PRAVILNIK O PROGRAMU OGLEDA FUNKCIONALNOG OSNOVNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH ROMA ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 7/2006 i 2/2009)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se Program ogleda funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih Roma, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

 

I PROGRAM OGLEDA FUNKCIONALNOG OSNOVNOG OBRAZOVANJA ODRASLIH ROMA

Cilj ogleda

Unapređivanje kvaliteta i osavremenjivanje osnovnog obrazovanja uvođenjem modela funkcionalnog osnovnog obrazovanja koje će otvoriti mogućnost za veću inkluziju Roma u sistem obrazovanja:

- stvaranje jedinstvenog okvira koji omogućuje odraslim Romima da završe prekinuto osnovno obrazovanje i steknu veštine i sposobnosti za obavljanje određenih poslova u skladu sa svojim razvojnim potencijalima, prethodnim iskustvom, sposobnostima, nacionalnim i kulturnim osobenostima i potrebama tržišta rada;

- uspostavljanje funkcionalne veze između sadržaja opšteg obrazovanja i stručnih obuka tako da se kroz opšteobrazovne predmete podrži i omogući uspešno sticanje stručnih znanja i veština;

- razvijanje modela za efikasnu međusobnu saradnju škola za osnovno obrazovanje i srednje stručno obrazovanje na realizaciji programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih Roma;

- omogućavanje nastavka obrazovanja - dalje stručno obrazovanje kao i unapređivanje mogućnosti za zapošljavanje;

- zasnivanje obrazovanja, nastave i učenja na precizno definisanim ciljevima i zadacima koji omogućuju individualan pristup učenju i koji uvažavaju prethodno iskustvo i stečeno znanje polaznika;

- uspostavljanje horizontalne i vertikalne povezanosti između različitih nastavnih predmeta i organizovanje nastave u kompleksne celine i oblasti znanja;

- razvijanje obrazovnih programa koji zadovoljavaju razvojne potrebe i potrebe za specifičnim znanjima i životnim veštinama odraslih;

- zasnivanje stručnih obuka na standardima rada i potrebama tržišta rada;

- razvijanje modularnih programa obuke u područjima gde je to potrebno i moguće;

- organizaciono i programsko povezivanje škola za osnovno obrazovanje, osnovno obrazovanje odraslih, srednjih stručnih škola, tržišta rada i lokalne zajednice;

- stvaranje mehanizama osetljivosti za obrazovne potrebe posebnih ciljnih grupa.

Očekivani ishodi ogleda

Osnovi cilj funkcionalnog osnovnog obrazovanja Roma odraslih je:

- podizanje opšteobrazovnog nivoa odraslih Roma;

- sticanje veština za obavljanje određenih poslova;

- sticanje uslova za nastavak školovanja i osposobljavanje za dalje celoživotno učenje.

Ovaj program ogleda omogućuje:

- integraciju Roma u socijalni, ekonomski, politički i kulturni život zajednice i njihov doprinos ukupnom razvoju društva;

- uključivanje i povratak odraslih Roma u sistem obrazovanja radi ostvarivanja ustavom zagarantovanog prava na osnovno obrazovanje;

- mogućnost nastavka obrazovanja u skladu sa potrebama i mogućnostima odraslih Roma;

- definisan mehanizam i procedure kojima se povezuju osnovno obrazovanje odraslih sa obučavanjem;

- definisanje modela partnerskog povezivanja lokalne zajednice, tržišta rada, ustanova obrazovanja i izvora finansiranja;

- specifikovan nivo obučenosti za obavljanje poslova i osposobljenost za aktivno učešće na tržištu rada;

- mogućnost sticanja javne isprave za obavljanje određenih poslova - dokaza o obučenosti.

Po završetku ogleda odrasli Romi će:

- steći opšta znanja, veštine i sposobnosti koje su neophodne svakom građaninu za život u zajednici;

- steći ključne kompetencije koje omogućavaju dalje učenje i sticanje znanja (matematička, jezička i informatička pismenost, rešavanje problema, preduzetničke veštine);

- steći znanja i veštine za obavljanje određenih poslova;

- steći znanja potrebna za unapređenje kvaliteta porodičnog života i pružanje podrške zaštiti dečijih prava i razvoju i odrastanju dece;

- steći znanja o očuvanju i unapređenju vlastitog zdravlja i zdravlja porodice;

- posedovati osećanje socijalne pripadnosti i privrženosti sopstvenoj porodici, naciji i kulturi, poznavati tradiciju i učestvovati u njenom očuvanju;

- poznavati i poštovati tradiciju i identitet drugih socijalnih grupa i biti sposoban i zainteresovan da komunicira sa pripadnicima drugih socijalnih zajednica;

- biti odgovoran prema unapređenju i očuvanju životne okoline.

Trajanje ogleda

Ogled se ostvaruje počev od školske 2006/2007. godine za polaznike upisane u VII razred, a školske 2008/2009. godine za polaznike koji se upišu u V razred i traje najmanje dve godine.

Uslovi i način ostvarivanja ogleda

Ogled se ostvaruje u školama za osnovno obrazovanje odraslih i osnovnim školama u kojima su nastavnici i stručni saradnici obučeni po programu: "Ključne kompetencije nastavnika za funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih", i to u: Nišu, Leskovcu, Prokuplju, Vranju, Bujanovcu, Beogradu, Somboru, Adi i Valjevu. Druge osnovne škole mogu da ostvaruju program ogleda kada osposobe nastavnike po navedenom programu i imaju dovoljan broj polaznika za formiranje odeljenja.

Programi funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih Roma namenjeni su odraslima koji su prekinuli sticanje osnovnog obrazovanja nakon završenog VI, odnosno IV razreda osnovne škole.

Škole - osnovna i srednja - usaglašavaju ostvarivanje nastave i obuke. Organizacija nastave prilagođena je potrebama, mogućnostima i životnim i radnim uslovima odraslih Roma.

Program ogleda obuhvata:

- nastavni plan i program ogleda za polaznike koji završavaju prekinuto osnovno obrazovanje nakon VI razreda;

- nastavni plan i program ogleda za polaznike koji završavaju prekinuto osnovno obrazovanje nakon IV razreda;

- programe obuke za polaznike u VIII razredu.

Navedeni nastavni planovi i programi i programi obuke sadrže i:

- nove predmete - Osnove preduzetništva i zapošljavanja, Osnove tehničke i računarske pismenosti, Odgovorno življenje sa sadržajima prilagođenim ciljnoj grupi;

- predmete i časove raspoređene prema potrebama i mogućnostima odraslih Roma;

- funkcionalizaciju postojećih predmeta;

- integraciju opšteg obrazovanja i obuke;

- modularne programe obuke i mogućnost organizovanja nastave u bloku;

- ispit za obuku.

Programom ogleda uvodi se Romski asistent, kao pomoćni nastavnik, (u daljem tekstu: romski asistent) koji pomaže nastavniku da uspešno ostvaruje propisani program, a odraslima da ga uspešno savladaju. On ima važnu ulogu i u pripremi i izradi potrebnog didaktičkog materijala i organizaciji i ostvarivanju dodatne i dopunske nastave. Uloga i obaveze romskog asistenta regulišu se posebnim protokolom o saradnji.

Nastavnik i romski asistent imaju poseban zadatak da odrasle Rome motivišu za uključivanje u sistem obrazovanja, i da ih zadrže u obrazovnom procesu, za šta će izraditi odgovarajuće programe savladavanja ličnih i socijalnih barijera polaznika u odnosu na obrazovanje.

Za sprovođenje ogleda neophodno je da nastavnici i romski asistenti upoznaju osnovne elemente romske kulture i istorije i da se dodatno obuče za:

- primenu novog koncepta i nastavnog plana i programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja Roma;

- prevazilaženje barijera i podizanje motivacije Roma za uključivanje u sistem obrazovanja;

- primenu novih nastavnih metoda u radu sa odraslima.

Program ogleda optimalno se ostvaruje u odeljenju od najmanje 15 i najviše 25 polaznika.

Trajanje časa od 30 minuta omogućeno je: racionalizacijom sadržaja, funkcionalnim sprezanjem teorijskih i praktičnih sadržaja nastave i obuke, međupredmetnom horizontalnom i vertikalnom povezanošću programa, podrškom pomoćnog nastavnika, orijentacijom na metode koje podstiču efikasno učenje i oslanjanjem na već stečena znanja i životno iskustvo odraslih.

Nastava u funkcionalnom osnovnom obrazovanju odraslih Roma se ostvaruje na srpskom jeziku. Predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture ima status izbornog nastavnog predmeta.

Za polaznike koji pokazuju interesovanja, sklonosti i potrebu za povećanim obimom znanja iz pojedinih područja, škola može organizovati dodatnu nastavu. Za polaznike koji imaju izrazite teškoće u savladavanju pojedinih nastavnih sadržaja u sklopu pojedinih nastavnih predmeta škola organizuje dopunski rad.

Način praćenja ogleda

Osim Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i prosvetnog savetnika, praćenje ogleda obavlja i Filozofski fakultet - Institut za pedagogiju i andragogiju, kao predlagač programa ogleda.

Primena ogleda prati se najmanje jedanput u toku školske godine.

Rezultati ogleda objavljuju se na način dostupan široj javnosti.

Škole - izvođači ogleda imaju obavezu da polugodišnje, a posebno nakon isteka ogleda, podnose Ministarstvu prosvete detaljan izveštaj o toku njegovog izvođenja, koji sadrži pregled svih ostvarenih rezultata sa didaktičko-metodičkog i andragoškog stanovišta.

II NASTAVNI PLAN

Godišnji fond časova obaveznih i izbornih predmeta

Opšteobrazovni predmeti:	VII razred	VIII razred
	godišnje	godišnje
	Broj časova	Broj časova
Srpski jezik	68	68
Strani jezik	34	34
Istorija	17	17
Geografija	17	17
Fizika	17+ 7*	17+ 7*
Matematika	68	68
Biologija	17+ 7*	17+ 7*
* 7 blok-časova za predmete prirodnih nauka služe za funkcionalno povezivanje sa sadržajima pojedinih obuka.

 

Opšte obrazovni predmeti:	VII razred	VIII razred
	godišnje	godišnje
	Broj časova	Broj časova
Hemija	17+ 7*	17+ 7*
Osnove tehničke i računarske pismenosti	22	19
Osnove preduzetništva i zapošljavanje	22	19
Odgovorno življenje	22	19
Izborni predmet:
Romski jezik sa elementima nacionalne kulture	17	17
Ukupno	359	344
Stručna obuka	Broj časova obuke dat je u pojedinačnim programima.
* 7 blok-časova za predmete prirodnih nauka služe za funkcionalno povezivanje sa sadržajima pojedinih obuka.

Školska godina se ostvaruje u okviru dva razreda u trajanju od po 17 nedelja.

Način ostvarivanja programa ogleda

U procesu realizacije nastave, nastavnik prilagođava predviđene programske sadržaje namenjenih odrasloj romskoj populaciji, primeravajući ih njihovim potrebama, mogućnostima, interesovanjima i iskustvu.

U nastavnom procesu nastavnik integriše nastavne sadržaje oko životnih uloga odraslih Roma, ličnog, porodičnog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog okruženja, što je pretpostavka za racionalno razumevanje i objašnjenje okruženja i sveta u kome žive odrasli.

Različitim tipovima organizacije nastave nastavnik obezbeđuje integraciju različitih područja znanja i kompleksno razumevanje pojava, događaja, činjenica.

Proces obrazovanja se zasniva na kritičkom mišljenju, rešavanju problema i učenju putem istraživanja.

Korišćenjem metoda aktivnog učenja nastavnik omogućava transfer znanja u različita životna područja.

Transfer znanja treba da je posebno usmeren ka područjima rada i programima obuke koje odrasli biraju.

Stvaranje i povećavanje upotrebne vrednosti opšteg obrazovanja zahteva posebnu podršku nastavniku koja će biti obezbeđena kroz stručno uputstvo za realizaciju nastave i obuku nastavnika.

Posebna obuka predviđa se za nastavnike koji će realizovati nove oblasti znanja organizovane kroz nove nastavne predmete (Osnove preduzetništva i zapošljavanje, Osnove tehničke i računarske pismenosti i Odgovorno življenje).

Nastavnik, romski asistent i polaznici izrađuju didaktički materijal potreban za uspešnu realizaciju nastavnog procesa.

III NASTAVNI PROGRAM

Predmetni nastavni programi imaju sledeću strukturu:

- cilj i zadatke programa;

- operativne zadatke;

- sadržaje programa;

- način ostvarivanja programa.

SRPSKI JEZIK

Cilj i zadaci

Cilj nastave Srpskog jezika je aktivno korišćenje i dalje razvijanje jezičkih i komunikativnih sposobnosti u usmenom i pisanom obliku i sticanje znanja o jeziku, književnosti i medijima, potrebnih za razvoj kontekstualnog govora, dalje obrazovanje i profesionalni razvoj.

Zadaci nastave srpskog jezika su:

- razvijanje kulture slušanja u različitim situacijama kao i uspešno učestvovanje u formalnim i neformalnim razgovorima, diskusijama i debatama;

- osposobljavanje za praćenje i razumevanje dužih i složenijih tekstova, posebno onih u svakodnevnoj upotrebi (npr. uputstva, deklaracije na proizvodima);

- razvijanje svesti o značaju čitanja i interesovanja za samostalno čitanje (prikupljanje informacija, bogaćenje iskustva i rečnika);

- korišćenje različitih mogućnosti za otkrivanje značenja nepoznatih reči i izraza (enciklopedije, rečnici, internet);

- osposobljavanje za što jasnije, preciznije i argumentovanije izražavanje misli, ideja i stavova;

- osposobljavanje za pisanje jasnog i struktuisanog teksta o različitim temama poštujući pravopis i za obraćanje u pismenoj formi (pisanje različitih vrsta poruka, pisama, zahteva, molbi);

- prepoznavanje i savladavanje problema u komunikaciji, uz uvažavanje i poštovanje tuđeg mišljenja i stavova;

- razumevanje pojma i funkcije književnosti i razvijanje svesti o potrebi negovanja sopstvene književne kulture;

- osposobljavanje za poznavanje funkcije i značaja medija i kritičko praćenje sadržaja različitih medijskih poruka i informacija.

Sedmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- poseduje kulturu slušanja u različitim situacijama (razgovor, predavanja);

- čita sa razumevanjem duže tekstove (književna dela, novine, periodična štampa);

- koristi različite mogućnosti za tumačenje značenja nepoznatih reči i izraza (rečnik, enciklopedija, internet);

- jasno i precizno izražava svoje misli i ideje prilagođavajući jezički izraz temi i situaciji;

- piše jasno strukturirane tekstove o raznim temama u različite svrhe, poštujući pravopis;

- poznaje osnovne pojmove iz književnosti;

- poznaje osnovne funkcije i značaj medija.

Sadržaji programa

JEZIK

- opšti pojmovi o jeziku;

- gramatika: složena rečenica (vrste i odnosi u složenoj rečenici);

- pravopis: interpunkcija u složenoj rečenici (zapeta, tačka, tačka i zapeta, crta).

Preporučeni sadržaji:

- gramatika: glagolski oblici (imperfekat, pluskvamperfekat, futur II).

KNJIŽEVNOST

- školska lektira:

1. Branislav Nušić: Sumnjivo lice - odlomak;

2. Isidora Sekulić: Pisma iz Norveške - odlomak;

3. Đura Jakšić: Otadžbina;

4. Laza Lazarević: Sve će to narod pozlatiti;

5. Branko Ćopić: Bašta sljezove boje - odlomak.

- domaća lektira: književna dela po izboru polaznika i preporuci nastavnika.

KULTURA IZRAŽAVANJA

- usmeno izražavanje na slobodne i zadate teme (škola, porodica, film, televizijski program, pročitana knjiga, tekst iz novina);

- pismeno izražavanje na slobodne i zadate teme (pismo prijatelju, o ljubavi, situacije iz svakodnevnog života - popunjavanje priznanice, formulara, pisanje molbi).

Školski zadaci: dva pismena zadatka.

Osmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- poseduje kulturu slušanja u različitim situacijama (predavanje, razgovor, diskusija);

- čita sa razumevanjem dugačke i složene tekstove i iznosi svoje mišljenje o njima;

- precizno izražava misli, ideje i stavove poštujući i uvažavajući tuđe mišljenje;

- koristi različite izvore informacija (enciklopedije, rečnike, internet);

- piše jasno strukturirane tekstove prilagođene formi izražavanja i pravopisnim pravilima;

- razume osnovne pojmove iz književnosti i iznosi svoje sudove o pročitanim delima;

- poznaje glavne medije i razume njihov osnovni značaj i ulogu.

Sadržaji predmeta

JEZIK

- razvoj i formiranje srpskog književnog jezika u XIX i XX veku;

- dijalekti i narečja;

- gramatika: složena rečenica;

- pravopis: pravilno pisanje složenica, polusloženica i stranih reči.

KNJIŽEVNOST

- školska lektira:

1. Prota Mateja Nenadović: Memoari - odlomak;

2. Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac - Pismo i otpozdrav pisma;

3. Milan Rakić: Na Gazimestanu;

4. Milutin Bojić: Plava grobnica;

5. Bora Stanković: Nečista krv - odlomak;

6. Vasko Popa: Očiju tvojih da nije.

- domaća lektira: književna dela po izboru polaznika i preporuci nastavnika.

KULTURA IZRAŽAVANJA

- usmeno izražavanje:

1. pričanje o vlastitim i tuđim doživljajima, osećanjima, stavovima;

2. pričanje anegdota;

3. razgovor o aktuelnim temama iz zemlje i sveta.

- pismeno izražavanje:

1. beleška, izveštaj, biografija;

2. popunjavanje različitih obrazaca, molbi, zahteva i drugo.

Školski zadaci: dva pismena zadatka.

Način ostvarivanja programa

U procesu realizacije nastavnih sadržaja preporučuje se nastavniku da u skladu sa mogućnostima polaznika, primenjuje aktivnosti koje na najbolji način doprinose razvijanju znanja, stavova i veština u nastavi srpskog jezika.

Preporučene aktivnosti:

- razgovor o pročitanom književnom tekstu i podsticanje polaznika da izrazi subjektivni stav i doživljaj;

- podsticanje polaznika da slobodno izražavaju misli, osećanja i stavova;

- upućivanje polaznika na povezivanje znanja iz književnosti sa znanjima iz istorije;

- povezivanje književnosti sa drugim umetnostima - film, pozorište;

- podsticanje polaznika da stečena znanja i veštine primenjuju u nastavi drugih predmeta.

U delu nastavnog programa koji se odnosi na književnost, preporuka nastavnicima je da podstiču polaznike na čitanje. Ovo se može postići stalnim preporučivanjem knjiga i uvažavanjem interesovanja i želje polaznika. Takođe, u domaćoj lektiri preporučuje se slobodan izbor dela iz savremene književnosti. Odluku o izboru dela donosi polaznik u dogovoru sa nastavnikom.

U realizaciji dela nastavnog programa koji se odnosi na jezik treba poći od činjenice da je polaznicima blizak svakodnevni govorni jezik, ali da im poznavanje gramatičkih i pravopisnih pravila unapređuje komunikaciju. Nastavnicima se takođe preporučuje da na časovima koriste različite tehnike za razvijanje veština komunikacije.

Primer:

Kako da što bolje iskažem svoju zamisao?

1) izbor odgovarajućih reči;

2) jasno, izražajno, skladno, primereno izražavanje;

3) dobro strukturiranje rečenice;

4) sugestivnost govora;

5) ritmičnost govora;

6) sažetost izlaganja;

7) duhovitost;

8) korišćenje odgovarajućih stilskih izraza i drugo.

Kako da moje izlaganje bude tečno i efektno?

1) tehnika i ritam disanja pri govoru;

2) modulacija glasa (obim, boja, jačina);

3) pravilna artikulacija;

4) dikcija (pravilno akcentovanje, logički akcenat, melodija i ritam govora).

Pravilna upotreba pravopisa je od velikog značaja za pismeno izražavanje polaznika. Pažnju bi trebalo obratiti na pravopisna pravila: upotreba velikog slova, pisanje negacije, znakova interpunkcije, odgovarajući red reči u rečenici. Nastavniku se preporučuje stalno vežbanje pravopisnih pravila putem kratkih vežbi.

U procesu ocenjivanja rada polaznika nastavnicima se preporučuje:

- ocenjivanje u kolikoj meri su usvojeni osnovni pojmovi vezani za književnost i gramatiku;

- ocenjivanje koliko su polaznici osposobljeni za korišćenje stečenih znanja iz gramatike, pravopisa i kulture usmenog i pisanog izražavanja i njihove praktične primene u govoru i pisanju;

- ocenjivanje koliko su polaznici osposobljeni za samostalan rad na tekstu i korišćenje sredstava javnih komunikacija u svakodnevnom životu i u radu na samoobrazovanju;

- ocenjivanje razvijanja ličnog mišljenja i sposobnosti za samostalno i slobodno izlaganje o aktuelnim temama.

STRANI JEZIK

Cilj i zadaci

Cilj nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju odraslih jeste osposobljavanje polaznika da steknu i razvijaju znanja, veštine i stavove koji će im omogućiti da aktivno učestvuju u različitim vidovima života u višejezičnom i višekulturnom okruženju.

Zadaci nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju odraslih su:

- sticanje osnovnih znanja o višejezičnosti i višekulturalnosti Srbije i Evrope;

- sticanje uvida u neke oblike prožimanja jezika i kultura;

- sticanje uvida u različite aspekte upotrebe jezika: komunikacija, informisanje, rad, stvaralaštvo;

- sticanje znanja i veština potrebnih za komunikaciju na stranom jeziku, i to najmanje na nivou A1 Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike za produktivne veštine i A1.2. za receptivne veštine;

- sticanje svesti o nivou sopstvenog znanja i razvijanje motivacije za njegovo unapređenje.

Sedmi razred

Operativni zadaci

SLUŠANJE I RAZUMEVANJE GOVORA

Polaznik treba da razume, pod uslovom da je govor jasan i nešto sporiji od prirodnog, veoma frekventne reči, izraze i rečenice koje se odnose na:

- njega lično i članove njegove porodice;

- mesto u kojem živi (osnovni podaci, trgovina, mediji, saobraćaj).

USMENO IZRAŽAVANJE

Polaznik treba da:

- monološki opiše mesto u kojem živi i osobe iz neposrednog okruženja;

- učestvuje u razgovoru dajući jednostavne odgovore i postavljajući osnovna pitanja u vezi sa veoma bliskim temama i neposrednim potrebama, pod uslovom da sagovornik govori razgovetno i nešto sporije nego što je to prirodno.

RAZUMEVANJE PISANOG TEKSTA

Polaznik treba da u potpunosti razume:

- imena, reči i veoma jednostavne rečenice u vezi sa poznatim temama i situacijama, na primer: u oglasima, na plakatima i slično;

- kratke i jednostavne poruke.

Polaznik treba da globalno razume:

- kratke, jednostavnije tekstove o bliskim i poznatim temama.

PISMENO IZRAŽAVANJE

Polaznik treba da popunjava:

- jednostavne upitnike.

Polaznik treba da piše:

- kratke poruke;

- razglednice.

Sadržaji programa

TEME

1. Lični podaci;

2. Stanovanje i okruženje;

3. Saobraćaj i putovanje;

4. Ishrana, zdravlje i higijena.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

1. Predstavljanje sebe i drugih;

2. Pozdravljanje;

3. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi;

4. Postavljanje i odgovaranje na pitanja;

5. Molbe i izrazi zahvalnosti;

6. Primanje i davanje poziva za učešće u aktivnosti;

7. Izražavanje dopadanja/nedopadanja;

8. Izražavanje fizičkih oseta i potreba;

9. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama);

10. Iskazivanje prostornih odnosa i veličina (npr. idem, dolazim iz..., levo, desno, gore, dole);

11. Traženje i davanje obaveštenja;

12. Imenovanje i opisivanje.

Školski pismeni zadaci: jedan pismeni zadatak.

Primeri realizacije komunikativnih funkcija i gramatički sadržaji

ENGLESKI JEZIK

A/ Komunikativne funkcije

	Communicative functions	Examples
1.	Introductions	My name is ... I am ... This is ... She is ....
2.	Greetings	Hello! Good morning/afternoon/evening/Hi! Goodbye! See you later!
3.	Receive and give simple commands	Listen! Look! Read...!
4.	Ask simple questions and answer simple questions	Who? - My sister. Where? - At school. When? - Tomorrow.
5.	Polite address	Excuse me, may I leave the room? Thank you very much! I would like to...
6.	Understand suggestions and invitations and propose to others to take part in a given activity	We could go to the movies. - Yes, that’s a very good idea! Would you like to go to the beach? - Of course!
7.	Express preferences	I love this song. I don’t like this show. It’s very beautiful. This book is so boring.
8.	Express feelings and physical sensations	I’m hungry/cold/sick. I have headacke. I’d like a cup of coffee/I’d like to go to sleep...
9.	Name activities	Reading/Dancing/Play sports/Study/Learn to write...
10.	Locate in space, give information on size, etc.	I’m going to... I’m coming from ... Above/below/to the right/to the left... It’s right in front of my house/behind the store/It’s big/small...
11.	Ask and give information	Where is the museum? - To the left of the shopping mall. Is the pharmacy open? - Yes. Do you have any Spanish CDs? - Yes, of course.
12.	Name/identify and describe	This is my brother, he is tall and blond./My kitchen is big and bright.

B/ Gramatički sadržaji

- Množina imenica i prideva;

- Lične zamenice;

- Neodređeni i određeni član;

- Prisvojni pridevi;

- Upitne i relativne zamenice: who, what, where, why, how, that;

- Present simple and Present continuous tense najfrekventijih glagola: be, go, have, take, sleep, study, etc;

- Upotreba modalnih glagola u cilju izražavanja učtivih molbi i sugestija: could, would, should;

- najfrekventniji prilozi i priloški izrazi: up, down, above, below, to the right, to the left, etc.

ITALIJANSKI JEZIK

A/ Komunikativne funkcije

	Funzioni comunicative	Esempi
1.	Presentrsi e presentare qualcuno	Io mi chiamo X … Io sono … Questo/a è … Lui/Lei è …
2.	Salutare	Buongiorno! Buonasera! Ciao! Arrivederci! A domani!
3.	Capire e dare istruzioni e ordini semplici	Guardate! Ascoltate il dialogo! Formate i gruppi!
4.	Porre domande semplici e rispondere a domande semplici	Chi? - Mia sorella. Dove? - A scuola. Quando? - Domni.
5.	Domandare qualcosa cortesemente e ringraziare	Scusi, posso uscire? Grazie! Vorrei ...
6.	Capire una proposta e proporre a qualcuno di partecipare a un’attività	Possiamo andare al cinema. - Sì, è una buona idea.! Volete vedere il catalogo? - Volentieri!
7.	Esprimere i propri gusti	Mi pice questa canzone. Non mi piace questa trasmissione. E’ bello. Non è interessante.
8.	Esprimere le sensazioni e i bisogni fisici	Ho fame / sete/ freddo/ caldo/ mal di testa / sonno. Je voudrais prendre un café / dormir un peu...
9.	Nominare le attività	La lettura. La danza. Fare lo sport. Studiare. Imparare le parole.
10.	Orientarsi nello spazio, descrivere misura e quantità	Vado a... Vengo da... Su / Sotto.... Davanti alla scuola. Dietro la posta... A destra / A sinisrra. In alto / In basso. E’ piccolo / grande.
11.	Chiedere e dare informazioni	Dove si trova il museo? - Di fronte. La farmacia è aperta? - Sì … Avete il CD delle canzoni italiane? - Certamente!
12.	Nominare e descrivere	Questo è mio fratello, è piccolo e ha capelli castani. Questa è mia cugina, è alta e ha capelli rossi.

B/ Gramatički sadržaji

- Muški i ženski rod imenica i prideva;

- Množina imenica i prideva;

- Neodređeni i određeni član;

- Prisvojni pridevi;

- Prezent glagola lavorate, cantare, amare, abitare, chiamarsi, essere, avere, andare, venire;

- Pogodbeni način radi iskazivanja učtivosti, posebno prvo lice jednine glagola volere, potere i amare.

NEMAČKI JEZIK

A/ Komunikativne funkcije

	Kommunikative Funktionen	Beispiele
1.	Vorstellen: sich vorstellen; jemanden vorstellen	Ich heiße Peter; Mein Name ist Bond, James Bond; Ich bin Peter, ein Freund von Milan.
2.	Grüssen: jemanden begrüssen, zurückgrüssen	Guten Tag! Tag Herta! Guten Tag Frau Henschel! Guten Morgen Herr Professor (Brenner); Guten Abend Frau Doktor (Linser)!
3.	Gebieten; Aufträge geben	Geben Sie mir das Buch, bitte! Ihren Pass, bitte!
4.	Fragen: Informationen erfragen; Antworten - bejahen, verneinen	Sind Sie müde? Hat er angerufen? Wohnen Sie gerne hier? (Ist es gut so?) - Nein. (Gehst du schon?) - Ja, ich muss.
5.	Bitten; sich bedanken	Können Sie die CD kopieren? Bitte, helfen Sie mir! (So, hier sind Ihre Kopien.) - Danke.
6.	Aufforderungen für gemeinsame Aktivitäten geben und annehmen	Bringen Sie mir einen Kaffee, bitte! Bitte, gibst du mir das Salz?
7.	Gefühlsausdruck: Gefallen und Nichtgefallen ausdrücken (Sympathie und Enttäuschung ...)	Ich finde die meisten Kollegen wirklich sympathisch.
8.	Körperliches Befinden und Bedürfnisse ausdrücken	(Lass das!) Das tut weh!
9.	Ativitäten bennen, identifizieren	Das existiert schon lange. Das ist am Sonntag passiert. Ist was passiert? - Nein, es ist nichts passiert.
10.	Allgemeine Begriffe des Raumes, der Zeit	Der Zug hält hier nur drei Minuten. Wie lange können Sie bleiben?
11.	Informationen erfragen, Auskünfte geben	Sind Sie müde? Hat er angerufen? Wohnen Sie gerne hier? Kannst du mit dem Computer umgehen? - Ja, natürlich.
12.	Benennen und Beschreiben	Sie hat eine Brille. Der Wagen ist rot.

B/ Gramatički sadržaji

- Rečenica

Iskaz: Ich heiße Nikola Tesla

Pitanje: Wie heißen Sie? Kommen Sie aus Italien?

Zapovedna rečenica: Gib mir doch mal einen Tipp!

- Vrste reči

Promena glagola: Ich komme, du kommst, sie kommt ...

- Imeničke grupe

Član i imenica: die Kellnerin, der Friseur, das Mädchen .. Eine Kellnerin, ein Friseur, ein Mädchen

Oblici množine: Lampe, -n; Stuhl, (ü)-e; Sofa, -s; Kind, -er; Computer,

- Deklinacija: der Tisch, den Tisch, ein Tisch, (k)einen Tisc, ...

Zamenice: ich, sie, mir, Ihnen ...

Prisvojne zamenice: mein, dein, sein, ihr, unser ...

- Rečce

Predlozi: aus, bei, nach, von, mit, zu, in, um, bis, für ...

Prilozi: links, unten, hier, heute, jetzt, gern

- Građenje reči

Složenice: der Kleiderschrank, der Schreibtisch

RUSKI JEZIK

Napomena

FRANCUSKI JEZIK

A/ Komunikativne funkcije

	Fonctions communicatives	Exemples
1.	Se présenter et présenter quelqu’un	Je m’appelle X... Je suis .... C’est Y... Il /Elle est ...
2.	Saluer	Bonjour! Bonsoir! Salut! Au revoir! A demain!
3.	Comprendre et donner des instructions et des ordres simples	Regardez! Ecoutez le dialogue! Formez des groupes!
4.	Poser des questions et répondre à des questions simples	Qui? - Ma soeur. Ou? - A l’école. Quand? - Demain.
5.	Demander quelque chose poliment et remercier	Est-ce que je pourrais sortir? Merci! Je voudrais...
6.	Comprendre une proposition et proposer à quelqu’un de participer à une activité	Nous pouvons aller au cinéma. - Oui, c’est une bonne idée! Vous voulez regarder ce catalogue? - Pourquoi pas!
7.	Exprimer ses goûts	J’aime beaucoup cette chanson. Je n’aime pas cette émission. C’est joli. Ce n’est pas très bon.
8.	Exprimer des sensations et des besoins physiques	J’ai faim / soif / froid / chaud / mal à la tête / sommeil. Je voudrais prendre un café / dormir un peu...
9.	Nommer des activités	La lecture. La danse. Faire du sport. Etudier. Apprendre les verbes.
10.	Situer dans l’espace, décrire la taille	Je vais à... Je viens de ... Sur / Sous .... C’est devant ma maison. Derrière la poste... A droite / A gauche. En haut / En bas. C’est petit / grand.
11.	Demander et donner des informations	Ou se trouve le musée? - En face. La pharmacie est ouverte? - Oui. Vous avez des CD de chansons françaises? - Bien sûr!
12.	Nommer et décrire	C’est mon frère, il est petit et brun. C’est ma cousine, elle est grande et rousse.

B/ Gramatički sadržaji

- Muški i ženski rod imenica i prideva;

- Množina imenica i prideva;

- Neodređeni i određeni član;

- Prisvojni pridevi;

- Prezent glagola travailler, chanter, aimer, habiter, s’appeler, être, avoir, aller;

- Pogodbeni način radi iskazivanja učtivosti, posebno prvo lice jednine glagola vouloir, pouvoir i aimer;

- Predlozi à i de, sažeti članovi au, aux, du, des.

ŠPANSKI JEZIK

A/ Komunikativne funkcije

	Funciones comunicativas	Ejemplos
1.	Presentarse a si mismo y presentar a otro	Me llamo ... Soy ... Te presento a ... Ella es ...
2.	Saludos y despedidas	-Buenos días! -Buenas tardes! -Hola! Bonjour! -Adiós! -Hasta luego!
3.	Entender mandatos y dar mandatos simples	-Escucha/Escuche/Escuchad/Escuchen el dialogo! -Trabajad/trabajen en grupos!
4.	Hacer preguntas y contestar preguntas simples	-Quién? - Mi hermana. -Dónde? - En la escuela. -Cuándo? - Mañana.
5.	Hacer preguntas y dar gracias (de una manera educada)	-Perdone, podría salir? -Muchas gracias! Me gustaría ...
6.	Comprender proposiciones y proponer a otros participación en una actividad	Podríamos ir al cine. - Sí, es una idea muy buena! -Te apetece ir a la playa? - Sí, claro.
7.	Expresar gustos	Me encanta esta canción. No me gusta este programa. Es muy bonito. Este libro es aburrido.
8.	Expresar sentimientos y sensaciones físicas	Tengo hambre/sed/frío. Me duele la cabeza. Me gustaría tomar un café/ dormir un poco...
9.	Nombrar actividades	La lectura. El baile. Practicar los deportes. Estudiar. Aprender las conjugaciones.
10.	Situar en el espacio, precisar el tamaño	Voy a... Vengo de... Sobre/encima de/debajo de/ al lado de... Se encuentra delante de mi casa/detrás del correo/A la derecha/a la izquierda/Es grande/es pequeño...
11.	Pedir y dar informaciones	-Dónde está el museo? - Justo a la derecha. -Está abierta la farmacia? - Sí. -Tienen música andaluza? - Por supuesto!
12.	Nombrar y describir	Es mi hermano, es bajito y moreno. Mi cocina es grande y rústica.

B/ Gramatički sadržaji

- Muški i ženski rod imenica i prideva;

- Množina imenica i prideva;

- Neodređeni i određeni član;

- Prisvojni pridevi;

- Prezent glagola ser, estar, trabajar, llamarse, tener, ir, venir;

- Prezent gagola: gustar, encantar;

- Pogodbeni način radi iskazivanja učtivosti: me gustaría, podría ...

Osmi razred

Operativni zadaci

SLUŠANJE I RAZUMEVANJE GOVORA

Polaznik treba da razume, pod uslovom da je govor jasan i nešto sporiji od prirodnog, veoma frekventne reči, izraze i rečenice koje se odnose na:

- njegove prijatelje, kolege i zaposlenje;

- društveno okruženje (stanovništvo, obrazovne, zdravstvene i kulturne ustanove, najvažnije institucije).

USMENO IZRAŽAVANJE

Polaznik treba da:

- monološki opiše radno mesto i osobe iz okruženja;

- učestvuje u razgovoru dajući jednostavne odgovore i postavljajući osnovna pitanja u vezi sa veoma bliskim temama i neposrednim potrebama, pod uslovom da sagovornik govori razgovetno i nešto sporije nego što je to prirodno.

Polaznik treba, takođe, da prenosi osnovne informacije (ime, broj telefona, adresa, vreme i mesto održavanja nekog događaja, i slično) osobama koje ne govore dati strani jezik.

RAZUMEVANJE PISANOG TEKSTA

Polaznik treba da u potpunosti razume:

- imena, reči i veoma jednostavne rečenice u vezi sa poznatim temama i situacijama, na primer: u oglasima, na plakatima, u katalozima i slično;

- kratke i jednostavne poruke i prijateljska pisma.

Polaznik treba da globalno razume:

- kratke, jednostavnije tekstove o bliskim i poznatim temama.

Polaznik treba da pronađe i razume potrebne informacije u:

- prospektima;

- redu vožnje;

- meniju;

- reklami, i slično.

PISMENO IZRAŽAVANJE

Polaznik treba da popunjava:

- jednostavne upitnike.

Polaznik treba da piše:

- kratke poruke;

- razglednice;

- čestitke.

Sadržaji programa

TEME

1. Kupovina i usluge;

2. Obrazovanje;

3. Slobodno vreme;

4. Rad i zanimanje.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

1. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu;

2. Izražavanje pripadanja i posedovanja;

3. Traženje i davanje obaveštenja o vremenu (hronološkom i meteorološkom) ;

4. Skretanje pažnje;

5. Traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja;

6. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja.

Školski pismeni zadaci: jedan pismeni zadatak.

Primeri realizacije komunikativnih funkcija i gramatički sadržaji

ENGLESKI JEZIK

A/ Komunikativne funkcije

	Communicative functions	Examples
1.	Prohibitions and warnings	Smoking is not allowed in here. It;s dangerous! - I understand. You are absolutely right
2.	Express possession	These books are mine/my friend’s. I also have several magazines..
3.	Ask about and understand information about time	What time is it? - It’s seven thirty. .
4.	Ask about and understand information about wheather	What’s the weather like? - It’s raining/it’s sunny and warm/it’s snowing, etc.
5.	Draw attention	Excuse me, Ms, could you tell me...
6.	Ask for suggestions and opinions and give suggestions and opinions	So, what do you think? /Do you agree? Yes, I agree/ No, I disagree/ No, I don’t think that’s acceptable. No, thank you. Yes, I’d love to.
7.	Give excuses	I’m sorry, but I left my homework at home. Excuse me, I appologize for coming late...

B/ Gramatički sadržaji

- Determinatori;

- Upitna rečenica sa i bez inverzije;

- Najfrekventniji prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način, itd;

- Opšte, odrične i neodređene zamenice: everybody, everything, nobody, nothing, somebody, something;

- Izražavanje buduće radnje: to go to + infinitive;

- Present pefect, Past simple, past continuous tense, samo najfrekventniji glagoli;

- Modalni glagoli: can, must, would, should, may, sa proširenjem značenja i funkcija.

ITALIJANSKI JEZIK

A/ Komunikativne funkcije

	Funzioni comunictive	Esempi
1.	Impedire e reagire a un impedimento	E’ vietato fumare qui. Fa male alla salute!-Capisco. Lei ha ragione.
2.	Esprimere l’appartenenza e il possesso	Sono i guanti della mia/ del mio collega. Questo libro è mio. Anch’io ho le cassette.
3.	Chiedere e dare le informazioni sull’ora e sulle condizioni atmosferiche	Che ore sono? Che ora è? - Sono le cinque. E’ mezzogiorno. Che tempo fa? - Fa bel tempo. Piove. Nevica.
4.	Attirare l’attenzione	Scusi, Signora, vorrei.... Scusi, Signore, che ore sono?
5.	Chiedere a qualcuno di esprimere il suo parere e di esprimere l’accordo o il disaccordo	Sei d’accordo? Dunque, sì o no? Sono d’accordo. Non sono d’accordo. Con piacere. No, grazie, non oggi.
6.	Scusarsi e giustificarsi.	Scusi, mi dispiace. Ho dimenticato il mio libro. Sono arrivato troppo tardi.

B/ Gramatički sadržaji

- Partitivni član;

- Pokazni pridevi i zamenice;

- Najčešće upitne reči. Upitna rečenica: izjavna rečenica s upitnom intonacijom i sa upitnim oblicima;

- Brojevi;

- Bezlični glagoli i konstrukcije: fa bel tempo, piove, nevica;

- Passato prossimo i Imperfetto, samo najfrekventniji glagoli.

NEMAČKI JEZIK

A/ Komunikativne funkcije

	Kommunikative Funktionen	Beispiele
1.	Geben und Verweigerung der Erlaubnis und Reaktion auf diese Verweigerung	Sie dürfen das mitnehmen; Du kannst jetzt rein; (Darf ich hier rauchen?) - Nein, bitte nicht! Kann ich an deinem Computer arbeiten? - Tut mir Leid, aber das geht nicht. - Tja, schade!
2.	Zugehörigkeit, Verfügbarkeit	Ist das dein Auto?; (Unsere Plätze sind ganz vorn. Weißt du, woHer und Frau Krämer sitzen?) - Ich glaube, die Plätze hier sind ihre.
3.	Fragen und Antworten über die Zeit und das Wetter	Wie spät ist es? Wie wird das Wetter? In der Sonne ist es jetzt schon richtig warm.
4.	Auf etwas aufmerksam machen	Sehen Sie mal, so macht man das? Schauen Sie mal, Sie müssen nur auf diesen Knopf drücken.
5.	Fragen nach persönlicher Meinung - Konsens und Dissens	(Ich möchte ihm ein Buch schenken.) Für was interessieren er sich besonders? Politik interessiert mich sehr. Hier gefällt´s mir gut. (Es ist schon 7 Uhr) - Das stimmt nicht (Es ist erst ...) (Dieser Sport ist sehr gefährlich.) - Das meine ich auch. Das haben Sie gut gemacht. Du machst das nicht richtig.
6.	Sich entschuldigen und rechtfertigen	Entschuldigen Sie bitte! Verzeihen Sie (bitte) ...! Bitte! Das macht nichts! Bitte, bitte! Keine Ursache!

B/ Gramatički sadržaji

- Rečenica

Glagolski okvirr: Kann ich Ihnen helfen?

Složena rečenica: Achim hat eine große Wohnung, aber keine Küche.

Delovi rečenice: Subjekt, Verb, Akkusativ-Ergänzung, Dativ-Ergänzung, andere Ergänzungen und Angaben

- Vrste reči

Nepravilni glagoli: nehmen, lesen, haben, sein, werden ...

Modalni glagoli: wollen, möchten, können, sollen, müssen, dürfen

- Imeničke grupe

Pokazne i prisvojne zamenice: jede, diese, sein, ihr, unser

Zamenice: Ihnen, euch, keins, eins ...

Pridevi: komplett, neu, hübsch, unpraktisch ...

Brojevi: eins, zwei, der erste, der drit ...

- Rečce

Modalne rečce: etwa, mal, denn, fast, sehr, doch ...

Sveze: aber, und, oder ...

- Građenje reči

Prefiksi i sufiksi: der Arzt - die Ärztin, der Japaner - die Japanerin, praktisch - unpraktisch

RUSKI JEZIK

Napomena

FRANCUSKI JEZIK

A/ Komunikativne funkcije

	Fonctions communicatives	Exemples
1.	Interdire et réagir à une interdiction	Il est interdit de fumer ici. C’est dangereux! - Je comprends. Vous avez raison.
2.	Exprimer l’appartenance et la possession	Ce sont les gants de mon / ma collègue. Ce livre est à moi. J’ai aussi des cassettes.
3.	Demander et donner des renseignements sur le temps (chronologique et météorologique)	Quelle heure est-il? Vous avez l’heure? - Il est cinq heures. Il est midi. Quel temps fait-il? - Il fait beau. Il pleut. Il neige.
4.	Attirer l’attention	Excusez-moi, Madame, je voudrais.... Pardon, Monsieur, vous avez l’heure?
5.	Demander à quelqu’un de donner son avis et exprimer l’accord et le désaccord	Qu’est-ce que tu en penses? Tu es d’accord? Alors, c’est oui ou non? Je suis d’accord. Je ne suis pas d’accord. Avec plaisir. Non, merci, pas aujourd’hui.
6.	S’excuser et se justifier	Excusez-moi, je suis désolé. J’ai oublié mon livre. Je suis arrivé(e) trop tard pour le bus.

B/ Gramatički sadržaji

- Partitivni član;

- Pokazni pridevi;

- Negacija ne ... pas ....;

- Najčešće upitne reči.

Upitna rečenica: izjavna rečenica s upitnom intonacijom i sa upitnim oblicima est-ce que ...? qu’est-ce que...?;

- Brojevi;

- Unipersonalni glagoli i konstrukcije: il est interdit de..., il faut / il ne faut pas ..., il fait beau, il pleut, il neige;

- Bliski futur aller + infinitif;

- Složeni perfekt i imperfekt, samo najfrekventniji glagoli.

ŠPANSKI JEZIK

A/ Komunikativne funkcije

	Funciones comunicativas	Ejemplos
1.	Prohibir y reaccionar a una prohibición	Está prohibido fumar aquí. -Es peligroso! - Entiendo perfectamente. Tiene Ud. razón
2.	Expresar posesión	Estos libros son míos / de mi compañero. También tengo las revistas.
3.	Hacer preguntas y dar informaciones sobre el tiempo (cronológico y metereológico)	-Qué hora es? - Son las cinco menos cinco. - Qué tiempo hace? - Hace sol/ Llueve/ Nieva.
4.	Atraer atención	Perdón, Señorita, me podría... Perdone, Señor, - me puede decir cómo llegar a ...?
5.	Pedir sugerencias y opiniones y expresar opiniones ((no)estar de acuerdo)	Y tú, -qué piensas? -Estás de acuerdo? Sí, yo estoy de acuerdo. No, no me parece aceptable. No, gracias. Sí, con mucho gusto.
6.	Excusarse	Perdone, mil excusas. Se me ha olvidado mi libro en casa. Perdone por el retraso...

B/ Gramatički sadržaji

- Pokazni pridevi i zamenice;

- Najčešće upitne reči. Upitna rečenica: izjavna rečenica s upitnom intonacijom i sa upitnim oblicima;

- Brojevi;

- Unipersonalni glagoli i konstrukcije: hay que + oinfiinitivo/es importante/necesario que + infinitivo/llueve, nieva;

- futur ir a + infinitivo;

- Pretérito perfecto simple, pretérito imperfecto y pretérito perfecto compuesto, samo najfrekventniji glagoli.

Način ostvarivanja programa

Nastava stranih jezika treba da bude u funkciji prikupljanja informacija i proširenja znanja ne samo iz datog jezika već i iz drugih oblasti: istorije, kulture, civilizacije, matematike, fizike, hemije, informatike, itd, u skladu sa interesovanjima i potrebama polaznika. Takođe, strani jezik služi ne samo sticanju novih znanja, već i obezbeđenju komunikacije sa govornicima koji pripadaju drugim kulturama, kroz koju prenosimo svoja iskustva i primamo tuđa, poredimo i razumemo druge kulture i drugačije načine mišljenja.

Savremena nastava stranih jezika zasniva se na shvatanju jezika pre svega kao sredstva komunikacije, odnosno na shvatanju da jezik služi za uspostavljanje i održanje socijalne interakcije. U procesu nastave to znači da se rad u učionici bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima u kojima su uvek jasno određeni kontekst procedura i cilj, i u kojima se ne insistira na učenju i proveravanju gramatičkih znanja van konteksta. Komunikativna nastava stranih jezika usmerena je na značenje i na razmenu informacija, mišljenja, stavova (odnosno na interakciji), itd, a ne na analizu jezičkih struktura.

Neki osnovni principi komunikativne nastave su:

- kada god je to moguće, u učionici treba koristiti ciljni jezik u dobro osmišljenim kontekstima i situacijama od interesa za polaznike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;

- govor nastavnika prilagođen je životnom dobu i prethodnim znanjima polaznika;

- nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajuće elemente;

- znanja polaznika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik.

Za usvajanje sadržaja predviđenih programom potrebno je da polaznici poseduju osposobljenost za bazičnu upotrebu jezika u usmenoj i pisanoj formi. Ukoliko to nije slučaj, u realizaciji nastave potrebno je posebnu pažnju posvetiti osnovnim znanjima (kratki dijalozi, kratke poruke, osnovna leksika, osnove pismenosti). To znači da je u nastavi potrebno pre svega utvrditi nivo znanja polaznika i omogućiti im da steknu osnove komunikativne kompetencije u jeziku koji uče.

Preporučene aktivnosti

SLUŠANJE I RAZUMEVANJE GOVORA

- povezivanje ilustracije i saslušanog audio/audiovizuelnog materijala;

- popunjavanje tabele (rukom i na računaru);

- dopunjavanje odgovora/informacije;

- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno/netačno;

- između više tekstova, biranje čiji je sadržaj najpribližniji zvučnom materijalu;

- razvrstavanje audio/audiovizuelnog materijala po vrstama/rubrikama.

USMENO IZRAŽAVANJE

- igre po ulogama;

- intervju;

- izražavanje na osnovu zvučnog ili vizuelnog podsticaja.

RAZUMEVANJE PISANOG TEKSTA

- povezivanje ilustracije i pisanog materijala;

- crtanje plana i šematsko prikazivanje pročitanog sadržaja (rukom i na računaru);

- popunjavanje tabele potrebnim informacijama (rukom i na računaru);

- dopunjavanje odgovora/informacije (rukom i na računaru);

- zaokruživanje ponuđenih odgovora ili tačno/netačno;

- povezivanje teksta sa odgovarajućom preformulacijom (rukom i na računaru);

- razvrstavanje po vrstama/rubrikama (rukom i na računaru).

PISMENO IZRAŽAVANJE

- popunjavanje formulara (rukom i na računaru);

- pisanje i odgovaranje na čestitke i pozive (rukom i na računaru);

- pisanje razglednice;

- beleženje poruke na osnovu uputstava datih usmeno (rukom i na računaru).

Praćenje rada i ocenjivanje polaznika

Praćenje rada i ocenjivanje polaznika sastavni je deo procesa usvajanja jezika u svim fazama nastave. Ono polazniku i nastavniku pruža informaciju o stepenu ostvarenosti ciljeva i zadataka nastave i učenja. Rezultati ocenjivanja najpouzdaniji su ukoliko se baziraju na rezultatima polaznika prikupljenim tokom dužih vremenskih perioda u kojima rade pod nadzorom nastavnika.

U procesu ocenjivanja posebno su važni:

- praćenje razvoja i ocenjivanje komunikativne kompetencije;

- sistematska provera razvoja svih veština u svim fazama obrazovnog procesa;

- usklađenost metoda nastave i postupaka ocenjivanja.

Napomena: Ovaj program obuhvata one strane jezike koji se tradicionalno ili u novije vreme uče u našem sistemu obrazovanja: engleski, italijanski, nemački, ruski, francuski i španski jezik. Imajući u vidu, međutim, da neki odrasli polaznici škola za osnovno obrazovanje odraslih, sticajem životnih okolnosti, poseduju već izvesno znanje nekog drugog jezika koji žele dalje da usavršavaju, umesto navedenih jezika, primenom ovog nastavnog programa, može se organizovati i nastava, odnosno polaganje razrednog ispita, iz bilo kog drugog jezika osim srpskog. Sadržaje specifične za svaki jezik (primere realizacije komunikativnih funkcija i gramatičke sadržaje), u tom slučaju, uz odobrenje ministra prosvete, utvrđuje nastavnik datog jezika, oslanjajući se na sadržaje najsrodnijeg jezika obuhvaćenog ovim nastavnim programom.

ISTORIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave Istorije je sticanje i razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti neophodnih za razvoj humane, harmonične i interkulturalno usmerene ličnosti sposobne da se snalazi u složenim uslovima života u društvu i da doprinese razvoju svoje zajednice kao odgovoran građanin.

Zadaci nastave istorije su:

- razvijanje znanja o pojavama, procesima, događajima i ličnostima koji su odredili i danas određuju razvoj ljudskog društva;

- uočavanje sličnosti i razlika u procesima, pojavama i događajima na određenim prostorima i u određenim vremenskim periodima;

- negovanje nacionalne kulture i tradicije, poštovanje sopstvene države, drugih naroda, kultura i tradicija;

- pripremanje odgovornih i aktivnih građana za život u savremenom svetu.

Sedmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- razume vezu između pojava, ličnosti i događaja u novom veku;

- uoči promene u društvu, kulturi, privredi novog veka;

- uoči položaj i mesto svog i drugih naroda u novom veku.

Sadržaji programa

OTKRIĆA

- otkrića (vreme i vrste otkrića - tehnička, naučna i geografska, otkriće Novog sveta - Amerika i Australija).

SVAKODNEVNI ŽIVOT U NOVOM VEKU

- svakodnevni život (nove namirnice u ishrani, zanatstvo, trgovina, začeci industrije, nova kultura i njena obeležja);

- pojava hajduka u Osmanskom carstvu;

- seobe (pojam seoba, uzroci i posledice seoba, naseljavanje novootkrivenog sveta, Velika seoba Srba, seobe Roma);

- pokrštavanje i islamizacija (pojam pokrštavanja i islamizacije, islamizacija na Balkanu, Pećka patrijaršija i njena uloga, pokrštavanje i islamizacija Roma).

GRAĐANSKE REVOLUCIJE

- građanske revolucije (pojmovi: građanin, revolucija, ustav; hronološke odrednice i rezultat građanskih revolucija);

- Srpska revolucija (hronološke odrednice, rezultat revolucije - autonomija i ukidanje feudalizma, značajne ličnosti - Karađorđe i Miloš Obrenović).

NOVA SLIKA EVROPE

- Nove države na karti Evrope (Italija, Nemačka, Austro-Ugarska, Srbija, Crna Gora);

- Nova slika Srbije (proglašenje kraljevine, izgradnja železnice, otvaranje škola i fabrika, smena dinastije, parlament i parlamentarna monarhija, Balkanski ratovi - uzrok, učesnici, rezultat).

Osmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- uoči osnovne karakteristike savremenog doba (promene u privredi, svakodnevnom životu, društvu, svetski ratovi, krize, naučni i tehnološki razvoj, ekološke katastrofe, trka u naoružanju i borba za izvore sirovina, značajne institucije na evropskom i svetskom nivou);

- razume povezanost pojava, ličnosti i događaja u savremenom svetu;

- poznaje vrste i delatnost institucija u državi (ustav, parlament, vlada, predsednik, opština), Evropi (Savet Evrope, OEBS, Evropska unija) i svetu (OUN);

- razume položaj svog naroda i države u savremenom svetu.

Sadržaji predmeta

VELIKI RAT

- Prvi svetski rat (suprotstavljeni blokovi, Sarajevski atentat, hronološke odrednice rata, srpska vojska u Prvom svetskom ratu - Cerska i Kolubarska bitka, prelazak preko Albanije, Solunski front; mirovna konferencija u Versaju - nova karta Evrope, Društvo naroda).

VREME NETRPELJIVIH

- pojmovi: ekonomska kriza, fašizam/nacizam, Trojni pakt, Antifašistička koalicija;

- ličnosti koje su doprinele razvoju kulture, nauke i umetnosti;

- Kraljevina SHS/Jugoslavija (proglašenje Kraljevine SHS, promena imena Kraljevine, privredni i kulturni razvoj Kraljevine).

DRUGI SVETSKI RAT

- Drugi svetski rat (hronološke i događajne odrednice rata, suprotstavljene strane u ratu, koncentracioni logori, velike bitke - Staljingrad, kapitulacija Nemačke i Japana, ličnosti koje su obeležile ovo vreme - Hitler, Musolini, Čerčil, Staljin, Ruzvelt);

- Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu (napad Nemačke na Jugoslaviju, okupacija države, pokreti otpora, koncentracioni logori, ličnosti, oslobođenje, doprinos pobedi nad fašizmom).

SVET POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

- svet posle Drugog svetskog rata (vodeće države u svetu - SAD, SSSR/Ruska federacija, Kina, nesvrstani, borba za naftu, pad Berlinskog zida);

- Jugoslavija posle Drugog svetskog rata (republika, članica pokreta nesvrstanih, migracije stanovništva, privredni razvoj, raspad SFRJ i formiranje novih država);

- organizacije u svetu i njihova uloga (OUN, Savet Evrope, OECD, OEBS, EU).

Način ostvarivanja programa

Nastavni predmet Istorija doprinosi sticanju i razvijanju znanja, veština i stavova neophodnih za život u društvu koje odlikuju česte i brze promene. Zajedno sa drugim predmetima, zauzima značajno mesto u pripremi odgovornih i aktivnih građana zajednice, građana koji uvažavaju sve vrste različitosti (nacionalne, kulturne i druge).

U koncipiranju nastavnog programa polazište je bila činjenica da polaznici poseduju određena predznanja kao i potreba da se razjasne određene pojave sa kojima se susreću u svakodnevnom životu. Istovremeno, namera je da se sadržajima nastavnog programa prošlost prikaže kroz pojave i događaje koji su i danas prisutni u izmenjenom obliku.

Tako se postiže aktuelizovanje prošlosti kroz savremene, polaznicima bliske pojave, a učenje istorije postaje smisleno i konkretno.

Sadržaji programa podeljeni su na nastavne teme u okviru kojih su definisane pojave, događaji i ličnosti.

U ovako koncipiranom programu nastavniku se pruža mogućnost da u skladu sa predznanjem polaznika, interesovanjem i potrebama kreira sopstveni plan rada (globalni i operativni). Preporučuje se da okosnica programa budu navedene pojave i da nastavnik o njima razgovara sa polaznicima. Nastavniku se preporučuje da u razjašnjavanju pojave pođe od njenog savremenog značenja i tumačenja. Kad god je moguće pojave treba povezivati sa istorijom Roma i njihovom sadašnjom situacijom.

Nastavniku se preporučuje, takođe, da pri realizaciji programa podstiče otkrivanje paralela između pojava i događaja iz opšte i nacionalne istorije. Ovakvo tumačenje pojava, događaja i ličnosti iz opšte i nacionalne istorije doprinosi stvaranju celovite slike prošlosti i sadašnjosti, omogućava polaznicima saznanje da su pojave i događaji u nacionalnoj istoriji deo prošlosti čovečanstva.

U razgovoru o pojmovima ustav, parlament, građanin, preporučuje se nastavnicima da se oslone na znanja koja polaznici o ovim pojmovima već imaju i da postepeno razgovor vezuju za prošla vremena. Prilikom vraćanja u prošlost nije poželjno uvođenje novih činjenica koje bi dodatno opteretile polaznike. Svrha shvatanja ovih pojmova je da razumeju njihov značaj i ulogu u društvu i državi.

Isto tako je važno objasniti savremene institucije koje omogućavaju ostvarivanje prava građana, kao i savremene evropske i druge međunarodne institucije i organizacije (npr. Savet Evrope, OECD, OSCE, Evropska unija, OUN, UNESKO, UNICEF, FAO).

U realizaciji programa preporučuje se:

- primena dijaloške metode, metode usmenog i pisanog izražavanja;

- uvažavanje iskustva i predznanja polaznika;

- upotreba savremenih tekstova u tumačenju pojmova (tekstovi iz novina);

- povezivanje sadržaja nastave istorije sa sadržajima nastave književnosti (srpskog jezika), geografije, informatike (upućivati učenike na korišćenje odgovarajućih sajtova);

- stalno povezivanje događaja sa događajima iz prošlosti Roma;

U procesu ocenjivanja rada polaznika preporučuje se nastavnicima:

- ocenjivanje načina usmenog izlaganja na zadatu temu (sadržaj, preciznost, tačnost podataka);

- usmeno ispitivanje radi provere stečenog znanja.

GEOGRAFIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastavnog predmeta Geografije je razumevanje geografskih pojmova i zakonitosti, razvijanje geografskog načina mišljenja, svesti i odgovornog odnosa prema neposrednom okruženju i svetu.

Zadaci nastave Geografije su:

- upoznavanje i razumevanje geografskih pojava i procesa i njihove međusobne uslovljenosti i povezanosti;

- upoznavanje osnovnih geografskih odlika kontinenata, njihovih regija i država;

- upoznavanje sa regionalnim razlikama u svetu, prirodom i značajem međunarodne saradnje;

- upoznavanje osnovnih geografskih odlika naše zemlje i njenog ekonomskog i političkog položaja u Evropi i svetu;

- osposobljavanje za korišćenje geografske karte kao izvora geografskih informacija;

- podsticanje odgovornog odnosa prema sopstvenom nacionalnom identitetu, tradiciji i kulturi;

- podsticanje estetskih osećanja kroz proučavanje i upoznavanje geografskih fenomena u svetu i u našoj zemlji;

- razvijanje socijalnih veština, tolerancije i uvažavanja pripadnika različitih društvenih grupa.

Sedmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- poznaje osnovne prirodnogeografske i društvenogeografske odlike vanevropskih kontinenata;

- razume probleme u savremenom svetu (prenaseljenost, nejednak privredni razvoj, nedostatak hrane, vode, energije, mineralnih sirovina, ekološki problemi, bolesti, ratovi i drugo);

- poznaje ekonomske i društvene aktivnosti i promene u svetu i njihov uticaj na razvoj čovečanstva (međunarodne integracije, globalizacija);

- ume samostalno da koristi geografsku kartu, literaturu i raznovrstan ilustrativni materijal.

Sadržaji programa

GEOGRAFSKI PREGLED AZIJE

- prirodnogeografske odlike;

- društvenoekonomske odlike;

- regionalna i politička podela;

- geografski pregled Indije.

GEOGRAFSKI PREGLED AFRIKE

- prirodnogeografske odlike;

- društvenoekonomske odlike;

- regionalna i politička podela;

- geografski pregled Egipta.

GEOGRAFSKI PREGLED SEVERNE AMERIKE

- prirodnogeografske odlike;

- društvenoekonomske odlike;

- geografski pregled SAD-a i Kanade.

GEOGRAFSKI PREGLED SREDNJE I JUŽNE AMERIKE

- prirodnogeografske odlike;

- demografska obeležja;

- ekonomske odlike i politička podela.

GEOGRAFSKI PREGLED AUSTRALIJE I OKEANIJE

- prirodnogeografske odlike;

- demografska obeležja i osnovne privredne odlike.

GEOGRAFSKI PREGLED POLARNIH OBLASTI

- otkriće i istraživanja polarnih oblasti;

- prirodna, demografska i ekonomska obeležja polarnih oblasti.

Osmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- poseduje elementarna znanja o prirodnim i društvenim odlikama naše zemlje, njenim prirodnim lepotama i kulturnom nasleđu;

- razume demografske probleme i vrste mera za njihovo rešavanje;

- poznaje glavne prirodne mogućnosti za privredni razvoj naše zemlje;

- poznaje, razume i povezuje geografske odlike regije u kojoj živi sa pojavama i procesima na regionalnom, nacionalnom i globalnom nivou;

- ume da iskazuje geografska znanja rečima, slikom, kvantitativno, grafički i shematski;

- samostalno koristi različite izvore geografskih informacija;

- prepoznaje geografske pojave, objekte, procese i njihov razmeštaj na geografskoj karti naše zemlje;

- aktivno učestvuje u zaštiti, obnovi i unapređivanju kvaliteta životne sredine, očuvanju prirode i prirodnih resursa.

Sadržaji programa

GEOGRAFSKI POLOŽAJ, GRANICE I VELIČINA SRBIJE I PRIRODNE ODLIKE

- opšte odlike reljefa i podela na velike prirodne celine;

- Panonska oblast - Panonska nizija i južni obod: geografski položaj, prostiranje, osnovne odlike i podela;

- Planinska oblast - geografski položaj, prostiranje, osnovne odlike i podela;

- klima: elementi, faktori i tipovi klime; zagađenost vazduha i zaštita;

- vode: veće reke i morski slivovi; ekonomski značaj; zagađenost i zaštita;

- jezera i termomineralne vode: ekonomski značaj; zagađenost i zaštita;

- zemljište i biljni i životinjski svet i nacionalni parkovi Srbije, odlike, značaj i zaštita.

STANOVNIŠTVO I NASELJA

- stanovništvo: osnovne odlike (gustina naseljenosti, prirodni priraštaj, strukture, migracije);

- narodi i etničke zajednice Srbije;

- naselja: vrste, tipovi i razmeštaj.

PRIVREDA SRBIJE

- opšte odlike i podela privrede;

- poljoprivreda: podela na grane i odlike; uslovi i prioriteti razvoja i značaj;

- zemljoradnja i stočarstvo: podela na grane i odlike; perspektive razvoja;

- rasprostranjenost šuma: vrste šuma, eksploatacija i značaj;

- industrija: podela; povezanost sa ostalim privrednim delatnostima; energetika i rudarstvo, vrste i razmeštaj izvora energije i najvažnijih ruda metala i nemetala;

- metalurgija i metalna industrija: podela na grane, razmeštaj proizvodnje i značaj;

- hemijska industrija i industrija građevinskog materijala i nemetala;

- laka industrija: podela, odlike i teritorijalni razmeštaj;

- saobraćaj: podela na grane; najvažnije saobraćajnice; uslovi i perspektive razvoja;

- trgovina i turizam: podela; obim i struktura izvoza i uvoza; uslovi za razvoj turizma; turistička područja i centri i privredni značaj turizma.

ZAVIČAJNA GEOGRAFIJA

- geografski položaj, veličina, prostiranje zavičaja u okviru Srbije i prirodne odlike zavičaja;

- naselja, stanovništvo i glavne privredne delatnosti i grane;

- perspektive razvoja.

SRBIJA U SAVREMENIM INTEGRACIJSKIM PROCESIMA

- značaj integracijskih procesa u Evropi i savremenom svetu;

- saradnja naše zemlje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama (politička, ekonomska, kulturno-prosvetna i naučno-tehnološka).

Način ostvarivanja programa

Prilikom obrade regija i pojedinih država sveta potrebno je da se istaknu bitna geografska obeležja kontinenta kao celine, međuuslovljenost prirodnogeografskih i društvenogeografskih pojava, procesa i odnosa koji istovremeno utiču na razvoj privrede regije ili države o kojoj je reč. Takođe, treba posebno ukazati na postojeće razlike u stepenu demografske razvijenosti kontinenata, kao i na protivurečnosti koje postoje između njihovih prirodnih bogatstava i nivoa razvijenosti njihove privrede.

Nastavne sadržaje iz regionalne geografije vanevropskih kontinenata treba maksimalno iskoristiti za vaspitno delovanje na polaznike, razvijanje duha solidarnosti i tolerancije prema drugim narodima u svetu i ukazati na neophodnost saradnje zemalja u regionu, na kontinentu i na globalnom nivou.

Nastavna tema Geografski položaj, granice i veličina Srbije obuhvata političko-geografske sadržaje. Programom je predviđena obrada samo osnovnih političko-geografskih elemenata: geografski položaj, granice i veličina.

Tema Prirodne odlike odnosi se na opšte oblike reljefa, klimatske, hidrografske, pedološke i biogeografske odlike naše zemlje. Prilikom obrade fizičkogeografskih sadržaja težište je na opštim sadržajima, kao i na interaktivnim vezama i odnosima svih činilaca geografske sredine. Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti problemima zaštite i unapređivanja životne sredine.

Kroz nastavnu temu Stanovništvo i naselja polaznike treba upoznati sa problematikom demografskog razvoja i naseljenošću u Srbiji, koje treba povezivati sa sličnim sadržajima drugih nastavnih predmeta (Biologija, Istorija i dr.) radi sagledavanja populacionih problema i izgrađivanja svesti o dobitima zajedničkog života različitih naroda. Kroz sadržaje ove nastavne teme polaznici se upoznaju sa populacionom politikom i značajem njenih odredbi za obnavljanje stanovništva. Potrebno je ukazati na faktore koji su tokom istorije dovodili do velikih migracionih kretanja i krupnih promena u geografskom prostoru, što se odražavalo na stanovništvo i naselja u našoj zemlji. Polaznici treba da se upoznaju sa različitim funkcijama, tipovima i razvojem naselja u našoj zemlji.

Pri obradi teme Privreda Srbije težište treba staviti na najvažnije karakteristike razvoja, teritorijalni razmeštaj i neravnomernost u nivou razvijenosti. Preporučuje se da se pojedini sadržaji iz tematske celine Privreda Srbije prilagode stručnim profilima.

Nastavna tema Zavičajna geografija obuhvata pregled geografskih odlika lokalne sredine/zavičaja (vrste i izgled naselja; stanovništvo, prirodni priraštaj i migracije; glavne privredne delatnosti). Polaznici mogu u grupi ili paru realizovati malo istraživanje i izvestiti o njegovim rezultatima.

Kroz nastavnu temu Srbija u savremenim integracijskim procesima omogućuje se razumevanje razgranatosti političke, ekonomske, kulturnoprosvetne i naučnotehnološke saradnje naše države sa drugim državama i organizacijama u svetu. Važno je upoznati polaznike sa aktuelnim integracijskim procesima u Evropi i svetu i ukazati na značaj i mesto naše zemlje.

Da bi se što potpunije ostvarili cilj i zadaci nastave geografije treba obezbediti povezivanje sa srodnim predmetima koji kao i geografija imaju sadržaje o očuvanju, zaštiti i unapređivanju životne sredine i svih geosfera, o planiranju porodice i o populacionoj politici, o društvenim i kulturnim promenama u svetu i našoj zemlji (npr. istorija, biologija, fizika, hemija, zdravstveno vaspitanje).

Praćenje rada i ocenjivanje

Sistematsko i kontinuirano praćenje rada i ocenjivanje polaznika sastavni je deo procesa usvajanja geografskih znanja i razvijanja veština u svim delovima programa.

U toku školske godine prilikom usmenog proveravanja znanja preporučuju se aktivnosti u kojima polaznici koriste sva raspoloživa ilustrativna sredstva (različite geografske karte, grafički prikazi i slikovni materijali) i samostalno izlažu svoja znanja.

Praćenje i ocenjivanje znanja i veština je u funkcionalnom obrazovanju odraslih poželjno izvoditi putem samostalne aktivnosti polaznika u izradi zidnih novina, tematskih albuma, skica, geografskih karata i zbirki. Takođe se preporučuje osmišljavanje i izvođenje prezentacija i izložbi ovako nastalih radova polaznika.

FIZIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave Fizike je da kod polaznika podstiče radoznalost i samostalnost u prepoznavanju, opisivanju i razumevanju prirodnih pojava i da razvije osnovne veštine merenja fizičkih veličina.

Zadaci predmeta su:

- usvajanje znanja, razvijanje pojmova i sticanje veština za prepoznavanje i opisivanje prirodnih pojava;

- sticanje znanja i veština potrebnih za rešavanje praktičnih problema primenom znanja iz Fizike;

- razvijanje elementarnih veština merenja fizičkih veličina;

- sticanje znanja o prirodnim resursima i sticanje navika o štednji energije.

Sedmi razred

(3 časa nedeljno, 51 čas godišnje)

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- shvata razliku između tela i supstancije, prepozna osnovne fizičke veličine, meri ih i izražava odgovarajućim jedinicama mere;

- prepozna merila i instrumente, čita mernu skalu;

- razume mehaničko kretanje i razlikuje vrste kretanja, prepoznaje osnovne i izvedene fizičke veličine koje opisuju kretanje;

- prepozna osnovne sile i njihove efekte, kao i uzroke promene stanja kretanja tela;

- zna da slaže kolinearne sile i primenjuje polugu u svakodnevnom životu;

- zna da odredi gustinu čvrstih tela i tečnosti;

- zna od čega zavisi pritisak čvrstog tela i prepoznaje kako se pritisak prenosi kod fluida;

- zna mere zaštite i bezbedno rukovanje mehaničkim uređajima i mernim instrumentima.

SADRŽAJI PREDMETA

Merenje (9)

Predmet fizike. Fizička tela i supstancija. Merenje fizičkih veličina (dužina, površina, zapremina, vreme, masa). Merila i instrumenti.

Kretanje (10)

Mehaničko kretanje-vrste. Stalna i srednja brzina pravolinijskog kretanja.

Stalno ubrzanje.

Sila (15)

Uzajamno delovanje tela. Masa tela i merenje mase. Sila i merenje sile. Gravitaciona sila. Magnetna sila, stalni magneti. Sila trenja. Elastična sila, elastična opruga. Električna sila.

Njutnovi zakoni.

Ravnoteža (6)

Sila kao vektor. Slaganje kolinearnih sila. Pojam ravnoteže. Poluga, vrste i primena.

Pritisak /gustina (11)

Gustina tela i tečnosti, merenje gustine. Pritisak čvrstog tela. Pritisak kroz tečnosti i gasove.

Osmi razred

(3 časa nedeljno, 51 čas godišnje)

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- prepoznaje i razume kinetičku i gravitacionu potencijalnu energiju, kao i pojmove mehaničkog rada i snage;

- prepoznaje zakon održanja i transformacije mehaničke energije;

- prepoznaje pojam temperature;

- zna osobine agregatnih stanja i prepoznaje fazne prelaze;

- zna osnovne karakteristike zvuka i svetlosti;

- zna uslove za nastanak struje;

- prepoznaje elemente električnih kola i meri odgovarajuće veličine;

- zna jednostavan model strukture atoma i objašnjava pojavu naelektrisavanja tela;

- zna za mere zaštite od buke, električnog udara, ozračivanja.

SADRŽAJI PREDMETA

Rad, snaga, energija, toplota (14)

Kinetička i gravitaciona potencijalna energija. Rad sile. Snaga. Zakon održanja mehaničke energije. Temperatura, temperaturska skala i merenje. Količina toplote i prenošenje toplote.

Agregatna stanja.

Talasi i zvuk (7)

Oscilatorno kretanje, vrste oscilacija.

Talasi i zvuk. Izvori buke i zaštita.

Geometrijska optika (14)

Svetlost, izvori svetlosti. Zakon odbijanja svetlosti, ogledala. Zakon prelamanja svetlosti, sočiva, optička jačina sočiva.

Lupa, mikroskop, teleskop, oko.

Električna struja (13)

Pojam električne struje, jednosmerna i naizmenična struja. Izvori električne struje i dejstvo električne struje (hemijski, magnetno/generator, značaj Tesle, transformatori/svetlosno/toplotno).

Omov zakon.

Vezivanje otpornika i izvora Elektromotorna sila izvora. Rad i snaga električne struje.

Električne pojave u atmosferi i zaštita od električnog udara.

Struktura supstancije (3)

Model strukture atoma. Nuklearne sile, nuklearni reaktor.

Zaštita od radioaktivnog zračenja.

Način ostvarivanja programa

Iz Fizike kao naučne discipline odabrani su sadržaji koji odgovaraju sadržajima Fizike u osnovnoj školi uz određena sažimanja. Obim odabranih programskih sadržaja prilagođen je godišnjem fondu časova Fizike u školama za obrazovanje odraslih.

Programski sadržaji se ostvaruju poštujući osnovne didaktičke principe nastave Fizike kao što su: postupnost, očiglednost, primerenost, povezanost nastavnih sadržaja.

Postupnost pri upoznavanju polaznika sa nastavnim sadržajima se ogleda u poštovanju pravila: od poznatog ka nepoznatom, od "lakšeg" ka "težem" (na primer polaznici uoče pojavu, potom se uvode fizičke veličine koje opisuju pojavu, uoče uzročno posledične veze, formulišu odgovarajuće zakonitosti...).

Očiglednost u nastavi Fizike ostvaruje se demonstracionim ogledima, tehničkim sredstvima, uređajima, modelima, korišćenjem crteža, grafikona, tabela, šema, skica.

Program je svojim sadržajem i obimom nastavnog gradiva predvideo psihološke i intelektualne sposobnosti polaznika. Polaznicima treba postavljati takve zahteve koji za uspešno rešavanje pretpostavljaju ulaganje odgovarajućeg umnog ili fizičkog napora. Taj napor ne treba da prevazilazi objektivne mogućnosti polaznika ali ne treba ni da svede nastavu na nivo banalizacije. Ovaj način treba da otkrije potencijalne mogućnosti polaznika i pravilno ih usmeri u daljem razvoju.

Povezanost nastavnih sadržaja (vertikalno i horizontalno povezivanje) se ogleda u poštovanju redosleda izlaganja sadržaja kao što je predviđeno u programu. Time se omogućuje da polaznik postepeno usvaja nove pojmove i spontano razvija sposobnost logičkog mišljenja. Svaku tematsku celinu treba započeti obnavljanjem gradiva iz predhodnih celina koje je bitno za uspešno usvajanje novih pojmova i zakona. Prilikom objašnjavanja novih pojmova koristiti iskustva polaznika.

Nastavni sadržaji su raspodeljeni po nastavnim temama. Uz svaku temu dat je okviran broj časova potreban za realizaciju. Program predviđa dovoljan broj časova za utvrđivanje i sistematizaciju gradiva.

Preporučuje se da ocenjivanje postignuća bude usmeno i pismeno, pomoću testova. Testovi treba da sadrže zadatke različitih zahteva. Procenat zastupljenosti težih zadataka u testu se povećava u skladu sa napredovanjem polaznika.

Redosled nastavnih sadržaja iz programa Fizike usaglašen je sa programom matematike i programom drugih prirodnih nauka.

Preporučuje se da pri realizacije nastave Fizike:

- demonstracioni eksperiment u osnovnoj školi za odrasle treba da ima centralno mesto jer je vremenski nemoguće izvesti laboratorijske vežbe

- proširivanje nekih programskih sadržaja je potrebno je usaglasiti sa potrebama različitih obrazovnih profila (građevinarstvo, prehrambena industrija, lične usluge..)

- izračunavanje i izražavanje fizičkih veličina svesti na onu meru koja odgovara potrebama polaznika za upotrebu u svakodnevnom životu.

MATEMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj učenja Matematike je sticanje matematičkih znanja i veština, pre svega radi korišćenja matematike u zadovoljenju životnih potreba i rešavanju svakodnevnih problema.

Zadaci nastave Matematike su:

- pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja;

- sticanje i razvoj sposobnosti za rešavanje problema primenom matematike, kroz uočavanje, formulisanje, rešavanje i zaključivanje;

- shvatanje prostora i odnosa u njemu; razlikovanje nekih delova prostora i sticanje veštine merenja;

- razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja;

- efikasna komunikacija korišćenjem jezika matematike.

Sedmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- zna osnovne operacije u skupu realnih brojeva;

- ume da proceni približnu vrednost date veličine;

- ume da koristi kalkulator;

- ume da čita i formira jednostavne tabele, grafike i dijagrame;

- ume da izračuna nepoznati član date proporcije i primeni procentni račun;

- ume da primeni matematička znanja u jednostavnim realnim situacijama.

Sadržaji programa

BROJEVI

- čitanje i zapis različitih vrsta brojeva (prirodni, celi, racionalni i realni) rečima i pomoću cifara;

- prevođenje decimalnog zapisa broja u razlomak, i obrnuto;

- predstavljanje brojeva na brojevnoj pravoj;

- određivanje intervala kome pripada data veličina; približna vrednost broja;

- upoređivanje po veličini brojeva, barem brojeva zapisanih u istom obliku;

- pravilna primena zakona komutacije, asocijacije i distribucije;

- izračunavanje jednostavnijih izraza, barem sa brojevima zapisanim u istom obliku;

- rešavanje jednostavnih problemskih zadataka prevođenjem teksta zadatka u matematički izraz;

- pojam stepena;

- računanje stepena čiji je izložilac prirodan broj;

- osnovne operacije sa stepenima.

FUNKCIJE

- određivanje položaja tačke u koordinatnom sistemu ako su date koordinate tačke, i obrnuto, čitanje koordinata tačke date u koordinatnom sistemu;

- uočavanje jednostavnih funkcionalnih zavisnosti;

- određivanje vrednosti funkcije date tabelom, formulom ili grafikom.

OBRADA PODATAKA

- predstavljanje podataka u preglednom obliku (tabela, grafikon, "pitica", dijagram - primeri iz časopisa);

- tumačenje podataka predstavljenih u obliku tabele, dijagrama, grafikona;

- zapisivanje rezultata eksperimenata, rađenih na časovima prirodnih nauka, u obliku tabela, grafikona ili dijagrama;

- obrada prikupljenih podataka po jednom kriterijumu (minimum, maksimum i srednja vrednost);

- izračunavanje nepoznatog člana date proporcije;

- primena proporcije u realnim situacijama;

- pojam procenta i njegova primena (npr. rastvori u hemiji, računanje poskupljenja ili pojeftinjenja neke robe).

Osmi razred

Operativni zadaci:

Polaznik treba da:

- prepoznaje duž, polupravu, pravu, ravan i ugao;

- razlikuje trougao, četvorougao i mnogougao;

- zna da izračuna obim i površinu trougla, kvadrata i pravougaonika;

- prepoznaje krug i zna da izračuna obim i površinu kruga;

- prepoznaje neke modele tela (prizma, piramida, valjak, kupa i lopta) u realnim situacijama;

- ume da izračuna površinu i zapreminu kocke, kvadra i valjka;

- rešava jednostavne linearne jednačine i sisteme od dve linearne jednačine.

Sadržaji programa

GEOMETRIJSKE FIGURE

- prepoznavanje duži, poluprave, prave, ravni i ugla u realnim situacijama;

- vrste uglova: oštar, prav i tup;

- pojam i elementi (teme, stranica, ugao) mnogougla;

- osobine kvadrata i pravougaonika;

- obim i površina kvadrata i pravougaonika;

- vrste trouglova;

- obim i površina trougla;

- pojam kruga i kružne linije;

- obim i površina kruga.

GEOMETRIJSKA TELA

- prepoznavanje prizme, piramide, valjka, kupe i lopte;

- elementi prizme: ivice, strane i temena;

- osobine kocke i kvadra;

- površina i zapremina kocke i kvadra;

- valjak i njegovi elementi;

- površina i zapremina pravog valjka.

LINEARNE JEDNAČINE I SISTEMI SA JEDNOM I DVE NEPOZNATE

- primena jednostavnih linearnih jednačina i sistema od dve linearne jednačine u realnim situacijama (primeri iz prirodnih nauka).

Način ostvarivanja programa

Pri obradi novih tema i pojmova potrebno je proveriti koliko su polaznici usvojili osnovna matematička znanja predviđena programima od prvog do šestog razreda. Zbog neredovnog školovanja polaznika, stoga, jedan broj tema obuhvata osnovne sadržaje nastavnih programa matematike u prethodnim razredima.

Utvrđivanje prethodno stečenog i savladavanje novog znanja postiže se, pre svega, rešavanjem što većeg broja dobro izabranih zadataka. Preporučuje se da se odaberu zadaci sa primerima i problemima iz svakodnevnog života, kako bi bili što jasniji polaznicima.

Preporučuje se, takođe, izbor računskih zadataka koji su tematski povezani sa sadržajima drugih nastavnih predmeta, kao i računskih zadataka usklađenih sa potrebama obuke polaznika.

Na primer:

- u zadacima na temu Brojevi može se ponoviti pravilna upotreba, upoređivanje i pretvaranje jedinica za merenje dužine, površine, zapremine, mase i vremena;

- kada se obrađuje tema Obrada podataka mogu se obraditi podaci prikupljeni prilikom izvođenja ogleda na časovima prirodnih nauka, različiti statistički podaci iz časopisa i drugih medija, i drugo;

- u zadacima u kojima se traži računanje obima i površine geometrijskih figura i tela korisno je ponoviti jedinice za merenje dužine i površine, kao i jedinice za zapreminu i masu kroz konkretne primere (iz oblasti fizike, hemije i drugo);

- geografska karta može se koristiti za upoznavanje, razumevanje i primenu pojma koordinatnog sistema i razmere.

Poželjno je formirati homogene grupe polaznika prema nivou predznanja. Za polaznike koji imaju dobro predznanje i pokazuju interesovanje za matematiku, preporučuje se obrada i sledećih sadržaja u okviru navedenih ili novih tema:

BROJEVI

- pojam realnog broja, kvadratni koren;

- apsolutna vrednost broja, suprotan broj, recipročna vrednost broja;

- rešavanje složenijih problemskih zadataka.

RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI

- osnovne operacije sa jednostavnim polinomima;

- rastavljanje polinoma na činioce (primena zakona distribucije);

- formule za razliku kvadrata i kvadrat binoma.

FUNKCIJE

- određivanje u koordinatnom sistemu položaja tačke koja zadovoljava neke posebne uslove (npr. simetrična datoj tački u odnosu na datu pravu);

- linearna funkcija

- eksplicitni i implicitni oblik, crtanje i čitanje grafika;

- funkcije direktne proporcionalnosti y=k · x i obrnute proporcionalnosti y=k/x, grafičko predstavljanje i primena.

OBRADA PODATAKA

- obrada prikupljenih podataka po više kriterijuma;

- predstavljanje podataka složenijim grafikonima i dijagramima.

GEOMETRIJSKE FIGURE

- uočavanje paralelnih i normalnih pravih;

- komplementni i suplementni uglovi;

- Pitagorina teorema i njene primene;

- osnovna svojstva paralelograma i trapeza, njihov obim i površina;

- mnogougao - zbir uglova, broj dijagonala, obim i površina mnogougla.

- isečak i kružni luk;

- crtanje kružne linije, isečka i kružnog luka;

- centralni i periferijski ugao u krugu;

- konstrukcija tangente kruga;

- površina kružnog prstena i kružnog isečka;

- dužina kružnog luka.

SLIČNOST I PODUDARNOST

- pojam razmere duži i uočavanje proporcionalnih duži;

- uočavanje sličnih i podudarnih figura;

- uočavanje osnosimetričnih figura;

- primena stavova o podudarnosti i sličnosti u realnim situacijama.

GEOMETRIJSKA TELA

- površina pravilne četvorostrane i trostrane prizme;

- piramida - pojam, vrste, elementi;

- površina i zapremina pravilne četvorostrane i trostrane piramide;

- nastanak kupe i njeni elementi;

- površina i zapremina prave kupe;

- površina i zapremina lopte.

LINEARNE JEDNAČINE I SISTEMI SA JEDNOM I DVE NEPOZNATE

- rešavanje nelinearnih jednačina;

- grafička interpretacija rešenja.

Preporučuje se korišćenje različitih internet prezentacija (kroz nastavu Osnova tehničke i računarske pismenosti) radi efikasnijeg savladavanja gradiva. Sadržaji prikladni za nastavu elementarne matematike mogu se naći na internet adresama:

http://regentsprep.org/Regents/math/math-a.cfm

http://www.cut-the-knot.com/content.html

Praćenje rada i ocenjivanje

Praćenje rada i ocenjivanje polaznika sastavni je deo procesa usvajanja matematičkih znanja u svim fazama nastave. Rezultati ocenjivanja najpouzdaniji su ukoliko se baziraju na sistematskom i kontinuiranom proveravanju usvojenosti elementarnih matematičkih znanja.

Ocenjivanje polazniku i nastavniku pruža informaciju o stepenu ostvarenosti ciljeva i zadataka nastave i učenja, kao i o napredovanju polaznika u odnosu na nivo znanja koji je posedovao na početku školske godine.

BIOLOGIJA

Cilj i zadaci

Cilj učenja Biologije je usvajanje znanja o odnosima u prirodi, strukturi biosfere i zaštiti sredine kao i građi i funkciji sopstvenog organizma i potrebi čuvanja sopstvenog zdravlja.

Zadaci nastave Biologije su osposobljavanje polaznika za:

- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi;

- razumevanje faktora i stepena ugroženosti sredine i uloge svakog pojedinca u njenoj zaštiti i unapređivanju;

- razvijanje pravilnog odnosa prema radu;

- razvijanje znanja o vlastitom organizmu;

- razvijanje navike čuvanja zdravlja.

Sedmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- razume osnovne pojmove ekologije;

- razume međusobnu povezanost ekoloških faktora;

- zna osnovne odlike najvažnijih ekosistema i načine njihove zaštite;

- shvati odnose i razume ulogu čoveka u biosferi;

- razume uzroke i individualnu odgovornost za poremećaje u ekosistemima;

- poznaje opasnosti koje prete čoveku kao posledica lokalnog i globalnog zagađivanja;

- zna osnovne odlike veštačkih ekosistema, načine njihovog nastanka i održavanja;

- poseduje razvijenu ekološku svest.

Sadržaji programa

DEFINICIJA I OSNOVNI POJMOVI EKOLOGIJE

- šta je ekologija;

- uslovi života i pojam ekoloških faktora;

- uticaj čoveka na menjanje ekoloških faktora;

- biotop;

- biocenoza;

- pojam populacije;

- povezanost biotopa i biocenoze-ekosistem;

- odnosi ishrane, promet materije i energije u ekosistemu.

GRUPISANJE I KLASIFIKACIJA EKOSISTEMA

- podela ekosistema;

- oblast mora i okeana;

- oblast kopnenih voda;

- kopneni ekosistemi;

- šumski ekosistemi;

- travni ekosistemi;

- agroekosistemi.

ZAŠTITA I UNAPREĐIVANJE ŽIVOTNE SREDINE

- uticaj čoveka na biljni i životinjski svet i životnu sredinu;

- izgradnja naselja i uslovi života u njima;

- pojam, izvori i vrste zagađivanja;

- izvori zagađivanja voda i zaštita;

- izvori zagađivanja vazduha i zaštita;

- izvori zagađivanja zemljišta i zaštita;

- buka kao zagađivač i zaštita.

Osmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- poznaje građu i načine funkcionisanja čovekovog organizma;

- uočava povezanost svih organskih sistema u funkcionisanju organizma kao celine;

- shvata važnost čuvanja vlastitog zdravlja;

- razume osnove evolutivnog razvoja i položaja čoveka u prirodi;

- poznaje značaj porodice u razvoju, opstanku i napretku ljudskog društva;

- ima razvijene higijenske navike.

Sadržaji programa

PREGLED ORGANSKIH SISTEMA ČOVEKA

- kožni sistem;

- skelet;

- mišićni sistem;

- nervni sistem;

- sistem čulih organa;

- krvni sistem;

- sistem organa za disanje;

- sistem organa za varenje;

- sistem organa za izlučivanje;

- sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem;

- sistem organa za razmnožavanje.

POREKLO I RAZVOJ LJUDSKE VRSTE

PORODICA I DRUŠTVO

Način ostvarivanja programa

Program biologije za osnovno obrazovanje odraslih obuhvata ekologiju sa zaštitom sredine kao i nauku o čoveku. Obim odabranih programskih sadržaja je prilagođen polaznicima.

Ostvarivanje nastave Biologije polazi i oslanja se na prethodna znanja polaznika uz maksimalno korišćenje aktivne nastave i terenskog rada.

Preporučuje se primena principa očiglednosti u nastavi i to korišćenjem nastavnih sredstava kao što su slike, modeli, dijapozitivi, videofilmovi kao i internet.

Nastava Biologije se povezuje sa sadržajima drugih predmeta: hemije, fizike, informatike.

Kontinuirano sticanje znanja treba proveravati kroz dijalog, usmenu proveru, testiranje.

Testovi treba da sadrže zadatke različite težine. Procenat zastupljenosti težih zadataka u testu povećava se u skladu sa napredovanjem polaznika.

Nastava može da se prilagođava stručnoj obuci polaznika.

HEMIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave Hemije je sticanje znanja o osnovnim hemijskim pojmovima i teorijama, razvijanje osnovne hemijske pismenosti i osposobljavanje polaznika za razumevanje hemijskih promena koje su deo svakodnevnice.

Zadaci nastave Hemije su:

- razvijanje interesovanja za prirodne nauke kao dela opšte kulture;

- razvijanje svesti o potrebi očuvanja životne sredine uz uvažavanje prednosti koje donosi civilizacija;

- razvijanje svesti o potrebi očuvanja zdravlja;

- razvijanje sposobnosti uočavanja promena u prirodi;

- primena znanja o osobinama supstanci u svakodnevnom životu;

- razvijanje svesti o potrebi racionalnog korišćenja sirovina i reciklaže svih industrijskih proizvoda.

Sedmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- razume osnovne fizičke osobine čvrstih, tečnih i gasovitih supstanci posebno onih koje se najčešće sreću u svakodnevnom životu;

- razlikuje fizičke i hemijske promene;

- razlikuje proste i složene supstance;

- razdvaja supstance iz smese primenjujući znanje o njihovim osobinama;

- razume razliku između elementa, jedinjenja, smese, rastvora;

- zna osobine i značaj vode i vazduha;

- zna da je atom najsitnija čestica elementa a molekul jedinjenja;

- zna da predstavlja atome nekih elemenata hemijskim simbolima, a najjednostavnije molekule hemijskim formulama;

- razlikuje glavne metale i nemetale i zna njihove osnovne fizičke osobine;

- zna šta je oksidacija i ume da je prepozna u prirodi;

- zna podelu oksida.

Sadržaji programa

HEMIJA I NJEN ZNAČAJ

OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI

- supstanca, fizičke osobine;

- proste i složene supstance;

- smese, razdvajanje smesa;

- voda i vodeni rastvori (masena koncentracija izražena u procentima);

- fizičke i hemijske promene.

STRUKTURA SUPSTANCE

- atom;

- molekul;

- hemijski simboli i hemijske formule;

- podela elemenata (metali i nemetali, periodni sistem elemenata).

METALI I NEMETALI

- metali (osobine, primena, upoznavanje fizičkih osobina natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, bakra, cinka, aluminijuma, gvožđa, olova);

- nemetali (osobine, primena, upoznavanje fizičkih osobina kiseonika, vodonika, azota, sumpora, fosfora, ugljenika).

OKSIDI

- kiseonik (osobine, reakcije oksidacije);

- reakcije oksidacije (hemijske jednačine dobijanja ugljendioksida i negašenog kreča);

- kiseli i bazni oksidi (ugljendioksid, negašeni kreč).

Osmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- razlikuje okside, kiseline, baze i soli;

- zna da hemijskim formulama predstavi najpoznatije kiseline, baze i soli;

- ume da identifikuje zagađivače životne sredine;

- razlikuje organska od neorganskih jedinjenja s obzirom na ponašanje na visokim temperaturama;

- zna osobine najvažnijih ugljovodonika i nafte (kao energetskih izvora i kao zagađivača);

- zna osobine, primenu i uticaj etanola na zdravlje;

- zna osobine, primenu i značaj sirćetne, mravlje i viših masnih kiselina;

- zna osobine, primenu i značaj biološki važnih jedinjenja;

- zna hemijske formule najpoznatijih organskih jedinjenja.

Sadržaji programa

NEORGANSKA JEDINJENJA

- najvažniji predstavnici;

- osobine i primena kiselina (hlorovodonične tj. sone, ugljene, sumporne, azotne i fosforne);

- osobine i primena baza (amonijak, gašeni kreč, natrijum-hidroksid);

- osobine i primena soli (kuhinjska so, plavi kamen, kalcijum-karbonat, čilska šalitra, sodabikarbona).

UVOD U ORGANSKU HEMIJU

UGLJOVODONICI

- ugljenik;

- struktura ugljovodonika;

- osobine i primena ugljovodonika (metana, acetilena, benzena);

- nafta (osobine, primena i uticaj na životnu sredinu).

ALKOHOLI

- etanol i metanol (osobine, primena, značaj i uticaj na zdravlje);

- glicerol (dobijanje i primena).

KARBOKSILNE (ORGANSKE) KISELINE

- dobijanje i osobine etanske (sirćetne) i metanske (mravlje) kiseline;

- značaj i primena karboksilnih (organskih) kiselina.

BIOLOŠKI VAŽNA JEDINJENJA

- masti i ulja (sastav, nalaženje, uloga u organizmu);

- sapuni;

- ugljeni hidrati u ishrani i zdravlju (glukoza i fruktoza, saharoza,: skrob i celuloza), značaj;

- amino-kiseline, proteini.

Način ostvarivanja programa

Program Hemije za osnovno obrazovanje odraslih obuhvata osnove opšte, neorganske i organske hemije.

Izbor nastavnih sadržaja rezultat je potrebe da se polaznicima prenesu osnovna znanja iz Hemije primenljiva svakodnevnom životu i na radnom mestu.

Uspešno ostvarivanje programa podrazumeva uvažavanje i primenu principa očiglednosti i aktivnog učešća polaznika u nastavnom procesu.

Povezivanju nastavnih sadržaja doprinosi obrada nastavnih sadržaja predloženim redosledom. Time se omogućuje da polaznik postepeno usvaja nove pojmove i povezuje ih sa pojavama iz svakodnevnog života i podstiče razvoj logičkog razmišljanja.

Svaku tematsku celinu poželjno je započeti obnavljanjem ranijeg gradiva koje je bitno za usvajanje novih pojmova. Prilikom objašnjavanja novih pojmova preporučljivo je koristiti iskustva polaznika.

Poželjno je u nastavi izvoditi eksperimente (oglede) kroz grupni ili individualni rad. Izvođenje eksperimenta omogućava efikasnije usvajanje znanja.

Bilo bi korisno nastavne sadržaje ilustrovati primerima iz svakodnevnog života i ukazivati na upotrebljivost hemijskih znanja i veština (na primer: kako se uklanjaju mrlje sa tkanine, zašto peremo kosu šamponom a ne sapunom, kako napraviti rastvor sirćetne kiseline za spravljanje zimnice, kako očistiti kamenac, kako se može dokazati prisustvo skroba u namirnicama, pružanje prve pomoći kod trovanja bazom ili kiselinom, kako ugasiti požar izazvan benzinom).

Prilikom obrade nastavnih celina "Struktura supstance" potrebno je koristiti kalotne modele.

Ako pri realizaciji nastavnih sadržaja nastavnik proceni da je potrebno proširiti program preporučuje se:

- struktura atoma;

- hemijske veze (jonska i kovalentna);

- nomenklatura: oksida, baza, kiselina i soli;

- nomenklatura organskih jedinjenja (ugljovodonici, alkoholi, karboksilne kiseline).

Preporučljivo je praćenje usvojenosti znanja na svim časovima kroz rešavanje jednostavnih zadataka pomoću eksperimenta ili kratkom pismenom proverom, testovima i usmenim ispitivanjem. Testovi treba da sadrže zadatke različite težine. Procenat zastupljenosti težih zadataka u testu povećava se u skladu sa napredovanjem polaznika.

OSNOVI TEHNIČKE I RAČUNARSKE PISMENOSTI

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta Osnovi računarske pismenosti je sticanje osnovne tehničke pismenosti, ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama, osposobljavanje polaznika za korišćenje računara u daljem školovanju i budućem radu i za samostalno učenje.

Zadaci nastave predmeta Osnovi tehničke i računarske pismenosti u osnovnom obrazovanju odraslih su:

- upoznavanje sa osnovnim elementima tehničke kulture i ovladavanje ključnim tehničkim veštinama;

- upoznavanje sa računarom kao univerzalnom alatkom primenljivom u skoro svim područjima ljudske delatnosti;

- osposobljavanje za pristup različitim izvorima informacija;

- osposobljavanje za upotrebu računara u prikupljanju, obradi i prikazivanju informacija.

Sedmi razred

Operativni zadaci:

Polaznik treba da:

- razume način funkcionisanja tehničkih uređaja i poseduje veštinu pravilnog korišćenja i rukovanja;

- razume strukturu, način i princip rada računarskog sistema, njegovih komponenti kao i njihovu namenu;

- poznaje principe predstavljanja i obrade teksta na računaru i ume da koristi jedan od osnovnih programa za obradu teksta.

Sadržaji programa

OSNOVI TEHNIČKE PISMENOSTI

- Osnovna znanja iz energetike i tehnologije materijala;

- Električne mašine i uređaji - vrste i način funkcionisanja;

- Korišćenje kućnih aparata i popravke manjih kvarova;

- Razumevanje i korišćenje tehničke dokumentacije, uputstava, simbola i šema aparata.

RAČUNARSKI SISTEMI

- sastav i funkcije osnovnih hardverskih delova personalnog računara (opšti model);

- rad sa prozorima (otvaranje, zatvaranje, minimiziranje, maksimiziranje, otvaranje drugog prozora i pomeranje, promena aktivnog prozora i promena veličine, otvaranje i zatvaranje aplikacija, pomeranje ikona, uređivanje radne površine, zaštita ekrana, promena datuma, vremena i jezika);

- rad sa direktorijumom (pojam, čitanje sadržaja direktorijuma, kreiranje novog direktorijuma, promena imena, brisanje i vraćanje direktorijuma, kreiranje prečice, rad sa poddirektorijumom);

- rad sa datotekama

- dokumentima (pojam, kreiranje novog dokumenta, čuvanje po imenu, promena imena, brisanje, kreiranje prečice, kopiranje, pronalaženje);

- rad sa spoljnim memorijama (floppy, cd, digitalni fotoaparat, mp3): priprema medijuma za upotrebu, prenos dokumenata na medijum, čitanje sa medijuma, prenos dokumenata sa medijuma na računar.

PROGRAM ZA OBRADU TEKSTA (Word)

- rad sa dokumentima (pokretanje programa i kreiranje dokumenta, čuvanje i zatvaranje dokumenta, otvaranje postojećeg dokumenta i snimanje izmena pod drugim imenom, rad sa više otvorenih dokumenata);

- izgled ekrana (traka komandi - rad sa menijima, trake sa alatima);

- rad sa tekstom (unošenje i ispravka, brisanje, automatske izmene teksta, - obeležavanje, premeštanje i kopiranje, pretraživanje celog teksta i dela teksta i automatska zamena delova teksta, oblikovanje pasusa (poravnanje, nabrajanje, prored, razdvajanje), upotreba graničnika, okviri i ivice);

- formatiranje papira (oznake na stranicama);

- pregled pre štampanja, štampanje.

Osmi razred

Operativni zadaci:

Polaznik treba da:

- poznaje principe rada sa tabelarnim podacima i njihovu grafičku prezentaciju i ume da koristi jedan od programa za rad sa tabelama;

- ume da upoređuje rezultate dobijene obradom podataka, analizira ih i koristi;

- poznaje način rada interneta i principe pretraživanja interneta;

- ume da koristi osnovne servise interneta;

- zna da upotrebljava računar u fazi prikupljanja informacija;

- ume da klasifikuje informacije, obradi ih, prikaže i saopšti;

- ume da napravi jednostavnu prezentaciju za ličnu upotrebu i postavi je na Internet.

Sadržaji programa

PROGRAM ZA IZRADU TABELA I GRAFIKONA (Excel)

- rad sa dokumentima (pokretanje programa i kreiranje dokumenta, radne sveske, radni listovi, čuvanje dokumenta, zatvaranje dokumenta, otvaranje postojećeg i snimanje izmena pod drugim imenom, štampanje);

- izgled ekrana (traka komandi - rad sa menijima, trake sa alatima);

- rad sa ćelijama i opsezima (vrste podataka, selektovanje, formatiranje ćelija, unos, izmene, brisanje, premeštanje i kopiranje, automatsko unošenje serija podataka);

- rad sa formulama i funkcijama (relativno i apsolutno adresiranje ćelija);

- korišćenje formula i funkcija u tabelama (zbir, najmanja i najveća vrednost, prebrojavanje, srednja vrednost);

- grafičko predstavljanje podataka (veza grafikona i tabele, izgled grafikona i njegove promene);

- rad sa bazom (sortiranje, filtriranje, funkcije).

RAČUNARSKE MREŽE (Internet)

- povezivanje i uspostavljanje veze;

- pretraživanje i preuzimanje datoteka;

- elektronska pošta (priprema pošte, slanje, prijem, održavanje adresara).

IZRADA PREZENTACIJA (PowerPoint)

- prezentacije i njihova primena;

- principi izrade dobre prezentacije - etape u izradi;

- osnovni elementi računarske prezentacije;

- pomoć "čarobnjaka" za izradu prezentacije;

- izbor načina prikaza prezentacije;

- dodavanje netekstualnih objekata (slika, zvuk, tabele, grafikoni i dijagrami);

- animacija objekata i prelaza između slajdova.

Način ostvarivanja programa

Nastava se organizuje u kabinetu ili računarskoj laboratoriji. Pri realizaciji sadržaja ovog predmeta poželjno je odeljenje podeliti u dve približno jednake grupe kako bi za jednim računarom sedela najviše dva korisnika.

Konkretan model realizacije nastave zavisi od specifičnosti uslova u svakoj školi. Nastava može biti organizovana u blokovima, ali se ne preporučuje više od tri vezana časa.

Sadržaj programa osigurava postupnost u usvajanju i povezivanje elemenata programa, pa je preporučljivo da nastavnik poštuje predloženi redosled.

Vreme potrebno za realizaciju sadržaja može da varira s obzirom na napredak u savladavanju gradiva. Poželjno je omogućiti uvežbavanje u školskoj laboratoriji.

Preporučeni sadržaji se odnose na rad sa posebno zainteresovanim ili naprednim polaznicima.

Gradivo predviđeno programom ovog predmeta može se obrađivati i utvrđivati, a nivo usvojenosti znanja proveravati i u nastavi drugih predmeta. U tu svrhu mogu se koristiti i Word i Excel. Stečena znanja iz Word-a poželjno je iskoristiti za pisanje biznis plana, a mogućnost korišćenja funkcija za vođenje finansija i slično, pa se istovremeno može proveriti stečeno znanje iz ovog predmeta i preduzetništva.

Korelaciju sa nastavom jezika (srpskog i stranog) ostvariti npr. kreiranjem agende (rasporeda dnevnih, nedeljnih, mesečnih obaveza), korišćenjem Word-a za pisanje CV-a, proveru osnovne pismenosti popunjavanjem formulara, obrazaca, naloga za uplatu i slično. Elektronsku poštu polaznici treba da koriste za poruke pisane na srpskom, romskom i stranom jeziku.

Izrada prezentacije može se iskoristiti i za obnavljanje gradiva ostalih nastavnih predmeta.

Ocenjivanje treba bazirati na izradi zadataka na računaru.

OSNOVE PREDUZETNIŠTVA I ZAPOŠLJAVANJE

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta je razvijanje preduzetničkih znanja, veština i stavova i usmeravanje polaznika na aktivno traženje posla.

Zadaci nastave predmeta su:

- prepoznavanje karakteristika uspešnog preduzetnika;

- podsticanje preduzetničkih veština i strategija;

- razvijanje sposobnosti za uočavanje i formulisanje poslovne ideje;

- razvijanje inovativnog pristupa pretvaranju ideje u proizvod/uslugu;

- razvijanje sposobnosti samoocenjivanja i procenjivanja poslovnih ideja drugih;

- osposobljavanje za timski rad;

- upoznavanje sa osnovama poslovnog komuniciranja;

- osposobljavanje za aktivno traženje posla;

- poznavanje pravnog okvira poslovanja;

- upoznavanje sa menadžment funkcijama (planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola);

- upoznavanje sa strukturom i značajem poslovnog plana.

Sedmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- bude sposoban da proceni sopstvene motivacione snage i kvalitete preduzetnika;

- ume da formuliše sopstvene ciljeve, identifikuje prepreke i pronađe rešenja da se prepreke prevaziđu;

- ume da primeni tehnike izbora, selekcije i vrednovanja poslovnih ideja;

- ima sposobnosti timskog rada;

- razume sadržaj i značaj poslovnog plana;

- uočava međusobnog delovanje cene, proizvoda/usluge, mesta i promocije na uspešnost delatnosti (faktori tržišta);

- ispita uslove na tržištu i analizira prikupljene podatke;

- pripremi i prezentuje marketing plan za sopstvenu delatnost;

- primenjuje poslovnu komunikaciju.

Sadržaji programa

PREDUZETNIČKE SPOSOBNOSTI I STRATEGIJE

- motivi preduzetnika;

- određivanje ličnih ciljeva;

- profil i karakteristike uspešnog preduzetnika (upornost, posvećenost radu, traganje za kvalitetom i efikasnošću, preuzimanje rizika, traženje informacija, postavljanje ciljeva, sistematsko planiranje i posmatranje, sposobnost ubeđivanja i povezivanja, samopouzdanje);

- procena rizika u poslovanju.

TRAGANJE ZA POSLOVNIM IDEJAMA

- razvijanja poslovnih ideja;

- inovacije i preduzetništvo;

- struktura i sadržaj poslovnog plana.

MARKETING I PRODAJA

- proizvod/usluga, cena, mesto i promocija (elementi marketing miksa);

- potencijalni klijenti, veličina tržišta, konkurencija (poslovno okruženje);

- ispitivanje tržišta;

- prezentacija plana izlaska na tržište (plan marketinga).

Osmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- razume sopstvenu odgovornost za zapošljavanje;

- samostalno sačini ili popuni poslovnu dokumentaciju (CV, molbe, obrasci);

- ume da pristupi izvorima potrebnih informacija;

- razume važnost zakonitog poslovanja i etičkog ponašanja;

- ume da izračuna cenu koštanja proizvoda/usluge;

- ume da izračuna profit/gubitak za svoju delatnost;

- poznaje izvore finansiranja;

- prikupi i obradi podatke potrebne za izradu proizvodnog plana (troškovi, investicije);

- pripremi i prezentuje proizvodni plan;

- ume da upravlja sopstvenom poslovnom delatnošću;

- uverljivo pokaže opravdanost investiranja u sopstvenu poslovnu delatnost.

Sadržaji programa

ZAPOŠLJAVANJE

- aktivno traženje posla.

PRAVNI OKVIR POSLOVANJA

- zakonski okvir organizovanja delatnosti;

- institucije i infrastruktura za podršku preduzetništvu.

PROIZVODNJA, ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE

- fiksni i varijabilni troškovi;

- finansiranje (sopstvena sredstva, fondovski i kreditni izvori);

- elementi proizvodnog plana i plana organizacije;

- prezentacija proizvodnog plana i plana organizacije.

PREZENTACIJA BIZNIS PLANA-PROVERA U REALNOSTI

- objedinjavanje svih elemenata biznis plana;

- pripreme za prezentaciju biznis plana;

- prezentacija biznis plana (finansijerima).

Način ostvarivanja programa

Preporučene metode rada su: mini predavanja, studije slučaja, simulacija, rad na terenu, igranje uloga, grupni rad, diskusija, prezentacija, brainstorming, SWOT analiza, anketa/intervju, grafička metoda (sheme).

Posebno se preporučuje organizovanje razgovora sa npr. uspešnim preduzetnikom, advokatom, stručnjakom za izradu ili procenu biznis plana, kao i saradnja sa predstavnicima relevantnih službi na lokalnom nivou (opština, filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i sl.), naročito u obukama za aktivno traženje posla.

Koristiti ciklus empirijskog učenja: pripremljenim vežbama inicirati akciju/iskustvo, zatim objaviti rezultate akcije, obraditi ih, generalizovati zaključke i primeniti stečeno znanje ili veštine na realnu situaciju. Vežbe prilagoditi grupi.

Uputiti polaznike kako da vode dnevnik rada (dnevnik rada je zbirka radova polaznika).

Nastava se održava u učionici opšte namene uz korišćenje sredstava za vizualizaciju, sitnog kancelarijskog materijala, fotokopir aparata, ili u informatičkom kabinetu.

Nastava se može organizovati kao nedeljni dvočas ili u blokovima.

Preporuka je da se za ocenjivanje koriste: aktivnost na času, praćenje praktičnog rada, samostalni praktični rad, dnevnik rada, veština prezentacije.

U pripremi prezentacija koristiti programe Word i po mogućnosti Power Point, kao i ostale materijale za vizualizaciju. Kao izvore informacija koristiti i sajtove: www.apr.sr.gov.yu , www.sme.sr.gov.yu; www.mspbg.co.yu

ODGOVORNO ŽIVLJENJE

Cilj i zadaci

Cilj

Cilj nastave predmeta Odgovorno življenje je sticanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje su pretpostavka za unapređenje kvaliteta života, za kompetentan, konstruktivan, angažovan i odgovoran odnos prema sebi i svojoj porodici, zdravlju, radu, neposrednom okruženju i široj društvenoj zajednici i to kroz poštovanje ljudskih prava, preuzimanje lične i građanske odgovornosti, toleranciju na različitost, ovladavanje osnovnim životnim veštinama i principima radne etike.

Zadaci nastave predmeta

- razvijanje građanske svesti i odgovornosti za sopstveni položaj u društvu;

- razvijanje samopoštovanja i osećanja ličnog i grupnog identiteta, razumevanja i poštovanja razlika među ljudima;

- razumevanje prirode i načina uspostavljanja društvenih, etičkih i pravnih normi i njihove važnosti za zajednički život;

- osposobljavanje polaznika za aktivno angažovanje na zaštiti i ostvarivanju svojih prava;

- sticanje znanja o mogućnostima i načinima unapređenja kvaliteta porodičnog života, razumevanje i prihvatanje zdravih stilova porodičnog života i prevencija nasilja i zlostavljanja u porodici;

- sticanje znanja i veština za pružanje podrške razvoju i odrastanju dece;

- razumevanje značaja čuvanja i unapređivanja svog zdravlja i zdravlja svoje porodice i razvijanje ponašanje koje čuva, neguje i ne narušava zdravlje;

- razvijanje pozitivnog odnosa prema okruženju;

- sticanje osnovnih veština interpersonalne i poslovne komunikacije;

- prihvatanje osnovnih principa radne etike.

Sedmi razred

Operativni zadaci

Polaznik će:

- poznavati svoja lična i građanska prava, njihov značaj i način ostvarivanja;

- poznavati svoje lične i građanske odgovornosti, mogućnosti i obaveze;

- razviti spremnost na aktivan angažman u svojoj zajednici;

- umeti da prepozna stereotipe, predrasude i diskriminaciju;

- razviti tolerantan stav prema drugim nacionalnim, verskim i socijalnim grupama;

- razumeti osnove funkcionisanja demokratskog političkog sistema i razviti spremnost za učešće u njemu;

- poznavati osnovne principe zdravog porodičnog funkcionisanja;

- biti u stanju da unapredi svoj porodični i bračni život;

- razviti negativan stav prema svim oblicima zloupotrebe i nasilja;

- razumeti važnost održavanja lične i kolektivne higijene;

- poznavati osnovne principe zdravog načina života i zaštite zdravlja, posebno seksualnog i reproduktivnog zdravlja;

- posedovati osnovna znanja o bolestima i mogućnostima reagovanja kod nekih bolesti i lakših povreda;

- poznavati posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

Sadržaji programa

Aktivno građanstvo

- Koncept ljudskih i građanskih prava (na život, integritet, porodicu, zdravlje, privatnost, rad, obrazovanje);

- Lična prava, odgovornost i građanske obaveze, značaj i prednost ostvarivanja građanskih prava;

- Institucije zaštite i ostvarivanja prava, uloga i domeni odgovornosti vladinih organizacija, državnih službi i nevladinih organizacija;

- Načini i postupci za ostvarivanje prava građana, institucije i postupci za pružanje usluga;

- Građanske evidencije, lična dokumenta - značaj, vrste, postupci, trajanje;

- Nastajanje i funkcija stereotipa i predrasuda;

- Vrste diskriminacije i marginalizacije i mogući načini reagovanja;

- Značaj uvažavanja različitosti, tolerancije i ravnopravnosti u savremenom društvu;

- Osnovne institucije demokratskog političkog sistema - značaj političkih izbora i važnost učešća u njima.

Porodica i porodični život:

- Mehanizmi unapređenja organizacije porodičnog života i porodičnih funkcija;

- Brak i bračni odnosi, bračno i roditeljsko partnerstvo;

- Ravnopravnost polova i položaj žene;

- Nasilje u porodici, zlostavljanje i trgovina ljudima.

Lično i porodično zdravlje:

- važnost dobrog zdravlja, prevencije, redovnih kontrola zdravlja i vakcinacije;

- značaj i postupci lične i kolektivne higijene;

- zarazne bolesti i epidemije;

- značaj i osnovni principi pravilne ishrane; pravilno pripremanje i čuvanje hrane;

- prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (duvan, alkohol i sve vrste droga) i veštine odupiranja pritiscima;

- prepoznavanje simptoma bolesti, stepena ozbiljnosti i pružanje/traženje odgovarajuće pomoći;

- osnovne vrste lekova, korišćenje, indikacije i kontraindikacije;

- prepoznavanje situacija sa rizikom za povređivanje i prva pomoć kod lakših povreda;

- zaštita seksualnog i reproduktivnog zdravlja i odgovorno planiranje porodice;

- prevencija polno prenosivih infekcija i HIV/AIDS-a.

Osmi razred

Operativni zadaci

Polaznik će:

- poznavati glavne izvore relevantnih informacija i načine dolaženja do njih;

- imati veštinu razumevanja vizuelnog predstavljanja različitih sadržaja;

- imati veštinu korišćenje usluga posredovanih savremenim tehnologijama;

- umeti da se snađe i orijentiše u različitim životnim situacijama;

- razumeti značaj, suštinu dečjih prava i negativne posledice njihovog nepoštovanja; - umeti da koristi raspoložive resurse u okruženju za unapređenje kvaliteta porodičnog života i dečjeg razvoja;

- umeti da pruži sveobuhvatnu podršku razvoju svoje dece;

- raspolagati veštinom interpersonalne komunikacije - direktne, pisane i telefonske;

- poznavati principe i vladati veštinom poslovne verbalne i neverbalne komunikacije;

- imati odgovoran stav prema poslu koji obavlja, kao i prema radnom okruženju.

Sadržaji programa

Životne veštine

- Izvori relevantnih informacija; vrste i način dolaska do njih (nadležne službe, mediji, telefonske usluge, biblioteke, ...);

- Korišćenje karata, mapa, šema saobraćaja i glavnih saobraćajnih znaka, orijentira, legendi;

- Razumevanje i čitanje različitih simbola, grafikona, dijagrama, šema; korišćenje rečnika;

- Aparati i automati za hranu i piće, parkiranje, ostavljanje prtljaga, telefonski automati, bankomati;

- Korišćenja servisa javnih usluga (PTT, komunalne usluge, javni gradski i međugradski saobraćaj, radio-televizija);

- Pojam, vrste i korišćenje kalendara, vremenske zone i časovnici;

- Različiti standardi merenja (odeća, obuća); različite merne jedinice.

Porodica i porodični život:

- Dečja prava - koncept, sadržaj, značaj i posledice nepoštovanja;

- Domeni odgovornosti za ostvarivanje dečjih prava - deca, roditelji, škola, lokalna zajednica (dom zdravlja, centar za socijalni rad, savetovalište...);

- Dečje potrebe i način njihovog zadovoljenja;

- Broj i položaj dece u porodici;

- Nagrade i kazne u vaspitanju dece;

- Porodična pismenost - podrška dečjem razvoju;

- Zloupotreba dece.

Veštine komunikacije i radna etika:

- Osnovni principi komunikacije, društvene norme formalnog i neformalnog razgovora, pravila obraćanja;

- Specifičnosti telefonske i pisane komunikacije - obavezni elementi, način obraćanja, dužina;

- Neverbalna komunikacija - izgled, oblačenje, ponašanje, opšti utisak - značaj, socijalne norme, standardi;

- Osnovni principi radne etike - tačnost, odgovornost, odnos prema obavezama, kvalitet rada;

- Odnos prema nadređenima i saradnicima - interakcija, disciplina, dogovaranje i saradnja.

Način ostvarivanja programa

Osnovno polazište u određivanju sadržaja predmeta Odgovorno življenje je da su polaznici građani. Kao građani oni poseduju slobode i prava koje treba da koriste, odgovornosti koje treba da preuzimaju, obaveze koje treba da ispunjavaju. Sadržaji predmeta su grupisani oko osnovnih uloga odraslog čoveka i područja njegovog života i rada: lični i nacionalni identitet, porodica, lokalna zajednica, radno okruženje. Priprema za odgovorno obavljanje zadataka iz ovih domena podrazumeva najpre informisanje o osnovnim pravima kao civilizacijskom dostignuću, podizanje svesti o stepenu lične odgovornosti i nužnosti preuzimanja građanskih obaveza kao preduslova za ostvarivanje prava, ali i ceo niz praktičnih veština koje su nužne za svakodnevno funkcionisanje odraslog čoveka.

Nastava predmeta Odgovorno življenje bazirana je na konceptu ljudskih prava, odvija se u tom duhu, stvara osnovne pretpostavke za ostvarivanje tih prava, ali polazi od osnovnog stava da ostvarivanja različitih prava nema bez jasne građanske svesti, aktivnog odnosa prema sebi, zajednici i okruženju, niti bez ispunjavanja građanskih obaveza.

Tokom realizacije treba obratiti pažnju na razvoj veština koje organizovano, savremeno društvo zahteva od pojedinca i na niz normi u različitim područjima, čije poštovanje predstavlja preduslov uključivanja i uspešnog funkcionisanja. Sem toga, u obradi svih pojedinih tema jasna je težnja za podizanjem kvaliteta života Roma - u porodici, u sredini u kojoj žive, u obavljanju posla i ta orijentacija treba da bude transparenta samim polaznicima.

Poseban naglasak stavljen je na set životnih veština, koji treba da omogući da se polaznici snađu u svakodnevnom životu, odgovore izazovima tehnološkog društva i uspešno koriste produkte koje ono nudi, budu uspešni u svom radnom i životnom okruženju i u očuvanju svog i porodičnog zdravlja. Preporučuje se da obuka u ovom delu predmeta bude realizovana tako što će realne situacije i predmeti predstavljati didaktički okvir za realizaciju sadržaja.

Preporučuje se visok stepen uključivanja polaznika u nastavu i korišćenje primera iz njihovog života i prakse, kao i upućivanje na realne situacije sa kojima se susreću. Na primer, upoznavanje sa građanskim registrima, ličnom dokumentacijom, uverenjima i slično, treba da bude praćeno upravo konkretnim primerima - od izgleda, strukture i elemenata ovih dokumenata, pa do ukazivanja na njihov značaj i štete od neposedovanja. Veoma je važno i upućivanje na konkretne službe i instance u našem društvu i u lokalnom okruženju polaznika koje su vezane za ostvarenje njegovih prava i obavljanje dužnosti.

Preporučuje se da se nastava zasniva na rešavanje realnih problemskih situacija, pretežno vežbanja na materijalu i predmetu iz svakodnevnog života.

Većina metoda aktivne, tj. interaktivne nastave pogodna je i za realizaciju ovog predmeta, njeno izvođenje u duhu poštovanja i tolerancije je pretpostavka, a snažno oslanjanje na iskustvo, probleme i primere iz života polaznika su uslov efikasne realizacije.

ROMSKI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE*

Nastavni plan za negovanje romskog maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture pripremljen je za odrasle polaznike koji pohađaju program funkcionalnog osnovnog obrazovanja za sedmi i osmi razred čiji je maternji jezik romski, a funkcionalno obrazovanje pohađaju u odeljenjima sa srpskim nastavnim jezikom.

Nastavni plan za romski jezik sa elementima nacionalne kulture je sistematizacija nastavnih sadržaja iz prvog, drugog, trećeg i četvrtog razreda osnovne škole koji je usvojilo Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije i u skraćenoj formi i fondu časova predaje se kao program funkcionalnog obrazovanja za sedmi i osmi razred odraslim Romima koji nisu imali nastavu romskog jezika u osnovnim školama.

__________________
* Program priredio Ljuan Koka prema programu romski jezik sa elementima nacionalne kulture iz prvog, drugog, trećeg i četvrtog razreda osnovne škole koje je usvojilo Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije.

Cilj i zadaci

Cilj

Cilj nastave romskog jezika je da učenici programa funkcionalnog obrazovanja savladaju osnovne zakonitosti romskog kao maternjeg jezika, da na njemu komuniciraju, da upoznaju književnost svog naroda, kulturu, istoriju, izgrađuju svest o društveno-istorijskoj i kulturnoj ulozi jezika i književnosti u povezivanju naroda i njihovih kultura u Srbiji.

Zadaci

Zadaci nastave romskog jezika za program funkcionalnog obrazovanja su da:

- osposobe učenike za komuniciranje i izražavanje na romskom jeziku;

- osposobe učenike da usvajaju osnovne karakteristike fonološkog sistema jezika, izgovor glasova, ritam i intonaciju;

- osposobe učenike da usvajaju osnovne zakonitosti romskog jezika, da razvijaju i neguju pozitivan stav prema jezicima i kulturnoj baštini naroda i nacionalnih manjina u Srbiji;

- da se upoznaju sa elementima tradicije, istorije i kulture Roma;

- da se navikavaju da redovno koriste jezik u praktičnoj primeni u životu;

- da prate štampu, radio i televiziju.

Sedmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- usvoji predviđenu jezičku strukturu kao i 250 do 300 novih reči i izraza;

- nauči pisanje romske latinice;

- savlada pravilan izgovor novih leksičkih jedinica kao i ostalih elemenata izgovora vezanih za nove morfološke kategorije;

- se osposobi za samostalno izlaganje u vezi sa obrađenom temom;

- u okviru obrađenih tema polaznik treba da sačini tekst od 10 do 15 rečenica;

- stiče osnovna znanja za razumevanje i razlikovanje likova i razumevanje sadržaja.

Tematika

- porodica: porodična kuća ili stan, uloga pojedinih članova porodice, održavanje čistoće stana i okućnice, pozivanje i primanje gostiju, porodični izlet;

- škola: predmeti u školi, obrada zajedničkih doživljaja;

- neposredna okolina: dom kulture, bioskopska sala, pozorište, pošta, bolnica, muzej, spomenici, sportski objekti, norme ponašanja na javnim mestima;

- vreme, brojevi i sl.

Kultura izražavanja

Polaznik treba da:

- odgovori na postavljeno pitanje;

- prepriča događaj u nekoliko rečenica;

- jednostavno opisuje bića i predmete;

- sakuplja reči i izraze o zadatoj temi;

- sklapa reči u rečenici.

Poznavanje jezika i pravopisa

- iskazne, upitne, zapovedne rečenice;

- glasovi romskog jezika;

- pravopis;

- dvoglasi u romskom jeziku;

- imenice i njihova podela;

- jednina i množina zajedničkih imenica;

- formiranje romskih glasova.

Literatura

- knjige domaćih i stranih pisaca na romskom jeziku;

- prevedene knjige na romski jezik iz korpusa srpske književnosti.

Udžbenici

- bukvar;

- gramatika;

- čitanka.

Osmi razred

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- savlada kontinuirano, razumljivo i izražajno čitanje tekstova;

- planski razvija rečnik;

- vežba pravilno formiranje rečenice;

- savlada jezičku strukturu kao i 250 do 400 novih reči i fraza;

- usvaja gramatičku terminologiju romskog jezika;

- savlada glavne članove rečenice;

- savlada osnovne elemente kulture Roma;

- savlada istoriju i migraciju Roma.

Tematika

- porodica: kućni red u porodici, iskazivanje pažnje i poštovanja prema bližnjima, porodični poslovi, zanati u porodici;

- ekonomija i zapošljavanje: atraktivni poslovi, mogućnost prekvalifikacije, mogućnosti privatnog biznisa;

- škola: kućni red u školi, novi predmetni, nove mogućnosti, novi profili, obuke;

- priroda: poljoprivredni proizvodi, selo, zemlje, gradovi, kontinenti;

- kultura i istorija Roma.

Kultura izražavanja

- vežbanje recitovanja i lepog govora;

- posmatranje i opisivanje ljudi i događaja;

- obnavljanje znanja o pisanju sastava;

- opisivanje karakterističnog predmeta.

Poznavanje jezika i pravopisa

- uporedno usvajanje znanja iz jezika;

- ukazivanje na sličnost i razliku u odnosu srpskog i romskog jezika;

- rečenica (glavni delovi rečenice);

- imenice, pridevi, zamenice, brojevi, glagoli, glagolska vremena.

Udžbenici

- čitanka, gramatika i pravopis;

- narodna književnost Roma;

- domaća lektira: Rade Uhlik, Branko V. Radičević, Rajko Đurić, Trifun Dimić, Alija Krasnići, Jovan Nikolić.

Način ostvarivanja programa

Nastavni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture doprinosi sticanju i razvijanju znanja o romskom jeziku, osnovnih zakonitosti tog jezika, komunikacije na tom jeziku, upoznavanju sa kulturom i istorijom romskog naroda. Zajedno sa drugim predmetima u programu Funkcionalnog obrazovanja odraslih Roma zauzima značajno mesto u pripremi odgovornih i aktivnih građana koji uvažavaju sve vrste različitosti i koji će izgraditi svest o svom identitetu i poreklu.

Nastavni program romskog jezika sa elementima nacionalne kulture za Funkcionalno obrazovanje odraslih koncipiran je na osnovu nastavnih programa za prvi, drugi, treći i četvrti razred romskog jezika sa elementima nacionalne kulture i polazište ima u tome da polaznici imaju određena znanja romskog jezika ali da ga nisu učili kao nastavni predmet u školi. Zato je potrebno u jednoj skraćenoj verziji polaznike naučiti o osnovnim zakonitostima romskog jezika, abecedi, pravopisu, izgovoru i gramatici.

Sadržaj programa podeljen je na nastavne teme u okviru kojih se obrađuju određene oblasti u romskom jeziku, kulturi i istoriji. U ovako koncipiranom programu nastavniku se pruža mogućnost da, u skladu sa predznanjem polaznika, interesovanjem i potrebama odraslih kreira sopstveni plan rada (globalni i operativni) koji će imati svoje celine kao teme obrade određenih nastavnih jedinica. Nastavnik u razjašnjavanju pojmova i nastavnih jedinica treba da pođe od njihovog savremenog značenja i tumačenja i da to poveže sa današnjom upotrebom i značenjem reči, fraza, idioma u romskom jeziku. Nastavnik pri realizaciji programa mora da podstiče otkrivanje paralela između raznih dijalekata u romskom jeziku, između romskih i drugih jezika. Ovakva predavanja i paralele doprinose stvaranju jedne celovite slike o romskom jeziku, njenom korenu, grupaciji kojoj pripada i njenom korišćenju kao sredstvu komunikacije među Romima. Nastavnik mora da istom takvom metodom govori o kulturi i istoriji Roma, odbacivanju stereotipa i predrasuda i da ukaže na značaj jezika u očuvanju identiteta, kulture i stvaralaštva romskog naroda.

U realizaciji programa preporučuje se:

- uvažavanje iskustva i predznanja polaznika;

- primena dijaloške metode usmenog i pismenog izražavanja;

- upotreba savremenih tekstova u tumačenju pojmova;

- povezivanje sadržaja nastave romskog jezika sa sadržajem nastave iz srpskog jezika, geografije, istorije, informatike...

U procesu ocenjivanja rada polaznika preporučuje se nastavnicima:

- ocenjivanje načina usmenog izlaganja na zadatu temu;

- usmeno ispitivanje radi provere stečenog znanja.

IV NASTAVNI PLAN OD V DO VIII RAZREDA

Godišnji fond časova obaveznih i izbornih predmeta

Opšteobrazovni predmeti:	V razred	VI razred	VII razred	VIII razred
	godišnje	godišnje	godišnje	godišnje
	Broj časova	Broj časova	Broj časova	Broj časova
Srpski jezik	85	68	51	51
Engleski jezik	17	34	34	34
Matematika	85	68	51	51
Biologija	17	17	17	10*
Istorija	17	17	34	-
Geografija	17	17	34	-
Fizika	-	34	34	10*
Hemija	-	34	34	10*
Osnove tehničke i računarske pismenosti	17	17	17	10
Odgovorno življenje	14	14	14	6
Osnove preduzetništva i zapošljavanje	-	17	17	17
Izborni predmet: Romski jezik sa elementima nacionalne kulture	8	8	8	8
Izborni predmet po Zakonu: Građansko vaspitanje/verska nastava	17	17	17	17
Ukupno	277	345	345	207**
Stručna obuka	Broj časova obuke dat je u pojedinačnim programima.

* 10 blok-časova za predmete prirodnih nauka služe za funkcionalno povezivanje sa sadržajima pojedinih obuka.

U jednoj školskoj godini stiče se obrazovanje za dva razreda škole u trajanju od po 17 nedelja.

V NASTAVNI PROGRAM OD V DO VIII RAZREDA

SRPSKI JEZIK

Cilj i zadaci

Cilj nastavnog predmeta jeste da polaznici ovladaju osnovnim zakonitostima književnog jezika i steknu elementarna znanja iz književnosti i jezika; osposobe se za aktivno korišćenje i dalje razvijanje jezičkih sposobnosti u usmenom i pisanom obliku kako bi se pripremili za lakši i uspešniji nastavak daljeg školovanja i osposobili za život u savremenom društvu.

Zadaci nastave jesu:

- uvežbavanje i usavršavanje pravilnog, logičnog i glasnog čitanja i čitanja u sebi tekstova na oba pisma;

- osposobljavanje za samostalno čitanje, doživljavanje i razumevanje kraćih tekstova;

- razvijanje pravilnog usmenog i pisanog izražavanja u različitim formama i kontekstima;

- osposobljavanje polaznika za logičko shvatanje i kritičko procenjivanje pročitanog teksta;

- postupno i sistematično upoznavanje osnovama gramatike i pravopisom srpskog jezika;

- razvijanje poštovanja prema kulturnom nasleđu i potrebe da se ono neguje;

- osposobljavanje za samostalno, efikasno i odgovorno korišćenje Interneta i drugih sredstva masovne komunikacije u prikupljanju informacija i stalnom unapređivanju znanja.

Peti razred

(85 časova)

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- savlada pisanje na oba pisma;

- čita i razume tekstove koji su pisani savremenim srpskim jezikom;

- čita i razume uputstva koja se nalaze na proizvodima koji su u svakodnevnoj upotrebi (lekovima, sredstvima za higijenu, insekticidima, električnim aparatima itd.);

- piše jednostavni tekst o temama koje su dobro poznate;

- piše privatno pismo u kome je opisan utisak ili doživljaj;

- piše SMS i kraće elektronske poruke;

- iznosi razloge i objašnjenja za svoje mišljenje i planove;

- ispriča sadržaj kratke priče ili televizijske emisije;

- učestvuje u raspravi o temama koje su mu poznate (porodica, posao, okolina itd.).

Sadržaji programa

JEZIK

Gramatika:

- prosta rečenica i njeni delovi;

- pojam promenljivih i nepromenljivih reči;

- imenice - osnovni pojmovi;

- zamenice - osnovni pojmovi;

- pridevi - osnovni pojmovi;

- brojevi - osnovni pojmovi;

- promena imenica;

- glagoli - osnovni pojmovi.

Pravopis:

- prepisivanje teksta sa jednog na drugo pismo;

- pisanje velikog slova: vlastite imenice - lična imena, prezimena, nadimci, geografski pojmovi;

- pisanje suglasnika J i H;

- znaci interpunkcije - tačka.

KNJIŽEVNOST

Lektira:

- Djevojka cara nadmudrila - narodna pripovetka;

- izbor kratkih narodnih umotvorina (pitalice, poslovice, zagonetke);

- narodne bajke i legende - izbor;

- lirske narodne pesme - Nadžnjeva se momak i djevojka, U Milice duge trepavice;

- Branislav Nušić: Autobiografija - odlomak: Geografija;

- Vojislav Ilić: Zimsko jutro.

Tumačenje teksta:

- postepeno upućivanje polaznika u razumevanje i tumačenje pročitanog teksta;

- uočavanje razlike između lirskih, epskih i dramskih tekstova;

- navikavanje polaznika na sažeto prepričavanje pročitanog teksta i uočavanje glavnih junaka;

- imenovanje sadržajnih celina.

Književni pojmovi:

- narodna i pisana književnost;

- narodna književnost u prozi i stihu;

- pripovetka - narodna, pisana;

- opisna pesma.

KULTURA IZRAŽAVANJA

Usmeno izražavanje:

- prepričavanje kratkih tekstova;

- uočavanje strukture priče (uvod - početak priče; tok radnje i završetak);

- prepričavanje, po izboru polaznika, scene iz epskog dela, filma, televizijske emisije;

- pričanje događaja i doživljaja prema hronološkom rasporedu dešavanja;

- opisivanje jednostavnog radnog postupka, spoljašnjeg ili unutrašnjeg prostora, pojedinosti u prirodi, neke ličnosti iz porodice, komšiluka...;

Pismeno izražavanje:

- pravilno korišćenje oba pisma;

- pismo, SMS poruka - opšta pravila o pisanju kao obliku opštenja;

- uvežbavanje tehnike u izradi pismenog sastava (težište teme, izbor i raspored građe);

- uočavanje pasusa kao uže tematske celine i njihove kompozicijsko-stilske funkcije;

- izrada nekoliko kratkih domaćih i jednog pismenog zadatka.

Šesti razred

(68 časova)

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- pravilno napiše molbu za dodelu dečjeg dodatka, popuni obrazac i prijavi novorođeno dete, napiše žalbu na veliki račun za struju i sl.;

- podjednako koristi oba pisma;

- čita i razume članke koji se bave temama i problemima savremenog života;

- iznese svoj sud o pročitanom tekstu;

- učestvuje u razgovoru o poznatim temama, objašnjavajući i argumentujući svoje gledište;

- napiše kraći jasan tekst o temi koja se odnosi na njegova interesovanja;

- pravilno napiše službeno pismo.

Sadržaji programa

JEZIK

Gramatika:

- građenje reči;

- nastanak i podela glasova - osnovni pojmovi;

- slog, slogotvorno R;

- komparacija prideva - osnovni pojam;

- pojam složene rečenice.

Pravopis:

- upravni i neupravni govor;

- pisanje rečca NE i LI;

- pisanje složenica i polusloženica;

- pisanje naziva ulica, trgova, opština, naselja.

KNJIŽEVNOST

Lektira:

- Ivo Andrić: Aska i vuk;

- Janko Veselinović: Hajduk Stanko - odlomak;

- Vilijam Sarojan: Leto lepog belca;

- Najveća je žalost za bratom - narodna lirska pesma;

- Smrt majke Jugovića - narodna epska pesma;

- Oranje Marka Kraljevića - narodna epska pesma.

Tumačenje teksta:

- tumačenje uslovljenosti događaja i situacija;

- upućivanje polaznika u otkrivanje vernog - objektivnog predstavljanja stvarnosti i ličnog doživljavanja pisca - subjektivna deskripcija;

- struktura pesme - strofa, stih, rima.

Književni pojmovi:

- fabula i njeni elementi (uvod, radnja, zaplet - sukob, vrhunac, rasplet);

- karakterizacija likova;

- elegična pesma;

- porodične narodne pesme.

Čitanje:

Vežbanje i usklađivanje čitanja naglas s prirodom teksta. Kazivanje napamet naučenih kratkih delova obrađenih tekstova ili pesama po izboru učenika.

Uvežbavanje čitanja u sebi sa unapred precizno postavljenim zadacima i provera razumevanja pročitanog teksta.

KULTURA IZRAŽAVANJA

Usmeno izražavanje:

- pričanje sa korišćenjem elemenata kompozicione forme (uvod, tok radnje, kulminacija, završetak);

- vežbanje u hronološkom pričanju;

- opisivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora po zajednički sačinjenom planu;

- portretisanje osoba iz neposredne okoline.

Pismeno izražavanje:

- pisanje službenog i privatnog pisma;

- uvežbavanje tehnike u izradi pismenog sastava (izbor građe, komponovanje, pasusi, opis i naracija);

- izrada nekoliko domaćih zadataka;

- izrada pismenog zadatka.

Sedmi razred

(51 čas)

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- zna kada je nastao i kako se razvija jezik;

- sagleda značaj jezika i važnost njegovog negovanja i očuvanja;

- prepozna složenu rečenicu i da uoči rečenice od kojih je sastavljena;

- primenjuje osnovna pravopisna znanja o interpunkciji u složenoj rečenici;

- razlikuje prozu, poeziju i dramu;

- što preciznije i koristeći argumente iznosi svoje ideje i stavove o zadatoj temi, a da pri tom uvažava mišljenje sagovornika;

- uspešno popuni obrazac ili molbu kad se ukaže potreba.

Sadržaji programa

JEZIK

Gramatika:

- kako se ljudi mogu sporazumevati;

- jezik kao osnovno, ali ne i jedino, sredstvo za sporazumevanje među ljudima;

- prednosti koje jezik ima u odnosu na druga sredstva sporazumevanja;

- osnovni pojmovi o romskom jeziku;

- značaj jezika za pripadnike ljudske zajednice;

- pojam složene rečenice;

- proste rečenice u složenoj;

Pravopis:

- korišćenje osnovnih znakova interpunkcije u složenoj rečenici;

- uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda;

- navikavanje polaznika na korišćenje pravopisa (školsko izdanje).

KNJIŽEVNOST

Lektira:

- B. Nušić: Sumnjivo lice - odlomak;

- M. Antić: Garavi sokak - izbor;

- I. Sekulić: Pisma iz Norveške - izbor;

- B. Ćopić: Bašta sljezove boje - odlomak;

- Jovan Sterija Popović: Pokondirena tikva ili B. Stanković: Koštana - odlomak po izboru nastavnika.

Tumačenje teksta:

- uočavanje uzročno-posledičnih veza poetskih motiva i njihove funkcije;

- osposobljavanje polaznika za što samostalniji pristup književnom delu;

- upućivanje polaznika u društveno-istorijsku uslovljenost dela;

- bitne odlike dramskog dela.

Književni pojmovi:

- putopis;

- ljubavne i elegične pesme;

- narodna i autorska lirika;

- drama - bitne odlike komedije.

Čitanje:

- upućivanje polaznika u samostalno pripremanje za tečno čitanje obrađenog teksta (uslovljenost ritma, tempa i jačine glasa; logičkih i psiholoških pauza, rečeničnog akcenta);

- čitanje i kazivanje po ulogama;

- upućivanje polaznika u čitanje "s olovkom u ruci" - podvlačenje, obeležavanje, zapisivanje.

KULTURA IZRAŽAVANJA

Usmeno izražavanje:

- prepričavanje teksta po samostalno sačinjenom planu;

- pričanje o stvarnim ili izmišljenim događajima uz korišćenje opisivanja, dijaloga, pripovedanja;

- opisivanje enterijera, eksterijera;

- rasprava o pročitanom tekstu iz novina, o televizijskoj emisije.

Pismeno izražavanje:

- pismeno izražavanje na slobodne i zadate teme;

- pismo prijatelju, opisivanje situacije iz svakodnevnog života;

- praktične vežbe za popunjavanje priznanice, formulara, telegrafske čestitke;

- pisanje molbi, žalbi, zahteva;

- dva školska pismena zadatka.

Osmi razred

(51 čas)

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- obnovi, sistematizuje i dopuni znanja iz pravopisa i gramatike;

- koristi osnovne pojmove iz istorije nastanka i razvoja književnog jezika;

- stekne osnovne informacije o romskom jeziku, njegovom poreklu i istoriji razvoja;

- napiše svoju biografiju i uspešno odgovori i na druge zahteve konkursa za zaposlenje.

Sadržaji programa

JEZIK

Gramatika:

- narodni i književni jezik;

- osnovne informacije o normi jezika;

- primena pravila: Piši kao što govoriš;

- romski jezik - poreklo, bliskost sa staroindijskim jezikom (sanskritom);

- posebnosti i sličnosti jezika Roma koji žive u različitim krajevima sveta.

Pravopis:

- sistematizacija sadržaja iz pravopisa: upotreba velikog slova, interpunkcije, sastavljenog i rastavljenog pisanja reči;

- pisanje složenica i polusloženica;

- pisanje stranih reči.

KNJIŽEVNOST

Lektira:

- F. G. Lorka: Ciganski romansero - izbor;

- B. Stanković: Uvela ruža;

- S. Jesenjin: Pesma o keruši;

- L. Lazarević: Sve će to narod pozlatiti;

- Nemušti jezik - narodna priča;

- romska narodna pesma - po izboru.

Tumačenje teksta:

- upućivanje polaznika u samostalnu analizu odabranog teksta;

- osnovni pojmovi o publicističkom stilu;

- sistematizacija znanja o narodnoj književnosti.

Književni pojmovi:

- romansa kao epsko-lirska vrsta;

- umetnička pripovetka - osnovne odlike;

- narodna proza - osnovne karakteristike, uočavanje na primerima obrađenih tekstova.

Čitanje:

- vežbanje u "letimičnom" čitanju poznatog teksta, radi nalaženja određene informacije.

KULTURA IZRAŽAVANJA

Usmeno izražavanje:

- opisivanje složenih predmeta, radnih postupaka, portretisanje lika iz filmskog, scenskog ili televizijskog dela;

- rasprava o pročitanom delu, filmu ili epizodu televizijske serije;

- slobodno, bez ustručavanja, pričanje ličnog doživljaja.

Pismeno izražavanje:

- pravilno popunjavanje obrasca u pošti, podnošenje zahteva za uvođenje telefona;

- pravilno sastavljanje molbe za konkurs za radno mesto;

- pisanje biografije (CV) sa svim neophodnim podacima;

- korišćenje Interneta;

- jedan pismeni zadatak.

Način ostvarivanja programa

- Svi elementi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj realizaciji;

- svi elementi programa su međusobno povezani i tako ih treba i realizovati;

- u toku nastave treba insistirati na savladavanju i usavršavanju osnovnih veština pisanja i čitanja i to, u što je moguće većoj meri, na oba pisma;

- kad god je moguće treba povezivati nastavne sadržaje srpskog jezika sa sadržajima ostalih predmeta (stranog jezika, istorije, geografije);

- što više pronalaziti i koristiti primere i situacije iz svakodnevnog života (škola, porodica, bliže i šire okruženje, priroda, društvo itd.);

- uvežbavati forme ophođenja: pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje itd.;

- uvek voditi računa da usvojeni sadržaji treba da imaju primenu kako u svakodnevnom životu, tako i u daljem procesu obrazovanja, pa u skladu sa tim izbegavati nepotrebne podatke i definisanje bez razumevanja sadržaja.

Gradivo koje se odnosi na primenu pravopisnih pravila najbolje se savlađuje putem sistematskih vežbanja koja se organizuju često, raznovrsno i u različitim oblicima vežbi. Polaznike stalno treba upućivati na korišćenje školskog pravopisa.

Nastava gramatike treba da bude u funkciji učenja jezika - od polaznika ne treba zahtevati da uče napamet gramatička pravila i da ih ilustruju odgovarajućim primerima, već da se osposobe za njihovu upotrebu u komunikaciji. Gramatika ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast srpskog jezika, već njen integralni deo i može se ostvariti kroz nekoliko faza:

- davanje većeg broja primera vezanih za govornu situaciju i obrađeni tekst koji ilustruje jezičku pojavu;

- navođenje polaznika da na konkretnom tekstu uoče jezičku pojavu, njene karakteristike, da uz pomoć nastavnika sami dođu do jezičke zakonitosti i pravila po kojima ona funkcioniše;

- davanje objašnjenja, kratkih uputstava o tome čemu služi određena gramatička građa, šta se njome izražava, kada i u kojim okolnostima se upotrebljava;

- vežbanje.

Jezičku građu najbolje je sistematizovati frontalno, dok se za uvežbavanje mogu koristiti drugi oblici rada.

Za realizaciju gramatičke građe, gde god postoje za to uslovi, treba koristiti sheme, tabele i dr. didaktički materijal da bi se jezičke pojave bolje razumele.

Lektira

Pored tekstova koji se čitaju na času, nastavnik može svojim polaznicima da pripremi izbor tekstova (domaću lektiru) koje će čitati kod kuće. Funkcija čitanja lektire je da se polaznici osposobljavaju i navikavaju na čitanje u sebi i da samostalno dolaze do saznanja koja ih interesuju.

Veoma je važno napraviti dobar izbor tekstova. U početku nastavnik može pripremiti kraće literarne ili naučno-popularne tekstove. Nastavnik može da zada isti kraći tekst svim polaznicima, ili duži koji može podeliti na više delova. Ponuđeni tekst može biti neka anegdota, legenda, predanje ili kraća putopisna reportaža. Izbor teksta zavisi pre svega od interesovanja polaznika.

Prilikom davanja lektire polaznicima potrebno ih je motivisati za čitanje. Čitanjem odabranog odlomka podsticaće se radoznalost i želja za daljim čitanjem. Potrebno je da nastavnik odlomak pažljivo izabere kako bi kod polaznika probudio želju da nastave sa čitanjem, da saznaju šta je bilo posle.

Ako polaznici nisu dovoljno savladali čitanje, bolje je ne davati im domaću lektiru. Ovakav vid lektire treba primenjivati onda kada nastavnik proceni da su polaznici za to spremni.

U izbor tekstova lektire obavezno uvrstiti narodnu ili autorsku romsku pesmu ili pripovetku.

Kultura izražavanja

Osnovni cilj govornih i pismenih vežbi je da polaznici steknu sposobnost i razviju naviku dužeg izlaganja povezanih misli.

Govorne sposobnosti se stiču i razvijaju govorenjem. Zbog toga treba odabrati metodički postupak koji će polaznike staviti u situaciju da pitaju, odgovaraju, izražavaju svoje slaganje ili neslaganje sa određenim događajem, pojavom, iznose svoje sudove ili stavove. Moguće teme: Najdraži član moje porodice, Moja omiljena televizijska serija (film), Voleo bih da posetim, Bili smo na fudbalskoj utakmici, u bioskopu, pozorištu...

Na ovom času može se primeniti više tehnika edukativnih radionica - na početku izlaganja polaznik može koristiti neki od dodatnih materijala npr. ulaznicu sa fudbalske utakmice na kojoj je bio, navijački šal ili nešto slično. Na ovom času može se koristiti tehnika istovremenog rada u malim grupama. Grupe će se formirati prema interesovanju polaznika. Jedna grupa će govoriti o fudbalskoj utakmici koju je posetila, druga o pozorišnoj predstavi koju je gledala, treća o cirkuskoj predstavi itd.

Posle izlaganja predstavnika koji prezentuje rad cele grupe, može se koristiti tehnika diskusije u grupi. Pojedinci koji nisu bili ni u jednoj grupi, mogu iznositi svoje mišljenje i procenjivati koliko su izlaganja bila uspešna i koliko su predstavnici uspeli da im približe svoj doživljaj, dočaraju atmosferu i izazovu želju da sledeći put i sami prisustvuju sličnoj manifestaciji.

Prilikom ove vežbe uloga nastavnika je da se, samo ako zatreba, uključi u rad grupe i da interveniše ako je to neophodno. Isto tako, nastavnik će pohvaliti lepo, tečno i precizno izlaganje, ispraviti veće greške u izlaganju polaznika.

PREPORUKA NASTAVNICIMA: Dobro bi bilo, u cilju bolje motivisanosti polaznika, da se organizuje zajednička poseta nekom od ponuđenih događaja.

Da bi se polaznici osposobili da produktivno usvoje predviđene elemente govornog i pisanog jezika, pored navedenih vežbi, koriste se i komunikativne govorne i pismene vežbe. Komunikativne vežbe obuhvataju one tipove vežbi u kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u određenoj govornoj situaciji. Neke od vežbi mogle bi da budu: U pošti, U opštini, U birou za zapošljava, Na autobuskoj stanici, U nepoznatom gradu...

Za uspešno pripremanje i savladavanje pismenih i govornih vežbi polaznici treba da vode računa o tome kako najbolje da iskažu svoju zamisao: Svoju zamisao ću najbolje iskazati...

- ako napravim dobar izbor reči i izraza;

- ako se jasno, sažeto i primereno izražavam;

- ako mi rečenice budu dobro strukturirane, stilski dobro oblikovane, bez nepotrebnih izraza, ponavljanja i suvišnih reči;

- ako budem sugestivno i ritmično govorio (govorna vežba);

- ako izaberem odgovarajući način obraćanja;

- ako prilikom pisanja vodim računa o pasusima.

Ovaj "podsetnik" treba da im je dostupan prilikom govornih i pismenih vežbi. Prilikom biranja tema za pismene zadatke nastavnici treba da budu posebno pažljivi i da ih prilagođavaju sastavu grupe polaznika i njihovim interesovanjima. Dobro bi bilo da se polaznicima predlože od dve do najviše tri teme i da im se daju detaljna objašnjenja i uputstva o pristupu temi, strukturi i organizaciji i ukupnom obliku i izgledu teksta tj. pismenog sastava (npr. naslov, pasusi, rukopis i sl.).

ENGLESKI JEZIK

Cilj i zadaci

Cilj nastavnog predmeta jeste osposobljavanje polaznika da steknu i razvijaju znanja, veštine i stavove koji će im omogućiti da aktivno učestvuju u različitim vidovima života u višejezičnom okruženju.

Zadaci nastave jesu:

- sticanje znanja i veština potrebnih za komunikaciju na stranom jeziku, i to najmanje na nivou A1 Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike za produktivne veštine i A1.2. za receptivne veštine;

- sticanje uvida u različite aspekte upotrebe jezika: komunikacija, informisanje, rad, stvaralaštvo;

- razvijanje motivacije za unapređenje jezičkih kompetencija.

Peti razred

(17 časova)

Operativni zadaci

Slušanje i razumevanje govora

Polaznik treba da razume, pod uslovom da je govor jasan i nešto sporiji od prirodnog, veoma frekventne reči, izraze, pitanja ili informacije koji se odnose na:

- njega lično i članove njegove porodice;

- predmete u neposrednom okruženju;

- vremenske i brojčane odrednice.

Usmeno izražavanje:

Polaznik treba da:

- da osnovne informacije o sebi i svojoj porodici;

- ostvari prvi kontakt i upoznavanje sa drugim osobama;

- poznaje osnovne forme učtivog izražavanja.

Sadržaji programa

Komunikativne funkcije:

- Greeting/pozdravljanje;

- Introducing/predstavljanje sebe i drugih;

- Asking for and giving basic personal information (names, jobs, dates of birth, addresses, phone no., qualifications)/traženje i davanje osnovnih ličnih informacija (ime, posao, datum rođenja, adresa, broj telefona, kvalifikacije);

- Asking for repetition/clarification/molba za ponavljanjem i razjašnjenjem;

- Expressing thanks and apologies/izrazi zahvalnosti i izvinjavanje;

- Asking and giving information on time, figures, dates, prices/traženje i davanje obaveštenja o vremenu, brojkama, datumima, cenama.

Gramatički sadržaji:

- Singular/plural of nouns/jednina i množina imenica;

- Personal, possessive and interrogative pronouns/lične, prisvojne i upitne zamenice;

- Numbers: ordinals, cardinals/brojevi: prosti, redni;

- Descriptive and possessive adjectives/opisni i prisvojni pridevi;

- Present Simple Tense/prosto sadašnje vreme (najfrekventijih glagola: be, go, have, take, put, get, work);

- Prepositions of place and time, for directions/najfrekventniji prilozi i priloški izrazi: up, down, above, below, to the right, to the left, etc.

Teme:

- lični podaci;

- imena grada, zemlje;

- datumi, dani u nedelji i meseci;

- porodične relacije;

- boje i brojevi;

- delovi tela, odeća.

Šesti razred

(34 časa)

Operativni zadaci

Slušanje i razumevanje govora:

Polaznik treba da razume, pod uslovom da je govor jasan i nešto sporiji od prirodnog, veoma frekventne reči, izraze i rečenice koje se odnose na:

- okruženje i mesto u kojem živi;

- predmeti u neposrednom okruženju;

- veoma jednostavna uputstva u vezi sa poznatim aktivnostima.

Usmeno izražavanje:

Polaznik treba da:

- opiše neku svoju aktivnost;

- izrazi dopadanje i nedopadanje (npr. vrste hrane);

- opisuje stvari u neposrednom okruženju;

- ukratko opiše mesto u kojem živi i osobe iz neposrednog okruženja;

- ume da traži i ponudi neki predmet;

- učestvuje u razgovoru dajući jednostavne odgovore i postavljajući osnovna pitanja u vezi sa veoma bliskim temama i neposrednim potrebama, pod uslovom da sagovornik govori razgovetno i nešto sporije nego što je to prirodno.

Razumevanje pisanog teksta:

Polaznik treba da u potpunosti razume:

- poznata imena i reči, na primer: u oglasima, na plakatima, u novinama i slično;

- sasvim kratke i jednostavne poruke;

- reči, fraze i pisane znakove iz svakodnevnog života.

Pismeno izražavanje:

Polaznik treba da napiše:

- kratke poruke od par reči;

- jednostavne razglednice.

Sadržaji programa

Komunikativne funkcije:

- Asking for and giving directions-instructions/primanje i davanje uputstava - instrukcija;

- Talking about quantity and possession/govor o količini i pripadanju;

- Talking about likes/dislikes/govor o dopadanju i nedopadanju;

- Expressing ability/izražavanje sposobnosti;

- Naming, describing and locating people and objects, places/Imenovanje i opisivanje ljudi, objekata i mesta;

- Inviting; accepting/refusing invitations/pozivanje; prihvatanje/odbijanje poziva;

- Talking about present activities/govor o trenutnim aktivnostima.

Gramatički sadržaji:

- The notion of countable/uncountable nouns/pojam brojivih i nebrojivih imenica;

- Rronouns - demonstrative, interrogative/zamenice - pokazne i relativne;

- Demonstrative and interrogative adjectives/pokazni i upitni pridevi;

- Articles (basic distinction a/an vs. the; to be +, to have +, professions + a/an)/neodređeni i određeni član - osnovno;

- Adverbs of place, time, manner, frequency, quantity/prilozi za mesto, vreme, način, učestalost i količinu;

- Present Continuous Tense/trajno sadašnje vreme (najfrekventijih glagola: be, go, have, take, put, get, work).

Teme:

- hrana, piće, obroci;

- transport;

- aktivnosti i objekti iz okruženja;

- stanovanje i nameštaj;

- delovi računara;

- veličina, oblik, dinamika;

- igra, sport.

Sedmi razred

(34 časa)

Operativni zadaci

Slušanje i razumevanje govora:

Polaznik treba da razume, pod uslovom da je govor jasan i nešto sporiji od prirodnog, veoma frekventne reči, izraze i rečenice koje se odnose na:

- situacije kupovine i prodaje;

- formalne instrukcije;

- jednostavna administrativna uputstva;

- svakodnevne aktivnosti.

Usmeno izražavanje:

Polaznik treba da:

- na učtiv način izrazi želju, potrebu, nameru;

- razmeni mišljenja o poznatoj temi sa drugima;

- preciznije opiše neposredno okruženje;

- da informaciju o svojim neposrednim planovima;

- jednostavno opiše neke svoje prošle aktivnosti.

Razumevanje pisanog teksta:

Polaznik treba da:

- razume kratke, jednostavnije tekstove od nekoliko rečenica o bliskim i poznatim temama;

- razume pitanja iz upitnika;

- prepozna i razume karakteristične fraze u vezi sa poznatim temama i situacijama;

- razume osnovne informacije (vreme, lokacija) o kulturnim događajima u štampi;

- kompjuterske naredbe.

Pismeno izražavanje:

Polaznik treba da:

- napiše kratke rečenice sa osnovnim informacijama o sebi;

- napiše kratku razglednicu ili čestitku;

- napiše poruku o tome gde je ili o planiranom susretu.

Sadržaji programa

Komunikativne funkcije:

- Asking and answering questions on familiar topics;

- Making request/izražavanje zahteva;

- Making/refusing/accepting suggestions/offers/izražavanje, prihvatanje i odbijanje molbi, sugestija i ponuda;

- Express preferences, feelings and physical sensations, needs/izražavanje fizičkih oseta, osećaja, preferencija i potreba;

- Locate in space, give information on size, etc/precizno iskazivanje prostornih odnosa i veličina;

- Giving opinions, comparing/davati mišljenje, upoređivati;

- Talking about past experiences/govor o prošlim aktivnostima i iskustvima;

- Talking about future arrangements/govor o budućim aktivnostima i dogovorima.

Gramatički sadržaji:

- Saxon genitive, Norman genitive/posesivni i normanski genitiv;

- Modals: can, may, could, might, will, would, must, should/modalni glagoli;

- Imperative/zapovedni način;

- Comparison of adjectives/poređenje prideva;

- Past Simple Tense/prosto prošlo vreme;

- Future Simple Tense/prosto buduće vreme.

Teme:

- objekti i institucije u neposrednom okruženju;

- zdravlje, raspoloženje i osećanja;

- slobodno vreme, odmori i praznici;

- prodavnice, kupovina i prodaja;

- priroda i osnovni geografski pojmovi;

- planiranje svakodnevnih aktivnosti;

- kompjuterske naredbe.

Osmi razred

(34 časa)

Operativni zadaci

Slušanje i razumevanje govora:

Polaznik treba da razume one koji engleski govore kao maternji, pod uslovom da je govor jasan i nešto sporiji od prirodnog, veoma frekventne reči, izraze i rečenice koje se odnose na:

- njegove prijatelje, kolege i zaposlenje;

- društveno okruženje (stanovništvo, obrazovne, zdravstvene i kulturne ustanove, najvažnije institucije);

- instrukcije i zahteve;

- osnovnu temu razgovora drugih.

Usmeno izražavanje:

Polaznik treba da:

- učestvuje u razgovoru dajući jednostavne odgovore i postavljajući osnovna pitanja u vezi sa veoma bliskim temama i neposrednim potrebama, pod uslovom da sagovornik govori razgovetno i nešto sporije nego što je to prirodno;

- daje osnovne informacije na teme vezane za životno i radno okruženje;

- prenosi osnovne informacije (ime, broj telefona, adresa, vreme i mesto održavanja nekog događaja, i slično) osobama koje ne govore dati strani jezik.

Razumevanje pisanog teksta:

Polaznik treba da u potpunosti razume:

- imena, reči i jednostavne rečenice u vezi sa poznatim temama i situacijama, na primer: u oglasima, na plakatima, u katalozima i slično;

- kratke i jednostavne poruke i prijateljska pisma;

- jednostavna uputstva za upotrebu;

- pronađe i razume potrebne informacije u: prospektima, redu vožnje, meniju, reklami i slično.

Pismeno izražavanje:

Polaznik treba da popunjava:

- jednostavne upitnike;

- piše: kratke poruke, razglednice, čestitke.

Sadržaji programa

Komunikativne funkcije

- Participates in simple conversations on familiar topics/učestovanje u jednostavnom razgovoru na poznate teme;

- Prohibitions and warnings/izricanje zabrane i reagovanje na zabranu;

- Express possession/izražavanje pripadanja i posedovanja;

- Ask about and understand information about time and wheather/ traženje i davanje obaveštenja o vremenu (hronološkom i meteorološkom);

- Draw attention/skretanje pažnje;

- Ask for opinions, agreeing/desagreeing/traženje mišljenja i izražavanje slaganja/neslaganja;

- Give excuses/iskazivanje izvinjenja i opravdanja.

Gramatički sadržaji:

- upitna rečenica sa i bez inverzije;

- Basic conjunctions;

- Pronouns everybody, everything, nobody, nothing, somebody, something/Opšte, odrične i neodređene zamenice;

- Determiners/determinatori;

- Future tense: to go to + infinitive/izražavanje buduće radnje;

- Present pefect, Past continuous tense (basic)/Present pefect, past continuous tense, samo najfrekventniji glagoli;

- Modal verbs/modalni glagoli: can, must, would, should, may, sa proširenjem značenja i funkcija;

- Imperative: Let's + infinitive/zapovedni način.

Teme:

- vreme, sezone, klima;

- obrazovanje;

- mediji;

- rad i zanimanje;

- osnovni materijali i alatke.

Školski pismeni zadaci: jedan pismeni zadatak.

Način ostvarivanja programa

Nastava stranog jezika treba da bude u funkciji prikupljanja informacija i proširenja znanja ne samo iz datog jezika već i iz drugih oblasti: istorije, kulture, civilizacije, matematike, fizike, hemije, informatike, itd, u skladu sa interesovanjima i potrebama polaznika. Takođe, strani jezik služi ne samo sticanju novih znanja, već i obezbeđenju komunikacije sa govornicima koji pripadaju drugim kulturama, kroz koju prenosimo svoja iskustva i primamo tuđa, poredimo i razumemo druge kulture i drugačije načine mišljenja.

Savremena nastava stranih jezika zasniva se na shvatanju jezika pre svega kao sredstva komunikacije, odnosno na shvatanju da jezik služi za uspostavljanje i održanje socijalne interakcije. U procesu nastave to znači da se rad u učionici bazira na grupnom ili individualnom rešavanju problema, potrazi za informacijama i manje ili više kompleksnim zadacima u kojima su uvek jasno određeni kontekst, procedura i cilj, i u kojima se ne insistira na učenju i proveravanju gramatičkih znanja van konteksta. Komunikativna nastava stranih jezika usmerena je na značenje i na razmenu informacija, mišljenja, stavova (odnosno na interakciji), itd., a ne na analizu jezičkih struktura.

Neki osnovni principi komunikativne nastave su:

- kada god je to moguće, u učionici treba koristiti ciljni jezik u dobro osmišljenim kontekstima i situacijama od interesa za polaznike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;

- govor nastavnika prilagođen je životnom dobu i prethodnim znanjima polaznika;

- nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajuće elemente;

- znanja polaznika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik.

S obzirom na relativno nizak nivo znanja srpskog jezika i poznavanja latinice na početku petog razreda, nastava je orijentisana samo na razumevanje govora i osnove usmenog izražavanja, dok se sa razumevanjem pisanog teksta i pismenim izražavanjem počinje tek u šestom razredu.

Za usvajanje sadržaja predviđenih programom potrebno je da polaznici poseduju osposobljenost za bazičnu upotrebu jezika u usmenoj i pisanoj formi. Ukoliko to nije slučaj, u realizaciji nastave potrebno je posebnu pažnju posvetiti osnovnim znanjima (kratki dijalozi, kratke poruke, osnovna leksika, osnove pismenosti). To znači da je u nastavi potrebno pre svega utvrditi nivo znanja polaznika i omogućiti im da steknu osnovne komunikativne kompetencije u jeziku koji uče.

MATEMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje matematičkih znanja i veština, pre svega radi korišćenja matematike u zadovoljenju životnih potreba i rešavanju svakodnevnih problema.

Zadaci nastave jesu:

- pravilno formiranje matematičkih pojmova i sticanje osnovnih matematičkih znanja;

- sticanje i razvoj sposobnosti za rešavanje problema primenom matematike, kroz uočavanje, formulisanje, rešavanje i zaključivanje;

- shvatanje prostora i odnosa u njemu; razlikovanje nekih delova prostora i sticanje veštine merenja;

- razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja;

- efikasna komunikacija korišćenjem jezika matematike.

Peti razred

(85 časova)

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- razume pojam skupa i ume da koristi osnovne skupovne operacije;

- shvata smisao reči "i", "ili", "ne";

- razlikuje osnovne geometrijske figure (različite vrste linija, duž, polupravu, ravan, ugao, krug) i ume da ih nacrta;

- razlikuje neke vrste uglova i paralelne i normalne prave;

- razume pojam razlomka, ume da ga zapiše kao decimalni broj i prevede decimalni zapis broja u razlomak;

- ume da uporedi po veličini razlomke sa istim brojiocima ili imeniocima;

- ume da izvrši osnovne računske operacije sa brojevima istog oblika (u slučaju sabiranja i oduzimanja razlomaka bar sa istim imeniocem);

- razume pojam razmere i ume da ga primeni u jednostavnim slučajevima;

- uočava osno simetrične figure.

Sadržaji programa

Skupovi:

- razumevanje pojma skupa i elementa skupa; Venov dijagram;

- skupovne operacije: unija, presek, razlika;

- reči "i", "ili", "ne".

Skupovi tačaka:

- prepoznavanje duži, poluprave, prave, ravni i ugla u realnim situacijama;

- vrste linija: prava, kriva, otvorena, zatvorena, izlomljena;

- pojam oblasti;

- pojam kruga i kružne linije; odnos kruga i prave.

Ugao:

- nastanak, elementi i obeležavanje;

- centralni ugao kruga;

- vrste uglova: oštar, prav i tup;

- uočavanje paralelnih i normalnih pravih.

Razlomci:

- pojam razlomka, čitanje i zapis;

- upoređivanje razlomaka sa istim brojiocima ili imeniocima;

- decimalni zapis broja; prevođenje decimalnog zapisa broja u razlomak i obratno;

- pridruživanje tačaka brojevne poluprave razlomcima;

- osnovne računske operacije sa brojevima istog oblika (decimalni zapis ili razlomak); u slučaju sabiranja i oduzimanja razlomaka samo sa istim imeniocem;

- rešavanje linearnih jednačina sa razlomcima u kojima se nepoznata pojavljuje samo u jednom članu;

- aritmetička sredina;

- razmera i njene elementarne primene.

Osna simetrija:

- uočavanje osno simetričnih figura u ravni;

- pojam osne simetričnosti dveju tačaka;

- određivanje ose simetrije (duž, ugao).

Šesti razred

(68 časova)

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- razume potrebu uvođenja negativnih brojeva i strukturu skupova celih i racionalnih brojeva;

- ume da predstavi cele i racionalne brojeve na brojevnoj pravoj i da ih na osnovu toga upoređuje po veličini;

- ume da izvrši osnovne računske operacije sa brojevima istog oblika;

- ume da reši linearnu jednačinu sa brojevima istog oblika u kojoj se nepoznata pojavljuje samo u jednom članu;

- razume pojam procenta i ume da ga primeni u jednostavnim slučajevima;

- ume da prepozna trougao, četvorougao, kvadrat i pravougaonik, uoči njihove modele u realnim situacijama i ume da ih nacrta;

- zna osnovne elemente trougla i razlikuje osnovne vrste trouglova;

- zna da izračuna površinu trougla, kvadrata i pravougaonika i to primeni u jednostavnim situacijama.

Sadržaji programa

Celi brojevi:

- pojam negativnog broja;

- skup celih brojeva;

- predstavljanje celih brojeva na brojevnoj pravoj, koordinate tačke;

- suprotni brojevi, upoređivanje celih brojeva;

- osnovne računske operacije sa celim brojevima;

- rešavanje linearnih jednačina sa celim brojevima u kojima se nepoznata pojavljuje samo u jednom članu;

- primena celih brojeva i brojevnih izraza sa njima u jednostavnim realnim situacijama.

Racionalni brojevi:

- skup racionalnih brojeva;

- predstavljanje racionalnih brojeva na brojnoj pravoj;

- računske operacije sa racionalnim brojevima;

- procenat i primena u jednostavnim situacijama.

Trougao:

- pojam trougla, odnos stranica, vrste trouglova prema stranicama;

- uglovi trougla, zbir uglova, vrste trouglova prema uglovima;

- odnos između stranica i uglova trougla;

- uočavanje podudarnih trouglova.

Četvorougao:

- pojam četvorougla, vrste četvorouglova, uglovi četvorougla;

- pojam paralelograma i svojstva;

- kvadrat i pravougaonik.

Površina trougla i četvorougla:

- pojam površine; površina pravougaonika

- jednakost figura; površina paralelograma i trougla

Sedmi razred

(51 čas)

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- zna osnovne operacije u skupu realnih brojeva;

- ume da proceni približnu vrednost date veličine;

- ume da koristi kalkulator;

- ume da čita i formira jednostavne tabele, grafike i dijagrame;

- ume da izračuna nepoznati član date proporcije i primeni procentni račun;

- rešava jednostavne linearne jednačine i sisteme od dve linearne jednačine;

- ume da primeni matematička znanja u jednostavnim realnim situacijama.

Sadržaji programa

Realni brojevi:

- skup realnih brojeva;

- određivanje intervala kome pripada data veličina, predstavljanje na brojevnoj pravoj;

- približna vrednost broja;

- pravilna primena zakona komutacije, asocijacije i distribucije;

- rešavanje jednostavnih problemskih zadataka prevođenjem teksta zadatka u matematički izraz.

Racionalni algebarski izrazi:

- pojam stepena;

- računanje stepena čiji je izložilac prirodan broj;

- osnovne operacije sa stepenima;

- jednostavan racionalni izraz i njegova brojevna vrednost.

Neke osnovne funkcije:

- određivanje položaja tačke u koordinatnom sistemu ako su date koordinate tačke, i obrnuto, čitanje koordinata tačke date u koordinatnom sistemu;

- uočavanje jednostavnih funkcionalnih zavisnosti;

- određivanje vrednosti funkcije date tabelom, formulom ili grafikom.

Linearne jednačine sa jednom i dve nepoznate:

- primena jednostavnih linearnih jednačina i sistema od dve linearne jednačine u realnim situacijama (primeri iz prirodnih nauka).

Obrada podataka:

- predstavljanje podataka u preglednom obliku (tabela, grafikon, "pitica", dijagram - primeri iz časopisa);

- tumačenje podataka predstavljenih u obliku tabele, dijagrama, grafikona;

- zapisivanje rezultata eksperimenata, rađenih na časovima prirodnih nauka, u obliku tabela, grafikona ili dijagrama;

- obrada prikupljenih podataka po jednom kriterijumu (minimum, maksimum i srednja vrednost);

- izračunavanje nepoznatog člana date proporcije;

- primena proporcije u realnim situacijama;

- pojam procenta i njegova primena (npr. rastvori u hemiji, računanje poskupljenja ili pojeftinjenja neke robe).

Osmi razred

(51 čas)

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- zna Pitagorinu teoremu i ume da je primeni u jednostavnim situacijama;

- poznaje pojam mnogougla i zna vrste mnogouglova;

- zna šta su pravilni mnogouglovi;

- prepoznaje krug i zna da izračuna obim i površinu kruga;

- prepoznaje neke modele tela (prizma, piramida, valjak, kupa i lopta) u realnim situacijama;

- ume da izračuna površinu i zapreminu kocke, kvadra i valjka.

Sadržaji programa

Geometrijske figure:

- Pitagorina teorema i njene primene u jednostavnim situacijama;

- Mnogougao, pojam i vrste, pravilan mnogougao;

- broj π, obim i površina kruga.

Geometrijska tela:

- prepoznavanje prizme, piramide, valjka, kupe i lopte;

- elementi prizme: ivice, strane i temena;

- osobine kocke i kvadra;

- površina i zapremina kocke i kvadra;

- valjak i njegovi elementi;

- površina i zapremina pravog valjka.

Matematički sadržaji potrebni za izabranu struku:

- uvežbavanje i proširivanje matematičkih znanja i veština koje se neposredno koriste u profesiji za koju se polaznik obučava.

Način ostvarivanja programa

Pri obradi novih tema i pojmova potrebno je proveriti koliko su polaznici usvojili osnovna matematička znanja predviđena programima od prvog do četvrtog razreda i osigurati kontinuirano napredovanje polaznika. Stoga jedan broj tema obuhvata ponavljanje osnovnih sadržaja nastavnih tema iz matematike za prethodne razrede.

Utvrđivanje prethodno stečenog i savladavanje novog znanja postiže se, pre svega, rešavanjem što većeg broja dobro izabranih zadataka. Preporučuje se da se odaberu zadaci sa primerima i problemima iz svakodnevnog života, kako bi bili što jasniji polaznicima.

Preporučuje se, takođe, izbor računskih zadataka koji su tematski povezani sa sadržajima drugih nastavnih predmeta, kao i računskih zadataka usklađenih sa potrebama obuke polaznika.

Primeri:

- u zadacima iz oblasti Brojevi i operacije sa njima može se ponoviti pravilna upotreba, upoređivanje i pretvaranje jedinica za merenje dužine, površine, zapremine, mase i vremena;

- u okviru teme Obrada podataka može se raditi sa podacima prikupljenim prilikom izvođenja ogleda na časovima prirodnih nauka, različiti statistički podaci iz časopisa i drugih medija i sl.;

- u zadacima u kojima se traži računanje obima i površine geometrijskih figura i tela korisno je ponoviti jedinice za merenje dužine i površine, kao i jedinice za zapreminu i masu kroz konkretne primere (iz oblasti fizike, hemije i dr.);

- geografska karta može se koristiti za upoznavanje, razumevanje i primenu pojma koordinatnog sistema i razmere.

Poželjno je formirati manje grupe polaznika prema nivou predznanja. Za polaznike koji imaju dobro predznanje i pokazuju interesovanje za matematiku, preporučuje se i obrada nekih sadržaja u već navedenim ili novim temama u okviru osnovnih oblasti npr.:

BROJEVI I OPERACIJE SA NJIMA

- pojam podskupa i praznog skupa, operacije sa skupovima (razlika, komplement), simboli (U, Ç, c, Î);

- pojam deljivosti, činioci i sadržaoci prirodnog broja, deljivost sa 10, 5, 2, 3, i 9;

- prosti i složeni brojevi, rastavljanje prirodnih brojeva na proste činioce, najveći zajednički delilac (činilac) i najmanji zajednički sadržalac;

- proširivanje i skraćivanje razlomaka, upoređivanje razlomaka;

- pojam realnog broja, kvadratni koren;

- apsolutna vrednost broja, suprotan broj, recipročna vrednost broja;

ALGEBRA I FUNKCIJE

- osnovne operacije sa jednostavnim polinomima;

- rastavljanje polinoma na činioce (primena zakona distribucije);

- formule za razliku kvadrata i kvadrat binoma;

- određivanje u koordinatnom sistemu položaja tačke koja zadovoljava neke posebne uslove (npr. simetrična datoj tački u odnosu na datu pravu);

- linearna funkcija: eksplicitni i implicitni oblik, crtanje i čitanje grafika;

- funkcije direktne proporcionalnosti i obrnute proporcionalnosti, grafičko predstavljanje i primena;

- linearne jednačine i nejednačine;

- rešavanje sistema od dve linearne jednačine sa dve nepoznate;

- grafička interpretacija rešenja;

- rešavanje složenijih problemskih zadataka.

GEOMETRIJSKE FIGURE

- merenje, prenošenje, sabiranje i oduzimanje uglova;

- odnosi između dva ugla (komplementni, suplementni, susedni, uporedni, unakrsni);

- konstrukcije nekih uglova (60°, 120°, 30°, 45°);

- četiri značajne tačke trougla i njihove konstrukcije;

- složenije primene Pitagorine teorema;

- osnovna svojstva paralelograma i trapeza, njihov obim i površina;

- mnogougao - zbir uglova, broj dijagonala, obim i površina mnogougla;

- centralni i periferijski ugao u krugu;

- pojam isečka, kružnog luka i tetive kruga;

- delovi obima i površine kruga;

- konstrukcija tangente kruga.

SLIČNOST I PODUDARNOST

- uočavanje osnosimetričnih figura; simetričnost dveju figura u odnosu na pravu

- centralna simetrija, prepoznavanje figura koje imaju centralnu simetriju;

- pojam razmere duži i uočavanje proporcionalnih duži;

- uočavanje sličnih i podudarnih figura;

- definicija i osnovni stavovi o podudarnosti trouglova, osnovne konstrukcije trouglova;

- primena stavova o podudarnosti i sličnosti u realnim situacijama.

GEOMETRIJSKA TELA

- površina pravilne četvorostrane i trostrane prizme;

- piramida - pojam, vrste, elementi;

- površina i zapremina pravilne četvorostrane i trostrane piramide;

- nastanak kupe i njeni elementi;

- površina i zapremina prave kupe;

- površina i zapremina lopte.

OBRADA PODATAKA

- obrada prikupljenih podataka po više kriterijuma;

- predstavljanje podataka složenijim grafikonima i dijagramima.

Preporučuje se korišćenje različitih internet prezentacija (kroz nastavu Osnova računarske pismenosti) radi efikasnijeg savladavanja gradiva.

Praćenje rada i ocenjivanje polaznika sastavni je deo procesa usvajanja matematičkih znanja u svim fazama nastave. Rezultati ocenjivanja najpouzdaniji su ukoliko se baziraju na sistematskom i kontinuiranom proveravanju usvojenosti elementarnih matematičkih znanja.

Ocenjivanje polazniku i nastavniku pruža informaciju o stepenu ostvarenosti ciljeva i zadataka nastave i učenja, kao i o napredovanju polaznika u odnosu na nivo znanja koji je posedovao na početku školske godine.

BIOLOGIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastavnog predmeta jeste sticanje osnovnih pojmova o živom svetu, usvajanje znanja o odnosima u prirodi, strukturi biosfere i zaštiti sredine kao i građi i funkciji sopstvenog organizma i potrebi čuvanja sopstvenog zdravlja.

Zadaci nastave jesu:

- shvatanje uloge i značaja biologije za razvitak i napredak čovečanstva;

- razvijanje svesti o vlastitom položaju u prirodi;

- usvajanje osnovnog pregleda živog sveta;

- razumevanje uzajamnih odnosa živih bića i sredine;

- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi;

- razumevanje faktora i stepena ugroženosti sredine i uloge svakog pojedinca u njenoj zaštiti i unapređivanju;

- razvijanje pravilnog odnosa prema radu;

- razvijanje znanja o vlastitom organizmu;

- razvijanje navike čuvanja zdravlja.

Peti razred

(17 časova)

Operativni zadaci:

Polaznik treba da:

- razume ćelijsku građu živih bića;

- shvati zajedničke odlike svih živih bića;

- poznaje osnovne grupe organizama (virusi, bakterije, gljive, biljke);

- upozna tipične prilagođenosti biljaka u različitim životnim uslovima;

- upozna osnovne grupe beskičmenjaka.

Sadržaji programa

Šta je biologija i zašto se uči?

Zajedničke osobine živih bića.

Ćelija: osnovne odlike.

Tkiva, organi, organizam.

Virusi i bakterije: osnovne odlike, korist i šteta, značaj higijene i vakcinacije.

Gljive i lišaji: osnovne odlike, koristi, hrana, paraziti.

Biljno carstvo:

- kratak pregled i značaj fotosinteze i kiseonika;

- alge, mahovine, paprati, četinari - pregled i značaj;

- cvetnice: biljni organi i podela na dikotile i monokotile;

- žitarice;

- voće i povrće;

- lekovite biljke i industrijske biljke.

Životinjsko carstvo:

- kratak pregled;

- jednoćelijske životinje i paraziti (amebe, malarični plazmodijum);

- sunđeri i dupljari;

- pljosnati, valjkasti i člankoviti crvi: građa i paraziti;

- mekušci i bodljokošci: osnovna građa, način života i koristi za čoveka;

- zglavkari: građa, vrste, koristi, štete.

Šesti razred

(17 časova)

Operativni zadaci:

Polaznik treba da:

- upozna osnovne grupe kičmenjaka;

- razume osnovne pojmove ekologije;

- razume međusobnu povezanost ekoloških faktora;

- zna osnovne odlike najvažnijih ekosistema i načine njihove zaštite;

- shvati odnose i razume ulogu čoveka u biosferi;

- razume uzroke i individualnu odgovornost za poremećaje u ekosistemima;

- poznaje opasnosti koje prete čoveku kao posledica lokalnog i globalnog zagađivanja;

- zna osnovne odlike veštačkih ekosistema, načine njihovog nastanka i održavanja;

- razvija ekološku svest.

Sadržaji programa

Životinjsko carstvo:

- ribe: osnovne odlike, način života, koristi za čoveka (pecanje, gajenje);

- vodozemci: osnovne odlike, način života, koristi za čoveka;

- gmizavci: osnovne odlike, način života, koristi za čoveka;

- ptice: osnovne odlike, način života, koristi za čoveka;

- sisari: osnovne odlike, način života, koristi za čoveka.

Definicija i osnovni pojmovi ekologije:

- šta je ekologija; uslovi života i pojam ekoloških faktora; uticaj čoveka na menjanje ekoloških faktora;

- praćenje klime i meteoroloških izveštaja;

- biotop; biocenoza; povezanost biotopa i biocenoze - ekosistem;

- pojam populacije;

- odnosi ishrane, promet materije i energije u ekosistemu.

Grupisanje i klasifikacija ekosistema

- podela ekosistema; oblast mora i okeana; oblast kopnenih voda;

- kopneni ekosistemi; šumski ekosistemi; travni ekosistemi;

- agroekosistemi.

Zaštita i unapređivanje životne sredine

- uticaj čoveka na biljni i životinjski svet i životnu sredinu;

- izgradnja naselja i uslovi života u njima;

- pojam, izvori i vrste zagađivanja;

- izvori zagađivanja voda, vazduha, zemljišta i zaštita;

- buka kao zagađivač i zaštita.

Sedmi razred

(17 časova)

Operativni zadaci

Polaznik treba da:

- poznaje građu i načine funkcionisanja čovekovog organizma;

- uočava povezanost svih organskih sistema u funkcionisanju organizma kao celine;

- shvata važnost čuvanja vlastitog zdravlja;

- razume osnove evolutivnog razvoja i položaja čoveka u prirodi;

- poznaje značaj porodice u razvoju, opstanku i napretku ljudskog društva;

- ima razvijene higijenske navike.

Sadržaji programa

Organski sistemi čoveka:

- kožni sistem;

- skelet;

- mišićni sistem;

- nervni sistem;

- sistem čulih organa;

- krvni sistem;

- sistem organa za disanje;

- sistem organa za varenje;

- sistem organa za izlučivanje i sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem

- sistem organa za razmnožavanje

Poreklo i razvoj ljudske vrste

Porodica i društvo

Osmi razred

(10 časova)

Sadržaji programa

Građevinska struka:

- lična higijena;

- zaštita zdravlja;

- zaštita sredine;

- zaštita okoline;

- zaštita radnog mesta;

- povrede i mogućnost infekcije;

- uticaj različitih isparenja i posledice - boje, lakovi, vreli gasovi.

Saobraćajna struka:

- lična higijena;

- zaštita zdravlja;

- zaštita sredine;

- čulo sluha i ravnoteže - moguća oštećenja i bolesti, mere zaštite, buka i zaštita od buke;

- čulo vida - mane i bolesti, zaštita od spoljnih uticaja;

- povrede kostiju i mekih tkiva - prva pomoć kod povreda;

- nesvesno stanje i stanje šoka - prva pomoć (koma položaj).

Prehrambena struka:

- lična higijena;

- zaštita zdravlja;

- zaštita sredine;

- hrana - vrste i vrednost;

- mišićno tkivo;

- masno tkivo (slanina);

- začini - prirodni začini, upotreba i korist;

- mikroorganizmi - pozitivni i negativni uticaji - kvasac, plesni.

Tekstilna struka:

- lična higijena;

- zaštita zdravlja;

- zaštita sredine;

- prirodni materijali, vlakna biljnog porekla: konoplja, lan, pamuk;

- drvo - viskoza;

- vlakna životinjskog porekla: svila, vuna;

- sintetička vlakna;

- štetočine koje napadaju tekstil: bakterije, gljive, grinje, moljci;

- alegrija na tekstilna vlakna;

- povrede kod krojenja i šivenja.

Lične usluge:

- lična higijena;

- zaštita zdravlja;

- zaštita sredine;

- radna higijena;

- koža: dlaka, nokti, žlezde, infekcije;

- skelet i mišićni sistem, zglobovi;

- krvni sistem i limfa, cirkulacija;

- nervni sistem;

- povrede: posekotine, poderotine, nagnječenja, hematomi;

- profesionalni deformiteti.

Način ostvarivanja programa

Nastavnik će, na osnovu procene zajedničkih i individualnih karakteristika svake grupe polaznika, a oslanjajući se na svoje stručne kompetencije i iskustvo, nastavu prilagođavati, usavršavati, organizovati i realizovati tako da u najvećoj meri iskoristi i unapredi postojeće potencijale polaznika.

Klasične vidove nastave, predavanja i ispitivanja ne treba potpuno izostaviti, ali da bi se pouzdano utvrdilo koliko je nastava bila efikasna, potrebno je sa polaznicima proveravati koliko su usvojili izložene sadržaje.

Veoma je korisno i preporučljivo na samom početku nastave uvrditi šta polaznici već znaju. Najefikasnija je ona nastava koja se oslanja na postojeća znanja polaznika a koja zatim, prilagođavajući im nastavni proces, dalje unapređuje. Koristeći razne oblike upitnika nastavnik može sa lakoćom da utvrdi koliko su polaznici napredovali i koliko je primenjeni metod rada sa njima bio efikasan i plodotvoran.

Timski rad i izlazak na teren su veoma korisni kod realizacije svih sadržaja. Mogu se formirati male grupe koje će na terenu sakupljati prirodni materijal ili obraditi različite tipove ekosistema uključujući i veštačke i o tome izvestiti. Razume se, potrebno je polaznike prethodno temeljno uputiti u način i prednosti terenskog rada, materijale ili podatke na koje se terenski rad odnosi. Kod zagađenja i zaštite sredine takođe se može koristiti terenski rad i istraživanje stanja u kome se nalaze mesta ili delovi mesta u kojima polaznici žive. Vrlo je korisno od polaznika tražiti da na osnovu svog iskustva, stečenog znanja i rezultata terenskog rada predlože mere za poboljšanje stanja sredine i sačine listu mogućih učesnika u tom procesu.

Timski rad se lako koristi i prilikom obrade sistema organa. Jedan od načina je da se razred podeli u manje timove kojima se podele zadaci tako da jedan tim izlaže o građi, drugi o funkciji, treći o poremećajima, četvrti o bolestima i peti o lečenju i sprečavanju poremećaja.

Pravljenje modela može da se koristi uz sasvim skromnu opremu.

Model može biti i veliki crtež nekog ekosistema koji se popunjava komponentama koje sadrži a polaznici su ti koji će te komponente crtati i lepiti. Prednost je što polaznici prolaze sadržaje vezane i za biljni i za životinjski svet. Nastavnik može kad pred sobom ima veliki pano rečnog ili šumskog ekosistema, da flomasterom nacrta most ili fabriku ili skijaški centar ili već nešto što bi neko hteo da postavi usred tog ekosistema i eto prilike da svi uzmu učešća u razgovoru i rešavanju nove situacije koja može imati i pozitivne ali i negativne posledice po životnu sredinu. Ovde može da se posveti pažnja i aktuelnim klimatskim promenama koje su počele i kod nas da se osećaju. Ovakve situacije su pogodne i da se govori o zaštiti zdravlja u izmenjenim uslovima sredine.

Model čoveka može biti veliki crtež siluete koji se popunjava organskim sistemima tako da polaznici imaju tačnu predstavu o položaju pojedinih organa, a odmah uviđaju i njihovu povezanost.

Simulacija je veoma korisna kao metod jer omogućuje da se uključe i učestvuju svi polaznici.

Igranje uloga se preporučuje kod obrade poremećaja i pojave bolesti. Npr. neko od polaznika samo kaže "boli me grlo" a ostali razmatraju šta može biti uzrok tome i šta treba preduzeti.

Navedene metode ne zahtevaju skoro nikakva materijalna sredstva, osim nekoliko velikih papira i flomastera, a mogu u značajnoj meri da motivšu polaznike za aktivniji odnos prema školskom radu i učenju uopšte. Posebna vrednost pomenutih pristupa je u tome što osiguravaju da značajan deo nastavne građe polaznici usvoje u toku same nastave, što je samo po sebi povoljno, ali je posebno korisno s obzirom da su mnogim polaznicima školski časovi i časovi nastave jedino vreme koje mogu da posvete učenju.

Ukoliko postojeća oprema škole to omogućuje, u nastavi se mogu koristiti i zidne slike, grafofolije (koje takođe mogu sami polaznici da prave), dijapozitivi, gotovi modeli, video trake ili CD-ovi sa prigodnim materijalom.

Sledeći