MEMORANDUM

O BUDŽETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2009. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2010. I 2011. GODINU

("Sl. glasnik RS", br. 92/2008)

 

I MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2009. DO 2011. GODINE

1. Makroekonomska kretanja u periodu 2005-2007. godine*

Uvod. Republika Srbija je u periodu 2005-2007. godine ostvarila dinamičan privredni rast, visok rast izvoza, značajan priliv stranih direktnih investicija, poboljšanje efikasnosti privrede, rast finansijskog sektora, visok rast deviznih rezervi. Pozitivne makroekonomske rezultate pratili su ubrzanje inflacije, kao i rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa, porast zarada iznad rasta produktivnosti, rast i veliki obim javne potrošnje i visok nivo nezaposlenosti.

Najvažniji razvojni učinci u periodu 2005-2007. godine su rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) prosečno godišnje po stopi od 6,2% i smanjenje stope nezaposlenosti sa 21,8% u 2005. godini na 18,8% u 2007. godini. Osim toga, u navedenom trogodišnjem periodu ostvaren je značajan neto priliv stranih direktnih investicija od 6,2 mlrd. evra, porast deviznih rezervi koje su krajem 2007. godine dostigle 10,9 mlrd. evra i povećanje devizne štednje stanovništva koja je krajem 2007. godine iznosila 4,9 mlrd. evra.

Značajni rezultati u oblasti privrede u periodu 2005-2007. godine praćeni su povećanjem unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Inflacija je u 2007. godini povećana na 10,1%, dok je deficit robnih transakcija dostigao 23% BDP, a deficit tekućih transakcija 14,8%1 BDP.

_______________
* Makroekonomska kretanja u ovoj tački se prikazuju u trogodišnjoj retrospektivi (2005-2007. godine) zbog nove korekcije BDP od strane Republičkog zavoda za statistiku. Iz istog razloga se u istom periodu prikazuju fiskalna kretanja u tački 1. poglavlja II Fiskalni okvir za period od 2009. do 2011. godine zbog korekcije fiskalnih agregata na bazi primene GFS metodologije. Na ovim metodološkim i analitičkim osnovama utvrđen je makroekonomski okvir u poglavlju I i fiskalni okvir u poglavlju II za period 2009-2011. godine.
1 Procena MFIN, na bazi podataka RZS i preliminarnih podataka NBS.

Kretanje makroekonomskih agregata. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, BDP u periodu 2005-2007. godine je rastao prosečno godišnje po stopi od 6,2%, što prikazuje naredna tabela.

Tabela 1. Stope rasta BDP, u stalnim cenama iz 2002. godine

Promene prema prethodnoj godini, u %

2005.

2006.

2007.

Ukupno

6,0

5,6

7,1

Izvor: RZS i procena MFIN.

Privredni rast u periodu 2005-2007. godine pretežno je vođen agregatnom tražnjom (domaćom tražnjom i izvozom). Dodatno, na rast su pozitivno delovale i realizovane investicije i strukturne reforme. Poboljšanje efikasnosti poslovanja privrede u ovom periodu, uporedo sa visokom stopom rasta, ukazuje na ohrabrujuću okolnost da se privredni rast, iako ostaje prvenstveno oslonjen na impulse tražnje, postepeno i kontinuirano sve više temelji na faktorima na strani ponude (investicije, rast konkurentnosti i rast produktivnosti koji potiče od restrukturiranja i privatizacije neefikasnog dela privrede). Privreda Srbije je u 2006. godini prvi put nakon nekoliko decenija ostvarila pozitivan agregatni finansijski rezultat (dobit) u iznosu od 108 mlrd. dinara. I u 2007. godini privreda je ostvarila dobit od 53,5 mlrd. dinara. U celini posmatrano, privreda Srbije još uvek se nalazi u fazi nadoknađivanja dubokog pada nastalog tokom devedesetih godina.

U posmatranom periodu rast je široko disperzovan po privrednim delatnostima. U ovom periodu BDP u nepoljoprivrednim delatnostima je rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 7,6%. Najznačajniji sektorski doprinos rastu potiče od telekomunikacija, trgovine na veliko i malo i finansijskog sektora. Industrijska proizvodnja, saobraćaj i građevinarstvo su zabeležili nešto manji ali i dalje značajan rast u protekle tri godine. Poljoprivredna proizvodnja je u sve tri godine zabeležila pad fizičkog obima.

Tabela 2. Pokazatelji privredne aktivnosti

u %

2005.

2006.

2007.

Poljoprivredna proizvodnja, fizički obim

-5,3

-0,3

-8,1

Industrijska proizvodnja, fizički obim

0,8

4,7

3,7

Građevinarstvo, vrednost radova, realan rast

13,7

10,9

19,1

Saobraćaj, obim usluga

4,6

10,2

2,3

Telekomunikacije i PTT, obim usluga

28,6

64,2

43,4

Promet u trgovini na malo, realan rast

26,5

7,7

23,0

Turizam, noćenja turista

-2,2

1,4

11,2

Izvor: RZS.

Tržište rada. Na tržištu rada u periodu 2005-2007. godine ublažene su negativne tendencije, uz pojavu ohrabrujućih pozitivnih signala tokom 2007. godine. Tržište rada u Srbiji u tom periodu obeležava smanjenje broja zaposlenih u 2006. godini za 2,1% i u 2007. godini za 1,2%, dok je 2005. godine zabeležen blagi porast broja zaposlenih za 0,9%. Privatni sektor, pre svega mala i srednja preduzeća, otvarao je nova radna mesta, ali nedovoljnom dinamikom da preuzme viškove zaposlenih iz društvenih i državnih preduzeća i da postigne neto rast zaposlenosti. Pad zaposlenosti u ovom periodu je posledica zatvaranja neproduktivnih radnih mesta u procesu restrukturiranja i privatizacije preduzeća. Prema anketama o radnoj snazi stopa nezaposlenosti bila je na visokom nivou, i to: 2005. godine 21,8% i 2006. godine 21,6%, dok je u 2007. godini smanjena na 18,8%. Smanjenje stope nezaposlenosti predstavlja signal pozitivnog zaokreta na tržištu rada.

Tabela 3. Osnovni pokazatelji zaposlenosti i nezaposlenosti

2005.

2006.

2007.

Stopa rasta prosečnog broja zaposlenih, u %

0,9

-2,1

-1,2

Stopa nezaposlenosti (ILO definicija), u %

21,8

21,6

18,8

Izvor: RZS.

Ekonomski odnosi sa inostranstvom.2 U periodu 2005-2007. godine ostvaren je dinamičan rast izvoza i uvoza robe izraženih u evrima, pri čemu su se uvećavali po prosečnoj godišnjoj stopi od 25,2% i 16,4%, respektivno.3

_______________
2 Za preračunavanje iz dolara u evre korišćen je prosečan odnos dolara prema evru za 2005, 2006. i 2007. godinu.
3 Izvoz i uvoz su prikazani po principu f.o.b.

Značajan rast izvoza izražen u evrima predstavljao je na strani tražnje jedan od generatora privrednog rasta. Iako je izvoz robe rastao zadovoljavajućom brzinom, intenzivan rast uvoza, kao i njegova relativno velika apsolutna vrednost usled ekspanzije domaće tražnje, imao je za rezultat povećanje spoljnotrgovinskog deficita. Na rast robnog izvoza posebno su uticali efekti privatizacije i restrukturiranja privrede, kao i efektuiranje ranije započetih investicija. Nepovoljna tendencija u oblasti spoljnotrgovinskih odnosa je ubrzavanje rasta uvoza u 2006. i 2007. godini usled rasta domaće tražnje. Na rast uvoza robe snažno su uticale sve komponente domaće tražnje (reprodukciona tražnja, posebno veliki rast uvoza energenata, kao i investiciona i potrošačka tražnja). Rast cena osnovnih i obojenih metala uticao je kako na rast izvoza, tako i na rast uvoza.

I pored visokog rasta izvoza robe u periodu 2005-2007. godine povećan je udeo spoljnotrgovinskog deficita3 i sa 20,8% BDP u 2005. godini na 23,0%4 BDP u 2007. godini, dok je udeo deficita tekućeg računa povećan sa 10,1% BDP u 2005. na 14,8%4 BDP u 2007. godini, što ukazuje na veliku spoljnotrgovinsku neravnotežu. Povećanje deficita tekućih transakcija prvenstveno je posledica rasta domaće tražnje. Glavni generatori rasta domaće tražnje u periodu 2005-2007. godine bili su rast javne potrošnje (učešće javne potrošnje u BDP je povećano za 3,5 procentnih poena), rast realnih zarada (rast od 41,6% u celom periodu znatno premašuje rast produktivnosti od 23,9%) i rast kredita banaka (učešće kredita banaka u BDP je povećano za 4,6 procentnih poena). Realna apresijacija dinara u odnosu na evro za 20,5% u periodu 2005-2007. godine dodatno je uticala na povećanje deficita u trgovinskom bilansu, a time i u tekućim transakcijama.

_______________
3 Izvoz i uvoz su prikazani po principu f.o.b.
4 Procena MFIN, na bazi podataka RZS i preliminarnih podataka NBS.

Deficit tekućih transakcija u ovom periodu je povećan kao rezultat rastućeg trgovinskog deficita i pada tekućih transfera. Pad tekućih transfera (uglavnom doznaka) koincidira sa značajnim rastom devizne štednje građana u bankama. Deo ovog povećanja mogao bi da bude uslovljen povlačenjem gotovine iz rezervi koje su domaćinstva držala izvan bankarskog sektora, a koje je izazvano skorašnjim skokom pasivnih kamatnih stopa. Procenjuje se da najveći deo porasta devizne štednje građana potiče od statistički neidentifikovanih doznaka, tj. od doznaka koje nisu ušle u Srbiju kroz finansijski sistem. Procenjuje se da su stvarni transferi po osnovu doznaka veći nego što to pokazuju zvanični podaci NBS, a to znači i da je deficit tekućeg bilansa u odgovarajućoj meri manji od zvanično iskazanog. Stoga je neophodno uporedo sa zvaničnim deficitom tekućeg bilansa iskazivati i korigovani deficit, koji se od zvaničnog razlikuje po tome što je prirast devizne štednje tretiran kao priliv u tekućem platnom bilansu. Kumulativni deficit zvaničnog tekućeg bilansa u proteklom trogodišnjem periodu iznosio je 10,6 mlrd. evra, dok je korigovani deficit u istom periodu iznosio 8,7 mlrd. evra.

U periodu 2005-2007. godine ostvaren je značajan suficit u kapitalnom bilansu Srbije. Strane direktne investicije su u ovom periodu iznosile 6,2 mlrd. evra, što je omogućilo pokrivanje značajnog dela deficita tekućeg računa. U istom trogodišnjem periodu neto priliv dugoročnih kredita (priliv - otplate) iznosio je 7,1 mlrd. evra. S obzirom na to da je suficit na kapitalnom računu premašio deficit na tekućem računu, ostvaren je rast deviznih rezervi NBS u periodu 2005-2007. godine od 6.523 mil. evra.

Tabela 4. Pokazatelji robne razmene i platnog bilansa Srbije

2005.

2006.

2007.

Izvoz robe, f.o.b, rast u evrima, u %

21,6

28,5

25,45

Uvoz robe, f.o.b, rast u evrima, u %

-2,9

22,8

29,35

Spoljnotrgovinski deficit, u % BDP

-20,8

-21,1

-23,05

Deficit tekućih transakcija (bez donacija), u % BDP

-10,1

-14,2

-14,85

Strane direktne investicije, neto priliv, u mil. evra

1.244,6

3.394,6

1.601,6

Neto priliv stranih kredita, u mil. evra

1.765,1

2.280,0

3.074,1

Devizne rezerve NBS, u mil. evra, kraj perioda

4.935,1

9.024,8

9.640,7

Izvor: RZS i NBS.

_______________
5 Procena MFIN, na bazi podataka RZS i preliminarnih podataka NBS.

Inflacija. U periodu 2005-2007. godine ostvarene su ciklične fluktuacije u kretanju inflacije. Ukupna inflacija je bila dvocifrena, u 2005. godini 17,7% i u 2007. godini 10,1%, dok je 2006. godine zabeležen najniži godišnji nivo od 6,6%. Bazna inflacija koja se formira na tržištu i koju je ciljala NBS u 2005. godini iznosila je 14,5%, u 2006. godini 5,9% i u 2007. godini 5,4%, dok je rast regulisanih cena iznosio u 2005. godini 20,2%, u 2006. godini 7,4% i u 2007. godini 14,3%.

Tabela 5. Kretanje inflacije

u %

2005.

2006.

2007.

Inflacija, ukupno, kraj perioda

17,7

6,6

10,1

Bazna inflacija*, kraj perioda

14,5

5,9

5,4

Regulisane cene, kraj perioda

20,2

7,4

14,3

* Isključene su regulisane cene i cene poljoprivrednih proizvoda.

Izvor: RZS i NBS.

Veći nivo inflacije od planiranog u 2007. godini uglavnom je rezultat faktora koji su bili van kontrole Vlade, kao što su nepovoljni meteorološki uslovi i rast cene nafte koja je krajem 2007. godine dostigla vrednost preko 90 USD po barelu. U 2007. godini rast inflacije u celom svetu uzrokovan je rastom cena hrane i goriva. Inflacija je u EU zbog povećanja cene hrane i goriva skočila u 2007. godini na 2,4%, što je iznad dugoročnog trenda inflacije u članicama EU od oko 2% godišnje. Još snažniji rast inflacije u 2007. godini ostvaren je u zemljama centralne i istočne Evrope (u Letoniji je iznosila 14,1%, a u Bugarskoj 11,6%).

Cene hrane su, uz rast cena energenata, zbog efekta suše bile odlučujući faktor ubrzanja inflacije u Srbiji u 2007. godini. Suša je izazvala skok cena poljoprivrednih proizvoda, koji je potom prenet na cene industrijskih prehrambenih proizvoda. Nizak nivo konkurencije u trgovini na malo, kao i u proizvodnji nekih industrijskih prehrambenih proizvoda, u kombinaciji sa visokom carinskom zaštitom dodatno je uticao na rast cena navedenih proizvoda, a time i na rast inflacije. Osim ovih specifičnih faktora, visoka agregatna tražnja generisana rastom javne potrošnje, zarada i kredita uticala je na ubrzanje inflacije, i to prvenstveno bazne inflacije u Srbiji tokom 2007. godine.

Monetarna kretanja i kurs. NBS je u periodu 2005-2007. godine sprovodila restriktivnu monetarnu politiku, sa ciljem da obuzda inflatorne pritiske generisane rastom kredita, javne potrošnje i plata. Centralna banka je referentnu kamatnu stopu korigovala tako da se ostvari ciljana bazna inflacija. Operacije na otvorenom tržištu su bile osnovni instrument za vođenje monetarne politike, pri čemu je iznos obaveza centralne monetarne ustanove po osnovu repo operacija porastao sa 16,8 mlrd. dinara u 2005. godini na 219,7 mlrd. dinara u 2007. godini. Prosečna ponderisana kamatna stopa na hartije od vrednosti kojima je NBS obavljala operacije na otvorenom tržištu kretala se u rasponu od 17,56% u januaru 2005. godine do 9,57% u decembru 2007. godine. Prosečna stopa na repo operacije u istom periodu iznosila je 14,49%, što je, imajući u vidu prosečan iznos obaveza NBS po osnovu operacija na otvorenom tržištu, doprinelo da trošak operacija iznosi 32,2 mlrd. dinara.

Tabela 6. Osnovni monetarni i devizni pokazatelji u periodu 2005-2007. godine

- stanje krajem perioda

2005.  

2006.  

2007.  

Dinarski primarni novac, mil. din.

100.341

143.409

169.020

Novčana masa M1, mil. din.

144.949

200.090

248.873

Novčana masa M3, mil. din.

458.870

634.470

903.871

Devizne rezerve NBS, mil. evra

4.935

9.025

9.641

Devizna štednja, mil. evra

2.238,7

3.346,1

4.903,1

Dinarska štednja, mil. evra

36,0

68,0

125,4

Izvor: NBS.

Kurs dinara prema evru u periodu 2005-2007. godine je realno apresirao za 20,5%. Srednji kurs dinara prema evru u ovom periodu se kretao u rasponu od 79,24 do 85,50 dinara za evro. Smanjenjem intervencije NBS na deviznom tržištu i njenim postepenim povlačenjem iz menjačkih poslova ostvaren je značajan napredak u liberalizaciji deviznog tržišta. Liberalizacija deviznog tržišta uticala je na povećanje varijabilnosti kursa u 2007. godini tako da je dnevni koeficijent varijacije iznosio 0,25% u odnosu na 0,20% u 2006. godini. NBS je intervenisala na deviznom tržištu u periodu 2005-2007. godine, najvećim obimom u 2005. godini sa 2,0 mlrd. evra, u 2006. godini sa 1,6 mlrd. evra i u 2007. godini sa 554 mil. evra.

Bankarstvo. Poslovno bankarstvo u periodu 2005-2007. godine napredovalo je u pogledu rasta bilansne sume sa 45,8% BDP u 2005. godini na 67,3% BDP u 2007. godini. U tome porast ukupnih depozita iznosio je 5,6 mlrd. evra, a od toga prirasta 59,6% je rast deviznih depozita. Vrednost ukupnih kredita povećana je za 4,97 mlrd. evra, od toga vrednost kredita privredi za 2,6 mlrd. evra, a vrednost kredita stanovništvu za 2,3 mlrd. evra. Takvi rezultati zasnovani su na konsolidaciji bankarskog sektora, privatizaciji državnih banaka i uspostavljenoj konkurenciji na bankarskom tržištu. Obilan priliv stranog kapitala dodatno je omogućio rast aktivnosti bankarskog sektora. U sektoru osiguranja povećan je broj društava za osiguranje na 20 krajem 2007. godine. Novosadski DDOR krajem 2007. godine je prodat (80,5% udela) italijanskoj kompaniji Fondiaria za 220 mil. evra, što će doprineti većoj konkurenciji i snižavanju cena usluga osiguranja.

Tabela 7. Osnovni bankarski pokazatelji u periodu 2005-2007. godine

u mil. dinara

2005.

2006.

2007.

Ukupna bilansna suma

775.413

1.169.271

1.561.822

Ukupni depoziti banaka

398.079

555.575

816.087

Ukupni plasmani banaka

505.604

590.286

823.455

Plasmani privredi

366.616

376.345

503.149

Plasmani stanovništvu

131.860

203.318

305.457

Izvor: NBS

Finansijska tržišta. Na finansijskim tržištima u periodu 2005-2007. godine registrovan je rast obeležen povećanim brojem članova Beogradske berze i povećanim brojem hartija od vrednosti uključenih na vanberzansko tržište. Promet Beogradske berze u periodu 2005-2007. godine iznosio je 3,9 mlrd. evra, a tržišna kapitalizacija akcija iznosila je 18,2 mlrd. evra. Međutim, likvidnost hartija od vrednosti je niska, jer se većinom akcija trguje retko ili nikako. Indeksi Beogradske berze Belexline i Belex15 u 2007. godini u odnosu na 2005. godinu porasli su za 96,1% i 118,7%, respektivno. Pri tome, povremeno je registrovana nestabilnost cena akcija zbog pogoršanja političke situacije u zemlji, kao i zbog krize finansijskih tržišta u svetu.

Tabela 8. Osnovni pokazatelji finansijskog tržišta

2005

2006

2007

Vrednost prometa dugoročnih HOV, u mil. dinara

48.351

100.584

164.991

Broj transakcija

173.485

141.499

301.210

Tržišna kapitalizacija, mil. dinara

570.017

809.021

1.440.485

Indeks BELEXline

1,954

2,658

3,831

Indeks BELEX15

1,060

1,675

2,318

Izvor: Beogradska berza.

Javne finansije. Republika Srbija je u periodu 2005-2007. godine nastavila i intenzivirala sveobuhvatnu reformu javnih finansija, započetu 2001. godine usavršavanjem zakonodavnog okvira i izgradnjom savremenih institucija javnih finansija. Fiskalne reforme sprovedene u ovom periodu doprinele su makroekonomskoj stabilnosti i stvaranju povoljnijih uslova za investiranje i rast privrede. Poreskim reformama modernizovan je poreski sistem i u značajnoj meri usaglašen sa poreskim sistemima zemalja EU. U ovom periodu postignut je određeni napredak u upravljanju javnim rashodima. U konsolidovanom bilansu sektora države, po GFS metodologiji, u 2005. godini ostvaren je suficit od 0,8% BDP, dok je u 2006. i 2007. godini ostvaren deficit od 1,6% BDP i 2,0% BDP, respektivno (videti detaljnije u Poglavlju II). Javni dug Srbije u ovom periodu je smanjen u nominalnom iznosu, tako da je i njegov odnos prema BDP značajno smanjen. Odnos javnog duga prema BDP iznosio je u 2005. godini 52,0%, u 2006. godini 37,2%, a u 2007. godini 30,3% BDP.

Tabela 9. Osnovni fiskalni indikatori u periodu 2005-2007. godine

2005.

2006.

2007.

Konsolidovani javni prihodi, mil. din.

722.365

865.645

1.007.135

Konsolidovani javni rashodi, mil. din.

708.835

897.209

1.053.194

Konsolidovani deficit/suficit, mil. din.

13.531

-31.564

-46.059

Javni dug, mil. din.

879.171

738.808

703.249

Izvor: MFIN.

Zarade i penzije. Prosečne neto zarade u periodu 2005-2007. godine realno su porasle za 6,4%, 11,4% i 19,5%, respektivno, što je iznad rasta produktivnosti (5,3%, 7,9% i 8,8%, respektivno). Rast zarada, posebno u javnom sektoru, u kombinaciji sa apresijacijom dinara, uticao je na rast jediničnih troškova rada i na smanjenje konkurentnosti privrede. Rast prosečnih neto zarada sa 210,4 evra u 2005. godini na 347,1 evro u 2007. godini doprineo je porastu uvoza i povećanju deficita tekućih transakcija.

Tabela 10. Prosečne neto zarade u periodu 2005-2007. godine

- u dinarima

 

2005.

2006.

2007.

Neto zarade - ukupno

17.443

21.707

27.759

Privreda

16.509

20.667

26.009

Vanprivreda

19.503

23.964

31.241

Javna državna preduzeća

23.165

28.737

37.081

Javna lokalna preduzeća

22.746

26.162

30.448

Administracija, svi nivoi

23.692

28.887

35.606

Izvor: RZS.

Privatizacija. Prema podacima Agencije za privatizaciju, u periodu 2005-2007. godine privatizovana su 953 društvena preduzeća. Prihodi od privatizacije tih preduzeća u ovom periodu iznosili su 1.229,1 mil. evra, a ugovorene investicije 454,0 mil. evra. U 2007. godini donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je utvrđeno da se do kraja 2008. godine okonča privatizacija preostalih 800 društvenih preduzeća.

U periodu 2005-2007. godine privatizovano je šest banaka i ostvaren prihod od 824,6 mil. evra.

Tabela 11. Rezultati privatizacije društvenih preduzeća

2005.

2006.

2007.

Broj prodatih preduzeća

312

281

360

Broj zaposlenih

59.767

49.867

54.143

Prodajna cena, u mil. evra

377,5

314,6

537,0

Ugovorene investicije, u mil. evra

102,0

218,6

133,4

Izvor: Agencija za privatizaciju

Radi ubrzanja procesa restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća, Vlada je osnovala Komisiju za restrukturiranje javnih preduzeća i najavila donošenje strategije privatizacije republičkih javnih preduzeća. Usvojen je sistemski zakon koji omogućava besplatnu podelu 15% akcija šest javnih preduzeća svim punoletnim građanima koji do sada nisu koristili ovo pravo u postupku privatizacije, plus dodatnih do 2,5% zaposlenima i penzionerima tih preduzeća.

Osnivanje novih firmi. Jačanju privatnog sektora u periodu 2005-2007. godine doprinelo je, pored realizovane privatizacije društvenih preduzeća, i osnivanje 33.965 novih privatnih preduzeća. Dinamika osnivanja novih preduzeća u posmatrane tri godine je zadovoljavajuća, ali je ukupan broj novoosnovanih preduzeća nedovoljan. Većina novoosnovanih preduzeća je u segmentu tzv. mikro preduzeća koja zapošljavaju do pet zaposlenih.

Tabela 12. Broj novoosnovanih preduzeća

2005.

2006.

2007.

Broj novoosnovanih preduzeća

10.600

11.265

12.100

Izvor: Agencija za privredne registre.

Prema procenama, privatni sektor doprinosi stvaranju BDP sa oko 60%, a u ukupnoj zaposlenosti učestvuje sa oko 60%, dok državna i neprivatizovana društvena preduzeća stvaraju oko 40% BDP i zapošljavaju oko 40% ukupne radne snage. Veliki udeo javnog sektora je prepreka povećanju konkurentnosti domaćih proizvoda i usluga, a utiče na monopolsko ponašanje, inflaciju i deficit eksternog sektora.

2. Makroekonomska kretanja i izgledi za 2008. godinu

1. Makroekonomska kretanja u periodu januar-avgust 2008. godine karakteriše rast privredne aktivnosti, povećanje izvoza i uvoza, uz rast spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućeg računa, usporavanje investicione aktivnosti i ubrzavanje inflacije.

U proteklom periodu 2008. godine nastavljene su pozitivne tendencije povećanja proizvodnje i usluga. BDP je u prvom kvartalu realno veći za 8,2% u odnosu na prvi kvartal 2007. godine, a očekuje se rast BDP u drugom kvartalu 2008. godine od oko 7,5%. Fizički obim industrijske proizvodnje u prvih sedam meseci 2008. godine povećan je za 4,2% u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast prometa u trgovini na malo iznosio je 5,9%, dok je broj noćenja turista zadržan na prošlogodišnjem nivou. U prvom polugodištu 2008. godine, u odnosu na isti period 2007. godine, vrednost izvedenih radova u građevinarstvu je povećana realno za 9,7%, obim usluga u saobraćaju za 5,1%, a obim usluga PTT i telekomunikacija za 59%.

Druga pozitivna tendencija u privrednim kretanjima jeste usporavanje rasta realnih zarada, što predstavlja nagoveštaj njihovog usklađivanja sa rastom produktivnosti. Ta tendencija je započeta u poslednjem kvartalu 2007. godine, a nastavljena u prvih osam meseci 2008. godine.

U prvih osam meseci 2008. godine zabeleženo je usporavanje rasta prosečnih neto zarada u Srbiji, uključujući usporavanje rasta plata u javnom sektoru, započeto u četvrtom kvartalu 2007. godine. Prosečna neto zarada u periodu januar-avgust 2008. godine iznosila je 33.131 dinar i realno je viša za 4,3% nego u istom periodu 2007. godine. U istom periodu prosečna neto zarada u javnim državnim preduzećima realno je smanjena za 1,2%, a u administraciji na svim nivoima za 0,1%, dok je u lokalnim javnim preduzećima povećana za 0,6%, u odnosu na isti period 2007. godine.

U proteklom periodu 2008. godine nastavljene su negativne tendencije u spoljnotrgovinskim tokovima i u kretanju inflacije, započete u 2007. godini, prvenstveno zbog negativnog delovanja egzogenih faktora i rasta domaće tražnje izazvanog visokom javnom potrošnjom i naglom kreditnom ekspanzijom.

U prvih sedam meseci 2008. godine, prema podacima RZS, vrednost izvoza i uvoza robe, izražena u evrima, povećana je za 21,7% i 24,2%, respektivno, uz rastući spoljnotrgovinski deficit, koji je krajem jula iznosio 4.817,7 mil. evra. Pokrivenost uvoza izvozom robe je smanjena sa 48,6% u prvih sedam meseci 2007. godine na 47,6% u istom periodu 2008. godine. I u 2008. godini glavni problem u spoljnotrgovinskim odnosima je preterano visok rast uvoza kojim se podmiruje visoka domaća tražnja, a posebno njegov veliki obim. S druge strane, kod izvoza glavni problem je u njegovom nedovoljnom obimu.

U strukturi izvoza povećan je za 56,3% izvoz mašina i transportnih uređaja, koji čini drugi sektor po udelu u vrednosti izvoza i najviše doprinosi porastu njegove ukupne vrednosti. Tendencija ubrzavanja rasta izvoza uspostavljena je početkom 2008. godine, nakon usporavanja rasta izvoza u drugom polugodištu 2007. godine, koje je prvenstveno nastalo zbog remonta u metalskom sektoru i zabrane izvoza pšenice. Uvoz je imao stabilan porast od početka 2007. godine.

U platnom bilansu zabeleženo je povećanje deficita tekućeg računa (bez donacija), izraženog u evrima, u periodu januar-jul 2008. godine za 46% u odnosu na isti period prethodne godine, što je posledica rastućeg deficita u robnoj razmeni i izostanka kompenzatornog suficita u bilansu usluga i faktorskih dohodaka.

Politička nestabilnost u zemlji uslovila je usporavanje investicione aktivnosti u prvom polugodištu 2008. godine, što pokazuje smanjeno interesovanje inostranih investitora za privatizaciju, kao i za nova ulaganja i za trgovanje na berzi. Indikativni su podaci o neuspešnosti nekih raspisanih tendera i odlaganju novih tendera, smanjivanju prodajnih cena društvenih preduzeća, smanjivanju i odlaganju direktnih ulaganja, zastoju priliva portfolio investicija, redukciji poslovanja na finansijskom tržištu, smanjenju učešća inostranih investitora u ukupnom prometu na berzi, redukciji trgovanja na međubankarskom tržištu, usporavanju kreditnog priliva iz inostranstva, poskupljenju primarnog novca i smanjenju deviznih rezervi.

Kosovska kriza i politička nestabilnost u Srbiji uticale su na usporavanje priliva novih stranih direktnih investicija u prvom polugodištu 2008. godine, što je u kombinaciji sa rastom deficita u tekućem bilansu, uticalo na depresijaciju dinara početkom godine, smanjenje prometa na deviznom tržištu i smanjenje deviznih rezervi NBS i poslovnih banaka, kao i na pad vrednosti berzanskih indeksa u Srbiji više nego u drugim zemljama jugoistočne Evrope. Pogoršanje investicione klime u Srbiji, kao što je to uobičajeno u tržišnim privredama, najpre se odrazilo na berzanska kretanja, gde je registrovano smanjenje obima i vrednosti prometa, kao i pad berzanskih indeksa. Nestabilnost na finansijskim tržištima u Srbiji (berza i devizno tržište) odražava rastuću nesigurnost i nedostatak poverenja investitora u pogledu ekonomske perspektive Srbije.

U prvih osam meseci 2008. godine ukupan promet na Beogradskoj berzi iznosio je 57 mlrd. dinara i smanjen je za 72% u odnosu na isti period 2007. godine. U ovom periodu zabeležen je i pad oba indeksa i pad tržišne kapitalizacije. Belex15 je izgubio 52% vrednosti, a Belexline je pao za 45%. Tržišna kapitalizacija Beogradske berze smanjena je za 25,7% krajem avgusta 2008. godine u odnosu na kraj avgusta 2007. godine.

U 2008. godini nastavljena je nepovoljna tendencija ubrzanja inflacije koja je u prvih osam meseci, u odnosu na decembar 2007. godine, dostigla 6,5%, što je iznad planiranog nivoa. U tome bazna inflacija je iznosila 6,8%, a rast regulisanih cena je iznosio 7,7%. Visok nivo inflacije u ovom periodu posledica je sledećih faktora koji su van kontrole Vlade: kretanja cene nafte na svetskom tržištu i posledično rasta cena derivata nafte i rasta cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda usled prošlogodišnje suše. Na ubrzavanje inflacije u ovom periodu uticalo je i povećanje cene električne energije, kao i odloženo dejstvo fiskalne ekspanzije krajem 2007. godine. Povećanje političke i ekonomske neizvesnosti uticalo je, preko depresijacije dinara u prvom polugodištu 2008. godine, na rast domaćih cena.

Monetarna politika u proteklih osam meseci 2008. godine bila je restriktivna. Monetarni agregati su smanjeni u odnosu na decembar 2007. godine, a kreditna aktivnost banaka je usporenije rasla. Inflatorni pritisci nametnuli su povećanje stepena restriktivnosti monetarne politike. Povećana je referentna kamatna stopa NBS koja od maja iznosi 15,75%, što je uticalo na usporavanje rasta kredita banaka.

U prvih sedam meseci 2008. godine nastavljena je tendencija blagog smanjivanja broja zaposlenih. Prosečan broj zaposlenih u tom periodu iznosio je 1.998 hiljada lica, što je za 0,1% manje u odnosu na isti period 2007. godine. Broj aktivno nezaposlenih lica u prvih sedam meseci 2008. godine iznosio je 778 hiljada, što je za 12,2% manje u odnosu na isti period 2007. godine.

U periodu januar-avgust 2008. godine putem tendera je privatizovano pet preduzeća, čime je ostvaren prihod od 18,4 mil. evra i ugovorene investicije od 9,7 mil. evra. Putem aukcija privatizovana su 143 društvena preduzeća i ostvaren privatizacioni prihod od 141,1 mil. evra, uz ugovorene investicije u vrednosti od 7,1 mil. evra. U ovom periodu na tržištu kapitala prodata su 42 preduzeća i ostvaren privatizacioni prihod od 45,3 mil. evra. Neto priliv stranih direktnih investicija u periodu januar-jul 2008. godine iznosio je 1.511,1 mil. evra.

2. Održavanje makroekonomskih neravnoteža na visokom nivou u naredne tri godine ugrozilo bi perspektivu dugoročnog rasta privredne aktivnosti i zaposlenosti u Srbiji. Takođe, visok nivo deficita tekućeg računa čini privredu Srbije ranjivom na značajniji pad priliva stranog kapitala.

Imajući u vidu novije makroekonomske trendove, uključujući ekonomska kretanja u periodu januar-avgust 2008. godine, planiranu makroekonomsku politiku, očekivano ubrzanje strukturnih reformi i evropskih integracija, očekivani priliv stranih direktnih investicija i očekivana kretanja u međunarodnom okruženju, revidira se projekcija makroekonomskih indikatora za 2008. godinu.

Za 2008. godinu projektovan je realni rast BDP od 7% i stopa inflacije od oko 9,5% (kraj 2008. u odnosu na kraj 2007. godine). Procenu ovih i povezanih ekonomskih indikatora za 2008. godinu sadrži naredna tabela.

Tabela 13. Procena rasta osnovnih makroekonomskih indikatora

u %

 

2008.

Realni rast BDP

7,0

Rast izvoza robe, izražen u evrima

20,5

Rast uvoza robe, izražen u evrima

22,4

Deficit tekućeg računa, bez donacija, kao % BDP

-18,4

Realni rast investicija u osnovna sredstva

12,3

Inflacija, kraj perioda

9,5

Stopa nezaposlenosti (ILO definicija)

18,6

Realni rast prosečne neto zarade

6,0

Rast produktivnosti rada

6,9

Izvor: MFIN.

3. Projekcija osnovnih pokazatelja međunarodnog ekonomskog okruženja

Prema preliminarnim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), realni rast svetske privrede u 2007. godini iznosio je 4,9%, a u Evropskoj uniji 3,1%, što je bolji rezultat u odnosu na prethodni period. U 2008. godini očekuje se usporavanje ekonomskog rasta na 4,1% na globalnom nivou, s tim što se predviđa još veće usporavanje rasta u EU (1,8%) i SAD (1,3%).

Stopa rasta svetske privrede u 2009. godini, prema procenama MMF, iznosiće 4,1%, a u 2010. godini iznosiće 4,9%. Rast privrede zemalja EU procenjuje se na 1,7% u 2009. godini i na 2,8% u 2010. godini. U SAD privredni rast će iznositi 0,6% u 2009. godini i 3,2% u 2010. godini.

Procenjuje se rast svetske trgovine u 2008. godini po stopi od 5,6%, a u naredne dve godine po stopama od 5,8% i 7,3%, respektivno.

MMF je procenio da će inflacija u EU zabeležiti rast od 3,1% u 2008. godini, a u naredne dve godine od 2,2% i 2,0%, respektivno. U SAD se očekuje niža inflacija i to od 3,0% u 2008. godini, 2,0% u 2009. godini i 2,2% u 2010. godini.

Očekuje se, prema procenama MMF, da će cene sirove nafte na svetskom tržištu u 2008. godini porasti za 63,8%, dok će se u 2009. godini povećati za 7,3%.

Tabela 14. Međunarodno okruženje - makroekonomski pokazatelji

2007.

2008.

2009.

2010.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda, u %

- Svet ukupno

4,9

4,1

3,9

4,9

- Evropska unija

3,1

1,8

1,7

2,8

- SAD

2,2

1,3

0,8

3,2

Rast svetske trgovine

6,8

5,6

5,8

7,3

Indeks potrošačkih cena, godišnje promene

- Evropska unija

2,4

3,1

2,2

2,0

- SAD

2,9

3,0

2,0

2,2

Rast cena nafte, u dolarima

10,7

63,8

7,3

...

Izvor: Međunarodni monetarni fond, Svetski ekonomski pregled, april/jul 2008. godine.

Očekivani rast svetske privrede i svetske trgovine u narednom srednjoročnom periodu, posebno očekivani rast privredne aktivnosti u zemljama Evropske unije, imaće jak uticaj na privredna kretanja u Srbiji. Poseban uticaj imaće kretanja u zemljama koje imaju visoki udeo u robnoj razmeni sa Srbijom i koje stoga predstavljaju njene glavne spoljnotrgovinske partnere.

Tabela 15. Izvoz Srbije i privredni rast njenih najznačajnijih trgovinskih partnera

Izvoz u 2007

Privredni rast

Iznos u
mil. EUR

% od
ukupnog
izvoza Srbije

2008.

2009.

2010.

Italija

799,5

12,4

0,3

0,3

1,4

Bosna i Hercegovina

759,4

11,8

5,5

5,5

4,5

Crna Gora

691,8

10,8

7,2

5,4

4,5

Nemačka

684,0

10,6

1,4

1,0

2,0

Ruska federacija

326,0

5,1

6,8

6,3

5,6

Makedonija

318,1

4,9

4,5

5,0

6,0

Slovenija

298,3

4,6

4,1

3,5

4,3

Izvor: RZS, Međunarodni monetarni fond, Svetski ekonomski pregled, april 2008. godine.

Srbija realizuje 60,2% izvoza u sedam zemalja prikazanih u prethodnoj tabeli. S obzirom na visok nivo povezanosti privrede Srbije sa privredama ovih zemalja, privredna kretanja u tim zemljama odraziće se i na privredna kretanja u Srbiji. Prema projekcijama MMF, očekuje se umereno usporavanje privrednog rasta u zemljama koje su najznačajniji partneri Srbije.

Kurs dolara prema evru početkom 2008. godine zabeležio je novi rekordni pad. Američka valuta prešla je granicu od 1,6 dolara za evro, da bi potom oscilirala oko 1,5 dolara za evro. U prvoj polovini septembra dolar je uspeo relativno da ojača dostigavši vrednost od 1,4 dolara za evro. Poslednja dešavanja na finansijskom tržištu SAD, polovinom septembra 2008. godine, stvorila su mogućnost ponovnog slabljenja dolara prema evru. Teško je odrediti budući kurs dolara i evra, ali je sa aspekta Srbije bitno da će spoljni dug denominovan u dolarima u narednom periodu biti znatno jeftiniji za servisiranje, a sa aspekta izvoznih prihoda, zbog činjenice da se četiri petine izvoza obavlja u evrima, neće imati veliki uticaj na ostvarenje izvoznih prihoda

U 2008. godini osnovna evropska kamatna stopa EURIBOR prešla je vrednost od 5% na šestomesečnom nivou. S obzirom na veliku povezanost spoljnog duga Srbije i duga njenih građana za ovu kamatnu stopu njen dalji rast povećaće troškove servisiranja obaveza po kreditima privrede i stanovništva. EURIBOR se tokom 2008. godine kretao u rasponu 4,3-5,2%, a trenutne projekcije Ministarstva finansija zasnivaju se na gornjoj granici pomenutog raspona.

Cena uralske nafte početkom 2008. godine prvi put je u istoriji prešla 100 dolara za barel, a potom dostigla istorijski maksimum sredinom tekuće godine. Cena nafte će najverovatnije ostati na relativno visokom nivou do kraja 2008. godine, iako je relativno blag silazni trend prisutan u poslednjih par meseci.

Grafikon 1. Kretanje cene nafte

4. Projekcija makroekonomskih pokazatelja za period 2009-2011. godine

Na osnovu novijih tendencija u privredi Srbije, planiranih makroekonomskih politika i strukturnih reformi, kao i očekivanih tendencija u svetskoj privredi projektovani su osnovni makroekonomski agregati za naredni trogodišnji period.

Prema makroekonomskim projekcijama za period od 2009. do 2011. godine realni sektor ostvariće značajan rast BDP, uz blagi rast zaposlenosti, smanjenje inflacije i postepeno smanjenje deficita tekućeg računa.

Projekcijom je za period od 2009. do 2011. godine predviđen prosečan godišnji rast BDP od 6,8%, uz smanjenje inflacije na 4% u 2011. godini.

Tabela 16. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

Ostvarenje
2007.

Procena

Projekcija

2008.

2009.

2010.

2011.

BDP, mlrd. dinara (tekuće cene)

2.320,8

2.773,8

3.169,7

3.564,8

4.012,2

BDP po stanovniku, u evrima

3.941

4.709

5.295

5.912

6.631

BDP, godišnje stope realnog rasta, %

7,1

7,0

6,5

6,5

7,5

Realni rast pojedinih komponenti BDP, %

Lična potrošnja

12,2

11,1

6,9

4,5

3,7

Državna potrošnja

11,7

6,9

-0,6

0,7

2,6

Investicije

19,4

12,3

17,2

17,6

18,1

Izvoz robe i usluga

17,2

16,3

19,8

20,2

20,8

Uvoz robe i usluga

24,5

17,7

14,6

13,6

13,4

Spoljnotrgovinski saldo, u evrima, % BDP

-23,0

-23,9

-23,6

-22,8

-21,2

Saldo tekućeg računa platnog bilansa, u evrima , % BDP

-14,8

-18,4

-17,8

-17,1

-15,4

Spoljni dug, % BDP

61,3

60,1

62,7

64,0

63,8

Inflacija, kraj perioda, u %

10,1

9,5

6,0

5,0

4,0

Stopa nezaposlenosti (ILO definicija)

18,8

18,6

17,8

16,7

15,7

Broj zaposlenih, godišnji prosek

2.002

2.004

2.016

2.040

2.071

Izvor: MFIN.

Projekcija BDP. Prema proceni za 2008. godinu predviđa se realni rast BDP od 7%, a u narednom trogodišnjem periodu nastavak realnog rasta BDP po prosečnoj stopi od 6,8%, što je nešto više od ostvarene prosečne godišnje stope rasta realnog BDP u periodu 2005-2007. godine (6,2%). Događaji u 2008. godini prema svim očekivanjima trebalo je da dovedu do usporavanja rasta privrede, ali je ipak rast zadržan na relativno visokom nivou. U narednom periodu postoji mogućnost da negativne tendencije u globalnoj privredi i odloženi efekti političkih događanja u Srbiji dovedu do usporavanja privrednog rasta, ali je očekivanje Ministarstva finansija da će zaključeni i planirani veliki investicioni projekti omogućiti akceleraciju privrednog rasta i stvaranje realne osnove za održiv i visok rast bruto domaćeg proizvoda u narednom trogodišnjem periodu.

Posmatrano po sektorima, u 2008. godini očekuje se nastavak tendencija iz prethodnih godina, kada je rast privrede bio determinisan rastom sektora usluga. Industrija i građevinarstvo bi trebalo da daju doprinos rastu bruto dodate vrednosti (BDV) na nivou iz prethodnog perioda (2005-2007. godina), dok bi poljoprivreda, nakon sušne 2007. godine, trebalo da povrati nivo proizvodnje i obezbedi relativno visok doprinos rastu BDV u 2008. godini. U narednom periodu očekuje se dinamičniji rast industrije i građevinarstva zbog zaključenih investicionih projekata.

Posmatrano po komponentama agregatne tražnje, projektovani rast BDP u periodu 2009-2011. godine zasniva se na očekivanom povećanju učešća u BDP ukupnih investicija u fiksne fondove sa 21,7% u 2007. godini na 28% u 2011. godini. Projektovani rast investicija finansiraće se kako iz rastuće domaće štednje (profiti i amortizacija privrede, štednja države i stanovništva), tako i iz strane štednje (preko 3 mlrd. evra stranih investicija i oko 4 mlrd. evra iz stranih kredita godišnje). Navedena sredstva su neophodna da bi se finansirale investicije od oko 26% BDP u narednom trogodišnjem periodu, što iznosi u proseku preko 10 mlrd. evra godišnje. Povećanju ukupnih investicija doprineće i država sa planiranim godišnjim investicijama od 2-2,5 mlrd. evra, od čega će približno polovina biti usmerena na izgradnju mreže autoputeva (Koridor 10 i dr.) i modernizaciju železnice.

Grafikon 2. Realni rast BDP: ostvarena stopa i dugoročni trend

Sa aspekta tražnje najveći doprinos rastu BDP očekuje se od ekspanzije investicija u fiksne fondove - doprinos ove kategorije rastu BDP bi trebalo da iznosi u proseku 4,5 procentnih poena. U 2007. godini, prema proceni Ministarstva finansija, rast investicija u fiksni kapital bio je 19,4%, što je doprinelo rastu BDP od 3,8 procentnih poena. Zahvaljujući ovom rastu učešće investicija u fiksne fondove je dostiglo iznos od 21,7% BDP. Rast koji se zasniva na investicijama od ključne je važnosti za održivost rasta privrede Srbije, jer samo na taj način Srbija može da smanjuje svoje zaostajanje za evropskim zemljama i otklanja makroekonomske neravnoteže. Investicije u fiksni kapital bi u narednom trogodišnjem periodu trebalo realno da rastu po prosečnoj godišnjoj stopi od 17,7%.

Lična potrošnja bi u periodu 2009-2011. godine trebalo da ima nižu stopu rasta nego u prethodnom periodu, prvenstveno zahvaljujući planiranim merama Vlade u kontroli rasta zarada u javnom sektoru. Očekivano umereno usporavanje kreditne aktivnosti banaka na polju potrošačkih kredita, kao i početak vraćanja ranije uzetih potrošačkih kredita takođe će uticati na usporavanje rasta lične potrošnje. Očekuje se da rast zarada u privatnom sektoru u periodu 2009-2011. godine prati dinamiku rasta produktivnosti (5,7%) i time znatno doprinese smanjenju stope rasta lične potrošnje. Lična potrošnja bi trebalo da ima prosečnu godišnju stopu realnog rasta od 5%.

Restriktivna fiskalna politika u domenu zarada i potrošnje robe i usluga u 2009. godini trebalo bi da za rezultat ima realno smanjenje državne potrošnje u ovoj godini za 0,6%. S druge strane, trebalo bi da ova kategorija agregatne tražnje u 2010. i 2011. godini ima realnu stopu rasta od 0,7% i 2,6% respektivno. Doprinos državne potrošnje6 rastu BDP trebalo bi da iznosi -0,1 procentni poen u 2009. godini, 0,1 procentni poen u 2010. godini i 0,4 procentna poena u 2011. godini.

_______________
6 Doprinos državne potrošnje rastu BDP ocenjen je na osnovu rasta komponenti javne potrošnje koje su u skladu sa SNA metodologijom, a koje su uključene u obračun BDP, kao što su plate zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama i nabavka roba i usluga koje učestvuju sa oko 17% u BDP, što je znatno niže od učešća konsolidovane javne potrošnje u BDP (preko 40%).

Izvoz robe i usluga u evrima bi u periodu 2009-2011. godina trebalo da raste po stopi od 23%, a uvoz robe i usluga po stopi od 16,7%, što treba da doprinese smanjenju učešća deficita spoljnotrgovinskog računa sa 23,6% BDP u 2009. godini na 21,2% BDP u 2011. godini. Rezultati do sada sprovedenih reformi, planirane reforme za naredni period (restrukturiranje privrede, privatizacija preduzeća i dr.), kao i povećanje stope investicija trebalo bi da pokažu rezultate prvenstveno kroz rast izvoza robe, jer se samo na taj način mogu ostvariti visoke stope privrednog rasta i stvoriti osnova za dalji rast investicija, kao i uspešno servisiranje spoljnog duga korporativnog sektora. Snažan rast izvoza u zemljama sa malim unutrašnjim tržištem kao što je Srbija neophodan je uslov za ostvarivanje visokog privrednog rasta, kao i za rast zaposlenosti.

Grafikon 3. Doprinosi kategorija agregatne tražnje realnom rastu BDP

Prema tome, u narednom srednjoročnom periodu rast privrede Srbije baziraće se prvenstveno na rastu investicija u fiksne fondove i rastu izvoza, dok bi se rast lične i državne potrošnje odvijao usporenije.

Projekcija zaposlenosti i zarada. U periodu 2009-2011. godine predviđa se porast zaposlenosti po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,1%, što će rezultirati u smanjenju stope nezaposlenosti, računato po međunarodnim standardima, sa 18,6% u 2008. godini na 15,7% krajem 2011. godine. Glavni pokretač rasta zaposlenosti u narednom periodu je relativno visok rast investicija u fiksne fondove. Na osnovu kretanja u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, kao i na osnovu uporedne analize sličnih privreda, postoji realna osnova za očekivanje značajnog smanjenja nezaposlenosti u Srbiji u narednim godinama. Neproduktivna radna mesta u preduzećima su tokom prethodnih godina uglavnom eliminisana, dok je modernizacija preostalih radnih mesta osetno napredovala. Usled toga će veliki deo investicija biti usmeren na otvaranje novih radnih mesta, a ne samo na modernizaciju postojećih, što je bio slučaj u prethodnim godinama. Predviđa se da će stope realnog rasta prosečnih zarada i rasta produktivnosti biti iste.

Grafikon 4. Projekcija zaposlenosti i nezaposlenosti

Projekcija inflacije. Projekcija inflacije u naredne tri godine zasniva se na:

- planiranoj monetarnoj politici NBS;

- restriktivnoj fiskalnoj politici i kontroli zarada u državnom sektoru i u javnim preduzećima;

- planiranoj dinamici otklanjanja dispariteta regulisanih cena;

- stvaranju konkurentskog ambijenta i zaštiti konkurencije.

Grafikon 5. Stope inflacije

Polazeći od navedenih pretpostavki za 2008. godinu procenjuje se inflacija od 9,5%, a zatim i njeno smanjenje na 6% krajem 2009. godine, 5% krajem 2010. godine i 4% krajem 2011. godine.

Tabela 17. Projekcija inflacije

u %

 

2008

2009

2010

2011

Inflacija, kraj perioda

9,5

6,0

5,0

4,0

Bazna inflacija

3-6

2,5-5,5

2-5

2-4

Regulisane cene

11-12

6-9

5-8

4-6

Izvor: MFIN i NBS.

Rizici za prekoračenje planirane inflacije u narednom srednjoročnom periodu vezani su za porast lične i državne potrošnje iznad planiranog nivoa, značajniju depresijaciju dinara, rast troškova rada iznad produktivnosti i spoljne faktore kao što su: rast cena sirove nafte, porast cena ostalih uvoznih sirovina i nepovoljne klimatske promene.

Projekcija spoljnoekonomskih tokova. U narednom srednjoročnom periodu očekuje se nastavak visokih stopa rasta spoljnotrgovinske razmene, uz brži rast izvoza od uvoza, što će dovesti do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita i deficita tekućih transakcija. Očekuje se da će izvoz robe, izražen u evrima, u periodu 2009-2011. godine beležiti značajan prosečni godišnji rast od 25,5%. Projekcijom je predviđeno povećanje učešća izvoza robe i usluga u BDP sa 29,5% u 2007. godini na oko 40% u 2011. godini. Uz ostvarenje visokih stopa rasta izvoza robe i usluga potrebne su kvalitativne promene strukture izvoza. U prethodnom periodu izvoz robe je bio vođen, uglavnom, izvozom intermedijarnih proizvoda. Završetkom procesa privatizacije društvenih preduzeća, nastavkom trenda rasta investicija, realizacijom novih ulaganja u auto-industriji, uključujući i ostale strane direktne investicije, uz nastavak pozitivnih kretanja kod najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, doći će i do promene strukture izvoza u pravcu povećanja učešća izvoza proizvoda za trajnu široku potrošnju i kapitalnih proizvoda u ukupnom izvozu.

Visoke stope rasta izvoza biće praćene relativno visokim stopama rasta uvoza robe i usluga. Uvoz robe zabeležiće, u posmatranom periodu, prosečan godišnji rast u evrima od 17,2%. Relativno visoke stope rasta uvoza robe rezultat su visoke zavisnosti Srbije od uvoza energenata i intermedijarnih proizvoda, kao i potrebe za osavremenjavanjem osnovnih sredstava.

U narednom trogodišnjem periodu očekuje se značajan priliv u tekućem računu po osnovu tekućih transfera, kao i odliv po osnovu faktorskih plaćanja. Najvažnija komponenta u tekućim transferima su prihodi od doznaka i štednja stanovništva, dok su u okviru faktorskih plaćanja ključni odlivi po osnovu plaćanja kamata na strane kredite. Procenjuje se da će tekući transferi u periodu 2009-2011. godine iznositi u proseku 3,7 mlrd. evra godišnje. U narednom periodu očekuje se negativan saldo po osnovu neto faktorskih plaćanja i to: 990 mil. evra u 2009. godini, 1.246 mil. evra u 2010. godini i 1.394 mil. evra u 2011. godini. Rast ove kategorije platnog bilansa zasnivaće se prvenstveno na rastu troškova servisiranja spoljnog duga korporativnog sektora i garantovanog duga države. Pri projekciji neto faktorskih plaćanja pretpostavljeno je da u narednim godinama neće biti značajnog odliva kapitala iz Srbije po osnovu povlačenja profita stranih kompanija tj. pretpostavljeno je da će strane kompanije, slično kao i u prethodnim godinama, ostvareni profit reinvestirati u Srbiji.

Neto efekat tekućih transfera (u koje je uključen i prirast devizne štednje) i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan (tj. ostvarivaće se suficit) i stabilan i procenjuje se da će iznositi od 2 do 3 mlrd. evra godišnje. Suficit salda tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja i u budućnosti će pokrivati značajan deo deficita spoljnotrgovinskog bilansa Srbije, kao što je to bio slučaj i u prošlosti.

Grafikon 6. Izvoz i uvoz robe i usluga, u mil. evra

Na osnovu projektovanog kretanja spoljne trgovine, tekućih transfera i neto faktorskih usluga izvedene su projekcije salda bilansa tekućih plaćanja. Prema novoj metodologiji (u okviru koje se prirast devizne štednje tretira kao priliv u okviru tekućeg računa) procenjuje se smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa sa 18,4% u 2008. godini na 15,4% u 2011. godini.

Deficit tekućeg računa finansiraće se stranim investicijama (direktnim i portfolio) i stranim kreditima. Očekuje se da godišnje strane direktne investicije u periodu 2009-2011. godine u proseku iznose oko 3,3 mlrd. evra, dok se po osnovu kapitalnih priliva, portfolio investicija i drugih primanja očekuje oko 800 mil. evra godišnje. Takođe, očekuje se promena strukture stranih investicija u pravcu rasta učešća grinfild investicija, kao i značajan priliv po osnovu privatizacije.

Procenjuje se da će ukupan (privatni i javni) spoljni dug Srbije u periodu 2009-2011. godine biti povećan za oko 10 mlrd. evra. Pri tome, privatni spoljni dug (dug preduzeća, banaka i dr.) u narednom trogodišnjem periodu biće povećan za oko 8 mlrd. evra, dok će javni spoljni dug porasti za oko 2 mlrd. evra.

Ukupan spoljni dug Srbije bi trebalo da zadrži relativno stabilno učešće u BDP od oko 63% u periodu 2009-2011. godine, a očekuje se da racio spoljni dug/izvoz robe i usluga zabeleži pad sa 207%, koliko je iznosio u 2007. godini, na 161% u 2011. godini.

Za razliku od prethodnih godina kada je spoljni dug države opadao, u narednom periodu predviđa se rast ovog duga. U skladu sa ekonomskom politikom planirano je da se država u narednom trogodišnjem periodu direktno ili indirektno zadužuje u inostranstvu za oko 1 mlrd. evra godišnje. Cilj navedenog zaduživanja države je finansiranje velikih infrastrukturnih projekata, kao što su autoput i železnica na Koridoru 10, energetika, vodoprivreda. Sadašnji nivo zaduženosti države Srbije je nizak (oko 30% BDP) tako da planirani porast javnog spoljnog duga neće ugroziti dugoročnu održivost javnih finansija. Ukoliko se ostvare makroekonomske projekcije ukupan javni dug Srbije će sporije rasti od rasta BDP, pa je njegovo učešće u BDP krajem 2011. godine procenjeno na oko 23% BDP.

Na osnovu prethodnih projekcija priliva stranih investicija i stranih kredita sledi da će ukupan neto priliv stranog kapitala u Srbiji u periodu 2009-2011. godine iznositi oko 20 mlrd. evra, odnosno 6,7 mlrd. evra godišnje.

Projektovan je suficit u kapitalnom bilansu od 22,9 mlrd. evra, što bi trebalo da bude veće za 1 mlrd. evra od projektovanog deficita u tekućem delu platnog bilansa (21,9 mlrd. evra). Devizne rezerve Srbije bi na kraju posmatranog perioda trebalo da budu na nivou od oko 11,6 mlrd. evra.

Rizici. Napred navedena projekcija biće ostvarena ukoliko se ostvare planirane pretpostavke na kojima se projekcija bazira. Rizici ostvarenja projekcije su:

- globalni rizici (kriza međunarodnih finansijskih tržišta, rast cena nafte i sirovina, pad privrednog rasta velikih svetskih ekonomija i značajnih srpskih spoljnotrgovinskih partnera, rast referentnih kamatnih stopa LIBOR i EURIBOR);

- interni rizici (nagli rast ili pad agregatne tražnje, ubrzanje inflacije, velike oscilacije kursa dinara prema evru, nesprovođenje planiranih reformi i mera ekonomske politike, pad priliva stranih direktnih investicija, porast premije za rizik na ino kredite domaćim subjektima, politički rizici).

Ključni interni makroekonomski rizik sa kojim se suočava privreda Srbije je naglo i značajno smanjenje priliva stranog kapitala, što bi otežalo pokrivanje visokog deficita u tekućem platnom bilansu i pokrenulo mehanizam platnobilansne krize (smanjenje deviznih rezervi, depresijacija dinara, inflacija, usporavanje privrednog rasta, neodrživost spoljne likvidnosti).

Ključni eksterni makroekonomski rizici vezani su za usporavanje rasta svetske privrede, što bi uslovilo smanjenje stranih direktnih investicija i usporavanje rasta izvoza, finansijsku krizu u svetu koja bi uslovila porast kamatnih stopa, rast cena nafte i drugih sirovina na svetskom tržištu, što bi pogoršalo platni bilans i generisalo inflaciju.

5. Ciljevi i smernice ekonomske politike

Ciljevi ekonomske politike koja će se sprovoditi u periodu od 2009. do 2011. godine biće:

- dinamičan i održiv privredni rast;

- rast zaposlenosti;

- povećanje standarda stanovništva;

- ravnomerniji regionalni razvoj.

Neophodni uslovi za realizaciju navedenih makroekonomskih ciljeva jesu: učvršćivanje makroekonomske stabilnosti, investiranje u fiksni kapital 8-10 mlrd. evra godišnje, izgradnja moderne energetske, saobraćajne i informacione infrastrukture.

Osnovne pretpostavke za realizaciju navedenih ciljeva su ubrzanje evropskih integracija i ubrzanje sprovođenja strukturnih reformi.

Makroekonomska politika biće usmerena na stvaranje povoljnog ambijenta za investicione aktivnosti, što će doprineti ostvarenju dugoročno održivih visokih stopa privrednog rasta. Visok rast privrede omogućio bi nastavak pozitivnih tendencija na tržištu rada i smanjenje stope nezaposlenosti, kao i rast životnog standarda. Od ključnog značaja za ostvarivanje ciljeva ekonomske politike jeste koordinacija u kreiranju i sprovođenju monetarne i fiskalne politike.

Ubrzanje ekonomskih reformi u periodu od 2009. do 2011. godine, koje su tipične za drugu fazu tranzicije, od presudne je važnosti za dugoročno održiv rast i stabilnost privrede Srbije, kao što su:

- unapređenje privrednog zakonodavstva i jačanje institucija u Srbiji kroz donošenje i primenu sistemskih zakona, usklađenih sa pravom EU, kojima se stvara pravni okvir i sistemski uslovi za funkcionisanje tržišne privrede;

- dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava;

- unapređenje regulatornog okvira za infrastrukturne i komunalne delatnosti i pokretanje privatizacije (delimične ili potpune) preduzeća iz tih delatnosti, u skladu sa strategijom razvoja pojedinih delatnosti;

- poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta, uključujući i efikasnu primenu stečajnog zakonodavstva;

- reforma sudstva i njegovo institucionalno i funkcionalno unapređivanje, posebno u delu mehanizama izvršenja sudskih odluka;

- privatizacija, uključujući i regulisanje restitucije, državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta;

- izgradnja i modernizacija infrastrukture kao opšte razvojne pretpostavke;

- unapređenje politike konkurencije i suzbijanje korupcije.

Za dugoročno održiv privredni rast podjednako važno kao i privatizacija jeste stvaranje konkurentskog ambijenta i uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni i monopoli adekvatno regulisani. Takav ambijent podstiče preduzetništvo, poslovnu i tehnološku inovativnost i konkurentnost privrednih subjekata, a s druge strane potiskuje traganje za rentama i redistributivno ponašanje, uz orijentaciju na bogaćenje posredstvom privilegija i korupcije.

Detaljan prikaz planiranih ekonomskih i drugih reformi dat je u poglavlju III. Strukturne reforme u periodu od 2009. do 2011. godine.

5.1. Smernice fiskalne politike

Fiskalna politika imaće ključnu ulogu u ostvarivanju makroekonomskih ciljeva. Održavanje stopa rasta BDP na visokom nivou u naredne tri godine zahteva značajnije smanjenje domaće tražnje i jačanje domaće ponude. Smanjivanje tražnje zasnivaće se na snažnom fiskalnom prilagođavanju.

Prioritet fiskalne politike biće fiskalno prilagođavanje kojim će se u periodu 2009-2011. godine značajno smanjiti učešće javne potrošnje u BDP, nastavak reformi poreskog sistema i značajnije unapređenje upravljanja javnom potrošnjom.

Smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, naročito deficita republičkog budžeta, predstavlja ključnu polugu za smanjenje domaće tražnje i spoljnotrgovinskog deficita u narednim godinama.

Nastaviće se reforma poreskog sistema koji je već sada podsticajan i konkurentan u odnosu na regionalno okruženje, u cilju stvaranja povoljnijih uslova za rast investicija i zaposlenosti.

Reforma javnih rashoda sprovodiće se u pravcu povećanja učešća investicija u ljudski kapital (obrazovanje, nauka) i fizički kapital (infrastruktura, životna sredina). Posebna pažnja posvetiće se unapređenju selekcije javnih investicija, kao i povećanju efikasnosti u njihovoj realizaciji (minimalne cene i rokovi, dobar kvalitet proizvoda). Rast ulaganja države u infrastrukturu predstavlja neophodan uslov za privlačenje privatnih investicija, koje su primarni faktor dugoročno održivog privrednog rasta. Takođe, neophodno je u okviru fiskalne decentralizacije sprovesti ustavna načela o podeli imovine između različitih nivoa vlasti (Republike, AP i lokalnih zajednica).

Detaljan prikaz planirane fiskalne politike dat je u poglavlju II Fiskalni okvir za period od 2009. do 2011. godine.

5.2. Smernice monetarne politike

Narodna banka Srbije (NBS), u skladu sa Zakonom o NBS, sprovodiće monetarnu politiku koja je prvenstveno usmerena na ostvarivanje ciljane inflacije. NBS će, takođe, podržati sprovođenje ekonomske politike Vlade u cilju smanjenja spoljne neravnoteže i pospešivanja privrednog rasta, a da se pri tome ne ugrozi primarni cilj - niska i stabilna inflacija.

NBS će u naredne tri godine nastaviti politiku snižavanja bazne inflacije na nivo koji je približan nivou u zemljama EU. NBS je projektovala ciljanu baznu inflaciju za 2009. godinu u rasponu 2,5-5,5%, za 2010. godinu u rasponu 2-5% i za 2011. godinu u rasponu 2-4%.

U skladu sa novim okvirom monetarne politike, kojim se NBS opredelila za postepeno uvođenje režima ciljanja inflacije, glavni instrument ostvarenja bazne inflacije biće referentna kamatna stopa NBS (promena kamatnih stopa na dvonedeljne repo operacije), a prema potrebi primeniće se i drugi instrumenti monetarnog regulisanja (devizne intervencije, obavezne rezerve, prudencijalne i druge regulatorne mere).

NBS je opredeljena i za formalno usvajanje ciljanja inflacije, koje podrazumeva čvrstu koordinaciju monetarne i ukupne ekonomske politike, postojanje dugoročnih instrumenata razvoja finansijskog tržišta i uređeno institucionalno okruženje.

Radi jačanja tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja, NBS će nastaviti da podstiče razvoj međubankarskog tržišta novca. NBS će radi regulisanja likvidnosti bankarskog sistema omogućiti bankama efikasnije korišćenje kreditnih i depozitnih olakšica, uz istovremeno korišćenje koridora kamatnih stopa za upravljanje kamatnim stopama na novčanom tržištu.

NBS će koristiti stopu obavezne rezerve banaka samo ako se iscrpe efekti ostalih tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja. Ukoliko NBS oceni da kreditna aktivnost banaka ugrožava ostvarenje ciljeva monetarne politike, preduzeće prudencijalne i dodatne mere monetarnog regulisanja usmerene na restrikciju kreditne aktivnosti, a time i agregatne tražnje.

Fleksibilan kurs dinara jedan je od stubova novog monetarnog režima. Ciljanje bazne inflacije zahteva da se kurs dinara formira slobodno na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu. NBS će politikom kamatnih stopa usmeravati kurs ka nivou koji je konzistentan sa ciljanom inflacijom i održivom spoljnoekonomskom pozicijom, dok će intervencijama na deviznom tržištu sprečavati značajnije dnevne oscilacije kursa.

U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU (SSP), u poglavlju IV Tekuća plaćanja i kretanje kapitala, utvrđeno je da će Zajednica i Srbija u toku prve četiri godine od stupanja na snagu SSP precizirati mere koje omogućuju stvaranje potrebnih uslova za dalju postepenu primenu pravila Zajednice o slobodnom kretanju kapitala. Po isteku četiri godine, Savet za stabilizaciju i pridruživanje utvrdiće načine postupne primene pravila Zajednice o kretanju kapitala u Srbiji.

Radi efikasnije kontrole finansijskog sektora i jačanja njegove stabilnosti, NBS će svoju kontrolnu aktivnost usmeriti na primenu standarda Bazela II koji se odnose na upravljanje rizicima u poslovanju banaka, nadzor nad društvima za osiguranje, društvima za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima i nadzor nad poslovanjem davalaca finansijskog lizinga.

Odgovarajućim zakonskim izmenama učvrstiće se nezavisnost NBS i rukovodstva centralne banke u vođenju monetarne politike, koja je i sada na visokom nivou. U cilju povećanja efikasnosti NBS i usklađivanja njene upravljačke i organizacione strukture sa funkcijama centralne banke, koje su primerene modernoj tržišnoj privredi, izvršiće se restrukturiranje NBS.

5.3. Smernice spoljnoekonomske politike

U narednom srednjoročnom periodu posebna pažnja posvetiće se ubrzanju procesa pridruživanja Srbije EU i procesa pristupanja Srbije STO, kao i jačanju saradnje u regionu jugoistočne Evrope u okviru Regionalnog saveta za saradnju i kroz CEFTA sporazum koji su ratifikovale sve zemlje u regionu.

U skladu sa potpisanim i ratifikovanim SSP, Vlada će posebnu pažnju posvetiti ubrzanom stvaranju političkih i ekonomskih uslova za pridruživanje EU. Na bazi ubrzanja ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene SSP, očekuje se da Republika Srbija u 2009. godini dobije status kandidata za člana EU i da krajem 2012. godine ispuni uslove za ulazak u EU. Od posebnog značaja je da se privreda Srbije brzo prilagođava standardima i normama koje važe u trgovanju sa EU i da ih prihvati u svom poslovanju, kako bi koristila značajne povlastice u trgovanju sa EU.

Republika Srbija će u narednom srednjoročnom periodu koristiti finansijsku pomoć EU, u okviru sprovođenja Instrumenta predpristupne pomoći (IPA), za sve komponente IPA. Potpisivanjem Okvirnog sporazuma o pravilima za saradnju uspostavljen je pravni osnov za utvrđivanje doprinosa EU i doprinosa zemlje korisnika u sufinansiranju projekata finansiranih iz fondova EU. Zakonom o budžetu za određenu budžetsku godinu utvrđivaće se sredstva za kofinansiranje projekata koji se finansiraju sredstvima fondova EU, a koji se realizuju u godini za koju se donosi budžet Republike.

Vlada će ubrzati proces pristupanja Srbije STO i spoljnotrgovinsku politiku će usaglašavati sa pravilima STO u oblasti trgovine robom i uslugama, zaštite prava intelektualne svojine, standardizacije, tehničkih propisa i postupaka za ocenjivanje usaglašenosti sa propisanim zahtevima sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih propisa.

Republika Srbija, kao izvozno orijentisana zemlja, nastaviće da stvara uslove za stabilan i visok rast izvoza robe i usluga koji obezbeđuje smanjenje učešća deficita tekućeg računa u BDP. Smanjenje visokog deficita robne razmene, kao najvažnije komponente negativnog salda tekućeg računa, ostvariće se u srednjem roku kroz povećanje konkurentnosti privrede Srbije, kao sintetički rezultat realizovanih strukturnih reformi. Iz tog razloga doneta je Strategija povećanja izvoza Srbije za period od 2008. do 2011. godine, na bazi koje će se preduzeti odgovarajuća kombinacija mera za podsticanje izvoznog sektora u srednjem roku. U kratkom roku primeniće se paket mera makroekonomske politike (fiskalna politika, politika plata, monetarna politika i politika kursa) koje će doprineti smanjenju spoljnog deficita preko smanjenja domaće tražnje.

Na osnovu Strategije povećanja izvoza Srbije za period od 2008. do 2011. godine vodiće se aktivna politika jačanja izvoznog sektora. Podsticanje izvoza predstavlja ključni generator visokih i održivih stopa privrednog rasta. Povećanje izvoza zahteva značajan rast investicija i restrukturiranje privrede koje će omogućiti uvođenje novih proizvodnih programa i proizvoda više faze prerade. Ulaganje novih vlasnika u preduzeća u postprivatizacionom periodu omogućiće rast proizvodnje koja je konkurentna na svetskom tržištu, pa time i rast izvoza.

Posebna pažnja posvetiće se podsticanju izvoza u EU, sa ciljem da se struktura i kvalitet domaćih izvoznih proizvoda prilagode tržištu EU. Ovo će se postići ubrzavanjem procesa harmonizacije tehničkih propisa Srbije sa zakonodavstvom EU, odnosno ugrađivanjem u domaću regulativu evropskih direktiva novog i starog pristupa. Nakon ratifikacije SSP, usaglašavanja tehničkih propisa i standarda za određene grupe proizvoda sa onima u EU, kao i uspostavljanja infrastrukture za njihovu primenu, stvoriće se uslovi za potpisivanje sporazuma PECA (Protokol evropskog sporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda) i ACAA (Sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda). Time će se za proizvode koji su obuhvaćeni navedenim sporazumima i pre ulaska u EU obezbediti pristup jedinstvenom tržištu bez dodatnih zahteva u pogledu ispitivanja ili sertifikacije. PECA/ACAA sporazumima proširuje se u određenom sektoru jedinstveno tržište EU na tržište zemlje potpisnice i ukazuje poverenje u sistem zemlje kandidata u pogledu tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije, zbog čega će Srbija posebnu pažnju posvetiti razvoju navedenih elemenata infrastrukture kvaliteta. To zahteva da se prihvate standardi EU, posebno oni koji se odnose na bezbednost pri korišćenju proizvoda, zaštitu zdravlja i očuvanje životne sredine, kao i da se primenjuju pravila EU u oblasti carinskog postupka, konkurencije, računovodstva i poreza.

Visok priliv stranih direktnih investicija očekuje se zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, liberalnom ekonomskom režimu, napretku u regionalnim i evropskim integracijama, relativno jeftinoj radnoj snazi, niskoj stopi poreza na dobit i drugim poreskim olakšicama, kao i nacionalnom tretmanu stranih investitora. Poboljšanje poslovne i investicione klime omogućiće brži rast grinfild investicija kao ključnog faktora privrednog rasta, novih investicija i novog zapošljavanja. Povećanju priliva stranih direktnih investicija doprineće i donošenje novog zakona o koncesijama i drugim oblicima saradnje javnog i privatnog partnerstva, kojim će se unaprediti mogućnosti za ulaganja po ovom modelu. Pored toga, procenjuje se da će ostvarenju tog cilja značajno doprineti i stavljanje van snage Zakona o stranim ulaganjima, odnosno definisanje pojedinih normi tog zakona u drugim zakonima (kao što su Zakon o privrednim društvima, Carinski zakon, Zakon o deviznom poslovanju i dr.), što će predstavljati definitivnu potvrdu da strani investitori uživaju nacionalni tretman u Srbiji.

Očekuje se da će NBS instrumentima monetarne politike, koji joj stoje na raspolaganju, usmeravati kurs dinara ka nivou koji je konzistentan sa održivom srednjoročnom spoljnoekonomskom pozicijom zemlje, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ciljane stope inflacije.

Značajan instrument za podsticanje izvoza privrede Srbije predstavljaju slobodne industrijske zone, čije osnivanje i funkcionisanje doprinosi povećanju proizvodnje i investicija, otvaranju novih radnih mesta, prenosu savremenih tehnologija, povećanju izvoza i deviznog priliva i ravnomernom regionalnom razvoju. Posebna pažnja posvetiće se razvoju izvoznih klastera, odnosno povezivanju preduzeća u klastere, što će doprineti povećanju konkurentnosti preduzeća i njihovom osposobljavanju da proizvode robu i usluge višeg stepena prerade. Cilj je da se ubrza formiranje razvojno propulzivnih i izvozno orijentisanih klastera neophodnih za razvoj partnerskih odnosa za poboljšanje inovativnosti i tehnološkog razvoja, uklanjanje prepreka za povećanje produktivnosti i konkurentnosti, uz jačanje strateškog partnerstva.

Poboljšavanje uslova spoljne trgovine, kroz unapređivanje carinskog sistema i politike u skladu sa propisima EU i pravilima STO i poboljšanje carinskog postupka na granici, značajno će doprineti podsticanju stranih investicija, posebno u oblasti proizvodnje, povećanju izvoza i smanjenju deficita tekućeg računa na održiv nivo. Zaštita domaćeg tržišta (antidamping, mere zaštite od prekomernog uvoza i kompenzatorne mere protiv prakse subvencionisanja), kao i ostale legitimne mere predviđene pravilima STO (npr. ograničavanje uvoza radi zaštite neravnoteže platnog bilansa), vršiće se institucionalno na osnovu harmonizovane regulative i preuzetih međunarodnih obaveza po postupcima koji su unapred precizno propisani.

5.4. Smernice politike zapošljavanja

Povećanje zaposlenosti biće prioritet ekonomske politike u naredne tri godine. Radi većeg zapošljavanja radne snage potrebno je uspostaviti i održavati političku stabilnost, makroekonomsku stabilnost i visok privredni rast, ali i poboljšavati uslove za investiranje i unapređivati finansijske podsticaje za poslodavce. Promena strukture privrede u pravcu bržeg rasta sektora usluga uticaće na brži rast zapošljavanja. Uz to, efektuiraće se do sada preduzete mere, kao što su smanjenje fiskalnog opterećenja zarada, liberalizacija tržišta rada i unapređena klima za investiranje.

Predviđena dinamika rasta privredne aktivnosti i očekivani rast domaćih i stranih investicija uticaće na povećanje zaposlenosti, čemu će doprineti i mere usmerene na povećavanje fleksibilnosti tržišta rada (promena zakonske regulative koja se odnosi na uspostavljanje i okončavanje radnog odnosa, viša cenovna elastičnost tražnje za radnom snagom i njena veća mobilnost). Pored toga, sa ciljem smanjenja nezaposlenosti potrebno je povećati učešće aktivnih politika, kao što su pomoć pri traženju posla i savetovanje, kreiranje poslova, obuke i prekvalifikacije, a smanjiti učešće pasivnih politika (naknade za nezaposlenost i otpremnine). Preduzeća je potrebno ohrabrivati za otvaranje novih radnih mesta i investiranje u obrazovanje i razne vidove obuke sopstvene radne snage, kako bi se dostigao potreban nivo njihove fleksibilnosti.

Rast zaposlenosti ostvarivaće se unapređivanjem privrednog ambijenta, rastom privatnih i javnih investicija, kao i realizacijom niza neposrednih podsticaja za zapošljavanje.

Nosilac zapošljavanja i generator tražnje na primarnom tržištu rada u narednom periodu biće privatni sektor, posebno konkurentni izvozno orijentisani sektor malih i srednjih preduzeća. To će se ostvariti ubrzavanjem razvoja privatnog sektora i snažnim intenziviranjem investicione aktivnosti. Realizacijom krupnih investicija u industriju (automobilska i druge propulzivne industrije) i u infrastrukturu (gasovod, naftovod, putevi i pruge) stvoriće se tražnja za proizvodima MSP. Očekuje se da će rast tražnje za radnom snagom u privatnom sektoru biti veći od smanjenja zaposlenosti u društvenom i javnom sektoru, usled čega će se ukupna zaposlenost kontinuirano povećavati.

5.5. Smernice politike plata u javnom sektoru

U narednom srednjoročnom periodu zarade u Republici kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada, kako bi bile održive na dugi rok. Plate u javnom sektoru (državna uprava, javne službe, republička i lokalna javna preduzeća) u naredne tri godine, u okviru ukupnog fiskalnog prilagođavanja, strogo će se kontrolisati, sa ciljem da se smanji učešće troškova rada u državnom sektoru (državna uprava, javne službe) i u javnim preduzećima u BDP. U tom cilju preduzeće se odgovarajuće mere politike plata, kao što su: sporiji rast prosečnih plata od nominalnog rasta BDP, smanjenje broja zaposlenih, komercijalizacija određenih delatnosti i slično.

Radi stabilizovanja inflacije na niskom nivou i smanjivanja spoljnotrgovinskog deficita uvešće se čvrsta kontrola mase plata u državnom sektoru, i to na svim nivoima i u svim organima i službama - korisnicima budžeta sa ciljem relativnog smanjivanja javne potrošnje. S obzirom na to da je još uvek visoko učešće troškova rada državnog sektora u BDP, potreban je srednjoročni plan smanjivanja tog učešća, i to u sklopu smanjivanja konsolidovane javne potrošnje. Istovremeno, potrebno je dugoročnu politiku plata u državnom sektoru utvrditi tako da bude čvrsto definisana jasnim i trajno postavljenim pravilima koja će usloviti njihovo usklađivanje sa kretanjem produktivnosti i nivoom i rastom plata u privatnom sektoru.

Plate u republičkim i lokalnim javnim preduzećima kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada u tim preduzećima i stanjem na tržištu rada. Neopravdano je da zaposleni u monopolskim delatnostima imaju znatno veće plate od plata koje se na tržištu rada dobijaju za identičan posao i da se plate u ovim delatnostima povećavaju natprosečnim tempom. Uloga i značaj politike plata proizlaze iz činjenice da prema Anketi o radnoj snazi iz 2007. godine broj zaposlenih u javnom sektoru čini 25,5% ukupnog broja zaposlenih.

Odgovorna politika plata u celom javnom sektoru omogućiće povećanje javnih investicija i podržaće dugoročno održiv privredni rast i rast zaposlenosti. Takva politika plata će uticati i na nivo i kretanje zarada u privatnom sektoru, a doprineće i obuzdavanju domaće tražnje, usporavanju inflacije, ublažavanju spoljnoekonomske neravnoteže i povećanju konkurentnosti privrede.

Rast plata u državnom sektoru u skladu sa rastom produktivnosti rada podrazumeva napuštanje uravnilovke u raspodeli u državnoj upravi i javnim službama, što će se postići unapređivanjem stimulativnog sistema plata koji je u osnovi koncipiran Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga. Nastavak reformi državne uprave i javnih službi omogućiće smanjenje rashoda za zarade zaposlenih u ovim organima i službama, smanjenje broja zaposlenih, povećanje njihove efikasnosti u radu i pružanje kvalitetnijih usluga.

Doneće se zakon o položaju službenika na lokalnom nivou, kao i zakon o platama službenika i nameštenika na lokalnom nivou.

5.6. Smernice politike cena

U naredne tri godine nastaviće se liberalizacija cena u Srbiji. Postepena spoljnotrgovinska liberalizacija i unapređenje politike konkurencije indirektno će doprineti formiranju cena u konkurentskim uslovima.

Nastaviće se usklađivanje cena u oblasti prirodnih monopola na ekonomskim principima. Najvažnije sistemske aktivnosti u okviru politike cena su:

- smanjivanje obuhvata kontrole cena;

- prenos nadležnosti za odobravanje povećanja cena u infrastrukturnim delatnostima na regulatorna tela, u skladu sa zakonima koji regulišu pojedine infrastrukturne delatnosti;

- unapređenje politike cena u komunalnim delatnostima;

- promena modela usklađivanja cena naftnih derivata.

U okviru usklađivanja cena u infrastrukturnim delatnostima na ekonomskim principima najvažnije mere su:

- povećanje cene električne energije na ekonomski nivo kao nužan uslov za osposobljavanje Elektroprivrede Srbije za suočavanje sa konkurencijom i za realizaciju novih investicija. Agencija za energetiku pri određivanju cena električne energije uzimaće u obzir ekonomski opravdane troškove i profit koji obezbeđuje sredstva za nove investicije i razvoj elektroprivrede;

- rebalans tarifnog sistema Telekoma kao ključnog uslova za liberalizaciju fiksne telefonije u Srbiji. Očekuje se da će Agencija za telekomunikacije dosledno sprovoditi svoja ovlašćenja u delu regulisanja tržišta telekomunikacijskih usluga i cena;

- dovođenje regulisanih cena na ekonomski nivo, što podrazumeva povećanje cena određenih roba i usluga, ali i smanjenje cena onih roba i usluga koje su neopravdano visoke u odnosu na zemlje u okruženju. Cene proizvoda i usluga preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave utvrđivaće se na ekonomskim principima, imajući u vidu razvojnu kategoriju, uz potpuno poštovanje zaštite životne sredine i objektivizaciju broja zaposlenih i njihovih zarada. Kretanje cena lekova za humanu upotrebu biće u funkciji parametara propisanih kriterijumima za formiranje cena lekova. Usklađivanje cena lekova vršiće se u skladu sa promenama cena lekova u referentnim zemljama (Slovenija, Hrvatska, Italija) u kojima je lek dobio dozvolu za stavljanje u promet i promenama kursa evra prema dinaru. Pri tome, imaće se u vidu uticaj promena cena lekova na izdatke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za lekove koji se propisuju i izdaju na recept, kao i uticaj na inflaciju.

II FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2009. DO 2011. GODINE

1. Fiskalna kretanja u periodu 2005-2007. godine*7

Konsolidovani sektor države je nakon fiskalnog prilagođavanja i ostvarenog suficita u 2005. godini, povećanjem javnih rashoda ušao u deficit u 2006. i 2007. godini. Povećanje ekspanzivnosti fiskalne politike usledilo je nakon završetka aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (februar 2006. godine) i nakon visokih priliva po osnovu privatizacije koji su omogućili povećanje rashoda bez značajnijeg novog zaduživanja države. Nepovoljni splet okolnosti u kojima je delovala fiskalna politika jesu učestali izborni ciklusi i po tom osnovu povećano predizborno, ali i postizborno trošenje.

_______________
*7 Razlike u procentualnom učešću prihoda, rashoda i rezultata u BDP, u odnosu na prethodni memorandum, rezultat su promene nominalnog iznosa BDP izazvane metodološkim modifikacijama u službenim obračunima RZS.

Tabela 18. Konsolidovani bilans sektora države u periodu 2005-2007, u % BDP

 

2005.

2006.

2007.

Javni prihodi

42,7

43,5

43,4

Javni rashodi i neto pozajmice

41,8

45,1

45,4

Fiskalni suficit / deficit

0,9

-1,6

-2,0

Grafikon 7. Fiskalno opterećenje u Srbiji i zemljama EU
(Ukupni prihodi, % BDP, u 2007. godini)

Nakon reformi u poreskom sistemu, sprovedenih do kraja 2005. godine poreski sistem u Srbiji je velikim delom usaglašen sa poreskim sistemima modernih tržišnih privreda, pre svega sa onima u zemljama EU. Kao posledica reformi u poreskom sistemu fiskalni prihodi su stabilizovani na nivou od oko 43% BDP. U poređenju sa zemljama EU, ukupno fiskalno opterećenje u Srbiji nešto je veće od njihovog proseka.

Povećanje ukupnih rashoda rezultat je nešto značajnijeg povećanja kapitalnih rashoda u 2006. i 2007. godini (uvođenje NIP), uz istovremeni rast tekućih rashoda. Kapitalni rashodi veći su u 2007. u odnosu na 2005. godinu za 2,3 procentna poena, dok su tekući rashodi veći za 1 procentni poen u odnosu na 2005. godinu. Povećanje tekućih rashoda, naročito onih kategorija kod kojih se zakonom povećava nivo izdvajanja, stvara dugoročan problem, jer je prostor za uštede države za duži period smanjen.

Tabela 19. Tekući i kapitalni prihodi i rashodi konsolidovanog sektora države, u % BDP

2005.

2006.

2007.

I. Javni prihodi

42,7

43,5

43,4

1. Tekući prihodi

42,2

43,0

42,9

2. Kapitalni prihodi

0,5

0,5

0,5

II. Javni rashodi i neto pozajmice

41,8

45,1

45,4

1. Tekući rashodi

38,7

40,5

39,7

2. Kapitalni rashodi

2,7

4,0

4,9

3. Neto budžetske pozajmice

0,3

0,5

0,7

III. Fiskalni suficit / deficit

0,9

-1,6

-2,0

Grafikon 8. Javni rashodi u Srbiji i zemljama EU,
% BDP, u 2007. godini

Prema učešću javnih rashoda u BDP, u 2007. godini Srbija se nalazi znatno iznad proseka zemalja EU.

U istom periodu značajno je smanjen javni dug Republike Srbije. U toku 2006. i 2007. godine prevremeno su otplaćene rate duga penzionerima i jedan deo duga prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj. Istovremeno, država je uspešno servisirala sve obaveze prema domaćim i inostranim kreditorima (stara devizna štednja, zajam za privredni preporod Srbije, Pariski i Londonski klub).

Tabela 20. Javni dug Republike Srbije u periodu 2005-2007. godine

2005.

2006.

2007.

Javni dug u mil. dinara

879.171

738.808

703.249

Javni dug, % BDP

52,0

37,2

30,3

 

Metodologija Statistike javnih finansija

Ministarstvo finansija, počev od Memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, prilikom projekcije fiskalnih agregata koristi metodologiju MMF - Statistika državnih finansija. Radi uporedivosti podataka koji su prezentovani u ovom Memorandumu i podaci za period 2005-2007. godine preračunati su koristeći istu metodološku osnovu.

Osnovni cilj usaglašavanja sa metodologijom Statistike javnih finansija je mogućnost sagledavanja makroekonomskih implikacija fiskalne politike. Od posebnog značaja je sagledavanje uticaja fiskalne politike na domaću tražnju, te se svaka stavka prihoda i rashoda razmatra sa ovog stanovišta, bez obzira na prirodu njenog računovodstvenog evidentiranja.

Komparativni prikaz dosadašnje i nove metodologije statistike javnih finansija:

1. Nivo posmatranja je konsolidovani sektor države koji se sastoji od sledećih nivoa vlasti: centralni nivo vlasti - budžet Republike Srbije i Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja; lokalni nivo vlasti - budžet AP Vojvodine i budžeti opština i gradova; JP "Putevi Srbije". U dosadašnjoj praksi JP "Putevi Srbije" obuhvatani su samo delom koji se finansira iz prihoda po osnovu akciza na derivate nafte.

2. Obuhvat podataka: pored budžetskih sredstava primenom navedene metodologije u obračun fiskalnih agregata ulaze i ostali izvori finansiranja - deo sopstvenih prihoda državnih organa, donacije, krediti i privatizacioni prilivi. Dosadašnji obuhvat podrazumevao je samo budžetska sredstva i iz budžetskih izvora finansirane rashode.

3. Način obračuna rezultata: Deficit odnosno suficit konsolidovanog sektora države jednak je razlici između prihoda i ukupnih rashoda uvećanih za neto budžetske pozajmice. Kategorija neto budžetskih pozajmica tretira se kao stavka rashoda u slučajevima kada je svrha izdataka sprovođenje određene državne politike, dok ukoliko se izdavanje vrši u cilju upravljanja likvidnošću - izdatak po tom osnovu postaje stavka finansiranja, bez uticaja na rezultat države. Neto budžetske pozajmice - bez obzira na njihovu svrhu tretirane su, do sada, kao deo finansiranja, dakle bez uticaja na rezultat.

4. Razlika u računovodstvenom i statističkom obuhvatu pojedinih stavki rashoda: s obzirom na primarni cilj - sagledavanje makroekonomskih implikacija fiskalne politike pojedine stavke rashoda npr. otplata duga penzionerima, koja se računovodstveno tretira kao deo otplate duga - bez uticaja na rezultat, statistički ima tretman transfera stanovništvu i po tom osnovu utiče na povećanje domaće tražnje. Licenca, računovodstveno tretirana kao tekući neporeski prihod, s obzirom na jednokratni karakter sada se posmatra kao deo finansiranja.

Sa unapređenjem računovodstvene osnove - prelazak na obračunski osnov evidentiranja državnih transakcija - stvoriće se uslovi za dalje usavršavanje metodologije statistike državnih finansija, te usklađivanja metodologije sa EU (ECA 95).

Javni prihodi u periodu 2005-2007. godine

Konsolidovani prihodi sektora države u posmatranom periodu čine u proseku blizu 43% BDP. Dominantno je učešće tekućih prihoda u BDP, dok su kapitalni prihodi u posmatranom periodu niski i stabilni na nivou od 0,5% BDP. Poreski prihodi, u posmatranom periodu, u proseku čine 37,7% BDP. Izmene u poreskoj politici u navedenom periodu nisu značajnije promenile ukupne poreske prihode, odnosno njihovo učešće u BDP, dok je bilo izvesnih promena u strukturi prihoda.

Tabela 21. Konsolidovani prihodi sektora države u periodu 2005-2007, u % BDP

2005.

2006.

2007.

Javni prihodi

42,7

43,5

43,4

I. Tekući prihodi

42,2

43,0

42,9

1. Poreski prihodi

37,7

38,0

37,5

1.1. Carine

2,3

2,3

2,5

1.2. Porez na dohodak građana

5,6

6,0

5,0

1.3. Porez na dobit

0,6

0,9

1,3

1.4. PDV

12,8

11,3

11,4

1.5. Akcize

4,2

4,4

4,2

1.6. Porez na imovinu

0,9

0,9

0,8

1.7. Ostali poreski prihodi

0,6

0,6

0,6

1.8. Doprinosi za socijalno osiguranje

10,8

11,6

11,6

2. Neporeski prihodi

4,5

5,0

5,4

II. Kapitalni prihodi

0,5

0,5

0,5

U strukturi poreskih prihoda u Srbiji su u posmatranom periodu dominantni porezi na potrošnju (indirektni porezi), dok se razvijenije zemlje EU u finansiranju više oslanjaju na tzv. direktne poreze.

Grafikon 9. Struktura poreskih prihoda u Srbiji i zemljama EU
u 2006. godini (% BDP)

Pojedinačno najveće učešće u BDP imaju PDV i doprinosi za socijalno osiguranje. Prihod po osnovu PDV obično u prvoj godini primene beleži najveće učešće u BDP, da bi u narednim godinama blago opao i zatim stabilizovao učešće u BDP.

Doprinosi za socijalno osiguranje povećali su učešće u BDP, u 2006. i 2007. godini zahvaljujući rastu zarada u posmatranom periodu. Porez na dohodak građana, čiji najveći deo čini porez na zarade, ima daleko skromnije učešće u BDP. U 2007. godini došlo je do pada učešća ovog prihoda u BDP za oko 1 procentni poen, zbog smanjenja poreske stope. To smanjenje bi bilo i veće da nije u izvesnoj meri kompenzovano rastom zarada u posmatranom periodu. Smanjenje stope poreza na zarade, u uslovima relativno visokog rasta zarada tokom 2007. godine nije značajnije smanjilo troškove rada.

Porez na dobit preduzeća u posmatranim godinama značajno povećava učešće u BDP. Na ovakvo kretanje poreza na dobit uticalo je više faktora: sprovedena privatizacija i restrukturiranje privrede, ali i primena međunarodnih računovodstvenih standarda i posledično realnije iskazivanje rezultata poslovanja.

Tabela 22. Konsolidovani prihodi sektora države - struktura u periodu 2005-2007. godine, u procentima

2005.

2006.

2007.

Javni prihodi

100,0

100,0

100,0

I. Tekući prihodi

98,9

98,8

98,8

1. Poreski prihodi

88,4

87,3

86,4

1.1. Carine

5,4

5,2

5,7

1.2. Porez na dohodak građana

13,1

13,7

11,5

1.3. Porez na dobit

1,4

2,1

2,9

1.4. PDV

29,9

26,0

26,4

1.5. Akcize

9,9

10,0

9,8

1.6. Porez na imovinu

2,0

2,1

1,9

1.7. Ostali poreski prihodi

1,3

1,4

1,4

1.8. Doprinosi za socijalno osiguranje

25,4

26,7

26,8

2. Neporeski prihodi

10,5

11,5

12,5

II. Kapitalni prihodi

1,1

1,2

1,2

 

Javni rashodi u periodu 2005-2007. godine

Ekspanzivna fiskalna politika u 2006. i 2007. godini, imala je za posledicu povećanje učešća javne potrošnje u BDP za 3,6 procentnih poena. Fiskalni suficit ostvaren u 2005. godini i visoki privatizacioni prilivi omogućili su visok rast kapitalnih rashoda i nešto niži, ali i dalje visok, rast tekućih rashoda. Rastom kapitalnih rashoda dostignut je nivo javnih investicija koji je blizak prosečnim kapitalnim ulaganjima u zemljama Jugoistočne Evrope.8

_______________
8 Prosečna kapitalna ulaganja u zemljama Jugoistočne Evrope u razdoblju 2004-2006. iznose 5,1% BDP.

Tabela 23. Konsolidovani rashodi sektora države u periodu 2005-2007, u % BDP

2005.

2006.

2007.

Javni rashodi

41,8

45,1

45,4

1. Tekući rashodi

38,7

40,5

39,7

1.1. Rashodi za zaposlene

10,1

10,3

10,3

1.2. Kupovina roba i usluga

6,3

6,8

7,2

1.3. Otplata kamata

1,0

1,5

0,8

1.4. Subvencije

3,2

2,8

2,7

1.5. Socijalna pomoć i transferi stanovništvu

17,0

18,2

17,6

1.6. Ostali tekući rashodi

1,1

0,9

1,0

2. Kapitalni rashodi

2,7

4,1

5,0

3. Neto budžetske pozajmice

0,3

0,5

0,7

Fiskalna politika je bila izrazito ekspanzivna u 2006. godini. Gotovo celokupno povećanje rashoda u periodu 2005-2007. godina desilo se upravo u 2006. godini. Fiskalni prostor stvoren restriktivnom politikom u 2005. godini nije iskorišćen samo za povećanje kapitalnih rashoda, već i za osetno povećanje tekućih rashoda.

Učešće tekućih rashoda u BDP u 2006. godini povećalo se za 1,8 procentnih poena. Naročito nepovoljan je rast onih kategorija tekućih rashoda čije povećanje utiče i na povećana izdvajanja u narednim godinama, smanjujući na taj način manevarski prostor za značajniju, a svakako neophodnu, promenu u politici javnih rashoda za naredne godine. Ovo se odnosi pre svega na plate zaposlenih, te zakonski određene transfere stanovništvu. Visok rast socijalnih davanja i transfera stanovništvu u 2006. godini delom je posledica prevremene otplate duga penzionerima i nema karakter trajno uvećanih transfera stanovništvu.9

_______________
9 Prevremene otplate duga penzionerima predstavljaju otplatu glavnice duga sa pripadajućom kamatom. Računovodstveno, otplata glavnice duga je stavka finansiranja i kao takva ne bi trebalo da utiče na rezultat. Međutim, u skladu sa metodologijom GFS 1986, gde je od presudne važnosti utvrditi likvidnosni uticaj javne potrošnje na domaću tražnju, ova stavka tretira se kao tekući rashod i deo je transfera stanovništvu.

Tekući rashodi u 2007. godini imaju niže učešće u BDP, u odnosu na 2006. godinu za 0,8 procentnih poena, mada je njihovo učešće i dalje veće nego u 2005. godini za 1 procentni poen. Uspeh fiskalne politike u 2007. godini jeste zaustavljanje stalnih pritisaka za povećanjem tekućih rashoda. Većina tekućih rashoda ima manje učešće u BDP, ili bar sporiji rast učešća, u odnosu na 2006. godinu.

Kapitalni rashodi povećavaju učešće u BDP za 0,9 procentnih poena, u odnosu na 2006. godinu. Glavni faktor rasta kapitalnih rashoda je realizacija NIP tokom 2007. godine, dok je u 2006. godini NIP realizovan samo u poslednjem tromesečju.10

_______________
10 Realizacija NIP u 2006. godini započeta je nakon rebalansa budžeta, usvojenog u septembru 2006. godine.

Tabela 24. Konsolidovani rashodi sektora države - struktura u periodu 2005-2007. godina

2005.

2006.

2007.

Javni rashodi

100,0

100,0

100,0

1. Tekući rashodi

92,7

89,7

87,5

1.1. Rashodi za zaposlene

24,0

22,8

22,6

1.2. Kupovina roba i usluga

15,2

15,2

16,0

1.3. Otplata kamata

2,5

3,4

1,7

1.4. Subvencije

7,8

6,2

6,0

1.5. Socijalna pomoć i transferi stanovništvu

40,7

40,2

38,9

1.6. Ostali tekući rashodi

2,5

1,9

2,3

2. Kapitalni rashodi

6,5

9,1

11,1

3. Neto budžetske pozajmice

0,8

1,2

1,5

U posmatranom periodu došlo je do određene izmene u strukturi javne potrošnje. Tekući rashodi u 2007. godini su ispod 90% ukupnih rashoda, dok su 2005. godine oni činili 92,7% ukupnih rashoda. Međutim, ova pozitivna promena u strukturi javne potrošnje ostvarena je uz brži rast ukupne javne potrošnje od rasta BDP, što je za posledicu imalo povećanje fiskalnog deficita.

Grafikon 10. Struktura javnih rashoda sektora države, u periodu 2005-2007. godine

Preko 60% ukupne javne potrošnje čine zarade zaposlenih i socijalni transferi stanovništvu. Socijalni i drugi transferi stanovništvu su zakonski određeni, i po tom osnovu u kratkom roku nepromenljivi. Značajnije smanjenje rashoda za zaposlene suočava se sa velikim pritiscima sindikata i teško se sprovodi. Visoko učešće troškova rada u ukupnoj javnoj potrošnji rezultat je velikog broja zaposlenih u državnoj upravi i javnim službama, ali i visokog nivoa plata u javnom sektoru sa prosekom koji je bio veći od prosečne zarade u Srbiji. Nepromenjeno učešće troškova rada u BDP u 2007. godini, u odnosu na prethodnu, uprkos visokom rastu neto plata, posledica je smanjenog fiskalnog opterećenja zarada, od januara 2007. godine.

Od ostalih tekućih rashoda - bez zarada i socijalnih transfera, gotovo polovina je, takođe, nediskreciona ili teško promenljiva u kratkom roku (kamate, stalni troškovi i dr.), iz čega proizilazi da je između 75% - 80% javne potrošnje unapred predodređeno i da je fiskalni prostor za značajniju izmenu politika javnih rashoda u kratkom roku minimalan.

Pojedinačno najveće učešće u BDP - posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji imaju rashodi u funkciji socijalne zaštite. Pored rashoda državnih organa koji obavljaju funkciju socijalne zaštite ovde spadaju i rashodi PIO fonda i Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovi rashodi povećali su učešće u BDP za 0,7 procentnih poena u posmatranom periodu.

Tabela 25. Konsolidovani rashodi sektora države - struktura po funkcionalnoj klasifikaciji u periodu 2005-2007. godina, % BDP

2005.

2006.

2007.

Javni rashodi - ukupno

41,9

45,1

45,4

1. Opšte javne usluge

4,2

5,3

4,2

2. Odbrana

2,4

2,4

2,5

3. Javni red i bezbednost

2,3

2,5

2,5

4. Ekonomski poslovi

5,5

5,9

6,8

5. Zaštita životne sredine

0,2

0,3

0,3

6. Stanovanje i razvoj zajednice

1,5

2,0

1,8

7. Zdravstvo

5,7

5,9

6,2

8. Rekreacija, sport, kultura i vere

1,0

1,0

1,0

9. Obrazovanje

3,5

3,8

3,8

10. Socijalna zaštita

15,6

16,1

16,3

Značajan procenat BDP izdvaja se i za zdravstvo, ekonomske poslove, opšte javne usluge i obrazovanje, koji beleže i najviši rast u posmatranom periodu.

2. Fiskalna kretanja u 2008. godini i projekcije za period 2009-2011. godina

2.1. Fiskalna kretanja u 2008. godini

Procena konsolidovanog bilansa sektora države iz Memoranduma, usvojenog u maju, a u čijoj osnovi se nalazio Zakon o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu i ranije definisana fiskalna politika11 nije ukazivala na značajniju promenu politike u odnosu na 2007. godinu. Usled neznatnih promena u prihodima i rashodima, fiskalni deficit u 2008, prema navedenoj proceni iznosio bi 1,7% BDP.

_______________
11Ovde se misli pre svega na određena opredeljenja fiskalne politike definisana Memorandumom o budžetu za 2008. godinu koji je prethodio donošenju Zakona o budžetu Republike, finansijskih planova OOSO i budžeta lokalnog nivoa vlasti, za 2008. godinu.

Ovakva procena za 2008. godinu urađena je imajući u vidu da je u pitanju izborna godina, i da se u njoj ne mogu očekivati značajniji zaokreti ka restriktivnoj fiskalnoj politici, i pored toga što su neophodni radi smanjenja makroekonomskih neravnoteža (inflacija i deficit platnog bilansa).

Izazov sprovođenja restriktivne fiskalne politike ostavljen je za naredni srednjoročni period (2009 - 2011), te su ciljevi fiskalne politike ambiciozno postavljeni. Planirano fiskalno prilagođavanje zahtevalo je smanjenje učešća javne potrošnje za 3,3% BDP do kraja posmatranog perioda.

Još jedan izborni ciklus (parlamentarni izbori u 2008. godini) uslovio je promenu politike u 2008. godini. Kao rezultat kompromisa između predizbornih obećanja i fiskalnih mogućnosti, dolazi do pogoršanja fiskalne pozicije u 2008. godini.

Kako su prihodi i rashodi konsolidovanog sektora države dati kao procentualno učešće u BDP, odvojeno su prikazane promene nastale kao rezultat revidiranih projekcija i novih politika, dok je promena uslovljena izmenom u proceni apsolutnog iznosa BDP za 2008. godinu prikazana posebno.

Tabela 26. Efekti promene projekcija i politika na učešće javnih prihoda i rashoda u 2008. godini

2008*

2008**

uticaj
promene
projekcije
i politike

2008***

uticaj
promene
BDP

I. Javni prihodi

41,5

42,4

0,9

42,7

0,4

1. Tekući prihodi

40,9

41,8

0,9

42,1

0,4

2. Kapitalni prihodi

0,6

0,6

0,0

0,6

0,0

II. Javni rashodi i neto pozajmice

43,3

45,0

1,7

45,4

0,4

1. Tekući rashodi

37,7

39,9

2,2

40,2

0,3

2. Kapitalni rashodi

4,7

4,2

-0,5

4,2

0,1

3. Neto budžetske pozajmice

0,9

0,9

0,0

0,9

0,0

III. Fiskalni suficit / deficit

-1,7

-2,7

-1,0

-2,7

0,0

* Memorandum usvojen u maju (prethodna procena BDP i prethodna procena fiskalnih agregata), ** prethodna procena BDP, nova procena fiskalnih agregata, *** nova procena fiskalnih agregata i BDP

Niže procenjeni apsolutni iznos BDP u tekućim cenama povećava učešće prihoda i rashoda konsolidovanog sektora države za 0,4 procentna poena.

Uticaj izmena u projekciji i politici je znatno veći. Ukupni prihodi su, prema novoj proceni veći za 0,9 procentnih poena, dok su rashodi konsolidovanog sektora države veći za 1,7 procentnih poena, što je dovelo do pogoršanja rezultata za 1 procentni poen.

Promene na prihodnoj strani posledica su promene u projekciji, imajući u vidu da značajnijih izmena u poreskoj politici koje bi imale efekte na prihode nije bilo.

Tabela 27. Efekti promene projekcija i politika na učešće javnih prihoda u 2008. godini

2008*

2008**

uticaj
promene
projekcije
i politike

2008***

uticaj
promene
BDP

Javni prihodi

41,5

42,4

0,9

42,7

0,4

I. Tekući prihodi

40,9

41,8

0,9

42,1

0,4

1. Poreski prihodi

36,0

37,0

1,0

37,3

0,3

1.1. Carine

2,2

2,5

0,3

2,5

0,0

1.2. Porez na dohodak građana

4,7

5,0

0,3

5,1

0,0

1.3. Porez na dobit

1,3

1,5

0,2

1,5

0,0

1.4. PDV

11,1

11,3

0,2

11,4

0,1

1.5. Akcize

4,2

4,0

-0,2

4,0

0,0

1.6. Porez na imovinu

0,7

0,7

0,0

0,7

0,0

1.7. Ostali poreski prihodi

0,6

0,6

0,0

0,6

0,0

1.8. Doprinosi za socijalno osiguranje

11,2

11,5

0,3

11,6

0,1

2. Neporeski prihodi

4,9

4,8

-0,1

4,8

0,0

II. Kapitalni prihodi

0,6

0,6

0,0

0,6

0,0

* Memorandum usvojen u maju (prethodna procena BDP i prethodna procena fiskalnih agregata), ** prethodna procena BDP, nova procena fiskalnih agregata, *** nova procena fiskalnih agregata i BDP

Celokupna promena u proceni prihoda je na strani tekućih prihoda, dok kod kapitalnih ne dolazi do promene procenjenog iznosa. Kod tekućih prihoda procenjeni iznos poreskih prihoda veći je za 1 procentni poen u odnosu na procenu iz majskog memoranduma o budžetu, dok je kod neporeskih novi iznos za 0,1 procentni poen manji. Ostvarenje prihoda u prvih osam meseci 2008. godine ukazalo je da će se određene vrste prihoda ostvariti više od planiranog, što je dovelo do revidiranja procene naviše.

Porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje u novoj proceni veći su za 0,3 procentna poena. Osnovni razlog višeg ostvarenja ovih prihoda, u odnosu na plan, rezultat je rasta zarada većeg od predviđenog majskim memorandumom.

Procena prihoda od carina je revidirana naviše zbog bržeg rasta uvoza od planiranog, dok je veća procena prihoda od PDV rezultat kako bržeg rasta uvoza tako i inflacije iznad planiranog tempa.

Kod prihoda od akciza izvršeno je revidiranje procene naniže, u skladu sa ostvarenjem u periodu januar-avgust 2008. godine.

Tabela 28. Efekti promene projekcija i politika na učešće javnih rashoda u 2008. godini

2008*

2008**

uticaj
promene
projekcije
i politike

2008***

uticaj
promene
BDP

Javni rashodi

43,3

45,0

1,7

45,4

0,4

1. Tekući rashodi

37,7

39,9

2,2

40,2

0,3

1.1. Rashodi za zaposlene

10

10,1

0,1

10,2

0,1

1.2. Kupovina roba i usluga

6,7

7,1

0,4

7,2

0,1

1.3. Otplata kamata

0,8

0,8

0,0

0,8

0,0

1.4. Subvencije

2,4

2,8

0,4

2,8

0,0

1.5. Socijalna pomoć i transferi stanovništvu

17,1

17,9

0,8

18,0

0,2

1.6. Ostali tekući rashodi

0,8

1,2

0,4

1,2

0,0

2. Kapitalni rashodi

4,7

4,2

-0,5

4,2

0,0

3. Neto budžetske pozajmice

0,9

0,9

0,0

0,9

0,0

* Memorandum usvojen u maju (prethodna procena BDP i prethodna procena fiskalnih agregata), ** prethodna procena BDP, nova procena fiskalnih agregata, *** nova procena fiskalnih agregata i BDP

Promene u rashodima rezultat su, s jedne strane, revidiranja projekcija, a sa druge strane promena u politikama u odnosu na prethodni memorandum o budžetu.

Povećanje u odnosu na procenu datu u prethodnom memorandumu kod rashoda za robe i usluge i ostalih tekućih rashoda posledica je inflacije iznad nivoa planiranog početkom godine.

Deo promena kod subvencija i transfera stanovništvu posledica je potcenjenosti planiranih iznosa kod pojedinih kategorija (subvencije u poljoprivredi, povećanje za 0,3 procentna poena) i inflacije koja je veća od planirane.

Planirani izdaci za penzije morali su biti povećani i bez izmena u politici zbog veće inflacije od planirane - rast troškova života je komponenta formule koja se koristi prilikom redovne indeksacije penzija. Razlika između stvarne i planirane inflacije doprinela je povećanju izdataka za penzije za 0,2 procentna poena.

Ključna promena u politici koja je imala efekat na povećanje pojedinih kategorija rashoda, u odnosu na prvobitnu procenu je:

Povećanje penzija za 10% u novembru (rast izdataka za penzije, uključujući i vojne penzije za 0,5 procentnih poena godišnjeg BDP).

Konsolidovani sektor države prema proceni u 2008. godini ostvariće deficit od 2,7% BDP. Javna potrošnja će do kraja godine dostići izuzetno visok nivo od 45,4% BDP.

2.2. Fiskalne projekcije za period 2009-2011. godina

Memorandum o budžetu usvojen u maju ove godine kao osnovni cilj fiskalne politike postavio je snažno fiskalno prilagođavanje i smanjenje javne potrošnje na 40% BDP na kraju srednjoročnog perioda. Zaokret u fiskalnoj politici u 2008. godini i povećanje javne potrošnje znatno otežava ostvarenje ovog cilja. Zbog izmenjene osnove, odnosno povećanog polaznog nivoa javne potrošnje u 2008. godini, a uz primenu istih restriktivnih pretpostavki prilikom projekcije fiskalnih agregata, projektovana javna potrošnja na kraju perioda dostiže 42% BDP.

Ciljevi fiskalne politike u periodu 2009-2011. godine obuhvataju snažno fiskalno prilagođavanje, nastavak reformi poreskog sistema uz unapređenje upravljanja javnim finansijama, a naročito javnim rashodima, kao i poboljšanje kvaliteta usluga državnog sektora uvođenjem programskog budžeta.

Fiskalno prilagođavanje

Cilj fiskalne politike je prelaz sa deficita u konsolidovanom bilansu države od 2,7% BDP u 2008. godini, na izbalansiran rezultat sektora države u 2011. godini. Smanjenje deficita u konsolidovanom bilansu države će uticati na smanjenje domaće tražnje, a posredno na smanjenje deficita u trgovinskom i tekućem platnom bilansu i na smanjenje inflatornih pritisaka. Smanjenje javne potrošnje povoljno će delovati na investicije i rast privatnog sektora.

Tabela 29. Konsolidovani bilans sektora države u periodu 2008-2011, % BDP

2008

2009

2010

2011

Javni prihodi

42,7

42,2

42,0

41,9

Javni rashodi i neto pozajmice

45,4

44,3

42,9

42,0

Fiskalni suficit / deficit

-2,7

-2,1

-0,9

-0,1

Fiskalno prilagođavanje će se, pre svega ostvariti kroz smanjenje učešća javne potrošnje u BDP. Najintenzivnije, smanjenje učešća javne potrošnje u BDP planirano je za 2009. godinu (1,1 procentni poen) i 2010. godinu (1,4 procentna poena). Uporedo sa smanjenjem učešća javne potrošnje u BDP planirana je značajna promena njene strukture u pravcu smanjenja učešća tekućih rashoda i povećanja učešća kapitalnih rashoda.

Tabela 30. Tekući i kapitalni prihodi i rashodi konsolidovanog sektora države, u % BDP

 

2008

2009

2010

2011

I. Javni prihodi

42,7

42,2

42,0

41,9

1. Tekući prihodi

42,1

41,6

41,4

41,3

2. Kapitalni prihodi

0,6

0,6

0,6

0,6

II. Javni rashodi i neto pozajmice

45,4

44,3

42,9

42,0

1. Tekući rashodi

40,2

39,2

37,8

36,8

2. Kapitalni rashodi

4,2

4,3

4,5

4,6

3. Neto budžetske pozajmice

0,9

0,7

0,6

0,6

III. Fiskalni suficit / deficit

-2,7

-2,1

-0,9

-0,1

Tekući rashodi na kraju perioda bili bi manji za 3,4 procentna poena, učešće neto budžetskih pozajmica smanjilo bi se za 0,3 procentna poena, čime bi se ova kategorija rashoda svela na nivo iz 2007. godine. Kapitalni rashodi dostigli bi prema projekciji 4,6% BDP na kraju perioda.

Grafikon 11. Projekcija javnih prihoda, rashoda i rezultata konsolidovanog sektora države u periodu 2008-2011. godina

 

Konsolidovani prihodi - projekcija za period 2009-2011. godina

Procenjeno je da će konsolidovani prihodi sektora države smanjiti učešće u BDP za 0,8 procentnih poena, u odnosu na 2008. godinu. Do određenih izmena dolazi u strukturi prihoda, pre svega poreskih, imajući u vidu poreske reforme koje se očekuju u narednom periodu, a koje su date u tački 2.3, ovog poglavlja. Projekcije poreskih prihoda urađene su na osnovu projekcija makroekonomskih indikatora za period 2009-2011. godine.

Tabela 31. Konsolidovani prihodi sektora države u periodu 2008 - 2011, u % BDP

2008

2009

2010

2011

Javni prihodi

42,7

42,2

42,0

41,9

I. Tekući prihodi

42,1

41,6

41,4

41,3

1. Poreski prihodi

37,3

36,8

36,6

36,5

1.1. Carine

2,5

2,0

1,6

1,3

1.2. Porez na dohodak građana

5,1

4,9

4,9

4,9

1.3. Porez na dobit

1,5

1,6

1,7

1,8

1.4. PDV

11,4

11,3

11,3

11,3

1.5. Akcize

4,0

4,1

4,2

4,3

1.6. Porez na imovinu

0,7

0,7

0,7

0,7

1.7. Ostali poreski prihodi

0,6

0,6

0,6

0,6

1.8. Doprinosi za socijalno osiguranje

11,6

11,6

11,6

11,6

2. Neporeski prihodi

4,8

4,8

4,8

4,8

II. Kapitalni prihodi

0,6

0,6

0,6

0,6

Carine: Osnovna pretpostavka prilikom projekcije prihoda od carina su rast uvoza, kao i izmene u carinskoj politici koje se očekuju u narednom srednjoročnom periodu. Liberalizacija carinske zaštite u trgovini sa EU, te očekivano pristupanje Srbije STO uticaće na pad prihoda od carina u narednom srednjoročnom periodu. Otuda smanjenje učešća u BDP ovih prihoda koji u 2011. godini čine 1,3% BDP. U zemljama koje su u procesu pridruživanja EU u najvećoj meri svele carinsku zaštitu u trgovini sa EU na 0%, prihodi od carina su i nešto niži i čine ispod 1% BDP.

Porez na dohodak: Približno 75% poreza na dohodak čini porez na zarade. Nominalni rast zarada prema makroekonomskim projekcijama, nešto je niži od nominalnog rasta BDP, zbog čega učešće poreza na zarade blago opada. Pad je usporen predviđenim rastom zaposlenosti i smanjenjem rada na crno. U periodu 2009 - 2011. godine očekuje se da će neki oblici poreza na dohodak (izuzev zarada) rasti brže od nominalnog rasta BDP, tako da ukupan porez na dohodak zadržava isto učešće u BDP do 2011. godine.

Doprinosi za socijalno osiguranje: Prilikom projekcije prihoda od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje korišćene su iste pretpostavke, korišćene prilikom projekcije poreza na zarade, te je njihovo učešće u BDP nepromenjeno.

Porez na dobit: U prethodnim godinama prihodi po osnovu poreza na dobit ostvarili su visoke stope rasta. To je rezultat privatizacije i restrukturiranja privrede s jedne strane, i realnijeg obračuna rezultata zbog primene međunarodnih računovodstvenih standarda. Imajući u vidu nastavak reformi u realnom sektoru, očekuje se veći nominalni rast ovog prihoda, od nominalnog rasta BDP i povećanje njegovog učešća, ali nešto sporije nego što je to bio slučaj u prethodnim godinama.

Porez na dodatu vrednost: Nakon početnog rasta prihod od PDV je stabilizovan tako da se učešće u BDP ne menja. Za sada se ne predviđa izmena poreskih politika, odnosno stopa PDV, tako da u čitavom periodu PDV raste u skladu sa nominalnim rastom BDP. Međutim, ukoliko se u narednom periodu ne napravi značajno fiskalno prilagođavanje nije isključena mogućnost povećanja stope PDV.

Akcize: Nakon revidiranja projekcije prihoda od akciza u 2008. godini, tako da njihovo učešće u BDP iznosi 4,0%, prihodi od akciza rastu, zbog predviđenog povećanja akciza na cigarete (u skladu sa akcionim planom) i alkoholna pića i na kraju perioda dostižu 4,3% BDP.

Ostali poreski, neporeski i kapitalni prihodi rastu u skladu sa nominalnim rastom BDP.

Konsolidovani rashodi - projekcija za period 2009-2011. godine

Tabela 32. Konsolidovani rashodi sektora države u periodu 2008-2011, u % BDP

2008

2009

2010

2011

Javni rashodi

45,4

44,3

42,9

42,0

1. Tekući rashodi

40,2

39,2

37,8

36,8

1.1. Rashodi za zaposlene

10,2

9,8

9,3

9,1

1.2. Kupovina roba i usluga

7,2

6,7

6,2

5,8

1.3. Otplata kamata

0,8

0,7

0,9

1,0

1.4. Subvencije

2,8

2,6

2,4

2,4

1.5. Socijalna pomoć i transferi stanovništvu

18,0

18,5

18,1

17,7

1.6. Ostali tekući rashodi

1,2

0,9

0,9

0,9

2. Kapitalni rashodi

4,2

4,3

4,5

4,6

3. Neto budžetske pozajmice

0,9

0,7

0,6

0,6

Ostvarenje opštih ciljeva smanjenja učešća javne potrošnje planirano je primenom sledećih mera fiskalne politike:

Realni rast fonda plata u 2009. i 2010. godini po stopi od 2% godišnje. Navedeni rast fonda plata imao bi za posledicu smanjenje učešća troškova rada u državnom sektoru sa nivoa od 10,2% BDP u 2008. godini na 9,1% BDP u 2011. godini. Razradiće se mere za ostvarenje ovog cilja kao što su: sporiji rast prosečnih plata od rasta nominalnog BDP, smanjenje broja zaposlenih, komercijalizacija nekih delatnosti i dr. Smanjenju broja zaposlenih u državnom sektoru doprineće programi racionalizacije mreže školskih i zdravstvenih ustanova čija izrada je u završnoj fazi. Osim toga, usvojiće se mere za smanjenje broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi.

Smanjenje rashoda za robe i usluge sa 7,2% BDP u 2008. godini na 5,8% BDP u 2011. godini. Sporiji rast rashoda za robe i usluge od rasta BDP najvećim delom će se ostvariti kao indirektna posledica racionalizacije mreže ustanova u državnoj svojini i planiranog smanjenja broja zaposlenih. U skladu sa postavljenim ciljevima u okviru pripreme budžeta definisaće se ograničenja za rast navedenih rashoda, tako da ukupna masa rashoda za ovu namenu raste samo u skladu sa inflacijom u 2009. i 2010. godini.

Smanjenje učešća rashoda za socijalnu pomoć i druge transfere stanovništvu sa 18% BDP u 2008. godini na 17,7% BDP na kraju perioda. U okviru socijalne pomoći i transfera stanovništvu posebno su projektovane sledeće vrste transfera stanovništvu: penzije (neto i bruto - sa doprinosima za zdravstveno osiguranje), vojne penzije, naknade bolovanja i naknade za nezaposlene, te socijalna pomoć koja se isplaćuje iz budžeta Republike, lokalnog nivoa vlasti i budžeta AP Vojvodine.

Projekcija rashoda za penzije zasniva se na pretpostavci da će se u periodu 2009-2011. godine indeksacija penzija kretati ka švajcarskoj formuli. Projekcija rashoda za penzije podrazumeva rast ukupnog broja penzionera po stopi od 2,1% prosečno godišnje, kao i nastavak reforme penzionog sistema. Vojne penzije projektovane su, počev od 2009. godine, polazeći od istih pretpostavki kao i prilikom projekcije penzija za druge osiguranike.

Naknade za bolovanje i naknade za nezaposlene planirane su u skladu sa projekcijama nominalnog rasta zarada u narednom srednjoročnom periodu.

Ostali oblici socijalne zaštite planirani su u skladu sa kretanjem u prethodnom periodu, predviđenom inflacijom i rastom zarada.

Smanjenje subvencija sa 2,8% BDP u 2008. godini na 2,4% u 2011. godini. Usvajanje zakona o državnoj pomoći do kraja 2008. godine uvešće red u ovu oblast javnih finansija. Okončanje privatizacije društvenih preduzeća tokom 2008. godine, kao i nastavak restrukturiranja JP "Železnice Srbije" omogućiće sporiji rast subvencija od rasta BDP u narednim godinama. Posebno će se preispitati opravdanost nastavka davanja kredita preko Fonda za razvoj. Osim toga, razmotriće se mogućnost da se Fond za razvoj dokapitalizuje sa ciljem da u budućnosti samostalno obavlja posao, odnosno da ne zavisi od budžetskih sredstava.

Smanjenje budžetskih neto pozajmica i dokapitalizacija sa 0,9% BDP u 2008. na 0,6% u 2011. godini. Ostvarenjem ovog cilja učešće pozajmica u BDP u 2011. godini bi se vratilo na nivo iz 2006-2007. godine. Na osnovu analize efekata raznih podsticajnih budžetskih kredita koji su uvedeni tokom 2007. i 2008. godine preispitaće se opravdanost njihovog odobravanja u narednim godinama. Finansijska konsolidacija Poštanske štedionice, uključujući i ulazak strateškog partnera, otkloniće potrebu za periodičnim dokapitalizacijama ove banke iz budžetskih sredstava.

Održanje javnih investicija na visokom nivou. Modernizacija državne uprave i delatnosti koje se finansiraju iz budžeta (zdravstvo, školstvo i dr.) kao i izgradnja i modernizacija nacionalne i lokalne, saobraćajne i komunalne infrastrukture zahteva održanje javnih investicija na relativno visokom nivou.

Maksimalni godišnji fiskalni rashodi po osnovu finansijskog obeštećenja u procesu denacionalizacije iznosili bi 0,3% BDP. Predložiće se zakon o denacionalizaciji prema kome će se, tokom prve dve godine njegove primene, sprovoditi isključivo povraćaj nacionalizovane imovine, dok bi emitovanje obveznica u cilju finansijskog obeštećenja bilo odloženo za kasnije. Zakon o denacionalizaciji, kao i zakon o emisiji obveznica po osnovu finansijskog obeštećenja treba da sadrže ograničenja kojima će se obezbediti da godišnje isplate po osnovu obeštećenja ne pređu 0,3% BDP.

Grafikon 12. Struktura javnih rashoda sektora države u periodu 2008-2011. godine

Navedene mere, čijom primenom bi se sprovelo fiskalno prilagođavanje, pre svega kroz smanjenje tekućih rashoda obezbeđuje u narednom periodu veći fiskalni prostor za povećanje investicija i sprovođenje novih politika javnih rashoda.

Tabela 33. Konsolidovani rashodi sektora države - struktura po funkcionalnoj klasifikaciji u periodu 2008-2011. godina, u % BDP

 

2008

2009

2010

2011

Javna rashodi - ukupno

45,4

44,3

42,9

42,0

1. Opšte javne usluge

4,0

3,6

3,4

3,3

2. Odbrana

2,4

2,4

2,4

2,4

3. Javni red i bezbednost

2,3

2,3

2,2

2,2

4. Ekonomski poslovi

6,9

6,5

5,9

5,8

5. Zaštita životne sredine

0,3

0,3

0,3

0,3

6. Stanovanje i razvoj zajednice

1,5

1,5

1,5

1,4

7. Zdravstvo

6,0

6,0

5,9

5,9

8. Rekreacija, sport, kultura i vere

0,9

0,9

0,8

0,8

9. Obrazovanje

4,0

4,0

4,0

4,0

10. Socijalna zaštita

17,1

16,8

16,5

15,9

Projekcija rashoda po funkcionalnoj klasifikaciji zasnovana je na osnovnim pretpostavkama korišćenim prilikom projekcije rashoda po ekonomskoj klasifikaciji. Ova klasifikacija obuhvata sve rashode koji su u funkciji obavljanja određene državne aktivnosti.

Stoga se predviđeni pad učešća tekućih rashoda odražava na sve funkcije, naročito na one gde je učešće tekućih rashoda srazmerno veće u odnosu na kapitalne.

Sporiji nominalni rast zarada i rashoda za robe i usluge odražava se najviše na one funkcije kod kojih je učešće zarada i materijalnih troškova veće u odnosu na druge troškove.

Smanjenje tekućih rashoda i po tom osnovu pad učešća izdvajanja za pojedine funkcije u BDP neće se odraziti na kapitalna ulaganja u pojedinim oblastima s obzirom da je projektovani nominalni rast kapitalnih rashoda nešto veći od nominalnog rasta BDP.

2.3. Lokalna samouprava

Visina transfernih sredstava, ukupno i po svakoj jedinici lokalne samouprave, utvrđuje se u skladu sa metodologijom i kriterijumima propisanim u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Za 2009. godinu ukupan iznos transfernih sredstava utvrđen je u iznosu od 40,68 milijardi dinara, što predstavlja 1,7% procenjenog iznosa bruto domaćeg proizvoda za 2007. godinu (2.393,0 milijardi dinara).12

_______________
12 Podatak Republičkog zavoda za statistiku.

Na raspodelu transfernih sredstava po jedinicama lokalne samouprave uticalo je povećanje broja gradova, koji su utvrđeni novim Zakonom o teritorijalnoj organizaciji. Naime, usled smanjenja broja opština (sa 141 na 122) smanjen je prosečan procenjeni iznos ustupljenih poreza po stanovniku za 2009. godinu, sa 5.659 dinara, koliko bi iznosio da se broj gradova nije promenio (prosek za 141 opštinu), na 4.790 dinara za novi broj opština (za 122 opštine). Ovaj prosek se koristi kao osnov za utvrđivanje visine transfera za ujednačavanje, čiji je osnovni cilj da se umanje postojeće razlike u fiskalnom kapacitetu između pojedinih jedinica lokalne samouprave, odnosno između fiskalno bogatijih i fiskalno siromašnijih opština.

Imajući u vidu negativne posledice koje bi Zakon o teritorijalnoj organizaciji imao na sistem finansiranja lokalne samouprave, u skladu sa članom 40. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Ministarstvo finansija je u saradnji sa Komisijom za finansiranje lokalne samouprave izvršilo raspodelu transfernih sredstava za 2009. godinu. Uveden je tranzicioni transfer za one jedinice lokalne samouprave, koje bi primenom Zakona o teritorijalnoj organizaciji imale manji iznos transfera, odnosno manje ukupne prihode u odnosu na obim transfera i ukupne prihode koje bi imale da nije došlo do povećanja broja gradova.

Na ovaj način, postignuto je da se u 2009. godini neutrališu sve negativne posledice promene statusa opština u gradove i ujedno obezbedi da se u prelaznom periodu od tri godine budžeti tih jedinica lokalne samouprave postepeno prilagode.

Transfer u iznosu od 40.681.000.000 dinara raspodeljuje se po opštinama, gradovima i gradu Beogradu, i to:

u dinarima

A)

GRADOVI

 

1

Beograd

11.133.500.003

2

Valjevo

445.162.302

3

Vranje

391.956.988

4

Zaječar

292.115.259

5

Zrenjanin

585.388.163

6

Jagodina

342.734.689

7

Kragujevac

843.141.022

8

Kraljevo

607.881.775

9

Kruševac

544.070.475

10

Leskovac

679.845.142

11

Loznica

371.334.715

12

Niš

1.390.745.620

13

Novi Pazar

389.085.237

14

Novi Sad

1.839.623.874

15

Pančevo

595.292.947

16

Požarevac

360.884.980

17

Smederevo

499.069.062

18

Sombor

422.793.116

19

Sremska Mitrovica

337.981.609

20

Subotica

720.003.942

21

Užice

388.187.877

22

Čačak

540.470.062

23   

Šabac

506.551.229

 

 

 

B)

OPŠTINE

u dinarima

1

Ada

81.709.279

2

Aleksandrovac

148.955.860

3

Aleksinac

286.515.715

4

Alibunar

115.281.401

5

Apatin

232.925.369

6

Aranđelovac

214.408.408

7

Arilje

103.843.932

8

Babušnica

109.725.416

9

Bajina Bašta

119.432.578

10

Batočina

62.542.430

11

Bač

79.506.958

12

Bačka Palanka

252.084.510

13

Bačka Topola

162.407.636

14

Bački Petrovac

71.904.645

15

Bela Palanka

98.123.342

16

Bela Crkva

110.723.906

17

Beočin

67.358.372

18

Bečej

176.317.129

19

Blace

80.716.129

20

Bogatić

202.916.217

21

Bojnik

93.991.471

22

Boljevac

119.992.811

23

Bor

293.258.932

24

Bosilegrad

80.340.784

25

Brus

106.874.068

26

Bujanovac

243.800.840

27

Varvarin

118.251.828

28

Velika Plana

213.600.585

29

Veliko Gradište

130.049.090

30

Vladimirci

117.173.313

31

Vladičin Han

137.526.872

32

Vlasotince

180.608.524

33

Vrbas

211.440.850

34

Vrnjačka Banja

114.905.204

35

Vršac

273.582.506

36

Gadžin Han

67.807.245

37

Golubac

64.283.417

38

Gornji Milanovac

222.969.612

39

Despotovac

158.110.406

40

Dimitrovgrad

72.197.010

41

Doljevac

93.463.896

42

Žabalj

119.462.408

43

Žabari

91.633.457

44

Žagubica

120.715.014

45

Žitište

113.531.703

46

Žitorađa

103.985.533

47

Ivanjica

191.123.809

48

Inđija

199.309.901

49

Irig

55.976.374

50

Kanjiža

114.404.850

51

Kikinda

292.488.251

52

Kladovo

104.447.298

53

Knić

98.531.341

54

Knjaževac

231.633.180

55

Kovačica

139.253.983

56

Kovin

159.395.686

57

Kosjerić

60.182.044

58

Koceljeva

83.486.854

59

Krupanj

122.327.774

60

Kula

200.941.426

61

Kuršumlija

133.679.152

62

Kučevo

125.347.228

63

Lajkovac

70.522.648

64

Lapovo

33.625.228

65

Lebane

157.320.364

66

Lučani

135.920.968

67

Ljig

61.025.522

68

Ljubovija

87.294.327

69

Majdanpek

166.014.759

70

Mali Zvornik

68.034.826

71

Mali Iđoš

60.448.640

72

Malo Crniće

90.661.101

73

Medveđa

83.176.628

74

Merošina

81.623.963

75

Mionica

89.583.704

76

Negotin

233.035.157

77

Nova Varoš

105.407.813

78

Nova Crnja

65.343.399

79

Novi Bečej

126.589.773

80

Novi Kneževac

59.871.979

81

Opovo

48.979.454

82

Osečina

92.400.294

83

Odžaci

163.967.128

84

Paraćin

224.385.285

85

Petrovac

220.625.809

86

Pećinci

104.006.551

87

Pirot

317.874.209

88

Plandište

85.191.628

89

Požega

132.854.794

90

Preševo

222.185.495

91

Priboj

170.960.739

92

Prijepolje

235.179.076

93

Prokuplje

227.490.911

94

Ražanj

74.864.699

95

Rača

82.256.638

96

Raška

146.087.851

97

Rekovac

92.564.243

98

Ruma

237.714.428

99

Svilajnac

129.904.236

100

Svrljig

117.115.450

101

Senta

126.068.484

102

Sečanj

96.456.223

103

Sjenica

199.584.838

104

Smederevska Palanka

207.228.866

105

Sokobanja

97.775.245

106

Srbobran

70.639.979

107

Sremski Karlovci

41.890.313

108

Stara Pazova

277.683.350

109

Surdulica

119.031.567

110

Temerin

114.014.211

111

Titel

75.731.135

112

Topola

137.137.300

113

Trgovište

54.088.077

114

Trstenik

293.338.656

115

Tutin

212.092.264

116

Ćićevac

55.280.333

117

Ćuprija

132.930.796

118

Ub

118.523.370

119

Crna Trava

26.925.444

120

Čajetina

101.479.460

121

Čoka

73.086.644

122

Šid

166.597.878

U prilogu ovog memoranduma (Prilog II) daje se pregled iznosa transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave i po pojedinim vrstama transfera u okviru nenamenskog transfera.

2.4. Poreske reforme

Poreski sistem u Srbiji je tokom prethodnih godina reformisan i u značajnoj meri usaglašen sa praksom modernih tržišnih privreda, a naročito zemalja EU.

U narednim godinama planira se nastavak poreskih reformi, i to:

- Porez na dohodak:

- povećanje neoporezivog cenzusa na 8.000 dinara;

- ukidanje poreza na kapitalnu dobit do 2012. godine;

- ukidanje poreza na kapitalnu dobit na hartije od vrednosti koje su u posedu duže od 5 godina;

- smanjenje cenzusa za godišnji porez na dohodak građana na 2,5 prosečne plate.

- Porez na imovinu:

- ukidanje poreza na prenos apsolutnih prava kod trgovanja hartijama od vrednosti.

- Porez na dobit:

- usaglašavanje odredbi Zakona sa zakonima o računovodstvu, bankama i privrednim društvima.

- Republičke administrativne takse:

- uvođenje taksi za spise i radnje koji su bili u nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora.

- Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje:

- usaglašavanje sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

- Zakon o akcizama:

- povećanje akciza na cigarete i alkoholna pića.

Preduzeće se mere za skraćenje perioda za odobravanje PIB (Poreski identifikacioni broj), kao i za elektronsko povezivanje Poreske uprave i Agencije za privredne registre.

Jačanje poreske administracije. Nastaviće se sa jačanjem kapaciteta Uprave carina i Poreske uprave, kao i daljim jačanjem veza između ove dve uprave.

Započeo je proces formiranja poreske administracije u jedinicama lokalne samouprave, uz prenos nadležnosti za prikupljanje određenih prihoda. Proces decentralizacije prati se povezivanjem i koordinacijom rada poreske administracije na svim nivoima.

Jačanje kapaciteta Poreske uprave inicirano je predloženim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Povećanju efikasnosti rada ove uprave trebalo bi da doprinesu izmene koje se odnose, između ostalog, i na obavezu velikih poreskih obveznika da poreske prijave podnose isključivo u elektronskoj formi, kao i da omoguće Poreskoj upravi da elektronskim putem preuzima podatke koji su od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.

2.5. Reforme u oblast carinske politike

Imajući u vidu da se ekonomski odnosi sa inostranstvom zasnivaju na otvorenoj, izvozno orijentisanoj privredi i aktivnom uključivanju u međunarodne ekonomske tokove, carinski sistem i politika biće koncipirani u skladu sa navedenim načelima, s ciljem povećanja konkurentne sposobnosti privrede na svetskom tržištu i privlačenja stranih investicija.

Budući da se do kraja 2008. godine očekuje prijem Srbije u STO i ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, očekuje se dalja harmonizacija propisa u oblasti carinske politike sa propisima EU i planira se donošenje sledećih zakona i podzakonskih akata:

- usklađivanje Carinskog zakona sa propisima EU i pravilima STO i Revidiranom Kjoto konvencijom u odnosu na primenu Sporazuma o carinskom vrednovanju robe i na posebne carinske postupke;

- Carinska tarifa biće usklađena u delu koji se odnosi na carine obuhvaćene listama liberalizacije stopa za poljoprivredne i industrijske proizvode, koji čine sastavni deo pregovora za dobijanje članstva u STO;

- Uredba o usklađivanju carinske tarife sa Kombinovanom nomenklaturom EU.

2.6. Unapređenje upravljanja javnim finansijama

Novi zakon o budžetskom sistemu. Usvajanjem novog zakona o budžetskom sistemu u oblast javnih finansija uvode se savremeni i efikasni instituti, srednjoročni okvir rashoda i javnih investicija, trogodišnji budžet, procena fiskalnih rizika i dr. Upravljanje javnim finansijama korišćenjem navedenih instituta neophodno je radi ostvarivanja definisanih budžetskih ciljeva - makroekonomska stabilnost, niska inflacija, ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika Republike. Novi zakon pojednostavljuje regulativu u oblasti javnih finansija tako što inkorporira glavne odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima iz 1991. godine, dok ovaj zakon prestaje da važi.

Navedenim zakonom vrše se i određene organizacione izmene unutar Ministarstva finansija. Funkcija pripreme budžeta, koja se trenutno nalazi u Upravi za trezor, vraća se u Ministarstvo finansija, dok se funkcija budžetske inspekcije premešta iz Ministarstva u Trezor. Funkciju budžetske inspekcije očekuje kadrovsko i materijalno osposobljavanje za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora nad trošenjem budžetskih sredstava. Funkcija interne kontrole postaje interna revizija. Budžetski korisnici obezbediće funkciju interne revizije, dok će Centralna jedinica za harmonizaciju funkcionisati u sastavu Ministarstva finansija.

Unapređenje procesa javih nabavki. Novim Predlogom zakona o javnim nabavkama omogućiće se značajne uštede u budžetu, doprineće se jačanju konkurencije i privatnog sektora, kao i stvaranju dodatnih antikoruptivnih mehanizama. Novi zakon će doneti promene formalne prirode, ali i smanjenje troškova i procesa administriranja, unapređenje postupka javne nabavke i njene efikasnosti, kao i bolju kontrolu, nadzor i zaštitu prava ponuđača.

Ubrzano uvođenje programskog budžeta. Da bi se budžetski rashodi u većoj meri stavili u funkciju usvojenih strateških ciljeva i politika planira se ubrzani prelaz na programski budžet. Osim toga, određivanje limita za određenu funkciju države, kao i za programe u okviru pojedinih funkcija, doprineće racionalnijem korišćenju budžetskih sredstava. Programski budžet, kroz merenje efekata sprovođenja određenih programa, doprineće poboljšanju kvaliteta usluga koje pruža državni sektor.

Uvođenje srednjoročnog okvira za rashode budžeta Republike. Predloženim izmenama u Zakonu o budžetskom sistemu uvodi se obaveza izrade trogodišnjih projekcija budžeta Republike Srbije. Izrada navedenih projekcija povećaće predvidivost javnih finansija za budžetske korisnike, ali će predstavljati i određenu prepreku za cikličnu ekspanziju javnih rashoda.

Formiranje uprave za javni dug i unapređenje upravljanja javnim dugom. Postojeći Sektor za javni dug u okviru Uprave za trezor u toku 2008-2009. transformisaće se u Upravu za javni dug u okviru Ministarstva finansija. Ministarstvo finansija će obezbediti kadrovsko i tehničko osposobljavanje Uprave za aktivno upravljanje javnim dugom u skladu sa pozitivnim iskustvima u svetu. Takođe, važeći Zakon o javnom dugu će se promeniti kako bi se omogućilo efikasno upravljanje javnim dugom.

Unapređenje upravljanja javnim investicijama. Uvodi se srednjoročni okvir u planiranju investicija, što je neophodno prilikom definisanja strateških razvojnih projekata. U okviru Sektora za pripremu budžeta formiraće se odeljenje za ocenu zahteva i analizu opravdanosti javnih investicija, koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. U cilju institucionalnog jačanja upravljanja javnim investicijama doneće se poseban zakon kojim će se regulisati ova oblast. U cilju unapređenja upravljanja javnim investicijama formiran je Nacionalni savet za infrastrukturu.

Potrebna sredstva za realizaciju NIP i krupnih infrastrukturnih projekata, pored budžetskih izvora, obuhvataju i neutrošena sredstva iz ranijih godina, prihode od privatizacije, kreditna sredstva i donacije. Prioritetni projekti u okviru NIP pretežno će se finansirati prihodima od privatizacije, kreditima i donacijama. Ostale javne investicije (tekuće održavanje i izgradnja objekata manjeg značaja) finansiraće se redovnim budžetskim prihodima.

Realizacija NIP u skladu je sa osnovnim ciljevima ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu. S obzirom na uticaj javnih investicija na agregatnu tražnju neophodno je sagledati njegove uticaje na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost. Makroekonomski i fiskalni rizici koji mogu nastati ogledaju se u ubrzanoj inflaciji i povećanju deficita tekućeg računa platnog bilansa pa će se s tim u vezi preduzimati mere kako bi se oni sveli na najnižu moguću meru. U tom cilju, poštovaće se ograničenja iz ovog memoranduma kako bi ovi izdaci bili kompatibilni sa postavljenim makroekonomskim i fiskalnim okvirom. Pre samog otpočinjanja procesa investiranja uspostaviće se jasni makroekonomski kriterijumi na osnovu kojih će se pratiti uticaj NIP na makroekonomsku stabilnost.

Usklađivanje politike državne pomoći sa principima EU. Do kraja 2008. godine predložiće se zakon o državnoj pomoći čime će se po prvi put na sistemski način urediti ova oblast u Srbiji u skladu sa principima EU. Usvajanje navedenog zakona je neophodno kako bi se stvorili uslovi za ravnopravnu utakmicu na tržištu Srbije. Na ovaj način će se, takođe, ograničiti politička arbitrarnost u alociranju budžetskih subvencija. Politika državne pomoći biće usmerena na smanjenje učešća državne pomoći u BDP.

Pored smanjenja učešća u BDP ukupne državne pomoći na svim nivoima vlasti, aktivnosti će biti usmerene i na izmenu njene strukture, u pravcu povećanja učešća horizontalne državne pomoći u ukupnoj državnoj pomoći, jer se smatra najmanje selektivnom i samim tim u najmanjoj meri narušava konkurenciju na tržištu.

Poseban akcenat u okviru ove kategorije državne pomoći biće podrška malim i srednjim preduzećima, čiji je krajnji rezultat rast zaposlenosti, ali i podrška obuci, istraživanju, razvoju i inovacijama, kao i zaštiti okoline. Državna pomoć za regionalni razvoj, kao oblik horizontalne državne pomoći, a dodeljuje se u cilju podsticanja razvoja manje razvijenih, odnosno nerazvijenih područja, odnosno regiona usmerena je na ublažavanje strukturnih problema i regionalnih neravnomernosti u razvoju, kao i na smanjenje ekonomskih, prirodnih, socijalnih i drugih dispariteta u tim područjima, odnosno regionima.

Unapređenje upravljanja fondovima EU (predpristupna pomoć, procena sredstava za kofinansiranje razvojnih programa).

Stvaranje uslova za rad državne revizorske institucije. Preduzeće se mere za obezbeđenje kadrovskih, materijalnih i drugih uslova koji su neophodni da bi državna revizorska institucija u punoj meri funkcionisala u skladu sa Zakonom.

Donošenjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji uređena je revizija primanja i izdataka u skladu sa propisima o budžetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima svih nivoa vlasti. Efekat sprovođenja revizije ogledaće se u striktnijem pridržavanju zakonskih odredbi iz okvira javnih prihoda i rashoda, racionalnijem korišćenju sredstava od strane subjekata revizije, a po tom osnovu očekuju se znatne uštede. Rad Državne revizorske institucije je preduslov za razmatranje i usvajanje završnih računa, što će sa zvaničnom proverom značajno unaprediti transparentnost javnih finansija.

2.7. Fiskalni rizici

Javne finansije Republike Srbije suočavaju se sa brojnim rizicima u tekućoj godini i narednom srednjoročnom periodu što fiskalnu poziciju države čini veoma nestabilnom. Fiskalnim rizicima smatraju se okolnosti koje bi, ukoliko se realizuju, dovele do značajnijeg pada prihoda ili povećanja rashoda. Ostvarenje predviđenog obima prihoda i rashoda zavisi od uspeha fiskalne politike da minimizira verovatnoću realizacije rizika. Uspeh u upravljanju fiskalnim rizicima zavisi prvenstveno od političkih ali i makroekonomskih i socijalnih okolnosti u zemlji i u okruženju.

Usporavanje privrednog rasta. Osnovna determinanta fiskalnih prihoda je nivo bruto domaćeg proizvoda i njegov nominalni i realni rast u narednom periodu. Kroz nominalni rast BDP dolazi do izražaja i efekat inflacije, koja može da dvosmerno utiče na poziciju javnih finansija. Značajno usporavanje rasta privrede moguće je usled obaranja tempa rasta svetske privrede praćenog slabljenjem konjunkture na globalnom nivou, pogoršanja pozicije Srbije na međunarodnom tržištu i izostanka stranih investicija.

U slučaju da dođe do nešto nižeg realnog rasta BDP za 1 procentni poen od planiranog, pri zadržavanju istog nivoa inflacije, tekući fiskalni prihodi bi izgubili oko 1,1% planirane godišnje vrednosti, odnosno u proseku godišnje oko 16,7 mlrd. dinara u periodu 2009-2011. godina.

Neizvesni budući prilivi od privatizacije. Neizvesnost budućih priliva od privatizacije dovodi u pitanje mogućnost finansiranja deficita i servisiranje javnog duga koji dospeva u narednom srednjoročnom periodu.

Populistička ekonomska politika. Ozbiljan fiskalni rizik predstavlja mogući nastavak sprovođenja populističkih ekonomskih politika, popuštanje države pred zahtevima različitih socijalnih grupa.

Dugovi i docnje. Značajan fiskalni rizik predstavlja i moguće aktiviranje garancija po osnovu otplate kredita javnih preduzeća, kao i preuzimanje negarantovanih dugova i docnji javnih preduzeća (JP "Železnice Srbije", JP "Putevi Srbije").

Gubitak NBS. Nemogućnost NBS da pokrije ostvareni gubitak po osnovu sterilizacije i pokriće tog gubitka iz budžeta Republike.

Dokapitalizacije. U narednom periodu moguće su dokapitalizacije pojedinih državnih ustanova, kao što je Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita.

Navedeni rizici se dodatno povećavaju zbog manje sposobnosti države da na domaćem i stranom finansijskom tržištu obezbedi potrebna sredstva. U tom smislu važno je formiranje uprave za dug i izgradnja kapaciteta koji bi adekvatno odgovorili rastućim rizicima, naročito zbog globalne finansijske krize koja trenutno pogađa sve zemlje, mada ne u istoj meri, i direktno se odražava na rast kamatnih stopa i poskupljenje kredita.

2.8. Sprovođenje Strategije za smanjenje siromaštva

Prema Anketi o životnom standardu siromaštvo u Srbiji je prepolovljeno u periodu 2002-2007. godine.13 Tako je osnovni cilj koji je Vlada postavila u Strategiji za smanjenje siromaštva ostvaren već u 2007. godini. U 2002. godini, 14% ili oko milion ljudi je bilo siromašno, a u 2007. godini 6,6% ili oko 490.000. Tako je ukupan broj siromašnih smanjen za više od 500.000.

_______________
13 Podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Glavni strateški pravci SSS jesu:

- Dinamičan privredni rast i razvoj sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta u privatnom sektoru;

- Sprečavanje pojave novog siromaštva kao posledice restrukturiranja privrede i racionalizacije državne uprave;

- Efikasna primena postojećih i definisanje novih programa, mera i aktivnosti usmerenih na najsiromašnije i socijalno ugrožene grupe.

Siromaštvo u Srbiji je pretežno ruralni fenomen. Siromaštvo je smanjeno u svim regionima u Srbiji ali su produbljene razlike unutar regiona između siromaštva u urbanim i ruralnim područjima. Najugroženije je i dalje ruralno stanovništvo Jugoistočne Srbije gde je 18,7% stanovništva bilo siromašno u 2007. godini. Vojvodina je region sa najvećom razlikom između urbanog i ruralnog siromaštva (odnos ruralno / urbano siromaštvo je 3), dok su pet godina ranije to bili Beograd i Jugoistočna Srbija (odnos oko 2).

Najsiromašnije kategorije stanovništva, u 2007. godini su: neobrazovano stanovništvo (bez, ili samo sa osnovnom školom); deca do 13 godina starosti; domaćinstva sa 6 i više članova; staračka domaćinstva; domaćinstva koja žive izvan gradskog područja. Na smanjenje siromaštva u narednom periodu najviše bi uticalo povećanje stope zaposlenosti i nivoa obrazovanja nosilaca domaćinstava.

Sprovodeći Strategiju za smanjenje siromaštva, Vlada Srbije primenjuje reformske mere u svim oblastima obezbeđivanjem sredstava iz budžeta Republike Srbije, lokalnih vlasti, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i od međunarodnih donatora.

U proteklom periodu su uvedeni podsticaji za zapošljavanje mladih, Roma, osoba sa invaliditetom i starijih radnika, organizovani su javni radovi. Uvedene su i nove usluge socijalne zaštite uključujući izmeštanje dece iz institucija i briga o starima u kući. U narednom periodu je neophodno dalje razvijati mrežu ustanova, pored vaninstitucionalne zaštite starih i drugih ugroženih grupa građana, kao i nastavak reformi penzijskog sistema uz neophodnu promenu načina indeksiranja penzija. Potrebno je brže prelaženje sa projektne usluge na sistemsku meru ili uslugu kao i nastavak fiskalne decentralizacije u cilju efikasnijeg razvoja usluga socijalne zaštite u lokalnoj zajednici.

Uveden je pripremni predškolski program, obavezan i besplatan za svu decu. Da bi se obezbedio potpun obuhvat sve dece, naročito najsiromašnije, neophodno je raditi na ravnomernom regionalnom proširenju mreže predškolskih institucija. Na smanjenje osipanja osetljivih grupa dece iz obrazovnog sistema posebno bi uticalo uvođenje besplatnih udžbenika i obroka za siromašnu decu.

U oblasti zdravstva pokrenut je veliki broj projekata za unapređenje zdravlja Roma i uvedeni su romski zdravstveni medijatori. U narednom periodu potrebno je dalje raditi na unapređenju zdravlja osetljivih grupa, sprovoditi aktivnosti promocije zdravlja i preventivne zdravstvene usluge u cilju smanjivanja razlika između pokazatelja zdravstvenog stanja osetljivih grupa u odnosu na opštu populaciju.

Za budući period, značajno je naglasiti značaj poštovanja univerzalnog dizajna stanova kod socijalnog stanovanja (u okviru nacrta Zakona o socijalnom stanovanju) i standardizovati procedure za socijalno stanovanje; promovisanje čitavog seta mera vezanih za zapošljavanje: uvođenje zadruga kao dobrog modela za rešavanje problema formalizacije zapošljavanja sakupljača sekundarnih sirovina; podsticati otvaranje novih radnih mesta u okviru korporativnog sektora putem razvijanja koncepta društveno odgovornog poslovanja, davanjem podrške zapošljavanju osetljivih grupa; dalje razvijanje programa i mera koje se odnose na ravnopravnost polova; regulisati pitanje radnog statusa domaćica i zapošljavanja samohranih roditelja; razvijati programe za zapošljavanje bivših štićenika domova za decu bez roditeljskog staranja.

Donošenje zakona o nevladinim organizacijama bi svakako doprinelo uspešnijem funkcionisanju socijalne zaštite u budućnosti dok je razvoj specifičnih koncepcija postojećih usluga socijalne zaštite namenjenih određenim grupama korisnika neophodan.

Sledeći