Osnovni pojmovi o zakivanju, vrste zakovica, vrste sastavaka, vrste zakivanja i greške pri zakivanju.

Osnovni pojmovi i lemljenju, vrste lema, sredstva za čišćenje, sredstva za zagrevanje, vrste lemljenja i priprema spojeva kod lemljenja.

Osnovni pojmovi o zavarivanju, vrste zavarivanja, elementi zavarivačkog radnog mesta za gasno i elektro zavarivanje. Održavanje alata i uređaja i njihovo čuvanje.

Mere i sredstva zaštite na radu.

SKLAPANJE I RASKLAPANJE (4)

Vrste razdvojivih veza, spajanje vijcima i navrtkama, spajanje čivijama i spojnicama. Održavanje i čuvanje alata.

Mere i sredstva zaštite na radu.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (1)

Upoznavanje programa, stručne literature i zahteva radnog područja zavarivača.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE (30)

Aparati za elektrolučno zavarivanje: transformatori, generatori i ispravljači. Način podešavanja i uključivanja aparata na električnu mrežu i spajanje sa predmetom i elektrodom. Upoznavanje i održavanje električnog luka. Napon radnog i praznog hoda transformatora i generatora. Elektrode za zavarivanje: ugljene i metalne (gole, sa plaštom i jezgrom). Oznake elektrode po JUS-u.

Osnovni elementi zavara: koren, uvar i lice zavara. Vrste zavara i oblici zavarenih spojeva.

Način zavarivanja sučeonih zavara u horizontalnoj ravni. Izbor elektrode i podešavanje struje. Početak zavara, vođenje elektrode i završetak zavara.

Način zavarivanja ugaonih zavara u horizontalnom položaju. Priprema materijala i privarivanje predmeta. Smer zavarivanja i način vođenja elektrode.

Način zavarivanja kružnih zavara. Priprema okruglih profila i cevi za kružni zavar. Smer zavarivanja i vođenja elektrode. Zavarivanje kružnih ugaonih zavara.

Način zavarivanja jednostavnih čeličnih konstrukcija. Sastavljanje i privarivanje elemenata. Tok i redosled zavarivanja s obzirom na napon materijala i deformacije konstrukcije.

GASNO ZAVARIVANJE (30)

Gasovi za zavarivanje: kiseonik, acetilen, disugas, vodonik, prirodni gas, propan i butan. Oprema i pribor za gasno zavarivanje. Razvijači acetilena. Boce za gasove. Redukcioni ventili: vrste, način postavljanja i regulacija. Creva za gasove. Gorionici: vrste i namena. Žice i šipke za gasno zavarivanje.

Vrste, zone i temperature plamena. Paljenje, podešavanje i gašenje plamena. Držanje i vođenje gorionika.

Zavarivanje ulevo i udesno suočenih i kružnih zavara u horizontalnom položaju. Zavarivanje srednjih i debelih limova, cevi, okruglih, L I i U profila u horizontalnoj ravni.

NAVARIVANJE (4)

Žice i elektrode za navarivanje. Postupak nanošenja materijala kod jednoslojnog i višeslojnog gasnog i elektrolučnog zavarivanja. Eksplozivno zavarivanje (platiranje). Platiranje trakama.

KONTROLA (4)

Kontrola zavarenih spojeva, greške, uzroci i način otklanjanja.

STANDARDNA TEHNIČKA I TEHNOLOŠKA DOKUMENTACIJA (5)

Analiziranje i čitanje varilačkih crteža. Označavanje i uprošćeno prikazivanje zavara na crtežima. Plan i tok zavarivanja. Propisi i standardi iz oblasti zavarivanja.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE (10)

Princip i vrste elektrootpornog zavarivanja. Priprema materijala. Uređaji za elektrootporno zavarivanje. Određivanje parametara za zavarivanje i podešavanje uređaja. Sučesno, tačkasto, bradavičasto i šavno zavarivanje.

GASNO I ELEKTROLUČNO REZANJE (10)

Uređaji, naprave i pribor za gasno i elektrolučno rezanje. Gorionici i elektrode za rezanje. Gasno i elektrolučno ručno, poluautomatsko i automatsko rezanje ugljenih i legiranih čelika i livenog gvožđa. Gasno i elektrolučno žlebljenje. Oblici i dimenzije žlebova.

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE (14)

Zavarivanje dubokih uvara i zavarivanje u više slojeva: B, X, Y, K, U i J zavara u svim položajima (horizontalno, horizontalno-vertkalno i iznad glave). Način zavarivanja cevi i ugaonih zavara u svim položajima. Zavarivanje složenih konstrukcija, kućišta mašinskih elemenata.

Zavarivanje ugljeničnih i legiranih čelika.

Zavarivanje livenog gvožđa. Zavarivanje bakra i aluminijuma i njihovih legura.

Uređaji i tehnika poluatomatskog i automatskog zavarivanja.

GASNO ZAVARIVANJE (14)

Uređaji za gasno zavarivanje. Razvijači gasa, karakteristike i održavanje. Čelične boce, oznake, transport, uskladištenje i osiguranje, centralne razvodne stanice, oprema, karakteristike, osiguranje i održavanje, prirodni gas, svojstva, transport, primena. Propan-butan gas, svojstva i primena. Regulacioni ventili i osigurači, karakteristike, primena i održavanje.

Karakteristike zavarivanja tankih limova i cevi sa tankim zidovima.

Karakteristike zavarivanja cevovoda, toplovoda, gasovoda i sudova pod pritiskom. Gasno zavarivanje u više slojeva: B, X, Y, K, U i J zavara.

Zavarivanje složenih konstrukcija, kućišta i mašinskih delova.

Karakteristike gasnog zavarivanja ugljeničnih i legiranih čelika i livenog gvožđa. Zavarivanje bakra, cinka, olova, nikla i njihovih legura.

OSTALI POSTUPCI ZAVARIVANJA (4)

Aluminotermijsko zavarivanje. Hladno i frikciono zavarivanje. Indukciono zavarivanje. Ultra-zvučno zavarivanje.

Livačko zavarivanje. Zavarivanje u zaštitnom gasu. TIG, MIG i MAG postupak. Zavarivanje pod zaštitnim praškom i pod zaštitnom troskom.

Zavarivanje pod letvom. Zavarivanje elektronskom opnom, laserom i plazmom.

GREŠKE, NAPONI I DEFORMACIJE U ZAVARENIM SPOJEVIMA (12)

Klasifikacija i vrste grešaka u zavaru. Sprečavanje, otkrivanje i otklanjanje grešaka. Uzroci nastajanja napona i pojava deformacija. Sprečavanje i otklanjanje napona i deformacija u zavarenim spojevima. Ispravljanje zavarenih delova.

KONTROLA I ISPITIVANJE ZAVARENIH SPOJEVA (6)

Plan i redosled kontrole zavarivanja. Vizuelna kontrola. Ispitivanje spojeva pod pritiskom. Ispitivanje zavara razaranjem. Ispitivanje zavarenih spojeva bez razaranja.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je u sticanju znanja, radnih veština i navika potrebnih za obavljanje poslova i za samostalan izvršilački rad u okviru obrazovnog profila i osposobljavanje za brzo uključivanje u proces konkretne proizvodne tehnologije.

Zadaci praktične nastave su:

- ovladavanje tehnološkim postupcima i metodama zavarivanja na karakterističnim poslovima u izradi i montaži zanatskih i industrijskih proizvoda;

- osposobljavanje za pravilnu upotrebu i održavanje sredstava rada, njihovo racionalno i ekonomično korišćenje uz sagledavanje njihove materijalne vrednosti i veka trajanja;

- primena znanja u pravilnom izboru materijala pri zavarivanju i osposobljavanje za njegovo racionalno korišćenje i smanjenje otpada;

- sticanje praktičnih znanja o postupcima kontrole i ispitivanju zavarenih spojeva, uočavanju grešaka i ostvarivanju kvalitetnog zavara;

- sticanje znanja i navika za pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

UVOD

Upoznavanje programa stručne literature i zahteva obrazovnog profila zavarivača. Upoznavanje bravarske radionice i radnih mesta. Zaduživanje radnim mestom, uređajima, alatom i priborom. Radna i tehnološka disciplina. Upoznavanje mera i sredstava zaštite na radu. Čišćenje i održavanje radnog mesta. Pravilnik o kućnom redu.

MERENJE I KONTROLISANJE

Metarski sistem dužinskih mera, podela i primena, merni alat i pribor. Merila za merenje i kontrolu dužina: razmernici i pomična merila (univerzalno pomično merilo i mikrometar). Merila za merenje i kontrolu uglova, univerzalni-mehanički. Čuvanje i održavanje mernih i kontrolnih alata.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE

Ocrtavanje i obeležavanje na: limovima, šipkastom materijalu, profilnom materijalu. Prenošenje mera sa crteža na materijal.

OBRADA METALA TURPIJOM

Obrada manje složenih elemenata turpijom, grubo i fino turpijanje ravnih površina, turpijanje kosih i zaobljenih površina. Turpijanje žlebova i otvora. Korišćenje stega kao pomoćnog alata za pridržavanje materijala prilikom turpijanja.

SEČENJE MATERIJALA

Sečenje ručnim sekačem, u hladnom i toplom stanju.

Sečenje tankih limova pomoću ručnih makaza, sečenje ručnom testerom spoljnih i unutrašnjih kontura i raznih profila. Sečenje materijala mašinskim makazama. Sečenje materijala mašinskim testerama. Sečenje materijala brusnim pločama. Korišćenje stega i klešta kao pomoćnog alata za pridržavanje i pričvršćivanje materijala prilikom sečenja materijala.

RAD ČEKIĆEM

Bravarski, kovački i limarski čekići, nasađivanje čekića, pravilno držanje čekića i rukovanje. Kovanje u hladnom stanju. Kovačke stege kao pomoćni alat za pridržavanje materijala prilikom kovanja, savijanje i ispravljanje u hladnom i toplom stanju.

PROBIJANJE OTVORA

Probijanje otvora probojcima na mekoj i tvrdoj podlozi, probijanje na čeličnoj ploči sa otvorima. Probijanje tankih limova u hladnom stanju i debljih u toplom stanju.

OBRADA BUŠENJEM

Upoznavanje bušilica, rad sa ručnim mehaničkim bušilicama, rad ručnim električnim bušilicama, bušenje na stonim bušilicama.

IZRADA NAVOJA

Izrada spoljnog navoja nareznicama, izrada unutrašnjeg navoja ureznicama, izrada navoja na mašinama za rezanje navoja.

SAVIJANJE MATERIJALA

Savijanje limova, cevi i šipkastog materijala u hladnom i toplom stanju. Korišćenje stega i klešta kao pomoćnog alata za pridržavanje materijala pri savijanju.

ISPRAVLJANJE MATERIJALA

Ispravljanje tankih limova i traka, šipkastog materijala i profila u hladnom i toplom stanju.

SPAJANJE MATERIJALA

Ručno zakivanje u hladnom stanju: izrada otvora u limu, uvlačenje zakovica, pritiskivanje limova, sabijanje stabla, formiranje završne glave zakovice. Ručno zakivanje u toplom stanju.

Meko lemljenje tankih limova ili žica: čišćenje budućih spojeva mehaničkim i hemijskim sredstvima, stavljanje lema na mesto spajanja uz upotrebu sredstava za zagrevanje (benzinska lemilica, lemilice na butan gas ili električne lemilice za tanke limove i žice).

Tvrdo lemljenje pomoću aparata za gasno zavarivanje, mesinganog lema i boraksa kao topitelja.

Upoznavanje sa zavarivačkim radnim mestom za gasno i elektro zavarivanje.

Mere i sredstva zaštite na radu.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

UVOD

Upoznavanje programa stručne literature i zahteva radnog područja zavarivača. Zaduživanje radnim mestom, alatom i priborom. Radna i tehnološka disciplina. Upoznavanje mera i sredstava zaštite na radu. Čišćenje i održavanje radnog mesta.

PRIPREMNI RADOVI ELEKTROZAVARIVAČA

Priprema alata i pribora za elektrozavarivanje.

Rad aparatima i opremom za zavarivanje.

Održavanje uređaja i pribora za zavarivanje.

Priprema materijala za zavarivanje i izbor dodatnog materijala.

Rad na podešavanju parametara za kvalitetno zavarivanje.

TEHNIKA ZAVARIVANJA

Uspostavljanje i održavanje električnog luka.

Pravilni počeci i završeci zavara.

Polaganje zavara u pravcu.

Pravilno nastavljanje zavara.

RUČNO, ELEKTROLUČNO I POLUAUTOMATSKO ZAVARIVANJE U ZAŠTITNOM PRAHU

Rad na zavarivanju "I" zavara u horizontalnom položaju sa obe strane.

Rad na zavarivanju ugaonih zavara iz jednog prolaza.

Rad na zavarivanju ugaonih zavara u koritu iz jednog prolaza.

Rad na višeslojnom zavarivanju ugaonih zavara.

Rad na zavarivanju raznih profila (I, L, U) u horizontalnoj ravni.

ZAVARIVANJE UGAONIH SPOJEVA U RAZNIM POLOŽAJIMA

Rad na jednoslojnom zavarivanju ugaonih spojeva u vertikalnom položaju i nad glavom.

Rad na višeslojnom zavarivanju ugaonih spojeva u vertikalnom položaju i nad glavom.

Rad na zavarivanju sučeonih spojeva u raznim položajima.

Rad na izvođenju provera u horizontalnoj ravni kod "V", "X" i "K" zavara.

Rad na višeslojnom zavarivanju u horizontalnoj ravni "V", "X" i "K" zavara.

Rad na izvođenju provara u vertikalnoj ravni i nad glavom kod "V", "X" i "K" zavara.

Rad na višeslojnom zavarivanju u vertikalnoj ravni i nad glavom kod "V", "X" i "K" zavara.

Rad na zavarivanju cevi u svim položajima.

ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE

Rad na otpornom, sučeonom, tačkastom i linijskom zavarivanju.

PRIPREMNI RADOVI ZA GASNO ZAVARIVANJE

Priprema armature za rad prema postavljenom režimu rada i održavanje armature za te uslove rada.

Alat za merenje i kontrolu u toku zavarivanja.

Priprema predmeta za zavarivanje - obrada i podešavanje aparata.

Upoznavanje alata i mašina za obradu i primenu zavarivanja.

GASNO ZAVARIVANJE

Alatom za zavarivanje i sečenje pomoću gorionika.

Rukovanje bocama za kiseonik.

Rukovanje bocama za disugas i transport.

Rukovanje razvijačem acetilena.

TEHNIKA GASNOG ZAVARIVANJA

Rad na podešavanju plamena.

Rad na izboru dodatnog materijala zavisno od debljine osnovnog materijala i hemijskog sastava - vrste materijala.

Držanje gorionika i dodatnog materijala.

Zavarivanje ulevo.

Zavarivanje udesno.

ZAVARIVANJE KONSTRUKCIJA

Zavarivanje običnih limova.

Zavarivanje cevi za građevinske konstrukcije.

Zavarivanje konstrukcija.

Zavarivanje limova "V", "X" i "K" šavom.

RAD NA ZAVARIVANJU TANKIH LIMOVA

Zavarivanje ugaonih zavara u horizontalnom položaju.

Zavarivanje ugaonih zavara u vertikalnom položaju.

Zavarivanje "I" zavara u horizontalnom položaju sa provarom korena.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

ZAVARIVANJE REL POSTUPCIMA

Zavarivanje konstrukcija od ugljeničkih čelika.

Zavarivanje cevi u svim položajima i nad glavom.

Gasno zavarivanje visokolegiranih čelika.

Zavarivanje aluminijuma i njegovih legura, sivog liva, nikla i njegovih legura, bakra i njegovih legura i olova.

TVRDO LEMLJENJE

RAD NA ELEKTROLUČNOM ZAVARIVANJU U ZAŠTITI INERTNIH GASOVA I U MEŠAVINI GASOVA

Rad na zavarivanju "I" zavara u horizontalnom položaju sa obe strane.

Rad na zavarivanju ugaonih zavara iz jednog prolaza.

Rad na zavarivanju ugaonih zavara u koritu iz jednog prolaza.

Rad na višeslojnom zavarivanju ugaonih zavara.

Rad na zavarivanju raznih profila (I, L, U) u horizontalnoj ravni.

ZAVARIVANJE UGAONIH SPOJEVA U RAZNIM POLOŽAJIMA

Jednoslojno zavarivanje ugaonih spojeva u vertikalnom položaju.

Višeslojno zavarivanje ugaonih spojeva u vertikalnom položaju.

ZAVARIVANJE SUČEONIH SPOJEVA U RAZNIM POLOŽAJIMA

Izvođenje provara u horizontalnoj ravni kod "V", "X" i "K" zavara.

Višeslojno zavarivanje u horizontalnoj ravni "V", "X" i "K" zavara.

Izvođenje provara u vertikalnoj ravni "V", "X" i "K" zavara.

Višeslojno zavarivanje u vertikalnoj ravni kod zavara "V", "X" i "K".

Zavarivanje cevi u svim položajima.

AUTOMATSKO ZAVARIVANJE POD PREČKOM

Zavarivanje ugaonih zavara u koritu.

Zavarivanje sučeonih spojeva "I", "V" i "X".

Zavarivanje sučeonih spojeva sa podmetačima bakra.

ZAVARIVANJE SIVOG LIVA

ŽLEBLJENJE I SEČENJE MATERIJALA POMOĆU ELEKTRIČNOG LUKA (41)

RAD NA AUTOMATIMA ZA REZANJE

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Sadržaji programa obrazovnih profila obezbeđuju znanja i veštine, potrebne za osposobljavanje učenika u trogodišnjem školovanju. Cilj je da teorijskom i praktičnom nastavom osposobimo učenika za samostalno obavljanje poslova obrazovnog profila i to sa što većim brojem časova praktične nastave u trogodišnjem školovanju.

Teorijskom i praktičnom nastavom učenik se upoznaje sa tehnikom i tehnologijom rada oblikovanja konkretnog proizvoda kao celine.

Programski sadržaji teorijske nastave su u tesnoj korelacijskoj vezi sa realizacijom praktične nastave. Tematske celine u kojima se obrađuju osnovni pojmovi tehničko-tehnološke zakonitosti pojedinih postupaka i procesa neposredno prethode realizaciji istih u praktičnoj nastavi. Učenik treba da savlada osnovnu terminologiju i tehniku rada koju zahteva obrazovni profil i da je primeni u konkretnim uslovima praktične nastave. Da bi se ostvarila što tešnja korelativna veza, između svih sadržaja, potrebno je da se operativni planovi nastavnika ovih predmeta rade sinhronizovano i da se njihovo usaglašavanje izvrši u direktnom kontaktu nastavnika realizatora ili na nivou stručnog aktiva.

Ponavljanje određenih sadržaja programa u drugoj i trećoj godini školovanja treba shvatiti kao potrebu za produbljivanjem znanja i uvežbavanje manuelnih operacija, radi višeg stepena njihove savladanosti i veće osposobljenosti za obavljanje poslova u obrazovnom profilu, jer su u pitanju ometena deca i u psihofizičkom razvoju.

Početna obuka, odnosno nastava i usvajanje osnovnih ključnih operacija treba da se organizuje u školskoj radionici. Radni zadaci (vežbe) treba da budu proizvodno-uslužnog karaktera, što znači didaktičke vežbe izuzetno primenjivati a radne zadatke prilagođavati nivou osobenosti učenika. Posebnu pažnju treba obratiti značaju zaštite na radu učenika, teorijskim objašnjenjima i uputstvima i konkretnoj primeni zaštite u radnom procesu a u zavisnosti od obrazovnog profila.

Posebnu pažnju u realizaciji programa treba obratiti kod obrazovnih profila.

Pri ostvarivanju sadržaja programa za obrazovni profil zavarivač učenika u prvoj godini upoznati sa ručnim alatom za obradu metala, njegovim karakteristikama, pravilnoj upotrebi alata i tehnici rada kojom zavarivači vrše pripremu materijala za zavarivanje. U realizaciji programa nastavnog gradiva i praktične nastave učenik pored ručnih alata mora da samostalno koristi alate i pribore za merenje i kontrolu.

Osnovne postupke ručne obrade metala učenik će stalno usavršavati kroz sve tri godine školovanja. U drugoj godini učenike treba upoznat sa elementima zavarivačkog radnog mesta za elektrolučno i gasno zavarivanje, elementima zavara, vrstama zavara i oblicima zavarenih spojeva i načinima zavarivanja. Takođe, kod gasnog zavarivanja potrebno je da učenik zna o opremi i priboru (boce, redukcioni ventili, gumena creva i gorionici), elementima i načinima zavarivanja. Pored ovladavanja veštine rada ručnim alatima, spajanjem, zavarivanjem neophodno je da učenik koristi tehničku i tehnološku dokumentaciju tj. da čita planove i crteže, prati propise i standarde iz oblasti zavarivanja.

U trećoj godini učenik, pošto je savladao osnovna znanja iz ručne obrade metala i spajanje nerazdvojivim vezama zavarivanjem, samostalno radi aparatima za elektrolučno, elektrootporno i gasno zavarivanje. Izvodi sve vrste spajanja metalnih konstrukcija i mašinskih delova, takođe, zavaruje sve vrste čelika, obojenih metala i njihovih legura. Učenik je osposobljen da uoči i greške usled nepravilnog zavarivanja ili loše pripreme ivice za zavarivanje i te greške da otkloni ili da ublaži.

U trogodišnjem školovanju učenik se samostalno osposobljava za rad u obrazovnom profilu zavarivača.

Obrazovni profil: MAŠINBRAVAR

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave ovog predmeta je sticanje stručno-teorijskih znanja potrebnih za uspešno shvatanje tehnoloških procesa i tehnoloških zakonitosti primenjenih u neposrednim poslovima mašinbravara.

Zadaci nastave su:

- sticanje znanja o principima funkcionisanja mašina, kinematskim vezama i zavisnosti kretanja mehanizama kod mašina, postavljanju dijagnoze kvarova na njima i sl.;

- sticanje znanja o metodama i postupcima rastavljanja i sastavljanja mašina, popravci oštećenih i istrošenih delova i njihovoj ugradnji u funkcionalnu mašinu;

- sticanje znanja o karakteristikama i primeni alata, pribora i uređaja za ručnu i mašinsku obradu, elemenata mašine, rasklapanje i sklapanje mašine;

- sticanje znanja o značaju merenja i kontrolisanja, o mernim i kontrolnim alatima, o potrebi praćenja i utvrđivanja kvaliteta popravke i održavanja mašina;

- osposobljavanje za razumevanje i samostalno korišćenje tehničke dokumentacije i izvora optimalnog režima rada;

- shvatanje značaja o povezanosti i međuzavisnosti elemenata radnog procesa koji predstavljaju tehnološku radnu celinu u održavanju i popravci mašina.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

UVOD (2)

Domen poslova i zadataka o okviru obrazovnog profila mašinbravara. Značaj i perspektive tehničko-tehnološkog razvoja sredstava rada.

MERENJE I KONTROLISANJE (10)

Pomična merila i šabloni.

Merila za kontrolu dužine: mikrometri za spoljno i unutrašnje merenje, granična merila za kontrolu osovina i rupa, granična merila za kontrolu konusa i navoja, etalon, komparatori, mehanički i digitalni, merila za merenje i kontrolu uglova, granična merila za kontrolu lastinog repa, trigonometrijska merila.

OBELEŽAVANJE I OCRTAVANJE (8)

Ocrtavanje pomoću mehaničkog i digitalnog visinomera. Ocrtavanje pomoću ugaone ploče i podeonog aparata. Ocrtavanje sa crteža. Održavanje alata.

OBRADA TURPIJANJEM (6)

Izbor turpija pri obradi. Grubo i fino turpijanje ravnih površina. Grubo i fino turpijanje cilindara i otvora. Grubo i fino turpijanje profila (lastinog repa). Čuvanje i održavanje turpija.

ODVAJANJE MATERIJALA (8)

Sečenje materijala ručnim sekačem. Garniture ručnih sekača. Sečenje materijala ručnom testerom. Sečenje lima ručnim i mašinskim makazama. Sečenje cevi. Sečenje šipkastog materijala mašinskom okvirnom mašinom. Rezanje šipkastog materijala tocilima za sečenje. Principi rada i zaštita na radu.

BUŠENJE, UPUŠTANJE I RAZVRSTAVANJE (15)

Priprema obrtka za bušenje. Izbor alata za bušenje i režim obrade. Stezanje obrtka i podešavanje bušilice. Greške pri bušenju. Obrada otvora upuštačima. Konstruktivni oblici. Režim obrade (podmazivanje). Uputstva za rad pri bušenju. Ručni i mašinski konstruktivni oblici bušenja. Dodaci za obradu. Uputstva za rad razvrtačima. Režim rada razvrtačima. Izrada konusnog otvora za čivije. Princip rada ručne (elektro) bušilice. Rasklapanje, sklapanje, održavanje i upotreba ručne bušilice pri bušenju. Stone bušilice: opis principa rada, izbor broja obrtaja, kinematska šema i održavanje. Stubna bušilica: tehničke karakteristike, režim obrade, opis, kinematska šema i održavanje. Radijalna bušilica: opis, princip rada, kinematska šema.

IZRADA NAVOJA (4)

Priprema otvora za urezivanje navoja. Izbor prečnika burgije, ureznici i rezanje navoja. Rezanje spoljnog navoja: nareznice, priprema stabla za narezivanje navoja, rezanje cevnih navoja, kontrola navoja. Vađenje polomljenih ureznica.

OBRADA GREBANJEM (5)

Alati i pribor za grebanje. Geometrijske veličine grebača JUS K. S 2500. Električni grebač. Postupak obrade grebanjem. Dekorativno grebanje. Letovanje, poliranje i honovanje.

SPAJANJE ELEMENATA (16)

Spajanje vijcima i navrtka. Konstruktivni oblici vijaka i navrtki. Razni primeri spajanja vijcima i navrtka. Ključevi za pritezanje JUS K.G. 5005. Garniture ključeva. Momentni ključ i ključ četvrtaljke - principi rada. Odvijači JUS K.K. 5005. Klešta - konstruktivni oblici. Spajanje delova čivijama. Spajanje delova klinovima i letvama za regulisanje. Spajanje delova osovinicama. Spajanje cevi i creva hidropneumatskim instalacijama, priključci, savijanje cevi. Brzoispusni priključak. Provera instalacija. Spajanje oprugama. Spajanje delova zakivanjem. Spajanje delova mekim i tvrdim lemljenjem. Spajanje delova elektrozavarivanjem. Priprema limova za zavarivanje. Postupak zavarivanja. Naponi u varu. Sprečavanje deformacija pri zavarivanju i navarivanju. Obnavljanje istrošenih delova hroniranjem.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OBRADA NA ALATNIM MAŠINAMA (30)

Intenzitet trošenja mašina u toku eksploatacije. Učestalost kvarova. Koeficijenat trenja i uticajni faktori. Značaj podmazivanja i vrste maziva. Decentralizovano i centralizovano podmazivanje. Mazalice za ulje i masti. Ručne pumpe za podmazivanje - princip rada. Centralizovani sistemi podmazivanja. Šema podmazivanja struga ili bušilice. Instalacije za hlađenje.

Kratkohodna rendisaljka. Princip rada, izbor režima obrade i alata za rendisanje. Obrada ravnih i kosih profila (obrada lastinog repa i letvi za regulisanje zazora).

Univerzalni strug: tehničke karakteristike, princip rada, kinematska šema, izbor alata i režim obrade.

Univerzalna glodalica: tehničke karakteristike, princip rada, izbor alata i režim obrade. Učvršćivanje i kontrola obrataka.

Brusilica za ravno brušenje: princip rada, izbor režima obrade.

Brusilica za spoljašnje okruglo brušenje: tehničke karakteristike, princip rada i izbor režima obrade. Stezanje tocila. Oštrenje alata. Izbor tocila, oštećenje i poravnavanje tocila. Oštrenje alata.

SASTAVLJANJE I RASTAVLJANJE MAŠINA (30)

Sastavljanje mašine posle popravke. Sastavljanje delova u sklopove i sklopova u funkcionalne celine. Rastavljanje mašine na sklopove i delove, čišćenje i klasifikacija delova na ispravne i neispravne. Najčešći kvarovi elemenata.

Klizne staze: konstrukcioni oblici, proces habanja, postupak obnavljanja. Vodeće staze sa kotrljajućim telima. Čvrsti navojni parovi: osiguranje protiv labavljenja i odvrtanja, redosled potezanja vijaka, oštećenja pri montaži, obnavljanje oštećenih navoja i vađenje polomljenih vijaka.

Pokretni navojni prenosioci: primene, regulisanje zazora, stepen iskorišćenja. Navojni prenosioci sa kotrljajućim telima: prednosti, princip rada, regulisanje prednaprezanja i održavanje. Klinovi: greške pri ugradnji, obnavljanje istrošenih i deformisanih klinova. Letve za regulisanje zazora, ugradnja i način regulisanja.

Vratila i osovine: konstrukcioni oblici glavnog vretena alatnih mašina i vratila menjača brzina, kontrola istrošenosti i način popravke. Klizni ležajevi: regulisanje zazora glavnih vretena, obnavljanje, kanali za podmazivanje i greške pri montaži. Kotrljajući ležajevi: konstrukcioni oblici, tolerancije, montaža i demontaža. Osiguranje ležaja, praćenje stanja ležaja i aparata, kontrola tačnosti hoda. Opružno-elastični prstenovi - postupak montaže.

Remenice: ugradnja, kontrola tačnosti hoda, kontrola tačnosti izrade.

Zupčasti parovi: konstrukcioni oblici, habanje zupčanika, greške pri montaži, kontrola tačnosti hoda, tragovi nanošenja, mera preko zuba.

Lanci: kontrola koraka, izduženje lanaca, oštećenja i nastavljanje.

Spojnice: greške pri montaži, dijagnoza oštećenja, regulisanje zazora (krute, elastične, razdvojive - kandžaste, frikcione, elektromagnetne, sinhrone, kočnice, sigurnosne) opravke.

Komandne viljuške i ručice: intenzitet habanja, konstrukciona rešenja, kvarovi mehanizama u uključenju i moguće popravke.

Uskočnici: konstrukcioni oblici, tolerancije, ugradnja, promena zazora.

Zaptivači: ležaja prenosnika, hidropneumatskih sistema, ugradnja, intenzitet habanja i zamena.

MERENJE I KONTROLA OBLIKA (4)

Merenje i kontrola odstupanja geometrijskog oblika. Merenje i kontrola uglova i konusa. Merenje i kontrola navoja. Merenje i kontrola zupčanika - koraka i debljine zuba. Merenje i kontrola hrapavosti.

PLANIRANJE I ORGANIZACIJA ODRŽAVANJA (2)

Organizacioni oblici održavanja. Praćenje zastoja i struktura zastoja. Optimalizacija zaliha i rezervnih delova. Investiciono i tekuće održavanje.

ODRŽAVANJE REDOVNOG PRIBORA I OPREME (8)

Održavanje pribora za strugove: uređaji za kopiranje i sistema za hlađenje. Održavanje pribora za glodalice, glave, uređaji za deljenje, stezanje. Održavanje uređaja za brusilice.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

ODRŽAVANJE HIDRAULIČNIH I PNEUMATSKIH UREĐAJA (10)

Uređaji za izvor energije, zupčaste pumpe, princip rada, stepen iskorišćenja, redosled demontaže, vizuelna i dimenziona kontrola, određivanje zazora i stepena istrošenosti, moguće popravke i kriterijumi tačnosti pri izradi rezervnih delova.

Radijalne pumpe: princip rada, kvarovi i moguće popravke. Aksijalne klipne pumpe: princip rada i moguće popravke. Uređaji za regulisanje, princip rada, rasklapanje, vizuelna i dimenzionalna kontrola. Izvršni organi - motori, hidro i pneumatski, pneumatski uređaji za stezanje na strugu. Pripremna grupa, principi rada, redosled rasklapanja, mogući kvarovi i popravke. Upravljački organi - razvodnici: habanje, zazori i moguće popravke. Princip rada prečistača ulja i održavanje. Održavanje elemenata hidrauličnih sistema. Održavanje kompresora.

OPRAVKA STUBNE BUŠILICE (4)

Konstrukciono rešenje stubne bušilice i kinematička šema. Provera geometrijske tačnosti po JUS EM 60130, pre i posle popravke. Opravka radnog stola i postolja. Opravka komandnih ručica i viljuški. Opravka menjača brzina i pomaka. Kriterijumi tačnosti izrade glavnog vretena pinole i provera zazora - stepena istrošenosti. Provera funkcionalnosti kinematskih veza.

POPRAVKA KRATKOHODNE RENDISALJKE (6)

Opis mašine i kinematska šema. Popravka postolja, nosača i držača alata, stola sa poprečnim klizačem, mehanizma za poprečno kretanje, spojnice, kulisnog mehanizma. Postupak montaže i regulisanje.

POPRAVKA UNIVERZALNOG STRUGA (8)

Opis struga i kinematska šema. Princip rada. Rasklapanje i popravka nosača alata. Popravka postolja. Popravka menjača brzina i pomaka. Popravka uključne ploče. Popravka nosača zadnjeg šiljka. Ispitivanje geometrijske tačnosti pre i posle popravke po JUS-u.

POPRAVKA UNIVERZALNE GLODALICE (8)

Opis mašine i kinematska šema. Princip rada. Popravka: vertikalnog stuba konzole, poprečnog klizača radnog stola i menjača brzina. Regulisanje zazora u glavnom vretenu. Sklapanje mašine i ispitivanje geometrijske tačnosti po JUS-u.

POPRAVKA BRUSILICE ZA RAVNO BRUŠENJE (3)

Opis principa rada. Tekuće održavanje hidro sistema brusilice za ravno brušenje. Popravka uzdužnog i poprečnog stola.

POPRAVKA EKSCENTAR PRESA (4)

Opis i kinematska šema. Princip rada. Rasklapanje mašine. Opravka: stuba ekscentričnog mehanizma, vratila i spojnica. Regulisanje zazora u tekućem održavanju. Sklapanje i provera geometrijske tačnosti po JUS-u.

POPRAVKA REVOLVER STUBA (3)

Kinematska šema i princip rada. Sistem za podmazivanje. Regulisanje zazora u glavnom vretenu i revolverskoj glavi. Popravka hidrauličnih cilindara.

ODRŽAVANJE NA STRUGU (8)

Primena numeričkog upravljanja kod mašina. Struktura NU struga: prilagodnog dela, upravljačke jedinice, kinematska šema i princip rada. Glavno i pomoćno kretanje. Motor. Merni sistem. Tačnost i upravljačka jedinica. Regulisanje i prednaprezanje kuglastih vretena sa redukcionim kuglicama uzdužnog poprečnog kretanja. Održavanje po uputstvima proizvođača.

EFIKASNOST - POUZDANOST TEHNIČKIH SISTEMA (5)

Definicija pouzdanosti: struktura sistema: redna, paralelna i kombinovana veza elemenata, proračun pouzdanosti. Vremenska slika stanja u radu i otkazu. Osnovi efikasnosti: pouzdanost, raspoloživost i pogodnost. Primena redova čekanja u sistemu održavanja.

MERNI LANCI U SISTEMU MONTAŽE (6)

Definicija, obeležavanje, podela i primena metoda apsolutne zamenljivosti. Merni lanci glavnog vretena, nosača i alata struga. Merni lanci struga i bušilice.

OSNOVI TRIGOLOGIJE (3)

Priroda i topografija kontaktnih površina, teorija trenja i habanja. Podmazivanje trigomehaničkih sistema i maziva. Proces habanja: vođice, kliznih i kotrljajućih ležaja i zupčanika.

PRESOVANI SKLOPOVI (2)

Primena gotovih obrazaca pri određivanju montažnih zazora - preklopa kod kliznih i kotrljajućih ležaja.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je sticanje znanja, veština i navika potrebnih za obavljanje poslova predviđenih obrazovnim profilom za brzo uključivanje u proces rada.

Zadaci nastave su:

- praktično ovladavanje tehnološkim postupcima i metodama rastavljanja i sastavljanja podsklopova, sklopova i sistema alatnih mašina i njihovo održavanje;

- osposobljavanje za pravilnu upotrebu, primenu i održavanje sredstava rada, njihovo racionalno i ekonomično korišćenje uz sagledavanje materijalne vrednosti i veka trajanja;

- primena znanja o pravilnom postavljanju dijagnoze kvarova i nastalih nedostataka u funkcionisanju alatnih mašina;

- sticanje praktičnih znanja i umenja u merenju i kontrolisanju delova u procesu rada i ostvarivanju kvaliteta rada;

- sticanje znanja i navika za pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

UVOD

Upoznavanje programa, stručne literature i zahteva radnog područja mašinbravara. Upoznavanje mašinbravarske radionice i radnih mesta. Prijem zaduženja alatom i priborom za ručnu obradu. Upoznavanje sa radnom i tehnološkom disciplinom. Čišćenje i održavanje radnog mesta. Upoznavanje mera i sredstava zaštite na radu.

OCRTAVANJE I OBELEŽAVANJE

Obeležavanje po crtežu. Priprema alata i pribora za ocrtavanje i obeležavanje. Priprema površina za ocrtavanje (manjih i većih delova, glatkih i hrapavih površina - lastinog repa), ocrtavanje upotrebom paralelnog crtala, mehaničkog i digitalnog visinometra, prizme, ugaone ploče i podelnog aparata. Ocrtavanje i obeležavanje po crtežu, šablonu i uzorku. Održavanje i oštrenje alata za obeležavanje i ocrtavanje.

OBRADA TURPIJANJEM

Izbor turpije u zavisnosti od materijala, zahteva tačnosti obrade i obrađenih površina. Grubo i fino turpijanje: ravnih, kosih i cilindričnih površina. Izrada različitih površina. Upasivanje i međusobno prilagođavanje. Obrada limova turpijanjem. Merenje i kontrola pri obradi turpije. Čuvanje i održavanje turpija.

OBRADA SPAJANJEM

Zadatak i postupci spajanja nerazdvojive i razdvojive veze. Spajanje pomoću vijaka i navrtaka: ključevi, navrtke, klešta, ključevi sa skakavcem. Princip rada, momentni ključ, podešavanje momenta, redosledi pritezanja vijaka, vađenje polomljenih vijaka. Spajanje klinovima, čivijama, svornjacima, oprugama. Spajanje delova sitnim zakivcima (alati i pribor i postupak spajanja). Spajanje delova mekih i tvrdih lemljenjem: priprema delova, čišćenje, postupak zagrevanja i nanošenja lema. Spajanje delova električnim zavarivanjem (oprema, alat i pribor). Priprema limova za električno zavarivanje, izbegavanje deformacija limova posebnim metodama zavarivanja. Navarivanje pohabanih delova. Obrada zavara ručnom brusilicom. Kontrola zavarenih delova. Čišćenje i održavanje sredstava rada. Mere zaštite pri zavarivanju.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

OBRADA NA ALATNIM MAŠINAMA

Rad kratkohodnom rendisaljkom. Upoznavanje komandnih ručica i principa rada (kinematska šema). Obrada ravnih i kosih površina. Izbor alata i režim obrade za izradu žljebova i profila.

Rad na univerzalnom strugu, glodalici, brusilici (kinematska šema, komandne ručice). Izbor principa rada na mašinama. Izrada jednostavnijih delova. Čišćenje, podmazivanje i tekuće održavanje. Mere zaštite i kontrola obradaka.

OŠTRENJE ALATA

Oštrenje zatupljenih alata. Izbor tocila u zavisnosti od alata koji se oštri. Ručno oštrenje alata i pribora: za obeležavanje i ocrtavanje, sekača, spiralnih burgija, grebača, mašinskih noževa i sl. Merenje i kontrola oštrenog alata.

RASTAVLJANJE I SASTAVLJANJE MAŠINA

Primena tehnoloških postupaka rastavljanja i sastavljanja.

ODVAJANJE MATERIJALA

Sečenje materijala pljosnatim i lučnim sekačem. Izrada žljebova. Sečenje šupljim sekačem. Sečenje lima ručnim i polužnim makazama. Rezanje ručnom testerom: odsecanje, rasecanje, izrezivanje, sečenje cevi i sečenje različitih profila. Rezanje šipkastog materijala. Tekuće održavanje testera. Čišćenje i podmazivanje mašina prema uputstvu za rukovanje i održavanje. Zaštita pri sečenju.

BUŠENJE, UPUŠTANJE I RAZVRTANJE

Priprema obradaka za bušenje: ocrtavanje i obeležavanje. Izbor alata za bušenje i režim obrade. Stezanje obradaka, izbor broja obrtaja i posmaka. Rad ručnom električnom bušilicom, stonom, stubnom i radijalnom bušilicom. Obrada otvora spiralnim, vratnim i koničnim upuštačem. Sredstva za hlađenje pri bušenju i upuštanju. Demontaža i montaža ručne i električne bušilice i njeno održavanje. Tekuće održavanje stone i stubne bušilice. Ručno razvrtavanje cilindričnih i koničnih otvora: izrada spojnica za navojno i vučno vreteno struga. Merenje i kontrola izrađenih otvora. Greške pri bušenju i razvrtavanju.

IZRADA NAVOJA

Priprema otvora za urezivanje navoja. Postupak ručnog urezivanja navoja. Urezivanje navoja u čeliku, sivom limu, mesingu i aluminijumu. Urezivanje navoja u otvorima i rupama. Sredstva za podmazivanje. Vađenje polomljenih ureznika. Priprema stabla za narezivanje navoja. Narezivanje navoja na stablima i cevima. Kontrola ispravnosti izrađenog navoja.

OBRADA GREBANJEM, LETOVANJEM I POLIRANJEM

Priprema postupaka, alata i pribora (ručni i mehanički grebači, ploče i letve za tuširanje, boja, merni i kontrolni alat). Izrada ploča tuširanjem za potrebe radionice. Dekorativno grebanje.

ODRŽAVANJE PRIBORA, MAŠINA, ALATKI

Održavanje pribora za strugove: redovnog i vanrednog pribora, uređaja za hlađenje, uređaja za kopiranje i sl.

Održavanje pribora za glodalice: redovno i vanredno vertikalne glave, podelnih aparata. Održavanje uređaja i pribora za mehaničko, hidrauličko i hidropneumatsko stezanje. Održavanje pribora i uređaja za brušenje: redovnog i vanrednog pribora, uređaja za stezanje, uređaja za uravnoteženje tocila i brzohodne glave. Merenje i kontrola ispravnosti. Mere zaštite pri održavanju pribora.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

ODRŽAVANJE HIDRAULIČNIH I PNEUMATSKIH UREĐAJA

Šematski prikaz i princip rada hidrauličkog kola. Zupčaste pumpe: rastavljanje, mogući kvarovi i njihovo otklanjanje, sastavljanje. Radijalne i aksijalne pumpe: mogući kvarovi i popravke.

Ventili: prelivni, protočni i za ograničenje pritiska, principi rada, mogući kvarovi i popravke. Hidraulički motori: mogući kvarovi i popravke. Razvodnici: mogući kvarovi i popravke.

Prečistači ulja: konstruktivna rešenja i održavanje.

Kompresori: vrste, principi rada, mogući kvarovi i održavanje.

POPRAVKA STUBNE BUŠILICE

Kinematska šema, tehničke karakteristike i princip rada. Provera geometrijske tačnost po JUS-u. Rasklapanje na sklopove, podsklopove i delove. Klasifikacija delova na ispravne i neispravne. Opravka: radnog stola, postolja, komandnih ručica, viljuški, menjača brzine i pomaka. Sklapanje i provere funkcionalnosti kinematskih veza. Mere zaštite na radu.

POPRAVKA KRATKOHODNE RENDISALJKE

Kinematska šema. Tehničke karakteristike i principi alatne mašine u radionici: stubne bušilice, struga, kratkohodne rendisaljke i glodalice. Odvajanje mašine od energetskih kablova, ispuštanje ulja, rastavljanje mašine na sklopove, podsklopove i delove. Obeležavanje delova i njihovog međusobnog položaja, čišćenje i pranje. Vizuelna i dimenziona kontrola. Klasifikacija delova: ispravnih, neispravnih, odlaganje i zaštita. Kontrola istrošenosti i oštećenja kliznih i kotrljajućih staza i moguće popravke. Vijačni parovi čvrsti i pokretni, moguće popravke, regulisanje zazora u navojnim vretenima i prednaprezanje navojnih parova sa kuglicama.

Klinovi: greške pri sastavljanju, moguća oštećenja i popravke. Vratila menjača brzina i glavno vratilo: osovine i vretena, regulisanje zazora, kontrola istrošenosti, kontrola pravosti, aksijalno i radijalno bacanje, moguće popravke. Klizni i kotrljajući ležajevi: kontrola zazora, tolerancija, kanali za podmazivanje, postupak demontaže, moguće popravke i zamene.

Remenice: kontrola oštećenja, istrošenosti, radijalnog i aksijalnog bacanja i moguće popravke.

Zupčasti parovi: trošenje bočnih površina, tragovi nanošenja, aksijalna lakoća pomeranja, zazori između vratila i zupčanika, kontrola radijalnog i aksijalnog bacanja, kontrola zazora između zuba, merenje koraka, oštećenja kod polomljenih zupčanika pri ulasku u spregu, moguće popravke.

Lanci i lančanici: provera koraka i istezanja lanaca, provera istrošenosti, nastavljanje lanaca.

Spojnice i kočnice: regulisanje zazora, provera istrošenosti, provera aksijalnog i radijalnog bacanja. Komandne ručice i viljuške, provera istrošenosti, funkcionalnosti, zazora i moguće popravke.

Uskočnici: postupak vađenja, provera zazora, provera istrošenosti i oštećenja. Instalacije za hlađenje i podmazivanje, mogući kvarovi i postupci popravke.

Zaptivači: materijal, konstrukcioni oblici, istrošenost, održavanje i njihova zamena. Montaža obrnutim redom. Provera geometrijske tačnosti po JUS-u. Izrada probnog uzorka.

Rad rendisaljki sa mehaničkim i hidrauličkim pogonima. Sklapanje i provera geometrijske tačnosti po JUS-u. Redosled rasklapanja na sklopovima, podsklopovima i elementima. Čišćenje i klasifikacija delova po sklopovima na ispravne i neispravne. Popravka: postolja, nosača alata, držača alata, poprečnog klizača sa radnim stolom, navojnog vretena, zupčanika sa skakavcem, ekscentričnog mehanizma i spojnica.

Mere zaštite na radu.

POPRAVKA UNIVERZALNOG STRUGA

Kinematska šema i princip rada univerzalnog struga. Rasklapanje na sklopove, podsklopove i delove. Klasifikacija na ispravne i neispravne delove. Popravka: vodećih kliznih površina postolja, nosača alata, uzdužnog i poprečnog klizača, okretne ploče, držača alata, navojnih parova i komandnih ručica. Regulisanje zazora kod menjača brzina, glavnog vretena spojnice i kočnice. Ispitivanje spojnica. Popravka menjača pomaka, vučnog i navojnog vretena, popravka zadnjeg nosača šiljka, pumpe za ulje u menjaču brzine. Sklapanje i provera geometrijske tačnosti po JUS-u. Mere zaštite na radu.

POPRAVKA UNIVERZALNE GLODALICE

Kinematska šema i princip rada univerzalne glodalice. Rasklapanje na sklopove, podsklopove i elemente. Čišćenje i klasifikacija delova na ispravne i neispravne.

Popravka: vertikalnog stuba, konzole, poprečnog klizača, radnog stola, menjača brzine i glavnog vretena. Provera zazora u komandnim ručicama, viljuškama i spojnicama. Zatezanje remena elektromotora. Sklapanje mašine, provera kinematske veze i rada u praznom hodu. Provera geometrijske tačnosti po JUS-u. Mera zaštite na radu.

POPRAVKA BRUSILICE ZA RAVNO BRUŠENJE

Kinematska šema, tehničke karakteristike i princip rada. Rasklapanje na sklopove i delove. Čišćenje i klasifikacija delova na ispravne i neispravne. Tekuće održavanje po uputstvu proizvođača. Popravka radnog stola i nosača radnog stola. Popravka pumpe za hlađenje i čišćenje filtera. Sklapanje brusilice i provera geometrijske tačnosti po JUS-u. Mere zaštite na radu.

POPRAVKA EKSCENTARSKE PRESE

Kinematska šema i princip rada prese. Rasklapanje i klasifikacija na ispravne i neispravne delove. Popravka: stuba ekscentarskog mehanizma, vratila i spojnice. Regulisanje zazora u kliznim mehanizmima. Sklapanje prese i provera geometrijske tačnosti po JUS-u. Mere zaštite na radu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Tehnologija rada koja se ostvaruje u prvom, drugom i trećem razredu kao i praktična nastava čine neodvojivo jedinstvo koje definišu strukturu obrazovnog profila i njegovu tehničko-tehnološku zasnovanost.

Osnovni cilj ostvarivanja ovih programa predstavlja osposobljavanje učenika za ovladavanje veštinama i navikama koje se stiču kroz osmišljen stav i kritički pristup svakoj konkretnoj radnoj operaciji. Takvom stavu može da se doprinese samo ukoliko nastavnik koji ostvaruje teorijski deo nastave detaljno upozna učenike sa teorijskim pristupom i principima rada određenih radnih mašina kao i načinom i postupcima za popravku i njihovo održavanje. Stoga je neophodno da program tehnologije rada bude ostvarivan u najneposrednijoj korelaciji sa ostvarivanjem programa praktične nastave. Nastavu treba planirati operativno tako da pojedini tehnološki postupci procesa budu neposredno obrađeni teorijski kako bi se ostvarivali kroz praktične vežbe. U interpretaciji sadržaja treba uvodnim izlaganjima ukazati na karakteristike obrazovnog profila kao i domen poslova i zadataka koje treba da obavlja. U skladu sa tim nastavnik treba da ukaže na karakteristike sredstava rada i predmeta rada. Početna predavanja treba da budu posvećena upotrebi i rukovanju alatom i priborom, a nastavnim temama merenja i kontrolisanja treba ukazivati na značaj adekvatne primene i na kvalitet održavanja radnih mašina.

Obrazovni profil: METALOSTRUGAR

TEHNOLOGIJA RADA

CILJ I ZADACI

Cilj nastave predmeta tehnologije rada je sticanje stručno-teorijskih znanja potrebnih za uspešno shvatanje tehnološkog procesa i tehnoloških zakonitosti primenljivih u neposrednom izvršilačkom radu u domenu obrazovnog profila metalostrugar. Ona predstavljaju preduslov za bolje razumevanje i osmišljenost praktičnog rada i uspešnije sticanje radne osposobljenosti učenika.

Zadaci nastave predmeta tehnologija obrazovnog profila su:

- sticanje znanja o konstrukcionim karakteristikama strugova, njihovoj funkciji i teorijskim osnovama obrade, klasičnoj i savremenoj strugarskoj obradi;

- sticanje znanja o konstrukcionim i geometrijskim karakteristikama alata za struganje, njegovom postavljanju i stezanju;

- proširivanje i sticanje znanja o značaju merenja i kontrolisanja mernim i kontrolnim alatima, o potrebi i načinu praćenja i utvrđivanja kvaliteta obrade;

- sticanje znanja i osposobljavanje za samostalno korišćenje tehničke dokumentacije, za izbor optimalnog režima obrade, primenu standarda i specijalnih alata.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

Sadržaj programa I razreda iz ovog predmeta istovetan je po sadržaju sa programom datim kod obrazovnog profila mašinbravar.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

1. UVOD (1)

Domen poslova i zadataka u okviru obrazovnog profila. Značaj i perspektive tehničko-tehnološkog razvoja sredstava rada.

2. STRUGOVI I OSNOVNI PRINCIPI REZANJA (7)

Osnovni principi obrade struganjem i faktori režima obrade. Vrste strugova i njihove karakteristike. Univerzalni strug: konstruktivne karakteristike, osnovni delovi i njihova funkcija.

3. MERENJE I KONTROLISANJE (14)

Mikrometri, granična merila za osovine i rupe (račve i čepovi), granična merila za navoj i konus planparalelna granična merila (etaloni), komparatori. Merila za merenje i kontrolu uglova, alatni mikroskop, profilni projektor, merenje i kontrola odstupanja od geometrijskog oblika, merenje i kontrola uglova i konusa, merenje i kontrola hrapavosti. Čuvanje i održavanje mernih i kontrolnih alata.

4. STRUGARSKI NOŽEVI I OŠTRENJE (14)

Vrste, karakteristike i oznake strugarskih noževa po JUS-u. Materijal za izradu noževa. Izbor noževa u zavisnosti od vrsta operacije. Uglovi oštrice noža. Određivanje uglova u zavisnosti od vrste materijala, obratka i vrste obrade. Oštrenje noževa.

5. POMOĆNI PRIBORI (8)

Samocentrirajući stezači obratka, pozicioniranje pomoću šiljaka, pokretne i nepokretne linete, stezači u obliku obrtnih ploča, elastični stezači obratka.

6. OBRADA CILINDRIČNIH I STEPENASTIH POVRŠINA (8)

Sredstva za hlađenje i dovod sredstava za hlađenje u zonu rezanja.

Osnovni elementi režima rada pri struganju (v, s, n. tg). Proračun i izbor osnovnih elemenata pri struganju cilindričnih i stepenastih površina. Merenje i kontrola.

7. OBRADA KONUSNIH POVRŠINA (8)

Metode struganja konusnih površina: zakretanjem malog uzdužnog klizača; pomeranjem konjića iz ose radnog vretena struga. Izbor šiljaka za obradu konusa izmicanjem konjića.

8. BUŠENJE I ZABUŠIVANJE (7)

Postupak bušenja na strugu. Oštrenje spiralnih burgija. Vrste zabušivača i središnjih gnezda. Izbor zabušivača.

9. OBRADA UNUTRAŠNJIH POVRŠINA (7)

Postupci unutrašnje obrade. Način stezanja obratka. Pravilno postavljanje noža za obradu neprolaznih otvora. Struganje unutrašnjeg konusa. Oštrenje i nameštanje noža za usecanje unutrašnjih žljebova. Postupak merenja žljebova, otvora i rupa.

III razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

1. UPOZNAVANJE TEHNOLOŠKE DOKUMENTACIJE (10)

Uloga tehnološke dokumentacije u procesu proizvodnje i njena namena. Tehnološka dokumentacija: operacioni list, instrukcioni list, radni nalog, radna lista, trebovanje, propratnica, otpremnica, narudžbenica, izveštaj kontrole i značka materijala. Primeri razrade tehnološkog postupka pri spoljašnjem i unutrašnjem struganju.

2. UPUŠTANJE I RAZVRTANJE (10)

Vrste upuštača. Cilindrično i konično upuštanje. Vrsta razvrtača, dodaci za razvrtanje. Postupak razvrtanja mašinskim razvrtačima.

3. NARECKIVANJE NA STRUGU (2)

Vrste nareckivanja i alati. Postupak nareckivanja i alati. Postupak nareckivanja na univerzalnom strugu.

4. OBRADA KUGLE NA UNIVERZALNOM STRUGU (3)

Postupak izrade kugle ručno - pomoću posebnog pribora.

5. OBRADA KONUSNIH POVRŠINA (7)

Uređaji za kopiranje i obrada konusnih površina kopiranjem. Obrada kraćih konusa usecanjem. Merenje i kontrola konusa.

6. IZRADA NAVOJA NA STRUGU (12)

Izrada navoja na strugu pomoću reznika i nareznice. Izrada trapeznog i metričnog navoja nožem. Izrada navoja sa dva i više početaka.

7. OBRADA EKSCENTARA NA STRUGU (12)

Određivanje veličine podmetača za treću čeljust pri obradi ekscentra. Postupak uravnoteženja obratka pri obradi na planskoj ploči. Obrada ekscentričnih obradaka pričvršćenih na planskoj ploči sa više zahvata. Način kontrole ekscentara.

8. OBRADA NA REVOLVER STRUGU (6)

Priprema revolver struga za rad i princip rada na njemu.

9. NU ALATNE MAŠINE (14)

Podela NU mašina. NU strugovi. Ekonomska opravdanost primene. Proces obrade na NU strugovima. Programiranje NU strugova. Dalje perspektive NU alatnih mašina.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj praktične nastave je sticanje znanja, radnih veština i navika potrebnih za obavljanje poslova i samostalan izvršilački rad u okviru obrazovnog profila i osposobljavanje za brzo uključivanje u proces konkretne proizvodne tehnologije.

Zadaci praktične nastave su:

- ovladavanje tehnološkim postupcima struganja, rukovanje strugovima, njihovo podešavanje i održavanje;

- osposobljavanje za pravilnu upotrebu strugarskog alata i pribora, racionalno i ekonomično korišćenje sredstava za rad uz sagledavanje njihove materijalne vrednosti i veka trajanja;

- primena znanja o pravilnom izboru materijala za izradu proizvoda i osposobljavanje za njegovo racionalno korišćenje i smanjenje otpada;

- sticanje praktičnih znanja i umenja u merenju i kontrolisanju delova u procesu rada i ostvarivanju kvaliteta proizvoda;

- sticanje znanja i navika za pravilno korišćenje sredstava zaštite na radu.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(10 časova nedeljno, 370 časova godišnje)

Sadržaj programa I razreda iz ovog predmeta istovetan je sa sadržajem koji je dat kod obrazovnog profila mašinbravar.

II razred

(14 časova nedeljno, 518 časova godišnje)

1. UVOD

. Upoznavanje programa, stručne literature i zahteva radnog područja metalostrugara. Upoznavanje metalostrugarske radionice i radnih mesta. Zaduživanje mašinom, alatom i priborom. Radna i tehnološka disciplina. Upoznavanje mera i sredstava zaštite na radu. Čišćenje i održavanje radnog mesta. Pravilnik o kućnom redu.

2. UPOZNAVANJE STRUGA

Upoznavanje delova struga. Postavljanje, centriranje i stezanje obratka. Rukovanje komandama. Postavljanje noža u držač i podešavanje. Ručno i mehaničko pomeranje nosača alata, promena brojeva obrtaja i smera obrtanja. Očitavanje veličine pomeranja na mernom dobošu.

3. CILINDRIČNO I ČEONO STRUGANJE

Priprema mašine. Postavljanje, stezanje i centriranje obratka. Uzdužno cilindrično - spoljno i čeono struganje primenom mernog i kontrolnog alata.

4. STEPENASTO STRUGANJE I ISECANJE ŽLJEBOVA

Struganje stepenastih obradaka šiljastim nožem i nožem za usecanje pod uglom od 90°. Oštrenje noža za uzdužno struganje i usecanje. Usecanje žljebova različitih oblika. Merenje pomičnim merilom i dubinometrom.

5. OBRADA KONUSA

Priprema struga, uređaja i alata za izradu konusa. Struganje konusa zaokretanjem malog klizača, izmicanjem konjića i primenom kopirnog uređaja. Kontrola konusa kontrolnikom, uglomerom i šablonom.

6. BUŠENJE I ZABUŠIVANJE (48)

Priprema struga, uređaja i alata za bušenje, zabušivanje i upuštanje. Bušenje rupa spiralnim burgijama sa cilindričnom koničnom drškom. Zabušivanje središnih gnezda. Cilindrično i konusno upuštanje.

7. IZRADA RUPA (48)

Struganje prolaznih rupa. Usecanje unutrašnjih žljebova, merenje i kontrola. Postavljanje i centriranje noža i struganje slepih rupa. Postupak centriranja predmeta nepravilnog oblika. Struganje rupa prema čepu tolerancije (0,1 - 0,2 mm). Struganje konusnih rupa. Usecanje unutrašnjih žljebova raznih profila, merenje i kontrola. Struganje slepih rupa. Struganje ekscentričnih rupa.

8. STRUGANJE IZMEĐU ŠILJAKA (24)

Struganje radnog predmeta između šiljaka uz podešavanje cilindričnosti.

9. IZRADA KUGLE (24)

Obrada zaobljenja (kugle) slobodno ručnim pomeranjem suporta (demonstracija kretanja ruku).

10. IZRADA NAVOJA (66)

Rezanje navoja nareznicama i ureznicama pravilnim vođenjem. Rezanje navoja na strugu nožem sa i bez izlaznog žljeba za nož. Merenje i kontrolisanje.

11. RAD SA PLANSKOM PLOČOM (24)

Postavljanje planske ploče. Pozicioniranje i pričvršćenje radnog predmeta primenom igle i komparatera sa staklom. Obrada različitih predmeta nepravilnog geometrijskog oblika.

III razred

(14 časova nedeljno, 490 časova godišnje)

1. UPUŠTANJE I RAZVRTANJE

Cilindrično i konično upuštanje. Razvrtanje mašinskim razvrtačima. Oštrenje burgija i bušenje predmeta.

2. NARECKIVANJE

Primeri postupka nareckivanja. Upotreba alata za nareckivanje. Izbor režima rada.

3. UZDUŽNO ČEONO STRUGANJE

Izbor osnovnih elemenata režima rada. Priprema mašine. Uzdužno, spoljno i čeono struganje primenom mernog i kontrolnog alata.

4. OBRADA STEPENASTIH RADNIH PREDMETA

Izbor osnovnih elemenata režima rada. Struganje stepenastih radnih predmeta šiljastim nožem i nožem za usecanje (grubo i fino) struganje.

5. OBRADA OTVORA

Obrada prolaznih i stepenastih otvora. Obrada konusnih otvora. Usecanje unutrašnjih žljebova, merenje i kontrola. Struganje slepih rupa - primenom odgovarajućeg alata (dubinomeri).

6. OBRADA KONUSA

Struganje konusa pomoću malog klizača. Kontrola konusa pomoću uglomera, kontrolnika i šablona. Struganje konusa izmicanjem konjića.

7. IZRADA NAVOJA

Izrada trapeznog i metričkog navoja nožem. Izrada navoja sa dva i više početaka. Merenje i kontrolisanje koraka češljem za navoj i srednjeg prečnika uz primenu mikrometra, ili primenom kontrolnika za navoj.

8. CENTRIRANJE OBRATKA

Centriranje obratka pomoću šiljka, igle i komparater sata, pričvršćivanje pomoću nezavisno pomerljivih čeljusti ili pomoću steznih šapa sa zavrtnjima, primena odgovarajućih mernih, reznih i kontrolnih alata.

9. POSTAVLJANJE REZNIH ALATA

Postavljanje reznih alata (u odgovarajuću glavu) po redosledu obradnih operacija.

Sledeći