Prethodni

III STRATEGIJA ZA UPRAVLJANJE JAVNIM DUGOM U PERIODU OD 2009. DO 2011. GODINE

Strategija za upravljanje javnim dugom ima za cilj da istakne ključne smernice i prioritete dugoročne politike duga. Za održavanje stabilnosti finansijskog sistema zemlje i održivost fiskalne pozicije sektora države od izuzetnog su značaja principi na kojima se zasniva Strategija za upravljanje javnim dugom.

1. Institucionalni i pravni okvir

Zakon o javnom dugu obezbedio je jasne smernice za način i postupak zaduživanja države, podelu nadležnosti za upravljanje javnim dugom, način izdavanja državnih garancija i obaveze za izveštavanje o javnom dugu.

Upravljanje i administriranje javnim dugom, koordinacija aktivnosti vezanih za novo zaduživanje, davanje zvaničnih informacija i pripremanje informacija za Vladu je u nadležnosti Ministarstva finansija - Uprave za trezor. Zakonom je propisano da je ministar finansija jedini ovlašćen da u ime Vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti.

Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike putem uzimanja dugoročnih kredita, o zaduživanju za finansiranje investicionih projekata, o davanju garancija i kontragarancija,14 kao i o neposrednom preuzimanju obaveza u svojstvu dužnika po osnovu date garancije.

_________________
14 Ovaj pojam je upotrebljen u smislu već datih kontragarancija koje je Republika Srbija dala državnoj zajednici Srbija i Crna Gora za izmirivanje obaveza po ugovorima o kreditu čija se sredstva koriste za potrebe Republike ili druge namene u Republici.

Vlada odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti. Dugoročnim kreditima, odnosno dugoročnim državnim hartijama od vrednosti, smatraju se krediti, odnosno državne hartije od vrednosti čiji se period otplate proteže na naredne budžetske godine. Ministar finansija, ili lice u ministarstvu nadležnom za poslove finansija koje ministar rešenjem ovlasti, odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti i za refinansiranje javnog duga, kao i o emitovanju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti.

Zakonom je utvrđeno da je javni dug: 1) dug Republike koji nastaje po osnovu ugovora koji zaključi Republika; 2) dug Republike po osnovu emitovanih hartija od vrednosti; 3) dug Republike po osnovu ugovora, odnosno sporazuma kojim su reprogramirane obaveze koje je Republika preuzela po ranije zaključenim ugovorima, kao i emitovanim hartijama od vrednosti po posebnim zakonima; 4) dug Republike koji nastaje po osnovu date garancije Republike, ili po osnovu neposrednog preuzimanja obaveze u svojstvu dužnika za isplatu duga po osnovu date garancije; 5) dug lokalne vlasti, kao i pravnih lica za koje je Republika dala garanciju.

Javni dug predstavlja bezuslovnu i neopozivu obavezu Republike i ima stalnu aproprijaciju u budžetu. Odredbe Zakona kojim se uređuje budžetski sistem, a koje se odnose na privremenu obustavu izvršenja budžeta, ne odnose se na otplatu javnog duga.

Zakonom o budžetu Republike Srbije utvrđuje se obaveza otplate postojećeg javnog duga, kao i iznos novog zaduživanja u toku određene godine.

Cilj upravljanja javnim dugom je da se smanje troškovi zaduživanja Republike u skladu sa odgovarajućim stepenom rizika. Upravljanje javnim dugom obuhvata:

1) obavljanje transakcija radi upravljanja rizikom, uključujući i smanjenje ili eliminisanje rizika od promene kursa, kamatnih stopa i drugih rizika;

2) donošenje odluka o kupovini i prodaji stranih valuta;

3) praćenje dnevnog salda na sistemu konsolidovanog računa trezora;

4) investiranje i obavljanje ostalih transakcija sa prilivima po osnovu javnog duga i ostalom raspoloživom gotovinom Republike posle redovnog izvršenja budžeta Republike.

Upravljanje javnim dugom je proces izvršenja Strategije za upravljanje javnim dugom u cilju obezbeđenja potrebnih sredstava za finansiranje fiskalnih rashoda i ostvarenja planirane ciljne vrednosti za visinu troškova finansiranja i nivoa izloženosti finansijskim rizicima.

U narednom periodu, regulativa kojom je regulisan javni dug Republike Srbije menjaće se u pravcu postizanja veće fleksibilnosti upravljanja javnim dugom i stvaranja prostora za primenu novih tehnika iz ove oblasti u cilju optimizacije strukture duga.

2. Stanje i analiza kretanja javnog duga

Javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2007. godine iznosio je 8.875,4 mil. evra. Započeti trend smanjenja javnog duga se nastavio, pa je u prethodnoj godini zabeleženo smanjenje duga od 5,1% ili 476,6 mil. evra u apsolutnom iznosu u odnosu na kraj 2006. godine, kada je ukupan javni dug iznosio 9.352 mil. evra. Stanje javnog duga izraženo u dinarima na kraju 2007. godine u odnosu na kraj 2006. godine se smanjilo za 4,8%, odnosno za oko 35 mlrd. dinara. Važno je napomenuti da oba smanjenja imaju dve komponente, jednu realnu koja predstavlja razliku između stanja duga po pojedinačnim valutama na kraju obe godine, i komponentu koja nastaje usled promene deviznog kursa između valuta u kojima je denominovan javni dug. Stanje javnog duga izraženo u evrima je zahvaljujući promenama u deviznom kursu (evro-dolar-SDR) smanjeno za 183,7 mil. evra, dok je ostatak od 292,9 mil. evra neto smanjenje zaduženosti, usled većeg iznosa otplata od pozajmljenih sredstava.

U 2007. godini nastavljen je trend smanjenja učešća javnog duga u BDP tako da je učešće javnog duga bez lokalne samouprave iznosilo 30,3%, dok je sa lokalnom samoupravom iznosilo 31,5%. Učešće javnog spoljnog duga u izvozu roba i usluga u 2007. godini iznosilo je 63,5%, dok je učešće javnog duga denominovanog u stranoj valuti bilo 96,35%.

Grafikon 13. Odnos javnog duga i BDP

Analiza javnog duga

Unutrašnji javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2007. godine iznosio je 3.413,3 mil. evra, što je smanjenje od približno 423 mil. evra u odnosu na kraj 2006. godine. U okviru spoljnog javnog duga došlo je do smanjenja od 53 mil. evra, od čega su direktne obaveze Republike zabeležile pad od 129,7 mil. evra, sa 4.745,5 mil. evra na kraju 2006. godine na 4.615,8 mil. evra na kraju 2007. godine, dok je kod indirektnih obaveza došlo do povećanja od 76,7 mil. evra u odnosu na kraj prethodne godine.

Rezultat ovih promena na ukupnu strukturu javnog duga na kraju 2007. godine, u odnosu na kraj 2006. godine, je smanjenje učešća unutrašnjeg duga u ukupnom javnom dugu za 2,6 procentnih poena i srazmerno povećanje učešća spoljnog duga kroz povećanje zastupljenosti direktnih obaveza za 1,2 procentna poena i indirektnih obaveza za 1,3 procentna poena.

Grafikon 14. Struktura javnog duga na kraju 2006. godine

Grafikon 15. Struktura javnog duga na kraju 2007. godine

Unutrašnji dug

Glavni faktori smanjenja unutrašnjeg duga u 2007. godini su:

1. otplata šeste serije obveznica stare devizne štednje (A2007) - 18,3 mlrd. dinara;

2. prevremena otplata dela duga prema republičkim fondovima PIO zaposlenih i PIO poljoprivrednika - 13,5 mlrd. dinara;

3. smanjenje obima emisija trezorskih zapisa - 1,2 mlrd. dinara;

4. otplata druge serije obveznica emitovanih po osnovu duga prema NBS (S2007) - 9 mlrd. dinara.

U odnosu na kraj 2006. godine, portfolio unutrašnjeg duga nije pretrpeo značajnije promene ako se izuzme javni dug federacije koji je u proteklih godinu dana u potpunosti izmiren.15 Takođe, važno je napomenuti da se deo unutrašnjeg duga denominovan u dinarima smanjio za dodatnih 970 hiljada evra.

_______________
15 Ovaj dug se odnosi na obveznice emitovane na osnovu Zakona o pretvaranju kredita odobrenih od banaka nosilaca primarne poljoprivredne proizvodnje i turističke privrede u javni dug Federacije ("Službeni list SRJ", broj 12/98 i "Službeni list SCG", broj 1/03).

Spoljni dug

Tabela 34. Struktura i stanje direktnih obaveza po poveriocima na dan 31. decembra 2006. godine i 31. decembra 2007. godine (u evrima)

Kod direktnih obaveza, neto efekat između povlačenja sredstava kod efektivnih zajmova sa jedne strane i otplate glavnice i pozitivnog kretanja kursa evra, prevashodno u odnosu na dolar i specijalna prava vučenja, sa druge strane, je smanjenje direktnih obaveza od 129,76 mil. evra u apsolutnom iznosu.

Glavni faktori smanjenja spoljnog duga (direktne obaveze) u 2007. godini:

1. apresijacija evra u odnosu na dolar od 12,2% i apresijacija u odnosu na specijalna prava vučenja od 6,1%;

2. plaćanje dve redovne polugodišnje rate duga prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) u ukupnom iznosu od 12,9 mil. evra;

3. otplata dve rate glavnice u ukupnom iznosu od 33 mil. evra po osnovu duga poveriocima Pariskog kluba.

Usled apresijacije evra u odnosu na dolar, najznačajnije smanjenje, od blizu 87,3 mil. evra, zabeleženo je u stanju duga prema Londonskom klubu poverilaca. Takođe, stanje duga prema Pariskom klubu poverilaca se, iz istog razloga smanjilo za 54,3 mil. evra. Sa druge strane, stanje duga u evrima kod Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA) pokazalo je 26,1 mil. evra manje usled apresijacije evra u odnosu na specijalna prava vučenja. Dakle, ukoliko bi se zanemario uticaj deviznog kursa na stanje javnog duga, došli bi do povećanja stanja duga direktnih obaveza Republike od 38 mil. evra, nasuprot iskazanom smanjenju od 129,7 mil. evra.

Glavni faktori povećanja spoljnog duga (direktne obaveze) u 2007. godini:

1. uključenje IDA-3909 kredita "Projekat rekonstrukcije saobraćaja" u direktne obaveze Republike - 25,6 mil. evra;

2. povlačenje sredstava po ratifikovanim IDA kreditima - 20,6 mil. specijalnih prava vučenja;

3. povlačenje sredstava po zajmu EIB-2294 "Projekat obnove škola" - 12,2 mil. evra;

4. povlačenje sredstava po zajmu Vlade Republike Italije "Razvoj privatnog sektora putem kreditne linije" - 10 mil. evra.

Važno je precizirati da je u proteklih godinu dana ratifikovan samo jedan novi sporazum, i to Sporazum o zajmu i finansiranju između KFV i Republike Srbije "Rehabilitacija lokalnog sistema grejanja u Srbiji - Faza III", po osnovu kojeg nije bilo povlačenja sredstava, pa je izostao i efekat na stanje javnog duga.

Tabela 35. Struktura i stanje indirektnih obaveza po poveriocima na dan 31. decembra 2006. godine i 31. decembra 2007. godine (u evrima)

Glavni faktori smanjenja spoljnog duga po osnovu indirektnih obaveza u 2007. godini:

1. isključenje IDA-3909 kredita "Projekat rekonstrukcije saobraćaja" iz indirektnih obaveza Republike - 12,6 mil. evra;16

2. otplata redovnih rata glavnice za pet kredita Evropske investicione banke (EIB) - 6,7 mil. evra;

3. otplata redovnih rata glavnice za 6 kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) - 16,8 mil. evra;

4. otplata dve redovne rate glavnice kod kredita KFV JP "Elektroprivrede Srbije" - "Remont i popravka RB Kolubara i TE Nikola Tesla" - 5,7 mil. evra;

5. otplata redovne rate glavnice kredita Vlade Republike Poljske - 3,1 mil. evra.

________________
16 Efekat evidentiranja ovog kredita u direktne obaveze na razliku u stanju indirektnih obaveza na kraju obe godine je stanje duga po osnovu ovog kredita od 31. decembra 2006. godine.

Glavni faktori povećanja spoljnog duga po osnovu indirektnih obaveza u 2007. godini:

1. povlačenje sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane Evropske investicione banke (EIB) - 72,2 mil. evra;

2. povlačenje sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) - 42,3 mil. evra;

3. povlačenje sredstava po efektivnim kreditima odobrenim od strane KFV - 10,1 mil. evra.

U 2007. godini došlo je do povećanja indirektnih obaveza od 79,7 mil. evra u apsolutnom iznosu. Međutim, realni iznos povećanja duga po osnovu indirektnih obaveza je manji za 3 mil. evra (kursna razlika) i iznosi 76,7 mil. evra. Ova razlika je nastala usled apresijacije evra u odnosu na dolar što je prouzrokovalo smanjenje stanja duga po kreditu Vlade Republike Poljske koji je denominovan u toj valuti. Ovo je ujedno i jedini efekat promene deviznog kursa na stanje duga kod indirektnih obaveza, s obzirom na to da su sva ostala zaduženja denominovana u evrima.

Valutna struktura javnog duga

Trend rasta udela duga denominovanog u evrima je nastavljen, pa je došlo do njegovog povećanja za 3 procentna poena u odnosu na kraj 2006. godine. Sa druge strane, učešće dinarskog dela javnog duga je smanjeno za 2,5 procentnih poena, dok je javni dug denominovan u dolarima smanjen za 0,9 procentnih poena.

Grafikon 16. Valutna struktura javnog duga na kraju 2006. godine

Grafikon 17. Valutna struktura javnog duga na kraju 2007. godine

Struktura kamatnih stopa javnog duga Republike Srbije

Odnos fiksnih i varijabilnih kamatnih stopa na kraju 2007. godine ostao je skoro identičan odnosu koji je postojao na kraju 2006. godine. Udeo duga sa varijabilnom kamatnom stopom je povećan za 1 procentni poen, dok je za isti procenat smanjen udeo duga sa fiksnom kamatnom stopom.

Grafikon 18. Struktura javnog duga prema kamatnim stopama na kraju 2007. godine

Unutrašnji dug Republike Srbije, sa izuzetkom trezorskih zapisa, ne sadrži zaduženja sa varijabilnom kamatnom stopom, pa je u tom delu portfolia kamatni rizik minimalan. Kamatna struktura spoljnog duga odgovara strukturi krajem 2006. godine i može se oceniti kao povoljna, s obzirom na to da je 62% duga vezano za fiksne kamatne stope.

Više od 78% javnog duga sa varijabilnim kamatnim stopama ili 1.770 mil. evra je vezano za EURIBOR koji je od početka 2008. godine do septembra 2008. godine varirao u rasponu od 4,3% do 5,2%.17 Sledeća najzastupljenija kamatna stopa je LIBOR na američki dolar za koji se vezuje 13% pomenutog portfolia koji je od početka godine zabeležio pad (sa 4,6% na početku godine na 3% u septembru 2008. godine). Sledi da je blizu 91% duga sa varijabilnim kamatnim stopama vezano za ove dve kamatne stope.

________________
17 Ovi podaci se odnose na šestomesečni EURIBOR i LIBOR jer su kamatne stope na taj rok najzastupljenije u okviru ovih zajmova.

Grafikon 19. Struktura duga prema referentnim kamatnim stopama na kraju 2007. godine

Procena javnog duga na kraju 2008. godine

Pod pretpostavkom da će svi, trenutno neefektivni zajmovi koji čekaju na ratifikaciju u Narodnoj skupštini postati efektivni u 2008. godini i da će se ostvariti planirana povlačenja po tim zajmovima, stanje javnog duga na kraju 2008. godine će se uvećati za 70,3 mil. evra ili 0,79% u odnosu na kraj 2007. godine. Naime, ukupna planirana povlačenja iznose 486,9 mil. evra. Od te sume se 135,2 mil. evra odnosi na povlačenja kod direktnih zaduženja (105,5 mil. evra po postojećim, a 29,7 mil. evra po novim zajmovima), dok se ostatak od 351,7 mil. evra odnosi na indirektna zaduženja (268,5 mil. evra po postojećim, a 83,2 mil. evra po novim zajmovima). Sa druge strane, ukupne planirane obaveze po osnovu plaćanja glavnice u 2008. godini iznose 416,6 mil. evra, od čega se 311,6 mil. evra odnosi na dospeća u okviru portfolia unutrašnjeg duga, 65,7 mil. evra na obaveze kod zajmova u okviru direktnih zaduženja, a 39,3 mil. evra na obaveze plaćanja glavnice kod indirektnih zaduženja. Takođe, blizu 97% povlačenja i 70% plaćanja će biti izvršeno u evrima, pa će realno povećanje duga izraženo u dinarima biti značajno uslovljeno deviznim kursom dinara u odnosu na evro.

U odnosu na kraj prethodne godine očekuje se povećanje zastupljenosti udela indirektnih obaveza Republike Srbije u okviru ukupnog duga na 13,2%, povećanje udela direktnih obaveza spoljnog duga na 52,3% i smanjenje udela unutrašnjeg duga na 34,6%.

Grafikon 20. Projekcija strukture javnog duga na kraju 2008. godine

Procena valutne strukture duga na kraju 2008. godine

Projektovana valutna struktura pokazuje nastavak trenda smanjenja zastupljenosti duga denominovanog u dinarima na račun povećanja zastupljenosti duga denominovanog u stranoj valuti, prevashodno u evrima.

Grafikon 21. Projekcija valutne strukture javnog duga na kraju 2008. godine

Imajući u vidu da su fiskalni prihodi Republike u dinarima, neophodno je povećati zaduženja u toj valuti i time zaštiti portfolio javnog duga od fluktuacija deviznog kursa. U narednom periodu, jedna od mera koja bi imala efekat na valutnu strukturu, ali ne i na iznos javnog duga, je valutna konverzija duga kroz emitovanje obveznica denominovanih u dinarima radi prevremene otplate dela ili kompletnog duga denominovanog u valutama u odnosu na koje se očekuje depresijacija dinara u budućnosti. Konverzija duga u dinare biće moguća jedino ukoliko se kamatna stopa na dinare znatno smanji u narednom periodu u odnosu na trenutnu.

3. Osnovni principi upravljanja javnim dugom i mere za unapređenje upravljanja javnim dugom

U periodu 2009-2011. godine Ministarstvo finansija će morati da pristupi emitovanju obveznica radi finansiranja fiskalnog deficita. U ranijem periodu težište upravljanja javnim dugom bilo je na reprogramiranju dugova nastalih pre 2000. godine, dok su dodatna sredstva za finansiranje potreba rashodne strane budžeta dolazila iz privatizacionih prihoda. U proces emitovanja državnih hartija od vrednosti Uprava za trezor može ući tek pošto se načelno dogovori maksimalno dozvoljen obim neto zaduživanja, odnosno načelno usvoji zlatno budžetsko pravilo. Budžetsko pravilo bi trebalo da bude formalizovano nekim od pravnih akata. Pojedine evropske države su ovo pravilo definisale najvišim pravnim aktom - Ustavom, ali bi Republika Srbija u nekom prelaznom periodu početno rešenje za budžetsko pravilo trebalo da testira i definitivno usvoji nakon što se pokaže održivost tog rešenja.

Četiri su osnovna moguća razloga za zaduživanje države:

- kratkoročna nelikvidnost budžeta;

- tekuća potrošnja koja je veća od tekućih prihoda (negativna domaća javna štednja);

- potreba za finansiranjem kapitalnih rashoda (velikih investicionih projekata);

- otplata postojećeg duga.

Republika Srbija će prema srednjoročnom fiskalnom okviru u periodu 2009-2011. godine ostvarivati pozitivan saldo na tekućem delu budžeta tj. tekući fiskalni prihodi biće veći od tekućih fiskalnih rashoda za oko 3% BDP prosečno, čime će se stvarati određen iznos za otplatu postojećih dugova i finansiranje jednog dela kapitalnih rashoda. Na osnovu napred navedenog može se zaključiti da će rashodi za potrebe investicija u državnom sektoru biti finansirani emitovanjem novog duga putem uzimanja novih kredita od međunarodnih finansijskih institucija ili emisijom dugoročnih državnih hartija od vrednosti.

Na osnovu navedenog i iskustava koje na ovom polju imaju razvijene evropske države može se zaključiti da bi za Republiku Srbiju budžetsko pravilo trebalo da se definiše na takav način da maksimalni iznos neto zaduženja (ukupan novi dug umanjen za otplate) tokom jedne fiskalne godine ne ugrozi održivost javnog duga u narednom periodu.

Pojedine države su budžetsko pravilo definisale na taj način što su maksimalan iznos neto zaduživanja u jednoj fiskalnoj godini vezale za bruto ili neto iznos investicija u državnom sektoru ili za određeni procenat fiskalnih prihoda. Pravilom vezivanja budžetskog deficita za investicije jasno se daje do znanja da nova zaduženja države treba da imaju razvojni karakter i da podižu njen ekonomski potencijal.

Pravilo bi se smelo narušiti samo u situaciji kada dođe do ozbiljnog narušavanja makroekonomske stabilnosti ili nekog nepredviđenog događaja. Kada pravilo bude formalno usvojeno nekim od pravnih akata, o narušavanju pravila trebalo bi da odlučuje Narodna skupština na predlog Vlade. Budžetsko pravilo bi se primenjivalo na svim nivoima vlasti (državna i lokalna vlast), s tim što bi narušavanje pravila, uz navedeni strogo formalizovani proces odlučivanja, mogla da izvrši samo Republika.

Pored budžetskog pravila drugi osnovni principi upravljanja javnim dugom bi se postavili kroz sledeće mehanizme:

- ciljanje održivog nivoa odnosa između javnog duga i BDP i odnosa javnog duga i fiskalnih prihoda;

- optimizacija strukture duga (valutna, kamatna i ročna struktura);

- razvoj modela za upravljanje finansijskim rizicima;

- razvoj i implementacija modela za adekvatan izbor ročne strukture i drugih elemenata novoemitovanih hartija od vrednosti i novih zajmova;

- razvoj sistema za upravljanje slobodnim novčanim sredstvima, koji će biti kompatibilan sa sistemom za upravljanje javnim dugom;

- razvoj odgovarajućih mehanizama za koordinaciju monetarne i fiskalne politike sa politikom upravljanja javnim dugom;

- moderno organizovanje sektora za upravljanje javnim dugom i permanentan razvoj kadrovskih i informatičkih kapaciteta.

Odnos javnog duga i BDP je Mastrihtskim sporazumom postavljen na nivo od 60% BDP, dok je vrednost ovog pokazatelja za Srbiju na kraju 2007. godine bila 30,3% bez duga lokalne samouprave, odnosno sa dugom lokalne samouprave 31,5% BDP, što je znatno niže od Mastrihtskog racia. Suštinska vrednost odnosa između ove dve makroekonomske kategorije je u tome što on informiše o izgledima dugoročne održivosti pozicije države sa aspekta finansijskih obaveza. Permanentnom primenom budžetskog pravila onemogućile bi se velike promene stanja javnog duga i omogućila bi se dugoročna održivost pozicije države. Odnos između javnog duga i BDP ne bi u narednom trogodišnjem periodu trebalo da prelazi nivo od 31%.

Valutna struktura javnog duga je krajnje nepovoljna, jer je svega nekoliko procenata duga denominovano u domaćoj valuti. Ukoliko bi se novoemitovani dug denominovao u dinarima, jedna od koristi bilo bi eliminisanje deviznog rizika, ali bi se onda postavilo pitanje isplativosti takvog pristupa i zbog visokih kamatnih stopa na dinare na domaćem finansijskom tržištu, troškovi bi bili vrlo visoki. U periodu maj-septembar 2008. godine referentna kamatna stopa na dvonedeljne repo operacije NBS iznosila je 15,75%, što je visoka stopa, čak i ako se uporedi sa stopom koja odgovara Srbiji na međunarodnom finansijskom tržištu, koja je u septembru 2008. godine bila oko 7,5% na godišnjem nivou (EURIBOR + 2,25%). Ako se primeni pretpostavka o relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru (1% prosečna nominalna godišnja deprecijacija), onda se jasno dobija računica o mogućim velikim troškovima procesa uvođenja dugoročnih državnih hartija od vrednosti u domaćoj valuti. Srbija bi u dugom roku trebala da pristupi zoni evra i to treba da bude njen strategijski cilj, tako da je to još jedan argument u prilog evro denominaciji duga. Emisije dinarskih hartija od vrednosti bi u narednih nekoliko godina trebalo da služe prvenstveno za finansiranje kratkoročne likvidnosti budžeta, dok se dugoročne dinarske hartije od vrednosti mogu emitovati tek pošto kamatna stopa na dinare bude približna kamatnoj stopi na evre.

Upravljanje finansijskim rizicima je conditio sine qua non modernih finansija. Razvoj modela, kojim se vrši izbor adekvatnih finansijskih instrumenata za finansiranje državnih investicija i kratkoročne likvidnosti, kao i adekvatna evaluacija izloženosti rizika novoemitovanog duga i postojećeg duga jedan je od prioriteta u narednom periodu.

Uspešno upravljanje finansijskim obavezama ne može se izvršiti ukoliko ne postoji adekvatno upravljanje slobodnim novčanim sredstvima. Idealna struktura finansijske aktive i pasive podrazumevala bi njihovu ročnu usklađenost i približno iste vrednosti stope prinosa na aktivu i kamatne stope na pasivu. Međutim u bilansu države, preovladava stalni debalans ročne strukture i velika razlika između finansijske aktive i pasive, tako da se usklađivanje bilansnih strana vrši na polju kamatnih stopa. U narednom periodu trebalo bi izvršiti unapređenje sistema upravljanja slobodnim novčanim sredstvima, kako bi se uspešno jedan deo troškova servisiranja duga finansirao iz prihoda ostvarenih na strani finansijske aktive i time ti troškovi delimično smanjili.

Upravljanje javnim dugom ne može se izvršiti uspešno ukoliko nije prisutna permanentna koordinacija ekonomskih politika i korporativno odlučivanje o najbitnijim pitanjima vezanim za javni dug. Državne hartije od vrednosti bi u narednom periodu, ne samo trebalo da nađu svoje mesto u procesu finansiranja državnih investicija i kratkoročne likvidnosti, već i da postanu osnovno sredstvo za sprovođenje repo operacija centralne monetarne ustanove. U narednom srednjoročnom periodu, trebalo bi povećati učešće državnih hartija u portfoliu NBS sa kojima se sprovode repo operacije, ali je nemoguće izvršiti kompletan transfer zbog visokog stanja ovih obaveza, koje je premašilo vrednost od 2,7 mlrd. evra na kraju 2007. godine.

Pored koordinacije nadležnih institucija u narednom periodu potrebno je pojačati kapacitete Ministarstva finansija na polju upravljanja javnim dugom i razviti organizacioni sistem koji će garantovati uspešno izvršenje osnovnih ciljeva javnih finansija na polju javnog duga. Do kraja 2011. godine srpski sistem za upravljanje javnim dugom treba da bude postavljen na nivo razvijenih evropskih država, kao jedan od prioriteta u reformi srpskih javnih finansija.

4. Projekcija javnog duga u periodu 2009-2011. godine

Održivost javnog duga definiše se kao sposobnost Republike Srbije da redovno servisira svoje obaveze prema domaćim i stranim poveriocima. U narednom periodu Republika Srbija planira da realizuje veliki broj investicionih projekata u okviru rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih infrastrukturnih kapaciteta. Osnovni mehanizam finansiranja osloniće se na prirast javnog duga, koji će omogućiti finansiranje Koridora X, rekonstrukciju železnice, izgradnju sistema za navodnjavanje i niz drugih projekata od velike važnosti za dalji razvoj privrede Srbije. Novi dug će najvećim delom predstavljati indirektnu obavezu Republike Srbije.

Tabela 36. Projekcija osnovnih pokazatelja zaduženosti Republike Srbije (centralni nivo vlasti) u periodu 2009-2011. godine

* Bez duga lokalne samouprave

Tabela 37. Planirana plaćanja prema najvećim poveriocima u periodu 2009-2011. godine

Grafikon 22. Projekcija odnosa javnog duga centralnog nivoa vlasti i BDP u periodu 2009-2011. godine

Grafikon 23. Projekcija odnosa javnog duga centralnog nivoa vlasti i izvoza roba i usluga u periodu 2009-2011. godine

http://s1.paragraflex.rs/documents/Old/t/t2008_10/

5. Test osetljivosti kretanja javnog duga

Kretanje javnog duga u direktnoj je vezi s makroekonomskim kretanjima. Javni dug je direktna posledica fiskalne politike iz prethodnog perioda i samo odgovorna fiskalna politika obezbeđuje održivost javnog duga. Od velikog je značaja permanentno praćenje promena osnovnih pretpostavki na kojima se bazira kretanje javnog duga u narednom srednjoročnom periodu. Testiranjem osetljivosti javnog duga na promenu najznačajnijih makroekonomskih parametara omogućava se sagledavanje mogućih posledica nepredviđenih promena i priprema mera za adekvatno reagovanje na realizaciju takvih rizika.

Osnovni zadatak prilikom sprovođenja testa osetljivosti jeste postavka osnovnog scenarija, koji se temelji na srednjoročnom makroekonomskom okviru. Nakon toga se osnovni scenario testira na promenu osnovnih makroekonomskih pretpostavki.

Ključni uticaj na poziciju duga ima promena kursa dinara prema evru, jer se preko 75% javnog duga Srbije nalazi u ovoj valuti. Takođe se pretpostavlja važenje pravilno ukrštenih kurseva prilikom analize nivoa osetljivosti duga na promenu kursa evra u odnosu na dinar. Depresijacija kursa dinara prema evru za 10% povećava učešće javnog duga u BDP za oko 2 procentna poena, što jasno ukazuje na visoko učešće duga denominovanog u stranoj valuti u ukupnom dugu i izuzetnu osetljivost duga na oscilacije kursa.

Ostali scenariji zasnivaju se na smanjenju nominalne stope rasta BDP za pet procentnih poena, na padu vrednosti poreskih prihoda za pet procenata u odnosu na planiranu veličinu, kao i na kombinacijama tri alternativna scenarija.

Tabela 38. Osnovni scenario javnog duga Republike Srbije za period 2009-2011. godine

* bez duga lokalne samouprave

Grafikon 24. Dekompozicija faktora promene učešća bruto javnog duga u BDP u periodu 2007-2011. godine

Tabela 39. Test osetljivosti odnosa javnog duga i BDP u periodu 2007-2011. godine

Grafikon 25. Kretanje odnosa bruto javnog duga i BDP prema različitim scenarijima

6. Kreditni rejting Republike Srbije

Tri vodeće kompanije za procenu kreditnog rejtinga: Moody’s Investors Service, Standard and Poor’s i Fitch Ratings, redovno objavljuju rejtinge država.

Rejting agencija "Standard&Poor’s" je 11. marta 2008. godine revidirala ocenu izgleda (Outlook) Republike Srbije sa "stabilnih" na "negativne", zbog povećanog političkog rizika.

Istovremeno, potvrđen je dugoročan kreditni rejting "BB-", kao i kratkoročan kreditni rejting "B". Na smanjenje rejtinga bi uticao i dalji rast spoljnotrgovinske neravnoteže, povećanje fiskalnog deficita ili značajniji propusti u sprovođenju ekonomskih reformi.

Ukoliko se postigne konkretan napredak u pogledu nastavka ekonomskih reformi (naročito privatizacije i restrukturiranja preduzeća), oživljavanja privrede i približavanja EU, kreditni rejting Republike Srbije bi mogao da se revidira na ocenu "stabilan", sa perspektivom njegovog poboljšanja u narednim godinama.

IV STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2009. DO 2011. GODINE

Sprovođenje strukturnih reformi u naredne tri godine ojačaće sposobnost zemlje da ispunjava uslove koje postavlja proces stabilizacije i pridruživanja, kao okvir evropskog pravca kojim će se kretati Srbija kao država zapadnog Balkana sve do pristupanja EU. Ključna pretpostavka za sprovođenje strukturnih reformi jeste reforma političkog sistema koja opredeljuje sve institucionalne promene i reformske zahvate, kao i reforma sudskog sistema koja obezbeđuje finansijsku disciplinu, pravnu sigurnost i vladavinu prava.

1. Reforme realnog sektora

Osnovni pravci reformi realnog sektora u periodu 2009-2011. godine jesu: završetak privatizacije društvenih preduzeća, ubrzavanje procesa restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća, liberalizacija infrastrukturnih delatnosti, unapređenje poslovnog okruženja.

1.1. Privatizacija i restrukturiranje društvenih preduzeća

Proces privatizacije društvenih preduzeća je u završnoj fazi. Od donošenja Zakona o privatizaciji, jula 2001. godine, ostvareni su značajni rezultati u privatizaciji kapitala u društvenom vlasništvu. Nova vlasnička struktura privrede Srbije doprinela je povećanju proizvodnje i efikasnosti poslovanja, generisanju nove zaposlenosti, porastu ulaganja u nove proizvodne kapacitete i tehnologije, povećanju izvoza i ubrzanju razvoja zemlje.

Tabela 40. Rezultati privatizacije od 2002. godine do avgusta 2008. godine

Izvor: Agencija za privatizaciju

Radi okončanja procesa privatizacije preostalih društvenih preduzeća izvršene su izmene Zakona o privatizaciji i utvrđen rok za završetak privatizacije društvenog kapitala (31. decembar 2008. godine). Nakon 2008. godine privatizacija društvenih preduzeća odnosiće se uglavnom na sporna preduzeća i ponavljanje neuspelih privatizacija za koje postoje izgledi da se nađe kupac.

Za preostala društvena preduzeća, među kojima preovlađuju mala i mikro preduzeća sa društvenim kapitalom, Agencija za privatizaciju procenila je izglede za privatizaciju svakog preduzeća. Pri tome, očekuje se privatizacija oko 400 preduzeća koja se pripremaju za privatizaciju, dok će nad preduzećima za koja ne postoji zainteresovani potencijalni investitor biti pokrenut stečajni postupak shodno Zakonu o stečajnom postupku. Potrebno je efikasnije sprovođenje stečaja i ubrzanje stečajnih procedura, kako bi se završio veliki broj stečajnih postupaka nagomilanih pre donošenja Zakona o stečaju. Privatizacija preduzeća u stečaju odvijaće se kroz reorganizaciju u slučajevima kada je oporavak stečajnog dužnika moguć, odnosno kroz bankrotstvo (prodaju imovine) kada se proceni da za konsolidaciju nema mogućnosti. Procenjuje se da će od preostalih društvenih preduzeća u prinudnu likvidaciju otići oko 600 preduzeća. Likvidacija će biti pokrenuta bez ikakvih prethodnih postupaka u slučaju preduzeća koja su izgubila svoj kapital i imovinu. Agencija će posebnu pažnju posvetiti praćenju izvršavanja preuzetih obaveza ugovorom o kupovini kapitala.

Ubrzaće se postupak restrukturiranja i privatizacije velikih preduzeća u društvenoj svojini. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Zakon o stečajnom postupku omogućili su brže i efikasnije odvijanje procesa restrukturiranja velikih društvenih preduzeća sa spiska preduzeća u postupku restrukturiranja koja imaju negativan kapital. Tome je posebno doprinela zakonska mogućnost da državni poverioci uslovno otpuste svoja potraživanja prema subjektima privatizacije usaglašena na dan 31. decembra 2004. godine i da se naplate iz prihoda od privatizacije. Na taj način do sada je restrukturirano i prodato 35 preduzeća sa liste od 70 velikih društvenih preduzeća predviđenih za restrukturiranje. Očekuje se uspešno restrukturiranje i privatizacija određenog broja preostalih velikih društvenih preduzeća. Priprema za privatizaciju ovih preduzeća biće praćena sprovođenjem socijalnih programa za zaposlene koji budu proglašeni tehnološkim viškom.

Vlada će nastaviti aktivnosti na restrukturiranju preduzeća namenske (vojne) industrije i vojnodohodovnih ustanova, kako bi se delovi industrije sa civilnom proizvodnjom privatizovali, završilo definisanje vlasničkih odnosa, realizovao socijalni program tamo gde je to potrebno, ubrzala prodaja imovine koja ne služi osnovnoj delatnosti i obezbedila potrebna sredstva za razvoj odbrambene industrije.

1.2. Restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća

Prioritet Vlade u narednom srednjoročnom periodu biće restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća, kao i liberalizacija infrastrukturnih delatnosti u kojima ta preduzeća posluju. Ovo je jedan od najvećih reformskih izazova u narednom periodu, što između ostalog proizilazi iz činjenice da ova preduzeća raspolažu sa 30% angažovanih sredstava i zapošljavaju 16% ukupno zaposlenih u privredi Srbije.

U narednom srednjoročnom periodu ubrzaće se restrukturiranje javnih preduzeća u pravcu njihove ekonomsko-finansijske konsolidacije i reorganizacije, uključujući korporatizaciju, kao i delimične ili potpune privatizacije, sa ciljem unapređivanja upravljanja i podizanja nivoa njihove ukupne efikasnosti, uz jačanje finansijske discipline. U tom cilju dovršiće se organizaciono, upravljačko, svojinsko i poslovno restrukturiranje svih javnih preduzeća, praćeno tehničko-tehnološkom modernizacijom i restrukturiranjem dugova tih preduzeća.

U proteklom periodu sproveden je postupak izdvajanja gotovo svih sporednih delatnosti javnih preduzeća, izvršena njihova registracija kao zasebnih organizacionih jedinica i pokrenut postupak privatizacije. Napredak u restrukturiranju javnih preduzeća u proteklom periodu ogleda se u poboljšanju njihovih finansijskih performansi, izdvajanju sporednih delatnosti i smanjenju viškova zaposlenih, usklađivanju cena usluga na ekonomskim principima, formiranju posebnih preduzeća u oblasti elektroprivrede i naftne industrije, regulisanju starih dugova, modernizaciji proizvodnog procesa i dr.

U narednom srednjoročnom periodu najvažnije aktivnosti na restrukturiranju republičkih i lokalnih javnih preduzeća jesu:

- usklađivanje cena proizvoda i usluga javnih preduzeća sa ekonomskim principima;

- smanjenje preostalih viškova zaposlenih u javnim preduzećima;

- finansijska konsolidacija javnih preduzeća "Železnice Srbije" i "Putevi Srbije";

- vlasničko i upravljačko odvajanje železničke infrastrukture od prevoza robe i putnika u zasebna preduzeća;

- finansijska konsolidacija Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja (PEU) - Resavica pre njegove privatizacije;

- restrukturiranje Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija", nakon razgraničenja vlasničkih i ugovornih odnosa sa preduzećem "Telekom Srbija" a.d.;

- osnivanje javnog poštanskog operatora - Pošta Srbije koji će samostalnim delovanjem na tržištu obezbediti sopstvenu egzistenciju. Republika će obezbediti planirani razvoj javnog poštanskog operatora sa ciljem da ispuni osnovnu ulogu obavljanja kvalitetnih poštanskih usluga iz domena univerzalne usluge.

Budući da postoje različiti predlozi u pogledu dinamike i obuhvata privatizacije javnih preduzeća na nivou Republike, Vlada će za većinu njih utvrditi strategiju restrukturiranja i privatizacije, sa ciljem da se postepeno prodaje kapital tih preduzeća, unapređuje korporativno upravljanje i da se na tim osnovama povećava njihova tržišna vrednost i njihovo investiranje izvan granica Srbije, kako bi se obezbedilo pozicioniranje nekih od njih kao regionalnih lidera ("Telekom Srbija", "Elektroprivreda Srbije").

U skladu sa odgovarajućim strateškim opredeljenjima pokrenuta je privatizacija republičkih javnih preduzeća (JAT, NIS). Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, koji je usvojen krajem 2007. godine, predviđeno je da će kapital za sticanje besplatnih akcija iznositi 15% od osnovnog kapitala svakog od šest velikih preduzeća u vlasništvu države: "Naftna industrija Srbije", "Telekom Srbija", "Elektroprivreda Srbije", "Jat Airways", Aerodrom "Nikola Tesla" i "Galenika".

Privatizacija (delimična ili potpuna) republičkih i lokalnih javnih preduzeća podrazumeva otklanjanje sistemskih prepreka za njihovu privatizaciju. Imajući u vidu značaj, kapital, broj zaposlenih i eksterne efekte javnih preduzeća, neophodno je definisati modele njihove privatizacije jer oni ne mogu biti istovetni za sva javna preduzeća. Privatizacija javnih preduzeća na republičkom i lokalnim nivoima zahteva odgovarajuće izmene Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o privatizaciji. Privatizacija javnih preduzeća olakšaće se ukidanjem zakonske odredbe prema kojoj je Republika vlasnik ne samo kapitala nego i imovine javnih preduzeća.

U cilju dokapitalizacije, kao i privatizacije republičkih i lokalnih javnih preduzeća neophodno je unaprediti pravni okvir:

- javna preduzeća u državnoj svojini u novoj pravnoj regulativi trebalo bi učiniti vlasnicima sopstvene imovine. Na osnovu Ustava Republike Srbije neophodno je doneti zakon o javnoj svojini, kojim će se utvrditi da su javna preduzeća (društva kapitala) u vlasništvu države, odnosno drugog subjekta, pri čemu će se razgraničiti titulari ove svojine: svojina Republike, svojina Autonomne pokrajine i svojina jedinica lokalne samouprave. Detaljniju regulativu ovog pitanja na novim osnovama trebalo bi da sadrže buduće odluke o osnivanju javnih preduzeća;

- javna preduzeća, kao i drugi oblici preduzeća ne mogu ovim postati "vlasnici" dobara od opšteg interesa, već će na osnovu ugovora o koncesiji samo steći pravo korišćenja;

- preispitaće se krug delatnosti "od opšteg interesa" i unaprediti zaštita potrošača;

- umesto zakonskog okvira za osnivanje javnih preduzeća potrebno je ovu aktivnost prepustiti odlukama odgovarajućih izvršnih tela: Vlade, odnosno jedinica lokalne samouprave;

- pored razgraničenja titulara na pojedinim dobrima od javnog interesa, što će se regulisati zakonom, unaprediće se rešenja u vezi sa stečajem određenih javnih preduzeća. Struktura javnih preduzeća ne treba da bude predmet rešenja u posebnim zakonima, a razmotriće se i pitanje napuštanja posebne pravne forme javnog preduzeća za obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

Privatizacija republičkih i lokalnih javnih preduzeća podrazumeva liberalizaciju infrastrukturnih delatnosti u kojima je moguća konkurencija (proizvodnja i distribucija električne energije, fiksna telefonija, prevoz putnika i robe u železnici, određene poštanske usluge, vazdušni saobraćaj, uvoz nafte i dr.). Potrebna je i liberalizacija određenih komunalnih delatnosti. Mogućnost ulaska novih preduzeća u navedene delatnosti je ključ za unapređenje njihovog funkcionisanja. Preduzeća u infrastrukturnim delatnostima koja imaju karakter prirodnog monopola (železnička infrastruktura, prenos električne energije, međunarodni gasovodi i naftovodi i dr.) neće biti većinski privatizovana.

U narednom srednjoročnom periodu pokrenuće se privatizacija javnih komunalnih preduzeća, čiji su osnivači organi lokalne samouprave. Uporedo sa pripremom javnih komunalnih preduzeća za privatizaciju, razvijaće se razni oblici saradnje sa privatnim sektorom na bazi ugovaranja posla, davanja koncesija i jačanja konkurencije u ovom sektoru privrede. Pre privatizacije komunalnih javnih preduzeća neophodno je doneti novi zakon o komunalnim delatnostima i uspostaviti efikasan regulatorni okvir.

Restrukturiranje i privatizacija republičkih javnih preduzeća iz oblasti energetike, saobraćaja i drugih infrastrukturnih delatnosti zasnivaće se na odgovarajućim sistemskim zakonima i razvojnim strategijama, donetim za te delatnosti.

Javna preduzeća energetskog sektora. U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se proces restrukturiranja republičkih javnih energetskih preduzeća: Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, Transnafta, Srbijagas, kao i komunalnih javnih preduzeća za proizvodnju i distribuciju toplote u vlasništvu jedinica lokalne samouprave. Naftna industrija Srbije biće privatizovana u okviru energetskog sporazuma Srbije i Ruske Federacije.

Osnovni ciljevi restrukturiranja i privatizacije energetskih javnih preduzeća, u skladu sa novom energetskom politikom Srbije, jesu:

- uspostavljanje povoljnijih uslova rada i razvoja proizvodnih energetskih sektora, usklađeni razvoj energetike i privrede i povećanje doprinosa energetske delatnosti privrednom i ukupnom razvoju Republike;

- povećanje energetske efikasnosti, intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora energije, snižavanje intenziteta štetnih emisija iz proizvodnih energetskih izvora i jedinica u sektoru potrošnje energije, integracija u regionalno i evropsko energetsko tržište, uz veći priliv direktnih investicija u energetski sektor.

Javna preduzeća saobraćajnog i telekomunikacionog sektora. Na bazi novih sistemskih zakona i razvojnih strategija kojima se reguliše oblast saobraćaja i telekomunikacija u narednom srednjoročnom periodu ubrzaće se proces restrukturiranja i potpune ili delimične privatizacije javnih preduzeća u oblasti saobraćaja i telekomunikacija ("JAT Airways" a.d., "Telekom Srbija" a.d., JP PTT saobraćaja "Srbija", JP "Železnice Srbije").

Osnovni cilj restrukturiranja i privatizacije javnih saobraćajnih preduzeća, na bazi prioriteta evropske saobraćajne politike i nacionalnih strategija razvoja pojedinih saobraćajnih delatnosti, jeste promena vlasničke strukture preduzeća saobraćajnog sistema koja će doprineti razvoju rečnog, kopnenog i vazdušnog saobraćaja zasnovanog na integrisanom planiranju razvoja saobraćajnog sistema i efikasnijem korišćenju komparativnih prednosti svakog vida saobraćaja.

Restrukturiranje saobraćajnih delatnosti u moderan, bezbedan i funkcionalan saobraćajni sistem, uz adekvatnu saobraćajnu infrastrukturu, značajno će doprineti integraciji Srbije u EU i povećanju konkurentnosti privrede Srbije. U tom pogledu važno je da restrukturiranje pojedinih preduzeća u svim vidovima saobraćaja bude praćeno povećanjem njihove konkurentnosti i poboljšanjem saobraćajnih usluga.

Posebna pažnja posvetiće se razvoju i modernizaciji telekomunikacija, putne i železničke infrastrukture i podizanju efikasnosti sva tri segmenta avio saobraćaja (avio kompanija, aerodromi i kontrola leta).

Restrukturiranjem i privatizacijom a.d. "Telekom Srbija" obezbediće se porast efikasnosti i konkurentnosti ovog javnog preduzeća, čime će se stvoriti uslovi za porast ulaganja u sektor telekomunikacija, razvoj telekomunikacione infrastrukture, poboljšanje kvaliteta telekomunikacionih usluga i povećanje zadovoljstva korisnika tih usluga. Restrukturiranjem a.d. "Telekom Srbija", rebalansom tarifnog sistema fiksne telefonije i donošenjem podzakonskih akata od strane Agencije za telekomunikacije, stvoriće se neophodni uslovi za liberalizaciju fiksne telefonije.

Restrukturiranjem i privatizacijom a.d. "JAT Airways" obezbediće se prilagođavanje nacionalne avio kompanije zahtevima tržišta, širenje mreže na komercijalnim linijama, povezivanje sa svetskim kompanijama i smanjenje štetnih uticaja avio saobraćaja na životnu sredinu. Na taj način obezbedila bi se moderna avio flota, ekonomičnije odvijanje saobraćaja na linijama sa visokom frekvencijom, poboljšanje kvaliteta usluga i specijalizacija usluga avio prevoza na tržištu.

Restrukturiranje JP "Železnice Srbije" obuhvatiće prvenstveno finansijsku konsolidaciju, promenu organizacione strukture kojom će se, između ostalog, izvršiti razdvajanje upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i javnim prevozom u železničkom saobraćaju u posebna preduzeća, racionalizacija mreže železničkih pruga, modernizacija i revitalizacija železničke infrastrukture, vučnih i voznih sredstava, povećanje efikasnosti, konkurentnosti, profitabilnosti i kvaliteta usluga železničkog saobraćaja, te unapređenje informaciono-komunikacionog sistema, poboljšanje bezbednosti prevoza u železničkom saobraćaju i smanjenje štetnog uticaja železničkog prevoza na životnu sredinu. U okviru procesa restrukturiranja železnice privatizovaće se zavisna preduzeća i obezbediti ulazak privatnog kapitala u delatnost prevoza robe i putnika, uključujući udruživanje kapitala javnog i privatnog sektora, kako bi železnica postala bezbedan i konkurentan prevoznik na saobraćajnom tržištu. Pristupiće se realizaciji uvođenja obaveze javnog prevoza, što znači da će javno preduzeće biti obavezno da vrši prevoz na određenim nerentabilnim relacijama za koje država smatra da postoji interes da se ne obustavlja javni prevoz, ali će, tamo gde se proceni kao neophodno i opravdano, istovremeno subvencionisati takav prevoz do opravdane pune cene koštanja prevoza. Takođe, realizovaće se projekat uvođenja sistema naknada za korišćenje javne železničke infrastrukture, sa čime je u vezi i izrada metodologije za određivanje visine naknada za korišćenje te infrastrukture.

Restrukturiranje JP "Putevi Srbije" je neophodno u cilju sprečavanja daljeg kumuliranja gubitaka i dugova. Neophodno je izvršiti detaljnu analizu poslovanja ovog preduzeća i usvojiti mere za njegovu finansijsku konsolidaciju, koje će obuhvatiti kako mere za rešavanje problema nagomilanih dugova, tako i mere za sprečavanje ponovnog generisanja docnji u budućnosti. Neophodno je usklađivanje planova ovog javnog preduzeća sa izvorima finansiranja, kao i kontrola njegovih rashoda.

Restrukturiranje JP PTT saobraćaja "Srbija" obuhvatiće u kratkom roku dovršetak izdvajanja sporednih delatnosti i njihovu privatizaciju, a u srednjem roku restrukturiranje bazične delatnosti pošte (racionalizacija poslovanja, modernizacija poštanske tehnologije, razvoj novih usluga, unapređenje ljudskih resursa pošte). Završetkom restrukturiranja poštanskih delatnosti stvoriće se osnove za razvoj i prilagođavanje poslovnih aktivnosti javnog poštanskog operatera u uslovima rastuće konkurencije, potom će se obezbediti uslovi za deregulaciju i liberalizaciju poštanskog tržišta, uz smanjenje obima rezervisanog servisa za javnog operatera, uvođenje evropskih standarda u pogledu pružanja poštanskih usluga, ali i veća ulaganja u razvoj poštanskog saobraćaja. U okviru poštanskih usluga do sada je izvršena značajna liberalizacija. U prvoj fazi restrukturiranja pošte doneće se osnivački akt za Javnog poštanskog operatera (JPO) kao zavisnog preduzeća u okviru JP PTT saobraćaja "Srbija", koje će biti oslobođeno od sporednih delatnosti. U drugoj fazi JPO će prerasti u samostalan privredni subjekat u državnom vlasništvu i koji će organizaciono i tehnološki biti osposobljen za konkurentan nastup na tržištu. Resursi JPO će se koristiti i za učešće na drugim tržištima shodno postojećim kompetencijama, tradiciji i komplementarnosti sa poštanskim uslugama u budućnosti.

1.3. Razvoj malih i srednjih preduzeća

Podsticanje bržeg razvoja malih i srednjih preduzeća (MSP) u narednom srednjoročnom periodu podrazumeva:

- nastavak primene Evropske povelje o malim preduzećima;

- usvajanje i primenu srednjoročne strategije razvoja MSP;

- jačanje Saveta MSP i drugih relevantnih institucija;

- uklanjanje administrativnih barijera koje ograničavaju poslovanje i razvoj MSP.

Vlada će nastaviti podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva (MSPP), u skladu sa principima Evropske povelje o malim preduzećima i Nacionalnom strategijom privrednog razvoja do 2012. godine. Očekuje se značajniji doprinos grinfild investicija razvoju MSP u kontekstu povećane tražnje za njihovim proizvodima i uslugama.

Sa ciljem da se ubrza razvoj MSP u kratkom roku doneće se strategija za konkurentna i inovativna mala i srednja preduzeća u periodu 2008-2012. godine, u skladu sa kojom će se kreirati politika razvoja MSP i instrumenti za njeno sprovođenje. Ključni cilj strategije je razvoj preduzetničke privrede, zasnovane na znanju i inovativnosti, koja stvara konkurentan i izvozno orijentisan sektor MSP. Strategija se zasniva na pet stubova čijom će se realizacijom omogućiti veći broj novih preduzeća koja uspešno opstaju u prvim godinama poslovanja, što će značiti brži rast i razvoj sektora MSP, sa dinamičnijim prerastanjem mikro preduzeća u mala, a malih u srednja preduzeća, povećanje izvoza i zaposlenosti, ravnomerniji regionalni razvoj.

Uspešna realizacija strategije baziraće se na izrađenom operativnom programu mera i aktivnosti za svaki od pet stubova strategije koji sadrže nosioce i dinamiku realizacije, indikatore ostvarivanja i procenu potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju strategije.

Osnovne aktivnosti u narednom trogodišnjem periodu usmeriće se na: promociju i podršku preduzetništvu i osnivanju novih preduzeća; jačanje ljudskih resursa i konkurentnosti sektora MSP; finansiranje i oporezivanje MSP; jačanje konkurentskih prednosti MSP na izvoznim tržištima; pravno okruženje i institucije javnog sektora na usluzi MSP.

U okviru promocije i podrške preduzetništvu i osnivanju novih preduzeća obezbediće se jačanje svesti o šansama koje pruža preduzetništvo, unapređenje dostupnosti i kvaliteta finansijske i nefinansijske podrške preduzetnicima početnicima i poboljšanje okruženja za otpočinjanje poslovanja.

Posebna pažnja posvetiće se poboljšanju kvaliteta ljudskih resursa i razvoju konkurentnosti sektora MSP, uključujući izradu strategije preduzetničkog obrazovanja za sve nivoe, unapređenje zakonodavnog i finansijskog okvira, infrastrukture i kapaciteta za obrazovanje i pružanje poslovnih i savetodavnih usluga, poboljšanje stručnosti radne snage i menadžerskih sposobnosti i veština unutar MSP.

Radi unapređenja finansijskog i poreskog sistema u funkciji razvoja MSP obezbediće se poboljšanje stručnosti preduzetnika za upravljanje finansijama MSP, unapređenje komunikacije između MSP i bankarskog sektora, olakšavanje pristupa kreditnim sredstvima za MSP, poboljšanje sistemskog okvira za finansiranje MSP, uspostavljanje efikasnije poreske uprave i uvođenje poreskih podsticaja za ulaganja u MSP.

Radi jačanja konkurentskih prednosti MSP na izvoznim tržištima preduzeće se mere za podsticanje investicionih ulaganja u tehničke i netehničke inovacije, povezivanje MSP i naučno-istraživačkih institucija, transfer znanja i tehnologija, razvoj standarda i sistema obezbeđenja kvaliteta, podršku osnivanju i razvoju klastera i promociju MSP na inostranim tržištima.

Nastaviće se sa unapređenjem okruženja u kome funkcionišu MSP kroz izgradnju efikasnog i savremenog pravnog okvira, uspostavljanje transparentnosti regulativnih postupaka, uvođenje e-uprave, aktivnije učešće MSP u javnim nabavkama, uređenje katastra nepokretnosti, usklađivanje metodologije istraživanja i statističkog praćenja sektora MSP sa EU metodologijom i druge aktivnosti od značaja za MSP.

Posvetiće se pažnja očuvanju starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti koji mogu prihvatiti deo viška zaposlenih iz velikih sistema i posle privatizacije zadržati deo stanovništva (posebno mladih) u seoskim i nerazvijenim područjima, čime se može uticati na ravnomerniji regionalni razvoj, omogućiti specifični oblici radnog angažovanja (rad kod kuće, privremeni i povremeni poslovi i sl.), korišćenje domaćih sirovina i resursa i slično.

1.4. Politika zaštite konkurencije

U narednom srednjoročnom periodu vodiće se efikasna politika zaštite konkurencije koja, uz državnu pomoć, javne nabavke, usaglašavanje tehničkog zakonodavstva sa tehničkom regulativom EU, zaštitu intelektualne svojine i zaštitu potrošača, predstavlja osnovnu polugu integracije zemlje kandidata u jedinstveno tržište EU. Osnovna karakteristika tog tržišta je sloboda kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi. U tom pogledu Srbija će u procesu stabilizacije i pridruživanja EU obezbediti prilagođavanje svoje privrede pravilu "četiri slobode", u čemu noseću ulogu ima politika konkurencije i izgradnja delotvornih institucija za njeno sprovođenje.

Doneće se novi zakon o zaštiti konkurencije koji će biti usklađen sa pravnim standardima EU, kako bi se obezbedilo stvaranje konkurentskog ambijenta i uspostavljanje tržišnih mehanizama koji će omogućiti podizanje ekonomske efikasnosti i konkurentnosti ukupne privrede.

Zakonom o zaštiti konkurencije potrebno je da se obezbedi:

- jačanje nezavisnosti Komisije za zaštitu konkurencije i proširenje njenih ovlašćenja, pre svega u domenu izricanja novčanih kazni za kršenje propisa;

- pravna sigurnost u sistemu zaštite konkurencije, čime se unapređuje poslovna i investiciona klima i povećava priliv stranih investicija;

- ovlašćenje Komisije za izricanje dodatnih mera učesnicima na tržištu koji narušavaju konkurenciju, kao što je mera dekoncentracije kojom se nalaže da učesnik na tržištu koji je izvršio koncentraciju suprotno rešenju Komisije mora da izvrši podelu, otuđi akcije ili raskine ugovor i da plati predviđenu novčanu kaznu;

- preciznije odredbe o horizontalnim i vertikalnim sporazumima koje prati detaljna podzakonska regulativa, što je od velike važnosti za učesnike na tržištu i za njihovu pravnu sigurnost;

- adekvatnije postavljanje kriterijuma za određivanje praga za kontrolu koncentracija, tako da se ubrzavaju strana ulaganja i omogući da Komisija nadgleda veća narušavanja slobodne konkurencije, kao što su karteli i zloupotreba dominantnog položaja;

- preciznije odredbe o pokretanju postupka pred Komisijom i o rokovima u kojima Komisija treba da donese rešenje;

- pribavljanje potrebnih podataka o učesnicima na tržištu kroz obaveznu saradnju Komisije sa nadležnim organima za statistiku, poreskim i drugim organima.

Primena novog zakona o zaštiti konkurencije obezbediće jačanje preduzetništva i konkurencije na domaćem tržištu, a onemogućiće se narušavanje konkurentske strukture kroz zaključenje sporazuma kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija, zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu i udruživanje preduzeća i koncentraciju tržišne moći.

Republici Srbiji sa relativno malim unutrašnjim tržištem potrebna je efikasna politika konkurencije harmonizovana sa regulativom EU i usmerena na razvoj konkurencije u proizvodnji, trgovini i svim delovima nacionalne privrede, bez ulaznih barijera koje je ograničavaju. Primena pravila politike konkurencije obezbediće širenje privatne inicijative, slobodno formiranje cena, kontrolu postojećih monopola i stvaranje uslova za slobodan ulazak novih preduzeća. Postepenim uvođenjem konkurencije u oblasti telekomunikacija, određenih vidova saobraćaja i proizvodnje električne energije, stvaraće se uslovi za demonopolizaciju tih delatnosti, a time i za snižavanje cena i podizanje kvaliteta javnih usluga. Posebna pažnja posvetiće se kontroli restriktivnih sporazuma i sprečavanju zloupotrebe dominantnog položaja u trgovini. Demonopolizacija će obuhvatiti i javna komunalna preduzeća koja se nalaze pod kontrolom lokalnih organa vlasti.

Kršenja prava konkurencije koja mogu imati uticaj na trgovinu između Srbije i EU rešavaće se i kažnjavati u skladu sa pravilima koja važe u EU. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU utvrđen je rok u kome je neophodno da se pravila ozvaničena u EU počnu primenjivati i na javna preduzeća u Srbiji.

U cilju efikasne zaštite konkurencije doneće se podzakonski akti koji će potpunije regulisati procedure za procenu efekata integracija na ekonomsku efikasnost i za izuzeće od zabrane određenih sporazuma po vrstama, kao i demonopolizaciju javnog sektora u segmentima gde će se primenjivati regulativa o zaštiti konkurencije. Radi povećanja efikasnosti privatnog i javnog sektora unaprediće se regulatorni okvir i povećati efikasnost institucija za zaštitu konkurencije. Pored Komisije, neophodno je uspostaviti efikasan sudski sistem za zaštitu konkurencije, kako bi se obezbedila sudska zaštita u procesu primene pravila o zaštiti konkurencije, kao i jačanje Saveta Komisije.

Posebna pažnja posvetiće se funkcionisanju Komisije za zaštitu konkurencije koja je osnovana na bazi Zakona o zaštiti konkurencije kao samostalno i nezavisno telo koje za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Komisija će kao regulatorno telo onemogućavati narušavanje konkurentskog ambijenta i sprečavati integracije većeg obima koje mogu da ograniče ili spreče zdravu konkurenciju. Stoga je potrebno jačanje ljudskih i tehničkih kapaciteta za nesmetano funkcionisanje ove komisije.

Od ključne važnosti za sprovođenje politike zaštite konkurencije jeste donošenje zakona o kontroli državne pomoći, kojim će se prvi put urediti direktne i indirektne subvencije, u skladu sa regulativom EU.

1.5. Poboljšanje poslovnog i investicionog ambijenta

U proteklih sedam godina tranzicije ostvaren je značajan napredak u stvaranju stimulativnog ambijenta za poslovanje, povećanju pravne sigurnosti preduzeća i poboljšanju uslova poslovanja i investiranja u zemlji. Po oceni Svetske banke Srbija je ostvarila značajan napredak u pogledu registracije i osnivanja preduzeća. Doneti su zakoni koji omogućavaju poboljšanje poslovnog okruženja i koji štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore, kao što su zakoni o privrednim društvima, stečaju, registraciji privrednih subjekata, izvršnom postupku, hipoteci, spoljnotrgovinskom poslovanju, zaštiti konkurencije i dr. Primena ovih zakonskih rešenja uticala je na poboljšanje uslova za otpočinjanje posla, što se ogleda u smanjenju vremena za registraciju preduzeća na pet dana. Uz to, smanjen je osnivački kapital na 500 evra, dok se troškovi za dobijanje rešenja o registraciji preduzeća kreću između 50 i 100 evra, što je znatno povoljnije u odnosu na prethodne godine. Poboljšanju poslovnog okruženja doprineli su i zakoni o telekomunikacijama, energetici, železnici i poštanskim uslugama.

Radi unapređivanja poslovne klime u Srbiji u narednom srednjoročnom periodu potrebno je obezbediti:

- smanjenje makroekonomskih neravnoteža i rizika;

- ubrzavanje ekonomskih reformi;

- unapređivanje privrednog zakonodavstva i efikasniji rad sudstva;

- otklanjanje administrativnih prepreka za investiranje i poslovanje;

- modernizaciju privredne infrastrukture;

- suzbijanje korupcije.

Smanjenje makroekonomskih neravnoteža i rizika koji iz njih proizilaze, kao i ubrzavanje ekonomskih reformi značajno će doprineti stvaranju povoljnijih uslova za investiranje i poslovanje u Srbiji. Osnovni izvor makroekonomskih rizika je politička nestabilnost i usporavanje ekonomskih reformi, uz značajno smanjenje priliva stranog kapitala (direktnih investicija i kredita), što bi moglo da izazove platnobilansnu krizu. U takvoj situaciji ne bi se obezbedilo pokriće visokog deficita u tekućem platnom bilansu stranim investicijama i kreditima, usled čega bi došlo do smanjenja deviznih rezervi, depresijacije dinara i teškoća u održavanju spoljne likvidnosti, a to bi uslovilo ubrzavanje inflacije i usporavanje privrednog rasta. Planirane ekonomske politike i reforme, ukoliko se sprovedu u narednom trogodišnjem periodu, smanjiće makroekonomske rizike i unutrašnje i spoljne neravnoteže.

Vlada će donošenjem potrebnih sistemskih zakona i obezbeđenjem njihove primene kontinuirano poboljšavati poslovni i investicioni ambijent radi podsticanja domaćih i stranih investicija, povećanja proizvodnje i izvoza i smanjenja nezaposlenosti, otvaranjem novih i trajnih radnih mesta. Pretresanje domaćeg zakonodavstva koje se odnosi na privredu i otklanjanje administrativnih ograničenja za privređivanje značajno će doprineti poboljšanju poslovnog i investicionog ambijenta u Srbiji. U tom cilju u kratkom roku ukinuće se nepotrebni i zastareli propisi, unaprediti preciznost i jasnoća važećih propisa, otkloniti protivrečnosti i nelogičnosti u propisima, ukloniti administrativne prepreke koje ometaju privredni život. Radi efikasne primene zakona i podzakonskih akata povećaće se efikasnost rada sudskog sistema i obezbediti skraćenje rokova za rešavanje sudskih sporova. Bitno će se povećati efikasnost izvršenja sudskih presuda i pravovremena primena važećih propisa.

Vlada će ubrzano otklanjati administrativne i druge prepreke za dolazak novih investitora i lakše poslovanje (smanjenje broja potrebnih dokumenata, ubrzanje procedura, obezbeđivanje priključaka na infrastrukturne sisteme, pojednostavljivanje postupka izdavanja građevinskih dozvola, širenje primene principa prećutne saglasnosti i dr.). Investitori zahtevaju promenu propisa o dobijanju građevinskih dozvola i propisa o tržištu rada, pojednostavljivanje poreskih procedura i smanjivanje korupcije. Posebna pažnja posvetiće se otklanjanju prepreka za investiranje i gradnju objekata. Smanjiće se postojeće brojne i komplikovane procedure za odobravanje gradnje i onemogućiti korupcija u ovoj oblasti. Stoga će se nefunkcionalni i komplikovani propisi o gradnji zameniti novim propisima koji su primereni tržišnoj privredi. Od posebnog značaja je stvaranje političke i institucionalne sigurnosti i stimulativnih uslova za privlačenje domaćih i stranih investicija, donošenjem zakona koji su usmereni na smanjenje korupcije, a odnose se, pored ostalog, na sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu pod tržišnim uslovima.

Integralni deo Strategije podsticanja i razvoja stranih ulaganja jeste Akcioni plan za otklanjanje administrativnih prepreka za strana ulaganja koji utvrđuje mere i aktivnosti za reformu propisa, jačanje institucionalnih kapaciteta i razvoj saradnje na nacionalnom i lokalnom nivou, unapređenje opšte konkurentnosti, razvoj obrazovnih kampanja i unapređenje strategije reklamiranja u inostranstvu. Time bi se obezbedilo povećanje obima stranih ulaganja u proizvodni i uslužni sektor i povećali bi se kapaciteti za modernu proizvodnju i snabdevanje savremenih tržišta, te povećanje izvoza uz smanjenje trgovinskog deficita.

Regulisanje svojinskih odnosa na način koji odgovara tradiciji evropskih tržišnih privreda značajno će doprineti poboljšanju poslovne klime u Srbiji. U tom cilju doneće se zakon o javnoj svojini koji će omogućiti da različiti nivoi državne vlasti poseduju sopstvenu imovinu. Zakon će omogućiti postojanje privatne svojine nad gradskim građevinskim zemljištem. Ukinuće se zakonska odredba po kojoj je Republika vlasnik i kapitala i imovine javnih preduzeća. Zakonskom izmenom regulisaće se vlasništvo Republike nad kapitalom tih preduzeća. Zakonom o denacionalizaciji regulisaće se vraćanje nacionalizovane imovine kada je to moguće bivšim vlasnicima, kao i uslovi finansijskog obeštećenja bivših vlasnika kada vraćanje imovine nije moguće.

Podsticanju ulaganja značajno će doprineti ubrzanje infrastrukturnih reformi, uspostavljanje modernog regulatornog okvira za infrastrukturne delatnosti i privatizacija javnih preduzeća u tim delatnostima. Povrh toga, razvoj industrijskih i tehnoloških parkova značajno će podstaći ulaganja, kao i smanjenje troškova akreditacije, kontrole kvaliteta, izdavanja potvrda (sertifikacija) i pristupa drugim međunarodnim standardima.

Od izuzetnog značaja za veći priliv stranih ulaganja biće i razumevanje značaja stranih investicija i razvijanje nacionalnog programa za promociju Srbije kao investicione destinacije u inostranstvu. U naredne tri godine zadržaće se važeći poreski i drugi podsticaji za nove investicije i uvesti dodatne pogodnosti za najveće nove investicije. Efektuiranje prirodnih, materijalnih i ljudskih razvojnih potencijala, brži razvoj domaćeg privatnog sektora i veći priliv inostranog kapitala, podrazumeva da se poboljša radno zakonodavstvo radi podizanja efikasnosti i fleksibilnosti tržišta rada. Osim toga, povećaće se kompetentnost organa lokalnih zajednica u primeni novih propisa, unaprediti kontrola primene propisa i pooštriti kazne za korupciju.

Posebna pažnja posvetiće se otklanjanju institucionalnih prepreka za bržu i efikasniju realizaciju investicija i izgradnju objekata, kao i odgovornom i racionalnom korišćenju i uređenju prostora i građevinskog zemljišta, uz legalizaciju objekata. U tom cilju, izmenama Zakona o planiranju i izgradnji regulisaće se dobijanje dozvola za gradnju i lokacija za izgradnju različitih objekata, kao i prava i obaveze investitora, sa sankcijama u slučaju propusta u izgradnji. Od posebnog značaja je regulisanje i privatizacija poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, kao i regulisanje državne imovine između različitih nivoa vlasti.

U naredne tri godine unapređivaće se okruženje za poslovanje novih preduzeća kroz pojednostavljivanje procedura vezanih za registraciju preduzeća i za olakšavanje poslovanja i investiranja, sa ciljem da se poveća obim domaćih i stranih investicija i konkurentnost korporativnog sektora. U tom cilju nastaviće se sa uklanjanjem administrativnih prepreka za pribavljanje potrebnih dozvola za obavljanje poslova sa inostranstvom, licenci, sertifikata, kao i prepreka pri zapošljavanju, izvozu, repatrijaciji profita, obezbeđivanju pravne zaštite i korišćenju usluga finansijskog sektora. Pored toga, nastaviće se unapređenje politike zapošljavanja, regulisanje vlasništva nad zemljom, povraćaj oduzete imovine, kompletiranje katastarske evidencije nekretnina u zemlji, osiguranje izvršenja ugovora, ažurna registracija imovine i zatvaranje preduzeća. Potrebno je i zakonsko regulisanje faktoringa radi ubrzanja i olakšanja naplate potraživanja, posebno po osnovu izvoza.

2. Reforme finansijskog sektora

Osnovni pravci reformi finansijskog sektora u periodu 2009-2011. godine jesu: nastavak privatizacije finansijskih organizacija (banaka i osiguravajućih organizacija), usvajanje nove i poboljšanje postojeće zakonske regulative i unapređenje nadzora finansijskog sektora.

2.1. Bankarstvo

U narednom srednjoročnom periodu nastaviće se modernizacija bankarstva na osnovu Zakona o bankama kojim su prihvaćena konceptualna rešenja usklađena sa direktivama EU i standardima Bazelskog komiteta za nadzor banaka. Zakon uvodi dvostepenost u postupku osnivanja banaka, uređuje postupak kontrole banaka, uvodi zabranu povrede konkurencije na bankarskom tržištu i definiše bankarsku tajnu, prava klijenata, vrste rizika i upravljanje rizikom. Kontrola banaka zasnivaće se na konsolidovanoj osnovi i redefinisanom korporativnom upravljanju.

U naredne tri godine završiće se privatizacija preostalih banaka koje su u većinskom vlasništvu države, s tim da u većinskom državnom vlasništvu ostane jedna ili dve banke. Nastaviće se sa prodajom manjinskih paketa akcija u poslovnim bankama, kako bi se u naredne tri godine prodali svi manjinski paketi. Pored toga, aktivnosti će se usmeriti i na jačanje bankarskog tržišta i konkurencije, kažnjavanje svakog pokušaja sprečavanja i ograničavanja konkurencije i veću transparentnost i dostupnost bankarskih usluga i informacija o njima za najširi krug korisnika. Održavanje poverenja u bankarski sektor biće obezbeđeno kroz jačanje transparentnosti rada banaka, naročito u delu obelodanjivanja blagovremenih, pouzdanih i relevantnih informacija o pravoj ceni njihovih usluga, te kroz razvoj funkcije nadzora bazirane na proceni rizika i blagovremenom preduzimanju adekvatnih korektivnih mera prema bankama. Jačanju poverenja u banke doprineće i razvoj sistema zaštite depozita.

Unaprediće se podzakonska akta NBS i njena kontrolna funkcija radi primene standarda Bazela II, kako bi se obezbedio stabilan bankarski sistem zemlje sposoban da zaštiti interese deponenata, zadovolji potrebe građana i privrede i podstakne dalji privredni razvoj. Usklađivanje nadzora banaka sa principima Bazela II podrazumeva usvajanje novih propisa, obuku zaposlenih u NBS i poslovnim bankama, kao i formiranje novih obrazovnih profila koji su potrebni za primenu ovog standarda. Kontrola poslovanja usmeriće se na kontrolu identifikovanja, merenja i upravljanja rizicima, usavršavanje rejting sistema i sistema ranog upozoravanja i veću pouzdanost izveštajnog sistema. Objedinjavanje kontrolne funkcije nad bankama, osiguravajućim i lizing kompanijama i dobrovoljnim penzijskim fondovima pod ingerencijom NBS, omogućiće sprovođenje nadzora na konsolidovanoj osnovi i saradnju sa drugim centralnim bankama, odnosno organima nadzora. Formiraće se efikasnija i potpunija baza podataka i sveobuhvatniji zahtevi prema eksternoj reviziji.

2.2. Finansijska tržišta

Glavno tržište kapitala u Srbiji je Beogradska berza na kojoj se trgovanje odvija na berzanskom (listing A) i vanberzanskom tržištu. Na tržištu kapitala registrovano je 95 ovlašćenih učesnika, i to 75 brokersko-dilerskih kuća i 20 ovlašćenih banaka koje poseduju dozvolu za obavljanje brokersko-dilerskih poslova.

Daljim unapređenjem zakonodavnog okvira koji reguliše oblast tržišta kapitala, izradom novog zakona, odnosno izmenama postojećeg do kraja 2009. godine harmonizovanog sa propisima EU, obezbediće se povećanje obima trgovine i likvidnosti hartija od vrednosti kojima se trguje na berzi. Takav razvoj berze doprineće bržoj primeni zakona kojima se regulišu investicioni i dobrovoljni penzijski fondovi.

Radi unapređenja zaštite investitora propisaće se obaveza pružanja pouzdanih informacija o preduzećima i bankama čijim akcijama se trguje na berzi i kažnjavanja nedozvoljenog manipulisanja cenama na berzi i insajderskim informacijama.

Posebna pažnja posvetiće se jačanju osnovne funkcije finansijskog tržišta i finansiranju realnog sektora privrede. Stabilizacija i povećanje likvidnosti finansijskog tržišta, uz dalju zakonodavnu i regulatornu reformu, doprineće smanjivanju rizika investiranja u realni sektor privrede. Istovremeno sa smanjenjem rizika aktiviraće se novi izvori tražnje na finansijskom tržištu, što će doprineti razvoju finansijskog tržišta i povećanju njegove likvidnosti. Tome će posebno doprineti institucionalni investitori.

U narednom periodu u saradnji sa relevantnim institucijama preduzimaće se aktivnosti na uvođenju novih finansijskih instrumenata kojima se trguje na razvijenim tržištima, kako bi se na domaćem finansijskom tržištu proširila i obogatila postojeća ponuda hartija od vrednosti. Na ovaj način bi se proširile mogućnosti za ulaganja domaćih i stranih investitora na domaćem finansijskom tržištu, a proširenjem lepeze u ponudi hartija od vrednosti smanjio bi se potencijalni rizik ulaganja, što bi doprinelo daljem razvoju finansijskog tržišta u celini. Posebna pažnja posvetiće se preispitivanju poreskog tretmana trgovine hartijama od vrednosti (porez na prenos apsolutnih prava, porez na kapitalnu dobit), unapređenju zaštite malih akcionara i smanjivanju troškova trgovine hartijama od vrednosti.

Tržište kapitala imaće ključnu ulogu u nastavku procesa privatizacije i privlačenju investitora u svim oblastima. Institucionalno će se urediti trgovanje akcijama najvećih i najuspešnijih domaćih preduzeća na zvaničnom berzanskom listingu. Tržište kapitala će postati osnovni izvor zaduživanja države radi premošćavanja eventualnog budžetskog deficita i biće okosnica predstojeće reforme penzijskog sistema.

Razvoj finansijskog tržišta odvijaće se u pravcu unapređenja berzanskog poslovanja, sa ciljem da se na jednom mestu, uz učešće velikog broja kupaca i prodavaca, formira ravnotežna cena kapitala. Stvaraće se podsticajni uslovi za građane i institucionalne investitore da se značajnije uključe u trgovinu hartijama od vrednosti. Državne hartije od vrednosti imaće u ovom procesu značajnu ulogu, s obzirom na visok stepen sigurnosti za investitore. Stvaraće se uslovi za razvoj sekundarnog tržišta hartija od vrednosti, što će doprineti likvidnosti finansijskog tržišta i povećanju obima aktivnosti na tom tržištu.

U cilju produbljivanja tržišta kapitala u Srbiji i poboljšanja kvaliteta hartija od vrednosti kojima se trguje, neophodan je ulazak velikih infrastrukturnih preduzeća na berzu. Ulaskom ovih preduzeća na organizovano tržište stvorio bi se kvalitetan tržišni materijal, što bi suštinski olakšalo ulaganja kako institucionalnih investitora, tako i najširih slojeva građana Srbije. Sa stanovišta samih preduzeća ulazak na organizovano tržište bi omogućio tržišno vrednovanje njihovog kapitala, a otvorio bi se i novi kanal za obezbeđenje dodatnih sredstava.

Od posebne važnosti za razvoj finansijskog tržišta jeste dalje jačanje i unapređenje nadzorne funkcije na finansijskom tržištu. U tom cilju u izvesnoj meri će biti redefinisane nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti i njen status u cilju potpunog poštovanja proklamovanog principa nezavisnosti regulatornog tela. Takođe, neophodno je ojačati njene sposobnosti regulacije i efikasnog nadzora učesnika i procesa na finansijskom tržištu, kao i ojačati delovanja Komisije na planu uvođenja adekvatnog izveštavanja zasnovanog na međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS) i principima međunarodnog udruženja komisija za hartije od vrednosti (IOSCO).

Srbija će, kao punopravni član Međunarodne asocijacije regulatornih tela za hartije od vrednosti, ojačati nacionalno finansijsko tržište kroz regionalnu i međunarodnu saradnju, sa ciljem da se poboljša kvalitet nacionalne regulative i poveća kapacitet nadzora nacionalnog regulatornog tela. Uz to, podizaće se nivo profesionalnih znanja i veština i povećavati poverenje investitora i javnosti u finansijsko tržište.

2.3. Osiguranje

Nastaviće se reforma sektora osiguranja sa ciljem stvaranja stabilnog tržišta osiguranja radi zaštite interesa osiguranika i korisnika osiguranja i obezbeđivanja usluga i proizvoda osiguranja na kvalitetan i transparentan način. Regulatorni okvir u oblasti osiguranja zaokružiće se donošenjem zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Razvijaće se moderan sistem nadzora usmeren na kontinuirano praćenje poslovanja društava za osiguranje sa procenom izloženosti rizicima. NBS će permanentno nadzirati poslovanje učesnika na tržištu osiguranja i vršiti procenu preuzetih rizika u poslovanju društava za osiguranje i načina upravljanja rizicima.

Privatizacija društvenog, odnosno državnog kapitala u društvima za osiguranje biće nastavljena i intenzivirana, pri čemu će u postupku privatizacije biti moguće prodavati i kapital društava za osiguranje. Postupak privatizacije pokretaće Ministarstvo finansija, dok će organizacija i sprovođenje postupka privatizacije biti u nadležnosti Agencije za osiguranje depozita, koja će procenjivati celishodnost prodaje dela ili ukupne imovine. U postupku privatizacije neće biti moguće otuđivati nepokretnosti ili pokretne stvari koje neposredno služe obavljanju delatnosti subjekata privatizacije, dok će se postupak prodaje kapitala obavljati metodom javnog tendera. Krajem 2007. godine izvršena je privatizacija osiguravajućeg društva DDOR Novi Sad, a predviđa se pokretanje postupka privatizacije najveće domaće osiguravajuće organizacije - Dunav osiguranje.

Zakonom o osiguranju stvoreni su pravni osnovi za podizanje kvaliteta u obavljanju delatnosti osiguranja, u skladu sa standardima koji se primenjuju u tržišnim privredama, međunarodnim normama nadzora u osiguranju (IAIS) i direktivom EU iz oblasti osiguranja. Uspostaviće se efikasan sistem kontrole i nadzora subjekata u delatnosti osiguranja na bazi podzakonske regulative NBS. Ubrzaće se razvoj tržišta osiguranja i po tom osnovu dolazak stranih investitora.

Organizacije za osiguranje izvršiće statusne promene i uskladiti poslovanje sa novim zakonom, pri čemu će razgraničiti poslove životnog od neživotnog osiguranja, imajući u vidu da jedno društvo ne može istovremeno obavljati poslove iz ova dva različita domena. Pri tome, utvrđen je novčani deo osnovnog kapitala akcionarskog društva za osiguranje prilikom osnivanja, koji se kreće od 2 do 4 mil. evra u dinarskoj protivvrednosti za životno osiguranje, odnosno od 1 do 4,5 mil. evra za neživotno osiguranje. Sticanje kvalifikovanog i daljeg akcijskog učešća u društvu za osiguranje odvijaće se uz saglasnost NBS.

Posebna pažnja posvetiće se kontroli poslovanja i proceni rizika kojima se osiguravajuća društva izlažu tokom svog poslovanja, kao i načinu upravljanja tim rizicima. Unapređenje poslovanja osiguravajućih društava odvijaće se i kroz unapređenje računovodstvenih, revizorskih i aktuarskih standarda, uz sve čvršći oslonac na pravila struke i profesije na osnovu međunarodne prakse. Aktivnosti na realizaciji nadzora zasnovanog na proceni rizika i sposobnosti društava da u celini i o roku odgovore svojim sadašnjim i budućim obavezama, utvrđene su Strateškim planom razvoja funkcije nadzora za period 2006-2009. godine.

Novi poslovni model u funkciji nadzora osiguranja podrazumeva formiranje Komisije za kontrolu osiguravajućih društava pri NBS, sa jasno utvrđenim nadležnostima, uvođenje koncepta portfolio menadžera, razvoj sistema ranog upozorenja radi permanentnog nadzora nad rizicima i primene profila rizika svakog osiguravajućeg društva, sistema rangiranja osiguravajućih društava i integraciju svih aspekata nadzora osiguranja.

2.4. Lizing i fondovi

NBS će unapređivati pravni okvir radi poboljšanja uslova na tržištu finansijskog lizinga, u skladu sa donetim Zakonom o finansijskom lizingu. Podzakonskom regulativom biće regulisano izdavanje dozvola i saglasnosti radi očuvanja integriteta finansijskog tržišta, kao i uslovi koji proističu iz ugovora o finansijskom lizingu (dokumentacija, iskazivanje lizing naknade i uporedivost sa drugim vrstama finansijskih usluga, način oglašavanja, unificiranje poslova davalaca finansijskog lizinga, transparentnost uslova finansiranja i zaštita potrošača). Propisaće se uslovi vršenja nadzora prema unapred definisanim kriterijumima, uz izricanje mera korektivnog karaktera i mera koje se odnose na sredstva rezervi, s ciljem ograničavanja zaduživanja u inostranstvu, preusmeravanja na domaće izvore finansiranja i stvaranja fer konkurencije.

Donošenjem Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima 2005. godine uveden je sistem dobrovoljnih penzijskih fondova, tako da postojeći penzijski sistem Republike obuhvata Prvi i Treći stub penzijskog osiguranja. Prvi stub čini državni Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je obavezan za sve zaposlene i koji funkcioniše po sistemu pay-as-you-go. Treći stub čine dobrovoljni privatni penzijski fondovi koji funkcionišu po sistemu akumulacije i kapitalizacije sredstava i definisanih isplata korisnicima (defined benefit), gde visina penzije nije garantovana, već zavisi od visine ostvarenih prinosa.

U periodu od septembra 2006. godine do marta 2008. godine osnovano je i posluje sedam društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. U državnom vlasništvu se nalazi jedno društvo za upravljanje, dok je u privatnom stranom vlasništvu šest društava za upravljanje, od čega su tri društva u direktnom većinskom vlasništvu stranih kompanija. Ukupan broj ugovora u sistemu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju 2007. godine iznosio je oko 160.000, dok je neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila nešto više od 3 mlrd. dinara.

U narednom periodu na tržištu kapitala preduzeće se aktivnosti u cilju uvođenja novih finansijskih instrumenata kojima se trguje na razvijenim tržištima, kako bi se na domaćem finansijskom tržištu dobrovoljnim penzijskim fondovima omogućila bogatija ponuda hartija od vrednosti u koje mogu da ulažu. Takođe, tome će u velikoj meri doprineti i dalja reforma zakonodavnog okvira kojom će se ova oblast postepeno harmonizovati sa propisima EU.

Primena Zakona o investicionim fondovima u prethodne dve godine, tj. od samog njegovog donošenja (jun 2006. godine) u velikoj je meri doprinela razvoju i produbljivanju tržišta kapitala. Osnivanje i unapređenje poslovanja investicionih fondova putem dogradnje i usavršavanja zakonskih i podzakonskih propisa iz ove oblasti koje su planirane za 2009. godinu, kao i njihovim usaglašavanjem sa propisima EU, omogućiće dinamičniji privredni razvoj, uz smanjenje nesistemskih rizika ulaganja sa stanovišta investitora i lakši pristup preduzeća finansijskim resursima. Pristupačnost finansijskim resursima trebalo bi da se znatno poveća, s obzirom na visoku mobilnost kapitala koju će ostvariti ovi fondovi. Time će tržište kapitala u Srbiji biti modernizovano i u funkcionalnom smislu približeno savremenim evropskim tržištima, prvenstveno zahvaljujući usklađenosti domaće regulative i prakse sa regulativom i praksom modernih tržišnih privreda.

Komisija za hartije od vrednosti, nadležna za kontrolu poslovanja investicionih fondova i izdavanje dozvola za rad društvima za upravljanje investicionim fondovima, do marta 2008. godine izdala je 16 dozvola za rad društvima za upravljanje i 15 dozvola investicionim fondovima, među kojima dominiraju otvoreni investicioni fondovi.

2.5. Finansijsko izveštavanje i revizija

Unapređivaće se sistem finansijskog izveštavanja i sistem revizije u skladu sa pravnim tekovinama EU, međunarodnim računovodstvenim standardima i međunarodnim standardima revizije. Doneće se strategija i akcioni plan kojima će se bliže definisati pravci unapređenja finansijskog izveštavanja, kako bi finansijski izveštaji bili standardizovani, uporedivi, istiniti i usaglašeni sa odgovarajućim direktivama EU i međunarodnim računovodstvenim standardima. Posebno će biti precizirana odgovornost organa upravljanja pravnih lica za kvalitet finansijskih izveštaja, kao i sistem školskog obrazovanja i stalnog (specijalističkog) usavršavanja menadžmenta u preduzećima i lica koja su odgovorna za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

Revizija finansijskih izveštaja obezbediće stručnu i nezavisnu proveru istinitosti finansijskih izveštaja. U tom smislu je, prema postojećim propisima iz oblasti računovodstva i revizije, obrazovana Komora ovlašćenih revizora kao profesionalno telo iz oblasti revizije, čiji su članovi preduzeća za reviziju, ovlašćeni revizori i interni revizori. Preko Komore će se unapređivati revizija, dok će se kontrola zakonitosti rada revizora i preduzeća za reviziju odvijati preko nadležnih državnih organa i posebnog organa zaduženog za kontrolu i nadzor nad vršenjem revizije u čijem sastavu treba da budu eksperti nerevizori, kao kompetentni i autoritativni stručnjaci iz oblasti računovodstva i finansija. Strategija i akcioni plan će utvrditi pravce unapređenja sistema revizije i osnove za zakonodavno uređivanje tog sistema.

3. Reforme tržišta rada

Politika zapošljavanja. Osnovni ciljevi politike zapošljavanja u narednom srednjoročnom periodu su:

- uspostavljanje stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti i dostizanje stope zaposlenosti od 70% radno aktivnog stanovništva do kraja 2015. godine;

- poboljšanje kvaliteta i produktivnosti rada;

- jačanje ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije kao podrške socijalnoj inkluziji i njenom jačanju, suzbijanju siromaštva, sprečavanju isključenosti sa tržišta rada, podrške osobama iz rizičnih grupa za uključenje u proces rada i smanjivanju razlika između regiona.

Doneće se nacionalni akcioni plan zapošljavanja za period 2009-2010. godine, kojim će se definisati ciljevi, kao i mere koje će se preduzimati za ostvarivanje tih ciljeva.

Mere aktivne politike zapošljavanja biće usmerene na porast održive zaposlenosti i podizanje kvaliteta ponude radne snage kroz: povećanje obuhvata nezaposlenih u aktivnim merama na 70%, podršku zapošljavanju teže zapošljivih kategorija nezaposlenih lica, korisnika novčane naknade, žena, osoba sa invaliditetom, Roma, izbeglih i raseljenih lica, lica starijih od 50 godina, mladih i viškova zaposlenih.

Doneće se novi zakon u oblasti zapošljavanja kojim će se obezbediti funkcionisanje fleksibilnog tržišta rada i omogućiti uspostavljanje partnerstva između poslodavaca, lica koja traže zaposlenje i institucija na tržištu rada, a mere aktivne politike zapošljavanja biće prilagođene potrebama privrede. Stvaranje konkurentnog tržišta rada na kome će se zarade formirati u skladu sa produktivnošću primarni je uslov da se podstakne tražnja za radnom snagom i smanji nezaposlenost.

Donošenjem i implementaciom programa otvaranja novih radnih mesta stvoriće se uslovi za održivo povećanje zaposlenosti, povećanje kvaliteta radne snage i porast produktivnosti rada. Izmenama propisa omogućiće se stvaranje povoljnijeg ambijenta i efikasnijeg funkcionisanja tržišta rada i podstaći otvaranje novih radnih mesta.

U narednom periodu potrebno je unaprediti sistem zaštite prava zaposlenih u oblasti rada kroz donošenje izmena i dopuna Zakona o radu i nastaviti usaglašavanje sistema radno-pravnih propisa sa propisima EU. Radi ostvarivanja tih ciljeva potrebno je utvrditi pravni okvir za zaštitu dostojanstva zaposlenih na radu. U cilju stabilnog i održivog trenda rasta zaposlenosti potrebno je afirmisati postojeće i uvesti nove fleksibilne oblike rada.

Da bi se efikasno sprovodila i pratila politika u oblasti rada, utvrdiće se zakonski okvir za evidencije u oblasti rada i stvoriti uslovi za njegovu primenu. Zakonski će se regulisati rad volontera i praktikanata i omogućiti organizovanje stručne prakse u preduzećima.

Programom saradnje i unapređenja usluga u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) uvešće se nove mere aktivne politike zapošljavanja za mlade, osobe sa invaliditetom i dugoročno nezaposlene sa ciljem bržeg zapošljavanja.

Nastaviće se reforma NSZ sa ciljem njenog transformisanja u modernu javnu službu za efikasno sprovođenje politike zapošljavanja. Radi poboljšanja efikasnosti i efektivnosti NSZ realizuje se projekat "Modernizacija Nacionalne službe za zapošljavanje". Cilj projekta je da se obezbedi pružanje boljih usluga nezaposlenim licima i funkcionisanje tržišta rada. Realizacijom projekta obezbediće se jačanje institucionalnih kapaciteta i modernizacija upravljanja i rada NSZ, poboljšanje u pružanju usluga NSZ, podizanje kompetencija zaposlenih u NSZ, modernizacija informacione tehnologije i sistema u NSZ.

Uspostaviće se sistem prognoza i projekcije kretanja na tržištu rada po zanimanjima i sektorima ekonomske aktivnosti na nivou NSZ (centralni i regionalni nivo), u cilju prilagođavanja programa i mera aktivne politike zapošljavanja potrebama tržišta rada i povećanja efektivnosti i efikasnosti rada NSZ kao javnog servisa.

Nastavak privatizacije i restrukturiranja i dalje će produkovati smanjivanje zaposlenosti po osnovu raznih oblika tehnološkog viška zaposlenih, posebno čije zapošljavanje je otežano na tržištu rada i smanjenje rada na crno. Propisaće se obaveza nadležnih organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da osnuju savet za zapošljavanje, kao i da donesu program aktivne politike zapošljavanja. Ovim izmenama poboljšaće se materijalna sigurnost nezaposlenih lica.

U skladu sa propisima EU, ratifikovanim konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR) i drugim dokumentima, doneće se zakon o zaštiti građana Republike Srbije na radu u inostranstvu i regulisati njihova prava i obaveze. Izradiće se nacionalna strategija u oblasti spoljnih migracija, koja bi obezbedila uslove za reintegraciju, radno i drugo angažovanje povratnika i članova njihovih porodica sa rada i boravka u inostranstvu, naročito mladih i stručnih lica ("odliv mozgova").

Bezbednost i zdravlje na radu. U narednom srednjoročnom periodu potrebno je uskladiti nacionalno zakonodavstvo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu sa direktivama EU i konvencijama MOR, unaprediti sistem bezbednosti i zdravlja na radu i intenzivirati saradnju sa relevantnim evropskim i međunarodnim institucijama. U cilju unapređenja stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu potrebno je, u saradnji sa socijalnim partnerima, u periodu 2009-2011. godine, izvršiti unapređenje zakonodavnog okvira u ovoj oblasti putem usklađivanja sa zakonodavstvom EU. Paralelno sa izmenama nacionalnog zakonodavstva neophodno je stalno obrazovati i informisati poslodavce i zaposlene da bi izmene u zakonodavstvu zaživele u praksi i u potrebnoj meri dale očekivane rezultate. Potrebno je u ovoj oblasti unaprediti saradnju sa relevantnim evropskim i međunarodnim institucijama.

Inspekcija rada. Doneće se zakon o inspekciji rada kojim će se unaprediti zakonodavni okvir inspekcije rada u cilju uvođenja novih standarda i metoda rada, odnosno unaprediti institucionalni okvir zaštite prava zaposlenih u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu. Neophodno je izvršiti izmene i dopune Zakona o radu, doneti novi zakon o evidencijama u oblasti rada i zakon o štrajku.

Nastaviće se sa jačanjem administrativnih kapaciteta Inspektorata za rad kroz reformu i zapošljavanje kompetentnih osoba odgovarajućih struka, uključujući i obezbeđivanje potrebne opreme za rad u cilju povećanja mobilnosti i efektivnijeg rada na smanjenju broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja te u suzbijanju sive ekonomije u oblasti rada.

Konvencije MOR i direktive EU su osnova reforme, reorganizacije i integracije inspekcije rada. Cilj reforme inspekcije rada jeste napuštanje tradicionalnih metoda nadzora i uvođenje integrisanog metoda koji omogućava veću pokrivenost privrednih subjekata inspekcijskim prisustvom i češće prisustvo organa nadzora.

Uvešće se informacioni sistem i povećati tehnička opremljenost, kako bi se inspektorima rada omogućio veći broj nadzora, bolja pokrivenost svih oblasti radnog angažovanja, teritorijalna i po delatnostima, i smanjili troškovi.

Obezbediće se sinhronizovaniji rad i delovanje inspekcijskih službi na nivou Republike. To bi trebalo da se ostvari kroz smanjenje broja i povećanje operativne efikasnosti tih službi, a potom kroz formiranje zajedničkog tela ili na drugi institucionalni način.

4. Reforme društvenih delatnosti

Reforme društvenih delatnosti usmerene su na povećanje kvaliteta usluga namenjenih stanovništvu i privredi, usklađivanje rashoda za društvene delatnosti sa ekonomskim mogućnostima zemlje, modernizaciju društvenih delatnosti u pogledu njihove snabdevenosti modernom opremom i obučenosti radne snage, racionalizaciju mreže pojedinih društvenih delatnosti i smanjenje broja zaposlenih u tim delatnostima.

4.1. Obrazovanje

U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ubrzaće se reforme obrazovnog sistema u celini, u pravcu povećavanja kvaliteta i efikasnosti obrazovanja i dostupnosti obrazovanja svima, u skladu sa principima doživotnog učenja i usklađivanja obrazovnog sistema sa standardima razvoja obrazovanja u EU. Polazeći od toga, pored već donetih zakona i strategija, doneće se i zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, zakon o osnovnom obrazovanju, zakon o srednjem obrazovanju, zakon o učeničkom i studentskom standardu i zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima. Time će se stvoriti osnove za kvalitetno obrazovanje za sve, za dostupno obrazovanje svima i za uključivanje u evropske obrazovne procese i evropski okvir kvalifikacija.

U narednom srednjoročnom periodu Vlada će nastaviti reformu obrazovnog sistema na svim nivoima obrazovanja u pravcu jačanja obrazovnog sistema, s posebnim naglaskom na doživotno obrazovanje. Obezbediće se fleksibilnost sistema obrazovanja u funkciji razvoja zemlje, prilagođavanja potrebama tržišta rada i smanjivanja siromaštva. U skladu sa utvrđenim makroekonomskim i fiskalnim okvirima obezbediće se porast ulaganja u obrazovanje kao faktor privrednog rasta, kontinuirani profesionalni razvoj nastavnika, uvođenje savremenih nastavnih programa i udžbenika, prevođenje najkvalitetnijih stranih učila, povezivanje škola u jedinstven informacioni sistem, a uz sve to i jačanje stručnih službi zaduženih za nadzor obrazovnih ustanova.

Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji predviđa uspostavljanje fleksibilnog sistema stručnog obrazovanja za potrebe tržišta rada i za lični razvoj, profesionalni napredak i razvoj karijere. U skladu sa tim, formiraće se novi obrazovni profili i inovirati postojeći, uvesti obrazovni standardi i uspostaviti kvalifikacije koje jasno razgraničavaju različite stepene stručnog obrazovanja, modernizaciju obrazovnih programa i podizanje kvaliteta stručnog obrazovanja, s tim da sve to doprinosi bržem zapošljavanju i profesionalnoj mobilnosti zaposlenih.

U skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji posebna pažnja posvetiće se uspostavljanju mreže institucija i organizacija za obrazovanje odraslih, razvoju programa osnovnog i stručnog obrazovanja i obuke odraslih, donošenju propisa o obrazovanju odraslih, uspostavljanju sistema finansiranja obrazovanja odraslih i podizanju kvaliteta obrazovanja i obuke odraslih.

Na bazi Zakona o visokom obrazovanju ubrzaće se reforme sistema visokog obrazovanja, sa ciljem da se smanji dužina studiranja i poveća broj diplomiranih u odnosu na broj upisanih studenata. Kvalitetnijem visokom obrazovanju doprineće usklađivanje nastavnih planova i programa sa principima Bolonjske deklaracije, akreditacija obrazovnih ustanova i programa, prerastanje viših škola u ustanove visokog obrazovanja.

Reforma obrazovnog sistema zahteva da se posebna pažnja posveti stabilnom finansiranju obrazovnih ustanova iz budžeta Republike i budžeta jedinica lokalne samouprave, uz ostvarivanje ušteda na bazi racionalizacije mreže ustanova i smanjenje broja zaposlenih. Obezbeđivanje osnovnih uslova za obrazovno-vaspitni rad škola zahteva nastavak rekonstrukcija, popravki i dogradnji objekata, opremanja školskih učionica, laboratorija, kabineta i fiskulturnih sala.

Radi poboljšanja kvaliteta obrazovanja intenziviraće se rad na povezivanju škola u jedinstven informacioni sistem i na opremanju multimedijalnih radionica, kako bi se korišćenje ove tehnologije omogućilo što većem broju učenika i nastavnika i osigurao kontinuitet u prikupljanju i obradi podataka i informacija. Implementacija Jedinstvenog informacionog sistema u obrazovanju (EIS) zahteva opremanje i kompjuterizaciju svih osnovnih i srednjih škola u Republici, što zahteva značajna sredstva za sprovođenje ovog projekta. Ubrzaće se rad na dovršavanju procesa utvrđivanja i primene međunarodno uporedivih indikatora i referentnih vrednosti (benčmarking), koji treba da se odvija u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku.

Formiranjem agencije za evropske programe u obrazovanju obezbediće se pokrivanje obrazovnih i omladinskih programa EU, uz kofinansiranje u okviru IPA fondova.

Posebna sredstva izdvajaće se za sprovođenje akreditacije i uvođenje standarda i licenciranja nastavnog osoblja u obrazovnim ustanovama.

4.2. Nauka

Ekonomski i ukupan razvoj Republike baziraće se na organizovanom istraživanju i razvoju, koji treba da obezbede kontinuirani naučno-tehnološki progres. U društvu čija se ekonomija zasniva na znanju, odnosno u čijoj privredi je znanje osnovni oslonac i komparativna prednost, glavni proizvodni faktor postaje čitav skup ili kompleks nematerijalnih činilaca (kao što su informacije, saznanje, veština, kultura rada) koji ostvaruju sve veći ekonomski učinak i dobijaju sve veću tržišnu vrednost.

Na bazi Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti, uspostaviće se društveno celishodan i produktivan naučnoistraživački i inovacioni sistem. Radi toga izvršiće se racionalizacija postojeće mreže naučnoistraživačkih organizacija, usklađivanje standarda naučnoistraživačkog rada sa standardima koji važe u EU, poboljšanje uslova za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, povećanje efektivnosti ulaganja u nauku i povećanje primenljivosti rezultata naučnoistraživačkog i inovacionog rada u privredi. Doneće se strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike, sa ciljem podizanja kvaliteta naučnoistraživačkog rada i veće i brže primene istraživačkih rezultata.

U skladu sa utvrđenim makroekonomskim i fiskalnim okvirima povećavaće se obim ulaganja u razvoj naučnoistraživačke i inovativne delatnosti iz budžeta i sredstava privrede, sa osloncem na finansiranje dobro odabranih projekata.

Iz budžeta Republike, u skladu sa mogućnostima i utvrđenim prioritetima, finansiraće se i posebni programi i projekti interdisciplinarnog karaktera koji objedinjuju ciljno usmerena osnovna istraživanja, tehnološki razvoj i razvoj naučnoistraživačke infrastrukture, a realizuju ih istraživači iz različitih naučnoistraživačkih organizacija, u okviru posebnih programa i projekata koji su od strateškog značaja za proučavanje, razvoj i unapređenje opšteg civilizacijskog nivoa društva.

U skladu sa zakonom o budžetu za određenu godinu mogu se sufinansirati programi i projekti od regionalnog značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti, i to:

- projekti izgradnje naučnoistraživačke infrastrukture;

- istraživačko-razvojni projekti regionalnog značaja (projekti vezani za međuregionalnu saradnju, projekti u vezi sa zaštitom eko-sistema i inovacioni projekti koje realizuju mala i srednja preduzeća);

- programi razvoja naučnoistraživačkih kadrova, u okviru kojih će se obezbediti značajna podsticajna sredstva za završetak doktorskih studija, što će omogućiti brži razvoj naučnog podmlatka.

Novi naučnoistraživački ciklus podrazumeva primenu utvrđenih kriterijuma za valorizaciju naučnoistraživačke kompetentnosti istraživača, izradu studije o efikasnosti primene naučnoistraživačkih rezultata u privredi, efektivno angažovanje svih raspoloživih naučnoistraživačkih resursa, posebno mladih istraživača, kontrolu efikasnosti korišćenja budžetskih sredstava u naučnoistraživačkoj i inovativnoj delatnosti, poboljšanje uslova za naučnoistraživački rad (opremljenost naučnoistraživačkih organizacija, materijalni status istraživača i dr.) i razvoj međunarodne naučno-tehnološke saradnje.

Srbija se od 2007. godine priključila Sedmom Okvirnom programu (FP7) EU za istraživanje i razvoj (2007-2013). Početkom 2008. godine proširen je kapacitet rada u oblasti međunarodne saradnje sa zadatkom da se naučnicima pomogne u prijavi i pisanju međunarodnih projekata, pre svega na konkursima u okviru FP7, a kako bi se povećao stepen uspešnosti i prolaznosti prijava na kojima učestvuju srpski istraživači.

U narednom periodu posebna pažnja posvetiće se bilateralnim i multilateralnim programima koji uključuju zemlje jugoistočne Evrope, radi povećanja konkurentnosti istraživačkog i inovativnog sektora i konkurentnosti privrede.

4.3. Kultura i mediji

U narednom srednjoročnom periodu glavni prioriteti u oblasti kulture i medija biće uspostavljanje standarda u kulturnoj politici, unapređenje i modernizacija rada ustanova kulture, očuvanje kulturnog nasleđa i uključivanje u savremene svetske kulturne tekovine, stvaranje uslova za razvoj stvaralaštva u svim granama umetnosti, povećanje nivoa učešća građana u kulturnim aktivnostima, aktivno učestvovanje umetnika u međunarodnim kulturnim tokovima, podizanje kvaliteta medijske produkcije i prilagođavanje zakonske regulative evropskim standardima.

Radi očuvanja, razvoja i širenja kulture na nacionalnom i lokalnim nivoima, kao i prezentacije nacionalne kulture na regionalnom i međunarodnom nivou, doneće se strategija razvoja kulture u Srbiji. U skladu sa strategijom razradiće se detaljne sektorske strategije i planovi aktivnosti za njihovo sprovođenje i realizaciju. Doneće se i zakon o kulturi kojim će se utvrditi primarni ciljevi u oblasti zaštite kulturnih dobara i savremenog kulturnog stvaralaštva i smernice politike u oblasti kulture. Na bazi zakona osnovaće se nacionalni savet za kulturu. Zakonom će se regulisati i uvođenje obaveze finansiranja svih programa i projekata iz oblasti kulture putem javnog konkursa, kao i pitanje privatizacije u oblasti kulture.

Pojedinačne oblasti kulture regulisaće se posebnim zakonima: o kinematografiji, o izdavaštvu, o pozorišnoj/muzičko-scenskoj delatnosti, o nacionalnom centru za knjigu, o obaveznom primerku publikacija, o optičkim diskovima, o kulturnim dobrima, o arheološkim istraživanjima, o muzejima, o arhivima, o graditeljskom nasleđu i o bibliotekama.

Za naredni srednjoročni period utvrdiće se status institucija od nacionalnog značaja i matičnih ustanova i ustanoviće se regionalna mreža institucija zaštite kulturne baštine (zavodi, muzeji, arhivi i biblioteke).

Nastaviće se sa stvaranjem normativnih okvira za delovanje medija u skladu sa evropskim standardima i obezbeđivanjem uslova za primenu i poštovanje medijskih zakona i za ostvarivanje slobode medija, mišljenja i izražavanja sa stanovišta ljudskih sloboda i slobodnog medijskog prostora, kao i za razvoj kulture slobode informisanja, medijskog pluralizma, kulture tolerancije i dijaloga, kao i zaštite ljudskih i manjinskih prava u ovoj oblasti.

4.4. Omladina i sport

Radi poboljšanja položaja i unapređenja kvaliteta života mladih doneta je Nacionalna strategija za mlade čiji su osnovni ciljevi:

- podsticati mlade da aktivno učestvuju u društvu;

- razvijati saradnju mladih i obezbeđivati uslove za učešće u donošenju odluka kroz održiv institucionalni okvir, a na osnovu potreba mladih i u partnerstvu sa mladima;

- izgrađivati sistem informisanja mladih na svim nivoima i u svim oblastima;

- obezbeđivati ostvarivanje prava na jednakost šansi svih mladih u društvu, posebno mladih koji žive u teškim uslovima;

- podsticati i vrednovati izuzetna ispoljavanja i postignuća mladih u različitim oblastima;

- unapređivati mogućnosti za kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih;

- razvijati otvoreni, delotvorni, efikasni i pravedni sistem formalnog i neformalnog obrazovanja koji je dostupan svim mladima i koji je u skladu sa svetskim trendovima u obrazovanju i kontekstom obrazovanja u Republici;

- podsticati i stimulisati sve oblike zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih;

- unapređivati bezbednost mladih;

- čuvati i unapređivati zdravlje mladih, smanjivati rizike i vodeće poremećaje zdravlja i razvijati zdravstvenu zaštitu prilagođenu mladima;

- osnaživati mlade na inicijative i aktivnosti koje su u skladu sa osnovnim ciljevima održivog razvoja i zdrave životne sredine.

Radi poboljšanja položaja i kvaliteta života mladih u Srbiji osnovan je Fond za mlade talente Republike, sa ciljem da se pruži finansijska podrška mladim talentovanim studentima za studiranje u zemlji i u državama članicama EU, studentima i srednjoškolcima za odlazak na stručnu praksu (studijske posete) u zemlje EU, za poslediplomske studije u zemljama EU, obezbeđivanje nagrada za talentovane učenike i studente za izuzetne rezultate na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, kao i podrška mladim talentima i njihovim nastavnicima za usavršavanje.

Doneće se zakon o sportu i nacionalna strategija razvoja sporta, sa ciljem da se podstiče i razvija masovni i vrhunski sport. Radi unapređenja zaštite zdravlja sportista i sprečavanja negativnih pojava u sportu izmeniće se Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i obezbediće se stalne doping kontrole uz kontinuirano obrazovanje sportista, kao i uspostavljanje institucija za borbu protiv nasilja i korupcije u sportu.

Posebna pažnja posvetiće se donošenju zakona o privatizaciji u sportu kojim će se regulisati svojinski odnosi u sportskim klubovima, kao i finansiranju sportskih programa. Prioritet će biti pomoć u organizaciji sportskih manifestacija od interesa za Republiku i podrška vrhunskim sportskim rezultatima sportista u Srbiji, uključujući stipendije za sportsko usavršavanje i novčanu pomoć sportistima sa posebnim zaslugama. Kroz NIP će se finansirati izgradnja, opremanje i održavanje sportskih objekata koji doprinose razvoju sporta i postizanju vrhunskih sportskih rezultata.

Regulisaće se odnos masovnog i vrhunskog sporta i odvojiti komercijalno orijentisani deo sporta. Posebna pažnja posvetiće se razvijanju sporta u predškolskim ustanovama i školama.

4.5. Zdravstvo

Nastaviće se reforma zdravstvenog sistema u skladu sa osnovnim opredeljenjima iz dokumenata: Zdravstvena politika u Srbiji, Vizija zdravstvene zaštite u Srbiji i Strategije reforme sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji i Akcionog plana za njeno sprovođenje.

Osnovni ciljevi reforme javnog zdravstvenog sistema jesu poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva, pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti svim građanima, zdravstveni sistem orijentisan ka korisniku (pacijentu), unapređenje kvaliteta i efikasnosti zdravstvene zaštite i uspostavljanje održivog sistema finansiranja u skladu sa materijalnim mogućnostima društva, racionalizacija mreže zdravstvenih ustanova i smanjenje broja zaposlenih. Nastavak započetih reformi omogućiće racionalizaciju u potrošnji finansijskih sredstava namenjenih zdravstvenoj zaštiti.

Osnovni pravci zdravstvene politike biće stvaranje uslova za:

- unapređenje zdravstvene zaštite za bolje zdravlje ugroženih grupacija stanovništva i osoba obolelih od bolesti sa težim ekonomskim i socijalnim posledicama;

- unapređenje usluga u oblasti javnog zdravlja;

- unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite kroz unapređenje uslova rada i uslova za lečenje, kao i kvaliteta pruženih usluga;

- bolje funkcionisanje zdravstvenog sistema kroz ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite na teritoriji Republike i podršku rada nevladinim organizacijama koje rade u oblasti zdravstva;

- unapređenje regulative za privatni zdravstveni sektor i povećanje kvaliteta njegovih usluga.

Radi ostvarivanja ciljeva nove zdravstvene politike doneće se odgovarajući programi: zdravstvene zaštite za sve grupacije stanovništva, posebno za ugrožene grupacije i program zdravstvene zaštite za bolesti sa težim ekonomskim i socijalnim posledicama, kao i posebni programi podsticanja aktivnosti na omasovljavanju dobrovoljnog davalaštva krvi, unapređenje kvaliteta rada u sistemu zdravstvene zaštite i uređenja zdravstvenog sistema.

Prioriteti u reformi zdravstvenog sistema su i donošenje strategije za javno zdravlje, strategije o bezbednosti hrane, kao i sprovođenje donetih strategija: Strategije o kontroli duvana i Strategije razvoja zaštite mentalnog zdravlja i njihovih akcionih planova. Na taj način će se realizovati prioriteti zdravstvene politike, kao i mere za sprovođenje zdravstvene zaštite u tim oblastima.

Doneće se strategija za stalno unapređenje kvaliteta u sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji i osnovaće se Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova.

Posebna pažnja posvetiće se promociji zdravlja i primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Doneće se strategija za mentalno zdravlje i strategija za borbu protiv droga.

Reforma sistema zdravstvene zaštite sprovodiće se paralelno sa reformom u organizacionoj i funkcionalnoj organizaciji zdravstvene službe, reformom zdravstvenog osiguranja, reformom farmaceutske delatnosti i reformom sanitarnog nadzora.

Finansiranje funkcije zdravstva iz javnih izvora obezbeđivaće se u skladu sa utvrđenim srednjoročnim okvirom, uvažavajući međunarodne standarde. Reforma sistema zdravstvene zaštite podrazumeva uvođenje novog sistema finansiranja iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koji će se zasnivati na modelu kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti kao sistemu naplate zdravstvenih usluga prema broju pacijenata, modelu dijagnostički srodnih grupa u bolnicama za kratkotrajnu hospitalizaciju i novom modelu plaćanja po usluzi za usluge najvišeg nivoa u tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Reforma zdravstvenog osiguranja podrazumeva i nastavak uvođenja različitih vidova dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, čime će se stvoriti uslovi za rasterećenje sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja i poboljšati zdravstvena zaštita.

Reformom u oblasti lekova i medicinskih sredstava i uspostavljanjem standarda usklađenih sa direktivama EU stvoriće se uslovi da se proizvodnja i promet lekova i medicinskih sredstava u Srbiji obavlja na način koji u najvišem stepenu garantuje kvalitet, bezbednost i efikasnost lekova i medicinskih sredstava, a time i pružanje efikasne zdravstvene zaštite.

Ubrzanju reforme sistema zdravstvene zaštite doprineće realizacija projekata Svetske banke, EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju, UNICEF, Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA), Globalnog fonda (međunarodne fondacije za borbu protiv HIV/AIDS-a, NIP i brojnih zemalja (Norveška vlada, Kina, Japan). Ovi projekti su usmereni na unapređenje primarne zdravstvene zaštite, na rekonstrukciju opštih bolnica, opremanje zdravstvenih ustanova, reformu finansiranja zdravstvenog osiguranja, unapređenje politike upravljanja lekovima, razvoj paketa osnovnih zdravstvenih usluga, uvođenje novih modela plaćanja zdravstvenim radnicima - pre svega kapitacije - i razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.

5. Reforme socijalne zaštite

5.1. Socijalna zaštita

Reforma sistema socijalne zaštite u naredne tri godine nastaviće se u skladu sa ciljevima Strategije za smanjenje siromaštva, Strategije razvoja socijalne zaštite i Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji.

Osnovni pravci reforme socijalne zaštite su decentralizacija sistema socijalne zaštite, obezbeđivanje kvalitetnih usluga i jačanje profesionalnih kapaciteta institucija socijalne zaštite.

Reforma sistema socijalne zaštite obezbediće bolje usmeravanje socijalnih transfera, unapređenje zaštite najsiromašnijih građana i grupa kojima je potrebna posebna podrška (deca bez roditeljskog staranja, deca u sukobu sa zakonom, odrasli i stari koji nisu sposobni za samostalan život, osobe sa invaliditetom, deca i odrasli koji su žrtve nasilja) i unapređenje kvaliteta njihovog života. Posebna pažnja posvetiće se deci, što će se realizovati donošenjem nacionalne strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja.

Doneće se program jačanja socijalne inkluzije kroz izgradnju kapaciteta institucija koje pružaju usluge socijalne zaštite na lokalnom nivou. Cilj programa je decentralizacija, reorganizacija i racionalizacija sistema socijalne zaštite jačanjem kapaciteta institucija na lokalnom nivou. U skladu sa tim, odgovornost za zadovoljavanje potreba građana u oblasti socijalne zaštite preuzeće lokalna vlast tako da građani većinu svojih potreba podmire u lokalnoj zajednici, odnosno u sredini u kojoj žive. Sredstva za finansiranje usluga obezbeđivaće se iz izvornih prihoda organa lokalne samouprave, a iz republičkog budžeta za opštine koje iz izvornih prihoda ne mogu da obezbede propisani minimum prava u socijalnoj zaštiti.

Efikasna socijalna zaštita podrazumeva donošenje programa sa merama koje će omogućiti da korisnici socijalnih usluga samostalno zadovoljavaju potrebe na principima participacije i odgovornosti, da učestvuju u donošenju odluka o načinu zadovoljavanja svojih potreba i da istovremeno budu odgovorni za izbor i korišćenje sopstvenih potencijala.

Izgradnja sistema efikasne boračko-invalidske zaštite podrazumeva sveobuhvatnu reformu sistema u pravcu izrade jedinstvenog zakonskog rešenja za ostvarivanje prava i reviziju svih do sada donetih rešenja o priznatim pravima u postupku njihovog prevođenja na novi zakon, kao i implementaciju jedinstvenog informacionog isplatnog sistema u oblasti boračko-invalidske zaštite.

5.2. Aktivnosti u populacionoj politici

Unapređenje položaja porodica i socijalne uključenosti nedovoljno integrisanih grupa stanovništva (deca, stari, osobe sa invaliditetom, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, žrtve trgovine ljudima, lica lečena od bolesti zavisnosti, bivši osuđenici i druge marginalizovane grupe) nastaviće se u skladu sa Strategijom podsticanja rađanja, Nacionalnom strategijom o starenju, Strategijom borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji, Nacionalnom strategijom o zaštiti izbeglica i raseljenih lica, zaključenim međunarodnim sporazumima i važećim zakonima. Analiziraće se humani resursi opština Srbije sa demografskog, ekonomskog i socijalnog aspekta, relevantni za donošenje odluka i sprovođenje mera države i doneće se strateški dokument o sveobuhvatnoj populacionoj politici.

Strategija podsticanja rađanja ima za cilj demografski razvoj kroz aktivnosti usmerene na: direktnu finansijsku podršku porodici; aktivne mere zapošljavanja mladih nezaposlenih roditelja; povoljnije uslove za rešavanje stambenih pitanja roditelja sa decom; razvoj raznovrsnih programa i usluga predškolskih ustanova i škola; razvoj raznovrsnih servisnih usluga porodici; jačanje kompetencija za roditeljsku ulogu; očuvanje i unapređivanje zdravlja roditelja i dece; uspostavljanje populacione politike u lokalnim zajednicama; stvaranje uslova za sigurnost i približno jednakih uslova za razvoj svakog deteta.

Podsticanje rađanja vršiće se, umesto poreskim oslobođenjima, preko mera politike javnih rashoda koje pružaju direktnu finansijsku pomoć porodici i deci. Subvencije će dobijati porodice sa decom kao ciljna grupa i siromašni slojevi stanovništva kojima su potrebne subvencije, u skladu sa zakonom o budžetu za određenu godinu.

Posebna pažnja posvetiće se ublažavanju ekonomske cene podizanja deteta, usklađivanju rada i roditeljstva, podršci zdravom materinstvu, promociji reproduktivnog zdravlja adolescenata, borbi protiv neplodnosti, populacionoj edukaciji, aktivnom uključivanju lokalne samouprave u rešavanje problema niskog nataliteta. Nastaviće se sa podsticanjem vantelesne oplodnje i ukinuti cenzus za to.

Nacionalna strategija o starenju biće usmerena na obezbeđivanje uslova za dostojanstven život u starosti kroz razvoj raznovrsnih usluga neophodnih za kvalitetan život starih ljudi.

U okviru aktivne populacione politike preduzimaće se mere u cilju integrisanja porodica interno raseljenih lica, povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji, romskog stanovništva, žrtava trgovine ljudima, lica lečenih od bolesti zavisnosti, lica sa HIV/AIDS, bivših osuđenika i drugih marginalizovanih društvenih grupa.

Programom za zaštitu žrtava trgovine ljudima obezbediće se zaštita i doprineće se integraciji žrtava trgovine ljudima, unaprediti uslovi za njihovo zbrinjavanje jačanjem kapaciteta službi socijalne zaštite i drugih organizacija koje pružaju usluge žrtvama trgovine ljudima, uz stvaranje uslova za adekvatnu zaštitu maloletnih žrtava. Nastaviće se unapređenje uslova za obavljanje poslova vezanih za koordinaciju zaštite žrtava trgovine, uz razdvajanje poslova koordinacije i aktivnosti i organizovanja zaštite. Nastaviće se obuka subjekata za prepoznavanje pojave i preduzimanje adekvatnih mera. Aktivnosti će obuhvatiti i stvaranje uslova za socijalnu reintegraciju žrtava.

Potrebno je pripremiti protokol o saradnji između vladinih, nevladinih i međunarodnih organizacija o saradnji i postupanju u zaštiti žrtava trgovine ljudima.

Nastaviće se stvaranje uslova za integraciju izbeglih i raseljenih lica kroz programe stambenog zbrinjavanja i raznovrsnih usluga podrške za korišćenje sopstvenih potencijala, a posebno daljim razvojem socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima. U tom cilju doneće se zakon o socijalnom stanovanju kojim će se utvrditi uslovi za rešavanje stambenih potreba socijalnih grupa koje stambeno pitanje ne mogu da reše na tržištu.

Proširiće se broj opština u kojima postoje koordinatori za romska pitanja, sagledati problemi u ostvarivanju zadataka koordinatora i preduzeti potrebne mere za unapređenje uslova za socijalnu integraciju ove grupacije stanovništva.

Za prvi prihvat povratnika po osnovu readmisije organizovaće se dva tranzitna centra ( Beograd, Niš), kao i pomoć primajućim lokalnim samoupravama koje nisu dovoljno ekonomski jake da obezbede potrebne uslove za integraciju.

U skladu sa Zakonom o azilu obezbediće se socijalna pomoć za lica koja traže, odnosno kojima je odobren azil.

5.3. Rodna ravnopravnost

U cilju unapređivanja rodne ravnopravnosti, poboljšanja društvenog položaja žena i ostvarivanja politike jednakih mogućnosti u Republici doneće se zakon o ravnopravnosti polova i nacionalna strategija za poboljšanje položaja i unapređivanje ravnopravnosti polova. Time će se stvoriti polazne osnove za izradu i implementaciju akcionih planova u cilju unapređivanja položaja žena u prioritetnim oblastima koje su identifikovane kao ključne za promenu položaja žena u društvu, povećanje učešća žena u procesima odlučivanja i ostvarivanja ravnopravne zastupljenosti na svim nivoima i u svim oblastima, poboljšanje ekonomskog položaja žena i zdravlja žena, unapređivanje rodne ravnopravnosti u obrazovanju, prevenciju i suzbijanje nasilja nad ženama, unapređenje zaštite žrtava i uklanjanje rodnih stereotipa u medijima i jačanje promovisanja rodne ravnopravnosti. Obezbediće se ispunjavanje preporuka Komiteta UN u vezi sprovođenja Konvencije UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama (CEDAW).

5.4. Socijalni dijalog

Vlada će, u skladu sa Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu, obezbediti socijalni dogovor o svim bitnim pitanjima ekonomske i socijalne politike sa reprezentativnim sindikatima, udruženjima poslodavaca, građanskim društvom i lokalnom samoupravom, uz stvaranje partnerstva između njih. Reprezentativni sindikati i udruženja poslodavaca uključivaće se u pripremu i sprovođenje zakona kojima se neposredno utiče na položaj i standard zaposlenih. Zajednička odgovornost socijalnih partnera odnosi se na regulisanje kolektivnog pregovaranja i politike zapošljavanja. U socijalnom dijalogu treba da učestvuju, pored velikih preduzeća, i predstavnici malih i srednjih preduzeća. Cilj socijalnog dijaloga je eliminisanje diskriminacije, zaštita slobode udruživanja, jačanje kolektivnog pregovaranja i unapređivanje standarda rada. Vlada i socijalni partneri će podsticati jačanje socijalnog dijaloga, naročito na nivou lokalne samouprave, kroz osnivanje lokalnih socijalno-ekonomskih saveta i zaključivanje kolektivnih ugovora.

6. Administrativne reforme

6.1. Javna uprava

Osnovni ciljevi reforme državne uprave u Republici Srbiji jesu:

- izgradnja demokratske države zasnovane na vladavini prava, odgovornosti, javnosti, ekonomičnosti i efikasnosti;

- izgradnja državne uprave usmerene ka građanima, koja je sposobna da građanima i privatnom sektoru pruži visok kvalitet usluga uz razumne troškove;

- suzbijanje korupcije u državnom sektoru.

Radi postizanja navedenih ciljeva, u sprovođenju reformi državne uprave polazi se od principa decentralizacije, depolitizacije, profesionalizacije, racionalizacije i principa modernizacije javne uprave.

Reforma državne uprave obuhvata razvijanje novog i modernog zakonodavnog okvira za uređenje i funkcionisanje uprave, preduzimanje mera na planu izgradnje racionalne uprave, uvođenje novih sistema upravljanja i pojednostavljenje administrativnih procedura. U tom cilju, saglasno Strategiji reforme državne uprave u Republici Srbiji uspostavljen je pravni okvir za funkcionalnu državnu upravu donošenjem zakona koji ovu oblast regulišu, a posebno uređuju rad Vlade i ministarstava, rad državnih službenika i nadležnost lokalne samouprave. Predviđena je revizija donete Strategije reforme državne uprave, u pravcu uvođenja poboljšanih mehanizama za međuresorsku koordinaciju procesa reforme državne uprave i praćenja i evaluacije daljeg toka te reforme. Do kraja 2008. godine kroz saradnju svih organa državne uprave izradiće se akcioni plan za sprovođenje reforme državne uprave za period 2009-2012.

U oblasti državne uprave doneti su sledeći zakoni: Zakon o Vladi, Zakon o državnoj upravi, Zakon o javnim agencijama, Zakon o državnim službenicima, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o Zaštitniku građana, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Krajem 2007. godine doneti su zakoni kojima se reguliše oblast lokalne samouprave: Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o glavnom gradu i Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. U pripremi su zakoni kojima će se urediti radno-pravni status službenika u jedinicama lokalne samouprave.

U narednom periodu doneće se zakon o opštem upravnom postupku i zakon o upravnim sporovima. U fazi nacrta je zakon o matičnim knjigama, čije donošenje nije predviđeno Strategijom reforme državne uprave, ali čije će se donošenje pozitivno odraziti na tranformisanje državne uprave i opštinskih i gradskih uprava u Srbiji u dobre servise za građane, što je cilj reforme. Sličan efekat na odnos države i građana imaće i usvajanje zakona o udruženjima. Donošenjem ovih zakona uspostavlja se pravni okvir koji će, ugrađivanjem osnovnih principa (načela) reforme državne uprave, stvoriti uslove za decentralizaciju vlasti, fiskalnu decentralizaciju, izgradnju profesionalne i depolitizovane državne uprave, uspostavljanje novog organizacionog i upravljačkog okvira. To, takođe, podrazumeva i racionalizaciju državne uprave, uvođenje informacionih tehnologija i definisanje kontrolnih mehanizama rada državne uprave.

Decentralizacija se pre svega odnosi na prenos određenih poslova koji su se obavljali na nivou centralne državne uprave na niže nivoe vlasti. Usvajanjem seta zakona u oblasti lokalne samouprave ostvaren je dodatni pomak u pravcu primene ovog principa. U domenu fiskalne decentralizacije u predstojećem periodu je u planu donošenje posebnog zakona kojim će biti regulisano pitanje svojine jedinica lokalne samouprave. U narednom periodu će se doneti zakon kojim će se regulisati prava i obaveze zaposlenih u upravama jedinica lokalne samouprave na sličan način na koji je to uređeno za državne službenike na centralnom nivou. U skladu sa odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, doneće se zakon o komunalnoj policiji. U cilju kadrovskog osposobljavanja jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova koji su im zakonom preneti ili povereni, u narednom periodu će se intenzivno raditi na obuci zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave. U Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu se već sprovodi projekat "Podrška jačanju kapaciteta zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave u kontekstu procesa evropskih integracija", u okviru kojeg će biti izrađena nacionalna strategija za obuku zaposlenih u lokalnim samoupravama. Po njegovom završetku otpočeće realizacija projekta "Program obuke zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave", u okviru kojeg će se sprovesti inicijalni program obuke utvrđen strategijom obuke.

Depolitizacija državne uprave se u prvom redu ostvaruje kroz smanjenje uticaja političara na rad državnih službenika, kao i kroz jasno razgraničenje poslova koji su u domenu politike i onih koji su u domenu struke, a koje obavljaju karijerni državni službenici. Osnov za primenu ovog principa u državnoj upravi pružio je Zakon o državnim službenicima, između ostalog i uvođenjem kategorije državnih službenika na položaju. Do kraja 2008. godine izmenama Zakona o državnim službenicima odrediće se novi rok za popunjavanje položaja u skladu sa odredbama tog zakona.

Profesionalizacija znači stvaranje dobro obučene, odgovorne i efikasne državne uprave. Kako bi državna uprava bila profesionalna i sposobna da građanima pruži visok kvalitet usluga, ali i uspešno iznese reforme u svim sektorima, neophodna je kontinuirana obuka državnih službenika. Donošenjem Zakona o državnim službenicima i formiranjem Službe za upravljanje kadrovima stvoreni su uslovi za razvoj sistematskih programa opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika, koji se donose i realizuju na godišnjem nivou. Od ključnog je značaja i obuka u oblasti evropskih integracija, koju kontinuirano sprovodi Kancelarija za evropske integracije. Ova obuka po svojoj prirodi mora biti kako opšta tako i usko stručna, i u tom cilju obezbediće se odgovarajuća sredstva za njenu pripremu i realizaciju. U oblasti obuke od posebne važnosti je regionalni projekat "Regionalna škola za državnu upravu - ReSPA", čije će institucionalizovanje omogućiti da se državni službenici iz regiona povezuju i zajedno prolaze kroz obuke u oblastima od zajedničkog interesa za ceo region Zapadnog Balkana.

Racionalizacija podrazumeva stvaranje takve organizacije državne uprave u kojoj se sa najmanje utrošenih resursa postiže najbolji rezultat, što znači najefikasnije uređenje. Polazne osnove za primenu ovog principa pružio je Zakon o državnoj upravi, koji određuje uslove za obrazovanje organa uprave u sastavu ministarstava i posebnih organizacija i stvara pretpostavke za racionalnije uređenje državne uprave. Zakon o javnim agencijama nastoji da postigne isti cilj u organizovanju i osnivanju javnih agencija, takođe u cilju racionalizacije sveukupnog sistema državne uprave. Racionalizacija uređenja samih organa državne uprave postiže se kroz detaljne analize njihovog strukturnog i kadrovskog ustrojstva i primenu odgovarajućih preporuka koje proizilaze iz tih analiza. U tom smislu, projektom "Podrška Strategiji reforme državne uprave u Srbiji - druga faza" koji Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu sprovodi u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), planirano je sprovođenje takvih analiza za grupu pilot ministarstava.

Modernizacija podrazumeva tehničko i tehnološko opremanje rada državne uprave i uvođenje novih, modernijih procesa rada, uz primenu savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom cilju obezbediće se izrada i korišćenje jedinstvenih baza podataka i uspostavljanje integrisanog sistema komunikacije između organa državne uprave na čitavoj teritoriji republike, uz uvođenje elektronskog poslovanja i elektronskog potpisa u rad državnih institucija. U narednom periodu posebna pažnja će se posvetiti razvoju e-uprave u Republici Srbiji.

U daljem procesu reforme državne uprave planirana je i dodatna popularizacija ovog procesa, kako u stručnoj tako i u široj javnosti. Takođe, u narednoj fazi reforme akcenat će se staviti na bolju međuresornu koordinaciju i uključivanje državnih službenika iz svih organa državne uprave u dalju implementaciju ovog procesa. Posebna pažnja posvetiće se suzbijanju korupcije u državnoj upravi, čemu će doprineti usavršavanje pravnog okvira. Od posebne važnosti za borbu protiv korupcije je oduzimanje imovine stečene korupcijom.

S obzirom da je državna uprava glavni nosilac reformi u svim sektorima u procesu pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji, posebno je bitan razvoj administrativnih kapaciteta kako bi Srbija sa uspehom preuzela i sprovela svoje obaveze koje proističu iz tog procesa. U julu 2006. godine Vlada je usvojila Akcioni plan za jačanje institucionalne sposobnosti za preuzimanje obaveza u procesu evropskih integracija, čiji je cilj da pruži celokupan prikaz prioriteta i pomogne koordinisano i plansko jačanje kapaciteta državne uprave neophodnih u ovom procesu. Akcionim planom naznačena su i finansijska sredstva potrebna za ustanovljavanje novih i jačanje postojećih institucija. Budući da je Vlada u maju 2008. godine usvojila radni tekst Nacionalnog programa za integraciju Srbije u Evropsku uniju (NPI), koji postaje najvažniji strateški dokument u procesu pristupanja Evropskoj uniji, Akcioni plan je postao sastavni deo NPI. Tim sveobuhvatnim strateškim dokumentom se, pored regulatorne aktivnosti države u procesu integracije u EU, planiraju i aktivnosti na izgradnji administrativnih kapaciteta neophodnih za primenu prava EU. Predviđeno je da se Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju usvoji krajem septembra 2008. godine.

6.2. Policija

Reforma policije jedan je od prioritetnih zadataka u procesu pridruživanja EU. Pored usaglašavanja zakonske regulative, reforma obuhvata racionalnije organizovanje cele službe, njenu modernizaciju, formiranje efikasnog, fleksibilnog i celishodno postavljenog policijskog obrazovnog sistema kojim se obuka pripadnika policije vrši tokom čitavog radnog veka, zatim jačanje mehanizama unutrašnje kontrole, zakonitosti, profesionalizma i odgovornosti. Cilj reforme jeste obezbeđenje visokog stepena lične i imovinske sigurnosti građana od svih oblika ugrožavanja, uz očuvanje stabilnog javnog reda i mira i povoljnog stanja bezbednosti u Republici.

Prioritetni strateški zadaci su borba protiv organizovanog kriminala, efikasno rasvetljavanje krivičnih dela, sprečavanje pokušaja destabilizacije u pojedinim segmentima i u društvu kao celini, dovršenje započetih aktivnosti na uspostavljanju modernog sistema obezbeđenja državne granice, jačanje unutrašnje kontrole i uspostavljanje spoljašnjeg nadzora, jačanje kapaciteta za kriminalističke istrage, osavremenjavanje informatičke i komunikacione opreme, kao i razvoj policijskog obrazovanja. Pored toga, potreban je sistematski rad na podizanju ugleda policije i jačanju poverenja u nju.

Poseban značaj ima reforma u oblasti upravnih poslova (poslovi državljanstva, ličnih karata, prebivališta, putnih isprava, oružja i registracije vozila). Ova reforma obuhvata uvođenje novih identifikacionih dokumenata koji će se izrađivati po evropskim i najvišim svetskim standardima i kojima će se obezbediti lakše i brže ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana, s jedne strane, i modernizacija i unapređenje organizacije i metoda rada državnih organa, s druge strane. Izvršiće se i usaglašavanje identifikacionih dokumenata sa evropskim i svetskim standardima, preporukama i direktivama, pratiće se svetski tehnološki trendovi i efikasno će se zaštititi dokumenta od falsifikata, što je jedan od uslova za uključivanje naše zemlje u evropske integracije.

6.3. Pravosuđe

Usvajanjem novog Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, učinjeni su važni prvi koraci posle kojih je u narednom periodu potrebno stvoriti uslove za vraćanje poverenja građana u nezavisan, efikasan, odgovoran i transparentan pravosudni sistem Republike. U tom cilju potrebno je doneti nove zakone kojima će se urediti pravosudni sistem: zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova, zakon o Visokom savetu sudstva, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o državnom veću tužilaca, zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, zakon o Nacionalnom institutu za obuku u pravosuđu (Pravosudnoj akademiji), zakonik o krivičnom postupku, zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, zakon o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, zakon o odgovornosti pravnog lica za krivična dela, zakon o izmenama i dopunama Zakona o rehabilitaciji, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, zakon o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju - medijaciji, zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršnom postupku, zakon o advokaturi, zakon o javnom beležništvu, zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kao i zakoni o potvrđivanju konvencija u oblasti borbe protiv visokotehnološkog kriminala, terorizma, pranja novca, trgovine ljudima i korupcije, kao i zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđa se proširenje nadležnosti poverenika za informacije od javnog značaja tako što bi on obavljao i poslove nezavisnog nadležnog organa za zaštitu podataka o ličnosti, što predstavlja kratkoročni prioritet iz Evropskog partnerstva.

U skladu sa kratkoročnim prioritetima iz Evropskog partnerstva, posebnim zakonom formiraće se Agencija za borbu protiv korupcije. Takođe, formiraće se Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom i Komora javnih beležnika.

U skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa neophodno je utvrditi novu mrežu sudova i tužilaštava, koja će uključivati i prekršajne sudove, kao i apelacione sudove u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu i Upravni sud za celu teritoriju Srbije. U periodu 2008-2010. godine planirano je osnivanje nacionalnog instituta za obuku u pravosuđu (Pravosudna akademija), osnivanje službe administrativne kancelarije i integrisanje nadležnosti Velikog personalnog veća i Nadzornog odbora za Visoki savet sudstva. Time se nastavlja reforma pravosudnog sistema u cilju uspostavljanja vladavine prava i zaštite svojine i ugovora.

Reformom pravosuđa obezbediće se jačanje nezavisnosti sudova i postizanje veće efikasnosti i ažurnosti u njihovom radu, stvaranje stabilnih i realnih izvora finansiranja poslova iz nadležnosti pravosudnih organa, modernizacija zastarele infrastrukture i poboljšanje materijalno-tehničkih i prostornih uslova rada, uvođenje savremene informatičke tehnologije i računarske mreže, kao i primena merila i kriterijuma za utvrđivanje neophodnih troškova rada i finansiranja pravosudnih organa.

Pravosudna reforma prvenstveno će biti usmerena na modernizaciju sudova, ubrzano rešavanje sudskih predmeta, digitalizaciju evidencija o nepokretnostima i borbu protiv korupcije, čime će se obezbediti efikasnije funkcionisanje pravnog sistema, a time i povoljniji uslovi za investicionu aktivnost.

U okviru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija u narednom periodu preduzimaće se aktivnosti koje se tiču razvoja informacionog sistema na nivou Uprave, stručnog usavršavanja zaposlenih, zaokruživanja zakonske regulative i reformi sistema nadzora nad radom ustanova; sve to moraće da prati izgradnja nove i adaptacija postojeće infrastrukture. Pored toga, neophodna je izgradnja, i to u skladu sa evropskim standardima, novih smeštajnih kapaciteta za lica lišena slobode, zatim stvaranje uslova za implementaciju alternativnih sankcija i preduzimanje aktivnosti usmerenih na ostvarivanje prava i zaštitu lica lišenih slobode, kao i onih koji treba da poboljšaju položaj i doprinesu zaštiti maloletnih lica i adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti svih lica lišenih slobode.

U skladu sa Pravilnikom o pravosudnoj straži predstoji obezbeđenje pravosudnih objekata koje se odnosi na uređenje i organizaciju pravosudne straže, nabavku uniformi, sredstava prinude i ličnog naoružanja, kao i nabavka metal detektor vrata, ručnih detektora, skenera i sredstava video nadzora.

Za normalno funkcionisanje pravosudnih organa i sprovođenje reformi u oblasti pravosudnog sistema obezbediće se stabilni i realni izvori finansiranja, što je preduslov za nezavisno delovanje pravosudnih organa.

7. Reforme privrednih delatnosti

7.1. Rudarstvo

U narednom srednjoročnom periodu preduzimaće se mere i aktivnosti usmerene na uspostavljanje tržišnih principa poslovanja u rudarskom sektoru, poboljšanje konkurentnosti rudarske industrije, smanjenje troškova poslovanja i uvođenje informacionih tehnologija u ovu delatnost.

U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu osnovana je Agencija za rudarstvo koja će učestvovati u izradi strategije razvoja mineralnih sirovina Srbije i utvrđivanju bilansa rezervi svih mineralnih sirovina, u pripremi dokumentacije za davanje koncesija na eksploataciju i istraživanje mineralnih sirovina i u pripremi podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim normativima, kao i drugih tehničkih propisa.

Predviđa se osnivanje fonda za razvoj rudarstva i geoloških istraživanja kao javni finansijski fond koji će finansirati pripremu i sprovođenje programa, projekata, elaborata, studija i drugih aktivnosti u oblasti rudarstva i geoloških istraživanja mineralnih sirovina i pružati finansijsku podršku realizaciji odobrenih projekata od značaja za razvoj rudarske i geološke delatnosti. Sredstva za rad fonda obezbediće se iz naknade za eksploataciju mineralnih sirovina i drugih izvora u skladu sa zakonom.

Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja (JP PEU) se nalazi u fazi restrukturiranja i predstoji njegova privatizacija, sa ciljem da se unapredi proizvodnja u rudnicima koji imaju perspektivu i da se podigne efikasnost eksploatacije uglja, dok će neprofitabilni rudnici biti konzervirani.

Doneće se zakon o istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina, kojim će se regulisati ceo proces vezan za mineralne sirovine, od preliminarnih geoloških istraživanja do zatvaranja rudarskih objekata.

U narednom srednjoročnom periodu pripremiće se tenderi putem kojih će se izdavati koncesije.

Radi unapređenja kvaliteta životne sredine izvršiće se prilagođavanje rudarstva zahtevima iz Uputstva 2006/21/EZ o upravljanju otpadom iz ekstraktivnih industrija.

7.2. Energetika

Cilj energetske politike u naredne tri godine je obezbeđenje sigurnog, kvalitetnog i pouzdanog snabdevanja energijom i energentima kroz dalju modernizaciju energetskog sistema zemlje, uključujući modernizaciju lokalnih sistema energetike; obezbeđenje uravnoteženog razvoja energetskih delatnosti u cilju obezbeđivanja potrebnih količina energije i energenata za zadovoljenje potreba kupaca energije; otvaranje tržišta električne energije i gasa u skladu sa potpisanim Ugovorom o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i podsticanje konkurentnosti energetskog sistema uz prilagođavanje regulativi i energetskoj politici EU; sprovođenje regulatornih, organizacionih, tehničkih i podsticajnih mera u cilju povećanja energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije; sprovođenje regulatornih i organizacionih mera u cilju stimulisanja većeg korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i donošenje strategije primene mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola, uz okvirnu konvenciju UN o promeni klime.

Razvoj energetske delatnosti baziraće se na Zakonu o energetici, Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine i Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, kao i zakonu kojim će se urediti racionalna upotreba energije i drugim relevantnim dokumentima koji propisuju usaglašavanje regulative i propisa iz oblasti energetike sa regulativom i propisima EU.

Osnovni ciljevi reforme energetskog sistema jesu:

- liberalizacija i delimična privatizacija energetske delatnosti;

- povećanje efikasnosti korišćenja i obezbeđenje racionalne upotrebe svih vidova energije u procesu eksploatacije i primarne prerade;

- stabilno snabdevanje energentima;

- uspostavljanje kvalitetno novih uslova poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potrošnje energije;

- stvaranje uslova za veće korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) u Republici Srbiji.

Osnovni pravci energetske politike jesu:

- izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju energije;

- utvrđivanje rokova za dostizanje evropskih standarda u oblasti ekologije od strane energetskih subjekata;

- određivanje cena energije u skladu sa ekonomskim principima;

- povećanje energetske efikasnosti;

- povećanje korišćenja OIE za proizvodnju električne energije.

U oblasti energetike kao prioritetno pitanje postavlja se potreba izgradnje novih elektrana u uslovima kada dugi niz godina nije izgrađena ni jedna elektrana, kada su gubici u prenosu električne energije visoki, a cena električne energije najniža u regionu. Proizvodnja električne energije zasniva se na niskokaloričnom uglju - lignitu iz basena Kolubara i Kostolac koji daju oko dve trećine električne energije u Srbiji.

Energetska politika Srbije treba da doprinese rešavanju prioritetnih pitanja, pri čemu su usko povezane politika cena električne energije i politika privlačenja kapitala, uz veći priliv direktnih investicija u energetski sektor, kroz razne forme investiranja. Pri tome, preduzimaće se mere za povećanje energetske efikasnosti, intenzivnije korišćenje obnovljivih izvora energije, snižavanje intenziteta štetnih emisija iz proizvodnih energetskih izvora i sektora potrošnje energije, kao i za integraciju u regionalno i evropsko energetsko tržište.

Potrebno je u narednom periodu sprovoditi aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje strateškog planiranja, a u okviru kojih se saglasno Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015, kao i Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine i Nacionalnoj strategiji održivog razvoja, planira osnivanje energetskog Instituta za potrebe izrade strateških dokumenata u oblasti energetike, njihovog praćenja i usklađivanja sa stvarnim energetskim potrebama, zatim razvoj baze energetskih indikatora i sl. Pored ovih aktivnosti, sprovodiće se aktivnosti vezane za unapređenje lokalnih sistema energetike, kao što su uspostavljanje opštinskih energetskih menadžera i razvoj energetskog planiranja na lokalnom nivou, a u cilju sprovođenja obaveza lokalnih samouprava koje proističu iz Zakona o energetici.

Sredstva za finansiranje razvoja energetike obezbeđivaće se iz cene energetskih proizvoda i usluga, uz mogućnost korišćenja kredita, zajmova i emitovanja obveznica na tržištu kapitala. Takođe, koristiće se koncesije, sredstva obezbeđena Nacionalnim investicionim planom i direktne strane investicije, kao i ulaganja koja će biti realizovana kroz partnerstvo privatnog i javnog kapitala i sopstvene investicije privatnog sektora u razvoj ovih delatnosti.

U narednom srednjoročnom periodu dovršiće se restrukturiranje Javnog preduzeća "Srbijagas" prema direktivama EU, a obaviće se i privatizacija NIS. Na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, potpisan je Sporazum o saradnji između OAO "Gasprom" i JP "Srbijagas" u realizaciji projekta izgradnje gasovoda za tranzit prirodnog gasa preko teritorije Republike Srbije.

Sporazum je potvrđen u Narodnoj skupštini i predviđa izgradnju gasovoda na teritoriji Srbije, koji će biti deo novog tranzitno-magistralnog gasovodnog sistema koji polazi od obale Crnog mora u Rusiji, ide preko teritorije Bugarske i trećih zemalja, a čiji je projektovani kapacitet najmanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Ruska i srpska strana dogovorile su da će u kratkom roku obezbediti osnivanje Kompanije za realizaciju navedenih zadataka, koja treba u roku od najviše 18 meseci od momenta osnivanja da pripremi tehničko-ekonomski elaborat za izgradnju gasovoda i da u roku od najviše 24 meseca od momenta usvajanja elaborata pristupi izgradnji gasovoda. Do osnivanja Kompanije ugovorne strane dogovorile su se da formiraju Upravni odbor i Zajedničku radnu grupu, radi rešavanja svih pitanja u vezi sa realizacijom Sporazuma. Posebna pažnja će se posvetiti izgradnji naftovoda Konstanca - Trst kroz Srbiju.

Srbija je ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice kojim se uspostavlja jedinstveni pravni okvir za trgovinu električnom energijom i prirodnim gasom u jugoistočnoj Evropi i EU. Iz tog razloga je predviđeno usvajanje zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim će u pravni sistem biti prenete obavezujuće odredbe propisa o unutrašnjem tržištu električne energije i gasa i o pristupu elektroenergetskoj mreži radi prekogranične razmene električne energije.

Pored toga, u zakon će biti implementirana i pravila za promociju električne energije proizvedene iz OIE na unutrašnjem tržištu električne energije, uslovi za pristup mrežama za transport prirodnog gasa, mere za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom i mere za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom i investicija u infrastrukturu.

Pravila za promociju električne energije proizvedene iz OIE, koja stupaju na snagu od 2009. godine, podrazumevaju propisivanje novčanog sistema podrške za električnu energiju dobijenu iz OIE.

Na osnovu Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, države članice uspostaviće zajedničko tržište gasa i električne energije. Ugovor o osnivanju Regionalne energetske zajednice podrazumeva obavezu otvaranja tržišta električne energije i gasa, što zahteva i pripremu programa socijalne zaštite za najsiromašnije kategorije stanovništva.

7.3. Industrija

U narednom trogodišnjem periodu vodiće se aktivna industrijska politika usmerena na strukturno prilagođavanje industrijskog sektora u celini i pojedinih industrijskih grana, sa ciljem formiranja efikasne i konkurentne strukture industrije uključene u evropske razvojne tokove i osposobljene za njeno prilagođavanje standardima kvaliteta u životnoj sredini.

Osnovni ciljevi industrijske politike jesu:

- povećanje industrijske proizvodnje;

- porast konkurentnosti proizvoda i usluga kroz razvoj i transformaciju poslovne infrastrukture i putem osnivanja industrijskih i tehnoloških parkova (ITP) i industrijskih zona (IZ);

- porast produktivnosti rada kroz funkcionalno povezivanje kompanija koje učestvuju u lancu proizvodnje gotovih proizvoda;

- rast izvoza i smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita kroz efikasnije korišćenje postojećih resursa, povećanje proizvodnje i otvaranje novih industrijskih preduzeća;

- rast zaposlenosti, putem korišćenja postojećih kapaciteta, otvaranjem novih radnih mesta i prilagođavanjem ponude rada novim savremenim zahtevima industrije, kao i rastom produktivnosti;

- uspostavljanje privrede zasnovane na znanju i inovativnosti kroz primenu novih naučno-tehnoloških dostignuća;

- dalje unapređenje investicione klime osnivanjem ITP i IZ, kao načina za privlačenje domaćih i stranih ulaganja;

- smanjenje regionalnih i unutarregionalnih razlika kroz konkretne programe državne pomoći i preduzimanjem sistemskih mera kojima se podstiče razvoj nerazvijenih područja;

- prilagođavanje industrijskih sektora ciljevima Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

ITP i IZ su jedan od oblika podsticanja razvoja određenih sektora industrije, privlačenja investicija i stvaranja povoljnih uslova za razvoj određenih regija. U cilju podsticanja investitora da ulažu u razvoj Srbije ubrzaće se osnivanje ITP, čijim korisnicima upravitelj industrijskog parka obezbeđuje lokacije sa uređenim svojinsko-pravnim odnosima i sa odgovarajućom infrastrukturnom opremljenošću zemljišta.

Razvoj industrijskih zona i parkova pružiće krupan doprinos rastu industrijske proizvodnje, pri čemu se u kasnijem periodu očekuje njihovo prerastanje u klastere sa granskim i sa regionalnim značajem. Cilj je da se uspostavi mreža klastera, poveća broj zajedničkih projekata i razviju razni oblici povezivanja između članova klastera, unaprede upravljački kapaciteti klastera i preduzeća koja učestvuju, uspostave međunarodni kontakti i obezbedi uključenje u odgovarajuću međunarodnu mrežu.

U narednom srednjoročnom periodu formiraće se oko 30 ITP i IZ po sledećim grupama: ITP od nacionalnog interesa sa ciljem restrukturiranja i strukturnog prilagođavanja industrije na nacionalnom nivou; ITP i IZ posebne namene radi ublažavanja regionalnih dispariteta; ITP i IZ od lokalnog interesa sa doprinosom lokalnom ekonomskom razvoju.

Pored postojećih mera i podsticaja ITP i IZ obezbediće se dodatni podsticaji sredstvima NIP, koja će biti usmerena u finansiranje infrastrukturnog opremanja IZ, radi uspostavljanja ITP.

U narednom srednjoročnom periodu prioritet u razvoju industrije imaće tri sektora prerađivačke industrije, i to: proizvodnja elektronske opreme (radio, TV i telekomunikaciona oprema); proizvodnja motornih vozila i komponenti; informacione tehnologije.

To su grane čiji proizvodni programi obezbeđuju proizvode višeg stepena obrade, visok izvozni potencijal i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, privlačenje stranih investicija, unapređenje i razvoj sektora usluga, proizvode kojima se supstituiše uvoz, otvaranje novih radnih mesta i ravnomeran regionalni razvoj. Imajući u vidu da je automobilska industrija jedan od nosilaca tehničko-tehnološkog razvoja privrede i da omogućava rad velikog broja kooperanata, doneće se strategija razvoja autoindustrije do 2015. godine.

Vlada Republike Srbije, u saradnji sa lokalnim zajednicama, obezbediće olakšice velikim strateškim investitorima čija ulaganja značajno podižu nivo privredne aktivnosti, zaposlenosti i izvoza, kao što je to slučaj sa ulaganjima u automobilsku industriju. Uspešna realizacija ovih investicija podsticajno će uticati na dolazak većeg broja novih investicija u narednim godinama.

Podržaće se razvoj malih i srednjih industrijskih preduzeća i pružiti podsticaji njihovom poslovnom i razvojnom povezivanju sa velikim industrijskim sistemima.

Od posebne važnosti, naročito za privlačenje stranih investitora, jeste dovršavanje procesa privatizacije, uz efikasno restrukturiranje velikih industrijskih preduzeća, pre svega u automobilskoj, metalskoj i hemijskoj industriji, gde se očekuje zainteresovanost stranih investitora za konsolidaciju ovih firmi i za dalja ulaganja.

U cilju unapređenja industrijskog sektora omogućiće se finansiranje čistije tehnologije i najnovijih, u svetu proverenih tehnologija, efikasnije korišćenje sirovina i proizvodnja ekološki prihvatljivih proizvoda, korišćenje otpada kao energenta, kao i prilagođavanje obrazovnog sistema novim zahtevima tržišta kroz dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju, uz snažno stimulisanje obrazovanja kadrova za nova proizvodna zanimanja.

Doneće se program usklađivanja pojedinih privrednih grana sa standardima kvaliteta životne sredine u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, odnosno Uputstvom 96/61/EZ o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja.

Vlada će doneti akcioni plan kojim će se definisati nadležni organi i rokovi za transponovanje direktiva, usaglašavanje postojećih tehničkih propisa sa zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i prilagođavanje propisima EU, odnosno za ukidanje standarda sa obaveznom primenom, uz donošenje odgovarajućih tehničkih propisa ako je to neophodno iz razloga bezbednosti.

Od posebne važnosti za moderan i efikasan razvoj industrije jeste modernizacija privredne i socijalne infrastrukture kao opšte pretpostavke ukupnog privrednog razvoja Srbije.

7.4. Poljoprivreda i ruralni razvoj

Osnovni ciljevi reforme u oblasti poljoprivrede jesu:

- povećanje konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora;

- obezbeđenje kvalitetne i bezbedne hrane namenjene domaćoj potrošnji i izvozu;

- pružanje podrške održivom razvoju sela;

- očuvanje životne sredine od štetnih uticaja poljoprivrednih tehnoloških postupaka;

- pripreme za pristupanje STO i za pridruživanje EU.

Reforme poljoprivrednog sektora zahtevaju izmene Strategije razvoja poljoprivrede Srbije kroz kompletiranje zakonske regulative, formiranje novih institucija, zemljišnu reformu i privatizaciju u poljoprivredi. U skladu sa evropskim propisima, doneće se zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, o zaštiti biljnih sorti, o zdravlju bilja, o semenu, o bezbednosti hrane, o sredstvima za zaštitu bilja, o genetički modifikovanim organizmima, o dobrobiti životinja, o reproduktivnom materijalu ukrasnih biljaka, o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, o sredstvima za ishranu bilja, o zadružnom društvu, o etanolu, o rakiji i ostalim alkoholnim pićima. Uz to, intenzivno će se podržavati uvođenje standarda bezbednosti hrane, u prvom redu HACCP i EuroGAP, kao i zaštita i kontrola geografskog porekla poljoprivredno prehrambenih proizvoda. U skladu sa izmenama Strategije razvoja poljoprivrede Srbije definisaće se strategije za pojedine oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

Doneće se nacionalni program za poljoprivredu do 2010. godine u kome će se razraditi aktivnosti i mere za realizaciju osnovnih reformskih ciljeva i za reformisanje sistema subvencionisanja.

Radi povećanja konkurentnosti i efikasnosti poljoprivrednog sektora nastaviće se izgradnja institucija u funkciji prilagođavanja poljoprivrede tržišnom načinu privređivanja i uslovima koji vladaju u EU, kao i stvaranje potrebne strukture komercijalnih gazdinstava, koja podrazumeva ukrupnjavanje gazdinstava i pružanje podrške mladim proizvođačima, kao i njihovom udruživanju.

Nastaviće se sa kreditiranjem unapređenja primarne proizvodnje i plasmana tržišnih viškova registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Obezbediće se da rešenja u zakonu o denacionalizaciji ne ugrožavaju funkcionisanje i razvoj privatizovanih preduzeća iz oblasti poljoprivrede.

U procesu reforme poljoprivrednog sektora značajna je podrška institucija veterinarske i fitosanitarne kontrole i kontrole hrane, zbog čega će se preduzeti mere za unapređenje rada mreže laboratorija u fitosanitarnoj oblasti i za unapređenje fitosanitarnog sistema za prevenciju biljnih bolesti i štetočina. Izvršiće se harmonizovanje veterinarskih i fitosanitarnih standarda, kao i standarda kvaliteta i drugih standarda, sa standardima EU. U skladu sa zakonom o bezbednosti hrane osnovaće se nacionalna referentna fitosanitarna laboratorija radi vršenja tehničkog nadzora nad radom drugih laboratorija, koja mora biti isključena iz tržišnih tokova.

Doneće se nov zakon o zadrugama i nova strategija razvoja zadrugarstva, u skladu sa standardima EU, sa ciljem reforme zadružnog sektora i rešavanja problema vlasništva nad imovinom zadruga.

Definisaće se osnove politike ruralnog razvoja, uz prethodno definisanje ruralnih područja i kriterijuma za obavljanje kategorizacije po EU modelu o manje povoljnim područjima za proizvodnju. Doneće se strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja, nacionalni program ruralnog razvoja za period 2008-2013. godine, zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i na bazi tog zakona formiraće se integrisani sistem za agrarna plaćanja, kao i zakon o poljoprivrednim savetodavnim službama.

7.5. Šumarstvo

Razvoj sektora šumarstva baziraće se na principima održivog gazdovanja šumskim resursima i integralnog gazdovanja prostorom, u skladu sa Strategijom razvoja šumarstva Republike Srbije. Ciljevi politike u oblasti šumarstva su obezbeđenje ekonomskih, ekoloških i socijalnih funkcija šuma, povećanje doprinosa šumarstva ekonomskom razvoju, adekvatna zaštita i očuvanje šuma, unapređenje njihovog stanja, podizanje novih šuma i razvoj šumarstva kao privredne grane. Radi ostvarivanja tih ciljeva uspostaviće se odgovarajući institucionalni i finansijski okviri i mehanizmi. Ekonomskim i drugim merama obezbediće se jednak tretman svih oblika svojine nad šumama u smislu njihove pravne zaštite, finansijske podrške i adekvatne organizacije. Doneće se zakon o šumama i nacionalni akcioni plan, a na bazi njega programi razvoja šumarskog sektora Republike (utvrđivanja stanja privatnih šuma i razvoj šumarstva u ruralnim oblastima, multidisciplinarnog istraživanja i obuke kadrova za sprovođenje i implementaciju zakonske regulative, uvođenja najbolje tehnologije u višenamenskom korišćenju šumarstva i lovstva).

Doneće se zakon o divljači i lovstvu kojim će se definisati institucionalni okvir za razvoj lovstva i uspostaviti jasni odnosi između vlasnika i korisnika ovog prirodnog dobra. Svi subjekti u lovstvu (javna preduzeća, lovački savez i lovačka udruženja, druga preduzeća i pravna lica) imaće jednaka prava i obaveze u gazdovanju divljači. Posebna pažnja će se posvetiti razvoju lovnog turizma, u skladu sa Strategijom razvoja turizma Srbije i u saradnji sa resornim ministarstvom.

7.6. Vodoprivreda

Radi efikasnijeg upravljanja vodnim resursima, nakon donošenja nacionalne strategije razvoja vodoprivrede i novog zakona o vodama, doneće se podzakonska akta i drugi propisi iz oblasti voda, u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama EU i sa drugim direktivama i standardima EU u oblasti voda. Definisaće se prioritetni projekti od državnog značaja i utvrditi nosioci, izvori sredstava, modeli finansiranja i dinamika realizacije. Tokom 2009. godine biće uspostavljen vodoprivredni informacioni sistem.

Izvršiće se restrukturiranje javnih vodoprivrednih preduzeća i formiraće se nova tela sa savetodavnom funkcijom i funkcijom uključenja javnosti u delatnosti upravljanja vodama. Obezbediće se ulaganja u komunalnu infrastrukturu vodosnabdevanja, uključujući i regionalne sisteme, čime će se povećati procenat stanovništva snabdevenog vodom koja je pod kontrolom. Povećaće se ulaganja u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih kapaciteta u sistemima za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda.

Obezbediće se revitalizacija postojećih i izgradnja novih objekata i sistema za vodosnabdevanje i za zaštitu voda, kao i izgradnja, rekonstrukcija i sanacija hidromelioracionih objekata. Izgradnjom objekata za zaštitu od poplava povećaće se stepen zaštite gradova i naselja lociranih uz velike vodotokove.

7.7. Saobraćaj

Radi povećanja obima i kvaliteta saobraćajnih usluga i efikasnosti svih vidova saobraćaja, a na osnovu Strategije razvoja železničkog, drumskog, vazdušnog i intermodalnog transporta od 2008. do 2015. godine, u naredne tri godine aktivnosti će biti usmerene na podizanje kvaliteta transportnih usluga i usluga saobraćajne infrastrukture za 20% do kraja 2010. godine. Radi realizacije tog cilja doneće se programi za pojedine vidove saobraćaja:

- program sprovođenja Strategije razvoja železničkog, drumskog, vazdušnog i intermodalnog transporta od 2008. do 2015. godine sa ciljem da se obezbedi efikasnije korišćenje komparativnih prednosti svakog vida saobraćaja, kvalitetnije usluge korisnicima prevoza i stabilan razvoj transportnog sistema;

- program strateškog uređivanja oblasti drumskog transporta radi njegovog efikasnog funkcionisanja. Za sprovođenje ovog programa doneće se strategija razvoja drumskog transporta, strategija bezbednosti saobraćaja i strategija razvoja i primene inteligentnih transportnih sistema (ITS);

- program realizacije Master plana za unutrašnje plovne puteve, sa ciljem da se sagleda postojeća situacija i kapaciteti za vodni transport radi povećanja javnih i privatnih ulaganja u ovaj sektor, obezbeđivanja uslova za privatizaciju luka i brodarskih kompanija i unapređenja infrastrukture i objekata.

Radi liberalizacije tržišta, podizanja kvaliteta pojedinih vidova saobraćaja i njihovog osposobljavanja za poslovanje u tržišnim uslovima doneće se program podizanja kvaliteta pružanja železničkih usluga, program restrukturiranja JP "Železnice Srbije", program unapređenja stanja železničke infrastrukture, program unapređenja usluga u železničkom prevozu; program unapređenja i razvoja putne mreže; program uvođenja ITS na postojećoj putnoj mreži; program unapređenja stanja infrastrukture unutrašnjih plovnih puteva; program poboljšanja bezbednosti u vazdušnom saobraćaju.

U narednom periodu posebna pažnja posvetiće se racionalizaciji postojeće železničke mreže na teritoriji Republike, tako da se modernizuju rentabilne pruge i započne proces zatvaranja nerentabilnih pruga.

Posebna pažnja posvetiće se uspostavljanju i unapređenju međunarodne saradnje, naročito sa državama u regionu. Radi realizacije ovog cilja doneće se program unapređenja međunarodne saradnje u železničkom saobraćaju, program olakšavanja funkcionisanja intermodalnog transporta i unapređenja međunarodne saradnje i program unapređenja međunarodne saradnje u oblasti vodnog saobraćaja.

Jedan od ciljeva politike u oblasti saobraćaja je i povećanje učešća intermodalnog transporta u ukupnom prevozu robe intenzivnijim korišćenjem rečnog i železničkog saobraćaja za 20% u 2010. godini u odnosu na 2006. godinu.

Stvaraće se uslovi za šire uvođenje kombinovanog železničko-drumsko-rečnog transporta i za privlačenje međunarodnih finansijskih organizacija u odobravanju zajmova i pružanju donacija u oblasti transportne infrastrukture i pratećih postrojenja.

7.8. Komunikacije i informaciono društvo

U oblasti komunikacija u narednom srednjoročnom periodu aktivnosti će biti usmerene na dalju liberalizaciju tržišta komunikacionih usluga, uspostavljanje konkurentskih odnosa i povećanje ulaganja u razvoj komunikacione infrastrukture, što će dovesti do povećanja broja i raznovrsnosti komunikacionih usluga. Primena troškovnog principa, odgovarajućeg rebalansa tarifa i realizacija univerzalnog servisa su važni preduslovi za liberalizaciju komunikacionog sektora u Srbiji. U tom smislu izmeniće se i dopuniti Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine i ažuriraće se Akcioni plan za njeno sprovođenje.

Nastaviće se povezivanje komunikacionih sistema sa sistemima drugih zemalja, društveno celishodna alokacija frekvencija, a sve to uz efikasno upravljanje i kontrolu, u skladu sa zakonskom regulativom.

Jedan od razvojnih prioriteta u oblasti komunikacija je obezbeđenje univerzalnog servisa. Izmenama i dopunama Zakona o telekomunikacijama rešiće se način realizacije i pružanja usluga univerzalnog servisa i formiranje fonda za univerzalni servis, radi bržeg i efikasnijeg rešavanja potreba krajnjih korisnika telekomunikacionih usluga određenog kvaliteta po pristupačnim cenama bez obzira na geografsku lokaciju, naročito socijalno ugroženim kategorijama stanovništva i hendikepiranim osobama i osobama sa specijalnim potrebama.

Dalji razvojni prioriteti u oblasti komunikacija odnose se na digitalizaciju fiksne telekomunikacione mreže, jačanje emisionih kapaciteta javnog radiodifuznog servisa, uvođenje digitalne radiodifuzije, racionalno korišćenje radio-frekvencijskog spektra, liberalizacija tržišta komunikacionih usluga, jačanje konkurencije i podsticanje razvoja infrastrukture u nerazvijenim područjima. Novim regulatornim okvirom obezbediće se primena najsavremenijih tehnoloških rešenja i dostupnost pogodnosti tih rešenja korisnicima usluga.

U skladu sa Strategijom razvoja informacionog društva u Republici Srbiji posebna pažnja posvetiće se stvaranju informacionog društva kao dela jedinstvenog regionalnog i evropskog informacionog prostora, u skladu sa potpisanim Sporazumom eSEE Agenda+ za razvoj informacionog društva u jugoistočnoj Evropi u periodu 2007-2012. godine. U skladu sa tim doneće se strategija razvoja elektronskih komunikacija u koju će se implementirati sva sistemska rešenja EU i standardi direktiva EU.

U oblasti informacionog društva doneće se zakoni u oblasti elektronskog poslovanja, čiji je cilj razvoj informacionog društva u Republici kako bi se obezbedio slobodan protok robe, kapitala, ljudi i usluga u skladu sa standardima i normativima EU i povećao broj korisnika javnih elektronskih komunikacija i servisa informacionog društva za oko 10% ili više do 2010. godine, u odnosu na 2007. godinu (zakoni: o zaštiti privatnosti u javnim elektronskim komunikacijama, o elektronskom dokumentu, o elektronskoj upravi, o elektronskim komunikacijama, kao i podzakonska akta za sprovođenje Zakona o elektronskom potpisu).

U narednom trogodišnjem periodu potrebno je podstaći razvoj širokopojasnog pristupa internetu korišćenjem različitih vrsta pristupnih tehnologija, kao jednog od uslova razvoja informacionog društva.

Posebna pažnja će se posvetiti unapređenju elektronske pismenosti uspostavljanjem jedinstvene računarske mreže institucija od posebnog značaja, modernizaciji lokalnih samouprava, koordinisanom razvoju i uvođenju servisa elektronske uprave, obezbeđenju i unapređenju dostupnosti interneta i elektronskih servisa, ravnomernom razvoju u nedovoljno razvijenim i ruralnim područjima, promovisanju informacionog društva i razvijanju sistema obrazovanja preko Interneta.

Osnovni ciljevi u korišćenju kablovskog distributivnog sistema (KDS) su stvaranje uslova za uključenje što većeg broja korisnika KDS, sređivanje stanja uz obavezu rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih KDS kao savremenih, dvosmernih mreža, otvorenost mreža KDS za pristup svih zainteresovanih davalaca usluga, sprečavanje monopola, otvorenost tržišta za poslovanje različitih KDS operatora i obezbeđenje pune zaštite korisnika.

Posebne aktivnosti usmeriće se na razvoj satelitskih komunikacija kao važnog segmenta ukupnog komunikacionog i informacionog sistema zemlje, liberalizaciju i uređenje tržišta satelitskih komunikacija i obezbeđivanje pune usaglašenosti sa važećim evropskim i svetskim standardima i preporukama.

Reforma poštanskog saobraćaja podrazumeva donošenje plana povećanja kvaliteta usluga kroz utvrđivanje standarda usluga i harmonizaciju nacionalnog poštanskog sistema sa međunarodnom mrežom, formiranje agencije za poštanske usluge, izgradnju i početak rada glavnog poštanskog centra, radi podmirenja tražnje za poštanskim uslugama, razvoj novih varijeteta iz oblasti poštanskih finansijskih usluga, elektronskih poštanskih usluga, usluga osiguranja i dr. Kao prvi korak na ovom putu, JP PTT saobraćaja "Srbija" će, u skladu sa usvojenim i potpisanim programom ACCORD II, pristupiti harmonizaciji pravne regulative u oblasti poštanskog sektora sa aktima EU - "postal acquis", kao i realizaciji projekata u oblastima kvaliteta poštanskog saobraćaja, regulative, marketinga, novog metoda obračuna - troškovni princip i upravljanja projektima.

Posebna pažnja će se posvetiti formiranju javnog poštanskog operatora i donošenju osnivačkog akta JP PTT saobraćaja "Srbija", kao i njegovom organizacionom i tehnološkom prilagođavanju savremenim zahtevima tržišta. Pri tome, vodiće se računa o ulaganjima u materijalne, informacione i ljudske resurse i efikasnom korišćenju raspoložive poštanske infrastrukture kroz permanentno povezivanje interesa države i lokalnih samouprava, naročito u delu razvijanja e-poslovanja, popularizacije informacionog društva, intenzivnijeg korišćenja digitalnih sertifikata, geografskog informacionog sistema pošte i dr.

7.9. Trgovina i usluge

Sistemski propisi koji regulišu unutrašnje tržište Srbije uskladiće se sa pravilima STO i propisima EU.

U skladu sa strategijom razvoja trgovine obezbediće se izgradnja institucionalnog okruženja za održiv razvoj trgovine i usluga i dostizanje njihovog udela u BDP koji odgovara nivou proseka EU. Srednjoročni ciljevi u oblasti trgovine i usluga jesu:

- bezbedni proizvodi uz evropske standarde kvaliteta robe i usluga;

- zaštita potrošača prema evropskim standardima;

- stvaranje razvijenog unutrašnjeg tržišta robe i usluga na kome su uslovi poslovanja jednaki onima na tržištu EU;

- obezbeđenje stabilnosti tržišta.

Saglasno direktivama EU, doneće se zakon o opštoj bezbednosti proizvoda sa ciljem da se poveća nivo bezbednosti i kvaliteta robe i usluga u skladu sa evropskim standardima. Definisaće se postupak za davanje mišljenja o ispunjenosti uslova koje proizvod treba da zadovolji za registrovanje imena porekla, odnosno oznake geografskog porekla. Posebna pažnja posvetiće se izgradnji i pozicioniranju nacionalnog brenda Srbije koji treba da obezbedi visok stepen prepoznatljivosti zemlje. Unapređenjem konkurentnosti uslužnog sektora obezbedilo bi se povećanje udela usluga u BDP i u izvozu, na nivou proseka EU. Ministarstvo trgovine i usluga, kao institucija nadležna za davanje i oduzimanje nacionalnog znaka kvaliteta proizvođačima robe i davaocima usluga, uradiće sadržinu i izgled nacionalnog znaka, uslove pod kojima se dodeljuje i oduzima proizvođačima ili primaocima usluga pravo da taj znak koriste i označavaju robu ili uslugu u trgovini, a sve u cilju postizanja visokog kvaliteta domaće robe i usluga i lakšeg prepoznavanja prema poreklu na evropskom tržištu.

Posebna pažnja posvetiće se izgradnji institucija i jačanju kapaciteta zaštite potrošača, čime će se osigurati dostizanje nivoa zaštite potrošača u EU. Novim zakonom o zaštiti potrošača i donošenjem podzakonskih akata unaprediće se i ojačati kapaciteti organizacija potrošača, unaprediće se i izgraditi savetodavni centri, uspostaviti jaka mreža organizacija potrošača. U skladu sa Nacionalnim programom zaštite potrošača za period od 2007. do 2012. godine, obezbediće se edukacija i informisanje potrošača i stvarati uslovi za pružanje pomoći i podrške u ostvarivanju prava potrošača vansudskom zaštitom.

Uspostavljanje razvijenog i osavremenjenog unutrašnjeg tržišta robe i usluga i izgradnja moderne strukture tržišta i tržišnih institucija zahtevaju reviziju nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite konkurencije, poboljšanje informisanosti stanovništva i ekonomskih subjekata o neophodnosti poštovanja pravila o zaštiti konkurencije.

U oblasti trgovine posebna pažnja posvetiće se jačanju konkurentnosti robe i usluga i povećanju atraktivnosti Srbije kao investicione destinacije u oblasti trgovine i usluga. Obezbediće se efikasnije podsticanje i podrška nastupu srpskih preduzeća na međunarodnom tržištu, pre svega na tržištu zemalja EU, Ruske Federacije i ostalih zemalja ZND-a, kao i zemalja u okviru CEFTA 2006 sporazuma, ali i drugih regiona u svetu gde postoje realne šanse za plasman srpske robe i usluga. Prednost će imati razvoj usluga u okviru novih formi udruživanja, kao što su klasteri i intenziviranje aktivnosti na efikasnijoj promociji srpske izvozne ponude na međunarodnom tržištu u cilju smanjenja spoljnotrgovinskog deficita.

Reformisanjem robnih rezervi u skladu sa evropskim standardima obezbediće se funkcionalno jedinstvo između strateških i stabilizacionih robnih rezervi.

Celokupan promet robe i usluga i ponašanje učesnika u prometu regulisaće se zakonom o trgovini, kojim će se promovisati trgovina u svim vidovima, uključujući i nove vidove trgovine koja se odvija putem telekomunikacionih sredstava i trgovine ličnim nuđenjem. Zakonom će se regulisati i inspekcijski nadzor tržišta, kako sa aspekta sprečavanja sivih tokova u trgovini i uslugama, tako i sa aspekta snabdevenosti tržišta proizvodima i uslugama garantovanog kvaliteta.

Obezbediće se stvaranje konkurentskih usluga u trgovini i za to je posebno važno stvaranje istih uslova za sve zainteresovane trgovinske lance.

Regulisaće se i oblast elektronske trgovine, prodajni podsticaji, robne berze, zaštita prava intelektualne, industrijske i komercijalne svojine a harmonizovaće se uz to tehničko zakonodavstvo.

7.10. Turizam

Strategijom razvoja turizma Republike Srbije definisana je vizija razvoja turizma do 2015. godine. Cilj je da se poveća atraktivnost i konkurentnost turističkih destinacija, da se uspostavi efikasan sistem upravljanja destinacijama i dostizanje 1,5 mlrd. dolara deviznog prihoda od turizma (povećanje broja turista u prioritetnim turističkim destinacijama, prihoda od turizma, broja zaposlenih kao rezultat ulaganja u turističku i komunalnu infrastrukturu, porast nivoa turističke aktivnosti kroz unapređenje investicione klime). Posebna pažnja biće posvećena razvoju prioritetnih turističkih destinacija kroz unapređenje infrastrukture, podršku u radu razvojnim turističkim preduzećima i turističkim organizacijama. Takođe, podsticajnim merama biće usmeravan i intenziviran razvoj prioritetnih turističkih proizvoda, a posebno planinskog, banjskog i ruralnog turizma.

Na osnovu Zakona o turizmu i Strategije razvoja turizma i uz donošenje novog zakona o turizmu i pravilnika o kategorizaciji ugostiteljskih objekata, kao i drugih propisa koji regulišu oblast turizma nastaviće se privatizacija državnih turističkih preduzeća, renoviranje turističkih objekata, unapređenje turističkog menadžmenta i marketinga i poboljšanje turističke ponude. Preispitaće se postojeći urbanistički propisi u cilju njihove primene, kako se kroz neplansku i nelegitimnu izgradnju ne bi umanjila turistička atraktivnost područja Srbije. Do kraja 2012. godine izgradiće se turistička i komunalna infrastruktura u prioritetnim turističkim destinacijama, što će doprineti porastu investicija u tim destinacijama, porastu zaposlenosti, porastu broja dolazaka i noćenja turista, a time i porastu deviznog prihoda od turizma.

U okviru sredstava za podsticaj unapređenja kvaliteta turističke ponude, koja se plasiraju pod povoljnim uslovima preko Fonda za razvoj Republike Srbije, koristiće se nova i revolving sredstva kontinuelno za podsticaj malih i srednjih preduzeća, kao i preduzetnika i registrovanih seoskih domaćinstava u turizmu.

Sredstvima iz NIP izgradiće se informacioni sistem koji treba da uspostavi brži protok informacija između turističkih organizacija, agencija i korisnika i da predstavi njihovu ponudu u svetu. Prezentacija Srbije na internetu biće značajno unapređena.

Formiraće se nacionalna razvojna turistička organizacija za čiji rad je već obezbeđen deo sredstava u iznosu od 1 mil. evra iz predpristupnih fondova EU i IPA 2007. JP "Skijališta Srbije" nastaviće sa radom, preko koga će se vršiti razvoj turističke infratstrukture u prioritetnim planinskim turističkim centrima.

7.11. Regionalni razvoj

Proces približavanja Srbije EU zahteva institucionalizovan pristup rešavanju problema iz oblasti regionalnog razvoja. U tom smislu od posebnog značaja je uvođenje NUTS klasifikacije (Nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica EU), koja predstavlja standardizovan sistem teritorijalne podele Srbije kao uslova za korišćenje značajnih sredstava predpristupnih fondova EU. To podrazumeva da se izvrši statistička regionalizacija zemlje prema standardima NUTS.

Strategija regionalnog razvoja Srbije za period od 2007. do 2012. godine utvrđuje ciljeve, politiku i mere regionalnog razvoja u skladu sa Nacionalnom strategijom privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine i Prostornim planom Srbije. Strategija je osnova za novi pristup regionalnim politikama na osnovu kojih će biti inicirani, planirani i realizovani sektorski razvojni programi.

Doneće se zakon o regionalnom razvoju i prateća podzakonska akta, koji će zajedno sa Strategijom regionalnog razvoja Srbije za period od 2007. do 2012. godine predstavljati osnovni pravni i strateški okvir za sprovođenje politike regionalnog razvoja i dostizanje postavljenog cilja da regionalne razlike, posmatrane na nivou okruga, merene indeksom razvojne ugroženosti, do kraja 2015. godine budu manje od 1:4. Zakonom će se regulisati kriterijumi i indikatori za merenje nivoa nerazvijenosti područja Srbije i osnivanje institucija ovlašćenih za usmeravanje regionalnog razvoja.

Osnovni ciljevi politike regionalnog razvoja jesu:

- adekvatno korišćenje i upravljanje razvojnim potencijalima teritorijalnih jedinica i širih regija Republike Srbije;

- podsticaj područjima koja značajno zaostaju u razvoju i smanjenje razlika u nivoima razvijenosti pojedinih delova Srbije;

- otklanjanje nedostataka u vezama između osnovnih jedinica lokalne samouprave, zatim onih u vezama osnovnih jedinica lokalne samouprave sa centralnim organima vlasti, uz ubrzan razvoj prekogranične saradnje.

Aktivna regionalna politika u narednom periodu podrazumeva mere u oblasti razvoja infrastrukture sa posebnim osvrtom na potrebe nerazvijenih područja, mere podsticaja u području privrednog razvoja (privredni ambijent - industrijske zone i biznis inkubatori, povoljni krediti) i osposobljavanje ljudskih resursa za implementaciju razvojnih projekata.

Na osnovu strateških planova za upravljanje regionalnim razvojem potrebno je izraditi niz zakona čije će sprovođenje omogućiti ubrzano sektorsko prilagođavanje privrede, obezbeđivanje ambijenata i podizanja atraktivnosti nerazvijenih regiona za ulaganja.

7.12. Životna sredina

Radi uspostavljanja efikasnog i integrisanog sistema zaštite životne sredine doneta je Nacionalna strategija održivog razvoja, a u pripremi je i nacionalni plan za njeno sprovođenje. Doneće se zakoni kojima se regulišu pojedine oblasti od značaja za zaštitu životne sredine: zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, zakon o upravljanju otpadom, zakon o ratifikaciji Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine - Arhuska konvencija, zakon o upravljanju hemikalijama, zakon o zaštiti vazduha, zakon o biocidima, zakon o zaštiti prirode, zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, zakon o zaštiti od buke, zakon o zaštiti i unapređenju zelenih površina, zakon o sprovođenju Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju. Posebna pažnja posvetiće se jačanju institucionalnih kapaciteta za usklađivanje nacionalnih propisa iz ove oblasti sa propisima EU i za primenu donetih zakona iz oblasti životne sredine.

Narodna skupština je 2007. godine usvojila nekoliko međunarodnih konvencija iz oblasti životne sredine. Pored toga, ratifikovaće se Protokol o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, promeni klime i Konvencija o udesima sa efektima u prekograničnom kontekstu.

Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine doneće se nacionalni program zaštite životne sredine i nacionalni akcioni planovi radi njegove realizacije, kao i nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara. Doneće se nacionalna strategija i akcioni plan zaštite biološke, geološke i predeone raznovrsnosti Republike. Unaprediće se sistem upravljanja zaštićenim područjima koji će se do 2010. godine proširiti sa sadašnjih 6% na 9,5% nacionalne teritorije, saglasno principu održivog razvoja i uz koordinaciju sa ministarstvima nadležnim za prostorno planiranje i za različite privredne grane.

Uspostaviće se održiv sistem finansiranja zaštite životne sredine u Srbiji i unaprediti ekonomski i drugi instrumenti finansiranja zaštite životne sredine, kao i modeli finansiranja projekata, uz uključivanje privatnog sektora. Unapređenje i zaštita životne sredine zahteva porast izdvajanja iz raspoloživog bruto domaćeg proizvoda u odnosu na sadašnje troškove od 0,3% BDP. Posebno su neophodna izdvajanja za unapređenje informacionog sistema, nacionalne banke podataka i integralnog katastra zagađivača, kao i izdvajanja za modernizaciju sistema za monitoring kvaliteta vazduha, vode i zemljišta u Republici i obezbeđenje sredstava za ulaganje u zaštitu biološkog diverziteta i genofonda, zaštitu zdravlja humane populacije i održivo korišćenje prirodnih resursa.

Posebna pažnja posvetiće se donošenju i implementaciji programa zaštite i korišćenja voda, programa poboljšanja sistema kontrole vazduha, programa poboljšanja sistema kontrole kvaliteta životne sredine, programa uspostavljanja sistema za upravljanje rizikom i odgovorom na hemijske udese, programa uspostavljanja sistema za zaštitu od jonizujućih i nejonizujućih zračenja, programa uspostavljanja sistema za bezbedno upravljanje hemikalijama, programa jačanja institucionalnih i administrativnih kapaciteta u industriji i lokalnim zajednicama za upravljanje otpadom.

8. Ostale reforme

8.1. Religija

Religijski sistem u Srbiji uređen je na osnovu Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Najvažniji ciljevi u narednom srednjoročnom periodu jesu:

- podsticanje razvoja verske kulture, verskih sloboda i tolerancije kao činilaca evropskih integracija i kao temelja na kojem je izgrađen vrednosni sistem ujedinjene Evrope;

- negovanje verskog pluralizma i verske tolerancije;

- unapređivanje verskog obrazovanja i njegovo integrisanje u opšti obrazovni sistem;

- zaštita verskog, nacionalnog, istorijskog i kulturnog jedinstva srpskog naroda, kao i zaštita verskih komponenti u kulturnom identitetu nacionalnih manjina;

- poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja sveštenika i verskih službenika;

- poboljšanje opšteg kulturnog standarda stanovništva podizanjem, održavanjem i obnovom verskih objekata.

Najvažnije aktivnosti i mere jesu:

- implementiranje Zakona o crkvama i verskim zajednicama i Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama;

- intenziviranje saradnje sa crkvama i verskim zajednicama na obrazovnom, kulturnom i socijalno-humanitarnom planu;

- sistemsko i trajno rešavanje pitanja zdravstvenog i penzijskog osiguranja sveštenika i verskih službenika;

- intenziviranje saradnje sa državama u regionu u cilju zaštite verskih sloboda i prava srpskog naroda.

U ostvarivanju navedenih ciljeva, crkve i verske zajednice razvijaće saradnju sa kulturnim ustanovama, umetničkim udruženjima, socijalnim i humanitarnim organizacijama, sa medijima, sa lokalnim vlastima i državnim strukturama. U ostvarivanju programa, crkve i verske zajednice znatnim delom učestvuju sopstvenim sredstvima, koja će u narednom trogodišnjem periodu biti uvećana vraćanjem oduzete imovine na osnovu posebnog zakona.

8.2. Dijaspora

Politika saradnje sa dijasporom usmeriće se na jačanje svih vrsta veza između dijaspore i matice, očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta srpske dijaspore, unapređenje privrednih, naučnih, kulturnih i drugih veza dijaspore i matice, kao i na podsticanje i usmeravanje stručnih i finansijskih potencijala dijaspore radi uključenja u ekonomski razvoj zemlje.

Pokrenuće se inicijativa za potpuno regulisanje zaštite prava Srba u dijaspori u određenim oblastima, kao što je penzijsko-invalidsko osiguranje. Inicijativa će biti realizovana, pored ostalog, i potpisivanjem bilateralnih sporazuma sa zemljama sa kojima do sada takvi sporazumi nisu potpisani, a gde žive velike srpske zajednice. Posebna pažnja posvetiće se donošenju zakona o dijaspori i zakona o evidentiranju dijaspore, kao i donošenju i realizaciji programa unapređenja ekonomske saradnje sa dijasporom, programa za poboljšanje položaja dijaspore, programa za promociju srpske kulture u dijaspori i programa učenja srpskog jezika u dijaspori.

Od posebnog značaja su aktivnosti na uključivanju ekonomskog potencijala dijaspore u razvoj matice prvenstveno posredstvom investicija, a manjim delom kroz doznake iz inostranstva koje se uglavnom usmeravaju u potrošnju. Posebna pažnja posvetiće se iznalaženju mogućnosti za ulaganja u opštine kroz poboljšanje ukupnog poslovnog i investicionog ambijenta u saradnji sa lokalnim zajednicama, sa čije teritorije u inostranstvu živi velika populacija iseljenika.

Poseban akcenat u narednom periodu biće stavljen na izradu novog, dinamičkog veb portala, koji će omogućiti unapređenje informacionog sistema Ministarstva za dijasporu, radi boljeg informisanja dijaspore i njenog povezivanja sa maticom. Portal bi objedinjavao različite sadržaje od interesa za predstavnike dijaspore, kroz praćenje novih trendova u komunikaciji, poput elektronskih baza podataka, upitnika, virtuelnog ministarstva, elektronske biblioteke naučnih radova i popularnih književnih dela istaknutih pisaca iz dijaspore, zatim e-obrazovanje sa ciljem očuvanja srpskog jezika i pisma, foruma i raznih drugih sadržaja.

Nastaviće se osnivanje kancelarija za dijasporu u jedinicama lokalne samouprave iz kojih više od 10% stanovništva živi u inostranstvu. Te kancelarije će pružati informacije o propisima koji se odnose na status i prava građana koji žive u inostranstvu i o mogućnostima za privredne aktivnosti na teritoriji lokalne samouprave.

8.3. Organizacije civilnog društva

U skladu sa prioritetima iz Evropskog partnerstva, Republika Srbija će doneti zakon o udruženjima građana kojim će se regulisati delovanje udruženja građana i saradnja države i civilnog društva, uključujući i finansiranje organizacija građanskog društva (udruženja, fondovi i fondacije).

Republika će dodeljivati dotacije nevladinim organizacijama u skladu sa budžetskim mogućnostima, odnosno sa zakonom o budžetu za određenu budžetsku godinu.

V ZAVRŠNE ODREDBE

Sastavni deo ovog memoranduma čini Prilog I - Projekcije makroekonomskih indikatora za period 2009-2011. godine, Prilog II - Obračunati iznosi transfera opštinama, gradovima i gradu Beogradu za 2009. godinu i Prilog III - Razlike u projekcijama.

Ovaj memorandum objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Prilog I

PROJEKCIJE MAKROEKONOMSKIH INDIKATORA ZA PERIOD 2009-2011. GODINE

_________________
*1 Sastavljeno od strane MFIN, na bazi podataka RZS i preliminarnih podataka NBS.
 2 Podatak uključuje neto kapitalne prilive i neto prilive po osnovu portfolio investicija.

Prilog II

OBRAČUNATI IZNOSI TRANSFERA OPŠTINAMA, GRADOVIMA I GRADU BEOGRADU ZA 2009. GODINU

Prilog III

RAZLIKE U PROJEKCIJAMA

1 Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, usvojen u maju 2008. godine.

S obzirom na promenjene okolnosti u odnosu na maj 2008. godine Ministarstvo finansija je izvršilo revidiranje procena za 2008. godinu i makroekonomskih projekcija za naredni trogodišnji period. Tokom jula 2008. godine formirana je nova koaliciona Vlada Republike Srbije, koja se odlučila za promenu težišta u domenu socijalne politike, što direktno vodi promeni fiskalne pozicije države. Finansijska kriza u SAD i Evropi, nagli rast cene nafte, visoka agflacija u zemlji i u svetu u prvoj polovini 2008. godine, usporavanje rasta vodećih privreda u svetu, rast kreditnog rizika i rast deficita tekućeg računa Srbije za posledicu su imali neophodnost revidiranja projektovanih makroekonomskih kretanja u narednom trogodišnjem periodu iz prethodnog memoranduma.

Privredni rast. Prvobitna projekcija Ministarstva finansija o rastu BDP zasnivala se na oceni mogućeg usporavanja rasta privrede zbog evidentne realizacije političkog rizika početkom 2008. godine. Kriza početkom godine je prema oceni Ministarstva trebalo da uspori rast za oko jedan procentni poen u odnosu na ocenjeni potencijalni rast bruto domaćeg proizvoda. Međutim, privreda Srbije je nastavila da raste u skladu sa trendom, prvenstveno zahvaljujući rastu sektora usluga - telekomunikacija, finansijskog posredovanja i trgovine.

Inflacija. Procena inflacije u odnosu na projektovanu od 8,0% povećana je za 1,5 procentnih poena. Ovaj rast inflacije zasnovan je na visokom rastu cene nafte tokom 2008. godine, povećanju cena komunalnih usluga, električne energije, te nastavak rasta troškova života.

Eksterni sektor. NBS je početkom 2008. godine objavila svoje namere da izvrši promenu platnobilansne metodologije. Na osnovu revidiranih podataka RZS za izvoz i uvoz robe za 2007. godinu, zatim procene tekućih transfera prema novoj metodologiji NBS iz marta 2008. godine i novih podataka za bruto domaći proizvod RZS - ustanovljeno je da je učešće deficita tekućeg računa prema novoj metodologiji nešto veće od ranije procene 13,7%. Učešće je po novom obračunu za 1,1 procentni poen veće i iznosi 14,8% BDP za 2007. godinu. U 2008. godini došlo je do nastavka negativnih tendencija u eksternom sektoru: rast uvoza roba nadmašio je rast izvoza što je dovelo do produbljivanja spoljnotrgovinske neravnoteže, uz smanjivanje pozitivnog salda tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja, pa je došlo do znatnog rasta deficita tekućeg računa u 2008. godini, stoga će on prema tekućoj proceni iznositi oko 18,4% BDP. Evidentno je da znatno smanjenje uvozne zavisnosti Srbije u narednom trogodišnjem periodu neće biti moguće, kako se predviđalo ranijim projekcijama zbog pogoršanja debalansa u tekućoj godini. Samo realizacijom planiranih investicija u privredi može se doći do planiranog rasta izvoza, a to podrazumeva i veći uvoz opreme od predviđenog, stoga će Srbija i u narednim godinama imati relativno veliku spoljnotrgovinsku neravnotežu, koja bi tek u 2011. godini trebalo da počne značajnije da opada. Deficit tekućeg računa će biti pokrivan stranim direktnim investicijama, portfolio investicijama i zaduživanjem u inostranstvu. Procena spoljnog duga za 2008. godinu je revidirana za oko 300 mil. evra, dok je za godine za koje se vrši projekcija revidirana za iznose od 1 do 2 mlrd. evra. Podaci za javni spoljni dug revidirani su naniže (od 500 do 1.000 mil. evra), jer se na osnovu rebalansa budžeta za 2008. godinu i budžeta planiranog za 2009. godinu može očekivati nešto umerenije zaduživanje države, kao i izdavanje garancija javnim preduzećima za realizaciju planiranih investicionih projekata.

Demografski podaci. Ministarstvo finansija je preuzelo podatke RZS za procenu broja stanovnika za 2008. godinu (7,37 miliona), što je za oko 200 hiljada manje u odnosu na podatak iz prethodnog memoranduma, gde su korišćeni podaci iz popisa stanovništva iz 2002. godine (7,54 miliona).

Javni dug. Revidiranje planiranih novih zaduženja i emitovanja garancija javnim preduzećima u narednom trogodišnjem periodu stvorilo je dodatni prostor za smanjenje učešća javnog duga u BDP i uprkos činjenici da se očekuje rast budžetskog deficita. Planirana stanja javnog duga u periodu 2009-2011. godine uključuju i dug koji treba da posluži za finansiranje budžetskog deficita u posmatranom